Henri Vorton odgurnu papire sa svog stola i priđe prozoru. Ledi Derbi, njegova tetka, i njegova sestra Džejn već bi trebalo da se vrate iz grada. Mora da su ostale da malo prošetaju. On sa nežnošću pomisli na svoju mlađu sestru. Ovo je bila njena prva balska sezona. Imao je velike planove za nju. Vortonovi su bili ugledna porodica, i već se javilo nekoliko kandidata za njenu ruku. Moraće da dobro razmotri ponude. I da vidi šta ona misli o njima.

Tako zadubljen u misli nije ni primetio kad su se vrata otvorila. Njegov batler Džons se nakašlja.

- Hm... Gospodine Vorton, traži vas jedna dama... sa... hm... pratiljom - ovog puta nakašljao se značajno i sakrio osmeh u uglovima usana.

- Koja dama? - namršti se Vorton brzo razmišljajući. Poslednju aferu okončao je još prošle zime.

- Gospođa Ketling - reče Džons nepromenjenog lica, ali Vortonu nisu mogle da promaknu iskrice u njegovim očima.

On ga upitno pogleda. Nije poznavao nikakvu gospođu Ketling.

- Mislim da bi trebalo da je primite. Ovaj... njena pratilja je vrlo bučno insistirala na tome - opet se Džons nakašlja i spusti pogled. Voleo je svog mladog gospodara i bio veoma ponosan što ga baš on služi.

- Mislite? - Možda je nešto važno u pitanju. Treba proveriti -

iskrice u Džonsovim očima su obećavale, a Vortonu je bilo prilično dosadno u poslednje vreme. Danas naročito.

- Dama, kažete? - Gospođa Ketling - ponovi Džons. Obično je odlično

procenjivao posetioce. - Pa, da primimo onda gospođu Ketling... i njenu

pratilju - reče Vorton, sluteći iz Džonsove najave da će se malo razonoditi. Ionako se odavno pokajao što je ostao

kod kuće. Trebalo je da i on podje u grad sa sestrom i ledi Derbi.

Kad ih Džons najavi, u salon udjoše mlada žena i njena pratilja. Vortonu odmah bi jasno otkud tragovi osmeha na uvek poslovično ozbiljnom Džonsovom licu. Pratilja je bila krupna žena, najverovatnije kuvarica unapređena u pratilju, specijalno za ovu priliku. Ona se nezgrapno svali na ponuđenu sofu, a mlada žena priđe da se pozdravi.

- Gospođa Ketling, ako sam dobro razumeo? - upita Vorton, tek sada obrativši pažnju na nju.

Bila je vrlo mlada, sa jasnim, bistrim očima i nije se naročito uklapala uz svoje ozbiljno ime i titulu gospođe. Možda je bila tek neku godinu starija od njegove sestre.

- Da, En Ketling. Verujem da ste pre oko mesec dana dobili moje pismo, g-dine Vorton.

- Pismo? - upita on. Dobijao je svakodnevno desetine pisama. Ako je stiglo, on ga nije zapazio. Mora da ga je gurnuo u fioku za nevažnu poštu, a ako ga je čak i otvorio, nije zapamtio njegov sadržaj. - Bojim se da mi je promaklo. O čemu se radi? — upita on učtivo ali ne naročito zainteresovan.

- Pa... vidite... ja sam ostala udovica pre tri meseca... Raspo- lažem sada određenom sumom novca. I želela bih da od vas otkupim imanje moje porodice koje je pre pet godina moj otac prodao vašem ocu.

- Kakvo imanje? - sada je bio siguran da njeno pismo nije pročitao.

-Vinter Fild. Vi verovatno imate toliko imanja da možda i ne znate...

-Znam koje je to imanje. Nisam imao u planu da ga prodajem. Ono daje odličan prihod - reče on kratko.

- O! - zvučala je zatečeno i razočarano. On je pogleda. Bila je još mlađa nego što mu se u

prvom momentu učinilo. Velike, okrugle oči gledale su ga molećivo. Ona očigledno nije znala da takvi pogledi kod njega ne pale. Imao je on posla sa mnogo iskusnijim ženama, pa ni jedna od njih nije uspela da od njega dobije više nego što je on sam želeo da pruži.

-Ja znam da je otac imanje prodao za veoma nisku cenu. Tada smo bili u dugovima, novac nam je bio hitno potreban... Spremna sam da za njega platim mnogo više - pokuša ona ponovo. Nije ni znala koliko je nevešta u tome, pomisli on. On pogleda njenu krupnu pratilju koja je bez stida razgledala salon. Shvatila je poruku i malo pocrvenela.

- To što sam sa sobom povela gospođu Pil ne znači da ne mogu da platim pravu družbenicu. I čak čitavo imanje. Imam dovoljno novca, ako vas to brine - uzruja se ona, prateći njegov pogled kao da mu čita misli. - Samo smatram da je to zastareo običaj. Ne želim pratnju. Ne treba mi. Da je ovo društvo malo drugačije, išla bih svuda sama. Kada se to ne bi smatralo nepristojnim...

- Pa... zaista bi se smatralo nepristojnim da jedna dama ide sama... - reče on ali ona ga nestrljivo prekinu.

- A zašto, molim vas? Zar je moja pojava ili ponašanje nepristojno ako poželim da se prošetam sama ili odem u kupovinu? Sad, kada sam konačno slobodna, ne želim više da mi bilo kakve nametnute formalnosti kvare život. I da znate, vodiću gospođu Pil svuda, gde god zatreba! - završi ona izazovno, zaboravljajući na nameru da bude umiljata i nagovori ga da joj proda imanje.

Pomenuta gospođa Pil podiže se na sofi, kao verni pas čuvar koji njuši pretnju svojoj gospodarici.

- Nisam ja ništa rekao. To društvo smatra... - poče on da se brani.

- Društvo je licemerno i okrutno. A ja imam dovoljno novca da otkupim to imanje od vas - vrati se ona

energično na temu. – Molim vas. Vama ne može mnogo značiti. Imate ih verovatno ko zna koliko. Mogli biste za taj novac da kupite neko veće i lepše. I unosnije. A meni znači. Tamo... tamo sam provela detinjstvo, najlepši deo svog života. I volela bih da tamo živim ostatak života.

Zaista je delovala dirljivo i mogla bi da ga gane... da je bio mekši, sentimentalan čovek. Ovako joj je trud bio uzaludan. Ipak, nije želeo da bude grub prema njoj. Suviše je mlada i neiskusna. Zar nema nikog drugog da se pobrine o njenim poslovima?

- Da se povučete? Mislim da ste suviše mladi za to. Zar vas ne privlači da ostanete u Londonu, da malo izlazite...? Balska sezona je tek počela. To privlači sve mlade ljude, oba pola - reče on malo mekše. Potreban joj je neko, dobronameran da je pravno i poslovno posavetuje. A možda i lično.

- Mene ne - tvrdoglavo je odbijala. - Ne privlače vas balovi? Jeste li bili nekad na

nekom? - upita je on. Ne promače mu sveže rumenilo na njenim obrazima i blistav pogled. Kiptela je od energije i mladalačkog entuzijazma. On ponovo pomisli da ne deluje mnogo starije od njegove mlađe sestre.

- Nisam. Udali su me odmah iz škole. Ali ne verujem da tamo ima nešto što bi me zanimalo.

- Kako ne verujete? Zar ne želite da se malo provodite, da izlazite, da se ponovo udate? Da bar nadjete udvarače... — osmehnu se on njenom oštrom ali detinjastom odbijanju.

- Ma, kakvi! Sada, kada sam konačno slobodna, nemam nameru ikada više da se udajem i olako se odreknem te svoje dragocene slobode; Urediću život kako se meni svidja. A za početak bih volela da od vas otkupim imanje na kome ću živeti - pogledala ga je ispod oka.

- Već sam vam rekao da nisam imao u planu da ga

prodajem. To je vrlo unosno imanje... - Znam. Živela sam tamo - uzdahnu ona i pogleda ga

još jednom. Pretpostavljala je da će mladi gospodin Henri Vorton

biti tvrd orah, ali još uvek nije gubila nadu. Čak i sada, usred njegovog izričitog odbijanja, i dalje se nadala da će se on ipak predomisliti i izaći joj u susret kada čuje da želi da dobro plati. Čula je za njega da je ozbiljan, prin-cipijelan, odgovoran, da nije kao drugi mladi naslednici, da se lepo brine o svojoj sestri, pa se ponadala da će imati razumevanja i za njenu molbu.

- Ne bih želeo da budem grub... - poče on taktično, tonom kao da se obraća malom detetu, ali ona ga prekinu, ne mareći mnogo za fine manire.

- Dobro, rekli ste mi već da ne želite da ga prodajete. Ali, znate, dala bih vam i duplo veću cenu nego što vredi. Zaista mi je mnogo stalo do njega - dodala je goreći od želje da ga nekako ubedi.

- Da li vi gospodjice, pardon, gospođo Ketling, imate nekog savetnika, advokata, brata ili bilo kog muškarca koji će vam pomoći u vašim poslovima posle smrti vašeg muža? Čini mi se da ćete na taj način brzo potrošiti nasledstvo - opomenu je on.

Sam se sebi čudio. Nikada nikome niti je davao savete, niti komentarisao bilo čije ponašanje. Dobro se trudio da se lično ne zbližava ni sa kim, da se drži na pristojnoj distanci od ljudi. I više nego pristojnoj. Bio je svestan da ga ljudi čak i njegove klase smatraju hladnim i uobraženim, ali nije želeo da se menja. Kada bi i trunku popustio, svi bi mu se popeli na glavu. Počev od njegove tetke, koja je imala žarku želju da ga oženi po svojoj volji. Zato se činilo da je njegovo distancirano, hladno držanje pravi način da nepoželjne drži na odstojanju.

- O, ne brinite za to, rekla sam vam već. Imam ja

dovoljno novca. Gospodnin Ketling bio je ljubazan da mi ostavi poprilično pre nego što je primio taj metak u čelo - reče ona raspoloženo.

- Kakav metak? - zbuni se on. - Zar ne znate? Pa to je ona afera od pre tri meseca

kada je provalnik ušao i ubio ga - poče ona veselo da objašnjava. - Odnosno, nije bio pravi provalnik, nego neki dužnik koga je moj muž pritiskao zelenašenjem. Posluga je čula svadju pre obračuna i ubistva.

- A gde ste vi bili za to vreme? - upita on malo oštro. Nije mu se dopadao pravac ove priče. O ovoj mladoj ženi očigledno se vrlo loše brinulo.

- Ja sam bila zaključana u svojoj sobi, po običaju. Gospodin Ketling je više brinuo da ja ne pobegnem, nego da njega ne ubije razjareni dužnik koga je pritisnuo da vrati novac. Moj muž se bavio zelenašenjem.

Vorton podiže obrvu. - Ja sam razumeo da ste se vi zaključali tamo kada ste

čuli viku. - Ma ne. Otkud bih ja imala ključ? Da sam uspela da

ga se dokopam, odavno bih pobegla. To je on dobro znao. Tamo se jedino gospođa Pil dobro brinula o meni. Mada ni ona nije smela da me pušta napolje.

- Jadno dete - šmrcnu gospođa Pil na koju je Vorton potpuno zaboravio. - Gospodin Ketling nije ni najmanje bio dobar prema njoj. Ali ipak se sve dobro završilo. Matori pokvarenjak je dobio šta je zaslužio. Mnogo sumnjivog sveta se motalo po toj kući. Strašno sam brinula za mladu gospodju. I bolje je što je bila zaključana na spratu. Ali sada je sve dobro. Sada se ja i moj muž brinemo o njoj. Jedino što je toliko mršava. Uopšte neće da jede... - raspoloženo poče ona da objašnjava.

- Ne brinite za novac - obrati se En Ketling ponovo

Vortonu. Gospođa Pil je bila dobra, ali dozlaboga dosadna sa tom brigom. Kad bi čovek pojeo sve što ona spremi, morao bi da bude debeo kao slon! - Kažem vam da je gospodin Ketling imao dosta para. Možda i više nego što mislimo. Zaista bih volela da mi prodate moje imanje.

- To je sada moje imanje - blago je opomenu Vorton. - Dobro. Ako se predomislite, ako vam omekša vaše

tvrdo srce, evo, ostaviću vam posetnicu da znate gde možete da me nadjete - završi ona dramatično, pa se osmehnu videvši njegovo iznenadjeno lice. Zaboravila je da je on uštogljeni pripadnik visokog društva i da nije navikao na običnu komunikaciju, bar ne na njen način. - Biću tamo još neko vreme, dok ne obavim sve poslove koji su mi preostali - reče ona poverljivo. - Dovidjenja - pozdravi se i energično izadje iz salona.

Stara žena s mukom ustade i podje za njom. Kad izadjoše, on pridje prozoru. Posmatrao ih je kako se penju u kočiju. Gospođa Pil teškim korakom zaljulja celu kočiju, a za njom se lakim korakom pope gospođa Ketling.

Stajao je još neko vreme tu posle njihovog odlaska. Kakve je to poslove pomenula? Ona nešto smera. I to ništa uobičajeno. Pitao se šta je naumila. Po prvi put u poslednjih nekoliko godina on oseti radoznalost. Da li je moguće da ga je nešto zainteresovalo, da nije unapred znao šta je u pitanju i na koji način će se završiti. I da neće neko nešto tražiti od njega. Pogleda posetnicu koju je još premeštao po rukama. Njen način izražavanja učinio mu se u početku malo lakomislen. A njega takve žene nisu zanimale. Ne, kod nje nije to slučaj. Ona je nekako... drugačija više detinjasta. Da li je ovo bio dosetljiv način da mu se predstavi? Žene su ga jurile, mogao je da bira. A opet mu je sve to bilo užasno dosadno. Hm...

Nije mu bila neprijatna pomisao da je namerno izmislila razlog da se upozna sa njim. Kad bolje razmisli, privlačna je. To što je udovica, umnogome je olakšavalo stvari. Nije voleo da petlja sa udatim ženama. Mlada, sveža, zanimljiva žena koja ima dovoljno hrabrosti i dosetljivosti da mu sama pridje. Nije devojka da bi morao da se pazi bračne zamke. Pa, dobro. Ionako odavno nije imao nikakvu vezu. Ali ako je nešto više planirala od obične avanture, moraće da joj objasni da on nikako nije baš toliko galantan da za ljubavne usluge poklanja čitava imanja. Neki fini poklončić, ili izdržavanje dok traje veza, to je moglo da dodje u obzir. Bila je privlačna na neki osvežavajući način, ali nikako dama kojoj bi morao da žrtvuje previše vremena ili novca. To mu je sasvim odgovaralo. Bio je sit ’’uglednih”, profesionalnih dama koje su ga lovile za poboljšanje svog društvenog položaja ili naprosto pronalaženje velikodušnijeg ljubavnika, ili čak budale za brak.

Ovakvu vezu čak bi mogao da drži podalje od očiju javnosti. Niko ne bi ni znao za nju. Ne bi bilo potrebe da strahuje od javnih skandala, u kojima je uživalo visoko društvo, a koje je on maksimalno izbegavao. Već je u godinama kad mora da misli na ženidbu, i nije želeo da društvo ispire usta njegovim privatnim životom.

Bio je još zanet u misli kad u salon utrča njegova sestra Džejn. On se toplo osmehnu. Vaspitanje mu je branilo da pokaže svu Ijubav koju je osećao prema svojoj deset godina mladjoj sestri.

- Henri, da znaš kako smo se lepo provele. Srele smo i Loru Seton, kao i njenog oca - reče Džejn, pogledavši u ledi Derbi, njihovu tetku. Ova sa odobravanjem klimnu glavom. Treba mu što češće spominjati Loru Seton.

- To je divna mlada dama. Osim toga, naslediće ogromno imanje. Ne možeš ni zamisliti koliko ima

udvarača - pogledala je tetka Hen- rija ispod oka. Njena neizreciva želja bila je da Henri uzme Loru Seton.

Posle smrti lorda Derbija, njenog mužđ, bogatstvo je nasledio njegov mladji brat Seton. A njega će njegova ćerka. Šta bi im falilo da udruže imanja? Sve bi onda ostalo u porodici. Njen nećak sa nećakom njenog muža. To je bila odlična kombinacija. I Setonovi nisu imali ništa protiv. Samo još da ubede Henrija. To je bio njen zadatak.

- Prvo treba da se pobrinemo o Džejn, da njoj nadjemo najboljeg mladoženju - reče veselo Henri menjajući temu. - Džejn, ko se tebi svidja? Da li se slažemo u izboru?

Džejn se osmehnu. - Videćemo. Ali i ti nemoj da čekaš. Stariji si od mene.

Ništa te ne sprečava da ove sezone odabereš sebi ženu. - Naravno da ga ne sprečava - umeša se ledi Derbi. -

Ova sezona puna je dobrih udavača. Naravno, najbolja je Lora Seton. Nemoj samo da se ubećariš kao tvoj ujak, lord Remzbi. Taj čovek pravi budalu od sebe. Trebalo je odavno da se oženi i skrasi. Svi mu se smeju. Ponaša se kao balavac, a ima skoro pedeset godina. Nemoj i ti tako da prodješ. Bolje da to rešiš na vreme... - pričala je ledi Derbi bez prestanka i kad su pošli na večeru.

* * *

Ledi Derbi i Džejn izašle su da probaju haljine za predstojeći bal. Henri je šetkao po salonu. Neka neuobičajena nervoza rasla je u njemu i to mu se nije dopadalo. I do sada je ulazio u veze, ali nikada se nije uznemiravao ni na početku, a ni na raskidu. Smireno, promišljeno ponašanje je ono koje je on odobravao i negovao u svakoj situaciji. Tako će i sada postupiti. Prošlo je dovoljno vremena, da ona ne pomisli kako je

odmah progutao bačenu udicu. Ne, on će i ovog puta biti taj koji će odrediti uslove. Otići će na tu adresu i videti da li vredi odvojiti malo vremena za takvu vezu. Ako ipak proceni da je ispod njegovog nivoa, neće joj pomoći ni sto puta veća lepota, ni mladost, ni privlačnost. Ako treba, staviće sve na papir. Oduvek je voleo čist račun. Njegove ljubavnice možda nisu uvek bile zadovoljne, ali nisu mogle da kažu da na to nisu bile unapred upozorene, ili nagra- djene. Ne, uvek se trudio da bude finansijski korektan. Naravno, bez preterivanja u bilo kom pravcu.«.

- Džonse, naredite da spreme kočiju. Izlazim - viknu on niz hodnik uzimajući kaput.

Pa, dobro. Radoznalost, kada je pod strogom kontrolom volje, ne može da načini nikakvu štetu, razmišljao je nestrpljivo gledajući kroz prozor kočije. Može valjda i on nekada da dozvoli sebi da je oseti. Naravno, završiće se samo na tome. On je uvek bio dobar u samokontroli. Telesne potrebe treba zadovoljiti kada se osete ali ne treba im dozvoliti da vam oduzmu razum. Imao je nekoliko užasnih primera iz svog okruženja. Dva njegova prijatelja oženila su se daleko ispod svog nivoa. Kao i ostatak društva, osudjivao je takvu slabost i užasavao se njihove sudbine. Naravno, do sada im nije otišao u posetu, pokazujući jasno svoje neodobravanje. Nisu izvršili dužnost prema svom uglednom imenu i poreklu. Poklekli su pred prostačkim uticajem nekakvih osećanja. Ljubav, to je zabava za siromašne i proste. Ne treba da zaboravi da to istakne u predstojećem razgovoru sa mladom damom kojoj ide u posetu.

Uskoro se kočija zaustavi ispred jedne velike i prilično sumorne kuće. Sedeo je još, pitajući se da li je dobro to što ga dovodi ovamo. Neka neočekivana nesigurnost zaustavi ga da uobičajenim sigurnim korakom izadje iz kočije i uputi se ka glavnom ulazu. Zašto, pa u pitanju je

samo radoznalost. On je daleko od toga da oseti bilo šta više od toga. Znao je da će doći do, ovoga još onog dana kada su dve neobične posetiteljke izašle iz njegove kuće. Uspešno i smireno je odolevao ovih nekoliko dana. Nije on bio čovek koji bi se olako prepustio prizemnim raspoloženjima i željama. Ovo ne može biti ništa loše. Samo jedno obično dobročinstvo. Briga za mladu osobu koja je očigledno nesposobna da to radi sama. Eto, on je poželeo da bude dobar i velikodušan. Ni njoj neće biti teško da uzvrati, čim je došla sa onako providnom pričom. Ona je suviše ispod njegovog nivoa da bi ikada bio u opasnosti da za nju oseti bilo šta veće od obične naklonosti.

Njegovo oklevanje samo je bilo znak opreza. Poslednja veza od prošle godine malo ga je izbacila iz ravnoteže. Dama je želela mnogo više od onoga što je on bio spre-man da joj pruži. Jedva je izbegnut skandal. Od tada se dobro čuvao da ponovo ne nasedne. Ovo je nešto sasvim drugo, sa čime će on mnogo lakše izaći na kraj. Sve će se odvijati pod njegovim uslovima.

Henri izadje iz kočije i brzo prodje kroz zapušteno dvorište. Dosta je bilo premišljanja. Kad se reši na delanje, on brzo sprovodi svoje želje u stvarnost. Vrata mu otvori postariji sluga. Pretpostavljao je da je to gospodin Pil.

- Dobar dan - pružio je posetnicu, ali sluga nije bio impresioniran njegovim zvučnim imenom. Gledao ga je podozrivo. - Mogu li da vidim gospođu Ketling? Na žalost, nije me obavestila kojim danima prima, pa nisam znao... - poče on zvanično, uvidjajući da u ovoj kući ne vladaju baš uobičajena pravila.

- Ona uopšte ne priredjuje primanja. Udjite - kratko odvrati ćutljivi sluga posle temeljitog odmeravanja tromo ga uvede u sumorni, mračni salon.

Kako je bio zauzet drugim mislima, on zaboravi da se uvredi zbog takvog ponašanja. Oprezno je seo na ponudjenu staru sofu. Sluga ćutke izadje. Sedeo je neko vreme i čekao, pitajući se da li je gospođa Ketling uopšte saznala da ima posetioca, kada se odnekud začuše užurbani koraci i En Ketling upade u salon. Srce mu iznenada malo brže zalupa, što ga jako iznenadi. Da bi se brže pribrao, on uljudno ustade da je pozdravi, ali reči pozdrava zamreše mu na usnama kad ju je osmotrio.

Kosa joj je bila raščupana, sa tragovima maltera i bele prašine, isto kao i lice, ali veselo mu je pritrčala.

- Gospodine Vorton! Tako mi je drago što vas vidim - pružila mu je ruku, premeštajući prašnjavi čekić u drugu, a on zastade na pola puta, donekle zatečen onim što vidi. - Oh, oprostite. Baciću ovaj čekić - ona ga nehajno spusti pored sofe i sede, praveći mu mesto pored sebe.

