CURRICULUM VITAE

Ime i prezime: Gordana (Čedomir) VLAJIĆ Datum rođenja: 3. april 1959, PančevoAdresa: 26 000 PANČEVO, Srbija

Ulica Ribarska 12Tel. ++ 381 13 520 500e-mail: vlajic@3dnet.co.yuMobile: ++ 381 64 380 60 77

++ 381 63 22 89 69

Obrazovanje: Fakultet političkih nauka u Beogradu (novinarski smer)

Specijalizacija za Public Relations (pri JIN-u, u klasi prof. Van der Maidena iz Utrehta, Holland)

Radno iskustvo:1981 – 1984 novinar u „Pančevcu“, lokalnom nedeljniku1984 – 1988 direktor Službe za marketing i informisanje u

HIP “Razvoj i inženjering” u Pančevu1988 – 1989 direktor Sektora za odnose sa javnošću u

Marketinškoj agenciji MARK-PLAN u Pančevu1989 – 1996 Urednik u marketinškoj agenciji SPECTRA i u

agenciji OGILVY&MATHER u Beogradu(copywriter i vođa projekata kampanja za Yugotours, PKB, ZORKA Pharma, MONTENEGRO, Turistički savez Crne Gore, UNION Banka, PIONIR…)

1996 – janura 2004. PR Manager Info centra modne industrije SCG i urednik specijalizovane Revije YUTEF

Od januara 2006. PR Manager Centra za kulturu PancevoOd avgusta 2007. Copy Agencije “Pristop”, Beograd

1997. Objavila prvu knjigu “MOJA MAMA NAJLEPŠE KUVA”, originalnu „pričalicu“ za mame, tate i decu

1999. Objavila drugu knjigu: “MAMA, JE L’ SUTRA OPET IDEŠ NA POSAO?”, zbirku priča za decu u formi dijaloga (mama i petogodišnja kćerka). Edukativne i duhovite priče za koju je recenziju dala Donka Špiček, dugogodišnji direktor pozorišta “Boško Buha”.

1

2002. Treća knjiga: „ZAISTINSKA SRPSKA BAJKA“, Čudesna priča od koje se postaje zauvek neizgubljiv, narativna formabajke, srpska istorija kroz živote vladara pisana na deci razumljiv i zabavan način. Prvo predstavljanje knjige bilo je na Belom dvoru. Drugo izdanje odštampano je u junu 2004. Recenziju za ovu knjigu potpisali su prinčevi Petar, Filip i Aleksandar Karađorđević. Knjiga je dobila blagoslov Nj. S. Patrijarha Pavla, podršku Republičkog ministra vera i oslobođena je poreza na promet prema mišljenju republičkog Ministarstva za kulturu i medije.

2005. Četvrta knjiga: “KRIVO MI JE”, Reči za praštanje prošlih i budućih grešala, zbirka poezije za odrasle. Promocija knjige bila u Hotelu “Interkontinental” u Beogradu, 8. marta, u okviru Programa “Slovo, nota i cvet”. Drugo izdanje knjige je urađeno u saradnji sa kompanijom “NESTLE” za brand “NESCAFE Gold”. Pesma “Treba samo odabrati noć”, prevedena je na švedski za Antologiju savremene srpske poezije. Za pesme iz naredne zbirke nagradjena Medjunarodnim priznanjem na Melnickim vecerima poezije u Melniku (Bugarska).

2007. U pripremi za stampu ogledni sms roman ROAMING i zbirka pesama “Izlozba reci”

Nagrade: - ZLATNA ZNAČKA I POVELJA Kulturno prosvetne zajednice Srbije i Ministarstva za dijasporu za poseban doprinos kulturi, decemar 2006.- SREBRNI PROMO na jugoslovenskoj smotrinajboljih promotivnih ostvarenja, a za

promotivnukampanju za novu liniju proizvoda firme ZORKA

Pharma(sa promocijom novog vizuelnog identiteta i

logotipaove kompanije), u Beogradu 1992. godine- PRVA NAGRADA Kulturno prosvetne zajedniceVojvodine za najbolje pesničko ostvarenje, uNovom Sadu 1988. godine.

2

- PRVA NAGRADA na XII vlasotinačkom Vinskom balu za

Pesmu „Uputstvo za posmatranje reči“, septembra 2007.Pesme objavljene u zbirkama: „Rudnička vrela“, Gornji Milanovac, „U prolazu“, Mirjane Matarić (Pasadena, USA), u „Zborniku poezije i proze“, UK „Miloš Crnjanski“ (Stockholm, Swerige) i u „Pančevačkim petparačkim pričama“, Slavka Popova.

Funkcije: - Predsednik publicista Vojvodine (1984 – 1986)- Potpredsednik Kraljevskog mačevalačkog

kluba „Karađorđe“,iz Pančeva (od februara 2005.)

Počasna zvanja: - Nekoliko puta član stručnog žirija na beogradskom Sajmu mode i jednom predsednik ovog stručnog žirija (1997 – 2000)- Savetnik za Odnose sa javnošću na

Kraljevskom dvorcu, Beograd (od 2005.)- Rukovodilac dramske sekcije pri crkvi Sv.

