Nastavnik Kao Uzor

TEHNOLOGIJA, INFORMATIKA I OBRAZOVANJE ZA DRUTVO UENJA I ZNANJA

6. Meunarodni Simpozijum, Tehniki fakultet aak, 35. jun 2011.

TECHNOLOGY, INFORM ATICS AND EDUCATION FOR LEARNING AND KNOWLEDGE SOCIETY

6th International Symposium, Technical Faculty aak, 35th June 2011.

UDK: 371.12 Uvodni referat

NASTAVNIK KAO UZOR, MODEL, IDOL, IDEAL,

SIMBOL, VREDNOST, TJ. MERA,

SAVRENOG I SVESTRANO OBRAZOVANOG OVEKA

Mireta Danilovi 1

Rezime: U radu se istrauju: 1) Zahtevi i oekivanja drutva od nastavnike profesije tj. nastavnika u odnosu na njegov kvalitet rada i ispunjavanje radnih zadataka; 2) Osobine

linosti koje treba da poseduje, a koje uslovljavaju i poveavaju kvalitet njegovog rada; 3) Uloge i funkcije koje vri i treba da vri u nastavi sada i u budunosti; 4) Kompetencije tj. vrste i obim znanja koje treba da poseduje; 5) Oblici strunog usavravanja, i time pokazati i dokazati da je nastavnik uzor, ili on moe biti uzor, model, simbol, ideal, tj. mera savrenog i svestrano obrazovanog oveka, zbog mnogobrojnosti zahteva i oekivanja drutva od njega u odnosu kakav on treba da bude, kako treba da vri svoju delatnost, a to se ni za jednu postojeu profesiju ne trai, zahteva, niti oekuje. Nasuprot tome, u drugom delu rada se pokuava pokazati i dokazati da je nasatavnika profesija u krizi i da postoji tendencija umanjivanja uloga, znaaja, statusa i funkcija nastavnika, to e sigurno umanjiti ili umanjuje kvalitet realizacije vaspitnoobrazovnog procesa danas i u budunosti.

Kljune rei: Uloge i funkcije nastavnika, kompetencije nastavnika, struno usavravanje nastavnika, budunost obrazovanja.

A TEACHER AS A ROLE MODEL, IDOL, IDEAL, SYMBOL,

VALUE, IE. MEASURE OF PERFECT AND VERSATILE

EDUCATED PERSON

Summary: The topics of research: 1) Requests and expectations of the society from

teachers comparing their working qualities and tasks fulfillment, 2) Personal

characteristics that teachers should have and that conditioned and increased the quality of

their work, 3) Roles and functions that teacher do in teaching now and will do in future,

4) Competences types and volume of knowledge that teacher should have, 5) Forms of

1 Akademik Prof. dr Mireta Danilovi, Srpska akademija obrazovanja, Institut za pedagoka

istraivanja, Beograd, E-mail: [email protected]

Tehnologija, informatika i obrazovanje, TIO 6 Mireta Danilovi

professional development, and which will show weather the teacher should be an ideal or

measure of perfect and versatile educated person, due to numerous requests and

expectations of the society which is not seen in any other profession. As opposed to that, there are states that the teachers profession enter its crises and that there is tendention of minimisation the roles, importance, status and teachers function which will diminish the quality of educational process now and in future.

Key words: roles and functions of teacher, teachers competences, teachers professional development, the future of education.

1. UVOD

U elji da poveamo i istaknemo ugled, znaaj, vrednost i saznanje o ulozi nastavnika i nastavnikog poziva i profesije u postojeem drutvu i njegovom razvoju, izvrili smo analizu njegove delatnosti kako bi ukazali iroj javnosti na njegove nezamenljive uloge koje vri i znaaj njegovog rada za postojee i budue drutvo. Cilj nam je da smanjimo oseaj inferiornosti nastavnika u odnosu na druge profesije koje se vie priznaju, cene tj. vrednuju i materijalno i duhovno. U prolosti su nastavnici bili elita nekog grada, varoi, sela, pa i drava, a danas skoro ih retko ko i zapaa i potuje. Oni su izgubili mo autoriteta od strane drutva, roditelja, pa i samih uenika. Zakon je na strani uenika, a nastavnici se moraju "prilagoavati" mnogobrojnim drutvenim zahtevima, oekivanjima, propisima, zakonima, a oduzet im je bilo koji oblik autoriteta. Po novoj filozofiji obrazovanja oni

