Duan Relji1

Rusija i Zapadni Balkan

1) Autor je vii nauni istraiva Nemakog instituta za meunarodne odnose i bezbednost u Berlinu (SWP). Ovaj tekst proistekao je iz autorove studije Russlands Rckkehr auf den Westlichen Balkan (SWP-Studien, S-17, juli 2009, Berlin). Sadraj teksta izraava iskljuivo miljenje autora.RUSIJA I ZAPADNI BALKAN 1

2

RUSIJA I ZAPADNI BALKAN

Sadraj

Ima li mesta za Rusiju na Zapadnom Balkanu? .............................. 5Tri stuba ruskog uticaja ............................................................................................ 6 Rat na Kosovu kao prekretnica................................................................................ 8 Povratak Rusije ........................................................................................................ 11

Srbija izmeu Rusije i Zapada .......................................................... 14U ijem je dvoritu Zapadni Balkan? ................................................................ 14 Evroatlantska integracija ili vojna neutralnost?................................................... 16 Liberalna ili suverena demokratija? ...................................................................... 19

Spoj energetike i politike: Gazprom na Zapadnom Balkanu ..... 22Privlanost starih veza ............................................................................................ 25 Gazprom u Srbiji: pretvaranje politikog u ekonomski kapital ......................... 28 Samouverenost uprkos loim prognozama ......................................................... 30

Zapadni Balkan u trouglu EUSADRusija .................................. 32Protivrenosti u politici Evropske unije na Kosovu............................................ 34 Bosna i Hercegovina izmeu centralizacije i raspada......................................... 36 Zapadni Balkan kao sastavni deo EU ................................................................... 37

RUSIJA I ZAPADNI BALKAN

3

4

RUSIJA I ZAPADNI BALKAN

Ima li mesta za Rusiju na Zapadnom Balkanu?2Evropska unija obavezala se da deluje kao pogonska snaga prilikom transformacije konflikata na Zapadnom Balkanu s ciljem da osigura mir i bezbednost u Evropi.3 Izgledi za lanstvo u Uniji, koji su prueni dravama ovog regiona, deluju, prema reima komesara za proirenje Olija Rena (Olli Rhen), kao kompas koji pomae zemljama u regionu da se orijentiu i da ostanu na miroljubivom putu ka reformama.4 U strategiji proirenja EU konstatuje se da spreavanje konflikata i jaanje stabilnosti i bezbednosti, spadaju u strateke interese Evropske unije. Tim interesima slui, kao jedan od najdelotvornijih spoljnopolitikih instrumenata Unije, i politika njenog proirenja.5 Kada ceo region bude integrisan u EU, meu dravama tog dela kontinenta bie uspostavljen trajan i stabilan mir. To je barem iroko rairena nada unutar Zapadnog Balkana i izvan njega. EU je prvi put naznaila mogunost pristupa dravama Zapadnog Balkana 1999. godine. Od tada ona sprovodi proces stabilizacije i asocijacije prilagoen ovom regionu koji treba da dovede do lanstva. Uslov za uspeh strategije proirenja EU zajedno sa spremnou Unije da ispuni svoje obeanje i da drave Zapadnog Balkana zaista budu primljene kada ispune uslove za pristupanje jeste trajno otklanjanje jo otvorenih sukoba u regionu i brza modernizacija ovih drava. Tempo reformi, meutim, ne zavisi samo od administrativnih sposobnosti drava koje tee lanstvu u EU ili od politike volje njihovih rukovodstava, nego u velikoj meri i od toka reavanja konflikata u regionu. Na taj proces znatno utiu tri najvanija spoljna aktera: Evropska unija, Sjedinjene Amerike Drave i Rusija.

2) Zapadni Balkan je jezika tvorevina birokrata Evropske unije, koja oznaava podruje bive Jugoslavije, bez Slovenije, ali sa Albanijom. 3) Summary Note on the Joint Report by Javier Solana, EU High Representative for the CFSP, and Olli Rehn, EU Commissioner for Enlargement, on the Future EU Role and Contribution in Kosovo, Brisel, 17.7.2006, str. 200/06 www.consilium.europa.eur/uedocs/cms_data/docs/pressdata/EN/reports/90537.pdf, kao i Summary Note on the Joint Report by Javier Solana, EU High Representative for the CFSP, and Olli Rehn, EU Commissioner for Enlargement, on a Reinforced EU Presence in Bosnia and Herzegovina, Brisel, 17.10.2006, str. 286/06, www.consilium.europa.eu/ueDocs/cms_Data/ docs/pressdata/EN/reports/91339.pdf. 4) Olli Rehn, Charting Europes Changing Shape, Europes World (online), prolee 2009, www. europesworld.org/New English/Home/Article/tabid/191/ArticleType/ArticleView/ArticleID/21315/ language/en-US/Charting-Europeschangingshape.aspx 5) Evropska komisija, Strategija proirenja i najvaniji izazovi 2008-2009. Saoptenje Komisije Savetu i Evropskom parlamentu, Brisel, 5.11.2008, KOM (2008) 674, str. 2. (na engleskom).RUSIJA I ZAPADNI BALKAN 5

Izgledi EU i njenih drava-lanica da u okviru Zajednike spoljne i bezbednosne politike (CFSP) uspeno utiu na reavanja jo otvorenih konflikata u regionu rastu ukoliko pravilno shvate i uzmu u obzir interese i opcije ostalih spoljnih uesnika. Politika Rusije proteklih godina oigledno nije uvek dobro procenjena: ruske primedbe na amerike postupke i, u celini uzev, politiku zapadnih zemalja tokom postjugoslovenske krize po pravilu su potiskivane kao izjave za upotrebu u unutranjoj politici. Istovremeno se raunalo da e Moskva popustiti ili da jednostavno nee biti sposobna da iznudi druga reenja. ak i kada je u Vaingtonu pala odluka u korist nadgledane nezavisnosti Kosova, Zapad se nadao, ili je ak bio ubeen da na kraju Rusija nee staviti veto na taj predlog Zapada.6 Kao to je poznato, ta oekivanja nisu se ispunila. Bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koja zbog blokade Rusije nije doneta, novi status Kosova ostaje sporan ne samo politiki, nego i sa gledita meunarodnog prava. Rezultati koje EU eli da postigne na Zapadnom Balkanu se ne ostvaruju ili se u velikoj meri oteano ostvaruju ako se previde mogunosti Rusije da u tom delu Evrope suodreuje politike tokove.

Tri stuba ruskog uticajaPolitiki uticaj Rusije na Zapadnom Balkanu poiva najveim delom na tri stuba. Najvaniji je privilegovana pozicija Rusije kao stalne lanice Saveta bezbednosti UN. Zahvaljujui pravu na veto, Moskva moe da blokira sve procese kojima upravljaju Ujedinjene nacije na Zapadnom Balkanu ukoliko se oni suprotstavljaju politikim ciljevima Rusije. Tako je Rusija od 2007. godine onemoguila nastojanja zapadnih drava da u Savetu bezbednosti UN daju meunarodno-pravni legitimitet samostalnosti Kosova. Drugi stub je istorijska, kulturna i politika povezanost Rusije sa narodima i dravama u Jugoistonoj Evropi koje imaju pravoslavnu tradiciju.7 Moskva oigledno rauna da e se takav solidarni odnos nastaviti i sa onim dravama u Jugoistonoj Evropi koje su ve lanice Severnoatlantskog pakta (NATO) i Evropske unije, ili su donele odluku o pristupanju tim integracijama. Trei stub na koji se Moskava oslanja na Zapadnom Balkanu je rastui privredni znaaj Rusije za drave ovog podruja. Rusija je vodei snabdeva energije za region i sve vie se javlja i kao investitor i trgovinski partner.6) O tome svedoi austrijski diplomata Volfgang Petri (Wolfgang Petritsch), koji je uestvovao u mnogobrojnim meunarodnim pregovorima u vezi sa jugoslovenskom krizom. Vidi: Russia, Kosovo and Europe, u: Sdosteuropa-Mitteilungen, 48, (2008) 1, str. 14. 7) Saet prikaz istorijskih aspekata ruskog prisustva na Balkanu videti u: James Headley, Russia and the Balkans: Foreign Policy from Yeltsin to Putin, London 2009, str. 9-29.6 RUSIJA I ZAPADNI BALKAN

Meutim, zbog irenja amerikog uticaja, Rusija sebe vidi izloenu opasnosti da bude postepeno potisnuta iz Jugoistone Evrope. SAD su posle razdoblja hladnog rata i tokom postjugoslovenskih konflikata znatno proirile svoje politiko prisustvo na Zapadnom Balkanu i preko bilateralnih bezbednosno-politikih veza i NATOa skoro zacementirale svoje geostrateko preimustvo u regionu. Ruski stratezi vide uvrenje amerike moi i irenje NATO-a u Jugoistonoj Evropi kao deo velikog plana Vaingtona da opkoli Rusiju. Oni dovode u vezu situaciju u Jugoistonoj Evropi sa rusko-amerikom konfrontacijom na Kavkazu i u Centralnoj Aziji. Na pritisak kojem misli da je izloena od strane SAD, Rusija reaguje pojaanim naporima kako bi ponovo stekla uticajnu poziciju u meunarodnim odnosima. S ruske take gledita, to bi moglo da uspe upravo na Zapadnom Balkanu na kom deluju tri gore navedena faktora, koji daju podstreka ostvarenju ruskih interesa. Poto se nakon propasti Sovjetskog Saveza izmeu Baltikog i Crnog mora uspostavio neprekidan lanac drava lanica NATO-a, Moskva vie ne moe da rauna s tim da je u stanju da svoju vojnu mo protee do Jadranskog mora. Ipak, Rusiji ostaje mogunost da Srbiju dri dalje od Severnoatlantskog pakta i da je tesno politiki vee za sebe.8 Pored toga, neizvesno je da li bi Srbi u Bosni i Hercegovini pristali na ulazak svoje zemlje u NATO. Sve druge drave regiona se orijentiu prema SAD tako da su ili ve lanice Atlantske alijanse, ili su, kao Republika Makedonija i Crna Gora, na putu ka lanstvu. Suprotno tom trendu, reim Slobodana Miloevia, nakon intervencije NATO-a 1999. godine, pokrenuo je pristupanje Srbije rusko-beloruskoj zajednici drava.9 Meutim, odluka je opstala samo na papiru jer nijedan od uesnika nije uloio trud da ostvari velike namere. tavie, proevropske snage uspele su da se potvrde u Beogradu, i pored toga to su SAD, kao i 22 od 27 drava EU, 2008. godine priznale nezavisnost Kosova. Uprkos tome, samo Srbija, najvea i najmnogoljudnija republika bive Jugoslavije, ostaje bez vrste veze sa SAD i NATO-om. Za deo stanovnitva i deo politike i kulturne elite, Rusija je iz ideolokih razloga bolja alternativa od evroatlantske integracije. Neosporno, poto su se SAD i vodee zapadne drave stavile na drugu stranu, Srbija bez ruske pomoi u Savetu bezbednosti ne moe da odri svoj zahtev da se u skladu sa meunarodnim pravom Kosovo smatra delom njene teritorije. Analogno tome, ako bi ostali bez ruske podrke, bosanski Srbi ne bi mogli da se nadaju da e odrati svoje pravo na Republiku Srpsku, u velikoj meri autonomni entitet unutar Bosne i Hercegovine. Time Rusiji ostaje mogunost da deluje barem kao politiki pomaga Srbije i Srba i da tako ima bitan uticaj na Zapadnom Balkanu.8) Taj koncept podrobno je analizirao arko Petrovi, Rusko- srpsko strateko partnerstvo: sadrina i domaaj, ISAC, septembar 2009. godine. http://www.isac-fund.org/publishing.php#analysis 9) Postavnovljenie Parlametskogo Sobranija Sojuza Belarusi i Rossii od 1 ijulija 1999. g. Nr. XII-8 Ob iniciative Sojuznoj Skupiny Sojuznoj Respubliki Jugoslavii o prisoedinenii Sojuznoj Respubliki Jugoslavi k Sojuzu Belarusi i Rossii [Odluka Parlamentarne skuptine Zajednice Belorusije i Rusije o inicijativi Skuptine Savezne Republike Jugoslavije u vezi sa pristupom Savezne Republike Jugoslavije Zajednici Belorusije i Rusije], Minsk .RUSIJA I ZAPADNI BALKAN 7