Sava u Stokholmu, a za Eparhiju britansko-skandinavsku (od februara 2006)

- PR savetnik Umetničkog Medjunarodnog Bijenala u Pančevu (za 2006. godinu)

Članstva: Član Udruženja književnika SrbijeČlan Udruženja književnih stvaralaca „Miloš Crnjanski“ iz Stockholma, SwerigeČlan MENSE.

Hobi: Mačevanje

Status: Razvedena, majka četvoro dece.

Gordana Č. Vlajić

3

IZLOŽBA REČI

4

Uputstvo za posmatranje reči...

Naglas:

...neka bude dan. Sedi uz prozor sa kojeg vidiš sunce. I bar jedno drvo. U odgovarajuću čašu od finog kristala, do pola naspi dobrog crnog vina koje malo sladi (recimo, crni Berme). Pazi da ne bude previše rashlađeno. Onda na sto, spusti još jednu čašu. Za ljubav. I pusti muziku. Jačina? Taman tolika, da sagovorniku usnama dotakneš ušnu školjku, da te čuje kako izgovaraš . Tada počni da čitaš. ... i u sebi:Neka bude noć. Uz lampu koja osvetljava samo strofe. Čitaj ne izgovarajući. Čitaj licem, očima, prstima. Neke reči pročitaj - disanjem.Ako nekoga probudiš, valja da vaše rime nadalje sanjate zajedno.

(Pesma je nagrađena Prvom nagradom na XII vlasotinačkom Vinskom balu, septembra 2007. godine.)

5

UPUTSTVO ZA ČITANJE Izgovori.Slike,Kadrove.Oslušni ih.Dlan. Zumbul. Lice. Broj.Ključ. Most. Stomak.Doručak. Ručak. Šta ako ne izgovoriš večera?Nego reč iznenadnu.A ja je ne udahnem.Šta ako promolim glavu kroz vrataI kažem:Dođi.Usnama pokupi zrna ribizle sa mojih golih grudi.

Obeleži me.Stavi u mene graničnik.Da osetimDa znašDokle si stigao.Prelistaj me.Uz pasuse i akcente. Reč je raskošna kao muzika.Oslušni je.Vokali otapaju dušu od smrzlih čamotnja koje čini rupe u knjigama i prozorima. I rupe u životima. Da.Uz reči se treba Voleti i ćutati.

Izgovaram.Reči.Oslušni ih.Dlan. Zumbul. Lice. Broj.Ključ. Most. Stomak.Doručak. Ručak. Šta ako ne izgovorim večera?

6

Nego konačno zavapim:INCEST!Reč iznenadnu.Izdahni je.Promaljam glavu kroz vrataI kažem:Idi. I zatvori ih s treskom.Ostavi zrna crnih ribizli po mojim golim grudima.

Izgovaraš.Jauk.U gnevu.Ne čuješ.Dlan. Zumbul. Lice. Broj.Ključ. Most. Stomak.Doručak. Ručak. Ne izgovaraš večera.Ječiš(kao da si ti izdat)Što će neko drugi pokupitiZrna crnih ribizli sa mojih golih grudi.Ta te glad boli.A ne ključ.A ne most.Ni ohlađena večera.

7

POSVETA

Reči za traženje i pronalaženje. Da douče i nauče da razluče: ispovest od istine, suze od mastila, ćutnju od tišine. ...

Došlo mi nebo u dvorište,Sišlo u granje,Mreška se među lišćeTaman da krošnje ne ostanu probušene i prazne.

Poleglo mi danas leto po travi...

...

Kada (Ako)Se vratimUčiniDa Nam pas bude zdravI Da nam trešnja procveta.

...

Ne volim što moramDa brišem tvoje suze.Naš znoj.Kapi moje mokraće sa daske.Tvoje poruke iz mog mobilnog. Uklanjam tragove koje bi trebalo da utabavam.

…

Sve češće kada čujem muziku, biram odgovarajuću arijuza moju sahranu. I kao

8

vidim kako moji prijatelji u mimohodurazigrano stepuju, iza kovčega. Vidim jedan veseo ispraćaj. I sve se manje plašim smrti.

…

Želim da zauvek zaspim,Onako kako se celi život trudim.NasmejanaNadajući se da će mi konačno dosaditi pesma koju čekam

…

Ne znas ti kako jeNositi tebe u grudima

9

SUSRETI U PASUSIMA

U koraku koji se ne usuđujem da zakoračimNe može me niko zaustaviti.

- Ne plaši se.Pokloniću ti utočište koje uspokojava.

Van zidova i vremena.

Čime da ti se obećam?

- Prepiši nas, iz moga naručja, u naslove od sećanja i strofe od maštanja.

Zapisuj nas.Mada mislim da je to već urađeno.Mnogo pre.

Misliš da živimo zapisano?

- Znam.

Neka te i nemam kako te imam,Imaću te kako nisam.Dok škripi sneg pod mojim bosim tabanimaKojim ti dotrčavam kaoZineida Jesenjinu.

- Kad nas sanjam,čujem pesmu.