postaju samo "izvrioci uenikih zahteva", "prodavci znanja", "usluni servisi" za poduavanje, gde osnovnu ulogu igra trite i novac, i gde je mo novca neprikosnoven. Svi zahtevaju i oekuju od njih i ono to mogu i ono to ne mogu. Kao dokaz toga, nae istraivanje je pokazalo da drutvo danas oekuje i zahteva od nastavnika da poseduje oko 200 pozitivnih moralnih osobina, da vre oko 195 uloga i funkcija, da poseduju 50 vrsta i oblika kompetencija, da poseduju znanja iz najmanje 10 naunih oblasti i disciplina, i da mogu da ostvaruju 80 vrsta i oblika uenja tj. vrsta nastave i poduavanja, to se ni za jednu postojeu profesiju ne oekuje i ne zahteva, a koje se vie cene i imaju vei autoritet u javnosti.

Naim istraivanjem smo dokumentovali sve navedeno, oekujui da emo na taj nain ukazati, "osvetliti", istai, uticati da nastavniki poziv dobije onaj znaaj koji i zasluuje, i da se stalno ne bori za svoj materijalni opstanak koji je glavni uzrok i za njihovo

nevrednovanje i gubljenje svake vrste autoriteta.

Na stav i zakljuak dat u naslovu rada, da je nastavnik uzor, model, idol, ideal, simbol, vrednost tj. mera savrenog i svestrano obrazovanog oveka, pokuali smo dokazati istraujui i dajui odgovore na sledea pitanja:

1. Koje sve moralne i ljudske osobine linosti treba da poseduje, a koje se oekuju i zahtevaju od strane drutva, 2. Koju strunost, tj. znanje i kompetencije iz raznih oblasti nauke treba da poseduje, 3. ta se sve od njega oekuje i zahteva, tj. koje i kakve pedagoke i psiholoke zadatke treba da izvrava, 4. Koje i kakve uloge i funkcije vri i koje e vriti, 5. Koji mu znaaj i vrednost za razvoj mlade generacije daje pedagogija, psihologija, filozofija, sociologija i njihovi mislioci i strunjaci, 6. Koje sve uloge i funkcije e vriti u obrazovanju u budunosti itd., a da se sve to u tako velikom obimu ne trai, niti oekuje od drugih postojeih profesija i njenih izvrilaca.


Pokuavajui da opravdamo na stav i zakljuak o nastavnicima dat u naslovu ukazujemo da samo o njima, za razliku od drugih profesija, postoji vie naunih disciplina i oblasti pedagogije i psihologije koje ih prouavaju i bave se njima. To su Psihologija

nastavnika, Tipologija nastavnika, Psihologija nastavnikog poziva, Pedagogija linosti, koje prouavaju nastavnika i psiholoke aspekte njegovog vaspitnoobrazovnog rada tj. delatnosti i Pedeutologija kao nauka, teorija, uenje o liku nastavnika, tj. o njegovim osobinama i specifinim svojstvima, sposobnostima i ulogama za vrenje uloga poduavanja i vaspitanja uenika.

U budunosti e postojati razna nastavnika radna mesta, kao na primer: nastavnik, uitelj, predmetni nastavnik, nastavnik umetnosti, vaspita, pedagog, logoped, psiholog, savetnik za profesionalno usmeravanje (orijentaciju), nastavnik praktine nastave, nastavnik specijalnog obrazovanja, nastavnik na jezicima nacionalnih manjina, pomoni nastavnik, itd., i raditi u stalnom radnom odnosu ili po ugovoru.

Postoji veliki broj klasifikacija i podela nastavnikih uloga, funkcija, osobina, zahteva i oekivanja drutva i pedagogije. Meutim, u okviru naeg rada, nama nije cilj da upoznajemo itaoce sa svima njima, ve navodei njihov veliki broj i raznovrsnost, ukaemo i dokaemo obim, vrednost, znaaj i kvalitet nastavnikog rada i delovanja na uenike i time stvorimo zakljuak, predstavu, stav o vrednosti nastavnika i njegovog poziva, sa konstatacijom da nastavnik moe biti i jeste uzor, model, idol, ideal, simbol tj.

mera, i kriterijum za identifikaciju i razumevanje pojma savrenog i svestrano obrazovanog oveka, to elimo da ukaemo drutvu tj. iroj javnosti i mladom pokolenju. Njime elimo da podignemo autoritet i status ovog poziva koji je danas na granici svog postojanja, bar u obliku i nainu kako ga shvata i inicira pedagoka nauka, to emo pokazati u drugom delu ovog istraivanja pod nazivom Kriza ili uspon nastavnikog poziva.

