Peti samit Zapadnog Balkana,koji se odr`ava u okviruBerlinskog procesa, po~eo jeju~e u britanskoj prestonici.Glavne teme su mogu}nostiunapre|enja ekonomskihveza, bezbednosti i politi~kesaradnje. „Velika Britanija`eli sna`an, stabilan i pros-peritetan region ZapadnogBalkana. Kao doma}in skupa u Londonupokazujemo na{e interesovanje ianga`man na stabilnosti regiona pred

izlazak iz Evropske unije“, navodise na sajtu britanske vlade.

Pored premijera Srbije, CrneGore, Albanije, BiH, Makedonije,Kosova, na dana{nji centralni sas-tanak u London su pozvani pred-stavnici i EU, a prvi put u~estvujei Gr~ka. Na marginama samitaodr`avaju se forumi i paneli uz

u~e{}e civilnog dru{tva. Na ju~era{njemsastanku {efova diplomatija Srbiju jepredstavljao ministar Ivica Da~i}, dok

predsednica Vlade Srbije Ana Brnabi}danas u~estvuje na premijerskom skupu.

Prvi samit o Zapadnom Balkanu u okviru„Berlinskog procesa“, koji je inicirala ne-ma~ka kancelarka Angela Merkel, odr`anje 2014. u Berlinu. „Dirljivo je kada se vidida svi zajedno sede za jednim stolom, da sene sva|aju, ve} razgovaraju konstruktivnoo zajedni~koj budu}nosti“, rekla je tadakancelarka Merkel. Pro{logodi{nji samit oZapadnom Balkanu odr`an je u Trstu, dok}e se slede}i odr`ati 2019. u Poljskoj. M. S.

Danas centralni skup samita Berlinskog procesa u Londonu

Nova {ansa zaZapadni Balkan

Samit u LondonuU T O R A K , 1 0 . j u l 2 0 1 8

“@elimo sna`an,stabilan iprosperitetanregionZapadnogBalkana,navela jebritanska vlada

Detalj sa pro{logodi{njeg samita u Trstu

Foto:

FoNe

t Vlad

a Srb

ije / S

lobod

an M

iljevi}

utorak, 10. jul 2018.II

Mladi ljudi su najve}ipotencijal, oni su od najve}eva`nosti za pokretanje

promena kojima }e se realizovatiprojekat Zapadnog Balkana uEvropskoj uniji.

Srbija ~ini vidljive napretke nasvom putu za ulazak u Evropskuuniju, kada je re~ o reformama ipoliti~kim odlukama. No, sve ovobilo bi nemogu}e bez mladih ljudi,budu}e generacije lidera koji svojimznanjem i srcem u~estvuju u tomprocesu. I ne samo u njemu, nego i uprocesu upoznavanja svojih suseda,sprijateljavanja nacija u ovomregionu.

Iz ovih razloga, Fondacija KonradAdenauer u Srbiji i Crnoj Goripodr`ava svaku priliku da spoji mlade

ljude iz regiona, i da njihovuodgovornost i znanja tematski udru`i.

Jedan od projekata kojepodr`avamo u tom duhu jeste, naprimer, „Balkan Tour“ – projekatEvropskog pokreta u Novom Sadu iostalih partnera. Odabrani mladi ljudiiz Srbije, Makedonije, sa Kosova, izAlbanije, Crne Gore i Bosne sastaju sesa svojim kolegama iz politike,ekonomije, kulture i obrazovanja,radi ja~anja veza, produbljivanjasaradnje i razmene iskustava.

Na{ jasan cilj jeste da etabliramopravi dijalog, da razvijemome|usobno razumevanje koje }eprerasti u prijateljstvo, a onoomogu}iti prekograni~noharmoni~no zajedni{tvo svih nacijana Zapadnom Balkanu.

Ovako va`an korak mogu u~initijedino mladi, njihovomzainteresovano{}u, njihovommotivacijom i njihovom `eljom daza svoju zemlju obezbede pozitivnubudu}nost. Na{a `elja i na{a

obaveza kao ube|enih Evropljanajeste da podr`imo mlade na tomdivnom putu.

Autor je direktor predstavni{tvaFondacije Konrad Adenauer

za Srbiju i Crnu Goru

“Na{ jasan ciljjeste daetabliramo pravidijalog, darazvijemome|usobnorazumevanjekoje }e prerasti uprijateljstvo, aono omogu}itiprekograni~noharmoni~nozajedni{tvo svihnacija naZapadnomBalkanu

Samit Zapadnog Balkana je jedan odnajva`nijih multilateralnihme|unarodnih skupova koji se

de{avaju u Londonu u 2018. godini. Uprkosbrojnim razgovorima o Brexitu, kojidominiraju unutra{njom politi~komagendom, na{a prestonica }e u istoj nedeljiugostiti {efove vlada i ministre dr`avaZapadnog Balkana, ali i ameri~kogpredsednika. Samit je deo, sve`eg,oja~anog, globalnog pristupa u britanskojspoljnoj politici.

Otkud London u pri~i o pridru`enju EU i

to samo 9 meseci pre svog formalnognapu{tanja iste te Evropske unije? Ono {tomnogi do`ivljavaju kao paradoks, zapravoje najdirektnija mogu}a politi~ka porukasvim na{im evropskim partnerima, u Briselu,Berlinu, ali i u Beogradu i drugimprestonicama. Velika Britanija napu{ta EU,ali ne napu{ta Evropu, vrednosti i interesekoje delimo ve} desetinama, negde istotinama godina.

Jedan od na{ih klju~nihspoljnopoliti~kih interesa, a to su i na{ilideri vi{e puta naglasili (poslednji put

premijerka Tereza Mej, tokom poseteSkoplju, krajem maja meseca) je da prostorZapadnog Balkana bude bezbedniji,stabilniji, ekonomski razvijeniji i povezanijiu {ire kontinentalne tokove. Previ{e putatokom istorije smo videli primere da“lokalni balkanski konflikti” izazivajunestabilnost, patnju i nevolje na mnogo{irem podru~ju. Krajnje je vreme da Balkanu svetskim masmedijima i poslovnimkrugovima postane “dobra vest”.

Na Samitu }e pored {efova vlada izregiona, u~estvovati evropski lideri,predstavnici civilnog dru{tva, ali ipredstavnici start-ap kompanija, koji na{irem regionalnom i globalnom tr`i{tu tra`epodr{ku za svoje fantasti~ne ideje. Me|u 25regionalnih kompanije je i pet start-apova izSrbije, koji }e dobiti mentorsku podr{kuprograma za razvoj preduzetni{tvaBritanske vlade. Oni su potencijalno, taDOBRA VEST iz Srbije, iz Zapadnog Balkana.Na{a ̀ elja je da osna`imo mlade ljude ipreduzetnike, da snagom znanja, inovacija ipovezivanja, podignu konkurentnost ovihtr`i{ta. Ovo bi, uz re{avanje nasle|enihbilateralnih nesuglasica, sigurno u~iniloregion sre}nijim mestom za ̀ ivot i njegovput ka EU lak{im.