Ko mi može oduzeti misao?Moju jedinu misao o Tebi.

- Umeš da si divno različita.Dok te srećem u novim pasusimaPonovo se zaljubljujem.

Zašto čitaš redove koje još nismo zapisali?Nauči da čekaš.

10

- Čekam da se osušimo od tvojih suza.Da se onda dogodimo ponovoU novim noćima koje mogu razdanitiOvim istim rečimaKoje jedino želim da ti govorim:volim te volim te volim te.

11

NEIZGOVORENA MOLITVA

Sa usnama na tvojimKapcimaČujem daleko.I vidim trajanjeDuž preponaI istinuDo pazuhaIStrahOd zuba.I vremena.

- Znam da zapisuješ.Želiš da ostanemo da nas čitaju.Kao izvesnost.Kao usud.Kao molitvu.

Zapisujem nas.I iznova pročitavam.Korakom.Disanjem.Ćutnjom.

12

POSTALA SAM PISAC Postala sam pisac.Naučila sam da nalazim reči.Ranije,dok sam bila žena,Reči su nalazile mene. Reči svakakve:gubave, tuđe, kvrgave, gnojave.Bivalo je tu i tamo i nežnih rečiali su ih nestrpljivo utrljavali u mene. A kasnije, dosta kasnije,mazali su mi kožuužeglim pluskvamperfektimai jalovim futurima.Rečima koje su udarale, zaudarale,koje su obećavale, lagale,koje bi me vređale,u tipičan niz ređele,šapatima koji bi šaptače napaljivali a mene nedovoljno rasanjivali. Srećna sam što postadoh pisac.Što umem sama da nalazim reči.Jer ranije... dok sam bila čovek,reči su nalazile mene.

13

NEDOREČI

Zaustavljaju me Nedostajanja.Paraju me Nedosanja.Izgladnjuju me Nedoreči.

Samo me ponekad,Dok vetarRaspiruje arijePo mojim pustim nedrima,Samo me ponekad prene ushit.I tada mi se učini da znam.

Da ćemo trajati duže od epitafa,Da će nas odabrati za barku.Da će nas plesatipesmama koje ću naučiti da pišemPrstima porinutim u znoj.U stihovima koje ću se usuditi da posvetimMastilom nebledivim od stida.U proredima koje ćemo obremeniti disanjem,U tišinama koje ćeš naslutiti bojama,U mirisima koje ću čuti mojim očima boje čekanja.

Habaju me pristojnosti.Arče me stvarnosti.Gutam reči od Nedoreči.

14

VIDELA SAM PESMU

Kada si prešao preko moga dvorištaOtisak tvoga tabana ostao je u travi.Polegao si je mladu, bosim stopalima.I videla sam pesmu.

Kada si odlazio preskačući potok,Voda je obrisala potpis tvojih prstiju,Kojima si okrznuo obalu. Netaknutu.I videla sam tugu.

15

DVADESET TRI ASPEKTA

U znaku dve žabe, Sandra i Leonarda,Beše taverna Botičelija i Da Vinčija.I desilo se da traju do večnostiJer su varjače zamenili kistovimaA tanke kore za pituslikarskim platnima.

Meni se to nije dogodilo.Mada imam dvadeset tri aspekta,Što je za dva više od Getea,U nekoj tamo astrološkoj kućiKoju za ciglo pedeset eura ume da vidiSlepa žena podno Avale.

Meni se to nije dogodilo.Ne umem da prepoznajem boje i ukuse.Ali, umem da ćutim I nosim sitan novac u ustima,Kao stari Grci Koji nemaše džepova.

I umem da vidim Boru Stankovića i GrigaI to istovremeno.Jer – ne retkoОnaj koji opisujeUme da ushitiJače od onog koji opasuje.

Počelo je, zapravo,Od Botičelija i Da Vinčija,Tavernom Kod tri puža.A za dvadeset godina I ja ću čekati GodoaA svoja čvrsta bedra trampiću za tuđa sećanja.

Za sećanjaNa moja dvadeset tri aspekta, Za dva više od Getea.I biću velika kao Avala,

16

Ispod koje će sedeti Žena Koja te je volela.

17

DOLAZE SATI

Hoće da me odveduDa me zaustaveTraže me odasvudKidaju po parče mog vremenaKojeg mi je ostaloJoš taman toliko da mi ovlaš pokrije bedra.

Hoće da me obujuDa me počešljajuDa me odenu i udenuDa me poslom zamajuPa da me nasamarenu uteše Da ne osetim, da ne primetim

Kako neminovno dolaze satiKoji će nas otkucavatiIstim širinama i dužinama.A različitim aršinima.Tvojim od Adama onespokojenim damarimaMojim presahlim izvorima...(Pusti muziku i utaži me.)

18

SLIKA SA VRATIMA NA KOJIMA NE ŠKRIPI BRAVA

U noćima kada spavajuJa uspevamDa dozovem De Sarasatea,I Kridense,I Edit Pjaf I gitare Paka i Rodriga. I ondaSlušajući ihOslonjena golim leđimaO sopstvenu samoćuOsećam žudnjuKako mi kvasi grlo.Kako mi kvasi prsteMeđu butinamaPretvarajući naše disanjePretvarajući naše uzimanje i davanjePretvarajući naše grcaje U zatočene vokale.

