Negotin - Brosura - Podizanje Vinograda 2010

7/22/2019 Negotin - Brosura - Podizanje Vinograda 2010

http://slidepdf.com/reader/full/negotin-brosura-podizanje-vinograda-2010 1/17

PPoolljjoopprriivvrreeddnnaa ssaavveettooddaavvnnaa

ii ssttrruuččnnaa sslluužžbbaa NNeeggoottiinn

PPoosslleeddnn j jiihh ggooddiinnaa ppooll j joopprriivvrreeddnnii pprrooiizzvvoođđaaččii ssuu ppookkaazzaallii zznnaattnnuu zzaaiinntteerreessoovvaannoosstt zzaa ppooddiizzaann j jee vviiššeeggooddiiššnn j jiihh zzaassaaddaa,, aa zzaahhvvaall j juu j juuććii uurreeddbbaammaa MMiinniissttaarrssttvvaa ppooll j joopprriivvrreeddee,, ššuummaarrssttvvaa ii vvooddoopprriivvrreeddee.. PPoosseebbnnoo ssee ttoo ooddnnoossiilloo nnaa ppooddiizzaann j jee nnoovviihh zzaassaaddaa vviinnoovvee lloozzee,, ššttoo ii nnee ččuuddii oobbzziirroomm ddaa

j jee NNeeggoottiinnsskkaa KKrraa j jiinnaa ppoozznnaattaa kkaaoo iizzuuzzeettnnoo ppooddnneebbll j jee zzaa uuzzggoo j j vviinnoovvee lloozzee ii pprrooiizzvvooddnn j juu vvrrhhuunnsskkiihh

ccrrnn

iihh

vv

iinn

aa

.

.

UUsslleedd iizzmmeenn j jeenniihh uusslloovvaa kkoo j jee j jee ttrreebbaalloo iissppuunniittii oovvee ggooddiinnee zzaa oossttvvaarriivvaann j jee pprraavvaa nnaa pooddssttiiccaajnnaa ssrreeddssttvvaa ooddnnooss zzaaiinntteerreessoovvaanniihh ii oonniihh kkoojii ssuu kkoonnkkuurriissaallii zzaa iissttaa jee nneeššttoo nneepoovvoolljnniijii nneegoo

PPOODDIIZZAANNJJEE VVIINNOOGGRRAADDAA NNeeggoottiinnsskkaa KKrraa j jiinnaa

Sadržaj:Istorijat gajenja vin.loze ..................................................................................................... 1Agrobiološki uslovi vinogorja i lokaliteta ......................................................................... 2Tehnologija pripreme zemljišta namenjenog podizanju vinograda.................................... 5Popravka fizičkih, hemijskih i bioloških osobina zemljištaRigolovanje – duboka obrada zemljišta

Neposredna priprema zemljišta za sadnju vinove loze ...................................................... 8Nega mladog vinograda do stupanja u period plodonošenja ............................................. 13



Istorijat gajenja vin.loze

Povoljne klimatske prilike, geografski položaj, tipovi zemljišta predstavljaju osnovu razvojavinogradarstva u nekom područ ju. Takav je slučaj i u Negotinskoj krajini koja ima dugu tradiciju gajenja vinoveloze. Pretpostavlja se da je značajnije gajenje vin.loze u ovom rejonu moglo otpočeti u trećem veku nove ereobzirom da je u to vreme car Prob nastojao da proširi gajenje vinove loze. O tome govore i arheološki nalazi uprahovu (selu kraj Negotina), Gamzigradu i Đerdapu - razni ukrasni predmeti u vidu vinove loze i pojavaamfora na pojedinim lokalitetima duž Đerdapa, nalazišta starih vinograda u blizini manastira Bukovo (potesKamenac) za koje se smatra da su zaveštanja srednjevekovnih vladara manastiru. Jedan podatak iz 1790. godineu vreme austrijskih okupacionih vlasti koje su zahtevale da se na ime poreza na prihod od vinove loze ubere10.000 forinti i kada se taj iznos uporedi sa porezom za ostale privredne aktivnosti upućuje na to da je uNegotinskoj krajini vinogradarstvo bilo u to vreme najznačajnije zanimanje.

Međutim masovna proizvodnja vina u Krajini nije imala i značajniji plasman van svojih granica. To je bilaposledica neorganizovanosti tržišta i slabe saobraćajne povezanosti, a nešto veće količine prodavane su uBeogradu. Vino je prodavano po susednim ne vinogradarskim krajevima (homoljski kraj) ili razmenjivano zadruge proizvode kao na pr. u Pomoravlju za kukuruz, u Užičkom kraju za katran.

Veliki uspeh vinogradarstva i vinarstva Krajine dešava se u vreme kada je u zapadno-evropskim zemljamauveliko harala filoksera. Tako su vina iz Krajine 1882. godine na međunarodnoj izložbi vina u Bordou i nasvetskoj izložbi vina u Anversu 1885.godine osvojila prve nagrade. Već sledeće godine (1886.) norveški brod„Unita“ prevozi za Francusku 600 t Krajinskog vina, a izvoz se širi i na ostale evropske zemlje - Rusiju,Nemačku, Austrougarsku, Rumuniju i dr. Međutim, 1883. god. filoksera se pojavila i u ovim krajevima i za 5-6godina zahvatila sva vinogorja, čime je obećavajući prosperitet vinogradarstva Krajine zaustavljen. Propadanjevinograda koje je ubrzala i pojava plamenjače (prvi put zapažena u Krajini 1890. god.) bilo je veliki udar natadašnju privredu Krajine.

U traženju spasa za vinogradarstvo otvorena je škola za vinodelje i voćare 1887.god. pri manastiruBukovo kraj Negotina. Nakon četiri godine od osnivanja školu je preuzelo Ministarstvo narodne privredekneževine Srbije čime postaje značajan stručno-vaspitni centar. Uporedo sa školom osnovan je i lozno-voćnirasadnik sa ciljem obezbeđenja rejona loznim podlogama i obnavljanja vinogradarstva na osnovama primenekalemljenja. Kao i svuda i u ovom kraju su činjeni pokušaji izlaza iz krize gajenjem rodnih hibrida američkogporekla koji su se vrlo brzo raširili, čak i na terenima koji do tada, zbog manje pogodnih prirodnih uslova, nisubili poznati kao vinogradarski. To je doprinelo padu kvaliteta Krajinskih vina.