@elim jo{ jednom da naglasim da to {to

Ujedinjeno kraljevstvo napu{ta Evropskuuniju, ne zna~i da }e okrenuti le|a temeljnimzajedni~kim vrednostima - parlamentarnojdemokratiji, vladavini prava i tr`i{nojekonomiji. Svakako ne planiramo da seodreknemo dobrih obi~aja i evropskihstandarda u poslovanju, nezavisnogsudstva, institucija ili kriti~kih, profesionalnihmedija, ~iju slobodu negujemo stole}ima.Po ve}ini spoljnopoliti~kih pitanja, astabilnost Zapadnog Balkana je svakakojedno od tih pitanja, na{e pozicije }enastaviti da se poklapaju sa pozicijama na{ihevropskih partnera i prijatelja.

U odre|enim reformskim oblastima,poput profesionalizacije javne uprave, iliunapre|enja finansijskog poslovanja,Britanija ima puno iskustva i znanja, kojenudi u vidu programske podr{ke dr`avamaZapadnog Balkana.Upravo ovih dana smoodobrili dodatnih 1.9 miliona funti zapodr{ku procesu digitalizacije i uvo|enja e-Uprave u Republici Srbiji. Pripremili smo ido sada rekordan broj stipendija za post-diplomske studije, za talentovaneprofesionalce iz Srbije, kao vidnajkonkretnije podr{ke podizanju ljudskihkapaciteta i povezivanja Srbije i regiona u{ire akademske i poslovne tokove. Na{avojna saradnja, kao i saradnja na poljuborbe protiv organizovanog kriminala su uusponu. Samit u Londonu je prilika za novipodsticaj unapre|enju regionalnih, ali ibilateralnih odnosa.

Dobre ideje i kvalitetni regionalniinfrastrukturni projekti }e, uz politi~kedeklaracije, nadamo se biti opipljiv rezultatLondonskog samita. A sve u cilju,stabilnijeg, bezbednijeg, prosperitetnijeg,evropskijeg Zapadnog Balkana.

Autor je ambasador Velike Britanije u Srbiji

Norbert Bekman-Dirkes:Klju~ zabudu}nost

Denis Kif: Evo za{to Samit

Jedan od na{ih klju~nih spoljnopoliti~kihinteresa, a to su i na{i lideri vi{e puta naglasili (poslednji putpremijerka Tereza Mej, tokom poseteSkoplju, krajem maja meseca) je daprostor Zapadnog Balkana budebezbedniji, stabilniji, ekonomskirazvijeniji i povezaniji u {irekontinentalne tokoveFo

to: Di

plom

acy&

Com

merc

e/ Go

ran Zl

atkov

i}

utorak, 10. jul 2018. III

N ajva`nija poruka samita o ZapadnomBalkanu koji se odr`ava u Londonujeste da pridru`ivanje Evropskoj uniji

ostaje na agendi najva`nijih zemalja, ka`e zaDanas ministar spoljnih poslova Srbije, kojije u~estvovao na ju~era{njem sastanku {efovadiplomatija koji se odr`ao u okviru skupaBerlinskog procesa.

Na ju~era{njem skupu ministara spoljnihposlova Zapadnog Balkana, u~estvovale su isve dr`ave ~lanice EU koje u~estvuju uaktivnostima u okviru „Berlinskog procesa“(Nema~ka, Austrija, Francuska, Italija, Poljska,Slovenija i Hrvatska). Sastanak ministaraspoljnih poslova sastojao se iz dva dela - paneldiskusije sa mladima sa Zapadnog Balkana(Question Time) i plenarne sesije.

U okviru plenarne ministarske sesije Da~i}

je predstavio prioritete Srbije u regionalnojsaradnji, kao i ~injenice o napretku koji jeostvaren u reformskim procesima i napretkuSrbije na putu evropskih integracija. Tako|e,odr`ana je i diskusija o problemima nasle|a iizve{tavanja o bilateralnim problemima,pitanjima od zna~aja za bezbednost regiona,kao i pitanjima migracija. Da~i} jeprisustvovao i parafiranju Sporazuma osedi{tu Sekretarijata Transportne zajednice,

koje }e biti u Beogradu, {to je jedan odkonkretnih rezultata postignutih nakonpro{logodi{njeg Samita o ZapadnomBalkanu u Trstu.

U uvodnoj re~i {ef srpske diplomatije~estitao je na veoma dobroj organizacijiskupa. Istakao je da je „Berlinski proces“ uprotekle ~etiri godine, potvrdio da jepotencijal saradnje u ovom formatu, kao i uokviru „zapadnolakanske {estorke“, veoma{irok. Podvukao je da se pro{lost ne mo`emenjati, ali da je sigurno da se budu}nostmo`e ispravljati kako bi bilo svima bolje.„Prevazila`enjem politi~kih problema uregionu, ekonomski i trgovinski odnosi, pa iideja o Regionalnoj ekonomskoj zoni, }edovesti do rezultata, jer je to pravi put”,naglasio je Da~i}. M. S.

Ministar spoljnih poslova Srbije o samitu

Ivica Da~i}: Pridru`ivanje EU ostaje na agendi

C ilj Berlinskog procesa je dapoliti~ki i ekonomski povezeregion Zapadnog Balkana. [to se

ti~e politi~kog dela vidljivi su zna~ajnipomaci, jer su se na prvom samitu uBerlinu 2014, po prvi put okupili svi liderina{eg regiona za istim stolom.

Brojni susreti na najvi{em nivoupokazali su da postoji politi~ka volja da sedijalog odr`i, jer brojna bilateralnapitanja mo`emo samo na ovaj na~in dare{imo. Uostalom, svi u ovom regionuimamo isti cilj, a to je ~lanstvo uEvropskoj uniji. To je osnovni razlogza{to je osmi{ljen Berlinski proces, kaodobar polazni osnov za ostvarivanje togcilja. On ne mo`e da bude zamena za~lanstvo u EU, ali mo`eimplementacijom dogovorenog, presvega brojnim infrastrukturnimprojektima, da nas pove`e i uti~e na br`iprivredni razvoj (Sporazum o

transportnoj zajednici, saradnjaPrivrednih komora).