I on polako sede na drugi kraj, pitajući se da nije prenaglio. Možda ipak nešto nije u redu sa njom. Trebalo je da više obrati pažnje na čudno ponašanje ove mlade dame, još tada kad je došla kod njega.

- Nemojte da se brinete. Nisam poludela. Samo pretražujem kuću pre nego što je prodam.

On podiže obrvu, Sudeći po njenom izgledu, pretraživanje je suviše blag izraz. Pitao se do kog je stepena stiglo uništavanje.

- Kuća bi trebalo da je čitava i neporušena ako mislite da je dobro prodate - reče on malo suvo. Neće mu biti teško da smisli neki izgovor i ode odavde. Ipak je pogrešio. Sa poremećenim osobama nije želeo da ima nikakav kontakt. Ljubavnu vezu pogotovo.

- O, prodaće se ona još bolje malo razrušena - sagla se prema njemu poverljivo. - Tražim blago gospodina Ketlinga. Sigurna sam da ima još vrednih stvari skrivenih

negde okolo. - Ipak, mislim da nije zgodno, pobuni se on,

bacajući pogled na umazani i ubeljeni čekić nemarno bačen sa strane.

- Ma ništa ne brinite. Kad se pročuje po gradu kako ovde negde u kući još uvek leži sakriveno blago, moći ću da tražim za nju cenu koju poželim. Ionako je ružna i zrela za renoviranje. Možda i potpuno rušenje. Jedino što je na dobrom mestu, ali ubedjena sam da će joj malo ’’čuknuti” zidovi samo povećati tražnju. Shvatate? Nisam poludela, ako ste se toga uplašili. Ne, sasvim sam zdrava. Osim toga, gospodinu Ketlingu nisam mogla ništa dok je bio živ. Ali zato sada sa zadovoljstvom mogu da mu uništim kuću, šta kažete? Nego, nisam vas pitala kako ste? Jeste li se predomislili što se tiče moje ponude? - upilji se ona sjajnih očiju u njega.

En podiže prašnjavom rukom pramen kose sa lica i na obrazu joj ostade beli trag. On odjednom oseti kako poče da mu se topi ona hladnoća oko srca. Pa ona je prava devojčica.

- Nisam došao zbog toga - morao je da se osmehne, i ona se nasmeja.

Ovako umazana, raščupana i zajapurena izgledala je neobično. I zaista neodovljivo, pomisli on iznenađeno. Ko bi rekao da će mu se dopasti neka žena koja nije doterana i uglancana od glave do pete!

- Pretpostavila sam da niste - uzdahnula je čujno, ali očigledno da je nije mnogo uznemirila njegova izjava. To mu je zaista olakšavalo. U jednom momentu učinilo mu se da je zaista detinjasta i neiskusna, da je pogrešio i da ona neće razumeti razlog njegovog dolaska. - Hoćete li da naručim čaj od gospodje Pil? Biće presrećna da mi pripremi nešto da prezalogajim. Ona misli da ću umreti od gladi ako ne pojedem brdo hrane

koju mi sprema - pričala je veselo. - Pa ste mislili da je prevarite tako što ću vam ja

pomoći da pojedete jedan deo? - nasmeja se on, i sam iznenadjen svojom opuštenošću. Većina njegovih poz-nanika zapanjila bi se da ga sada vidi. Da, zaista mu je bila potrebna jedna ovakva veza. Suviše je napet. Sa njom će moći da se oseti drugačije, procenjivao ju je.

- Otkud ste znali? - smeh joj je zvonio kao hiljade zvončića.

On se zagleda u njene iskričave oči. - Mogao sam da pretpostavim. Učinilo mi se da prema

meni imate zadnje namere. Možda ste hteli da me ošamutite brdom hrane i naterate da potpišem ugovor o prodaji imanja dok nisam pri sebi? - našali se on. Gle, on sa njom ume da bude i duhovit, začudi se sam sebi. Ovo je sve bolje od boljeg. Ona zaista budi neke usnule delove u njemu.

- To vam je odlična ideja. Moraću da se posavetujem sa gospodjom Pil da li može da vam pripremi nešto takvo za vašu sledeću posetu - pljesnu ona rukama.

On ništa ne reče na njeno pominjanje njegove sledeće posete, samo se zagleda u njeno zajapureno lice. Kuća je skrivena iza drveća, niko ga nije video. Ova ideja sve mu se više dopadala, kao i njegova domaćica. Posmatrao ju je kako živahno objašnjava dokle je stigla sa "radovima” na kući i osećao kako njena veselost prelazi i na njega. Uprkos sumornom ambijentu, nije se skoro tako opušteno i rasterećeno osećao. Ona napetost koja ga je prjtiskala ovih dana rasprši se u trenutku.

En Ketling bila je lepa žena. Jeste da joj je kosa visila u neredu, haljina bila uprljana prašnjavim belim mrljama, isto kao i lice i ruke, ali zračila je takvom pozitivnom energijom koja se prosto prelivala iz nje i kipila na sve strane. On oseti da njena pozitivnost i

energija zarazno prelaze na njega. Kada se poslednji put ovako nasmejao? Ne može da se seti da se uopšte sme- jao, a kamo li ovako veselo. Jedino je njegova sestra Džejn uspevala da od njega izmami nežni bratski osmeh. Ali ovakvo luckasto raspoloženje nikada nije osetio. Ni ovakvo bockanje niz kičmu i u stomaku pri pogledu na blistavo lice mlade žene pored sebe. Neće joj nikad priznati da sada prema njoj oseća veću privlačnost nego prema najlepšim ženama koje su mu se nudile.

- Možda vaša ideja da renovirate kuću čekićem kako biste privukli kupce i nije tako loša - reče on sa osmehom.

- O, ja ozbiljno mislim da negde ima nešto sakriveno. Ulepšavanje kuće je samo sporedna radnja. Sada sam u radovima na njegovoj nekadašnjoj radnoj sobi. Hoćete li da pogledate? Možda biste imali neku ideju gde je mogao da sakrije dragocenosti?

Ustala je živahno i povukla ga za ruku. Nije mu preostalo ništa drugo nego da krene za njom na sprat. U sebi je već vagao nove odluke. Pred očima mu je samo bila njena vitka figura koja se nazirala ispod stare haljine. Hitro se pela, pa je morao da je brzo sledi. Dobro. Već vidi šta će se sledeće desiti. Mlada je, lepa, pozitivno deluje na njegovo raspoloženje. Poslednju svoju vezu raskinuo je zbog neizmerne dosade u koju je zapala. Dame iz njegovog društva koje su bile slobodne za ljubavne veze bile su nešto sasvim drugo. Bar dosadašnje njegove ljubavnice. Sa njima je uvek imao skoro poslovan odnos. Možda su mu baš zato i postajale ubrzo dosadne? Ovo bi bilo nešto sasvim drugo. Obuzimalo ga je prijatno blago uzbudjenje iščekivanja dok ju je sledio uz uske stepenice i isto tako skučen hodnik. Možda zaista nije loša njena luckasta ideja da razruši ovu sumornu kuću. Ionako je najružnija od svih koje je imao prilke da vidi.

Uvela ga je u nešto što je verovatno nekada bilo soba. Na više mesta zid je bio skoro razrušen, videla se cigla, a rupe su zjapile u unutrašnim zidovima,

- Nisam htela da kopam spoljne zidove. Ne verujem da bi tamo nešto sakrivao - objasni ona praktično, pokazujući mu sobu. - Vidite, onaj ugao tamo mi je naročito sumnjiv. Možete li da mi pomognete? Oh, čekić mi je ostao u salonu. Ali dajte tu šipku. To može da posluži kao poluga - pričala je naginjući se nad jednu tek načetu pukotinu.

On pogleda svoje novo odelo koje je obukao specijalno za ovu posetu. Kad bi ona znala koliko je već do sada zbog nje žrtvovao! Čak i svoje novo odelo. Sagnuo se da zaviri u pukotinu, kad se ona iznenada podiže i prosto sudari sa njim. Ovlaž ju je uhvatio za laktove, upijajući je očima.

- Hej! Morate da pazite. Mogla sam da vam otkinem nos - reče ona izmaknuvši se. - Pridržite mi ovo. Tako. A sada gurajte u tu pukotinu da dobro upadne. Ako nešto tamo ima, mora da je bilo pod ključem. Ali za razvaljivanje nam ne treba ključ - brbljala je ona utrapivši mu drugi kraj poluge, onaj koji je virio iz zida.

Haljina joj se slepila od znoja, ali bila je prosto divlje neodoljiva ovako raščupana i obuzeta rušilačkom energijom. Nije imao vremena da uživa u prizoru njenog lica obasjanog unutrašnjom svetlošću, pošto mu je okrenula ledja i sagla se da pogleda.

- Nešto vidim - viknu ona i virnu u pukotinu. - Pritisnite tu polugu malo bolje. Odlično. Čini se da popušta - dograbila je šipku i snažno prodrmala.

On je oprezno pokušavao da svoje novo odelo ipak održi van domašaja prašine, više posmatra- jući nego pomažući. Bože, da li je moguće da se pali na ovako nemoguću situaciju, i na ovako nemoguću ženu, pomislio

je sa čudjenjem. Nešto od njene divlje energije prešlo je na njega, i on oseti neodoljivu želju da je zgrabi i poljubi.

U tom momentu deo zida popusti i gomila cigala sruši se uz tresak i prašinu. On skoči unazad u poslednjem trenutku, ali ona nije pokazivala strah. Samo uzbudjenje zbog novog otkrića.

- Pazite. Mogli smo da stradamo - vikao je on pritiskajući čistu maramicu na nos i usta, ali ona je već počela kroz oblak prašine da razgće preostale cigle i baca ih okolo. Na kraju pobedonosno izvuče paket uvezan kanapom!

- Znala sam da ovde mora nešto da bude! - viknula je i stavila paket na sto, nečekajući da se prašina slegne. - Vidite. Šta bi ovo moglo da bude? Poznavajući gramzivost gospodina Ketlinga, to mora da je nešto vredno.

On uze da pregleda papire, pa joj uputi jedan ozbiljan pogled. Malopredjašnja čisto muška zainteresovanost ustuknula je pred njegovom dominantnom poslovnom zainteresovanošću. Listao je vredne papire sa napregnutom pažnjom. Gutala ga je nestrpljivo očima.

- Pa? Je l’ vredelo truda? - upita ga na kraju, nemogavši da sačeka da pregleda sve.

- Gospodjo Ketling, ne znam kako ste stajali pre ovog otkrića, ali sada vam kažem da ste izuzetno bogata gospodja - reče on ozbiljno i malo svečano. Ovo je zaista bio značajan trenutak. Materijalne vrednosti i posao ipak su bili hitniji. Za ostalo će se postarati ovih dana. Ima vremena. - Ovo su vrlo vredni papiri - dodao je.

- Šta sam vam rekla! Divno. Vidite da je vredelo da razrušim pola kuće. Sada ste se i sami uverili da imam dovoljno da vam isplatim Vinter Kros! - uzviknu ona veselo.

- Ponavljam da vam nisam ništa obećao - naglasi on malo ukočeno.

- Nikad ne reci nikad. Hoćete li da ponesete te papire i da ih proverite?

- Ja da ih ponesem? - zapanji se on. - Zašto da ne? Čim ste ih procenili kao vredne,

smatram vas dovoljno upućenim da se pobrinete za njih. Možete slobodno da to unovčite, prodate ili učinite sa njima šta smatrate da je najpogodnije. Dajem vam puno ovlašćenje.

- Zar ćete nešto tako vredno predati u ruke skoro potpunom strancu? - nije mogao da veruje. - Vi me... vi me uopšte ne poznajete! Mogao bih da vas prevarim...

- Ma, hajde, šta je vama? Odlično znamo i vi i ja da su kod vas u sigurnim rukama - reče ona nehajno, zavirujući u onu rupu u zidu i čeprkajući po njoj u potrazi za eventualnim ostacima.

- Ja znam da li su u sigurnim rukama, ali otkud biste vi mogli znati? Možda bih mogao da se polakomim i da ih zadržim za sebe, da vas prevarim? Kako možete da budete tako sigurni kad me i ne poznajete - poče on da se buni. Nije mogao da shvati njenu odluku. Smatrao ju je uvredljivo lakomislenom i nepromišljenom. A to su osobine kojih se on duboko gnušao.

Ona se ovlaž osvrnu i baci letimičan pogled na njega. Zaista je izgledao uznemireni potresen.

- Nemojte da mislite da sam naivna i glupa kako vam sada jzgledam. Dajem vam te papire zato što vam na čelu piše da ste savestan i ozbiljan čovek, da u životu nikada ništa niste učinili nedolično, neprikladno, da sve radite po pravilima, da ste ispravni od glave do pete, da poštujete sva društvena pravila i zakone i da nikada ništa ne biste uradili što je u suprotnosti sa njima - izdeklamova ona, a on se oseti pogodjen kakvim je tonom izrekla ovu listu osobina, kao da su nešto čega se treba stideti.

- Mislim da opstanak društva i počiva na poštovanju pravila... - poče on malo uvredjeno.

- Ovo je trebalo da bude kompliment. Samo sam htela da kažem kako u vas imam puno poverenje - neočekivano se okrenula i stala ispred njega, zagledajući mu se u oči direktno i otvoreno.

U momentu mu se učini da kroz dva njena blistava oka može da zaviri u samu njenu dušu. A ono što se tamo naziralo delovalo mu je još privlačnije nego ono što je stajalo pred njim ispod razbarušene kose i u prljavoj haljini. Gledao ju je nekoliko trenutaka, puštajući da mu talasi ponovnog neočekivanog uzbudjenja zapljuskuju um i telo. Zanimljivo je kako je puna uznemirujuće energije, a opet na njega deluje opuštajuće i umirujuće.

- Hvala, neću izneveriti to poverenje. Odneću ovo mojim advokatima na procenu. Želite li da ove akcije prodate? Ako želite, mogu da se i za to pobrinem. Možda će biti potrebno neko vreme za to...

- Znala sam. Vidite da sam u pravu. Sigurna sam da u vas mogu imati puno poverenje i da ćete sami proceniti šta je najbolje da se sa njima uradi. Sići ćete sami, g-đa Pil će vas ispratiti. Ja moram ovo da dovršim. I dodjite ponovo. Uvek ste dobrodošli u ovoj kući, to ne moram posebno da vam naglašavam. Naročito ako se predomislite... znate u vezi čega - vragolasto se nasmejala.

Nasmeja se i on malo zbunjeno. Mislio je da će možda iskoristiti nastajanje neke... posebne atmosfere medju njima... Ostale žene nisu gubile vreme kada dodje do ovakvih dvosmislenih trenutaka, reči i pogleda. Uvek su preuzimale inicijativu zavodjenja i nisu propuštale priliku. A ona ga ispraća. Odnosno, šalje ga da dole g-đi Pil da ga isprati.

Sišao je niz stepenice i sačekao pomenutu g-dju Pil da

ga isprati do vrata. - Baš lepo od vas, gospodine, što ste došli da

pomognete našoj miloj gospodji. Ona ne želi pomoć, misli da sve može sama, ali... Lepo je to kad se neki džentlmen angažuje da pomogne bespomoćnoj ženi. A ona se dosta namučila u životu - uzdahnula je poverljivo. - Udali su je takoreći kao devojčicu, pravo iz školske klupe. Nije ni osamnaest imala, a gospodin Ketling bio je skoro četrdeset godina stariji od nje. Ajde što je bio stariji, nego što nije bio dobar čovek. Svakakvi sumnjivi tipovi su se ovde muvali i dolazili kod njega. A ona gore zaključana u sobi. Grehota... Ali, hvala bogu, završeno je. Mila moja gospodja. Kao da nije provela tri godine u paklu sa samim djavolom. Na njoj se ništa ne vidi. Vesela je i srećna kao da nikad ništa loše nije doživela - uzdisala je g-đa Pil više za sebe nego što je njemu pričala; četkajući mu prašnjavo odelo.

On produži pravo do svog advokata, po prvi put u životu ne mareći da li mu je odelo besprekorno i da li izgleda dovoljno reprezentativno u skladu sa svojim visokim položajem. Morao je da se uveri da su papiri zaista vredni, da se nije prevario i dao joj lažnu nadu. Osmehnuo se idući niz ulicu. Ona je zaista osoba koja diže raspoloženje. Razmišljao je o rečima g-đe Pil. Treba zaista jaka volja i pozitivna energija da čovek ne potone kada se nadje u centru zla. A ako je uz to osoba koja uspe u tome izuzetno mlada i bez životnog iskustva i mudrosti, to je ogroman podvig i uspeh.

Kako je samo promenio mišljenje o njoj u ova dva susreta. Pri prvom susretu gledao ju je sa visine, kao uštogljeni, uobraženi pripadnik svog društva. Neka druga bi se povukla, pokolebala. A ona mu je pokazala dâ ne haje za njegovo mišljenje i bila je spontana i opuštena. Takvo ponašanje* se smatra neprikladnim u njegovom

društvu, gde je važnija dostojanstvenost i oholost nego iskrena osećanja i radost. Ne bi se ona nikako uklopila tamo. Ali ko kaže da on ima nameru da je uvodi u svoje društvo? Kad proda onu ruinu od kuće, može da se preseli u neku udobnu kućicu na periferiji gde bi mogao da joj dolazi neometano u posete i uživa u njenom društvu. Ubrzao je korak pri pomisli na zadovoljstvo koje može da proizadje iz tih poseta.

* * *

Kada je ponovo svratio posle dva dana, nije je zatekao kod kuće. Posedeo je u salonu neko vreme, čekajući je da se vrati iz kupovine, ali kako je postajalo očigledno da će se zadržati, on sa žaljenjem ustade. Ostavio je posetnicu.. Možda je bolje da svrati sutra. Iznenadilo ga je koliko je bio nestrpljiv da je vidi. Nije ni znao to dok nije shvatio dubinu svog razočarenja što je nije zatekao kod kuće. Otići će sada u nekoliko poseta, a večeras ima pozivnice za nekoliko balova. Odlučio je da ode samo na jedan, da pravi društvo Džejn i ledi Derbi. Nije imao želju da se muva kroz gužvu, smeje se istim šalama i klima glavom istim ljudima. I izbe- gava iste dame koje ga prate iskus-nim pogledom. Kao i mlade devojke i njihove roditelje, koji ga isto tako ne ispuštaju iz vida i love svaki njegov gest, pogled i pokret, preme- ravajući šanse svojim mezimicama.

Baš mu je bilo krivo što nije zatekao g-đu Ketling. On zastade. Da li to znači da mu je zanimljivije sa njom, dok joj pravi društvo da razbija zidove svoje kuće, nego da igra i udvara se najlepšim devojkama u Londonu? Zanimljivo.

A En Ketling je uzviknla radosno kad je videla njegovu

posetnicu. - Šta je rekao, šta je rekao? Je l’ bio lepo

raspoložen? Ili se mrštio? Joj, ne mogu da čekam do sutra. Moram da odem i vidim šta ima za mene. Mora da ima neki razlog što me je čekao toliko. Baš mi je krivo što sam se zadržala. Možda je veliki novac u pitanju? Možda će se predomisliti i prodati mi Vinter Kros!

Ona brzo vrati šeširić na glavu i veza vrpcu ispod brade. Sjurila se niz stepenice i uskoro je zadihana zvonila na vrata njegove kuće.

- Ledi Derbi, dole je neka mlada gospodja, traži g-dina Vortona - obavesti ih sobarica u salonu.

Ledi Derbi podiže glavu kao lovački pas na tragu i oštro pogleda devojku. I Džejn podiže glavu. Bile su same kod kuće.

- Koja gospodja? - upita oštro ledi Derbi. - Ne znam. Nije do sada dolazila. G-đa Ketling, čini mi

se. Da, tako se zove. Mozak ledi Derbi je radio munjevitom brzinom. - Pustite je ovamo da vidimo šta hoće. Mislim, možda

mi možemo da joj pomognemo - reče ona dostojanstveno, sa bezizražajnim licem.

Džejn je pogleda. Kada njena tetka ima ovakav izraz, to znači da u njoj ključa od raznih osećanja.

U salon upade nasmejana En, ali kad vide nepoznata lica, zbunjeno zastade i nespretno se nakloni. Odmah se osetila kao ona nekadašnja devojčica pred strogom učiteljicom. Zastrašujuća dama ustade i podje joj u susret, odme- ravajući je od glave do pete vrlo neprijatnim i prodornim pogledom. En izravna haljinu, pitajući se da nije nešto nakrivo namestila.

- Ja sam ledi Derbi, tetka gospodina Vortona. Mogu li da vam pomognem? - glasilo je pitanje, naoko ljubazno, ali En oseti da zvuči kao upozorenje.

- Gospodja Ketling. - predstavila se uz ponovni trapavi naklon. Oseti da je lepa devojka iz ugla radoznalo gleda. To mora da je sestra gospodina Vortona. Baš je bila slatka. I ličila na njega.

-Tražili ste mog nećaka? - opet upita ledi Derbi primoravajući došljakinju da ponovo pogleda u nju.

- Da. On je... trebalo da završi neke poslove oko mog nasledstva - reče En. Iako prilično neiskusna, osetila je da mora da bude oprezna u izražavanju kod ove opasne ledi. Imala je nekada u školi par ovako zastrašujućih učiteljica.

- Nasledstva? - ponovi ledi Derbi sa visine, odmeravajući njenu skromnu haljinu.

En pocrvene od stida i pogled joj se zaustavi na Džejn, kao da traži pomoć od nje. Ali Džejn je i sama bila stidljiva, pa ma koliko želela da joj pomogne, nije ništa rekla. Samo ju je radoznalo i donekle ohrabrujući gledala, prepoznajući u njoj neiskustvo i tremu.

- Vidite... ja sam udovica gospodina Ketlinga. Onog što ga je ubio provalnik pre tri meseca. Mora da ste čitali u novinama o tome. Nije se do danas utvrdilo ko je u pitanju, ali bio je čitav skandal u vezi sa tim ubistvom... - poče ona, kasno shvativši da nije poželjno pominjanje bilo kakvog skandala u prisustvu ledi Derbi, koja skupi obrve. - Ovaj... gospodin Vorton mi je pomogao da nadjem neke sakrivene papire u mojoj kući, pa... dolazio je danas, pretpostavljam da je ipak nešto vredno bilo u pitanju, kao što je i rekao... - glas joj se izgubi pri pogledu na orlovski pogled ledi Derbi.

- Moj nećak je bio kod vas? - upita ona ne menjajući boju glasa, što je delovalo naročito zastrašujuće.

En požele da je odobrovolji, na jedini način koji se setila.

- Da, pomogao mi je kada sam rušila zid u radnoj sobi

g-dina Ketlinga, gde je držao sakrivenu dokumentaciju... - opet se ona izgubi u smetenim objašnjenjima.

