NEŽELJENI SLUČAJEVI.doc

7/27/2019 NEELJENI SLUAJEVI.doc

1/37


2/37

UVOD

Neeksplodirana ubojna sredstva (NUS) i drugi eksplozivni ostaci rata imaju

tetne efekte na drutvenu zajednicu dugo vremena posle okonanja konflikata. U

gotovo svim postkonfliktnim situacijama prisutna je opasnost po stanovnitvo od

naputenih ili oteenih skladita municije. Vreme skladitenja konvencionalne

municije, kombinovano sa neadekvatnim uslovima uvanja i ogranienim zonama

opasnosti, nosi znaajnu opasnost u postkonfliktnim operacijama. Efekti eksplozije u

zoni skladita municije su razorni, to kasnije rezultuje potrebom za operacijama

uklanjanja eksplozvnih sredstava. Stepen opasnosti po ljudske ivote od udarnog i

fragmentacionog (paradnog) dejstva zavisi od blizine lokalnog stanovnitva

potencijalnom mestu eksplozije. Za razliku od NUS, koji normalno deluju na jednog

ili vie pojedinaca, neeljene eksplozivne pojave u skladitima municije mogu uticati

na itavo stanovnitvo; to, najee, rezultuje razbacivanjem eksplozivnih sredstava

po okolini, onemoguavajui upotrebu tog zemljita od strane lokalnog stanovnitva.

Oblasti oko skladita municije ine osnovni rizik u postkonfliktnom scenariju.

Rizik se manifestuje u tri oblika: (1) prisutna opasnost od municije i eksploziva; (2)

pad kvaliteta i bezbednosti municije ili pogoranje uslova pod kojima se uva; (3)

bezbednost skladita. Neobezbeena skladita municije su predmet krae metala (tj.

mesinga i bakra), ambalae za gorivo i eksploziva za upotrebu u lovi i ribolovu, to

dovodi do pogrenog rukovanja ili oteenja na takav nain da postaju opasna. Naprimer, podaci iz Zalivskog rata ukazuju da su pojedinci iz iste radoznalosti

svojevoljno napadali skladita municije sa eksplozivima posle prestanka

neprijateljstava.

Brojni su primeri eksplozija u skladitima municije, ne samo u

postkonfliktnom okruenju, koje su bile uzrok znatnih rtava1, kako u razvijenim tako

i zemljama u razvoju. Ova studija je pokuaj da se istaknu opasnosti koje rezultuju odneeljenih eksplozija u skladitima municije ili naputenih/oteenih skladita. Mada

1 Albanija (1997) 115 rtava, Nigerija (2002) 1500 i vie rtava


3/37

studija pokriva samo osnovne principe bezbednog uvanja municije i menadment

rizika, ona nije namenjena da bude konaan izvetaj o bezbednom ponaanju i

uvanju municije i eksploziva u postkonfliktnom okruenju. Ova pitanja analizirana

su radi ilustracije rizika i moguih reenja.

OPASNOSTI OD EKSPLOZIJA U POSTKONFLIKTNOM

OKRUENJU

Termin "eksplozivni ostaci rata" (explosive remnants of war - ERW) moe se

koristiti za opisivanje opasnosti od eksplozija po zajednicu na kraju sukoba ili na

poetku perioda stabilnosti. ERW se generiu na mnogobrojne naine ili zbog

postojanja razliitih opasnosti i korienja razliitih vrsta municije. Opasnosti od

eksplozija u postkonfliktnom okruenju mogu se podeliti u etiri osnovne grupe:

(a) kontaminacija (zagaenost) zemljita minama2 i NUS3;

(b) naputena oklopna borbena vozila

(c) malo oruje i lako naoruanje4, ukljuujui municiju i eksploziv u posedu

civila ili nevladinih snaga; i/ili

(d) naputena i/ili oteena/sruena5 skladita municije6 i eksploziva7.

Svaka od navednih grupa moe imati uticaj na stanovnitvo koje zahteva

povratak normalnom ivotu zavisno od faktora kao to su gustina ERW,obavetavanje (upoznavanje) stanovnitva o opasnostima od ERW i stepen2 Muncija namenjena da se postavi ispod ili u blizini zemljita ili na drugu povrinu da eksplodira usled prisustva,

blizine ili kontakta lica ili vozila (definicija iz Otavske konvencije)3 Eksplozivna sredstva koja su napunjena eksplozivnim materijama, podeena ili drugaije pripremljena za upotrebu ilisu upotrebljena. Mogu biti ispaljena, izbaena, lansirana ili projektovana da ostaju neeksplodirana, zbog neispravnostiili konstrukcije ili zbog drugih razloga.4 Predloene su razliite definicije malog oruja i lakog naoruanja, ali meunarodni konsenzus ili "korektna" definicija

jo nije usvojena. Za potrebe ove studije koristie se sledea definicija: "Sva ubojna konvencionalna sredstva koja mogunositi pojedinci ili laka vozila, a koja ne zahtevaju sutinsku sposobnost logistike i odravanja".5 Skladita pod kontrolom drave mogu, takoe, nositi opasnost po stanovnitvo od eksplozije ako se nepravilno vode,ali ta opasnost se nee razmatrati u kontekstvu ERW.6 Kompletna sredstva napunjena eksplozivnim materijama, pogonskim gorivom, pirotehnikim i inicijalnim smeama ilinuklearnim, biolokim i hemijskim materijama za upotrebu u vojnim operacijama, ukljuujui ruenje (miniranje).7 Supstanca ili meavina supstanci koje su pod spoljanjim uticajem sposobne da brzo oslobode energiju u oblikugasova i toplote.