Zahvaljujući školi i rasadniku i tradiciji gajenja vinogradarstvo Krajine je posle opredeljenja nakalemljenje kao rešenje od filokserne krize relativno brzo obnovljeno.1924. god. osnovana je enološka stanica u Bukovu (Negotin) čija je nadležnost u odnosu na kontrolu vinaumnogome prevazišla granice Krajine. U izvesnim periodima vršila je kontrolu vina u celoj Srbiji, Crnoj Gori,Makedoniji i istočnoj Bosni.

Svojevrsni raritet koji govori o tradiciji vinogradarstva ovog kraja su svakako i pimnice. Pimnice sugrađene u centrima vinogorja, blizu vinograda na ocednom terenu, u neposrednoj blizini sela i služile su samoza preradu grožđa i čuvanje vina, a obzirom da su građene na jednom mestu nalik su na posebno naselje. Skorosvako domaćinstvo imalo je svoju pimnicu koje su izgrađene od kamena i malo ukopane u zemlju. Postojesvedočenja o postojanju pimnica u više sela rajačkog vinogorja, a do danas su se održale u selima Rajac,Rogljevo i Smedovac.

1

Podizanje vinograda – Negotinska Krajina



Poslednje decenije 20.veka bile su loše za vinogradarstvo Krajine, dosta vinograda zapušteno, površinesmanjene, čemu je kumovala loša privredna situacija, loše poslovanje vinarske kuće „Krajina vino“ u Negotinu i

njen odlazak u stečaj, migracija stanovništva u gradove i u inostranstvo, kao i nepovoljna starosna strukturastanovništva.

Poslednjih nekoliko godina vinogradarstvo krajine se „budi“, raste interesovanje za podizanje novihvinograda pre svega zahvaljujući uspešnim merama Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva koje je uredbama o podsticajnim sredstvima za podizanje vinograda, omogućilo manjim individualnimpolj.proizvođačima da ostvare ovu značajnu investiciju. Shodno tome raste i interes za vinski turizam, dolazi doobnavljanja pojedinih pimnica, a vina iz Negotinske Krajine ponovo dobijaju svoj ugled koji su nekada imali.

Agrobiološki uslovi vinogorja i lokaliteta

Zajednički uticaji činilaca spoljne sredine na rastenje, rodnost i kvalitet proizvoda vinove loze naziva se

ekologijom vinove loze. Uslovi spoljne sredine se nazivaju ekološkim činiocima. Da bi vinova loza imalanormalan razvoj i redovno plodonošenje, na njih treba obratiti posebnu pažnju prilikom podizanja vinograda.

Klimatske karakteristike

Meteorološki podaci ukazuju da je u rejonu negotinskog vinogorja zastupljena umerena kontinentalnaklima. Nadmorska visina najnižih poteza je nešto veća od 110 metara, a najviša kota dostiže preko 270 metara.

Temperaturni usloviTemperatura zemljišta i vazduha je klimatski faktor koji često ima odlučujuću ulogu u

određivanjupogodnosti uslova za gajenje vinove loze. Temperatura ima uticaj na porast, rodnost, visinu i kvalitet

prinosa. Svaka faza u razviću vinove loze ima svoj optimum temperature. Od presudnog je uticaja za formiranjei funkciju reproduktivnih organa, za oprašivanje cvetova, zametanje bobica, za rastenje i sazrevanje bobica.

Temperaturne sume za celu godinu i period vegetacije predstavljaju zbir svih pozitivnih temperatura u tokugodine odnosno vegeacije.

U našim klimatskim uslovima smatra se da je temperatura od 10 º C ona na kojoj vinova loza ulazi uperiod vegetacije. U negotinskom vinogorju tokom aprila su temperature vazduha u porastu na svim visinama,tako da su tada povoljni temperaturni uslovi za kretanje vinove loze. Maksimalne normalne mesečne temperaturevazduha javljaju se u julu, a jeseni su suve i tople što je povoljno za sazrevanje groždja.

Normalne mesešne, godišnje i vegetacione temperature vazduhaH I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII G V110m -1.5 0.7 4.6 11.0 16.6 20.1 21.8 21.4 16.9 10.6 5.9 1.8 10.8 16.9

160m -1.7 0.6 4.5 10.7 16.2 19.7 21.4 21.0 16.6 10.2 5.7 1.1 10.5 16.6210m -1.8 0.4 4.3 10.4 15.9 19.4 21.1 20.6 16.2 9.9 5.6 1.0 10.2 16.2260m -2.0 0.3 4.2 10.0 15.5 19.0 20.7 20.3 15.9 9.6 5.4 0.8 10.0 15.8270m -2.0 0.2 4.1 10.0 15.4 18.9 20.6 20.2 15.8 9.5 5.4 0.8 9.9 15.8280m -2.0 0.2 4.1 9.9 15.4 18.9 20.5 20.2 15.7 9.4 5.4 0.8 9.9 15.7

Na svim visinama januarske temperature su negativne i vrednosti im se menjaju od -1.5 º C do -2.0 º C, što nepredstavlja problem za gajenje vinove loze.

Uslovi osvetljenja

Vinova loza je izrazito hemofitna biljka. Delovanje sunčeve svetlosti na vinovu lozu zavisi od spektralnogsastava, intenziteta i trajanja sunčevog zračenja.




Karakter uslova osvetljavanja može se dobiti iz dužine trajanja sunčevog sjaja, koji se može izraziti u vidustvarnog trajanja sunčevog sjaja u časovima. Dužina trajanja sunčevog sjaja na negotinskom vinogorju iznosi

2000 h stvarnog trajanja što predstavlja optimalnu vrednost za uspešno gajenje vinove loze. Prosečnoosunčavanje u periodu najintenzivnijeg porasta vinove loze iznosi više od 1600 h. Najmanje sume se kreću od129 h u aprilu do 355 h u julu.S - normalna meseč na i godišnja suma stvarnog sunč evog sjaja

Sx - apsolutne meseč ne maksimalne vredmosti

Sn – apsolutne meseč ne minimalne vrednosti

R%- relativno trajanje sunč evog sjajaNajveća godišnja suma sunčevog sjaja nije bila veća od 2786 h niti kraća od 1323 h što pokazuje da su uslovi

osunčavanja u optimalnim granicama za uspešno gajenje vinove loze.