Ledi Derbi bila je sve smirenija i sve odlučnija. Privlačna mlada žena nije mogla da je obmane svojim nebuloznim lažima.

- A kako ste vi upoznali mog nećaka? - prekinu ona očiglednu bujicu budalaština koje je posetitelj- ka nameravala da izjavi povrh onih koje je već izustila.

- Vidite, ja sam mu pisala i molila ga da mi proda Vinter Kros. To je imanje koje je nekada pripadalo mojoj porodici. Jako, jako bih želela da odem iz Londona i tamo ponovo živim.

- Vinter Kros? Pa to je van grada. Zar tako mlada i... privlačna žena žudi za selom? - glas i pojava ledi Derbi bili su krajnje odmereni.

En poče da se pita da li će ikada imati šanse da i ona postane tako velika gospodja kao što je tetka gospodina Vortona. Ma koliko vežbala pred ogledalom odmerenost i ozbiljnost, uvek bi prsnula u smeh.

- Moj brak trajao je tri godine, i hvala bogu, sada je konačno završen. Mislim da sam zaslužila da sada uredim život kako ja želim, - povrati ona hrabrost čim se vratila na svoju omiljenu temu - svoju konačnu ličnu nezavisnost.

- Zaista? - podiže obrvu ledi Derbi, na sličan način kako je to umeo i Henri Vorton. En kao da se okuražila kad je uočila trunku sličnosti izmenju njega i njegove tetke. - Pa... kako je moj nećak odgovorio na vašu molbu?

- Oh, daće mi ga on, nije ni svestan toga još. Mada ću morati još da ga nagovaram na to - nas- meja se En slatko, ne uočavajući da se ledi Derbi ukočila na stolici.

- Daće vam ga? - upita ona neobično tiho, ali En ništa nije primećivala.

- U stvari, nije to zaista obećao, nisam baš bila

iskrena prema vama - saže se En poverljivo prema njoj. -Ali mislim da je on veoma dobar čovek. Objasnila sam mu kako mi je neobično stalo do tog imanja, a ne verujem da je baš toliko neosetljiv. Uostalom, platiću mu za njega veoma dobro. Sada sam dosta imućna, po svemu sudeći. Sam mi je to rekao.

Ledi Derbi se nakašlja, bacivši brz pogled na radoznalu Džejn. Pitala se da li da je ostavi ovde i bude svedok predstojećeg neprikladnog i oštrog razgovora ili da je zamoli da pre toga izadje iz salona. Mlade devojke treba poštedeti nekih tema.

- Znači... vi ste udovica, tako ste rekli? - upita ponovo ledi Derbi, pitajući se kako da postupi sa ovom... osobom. Da li da je još malo ispita ili da je izbaci iz kuće istog momenta? Za izbacivanje još nema dovoljno argumenata i dokaza. Osim toga, ako je draga Henriju, može doći samo do kontraefekta. Zato reši da sazna što više o njoj pre nego što krene u napad.

- Jeste. Od pre tri meseca - odgovori radosno En. - Pa, zar vam nije bolje da ovde nadjete novog muža,

nego da se odmah zabijete u selo. Još ste mladi, možete lako da se ponovo udate - povrati ona koliko-toliko ljubazni ton. Mora da sazna u kakvoj su vezi ona i Henri. I ako nisu, da li je Henri zainteresovan za nju i koliko. Neće ga prepustiti tamo nekoj anonimhoj budalastoj mladoj udovici kada je na pragu da ga dobro oženi.

- Ma ni govora! Tek sam se oslobodila jednog, sad da se zarobim uz drugog. Nemam nemeru da se udajem ni sada, ni ikada!

- Ah, tako. Vi ste za to da slobodno živite — zaključi ledi Derbi ledeno.

- Da, da. Slobodno. U pravu ste - potvrdi brzo En, zadovoljna što su se konačno složile.

Džejn je slušala i jednu i drugu, neshvatajući ništa.

Jedino što joj je bilo poznato je bila ledena smirenost ledi Derbi. Izgledala je kao lovac koji sateruje svoj plen u bezizlaznu situaciju i samo je pitanje vremena kada će ga zgrabiti i rastrgnuti. U momentu joj bi žao mlade žene koja ništa nije slutila. Osim toga, bez obzira koliko je poštovala svoju tetku, brata je više volela i nije želela da mu se neko meša u život.

- Mislite da će moj nećak moći da vam bude zaštitnik? - glasilo je novo pitanje.

- Oh, on je vrlo ljubazan. Sam mi je ponudio pomoć oko tih dokumenata.

- Kažete da je dolazio kod vas? - ponovo upita ledi Derbi. Već je u glavi napravila sliku cele situacije. Sva sreća što Henri nije bio kod kuće, inače ne bi saznala za ovako nešto.

- Jeste. Gospodja Pil kaže da nije bilo lepo što nismo sedeli u salonu, nego sam ga odvela gore u sobu...

Gospodja Derbi ukoči pogled na njoj. Nije mogla da veruje u ono što će ova glupa žena upravo sada izgovoriti pred rodjenom tetkom i sestrom tog gospodina. Ona otvori usta da joj oštro preseče izlaganje.

- ...da mi pomogne da razrušim taj zid. Sav se isprljao. G-đa Pil kaže da sam bila neuljudna što sam ga tada dovela u tako neprijatnu situaciju. Ali vidite, nikada nisam imala priliku da zaista budem dobra domaćica.

- Zid? - ledi Derbi se prvi put u toku ovog razgovora zbuni.

- Da, da. Vidite, čak sam i čekić kojim sam udarala zidove zaboravila u salonu, ali gospodin Vorton je mogao da iskoristi jednu šipku kao polugu... U stvari, veći deo sam ja sama obavila, mada je i gospodin Vorton pomogao - objašnjavala je En, a Džejn poče da se smejulji iz svog ugla, posmatrajući zapanjeno lice svoje tetke.

Mlada gospodja Ketling očigledno je bila mnogo

interesantnija nego što se očekivalo pri njenom dolasku. - On je... rušio zid u vašoj kući? - upita polako ledi

Derbi, pokušavajući da pohvata zamršene konce ovog razgovora.

- O, baš mu hvala na tome. Pitanje je da li bih bila tako uspešna da on nije naišao da mi pomogne.

-Ali... zašto rušite kuću? Mogli ste da je lepo prodate... ako nameravate da idete na selo - podseti je ledi Derbi.

Treba da se vrati na temu koja joj je jasna. Možda će morati da se umeša i spreči moguću katastrofu. Ako se ovoj neobičnoj mladoj ženi hitno omogući odlazak iz Londona i iz blizine njenog nećaka, možda bi i bilo moguće sprečiti neprijatnosti njihovog zbližavanja. Za sada, po njenoj proceni, nije izgledalo da je ova smušena žena ljubavnica njenog nećaka. Da jeste, već bi je uputio u pravila lepog, pristojnog ponašanja. A jedno od osnovnih pravila je da ljubavnica nikada, ali apsolutno nikada ne sme da dodje u porodičnu kuću gospodina kome pruža ljubavne usluge.

- O, ne brinite. Prodaće se ona i ovako, samo da se pročuje priča kako u njoj ima skrivenog blaga. A osim toga... predstavlja mi pravo zadovoljstvo da je svu razrušim - reče ona pakosno-veselo. - Dosta sam bila njena zatočenica. Sada je vreme da uzvratim udarac - završi ona šaljivo hvatajući vedri pogled Vortonove mlađe sestre, i prihvatajući ga kao podršku.

- Henri vam... ni u čemu drugom nije pomagao? - upita oprezno ledi Derbi.

Ono što je pomislila da je drskost, u stvari je bila krajnja dečija naivnost kod gospodje Ketling. Naivnost koja je većini muškaraca prosto neodoljiva, seti se ona tmurno. Opasnost uopšte nije prošla time što je otkriveno da ovo nije Henrijeva ljubavnica. Možda čak ni on još uvek nije svestan dražesne privlačnosti En Ketling. Ali

ledi Derbi itekako jeste. -Ali to je zaista značajna pomoć - pobuni se En. Sve ovo je za nju očigledno bila naivna igra. Ledi Derbi

nije mogla da shvati da je neko toliko slep i glup. Ili je sve samo maska? Možda nisu ljubavnici... još. Ona je bolje osmotri, pokušavajući da je vidi očima muškarca... očima svog nećaka. Lepa je, mora se priznati. Zgodna, sveža i mlada. Dečija naivnost u ženi može biti vrlo privlačna muškarcima, pomisli ona jetko, sećajući se avantura svog pokojnog muža. Opasnost koja vreba iz ove mlade žene mora se, saseći u korenu. Odmah!

- Gospodjo Ketling... mislim da bi zaista bilo dobro da se uskoro ponovo udate. Naravno, trebalo bi da odaberete nekog mladog, nekog po vašem izboru... Bez obzira na vaše loše iskustvo, mislim da ste suviše mladi i naivni da sami živite u ovom surovom svetu - reče ledi Derbi skoro dobronamerno.

En zausti da se pobuni, ali ledi , Derbi nastavi. - Vi ste sada kao zrela voćka. Ubraće vas prvi koji

naidje. Zato je bolje da se što pre stavite pod nečiju zaštitu. Vidite, nisu svi muškarci dobronamerni. Mnogi bi hteli da iskoriste i zloupotrebe takvu naivnost.

En Ketling je zbunjeno gledala u nju, zatvarajući usta. - Mnogi muškarci uzimaju lepe žene za ljubavnice. Ali

vidite, oni se nikada ne žene s njima. To nije pristojno u visokom društvu. Oni se uvek žene mladim, nevinim devojkama, bogatim naslednicama. A zgodne udovice obično završe kao nečije metrese, ako nemaju sreću da se opet udaju dok im je ugled još uvek validan.

- Oh! Ali ja nisam... - Brinem se za vas. Zavešće vas nečije lepo lice i

ljubazno ponašanje, pa više nećete biti poštovana g-dja Ketling kojom bi se oženio svaki pristojni gospodin, nego ozloglašena ljubavnica, koju će odbaciti posle upotrebe.

- O, ne! - uplašeno uzviknu En. -Ali ja to neću dozvoliti. Ja sam se zarekla da mi muškarac neće prići bliže od deset stopa! Zato i želim toliko to imanje. Tamo ću živeti potpuno sama i mirna.

- Pa... možda bih mogla da utičem na mog nećaka da vam ga proda — pogleda je ledi Derbi ispod oka.

- Zaista? Oh, tako ste ljubazni i dobri! Učinili biste to za mene? - osmeh se ponovo vrati na lepo lice En Ketling.

- Naravno, zašto ne bih? Kad već imate želju da odete daleko od Londona. Nije to za mlade lepe žene koje još ne žele da se udaju - klimala je glavom diplomatski ledi Derbi. - A dok ne uspem, možda je bolje da se ne vidjate više sa mojim nećakom. Bojim se da mi onda neće uspeti da ga nagovorim...

- Da, u pravu ste - reče En bez razmišljanja. Njoj je u glavi bilo samo to kako će joj ova dobra gospodja pomoći da se ponovo domogne Vinter Krosa, koga toliko želi. To bi zaista bilo divno. Baš je ljubazna ledi Derbi. Ne bi mogla biti bolja.

* * *

Kad je Henri ušao u salon dočekala ga je neobična tišina. Ledi Derbi je značajno sedela, još uspravnija nego inače, a Džejn je bacala radoznale kradomične poglede na njega.

- Dobro, hoćete li mi reći šta se dešava, ili moram to da izvlačim iz vas? - upita on neobično lepo raspoložen. To raspoloženje ga je držalo celog dana. Ne, držalo ga je od pre neki dan, od kada je prvi put u životu dobrovoljno upropastio novo odelo.

- Dolazila je gospodja Ketling, tražila je tebe - reče ledi Derbi pogledavši ga.

On podiže obrvu, prikrivajući oprez. - I? Kakvu je pometnju napravila? - pokušao je da

zvuči nehajno pod budnim okom svoje tetke. - Otkud znaš da je napravila pometnju? — odmah se

ubaci ledi Derbi. - Džejn, da li ti misliš da je g-đa Ketling osoba koja

lako pravi pometnju? — okrenu se on veselo svojoj sestri, a ona ne izdrža nego se nasmeja.

- O, Henri, ona je zaista jedna zabavna osoba. Uživala sam u njenoj poseti.

- Nije ona zabavna. Ona je osoba koje treba da se kloni mlad, slobodan muškarac koji treba da razmišlja o svojoj ženidbi - ubaci se oštro ledi Derbi i Džejn odmah ućuta.

- Zašto da se kloni? Nije ni bolesna, ni opasna - pobuni se Henri.

- To ti se samo čini. Te mlade, zgodne i naivne žene su opasne, Henri. Nije ona od onih iskusnih koje muškarci iz visokog društva uzimaju za... prijateljice - reče ona oprezno, bacivši pogled na Džejn, koja je upijala svaku reč. Ali, možda i nije škodljivo da se pred njom otkriju sve karte. Bar da zna šta je čeka. Obično te nevine naslednice, u koje se ubraja i Džejn, koje ugrabe najbolje muževe, završe prevarene i zapostavljene zbog upravo ovakvih navodnih naivki. - Ja znam tvoje... nekadašnje prijateljice. I odobravala sam tvoj izbor. Zdrav, mlad muškarac mora da ima oduška. Do sada si uvek pravio pravilan izbor. Sve su one bile odmerene i dame, koliko se to može reći za takvu vrstu žena.

- Ledi Derbi, mislim da je ova priča otišla malo predaleko... - poče Henri vraćajući svoje uobičajeno ozbiljno lice, ali ona ga prekinu.

- Žene kao što je g-đa Ketling ne spadaju u tu kategoriju. Molim te da ne upropašćuješ svoju

budućnost. - Ledi Derbi! Pa ja nemam nikakve veze sa njom!

Samo sam joj pomogao u nekim pravnim poslovima! -To tako i počinje. Naivno i nevino. I tako ide, sve dok

ne bude kasno. Rekla sam ti šta sam imala. Ne viđaj je više. To ti je moj savet.

-To mi više zvuči kao upozorenje - reče on. - Možda je i upozorenje. Neću dozvoliti da se neka žena

bez ugleda i položaja nađe na putu tvojoj budućnosti. Vortonovi su uvek uzimali žene iz plemićkih kuća. Kao tvoj otac i deda. Nemoj da ih teraš da se prevrću u grobu.

- Uh, pa vi odoste mnogo daleko! Niti imam u planu vezu niti brak sa gospodjom Ketling. Ali posle ovog razgovora usadili ste mi crva u glavu. Sami ćete biti krivi ako taj crv nešto iskopa - reče on izazovno i izadje iz sobe.

Ona ostade da gleda za njim. Možda mu i jeste usadila crva u glavu, ali najverovatnije je da bi i sam došao na tu ideju. Bolje što mu je rekla da se to ne bi smatralo poželjnim. On je uvek bio odgovoran, zreo, za primer, uvek je ispunjavao svoje obaveze. Nadala se da će ovom pridikom ponovo probuditi te osobine u njemu. Primetila je ona da on ovih poslednjih nekoliko dana nije kao pre. Tek sada joj je jasno zbog čega.

Henri ode u svoju sobu, ali nije dugo bio iznerviran. Razumeo je on svoju tetku vrlo dobro. Već je imao prilike da gleda sa neodobravanjem kako se takve stvari dešavaju drugima. Uvek se slagao sa njom da su obaveze prema porodici na prvom mestu. Čak je ozbiljno uzeo u razmatranje brak sa Lorom Seton. Ni sada nije imao ništa protiv toga. Lora Seton je bila fina devojka, nikakve zamerke nije imao na njen račun. Ali sada zaista ništa loše nije radio da bi trpeo tolike opomene. En... gospodja Ketling nije za njega ništa više nego ostale... U jednom

momentu je zaista tako i mislio. En. Kako je samo neobična, drugačija od ostalih, pomisli nehotice, zabo-ravljajući pridike i ledi Derbi i svoje obaveze prema porodičnom imenu.

En Ketling nikako nije bila obična žena. Ne onako kako je bilo poželjno u visokom društvu. U moru izveštačenih, uzdržanih lica koja su ga okruživala ona je bila kao čaša hladne izvorske vode koja osvežava na vrućini. U njenom prisustvu osećao se opušteno i neobično. Kao da on nije on, kao da postaje neko drugi. Osećao je na momente grižu savesti zbog toga, ali ona je brzo nestajala u moru zadovoljstva i radosnog iščekivanja nečeg... Nečeg što tek predstoji, što će se tek dogoditi, što ni on sam ne može da sagleda. I što već sa nestrpljenjem iščekuje. Moraće to sa njom da reši što pre. Svoju poslovičnu efikasnost upotre- biće sada za svoju ličnu... sreću, možda? Nije bio siguran da li to sme tako da nazove. Sreća je u njegovim krugovima bila nešto čemu su se ljudi rugali, što je bilo rezervisano samo za one nižeg staleža. Ili za žene, možda. Muškarci su imali na umu samo novac, moć i lično zadovoljstvo. Novac i moć već je odavno imao i znao kako se postupa s njima. Lično zadovoljstvo... pa, okusio je i to. Bilo je dobro, ali nikad nije ni zbog jedne žene gubio glavu ni prisebnost. Mogao je tačno da odvoji te dve stvari. Čak i sada nije odustao od nametanog braka sa bogatom i uglednom devojkom.

Ne, činilo mu se da će kao i do sada moći da drži to sve pod kontrolom, daleko jedno od drugog. Hladna glava i bistar um, to je odu- vek cenio kod sebe i kod drugih. Nije mogao da razume ljude koji su od sebe pravili budale zbog malo fizičkog zadovoljstva. To je bilo ispod nivoa, ispod časti. Moglo je sve lepo da se organizuje. Tako je uvek radio do sada. Naravno, te usluge kavaljerski je plaćao. Ni jedna njegova ljubavnica

nije mogla da se požali da je bio škrtica. Sve ih je dobro zbrinuo. Vodio je računa da se i u toj oblasti ne obruka. Jednostavno je morao da bude najbolji u svemu. A to je značilo da ima kontrolu nad svim aspektima svog života.

Činilo se da će se i mala, slatka En Ketling lepo uklopiti u njegove planove. Osmehnuo se. Vinter Kros. Možda bi mogao da bude ekstra velikodušan ovaj put. Ni jedna do sada nije izvukla ni kuću, a kamo li čitavo imanje od njega. Ali mala En možda bi mogla da zasluži, lako su bili jedva poznanici, već je činila da oseća neizmerno zadovoljstvo čak i kad samo pomisli na nju. Naravno, to niko sa strane nije mogao da primeti. Njegovo ponašanje bilo je uzdržano kao i uvek. Samo je on osećao kako ga razgaljuje njeno prisustvo.

Čak i kad nije bila pored njega, misli su mu se često vraćale na nju. Njen zarazni optimizam i detinjasti, nevešti flert posebno su bili interesantni. Bila je i žena i devojčica. Pitao se koliko je težak brak ostavio traga na njoj. Ipak, nije bila nevina devojka. Onda ne bi mogao da kroji ovakve planove. Situacija bi bila sasvim drugačija. Ovako... Znao je da je privlačan ženama. I njegova fizička pojava, a još više ime i položaj činili su ga jednim od najpoželjnijih članova društva. Zašto bi ona bila izuzetak? Prilično radosno je prihvatila svoje udovištvo. Nije se na njoj videlo da je brak ostavio teške posledice, da ne može da bude u blizini muškarca. On nije bilo koji muškarac. Dao joj je diskretno na znanje da ga zanima. Zašto se napravila nevešta, poslala ga da sredi papire? Sve su se ostale njemu udvarale, borile za njegovu pažnju i naklonost. Ipak, nije se nešto naročito brinuo zbog toga. To mu je bilo još interesantnije, što mu je malo izmicala, što je morao da se potrudi oko nje i bude strpljiv.

Ta njena detinjasta, naivna, a u isto vreme energična i divlja priroda nije mu dala da spava, da prestane da misli

na nju ovih nekoliko dana od kada su se upoznali, lako je bila u braku, ona je još u srcu devojčica koja nikada nije bila na balu. Sa kakvim je samo neskrivenim zado-voljstvom razlupala zidove te kuće! To je neki njen smešan način da se osveti za bračno zatočeništvo. Ali onda se uozbiljio. Da li je taj njen nesrećni brak ipak ostavio dublje posledice u njoj? Ne, ne. Njega ni jedna žena nije odbila. To ne može ni da zamisli.

Možda je ledi Derbi vidovita kad je pre njega uočila opasnost u toj mladoj ženi. Nije u poslednje vreme ni na koju ženu utrošio ovoliko misli kao na nju. lako se nevešto povlačila pred njim, oseća duboko u sebi da u njoj postoji nešto neprobudjeno, što tek čeka da se otkrije. A on bi voleo da bude u blizini kad En Ketling otkrije u sebi ženu. Da je on otkrije. Ali samo poiako. Svidja mu se na koji način se zbližavaju. Ima spontanosti i privlačne neizvesnosti u svemu. Posećivaće je narednih nekoliko dana. Da utvrdi da li ga zaista toliko privlači, ili je samo prolazna zalu- djenost u pitanju. Možda će ipak morati da bude oprezan, kao što mu ledi Derbi preporučuje. Pitao se da li En zaista nije svesna svog uti- caja na njega. Do sada nije sreo ženu koja nije bila svesna, koja nije budno pazila na svaki izraz zain- tresovanosti sa njegove strane. Osim nje, koja je uzmicala i pravila se nevešta. Ali, možda su to nova pravila koja igru čine zanimljivijom. Rešio je da prihvati ta pravila.

Odavno se nije ovako probudjeno osećao. Samo bi trebalo da to dobro sakrije. Ledi Derbi budno pazi na njega. Ona je čvrsto naumila da ga oženi Lorom Seton i neće dozvoliti da se njenoj želji bilo šta ispreči na putu. Toj njenoj zamisli nije do sada mogao da nadje ni jednu zamerku. Lora Seton bila je simpatična i mila, bogata i sa dobrim porodičnim vezama. Baš onakva kakvu bi poželeo bilo koji razuman pripadnik društva. I on nije ništa imao

protiv tog braka. Njegova tetka bila je dobra i brižna tetka što se toliko trudila oko njega i Džejn. Za Džejn su već imali dobru priliku za brak. Veridba je već bila na pomolu. Samo se čekala još njegova odluka za ženidbu. Bio je spreman da na kraju ove sezone, na proleće, da svoju ponudu Lori Seton. Ali više mu se nije žurilo. Ženidba nije tako hitna. Može da sačeka još malo. Pa on još nema ni trideset godina! Zašto bi toliko žurio. Naročito sada kad mu nešto sasvim drugo zaokuplja pažnju.

* * *

- Gospodjo Pil! Stigla sam! - uzviknu En skidajući šešir. Prošlo je nekoliko dana od njene posete ledi Derbi. Gospodja Pil se pojavi u salonu. - Da nije svraćao g. Vorton dok sam bila u kupovini? - upita ona.