I ja pevam.Pevam i igram i okrećem se.Okrećem se toliko brzoDa mi moja svakodnevna istovetnost Brzo promiče u obmaniKako mi se nešto dešavaKako više nisam tipična.Kako konačno menjam sebe.Menjam svoje dvorište.I muža. I predsednika.I stranu sveta. Zalazak za izlazak.Kraj za početak. Rađanje za umiranje.Mesec za Sunce.Trampim tonove za boje.I okrećem se i okrećemOdjednom plačućiŠto najzad osoljavam moje tujeKoje su počele da žute.

Moje tuje pod mojim suzama

19

Predgrađe pretvaraju uSliku sa vratima na kojima ne škripi bravaU dom od uglačanih crvenih cigalaOdakle dopire tišinaRaskošnog niza oktava.Zato tako često plačem.

Zašto tako često plačem?Čim čujem glas. Ljudski. Topao.

Znam zašto tako često plačem.Kada se pomere kazaljke na Sat za odlaskeKada se oglasi kukavicaPred sumrak neki tihi, ne olujni,I kada se čuje adadjoNe možeš da pevašNe možeš da igrašNe možeš više da plačešNe možeš više da se okrećeš.

Ne možeš Sve i da hoćešda veruješKako napuštaš sopstveno dvorišeZalivajući suzama tujeOko Doma na čijim vratima ne škripi brava.

20

EVINA ODA

Više me ne kidaju tvoji poljupci posuti po tuđim laticama.Više me ne obaraju tvoji uzdasi ostavljeni na tuđim oblicima.Više me ne kidaš, više me ne obaraš.Žena sam.Najzad.Prevarena.Pre varena.Kao prevremeno svarena.Prva EVA Kao zаvarena.Pa odvarena. Kao – na pravdi ostavljenaKao konačno ostvarena.Najzad.Precizno izgovorena.Žena – probuđena i naučena.Da uživa u mirisima i kišama.Sama. Ne usamljena.Sama. Ne ostavljena.Ni muževljEVA, ni kraljEVA,Oslobođena.Od pridEVA.S bedrima od smeha i plećima od suza.Cela svoja.Sopstvenim rečima izgovorena.Pravim imenimaDozvana.Pronađena. Eva.

21

NIKO NE SLUTI

I niko Pod svodom nebeskimNe slutiDa se Ona budnaPo vasceli daniskupljujeza primisli i snoveu kojimačoveka sa kojim deli kašiku i krevetmrzičistije od snežnobeloguštirkanog čaršava koji se kruti na februarskom mrazu.

22

SUDBINSKI TERARIJUM(ili: Onomatopeja bube-grobarke)

Tek mnogo godina kasnijeSaznala je ono štoUistinu nekoć ne beše ni naslut.Stresajući grozdove crno-crvenih buba-grobarki Sa svojih kapaka,Sa svoje duše,Sa svojih veštačkih zubaOtresajući ih sa skuta.Jedna se izdvojilaNi krupnija ni sitnija,Ni po čemu različitaOsim po ovolišnomsićušnom sićušnomnabreklom penisuKoji je uperilaKoji je to biće što gmiže(može li to biti muškog roda)Koji je uperilo Ka ustima mog detetaPrelazeći svojim slabašnim nožicamaPreko njene gole dojkeTek nabubreleNedotaknute ni strašću ni radoznalošću.I šta ću...Majka sam.Ustadoh,Utreh bubu grobarku koja pade na leđaI tako koprcavuZgnječih je-Sa rečima mekimuglancanimKao za izložbuGizdavim:„Moram. Majka sam.Moram deteta mi. Zbog deteta.“Godinamapokušavam da

23

Zaboravim zvuk.Zgnječenja.Buba grobarka nije jauknulaNiti ciknula.Ona je Svega mi! -- svinjski zaskvičala„...Iopetbiiii...“

24

ŽENA KOJA SE NE VAJKA

Ljudi koji je dobro poznajuMisle da je požrtvovanaKćer, supruga i majka.

Oni koji je ređe srećuRekli bi da se ovaBogougodna i snishodljiva ženaNikada ne vajka.

Otuda su prolazniciduž glavnog šetališta,prevareni crvenim tačkama po njenoj haljini,u mrljama od krvi prepoznali kečapčudeći se da je i njoj, eto, fleka promakla.

Ljudi koji je dobro poznajuNikada ne bi pomisliliDa ga je zakopala pod rascvalim hrizantemama. Nakon što je primetila da su mu oči izgubile boju vedrog nebai da su zapravo neposebno mutne - poput jeftinog stakla.

Ljudi koji je dobro poznajuMisle da je napaćenaudovica i majka.

25

JEDAN GRAD

Bio jednom jedan gradI u gradu mnogo kuća.U većini kuća četvrtast sto.Na stolovima mušeme.Na mušemama suve rukeKoje pridržavaju čela.Nabrana čela Tihih ženaKoje strpljivoČekaju sopstvenu smrtPogledom u kojem seJasno vidijedinokare od mušema.