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII G

S 66 81 130 178 235 267 309 293 215 154 75 84 2087Sx 108 132 217 242 304 324 355 350 280 239 124 111 2786Sn 29 32 51 129 138 213 257 216 136 82 25 15 1323R% 23 28 35 44 51 58 66 68 57 45 26 23 /

Uslovi vlaženja

Za uspevanje vinove loze od velikog je značaja vlaga u zemljištu i vazduhu. Iako je vinova loza biljka kojabolje uspeva u toplijem područ ju, neophodno je prisustvo dovoljno količine vode koja je sastavni deo svihbiljnih organa, sastavni je deo organske materije i potrebna je radi transporta materija kroz biljku.

Vlažnost vazduhaRelativna vlažnost vazduha ima izuzetan značaj za uspevanje vinove loze . U toko vegetacionog perioda u

datom lokalitetu ona se kreće izmedju 65 i 72% što je za lozu povoljno. Medjutim u periodima dana može bitiznatno niža , leti je u popodnevnim časovima oko 50% a u pojedinim žarkim danima i do 15%. Ovako niskarelativna vlažnost može dovesti čokot i do uginuća. Popravka relativne vlažnosti vrši se navodnjavanjem.

Padavine

Pored temperature vazduha čine glavni element klime. Negotinsko vinogorje leži u zoni poluvimetriskogpodruč ja naše zemlje čije su odlike da se u godišnjem toku maksimalna padavina javlja u maju i junu aminimalna u julu i avgustu.

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII GH 53 55 57 70 69 68 49 35 46 61 76 59 698h=0.1 13 13 11 10 13 12 8 7 7 8 14 13 130h=10.0 1 1 2 2 2 2 1 1 1 2 2 2 113Hx 42 44 40 113 47 74 67 52 45 25 65 36 113Hg / / 1 4 6 10 3 1 / / 1 1 27Hs 17 12 8 / / / / / / / 2 8 47

H – normalna mese;na i godišnja količ ina padavina

h= 0.1mm – broj padavinskih dana

h=10.0mm – broj dana sa pljuskovitim padavinama

Hx – dnevni maksimum padavina

Hg – broj dana sa gradom

Hs – broj dana sa snežnim pokrivač em

3




Godišnja količina padavina je 688 mm. od toga je u toku vegetacionog perioda398 mm. Ukupan broj padavinskih dana je 130. Grad se javlja uglavnom na početku vegetacije, i to svake druge

godine, tako da je verovatnoća pojave grada mala. Prilično je veliki broj dana sa snežnim pokrivačem – 47.Količine padavine nisu dovoljne , a ni raspored nije najbolje usaglašen sa potrebama vinove loze, zbog

čega je potrebno preduzeti odgovarajuće agro mere u cilju obezbećivanja vinove loze dovoljnim količinamavode.

Vazdušna strujanja

Strujanje vazduha (vetra) kao i svi meteorološki činioci može imati pozitivan i negativan uticaj na rast,razviće, plodonošenje vinove loze. Vinovoj lozi odgovara samo blago strujanje vazduha. Oni doprinose boljem ibržem sušenju suvišne vode, boljem procesu oplodnje, bržem odvijanju procesa fotosinteze. Vetar potpomažeoprašivanju cvetova. Jaki vetrovi su uvek štetni za vinovu lozu jer pre svega izazivaju lomljenje mladih lastara,

osipanje cvetova i isušuje zemljište.N NE E SE S SW W NW C

Č(%0) 77 70 107 58 20 30 140 200 298V(%0) 1.7 1.5 1.8 1.7 104 1.9 3.1 3.1 /

Na našem područ ju dominira vetar severozapadnog pravca (NW), a izraziti su i zapadni (W) i istočni (E)vetar. Severozapadni vetar je veoma česta pojava od maja do kraja juna i tada donosi znatne količine padavina.Vetar iz istočnog pravca duva krajem jeseni i uslovljava novembarski maksimum padavina. Brzine ovih vetrovasu pogodne , jer se pri takvim brzinama najbolje mešaju donje-hladnije i gornje-toplije vazdušne mase, čime sesmanjuje mogućnost pojave mrazeva i vrši se provetravanje površina pod vinovom lozom.

Bioklimatski indeks

Veliki značaj za vinovu lozu je sadržaj CO2. On učestvuje u procesu fotosinteze koja je najintenzivnijaukoliko je koncentracija 0.1% veća 2-3 puta od normalne 0.03%.

Ukupan pokazitelj pogodnosti klimatskih uslova za gajenje vinove loze je bioklimatski indeks, koji seizračunava po formuli. Bki = txS / Hxdx10

Bki – bioklimatski indeks, t – suma aktivnih temperatura vazduha, s – stvarno trajanje sunč eve svetlosti za vreme

vegetacionog perioda, H – količ ina padavina za isti period vremena, D – dužina vegetacionog perioda

U Srbiji optimalna vrednost Bki je 10±5.

Zemljišni uslovi

Zemljišni uslovi imaju veliki uticaj na prinos grožđa i njegov kvalitet. Najvažnije osobine zemljišta su –mehanički sastav, vodne, vazdušne i toplotne osobine zemljišta i hemijski sastav.

Na ovom područ ju je zastupljena grupa najboljih zemljišta po pogodnosti za gajenje vinove loze.- rendzine – nastaje raspadanjem laporovih sedimenata. Dobre su za gajenje vinove loze- černozemna zemljišta – zemljišta sa profilom- paračernozem- gajnjače – nema CaCO3 u profilu




TEHNOLOGIJA PRIPREME ZEMLJIŠTA NAMENJENOG PODIZANJU

VINOGRADANakon izbora lokacije za podizanje vinograda treba pristupiti merama regulisanja fizičkih, hemijskih i biološkihosobina zemljišta, vodno vazdušnog i toplotnog režima u zavisnosti od konfiguracije terena, predhodne kulture isvojstva zemljišta. Pre sađenja treba obaviti sledeće mere pipreme zemljišta.