- Ne, nije. Možda će navratiti popodne - osmehnu se g-đa Pil lukavo. - Znate, on je jedan vrlo pristao mlad čovek. Lep je, pristojan i bogat. Možda biste trebali da preispitate svoju odluku da se više ne udajete... - poče ona. G-đa Pil je veoma volela svoju mladu gospodaricu i dala bi sve na svetu da je vidi srećnu, dobro udatu i zbrinutu. Smatrala je da je En suviše mlada da bi ostala sama.

- Ne, ne - prekinu je En malo zajapurenih obraza. - Ne verujem da je on zainteresovan za mene u tom pogledu - zbrza zbunjeno. Oćutala je one naročite poglede koji su je uvek zbunjivali i činili da se oseća... Lepo? Divno? Kao da bi mogla da poleti? Nije znala kako to da opiše.

- Šta bi trebalo da govori? - kao začudi se g-đa Pil. - Nema šta tu da se govori. Samo to što posled- njih nekoliko dana ne izbija od nas sve govori. Vi ste lepi,

mladi, bogati takodje. Pristojan muškarac samo dodje i zaprosi ženu ako ima ozbiljne namere. Eto, tako sam se i ja udala za mog gospodina Pila. Nije mu mnogo trebalo da proceni da ću mu biti dobra žena.

- Ah, neću o tome da razgovaram. Gospodin Vorton je ozbiljan čovek. On nikada ne pominje... ništa slično - sada su joj obrazi bili crveni.

- To je odlično što je ozbiljan i pristojan. Raspitala sam se ja o njemu. On je iz odlične porodice, veoma bogat. Ali vrlo je odgovoran. Nikada se o njemu nije čuo nikakav trač. Ako i ima nestašluke kao ostala mlada gospoda, budno pazi da se za njih ne sazna.

- Kakve nestašluke? - upita En. - Pa... razne. Nema veze, to vas ne treba da interesuje.

Vi ste pristojna mlada dama. I verujte, osećam da ćete se opet udati, iako tvrdite da nećete - osmehnu se gospodja Pil, dodirnuvši svoj nos, da potvrdi ono što je namirisala.

En se okrenu od nje da sakrije zbunjenost. Ovih nedelju dana od kako im gospodin Vorton dolazi skoro svakodnevno, osetila je neku promenu u sebi. Prijale su joj njegove posete, ali neka uznemirenost kao da je rasla u njoj sa svakim njegovim dolaskom. Ona opuštena radost i bezbrižnost novootkrivene slobode kao da su se malo povlačile pred njegovim tamnim očima. U tim prilikama nije znala šta da kaže, pa bi zbunjeno zaćutala. Jedino što je znala bilo je da jedva čeka da čuje njegove korake na prilazu ispred kuće. I da joj sve teže pada svaki njegov odlazak.

Oko pronadjenih vrednih papira sve je odavno bilo sredjeno, ali on je i dalje nastavljao da dolazi. Gospodja Pil je to tumačila privlačnošću svoje mlade gazdarice. En nije smela to ničim da tumači. Znala je samo da joj srce udara kao ludo kada se približi uobičajeno vreme njegove posete. I da bi mogla da presvisne od tuge ako bi on

iznenada prestao da dolazi. Pitao ju je prilikom poslednje posete da li je nesrećni

brak ostavio traga na njoj. Nije znala šta da mu odgovori, samo se osmehnula.

- Ako i jeste, osvetila sam se gospodinu Ketlingu tako što sam mu razrušila celu radnu sobu i pola kuće. Znate to.

- Mislim da je krajnje vreme da date kuću na prodaju i predjete u neku manju i udobniju.

- Pa... Možda ste u pravu. Trebalo bi da potražim nešto prikladno.

- Dozvolite da se ja potrudim oko toga. -Oh, hvala. Vi ste tako efikasni u rešavanju problema.

Zaista je to velikodušno od vas. -Ni najmanje. Verujte da će mi predstavljati

zadovoljstvo - rekao je on tada naginjući se nad njenu ruku na polasku.

I sada može da oseti njegove usne na nadlanici. Imala je utisak da je rukoljub samo formalan. Zašto ju je tako uzdrmao? Ono malo što je mogla da osmotri kod drugih, imala je utisak da se muškarci samo naginju nad daminu ruku. Zašto ju je onda poljubio? Da nije gospodja Pil u pravu? Možda je zaista zainteresovan za nju? Na tu pomisao talas vreline zapljusnu joj lice. Oh, pa ona i nije tako ravnodušna kako se trudila da izgleda. Sela je pored prozora i zagledala se napoljer kad se neka elegantna kočija zaustavi ispred kapije. Ona uzbudjeno skoči. Da nije on?

U salon je ukočeno i neočekivano umarširala ledi Derbi. En se nehotice osvrnu i osmotri svoj skromni, mračni salon njenim očima.

- Ledi Derbi! Kakvo... neočekivano zadovoljstvo! - uzviknu ona birajući reči.

Ledi Derbi prodje po salonu osmatrajući kao da traži

najbezbed- nije mesto da sedne. Ili kao da će otkriti u kom se ćošku sakrio njen nećak. Na kraju se odluči za najneudobniju fotelju i sede na nju ukočenih ledja.

- Htela sam samo da vidim kako ste. I šta ima novo po vašem pitanju. Moj nećak, na žalost, ne želi da me upućuje u svoje planove. Da li se rešio da vam proda Vinter Kros?

-Vinter Kros? Ne, još uvek nije - zbuni se En, a ledi Derbi po njenom izrazu shvati da se imanje više nije ni pominjalo u razgovorima izmedju njih.

-Ali verovatno vredno radite na tome, zar ne? On je prilično tvrd orah, ali nemojte da odustajete. Treba mu svakodnevno ubedjivanje kada želite da nešto postignete - reče ledi Derbi prilično jetko.

- Pa... moram priznati da on svraća skoro svakog dana. Pružio mi je veliku poslovnu pomoć. Neobično sam mu zahvalna. Sada će gledati i da mi nadje neku bolju kuću, a da ovu dam na prodaju... - poveravala se En, a ledi Derbi je prostreli pogledom.

- Novu kuću? To je zaista ljubazno od njega - procedi ona. - Obično je hladan i nepristupačan prema novim poznanicima. Ali kod vas se lepo pokazao.

- Oh, nije on tako hladan. Veoma je ljubazan. Cenim njegovo... prijateljstvo - zbunila se malo En, a staroj ledi ne promače rumenilo koje joj je prekrilo obraze i još više se naroguši. Stvari su ovde očigledno otišle mnogo dalje nego što je trebalo.

- Pa, kad cenite... hoćete li da nam se večeras pridružite na balu? Verovatno bi se prijatno iznenadio da vas vidi tamo... u našem društvu. Džejn i ja ćemo poći malo ranije. On uvek kasni, kao i svi mladi ljudi. Dok obidje sva mesta za okupljanje... - poče ledi Derbi neočekivano slatkorečivo.

- Oh... Nisam sigurna... - zbuni se En. O takvom

nečem nikada nije razmišljala. Pitala se ponekad uveče, kad se spremala za spavanje, da li on sada igra i udvara se devojkama, ali nikada nije pomislila da ona može da se nadje na balu na kom je i on. Srce joj jače zalupa. Da ga iznenadi?

- Hajde, podjite sa nama - ledi Derbi je odjednom izgledala naročito zainteresovana da je vidi večeras na balu. - Poslaću kočiju po vas. Čekaćemo vas tamo. Džejn i ja. Niste nikada bili na balu?

- Nisam. Zaista... zaista ste veoma ljubazni - reče En predo- mišljajući se. Uzbudjenje ju je već zahvatalo. Da li bi zaista mogla da vidi večeras Henrija? Kako bi on reagovao da je vidi u balskoj haljini, doteranu? Da li bi je pozvao da igraju? Ledi Derbi je izgledala neobično zadovoljno dok je posmatrala njeno zažareno lice.

- Nipošto. Zašto da sedite kod kuće kad možete da se provedete sa nama. Vidimo se večeras. Nikako ne propustite ovu priliku. Ako navrati Henri, ne morate da mu pomenete to. Neka bude iznena- djenje za njega - reče ona izlazeći iz salona sa samozadovoljnim izrazom na licu.

Hitno mu je bilo potrebno priredjivanje jednog ovakvog iznenadjenja. Moraće da nadoknadi propušteno. A ona nije bila osoba koja lako ispušta konce iz ruku. Večeras će se potruditi da svom nećaku izbije ovu ženu iz glave.

* * *

- Draga Margaret, bila sam slobodna da na vaš večerašnji bal pozovem jednu gošću - reče ledi Derbi sa naročitim osmehom.

- Kakvu gošću? Lora, dušo, dodji da ti namestim taj

ukras - pozva domaćica svoju ćerku. - Zašto se tako smeškate, ledi Derbi? Kakva je to gošća?

- Naročita. To je prijateljica mog nećaka. - Oh! - neprijatno se iznenadi ledi Seton. - Niste valjda

pozvali njegovu... ljubavnicu? - Nadam se da za sada to još uvek nije. A kada večeras

završim sa njom, sigurno neće nikada ni biti. - Kako to mislite? - upita Margaret Seton tiše. Nije joj

trebalo mnogo objašnjenja. I ona je žarko želela taj brak izmedju svoje ćerke i Vortona.

- Videćete. Neću morati uopšte da se mešam. Moja savest će biti mirna. Ona će sama sve uraditi. Stići će ovamo svakog časa i nadam se uspešno napraviti kom-pletnu budalu od sebe.

- Zašto ste tako sigurni? - Zato što je takva. Naivna je preko svake mere. Ne zna

pravila ponašanja u visokom društvu. A kada napravi budalu od sebe, napraviće i od Henrija. A on to ne može da podnese. To je njegova najveća mora. Da ispadne budala u društvu. Celog života se trudi da bude ispravan. Sada će se za jedno veče srušiti sav njegov trud. Svi će mu se smejati i neće mu preostati ništa drugo nego da odustane od nje. Neće hteti ni da čuje više za nju.

- Ali ako ne bude tako? Možda ona ipak ima... veću moć nad njim nego što mislite?

- O, uvek postoji hiljadu načina da se osujeti neka veza. Dovešćemo je naprosto ovamo i postaviti kao mamac. A muškarci ne mogu da odole takvom mamcu. Svi će se sjatiti oko nje kao muve na med. Mora neko da je ugrabi.

- Toliko je privlačna? - upita ledi Seton sa strepnjom.

- Moram priznati da jeste. Na, po meni, budalast način. Verujte mi, ako ne ispadne budala, bar će se naći

još muškaraca koji će je smatrati privlačnom. I obasuti je pažnjom. A kako će ona reagovati na to da se nadje u centru muške pažnje, od toga će zavisiti njena budućnost. Može se desiti da dobije i neku povoljniju ponudu, pa odustane od mog nećaka. Već sam pustila priču kako je veoma bogata, mlada i lepa. A na to niko ne može da ostane ravnodušan. Možda se polakomi za muškom pažnjom, ko zna... Nije imala prilike da izlazi, udali su je vrlo mladu, iz školske klupe. Nema pojma ni o životu, ni o ponašanju. Ni o opasnostima koje vrebaju mladu, nezaštićenu ženu u svetu punom muškaraca.

- To zvuči vrlo zlokobno - nasmeja se g-đa Seton. - Ali šta će reći Henri? Biće vrlo ljut na vas zbog svega toga.

-1 ako bude ljut, moraće da prizna da sam bila u pravu. Ne može se dugo ljutiti. On je razuman čovek. A ona nije mlada devojka za udaju kao Lora. Nikakve opasne ljubavne veze neću trpeti sada kada smo pred ciljem. Sigurno je da mu neće prijati pogled na nju okruženu muškarcima. On je ube- djen da je ona naivno nevinašce. Prilično je vesele prirode. Može lako da se desi da ta veseiost ovde u društvu izgleda kao lakomislenost i privuče mušku pažnju. U svakom slučaju ništa neće biti kao pre. Ili će ga obrukati, a on to ne trpi, i ne dozvoljava da ispadne budala. Ili će je smotati neko drugi, ako još nisu u vezi. Evo je, ulazi u salu.

-Zaboga, pa ona je došla sama, bez pratnje! - zgranu se g-đa Seton.

Ledi Derbi sa zadovoljno osmehnu. To je bio osmeh ptice grabljvice koja se nada dobrom ručku.

- Naravno, draga moja. Ja sam joj ponudila samo moju kočiju, ali ne i da je dovedem ovamo. A tu postoje nijanse. Koje ona verovatno neće shvatiti. Rekla sam vam da gajim duboke nade da će ona sve sama večeras uraditi. Ja neću morati da se mešam. Henri ne može da

se ljuti na mene. Samo sam htela da pomognem - ona podiže oči kao da traži svedoka za svoju tvrdnju. - Rekla bih da sve teče kao što sam očekivala. Već je počela time što je došla sama. Dodjite da vas upoznam sa njom. A onda udesite da je upoznamo sa svim zgodnim mladićima u sali. Taman će biti dovoljno vremena dok Henri ne stigne. A on se, po svemu sudeći, neće pojaviti u naredna dva sata. To će biti sasvim dovoljno vremena.

* * *

Henri Vorton zaustavi kočiju ispred kuće En Ketling. Pošao je na taj dosadni bal, kao što je ledi Derbi insistirala, mada bi radije došao ovde i konačno proveo veče sa En. Već mu je dosadila ova njihova igra. Želeo ju je. Što je češće dolazio, sve ga je više mamila i privlačila. Odvlačila mu je misli gde god da se nalazio. Nije više uživao u večernjem provodu, na balovima i u klubovima. Hvatao je sebe kako skoro sve vreme misli na nju. Pošao je na bal, već je kasnio, ali morao je da svrati i da joj kaže da je pronašao idealnu kuću za nju. Mala, ušuškana u zelenilu, skoro neprimetna sa ulice, na odličnom mestu i blizu njegove kuće. To joj neće reći, ali jedva čeka da vidi izraz oduševljanja na njenom licu. Ko zna... Možda neće ni otići na bal kod Setonovih za koji je ledi Derbi bila tako uporna. Neće mu Lora Seton pobeći. Video je da se i ona nada njegovoj pažnji. Teško da će se odlučiti za nekog drugog udvarača ako je on malo zapostavi. Bio je svestan da ga još mnogo žena smatra jednom od najboljih partija za ženidbu. Zašto žuriti?

- O, gospodine Vorton! Baš lepo što ste svratili, ali ledi Derbi je bila brža, pa je moja devojčica otišla na bal njenom kočijom - reče mu gospodja Pil zadovoljno.

Njemu se osmeh ukoči na licu. - Ledi Derbi? - Oh, oprostite. Trebalo je da to bude iznenadjenje za

vas. Tako je ona rekla. Mada je moja mala En smatrala da ipak treba da znate da ju je vaša tetka pozvala.

- Hvala vam. Moram sada da požurim. Kada je otišla? - Ooo, ima skoro dva sata od tada. Hoćete li igrati sa

mojom malom En? Ali on je već trčao preko staze do svoje kočije. Ah, ledi

Derbi! Šta je to smislila?! Smrknuo se u kočiji terajući kočijaša da vozi najbrže što može. Ali, ko zna, do sada je već kasno da se umanji učinjena šteta. Ali zašto je on tako siguran da je ikakva šteta učinjena? Možda zato što poznaje naivnu En i što poznaje svoju opasnu tetku. Mora da je imala smišljen plan kada ju je pozvala da im se pridruži. A to nikako ne može biti ni na čiju korist osim njene lične. I korist Lore Seton.

* * *

Lord Remzbi, Henrijev ujak, neko vreme se motao okolo i osluškivao razgovore i komentare. Njegov hobi je bilo praćenje najnovijih tračeva i smišljanje najbolje protiv-ofanzive i kontriranje društvenim pravilima. Znao je da ga većina članova visokog društva, kome je pripadao zahvaljujući rodjenju i bogatstvu, smatra gubitnikom i klovnom, ali odavno nije mario za to. Čak je u tome video prednost za sebe i svoje poduhvate. A to se dobrim delom svodilo na podsmevanje krutim društvenim pravilima i izvrgavanje ruglu tih istih članova koji su ga gledali sa visine. On još jednom osmotri situaciju pre nego što je prišao ledi Derbi i njenom društvu.

- Draga moja ledi Derbi, kakvo zadovoljstvo da vas

opet vidim - reče on galantno. Ona nabra nos. Nikad nije podnosila Henrijevog ujaka. Smatrala ga je običnim lakrdijašem koji bruka svoje ugledno ime. - Vidim da ste večeras u naročito lepom društvu. Možete li me upoznati sa mladom damom? Čuo sam da je u prijateljskim veza-ma sa mojim milim nećakom Henrijem.

Ledi Derbi ga oštro pogleda. Lord Remzbi kao da je uživao da izigrava budalu, jer se činilo da tu svoju ulogu često koristi za druge stvari. Sumnjala je da se namerno tako ponaša, da bi ljudima u lice mogao da kaže svašta, ono što pristojan čovek nikada ne bi.

- ...ali ja zaista nemam želju da se ponovo udajem - završi En započeto izlaganje okupljenom društvu, malo crveneći jer to više nije bila puna istina. Ali ona ipak hrabro nastavi. - Volela bih da mogu da preskočim period kada svi misle da ako ste žena i to mlada, niste sposobni da se sami brinete o sebi. Zato jedva čekam da postanem džangrizava stara dama od autoriteta - veselo završi ona.

Ledi Derbi ostade nepromenjena u licu, ali nekoliko dama pokriše usta lepezom, a gospoda se diskretno okrenuše u stranu. Jedino je lord Remzbi otvoreno uživao u prizoru.

-To je zaista neuobičajena izjava. Da li imate uzor u tome? - upitao je nevino, kad ga ledi Derbi predstavi.

Ona taman zausti da da oduševljen odgovor, kad je nešto u atmosferi zaustavi i ona malo zbunjeno zastade.

- Ne baš. To sam rekla uopšteno. -Ali apsolutno ste u pravu. Svi misle da mladi ne

znaju da misle svojom glavom i da im je potreban neko da umesto njih odlučuje šta je za njih najbolje. Mlada damo, hoćete li mi ukazati čast da odigrade sa mnom sledeću igru? - nakloni se on. - Porodica, naravno, ima prednost nad ovom nasrtljivom ruljom privlačnih

mladića. Ona ga podozrivo pogleda. - Nećete mi i vi upućivati nepristojne ponude? - Kakve nepristojne ponude? - upita on nevino, ali

uglovi usana mu mrdnuše. - Dobila sam večeras nekoliko vrlo nepristojnih

ponuda. I to od vrlo otmene gospode, od koje bi se to moglo najmanje očekivati - odvrati ona ljutito, a nekoliko para očiju se značajno susretoše.

Ova Henrijeva prijateljica zaista je atrakcija večeri. Imala je pravo ledi Derbi. Odavno se nisu ovako zabavljali. A najinteresantniji deo tek predstoji kad stigne Henri. Neće mu biti milo kad čuje šta je sve izjavljivala. Pojedine njene izjave bile su tako neverovatne da nisu znali da li da se čude, da je žale, ili da joj se smeju. Kao na primer ova o džangrizavoj staroj dami. Ledi Derbi samo što oči nisu ispale kad je čula. A mlada gospodja izgleda da uopšte nije ciljala na nju. Uglavnom, svi su se ludo zabavljali. A muškarci su se prosto otimali za njenu pažnju.

- Pa, draga moja, vi ste ovde zaista jedna od najlepših žena večeras. Nije čudo što su muškarci malo poludeli. Ali mene ne treba da se bojite. Ja sam samo dvorska budala. Neko ko služi kao oličenje neprikladnog i priglupog ponašanja. Nisam ni najmanje opasan. Osim toga, ja sam član porodice. Ledi Derbi, da li dozvoljavate da vam otmem prijateljicu na neko vreme? - nakloni se on izazivački ledi Derbi, koja bi ga ubila pogledom da je to bilo moguće.

- Oh, u redu. Pretpostavljam da ste vi ipak drugačiji od ostalih - pristade En kada ga je odmerila, ocenjujući da je lord Remzbi zaista bezopasan kako je i sam slikovito dočarao.

Pitala se se kad će već Henri da se pojavi. Došla je

ovamo samo zbog njega, a on upadljivo kasni. Objasnili su da je kašnjenje moderno, odnosno da mladići nekad obidju i po nekoliko mesta za veče. Nadala se da neće preskočiti ovaj bal. Onda bi ispalo da je baš pro- traćila celo veče. Osim što su joj svi muškarci dosadjivali,· a žene podsmešljivo gledale, nije joj bilo prijatno, a njega nema, Ovo veče nije joj donelo zadovoljstva koliko se nadala. Bar do sada.

- Činilo se da je krajnje vreme da vam neko pritekne u pomoć - reče lord Remzbi sasvim ozbiljnim glasom na prve taktove muzike.

- Zašto to kažete? - podiže ona glavu. Nije više imao budalast osmeh na licu. Sada je bio sasvim ozbiljan.

- Izgledali ste kao jagnje okruženo čoporom vukova. - Mislite? Meni še čini da je ledi Derbi bila veoma

ljubazna što me je. večeras pozvala ovamo - reče ona oprezno. Sumnja koja se u njoj polako javljala sada je bila potvrdjena i to od strane lorda Remzbija. Nešto zaista večeras nije bilo u redu. Njegovo upozorenje učinilo je da iznenada stekne neograničeno poverenje u njega.

- Da. Ljubazna je kao dželat pred smaknuće. - Šta hoćete da kažete? - Zar vi ništa niste primetili? Zaista ste toliko naivni

koliko se priča? - Ne znam o čemu govorite - ona malo preblede. Pred očima joj preleteše slike večerašnjeg bala od

njenog dolaska do sada. Oni značajni i podsmešljivi pogledi koji su je pratili a na koje nije želela da obraća pažnju odjednom dobiše smisao. Kao i komplimenti muškaraca i udvaranja koje nije smatrala ni najmanje pristojnim.

- Moram da vam kažem kakve sam priče čuo pre nego što sam vam prišao.

- Molim vas - upita ona slabim glasom.

- Ne brinite. Nije toliko strašno. Nisam hteo da vas uzrujam. Ledi Derbi je jedna opasna stara veštica. Ali ovog puta nije računala na mene, hrabrog, smelog viteza koji spašava dame u nevolji.

En ga prekorno pogleda. - Dobro, neću se više ludirati. Hm... čuo sam... da je

moj nećak Henri zainteresovan za vas. Ali da mu još niste postali ljubavnica.

- Oh! Kako se usudjujete! Zar i vi... - Čekajte malo. Samo sam vam rekao šta se šuška

okolo. A verujte da ja nisam raširio te priče. Uostalom, priča se da niste, a ne da jeste.