4/37

spremnosti stanovnitva da ivi u oblasti zagaenoj ERW. Mada zvanina definicija

ERW jo nije dogovorena, postoji potencijal da se ugradi u sve etiri oblasti

opasnosti. Zbog toga je vrlo bitno imati konzistentnu definiciju da bi se uinio

napredak i krenulo ka smanjenju opasnosti. Termini i definicije korieni u ovoj

studiji su navedeni u Dodatku 4.

UZROCI EKSPLOZIJA U SKLADITIMA MUNICIJE

Uzroci eksplozija u skladitima municije mogu se svrstati u nekoliko optih

kategorija:

(a) nestabilna municija,

(b) nepravilna eksploatacija,

(c) nepravilno rukovanje, i

(d) namerna sabotaa ili akti rata.

Naalost, dramatini efekti eksplozija municije najpre ukazuju na njihove

rtve. Meutim, bilo koje istraivanje posle takvog dogaaja usmereno je,

pomou snage injenica da ovde nema direktnih svedoka, da se koncentriu na

to to je poznato u rukovanju i propisima koji su na snazi i mogu izbegavati da

sumnjie odgovornost organizacije ukljuene u obezbeenje sigurnosti. To moe

da vodi do zakljuka da se eksplozija desila kao posledica (rezultat) faktora izvan

kontrole te organizacije. Meutim, sa izuzetkom namernih sabotaa ili akata rata,rizik od neeljenih eksploziva za stabilnu municiju koja se uva i kojom se rukuje na

ispravan nain je doista vrlo mali.

Uz to, u nekonfliktnom okruenju postoje mnogobrojni sluajevi gde su

neeljene eksplozije bile spreene ili zadrane zbog pravilnog upravljanja i rukovanja

u skladitima. U postkonfliktnom okruenju, meutim, takve kontrole esto izostaju,

rezultujui neeljenim pojavama eksplozija koje se sa malom verovatnoom istraujudo kraja i iji uzroci se nikada nee saznati.


5/37

EFEKTI EKSPLOZIJA U SKLADITIMA MUNICIJE

Direktni efekti na zajednicu od neeljenih pojava eksplozije u skladitima

municije prvenstveno zavise od njihove lokacije; blizina stanovnitva mestu

eksplozije upuuje na veu verovatnou da e se desiti tetan dogaaj (razaranja,

povrede).

Sve neeljene eksplozije u skladitima municije, u razliitom stepenu, praene

su sledeim fizikim efektima:

(a) Eksplozija. To je "snaga" eksploziva i ona je neposredno povezana sa

korisnom hemijskom energijom sadranom u eksplozivu. Ona vri znatan

pritisak na okolinu i uzrokuje strukturna oteenja. Stepen oteenja zavisi

od koliine eksploziva i otpornosti struktura u okolini na oteenje.

(b) Udarno dejstvo. Udarni talas je mnogo snanjiji od talasa eksplozije, ali

deluje u kraem vremenskom intevralu. Efikasnost dejstva opada sa

rastojanjem. Njegov uticaj na lokalno okruenje ogleda se u oteenju

struktura sa kojima eksploziv dolazi u direkatn kontakt, ukljuujui i

generisanje fragmenata (paradno dejstvo).

(c) Fragmentacija (paradno dejstvo). Fragmentacija od objekata u kojima je

smetena municija i od same municije ima potencijal da se ostvari na

velikim rastojanjima. Na primer, bezbedno rastojanje da artiljerijsku

granatu 155 mm je vee od 700 metara.

(d) Buka/zvuk. Za stalno oteenje ula sluha, poznato je, potreban je pritisak

reda 34,5 kPa. Za 10 tona TNT, stalno (permanetno) oteenje sluha moese desiti svakom ljudskom biu na udaljenosti od 100 metara od centra

eksplozije.

(e) Toplota. Toplota generisana eksplozijom moe inicirati zapaljenje

materijala u lokalnoj sredini.

(f) Vibracije. To je oblik "potresa zemljita" i efikasno rastojanje zavisi od

uslova zemljita; efekat vibracija se prenosi na veu daljinu kroz stenu negopesak.


6/37

(g) Zagaenje okruenja. Ono je tetno za ljude tokom same eksplozije, jer

moe imati uticaj na zagaenje vazduha, zemlje ili vode u duem periodu.

(h) Zagaenje NUS. Srednjoroni uticaj ogleda se u injenici da e municija

detonirati tokom inicijalne ili sekundarne eksplozije. Znatan procenat NUS

bie projektovan u okolnu sredinu. Ta municija bie subjekat dejstva vrlo

slinog dejstvu konstrukcija koje zahtevaju armiranje: ona e postati "iva".

Ona, u stvari, predstavlja potencijalno nestabilan NUS, koji planiranje

operacija uklanjanja NUS (eksplozija skladita municije u Albaniji 1997.

godine prouzrokovala je veliku kontaminaciju8 u radijusu od 100 metara,

srednju kontaminaciju NUS9 u radijusu od 300 metara i malu kontaminaciju

NUS10 u radijusu od 500 metara.