2. POZITIVNE MORALNE OSOBINE I KARAKTERISTIKE LINOSTI KOJE NASTAVNIK TREBA DA IMA PREMA DANANJIM ZAHTEVIMA I

OEKIVANJIMA DRUTVA I PEDAGOGIJE

Od savremenog nastavnika danas se oekuju i zahtevaju mnogobrojne pozitivne moralne osobine linosti, koje e omoguiti kvalitetno izvravanje njihove delatnosti tj. obuavanje i pripremu uenika za ivot i rad, postojanje i permanentno uenje.

Drutvo i pedagogija smatraju i zahtevaju da nastavnik treba da bude:

moralan, karakteran, kreativan, fleksibilan, vredan, taan, susretljiv, samokritian, principijelan, vedar, staloen, optimista, entuzijasta, sistematian, pouzdan, strpljiv, neposredan, komunikativan, radoznao, autonoman, skroman, razuman, siguran,

velikoduan, nesebian, brian, poten, jednostavan, dobronameran, smeran, ponizan, servilan, solidaran, pristupaan, energian, vitalan, snana linost, jednostavan, agilan, odan svom pozivu, radoznao, solidaran, da ima potrebu za istraivanjem i posmatranjem novih i nepoznatih predmeta, pojava, dogaaja, procesa, osetljiv za probleme uenika i roditelja, da voli decu, otporan na neizvesnost, spremnost za samostalno odluivanje, uenje i rad, objektivan, precizan, kritian, uredan, marljiv, odgovoran, tolerantan, human, istinoljubiv, solidaran, predusretljiv, utiv, miroljubiv, dobar partner i sposoban za saradnju, odgovoran, i da prihvata moralne, socijalne, demokratske, religiozne norme, zahteve, obiaje u zajednikom ivotu sa drugim zajednicama, tj. narodima, da ima pozitivan odnos prema


radu, ljudskim pravima, nauci, porodici, domovini, orijentisan prema demokratskim

vrednostima, uverenjima, moralnim normama ponaanja, stavovima, saradnik, ljubazan, veseo, pravian, drueljubiv, fleksibilan, demokratian, dosledan, strpljiv, plemenit, nepristrasan, nepokolebljiv, otvorenog duha, prirodan, drutven, postojan, blag, prijatan, dobro raspoloen, human, dobronameran, simpatian, uredan, superioran, dobrog izgleda, savremen, kulturan, uglaen, snalaljiv, istrajan, pristupaan, temeljan, saoseajan, odluan, nepokolebljiv, zanimljiv, odgovoran, realan, iskren, pametan, taktian, vrst, da ima dobre manire, ozbiljan, zabavan, intelektualno izuzetan, fiziki privlaan, komunikativan, humoristian, prijateljski raspoloen, spreman da pomogne, visoke intelektualne sposobnosti, visoku pedagoku i psiholoku strunost, ispoljenu motivaciju za posao, obrazovan, razvijene stilove i strategije poduavanja, iroka interesovanja, zadovoljan poslom, empatian, jednostavan, dinamiki karakter, sposoban, intelektualno samostalan, socijalno zreo i integrisan, uverljiv, precizan, drueljubiv, emocionalan, topao, nepristrasan, dosledan, disciplinovan, zanimljiv, stabilan, da se prijateljski odnosi, saradljiv, zreo,

odgovoran, imaginativan, politiki orijentisan, produktivan, suportivan, ekstravertan, razgovorljiv, vedar, spokojan, altruistian, paljiv, pravian, odlian (izuzetan), inovativan, kosmopolit, interkulturan, internacionalan, nekonformista, elitista, socijalno funkcionalan,

da ima emancipatorski potencijal, delotvoran, pedagoki reflektivan, inicijativan, prihvatanje razliitosti, samokompetencije, emancipacije, produktivan, ekonomian, participativan, inventivan, kompetitivan, kooperativan, da ima vetine samoorganizacije, celovitosti, esencije (razumevanje bitnog), marljiv, istrajan, estit korektan, taan, portvovan, racionalan, objektivan, dosledan, savestan, disciplinovan, odgovoran, blag, smiren, velikoduan, srdaan, nepristrasan, ozbiljan, nepodmitljiv, nasmejan, talentovan, dobroduan, kulturan, snalaljiv, realan, pravedan, plemenit, utiv, vedar, iskren, staloen, itd.