- Ne znam... - ona uzdahnu savladjujući se - ne znam da li su te priče razlog da mi nepoznata gospoda upućuju ponude od kojih bi svaka pristojna žena pocrvenela. Da li se takve neprijatnosti priredjuju svim mladim udovicama koje se pojave u društvu? Ili samo meni. I zašto?

-Ah, čuo sam i to. Ledi Derbi je zaista efikasna. - Kakve veze ona ima sa tim? - Draga moja, naivna devojčice. Vrlo ste mladi i

neiskusni za ovakve spletke. Ja sam ih odavno iskusio. - Kakve spletke? Zašto bi neko meni pravio spletke? Ja

nikome nisam ništa učinila. - Vidite li onu lepu, visoku smedju devojku pored ledi

Derbi? Obe gledaju prema nama. To je devojka kojom treba da se oženi Henri. Ona je rodjaka pokojnog Derbija.

En otvori usta od iznenađenja, ali ih nemo zatvori. - Ne znate ništa o tome? I ne čudi me. Henri ume da

bude vrlo... zatvoren ponekad. Nikome ne priča ni šta misli, ni šta planira, a najmanje šta oseća, ako uopšte i ume da oseća - promrmlja lord Remzbi, pa brzo nastavi kad vide pokunjen izraz na licu svoje partnerke. - Vidite, neko je proneo glas da ste mu vi ljubavnica. Ili, ako niste, na dobrom ste putu da to uskoro postanete. Razmislite

malo. Zašto bi ledi Derbi bila tako neobjašnjivo ljubazna prema vama?

- Ne znam. I ja sam se to pitala. Naročito... ako se proneo takav glas - još je uvek izgledala da nije ubeđena u to, ali više nije protivrečila.

- Lora Seton je njena favoritkinja. Sve će učiniti, da bogatstvo Derbijevih, Vortonovih i Setonovih ostane u porodici. A vi ste, draga moja, upali neplanirano u tu kombinaciju. I nepoželjno, rekao bih.

- Ali ja... gospodin Vorton i ja nismo ni u kakvoj... ovaj... vezi - mucala je, a oči joj se iznenada napušniše suzama. Ovaj bal je trebalo da bude trijumf, da se lepo provede i da ga zadivi, a nekom višom silom pretvara se u pravu katastrofu.

- Moj sestrić je tipičan pripadnik engleske visoke klase. Zatvoren je, hladan i šarmantno nadmen. Inače važi za razumnog i pametnog čoveka, koji dobro zna svoje mesto u društvu. Vortonovi su se uvek ženili devojkama iz plemićkih porodica. I njegov otac takodje. Moja sestra je bila divno stvorenje. Tako drugačija od mene, rekli bi mnogi. Ni Henri neće biti izuzetak, ubeđen sam u to. On čvrsto drži uzde svog života u svojim razumnim rukama, rekao bih pesnički. Jedino što mu osećanja nisu jača strana. Ako ih uopšte ima. Ovog puta iskreno se nadam da će biti dovoljno promućuran da ne ostane slep pred vašim... prednostima.

- Ja... ne razumem vas - spustila je pogled. - On je veliki kavaljer. Pomogao mi je dosta oko nekih poslovnih pitanja... Bio je vrlo ljubazan... Ništa više od toga - glas joj se skoro izgubi na kraju.

- Boga mu! Vi ste zaista zlatna devojka. Šteta što ste udovica, pa se ne može oženiti vama.

Ona ga pogleda. Oči su joj bile velike i tamno plave. - Nemojte tako da me gledate. Pa to je opšte poznata

stvar - reče on kao da se brani. - U visokom društvu muškarci se žene samo mladim naslednicama, bogatim i tek pristiglim iz škole. Nikada udovicama, ma kako slatke bile. One mogu samo da se nadaju da će im neko vreme biti ljubavnice i da će ih posle toga velikodušno zbrinuti. Nepristojno je i pomisliti da im sleduje nešto više od toga. Oni koji ne poštuju ta nepisana pravila, budu izopšteni iz društva. Možda ih preko volje i prime nazad, ali njihove žene iz niže klase nikad ne dobiju mesto i poštovanje kakvo im po stečenom položaju pripada. Eto, pitajte i njega, da li je prihvatio odluku svoja dva prijatelja da se ožene ispod svog nivoa. Nije, do današnjeg dana im ni u posetu nije otišao. Ma koliko izgledao kulturan, fin i velikodušan, on je samo tipičan pripadnik svoje klase i ne treba od njega očekivati ništa više od onoga što je spreman da ponudi.

- Ne mora o meni niko da brine niti da mi nudi. Ja imam svoje nasledstvo - reče ona crveneći, malo prkosno.

Vraćala je u sećanje sve od svog dolaska ovamo, pa nadalje. Pitala se u kolikoj je meri ispala budala. U pogledu svega. Pa čak i Henrija Vortona. Osetila je kao da počinje da se budi, još joj se sa javom mešaju tragovi do malopredjašnjeg sna, ali sve jasnije vidi svoj položaj i svoju budućnost. To je na trenutak učini malo nesigurnom, kao da je dete koje se neočekivano i nepripremljeno obrelo u svetu odraslih.

- Vrlo ste naivni. Sad razumem zašto vas je ledi Derbi pozvala večeras - reče on skoro blago.

Nije imala nikakvih dokaza da je on zaista tako dobronameran kako joj se predstavio, ali ko zna zbog čega, učini joj se da joj je on ovde večeras jedini iskren prijatelj.

- Zašto? - upita ona, iako je nekako mogla da nasluti odgovor.

- Zato što ništa nije morala da preduzima, sve ste sami uradili. Šta ste sve večeras pričali o sebi?

- Samo to da... - ona zastade. - Uh, iz ove perspektive ne izgleda dobro. Izgleda da sam najverovatnije nalupala gomilu gluposti. Zato su me svi onako gledali. Pitam se... - ona nekako uspe da potisne suze koje su pretile da se pojave u uglovima očiju. - Pitam se da li će gospodin Vorton biti mnogo ljut na mene. Nije mi važno ako sam i ispala budala, ali čini mi se da će se i njemu smejati zbog mene.

- Posle svega, vi brinete za njega. Ne brinite, ja mu neću dozvoliti da bude ljut. Niste vi ništa krivi.

- Mislim da je najbolje da sada odem. Nemam nikakvu želju da ostanem ovde, niti da ikada više dodjem na bilo kakav bal.

- To nikako. Znam kako se osećate, ali verujte mi da bežanje neće biti od koristi. Samo ćete priznati poraz, a ledi Derbi će pobednički ostati da sačeka svog nećaka i biće na korak bliže svom cilju. Otići ćete odavde dostojanstveno i podignute glave. I to tek na kraju večeri, u mojoj pratnji. Pozivam se da od večeras budem vaš kavaljer. Vi znate da svaka dama mora imati uz sebe kavaljera?

Ugrizla se za usnu. - Ledi Derbi me je pozvala da im se pridružim na

balu. Poslala je kočiju po mene. Ništa drugo mi nije rekla. - Naravno da nije. Nisam ni očekivao da će vas uputiti

šta da radite. To joj ni slučajno nije bio cilj. Već sam čuo da ste stigli sami.

- Ja sam... Ja sam večeras ispala kompletni idiot. Kakve sam samo izjave davala... - zastala joj je neka knedla u grlu.

- Priznajem da su sve bile zanimljive. Čak i bolje nego moje. Udarate mi opasnu konkurenciju - dodao je on sa

osmehom. - Šta ćete, pročule su se. Tako sam saznao i za vas i za njih. Ali najzanimljivija je bila ona kojoj sam i sam prisustvovao. Mislim da ste njome stavili šlag na tortu. Onu o matoroj, poganoj ledi kakva jedva čekate da postanete. Svi su pomislili da se odnosi na ledi Derbi.

- Nije valjda! Ali... nisam mislila na nju - očajanje ju je zahvatalo sve više.

- Video sam da niste. Vi ste suviše dobri da biste nekom tako spustili. Ali vrlo dobro se uklopilo u atmosferu. Mislim čak da se i ostalima dopalo. Ledi Derbi nije baš toliko omiljena koliko zamišlja. Znate, ne čini mi se da je ovo veče baš toliko katastrofalno po vas. Bogati ste, mladi i lepi. Toga Henri mora da bude svestan. Osim toga, privukli ste i mušku pažnju... .

-To mi nije bio cilj. - Možda nije, ali nije bilo loše. Dobili ste nekoliko

nepristojnih ponuda i vi ste ih uvređeno odbili, čime ste pokazali da imate duha i da niste laka žena. Zar ne?

- Bez obzira na sve... nisam tako želela da ispadne. Šta mislite da treba da uradim? Gospodin Vorton se još nije pojavio.

- Ja predlažem da ostanete i zablistate onako kako osećam da umete. Budite svoji i originalni i dalje, ali bez mnogo priče i izlaganja svojih stavova i planova. Isko-ristite vreme da se što bolje provedete. Ne sekirajte se mnogo za mog nećaka. Šta je skuvao, to mora i da proguta.

- Ali on ništa nije skuvao... U tome je i problem. - Hm. Ovo će ga malo pogurati da se odluči. Hi, hi,

neće mu škoditi malo spuštanja na zemlju. A vi, glavu gore. I bez previše objašnjavanja, rekli smo.

- Od sada ću ćutati. Ionako je sve što sam rekla naopako protumačeno.

- Drago mi je da smo se složili oko toga. Igraćete sa

mladićima, ali izbegavajte one navalentne i nasrtljive. Ne mogu mnogo da vam pomognem, jer ne volim dvoboje. Nisam ih voleo ni dok sam bio mlađi, a sada još manje.

- Kakve dvoboje? - uplaši se ona. Zar ona da bude pokretač nekog takvog skandala!

- Pođite sa mnom. Želim da vas upoznam sa jednom mojom dobrom prijateljicom. Mislim da bi vam obema prijalo poznanstvo. Mogli biste od nje da čujete korisne stvari.

- Uradite kako smatrate da je najbolje. On je pogleda. - Drago mi je što imate poverenje u mene. Odavno me

niko nije ozbiljno shvatio. Možda i nije sve tako crno kao što izgleda. Očigledno je da ste ih sve prodrmali. Mene smatraju glupanom i pajacem ovde u društvu. Ne ljutim se zbog toga. Ja sam crna ovca u porodici. Kad sam bio mlad, zaljubio sam se u nepogodnu devojku. Razdvojili su nas, normalno. Nju su udali za drugog. Više nije živa. A ja se, za kaznu, nisam oženio. Moji roditelji nisu sačekali naslednika porodične loze.

- Nisam znala. To je tužna priča. - Da. Ali završena. Ovo sam rekao samo vama. Ostali

nemaju pojma zašto se ne ženim. Misle da sam budala i da sramotim porodicu. I nisu daleko od istine. Remzbijevi su zaslužili da loza izumre sa mnom - završi on mračno.

- O, ne govorite tako. Sigurna sam da medju ovolikim devojkamć postoji neka prava za vas.

— Šalite se. Svake godine iz školskih klupa dovlače novu gomilu balavica da ih predstave tokom balske sezone i nadju im pogodnog muža Zar mislite da ću medju njima nać neku srodnu dušu sa kojom ći moći da budem srećan? Vidi, vidi, kako sam postao patetičan - podsmehnu se on sam sebi. - Kad biste ih bolje poznavali, znali biste da u ćelom visokom društvu nema

osobe koja bi me privukla. Ne želim da se oženim devojčicom kojoj bih bio mrzak i koja bi me varala od prvog dana. Ne želim nikakvu šupljoglavu lepoticu kojoj će moje ime i bogatstvo više značiti od mene. A sve od reda misle da sam budalasti idiot i smeju mi se čim okrenem ledja. Zato im i olakšavam i namerno dajem povoda za podsmeh. Da bar bude opravdano njihovo mišljenje o meni.

Ona uzdahnu. - Potpuno vas razumem. Ali... Zar niste rekli da ste se

tada zaljubili u devojku nižeg društvenog statusa od vašeg? I da su vas zato razdvojili. Zar ne biste mogli da potražite odgovarajuću ženu opet van svog društva? Čini mi se da vaši roditelji, iako nisu više živi, i dalje imaju uticaj na vas i sprečavaju vas da slobodno odlučujete. Vi ste odrastao čovek. Oslobodite se konačno bilo čijeg uticaja i počnite slobodno da živite. Niko vas više ne ograničava i uslovljava. Potpuno ste slobodni i samostalni da radite šta hoćete. Umesto da uništavate sebe u inat bilo kome, mogli biste da se prenete i konačno zaista počnete da živite.

- Vidi ti ovo! Tako mlada a tako dosetljiva! Baš ste me pročitali. A to bi ujedno bio i trn u oku ćelom društvu! - nasmeja se on.

- Ne razmišljajte više da terate inat bilo kome. Mislite samo da li ste negde sreli neku skromnu, finu ženu koja je na vas ostavila poseban utisak...

- Da znate da jesam. Sad sam se setio. Gospodja Long. Ona je družbenica ledi Heršam. Znam da sam hiljadu puta pomislio kako je ona fina i dobra osoba. Šteta što mora da radi kao družbenica. Njen muž je bankrotirao i ostavio je bez ičega dok je još bila vrlo mlada. A ipak je uspela da održi vedar i zdrav duh.

- Ha! Eto vidite! Možda ste se i vi njoj dopali.

- Draga moja, vi ste tako fini da dolazim u iskušenje da vas mom dragom nećaku ukradem ispred nosa i ponudim vam brak. Odavno nisam ni sa kim ovako iskreno razgovarao.

Ona se nasmeja. - Ne uzrujavajte se. Ionako bih vas odbila. - Znao sam da nisam dovoljno dobar za vas - nasmeja

se i on. - O, nije to u pitanju. Nego... nedavno sam izašla iz

jednog braka. Ne želim da se odmah zale- tim u drugi. Hoću malo... hoću da budem slobodna i živim kako se meni svidja.

- Da li je to ono vaše mišljenje koje ste večeras iznosili u javnost?

- Oh! - ona se ugrize za usnu. - Ne verujem da je bilo ko to shvatio onako kako sam mislila. Samo sam htela da kažem da...

- Znam šta ste hteli da kažete. Godinama sam živeo kao bogati naslednik titule i imanja, ali bez stvarne slobode u odlučivanju. I vidite šta se desilo. Moji nisu živi već nekoliko godina, a ja se i dalje vrtim u začaranom krugu zabrana i ograničenja. Do danas nisam shvatio da je kavez otvoren i da sam slobodan. Vi ste mi otvorili oči. Zahvalan sam vam na tome.

- Ne preterujte. Još će izgledati da sam vas ja nagovorila da se udvarate ispod vašeg nivoa.

- Neću nikome reći, ne bojte se. Samo mi se čini... - Šta vam se čini? - Nisam siguran da Henri shvata kakvo ste vi blago. Ona sva pocrvene. - Pa... Nisam sigurna šta hoćete da kažete. Gospodin

Vorton mi je pomogao i mi smo nešto kao prijatelji... To ste ponovili hiljadu puta. Ostavite se toga. Henrija

ja bolje poznajem od njega samog. On je hladan čovek,

rekao sam vam. Ne sklapa olako prijateljstva i ne zbližava se preko noći sa bilo kim. Naročito sa privlačnim, mladim i šarmantnim ženama. On je tipičan predstavnik svog društva. Ni za šta na svetu neće odstupiti od svojih uverenja i vaspitanja koja su usadjena duboko u njemu. Ponos i sujeta su najjača osećanja koja je sposoban da oseti. Obaveza prema porodici i imenu takodje. On nikad neće uraditi ništa što je za osudu. Ne mora mu to niko sa Strane reći. On tačno zna dokle idu granice pristojnosti i lepog ponašanja, i pridržavaće ih se do zadnjeg daha. To mu je najvažnije od svega. Gord je na svoje poreklo i ime i sve će učiniti da ih očuva neukaljane. Ni za šta na svetu neće dozvoliti da bude ponižen i izvrgnut ruglu.

- Oh - reče ona slabim glasom. Svaka rečenica cepala ju je na dvoje, kao da je lično njoj upućena. Učinilo joj se da se smanjila na pola.

- Ne bojte se. Ovo nema veze sa vama. Učiniću sve da opaki plan ledi Derbi ne uspe. Sa zadovoljstvom ću baciti prašinu u lice svim ovim licemerima. A i Henrija bi bilo dobro malo prodrmati. Prilično me nervira svojom bezgrešnošću i težnjom da bude idealan.

- Nisam sigurna da želim da mene koristite za bacanje prašine bilo kome u lice. A ni da se gospodin Vorton... prodrma. Možda bi najbolje bilo da ipak sada odem, pre nego što kažem ili uradim još nešto što će me obeležiti kao potpuno neprihvatljivu za ovo društvo. A više nemam ni želju da sedim ovde. Ne osećam se dobrodošlo.

- Ni slučajno. To će ih samo ostaviti u uverenju da su pobedili. A muškarci će vam ionako biti za petama. Koliko sam razumeo, nekoliko puta ste naglasili večeras da niste u vezi sa Henrijem. I da ne želite da se ponovo udajete, da želite da živite slobodno.

- Da - odgovori ona slabim glasom. Sa ove tačke gledišta, te njene izjave dobijaju sasvim drugi smisao. Ni

malo pristojan ni privlačan. Šta li će Henri misliti o svemu ovome? Očajanje je stisnu u svoje čeljusti.

- Meni je sve jasno. Ledi Derbi je opaka matora zmija. Sve je odlično smislila. Ali ako uspe u svojoj nameri, odreći ću se Henrija i naših rodbinskih veza preko novina - reče on.

- Šta to pričate? - Ništa. Sve same gluposti. Hladim usta. Ne obraćajte

pažnju na mene. Dodjite da vas upoznam sa g-đom Long i ledi Heršam. Želim da čujem i vaše mišljenje o mojoj dami. Na bekstvo i ne pomišljajte. Ja vas dostojanstveno vodim kući kad se završi bal.

Ledi Heršam bila je ponosna, visoka gospođa u zrelim godinama. Pronicljivim pogledom odmerila je En od glave do pete nekoliko puta.

- Znači, vi ste ta mlada dama o kojoj se ispredaju priče po kuloarima celo veče. Baš lepo što vas je Remzbi doveo da vas lično upoznam. Bila sam prilično radoznala.

- Kakve priče? Po kakvim kuloarima? - Ne obraćajte pažnju na to. Jake žene nikad se ne

osvrću na ogovaranja, nego samo idu napred uzdignute glave. Ne osvrćite se ni vi. Moram da vam priznam da mi se sviđate. Malo me podsećate na mene kada sam bila mlada. I ja sam ostala udovica. Doduše, bila sam neku godinu starija od vas. I ne toliko naivna koliko se priča da ste vi.

- Ja... - zbuni se opet En, ne znajući kako da se opravda.

- Ne brinite zbog toga. Vidite... Džon Vorton, Henrijev otac, je bio moja velika Ijubav. Bili smo ljubavnici osam godina. A onda se on oženio. Mislio je da će moći da sedi na dve stolice. Ali ja sam odmah znala da će se zaljubiti u svoju mladu ženu i mene zaboraviti. Šta da se radi. Takav je život. Ne dozvolite da se to desi vama. Henri dovoljno

liči na svog oca da bi mogao jednoj nežnoj duši da slomi srce.

- Ja nisam... Mi nismo... - poče En da muca. - O, nisam želela da vas zbunim. Znam da niste ništa.

To se vidi na prvi pogled. Samo hoću da kažem da se čuvate zamki Ijubavi. To je najopasnije porobljavanje koje čeka ženu. Ni nepoželjan brak je neće učiniti robom, koliko to može Ijubav. Toga se čuvajte.

- Čini se da ste dosta iskusni po tom pitanju - reče En posmatrajući dostojanstvenu damu. Ko bi rekao da je imala tako buran život. I bila rob Ijubavi.

- Naravno. Posle njega, nisam više dozvolila sebi da se zaljubim u bilo koga. Ali sam zavrtela mozak svakom muškarcu koga sam poželela da imam. To je razlog što nisam baš omiljena u društvu. Sve ove dame oko nas ne mogu to da mi zaborave.

- Mora da vam. ipak nije bilo lako - zamisli se En. - Svako mora da bude svestan cene života kakav

odabere - reče pragmatično ledi Heršam. - To važi i za vas. Morate u potpunosti da budete svesni svih zamki na svom putu, bez obzira za šta se odlučili.

- Da - reče zamišljeno En. Učinilo joj se da je sada za nekoliko godina iskustva

zrelija od one luckaste En Ketling koja se pre samo nekoliko sati spremala za ovaj bal.

* * *

Henri udje u široko predvorje. Sve je delovalo normalno, tavanica se nije srušila. Na trenutak mu se učini da nije bilo mesta strahovanju, ali onda ga uoči grupa mladih ljudi.

- Oho, evo stiže naš Don Žuan. Napravite mesta. Sve

nas je uspeo da prevari svojim hladnim licem i uzdržanošću, mislili smo da je svetac. A on ispred samog našeg nosa krade najukusne kolačiće.

Henri steže vilicu, ali odmah vrati svoj uobičajen hladno-uzdržani izraz. Neće uspeti da ga izbace iz takta. Nikada niko nije.

- Ne znam o čemu govorite. - O maloj gospođi Ketling. Koju nam je ledi Derbi

ljubazno predstavila večeras. Za razliku od tebe, druškane, koji si hteo da je sebično zadržiš samo za sebe. Rekli bismo da se ledi Derbi ozbiljno zabrinula za ostvarenje svojih planova u vezi sa tobom i izvesnom lepom naslednicom, pa je rešila da se umeša, na našu sreću.

- Ja nemam ništa sa gospođom Ketling. - To nam je i ona ljubazno objasnila, ne brini. Ako je

to tačno, i ti to potvrdjuješ, to je čini slobodnom za naš lov. Ako hoćeš da se upišeš, u klubu su već pale prve opklade o tome ko će biti pobednik iz ove igre i ko će je dobiti.

- Ne mislim da je bilo šta o čemu sada govorite igra - reče hladno Henri. Na jedvite jade je uspevao da održi svoju uobičajenu smirenost. Išli su mu na živce više nego obično. Ah, kako je mrzeo da bude u centru ogovaranja.

- Ako mila gospođa nije tvoja, onda je to čini slobodnom da prihvati bilo čiju časnu ponudu. A ovde ima više zainteresovanih.

- Možda bi bilo bolje da ne dosađujete dami. - Ha, ha! Čujete li ga samo! Hoćeš da joj dosađuješ

samo ti? E, neće moći tako. Možda ipak imaš neke tajne namere prema njoj? Ako je to tačno, lepo javno priznaj. Hteo si da je držiš u tajnosti? Ako si je kaparisao, što nam lepo ne priznaš? Nego ovamo kao nemaš pojma o čemu govorimo.

- Možete da pričate sta hoćete, ali bolje je ostavite na miru - reče on upozoravajuće, na šta oni počeše glasno i izazivački da se smeju.