(i) Zagaenje eksplozivom. Efekti eksplozije imaju potencijal da unite

municiju na otvorenom bez inicijacije sadraja eksploziva ili pogonskog

goriva. Ona se moe sluajno inicirati to kasnije rezultuje sekundarnom

eksplozijom. Lana (neistinita) evidencija ukazuje da je broj sekundarnih

eksplozija skladita municije u Albaniji tokom 1997. godine bio uzrokovan

od strane lokalnog stanovnitva koje je izvlailo pogonsko gorivo, a ono se

iniciralo trenjem.

U krugovima strunjaka za eksplozije i ERW prisutna je mala sumnja da je

"ienje" posle eksplozije u skladitu municije sloeno, skupo i da zahteva due

vreme za sanaciju posledica. Da bi se konkretna oblast (teritorija) uinila bezbednom,

potrebna su iskustva specijalista u aktivnostima kao to su uklanjanje NUS,inspekcija municije, procena uticaja na okolinu i obimni graevinski radovi.

Eksplozija u Lagosu (Nigerija) u januaru 2002. godine potpuno je obraena od strane

meunarodnih timova za uklanjanje NUS u roku tri meseca, dok je jedinici albanske

armije od 20 ljudi trebalo tri godine da bi bezbednost eksplodiranih skladita

municije doveli na zahtevani nivo.

8 > 5 NUS po metru kvadratnom9 2-5 NUS po metru kvadratnom10 < 2 NUS po metru kvadratnom


7/37

U Dodatku 5 navedeni su podaci o poznatim eksplozijama u skladitima

municije. Treba naglasiti da ti podaci nisu konani i da su zasnovani na

informacijama iz ogranienih otvorenih izvora i izvetaja korienih za dobijanje

podataka sastavljenih neposredno posle eksplozija. Podaci o neeljneim eksplozijama

prikazani su u tri posebne oblasti:

(a)skladita municije u postkonfliktnom okruenju,

(b) skladita municije u nekonfliktnom okruenju, i

(c)civilni pogoni za proizvodnju vatrometa (samo kao poreenje).

ANALIZA PODATAKA

Nedostatak detaljnih informacija o mnogim poznatim eksplozijama i

nedostatak bilo kakvih informacija o drugim sluajevima eksplozija ukazuje da je

analiza dostupnih podataka subjektivna. S tim u vezi, mogue je identifikovati samo

odreena kretanja i izvesti odreene zakljuke.

rtve

U sledeoj tabeli uporeene su poznate rtve sluajeva neeljenih eksplozija u

skladitima municije u poslednjih 20 godina.

Broj Vrsta municije

rtve11 Odnos

smrtno

stradalih

prema

povreenim

Smrtno

stradaliPovreeni

11 Za mnoge incidente nema dostupnih podataka, ali moe se realno pretpostaviti da je stvarni broj rtava vei nego toje prikazano


8/37

1

2

3

4

5

Postkonfliktno okruenje

Nekonfliktno okruenje

UKUPNO

Civilni pogoni za proizvodnju

vatrometa

SVEGA

159+

167512

1854+

386

2240

595+

128+

723+

2273+

2996

1 3,7

1,4 112

2,6 1

1 - 5,8

1 1,3

Uzroci eksplozija

U tabeli su analizirani uzroci eksplozija (koje su potvrene i prijavljene).

Broj Uzrok Posle

konflikta

Bez

konfliktaUkupno

Cilni

pogoni

za

vatromet

Svega

1

2

3

4

5

6

7

8

9

Samoinicijacija goriva

Uzrok nepoznat

Poar

Visoka okolna

temperatura

Ljudska greka

Udar groma

Pomeranje/rukovanje

Istekao vek upotrebe

Nestabilnost municije

10

1

1

16

2

1

12

1

3

1

3

1

1

1

12

114

2

16

3

3

2

1

20

2

1

12

316

2

17

3

3

2

1

Komentar

U ovom trenutku ne postoji dovoljan broj pouzdanih informacija da bi se

objektivnije odredilo kada je neki od inilaca preovlaujui u odnosu na druge u12 Podatak se odnosi na eksploziju u Lagosu, Nigerija 2002. godine. Evidencija o broju rtava ukazuje da je inicijalnaeksplozija bila malih razmera, a da je veina rtava uzrokovana pojavom panike i guenjem, kada su ljudi pokuali da sespasu od nastalog poara i toplote.


9/37

sluajevima neeljenih eksplozija. injenica da su mnogi incidenti prikazani kao

"uzrok nepoznat" ukazuje da zahtevaju primenu procedura i standarda ispitivanja

(istraivanja).

U eksploziji skladita municije u indijskom mestu Baratpuru (28. aprila 2000.

godine) bilo je pet poginulih, 10.000 ljudi je evakuisano a unitena je municija u

vrednosti 590 miliona dolara. Uzrok eksplozije, kako je naknadno ustanovljeno, jeste

nepokoena trava oko skladita, jer se to smatralo merom utede13 .

BEZBEDNOST SKLADITA MUNICIJE

Poznati su osnovni principi bezbednog uvanja i odravanja skladita municije.

Ako se ti principi slede, generalno, rizik od nastanka neeljenih eksplozija je znatno

umanjen. Izuzetak su rizici od sabotaa ili ratnih uslova mada, ak i u tim uslovima,

pridravanje principa e smanjiti rezultujua oteenja. Diskusija o bezbednom

skladitenju muncije ukljuena je u Dodatak 1.

Poznavanje osnovnih principa uvanja municije e obezbediti bolje

razumevanje inilaca koji dovode do neeljenih sluajeva eksplozija. Mnogi od tih

inilaca su stalni; izmeu njih postoji veza. Vanost inilaca u odnosu na

odgovornost autoriteta i raspoloivih finansijskih sredsatva za uvanje e odrediti

kada je skladite municije vie ili manje rizino za pojavu neeljenih eksplozija.

