Struni komentar

UNIVERZITET U NIU

PRAVNI FAKULTET NI

TEMA SA STRUNE PRAKSE

Nehatno lienje ivota

Profesor Student

Dragan Jovaevi Jovana Miti

br.indeksa 40825Ni,2008

NEHATNO LIENJE IVOTA1. UVODPravo na ivot je na najviem rangu meu ljudskim pravima pa je neophodno inkriminacijom obuhvatiti i njegovo nehatno lienje. U lanu 118. Krivinog zakonika formulisano je lienje ivota iz nehata: "Ko drugog lii ivota iz nehata, kaznie se...". Zakonodavac i kod ovog krivinog dela, kao i kod lienja ivota iz samilosti, kako bi naglasio privilegovani oblik ovog krivinog dela zbog nehatnog oblika krivice, oznaava ga kao lienje ivota a ne kao ubistvo. U savremenim zakonodavima postoje razlike u odredjivanju ovog krivinog dela, tako na primer "lienje ivota iz nehata" u Nemakom, vajcarskom i Austrijskom krivinom zakoniku, "prouzrokovanje smrti iz nehata" u Krivinom zakoniku Ruske federacije, Krivinim zakonima Hrvatske i Slovenije, dok je u Francuskom krivinom zakonu, u okviru poglavlja koje nosi naziv "Nenamerna (nevoljna) ugroavanja ivota drugog lica. Neka zakonodavstva na teritoriji bive SFRJ prihvatila su naziv "prouzrokovanje smrti iz nehata". Meutim, taj termin nije u potpunosti adekvatan. Termin "prouzrokovanje" u sebi nosi objektivna obeleja te se odgovovornost kree u granicama objektivne odgovornosti. Samo prouzrokovanje bilo koje posledice nije dovoljno za utemeljenje (krivine) odgovornosti, jer je savremeno krivino pravo zasnovano na principu krivice. Ranije je Krivinim zakonom Republike Srbije ovo delo nazivano "ubistvom iz nehata" to je premaa miljenju veine bilo neadekvatno jer sam pojam "ubistvo" u sebi sadri obeleja zloinake namere to je nespojivo i neusklaeno sa pojmom nehata.2. Pojam krivinog dela

Krivino delo je delo oveka koje pravni poredak zabranjuje pod pretnjom primeni krivine sankcije ili je to ljudsko ponaanje koje proizvodi tetnu posledicu za drutvo, zbog koje ono i reaguje primenom krivine sankcije prema njegovom uiniocu.

S toga je krivino delo ono ponaanje oveka kojim se povredjuju one vrednosti na kojima drutvo poiva ili kojim se ugoroava bezbednost drutva.

2.1. Elementi krivinog dela

Pojam krivinog dela ine etiri osnovna, opta elementa:

1) delo oveka odnosno posledica prouzrokovana ljudskom radnjom,

2) protivpravnost dela,

3) odredjenost dela u zakonu,

4) krivica uinioca osnosno skrivljenost.

Pored optih elemenata postoje i posebni (koji konkretizuju opte elemente) koje se mogu javiti samo kod nekih krivinih dela i to su nestalni, varijabilni elementi koji ine bie krivinog dela kao skup posevnih elementata koji karakteriu odredjeno krivino delo.3. Pojam krivice i elementi

Izvrenje krivinog dela predstavlja osnov za primenu kazne prema njegovom uiniocu. Sam princip nullum crimen, nulla poena sine lege izriito zabranjuje bilo koji oblik kanjavanja zasnovanog na objektivnoj odgovornosti. Krivica opravdava kanjavanje i to u dvojakom smislu:

1) kao osnov i bitna pretpostavka za kanjavanje uopte,

2) kao bitna pretpostavka za odmeravanje kazne.

Krivica je obavezan konstitutivan elemenat pojma krivinog dela, bez postojanja krivice nema ni krvinog dela niti se tako uinjeno krivino delo moe staviti na teret njegovom uiniocu. Pa je krivica psihiki odnos uinoca prema svom delu koji se izraava u postojanju svesti i volje u odnosu na obeleja bia krivinog dela odnosno postohjanju svesti ili dunosi i mogunosi postojanja svesti o protivpravnosti svoga dela. Ovako shvaena krivica predstavlja subjektivni elemenat krivinog dela, ona je nuan uslov za postojanje odgovornosti kanjivosti uinioca krivinog dela.

Krivica za pretpoistavku ima postojanje uraunljivosti pod kojom se podrazumeva da je uinilac sposoban da ima odredjeni odnos prema svom delu to sud utvrdjuje. Utvrdjivanje svesti i volje u svakom konkretnom sluaju znai ustanovljavanje obima i sadrinie predstave o delu i intenziteta voljnog odnosa prema posledici odnosno utvrdjivanje stepena krivice.

