MEGATREND UNIVERZITET

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

ODNOSI S JAVNOŠĆU

KOMUNIKACIJA I NOVI MEDIJI

Student Mentor

Sorajic Tanja F087/06 Prof. Dr Milivoje Pavlovic

Beograd 2009

SADRŽAJ

1. UVOD ……………………………………………………………………………………………………………3.

2. DEFINISANJE NOVIH MEDIJA .…………………………………………………………………………4.

3. NELINEARNOST I INTERAKTIVNOST U KOMUNIKACIJI …………………………………….4.

4. UTICAJ TRANZICIJE ………………………………………………………………………………………….5.

5. DIGITALNA RENESANSA …………………………………………………………………………………..6.

6. ZAKLJUČAK ………………………………………………………………………………………………………7.

7. LITERATURA …………………………………………………………………………………………………….8.

2

1. UVOD

Kao tehnologije, novi mediji potresaju temelje ljudske kulture i iskustva. Ipak, ni jedan medij nijepotpuno nova i orignialna tvorevina. Mobilnoj telefoniji prethodila je klasična (fiksna), prenosnojmultimediji - televizija i bioskopi, preteča Interneta bili su radio-amateri, primitivne računarske mreže I BBS-ovi. Počeci veštačkih kanala komunikacije sežu u daleku praistoriju, sve do pećinskog čoveka. Tu se srećemo sa prvim pećinskim crtežima, mapama i pisanim tekstom. Znatno kasnije pojavljuju se knjige, koje će skoro četiri hiljade godina donositi znanje, religiju i maštu u sve krajeve sveta.

2. DEFINISANJE NOVIH MEDIJA

3

Termin NOVI MEDIJI je u upotrebi od 70-tih godina 20. veka. Koristili su ga istraživači različitih disciplina koji su proučavali uticaj informacionih i komunikacionih tehnologija na društvo i pojedinca. Sa početkom globalne digitalizacije (kraj 20. veka) ulazi u masovnu upotrebu, istovremeno menjajući smisao.

Novi mediji prvenstveno podrazumevaju nove kanale komuniciranja. Dati tačnu definiciju tog pojma nije jednostavno, a verovatno ni moguće. Svaki put kad stare medije počnemo da koristimo na nov način, dobijamo nove medije. Uzmimo za primer radio. Ranije, kao i danas, služi za prenos glasa i muzike. Danas, ipak, možemo da biramo koju vrstu muzike želimo da slušamo, koje autore, koje emisije, u koje vreme i kojim redom. Internet radio nam je doneo slobododu da sami uređujemo svoj radijski program. Uskoro ćemo moći da kombinujemo raspoložive izvore cele planete – japansku muziku, vesti Evropske unije, talk-show iz New Yorka i lokalnu vremensku prognozu. Ali i dalje, radio služi da nam prenosi informacije i da nas zabavlja, i tu se ništa nije promenilo. Najbolje je termin prihvatiti bukvalno, što znači da se odnosi na medije koji su se pojavili poslednjih decenija, odnosno, godina. Ranije su to bili radio, televizija, satelitske komunikacije; danas pod terminom novi mediji podrazumevamo internet, mobilnu telefoniju i prenosnu multimediju.

3. NELINEARNOST I INTERAKTIVNOST U KOMUNIKACIJI

Tekuća transformacija komunikacionih tehnologija praćena je ekspanzijom novih medija. Paralelno sa globalizacijom odvija se i lokalizacija medija, a elektroski mediji su danas pristuni na svakoj tački planete. Evolucijom mediji menjaju svoje karakteristike, a nekad i ulogu. Interaktivnost, kao važna osobina novih (ili novijih) medija, takođe menja svoje forme i manifestacije. Ipak, većina današnjih medija, kao i multimedije, ni izbliza ne iskorišćava sve tehnološke kapacitete koji su na raspolaganju.