Rat na Kosovu kao prekretnicaZa vreme raspada Jugoslavije poetkom devedesetih godina, Rusija je koristila svoj poloaj u Savetu bezbednosti UN kako bi u prvoj liniji uestvovala u reavanju sukoba i uspostavljanju novog politikog poretka u regionu. Moskva je pritom esto postupala suprotno svojim politikim preferencama, na primer kada je odobrila sankcije koje su UN uvele Srbiji (SR Jugoslaviji) 1992. godine. U postsovjetskoj fazi, do promene svoje politike 1999. godine, Moskva se na Zapadnom Balkanu u ishodu ograniila na bandwagoning prikljuenje pravcu koji su odredile SAD. Motiv za to bilo je nastojanje Rusije da bude uvaena kao ravnopravan partner SAD i konstitutivni deo Zapada.10 Meutim, ispostavilo se da je razlika u vojnoj ekonomskoj moi izmeu SAD i Rusije prevelika, tako da Moskva nije mogla dugo da ostane pri ubeenju da je ona ravnopravan politiki akter. U stvarnosti su SAD tretirale Rusiju kao pobeenog neprijatelja u hladnom ratu, to je uporedivo sa odnosom prema Nemakoj i Japanu posle 1945. godine.11 Ako je u to vreme postojala spremnost Sjedinjenih Amerikih Drava da Rusiju uopte primete, a kamoli uzmu ozbiljno, onda samo u drugom redu i u vezi sa pitanjima oko kojih je Vaington procenio da bi Rusija mogla da bude korisna, kao to su borba protiv meunarodnog terorizma ili spreavanje irenja oruja za masovno unitenje.12 Rusku zamisao o usklaenom zajednikom pristupu problemima meunarodne bezbednosti, recimo u sluajevima Kosova i Iraka, SAD su uglavnom ignorisale. Nisu obraale panju ni na ljutnju Moskve zbog planova za irenje NATO-a na teritoriji biveg Sovjetskog Saveza i Jugoistone Evrope, niti na kasnije proteste protiv planiranog postavljanja raketa SAD u istonoj Srednjoj Evropi. Posle propasti Sovjetskog Saveza, Rusija vie nije bila u stanju da bude suparnik SAD u pogledu politike moi, tako da su administracije u Vaingtonu bile ohrabrene da proire svoj uticaj na Istonu i Jugoistonu Evropu, pa ak i na Zajednicu nezavisnih

10) Vidi: Thomas Abrosio, The Non-Material Cost of Bandwagoning: The Yugoslav Crisis and the Transformation of Russian Security Policy, in: Contemporary Security Policy, 27. (avgust 2006.) 2, str. 260 i dalje. 11) Vidi: Dimitri K. Simes, Losing Russia. The Costs of Renewed Confrontation, in: Foreign Affairs, 86 (November-December 2007) 6, www.foreignaffairs.org/20071101faessay86603/dimitri-k-simes/ losing-russia.html> . 12) Vidi: Hans-Joachim Spanger, Izmeu Ground Zero i Square One. George W. Bush i simulacija amerike politike prema Rusiji. Frankfurt: Hesenska fondacija za istraivanje mira i konflikata (HSFK), 2007 (HSFK-Report 9/2007), str. 32.8 RUSIJA I ZAPADNI BALKAN

drava (ZND).13 U Jugoistonoj Evropi gubitak znaaja Moskve bio je izuzetno upadljiv. U odnosu na nesvrstanu Jugoslaviju u drugoj polovini 20.veka kada nijedan vojno-politiki savez nije imao nadmo, tokom ratova koji su izbili prilikom raspada zemlje, sve se potpuno promenilo. Intervencijama u vreme postjugoslovenskih sukoba, izmeu 1994. i 1999, NATO ne samo to je sebi stvorio proirenu interesnu sferu u celoj Jugoistonoj Evropi, nego je i nakon toga primio u lanstvo niz novih drava u regionu.14 Rat Severnoatlantskog pakta, koji se protiv Srbije odigrao s prolea 1999, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN i uprkos izriitim naporima Moskve da ga sprei, bio je neka vrsta prekretnice u odnosu ruske politike elite i javnosti prema SAD i Zapadu.15 Povodom ovog rata u Rusiji prevladalo je miljenje da su SAD prevarile Rusiju i da je NATO i dalje usmeren protiv Rusije.16 Ogorenje je ilo tako daleko da se u ruskom drutvu uvrstio utisak da je stvarni motiv zapadne intervencije na Kosovu bio da se Rusija zaplai, ugrozi pa ak i napadne.17 Od tada vie nije bilo ni govora o spremnosti Rusije na kompromise na Zapadnom Balkanu, a nacionalni politiki ciljevi iznova su dobili prioritet. Kako bi dokazala ponovnu vrstinu, Moskva je ak bila spremna da preuzme znatne bezbednosno-politike rizike, to pokazuje jedan od najdramatinijih incidenata u ratu na Kosovu. Kada je ve zavladalo primirje, 12. juna 1999, rusko Ministarstvo odbrane prebacilo je u nenajavljenoj akciji bataljon sa 186 padobranaca kopnenim putem sa severoistoka Bosne i Hercegovine preko Beograda u Pritinu. Ta jedinica zauzela je aerodrom Slatinu pre dolaska trupa NATO-a. U tom trenutku inilo se da predstoji oruani sukob izmeu britanskih jedinica koje su pristizale i ruskog bataljona. U poslednjem asu britanska strana odluila je da izbegne sukob.18 Donosioci odluka u Moskvi bili su oito spremni da preuzmu ogroman rizik ozbiljne konfrontacije sa trupama NATO-a kako bi dokazali vojnopolitiki znaaj Moskve. Tadanji ruski predsednik, Boris Jeljcin, odmah je podelio visoka odlikovanja oficirima i vojnicima koji su uestvovali u akciji. Meutim, samo nedelju dana kasnije, ministri odbrane SAD i Rusije potpisali su u Helsinkiju sporazum prema kome su ruski vojnici rasporeeni u13) Vidi: Michael Rywkin, Russia: In Quest of Superpower Status, u: American Foreign Policy Interests, 30 (januar) 2008.) 1, str. 13-21. 14) Do ovog zakljuka dolazi Lothar Rhl, Konfrontation oder Kooperation. Die Politik der NATO gegenber Russland steht an einem Kreuzweg (Konfrontacija ili kooperacija. Politika NATO-a prema Rusiji je na raskru), u: Frankfurter Allgemeine Zeitung, 2.7.2008., str. 10. 15) Vidi: Derek Averre, From Pristina to Tskshinvali: the legacy of Operation Allied Force in Russias relations with the West, u International Affairs 85;3 (2009), str. 575-591. Takoe: Fred Weir, Russias Beef. The Roots of Moscows Assertive New Foreign Policy Lie in Western Triumphalism, in: Internationale Politik (Global Edition), (prolee 2008.), str. 8. 16) Simes, Losing Russia [kao fusnota 9]. 17) Vidi: David Mendeloff, Pernicious History as a Cause of National Misperceptions: Russia and the 1999 Kosovo War, u: Cooperation and Conflict, 43 (mart 2008.) 1, str. 31-56 (47). 18) Vidi: Anna Maria Brudnell, Russias Role in the Kosovo Conflict of 1999, u: The RUSI Journal, 153 [februar 2008.] 1. str. 30-34.RUSIJA I ZAPADNI BALKAN 9

ameriki, francuski i nemaki sektor na Kosovu. Rusija nije mogla da zadri kontrolu nad aerodromom Slatina, odnosno sopstveni sektor za mirovne trupe.19 Ruska vojska ostala je na Kosovu samo kao deo meunarodnih mirovnih trupa KFOR-a pod rukovodstvom NATO-a. Bilo je jasno zato je Moskva morala da se potini. Poto je izmeu Zapadnog Balkana i Rusije nastao koridor drava koje su ili ve pripadale NATO-u (Maarska i drave istone Srednje Evrope) ili su elele da mu pristupe (Rumunija, Bugarska), Moskva svoje trupe nije mogla da snabdeva i ojaa. Transportni avioni, koji su se ve nalazili u vazduhu, morali su nad Ukrajinom da se vrate jer su im nove lanice NATO-a uskratile pravo na preletanje. Postalo je jasno da Rusija zbog NATO-a vie nee moi da vojno intervenie u regionu. Tek etiri godine kasnije, pod predsednikom Vladimirom Putinom, Moskva je smogla snagu da iznova proceni svoj vojni i politiki prostor na Zapadnom Balkanu: Rusija u tom trenutku oigledno nije vie raunala s tim da e uskoro ponovo moi da utie na sudbinu drava na teritoriji bive Jugoslavije u meri u kojoj je to elela. Do 1. avgusta 2003. povueni su svi ruski pripadnici u meunarodnim mirovnim trupama (650 vojnika u Bosni i 320 na Kosovu). Putin je uzmicanje naknadno opravdavao reima da Rusija vie ne eli da svojim vojnim prisustvom prikriva razvoj Kosova u pogrenom pravcu.20 Ta kritika zapadne politike ipak nije mogla da prikrije injenicu da Rusiji nije polo za rukom da sauva svoje politike pozicije u regionu posle poraza Srbije u ratu protiv NATO-a 1999. i posle pada despotske vladavine Slobodana Miloevia oktobra 2000. godine. Promenom reima u Beogradu Kremlj je izgubio svog poslednjeg saveznika na Zapadnom Balkanu. S obzirom na to da je Rusija lancem drava lanica Severnoatlantskog pakta odvojena od Jugoistone Evrope i da vie nije imala politikog partnera u regionu, znaaj Moskve u ovom delu Evrope u roku od jedne decenije drastino je opao.

19) Ta epizoda jasno predoava haos koji je u tom trenutku vladao u ruskom rukovodstvu pod Jeljcinom: kada se ispostavilo da je ruska vojska sprovela akciju na aerodromu Slatina bez dogovora sa Ministarstvom spoljnih poslova, zameniku ministra spoljnih poslova SAD, Strobe Talbotu, polo je za rukom da navede Igora Ivanova, koji je tada bio na elu ruske diplomatije, da d izjavu za CNN. Ivanov je prihvatio da tu izjavu koncipiraju Talbotovi saradnici. U izjavi je dolazak ruskih trupa na aerodrom u Pritini potvren sa aljenjem, i najavljeno je njihovo trenutno povlaenje. Vidi: John Norris, Collision Course, NATO, Russia, and Kosovo, Westport, Ct./London 2005, str. 267. 20) President of Russia, Press Statement and Responses to Questions from Journalists following Talks with Serbian Prime Minister Vojislav Kotunica, Sotschi, 3.6.2004. .10 RUSIJA I ZAPADNI BALKAN

Povratak RusijePosle demokratskog preokreta u Beogradu 2000. godine i Srbija se, kao poslednja drava u regionu, potrudila oko lanstva u EU i vee blizine NATO-u. Izgledi za obnovu ruskog politikog uticaja na Zapadnom Balkanu u tom trenutku bili su jednaki nuli. To se promenilo tek 2005. godine. Vrata za povratak Rusije u region otvorila su se prilikom ponovnog zaotravanja meunarodnih diplomatskih sporova oko budueg statusa Kosova. U Srbiji su, nakon ubistva liberalnog premijera Zorana inia, marta 2003. godine, stalno jaale nacionalno-konzervativne i proruske snage. Njihov vodei zastupnik, predsednik nacionalno-konzervativne Demokratske stranke Srbije (DSS), Vojislav Kotunica, najpre je bio na poloaju predsednika drave (2000 2003), a zatim premijera (2004 2008). Putin se est puta sreo sa Kotunicom u razdoblju od njegovog stupanja na funkciju efa drave oktobra 2000. do povlaenja s mesta predsednika vlade 2008. godine. U kojoj meri su se podudarili interesi dvojice dravnika, videlo se iz euforine izjave, inae na reima krtog srpskog politiara, po kojem je za Srbiju u vezi sa Kosovom podrka Rusije i Putina lino od istorijskog znaaja.21 Kada se ubrzo posle poetka pregovora o buduem statusu Kosova 2005. godine ispostavilo da e najvanije drave EU, sledei SAD, podrati odvajanje pokrajine od Srbije, u Beogradu se ponovo zaotrio ton prema Zapadu. Izuzev Rusije, Beograd u tom trenutku nije raspolagao s drugim relevantnim politikim saveznikom na meunarodnoj sceni. U isto vreme dolo je do zastoja u pribliavanju Srbije Evropskoj uniji. Kao preduslov za brz nastavak procesa stabilizacije i pridruivanja, Brisel je zahtevao da Tuilatvo Hakog tribunala za ratne zloince oceni uee Srbije kao u potpunosti zadovoljavajue. Iako je tokom mandata Kotunice Srbija isporuila preko etrdeset osoba osumnjienih za ratne zloine koje je traio Haki tribunal, Beograd je oito jo titio najtraeniju osobu, biveg komandanta vojske bosanskih Srba, generala Ratka Mladia. Pozitivno miljenje suda u Hagu vezano je, meutim, za njegovo hapenje. Do jeseni 2009. Mladi nije priveden pravdi i u skladu s tim Srbija nije napredovala prema lanstvu u Evropskoj uniji. Rusija je iskoristila iznova rasplamsale rasprave oko meunarodnog pravnog statusa Kosova 2005. godine i krizu u odnosima Beograda i EU kako bi ponovo blie vezala Srbiju za sebe i kako bi ojaala sopstvenu poziciju u meunarodnim odnosima. Ubrzo nakon poetka pregovora pod okriljem UN o buduem statusu Kosova, Moskva je dala do znanja da se ne moe vie raunati sa ruskim poputanjem kao u ranijim slinim sluajevima. Poslednjeg dana januara 2006. Putin je, neposredno pred susret ministara spoljnih poslova Kontakt grupe za Kosovo u Londonu, preao u retoriku ofanzivu. Ruski predsednik usprotivio se stavu Vaingtona, koji su podravali London, Pariz, Rim i Berlin, a prema kojem je Kosovo jedinstven sluaj koji ne moe da stvori presedan. Putin se zaloio za univerzalna pravila koja moraju obave21) President Vladimir Putin met with Prime Minister of Serbia Vojislav Kostunica, St. Petersburg, 9.6.2007, .RUSIJA I ZAPADNI BALKAN 11

zno da se potuju prilikom reavanja takvih konflikata. Teza o jedinstvenosti Kosova samo je tvrdnja radi sopstvene zatite onih koji ele da zaobiu meunarodno pravo, izjavio je ef ruske drave.22 Putin je neprestano zaotravao svoju kritiku politike SAD u vezi sa Kosovom i tumaio ju je sve otvorenije kao izraz amerike elje za dominacijom i nad Rusijom. Prilikom zajednike konferencije za tampu s nemakom saveznom kancelarkom Angelom Merkel, 21. januara 2007. u Soiju, izjavio je da se, prema njegovom miljenju, radi sve vie o nepridravanju osnovnih principa meunarodnog prava. Ruski predsednik podsetio je na to kako su velike sile nakon Drugog svetskog rata podelile svet. Sada oni koji se oseaju kao pobednici u hladnom ratu ele da podele svet prema svom nahoenju, rekao je on. Rusija, meutim, nee prihvatiti da joj se nameu odluke.23 Na Putinove mnogobrojne pretnje nije se obratila panja: u dogovoru sa SAD, albanska veina proglasila je, 17. februara 2008. godine, nezavisnost, koju su odmah zatim priznale vodee drave Evropske unije.24 Zakljuak je bio oigledan i za Rusiju: uprkos diplomatskoj kampanji koja je trajala due od dve godine, a koja je imala za cilj da osujeti namere Vaingtona u vezi sa Kosovom, Moskva nije uspela da navede SAD da promene svoju politiku. Najbitnije zapadnoevropske drave i veina novih lanica Evropske unije drale su se SAD, to je bilo i oekivano. Gledano iz perspektive SAD, Moskvi nije uspelo da dokae kako bez ruskog odobrenja nije mogue da se nau reenja za vana pitanja u Evropi. Nije se ostvarilo ni oekivanje Moskve da e ruska upornost na kraju da podeli SAD i njihove evropske partnere.25