Regulacioni radovi – sistematizacija zemljišta

Organizacija zemljišne teritorije

Organizacija zemljišne teritorije je izuzetno značajna projektansko-geometrijski i stručno tehnički zadatak.

Pri organizaciji zemljišne teritorije neophodno je sagledati sledeće stavke.

1. oblik i veličina parcele2. pravac redova i rastojanje3. razmeštaj sortimenta4. putna mreža i njen odnos prema javnim saobraćajnicama5. obezbeđenje izvora za neophodne količine vode6. lokacija građevinskih objekta

Oblik i veličina parcelePrilikom podizanja vinograda nastoji se da oblik parcele bude što pravilniji po mogućstvu pravougaoni ili

kvadratni. Težnja za takvim oblikom parcele je zbog lakše upotrebe mehanizacije, formiranje putnih staza i radi

stabilnosti naslona. Na nagnutim parcelama dužina redova treba da bude što kraća, da prekidi budu gušći.Pravac redova i rastojanje

Za vinograde je optimalno da pravac redova bude sever-jug i da su upravno postavljeni u odnosu na nagib ipravac duvanja najjačeg vetra.

Pravilan pravac pružanja redova doprinosi pravilnom osunčavanju vinove loze, umanjuje štetno dejstvovetra i ima antierozivni uticaj. Međutim nije redak slučaj da je pravac u pravcu nagnutosti terena ili se pravacvetrova poklapa sa pravcem duvanja najjačeg vatra.

Razmeštaj sortimentaPri raspoređivanju sortimenta mora da postoje određeni kriterijumi.

- parcele lošijih i siromašnijih zemljišta zasađuju se ranim i slabije rodnim visokokvalitetnim vinskim sortama.

- belo zemljište se dodeljuje belim sortama- crnice i crvenice – crnim sortama- stone sorte se lociraju pored glavnih staza i puteva sa tvrdom podlogom da bi bile pristupačnije pošto se berbaobavlja u više navrata.- slično je i sa poznim sortama - pri kasnoj berbi grožđe u kišnim periodima poljski putevi mogu postatineupotrebljivi.Putna mreža

Putna mreža u vinogradarskom kompleksu treba da bude usaglašena sa lokacijom građevinskih objekata ukojima se čuva proizvedeni materijal i tehnika sa ekonomskim dvorištem i sa komunikacijama višeg reda(javnim putevima, železnicom, aerodromom).

U prvom redu treba da omugući pristupačnost svakom parceli, racionalnom transportu materijala i

proizvoda, olakšava upotrebu mehanizacije.

5




Lokacija objekta za navodnjavanje i odvodnjavanjeOni se izgrađuju u fazi privođenja zemljišta vinogradarskoj kulturi u fazi pripreme zemljišta za zasnivanje

zasada i u toku podizanja. Ovi objekti treba da budu postavljeni tako da se postigne maksimalni ekonomskiefekat. Postavljaju se duž puteva i staza i po ivicama parcela.Lokaciija građevinskih objekata

Teži se da ovi objekti budu u blizini javnih saobraćajnica, po mogućstvu na sredini zemljišnog kompleksa,i da ne ometa saobraćaj i izvođenje agrotehničkih mera.

Krčenje i raščišćavanje zemljišta

Pre podizanja vinograda mora se obaviti detaljno krčenje kako bi se zemljište blagovremeno oslobodilosvih drvenastih delova biljaka i time onemogućio razvoj štetočina. Krčenjem i raščišćivanjem terena obavezno semoraju ukloniti ostaci višegodišnjih kultura. Krčenje se može obaviti ručno i mašinski. Ručno se obavlja namanjim površinama obraslim šipražjem. Na većim kompleksima za krčenje se upotrebljavaju traktori guseničari,buldožeri i druge mašine.

Zemljište namenjeno zasnivanju vinograda je najčešće neravno na njemu srećemo humke, jame,vododerine i depresije koji mogu biti ozbiljne smetnja za prikladnu primenu agrotehničkih mera kao i zaprimenu mehanizacije.

POPRAVKA FIZIČKIH, HEMIJSKIH I BIOLOŠKIH OSOBINA ZEMLJIŠTA

Pre podizanja vinograda potrebno je da se uvid u stanje zemljišta – da se utvrde njegova biološka, fizi čko-hemijska svojstva. i da se preduzmu sve eventualne mere za popravkunavedenih svojstava. U najznačajnije merepopravke zemljišnih osobina spada humifikacija, fertilizacija i kalcifikacija zemljišta.

Humifikacija – povećanje količine organskih materija u zemljištuZa normalno razviće vinove loze i davanje zadovoljavajućih prinosa potrebno je održavati određen

procenat humusa u zemljištu. Zemljište treba da sadrži od 2.8% - 3.5% humusa na dubini 30-60cm. Neposrednahumifikacija podrazumeva korišćenje:

- zgorelog stajnjaka- treseta- bakterijalna đubriva- zelenišna đubriva

Da bi se sadržaj humusa povećao za 1% na dubini od 10cm/ha potrebno je dodati 12-15t stajnjaka tj dabi se % humusa povećao za 1% na dubinu od 30cm/ha potrebno je dodati 37-40 t stajnjaka.

Fertilizacija – povećanje količine mineralnih materija i zemljištu

Obogaćivanje zemljišta mineralnim materijama postiže se unošenjem mineralnih đubriva pre ili zavreme rigolovanja zemljišta. Potrebne količinemaineralnih materija ustanovljavaju se agrohemijskomanalizom zemljišta odnosno ispitavanjem njegovih fizičkih i hemijskih osobina. U okviru hemijskihispitivanja zemljišta određuju se sledeći pokazatelji.