Ako bi, umesto štampanog teksta, održalo predavanje, situacija bi izgledala drugačije. Povećana interaktivnost uticala bi na smanjenje lineranosti. Pitanjima, objašnjenjima, izbacivanjem (možda suvišnih) i dodavanjem (možda potrebnih) teza uticalo bi se donekle i na samu strukturu materije. Problem, u slučaju predavanja, bio bi vrlo ograničena publika.

Prvi ozbiljan korak u smeru povećanja interaktivnosti u veštačkim kanalima komunikacije prave moderni računari, odnosno moćni procesori. Skeptici će verovatno govoriti da se radi o velikoj selektivnosti, jer računar uvek operiše sa konačnim skupom podataka. Ali razvojem računarskih mreža, prvenstveno Interneta, te granice nestaju jer se komunikacija ne odvija više na relaciji jedan čovek – jedna mašina.

4

4. UTICAJ TRANZICIJE

Opšta digitalizacija vrlo brzo i direktno utiče na sve tradicionalne medije. Pisana materija prelazi u hipertekst, radio dobija neverovatnu selektivnost, za štampu nestaju fizičke granice, a televizija postaje globalna. I granice između medija polako nestaju.

Štampani mediji su ti koji usmeravaju kompletnu medijsku sferu. Danas, u ekonomski razvijenim zemljama, štampa je u svom papirnom obliku postala ugrožena. Zajedno sa čitaocima migriraju i oglašivači. Oni se ne vode samo činjenicom da se publika preselila: Internet pruža efikasnije i jeftinije oglašavanje, bolje praćenje kampanja, kvalitetniju segmetnaciju tržišta i visoko personalizovan marketing - i tu je suština. Ipak, sa štampom se ne događa ništa loše; možda jednog dana više neće biti štampana, ali će nastaviti da obavlja svoju funkciju. Prelaskom na Internet, tržište je postalo globalno, a konkurencija mnogo oštrija.

VREME koje Evropljani provode na Internetu je prvi put premašilo vreme koje provode gledajući TV ili čitajući novine. Vreme posvećeno štampi je ostalo na 3 časa nedeljno, dok je vreme provedeno na Internetu duplirano sa 2 na 4 časa. Gledanje televizije poraslo je sa 10 na 12 časova. Iako ne deluje da novi mediji potiskuju stare, sve veći broj korisnika širokopojasnog (broadband) Interneta i smena generacija govore drugačije: korisnici širokopojasnog Interneta provode 7 časova nedeljno online, a korisnici ispod 25 godina uvek prednost daju Internetu nad televizijom i štampom. Istraživanje je obavljeno sa 5.000 ispitanika u UK, Francuskoj, Nemačkoj i Španiji. U USA, gde je broj korisnika širokopojasnog Interneta mnogo veći, ljudi provde čak 14 časova nedeljno online.

I ako prva na udaru, štampa, nije jedina ušla u tranziciju. Sa televizijom stvar stoji nešto drugačije - tu se tranzicija više svodi na promenu načina distribucije sadržaja. Moderne 3G mreže nude televizijski program na mobilnim telefonima treće generacije, kroz različita tehnička rešenja koje se pojavljuju na tržištu.

Kao i druga dva stuba masovnih medija, i radio prolazi kroz (r)evoluciju, nešto tiše nego štampa i televizija, ali se promene jasno ogledaju u tome šta, kako i kada biramo da slušamo. Pojava alternativnih načina slušanja radija – korišćenjem mobilnih uređaja, preko Interneta i kombinovano (npr. podcasting) ima za cilj da promeni iskustvo slušaoca. Paralelno, postavljaju se pitanja kontrole sadržaja, lokalizacije i oglašavanja.

5. DIGITALNA RENESANSA

5

Svake sekunde negde na planeti nastane novi blog, a blogosfera se duplira svakih pet meseci, navodi blog pretraživač Technorati (http://technorati.com). Od tinejdžera do izvršnih direktora, svaki novi bloger ima svoje razloge upuštanja u blog avanturu.