Moramo mnogo vi{e da se posvetimozajedni~kim interesima, odnosno onome{to nas spaja. Dobar primer su aktivnostiRegionalne kancelarije za mlade(RAYCO) osnovane u okviru Berlinskogprocesa. Razmena mladih, njihovo u~e{}eu politi~kom ̀ ivotu mogu da doprinesuru{enju predrasuda koje postoje i dalje.Verujem da je glavni razlog za postojanjepredrasuda to {to ne poznajemo dovoljnojedni druge. Ovi mladi ljudi su nakonkretnim primerima pokazali da moguzajedno da se bore za svoje interese. Nainicijativu ove kancelarije organizovan jezajedni~ki sastanak sa parlamentarcima

Zapadnog Balkana. Zaklju~ili smo da jeova vrsta saradnje izuzetno va`na,posebno kada se menjaju zakoni koji seti~u mladih. Najzanimljivije je to {to su setada po prvi put u okviru Berlinskogprocesa, sastali parlamentarci kojiusvajaju sporazume dogovorene nasamitima Berlinskog procesa.

Ovogodi{nji samit u Londonu stavio jeu prvi plan bezbednost kao temu. VelikaBritanija izlazi iz EU, ali je i dalje deoEvrope. Potpuno je logi~no da je ovatema prioritet, posebno nakonmigrantskog talasa 2015. i brojnihteroristi~kih napada. Iako EU jo{ uveknema zajedni~ku strategiju za re{avanjemigrantske krize, Zapadni Balkan kaotranzitno podru~je mora da budeobuhva}en tim re{enjima. Na ovomprimeru se jasno vidi da je pro{irenje EUod obostranog interesa i da bi se odrazilokako na stabilnost Zapadnog Balkana,tako i na stabilnost same EU.

Autorka je poslanica SNS i predsednicaposlani~ke grupe prijateljstva sa

Nema~kom u Skup{tini Srbije

Stabilan region za stabilnu EU!

Ana Brnabi}danas na premijerskomskupu Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabi}u~estvova}e danas na premijerskomskupu u okviru samita u Londonu,najavljeno je iz Vlade Srbije. Tomsastanku, ~iji je doma}in britanskapremijerka Tereza Mej, u~estvuju inema~ka kancelarka Angela Merkel,austrijski kancelar Sebastijan Kurc,visoka predstavnica Evropske unije zaspoljnu i bezbednosnu politiku FederikaMogerini, evropski komesar za susedskupolitiku i pregovore o pro{irenju JohanesHan, predsednik Evropske investicionebanke Verner Hojer, predsednikEvropske banke za obnovu i razvoj Suma^akrabarti i drugi evropski zvani~nici.

Nakon zvani~nog zavr{etka Samita oZapadnom Balkanu, za sve {efovedelegacija bi}e uprili~en prijem, ~iji }edoma}in biti ̂ arls, princ od Velsa. M. S.

Vesna Markovi}

Moramo mnogo vi{e da se

posvetimo zajedni~kiminteresima, odnosno onome {tonas spaja. Dobar primer suaktivnosti Regionalne kancelarijeza mlade (RAYCO) osnovane uokviru Berlinskog procesa

U okviru plenarne

ministarske sesije, {ef srpskediplomatije je predstavioprioritete Srbije u regionalnojsaradnji, kao i ~injenice onapretku koji je ostvaren ureformskim procesima inapretku Srbije na putuevropskih integracija

Foto:

EPA-

EFE /

Andr

ej ^u

ki}

Foto:

EPA-

EFE /

Andr

ej ^u

ki}

utorak, 10. jul 2018.IV Vutorak, 10. jul 2018.

FrancBogovi~:O~ekujemubrzavanjeregionalnesaradnjeO vogodi{nji samit Berlinskog procesa u Londonu,

u zemlji Brexita, na prvi pogled izgleda paradok-salan. Naime, Ujedinjeno Kraljevstvo, koje je od-

lu~ilo iza}i iz Evropske unije, podr`at }e napore zemaljaZapadnog Balkana da pristupi Evropskoj uniji i da se upro{iri na taj region. To svakako podr`avam i sam osob-no, po{to i verujem da ljudima u UjedinjenomKraljevstvu veoma ̀ ao {to je rezultat na referendumu bioizlazak iz EU, i da }e im nedostajat EU u mnogim aspek-

tima, {to se vidi ve} sada na osnovu pregovora o na~inuodlaska iz EU. Od samita o Londonu o~ekujem da }e ta evropska diplo-matska inicijativa za miran i stabilan razvoj regiona ovegodine ipak dati jo{ sna`nije ubrzavanje regionalnesaradnje me|u zemljama Zapadnog Balkana, ja~anjeekonomskog razvoja i procesa evrointegracije regiona.Pozdravljam suradnju izme|u susjeda u regionu i `elimda poku{aju rije{iti i najtvr|e orahe, kao {to je poslednjiizme|u Makedonije i Gr~ke oko imena makedonskezemlje, a i dijalog Beograda i Pri{tine.@elim da Srbija i zemlje Zapadnog Balkana u slede}emmandatu Evropskog parlamenta i Evropske komisijekona~no postanu i formalni deo na{e evropske porodice.Vreme je za to!

Autor je poslanik Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu

D a se ne la`emo, zbog takozvanog„zamora pro{irenja“, a kako bi seobezbedila garancija evropske

budu}nosti ovom regionu, ~ija stabilnostne samo da ima bezbednosneimplikacije za samu Uniju, ve} jo{ uvekpredstavlja njenu najzna~ajnijuspoljnopoliti~ku inicijativu, pokrenut jeme|uvladin proces saradnje u cilju {tobolje pripreme pomenutih zemalja zabudu}e ~lanstvo. Zbog inicijative koja jedo{la iz kabineta kancelarske Merkel,

kao i prvog samita u Berlinu, ceo procesnazivamo Berlinskim. Od samompo~etka procesa bilo je planirano da se uokviru ovog procesa odr`e ~etiri godi{njasastanka {efova dr`ava ili vladapomenutih, dok se peti, u Londonu,upravo odr`ava.

Sem Nema~ke i dr`ava regionaZapadnog Balkana, inicijativi su sepriklju~ile i najzna~ajnije zemlje EU,Francuska, Italija, Velika Britanija, uvekprisutan sused Austrija, kao i nekada{njejugoslovenske republike, a sada dr`ave~lanice, Slovenija i Hrvatska. Da se nela`emo jo{ jednom,ultraevroentuzijastima i stru~njacima zaevropske integracije sve ovo li~ilo je naudaljavanje od procesa pro{irenja EU, jeristog, a ni evropskog akia, nije bilo na

agendi procesa. Me|utim, iako sa blagomskepsom, svi su krenuli da proces iinicijative oko njega podr`avaju i rade nanjihovoj boljoj implementaciji, i boljitkudr`ava na koje se inicijativa odnosi.