- Nastavnici treba da budu:

- osetljivi na promene;

- otvoreni za inovacije;

- tolerantni prema razlikama;

- odani svom zanimanju;

- sposobni da pokau (izraze) potovanje prema drugima i samom sebi. - Da bi nastavnik bio uspean on stalno mora biti iskren, odan svome pozivu,

pravian, vredan, uredan, principijelan, samokritian, taan, estetskog i kulturnog izgleda, da ima razvijeno socijalno oseanje, smisao za saradnju i sposobnost empatije, da ga krasi vedrina i staloenost, optimistika oseanja. - Pored zahtevanih osobina, od njega se trai da ima "mo analitikog miljenja, sposobnost timskog rada, samostalnost, samoinicijativnost, samorefleksiju,

samoodreenost, sposobnost samorazvijanja, sposobnost samokompetencije, samosvojnost, samostalnost, sposobnost odluivanja, planiranja buduih aktivnosti, reavanja problema i konflikata, socijalne kompetentnosti, akcionu kompetentnost", itd.

Po nekim autorima od nastavnika se oekuje da treba da poseduje: - Autonomnost (samostalnost i samosvojnost zasnovanu na mogunosti uvida u svoje i ponaanje drugih, zauzimanje kritike pozicije prema pojavama i zbivanjima i odgovornosti za postupke i reenja); - Tolerantnost (kooperativnost i komunikativnost koje su zasnovane na potovanju linosti, razliitosti i prava drugih, uz svest o sopstvenim potrebama, interesima i pravima i samopotovanje);


- Participativnost (inicijativnost i spremnost za uee u socijalnom ivotu, za donoenje odluka, unoenje promena zasnovana na osveenim potrebama i motivima uz uvid u naine njihovog ostvarenja); - Otvorenost (sklonost ka interakciji, otvorenoj komunikacijskoj i emocionalnoj razmeni i suoavanje sa novinama, zasnovana na uvidu u sopstvene ciljeve i propustljivim granicama prema drugim ljudima i socijalnim sistemima);

- Fleksibilnost (mogunost adekvatnog reagovanja na razliite dogaaje, pojave i poruke, zasnovana na uvianju, prihvatanju i predvianju promena i usklaivanju vlastitog ponaanja sa njima).

3. RAZNOVRSNOST I BROJNOST NASTAVNIKIH ULOGA, SADA I U BUDUNOSTI

Savremeni nastavnik u budunosti, a i sada, treba da obavlja oko 195 uloga i funkcija za koje treba da bude osposobljen i pripremljen u odnosu na svoju profesiju i vaspitnoobrazovne ciljeve i zadatke koje treba ili e trebati da realizuje.

Uloge savremenog nastavnika su kompleksne jer objedinjuju brojne funkcije: od planera,

programera, organizatora, realizatora i evaluatora vaspitno-obrazovnog rada preko funkcija

vaspitaa, savetnika, prognostiara, dijagnostiara, terapeuta, do funkcija saradnika, usmerivaa i istraivaa. One su brojne, raznovrsne, kompleksne, meuzavisne, i zahtevaju ulaganje energije, izdrljivost, dobru koncentraciju, emocionalnu stabilnost, mentalni integritet linosti. One mogu biti: propisane, normativne, klasine, istorijski prisutne i odnose na realizaciju vaspitnog i strunog (obrazovnog) rada.