26

ON NE POSTOJI

Te besprekorne šakeKoje se izmaknu kada treba da prihvate ženku s tovaromZato i ostaju nežne.Takav muškarac ne postojiKoji praštaTuđe zube na njenim sapima

Prašta samo otac. Sećam sekada sam bila devojčicapa zakasnim i uđem u kuću zajapurenaRaščupanaI gledam u podčekajući šamar.A otac kaže:Nemoj to više da ti se ponovi.I brzo se okrene da ne primetim nedoslednost.

Muškarac ženki nikada ne prašta.Otuda prezirem priznanja.Poslednji oprost dobija se od oca.I prvi.Ni od sina,Ni od brata,A od Gospoda se čeka…Još se sećam majčine krvave slepoočniceDok plače uz ragastoDok plače uz priznanjeDa je dekolte samo za kurve.

Te krupne šakeKoje se izmaknu kada treba da prihvate Ženu sa lepotomZato i ostaju prazne.Takav muškarac ne postojiKoji praštaTuđe zube na njenim sapimaNi moj otac mojoj majci Nikada nije oprostioŠto je žena.

27

28

FILM KOJI ŽIVIMO

Koji film ja živim?- Ne razmem.

Lepo te pitam, koji film ja sada živim?- Ne razumem.

Kaži mi barem žanr. Prepoznaj me.- Ne razumem.

Seti se Bertolučija i «Sanjarenja».- Ne razumem.

Ja živim «Dan mrmota».- Ne razumem.

Koji film ja živim?

...

Koji film ti živiš?- Ne razmem.

Lepo te pitam, koji film ti živiš?- Ne razumem.

Kaži mi bar žanr.- Ne razumem.

Znam. Ti živiš «Dan mrmota».- Ne razumem.

29

ĆERKIN ROĐENDAN

Započela sam sePre 23 godinePetljicom na tvom pupkuIOd tada doplićem vremeDanima istog poluprečnikaI noćima s kukicom.Pamučnim, lamiranim,Sintetičkim, jutenim,Vunenim i paukovim nitimaDoheklavam životKlot frketKlot frketKlot frketmustrama.

Kad se u sopstvenom čvorudoštrikamda me što dužena prste namotavaš,da me imašako se gdegod ako se kadgodzaparaš.Da me uvežešGde si najtananija.Da mi se ne pokidaš.

Nastavljam se Već 23 godinePetljicom na tvom pupku.

30

OSTAVIĆEMO VRATA OTVORENA

Učini nešto.Skloni obećanja sa mog lica.Raspaši me od očekivanja.Počešljaj svoju neodlučnost.

Jednostavno dođi.Otkopčaj mi haljinu.Oliži me lagano niz kičmuI odvedi me.

Ostavićemo vrata otvorena.Neka nas nađu.Ionako nikoga ne vidim.Žmurim od kad te žudim.

31

ONA JE KRIVA

Ona je kriva.

Da te je volelaDa ti je vatru iz očiju RazgorelaTi ne bi UlovioNaslut strastiPod mojim grudima.

Ona je kriva.

Da te je ljubilaDa ti je grehom usnerastopilaTi ne biUlučioLepet čežnjePod mojim prstima.

Ona je kriva,nek mi je živa,što nas ima.

32

ENGELO BENGELO

Engelo bengelo vitko ćiĆići rići bumba ćiĆika ćoka tužba lokaOn joj veli – van.

Eci peci pecJa nisam mali zecA, ni ti nisi prepelicaEci peci pec.

En den dinuJedna suza linu.Još jedna noć minuJoš jedan dan sinu.

Elem belem bufNaručih tartufElem, derem mufLjubav nam je - puf.

33

KRATKA PESMA O PRSTIMA VEŠTIM DA ISPLETU TANANU MREŽU POŽUDE OD SVILENIH NITI RADOSNOG IŠČEKIVANJA, O PRSTIMA KOJI MI DODIRUJU KOŽU NAJPUTENIJOM ČAROLIJOM OD KOJE DIŠEM BEZDAH, OD KOJE ME UDIŠEŠ, OD KOJE POSTAJEŠ ČVRST I NAPET, OD KOJE ULAZIŠ U MENE, OD KOJE POSTAJEM VRUĆA I ŽMURIM DA BIH PONOVO I PONOVO I PONOVO VIDELA KAKO SI TOLIKO U MENI DA OD MENE – MENI – NIŠTA NE OSTANE

Naslov imam. Sad još da upišemSadržaj.

34

RAZODENI ME

Razodeni meSasvimI oslobodi meTaštineKoja mi sapinje grudiPa ne mogu duboko daTeUdahnem.

KažiprstomLagano svuciSa meneStrahove,Tako, jedna pa druga nogaDa me neOmetaju u hoduKada ti dolazim.

ZatomiJezikomMoju sebičnostDa mi ne minerešenostDa te delimDa mi se ne otme odlučnostDa oprostim tvoju iskrenost.

35

DOK TI SPAVAŠ Dok ja spavamOkolo vrvi i živi.Neko misli na mene.Neko me zaboravlja.