Krivicu ine tri elementa:

1. uraunljivost

2. umiljaj i nehat

3. svest odnosno dunost i mogunost postojanja svesti o zabranjenosti dela odnosno protivpravnosti svoga postupanja.

Uraunljivost je nuna pretpostavka krivice koja ukljuuje uverenje da je lan drutvene zajednice u mogunosti da potuje norme pravnog poretka na koje je obavezan. Uraunljivost ima dvojak i sadraj: bioloki (odsustvo bilo kog oblika i vida duevne poremeenosti) i psiholoki (sposobnost za rasudjivanje i sposobnost za odluivanje). Bez uraunljivosti ne moe postojati krivica.

Umiljaj je najvii i najizrazitiji oblik krivica kao svesne i voljne upravljenosti uinioca prema ostvarenju svoga dela. To je svesno i voljno ostvarenje krivinog dela. Za krivino delo izvreno sa umiljajem uvek se kanjava.

Nehat je blai oblik krivice, to je nevoljno ostvarenje krivinog dela. Psiholoki odnos uinioca prema ostvarenoim delu ispoljava e samo kroz jednu komponentu, kroz svest o mogunosti nastupanja neeljene posledice ili u mogunosti postojanja svesti.

Nae krivino pravo razlikuje dve vrste nehata:

svesni, koga ine dva elementa: 1) vsvest o mogunosti nastupanjua posledice krivinog dela; 2) olako dranje da posledica dela ipak nee nastupiti ili da e se moi otkloniti.

nesvesni, koga ine dva elementa: 1) nepostojanje svesti odnosn0o predstave kod uinioca da moe uiniti krivino delo; 2) uinilac prema okolnostima pod kojima je delo uinjeno i prema svojim linim sojstvima bio duan i mogao biti svestan mogunosti nastupanja posledice krivinog dela.

4. Nehatno lienje ivota pojmovno odredjenje

Prilikom definisanja nehatnog lienja ivota kljunu ulogu ima odredba o pojmu nehata iz opteg dela Krivinog zakonika. Zakonodavac je samo predvideo lienje ivota iz nehata u posebnom delu, a da li u konkretnom sluaju postoji nehat odgovor daje opti deo. Na taj nain postupa vei broj krivinih zakonodavstava. Mogui problemi mogu nastati prilikom preciziranja zakonske definicije nehata. Tekoe nisu samo izraene kod lienja ivota iz nehata nego i kod drugih nehatnih delikata. U praksi kategorija ubistva iz nehata obuhvata najraznovrsnija ubistva. Niz ljudskih radnji mogu se kvalifikovati kao nehatne; na primer: ubistvo u situaciji kada optueni samo gura neku osobu na ulicu i kada ta osoba padne snano udarivi glavu o ivinjak nakon ega umire usled hemoralgije mozga, moe da se podvede pod kategoriju nehatnog lienja ivota. Kazna za ovo ubistvo je nia nego u sluaju da je optueni bio svestan da usled njegovog ponaanja, guranja oteenog, moe doi do pada i udaranja glave to bi dovelo do posledice smrti pa je na to pristao. Sudskoj praksi je preputeno da u svakom konkretnom sluaju na bazi obeleja umiljaja i nehata iz l. 25. i 26. Krivinog zaknika oceni da li se radi o umiljajnom ili nehatno izvrenom delu.

Kada je re o nehatnom lienju ivota dolazi do razmimoilaenja prilikom utvrdjivanja gde treba podvui liniju koja razdvaja ovo ubistvo od sluaja, gde je smrt nesreno izazvana, ali koji ne zasluuju da budu proglaeni za krivino delo, odnosno ne ulaze u sferu krivinopravnog reagovanja. Takodje, u pogledu odgovornosti za nehatno ponaanje postoje razliita miljenja. Od ideje da nehatna krivina dela treba iskljuiti iz krivinog prava, a pravnu zatitu obezbediti jaanjem graanskopravne zatite, preko toga da je na tom podruju adekvatnija primena preventivnih mera. Neki teoretiari istiu da broj krivinih dela kod kojih postoji odgovornost za nehat nije veliki. ak i kod nekih tekih krivinih dela, odnosno veine tekih krivinih dela on se smatra nedovoljnim razlogom za kanjivost, a sa druge strane dovoljan je za konstituisanje nehatnog lienja ivota. Zbog toga se postavlja pitanje da li je ispravno da odgovornost za jedno od najteih krivinih dela u krivinom pravu, kod koga je za kvalifikovane oblike predviena najstroija kazna, bude zadovoljena lakim stepenom krivice. 4.1. Nehatno lienje ivota kao samostalno krivino delo ili privilegovani oblik ubistva