22) Navod sa konferencije za tampu Vladimira Putina sa ruskim i inostranim novinarima 31.1.2006. u Kremlju [na ruskom], www.kremlin.ru/appears/2006/01/31/1310_type6338type63381type82634_100848.shtml. 23) Razgovor izmeu savezne kancelarke i predsednika Ruske federacije u nedelju, 21. januara 2007, u Soiju, www.bundesregierung.de/nn_1516/Content/DE/Mitschrift/ Pressekonferenzen/2007/01/2007-01-21-pk-merkel-putin-sotchi.html . 24) Za prikaz politike SAD u odnosu prema Kosovu vidi: Ben Lombardi, Great Game in the Balkans: The US, Europe, Russia and Kosovo, Ottawa: Defence R&D Canada, Centre for Operational Research and Analysis, jul 2007. Lombardi donosi sledei zakljuak: Uporedo sa podrkom naelu samoopredeljenja, SAD vide nezavisno Kosovo kao islamsku dravu u Evropi i zato kao simbol ameriko-muslimanskog partnerstva.. Zato je u oima SAD Kosovo, takoe, deo najvanijeg amerikog interesa, a to je rat protiv terora koji je u toku. (takoe, str.IVf.). Potpredsednik SAD Dozef Bajden je u svojoj ranijoj funkciji predsedavajueg Odbora za spoljnu politiku Senata u Kongresu Sjedinjenih drava ocenio u autorskom komentaru londonskog Financial Times 3.1.2007.: Narod Kosova ve sada najvie proameriki u islamskom svetu - bie taj mnogo neophodan primer uspenog ameriko-muslimanskog partnerstva . Bajden je bio meu glavnim savetnicima biveg predsednika SAD, Bila Klintona, tokom rata u Bosni. 25) Vidi: Frank G. Wisner, The United States and the Balkans: Achieving Kosovos Independence, u: American Foreign Policy Interests, 30 (2008) 4, str.193. Wisner je bio glavni pregovara SAD tokom pregovora oko Kosova 2006/2007. godine.12 RUSIJA I ZAPADNI BALKAN

Tokom diplomatskih rasprava oko statusa Kosova, Putin je vie puta najavio da e priznati nezavisnost otcepljenih oblasti u bivim sovjetskim republikama ukoliko Zapad bude insistirao na nezavisnosti Kosova. Spominjane su Juna Osetija i Abhazija u Gruziji, Nagorno-Karabah u Azerbejdanu kao i Transnistrija u Moldaviji. Nakon kratke vojne intervencije u Gruziji u leto 2008, Moskva je ispunila svoje najave u vezi sa secesionistikim oblastima njenog junog suseda. Meutim, posle priznanja June Osetije i Abhazije izgubila se verodostojnost estih uveravanja Moskve o neophodnosti striktnog pridravanja meunarodnog prava. Nakon rata u Gruziji stav Rusije povodom Kosova nije vie mogao da se tumai kao principijelan jer je Moskva i sama u Kavkazu odstupila od normi meunarodnog prava.26 Na takvu kritiku, Rusija je uzvratila ukazivanjem na to da je rusko postupanje u Kavkazu samo ogledalo zapadnog naina delovanja u Jugoistonoj Evropi.27 U svakom sluaju, Moskva je iz priznanja nezavisnosti Kosova od strane Zapada mogla jo jednom da izvue pouku da SAD njene politike zahteve, barem u pogledu Zapadnog Balkana, u sutini smatraju nebitnim.28 Opovrgavanje priznanja njenog znaaja za Jugoistonu Evropu, u kojoj ve stotinama godina zauzima jednu od sredinih politikih uloga, Rusija ne eli da prihvati. Budua politika Moskve na Zapadnom Balkanu e zato u svakom pogledu biti usmerena ka tome da opet ojaa sopstveni uticaj. Svojom politikom na Zapadnom Balkanu, Rusija pokazuje da e i daleko od svojih granica nastojati da sprei dalje irenje uticaja SAD i globalizovanog NATO-a.29 Ovaj suprotstavljajui stav uvruje i vezu ruske vladajue elite i ruskog stanovnitva, koje eli monu Rusiju na svetskoj sceni.

26) Vidi: George Friedman, Georgia and Kosovo: A Single Intertwined Crisis, Stratfor (online), 25.8.2008, www.stratfor.com/weekly/georgia_and_kosovo_single_intertwined_crisis . 27) Vidi: Alexander Aksenyonok, Paradigm Change in Russian Foreign Policy, u: Russia in Global Affairs, 6 (December 2008) 4, http://eng.globalaffairs.ru/numbers/251240.html . 28) Vidi: Radovan Vukadinovi, Amerika politika i stvaranje kosovske drave, u: Meunarodne studije, Zagreb, (2008) 1, str.14ff. 29) Vidi: Moskau wehrt sich gegen globalisierte NATO. Russischer Botschafter rgt weltweite Einstze des Bndnisses, ds Gefahren sucht, um sich Arbeit zu schaffen (Moskva se brani od globalizovanog NATO-a. Ruski ambasador prekoreva intervencije saveza irom sveta koji je u potrazi za opasnostima kako bi sebi stvorio posao (Razgovor sa ambasadorom NATO-a Rusije, Dmitrijem Rogozinom), : Sddeutsche Zeitung, 19.3.2009, str. 8.RUSIJA I ZAPADNI BALKAN 13

Srbija izmeu Rusije i ZapadaU ijem je dvoritu Zapadni Balkan?Ishod diplomatskog natezanja oko statusa Kosova 2008. godine pokazao je da SAD nisu voljne da uvae nastojanje Rusije da sebi osigura merodavnu poziciju u Jugoistonoj Evropi. Ignorisani su prigovori Moskve, ak i poto je postalo jasno da e Rusija u Savetu bezbednosti UN blokirati zapadni plan za nezavisnost Kosova. Glavni ameriki pregovara za Kosovo, Frank Visner (Wisner), sasvim jasno je protumaio stanje stvari.30 Pitanje Kosova, kako je naveo, bilo je za Vaington pitanje amerike odgovornosti za bezbednost tog dela Evrope i kontinenta u celini. Nasuprot tome, procenio je, Rusija nema takve interese, ona ak nije ni sused Srbije, ve je, naprotiv, veoma udaljena od nje. Rusija i SAD ne bi trebalo da pokuavaju da prodru u dvorite nekom drugom. Moskva, meutim, upravo to pokuava, to je za Vaington neprihvatljivo, naglasio je ameriki diplomata. Za razliku od toga, bivi predsednik Putin blizinu Jugoistone Evrope i granice Rusije istakao je kao bitnu okolnost prema kojoj se meri strateki znaaj regiona za Moskvu. Putin je ovo miljenje iskazao ve prilikom posete ruskim mirovnim trupama na Kosovu juna 2001.godine.31 Drugi inioci na kojima je utemeljen poseban interes Rusije za Jugoistonu Evropu su istorijska tradicija, kao i kulturna i verska povezanost ruskog naroda sa narodima Balkana. Kao i njegov prethodnik, novi predsednik Dmitri Medvedev je u avgustu 2008. ukazao na privilegovane interese svoje zemlje u onim dravama, (s kojima je ona tradicionalno povezana na osnovu posebnih prijateljskih, srdanih, istorijskih veza), a koje ne moraju obavezno da se granie sa Rusijom.32 Ovaj opis se od svih drava Zapadnog Balkana najvie odnosi na Srbiju i Crnu Goru i odmah je uz odobravanje prihvaen od strane proruskih snaga u Beogradu.33 Citirane izjave ruskog rukovodstva pokazuju da Moskva, uprkos serije diplomatskih poraza na Zapadnom Balkanu u poslednjih dvadeset godina, nije odustala od namere da u tom regionu opet uspostavi i ojaa politiki uticaj.

30) Wisner: Russian Opposition to Kosovo Independence `Unbelievably Regretable` [Intervju Bernarda Gvertcmana sa Frankom G.Viznerom], Council on Foreign Relations (online), 12.2.2008, www.cfr.org/publication/15483/wisner.html , kao i, Vizner: Neemo Rusiju u svom `dvoritu`, Politika (Beograd), 18.3.2008.godine. 31) President of Russia, Speech to the Russian Military Contingent of the International Peace-Keeping Force in Kosovo, Pristina, 17.6.2001, www.kremlin.ru/eng/speeches/2001/06/17/ 0002_type82912type84779_143107.shtml . 32) Tako u intervjuu sa televizijskim kanalima Rossija, Erster Kanal i NTV, 31.8.2008, www. kremlin.ru/text/appears/2008/08/205991.shtml . 33) Vidi: A. Marinkovi/V. Radomirovi, Srbija u ruskoj sferi uticaja, u: Politci, (Beograd), 2.9.2008. godine.14 RUSIJA I ZAPADNI BALKAN

Posledica osciliranja Beograda izmeu Zapada i Rusije jeste da se obe strane trude da spree da se Srbija politiki nastani u dvoritu takmaca. Tako je bivi generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer (Jaap de Hoop Scheffer) poetkom 2009. podsetio srpske itaoce novina na praksu da lanstvo u EU i lanstvo u NATO-u u najveem broju sluajeva idu zajedno.34 Nekoliko dana pre toga, ruski ambasador u Beogradu, Aleksandar Konuzin, takoe je u novinama opomenuo Srbiju da postane svesna svoje zvanine vojne neutralnosti.35 Bez uvijanja naveo je injenicu da samo Rusija moe da bude strateki partner za Srbiju ali ne i obrnuto.36 Time je aludirao na zavisnost Beograda od ruske spremnosti da stane na stranu Srbije, zavisnost koja najvie dolazi do izraaja u vezi sa pravom Rusije na veto u Savetu bezbednosti UN. Grafikon 1. Ankete od oktobra 2007. i aprila 2008: Da li ste za pristupanje Srbije u EU?

Izvor: Agencija Politikum, Beograd, april 2008, .

34) Vidi:intervju sa Sheferom, Sami krojite svoju sudbinu, u: Veernjim Novostima (Beograd), 14.4.2009. godine. 35) Vidi: Konuzin: Posledice lanstva u EU, Danas (Beograd), 11.4.2009. godine. 36) Izjave Konuzina prilikom seminara o rusko-srpskim odnosima, koji je priredio International and Security Affairs Centre (ISAC Fund) u Beogradu 21.4.2009. godine.RUSIJA I ZAPADNI BALKAN 15

Evroatlantska integracija ili vojna neutralnost?Posle demokratskog preokreta 2000. godine, sve vlade u Beogradu izjasnile su se za evroatlantsku integraciju kao najvii spoljnopolitiki cilj Srbije. Pa ipak je u meuvremenu podjednako postojano rastao sukob izmeu ove namere i neophodnosti da se osigura ruska podrka za odreene politike ciljeve (Kosovo, Bosna i Hercegovina). Uprkos tome to je Srbija 14. decembra 2006. postala lanica programa NATO Partnerstvo za mir, i uprkos tome to postoje bilateralni vojni kontakti sa SAD, do sada ovo pribliavanje nije preraslo skromne zaetke. tavie, Skuptina Srbije je 28. oktobra 2007. prihvatila Deklaraciju o vojnoj neutralnosti Srbije. Na pritisak tadanjeg premijera Kotunice, ova Deklaracija doneta je za vreme sukobljavanja sa Zapadom oko statusa Kosova. Cilj Deklaracije bio je da se iz protesta zbog amerike podrke secesiji Kosova napravi otklon od SAD i NATO-a i istovremeno prie korak blie Rusiji. Iako se Deklaracija o neutralnosti u kasnije donetoj strategiji odbrane Srbije vie ne pominje, ona za vladu ostaje politiki obavezujui dokument.37 Kotuniino uzmicanje od Zapada i tenja da Srbiju vee za Rusiju proizalo je iz pokuaja da se predupredi pretei poraz Beograda u vezi sa Kosovom. Iako je tadanji premijer neprekidno uveravao da Srbija tei pristupanju EU, istovremeno je uspostavio neraskidivu vezu izmeu potovanja teritorijalnog integriteta Srbije od strane EU i narednih koraka Srbije prema Uniji. Njegova argumentacije je glasila da ukoliko lanice Evropske unije podre otcepljenje Kosova, Srbija vie ne bi mogla da ostane pri nameri da pristupi Uniji. to su vodee zapadne snage vie insistirale na nezavisnosti Kosova, Kotuniina argumentacija postajala je tokom 2007. sve beskompromisnija. Paralelno sa tim ruska diplomatija poveavala je svoje aktivnosti u UN i u okviru bilateralnih kontakata sa ciljem da blokira inicijativu za priznavanje nezavisnosti Kosova kojom su upravljale SAD.