Dok ja spavam Trava rasteCveće cvetaPotok žubori.

Dok ja spavamLjudi putujuAvioni padajuDeca se rađaju.

Dok ti spavašNoć je ravnodušnaŠto dana nema.I ja plačem i plačem.(Jedino ja plačem.)

36

NJEGOVIH SEDAMNAEST GODINA

Moj sin ima sedamnaest godinaI on ovako recituje, mada tvrdi da peva:- Već shvatam sve je prevara i vreme neredapa zdravo srećo, zovem se Nevera,I onda pitaš otkud tog prezira i otkud tog besaI gledam ekran tv-a, milion pozera, a gle ja 'de samPa mi se smučilo da čekam punog džepaKinta u ruci ispred wc-a, pošto keka,Batice, 200 ali treba da čekaš,ne ide pare pa roba i u startu je greška.E, dugo me nema, znači ostaje lova, nemoj da pizdiš na sebe, nek ovo bude ti škola.Pa kažeš: sutra batalim sve, ajde beži,koliko puta sam to čuo, brate, sav se ježim...

Onda mi ovako kaže,A ja se osmehnemJer znam da me laže:- Ne brini, mama, to je hip hop,umetnost, ’naš, b’ate.- Dobro, de, sine,I sama u svoje stihove Pretačem te... samo poetske sate.

37

ZA VERONIKU FRANKO

Ljubomorna sam na Veroniku Franko.Ona se usudila da živi svoje stihove

Da reči baca umesto mačaDa njima miluje poput dodira svilene marameDa metafore koristi da udahneA ne da uzmakneOd ljudi koji su hteli da je imaju

Da je ubijuDa je umijuDa je probijuDa je ukloneDa je ukroteDa je izgladneDa je ožedneDa je ožene.Da je obene.

Ljubomorna sam na Veroniku Franko.Na njena uspravna leđa i šuštave haljine.

Ona se odvažila da živi svoje stihoveUz svog čoveka i njegove ženeDa rime nežno spušta u gondole,Sa dlana zareze... kao najbelje galebeNe da ih prekriva tuđim citatima ne da ih pokrivanavodimakraljeva i pajacane da ih podrivastilskim figuramaniti da laže bižuterijskim sintaksama i legurama.

Ljubomorna sam na Veroniku Franko.Ona se usudila da živi svoje stihove.

38

IMAM NOVE CIPELE

Imam nove crvene cipele.Dok se obuvam, vidim ih na tvojim dlanovima.A mene na tvojim bedrima.Imam lakovane crvene cipele.Visokih potpetica i golih peta.Kao onog leta.Ova sezonska odrednica je samo rime radi,Jer me ti čitaš i izuvenu.I obuvenu.Opet rima.Moram.Da ti samnom ne postane dosadno.Kad nas pišem, nije mi hladno.Pred vratima našeg doma… Jedno pseto gladno.Ljubav nema mere.Ni ritma.A ja naučila samo uz metronome da sviram.Pa, bar pesmi da sačuvam metriku…Zato rima. Dok te diram.Da vidimo…Da li se stidimo?Jao, jao, je l’ se neko nasmejao?

39

ZEVANJE

ZevamOd nedostatka kiseonikaIliOd nedostatka ljubavi.

…

Sve stvari imaju svoju tajnu,A poezija je tajnaKoju sve stvari imaju.(Garsija Lorka ili ja, ubi me ako se sećam)

…

Kada dođe na red da čovek bira,Po pravilu pobeđuje – nestrpljivost.

…

Ležim i čitam švedskog pesnikauz prozorkroz koji vidimmaglovito beloponoćnošvedsko nebo.

“Jezera su zemljini prozori”,«Snovi potamne na dnevnoj svetlosti»...

«U timu sam koji radi na novom prevodu Biblije na svedski jezik. Moj zadatak sastoji se u tome da prevodu podarim zvuk...»Transtremer

A ja krkljam na svim jezicima.Na svim meridijanima.Predugo.Zato nikada neću živeti na ostrvu,Poput Strindberga.Zato ću se večito tiskati

40

Pazeći da ne nagazimNekog bezvrednogU bezličnoj gomili.

…

Prva vizantijska pesnikinja zove se Kasija, rodjena je 800. godine, najverovatnije u Carigradu. Bila je pametna i zato nije postala princeza.Ostalo je zabelezeno da je EufrosinaUdivica cara Mihaila II Amorijca i Teofilova maćehaPoslala glasnike u sve oblasti Vizantijskog carstva.Eufrosina je dala Teofilu zlatnu jabuku i rekla da je da Svojoj izabranici.On je dao Teodori.Ko je ovde lud?Zašto sam ovdo zapisala?Trebalo je da stavim nekakvu fus notu.Kao i na Izvod iz matične knjige venčanih.Da se setimPosle ovoliko godinaZašto sam se ono beše baš za tebe udala.

...

Mene muzika uzima i obuzima.

...

Tokom 1882/83 List je posetio u Veneciji svoju ćerku Kozimu i njenog muža Riharda Vagnera. Nekoliko meseci kasnije, Vagner umire. List u to vreme komponuje dve kompozicije za klavir koje će objaviti pod naslovom «Tužna gondola».