U krivinom pravu je nejasno da li nehatno lienje ivota drugog lica predstavlja privilegovano ubistvo ili ima osnova da se govori u prilog njegove samostalnosti. Ako se uporede bitna obeleja krivinog dela ubistva i ove inkriminacije, u pogledu veine tih obeleja nema razlike. Pasivni subjekt je kao i kod ubistva iv ovek. Radnja izvrenja je svako injenje ili proputanje koje prouzrokuje smrt. U pogledu posledice, smrti drugog lica, nema razlike jer je smrt posledica i umiljajnog i nehatnog ubistva. Bez obzira na to, u teoriji se nailazi na stavove da se u sluaju nehatnog lienja ivota ne radi o privilegovanom ubistvu, ve o posebnoj vrsti ubistva. Sve je vie zastupljeno shvatanje da nehatno izvrena dela imaju niz specifinosti i da se zbog toga radi o posebnoj kategoriji delikata a ne samo o posebnom obliku krivice. Nehat je, prema novijem shvatanju, problem bia krivinog dela, jer da li je neko ponaanje nehatno, odluuje se ve u okviru bia krivinog dela. Veliki broj zakonodavstava ubistvo iz nehata, imajui u vidu da se tu radi o specifinom, posebnom ubistvu koje se od umiljajnog ubistva razlikuje po psihikom odnosu uinioca prema posledici, svrstava u zaseban lan. Zakonodavac u Republici Srbiji nije hteo ovo krivino delo da obuhvati pojmom ubistva i da ga ne naziva ubistvom, nego lienjem ivota. Takoe, njegovo subjektivno bie je razliito od obinog ubistva, to daje osnova da se govori o izvesnom stepenu njegove samostalnosti. 4.2. Odnos nehatnog lienje ivota i drugih privilegovanih krivinih dela

U sluaju ostalih privilegovanih ubistava radi se o umiljajnim ubistvima kod kojih postoje neke specifine okolnosti koje dovode do privilegovanog tretiranja. Tako, na primer kod ubistva na mah postoji napad, zlostavljanje ili teko vreanje od strane ubijenog; kod lienja ivota iz samilosti postoji izriit i ozbiljan zahtev i teko zdravstveno stanje rtve, mada i ovde postoje brojni razlozi koji govore u prilog samostalnog bia ovog krivinog dela; kod ubistva deteta pri poroaju majka se nalazi u stanju poremeaja koji je izazvan poroajem. Zbog toga je prihvatljiviji stav da je nehatno lienje ivota poseban oblik ubistva, jer nehat sam po sebi nije posebna, specifina privilegujua okolnost ve ima dvostruku ulogu. Nehat predstavlja istovremeno drugi oblik krivice koji moe da ukae da se radi o opasnom uiniocu krivinog dela koji ne uvaava elementarne ivotne norme i pravila ponaanja i subjektivni element bia krivinog dela. Kod ostalih "lakih" ubistava radi se o umiljajnim ubistvima koja su privilegovana zbog toga to se uinilac nalazi u nekoj karakteristinoj situaciji koja dovodi do odluke da se krivino delo izvri. 4.3. Lienje ivota iz nehata u domaem zakonodavstvu i praksi

Lienje ivota iz nehata razlikuje se od obinog ubistva i od drugih oblika ubistava po tome to je smrtna posledica neeljena, nevoljna tj. predstavlja rezultat neobazrivosti, nemarnosti ili nespretnosti uinioca. Ne ulazei u teorijske probleme po pitanju svrsishodnosti i efikasnosti kanjavanja za nehat na podruju zatite ivota potrebno je da krivinopravna zatita bude celovita a ne fragmentarna.

Ko drugog lii ivota iz nehata, prema Krivinom zakoniku uinio je krivino delo nehatnog lienja ivota, a to se tie radnje izvrenja dolazi u obzir svako injenje ili neinjenje (proputanje) kojim se izraava jedan nepaljiv odnos prema mogunosti nastupanja posledice smrti.

U sudskoj praksi su najei sluajevi nehatnog ubistva koje je izvreno injenjem usled neopreznog ponaanja uinioca dela. Poslednjih godina primeuje se ekspanzija nehatnih lienja ivota prouzrokovanih usled nemarnog rukovanja orujem. To se vidi iz sledeih sluajeva

1. Kada optueni i pored upozorenja da to ne ini, nastavi da se igra napunjenim pitoljem i pri tome izazove opaljenje metka koji usmrti vojnika u njegovoj neposrednoj blizini, a nema dokaza da bi tako postupio da je znao da do ove posledice (smrti vojnika) moe doi, odgovoran je za ubistvo iz nehata, a ne obino ubistvo.