Hajdemo jo{ jednom da budemorealni, proces od inicijalne ideje imamnogo manjkavosti, od na~inaorganizacije, preko monitoringaimplementacije, kao i kori{}enja procesau svrhe samopromocije lidera zemaljaZapadnog Balkana i njihoveinterpretacije svega dogovorenog. Svakadr`ava organizator mogla je sama daodabere teme na agendi skupa kogaorganizuje, {to je dovelo do be`anja od

„vru}ih“ tima, ali i prekidanja rada natemama koje su pre toga pokrenute.

Dobar primer je Deklaracija obilateralnim sporovima, koju jeaustrijskoj vladi, organizatoru tada{njegsamita, bila predlo`ena od Savetodavnegrupe za Balkan u Evropi (BiPAG).Deklaracijom je bilo predvi|eno da }evlade dr`ava Zapadnog Balkanaotvorena bilateralna pitanja re{avatiputem pregovora i drugim miroljubivimsredstvima za razre{enje konflikata, a da}e se, ukoliko dogovor ne budepostignut, pristupiti me|unarodnojarbitra`i. Tako|e Deklaracija predvi|a igodi{nje izve{tavanje o stanjubilateralnih sporova na predstoje}imsamitima. Ja i ne pamtim da li je, naslede}em samitu u Parizu, sem na~elno,

bilo pomena o bilateralnim sporovima,dok u Trstu oni nisu bili ni namarginama satima. Sama EU, je i ukasnijem dokumentima, na prvommestu takozvanom Strategijompro{irenja, a kasnije i Sofijskomdeklaracijom, re{avanje bilateralnihsporova postavila kao jedan odnajva`nijih uslova za pro{irenje.

Ta~no je da se i deo bilateralnihsporova odnosi i na dr`ave koje nisu deoinicijative, a geografski pripadajuBalkanu - Gr~ka, Bugarska i Rumunija,bez njih ovaj proces ne bi bio potpun.Ali, posle re{avanja pitanja imena(Severne) Makedonije, proaktivni

stav Gr~ke u uklju~enju u proces odsamita u Londonu, mo`e posmatratikroz prizmu sve ve}e zainteresovanostiove zemlje za re{avane svih otvorenihpitanja. Dogovor ova dva suseda bio jetop tema EU samita u Sofiji, a verujemda }e dominirati i u Londonu.

Naravno, politi~ka saradnja u regionuje za nijansu pobolj{ana. Nedovoljnom

uspehu doprinose nedostatak politi~kevolje, naravno i uop{tenost ciljeva, pa igorepomenuto „zamajavanje“ javnosti.Sama ~injenica da je do{lo do redovnihsastanaka lidera u regionu, istorijskogpo~etka srpsko-albanskog dijaloga,re{avanja otvorenih pitanja izme|upojedinih zemalja je vi{e nego dobrapreporuka nastavku ovog procesa ucelosti. Topli vetar promena pristupaovim temama duva vardarskom dolinom,pa verujem da }e i naredne godine dovestido sve ve}e saradnje me|u susedima.

Re~ koja je, vi{e od svih drugih,obele`ila Berlinski proces - povezivanje(connectivity). Najve}i uspeh, mada jo{uvek nepotpun, postignut je u oblastitransporta i energetike, gde je velikapa`nja posve}ena izgradnji imodernizaciji infrastrukture i njenofinansiranje od strane EU. ZapadniBalkan, kao „unutra{nje dvori{te“Evropske unije, deo je agende njenogsamopovezivanja, i zaostajanje, uinfrastrukturnom smislu, dr`ava ovogregiona, odrazilo bi se na boljitak ~itaveUnije. Osim toga, momenat povezivanjanije samo samo zbog povezivanja ljudive} i na prvom mestu biznisa, {todoprinosi integraciji regionalnog tr`i{ta ina taj na~in pove}ava ekonomski

potencijal svih zemalja u regionu. Kaojo{ jedan veliki uspeh ~esto se izdvajapo~etak rada vi{e me|uvladinihinicijativa: Zapadnobalkanskog fonda,Investicionog foruma privrednihkomora, a na prvom mestu Regionalnekancelarije za saradnju mladih (RYCO).

Jo{ jedna veoma zna~aja stvar jeuklju~enje civilnog dru{tva u ovaj

Berlinski proces. Daju}i mu „dodatnuvrednost“, civilno dru{tvo ne samo dadoprinosi radu procesa kroz dru{tvenikonsenzus, inkluzivnost, ekspertizu,nego i kroz ve}u ~injenicu ve}epovezanost organizacija civilnog dru{tvau odnosu na vlade dr`ava regiona. Ovouklju~enje je veoma doprinelopartnerstvima civilnog dru{tva i vlada iinstitucija, doprinelo je i srpsko-albanskom dijalogu, dok je sa drugestrane ceo proces doprineo samomcivilnom dru{tvu, naro~ito u zemljamaregiona u kojima vlade nemaju ba{ fer ipartnerski odnos prema ovom sektoru.

Na kraju, nastavak procesa, poslepetog Londonskog samita, odve{}e nas uPoljsku, odli~an primer ekonomskihreformi, dobre regionalne saradnje,re{avanja otvorenih pitanja sa susedima,a sa druge strane i zemljom koja ne biba{ bila dobar primer u vladavini prava.Verujem da }e, na prvom mestu biznissektor, nezavisni eksperti, civilnodru{tvo i anga`ovani mediji, raditi napromociji nastavka procesa, njegovihciljeva, uspehu dosada{njih inicijativa iprojekata i da }e se time obezbeditineminovna dugoro~nost procesa.

Autor je glavni i odgovorni urednik por-tala European Western Balkans

N a marginama samita u Londonu u^etam hausu (Chatham House),britanskom kraljevskom institutu

za me|unarodne poslove, danas }e bitiodr`an doga|aj posve}en ZapadnomBalkanu pod nazivom „Posle Berlina: [ta~eka Zapadni Balkan u narednoj deceniji?- Na doga|aju }e govoriti visokipredstavnici Evropske unije, kao istru~njaci iz Evrope i zemlja regiona, dok}e glavne teme skupa biti budu}nostBerlinskog procesa i uticaj spoljnih sila -Rusije, Turske, Sjedinjenih Dr`ava - naprilike u regionu. Doga|aj zajedni~kiorganizuju ̂ etam haus, Evropski fond zaBalkan i Direktorat za pro{irenje EU (DGNEAR), najavio je portal EuropeanWestern Balkans.