BLOG1 tehnički predstavlja veb stranicu na koju jedan ili više blogera dodaju nove unose, tzv. postove, koji mogu biti tekstualni zapisi, slike (fotoblog) ili video snimci (vlog). Svaki post se drži na zasebnoj stranici gde se uvek može naći preko nepromenljivog linka. Sam termin blog ima korene u 1997. godini kada je jedan od prvih blogera svoj sajt nazvao weblog, što je kasnije skraćeno u blog.

Kao što je pre više od pet vekova štamparska mašina podržala renesansu omogućivši povećanje tiraža i jeftinije knjige, besplatni blog servisi kao što su Google Blogger (www.blogger.com) ili Wordpress (www.wordpress.com) danas omogućavaju svima, da i bez tehničkog znanja, iznesnu svoje mišljenje, saopšte neku vest ili prezentuju prozu i poeziju i dobiju komentare od čitalaca iz celog sveta.

Ipak, u privatnoj i poslovnoj sferi najvažnija je direktna komunikacija. Prapočetak onoga što danas zovemo instant messaging zapravo je elektronska pošta (“mejl”), koji se javlja otprilike kada i same računarske mreže. Na početku beše sporo; vremenom, razvojem mreža i mrežnih protokola, dolazi do ubrzanja direktne tekstualne komunikacije. Iako je i ranije bilo pokušaja da se napravi, možemo reći da je rodonačelnik loze današnjih instant messaging protokola IRC (Internet Relay Chat), nastao 1988. godine u Finskoj. Suština je bila u razmeni tekstualnih poruka između većeg broja udaljenih korisnika, u javnim ili privatnim sobama.

Vremenom, struktura Internet populacije je menjana, pa su potrebe novih korisnika dovele do evolucije I komercijalizacije servisa, a fokus je pomeren sa javnih na privatne razgovore. Danas više ne govorimo o instant messaging softveru, već o integrisanim komunikacijskim rešenjima, gde su objedinjeni video, glasovni i tekstualni razgovori, često sa više pratećih servisa.

Poslednji veliki proboj na tržište napravio je Skype (www.skype.com) softver za telefoniranje preko Interneta, korišćenjem VoIP (Voice-over- IP). Skype, kao i druga VoIP rešenja, besplatnim razgovorima u mreži i jako niskim tarifama za spoljne, prvenestveno međunarodne razgovore, predstavljaju ozbiljnu konkurenciju telekomima, naročito u Evropi, gde su dugo dominirali nacionalni telefonski servisi.

Početak novog milenijuma praćen je tektonskim poremećajima kako u medijskoj, tako i sferi komunikacija. Ključni faktori su dostupnost, brzina i cena informacija. Svako je danas na neki način prisutan na tržištu informacija, bilo kao autor, korisnik ili distributer, a često i sve zajedno.

1 Komunikacija i novi mediji – Mihailo Đorić

6

ZAKLJUČAK

Dakle, novi mediji kao pojam, označavaju tehnološku revoluciju prenošenja medija i kulture na oblike komunikacije i produkcije asistirane računarima. Novim medijima se takođe označavaju vrste digitalizovanih medija, kao što su digitalni tekstovi, digitalne statične slike, digitalni video, digitalni zvuk i prostorne virtuelne konstrukcije.

7

LITERATURA

Mihailo Đorić, Komunikacija i novi mediji, Beograd, 2008.

Ljiljana Bogdanović, Srpski mediji rade po diktatu “nevidljive ruke”, Pečat magazin, Beograd, 2009.

Zorica Tomić, Komunikacija I javnost, Novi Sad, 2005.

www.cet.co.yu/cetcitaliste/CitalisteTekstovi

www.sr.wikipedia.org/sr-el/Нови_ медији

8