37) Republika Srbija, Ministarstvo odbrane, Strategija odbrane Republike Srbije, 1.4.2009, www.mod. gov.rs/cir/dokumenta/strategije/strategije.php .16 RUSIJA I ZAPADNI BALKAN

Grafikon 2. Anketa s poetka 2008: Koja zemlja bi trebalo da bude uzor za dalji razvoj Srbije?

Izvor: Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), Beograd, 2008

Korist od ove politike Zapada u vezi sa pitanjem Kosova i pribliavanjem Beograda Moskvi, imale su nacionalno-konzervativne snage u Srbiji. One su se zalagale za preusmerenje srpske spoljne politike u korist Rusije i za kratko vreme su pridobile podrku. Nasuprot tome, broj onih koji su odobravali pristupanje EU znatno se smanjio (grafikon 1). Iako je solidna veina, preko 63 odsto, ostala verna pristupanju EU, udeo pobornika se, ipak, brzo smanjivao. Protivrenosti u javnom mnjenju su se, meutim, ispoljile u jo veoj meri na drugi nain. Na pitanje koji uzor Srbija treba da sledi, veina je navela Zapadnu Evropu i Skandinaviju (ukupno 33 odsto, grafikon 2). Priblino 17 odsto intervjuisanih opredelilo se za Rusiju. Ipak, grupa onih koji su bili neodluni i koji ni u jednoj zemlji niti u grupi zemalja nisu videli model, zauzela je sa 27 odsto drugo mesto. Iz toga se zakljuuje da politiko raspoloenje i te kako moe da se menja i u korist Rusije, u zavisnosti od razvoja u Srbiji i regionu. Navedena anketa je s poetka 2008. godine. Kotunica, koji se ve tada bio povukao sa funkcije premijera i snage oko njega nisu bile do ovog naroito kritinog momenta uspele da ubede veinu stanovnitva u neophodnost spoljnopolitikog preokreta. U prvom trenutku izgledalo je, medjutim, da Kotuniini planovi imaju dobar izgled na uspeh. Istraivanja javnog mnjenja pre parlametarnih izbora 11. maja 2008. najavljivala su osvajanje veine za stranke biveg reima Miloevia u savezuRUSIJA I ZAPADNI BALKAN 17

sa Demokratskom strankom Srbije (DSS). Pobedom ovog saveza bile bi postavljene osnove za usmerenje Srbije pod vostvo Rusije. Proevropske snage u Srbiji bile su u tom trenutku zapale u tekoe pre svega zbog naina na koji je Zapad postupao u vezi sa Kosovom. Predsednik Boris Tadi iz Demokratske tsranke (DS) i njegov izborni savez Za evropsku Srbiju zalagali su se i za pristupanje EU i za ouvanje Kosova kao dela srpskog ustavnog poretka. Samo nekoliko dana nakon tesne pobede Tadia nad Tomislavom Nikoliem, kandidatom nacionalno-populistike Srpske radikalne stranke (SRS), u borbi za predsedniki poloaj 3. februara 2008, najznaajnije zemlje EU priznale su Kosovo kao samostalnu dravu. Time je znatno oslabljena pozicija efa srpske drave. Kada su povrh toga Pariz, London i Berlin stavili do znanja da za njih pristup Srbije Evropskoj uniji dolazi u obzir samo u sluaju da se Beograd odrekne Kosova, Tadi se naao u neprilici kako da to objasni stanovnitvu.

Fiat i obeane zapadnoevropske investicijeTome to su parlamentarni izbori u Srbiji 11. maja 2008. doneli tako neoekivano povoljne rezultate za proevropske snage nije doprinelo samo potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa EU, nego i pismo, objavljeno neposredno pred izbore, o namerama italijanskog proizvoaa motornih vozila Fiat da investira 700 miliona evra u fabriku Zastava kako bi oivela tamonja proizvodnja automobila. Kooperacija izmeu Zastave i Fiata poela je pedesetih godina prolog veka, ali je prekinuta za vreme sankcija UN uvedenih bivoj Saveznoj Republici Jugoslaviji. Automobili marke zastava koje je konstruisao Fiat i koji su se proizvodili u Srbiji, bili su godinama obeleje ulica Jugoslavije i drugih zemalja Jugoistone Evrope. Oni su predstavljali kotrljajui simbol modernizacije i skromnog blagostanja. Povratak Fiata je za stanovnitvo vaan znak normalizacije i obeanje da bi budunost posle dve decenije propadanja mogla da bude bolja. Imajui u vidu ekonomsku slabost regiona i veliku nezaposlenost, naroito meu omladinom, strane investicije na Zapadnom Balkanu su neizostavne za podsticaj privrednog rasta. Nakon duih pregovora, torinsko preduzee i predstavnici srpske vlade potpisali su 29. septembra 2008. ugovor o zajednikom ulaganju.a U meuvremenu ovaj projekat zapao je u tekoe jer je Fiat, kao i svi drugi proizvoai automobila, pogoen svetskom ekonomskom krizom. Proizvodnja Zastave pokrenuta je opet, ali u znatno manjem obimu nego to je najavljeno. Odustajanje zapadnih investitora od ovog i drugih projekata bitno bi uticalo na verodostojnost proevropske politike u Srbiji i dalo bi dodatni podsticaj pristalicama proruske orijentacije. Aludirajui na nesigurne izglede za realizaciju poduhvata sa Fiatom, ruski ambasador Konuzin naglasio je prilikom posete Kragujevcu da Rusija uvek ispunjava svoja obeanja kada se radi o privrednim planovima.b On je podsetio na to da je Srbija jedina zemlja van Zajednice nezavisnih drava (ZND) koja poseduje obuhvatan sporazum o slobodnoj trgovini s Rusijom. Sporazum bi, meutim, nakon pristupanja Srbije Evropskoj uniji, automatski prestao da vai.a Katharina Kort, Fiat preuzima kontrolu nad Zastavom, u: Handelsblatt, 30.9.2008, str.12. b Konuzin: Rusija e realizovati dogovorene investicije, Beta News Agency, 16.4.2009. godine.18 RUSIJA I ZAPADNI BALKAN

Novoizabranom predsedniku ipak je nakon parlamentarnih izbora 11. maja 2008. polo za rukom da sastavi proevropsku koaliciju vlade pod vostvom njegove DS. Sutinski inilac koji je spreio da posle ovih parlamentarnih izbora doe do povratka u politiku prolost bilo je potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji (SAA) sa EU 28. aprila 2008. u Briselu. Evropska unija je s mukom savladala protivljenja nekoliko drava lanica potpisivanju takvog sporazuma koji daje obavezujui karakter odnosima EU sa Srbijom. One drave EU koje nisu htele da prihvate ovaj dokument, u prvom redu Holandija i Belgija, obrazloile su svoje protivljenje time da Haki tribunal za ratne zloine u bivoj Jugoslaviji jo nije potvrdio punu saradnju Srbije. Ta grupa zemalja izdejstvovala je, takoe, da odmah bude suspendovan takozvani privremeni sporazum, koji omoguava da bitne pogodnosti iz Ugovora o stabilizaciji i asocijaciji ponu da vae i pre njegove ratifikacije u svih 27 parlamenata zemalja lanica EU. Privremeni sporazum trebalo bi da pone da vai tek posle razjanjenja hakog pitanja. Uprkos svemu, potpisivanje sporazuma je u oima stanovnitva Srbije delovalo kao da je lanstvo u EU nadohvat ruke?38

Liberalna ili suverena demokratija?Na jesen 2008. u Srbiji je udeo pristalica pristupanja EU opet porastao na preko dve treine svih biraa koji bi izali na glasanje.39 Iako je nova vlada uspostavljena samo uz pomo bive glavne reimske partije, Socijalistike partije Srbije (SPS), uspela je, ipak, da 9. septembra 2008. u Skuptini dobije veinu za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom. Ni bastion nacionalistikog populizma i najznaajnija opoziciona snaga, Srpska radikalna Stranka (SRS), nije opstao posle ove konkretizacije perspektive Srbije za ulazak u EU: zamenik efa partije, Tomislav Nikoli, otcepio se zajedno s grupom poslanika od veine u svojoj partiji glasajui za ratifikaciju Sporazuma. Time se populistika desnica u Srbiji podelila na dva neprijateljska tabora, ime je s te strane znatno popustio politiki pritisak na proevropsku vladu. Nekoliko dana pred izbore u Srbiji, 11. maja 2008, komesar EU za proirenje, Oli Ren je znaaj ovog glasanja okarakterisao kao izbor izmeu evropskog naina ivota i (Putinovog) nacionalistikog autoritarizma koji se iskazuje u razliitim oblicima u Jugoistonoj i Istonoj Evropi.40 Pristalice Putinovog koncepta suverene38) Zemlje kandidati su Turska, Hrvatska i biva jugoslovenska republika Makedonija; sa Albanijom, Srbijom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom EU je potpisala sporazume o stabilizaciji i asocijaciji. 39) Strategic: Ulazak Srbije u EU podrava 74 odsto graana, Beta News Agency, 9.10.2008. godine. 40) Komesar EU za proirenje tadanji politiki sistem Rusije okarakterisao je sledeim reima: [] sutinski, to je sistem u kojem elite imaju monopol nad resursima koristei dravne ustanove i ovlaenja koji nisu pod kontrolom ustavnih sistema kao u liberalnim demokratijama , Olli Rehn, Europes Smart Power in Its Region and the World. Speech at the European Studies Centre, StAntonys College, University of Oxford, 1.5.2008,str.5.RUSIJA I ZAPADNI BALKAN 19

demokratije ostali su u Srbiji u manjini, to su pokazali i rezultati izbora.41 Pod tim lajtmotivom je poslednjih godina u Kremlju nastala ideoloka tvorevina koja se poziva na posebne tradicije zemalja i na njihovu individualnu psihologiju, koju komesar za proirenje Ren shvata kao protivteu Evropskoj uniji kao uzoru liberalne demokratije.42 Rusija do sada nije uspela da razbije svoju duboku politiku usamljenost (Tomas Gomar) ni uz pomo Srbije, niti uz pomo bilo koje druge zemlje u Jugoistonoj Evropi. Bugarska, Rumunija, Grka, Srbija, Makedonija, Crna Gora i druge drave koje zbog zajednikih kulturnih tradicija i istorijskih veza tee dobrim odnosima sa Rusijom, iako u razliitim razmerama, integrisane su u evroatlantske strukture. U sluaju Srbije se na kraju pokazalo da sve dok postoje perspektive za pristupanje EU, atraktivnost Rusije kao politikog i ideolokog protivmodela deluje samo u ogranienoj meri. Iako je zapadna politika prema Kosovu privremeno iroko otvorila vrata za povratak ruskog politikog uticaja u Srbiju, privlanost EU time nije bila presudno opala. To znai da bi ponovo mogao da nastane vei prostor za ruski uticaj na Zapadnom Balkanu ukoliko bi iznova oslabio magnetizam EU, na primer u sluaju zastoja politike proirenja EU ili novih zaotravanja etnopolitikih konflikata u regionu. Poetkom 2009. ponovo je opala podrka srpskog stanovnitva za pristupanje EU. Razlog za to bilo je, prema tumaenju istraivaa javnog mnjenja, razoarenje zbog sporog pribliavanja Uniji. Veina ispitanika (preko 60 odsto) bila je miljenja da se u Briselu stalno postavljaju novi i otriji uslovi za prijem.43 Istovremeno se pokazalo da veliki deo stanovnitva i dalje odluno odbija pristupanje NATO-u. Takoe, znatno opada saglasnost za lanstvo u EU, ukoliko se ono vezuje sa lanstvom u NATO-u (grafikon 3).