...

Naježila me je ta spoznaja dok sam se vozila gondolomKoja se zove KozimaA ja U toj gondoliTužna.

...

Ležim i čitam

41

“Zabavnik”O ribi koja se zove“Humunukunuku apapa”.

…

Svakodnevna molitva razbistrava ljubav,Uvecava,Rasvetljava…(Ma nemoj!)

42

AKO MU JEDNOM NE BUDEM LEPA

Tja.Ne mogu da kažemDa mi grudi jedrinomJoš uvekNadimaju pliš tunike boje purpura.

Lagala bih misaoDa mi je koža poput satena,Da miriše na jorgovanU pupoljkuPo kojem je aprilska rosa.

Ali, evo, gledamOpheklano švedsko kopno Ibelim baltičkim vezomoptočenu parčad skandinavskog tlaDok slećemNa stokholmsku Arlandu.

A ondaVeć isto večeŠetamKrajolikom koji uramljujuŽute crvene plave i bele kućeLjupke i nepretenciozneBožićno okićeneSa obećavajućim spokojem u prozorima.

I dok škripi sneg pod čizmamaOnim što ih on najviše voli Naročito kada mi suknja sklizne sa bedaraTako mi kažeDok stojim na sred njegove sobe zidova boje ledasa ogledalima koje magli naša vatra.

Posle ljubičaste ponoćiLagano se vraćam ka oker crkvi

43

na belom brežuljku,A on mi šapuće u slušalicu kako mu nedostajem.I taman kad mu se kunem da je mesec ovde plavSrećem tri košuteI one ne beže.Stoje.Gledaju meDok ih fotografišemKroz pahulje široke i mekePoput dečjih dlanova.

Ležem i pokivam se jorganom u kojem su perca švedskih gusaka.Onda mažem svoje hladne obrazeLagano utrljavajući antirid kremuI mislim kako miGledano sa ovog hrastvog uzglavlja stvarno nije potrebnozatezanje lica.

Ako mu jedared više ne budem lepaUvek mogu da odemIz sobe zidova boje ledai da se šetamKrajolikom koji uramljujuKućice sa obećavajućim spokojem u prozorma.I da sretnem tri košute.

Dovoljno.Od jednog života.

44

SMS

Ona: Ne stizem, dragi moji, nista ne stizem. Podsecam sebe na Zeca iz Alise, samo idem i vicem "Zurim, zurim"... Je l ovo iz neke knjige : ) Vise ne znam kada pisem, a kada prepisujem.)

Ona: Prolece se prisunjava, lepo ga vidim kako mi se provlaci kroz tuje sto sam dala da mi posade po dvoristu jesenas. A one se lelujavo zelene u svojoj radosnoj prposnosti, gube ono cemerno zimsko zutilo...

On: Sta hoces da mi kazes?

Ona: Da ne mogu bez tebe.

On: Pa što mi ne kažeš?

Ona: Bojim se.

On: Čega?

Ona: Da baš ta poruka neće otići. A ja ću misliti da jeste… I da me ne voliš.

On: Probaj.

Ona: Ne smem.

On: Probaj.

…

Ona: Eto… vidis.

45

KARAULA

Šetnja.Vino.Mirisi.Dvorište.Ljudi.Glasovi.Ne prija, ljubavi.Samo samoća leči.Dušu opkoljenu senkama.Gorčim.Mine me kada krene da se smrkava.

46

ALBATROS

Sanjam kako skupljam reči. U fišek od listovaMojih nenapisanih knjiga.A onda ih lagano izgovaram.Vadim jednu po jednu.Iz fišeka.Od listovaMojih nenapisanih knjiga. Čitam.Nekome.Pogledavam,Izgovaram.Razgovetno.Čitam i iznenađujem se.Bog teDa li je ovo moja pesma?Jesu li ovoMoje reči:AlbatrosTrošarinaKamenjarLizingDaljinski upravljačVidećete vi sviNije lako biti majkaKo su ovi ljudi što prelaze mostU koloniIzgleda kao da su praviRazvigorPutešestvijeListopadSretenjeRoditeljski sastanakPučinaNavrndni utorakJužna i Severna hemisferaMožda dogodineMimohodI prođe zivot

47

Pre suvisle rečenice.

48

KIŠA NAD KEFALONIJOM

Prolazim, lagano koračajući(dok svi ostali žure)Ispod tendiProdavnicaKoje prodaju šarene zaboraveOd kojih želimo da napravimo uspomene;Koje želimoDa okačimo na zidDa uramimo i poređamoUz uzglavljeIli po radnom stolu klimatizovane kancelarije.

Glave uvučene među gola ramena(letnji pljusak uvek iznenadi!)gledam gde gazimtražimstanište za moja stopalana mestima gde je pločnikviše ulegaoda zgrejem ozeble tabaneu mutnim i toplim baramazagrejanim vrućim kamenomkefalonijskog pločnika.

Letnje suze naviru (kao kiša, bez najave)zastajemi plačem nad olabavljenim i mokrim oputama mojih crnih papučapod suncobranom boje suncajedna se slika zavlačimeđu vlažne trepavicei prianja uz nepca.