2. Kada su se optueni i pokojnik otimali oko puke usled ega je dolo do opaljenja metka i usmrenja pokojnog. Ukoliko je umiljaj optuenog bio samo da zaplai pokojnog, a ne da ga lii ivota, radi se o krivinom delu ubistva iz nehata. Ovde je sud pravilno rezonovao, imajui u vidu da je optueni pre toga puku drao okrenutu uvis i sa njom postupao kao sa motkom ime se vidi da je njegov umiljaj usmeren samo na izazivanje straha kod pokojnog, a ne na njegovo lienje ivota.3. Prema jednoj presudi sud je oglasio krivim lice za ubistvo iz nehata jer je pristupilo rasklapanju pitolja a prethodno se nije uverilo da je arer u pitolju pun ili prazan, iako je bilo svesno da usled toga moe nastupiti zabranjena posledica, ali je olako dralo da ona nee nastupiti, pa je u jednom momentu prilikom pokuaja repetiranja pitolja jednim projektilom pogodilo oteenog koji se nalazio u istoj prostoriji svoga stana, pa je usled toga nastupila njegova smrt. 4. Kada je maloletnik delo izvrio sa svesnim nehatom kada je spreman na alu, u elji da zaplai drugove svoga brata, prilikom punjenja lovake puke pokazao veliki stepen neopreznosti i bez potrebne provere iz kese u kojoj se nalazila veina praznih patrona uzeo pun patron, pa je prelomio puku i automatski zapeo udarnu iglu, ime je uinio radnje koje su dovele do ustreline i smrti oteenog.

5. Kada uinilac zamahne rukom u kojoj je drao no prema jednom licu, ali pogodi drugo lice koje od toga umre, radi se o ubistvu iz nehata Ovde je optueni preduzeo radnju prema jednom licu, zamahnuo rukom u kojoj je drao no prema njegovom trbuhu, ali se svedok izmakao, pa je ovim istim zamahom noa ubo u stomak pokojnog. injenica da optueni ne porie da je ovom prilikom video jo jednu ljudsku priliku, ukazuje na to da je bio svestan da preduzetom radnjom moe prouzrokovati smrt nekog lica, ali je olako drao da takva posledica nee nastupiti. Na ovaj nain stekla su se obeleja krivinog dela ubistva iz nehata (radi se o svesnom nehatu).