41) Primer oduevljenog prihvatanja ovog koncepta u nacional-konzervativnim krugovima Srbije je recenzija Slobodana Antonia, Putinizam: ideja patriotske elite, u: Nova srpska politika misao, 5.2.2009, . 42) Koncept suverene demokratije detaljno je obrazloio dugogodinji zamenik efa predsednike uprave, Vladimir Zurkova?: Rossija dolna umet konkurirovat [Rusija mora da bude spremna za konkurenciju], u: Izvestija, 22.7.2008, . 43) Rezultati ankete Strategic Marketing po nalogu srpske vlade u decembru 2008, www.seio.sr.gov. yu/code/navigate.asp?Id=9020 RUSIJA I ZAPADNI BALKAN

Grafikon 3. Stav stanovnitva Srbije prema anstvu u EU i NATO (u procentima)

Izvor: Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), Beograd, maj 2009.g,

Drugim reima, samo zato to je Brisel pred predsednike i parlametarne izbore 2008. godine u izvesnoj meri otvorio put Srbije ka EU, ne znai da su zauvek otklonjene mogunosti Rusije da opet izgradi svoj uticaj u Beogradu. Pokazalo se, meutim, da sa svakim konkretnim napretkom u procesu pribliavanja Srbije EU raste i odobravanje pristupanja Evropskoj uniji. U obrnutom sluaju, popularnost EU opada onda kada stanovnitvo stie utisak da EU uzmie od Srbije. Ukoliko doe do gubitka perspektive za pristupanje EU ili/i do novih kritinih zapleta u regionu, u Beogradu bi mogla da se potegne ruska karta. Srpski ministar odbrane Dragan utanovac otvoreno je obrazloio stanje stvari: Ukoliko nam EU ne otvori vrata [], nai emo druga reenja sa Rusijom.44 Znatan deo srpskog stanovnitva se u svakom sluaju ne bi protivio takvom razvoju.

44) Razgovor sa ministrom utanovcem, Aprs la force, la Serbie privilgie la diplomatie, u: Le Figaro, 8.10.2008.RUSIJA I ZAPADNI BALKAN 21

Spoj energetike i politike: Gazprom na Zapadnom BalkanuRast ekonomskog znaaja Rusije za Jugoistonu Evropu otvara novi prostor Moskvi da ostvaruje svoje politike interese u tom regionu. Ve se ispostavilo da odluujua uloga Rusije za ouvanje energetske bezbednosti veine drava Jugoistone Evrope ne ostavlja tim zemljama drugi izbor nego da trae politike dogovore sa Moskvom, iako to ne nailazi uvek na odobravanje u Vaingtonu i Briselu. Najbolji primer za to je uee maltene svih drava Jugoistone Evrope u izgradnji rusko-italijanskog gasovoda Juni tok (South Stream), uprkos ozbiljnim prigovorima SAD. Ve 2005. otvorene su prve benzinske pumpe ruskog naftnog giganta Lukoil u Srbiji. To je bio dogaaj na koji je zapadna javnost slabo obratila panju, ali u kojem se, retroaktivno, moe prepoznati poetni signal za privrednu ofanzivu Rusije u celoj Jugoistonoj Evropi. Dve godine kasnije Lukoil je u ovaj region ve bio investirao 1,5 milijardu amerikih dolara. Godinje isporuke prirodnog gasa dostigle su 73 milijarde kubnih metara, to je priblino polovina koliine koju je Rusija isporuivala EU. To su podaci koje je izneo tadanji ruski predsednik, Putin, u govoru prilikom Energetskog samita Jugoistone Evrope, odranom 24. juna 2007. u Zagrebu.45 Putin je ukazao na to da ruska strategija u oblasti energetike i te kako uzima u obzir sve vee uee drava regiona u evropskim integracionim procesima, kao i to da je Rusija spremna da pojaa saradnju sa EU u energetici. Neposredno pre energetskog samita, Gazprom i italijanski gigant ENI potpisali su memorandum kojim je predviena izgradnja ogromnog gasovoda, nazvanog Juni tok, od juga Rusije preko dna Crnog mora i potom preko jugoistone Evrope do Italije. Ostvarenje ovog projekta od tada je najprei politiki cilj Rusije u Jugoistonoj Evropi. Nakon finansijskog jaanja Rusije u vreme visokih cena sirovina u meunarodnoj trgovini, Moskva ne samo to je postala traen privredni partner u energetici Jugoistone Evrope, ve su u meuvremenu mnogobrojna ruska preduzea poela da investiraju u proizvodnju maina i motornih vozila, dobijanje obojenih metala, turizam, bankarstvo i druge privredne oblasti u regionu. Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, koja je potom teko pogodila Rusiju i drave Jugoistone Evrope, Moskva ve na osnovu svog jakog poloaja u energetici raspolae bitnom prednou na osnovu koje na dugi rok ostaje nezamenjiv privredni partner i samim tim neminovno i nezaobilazna politika veliina u Jugoistonoj Evropi. Kako je prikazano na grafikonu 4, veina drava Jugoistone Evrope upuena je u velikoj meri na isporuke prirodnog gasa iz Rusije. Republika Makedonija, na primer,45) President of Russia, Speech at the Balkan Energy Cooperation Summit, Zagreb, 24.6.2007., www. kremlin.ru/eng/text/speeches/2007/06/24/1214_type82912type82914_135740.shtml .22 RUSIJA I ZAPADNI BALKAN

ak sto odsto. Poetkom 2009, kada je zbog ukrajinsko-ruske svae izostao uvoz prirodnog gasa, neke od zemalja u regionu nisu mogle da odre svakodnevne privredne aktivnosti, niti da obezbede grejanje u stanovima. Na vrhuncu krize januara 2009, Maarska i Nemaka su na molbu srpskog predsednika, Borisa Tadia, isporuile prirodni gas kao pomo. Srbija je prepustila deo ovog gasa Bosni i Hercegovini. Sa jedne strane, to je poboljalo ugled Maarske i Nemake na Zapadnom Balkanu i doprinelo, makar privremeno, boljem sporazumevanju Beograda i Sarajeva, ali je spas iz inostranstva u poslednjoj sekundi pokazao celome svetu koliko je energetska bezbednost u ovom regionu problematina.

Privreda Crne Gore u ruskim rukamaZa najmanju dravu u regionu, Crnu Goru, ekonomska zavisnost od ruskih partnera dostigla je kritian nivo. Ruski preduzetnici su u ovoj zemlji sa oko 650.000 stanovnika do sada investirali dve milijarde amerikih dolara.a Priblino 30.000 ruskih dravljanina je u ovoj maloj jadranskoj zemlji kupilo zemljite i stanove. Polovinu crnogorskih prihoda od izvoza ostvarivao je do izbijanja svetske ekonomske krize Kombinat aluminijuma Podgorica (KAP).b Ova fabrika koja se u prvoj polovini 2009. nalazila pred likvidacijom, veinskim delom je u vlasnitvu Rusal-a, najveeg svetskog proizvoaa aliminijuma. Rusal pripada veim delom ruskom oligarhu Olegu Deripaski. Zatvaranjem KAP-a bila bi pogoena celokupa nacionlna ekonomija ove male zemlje. Crnogorski zvaninici su amerikim sagovornicima saoptili da bi brzo pristupanje njihove zemlje NATO-u bilo neophodno kako bi se izbalansirao ruski ekonomski uticaj. Druge drave u regionu nisu, dodue, uspostavile tako bliske veze sa ruskim partnerima. Ruske firme su, meutim, maltene svugde snano zastupljene u petrohemiji, a ponegde igraju glavnu ulogu: tako Zarubeneft poseduje najznaajnija preduzea petrohemijske industrije u Republici Srpskoj. Dok je veliki ruski koncern nafte Lukoil vodei za isporuku sirove nafte i goriva na Zapadnom Balkanu, Gazprom dominira tritem prirodnog gasa. daVidi: Genadij Susojev, ernogorija priobretaet metallieskij otenok. Filip Vujanovi i Dmitrij Medvedev zajmutsja problemami Olega Deripaski U: Kommersant, 26.2.2009. bVidi: The Russian Economic Penetration in Montenegro, European Parliament Briefing Paper, Brisel, Dec. 2007. cVidi: Anatoly Pomorcev, Russia Serbia Energy Deal: TwoSides of a Coin, u: Monitoring Russia Serbia Relations. First Report, Beograd: International and Security Affairs Centre, Januar 2009, str.30, . dNa Gazprom otpada 85% ruske proizvodnje prirodnog gasa. Ruska drava dri priblino 50% akcija Gazproma, ostatak pripada domaim i stranim investitorima. Roland Gtz, Evropski uvoz gasa putem gasovoda: projekti i sigurnosni aspekti, u: (Energiewirtschaftliche Tagesfragen), 58 (2008) 8, str.9.

RUSIJA I ZAPADNI BALKAN

23

Ba kao i ostatak Evrope, i drave Jugoistone Evrope e u bliskoj budunosti morati da uvoze jo vie nafte i zemnog gasa. EU trenutno pokriva treinu svojih potreba za naftom i polovinu za gasom iz Rusije (druge dve zemlje iz kojih stie gas su Norveka i Alir).46 Za veinu drava Jugoistone Evrope izvesno je da e snabdevanje energijom moi da obezbede samo u dogovoru sa Moskvom. Zato se drave Zapadnog Balkana, kao i svi drugi kupci na meunarodnim tritima energetskih sirovina, trude da sklope dugorone stabilne ugovore sa ruskim isporuiocima. Grafikon 4 Udeo Gazproma na evropskim gasnim tritima u 2006. godini (u procentima)

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

Udeo pojedinanih dobavljaa na tritu obino ostaje isti dui niz godina jer se za isporuke prirodnog gasa po pravilu zakljuuju dugoroni ugovori. Izvor: Energy Information Administration (EIA), Country Analysis Brief: Russia, maj 2008,

Rusiji je stalo da jo vie povea izvoz energije, kako bi prikupila sredstva koja su joj potrebna za nabavku zapadne tehnologije.47 Za Jugoistonu Evropu javljaju se dve posledice: s jedne strane, region e u budunosti dobiti na znaaju kao tranzitni ko46) Vidi:Franz-Lothar Altmann, Snabdevanje energije kao pitanje budunosti (Jugoistone) Evrope, u: Sdosteuropa-Mitteilungen, 48 (2008) 3, str.7. 47) Vidi: Vladimir Milov, Russia and the West. The Energy Factor, Washington: Center for Strategic and International Studies, jul 2008.24 RUSIJA I ZAPADNI BALKAN

ridor za snabdevanje drugih delova kontinenta energijom iz Rusije.48 S druge strane, zemlje Jugoistone Evrope morae vie da uzimaju u obzir interese Moskve da bi o njima vodile rauna prilikom utvrivanja energetskih koridora i zadovoljile sopstvene potrebe.

Privlanost starih vezaGazprom i ENI su juna 2007. najavili da e do 2013. godine izgraditi sistem za transport prirodnog gasa koji e preko dva kraka u Jugoistonoj Evropi dopirati do severa i juga Italije.49 Karta 1

Izvor: Daniel Mckli (Hg.), Energetska bezbednost u Evropi. Stanje i perspektive, Cirih: Center for Security Studies, ETH Cirih, jun 2008.godine (CSS analize i politika bezbednosti 36).

Meutim, ve i samo planiranje Junog toka je zakasnilo tako da rukovodstvo Gazproma navodi kao rok za zavretak gasovoda tek 2015. godinu.50 Juni tok je prvo48) Vidi: Ioannis N. Grigoriadis, Natural Gas Corridors in Southeastern Europe and European Energy Security, Atina, jul 2008. (Eliamep Thesis 2/2008), . 49) Vidi:Mark A. Smith, Russian Energy Interests in the Balkans, Shrivenham: Defence Academy of the United Kingdom, mart2008, str.2. 50) Gazprom Estimates South Stream to Cost 24Billion, RusEnergy (online), 9.2.2009, .RUSIJA I ZAPADNI BALKAN 25