ZAKLJUCI I PREPORUKE

Nedostatak dostupnih i detaljnih informacija u ovom momentu ini bilo koji

oblik kvantitativne i objektivne analize neprikladnim (neodgovarajuim). Pa, ipak,

postoji dovoljno dokaza da bi se identifikovali odreeni trendovi.

Prisutan je znatan rizik po stanovnitvo od naputenih ili oteenih skladita

municije u postkonfliktnom okruenju. Poetne analize, zasnovane na statistikim

podacima u ovoj studiji, ukazuju da je odnos smrtnih ishoda i povreda upostkonfliktnom okruenju 1 do 3,7. To je povoljnije prema nekonfliktnom

13 Genaral-major Aok Mehta, Bharatnet News and Current Affairs, 6. julu 2000.


10/37

okruenju, gde je taj odnos 1,4 do 1. Pretpostavlja se da je ta razlika zbog manje

gustine naseljenosti stanovnitva u blizini vojnih objekata u postkonfliktnom

okruenju. Naalost, prisutan je nedostatak dostupnih podataka za analize ili procene

aktuelnih rizika od eksplozije ili rizika kojima je pojedinac izloen 14.

Vie od 30 procenata neeljenih eksplozija u postkonfliktnom okruenju je sa

konstatacijom "uzrok nepoznat" i taj broj e biti sigurno znatno vei jer nije potpuno

poznat efekat 15 eksplozija u Albaniji tokom 1997. godine. Tako visok procenat

ukazuje da:

(a) nacionalni autoriteti nisu raspoloeni da prue sve detalje incidenata

nacionalnim i meunarodnim medijima; ili

(b) istraivanje (ispitivanje) akcidenata nije izvreno na efikasan nain.

Mnogi poznati akcidenti mogli su se, verovatno, spreiti da su se primenile

jeftine bezbednosne procedure i da je bio implementiran odgovarajui proces

upravljanja. Na primer, ispunjavanje NATO standarda za ekstremno visoke propise

uvanja (skladitenja) eksploziva u stalnim skladitima municije je skupo, ali

prihvatanje bezbednosti pri radu i rukovanju eksplozivima moe se ostvariti u delu tih

trokova. uvanje na otvorenom se esto koristi i kada se radi ispravno (prema

propisima), akcidenti su retki. Eksplozivna bezbednost je vrlo zavisna od obuke i

uspenog uvoenja etosa beznednosti. Koncept meunarodnih vodia (prirunika) za

uvanje (skladitenje) municije i eksploziva zasnovan je na najboljoj praksi i treba da

bude prihvaen.

Idealni uslovi za bezbedno skladitenje (uvanje) analizirano je u Dodatku 1.Sada u postkonfliktnom operativnom okruenju je vrlo verovatno da formalna

statika skladita municije budu subjekti nekog oblika ratnih operacija, sa

konsekventnim (doslednim) gubitkom nekog ili svih celina (celovitosti) skladita.

Neka poljska skladita (na otvorenom) mogu biti biti izloena (trpeti, stradati) u

vojnim operacijama, biti smetena (situirana) i raditi u odnosu na operativne obaveze

i nije neophodno pratiti principe uvanja, ali verovatno sa nedostatkom odgovarajuih14 Teoretski odnos izmeu smrtnih ishoda od eksplozija i ukupnog broja stanovnitva zemlje za svaku godinu mogao bida prui neke podatke. Meutim, vrednost (korisnost) takvih podataka je limitirana jer postoji rizik da se iz njih izvedu

pogreni zakljuci.


11/37

uslova luvanja. Neki stokovi (skladita) mogu biti optereena minama iznenaenja.

To je zbog toga vitalno vano da takva skladita se obezbede i uini izvri tehnika

procena opasnosti.

Prema tome, preporuke su:

da se nastavi kontrola eksplozivnih sluajeva u skladitima municije kako bi

se obezbedila vea preglednost za buduu identifikacijui analizu trendova.

Drave lanice mogu da analiziraju pogodne mehanizme za implementaciju

tih preporuka.

da odgovarajua meunarodna organizacija analizira ravoj internacionalnih

standarda i prirunika (vodia) u cilju smanjenja rizika po zajednicu u

postkonfliktnom okruenju. Takvi standardi u vodii bie zasnovani na

postojeoj UN klasifikaciji municije i bie zasnovani na lako prihvatljivoj

methodologiji i tehnologiji.

Da e operativna metodologija biti razvijena za vojne i policijske snage kako

bi obezbedila operacije podrke miru za obezbeenje bezbednsoti i sigurnog

tehnikog upravljanja za razorenu ili oteena skladita municije pronaena

tokom operacija. Takvi standardi e, takoe, poveati bezbednost u drugim

skladitima municije u okruenju gde jo nisu primenjeni principi uvanja.


12/37

Dodatak 1

Pristup bezbednom uvanju municije

1. Uvod

Ne postoje meunarodno prepoznati standardi za bezbedno uvanje municije i

eksploziva bilo u vojnim bilo u civilnim skladitima municije. Regionalne

organizacije, kao to je NATO, dale su saglasnost za to, ali je bezbedno uvanje

(skladitenje) municije i eksploziva nacionalna odgovornost15 . Sledei opis i

preporuke, koje se nude kao mogui pristup bezbednom uvanju municije, razvijeni

su iz postojeih NATO standarda.