5. Radnja izvrenja krivinog dela Ovo krivino delo moe biti izvreno i neinjenjem, tj. proputanjem preduzimanja onih radnji koje bi spreile nastupanje posledice. S obzirom na to da Krivini Zakonik pravi jasnu granicu izmeu pravih i nepravih krivinih dela neinjenja, u ovom sluaju radi se o nepravom krivinom delu neinjenja. Ubistvo je krivino delo koje se redovno vri injenjem ali se, izuzetno, moe izvriti i neinjenjem. Neinjenjem moe biti uinjeno i krivino delo koje je zakonom odreeno kao injenje, ako je uinilac proputanjem dunog injenja ostvario obeleja tog krivinog dela. Prema tome, da bi lienje ivota iz nehata moglo biti izvreno neinjenjem neophodno je da se utvrdi postojanje dunosti da se preduzme injenje i to kod lica koje se u teoriji naziva garantom. Takav sluaj je postojao u situaciji kada optueni nije pokrio kreanu na svom neograenom gradilitu, iako je na to bio upozoren od strane zidara prilikom naputanja gradilita, a znao je da u komiluku ima male dece. Tako se dogodilo da je jedno dete upalo u kreanu i izgubilo ivot. Ovde je utvrena odgovornost optuenog za ubistvo iz. U engleskoj sudskoj praksi esto se kao primer za radnju proputanja navodi sluaj Senior, ovde je ovek koji je pripadao jednoj verskoj sekti odbio da pozove lekara kada mu je dete bilo bolesno nakon ega je ono i umrlo. On je proglaen krivim za ubistvo iz nehata nezakonitom radnjom (manslaughter by unlawful act). 6. Odnos nehata i eventualnog umiljajaU pogledu nastanka posledice smrti potrebno je da je ponaanje uinioca bilo nehatno. U tom smislu vae opte odredbe o nehatu. Za postojanje ovog oblika ubistva nebitno je da li se u konkretnom sluaju radi o svesnom ili nesvesnom nehatu. Ali to ne znai da vrsta nehata u odreenom sluaju izvrenja dela ne moe biti viestruko znaajna. Prvo, stepen krivice uinioca u konkretnom nainu ispoljavanja krivinog dela uzima se u obzir prilikom odmeravanja kazne. On moe u konkretnom sluaju da deluje kao olakavajua ili oteavajua okolnost. Pri tome, se ne moe tvrditi da je nesvesni nehat laki oblik od svesnog nehata kao to se moe tvrditi za direktan umiljaj u odnosu na eventualni. Nekada moe biti stroije kanjen neko ko je postupao bez razmiljanja, potpuno ne marei za odreene dunosti od onog lica koje je prvo razmislilo, ali donelo pogrenu odluku. Dakle, oblik nehata moe da bude okolnost koja se uzima u obzir prilikom odmeravanja kazne. Vrsta nehata je bitna i zbog razgranienja izmeu eventualnog umiljaja i svesnog nehata, to je jedan od velikih krivinopravnih problema i u praksi zadaje najvie problema. I danas se koristi Frankova formula i pitanje da li bi se uinilac uzdrao od preduzimanja radnje kada bi znao da e posledica nastupiti. Primer iz sudske prakse, optueni se u kancelariji u kojoj se nalazio jo jedan vojnik, igrao napunjenim pitoljem tako da je pokazao vojniku da se u okviru nalaze bojevi meci. Okvir je stavio u pitolj, a zatim nekoliko puta povlaio navlaku pitolja unazad ali ne sasvim do kraja. Mislei da nije ubacio metak u cev, povukao je obara i usled toga je dolo do opaljenja metka koji je pogodio vojnika koji se nalazio u neposrednoj blizini i usmrtio ga. Dakle, postavlja se pitanje da li bi se uinilac uzdrao od igranja napunjenim pitoljem da je znao da e posledica smrti nastupiti? Ukoliko bi se uzdrao radilo bi se o svesnom nehatu, a ako se ne bi uzdrao postojao bi eventualni umiljaj. Iako na prvi pogled izgleda da je pitanje lako reivo, ipak je u nekim situacijama teko utvrditi kako bi uinilac postupio da je znao da e se posledica ostvariti to i za njega u nekim sluajevima moe biti dilema. Ipak, postavlja se pitanje da li postoji svesni nehat ili eventualni umiljaj u slinim situacijama gde subjektivni stav uinioca prema posledici ide do stepena ravnodunosti, kada mu je svejedno da li e prouzrokovati smrt. Kako se istie, ravnodunost nije isto to i pristajanje, tako da ovi sluajevi ostaju van podruja umiljaja.

U sledeem sluaju, sud je odluio da se radi o obinom ubistvu koje je uinjeno sa eventualnim umiljajem a ne sa svesnim nehatom. Naime, optueni je napunjenim pitoljem udarao u glavu oteenog kada je dolo do njegovog opaljenja i usmrenja. Sa takvim sredstvom se moe rukovati samo na nain koji ne dovodi u opasnost ivot ili telo drugih sem u sluaju kada je takva upotreba po zakonu dozvoljena. Pitolj nije sredstvo kojim se bez takve opasnosti moe mlatarati i udarati ko god se nae na prostoru i domaaju ruke lica koje na takav nain upotrebljava oruje. Tim pre to je u konkretnom sluaju pitolj bio napunjen sa metkom u cevi i nezakoen. Zbog svega toga se ima uzeti da je optueni postupao sa eventualnim umiljajem prilikom liavanja ivota pa je ostvario obeleja krivinog dela obinog ubistva.