Šećer, a ne pesak,osećam među zubima.Posmatram nisku belih jahtipod modrim kefalonijskim nebom

49

prostrtim da ih tu zaustave.Kao gizdave nevestePrpošno njišu bokovima,Konačno venčaneStarije devojkeSvaka je jedinice u oca i majke.

Na poprsju broda: On i OnaSedenadohvat pokislih prolaznikajedno do drugog(kao jedno od drugog).Dva ista porcelanska tanjiraDve iste kristalne čašeDva ista pogledaI učini mi se kroz mokre trepaviceDa vidim kako mi zavideŠto umem da zatomim duguDok trčim bosa po kefalonijskom pločniku.

Onda kriknušePoput nepostojećih galebovaOboje tako nepristojno suviOboje tako neprihvatljivo doteraniU svojojBlještavom belinom Zakulisanoj požudiNastavljajući da zure(ne u moje mokre opute, ne u moja ozebla stopala)u moju, kefalonijskim pljuskom,slepljenu haljinu.

Odlazim i više se ne osvrćem.Kada se jednomZa dve ili dve stotineKefalonijskih godinaNeko ipak bude okrenuoVideće moje uklesano sećanje ili kletvu:On i Ona na poprsju brodaNepristojno suvi, neprihvatljivo doteraniGledaju uspomenu (ili ženu?)Kako čeka u toploj baričuvajući kefalonijsku kišu među trepavicama.

50

ZLATNA PRAŠINA

Ja sam zlatna prašina po štali.Čučim u bačvi da me neRasprši vetar.Obavijam svoj okotNa postelji od iluzija.Ne.Ja sam štalaPo kojoj je zlatna prašina.Pravim slike od balege,Brabonjam reči.Zbog trine i pleve.

51

MAĐARSKA:

Jednom ću od ovog napraviti pesmu.Ili ratnu priču.Jonapotkivano – dobar danTasheg – molimChokolom – ljubim rukeSijo – cao, zdravoServus – zdravo

Prestani da me zoveš, kažeš.Ćuti tamo i sedi. Ovde su bombe.

Viz – vodaJo regelt – dobro jutroPilanot – minut, momenatJo eso kat – laku nocKenjir – hlebEdj, ket, harom, nedj, ut, hot, het, njolc, kilenc, tizChirke (meko, kao curka) comb – batakTizenedj – jedanaestHus – dvanaestNedjvon – 40

Pravili ste roštilj u našem dvorištu, kažeš.Ti, ona i još jedan mladi par.Slavite što ste živi.Ne kenjaj, Ne znaš ti šta je rat.

Ksnm sepen – hvala lepoSiveshen – hvala, od srcaLedj sivesh – imaj srcaSaz – 100Ezer – 1000

Što plačeš, pitaš.Znaš li šta sam sve morao da pretrpim?Raširi noge pa da ti potpišem taj razvod.Visontlatashra - dovidjenjaAsvanj viz – kisela voda

52

53

Za Svetlo.

Usrećuje me ovaj oktobarovo lepo vreme,Pa izađem malko u dvorište,Izvalim se na ligeštul,Zatvorim oči i kao...... ja sam neko drugi...I kao,Ja sam negde drugde...... i kao...I tako malo skupim sunca na liceI u dušuI onda uđem u kuću I kaoŽivim dalje.

A oko podneva,Čekaj da ti pričam,Oko podneva bude toliko toploDa se skinem samo u kratke rukaveI uzmem moj crveni ligeštulA da vidiš samo,kupila sam na pijaci i zeleniI uzimam kad kojii razbijam monotoniju života.

54

RAZMIŠLJANJE

AliTo ti je svePovezano sa vaginomKoja je neobožavana Pa samim tim i histeričnaNe mogu da se setim sadaKo je to rekaoAli bio je mnogo pametanI bilo je mnogo davnoNekakav Plinije moždaStariji... mlađi...I onda ispada da si ti napuštenaI odatleIz utrobeŠikljaju svi tvoji kompleksiI to ti je ta poznata pričaOd koje može da se postane čuvenJer je od toga zabolovala i Merilin Monro.

55

HETORIJET

HetorijetPijačni trgStokholm(Pazo sad,Mnogo je pa važno za suštinuŠto sam u Švedskoj na nekom tamo pijačnom trguKoliko god bio fascinantan Tako okićen prešareno odevenim LaponkamaZamrznutih osmeha).Pišem i pišem. I menjam. I pisem. Zašto to radimo? Zadatak koji nam je dat ili smo ga iznudili? Ili izmislili. I pravimo se važnim I uposlenimDa ne bismoDojiliIliRadili u rudniku.Ne morate mi odgovoriti na ovo pitanje naročito zato što mi je iscurelo iz prstiju, a očima mu ne nalazim smisaodok se okrećempred ovim ogledalomI posmatramKako mi lepo stojiOva haljinaBoje jorgovanaKoju ću obućiBaš večerasZa promociju novih reči.

Ovo mora ponovo.Ovo ne liči ninašta.

56

57