2. Municija

Municija je konstruisana da bude ubojna (smrtna) kada se koristi i da bude

bezbedna kada se uva. Po svojoj prirodi ona sadri vrlo reaktivna jedinjenja (smee).

Da bi se obezbedila beznednost te municije do trenutka konane upotrebe (primene)

mora ispuniti sledee zahteve:

da bude proizvedena u kontrolisanim uslovima i predmet kontrole prema

standardima kvaliteta,

da bude subjekt rukovanja i testova uvanja,

da bude naznaen rok upotrebe,

da bude periodino kontrolisana,

da bude uskladitena sa drugom municijom tako da ne dovodi do dodatnih

efekata koji mogu izazvati neeljenu eksploziju.

2.1 inioci koji deluju na municiju

15 U podrujima (oblastima) kao to je Kosovo i Metohija ili Istoni Timor, gde nema nacionalnih autoriteta, vodeaorganizacija e preuzeti odgovornost za takve aktivnosti


13/37

Pored toga, municija je osetljiva na sledee:

ekstremne temperature

nagle promene temperature,

udar visok nivo elektromagnetnog zraenja,

vladu

(neke komponente su) osetljive na prisustvo tetoina

Greke nekvalifikovanoh ljudstva.

2.2 Pakovanje municije

Pakovanje municije je najbitniji inilac u odgavanju integriteta municije. Ono

titi municiju na sledee naine:

pomae da se ublae ekstremne temperature,

deluje kao aprorber udara

formira odreeni tit od dejstva elektromagnetskog zraenja, preventivno smanjuje vlanost i

iskljuuje delovanje tetoina.

Neke grupe municije mogu imati eksplozivne efekte funkcionisanja sadraja

tako da individualo (pojedinano) pakovanje prenosi na susedna pakovanja ili ak

menja eksplozivne efekte. Meutim, to vodi da takv amunicija nije pakovana, da jenepravilno pakovana ili u pakovanju koje je omoguilo da degradira (urui) uslove

uvanja je daleko (mnogo) vie verovatna da uzrokuje ili preterano doprinese

neeljenim eksplozijama.

Samo municija koja ispunjava sledee kriterijume moe se smatrati da je

pogodna za generalno uvanje. Sva municija koja ne ispunjava ovaj standard mora da

bude predmet posebnih uslova uvanja, dodatnih aktivnosti ili destrukcije: da su podvrgnuti testovima rukovanja i uvanja,


14/37

da su neoteena

da su unutar veka upotrebe,

da su ispravno pakovana u pogodnoj ambalai.

3. Skladite municije

Namena skladita municije je da neprekidno i proiri na zatitne aurom

oblikovana pakovanja municije. Skladite municije je difinisano u sovoj studiji da

bude jedno mesto na kome je smetena i uva se municija. To moe biti bilo kojeg

oblika, na primer iglo ili otvoreni stok u poljskom skladitu. Principi koji se

posmatraju da bi se obezbedilo bezbedno uvanje municije su isti; samo e stepen

naglaavanja tih inilaca odrediti da li je skladite rizino. Skladite municije mora

obezbediti sledee:

zatitu od vremenskih uslova ukljuujui elektrine udare (varnice, grom),

fiziku bezbednost od uljeza,

zatitu od poara, zatitu od eksplozija u susednih skladita.

3.1 Zatita od vremenskih uslova

Struktura objekata za skladitenje municije mora biti sposobna da izdri

vremenske uslove koji preovlauju u oblasti u kome se nalazi. Mora odravati

stabilnu temperaturu konstrukcionih parametara municije u skladitu; zavisno od

preovlaujuih uslova mogu se primeniti aparati (sredstva) z azagrevanje ili hlaenje

ako je potrebno. Zatita osvetljenja mora se obezbediti i izvriti ispitivanje

uzemljenja da bi se odrazilo na ispod zemlje.

3.2 Fizika bezbednost od uljeza


15/37

Objekat za skladitenje municije mora biti obezbeen od uljeza ili sluajnih ili

smiljenih (namernih). Te mere e, verovatno, zahtevati da objekti nemaju prozore.

Gde je to mogue, objekti e biti ograeni i rasporeeni da se fiziki iskljui svaki

pristup, izuzev kroz ulazna vrata. Alarmni sistemi mogu biti rasporeeni ili

postavljeni da detektuju uljeza. Svaki otvor za ventilaciju mora se konstruisati na

takav nain da sprei ne samo ulazak ljudskih uljeza nego i ivotinja. ivotinje trae

tamne i suve lokacije sa stabilnim temperaturama kao mesta za gnezda, a prostirke

unete na taj nain su subjekat rizika od poara. ivotinje same mogu otetiti drveno

pakovanje (ambalau) ili munciju sa tankim zidovima.

3.3 Obezbeenje zatite od poara

Objekat mora biti konstruisan od nezapaljivog materijala i sposoban da izdri

spoljanji poar. Unutranjost objekta mora biti opremljena sistemom vodenih

prskalica i zatitne opreme za detekciju poara. Oprema za borbu protiv poara, kao

to su aparati za gaenje poara, moraju biti dostupni radi prve pomoi u gaenju

poara. Unutranje instalacije ili povrine ne smeju biti izraene od materijala koji

varnii, bilo trenjem bilo elektrinim putem.