- Slušaj, druže. Svaka lepa žena voli da joj se dosađuje udvaranjem. A svaki pametan mušakrac zna da će samo dosadnim i upornim udvaranjem postići ono što želi. To je svakome jasno. Gospođa se opire i ljuti, ali moraće na kraju da se opredeli. Suviše je lepa da bi tako propadala i venula, ucveljena i sama.

- Ona je fina i poštena mlada žena. Nije u redu da se tako ponašate prema njoj.

- Šta se ti buniš ako nisi zainteresovan! Čuli smo i da je bogata. Ako bude baš uporna u očuvanju svog poštenja, možda će to nekog zaluđenog oduševljenog očajnika iz ovog društva podstaknuti da se njome oženi. Svi smo već zaljubljeni u nju, da znaš. Zašto bacati pare i potucati se sa strane ako već možeš tako nešto fino i slatko da imaš u svom krevetu u svojoj kući... A ti vidi.

On se okrenu od njih i uđe revoltirano u salu, a oni ostadoše da se podrugljivo smeju. Trebalo je brzo da odluči šta će da uradi sledeće. Ovo je izgleda naraslo do nesagledivih razmera. Šta se dešava? Šta ona radi? Da li je totalno izgubila kontrolu? Da li shvata koliko je izazvala pažnje i kakva je ta pažnja? Nije mu se učinila dovoljno pronicljiva da to oseti. I njemu se smeju, ali ona mora da je napravila još veću budalu od sebe. I sada cela sala nestrpljivo očekuje njegov ulazak. A njegov ulazak odlučiće dalje događaje. Da li da priđe ledi Derbi ili En? Najbolje bi bilo da stoje zajedno, da ne bi morao da se opredeljuje, jer će svi budno pratiti svaki njegov korak, a on nije spreman da se baci društvu pod lupu.

Kao da se žamor za trenutak utišao kad je kročio u salu. Ili mu se, onako iznerviranom, to samo učinilo. Nije bio siguran da li je ljut na En, na sebe, ili na ledi Derbi.

Na En ne bi trebalo da se ljuti. Ona je u svemu najmanje kriva. Ali on... I ledi Derbi. Uh, odavno nije osetio ovakav hladan bes.

Odmah, na ulazu u salu on opazi ledi Derbi sa njenim društvom. Tu je bila Lora Seton sa majkom. Odlično. Sada ne mora da se opredeljuje kome će prvo prići. U tom momentu kao da mu je delimično laknulo. En Ketling nije bilo na vidiku. On pridje svojoj sestri i tetki. Topla dobrodošlica sa njihove strane se podrazumevala. Džejn ga bojažljivo pogleda. Mogla je da pročita neraspoloženje iz njegovog bezizražajnog lica.

- Dragi Henri, pa gde si ti do sada! Odavno je trebalo da stigneš - pozdravljala ga je ledi Derbi, naročito raspoložena, dok su ostale krile pogled. Lora Seton izgledala je posebno lepo i dostojanstveno u beloj haljini. I ona ga milo pogleda. - Nije bilo potrebe da žurim. Jesam Ii nešto zanimljivo propustio? - upita on namerno. Veseli ton ledi Derbi ga je nervirao. Očigledno je smatrala da je šteta dovoljno velika da on mora da popusti.

- Ništa posebno. Osim što sam večeras ovamo pozvala tvoju poznanicu, gospođu En Ketling. Želela sam da te iznenadim - reče njegova tetka nedužno.

- Zar? - upita on hladno. Lora Seton razmeni poglede sa svojom majkom. I to ga

je nerviralo. To dogovaranje pogledima, ta ženska lukavost. Svuda ga je okruživala, gde god da se kretao, kao paukova mreža. Jedino je budalasta En Ketling nije pokazivala. I zbog toga je večeras bila kažnjena izvrgavanjem ruglu.

- Pa zar nije šteta da mlada, bogata udovica sedi kod kuće, kad može lepo da izađe u društvo i malo se provede. Ona je izgledala oduševljeno kada sam je pozvala. I mislim da se odlično provodi - dodala je ledi

Derbi sa osmehom koji nije mogao da ga prevari. -Lepo. Gde je sada ona? - i dalje je bio kao santa leda,

ne odajući ni trunku onoga što misli i oseća. - O, tu je negde. Celo veče je bila zauzeta. Izgleda da je

dobila puno udvarača - pričala je raspoloženo ledi Derbi, glumeći nedužnost.

- To je vrlo lepo s vaše strane. Ta briga za druge. Vrlo pohvalno što ste se potrudili oko nje - reče on naglašeno.

Džejn spusti pogled. Trebalo je da pokuša da odvrati ledi Derbi od ove lude ideje, mada nije znala kako. Bila je suviše mlada i neiskusna da ikako utiče na tetkine planove. Ili bar da nekako upozori brata šta se sprema. Henrija nikada nije videla ovako ljutog. A ledi Derbi je situaciju samo pogoršavala svojim pobedničkim, veselim brbljanjem koje njenoj autoritativnoj ličnosti nije pristajalo.

- Pa... Mislim da joj je izlazak prijao - ledi Derbi polako se utišavala. U ovom momentu nije više bila sigurna koliko je njen plan uspeo. Pogled njenog nećaka smrznuo bi i površinu sunca. Henri pogleda preko sale.

- Oprostite. Poći ću malo da se prošetam — on se nakloni i udalji. Žene ostadoše da gledaju za njim.

- Nisam sigurna da je ovo bila dobra ideja - reče ledi Seton dok je ledi Derbi ćutala stisnutih usana gledajući za njim. I Lora i Džejn su ćutale, svaka sa svojim utiscima.

Henri prođe malo napred i spazi je. Razgovarala je sa ledi Heršam i izgledala vrlo ozbiljno i udubljeno. On se nehotice ispravi. Kao da mu je ostatak tereta pao sa leđa. Nije izgledala budalasto i kikotala se i vrtela u naručju nekog slatkorečivog kavaljera. Možda i nije sve tako crno. Oni njegovi prijatelji u holu ipak su samo muškarci kojima se dopala lepa žena.

Zastao je da se pozdravi sa nekim poznanicima, ali

krajičkom oka pratio je njeno kretanje. I dalje je razgovarala sa ledi Heršam i nije primetila da je stigao. Kako će reagovati kada ga spazi? Nije se žurio da joj priđe, odjednom je poželeo da malo stoji i posmatra njeno ponašanje. Ostale mlade žene bile su sve podređene tome da ih zapazi, da zastane i razmeni poneku reč sa njima. Bio je svestan da sve umiru od želje da im posveti pažnju. Stidljivi ili otvoreno zainteresovani pogledi, sve je to bilo usmereno prema njemu. Jedino je ona bila okrenuta na drugu stranu, sva usredsređena na svoju sago- vornicu, kao da nije nestrpljiva da ga vidi.

On se seti da je uvek tako posvećena onome sa kim razgovara. Ili poslu koji je trenutno okupira. Kao što je razlupavanje zidova mrske kuće. Osmehnuo se u sebi, zadržavajući nezainteresovanu masku na licu i pokušavajući da izgleda kao da sluša svoje sagovornike. Polako se stišavao njegov bes. Niko je nije podsmešljivo gledao, a ni njega. Bilo je uobičajenih radoznalih pogleda, ništa više od toga, brzo se umirio. A dopalo mu se i to što je ledi Heršam neobično ljubazno udubljena u razgovor. Ona je važila za opaku staru damu, bez dlake na jeziku, koja ume da sujetnog i neopreznog sagovornika saseče u korenu. A En je trenutno zaokupljala njenu punu pažnju, i dobijala od nje punu ljubaznost. Što je bilo veoma ohrabrujuće. Ako je jedna tako britka dama prihvata, onda mora da nema opasnosti od katastrofe, kao ŠTO se uplašio.

Ono što je isto tako brzo primetio, bila je njena fina, skladna figura u svetloj haljini jednostavnog kroja, koja je isticala i njenu mladost i pirodnu eleganciju. Morao je da razume one svoje razuzdane poznanike. I da prizna da je izuzetno privlačna. Tek sada, pod svetlom hiljadu sveća, može da uoči koliko je zaista lepa. Onde u njenoj mračnoj kući, bila mu je neobična i znimljiva. Da, lepa i privlačna

svakako, ali nije bio svestan koliko. Tek sada jasno uočava. I da je prava dama. Odnosno, u njoj se dobro krila prava dama. Ledi Derbi bi se pojela od muke kada bi znala da njen plan dobija sasvim drugačiji pravac. On nikada nije kršio pravila ponašanja. Niti se suprotstavljao očekivanjima porodice. Ali njegova teka je otišla predaleko. Nije imao toiko želju da nju kazni zbog mešanja u njegove planove, koliko da uradi nešto što on sam lično želi. Žeieo je En. To je sada bio potpuno siguran.

U tom momentu se okrenula i spazila ga u gomili. Fascinirao ga je njen pogled i osmeh. Mislio je da će se više zbuniti, onako kao što je ovih dana. Delovala je neobično smireno i zrelo. Što je za njega bilo dodatno ohrabrenje. On pozdravi svoje poznanike i uputi se pravo prema njoj.

Medjutim, put mu prepreci ledi Tonhil, neustrašiva stara dama, kou ništa nije moglo da spreči u nameri da uradi baš ono što je zamislila. A tog momenta je zamislila da ga zaustavi i bučno se pozdravi sa njim, prenoseći mu pozdrave nekih poznanika kojih se jedva sećao. On baci pogled preko njenog ramena i uoči mladog lorda Eštona kako prilazi En i ledi Heršam i pozdravlja se sa njima. Ledi Tornhil bila je dosadna i uporna i on je od njenog navaljivanja jedva uspevao da prati kretanje u uglu sale. Na kraju spazi En kako sa Eštonom odlazi na podijum za igru, bacajući u prolazu pogled na njega. Ali on je bio zauzet, i to izgleda na nešto duže od uobičajenih pet minuta. Osvrnuo se prema ledi Derbi. Da nije ona poslala ovu dosadnu Tornhilovu da ga spreči da priđe En? Počeo je da sumnja, u sve. Mada teško da bi bilo šta zadržalo dosadnu damu da mu ne napomene na to, da je zaista imala taj zadatak. Bila je poznata po oštrom jeziku, i po tome što ga obilato koristi, ne mareći kako ostali reaguju

na njene otrovne opaske. Pratio je preko njenog ramena En i Eštona kako

igraju. Mladi lord važio je za jednu od najboljih prilika na londonskom bračnom tržištu. U jednom momentu nasmejao se nekoj njenoj primedbi. To nije ostalo neprimećeno ni u ostatku sale. Kradomični ili otvoreni radoznali pogledi naizmenično su se premeštali sa njega na par koji je igrao. Mladi lord izgledao je ozbiljno zainteresovan, skoro očaran. En je bila smirena ali vesela. Mora da mu je ipak pričala nešto od svojih dogodovština sa kućom, ali on je reagovao kao na duhovite opaske, a ne kao na budalaštine nedostojne visokog društva. Henri oseti ubod ljubomore. Sada će moći da je vidi kako se ponaša u društvu, naročito dok joj se udvaraju drugi muškarci. Bio je svestan da je mladi lord izuzetno privlačan. Primetio je da ih skoro svi krišom posmatraju, a to znači da verovatno prate i njegovu rekaciju. Zato se napravi da ih ne primećuje. Nije smeo da pokaže više od onoga što se smatra hladnim zapažanjem okolnih pojava. Ipak, nije imao snage da okrene leđa podijumu.

Lord Ešton vrati En do ledi Heršam uz džentlmentski naklon kada se ples završio i ostade u njihovom društvu. Henri ih zateče u prijateljskom ćaskanju kada je konačno uspeo da se oslobodi dosadne sagovornice i probije kroz gužvu do njih.

- Dobro veče. - Dobro veče, gospodine Vorton - pozdravi ga ledi

Heršam procenjujući nepogrešivo njegov izgled i ono što oseća. - Vi, po običaju, kasnite. Baš šteta, jer je ovo neobično uspelo veče. Za to moramo da zahvalimo vašoj poznanici, koju je ledi Derbi ljubazno pozvala na ovaj bal - ledi Heršam nije bila od onih koji će da okoliše.

- U potpunosti se slažem sa vama, ledi. Gospodja

Ketling je pravo osveženje večeras. Izuzetan smisao za humor - dodao je lord Ešton ljubazno.

En porumene zbog komplimenata i zahvali mu. Pogledala je u Henrija, a njemu se učini da nikada nije video tako blistave, bistre oči kao što su njene u ovom momentu.

- Drago mi je zbog vašeg uspeha, gospođo. Nisam ni sumnjao u tako nešto - nakloni se on En.

- Hvala. Lord Ešton je vrlo ljubazan. Meni je do pre deset minuta izgledalo da je katastrofa na pomolu.

- Nipošto. Neću dozvoliti nikome da kaže ni jednu lošu reč protiv vas - dodao je lord Ešton toplo. Henri oseti kako ga nešto kljucnu u dnu stomaka. Ipak, posle nekoliko trenutaka, Lord Ešton se nakloni i udalji.

- Izgleda da ste večeras napravili pravu senzaciju - reče Henri.

- To je veoma blag i dobronameran opis ove večeri - rekla je uz osmeh. - Verujem da ostali komentari ni upola nisu bili ljubazni kao vaši i lorda Eštona. Ali, ono što me ne slomi, može samo da me ojača.

- Drago mi je da to čujem. Uz to, pozitivan utisak koji ste ostavili na njega preokrenuće sve. Ne verujem da će se neko usuditi da daje drugačije mišljenje osim slično njegovom. Mišljenje nekoga kao što je lord Ešton je zakon za ostale.

- Verovatno. Izgleda da tako to funkcioniše u vašem društvu.

Njega malo pecnu ono ”u vašem”, ali ništa ne reče. Ledi Heršam ih je posmatrala malo udaljena, ali ništa nije govorila.

- Pa... kako vam se večeras dopao provod? Čuo sam tude mišljenje, samo nisam čuo vaše utiske. - Ne znam šta da vam kažem. Dolazilo je do neočekivanih obrta iz momenta u momenat. Ali ja se nisam predavala -

odvratila je uz osmeh, a on oseti neku toplinu kako mu se širi oko grudi.

- Nije od početka bilo baš glatko? Ali vidim da ste na kraju izašli kao pobednik.

- Očigledno je uspeh u društvu zaista velika borba. Nisam sigurna da mi se dopada takvo rangiranje.

- Da li biste ipak voleli da ponovo izađete? Mogao bih da vam budem pratilac na sledećem balu.

- O tome ću morati da razmislim - reče ona za trenutak ozbiljnije, ali se ipak nasmeja. - Mogu jedino lorda Remzbija da prihvatim kao pratioca, pošto sam već odbila njegovu bračnu ponudu i tako razrešila nedoumicu našeg budućeg prijateljskog odnosa. Mada mislim da će on narednih večeri biti zauzet udvaranjem jednoj drugoj dami i ne znam koliko će moći da odgovori svojoj velikodušnoj ponudi.

- Moj ujak ne gubi vreme. - On je vrlo pristojan i fin čovek. Izuzetno mi se dopao. - Pa... On, ovaj, važi za finog gospodina. Ona se opet nasmeja. - Znam za šta on važi. Sve mi je lepo objasnio. Ali ja

nisam pripadnica visokog društva i ne patim od predrasuda i želje da uspem. Ovo je bio samo večerašnji izlazak. Mislim da čovek može sebi da nađe i bolju zabavu od praznog ćaskanja, posmatranja šta drugi rade i ogovaranja. Naročito što nemam nameru da provodim večeri uzmičući pred nasrtljivim i nepristojnim udvaračima.

- A ako vas ja oslobodim tih udvarača? Ona ućuta. Ništa mu nije odgovorila i nije pitala na

koji način bi mogao to da učini. On opet oseti blagu drhtavicu. Odavno nije imao ovakav osećaj u prisustvu neke lepe žene.

- Da li bih mogao da vas zamolim za sledeći ples?

Mislim da će neke od prisutnih zaboleti vrat od okretanja i posmatranja šta ćemo sledeće uraditi - reče on.

- Svakako. Ne bih volela da dođe ni do kakvih povreda mojom krivicom - osmehnula se polazeći na podijum sa njim.

- Vi ste jedna od najzanimljivijih osoba koje poznajem. - Da ste rekli jedna od najluckastijih, ili jedna od

najnesmotreni jih ili najneopreznijih, to bih mogla da zamislim.

- To zaista mislim. Imate smisla za humor. - Hvala na komplimentu. Samo znate šta? Ne čini mi

se da smo otklonili opasnost od istezanja vratova. Mislim da smo im sada samo olakšali posmatranje.

- Eto vidite da sam bio u pravu. A pošto sam pun brige za okolinu, pravicu vam društvo još neko vreme posle plesa. Da ne bi došlo do povreda radoznalih. Ledi Heršam vas zabrinuto posmatra.

- Ona je veoma interesantna dama. Malo smo razgovarale pre nego što ste vi naišli.

- Drago mi je da ste ostavili lep utisak na nju. Ona ne preza da iskaže loše mišljenje ako joj neko nije po volji. To je još jedan plus za vas.

- Lepo od vas što tako kažete, ali zaista mi nije previše stalo do povoljnih utisaka ili uspeha u društvu. Sasvim mi je lepo bilo i do sada.

- Hoćete li da sutra pogledamo kuću koju sam video? Mislim da bi vam se dopala.

Ona ga pogleda u oči. - Možda bi najbolje bilo da ja sama odaberem i kupim

kuću u kojoj ću živeti. Njega ubode njena primedba. Da li ga ona to odbija? - Nisam mislila ništa loše. Samo želim da budem

samostalna, kao i do sada. Vrlo je ljubazno što želite da pomognete - reče ona kad vide kako se uozbiljio.

- Ne želim da budem nametljiv. Ali čini mi se da ću od sada morati da čekam u redu na vašu pažnju.

- Ne budite smešni. Pa vi ste kod mene... ovaj... uvek na prvom mestu.

- Mogu li onda da vas posetim sutra poslepodne... oko pet sati?

- Naravno da možete. Vi ste uvek dobrodošli - reče ona i malo pocrvene.

Ova njegova najava posete učini joj se neobična i naročito značajna. Zašto je to pita, kad uvek svraća nenajavljen? Da nije nešto... posebno u pitanju?

Malo kasnije opet joj priđe lord Remzbi. - Draga moja, vi ste moja srećna zvezda! - Ne preterujte, molim vas - nasmeja se ona njegovom

euforičnom nastupu. - Ne, ozbiljan sam. Ja sam najsrećniji čovek na svetu!

Samo zahvaljujući vama. Vi ste mi otvorili oči i omogućili da uvidim koliko sam vremena protraćio i da je Meri Long prava žena za mene. Bićete naš specijalni gost na venčanju u nedelju.

- Da nije to... ovaj... malo prebrzo? - upita ona bojažljivo. - Dajete mi preveliki uticaj na vaš život.

- Ne. U svemu ste bili u pravu. Vi ste moj najbolji, najiskreniji prijatelj. Naravno, sada je tu i Meri. Ali vi ste nešto posebno. Dobra, divna, nesebična duša. Nadam se da će onaj moj ukočeni nećak umeti to da ceni. I da vam neće slomiti srce.

- Zašto mišlite da bi moglo da se desi nešto tako? - upita ona rumeneći i odvraćajući oči od Henrija, koji je baš pogledao u nju.

- Zato što ga poznajem bolje od vas. Ne bih želeo da vas razočaram, ali nemojte da previše očekujete od njega. Odnosno, više nego što bi želeo i mogao da vam pruži. Nije on nikakav princ iz bajke. On je običan uštogljeni

pripadnik ovog ovde društva koje vam večeras nije baš priredilo dobrodošlicu, lepo vas upozoravam i vrlo sam dosadan u tome. Nadam se da ćete biti i dalje moj iskreni prijatelj i da ćete mene i Meri posetiti kada se venčamo. Jer mislim da neće biti mnogo takvih poseta mojih neka-dašnjih prijatelja. Vidite, ja se ženim daleko ispod mog nivoa. A na tako nešto se ne gleda sa odobravanjem. Nisam siguran ni da će to moj nećak prihvatiti.

- Ja mislim da će on imati razumevanja za vašu odluku.

-Čini vam se. Vi ste tako dobri. Nemate pojma kakvi su ljudi. On pogotovo neće razumeti moju Ijubav. On takve stvari ne odobrava. Pitajte ga, mada neće želeti da vam da odgovor, jer smatra da su takva pitanja suviše lična i neumesna. On ima bar dvojicu prijatelja kojih se odrekao jer su se ženili srcem, a ne razumom i novcem. Ali njih to nije briga. Vidite, kad čovek dođe na životnu raskrsnicu da li će nadalje želeti da bude srećan ili priznat, mora da snosi posledice svoje odluke. Ja sam odlučio, pa makar me se svi odrekli. A znam da ću svojom odlukom samo doprineti svojoj sreći, jer od društvenog priznanja ni do sada nikakvu korist nisam imao. Samo mogu da vama poželim mnogo sreće i pameti. Budite pametni i ne dozvolite da vam bilo ko pokvari budućnost. Sami odlučite o njoj. I budite jaki i odlučni. Gledajte sebe. Ljubav je zamka prirode. Pogotovo za žene. U početku sve izgleda idilično, a u pozadini svega je lični interes i sebičnost. Pitajte ledi Heršam. Ona bi mogla mnogo više da vam kaže na tu temu.

- Da, već je nešto spomenula - reče En neodređeno. Njegova lekcija o životu i budućnosti ju je malo

oneraspoložila. Posmatrala je Henrija kako igra sa nekom devojkom. Izgledao je prelepo, srce joj je lupalo pri pogledu na njegovu divnu pojavu. A ipak, u dubini duše,

plašilo ju je to što oseća prema njemu. Kao da se vrata zlatnog kaveza otvaraju pred njom i mame je unutra. A ona se oseća kao na nekoj vrsti raskrsnice, kao što reče lord Remzbi. I nije sigurna na koju stranu da se odluči. A od njene odluke zavisi njena budućnost, ceo njen život. Henri izgleda tako privlačno, takve joj poglede šalje preko glava ostalih gostiju, da joj od njih klecaju kolena i vrti joj se u glavi. A šta oni zapravo treba da najavljuju?

Lord Remzbi ju je to veče pristojno ispratio do kuće. To joj je sasvim odgovaralo. Nije želela da je ispraća Henri, da sa njim bude sama u polumračhoj kočiji. Nije se plašila njega, nego suočavanja sa njim nasamo. Ko zna šta sve iz toga može da ispadne. Posle ove večeri osećala je da nije više ona ista En, ona detinjasta i naivna devojčica koja je preskočila, prespavala tri neprijatne godine svog života i kao da još uvek ima osamnaest godina i na pragu je života. Ne, sada se osećala kao da ima više od svojih dvadeset jedne godine, mudrija i zrelija, spremnija da se hvata u koštac sa novim danom i onim što on nosi.