U svom vaspitnoobrazovnom radu nastavnik vri sledee uloge: predava, didaktiar, vaspita, savetnik, instruktor, strunjak, autoritet, posrednik, kontrolor, rukovodilac, terapeut, dijagnostiar, motivator, koordinator, elaborator, facilitator, istraiva (pedagokih problema), stimulator, nadzornik, evaluator, verifikator, menader, prezentator, demonstrator, izlaga, upuiva, konsultant, organizator (rada, uenja i samoobrazovanja), intelektualni voa, pomaga, edukator, struni vodi, mentor, reiser nastave, medijator, komunikator, kooperant, zapovednik, monik, voa, demokratski staratelj, socijalni psiholog, kliniki psiholog, partner (u pedagokoj komunikaciji), pedagog, nastavnik-"banka" podataka, regulator socijalnih odnosa, partner u efektivnoj interakciji, zamenik roditelja, model,

javni radnik, instruktor, "umetnik" u odnosima sa ljudima, kritiar, planer, inovator, prognostiar, programer, katalizator, pomonik, kreator, usmeriva, navigator, ideolog, saradnik, partner, realizator, graditelj emocionalne, pedagoke i psiholoke klime, animator, informator, komentator, organizator, emancipator, inicijator,

katalizator, analitiar, regulator, stvaralac, programer, istraiva, pomonik, dizajner, operator, tehniar, itd.

- U savremenoj kulturi nastavnici su dobili nove, brojne i razliite uloge, kao dopunu onima koje se odnose na kolu, nastavu i uenje: da bude prijatelj, ovek od poverenja, savetnik, osoba koja pomae i olakava rad (fascilitator), prenosilac proverenih drutvenih i kulturnih vrednosti, onaj koji pomae razvoju linosti u celini, a katkada, u posebnim uslovima i situacijama, biva i neka vrsta zamene za roditelje.

U vaspitno-obrazovnom procesu nastavnik vri niz osnovnih tradicionalnih uloga, kao to su: 1) Didaktiko-metodike, 2) Nastavno-dijagnostike, 3) Organizatorske, 4) Motivacione, 5) Konsultantske, 6) Socijalne (u kom nastavnik prenosi moralne vrednosti i


norme, i vri socijalizaciju uenika), 7) Dijagnostike, 8) Terapeutske, 9) Kolegijalne, 10) Slubenike, itd.

Svojim pedagokim radom nastavnik treba da omogui uenicima: - da naue kako da ue, pamte, pretrauju i koriste znanje; - razvijanje individualnih prilaza nastavi i uenju; - razvijanje snalaljivosti, prilagodljivosti i kreativnosti u nastavnom procesu,

usvajanjem metoda prikupljanja i analize potrebnih strunih informacija; - razvijanje samostalnosti u toku procesa uenja i intelektualnom radu; - razvijanje sposobnosti primene steenih znanja u realnim i novim situacijama; - samoaktualizaciju linosti, razvijanjem samopouzdanja u praktinoj i konkretnoj

delatnosti i line odgovornosti za svoj rad; - razvoj odgovarajuih kognitivnih procesa uenja; - osposobljavanje za permanentno uenje, usvajanjem umenosti i korienje

raznovrsnih izvora i medija uenja; - razvijanje pozitivnog odnosa prema radu; - formiranje radnih navika; - razumevanje i otkrivanje odnosa i veza, tj. uzrono-posledinih odnosa u svetu koji

postoji, koji ga okruuje i u kome ivi; - izgraivanje svestrane, kompetentne i kreativne linosti, osposobljene za ivot, rad i

dalje obrazovanje i samoobrazovanje, itd.

- Njega treba da karakterie: - poznavanje nastavnih oblasti,

- sposobnosti i vetine uspenog prenoenja znanja, - sposobnost stvaranja uslova za uenje uenika, - sposobnost voenja i praenja uenikog napredovanja, - sposobnosti i vetine potrebne za rad sa heterogenim grupama uenika, - sposobnost za razvijanje motivacije za rad i uenje, - timski rad,

- uee u osmiljavanju plana i programa kole, - informisanost o naunim istraivanjima i svest o optim promenama u drutvu, - upotreba savremene tehnologije,

- reavanje etikih i profesionalnih dilema, - kontinuirano profesionalno usavravanje i razvoj.

Nastavnik treba da posmatra, podstie, vrednuje, usmerava uenike, primenjuje razne strategije, vri odgovarajue ponaanje u interakciji, socijalnim odnosima, vri socijalizaciju uenika i izgrauje moralne vrednosti, norme i odgovarajue naine ponaanja.