bitno trebalo da doprema iz Rusije i centralne Azije u Jgoistonu Evropu 30 milijardi kubnih metara zemnog gasa godinje. Poetkom 2009. predvieni protok povean je na 47 milijardi kubnih metara. Planirano je da cevovod pone u junoj ruskoj oblasti Krasnodar, da prevali 900 kilometara tlom Crnog mora u dubinama do 2000 metara sve do Varne u Bugarskoj. Severni krak trebalo bi da se gradi od Bugarske, Srbije, Maarske i Slovenije ili Austrije do severne Italije i da snabdeva gasom zapadnu Centralnu Evropu. U septembru 2009. godine, francuske firme izrazile su interes da izgrade produetak gasovoda od severa Italije do juga Francuske. Juni krak treblo bi da vodi od Bugarske i Grke, preko Jonskog mora i da izae na kopno u junoj italijanskoj oblasti Apuliji. Ovom kraku bi mogle da se prikljue Republika Makedonija i Albanija (pogledati kartu, str. 20). Veina drava Jugoistone Evrope, bez obzira da li su ve lanice EU ili kandidati za lanstvo, preduzele su obuhvatne politike mere, kako bi stekle korist od Junog toka. Bugarska, koja ne ispoljava veliku rezervisanost prema Rusiji, doekala je Vladimira Putina s naglaenim prijateljstvom prilikom jednog od njegovih poslednjih putovanja u inostranstvo u svojstvu predsednika drave 18. januara 2008. godine. Nekoliko nedelja pre 130-godinjice osloboenja zemlje od osmanlijske vlasti uz pomo Rusije, poseta efa ruske drave bila je dobra prilika da se istakne tradicionalna povezanost dve nacije.51 Glavni dogaaj bilo je potpisivanje obimnog privrednog ugovora u kojem projekat Junog toka zauzima centralno mesto.52 Ugovoreno je takoe da ruska firma Atomstrojexport podigne drugu atomsku centralu u Bugarskoj. Pored toga, obe strane usaglasile su se da e obnoviti sporazum o licencama za proizvodnju ruskog naoruanja u Bugarskoj i njegov izvoz. Putin je 29. aprila 2008. u Kremlju poeleo dobrodolicu grkom premijeru Konstantinu Karamanlisu, kako bi se zapeatilo uee Atine u projektu Juni tok. Od 2003. nadalje Putin se pet puta sastao sa Karamanlisom. U decembru 2007. dva dravnika ugovorila su prodaju 420 ruskih oklopnih transportera tipa BMP-3M Grkoj, jednoj od lanica NATO-a.53 Ruski predsednik ovom prilikom naglasio je da Moskva ne vidi ogranienja u vezi sa isporukom naoruanja i vojne opreme Grkoj. Grki analitiari objasnili su spremnost vlade u Atini da se upusti u ovakvu trgovinu pre svega naroito povoljnom cenom ruskih transportera. Oni su, meutim, ukazali na jake grko-ruske istorijske, kulturne i religiozne veze kao povoljnost za ovaj posao. Kada je poetkom 2008. godine postalo izvesno da e i Srbija uestvovati u izgradnji Junog toka, dravni vrh Hrvatske je zapoeo promenu strategije u energetskoj po51) Vidi: Yevgeni Sadikov, Bulgarias Relations with Russia, in: International Affairs (Moskau), 54 (oktobar 2008.) 5, str.92101. 52) Videti: Judit Roset Farr/Ognian Hishow, Wirtschaftsinteressen und mehr: Bulgarien als engster Freund Moskaus in der EU. Wo steht das pro-russische Neumitglied im europisch-russischen Dialog? (Privredni interesi i vie: Bugarska kao najblii prijatelj Moskve u EU. Gde se nalazi proruski novi lan u evropsko-ruskom dijalogu?, Berlin: Stiftung Wissenschaft und Politik, februar 2008. (Prilog za diskusije FG1, 1/2008). 53) Uporediti Smith, Russian Energy Interests in the Balkans [kao ifusnota.], str.4.26 RUSIJA I ZAPADNI BALKAN

litici, koja je podrazumevala ponovno pribiavanje Rusiji. Predsednik Stjepan Mesi izrazio je zabrinutost da bi Hrvatska mogla da bude zaobiena kod izgradnje energetskih koridora u regiji i pokrenuo je ponovo diskusiju o hrvatsko-ruskom projektu naftovoda Druba Adrija. Predviena je izgradnja kraka naftovoda Druba Adrija koji bi iao do hrvatskih luka na Jadranu.54 Kako bi se privrednim vezama sa Rusijom podario novi impuls, Zagreb je, takoe, pokrenuo reaktiviranje bilateralnog Komiteta za privrednu i nauno-tehniku saradnju, koji se nije sastajao ve pet godina. Oivljavanje ovog foruma Hrvatskoj je donelo niz koristi. Tako je Gazprom novim ugovorom garantovao poveanje svojih isporuka zemnog gasa za Hrvatsku sa 1,15 na 2,6 milijardi kubnih metara godinje poevi od 2010. godine.55 Pored toga ruski koncern najavio je da e se gasovod Juni tok prostirati i teritorijom Hrvatske.56 Vlada u Zagrebu ovaj dogovor isticala je kao dokaz da je bila ispravna nova definicija dravne energetske strategije, budui da su uspostavljeni novi putevi isporuke energije i time ojaana energetska bezbednost zemlje.57 U skladu s tim, hrvatska Vlada je u martu 2009. potpisala novi ugovor sa Budimpetom. Obe strane nameravaju da zajedno investiraju 400 miliona evra kako bi spojile hrvatsku sa maarskom razvodnom mreom i time omoguile uvoz ruskog zemnog gasa u Hrvatsku. U septembru 2009. presednica vlade Jadranka Kosor izrazila je u razgovoru sa ruskim premijerom Putinom elju Hrvatske da bude ukljuena u Juni tok. Promena strategije u Hrvatskoj i ostali primeri dokazuju kako tenja drava Jugoistone Evrope ka dugoronoj energetskoj bezbednosti povlai sa sobom politiko prilagoavanje u odnosima sa Rusijom kao i u meusobnim odnosima. Nakon zavretka hladnog rata i uspostavljanja novih bezbednosno-politikih saveza sa Zapadom, veina drava u regionu dosledno je prilagoavala svoju spoljnu politiku eljama SAD i EU. Meutim, u sluaju Junog toka mnoge od ovih zemalja, od kojih su mnogo lanice EU i NATO, prele su preko zamerki iz Vaingtona i Brisela.58 U poetku se na Zapadu ovaj projekat gasovoda, kao i tenja Gazproma da uvrsti svoju poziciju na evropskim tritima, smatrao direktnom konkurencijom gasovodu Nabuko (Nabucco) kojeg Unija finansijski podupire, a SAD politiki podravaju.5954) Mesi: Sada je na redu projekt Druba Adrija u: Jutarnjem Listu (Zagreb), 5.9.2008. 55) eljko Buka, Ponovo se otvara projekt Druba Adria, u: Vjesniku (Zagreb), 18.2.2009. 56) Pregovori, meutim, izgleda da nisu jo odmakli. Hrvatska premijerka Jadranka Kosor je iskoristila 1. septembra 2009 vienje sa premijerom Putinom daiznova pokrene to pitanje. Kosor Putinu: Hrvatska eli plinovod Juni Tok, Jutarnji list, Zagreb, 2.09.2009. godine. 57) Damir Polanec: Vrijeme je za nuklearku, u: Veernjem Listu (Zagreb), 23.2.2009.godine. 58) Aleksandar Medvedev, zamenik predsednika uprave Gazproma, vidi u tenjama Vaingtona da sprei drave EU da sarauju sa ruskim koncernom pokuaj Vaingtona da razjedini i oslabi Evropsku uniju. Aleksandar Medvedev, How the U.S. State Department Is Trying to Contain Gazprom, u: International Affairs (Minneapolis/Minn.), 54 (oktobar 2008) 5, str.90. 59) Toby Vogel, Extending Russian Energy Influence to Southern Europe, EuropeanVoice.com (online), 29.1.2009, www.europeanvoice.com/folder/energyquarterlypipelines andsecurityofsupply/100.aspx?artid=63781 .RUSIJA I ZAPADNI BALKAN 27

Nabuko treba da dovodi prirodni gas iz Azerbejdana, Turkmenistana, Kazahstana i moda Irana preko Turske, Bugarske, Rumunije i Maarske u Austriju. Projekt je, meutim, zastao jer zemlje koje uestvuju u njemu sa sve veom skepsom postavljaju pitanje odakle bi zaista mogao da dolazi gas za gasovod i kako e izgledati njegovo finansiranje.60 Za razliku od ovog projekta koji je praen tekoama i sumnjama, Rusija je u decembru 2007. potpisala sporazum sa Kazahstanom i Turkmenistanom o izgradnji gasovoda Prikaspijski kojim e se dopremati prirodni gas iz Centralne Azije u Rusiju. Moskva je kavkaskim i centralnoazijskim proizvoaima u julu 2008. ponudila da njihov prirodni gas kupuje po evropskim trinim cenama. No, ima nagovetaja da barem Turkmenistan nastoji da uspostavi neposredne odnose sa zapadnim kupcima ime bi koliine namenjene Rusiji mogle da budu smanjene. Gazprom ugovara i sa Iranom i Libijom zajednike isporuke prirodnog gasa na trite Zapadne Evrope.61

Gazprom u Srbiji: pretvaranje politikog u ekonomski kapitalPolitika dimenzija projekta Junog toka nigde se nije pokazala tako jasno kao u odluci Moskve s poetka 2008. da jedan krak gasovoda prolazi kroz Srbiju. Srbija spada u drave Jugoistone Evrope koje nemaju alternativu ruskim energetskim isporukama. Ukoliko se izgradi Juni tok, ova zemlja ubudue nee biti samo uvoznik nego i karika u tranzitu kavkaske, centralnoazijske i ruske nafte i prirodnog gasa u EU. Time ne samo da bi se poveala energetska bezbednost zemlje, nego bi Beograd mogao i da se raduje zbog stalnih prihoda od tranzitnih taksi. Skuptina Srbije je 9. septembra 2008. ratifikovala takozvani Energetski sporazum sa Rusijom na istoj sednici na kojoj je potvren i Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom. Energetski sporazum treba da vai trideset godina i automatski se produuje. Skuptina je time stavila na snagu ugovor koji su 25. januara 2008. u Kremlju potpisali bivi ruski predsednik Putin i njegov kolega po dunosti Boris Tadi, kao i tadanji premijer Vojislav Kotunica.62 Budui da je u ugovoru data garancija Gazpromu da e moi da stekne 51 odsto dravnog preduzea Naftna industrija Srbije (NIS) po izuzetno povoljnim uslovima, a ruska kompanija morala je da prui samo pravno neobavezujuu izjavu da e izgraditi Juni tok i podzemno skladite prirodnog gasa u Srbiji, ovaj sporazum je uglavnom ocenjen kao politika trgovina..60) Gerd Hhler, Russland schnappt der EU das Gas weg und gefhrdet Nabucco (Rusija otima EU gas i ugroava Nabuko, u: Handelsblatt, 3.7.2008, str.5. 61) Vidi: Sergej Blagov, Russia Strengthens Clout with Energy, ISN Security Watch, 23.7.2008, . 62) President of Russia, Press Statements Following Russian-Serbian Talks with the Participation of First Deputy Prime Minister Dmitrii Medvedev, Serbian President Boris Tadic and Serbian Prime Minister Vojislav Kostunica, Moskva, 25.1.2008, www.kremlin.ru/eng/speeches/2008/01/25/ 1330_type82914type82915_158129.shtml .28 RUSIJA I ZAPADNI BALKAN

Gazpromova ponuda za NIS je prihvaena, a da prodaja ovog preduzea nije javno raspisana i sprovedena kao transparentni proces, kako je to uobiajeno za poslove ovog reda veliine. Javnost Srbije je s nelagodnou primila k znanju da e nakon prodaje NIS-a Gazprom ubudue indirektno kontrolisati priblino etvrtinu srpskog dravnog budeta. Ovaj udeo dravnih prihoda potie od poreza koji se ubire od prodaje benzina i drugih proizvoda NIS-a.63 U februaru 2009. Gazpromneft je preuzeo 51 odsto udela u NIS-u.64 Za to je ruski koncern platio 400 miliona evra i obavezao se da e do 2012. investirati dodatnih 547 miliona evra u obnovu zastarele infrastrukture NIS-a.65 Bio je to dobar posao za Gazprom: ve u februaru 2009. ovo preduzee objavilo je da e otvoriti banku u Beogradu kako bi u sopstvenoj reiji moglo da finansira neophodne investicije u srpsku petrohemiju i da za sebe i druga ruska preduzea otvori nova poslovna polja u regionu. Vlada Srbije se ovakvim povlaenim ophoenjem i rabatom oigledno zahvalila Moskvi za podrku oko Kosova. Obrnuto, Dmitri Medvedev, tada jo kandidat za najvii poloaj u ruskoj dravi, protumaio je ugovor u sutini kao element moralne i ekonomske podrke Srbiji, koja je zbog zapadnih tenji suoena s problemom da Kosovu otvori put do nezavisnosti.66 U Jugoistonoj Evropi otvoreno se pokazuje upotreba energetike u ruskoj spoljnoj politici kao orua u nastojanju Moskve da opet stekne znaaj nezaobilaznog politikog partnera u svetskoj politici. Gasovodom Juni tok ne treba samo da protie energija, nego i politiki uticaj kako bi se doprinelo ostvarivanju daljih ruskih interesa u regionu. Moskovske diplomate se odavno ale da su ruski investitori u Jugoistonoj Evropi izloeni diskriminaciji iz politikih razloga. Preuzimanje NISa svedoi o neem sasvim drugom: ono je rezultat davanja povlastica Moskvi zbog strateke raunice srpske Vlade. Steeni spoljnopolitiki kapital (ruski u Srbiji) delotvorno je primenjen u sklopu poslovnog nastupa Gazproma, procenio je vodei ruski strunjak za Balkan Pavel Kandelj.67

63) Serbia in a Tight Spot after Signing Energy Agreement with Russia, in: Beta Monitor Southeast Europe Economic Review (Beograd), (15.9.2008) 354, str.1. 64) Serbia Gets EUR 400m for Serbian Oil Industry, in:Beta Monitor Southeast Europe Economic Review (Beograd), (9.2.2009) 301, str.11. 65) Sporazum izmeu Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, www.srbija.sr.gov.yu/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=81909 . 66) Dmitrii Medvedev [webportal predsednikog kandidata Medvedeva], News, 25.2.2008. www. medvedev2008.ru/news_38.htm . 67) Pavel Kandel, Serbija medu Kosovo, ES i Rossiej [Srbija izmeu Kosova, EU I Rusije], u: Mirovaja ekonomika i medunarodnye otnoenija (Moskva), (januar 2009) 1,str.60.RUSIJA I ZAPADNI BALKAN 29