3.4 Obezbeenje zatite od eksplozija u susednim skladitima

Struktura objekta ili njegovih okolnih poprenih greda moraju biti dovoljno

robusne da izdre eksploziju u susednim skladitima. To je mogue jedino ako jepoloaj skladita municije paljivo kontrolisano i ako svako skladite je vidljivo

prvenstveno kao mesto potencijalne eksplozije i kada je vidljivo kao mesto prijema.

4. Upravljanje skladitem municije

Parametri koji ine bezbednost municije i koji ine bezbedno skladite suobjanjeni. Meutim, da bi se ta dva inioca kombinovala u cilju generisanja


16/37

bezbednosti skladita municije, upravljanje muncijom i odreenim skladitem mora

se analizirati.

4.1 Stokovi municije

Sva municija uskladitena u jednom skladitu mora biti kompatibilna; ako to

nije mogue zbog ogranienog prostora, tada se moraju ugraditi unutranje poprene

grede. Svaki stok mora biti stabilan i sadrati municiju iste vrste i namene,

prvenstveno po seriji i partiji. Municija mora biti uskladitena na drvenim paletama i

mora imati vazduni prostor od najmanje 150 mm od zida kako bi se obezbedila

cirkulacija (strujanje) vazduha i spreila kondenzacija. Sve kutije moraju biti

zatvorene i zapeaene; municija se ne sme vaditi iz sopstvene ambalae u skladitu.

Svi stokovi moraju imati karticu za identifikaciju sa upisanim prijemom i izdavanjem

municije, kao i pomo za knjigovodstvo i spreavanje krae.

4.2 Elektrini standardi

Svi elektrini ureaji moraju biti hermetizovani i standardizovani tako da ne

generiu varnice kada su u upotrebi. Svi elektrini vodovi moraju se obloiti i zatititi

od poara.

4.3 Zabranjeni artikli

U skladite municije ne sme se unositi nita to bi moglo dovesti u opasnost

municiju ili naruiti integritet u sopstvenom pakovanju. To e biti uobiajena praksa

za


17/37

Dodatak 2

Upravljanje rizikom

1. Koncept bezbednosti

Bezbednost se ostvaruje smanjenjem rizika na tolerantan nivo, koji je

definisan u ovoj studiji kao tolerantan rizik. Apsolutne bezbednosti nema, a rizik

koji postoji naziva se preostali rizik.

Zbog toga, u kontektsu bezbednosti skladita municije, takve oblasti nikada ne

mogu da budu apsolutno bezbedne, one mogu da budu relativno bezbedne. To je

neminovna injenica ivota, koja ne znai da odgovornosti meunarodnih

organizacija (u postkonfliktnom okruenju) ili nacionalnih autoriteta (u

nekonfliktonom okruenju) na obezbeenju civilnog stanovnitva su na bilo koji

nain umanjene. One imaju moralnu obavezu da obezbede takve oblasti i uine ih

sigurnim to je mogue vie u skladu sa raspoloivim resursima ili da premeste )

presele) lokalno stanovnitvo na bezbedno podruje (oblast). Sistem upravljanja

rizikom mora se razviti do nivoa od blizu 100 procenata idealnog uverenja, kao to je

realno mogue, sa obezbezeenjem meunarodnih organizacija i nacionalnih

autoriteta da odrede ta je tolerantan rizik koji je pripremljen za prihvatanje u

njihovom posebnom (specifinom) okruenju.

2. Upravljanje rizikom

2.1 Odreivanje tolerantnog rizika

Tolerantan rizikje odreen traenjem apsolutne bezbednosti suprotstavljene

iniocima kao to su:

(a) raspoloivi (dostupni) resursi(b) drutvene konvencije

(c) cost-effectiveness i


18/37

(d) tehnika opasnost (kombinacija opasnosti i rizika).

To sledi da postoji potreba neprestanog (neprekidnog) prikazivanja tolerantnog

rizika koji podrava koncept posle eksplozivne bezbednosti u posebnom

(specifinom) okruenju.

2.2 Procena i smanjenje rizika

Tolerantan rizik se ostvaruje iterativnim procesom procene rizika (analiza

rizika i evaluacija rizika) i smanjenjem rizika.

2.3 Dostizanje tolerantnog rizika

Sledea procedura mora se koristiti zajedno sa drugim relevantnim

standardima radi smanjenja ritika na tolerantan nivo:

(a) identifikacija verovatne grupe rizika u blizini skladira municije;

(b) identifikacija nameravane upotrebe i logino predvianje zloupotreba

procedura za implementaciju eksplozivne bezbednosti;

(c) identifikacija svake opasnosti (ukljuujui neku opasnu situaciju i tetan

dogaaj)koji proizilazi u svim stadijumima procesa;

(d) procena i evaluacija rizika za svakog identifikovanog korisnika ili grupu;

(e) donoenje odluke ako je rizik tolerantan /npr. poreenje sa ostalim rizicima

za korisnika i sa onim koji je prihvatljiv za drutvenu zajednicu); i(f) ako rizik nije tolerantan tada smanjivati rizik sve dok ne postane tolerantan.


19/37

Poetak

Definisanjenameravane upotrebei logino predvianje

zloupotrebe

Identifikacijao asnostiSmanjenje rizika

ANALIZA

RIZI

KA

PROCENA

RIZIKA


20/37

NE

Procena rizika

Evaluacija rizika

Da li jetolerantan

rizikdosti nut

Kraj

DA


21/37

Kada se vri proces smanjivanja rizika, prvenstveno se mora analizirati

sledee:

(a) istorijska frekvencija (uestanost) neeljenih dogaaja u slinim objektima;

(b) adekvatne eksplozivno opasne oblasti;

(c) efikasna sposobnost za borbu sa poarom i njegovim

spreavanjem;

(d) efikasno razvrstavanje stoka u saglasnosti sa UN podelom

i grupama kompatibilnosti;

(e) efikasne operativne procedure;

(f) informacije o riziku; i

(g) izvrenje analize posledica eksplozije i ponovno

preispitivanje (a) do (f) ako je potrebno.