Zbog tekoa koje postoje u pogledu razgranienja eventualnog umiljaja i svesnog nehata javljaju se i neki novi kriterijumi koji oslikavaju ponaanje uinioca dela a koji mogu da doprinesu boljoj kvalifikaciji dela. U nekim zemljama postoji jo jedan stepen krivice pored umiljajnog i nehatnog postupanja. Tako postoji nemarno, nesmotreno ili bezobzirno postupanje u zavisnosti od slobode prevoda. ini se primerenijim oznaavanje ponaanja uinioca kao bezobzirno ili ravnoduno postupanje. Osoba postupa bezobzirno kada je, shodno okolnostima sluaja, svesna rizika koji postoji ili e postojati i kada i pored te svesti postoji njegova indiferentnost ili ravnodunost jer puta da rizik tee, tj. ne preduzima potrebnu radnju da ga otkloni. Bez obzira na nastojanja u stranoj teoriji koja, zbog potencijalnih tekoa u pogledu razgranienja izmeu pojedinih oblika krivice predlau, po ugledu na anglosaksonsko pravo, uvoenje jo jednog oblika izmeu umiljaja i nehata, razlikovanje je ipak mogue. Domai zakonodavac opredelio za teoriju pristajanja, odnosno kod eventualnog umiljaja uinilac pristaje da uini krivino delo, a kod svesnog nehata on nee nastupanje posledice, ne pristaje. U sluajevima kada se moe utvrditi pristajanje to je dovoljno za postojanje umiljaja. Ukoliko se saglaavanje ne moe utvrditi kao iskljuivo psiholoka injenica, u subjektivnom smislu, onda se on mora utvrivati kao normativna, vrednosna injenica tj. uzima se u obzir odnos uinioca prema zatienom dobru. To znai da se nekada moraju koristiti i dopunski kriterijumi kada teorija pristajanja, shvaena strogo u psiholokom smislu, sama ne moe reiti ovo sloeno pitanje. Postoje sluajevi kada je teko izvriti diferenciranje samo i iskljuivo na osnovu volje ako ona nije u dovoljnoj meri izraena, uoljiva. Postoji kao primer jedan sluaj gde je uinilac koji je povukao obara revolvera okrenuvi nekoliko puta burence u kome je ostao jedan metak, poto je ubijeni koji je traio da mu pokae kako se igra "ruski rulet" prislonio cev uz svoju slepoonicu, postupao sa eventualnim umiljajem u odnosu na prouzrokovanu. U drugom sluaju igranja "ruskog ruleta" praksa je odluila da se radi o krivinom delu ubistva iz nehata jer je uinilac olako drao da do opaljenja nee doi, niti do tekih posledica. Ovde je optueni razgledajui revolver sa oteenim ispraznio burence od metaka, da bi jedan metak vratio u burence i isti zavrteo tako da se nije znalo gde se metak nalazi, pa revolver uperio sebi u vrat, povukao oroz i tada je dolo do kljocanja, pa potom revolver uperio u oteenog i povukao oroz i tada je dolo do opaljenja revolvera i do usmrenja oteenog.

Sudska praksa pokazuje da nije redak sluaj da jedno isto ponaanje bude od jednog suda ocenjeno kao umiljajno a od strane drugog kao nehatno. Ako se postojanje eventualnog umiljaja ne moe utvrditi iskljuivo na osnovu pristajanja uinioca na posledicu onda se uzima u obzir i normativni kriterijum tj. pitanje da li jaina prekora koji se moe uputiti uiniocu odgovara umiljaju ili nehatu. Na taj nain, teorija pristajanja shvaena psiholoki-normativno moe u veoj meri da poslui za razgranienje eventualnog umiljaja i svesnog nehata nego pri njenom uobiajenom isto psiholokom shvatanju.

7. Razgranienje krivinog dela nehatnog lienja ivota sa drugim krivinim delima

Ponekad je teko nai liniju razgranienja izmeu nehatnog lienja ivota i nekog drugog krivinog dela a naroito sa tekom telesnom povredom kvalifikovanom smru i sa tekim delom protiv opte sigurnosti. to se tie odnosa izmeu teke telesne povrede kvalifikovane smru i nehatnog lienja ivota moe se rei da ova dva dela imaju niz zajednikih obeleja zbog ega je u praksi nekad teko nai razliku. I kod jednog i kod drugog dela dolo je do smrti lica. Psihiki odnos izvrioca je kljuan za razgranienje, to upravo i komplikuje stvar. Ali takva situacija postoji i u drugim sluajevima gde je potrebno precizno i nedvosmisleno utvrditi subjektivni kriterijum. Razgranienje je posebno vano i zbog poloaja uinioca krivinog dela u krivinom postupku. Tako je za krivino delo nehatnog lienja ivota, iz lana 118. KZ, predviena kazna zatvora od est meseci do pet godina, a za krivino delo teke telesne povrede kvalifikovane smru, iz lana 121. stav 3. KZ, kazna od dve do 12 godina.

Za pravilnu kvalifikaciju dela bitan je psihiki odnos uinioca u trenutku kada je nanosio povrede oteenom. Ubistvo iz nehata moe postojati samo u sluaju kada kod izvrioca nije bilo umiljaja da nanese teku telesnu povredu, ve je povreda naneta iz nehata, pa iz ovako nanete teke telesne povrede nastupi smrt povreenog. Lienje ivota iz nehata je u celini pokriveno nehatnim oblikom krivice. Iz ovoga proizilazi da se nehatna teka telesna povreda iz koje je proizala smrt povreenog lica nikada ne moe kvalifikovati kao krivino delo teke telesne povrede iz lana 121. stav 3. KZ, ve samo kao krivino delo ubistva iz nehata.

Kod krivinog dela teke telesne povrede kvalifikovane smru sud mora prvo da utvrdi da je oteeni zadobio teku telesnu povredu sa umiljajem i da je od te telesne povrede dolo do smrti povreenog iz nehata.