Na prvom panelu, posve}enombudu}nosti Berlinskog procesa, uvodnarazmatranja podeli}e Johanes Han,evropski komesar za pro{irenje isusedsku politiku, i Nikola Dimitrov,makedonski ministar spoljnih poslova.Panelisti }e razmeniti mi{ljenja o tomekako je Berlinski proces napredovao odprvog samita do danas i gde videbudu}nost ove inicijative, {ta sukonkretna dostignu}a i da li postojeneuspesi procesa. Diskutova}e se i o tomena koji na~in EU mo`e da pobolj{akomunikaciju sa gra|anima i politi~kimelitama Zapadnog Balkana. U razgovoru}e u~estvovati Kristijan Danijelson,generalni direktor Direktorata Evropskekomisije za susedsku politiku i pregovoreo pro{irenju, Zoran Nechev, {ef centra zaevropske integracije Instituta zademokratiju „Societas Civilis“ iz Skoplja,Sr|an Majtorovi}, predsednik upravnogodbora Centra za evropske politike (CEP)iz Beograda, i Milica Delevi}, direktorkaza upravljanje i politi~ka pitanja uEvropskoj banci za obnovu i razvoj.Panelom }e predsedavati Profesor Ri~ardVitman iz ̂ etam hausa.

Na drugom panelu, posve}enomuticaju spoljnih sila na Zapadni Balkan,uvodno izlaganje da}e Ketrin E{ton, vi{asavetnica u ̂ etam hausu i biv{a Visokapredstavnica Evropske unije za spoljneposlove i bezbednosnu politiku, koja jetako|e vr{ila i funkciju medijatora udijalogu Beograda i Pri{tine. Kako je uposlednjih nekoliko godina do{lo dopoja~anog uticaja aktera van Evropskeunije na Zapadni Balkan, govori}e se onjihovim ciljevima i interesima na ovomprostoru. Panelisti }e, pored razmatranja

uticaja ruske i ameri~ke strategije uodnosu na region, diskutovati i opoja~anom interesovanju Kine i SaudijskeArabije koje ula`u velike koli~ine novca unjegovu infrastrukturu. Tako|e, bi}e re~ii o tome da li se politika Turske u odnosuna Zapadni Balkan promenila. Kona~no,panelisti }e dati odgovor na pitanje kakvu}e ulogu Velika Britanija nakon Bregzitaimati u regionu.

U razgovoru }e u~estvovati TenaPrelec, stru~na saradnica na Evropskominstitutu pri Londonskoj {koli ekonomijei politi~kih nauka (LSE), Nikola Burazer,izvr{ni urednik portala EuropeanWestern Balkans, i Florijan Biber,profesor na Univerzitetu u Gracu ikoordinator Savetodavne grupe Balkan uEvropi (BiEPAG). Moderator panela }ebiti Vesela ̂ erneva, zamenica direktoraEvropskog saveta za spoljne odnose(ECFR). M. S.

Skup u ^etam hausu uz u~e{}e visokih predstavnika EU

„[ta ~eka Zapadni Balkan unarednoj deceniji“

Johanes Han

Panelisti }e razmeniti

mi{ljenja o tome kako jeBerlinski proces napredovao odprvog samita do danas i gde videbudu}nost ove inicijative, {ta sukonkretna dostignu}a i da lipostoje neuspesi procesa

Zna~aj Berlinskog procesa i {ta posle njega

Pozdravljam suradnju izme|u susjeda u

regionu i `elim da poku{aju rije{iti i najtvr|eorahe, kao {to je poslednji izme|u Makedonijei Gr~ke oko imena makedonske zemlje, a idijalog Beograda i Pri{tine

Re~ koja je, vi{e od svih drugih, obele`ila Berlinski proces -

povezivanje (connectivity). Najve}i uspeh, mada jo{ uveknepotpun, postignut je u oblasti transporta i energetike, gde jevelika pa`nja posve}ena izgradnji i modernizaciji infrastrukture injeno finansiranje od strane EU. Zapadni Balkan, kao„unutra{nje dvori{te“ Evropske unije, deo je agende njenogsamopovezivanja, i zaostajanje, u infrastrukturnom smislu,dr`ava ovog regiona, odrazilo bi se na boljitak ~itave Unije

Britanija ula`e 10 miliona funti u BalkanKako je preneo portal EWB Velika Britanija }e ulo`iti 10 miliona funtikako bi pomogla u izgradnji digitalnih ve{tina i pove}anja mogu}nostiza zapo{ljavanje mladih na Zapadnom Balkanu, preneo je portal EWB.Kako se navodi, bi}e objavljeno i da }e Velika Britanija ulo`iti jo{ milionfunti za re{avanje pitanja nasle|a iz pro{losti, uklju~uju}i identifikaciju`rtava ratova tokom 1990-ih.

Prema navodima sredstva obuhvataju obuku dece u vi{e od 4.500{kola u cilju podsticanja digitalne pismenosti i ve{tina {irom regiona,koju }e pru`iti me|unarodna organizacija za kulturne odnose iobrazovanje iz Velike Britanije British Council (Britanski savet).„Obezbe|ivanjem pristupa digitalnom obrazovanju, ova sredstva }epomo}i u podsticanju nove generacije inovatora i preduzetnika, kakona Zapadnom Balkanu, tako i u Velikoj Britaniji“, navodi EWB.Najavljuje se i da }e biti „ponovljena posve}enost Britanije ZapadnomBalkanu time {to }e objaviti dodatnih milion funti za pomo} regionu ure{avanju te{kih pitanja nasle|a iz pro{losti“. M. S.

Nemanja Todorovi} [tiplija

Foto:

STAR

SPOR

T

Foto:

Nen

ad \o

r|ev

i} / F

oNet

utorak, 10. jul 2018.VI

O vo je prvi samit u okviruBerlinskog procesa na kom jebezbednosna saradnja zemalja

Zapadnog Balkana i EU na vrhuprioriteta o kojima se razgovara. To jezato {to teme na dnevnom redu bolene samo gra|ane regiona, ve} i EU, kao{to smo videli u teroristi~kimnapadima u Parizu u kojima jekori{}eno oru`je iz regiona. Tako|e,pretnje poput terorizma iorganizovanog kriminala }e poga|ati iUjedinjeno Kraljevstvo i po{to iza|e izEU, jer su neke od organizovanihkriminalnih grupa koje su dominanteu trgovini ljudima i drogom u UK izregiona. Dobra strategija Vlade UK upripremi samita je odluka da podr`i inadgradi inicijative koje su pokrenuledruge evropske zemlje kao {to jefrancusko-nema~ka inicijativa zaregionalnu saradnju u smanjenju ikontroli vi{kova malokalibarskogoru`ja ili italijanska inicijativa zaunapre|enje saradnje u borbi protivkorupcije na Zapadnom Balkanu.