Nastavnik treba da je projektant i voditelj procesa uenja od koga se zahteva niz

specijalnih vetina kao: izraivanje meusobnih odnosa, procenjivanje potreba, ukljuivanje studenata u planiranje, vri povezivanje studenata sa resursima za uenje i ohrabrivanje studentskih inicijativa.

- Od njega se zahteva da u svom radu vri: Razvijanje efikasnih radnih odnosa sa uenicima, stvaranje osnova za zrelije odnose prema uenicima, prilagoavanje instrukcija nivou napredovanja uenika, prilagoavanje nastave individualnim posebnostima; osiguranje instrukcija koje e razvijati samopouzdanje uenika, prilagoavanje


nastavnih sadraja potrebama uenika koji se menjaju, identifikovanje sposobnosti uenika za razvoj, organizovanje uenika da uestvuju na odgovarajuem nastavnom nivou, obezbeivanje proverenih informacija uenika o napredovanju, odabiranje nastavnih sadraja od sutinskog znaaja za uenike, razvijanje principa uenja koji koristi uenicima, da ima poverenje u inovacije i eksperimente, primenjivanje individualnog rada, primenjivanje iskustva i metode rada drugih nastavnika,

usklaivanje aktivnosti u odeljenju sa iskustvima uenika itd.

On je nosilac programiranja i organizacije nastave; kreator strategije procesa realizacije

nastave i uenja i tehnolog praktinog izvoenja nastavne delatnosti; realizator savetodavnog rada kome je cilj podsticanje uenika da ovladaju tehnikama uenja i samostalnog sticanja znanja; terapeut u svojim aktivnostima kojima nastoji da otklanja

razne devijacije u radu i ponaanju mladih ljudi. On vri ulogu terapeuta kroz kliniki i grupni terapijski rad. On treba da bude kliniar koji savetuje i prua podrku u razvoju uenike zrelosti i socijalizacije, da poseduje psihoterapeutske tehnike i oblike obrazovanja, da stalno upoznaje sebe i svoju imaginaciju, da poznaje transakcionu analizu,

komunikacione kompetencije i oblike senzitivnog treninga, neverbalnu ekspresiju, da se

upozna sa principima grupne dinamike, tehnike getalt psihoterapije, itd. Iz ovoga se vidi da je nastavnik sve manje predava i ispitiva, a sve vie vaspita mladih ljudi.

Prema naem istraivanju oblika i metoda primene savremene obrazovne informacione tehnologije i korienja elektronskih medija postoje nove uloge i specijalnosti koje ve sada vre nastavnici, kao to su:

1. Instruktori za medije, 2. Specijalisti za: dizajn sistem medija; razvoj sistema medija; istraivanje i selekciju

medija; logistiku podrku obrazovnog procesa; ispitivanje tehnike opreme i pomagala; katalogiziranje nastavnih materijala; disiminaciju informacija; nastavne

sadraje, 3. Instruktori (pedagozi, psiholozi), 4. Supervizori, 5. Konsultanti, 6. Savetnici, 7. Mentori, 8. Moderatori, 9. Saradnici, 10. Istraivai, 11. Organizatori, 12. Usmerivai uenja (tkz. navigatori znanja u softveru), 13. Planeri uenikih aktivnosti u toku uenja, 14. Koordinatori, 15. Inicijatori za pronalaenja i adekvatno korienje raznih izvora znanja u najkraem

vremenskom razmaku i najefikasnijem izboru odgovarajuih tj. potrebnih informacija,

16. Spoljni kontrolori koji nadgledaju organizaciju i realizaciju procesa uenja i donose eksplicitne odluke o tome ta uenik treba da uradi da bi ostvario maksimalne rezultate u uenju,

17. Podstrekai (tj. davaoci podrke, podsticaja u toku uenja) gde nastavnici imaju u poetku rukovodeu ulogu, iji uticaji postepeno slabe i uenik preuzima odgovornost za nain i kvalitet uenja,


18. Ekspertski modeli tj. uzor koji demonstriraju vetine miljenja i naine reavanja problema koje su specifine za odreeni domen,

19. Metakognitivni vodii koji stimuliu refleksije i artikulsianje procesa miljenja, 20. Dizajneri odgovarajuih sredina za uenje u kojoj nastavnik treba da razume

uenika i da mu pripremi i organizuje sredine i situacije koje e mu omoguiti da efikasno ui,

21. Glumci u toku realizacije nastavnog procesa i procesa uenja, 22. Scenografi nastavnici, koji unapred pripremaju situacije i sredine za uenje, 23. Kolege uenika itd.