3. Zakljuak

Mora se naglasiti da kvalitet NIJE sinonim za bezbednost i konsekventna

(prema tome) odnosna uloga kvaliteta upravljanja i upravljanja rizikom ne treba da

bude nejasna. Bezbednost municije i skladita municije zavisi od integrisane primene

principa i procedura i kvaliteta upravljanja i upravljanja rizikom.

Civilno stanovnitvo u blizini oblasti skladitenja municije mora biti uvereno

da je bezbedno. To zahteva projektovanje mesta i rasporeivanje, sisteme upravljanja

i operativne procedure koje su odgovarajue, efikasne, efektivne i bezbedne.Korienjem najbolje prakse (iskustava( u rizicima i kvalitetu upravljanja vodie do

znaajnih poboljanja. Te koristi e se odraziti na lokalnu drutvenu zajednicu i

pojedince potencijalno pogoene neeljenim eksplozivnim sluajevima (dogaajima)

u skladitima municije.

NAPOMENA


22/37

Nije ista situacija kada se desi eksplozija u skladitu municije ili u preduzeu

(pogonu, kompaniji) za proizvodnju bilo municije bilo vatrometa ili drugih

pirotehnikih sredstava. Naime, proizvodnja baruta, eksploziva, specijalnih

eksplozivnih delova i sklopova municije konvencionalne ili raketne zahteva

definisanje tehnologije, primenu svih tehnikih mera zatite, kao i ljudstvo

osposobljeno i detaljno upoznato sa procesom proizvodnje. Dalje, u pogonima u

kojima se proizvode eksplozivne materije prisutna su lica odgovorna za normalno

odvijanje procesa proizvodnje, koji imaju svoja zaduenja i obaveze.


23/37

Dodatak 4

Termini i definicije16

Amandirani Protokol II (AP II)

Amandirani Protokol II Konvencije o zabrani ili ogranienju upotrebe odreenih

vrsta konvencionalnog oruja koje moe naneti prekomerne povrede i imati

neselektivne efekte (CCW Konvencija).

On zabranjuje upotrebu svih nedetektabilnih antipersonalnih mina i ureuje upotrebu

irih kategorija mina, mina iznenaenja i drugih sredstava. Za namenu IMAS, lan

5postavlja zahteve za oznaavanje i kontrolu miniranih oblasti. lan 9 obezbeuje

snimanje i korienje informacija o minskim poljima i miniranim oblastima. Tehiki

aneks obezbeuje vodi za, izmeu ostalog, snimljene informacije i meunarodne

oznake minskih polja i miniranih oblasti.

Oblast za uvanje municije

Oblast ili infrastruktura prvenstveno namenjena za prijem uvanje, izdavanje i

odravanje municije. Nije potrebno da se za te namene izgradi mesto, ali moe da se

skladiti velika koliina municije i eksploziva u poljskim uslovima ili da se

kombijunu oba.

EksploziviSupstance ili meavine supstanci koje su pod spoljanjim uticajima sposobne da

oslobode energiju u obliku gasova ili toplote.

Eksplozivna sredstva

Sva municija koja sadri eksplozive, nuklearne fisione ili fizione materijale i bioloke

i hemijske agense. To podrazumeva bombe i bojne glave, voene i balistike rakete,

16 Svi termini i definicije sadrani su u Meunarodnom standardu o minskom delovanju IMAS (Internationa MineAction Standards) 04.10 Renik termina


24/37

artiljerijski, minobacaku, raketnu i municiju za malo oruje i lako naoruanje, sve

mine, torpeda i dubinska punjenja, pirotehnika sredstva, kasetne projektile i

dispenzere za njihovo noenje i izbacivanje, metke i punjenja sredstava za aktiviranje,

elektro-eksplozivna sredstva, prikrivena i improvizovana eksplozivna sredstva i sve

sline ili odnosne delove ili komponente eksploziva u prirodi.

Uklanjanje eksplozivnih sredstava

Detekcija, identifikacija, evaluacija, pruanje bezbednosti, obnavljanje i uklanjanje

neeksplodiranih ubojnih sredstava. Uklanjanje eksplozivnih sredstava moe se

preduzeti:

(a) kao rutinski deo operacija ienja mina, na otkrivanju NUS;

(b) za uklanjanje NUS otkrivenih izvan miniranih oblasti (to mogu biti

pojedinana NUS ili vei broj unutar specificirane oblasti);

(c) za uklanjanje eksplozivnih sredstava koja postaju opasna za oteenje ili

pokuaj destrukcije.

Skladite eksploziva

Autorizovani objekat prvenstveno namenjen za suvanje municije i eksploziva.

tetan dogaaj

Okolnost (sluaj) u kome opasna situacija rezultuje tetom.

OpasnostPotencijalni izvor tete.

Opasna situacija

Okolnosti u kojima su ljudi, imovina ili okolina izloeni jednoj ili vie opasnosti.