* * *

Henri izadje iz kuće jedva odolevajući želji da zvižduće. Posebno se doterao, obukao novo odelo za ovu posetu. Sa tetkom nije govorio od sinoć, a ni ona nije pokušavala da zapodene razgovor, što mu je odgovaralo, jer je osećao da taj razgovor ne bi bio prijatan ni za jednu stranu. Pošao je malo ranije. Imao je prvo da svrati na jedno mesto. U juvelirnicu.

- Izvolite, gospodine. Kako mogu da vam pomognem? - upita ga ljubazno juvelir. — Da li vam treba poklon za nekoga?

- U stvari, da. - Neka ogrlica, možda? - Tako nešto - reče on. Nije imao predstavu šta bi mogao da joj kupi. Starac

bi mogao da mu pomogne da odabere. - Možda ovako nešto? Divni, raskošni rubini. - Ne, ne. Nešto malo manje... ovaj... -Nešto manje napadno? Ovako nešto? Vrlo skupocen

rad, delikatan i prefinjen. -Moglo bi tako nešto.

Ogrlica i narukvica, nenametljive ali vrlo skupe. Da, to bi moglo da odgovara njenoj ličnosti. Skupoceno i prefinjeno. Već je video sebe kako joj stavlja oko vrata... dodiruje njenu kožu...

- Da upakujemo? - Svakako. Na izlazu iz radnje sudari se sa Remzbijem, svojim

ujakom. Nije mu bio prijatan ovaj susret. Nije želeo da ima svedoke za ono što je planirao za večeras.

- O, dragi nećače! Kakva slučajnost. I ja sam pošao da kupim nešto za svoju dragu. Znaš, imao sam želju da joj kupim najveći, najvulgarniji prsten koji postoji, da svima ispadnu oči od zavisti kad ga vide, ali ona nije htela ni da čuje. Tako da ću morati da joj kupim neki sasvim fin i skroman, kao što je i ona. A i ti si pazario, vidim?

Henri nešto neodredjeno promrmlja. Baš mu je nedostajalo da sretne ujaka! Sada će dobiti lekciju i predavanje. On pokuša da se izvuče, izvinjavajući se kako se žuri, ali ujak nije popuštao.

- En Ketling je divna osoba. Nemoj to da gubiš iz vida. Zaslužuje samo najbolje. Ako to zaboraviš, imaćeš posla sa mnom, sinko.

- Šta to govoriš, ujače?

- Samo prijateljsko upozorenje. Ona mi ništa nije tražila, ali osećam da moram da se proglasim za njenog zaštitnika. Kao glavnoj pokroviteljki moje lične sreće, moram da joj obezbedim bar upola od onoga što je ona meni. Ženim se u nedelju, ako nisi do sada čuo, mada sam siguran da se trač kao kuga raširio po celom gradu. I baš me briga ko će šta reći na tu temu, ja znam da srećnijeg čoveka od mene neće biti. Imam dovoljno godina da to procenim. Do sada sam živeo sa mišlju kako da doskočim ovom društvu, zbog čijih sam pravila toliko gubio. Ali sada samo imam želju da budem srećan. Ne zanima me ni društvo, ni bilo čije mišljenje i odobravanje. Imaću najbolju ženu na svetu i više od toga mi ništa ne treba. Jesi li shvatio šta sam hteo da ti kažem? Mlad si i ubeđen da sve znaš, pa ne znam da li će ovo moje predavanje dopreti do tebe. Mogao bi i ti da budeš srećan, samo kada bi ti to bio cilj u životu. Ali ti si još uvek u čeljustima sistema koji melje sve koji mu se ne suprotstave. Čast, ugled, položaj... sve su to tričarije. Život je suviše kratak i prolazan da bi se gubilo vreme na zadovoljenje normi koje ti drugi propisuju. Jesu li ti drugi, po čijim pravilima se ponašaš, ikad uspeli da te učine srećnim? Teško. Zato beži dok još možeš. A sada imaš priliku. Ako umeš da je prepoznaš i iskoristiš. Da, mislim na En. Ona je divna osoba i zaslužuje samo najbolje. Vodi računa o tome.

Henri oseti kako se znoji pod paljbom ujakovih saveta. Bilo je pravo olakšanje kad ovaj požuri niz ullicu i ostavi ga zbunjenog. Stajao je tako još neko vreme, a onda polako krenu na drugu stranu.

* * *

Henrijev advokat imao je malu ali udobnu kancelariju. - Oprostite, gospodine Vorton, već dugo godina

zastupam vaše interese, ali nikada do sada niste od mene tražili ovako nešto - pobuni se stari advokat, g. Peri.

- Nisam. To sam uvek rešavao sam. Ali sada želim da vi budete moj zastupnik u ovoj stvari.

- Ja... moram da vam kažem da se ni najmanje ne slažem sa onim što od mene zahtevate — reče opet advokat. — Takve stvari obično gospoda rešavaju diskretno i... obično se kupuje nakit, možda se plati izdržavanje... ali pokloniti dami čitavo imanje, to je mnogo. To je zaista preterano. Moja savest mi ne dozvoljava da to prećutim-

- Znam. Ali ovo je posebna dama. Zaslužuje samo najbolje.

- Ne znam. Opet vas molim da mene izuzmete iz toga... - pokuša ponovo da se pobuni stari advokat. - Pa dobro. Kad baš tako želite. Ali da znate da ne odobravam to. I njoj ću to reći. To naprosto nije pristojno. I svakako je preterano. - Izvestite me čim završite posetu. Želim da čujem kako je reagovala - reče Henri.

* **

En Ketling zurila je u starog advokata. - Vidite, ja zaista ne odobravam tako nešto - nastavljao je on svoje strogo izlaganje. - Mislim da je gospodin Vorton previše velikodušan. Vinter Kros je jedno od njegovih imanja koja najbolje posluju. Pokloniti ga tek tako nekoj ženi sa kojom ima vezu, nije pristojno. I zaista je preterano. Ne znam da li ste ga vi na to nagovorili, i kako, ali nikada do sada nisam čuo da se za takvu vrstu

usluga poklanja čitavo imanje... Ona ga više nije slušala. Zurila je u neku tačku iza

njega, i nije pokazivala nikakve znake da je prisutna duhom. Posle nekog vremena, kada je iscrpeo sve što je imao da kaže na tu temu, on je pogleda. Malo ga pomete njen ukočen pogled. Da nije preterao sa grdnjama? Ipak, g.Vorton je godinama jedan od njegovih najboljih klije-nata, šta se njega tiče ako ovaj hoće i sva svoja imanja da prokocka ili pokloni raznim ženama.

- Gospođo? Jeste li čuli šta sam rekao? Nije reagovala i činilo se da ga nije čak ni čula. On

izvadi nekoliko listova papira i stavi pred nju. - Ali, nije na meni da sudim o bilo čijim odlukama,

kao što rekoh. Ovo je ugovor o poklonu koji vam g.Vorton daje. Hoćete li da potpišete, evo ovde?

Tek sada kao da je postala svesna njegovog prisustva. Pogledala ga je krupnim očima, koje su se brzo i nezaustavljivo punile suzama. Ustala je, zapravo skočila na noge.

- Oprostite... Ja... - kao da je htela da kaže još nešto, ali umesto toga brzo je izašla iz salona.

On sačeka još neko vreme, nadajući se da će se brzo vratiti, ali bojazan da je zapravo pobegla sve ga je više obuzimala. Kao i neprijatnost budućeg razgovora sa svojim klijentom. Kako će ovako nešto objasniti g-dinu Vortonu? Da 1i je on uopšte ugovorio bilo šta sa ovom mladom ženom? Bilo je okrutno ako je njega, starca, poslao da joj nudi imanje za usluge koje zapravo nije želela da pruži. A njeno držanje ukazivalo mu je upravo na to. Sada se kajao što je bio onako strog i svoju ponudu izneo tako optužujućim tonom. Ona je verovatno sasvim nedužna u svemu tome. Ah, ti mladi bogataši! On sam bio je porodičan čovek. Nikada nije švrljao sa strane i osuđivao je dvostruki moral takozvanog visokog društva,

u kome su se bračno samo spajala zvučna imena, a poštovanja i odanosti nije bilo ni sa jedne strane. Do sada je bar ovog mladića uvažavao i izdvajao iz razuzdane gomile, ali sada se i u njega razočarao.

Zar je baš njega iskoristio da uvredi ovako finu i pristojnu mladu ženu? Zašto prvo sa njom nije raspravio situaciju, pa tek onda poslao ponudu za plaćanje? Pok-lon, čitavo jedno imanje. A ona ga hladno odbila. Nije čak htela ni da ga sasluša do kraja, ni da pogleda ugovor. On uze one papire sa stola i ponovo stavi u torbu. Da, očekuje ga zaista neprijatan razgovor. Možda će čak doći do toga da izgubi jednog od svojih najboljih klijena ta. Mora da malo ublaži to što će mu reći. Ali nikako, ni u kom slučaju, neće biti prijatno.

* * *

- Ona je odbila ponudu? To ste hteli da mi kažete? - upita Henri prilično oštro.

- Zapravo, ništa nije rekla. Samo je... ovaj... izašla iz sobe.

- Ne razumem. Izašla je i ništa nije rekla pre toga? Pa kako je izgledala? Oduševljeno? Razočarano?

- Pa... ovaj... Nisam baš siguran. Rekao bih... da nije očekivala tako nešto. Ali ne brinite. Verovatno će biti sve u redu, kada se pribere od prvog šoka.

-Od kakvog šoka? Niste rekli da je bila šokirana. Šta ste joj vi, zapravo, rekli? Nadam se da je niste uplašili ili odvratili svojim moralističkim stavovima - završi Henri optužujućim tonom.

.- Ne, nisam rekao ništa loše. Znate šta, mislim da bi najbolje bilo da vi sami odete do nje i lepo se sve dogovorite. Da, tako bi bilo najbolje. Da ne bude nikakvih

nesporazuma, niti nerazumevanja. Moglo bi da se desi da ona u stvari nije razumela razlog za vaš poklon...

- Kako nije razumela razlog? Šta tu ima da se razume? Trebalo je samo da joj odnesete taj ugovor i kažete joj da je to poklon od mene. Jeste li tako uradili?

- Ja... ovaj... neću da vas lažem. Malo sam filozofirao na tu temu. Znate... čini mi se da je ona jedna fina i čestita devojka... ovaj, žena.

- Ma nema šta vi da mislite. Dajte ovamo taj ugovor. Sam ću tamo otići! - Henri dohvati ugovor i izadje iz kancelarije.

Ko zna šta joj je taj starac napričao, kad je odbila. I ko zna šta je sve tamo bilo. Mora da mu nije ni rekao sve. Upropastiće mu planove. Ali zašto je odbila? I ništa nije rekla. Zar je... očekivala nešto drugo? Ah, mora to da razjasne. On brak ne može da joj nudi. To će joj pošteno reći. Zar joj se ovo učinila kao nepristojna ponuda? Imao je utisak da joj se dopada, da neće imati ništa protiv da se sa njim upusti u ljubavnu vezu, kao što mnoge druge žene nižeg staleža rade sa pripadnicima visokog društva. Uz to, on je imao nameru da bude više nego velikodušan. Zaista mu je prirasla za srce.

Pritisnuo je zvono, ali niko nije otvarao. Kuća je bila tiha i neosvetljena. Da li se pritajila, neće da otvori? Možda taktizira, mami ga da od njega izvuče bolju ponudu? Ah, ona ne zna da na njega takva ženska lukavstva ne deluju, da ne mogu da ga pokolebaju, nego čak čine da se ohladi. On oseti kako ga zahvata ljutnja i uvredjenost. Neće od njega niko praviti budalu, pa čak ni ona. On se okrenu i pođe kući. Neće je juriti, ako se tome nadala. Sledeći korak će ona morati da načini, ali on više neće biti tako velikodušan kako je nameravao sada.

*

* *

Nekoliko narednih dana čvrsto se pridržavao svoje odluke. Bio je vraški ljut. Doduše, jedno veče kada je pošao na neki bal, reče kočijašu da prođe kroz njenu ulicu. Kuća je bila u mraku. Dobro, možda su već svi legli. Dodatno ga je ljutilo što ga nije potražila. Da nije pobegla negde dalje? Možda čak van Londona?

Igrao je i zabavljao se na balovima kao da će je kazniti time. Šta ona misli, da će on kao kučence dotrčati na njena vrata i zacvileti da ga pusti unutra? To, vala, neće dočekati, ako se tome nadala. Pa nije ona jedina na svetu.

Njegova tetka blistala je od sreće, razmenjujući sa Setonovima poglede pune optimizma dok je on igrao sa Lorom. Jedino ga je Džejn ozbiljno pratila pogledom. Želeo je da joj kaže da nema potrebe da ga tako proučava, ali neka knedla u grlu sprečavala ga je da započinje razgovor na tu temu.

Jedno popodne prelomio je i svratio kod Remzbijevih u posetu. Ujak i njegova žena blistali su od sreće i širili pozitivnu energiju oko sebe. Henri nešto nije bio raspo-ložen za razgovor. Nikada nije bio u društvu istinski srećnih ljudi. Oduvek je smatrao da je pokazivati ličnu sreću pomalo nekulturno, ali sada je dodatno bio neraspoložen. U jednom momentu Meri izađe iz salona i on ostade sam sa ujakom.

- Pa, momče, nešto mi u poslednje vreme deluješ snuždeno? Da nisi nešto zabrljao? - upita ujak ne okolišući, na svoj uobičajeno direktan način.

- Zašto misliš da sam nešto zabrljao? - uzvrati Henri neljubazno.

- Natmuren si, namršten više nego uobičajeno. I sam lunjaš unaokolo ovih dana.

- Kakva je to izjava! Nisam ni namršten, i ne lunjam. Ponašam se kao i uvek.

- Gle! Onda si malo preterao u ponašanju - reče Remzbi podrugljivo. - Šta se desilo sa našom slatkom En? Na to sam mislio.

- Ništa. Nisu nam se podudarali interesi - reče grubo Henri. Eto, kad ga već izaziva, dobiće odgovor kakav je hteo.

- Zanimljivo. Mislio sam da baš odgovarate jedno drugom.

- E, ona to očigledno nije tako mislila - ote se Henriju. Zastao je, ali kada je već počeo, reši da kaže sve. Nešto mu je govorilo da pred ujakom može da kaže sve što mu je na duši i da to neće biti ismejano niti rašireno kao trač. - Mislio sam da se sve odvija kako treba, ali ona je nestala.

Remzbi ga zamišljeno pogleda. - Ne veruješ mi? Onog dana, kada smo se sreli,

trebalo je... ovaj... da se dogovorimo... Ali ona je pobegla. Nema je.

- Nisi pokušao da je nadješ? Niti si saznao zašto je to uradila? - upita ga ujak mirno.

Henri ga podozrivo pogleda. Nije izgledao naročito iznenađen. Da li se ta informacija već toliko proširila da svi o tome sve znaju?

- Pa:., nisam - priznade on. - Pomalo sam ljut zbog toga. Bio sam... imao sam u planu da budem zaista velikodušan. Želeo sam da joj poklonim čitavo imanje. Ono koje je njen otac prodao mom ocu pre nekoliko godina, gde je živela kao dete. Baš sam bio zagrejan. Ali ona je odbila.

- Baš je tako rekla? Odbila? - Zašto me tako ispituješ? Odbila je, nije potpisala

ugovor, pobegla iz salona. Nije me ni sačekala. Moj

advokat... - Poslao si advokata da joj prenese. .. tvoju ponudu? - To tvoje pitanje zvuči vrlo optužujući. Šta je trebalo

da uradim? - upita Henri razdražljvio. - Otišao sam uveče i sam da razgovaram sa njom, ali nje nije bilo. Pobegla je. Očigledno sam pogrešio u proceni. Ili se ona nadala nečemu većem od mene. A ne čitavom imanju. A ja to nešto veće nisam obećao i ne mogu da nudim - reče on Ijutito.

- Polako, dečko. Smiri se. Ti uopšte nisi ni razgovarao sa njom, je l’ tako? Nemaš pojma šta ju je nagnalo da pobegne.

- Ili me nije želela, ili joj je nešto drugo iskrslo, ili je imala mnogo veće ambicije, pa pokušava da se na ovaj način cenjka sa mnom da dobije brak umesto imanja...

- Hm. Nije mi delovala da bi moglo da bude bilo šta od toga. Niti da te je lovila, niti da se pojavio neko drugi.

- Pa šta misliš da je onda? - upita Henri već manje ratoborno. - Ne mogu da shvatim, ako nije ništa od toga, šta bi moglo da bude.

- Razmisli malo. Ona je tri godine bila bukvalno zarobljena u braku sa nimalo privlačnim čovekom, i fizički, i moralno. Podsetiću te da nije imala nameru da se ponovo udaje, niti da se u skorije vreme na bilo koji način potčini nekom muškarcu. Zar nije takva njena priča bilà zabavna čitavom društvu?

- Pa... jeste. Ali kakve to veze ima sa mnom? Stekao sam utisak da se među nama sve odlično odvija i da joj se dopadam. Kao i ona meni.

- Mislim da si tu bio u pravu. Ali uđi malo u njenu kožu. Nema lepo iskustvo sa muškarcima. Odjednom joj se ukazuje prilika da joj se približi, u vrlo kratkom roku posle njenog lošeg iskustva, drugi jedan muškarac. Doduše, mlad i privlačan, ali svejedno. Verovatno ju je

takva mogućnost uplašila preko svake mere. Zar ne misliš da bi moglo tako da bude?

- Dobro, možda si u pravu. Ali ipak... - U pravu sam, sigurno. Ali ipak misliš da si toliko

neodoljiv da nijedna žena ne bi pobegla od tebe? Dragi moj, sujeta je vrlo varljiva stvar. Može da te skrene na potpuno pokrešan put.

U sobu udje ledi Meri, Remzbijeva žena. - Henri misli da je En pobegla od njega jer joj se ne

dopada. Ili da je želela da ga lovi - reče joj muž. Henriju bi neprijatno što se njegova tajna ovako

otvoreno prepričava, ali ujak se okrenu. - Ovo sam namerno rekao, da bi ti pokazao u kolikoj

meri smo ja i moja žena prijatelji. Pred njom nemam apsolutno nikakvih tajni. A i tebi bih to preporučio. Draga, šta ti misliš o tome?

- Gospodine Vorton, En je divna osoba. U njoj nije bilo nikakvog lukavstva. To ste i sami mogli da primetite - reče Meri blago, a Henri se i protiv svoje volje malo opusti.

- Ali zašto je tako nestala? Bez objašnjenja. - Vi ste se uvredili - konstatova Meri. - Nemojte. Ona

je divno dete. Pokušajte da je razumete. - Šta mi to vredi. Ko zna gde je ona sada. Možda i

van zemlje. Ona nije siromašna. Mogla je lako da ode ko zna kuda.

- Nemojte da ste toliko na kraj srea. Ne verujem da je mogla toliko daleko da ode - ona se pogleda sa svojim mužem. - Polako, sve će doći na svoje mesto. Smirite se i nemojte da se ljutite na nju. Možda je ona negde vrlo blizu, možda svakog dana prolazite pored nje, ljuti i namrgođeni, pa ne sme da vam priđe.

- Kako to mislite? Primetio bih je da mi je u blizini. - Čovek ponekad ne primeti ono što mu se dešava

ispred nosa, ako ga zaslêpi ljutnja, uvređen ponos ili bilo koje osećanje koje je van kontrole. Kažem vam, osvrnite se malo oko sebe, ona je negde blizu. Videćete da će sve biti u redu.

- Ujače, mislim da vas dvoje nešto krijete od mene. Osim toga, uopšte niste uzrujani zbog toga što je ona nestala - reče Henri optužujući, ali ne Ijutito. - Vrlo ste mi sumnjivi, oboje. Da nemate vi nešto sa njenim nestankom?

- Veruj mi, dečko moj, da nikada ne bih ništa uradio što bi bilo na tvoju štetu. Samo to ću ti reći. A mislim da ti je moja žena dala pravi savet. Poslušaj je. A sada nam pričaj kako se provodiš ovih dana. Osim što se pojačano udvaraš Lori Seton i dovodiš je u zabludu da ćeš je uskoro zaprositi.

- Zašto misliš da se pojačano... Zašto mi to kažeš? Pa ja i hoću da je zaprosim. Samo ne još.

- Onda ćeš me stvarno razočarati. Mislio sam da si više na svoju majku, moju sestru. Nju su uvek svi hvalili da je mnogo bolja od mene. Ali nisu znali da je i ona bila romantična luda, kao što sam i ja.

- Nemoj tako o mojoj majci. - Nisam ništa loše rekao. Samo sam je pohvalio. I

nemoj da misliš da si je ti više voleo nego ja. Sa tobom je bila mnogo kraće, i ti je se verovatno jedva sećaš. A ja sam sa njom odrastao i poznajem je bolje od tebe. Samo sam hteo da kažem da se ona udala iz ljubavi za tvog oca. Sa njene strane vučeš dobro emotivno nasledje. Ne znam onda na koga si se metnuo, tako promišljen i hladan. To mora da je ona veštica ledi Derbi odigrala presudnu ulogu. Nadam se samo da neće tako upropastiti i Džejn. Ona izgleda kao sasvim pristojna devojka.

- Ujače, šta to govoriš? Pa ti... kao da mi prebacuješ nešto?

- Naravno da ti prebacujem. Preterao si sa svojim željama da udovoljiš nekom imaginarnom društvu, nekim ljudima koji lično nemaju nikakve veze sa tobom. Vidiš li šta je važno u životu? Evo ovakva sreća i mir. Misliš da je moja Meri loša, prosta osoba?

- Ne. - Tačno. Ali ipak je tvoje cenjeno društvo neće lako

prihvatiti. Samo zato što se kao siromašna družbenica udala za mene. Bićemo ignorisani bar još neko vreme, dok ne shvate da je bolje imati veze sa Remzbijevima, jer mogu da im zatrebaju, nego odbacivati ih.

- Pa... ja... Meri, nemojte da mislite da ja imam nešto protiv vas. Ujak to tako malo grubo kaže...

- Henri, ja se ne vređam. On samo hoće da vam otvori oči, da se potrudite da budete srećni, bez obzira što se to vama trenutno ne čini važnim. Vi ste sin njegove sestre, koju je jako voleo, i brine se za vašu budućnost, ali na malo drugačiji način od ostatka vaše rodbine... kojima je status, položaj i bogatstvo na prvom mestu.

- Shvatam ja šta hoćete da mi kažete. Hvala i oprostite oboje. Ujače, mislim da će te radovati da sam rešio da posetim moje prijatelje koji su se oženili ispod svog nivoa, i da upoznam njihove žene.