- procenat humusa i lako pristupačnog azotalako pristupačne fosforne kiselinelako pristupačnog kalcijumakoličina kreča izraženog u % CaCo3količina Mg u zemljištu

sadržaj mikroelemenata u zemljištuph vrednost zemljišta




-Mineralno azotmo đubrivo se ne unosi u zemljište pre sađenja loze jer je azot lako rastvorljiv ipokretljiv pa bi moglo doći do njegovog ispiranja i gubitka. Obogaćivanje zemljišta azotom postiže se

humifikacijom-Fosfatizacija zemljišta Pod fosfatizacijom se podrazumeva dovođenja zemljišta na onaj stepen obezbeđenosti hranjivim

elementima koji će odgovarati optimumu uspevanja loze.Smatra se da pre podizanja vinograda zemljište treba da sadrži 12mg-15mg P2O5/100g vazdušno suvog

zemljišta. U prvim godinama razvoja vinove loze neophodno je prisustvo fosfora u zoni korenovog sistema, jer dodavanje po sadnji ima mali efekat.

-Kalcizacija zemljišta U zavisnosti od tipa zemljišta optimalna doza za kalijum kreće se u sledećim granicama na 100g vazdušno

suve zemlje 25-40mg K2O. Za srednji prinos grožđa je 43mg K2O/100g v.s.z. a za visok prinos 50mgK2O/100g v.s.z.

-Kalcifikacija zemljištaKalcifikacija se primenjuje na zemljištu samo koja imaju kiselu reakciju. Vinova loza najbolje uspeva na

zemljištu u kojima se supstituciona kiselost kreće od 6-7 ph.

RIGOLOVANJE – DUBOKA OBRADA ZEMLJIŠTA

S obzirom da se korenov sistem vinove loze razvija u dubinu zemljište se mora pripremiti tako da prilikomsađenja žile dospeju u plodni i rastresiti sloj koji će najmanje 5-6 godina omogućavati razvoj korenovog sistema.

U sloju zemljišta u kojem je glavna masa korenovog sistema nužno je pre sađenja vinove loze obradompopraviti fizičke, hemijske, biokoške osobine. Najbolji način pripreme zemljišta je rigolovanje.

Rigolovanjem se vrši i prevrtanje gde se plodniji površinski sloj ubacuje na dubinu razvoja korenovog

sistema.Rigolovanje se može obaviti tokom cele godine. Ako se vinova loza sadi u jesen rigolovanje se mora

završiti 2-3 meseca pre sađenja kako bi se zemljište usitnilo i dovoljno sleglo. Ako se sađenje obavlja u proleće,rigolovanje se mora završiti pre početka jakih mrazeva, kako bi se rigolovani sloj izložio što više dejstvuzimskih mrazeva i što bolje usitnilo.

Dubina rigolovanja zavisi od tipa zemljišta i klimatskih uslova koji vladaju u vinogadarskom područ ju.Kod nas se dubina rigolovanja kreće 70-100cm, što zavisi od strukture zemljišta i zemljišnog horizonta.

Rigolovanje se obavlja mašinski pomoću plugova rigolera i velikih traktora guseničaraS obzirom da se korenov sistem vinove loze razvija u dubinu zemljište se mora pripremiti tako da prilikom

sađenja žile dospeju u plodni i rastresiti sloj koji će najmanje 5-6 godina omogućavati razvoj korenovog sistema.U sloju zemljišta u kojem je glavna masa korenovog sistema nužno je pre sađenja vinove loze obradom

popraviti fizičke, hemijske, biokoške osobine. Najbolji način pripreme zemljišta je rigolovanje.Rigolovanjem se vrši i prevrtanje gde se plodniji površinski sloj ubacuje na dubinu razvoja korenovog

sistema.Rigolovanje se može obaviti tokom cele godine. Ako se vinova loza sadi u jesen rigolovanje se mora

završiti 2-3 meseca pre sađenja kako bi se zemljište usitnilo i dovoljno sleglo. Ako se sađenje obavlja u proleće,rigolovanje se mora završiti pre početka jakih mrazeva, kako bi se rigolovani sloj izložio što više dejstvuzimskih mrazeva i što bolje usitnilo.

Dubina rigolovanja zavisi od tipa zemljišta i klimatskih uslova koji vladaju u vinogadarskom područ ju.Kod nas se dubina rigolovanja kreće 70-100cm, što zavisi od strukture zemljišta i zemljišnog horizonta.

Rigolovanje se obavlja mašinski pomoću plugova rigolera i velikih traktora guseničara.

7




NEPOSREDNA PRIPREMA ZEMLJIŠTA ZA SADNJU VINOVE LOZE

Pošto 50% vinove loze sadimo u jesen a 50% u proleće, neophodno je da za prvu polovinu zasada pripremimozemljište. To ćemo uraditi tako što ćemo prvo za celokupnu površinu od 60 ha dodati potrebnu količinu đubriva ito: fosforno i kalijumovo i to uneti u zemljište zaoravanjem, nakon toga na delu koji se sadi u jesen vrši se finapriprema zemljišta tanjiračama i drljačama. U proleće ćemo dodati i azotno đubrivo

Lozna podloga Veoma je bitno dobro odabrati podlogu, jer ona utiče i na poboljšanje i na pogoršanje niza agrobioloških i

tehnoloških ossobenosti nakalemljenih sorata vinove loze. Greške pri izboru lozne podloge kasnije se ne moguispraviti. Ona mora da poseduje niz povoljnih osobina:- da je potpuno otporna prema korenovoj filokseri

- da ima dobar afinitet prema plemenitoj lozi- da se lako prilagođava različitim zemljištima i klimatskim uslovima- da podnosi određene količine kreča u zemljištu- da se dobro ožiljava- da pozitivno utiče na vegetativni i rodni potencijal, i na ostale agrobiološke i privredno tehnološke osobine

nakalemljenih sorti vinove loze- da nije zaražena virusom

Po obavljenoj obradi i pripremi zemljišta koja se mora završiti do polovine februara pristupamo podizanjuvinograda. Sađenju vinove loze možemo pristupiti početkom marta. Vinograd ćemo podići sa sadnicama kojesmo unapred dogovorili sa proizvođačem, koje moraju biti prvoklasnok kvaliteta.

Sadni materijal mora da odgovarajuću dokumentaciju i to:

- deklaraciju o poreklu podloge i vijoke- deklaraciju o kvalitetu- deklaraciju sa imenom sorte i podloge- uverenje o zdravstvenom stanju kalema

UTVRĐIVANJE RAZMAKA PRI SAĐENJU I POTREBNOG BROJA KALEMOVA

Pre nabavke kalemova moramo utvrditi razmak sadnje vinove loze pa prema tome određujemo broj loznihkalemova.