Meunarodni standardi u minskom delovanju (IMAS)Dokumenti razvijeni od strane UN u interesu meunarodne zajednice, koji pomau u

poveanju bezbednosti i efikasnosti u minskom delovanju obezbeenjem vodia,


25/37

ustanovljavanjem principa i, u nekim sluajevima, definisanju meunarodnih zahteva

i specifikacija.

Napomena: Oni obezbeuju okvirne preporuke koje podstiu , i u nekim sluajevima

zahtevaju, sponzori (donatori) i menaderi u programima ninskog

delovanja i proejkti za ostvarenje i demontsraciju dogovofenih nivoa

efikasnosti i bezbednosti.

Oni obezbeuju zajedniki jezik i preporuuju formate i pravila za

korienje podataka koji su dati na besplatnu razmenu vanih

informacija; ta razmena informacija doprinosi koristi drugim

programima i projektima i pomae u mobilizaciji, prioritetima i

upravljanju resursima.

Municija

Kompletno sredstvo napunjeno eksplozivima, pogonskim gorivima, pirotehnikim i

inicijalnim kompozicijama, ili nuklearnim, biolokim ili hemijskim

materijalom za primenu u vojnim operacijama, ukljuujui ruenje

(miniranje).

Napomena: U zajednikoj upotrebi mnoina "municija" mogu biti sredstva

naoruanja i vojne opreme.

Davanje bezbednih procedura

Primena posebnih metoda uklanjanja eksplozivnih sredstava i serdstva za

obezbeenje za onesposobljavanje funkcije ili posebno bitnih komponentji radispreavanja neprihvatljive detonacije.

Preostali rizik

U kontekstu bezbednosti skladita municije, termin se odnosi na rizik koji preostaje

sledei primenu svih prihvatljivih napora da se smanje ili uklone opasnosti od

skladita municije.

Rizik


26/37

Kombinacija verovatnoe deavanja opasnosti i jaine te opasnosti.

Analiza rizika

Sistematska upotreba dostupnih informacija radi identifikacije opasnosti i procena

rizika

Procena rizika

Ukupan proces poreenja analize rizika i evaluacije rizika.

Evaluacija rizika

Proces zasnovan na analizi rizika radi odreivanja kada je tolerantan rizik dostignut

Smanjenje rizika

Aktivnosti usmerene na smanjenje verovatnoe, begativnih posledica ili oboje,

zajedno sa specifinim rizikom.

Tolerantan rizik

Rizik koji je prihtavljiv u datom kontektsu zanosvan na trenutnim vrednostima u

drutvu.

Bezbednost

Osloboenost od neprihvatljivog rizika

Vek upotrebe

Duina vremena dela municije koja je uskladitena pre nego to se performanse te

municije urue. U kontekstu ove studije, to je vreme pre nego to municija degradira

do take na kojoj postaje nestabilna.

Neeljeni eksplozivni dogaaji


27/37

Bilo koja eksplozija unutar skladita municije koje je pod sopstvenom ili kontrolom

administracije prouzrokovala akcident, nepoznata dotrajalost stoka ili spoljanjom

neprijateljskom namerom.

Neeksplodirana ubojna sredstva (NUS)

Eksplozivna sredstva koja su napunjena, armirana i opremljena upaljaem ili na drugi

nain pripremljena za upotrebu ili su iskoriena. Ona mogu biti ispaljena, izbaena,

lansirana ili projektovana da ostanu neekspldirana ili preko prekida funkcionisanja ili

konstrukcijom ili zbog nekih drugih razloga.

Sredstvo (ureaj) protiv pomeranja

Sredstvo (ureaj) namenjen da zatiti municiju iji je deo, povezan sa, prislonjen ili

postavljen u municiju i koji se aktvira kada se pokua silom pomeriti (otvoriti) ili na

drugi nain namerno (hotimice) ometa municiju.

Podprojektili

Bilo koja municija koja je, za izvrenje zadatka, odvojena od matine municije.

Napomena: na primer, mine ili municija koja je deo kasetnih bombi, artiljerijskih

projektila ili raketa.

Kasetne bombe

Vazduhoplovna sredstva koja imaju dispenzere i podprojektile koji mogu biti mine

(antipersonalne i protivtenkovske), podprojektili za penetraciju (pravljenje kratera napoletno-sletnim stazama), podprojektili sa efektom fragmentacije.

Samounitenje

Aktivnost generisana pomou sredstva kao sastavnog dela municije, koja rezultuje

kompletnim unitenjem municije posle unapred odreenog vremena.

Samoneutralizacija


28/37

Aktivnost generisana pomou sredstva kao sastavnog dela municije, koja ini

municijom neoperativnom, ali nedovoljno bezbednom za rukovanje.


29/37

Dodatak 5

Podaci o neeljenim eksplozijama u skladitima municije

Uvod

Podaci u tabeli dobijei su od raznih zemalja lanica CCW konvencije i odnose

se na poslednjih 20 godina i gotovo je sigurno da prikazana lista eksplozija nije i nee

biti konana.


30/37


31/37

Skladita municije (postkonfliktno okruenje)

Redni

brojDatum Drava Lokacija

Broj rtava Koliina

eksploziva,

t

Evakuisano

stanovnitvoUzrokPoginulih Povreenih


32/37


33/37

Skladita municije (nekonfliktno okruenje)

Redni


Broj rtava Koliina

eksploziva,

t

Evakuisano



34/37


35/37

Civilni pogoni za proizvodnju vatrometa (samo radi poreenja)

Redni


Broj rtava Koliina

eksploziva,

t

Evakuisano



36/37


37/37

Documents

NEŽELJENI SLUČAJEVI.doc