-To je odlično. Lepo počinje naš novi odnos. Znaš, od kada sam se oženio, nemam više potrebu da u društvu izigravam ludog klovna i zgražavam ljude. Sad mi je sasvim svejedno da li će misliti o meni da sam budala ili smetenjak, ili bilo šta drugo. Važno mi je samo šta misli moja žena. I možda ti i Džejn. Pozdravi je. I dovedi je ponekad, znam da ona oštrokonđa Derbi neće nikako hteti. Mi smo sada kao gubavi za nju. Treba nas izbega- vati.

- Dovešću je, obećavam. Mislim da će se radovati da popriča sa vama, Meri. Vi ste jedna mudra, dobra žena.

Srećan sam što ste pristali da se udate za mog ujaka. - O, ja sam presrećna što je jedan tako dobar čovek

kao što je on poželeo da mene ima za ženu i prijatelja. - Sasvim ste u pravu. On je zaista dobar čovek. Ujače,

oprosti što to do sada nisam uviđao. - Ma, ništa zato. Idi sad i misli svojom glavom. Moras

sebi da postaviš prioritete u životu. Ne može se imati sve. Ponekad čovek mora da razmisli šta mu je važnije. Ljubav i sreća ili priznanje i počasti. Pa da sam odabere.

- Dobro, dobro. Idem sada. Doći ću ponovo za neki dan.

* * *

lako je bio kraj novembra, vreme je bilo sasvim pristojno. Kao stvoreno za šetnju koja će mu razbistriti misli. Ima još dosta vremena da stigne kući i spremi se za izlazak. Nešto mu se večeras nije izlazilo. Trebalo je da se vidi sa Setonovima, a oni su zajedno sa njegovom tetkom poslednjih dana pojačano vršili pritisak na njega. Što je bio sasvim pogrešan način, jer on nikakav pritisak nije trpeo.

Počeo je da se oseća kao u klopci. Mogao bi da pošalje poruku i izvinjenje - i izvuče se iz večerašnjeg druženja? To bi možda bilo najpametnije. Nije bio spreman da prosi Loru Seton. Ni sada, ni u budućnosti. Bila je mila i slatka, i verovatno će usrećiti nekog drugog. Nekog ko će umeti to da ceni. A on je prema njoj bio sasvim rav-nodušan. Razgovor sa ujakom i Meri nekako kao da je skinuo teret za koji nije ni znao da nosi na leđima. Čist jesenji vazduh i pređašnja poseta kao da su mu pročišćavali misli i osećanja. I izvlačili iz njegovog kaputa nekog sasvim novog Henrija Vortona.

Dok je stigao do kuće, doneo je odluku. Pokušaće da pronađe En. Nije mogla da se daleko sakrije. Možda je zaista negde vrlo blizu, kao što tajanstveno rekoše njegov ujak i ujna. Možda se zaista uplašila bliskosti i vezivanja. Ipak je njen život u poslednje tri godine bio pravi pakao, mada se iz njenog ponašanja to ne bi moglo zaključiti. To samo dokazuje koliko je ona jaka i sposobna da se posle pada pridigne. To ni mnogo jačim i iskusnijim ljudima nije bilo lako, a kamo li mladoj devojci... ženi. Bilo mu je teško da je smatra ženom, s obzirom na njene nestašluke i mladost. Ali ipak je to bila. A on je bio jako svestan toga.

Uh, kako ju je lako pustio da ode. Užasno mu nedostaje. Zato je i bio tmuran ovih dana. Zato je i dozvolio Setonovima da mu se toliko približe i opkole ga. Nije trebalo da je se tako lako odrekne. Eto, šta fali ujaku što se oženio prkoseći ćelom društvu? Srećniji je nego bilo ko drugi od svih koji ga osuđuju. To se vidi na prvi pogled. I Meri je divna osoba. Zašto bi bilo ko imao nešto protiv nje. Naročito što ni sami pripadnici takozvanog visokog društva nisu bili za primer svojim vrlinama.

On se postide što je dozvolio da ga ponese zvanični sud i što je prekinuo kontakt sa svojim prijateljima koji su se usudili da se odluče za sreću. Verovatno ga sada žale. I treba. Oseća se jadan i prazan i ništa od obaveza koje se zdušno trudio da ispunjava ne može da ispuni tu prazninu. Nedostajala mu je En, njen smeh, njeni nestašluci. Njen način za rešavanje problema. Činila se tako bezbrižna, kao da u životu nikad nije imala nikakvih briga. Tako spremna da usreći sve oko sebe. Ah, kako je glup bio. Nije cenio to što mu se pružilo na ta- njiru, njemu od svih. Zar nije i lord Ešton bio očaran, njome? Možda bi on umeo bolje da se postavi prema njoj, da nije bio dobro vaspitan i povukao se kada je shvatio da on, Henri ima prednost.

Eh, ne može da se nakaje što ju je tako lako pustio da ode i što se nije potrudio da je nađe. Pa i ta njegova nespretna ponuda. Mislio je da je mnogo pametan, da će je zaseniti svojim poklonom, da će je tako lakše kupiti... Stideo se svoje gluposti. Trebalo je da ode kod nje i kaže joj sam... Kaže joj... On uzdahnu. Tada nije imao šta posebno da joj kaže. Ali sada bi imao što-šta.

Stigao je do kuće i dok je čekao poslugu da mu otvori, pogled mu pade na kočiju sa druge strane ulice. Zar nije bila i juče tu? I danas kad je izlazio? Neka sumnja uvuče mu se u srce i natera ga da zadrhti. Hitro je strčao do kapije i u tren oka bio ispred kočije, sprečavajući je da pobegne. On naglo otvori vrata i udje unutra. U uglu se šćućurila En i gledala ga pomalo uplašeno.

- En! - Gospodine Vorton - jedva prozbori ona. - Pa, gde ste bili ovih dana? Jeste li me pratili?

- Oprostite. Nisam mogla da izdržim a da vas ne vidim - reče ona i zaplaka.

Nekako istovremeno on je privuče i ona mu pade u naručje. Lupnuo je kočijašu i doviknuo adresu, grleći je drugom rukom

- Pa vi ste se skroz smrzli! - reče on zabrinuto i nežno. Ništa nije govorila, samo je sakrila lice u njegov kaput.

Posle nekog vremena jecaji se utišaše, a ona se postiđeno odmače. Kad kočija stade, on je izvede i povede uz ste-penice. Išla je za njim poslušno i ne pitajući kuda je vodi.

Uveo ju je u predsoblje, pa u sobu. Ušla je mehanički, trudeći se da ne gleda u veliki krevet na drugom kraju sobe. Ovo mora, da je njegov stan u gradu. Smestio ju je da sedne na sofu pored vatre i doneo čašicu nečega.

- Popijte to. Zagrejaće vas. Ona poslušno ispi. Bilo je ljuto i peklo grlo, ali ona

nije marila, kada je ponovo sa njim i on nije ljut na nju. Doneo je neko ćebe i svu je umotao. Ona oseti kako prestaje da drhti. Ali onda joj svom silinom vrućina udari u obraze. Seo je na fotelju pored nje i strpljivo čekao da se pribere. Posle nekog vremena ona skupi snagu da pogleda u njega.

- Pa? Hoćete li mi reći zašto ste nestali? Je li to bilo zbog mene? Zbog onoga što sam vam ponudio? Smatrate da je to bila nepristojno?

-Ja... - Ništa niste odgovorili. Samo nisam mogao da vas

pronađem. Oprostite ako sam pogrešio... ako sam vas uvredio. Učinilo mi se... da se i ja vama dopadam.

- Oh, da! Dopadate mi se! Samo... - spustila je glavu. - Samo šta? Uplašili ste se? Mislim da sam dokazao

da mene ne traba da se plašite. - Ne... Nije to. - Voleo bih da mi kažete zašto ste pobegli od mene. I

gde ste se krili ovo vreme. Bio sam zabrinut za vas. I... moram priznati, ljut pomalo.

- Nemojte da se ljutite na mene - reče ona tiho, oborenih očiju. - Ni na svog ujaka.

- Oho! Znao sam da je umešao prste u sve ovo - reče on malo razdražljivo.

Kockice su se polako sklapale. - Ne, nije namerno. Oni su baš naišli kada sam ja

istrcala iz kuće. Bila sam van sebe i tražili su da im ispričam šta se dogodilo. I tako... Na kraju su mi ponudili da neko vreme budem tamo. Samo su hteli da pomognu.

- Zato je on bio onako tajanstven. I davao pametne savete.

- Molim vas. Da nisu naišli u tom momentu... - Da. Da nisu naišli... Ali zašto? Zašto ste bili toliko

van sebe? Zar sam vam toliko grozan?

- Niste grozni. Naprotiv. Ali ono što ste mi predložili... - Jako vas je uzrujalo. - Vidite... Vi ste na mene ostavili najbolji utisak.

Naprosto... Nisam želela da to pokvarim. - Kako da pokvarite? - Pa... želela sam da o vama zadržim u sećanju

najlepše mišljenje. - Ooo... Shvatam. Potpuno sam zaboravio vaše ružno

iskustvo. A ujak me je lepo upozorio na to. Baš sam bio glup. I sebičan.

- Ne ljutite se na mene više? - Kako bih mogao da se ljutim na vas. Vi ste najbolja

osoba koju poznajem. Niko ko vas poznaje, ko ima imalo pameti i savesti ne bi mogao da se naljuti na vas.

- Drago mi je što ste mi oprostili. -I meni. Neobično za mene, ali osećam veliko

olakšanje. I nešto što nisam nikad osetio... radost. Ona ga pogleda. - Baš tako. Ja sam vaspitan tako da osećam samo

dužnost, odgovornost, obaveze. A radost, sreća, smeh... to su za mene nepoznati pojmovi. Ali osećam da biste vi mogli da mi pomognete u rešavanju mog nedostatka.

- Mogla bih - po prvi put -večeras se osmehnula. - Ali zar vi niste negde pošli? Verovatno imate pozivnicu za neki bal.

- Onda će morati da se snađu bez mene. Ja ovde imam neodložna posla. I mnogo mi je zanimljivije nego na bilo kakvom balu.

- Bojim se samo... da ne očekujete previše od mene. - reče ona bojažljivo.

- Pa valjda me se ne bojite! - Ne. - Onda nema problema. Jeste li se zagrejali? - on

ustade i ubaci nekoliko drva na vatru.

Iskoristila je momenat da skloni ćebe. Odavno je prestala da oseća drhtavicu od hladnoće. Sada je pretila da je obuzme neka druga vrsta drhtavice. Od njegove blizine. Niko se drugi nije čuo u stanu. Bilo je očigledno da su sami. Nikada do sada nisu ovako blisko sedeli.i razgovarali. Niti ovako otvoreno. Osećala je i neizvesnost i strah, i neko nepodnošljivo, bockavo uzbudjenje. A on... Bio je još lepši, pažljiviji nego što ga je zapamtila. Gledala je njegov potiljak ispred sebe i pitala se... Bio je začudjen kad je ona pomenula negativne utiske. Možda je moguće... Ne, nadala se da je moguće da je to nešto što se rađa izmedju njih, između muškarca i žene, da je to nešto, lepo, divno, mnogo bolje od onoga što je ona podnosila čvrsto stisnutih očiju onih nekoliko puta koliko je njen muž pokušao da to izvede.

Osvrnuo se prema njoj i oči im se sretoše. U njenom pogledu sada je bilo nečega što malopre nije primetio. Podigao se i polako seo do nje. Nije skočila i pobegla. Pogledala ga je sa takvim povere- njem da ju je uzeo za ruku.

- Nije trebalo nikoga da šaljem kod vas. To je bila moja neoprostiva greška - reče on tiho, privlačeći njen dlan.

Ona sva zadrhta kad oseti dodir njegovih usana. Na trenutak se uspaničila i trgla ruku, ali onda.se potpuno umirila. A on prisloni njenu ruku na svoje grudi. Osetila je kako mu lupa srce, ispod kaputa.

- Vidite? Nije mi ništa lakše nego vama - reče on. Ona se pomeri i sede sasvim pored njega, pogledavši

ga tako da se izgubio u dubini njenih očiju. - Ne znam kako to da vam opišem... Ali ovo mi se do

sada nikada nije desilo - reče on. - Šta to? - pitala je tiho. - Da se ovako osetim pored neke žene. Pružila je obe ruke i on ih uhvati. Prineo je prvo

jednu, pa drugu, ljubeći ih naizmenično. - I meni je prvi put - reče ona. Njegovo lice bilo je sasvim blizu.

Mogla je da primeti i najsitniji detalj na njemu. Delovao je i moćno i nežno istovremeno. Da li je ovo to zbog čega devojke gube glavu? U tom slučaju potpuno ih razume. Jer je ona sasvim izgubila i glavu i kontrolu nad sobom. Podigao je ruku i uklonio pramen kose sa njenog lica. Njoj se učini da je to nešto najnežnije što je ikada doživela. Kliznuo je prstima po njenom obrazu. Ovo zaista nije bilo ništa strašno. Kako je bila glupa što je bežala. Pa ovo je nešto najlepše što može da zamisli!

. - Želeo bih da vas poljubim. Ako vam se ne dopadne, možete odmah da ustanete i odete. Odnosno, otpratiću vas kući i neću vam više dosadjivati... - poče on ali ona mu prisloni prst na usne.

Osmehnula se dok je približavao lice njenom. Konačno će videti kako to izgleda. Da li je vredelo strepeti i nadati se svih ovih noći i dana od kada je počela da razmišlja o njemu na neki drugi način osim kao o čoveku koji bi mogao da joj pomogne.

Njegove usne dodirnule su njene nežno kao lahor. Nije sasvim zatvorila oči. Želela je da posmatra prizor kroz spuštene trepavice. Ovo je bilo nešto... ni najmanji detalj ne sme propustiti. Njegove usne bile su ukusne i sveže i nimalo grozne. Naprotiv.

Odmakao se malo i pogledao je. Gledala ga je zaneseno kroz spuštene trepavice. A onda se osmehnula.

- Bili ste u pravu. Ovo nije ništa strašno. U stvari... divno je.

- Drago mi je da vam se dopada. Možemo li onda da ponovimo? Pošto se i meni izuzetno dopalo.

- O, da! - reče ona žustro i primače lice njegovom. Na trenutak ju je pogledao, dok su mu iskrice smeha i

sreće treperile u grudima, a onda ponovo spustio usne na njene. Ovog puta poljubac je bio dublji i puniji. Želeo je da oseti ono o čemu mašta već neko vreme, što mu obuzima i misli i telo. Dubina poljupca nije je uplašila. Naprotiv. Obavila je ruke oko njegovog vrata i privukla ga sebi još bliže. Njemu se ote uzdah od žara kojim mu je uzvraćala. Opipao je sitna dugmeta na njenim leđima i otkopčao nekoliko. To je bilo dovoljno da smakne gornji deo haljine sa njenih ramena. Ona se malo trže kad oseti njegovu ruku na goloj koži. Zastao je i pogledao je. Bili su u neredu, oboje zajapureni i zaneti. Ona polako uze njegovo lice među svoje ruke i približi ga. Poljubio ju je nežno i polako. A onda podigao u naručje i preneo na krevet.

- Nećemo da žurimo - reče on kroz stisnuto grlo. - Ja ću da se naslonim, a vi radite šta želite.

Nije stigla da ga pita šta misli pod tim ”šta želite”, a on je već skinuo kaput, raskopčao košulju i razvezao maramu oko vrata. A onda se naslonio na jastuk i pogledao je sa poluosmehom.

Oprezno se približila i sela na ivicu pored njega. - Šta misliš da treba da uradim? - Šta god želiš. Sav sam tvoj. Da li njegov pogled, ili njegove reči, nešto je od toga

ošamuti da se sagla prema njegovom licu. Zaista nije želeo da pomogne. Čekao je njen poljubac. Kad to vide, nestašno ga je i glasno cmoknula u usta, a onda se, onako u haljini, privukla i legla pored njega.

- Možemo i ovako da ležimo - reče ona. - Naravno. Biće samo onako kako ti želiš - reče on. Ona se približi i spusti poljubac na njegove usne.

Mogla je da ga ljubi do mile volje. Ah, nije mogla ni da zamisli ovakvu sreću dok je danas čekala u kočiji da ga na kratko vidi kako prolazi. On je obuhvati rukama i

privuče još bliže. Sada je ležala preko njega gubeći se u poljupcima.

- Mogu li... mogu Ii da ti skinem košulju? - upita ga gledajući ga odozgo.

On sa osmehom raširi ruke da joj dočara kako može da radi sa njim šta god poželi.

Raskopčala mu je sva dugmeta i otvorila košulju. Ispod nje se ukaza njegova glatka koža. Spustila je ruke na nju, a on sav zadrhta od njenog dodira. Taj njegov drhtaj, to što i ona tako neočekivano jako deluje na njega kao i on na, nju, ukloni sve kočnice u njoj. Mora da i on oseća ovakvu snažnu i uzbudljivu neizvesnost od svakog sledećeg trenutka. Ljubila ga je tako neobuzdano da im se nekoliko puta kucnuše zubi. On smače haljinu sa njenih ramena, jer je u međuvremenu otkopčao sva dug-meta. Uspravila se i izvukla ruke iz rukava. Oprezno je povuka vrpcu i traka iz njenog korseta se razniza. Zaklopila je oči dok je skidao tanke naramenice sa njenih ramena. Kada se izvukla iz haljine i podsuknje, ona pade nâ jastuk pored njega i zavuče se pod pokrivač. Ovo je ipak bilo previše. To što su se tako besomučno ljubili je jedno. Ali sasvim je drugo što ona sada nema ni jedne krpice na sebi!

Stisla je pokrivač uz sebe. A onda oseti da se i on umirio. Otvorila je jedno oko, a on sa osmehom ulovi njen pogled. I on je bio bez odeće i nalakćen ju je gledao sa svoje strane kreveta. Pramen kose pao mu je preko čela i imao je neodoljivo dečački izgled, nestašan i veseo. Ni traga onom ukočenom gospodinu kakvog je upoznala kada je došla kod njega. Opustila se.

- Nije bilo ništa strašno? - upita je on veselo. Ona se osmehnu.

- Znaš da nije. U stvari... bilo je odlično. Jesam li sada tvoja ljubavnica? Je li to ono što si želeo od mene?

On se toliko zasmeja da pade na jastuk pored nje. Čekala je da se povrati sa pomešanim osećanjima da je nekako ispala glupa. Čekala i čekala, ali on nije mogao da se zaustavi. Na kraju ona malo žustro upita;

- Šta je toliko smešno? Jesam li rekla nešto glupo? - Oprosti. Ali odavno se nisam ovoliko smejao. Pa ti si

prava devojčica. Potpuno sam smetnuo to sa uma. Ali znaš - uozbiljio se malo kad vide njen skoro ljutit izraz - drago mi je što ću biti prisutan dok se ta devojčica bude pretvarala u ženu. U stvari, veoma sam srećan zbog toga.

- Mislim da ipak nije bilo toliko smešno. - U pravu si. Ali nisam mogao da odolim. Znaš, nisam

se ovoliko smejao odavno... U stvari, ne pamtim da sam se uopšte ikada ovoliko smejao. Samo ti umeš to da mi uradiš.

Ona se opusti i osmehnu, spuštajući glavu na jastuk pored njega. Rukom joj pogladi vrat, zavlačeći je μ njenu kosu do potiljka. A onda je približi. Poljubila ga je tako divlje i strasno da se malo odmakao.

- Ako misliš da samo ovako ležimo, ne smeš tako da me ljubiš - opomenu je on polu-ozbiljno.

Ona mu pokaza jezik i pridje mu sasvim blizu, priljubivši svoje telo uz njegovo. Cela noć je bila pred njima.

* * *

U neko doba noći ona se okrenu u snu. Pogledao ju je u polumraku i privukao u zagrljaj. Nije mogao da spava. Dešavalo mu se da ima ovakve strasne susrete, ali nikada nije doživeo ovakvo iskreno, potpuno predavanje kakvo mu je ona dala. Niti je ikada bio toliko blizu da potpuno izgubi glavu za nekom ženom kao što je noćas osetio. Da

li da dozvoli sebi gubitak kontrole, ili da po običaju pobedi razum? Ujak ga je lepo juče posavetovao. Sreća je subjektivna i nije u vezi sa onim što društvo očekuje od nas. A na nama je da odaberemo da li ćemo biti srećni ili onakvi kakve nas drugi žele.

Nije u pitanju bio samo strah da će joj slomiti srce. Pokušao je da zamisli pored sebe u bračnom krevetu neku drugu, a nju kako ga čeka u svojoj kući da joj povremeno dođe. Nije to ni mogao, ni želeo. Ni ona nije to zasluživala. A i pitanje da li bi pristala na tako nešto. Već je pokazala da ume da bude odlučna kada joj nešto ne odgovara. Morao je da odluči. Zamislio je tetku kako pada u nesvest na njegovu odluku da se nedolično oženi. Za divno čudo, to ga ni najmanje ne zabrinu. Čak ni pomisao da će ga celo društvo osuditi i zameriti mu. Bilo mu je sasvim svejedno zbog toga. Iskustvo je govorilo da se ljudi vremenom pomire sa svime. Naviknuće i da se on oženio ispod svoje klase. Žaliće ga, ali oni će u stvari biti za žaljenje, zato što nemaju ono što će on imati.

Moraće i da joj objasni teškoće njenog novog položaja kao njegove žene. Da je neće odmah primiti u visoko društvo, da će morati da se suočava možda i sa otvorenim prezirom i odbacivanjem ako postane njegova žena. Ali onda se osmehnuo. Neće njoj to ni najmanje smetati. Razlupaće ona zidove tog ogovaračkog, zavidnog društva kao što je razlupala one u mrskoj kući. Ona nije osoba koja će mariti za društvo.

Ona se promeškolji u snu i pospano otvori oči. - Hoćeš li da se udaš za mene? - reče on iznenada,

shvativši da mora da čuje odgovor odmah, sada, da ne može da čeka do jutra.

- Zar to nije nepristojna ponuda? Pripadnici visokog društva se nikad ne žene svojim ljubavnicama - odvrati ona privijajući se uz njega i zatvarajući oči da nastavi

san. Ali on se pridiže na lakat. - Ne, ozbiljno te pitam. Moraš da znaš da nam neće

biti lako. Društvo ne voli kada se sklapaju nejednaki brakovi...

- Da li si ikada pomislio da sam osoba kojoj je stalo do toga šta društvo o njoj misli?

- Ne. - Onda znaš da me baš briga ko će šta misliti o tome,

sve dok smo mi srećni zajedno. Ne brini se više i spavaj. Neću pobeći od tebe. Ne posle ovoga, što si mi sinoć pokazao - zadirkivala ga je, a on se uvuče pod pokrivač pored nje. - Hmmm, u pravu si, - dodala je - možda bi trebalo da utvrdimo lekciju. I da me podučiš još malo - nasmejala se u mraku obavijajući ruke oko njegovog vrata i privijajući se uz njega.

(Kraj)