Kljuni je subjektivni kriterijum tj. da povreda usled koje je nastupila smrt, mora biti nanesena nehatno.

Lienje ivota iz nehata se razlikuje od tekog dela protiv opte sigurnosti po tome to se kod ubistva iz nehata, nehat odnosi na individualno odreeno lice koje je izgubilo ivot, a kod tekog dela protiv opte sigurnosti u odnosu na neodreeni broj lica. Tako je prvostepeni sud pogreio kada je optuenog oglasio krivim za ubistvo iz nehata jer je za vreme lova kreui se kroz kukuruzite kada je spazio zeca i ispalio jedan patron koji je pogodio oteenog-drugog lovca i usmrtio ga. Toga dana su zbog lepog vremena i metani brali kukuruz pa kada je izvrilac ispalio vie hitaca u pravcu kukuruzita gde moe oekivati da se nalazi neodreeni broj lica, pa hicem pogodi jedno lice, a ostali koji se nalaze u blizini tog lica pukim sluajem ostanu nepovreeni, takve radnje izvrenja se ne mogu kvalifikovati kao ubistvo iz nehata, jer sadre sve zakonske elemente tekog dela protiv opte sigurnosti.Meutim, sutinska razlika u odnosu na nehatno lienje ivota jeste u tome to kod krivinih dela kvalifikovanih teom posledicom uvek postoji osnovno delo iz koga je proizala tea posledica koja se moe pripisati nehatu uinioca. Kod tekog dela protiv opte sigurnosti, razlika se ogleda u tome to se osim smrti nekog lica, koja se moe pripisati nehatu uinioca, ostvaruje i osnovno delo kojim se dovodi u opasnost ivot ili telo ljudi ili imovine veeg obima. Nehatno lienje ivota postoji i u sluaju ako je lienje ivota izvreno pod okolnostima koje bi ubistvo, kada bi bilo izvreno sa umiljajem, inilo kvalifikovanim. Ako se uzme za primer lienje ivota iz nehata slubenog ili vojnog lica pri vrenju slubene dunosti, okolnost da se liava ivota slubeno ili vojno lice bi se eventualno mogla uzeti kao oteavajua okolnost prilikom odmeravanja kazne bez obzira to se radi o nehatnom delu. One kvalifikatorne okolnosti kod kojih se zahteva umiljaj su nespojive sa postojanjem nehata.

8. Dejstvo stvarne zablude

Zakonodavac odreuje da delo koje je uinjeno u neotklonjivoj stvarnoj zabludi nije krivino delo. Zabluda je neotklonjiva ako uinilac nije bio duan i nije mogao da izbegne zabludu u pogledu neke stvarne okolnosti koja bi, da je zaista postojala, inila delo dozvoljenim. To znai da uinilac nikako nije mogao da ima pravilnu predstavu o relevantnoj stvarnoj okolnosti, da nema njegove krivice. Nasuprot neotklonjivoj stvarnoj zabludi koja iskljuuje krivicu, otklonjiva stvarna zabluda dovodi do odgovornosti uinioca ako je on prema okolnostima konkretnog sluaja i prema svojim linim svojstvima mogao i bio duan da ima pravilnu predstavu o stvarnim obelejima krivinog dela. Otklonjiva stvarna zabluda se jo naziva zabluda iz nehata, to jasno govori da ona iskljuuje umiljaj ali ne i nehatnu krivicu. Prema tome, nehatno lienje ivota postoji i onda kada je izvrilac bio u stvarnoj zabludi usled nehata. U vezi sa zabludom interesantno je osvrnuti se i na pitanje promaenog udarca (aberration ictus). To je situacija kada uinilac prouzrokuje posledicu na drugom objektu radnje krivinog dela, a ne na onom na kojem je hteo. Na primer, lice A puca na lice B pa ga promai i lii ivota lice V. Prema stavu sudske prakse koji je jedinstven u ovom pogledu, kada uinilac puca na jedno lice sa direktnim umiljajem da ga lii ivota a pogodi drugo lice, on je odgovoran za pokuaj ubistva prvog lica u sticaju sa nehatnim lienjem ivota drugog lica (ako se posledica moe pripisati nehatu izvrioca). Promaemo udarac se razlikuje od eror in persona (zablude o licu), tj. kada lice A puca u lice B i usmrti ga pogreno smatrajui da se radi o V, koga je hteo da lii ivota. Ovakva situacija se u praksi kvalifikuje kao obino ubistvo jer zabluda u pogledu identiteta rtve nije pravno relevantna, osim kada se radi o licu sa odreenim svojstvom i to je bitan elemenat krivinog dela. Tada ova zabluda moe da utie na krivicu uinioca ili na pravnu kvalifikaciju dela.9. ZakljuakNehatna krivina dela predstavljaju obeleje savremenog drutva koje stalno stremi novim tehnologijama to sve moe imati za posledicu poveanje broja nehatnih dela uopte, pa samim tim i ubistva iz nehata. S obzirom na to da ivot oveka predstavlja najveu vrednost koja daje smisao svim drugim, jasno je da njegova zatita mora da ima dominantno mesto u sistemu krivinopravne zatite. Upravo iz tih razloga ne treba ni na koji nain dovoditi u pitanje inkriminaciju nehatnog lienja ivota. ini se boljim predlogom preduzimanje mera predostronosti u svim sferama svakodnevnog ivota, a pogotovu u okviru pojedinih oblasti gde je dolo do porasta nehatnih ubistava kao npr. usled neadekvatnog rukovanja orujem. U teoriji se nailazi na razliite predloge u pogledu preciziranja odredbe koja se odnosi na nehatno lienje ivota. U osnovi za tu odredbu vae sva pravila koja inae vae i za druga nehatna dela. Nisu dovoljno jasne ideje koje predlau da se lan 118. Krivina Zakonik favorizuje u odnosu na ostala nehatna dela tako to bi ta inkriminacija bila dopunjena pojmovima kao to su: neobazrivost, neopreznost, nepanja itd. Da li e krivino delo ubistva predstavljati nehatno lienje ivota, predstavlja faktiko pitanje koje se utvruje u svakom konkretnom sluaju uz pomo definicije nehata iz opteg dela.L I T E R A T U R A