Tako|e, u pripremi samita UK jeorganizovala dva puta konsultacije sa

bezbednosnim profesionalcima izregiona da utvrdi {ta je uzroknedovoljne saradnje. I tu je utvr|enoda je problem u politi~arima kojidefini{u pretnje na suprotstavljenna~in, tj. imenuju}i susede kao pretnjuote`avaju razmenu podataka me|upolicajcima i slu`bama o kriminalcimakoji se kre}u kroz region. Ironija je da

mnoge policije regiona razmenjujuvi{e podataka sa EU nego sa susedima,iako su kriminalne grupe me{ovitogsastava i bogate se u crnim rupamapolicijske nesaradnje kao sto jenedostatak direktne policijskesaradnje izme|u Beograda i Pri{tine.

Ako sa Londonskog samita za`iviinicijativa za razmenu podataka me|u

bezbednosnim slu`bama, to }e bitidovoljan uspeh jer je razmenapodataka preduslov za suzbijanjekriminala. Glavni izazov sprovo|enjupreporuka sa ovog i prethodnih samitau oblasti bezbednosti jeste politizacijapolicija, tj. me{anje politi~ara u odlukeu kojima ne bi trebalo da u~estvuju,kao {to su ko }e dobiti posao ilinapredovati u policiji ili ko i kada }ebiti ili ne}e biti pod istragom. Stoga suorganizacije civilnog dru{tvapredlo`ile da se na samitu raspravlja oprofesionalizacijama policije ipolicijskog rada, tj. kako da se uredi daprofesionalci odlu~uju o policijskomposlu bez me{anja politi~ara i da sesuzbiju korumptivni uticaji na policiju.

Autorka je direktorka Beogradskogcentra za bezbednosnu politiku

N eobi~no je putovati u zemljukoja napu{ta Evropsku unijuna samit koji pru`a podr{ku

integraciji Zapadnog Balkana u istu tuorganizaciju - te{ko je ignorisati blagoprisustvo paradoksa u toj situaciji. Alitreba biti i realan i razumeti zna~aj~injenice da je Ujedinjeno Kraljevstvozadr`alo svoju politiku podr{keintegraciji na{eg regiona u EU iizdvojilo resurse i pa`nju da datoobe}anje u~e{}a u Berlinskom procesusprovede u delo, i to u periodu kada supregovori o uslovima njihovog izlaskana vrhuncu. Za nas je ova podr{ka odvelikog zna~aja jer najavljujekontinuitet u britanskoj politici premana{em krhkom i turbulentnomregionu, kojem danas sigurno nisupotrebna iznena|enja naspoljnopoliti~kom planu.Predvidljivost je ono {to je potrebnogra|anima u ovom delu Evrope, kakobismo privukli investicije i kako bipa`nja politi~kog establi{menta {tovi{e bila usmerena ka unutra{njimreformama i zadacima koji su prednjih postavljeni u procesu integracije uEU.

Samit u Londonu je va`an i zato {tozaokru`uje prvi ciklus i najavljujenastavak procesa koji je pre svegausmeren na regionalnu saradnju iunapre|enje odnosa i povezanosti

me|u zemljama Zapadnog Balkana.^esto se postavlja pitanje da liBerlinski proces, ~iji je ovaj samitsastavni deo, odvla~i pa`nju ili ~akpredstavlja neku vrstu zamene zaformalni proces pristupanja Evropskojuniji, a to pitanje naro~ito postavljajuone zemlje koje su u formalnomprocesu najvi{e odmakle. Me|utim,iako su dobrosusedski odnosi jedan odpoliti~kih kriterijuma za integraciju uEU, zvani~ni pristupni proces nemamehanizme da zaista obezbedi ipodstakne regionalne procese,pomirenje, ekonomsku integraciju iinfrastrukturnu povezanost. Glavnirazlog tome je njegov merit karakter,tj. zasnovanost na pretpostavci(sasvim opravdanoj) da svaka zemljatreba da napreduje prema svojimzaslugama. Stoga je Berlinski proceszapravo savr{ena dopuna zvani~nomprocesu, jer stavlja akcenat na onapitanja koja su neophodna za razvojregiona, a ne bi ina~e bila adekvatnopokrivena. Na godi{njim samitimaovog procesa lideri {est zemaljanekako uspevaju da stave svojednevnopoliti~ke agende u drugi plan, ainterese regionalne saradnje ipovezivanja za dobrobit svojihgra|ana i gra|anki u prvi.

Na kraju, Berlinski proces jeprepoznao i civilno dru{tvo i mladekao partnere, {to se i na londonskomsamitu nastavlja kroz organizacijuposebnog foruma koji okuplja ovenevladine aktere i ministre spoljnih

poslova. Budu}i da je civilno dru{tvojedan od najsna`nijih pokreta~aregionalne saradnje i pomirenja,izuzetno je va`no da se svi raspolo`iviresursi u dru{tvu mobilizuju upru`anju podr{ke ovim procesima,koji nisu uvek politi~ki primamljivi, au kratkom roku mogu delovati ipoliti~ki neisplativi. Tako|e,uklju~enost civilnog dru{tva uBerlinski proces omogu}ava da se iobjektivno prati napredak u realizacijipotpisanih sporazuma i datihobe}anja. U suprotnom, proces bi bio

daleko manje odgovoran i gra|ani biostali uskra}eni za prave informacije otome {ta je u ovom procesu urodiloplodom, a {ta je ostalo mrtvo slovo napapiru. Civilno dru{tvo sada mora dainsistira da dobije prave informacije ou~injenom i neu~injenom, a Forumcivilnog dru{tva i mladih u Londonu usklopu Samita prilika je da se upravoto u~ini postavljanjem te{kih inezgodnih pitanja donosiocimaodluka iz regiona.

Autorka je programska direktorkaCentra za evropske politike

Bezbednosna saradnja na vrhu prioritetaAko sa Londonskog

samita za`ivi inicijativa zarazmenu podataka me|ubezbednosnim slu`bama,to }e biti dovoljan uspehjer je razmena podatakapreduslov za suzbijanjekriminala

Milena Lazarevi}

Samit za ZapadniBalkan - va`na podr{ka za region

“Budu}i da jecivilno dru{tvojedan odnajsna`nijihpokreta~aregionalnesaradnje ipomirenja,izuzetno je va`noda se sviraspolo`iviresursi u dru{tvumobilizuju upru`anju podr{keovim procesima

Sonja Stojanovi} Gaji}

Foto:

Med

ija ce

ntar

utorak, 10. jul 2018. VII

S amit u Londonu je poslednji uokviru inicijalno zami{ljenogformata Berlinskog procesa i kao

takav predstavlja priliku za sumiranjerezultata i planiranje daljih koraka uobezbje|ivanju podr{ke ZapadnomBalkanu u ja~anju regionalne saradnjei sprovo|enju reformi. Samit obuhvatatri tematske cjeline: bezbjednost,prevazila`enje nasle|a pro{losti iekonomiju (ali je fokus napreduzetni{tvu, digitalizaciji...).