Rastojanje na kome se sadi vinova loza zavisi od više činilaca među kojima su najvažniji sledeći:

- uzgojni oblikčokota- način obrade i održavanje zemljišta

- način đubrenja- način zalivanja- reljef i ekspozicija terena- način primene mehanizacije i raznih drugih agrotehničkih ampelografskih mera

UTVRĐIVANJE PRAVCA REDOVA I RASPORED SAĐENJA

Površina na kojoj zasnivamo vinograd je sa blagim nagibom prema jugu. Zbog južne ekspozicije odlučilismo se na za pravc redova sever-jug koji se uklapa u izgrađenu putnu mrežu i idealan pravac redova zbognajbolje osvetljenosti.

Odlučili smo se za pravougaoni raspored sadnje sa međurednim rastojanjem od 3m i rastojanjem u redu od

1m.




OBELEŽAVANJE MESTA SADNJE

Da bismo obeležili mesta za sadnju potrebna je kopija kataskarskog plana parcele. A od pribora je potrebnapantljika, kolčići, žice i gepdetske značke.

Prvo se na terenu obeleži putna mreža, granice parcele i redovi za sadnju vinove loze. Da bismo ivukliprave linije najbolje je koristiti instrument sa laserom, koji se postavi na jedan kraj parcele potom se uz pomo ć tački za obeležavanje hvata pravac do drugog kraja parcele. Između znački se povuče pantljika i izmerirastojanje između sadnih mesta koja se obeleže kočićima. Isto se radi za svaki sledeći red.

PRIPREMA KALEMOVA ZA SADNJU

Od vremena nabavke kalemova do njihove sadnje, oni moraju biti zaštićeni od mrazeva, napada plesni ištetočina. pa se čuvaju u trapovima i skladištima.

Priprema kalemova za sadnju sastoji se u sledećem:

- potapanje kalemova u čistu vodu u trajanju od 24h da bi se osveži i pripremili zadalju obradu

- kontrolisanje korenovog stabla koje mora da bude zdravo bez plesni- kontrolisanje korenovog sistema koji treba da je zdrav bez pojave plesni

znakova truleži ili rak korena- kontrolisanje spojnog mesta da bi videli da se na spojnom mestu nazire pukotina ili ne, ako uočimo

pukotinu kalem odbacujemo.- skraćivanje bazalnih žila na 10-12 cm za ručno sađenje u jamice

- skraćivanje lastara na 1-2 vidljiva okca koji mora biti potpuno zdrav sanormalnom bojom kore- tretiranje fitohormonima korenov sistem jer podstiče razvoj korena i povećava

% prijema kalema.

NAČIN I DUBINA SADNJE

Tehnika sađenja loze je uslovljenja brojnim činiocima: agroekolškim uslovima, raspoloživom tehnikom,vrstom lozno sadnog materijala. U odnosu na načim na koji se lozni kalem postavlja u zemljište postoje tripostupka sađenja loze.

• sađenje loze u jamiće,• sađenje loze u brazde,• sađenje pomoću hidrobura

Jamići se kopaju ašovom i kopaju se u pravcu reda, neposredno pored i uvek sa iste strane oznake za sdno mesto.Dubina jamića je 35-45cm, a prečnika 30cm.

Dubina sadnje direktno zavisi od klimatskih uslova. U načelu lozu treba saditi tako da spojno mesto naloznom kalemu bude u nivou površine zemljišta. Ukoliko postoji veći nagib zemljišta na gornjim delovimaparcele dolazi do spiranja, a na donjem do zasipanja usled erozije zemljišta, pa tako spojna mesta kalemova navišim delovima ostaju ogoljena, i izložena mehaničkim povredama, a na nižim delovima parcele zbogzatrpavanja iz njih će se obrazovati plitki korenovi. Zato se na višim delovima parcele kalemovi sade tako da imspojno mesto bude 3-4cm iznad površine zemlje. Ovakav način sadnje se vrši ako nisu preduzete mere zaštitezemljišta od erozije.

9




Tehnika sadnje je sledeća. Na dno se ubaci manji sloj trošne zemlje; orezani bazalni korenovi se radijalnopostave na zemlju na dno jamića; preko korenova se stavi sloj trošne zemlje visine 15-20cm; rukom se sadnicapridržava u odgovarajućem položaju i dubini te se nogom ugazi dobro zemlja oko nje; zatim se jamić zalije sa 3-

5l vode; kada zemljište upije vodu jamić se puni pripremljenom smešom zemlje i đubriva uz blago sabijanjegaženjem; zatim se nabaca malo zemlje do mesta kalemljenja i nagazi. Pravi se humka od zemljišta ili ako sekoriste parafinisani kalemovi humka se ne pravi već se preko kalemova navuče plastična cevka i blago potisne uzemlju radi zaštite kalemova.

Poljoprivredni proizvođači prilikom podizanja vinograda sve češće koriste sadnju hidroburom,napuštajući tako klasičan način sadnje u jamiće.

Sadnja vinove loze korišćenjem hidrobura ili tzv. "vodene sadiljke“ je veoma pogodan za sadnju navećim površinama obzirom na dobru produktivnost rada. Obzirom da ovaj način sadnje podrazumeva ograničenumogućnost đubrenja zemljišta prilikom sadnje odnosno sveden je na upotrebu vodorastvorljivih đubriva naročitupažnju obratiti na utvrđ ivanje i popravku plodnosti zemljišta pre sadnje, a posebno kada je u pitanju sadržajhumusa. Takođe treba voditi računa o dobroj pripremljenosti zemljišta tj. primeni blagovremenog rigolovanja ili

podrivanja, naročito kod zemljišta nešto težeg mehani

čkog sastava.




Osnovne odlike primene hidrobura:

- prekraćivanje korenova na 3-5 cm (kod klasičnog načina sadnje je 10-12 cm)- povećanje produktivnosti rada (i do 7-8 puta u odnosu na klasičan način)- ograničena mogućnost fertilizacije zemljišta- mogu se koristiti parafinisani i neparafinisani lozni kalemovi-

POSTAVLJANJE STUBOVA

Stubovi mogu biti napravljeni od različitih materijala, tako da imamo drvene, metalne i betonske stubove.Mi smo se odlučili za betonske stubove.