1. Jovaevi Dragan, Krivino pravo opti deo, Nomos, Beograd,2006;

2. Lazarevi Ljubia, Komentar Krivinog zakonika, Savremena administracija, Beograd, 2006;

3. Stojanovi Zoran, Krivino pravo opti deo, Pravna knjiga, Beograd,2006.S A D R A J

1.UVOD .................................................................................................................................... 1

2.Pojam krivinog dela........................................................................................................... 1

2.1. Elementi krivinog dela................................................................................................... 2

3. Pojam krivice i elementi.......................................................................................................2

4. Nehatno lienje ivota pojmovno odredjenje...................................................................4

4.1. Nehatno lienje ivota kao samostalno krivino delo ili privilegovani oblik ubistva........................................................................................................................................5

4.2. Odnos nehatnog lienje ivota i drugih privilegovanih krivinih dela..............................................................................................................................................5

4.3. Lienje ivota iz nehata u domaem zakonodavstvu i praksi..........................................................................................................................................65. Radnja izvrenja krivinog dela .........................................................................................76. Odnos nehata i eventualnog umiljaja................................................................................8

7. Razgranienje krivinog dela nehatnog lienja ivota sa drugim krivinim delima.......................................................................................................................................10

8. Dejstvo stvarne zablude......................................................................................................129. Zakljuak.............................................................................................................................13

LITERATURA......................................................................................................14 l. 14. Krivinog zakonika: (1) Krivino delo je ono delo koje je zakonojm predvidjeno kao krivino delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno; (2) Nema krivinog dela ukoliko je iskljuena protivpravnost ili krivica, iako postoje sva obeleja krivinog dela odredjena zakonom.

l. 1. Krivinog zakonika: Nikome ne moe biti izreena kazna ili druga krivina sankcija za delo koje pre nego to je uinjeno zakonom nije bilo odredjeno kao krivino delo, niti mu se moe izrei kazna ili druga krivina sankcija koja zakonom nije bila propisana pre nego to je krivino delo uinjeno.

l. 2. Krivinog zakonika: Kazna i mere upozorenja se mogu izrei samo uiniocu koji je kriv za uinjeno krivino delo.

l. 22. Krivinog zakoonika: (1) Krivica postoji ako je uinilac u vreme kada je uinio krivino delo bio uralunljiv i postupao sa umiljajem, a bio je svestan ili je bio duan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno; (2) krivino delo je uinjeno sqa krivicom iako je uinilac postupao iz nehata, ukoliko zakon to izriito predvidja.

l.26. Krivinog zakonika: Krivino deklo je uinjeno iz nehata kada jew uinilac bio svestan da svojom radnjom moe uiniti delo, ali je olako drao da dfo toga nee doi ili da e to moi spreiti ili kad nije bio svestan da svojom radnjom moe uiniti delo iako je prema okolnostima pod kojima je ono uinjeno i prema svojim linim svojstvimabio duan i mogao biti svestan te mogunosti.

PAGE 15