O~ekivanja su, stoga, {to seekonomskog dijela samita ti~e manjanego ranijih godina. Posebno {to suinfrastruktura i energetika bile ufokusu EU-ZB samita u Sofiji u maju, aodr`an je i sastanak ministaraekonomije u Be~u prije nekoliko dana.U Londonu ne}e biti ocijenjennapredak u ispunjavanju nekih ranijepreuzetih obaveza kroz proces. Naprimer, na samitu u Trstu jedna od

tema je bila i vladavina prava, a dr`aveZapadnog Balkana su se obavezale naispunjavanje niza preporuka.Me|utim, nema informacija {ta jeura|eno u vezi sa tim.

Samit je prilika da Velika Britanijapredstavi plan za dalji anga`man naZapadnom Balkanu. Tako|e, po prviput bi na na samitu trebalo da sesretnu i ministri unutra{njih poslovaregiona, upravo zbog bezbjednostikoju je doma}in samita stavio u prviplan. Bez obzira na brojne novine,o~ekivanja u vezi sa samitom su manjageneralno, ne samo kada je ekonomskisegment u pitanju. Civilni sektor jekroz forum civilnog dru{tva pripremioniz predloga i preporuka u vezi satemama o kojima }e biti diskutovano iove smjernice su dio zvani~nedokumentacije samita.

Isto tako, organizacije civilnogdru{tva su kroz niz drugih inicijativapripremile predloge za unapre|enjekoordinacije procesom, izmjenu ciljevai tema koje bi trebalo da postanu stalnena agendama samita, ali i u pravcu

formiranja posebnih timova koji bipratili napredak u sprovo|enjuobaveza i time dodatno unaprijediliproces, odnosno saradnju i reforme uregionu. Otuda bi se moglo re}i da jeo~ekivanja OCD da Berlinski proces

bude unaprije|en nakon Londona, amehanizmi za u~e{}e civilnog dru{tva ipra}enje sprovo|enja obaveza izprocesa dodatno oja~ani.

Autorka je izvr{na direktorkaPolitikon mre`e iz Crne Gore

S avet EU je u junu 2018. odr`aoperspektivu ~lanstva u EU za„zapadnobalkansku {estorku“, ali

je produ`io period „pred~lanstva“. Timeje ponovo istaknut zna~aj povezivanja iregionalne saradnje, {to ~ini stuboveBerlinskog procesa. U aktuelnoj debati,koju je pokrenuo predsednik FrancuskeMakron „produbljivanje EU prepro{irenja“, Berlinski proces umnogomedoprinosi intenziviranju politi~kesaradnje. Na primer, dr`ave Balkana

mogu aktivno da doprinesu dinamici teunutra{nje konsolidacije EU u „vru}imtemama“, kao {to su kontrola iupravljanje migracijama, pitanjaantiterorizma i bezbednosti, {to smo ipokazali u pro{losti. Migracija ibezbednosna saradnja su podstaknutiBerlinskim procesom i doprinosenjegovoj dinamici.

U kontekstu Bregzita, svedoci smopostepenom pomeranju „granica“~lanstva EU, {to ~ini proces pro{irenja„maglovitijim“. Bez zvani~nogzapo~injanja pregovora, pojedinezemlje „zapadnobalkanske {estorke“zapo~ele su dubinske reforme. [to se

ti~e integracije u pojedinim sektorima,vode}i procesi odnose se na reformupravosudnog sistema, nadzora,odre|ivanje ve}eg bud`eta zaekonomski razvoj i socijalnukonvergenciju u periodu od 2021. do2027, ~ime su izbrisane zvani~ne inormativne razlike izme|u razli~itihfaza pro{irenja. Pove}animinvestiranjem u povezivanje i merekoje se odnose na dobrobit ljudi, kao{to je Regionalna kancelarija zasaradnju mladih, Berlinski procespoma`e tako {to se odre|ujuodgovaraju}i tro{kovi.

[tavi{e, pove}ani fokus koji jeBerlinski proces usmerio na opipljiveinvesticije u nove puteve, energetskemre`e i razmenu mladih, prakti~no jedoprineo da se prevazi|u nedostatakefikasne komunikacije, vidljivosti imerljivog uticaja na na~in na koji sefondovi EU tro{e na Balkanu. U tomkontekstu, samit u Sofiji iznova je

pokazao va`nost povezivanja naZapadnom Balkanu, a Londonskisamit trebalo bi da doprineseevropskoj bezbednosti, kao iekonomskom razvoju.

[ta }e biti budu}nost Berlinskogprocesa? ̂ injenica je da Berlinskiproces ~ini pro{irenje vi{e politi~kim, amanje normativnim. Ve}omvidljivo{}u i direktnijim uticajem,Berlinski proces unapre|ujetransformativnu snagu procesapridru`ivanja Uniji i reforme koje gaprate. [to je jo{ va`nije, Berlinskiproces ~ini vidljivijima vrednostisadr`ane u Lisabonskom ugovoru.Samo trajnom posve}eno{}uregionalnoj saradnji i reformama,odluke poput sprovo|enja reformipravosu|a u Albaniji i dogovora oimenu izme|u Grka i Makedonacamogu da budu sprovedene u delo.

Autor je direktor Instituta za saradnju i razvoj iz Tirane

Civilni sektorpripremio nizpredloga

Jovana Marovi}

Adrian Hackaj

Balkan mo`e da doprinesekonsolidacijiEvropske unije

Na samitu u Trstu

jedna od tema je bilai vladavina prava, adr`ave ZapadnogBalkana su seobavezale naispunjavanje nizapreporuka.Me|utim, nemainformacija {ta jeura|eno u vezi sa tim

[to se ti~e

integracije upojedinimsektorima, vode}iprocesi odnose sena reformupravosudnogsistema, nadzora,odre|ivanjeve}eg bud`eta zaekonomski razvoji socijalnukonvergenciju uperiodu od 2021.do 2027.

utorak, 10. jul 2018.VIII

D a Velika Britanijapredstoje}em samitupridaje veliku pa`nju

pokazuje i ~injenica da }e ̂ arls,princ od Velsa, prirediti prijem upalati Sv. D`ejms, po zavr{etkuskupa. O~ekuje se da }e prijemu, nastrani „doma}ina“, pored princa^arlsa sa suprugom Kamilom,vojvotkinjom od Kornvola,prisustvovati britanska premijerkaTereza Mej, ministar inostranihposlova Boris D`onson, a me|ugostima iz inostranstva su, semdr`avnih zvanica, brojnipredstavnici nevladinog sektora,humanitarnih organizacija,intelektualnih krugova... Me|upozvanima je i novinarka DanasaSafeta Bi{evac.