Samouverenost uprkos loim prognozamaPremijeri Vladimir Putin i Silvio Berluskoni konano su 15. maja 2009, zajedno sa predstavnicima Bugarske, Srbije i Grke, potpisali ugovor o izgradnji gasovoda Juni tok. Meutim, veliki broj ruskih strunjaka daje pesimistike prognoze u pogledu Junog toka.68 Oni skreu panju na dva izvora rizika za taj poduhvat: 1. Svetska ekonomska kriza pogodila je u velikoj meri Rusiju. Zbog palih cena na svetskom tritu, bitno su smanjeni prihodi od izvoza energije, ime je ugroena sposobnost Gazproma da samostalno ili preko kredita finansira nove projekte. Jednovremeno postoji mogunost da bi zbog inflacije u Rusiji i naglih promena u kursevima svetskih valuta iznova mogli da porastu trokovi izgradnje, naroito za eline gasovodne cevi. Poetkom 2009. Gazprom je procenio izdatke za izgradnju Junog toka na 19-24 milijarde evra. Jo 30. jula 2008, ministar energetike, Sergej matko, izjavio je da se trokovi izgradnje gasovoda procenjuju na 20 milijardi amerikih dolara. ak je i ova suma bila dvostruko vea od one koja je s poetka bila najavljena prilikom osnivanja zajednikog preduzea Gazproma i ENI, South Stream AG, 18. januara 2008. godine. 2. Raspoloiva koliina prirodnog gasa mogla bi da bude nedovoljna jer se rauna sa opadanjem ruske proizvodnje, a jo nije utvren obim kavkaskih i centralnoazijskih isporuka. Analogno sumnjama koje su rasprostranjene na Zapadu da nee biti gasovoda Nabuko, u Moskvi se strepi da e jeftiniji zapadni gasovod poeti sa radom jo pre Junog toka, ime bi mogao da potisne ruskog konkurenta.69 Pozivajui se na interne dokumente Gazproma, ruski mediji izvetavaju da e zavretak Junog toka biti odloien za najmanje dve godine, to znai da bi mogao da bude gotov 2015. godine. Pored toga, neizvesna je izgradnja novih 2400 kilometara gasovoda u Rusiji koji treba da se prikljue Junom toku, jer jo nije poznato do kojih izvora prirodnog gasa uopte treba da vode ovi gasovodi.70 ef ruske Vlade, Valdimir Putin, meutim, ostavio je prilino spokojan utisak kada je u martu 2009. sa svojim tadanjim maarskim kolegom Ferencom uranjem (Ferenc Gyurcsany) prisustvovao potpisivanju ugovora o izgradnji maarskog dela Junog toka. Juni tok, kako je naveo Putin, bie zbog opadajuih cena jeftiniji od oekivanog i ne postoje problemi finansiranja.71 No, nove senke nadvile su se nad Junmi tokom poetkom septembra 2009, kada je nova bugarska Vlada nagovestila da namerava da promeni energetsku politiku i da odstupi od postojeih dogovora s Rusijom.68) Noktjurn na neftegazovych trubach [Nokturno za naftovod i gasovod], Gazeta.ru (Moskau), 30.7.2008, . 69) Isto. 70) Serbija stala astju Junogo potoka [Rusija je postala partner u Junom toku], u: Vedomosti (Moskva), 3.10.2008, . 71) Russia, Hungary to Set up JV for South Stream Project, ITAR-TASS, 10.3.2009, www.itar-tass. com/eng/level2.html?NewsID=13661306&PageNum=55 .30 RUSIJA I ZAPADNI BALKAN

Ruska strategija da preko izgradnje privrednih veza, pre svega u oblasti energetike, obezbedi trajni politiki uticaj u Jugoistonoj Evropi, proizvela je, gledano iz moskovskog ugla, prve pozitivne rezultate. Isto kao to su se drave iz regiona politiki pribliile Moskvi s ciljem da poveaju svoju energetsku bezbednost, trudie se i da izbegavaju politike sukobe sa Moskvom, kako ne bi ugrozile postignute rezultate. Pri tome e neizbeno imati u vidu ishod sukoba Rusije i Ukrajine oko plaanja isporuke gasa koji je za Ukrajinu bio nepovoljan. Nasuprot tome, Moskva pokazuje, na primeru onih drava Jugoistone Evrope koje uspeno odravaju veze sa Rusijom, da ispunjava svoja obeanja i da saradnja moe jo da se unapreuje.

RUSIJA I ZAPADNI BALKAN

31

Zapadni Balkan u trouglu EU SAD RusijaU Jugoistonoj Evropi Rusija se nije upustila u suparniki odnos sa EU u smislu pokuaja da integrie drave tog podruja u svoje spoljnopolitike konstrukcije kao to je Zajednica nezavisnih drava (ZND). tavie, Moskva je u svojoj strategiji odnosa sa Zapadnim Balkanom uzela u obzir injenicu da drave sa ovog prostora tee ka lanstvu u Evropskoj uniji.72 Razlog je taj to Rusija prepoznaje svoju korist u lanstvu zemalja Jugoistone Evrope u EU. Zbog kulturne i istorijske povezanosti i afiniteta prema Rusiji, koji su prisutni kod jednog dela stanovnitva i politike elite u regionu, zemlje Zapadnog Balkana su otvorenije za proirenje saradnje sa istonom velesilom nego baltike drave ili drave istone Srednje Evrope. One u Rusiji vide i izvanredno atraktivnog privrednog partnera. Ukoliko u budunosti postanu lanice EU, onda bi to moglo kako kalkulie Moskva da donese i Rusiji politike i privredne koristi. Takav nain razmiljanja sa ruske strane opet otvara Uniji mogunost da Rusiju ne smatra samo snagom koja blokira i nepromenljivim protivnikom na Zapadnom Balkanu. EU moe da ukljui Moskvu u zajednike politike planove, koji donose vie sigurnosti u regiji i Evropi. Da li bi ova saradnja izmeu EU i Rusije na Zapadnom Balkanu zaista mogla da bude produktivna, zavisie od ishoda tri procesa: napretka integracije zemalja Zapadnog Balkana, naroito Srbije, u Evropsku od uniju; postizanja sporazuma (u emu mora da uestvuje i SAD), koji bi omoguili od trajnu stabilnost na Kosovu i Bosni i Hercegovini; sposobnosti Rusije da ostvari veleprojekt Juni tok. od

Mukotrpna integracija zemalja Zapadnog Balkana u EUKriza politike proirenja EU, koja je tinjala od prijema Rumunije i Bugarske u Uniju poetkom 2007, izala je potpuno na videlo 2009. godine. Meutim, takozvani zamor EU od proirenja u istoj meri je rezultat nezadovoljstva EU zbog slabosti pravne drave u novim lanicama koliko i neizvesnosti u vezi sa daljim institucionalnim razvojem evropskog procesa integracije i njegovog prihvatanja meu stanovnitvom Evropske unije. Uz to, drave Zapadnog Balkana uprkos nameri da pristupe EU, prema proceni Brisela, nisu ostvarile neophodan napredak, i to ne samo u pogledu72) Konuzin: Evropska integracija vana je za Srbiju. Izjava ruskog ambasadora na konferenciji Fondacija Hans Zajdel i Instituta za meunarodnu politiku i privredu, Beta News Agency, 18.5.2009. godine32 RUSIJA I ZAPADNI BALKAN

ekonomskih i politikih reformi, nego i u pogledu trajnog reavanja konflikata u regionu.73 Ukoliko doe do zastoja u politici proirenja EU, a sukobi jo ne budu reeni, morae da se rauna s tim da e popustiti elan vlada Zapadnog Balkana da to pre ostvare traene reforme kao i njihova spremnost da tee ka konstruktivnim mogunostima reavanja konflikata.74 Reciprono tome raslo bi njihovo zanimanje za alternative lanstvu u Uniji. U svim dravama Zapadnog Balkana nastali bi u tom sluaju pre svega povoljni uslovi za novo jaanje nacional-konzervativnih snaga. Politiki najznaajnija zemlja u regionu, Srbija, verovatno bi reagovala teei spoljnopolitiki stratekom partnerstvu sa Rusijom, dok bi na unutranjem politikom planu ojaale simpatije za Putinov model suverene demokratije. Odnosi izmeu Beograda i Brisela su ionako stalno u opasnosti da zapadnu u orsokak: veina drava EU saglasila se sa suverenitetom Kosova. Samim tim ove drave ubudue nee moi da odobre nove ugovore EU sa Beogradom, koji bi u bilo kom obliku uvaili da Srbija polae pravo na Kosovo. S druge strane, u Beogradu nijedna vlada nee nikada hteti da potpie dokument iz kojeg bi proisticalo priznavanje Kosova kao samostalne drave. Predsednik Tadi je ve na osnovu ustavne zakletve primoran da u svakom trenutku naglaava da e njegova zemlja, ukoliko bude morala da bira izmeu lanstva u EU i ouvanja meunardno-pravne pripradnosti Kosova Srbiji, uvek odabrati Kosovo. Svaka vlada u Beogradu koja eli da odri ovaj pravi zahtev i ouva srpski entitet u Bosni i Hercegovini, ostaje upuena na pomo Moskve. Ona ima svoju cenu, kako je to pokazala predistorija Gazpromovog posla u Srbiji. Meutim, Moskva je dosad samo u ogranienoj meri uspela da ostvari svoju nameru da pozivanjem na privilegovane interese (Dmitri Medvedev) stekne politiki uticaj u dravama Zapadnog Balkana, a naroito u Srbiji. Budue usmerenje Srbije ostaje od izvanrednog znaaja za uvrenje stabilnosti na Zapadnom Balkanu, a time i sigurnosti Evrope. Da li e drave u regionu, a pre svega Srbija, i dalje moi da se dre usmerenja ka integraciji u EU u velikoj meri zavisi od daljeg razvoja transformacije konflikata na Kosovu i u Bosni i Hercegovini.

73) Vidi: Solveig Richter/Duan Relji, Credibility and Compliance, The EUs Common Foreign and Security Policy (CFSP) Risks Forfeiting Its Leverage in the Western Balkans, Berlin: Stiftung Wissenschaft und Politik, decembar 2008. (SWPComments 32/08), www.swpberlin.org/en/common/ get_document.php?asset_id=5612 . 74) Uporedi: Duan Relji, Beitrittsantrge zur Unzeit. Die Westbalkanstaaten drngen in die Europische Union (Zahtevi za lanstvo u nepogodno vreme. Drave Zapadnog Balkana pritiskaju u Evropsku uniju), Berlin: Stiftung Wissenschaft und Politik, januar 2009. (SWP-Aktuell 4/09), www.swp-berlin.org/common/get_document.php?asset_id=5703 .RUSIJA I ZAPADNI BALKAN 33

Protivrenosti u politici Evropske unije na KosovuNastojanja EU oko mirnog reenja sporova u vezi sa Kosovom institucionalno se oslanjaju na dva stuba: misiju za uspostavljanje pravne drave EULEX i specijalnog predstavnika EU, koji je istovremeno rukovodilac Meunarodne civilne kancelarcije (International Civilian Office - ICO) u Pritini. Dok ICO treba da podstie integraciju Kosova u EU i ostvarenje plana za nezavisnost Kosova (koji je srpska strana odbila), EULEX se izjanjava kao neutralna misija u pogledu meunarodno-pravnog statusa Kosova.75 Ova protivrenost umanjuje verodostojnost, a time i uspenost sprovoenja politike EU na Kosovu.Evropska unija odluila je da upuivanjem misije EULEX, najvee civilne misije u okviru Evropske politike bezbednosti i odbrane (ESDP), presudno doprinese tome da se na Kosovu obrazuju demokratski odnosi i da se uspostavi miran multietniki suivot.76 Kako bi EULEX zapoeo svoj rad i na severu Kosova, koji je veinski naseljen Srbima, bilo je neophodno da prethodno, uz saradnju Rusije, bude zakljuen poseban sporazum izmeu UN i srpske Vlade. U ovom delu Kosova koji se granii sa Srbijom, vie optina deluje na osnovu zakona Srbije i funkcionie preteno kao njen sastavni deo. Vlada u Pritini, kojom dominiraju Albanci, odbija, meutim, sporazum izmeu UN i Srbije jer ga smatra povredom suvereniteta. Pritina je, takoe, saoptila da rezoluciju Saveta bezbednosti br. 1244, koju EU navodi kao osnovu za upuivanje misije EULEX, vie ne smatra obavezujuom. Pritina je stavila na znanje da misiju UN na Kosovu, UNMIK, smatra nepoeljnom.77 Srbi na Kosovu, sa svoje strane, odbijaju svaki kontakt sa ICO u Pritini, budui da za tu ustanovu ne postoji odobrenje Saveta bezbedonosti UN. Posledica zapletenih politikih i pravnih odnosa je da se stalno produbljuje faktika podela Kosova. U skladu s tim albanska i srpska realnost na Kosovu stalno zapadaju u konflikt. U meunarodnom okruenju takoe postoje dve realnosti: s jedne strane stoji grupa zemalja (ukljuujui 22 drave EU) na elu sa SAD koje su priznale nezavisnost; s druge strane nalaze se Rusija, Kina, Indija, Juna Afrika, Brazil, Indonezija i velika veina lanica UN, koje ne priznaju suvereno Kosovo. U ovu drugu grupu spadaju i drave lanice NATO i EU Rumunija, Slovaka, panija i Grka kao i lanica EU Kipar. Meunarodni sud pravde u Hagu dae, najverovatnije, tokom 2010. godine svoje miljenje o tome da li je proglaenje nezavisnosti Kosova spojivo sa meunarodnim pravom. Generalna skuptina UN je 8. oktobra 2008. odobrila zahtev Srbije da jed75) International Civilian Office Kosovo (ICO), Mission Statement, , kao i EULEX Is Status Neutral, Kermabon Stresses, 17.2.2009, . 76) EULEX se 6.4.2009, etrnaest meseci nakon dolaska svojih prvih predstavnika u Pritini, izjasnio kao potpuno spreman za delovanje, Eulex Fully Operational, EULEX Kosovo (online), . 77) UN Security Council, Report of the Secretary-General on the United Nations Interim Administration Mission in Kosovo, S/2009/149, 17.3.2009, str.2.34 RUSIJA I ZAPADNI BALKAN