Betonski stubovi se prave od običnog i prenapregnutog betona. Kod nas se koriste uglavnom odprenapregnutog betona zato što su lakši i elastičniji i dugotrajniji.

Dužina stubova se kreće od 2-3m, a prečnik od 7-12cm. Dok je prečnik krajnjih stubova nešto veći zato štomora biti jači. Stubovi mogu biti najčešće kvadratni i okrugli i eliptični.Potreban broj stubova se izračunava po formuli;

Q = 10.000 / axb

Q = potreban broj stubova po hekatru

a = rastojanje izmeđ u redova u špaliru

b = rastojanje izmeđ u stubova u redu

Dodaćemo još 1% zbog kompenzacije oštećenih stubova pri transportu i postavljanju.

Tehnika postavljanja stubova

Stubovi se postavljaju u I a najkasnije u proleće u II godini. Postavljanje se vrši po dužini redova narastojanju od 4-10m. U projektu je predviđeno postavljanje stubova na rastojanju 10m jedan od drugog.

Najpre se postavljaju ivični stubovi, a zatim unutrašnji i to najmanje 20-30 dana pre postavljanja žice.Ivični stubovi se postavljaju na udaljenosti 50cm od poslednjeg čokota u redu i to sa unutrašnje strane

čokota, a na 50cm sa spoljašnje strane čokota biće lenger. Ivični stubovi će biti malo ukišeni prema staji poduglom 75º u odnosu na zemljišnu ravan.

Ukopavanje ivičnih stubova se vrši ručno u prethodno iskopane rupe. Duđina ukopavanja je 1/3 stuba.Postavljanje krajnjih stubova se vrši sledećim redom:

1. ručno se iskopavaju rupe dubine 1/3 stuba

2. radnici raznesu stubove i postave ih u iskopane rupe3. stubovima se zatim daje kos položaj, a zatim se postave stabilizatori od kamena4. zatim se zemlja navlači u rupu sve dok se rupa ne popuni. Zemlja se nabije

pomuću drvenih maljevaKada se postave čeoni stubovi pristupa se postavljanju unutrašnjih stubova. Oni se postavljaju između

čokota u redu na određenom rastojanju. Postavljaju se vertikalno i u zemlju se ukopa ¼ njegove dužine.

11




POSTAVLJANJE ŽICE

Žica ima važnu ulogu u vinogradarstvu. Za nju se vezuju lastari vinove loze i ima sledeće funkcije:- omogućava pravilno formiranje uzgojnog oblika

- obezbeđuje pravilan raspored lukova i lastara- obezbeđuje bolju osvetljenost grozdova- olakšava pristup grozdova pri berbi- omogućava bolje provetravanje i brže sušenje lišća- omogućava lakši pristup mehanizaijiNajčešće se koristi pocinkovana žica koja je čvrsta, izdržljiva i otporna na istezanje. Mana joj je što brzo

korodira sa kontaktom zaštitnih sredstava. Tako da se u poslednje vreme koristi žica od plastične mase koja imaniz prednosti:

- velika trajnost

- lakša od metalnih- otporna prema atmosferskim usloviama i dejstvu hemikalija- ne oštećuje lastare

Aluminijumska žica se pravi od posebne legure aluminijuma i vrlao je postojnaŽica presvučena plastikom se proizvodi u raznim bojama i nju ćemo iskoristiti u projektu.Žica se postavlja najkasnije 15-30 dana po postavljanju stubova. Visina postavljanja žice se određuje na

osnovu izabranog uzgojnog oblika čokota.

PRORAČUN POTREBNIH KOLIČINA ŽICA

Kada smo utvrdili planirani uzgojni oblik, možemo utvrditi i potrebnu količinu žice

Prvo trebamo odrediti potreban prečnik žice. Za privezivanje krakova prećnik treba da je 3.1mm, a zaprivezivanje lukova i lastara koristićemo prečnik od 2.4mm.




NEGA MLADOG VINOGRADA DO STUPANJA U PERIOD PLODONOŠENJA

Ukoliko želimo da novo podignuti zasad što pre prorodi i daje ujednačene prinose, za vreme eksploatacijezasada moramo pažljivo i blagovremeno izvesti sve predviđene operacije.

AGROTEHNIČKE MERE U PRVOJ GODINI

Neposredno posle sadnje vinograda izvršiti oranje međurednog prostora na dubinu od 12-15cm jer jezemljište prilikom sadnje dosta ugaženo. Pošto je sadnja izvršena u proleće, obrada ugaženog zemljišta se vršizajedno sa dubokom prolećnom obradom. Između čokota u redu kopanje se obavlja motikom. Posle oranjaizmeđu redova, zemljište se mora podrljati kako bi gornji sloj dobio mrvičastu strukturu.

U toku vegetacije u cilju suzbijanja korova, izvršiti još pet kultivisanja 5-10cm. Orijentacioni rokovi za oveoperacije bili bi:

- duboko oranje početkom aprila meseca- prvo kultivisanje u junu mesecu- drugo kultivisanje u julu mesecu (prva dekada)- treće kultivisanje u julu mesecu (treća dekada)- četvrto kultivisanje u avgustu (druga dekada)- peto kultivisanje u avgustu (druga dekada)

Ovim kultivisanjem efikasno će se suzbiti korov u međurednom prostoru, a istovremeno će se suzbitistvaranje pokorice i održati normalna vlaga što je veom važno za razvoj čokota.

Od mera zelene rezidbe izvršiti samo uklanjanje suvišnih lastara na jednom čokotu. Kada izbili lastaridostignu dužinu 20-25cm, odabiraju se jedan ili dva najbolja razvijena, a ostali se očenjivanjem uklanjaju.

Potrebno je zatim izvršiti najmanje dva vezivanja lastara uz kolac.U prvoj godini se po pravilu izostavlja prihranjivanje, jer je pre podizanja vinograda izvršeno meliorativnođubrenje kao i dodavanje organskih i mineralnih đubriva u jamiće prilikom sadnje. Ako se ukaže potreba trebaizvršiti tri prihranjivanja i to:

- kada su lastari dužine 10-15cm- nakon uklanjanja brandusa i površinskih žila- po potrebi (slab porast lastara) mesec dana posle drugog

Prihranjivanje vršiti samo azotnim đubrivom i to 50-70kg azotnog đubriva, tj. za jedno prihranjivanje 15-25g azotnog đubriva po čokotu. Koristi se KAN. Đubrivo se rastura na dubini od 8-10cm u brazde načinjeneplugom.