U pozivnici se isti~e da jenjegovo kraljevsko viso~anstvo,princ od Velsa sna`nozainteresovan za Balkan, {to jepokazao svojim dosada{njimanga`ovanjem. Prijem u palati Sv.D`ejms, nastavak je dosada{njeg

anga`ovanja princa ^arlsa upodr{ci pomirenju, regionalnompristupu u re{avanjupostkonfliktnih problema,uklju~uju}i pitanje nestalih. Marta2017. princ ^arls bio je doma}inskupa u svojoj zvani~noj rezidencijiu Londonu o problemu nestalih u

ratovima na prostoru biv{eJugoslavije, kome su prisustvovaleporodice nestalih iz Srbije, saKosova, BiH, Hrvatske.

Princ ̂ arls je sa suprugomKamilom, 2016. godine, u okviru„balkanske turneje“ posetio Srbiju,Crnu Goru, Hrvatsku, Kosovo. Bilaje to prva zvani~na poseta princa odVelsa Srbiji i pro{la je odli~no. ̂ ak i

deo srpskih medija, koji ba{ i nisunaklonjeni Velikoj Britaniji, posetisu posvetili veliku pa`nju, neki jeprate}i „iz minuta u minut“.Predstavnici britanske kraljevskeporodice sastali su se sa tadanajvi{im dr`avnim zvani~nicima,predsednikom Tomislavom

Nikoli}em, premijeromAleksandrom Vu~i}em,predsednicom Skup{tine MajomGojkovi}, princom AleksandromKara|or|evi}em i njegovomsuprugom Katarinom,predstavnicima verskih zajednica,humanitarnim radnicima,umetnicima...

Princ je sa suprugom posetioBeograd i Novi Sad. ̂ ini se da suu`ivali posebno u {etnjiKalemegdanom, Knez Mihailovom,predstavljanju tradicionalnih jela inarodne radinosti, susretima saokupljenim gra|anima, a princ^arls poseti manastiru Kovilj....Mada je uobi~ajeno shvatanje da su~lanovi britanske kraljevskeporodice „u{togljeni“, da „obi~ansvet“ ne mo`e ni da im pri|e, nisuse libili dru`enja s gra|anima, koji

su ih do~ekivali i pozdravljali gdegod su se pojavili. U Novom Sadusu se tako, nakon posete katoli~kojkatedrali, rukovali i pri~ali saNovosa|anima, {to su zabele`ile ikamere. Princ ̂ arls je okupljenimNovosa|anima govorio da imajulep grad, a vojvotkinja od Kornvolaje, primetiv{i momka sa rukamapunim raznih kesa, koji se vra}ao izkupovine, doviknula, uz osmeh:„Danas je ba{ divan dan za {oping!“.

Na kraju posete, odr`an je prijemu Narodnoj skup{tini, na kome jeprinc ̂ arls obra}anje po~eo nasrpskom jeziku, {to su prisutnipozdravili aplauzom. U govoru jetako|e potencirao zna~ajpomirenja, ali i citirao Ivu Andri}a.„Zapadnom Balkanu je potrebantrajan mir i stabilnost, ali }e za tobiti potrebna hrabrost. Uveravam

vas da je Britanija sa vama dokgradite zajedni~ku budu}nost“,poru~io je princ od Velsa,zaklju~uju}i da se nigde kao naBalkanu ne ose}a te`ina istorije, dazemlje regiona ne treba da jeignori{u, ali da ne smeju da postanunjeni zarobljenici.

Safeta Bi{evac

Po zavr{etku Samita princ od Velsa prire|uje prijem

Pozvana i novinarka Danasa

Specijalno izdanje lista Danasrealizovano uz finansijsku podr{kupredstavni{tva Fondacije KonradAdenauer za Srbiju i Crnu Goru

Konrad-Adenauer-StiftungKAS Srbija, Crna GoraKonrad-Adenauer-Stiftung Kralja Petra 311000 BeogradSerbiaTel. +381 11 3285-209/210Faks +381 11 328 53 29Office.Belgrade@kas.de

Urednica: Marija Stojanovi}Prelom: Aleksandar Milo{evi}Obrada fotografija: Stanislav Milojkovi}Marketing: Vesna La}arakKorektura: Ana Ron~evi}

Poseta SFRJ Poseta pre dve godine bila je prva zvani~na Srbiji, ali je princ ^arls 1978. posetio tada{njuSFRJ. Sleteo je u Dubrovnik, posetio Trogir, Beograd, planinu Makljen u BiH i sa Titom sesreo u vili „Galeb“. Agencija AP tada je izve{tavala da je to prva poseta princa od Velsa jed-noj zemlji „iza gvozdene zavese“ i da je susret „mladog princa i vreme{nog jugosloven-skog predsednika Tita bio veoma uspe{an“. U dru{tvu princa od Velsa bio je i Ficroj Meklin,~uveni general zadu`en za vezu britanske vojske i partizana u Drugom svetskom ratu. Princje, sa Meklinom posetio i planinu Makljen, poznatu po „Bici za ranjenike“, jednoj od klju~-nih borbi Titovih partizana sa nacistima.

Bez cigara i mobilnih Kao {to protokol nala`e, zvanice su, uzpozivnice za prijem, dobile uputstvosa pravilima obla~enja i boravka u pa-lati Sv. D`ejms. U palati su zabranjenipu{enje, fotografisanje, snimanje, agosti su zamoljeni da mobilne telefo-ne i sli~ne aparate ostave u garderobi.

U pozivnici se isti~e da je njegovo kraljevsko viso~anstvo princ

od Velsa sna`no zainteresovan za Balkan, {to je pokazaosvojim dosada{njim anga`ovanjem. Prijem u palati Sv. D`ejmsnastavak je dosada{njeg anga`ovanja princa ^arlsa u podr{cipomirenju, regionalnom pristupu u re{avanju postkonfliktnihproblema, uklju~uju}i pitanje nestalih

Foto:

EPA /

Andr

ej ^u

ki}