nostrani postupak Kosova bude ispitan od strane najviih sudija. Sve do ovog pravnog razjanjenja (koje, meutim, nije meunarodno pravno obavezujue), ne moe se raunati na uspostavljanje politikog okvira za ponovno pokretanje direktnih politikih razgovora izmeu strana u konflitku uz uee spoljnih aktera. Sve dok se ovo ne desi, ovaj region e stajati na rubu opasne krize, pre svega zbog skoro svakodnevnih sukoba oko kontrole nad severnim delom Kosova.78 Meu zapadnim saveznicima do sada su samo SAD, i to u zavrnoj fazi Buove administracije, izriito dodelile NATO-u zadatak da predupredi eventualna nastojanja ka podeli Kosova.79 Moskva je, meutim, dosad esto opominjala Alijansu da ne prekorai granice postojeeg mandata UN za mirovnu trupu KFOR koju predvodi NATO i naroito da ne uestvuje u suzbijanju otpora Srba sa Kosova prema nezavisnosti koju su jednostrano proglasili Albanci.80 Meutim, ostaje nejasno kojim bi sredstvima Moskva mogla da sprei eventualno novu intervenciju NATO. Srbija politiki nije spremna i vojno je preslaba da bi ula u rizik novog sukoba sa Transatlantskim savezom. Rusija, kao i pre nema mogunosti da vazdunim ili kopnenim putem poalje svoje jedinice u ovaj region budui da su svi prilazi blokirani dravama NATO. S druge strane, nije izvesno da li bi lanovi Alijanse mogli da se usaglase da pritiskom ili ak silom opovrgnu ve odmaklo odvajanje severnog dela Kosova. Amerike diplomate i dalje smatraju da nije neophodna podrka Rusije u vezi sa politikim procesima na Kosovu. Oni, ipak, ne iskljuuju mogunost da e Kosovo u sluaju ponovnog bitnog pogoranja u ameriko-ruskim odnosima iznova u veoj meri postati predmet neprijatnih sporova sa Moskvom.81 Nova administracija u Vaingtonu iskazala je nameru da SAD ponovo budu uticajnije na Kosovu i u Bosni i Hercegovini. Odmah po stupanju na poloaj, 26. februara 2009, ameriki potpredsednik Dozef Bajden (Joseph Biden) doekao je u Beloj kui rukovodstvo kosovskih Albanaca. Ve sredinom maja 2009. Bajden je posetio Sarajevo, Beograd i Pritinu. Pre ovog putovanja predstavnici amerike vlade su iskazali nezadovoljstvo zbog nedovoljnog napretka integracije drava Zapadnog Balkana u EU.82 Prema njihovim reima, putovanje potpredsednika je izraz amerike odlunosti da Zapadni Balkan opet stavi na politiki dnevni red i da iznova uspostavi jedinstven pristup zapadnih78) Vidi: Sofia Sebastian, Making Kosovo Work, Madrid: Fundacin para las Relaciones Internacionales y el Dilogo Exterior (FRIDE), mart 2009. (FRIDE Policy Brief, br.7), str.5. 79) Tako je bivi zamenik ministra spoljnih poslova SAD, Niklas Berns (Nicholas Burns), prilikom sasluanja pred Spoljnopolitikim odborom Senata SAD, izjavio: Imamo 17.000 vojnih pripadnika NATO na Kosovu, ukljuujui oko 1500 amerikih vojnika. Ti vojnici su na Kosovu da ouvaju mir i red. Oni e suzbiti svaki pokuaj bilo koje strane da uzme zakon u svoje ruke, ili da rade na podeli, ili da podstiu nestabilnost. Mislim da moemo da imamo poverenje u to da je NATO u stanju da obavi taj posao. [], citirano po David Gollust, US Reaffirms Backing for Supervised Kosovo Independence, VOANews (online), 14.11.2007. godine 80) Russia Envoy to NATO Warns against KFOR Mandate Violation, ITAR-TASS World Service, 18.2.2008. 81) Procene informisanih amerikih sagovornika, maj 2009. godine. 82) Isto.RUSIJA I ZAPADNI BALKAN 35

partnera u vezi sa daljim razvojem regiona, a naroito da ih ohrabri da ubrzaju evroatlantske integracije Zapadnog Balkana. Ponovno angaovanje SAD moe, s jedne strane, da se tumai kao podrka nastojanjima EU u dvema najproblematinijim oblastima Zapadnog Balkana. Sa druge strane, ameriko postupanje moe da se shvati i kao odraz neverice u Vaingtonu u pogledu sposobnosti EU da sama izae na kraj sa izazovima na Kosovu i u Bosni i Hercegovini.

Bosna i Hercegovina izmeu centralizacije i raspadaZabrinutost SAD, pored Kosova, naroito se odnosi na drugo krizno arite na Zapadnom Balkanu, na Bosnu i Hercegovinu. Tamo i nakon 14 godina posle okonanja rata meu unutranjim i spoljnim akterima nema dogovora o nainu uspostavljanja neophodne ravnotee izmeu dravne centralizacije i teritorijalne autonomije. Centralizacija je neophodna da bi se obezbedila efikasnost uprave, teritorijalna autonomija da bi se spreili sukobi izmeu tri velike etnike grupe. Dok veliki deo bonjake (muslimanske) veine eli recentralizaciju ili ak ukidanje Republike Srpske, Srbi i Hrvati blokiraju jaanje optedravnih institucija. Bosansko-srpsko rukovodstvo zahteva okonanje mandata visokog predstavnika generalnog sekretara UN, koji u ovom trenutku u svim poslovima ima zadnju re. Visoki predstavnik poseduje niz autoritarnih ovlaenja. On moe da donosi konane odluke, da proglasi zakone, ili da otpusti izabrane zvaninike. U tim ovlaenjima Bonjaci vide poslednju garanciju za spreavanje eventualnog odvajanja Republike Srpske. Moskva ve due vreme u takozvanom Upravnom odboru Saveta za implementaciju mira (PIC) zahteva ukidanje mandata visokog predstavnika, najkasnije do kraja 2009, i samim tim otputanje ove zemlje u stvarnu nezavisnost.83 Suprotno tome, SAD insistiraju na primeni ovlaenja izaslanika Ujedinjenih nacija i nastavljanje njegovog mandata, uz argument da jo nije obezbeena trajna stabilnost. U Evropskoj Uniji mogu se uti razliita miljenja. U svakom sluaju, Unija bi bila spremna da poalje specijalnog izaslanika kao naslednika visokog predstavnika UN kako bi se dokazala kao meunarodni inilac koji je u stanju da uspostavi i odrava red i mir u regionu. Meutim, spoljni akteri ne mogu da se usaglase oko njegovih ovlaenja. Rusija ne eli da on dobije ovlaenja slina onima koje ima izaslanik UN. Za razliku od visokog predstavnika UN, Moskva ne bi mogla da vri uticaj na evropskog izaslanika, jer ovaj ne bi bio podreen mandatu Saveta bezbednosti UN. Pored toga planirano je da ameriki diplomata bude zamenik specijalnog predstavnika EU, kao to je83) Upravni odbor (PIC) nadzire i usmerava posao visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini koji ima takozvana bonska punomoja. lanovi saveta su: Kanada, Francuska, Nemaka, Italija, Japan, Rusija, Velika Britanija, SAD, Presednitvo Saveta EU, Evropska komisija kao i Organizacija islamskih drava (OIC), koju zastupa Turska.36 RUSIJA I ZAPADNI BALKAN

sluaj na Kosovu u Meunarodnoj civilnoj kancelariji (ICO). Time bi SAD sauvale mogunost uea u saodluivanju, dok bi Rusija bila potpuno iskljuena. Dublji razlog za prekid diplomatskog konsenzusa Rusije sa Zapadom je to to, prema uverenju Moskve, SAD sprovode preko visokog predstavnika uz pomo nekoliko drava EU ukidanje Republike Srpske u Bosni i Hercegovini, onako kako to zahteva bonjaka veina. Time se, prema ruskom vienju, revidiraju odredbe Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. godine. Moskva se plai da bi muslimani, koji i dalje u SAD vide svog zatitnika, apsolutnom veinom mogli da pretvore iznova centralizovanu dravu Bosnu i Hercegovinu u jo jednog klijenta Vaingtona u Jugoistonoj Evropi. Politiko rukovodstvo bosanskih Srba, pak, trai i nailazi na podrku Rusije, ime Moskva nastoji da zadri i ojaa uticaj u ovom delu Zapadnog Balkana. Uz to, ruske firme su uglavnom dovele petrohemiju u Republici Srpskoj pod svoju kontrolu, a najavljene su dalje investicije tako da moe da se oekuje jaanje politikog uticaja Rusije. Upravni odbor (PIC) je u februaru 2008. vezao poetak razgovora o moguem povlaenju visokog predstavnika za ispunjenje veeg broja naelnih kriterijuma, a da nije odredio vremenski okvir do kada odluka treba da se donese. U ishodu to znai da e zapadna veina u odboru doneti odluku o tome kada je doao pravi trenutak za ukidanje ove funkcije. Poetkom jeseni 2009. bilo je sve vie pokazatelja da SAD ne ele da visoki predstavnik ode u dogledno vreme. Meutim, ukoliko zapadne drave jo dugo budu odugovlaile s tim, Moskva bi u Savetu bezbednosti mogla da se usprotivi produenju mandata evropskih mirovnih trupa u Bosni i Hercegovini (EUFOR-Althea). Da li e Bosna i Hercegovina bez prisustva spoljnih vojnih snaga i bez politikog usmeravanja spolja moi da odri stabilnost, jeste sporno pitanje.

Zapadni Balkan kao sastavni deo EUto vie Zapadni Balkan postaje sporedna pozornica ameriko-ruskih sporova, to manje EU ima izgleda da postupa u skladu sa osnovnim principima svoje Zajednike spoljne politike i odbrambene politike (CFSP): da trai sporazumna reenja za konflikte, da jaa meunarodno pravo i da deluje u smislu efikasnog multilateralizma. To je jasna pouka iz dvadesetogodinje istorije reavanja konflikata u bivoj Jugoslaviji. Vrhovno naelo evropske politike u pogledu Zapadnog Balkana moralo bi zato da glasi: EU ne sme da dozvoli da se ovaj prostor smatra amerikim ili ruskim dvoritem. Imajui u vidu njegov znaaj za sigurnost Evrope kao i ve zapoete pripreme za lanstvo u EU, Zapadni Balkan ne moe drugaije da se tretira nego kao budui sastavni deo EU. Isto tako, prema reima komesara za proirenje, Olija Rena, EU ne sme ni da uzme tajmaut u nastojanjima da obezbedi evropsku perspektivu za drave ovog regiona.84 Pomisao da bi problemi na Zapadnom Balkanu mogli da84) Vidi: Olli Rehn, Consolidating Stability and Prosperity in the Western Balkans, European Parliament Plenary Session, Speech09/190, Strazbur 23.4.2009, str.1.RUSIJA I ZAPADNI BALKAN 37

budu zamrznuti i da se njihovo reavanje moe odgoditi do trenutka koji bi odgovarao EU stvarnost svakodnevno opovrgava. Putovanje amerikog potpredsednika Dozefa Bajdena u Jugoistonu Evropu u maju 2009. je bilo prvenstveno izraz zabrinutosti Vaingtona da bi stanje bezbednosti na Zapadnom Balkanu opet moglo da se pogora. Istovremeno, nema sumnje da Rusija ima podjednako opravdan interes za mir i stabilnost u Evropi kao i SAD i da e nastojati da igra ulogu u savladavanju izazova koji postoje na Zapadnom Balkanu. Pri tom se vie ne moe oekivati da e se Moskva uvek prikljuiti zahtevima SAD, kao to je to bio sluaj nakon raspada Sovjetskog Saveza. EU bi trebalo da tei tome da to vie ukljui Rusiju u oblikovanje politikog razvoja Zapadnog Balkana, ne odustajui pri tom od sopstvenog politikog identiteta i transatlantske solidarnosti. Takvo opredeljenje ne samo da bi dobro dolo meusobnim odnosima, nego bi bilo i garancija za to da se na Zapadnom Balkanu zaista ostvaruje pozitivan obrt. Ponovnim pokuajima da se protiv izriite volje Moskve nameu dr