Površinske žile se moraju potpuno ukloniti, jer one troše hranu potrebnu za razvoj dubinskih žila.Uklanjanje vršiti u dva navrata:

- prvi put početkom jula- drugi put krajem avgusta

13




Treba blagovremeno izvesti i sve mere zaštite protiv bolesti i štetočina. Na osnovu dosadašnjihiskustva rokovi za pojedina tretiranja bili su sledeći:

- prvo prskanje od 15-25 maja- drugo prskanje od 25-30 maja- treće prskanje od 1-5 juna- četvrto prskanje od 10-15 juna- peto prskanje od 20-25 juna- šesto prskanje od 1-10 juna- sedmo prskanje od 20-25 jula- osmo prskanje od 1-10 avgustaU cilju suzbijanja zemljišnih štetočina u jesen prve godine obavezno izvesti zagrtanje glave čokota, a u

proleće ogrtanje čokota.

AGROTEHNIČKE MERE U DRUGOJ GODINI

Obrada zemljišta počinje tek posle završene rezidbe vinograda, a u toku vegetacije vrši se više puta plitkaobrada kultivatorom posle pojave korova i pokorice.

Popunjavanje praznih mesta vrše se kalemovima ekstra klase na sadnim mestima gde je posađen kalempropao.

Glavni zadatak u drugoj godini je pravilno pripremiti mlade lastare za uspešno prezimljavanje i formiranjeosnovnog oblika čokota rezidbom u trećoj godini. Prilikom lačenja treba voditi računa da se odneguju samo dvanajbolja razvijena lastara. Sve ostale ukloniti. Lačenje izvesti u maju mesecu kada lastari dostignu 20-25cm usvom porastu. Predviđeno je da se izvedu tri vezivanja lastara uz kolac. Ovim se obezbeđuje vertikalan pravilan

porast i razvoj lastara. To je veom važno da bi se od takvih lastara u narednoj godini formiralo stablo. Vezivanjelastara uz pritku počinje kada dostignu visinu od 20-25cm, zatim 50-70cm i poslednje preko 70cm.Prihranjivanje se izvodi ako je porast lastara slab , a redovno đubrenje se izvodi u jesen posle opadanja

lišća sa količinom od 600-800kg nekog kompleksnog đubriva.U jesen druge godine izvesti zagrtanje glave čokota, a u proleće treće godine odgrtanje.

AGROTEHNIČKE MERE U TREĆOJ GODINI

Sve agrotehničke mere koje se odnose na obradu zemljišta u vinogradu i zaštitu vinove loze od bolesti ištetočina su manje više iste kao u drugoj godini. Glavnu pažnju treba posvetiti daljem formiranju osnovnogoblika čokota.

Pošto vinograd u ovoj godini donosi i prvi rod, mora se organozovati i prva berba grož đa.

NEGA VINOGRADA U PERIODU PLODONOŠENjA I REDOVNE PROIZVODNjE GROŽĐA

Obrada i održavanje zemljišta u vinogradu duboka obrada zemljišta plitka obrada zemljišta

Suzbijanje korova u redu Đubrenje vinograda Redovna rezidba vinograda Zelena rezidba Vezivanje loze Remont i održavanje naslona Zaštita od bolesti i štetočina




Iz svega prethodnog izloženog može se zaključiti:

gajenje vinove loze u Negotinskoj Krajini datira od davnina,

agroekološki uslovi veoma pogoduju gajenju vinove loze,

uzgojni oblici su srednje visokog i visokog stabla, nasloni od betonskih stubova i više reda

pocinkovane žice,

rezidba na zrelo je prilagođena sortnim karakteristikama, uzgojnom oblicima i razmacima

sadnje,

najčešće se obavlja mešovita rezidba,

berba grožđa se obavlja ručno, kako kod privatnih proizvođača, tako i u društvenom

sektoru

Perspektive vinogradarstva u ovom područ ju su veoma dobre, jer je područ je svojom

tradicijom vezano za gajenje vinove loze. Površine pod vinogradima treba ne samo

obnoviti, već i povećati i osavremeniti.

Nove zasade treba zasnovati sa sortama za kvalitetna i vrhunska vina od internacionalnih

sorti, ali ne treba zapostaviti autohtone i staro odomaćene sorte koje treba održati i

predstaviti evropskom tržištu.

15




Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Negotin je jedina

organizacija u Okrugu Bor (Bor, Negotin, Kladovo,

Majdanpek) koja je okružnog karaktera i čija je osnovna

delatnost utvrđivanje postojećeg stanja u proizvodnji,

kontinuiranim i trajnim povećanjem poljoprivredne

proizvodnje na zemljoradničkim gazdinstvima.

Delatnosti:

- poslovi kontrole plodnosti zemljišta- izveštajno prognozna služba i registrovanje prometapesticida- praćenje odabranih registrovanih poljoprivrednihgazdinstava- edukativna aktivnost u vidu davanja preporuka i stručnihsaveta- uvođenje novog sortimenta i rasnog sastava izvođenjemdemonstracionih ogleda u biljnoj i stočarskoj proizvodnji

organizovanje i održavanje predavanja, seminara, zimskih školi,radionica i kurseva- izdavanje stručnih publikacija i svi drugi vidovi javnoginformisanja- sprovođenje mera agrarne politike

- praćenje i izveštavanje o sezonskim poljoprivrednim

Decembar, 2010.godine

-Direktor: 019/545-953, komercijala: 019/543-377,Savetodavna i stručna služba: 019/542-741, ul. Bukovski put

bb, 19300 Negotin-е-mail: [email protected],.

-web: http://sites.google.com/site/psnegotin

Pripremili:Teodor Prvulović, dipl.ing.polj.Dejan Stefanović, dipl.ing.polj.

Documents

Negotin - Brosura - Podizanje Vinograda 2010