Analizirajui nove uloge koje vre nastavnici koji realizuju nastavu uz pomo informaciono-komunikacione tehnologije, mogue je zakljuiti da u savremenoj nastavi postoje:

1. Razredni (tradicionalni) nastavnici, ija je uloga opte poznata; 2. Medija nastavnici; 3. Softver nastavnici; 4. Dizajneri nastave; 5. Nastavnici, specijalisti za realizaciju raznih delova obrazovnog procesa.

Razredni nastavnik e sauvati svoje tradicionalne uloge ali u izmenjenom obliku. On e i dalje vriti svoje uloge, kao to su:

- planiranje nastavnog rada (vremenski po temama i nastavnim jedinicama); - lina priprema (struna priprema nastavnog gradiva, pedagoko-psiholoka

priprema, organizacija i priprema obrazovne tehnologije, odnosno tehnikih sredstava i njihove adekvatne primene);

- razvijanje interesa i motivacije za uenje kod uenika; - stvaranje emocionalne klime prema uenju, sadrajima, nastavnom procesu i

drugovima;

- proveravanje i vrednovanje znanja uenika; - modeliranje nastavnog procesa; - rukovoenje obrazovnim procesom; - vaspitne funkcije.

Pored navedenih uloga i zadataka nastavnika, on e i dalje (i moda i uvek) zadrati neke isto ljudske (klasine, tradicionalne) uloge kao na primer:

- da na uenika deluje linim primerom; - da daje odgovarajue savete i izgrauje moralne norme; - da ukazuje i objanjava svrhu i znaaj uenja za njihov ivot i buduu delatnost; - da odluuje u situacijama koje nisu predviene softverom; - da pomae ueniko razumevanje tj. da lake shvate nastavno gradivo; - da razumeju uenike i da uoe naine uenja i motivaciju svakog uenika uzimajui

u obzir njihove individualne sposobnosti, mogunosti i potrebe; - da vode i organizuju konstruktivne diskusije; - da se vie bavi vaspitnim radom i uticajem itd.

Teite nastavnikog rada prenosi se sa samog asa na njegovo planiranje, pripremanje i racionalizovanje nastave, tj. razradu i usavravanje nastavnih programa i prouavanje i unoenje u njih najnovijih dostignua nauke i tehnike.


Do sada se nastavnik obuavao za nastavniki poziv tj. za realizaciju nekog nastavnog programa, vrilo se obrazovanje nastavnika i njegovo usavravanje. U budunosti e se raditi na profesionalnom razvoju nastavnika tj. proirie se obim njihove obuke, poevi od obuke za karijeru i rad do usavravanja njegovog celokupnog razvoja za profesiju i poziv koji e se ostvariti dobijanjem znanja za praksu (univerzitetska znanja), znanja u praksi (tj. praktina znanja), znanja o praksi da bi mogao istraivati, usavravati svoj praktini rad tj. praksu i znanja o sebi tj. znanja u vezi razvoja sopstvene linosti.

- Osobine i nain ponaanja se ne nasleuje ve se ui, a ta e se nauiti zavisi od raznih vrsta iskustava iz socijalnog i materijalnog okruenja u kome nastavnik i uenik odrastaju, koluju se, ive i rade.

4. KOMPETENCIJE TJ. OBLASTI NAUKA I VRSTE ZNANJA KOJE SE ZAHTEVAJU I OEKUJU OD NASTAVNIKA

itajui noviju pedagoku literaturu ne moemo da se ne zadivimo i zaudimo velikom broju zahteva drutva i pedagokih strunjaka koji se postavljaju pred nastavnike, i ne osporavajui ono to zahtevaju, uvek se moemo pitati mogu li oni tj. nastavnici uopte sve to znati, kako e sve to nauiti, ko e ih obuiti, koliko vremena i obuke im za to treba. Ako nastavnik treba ili e vriti preko 195 uloga i funkcija u savremenoj nastavi, ostaje otvoreno pitanje ko e ih u svemu nauiti i ko e nauiti one koji e ih uiti, na kojim fakultetima i sa kojim sadrajima. Mnogi navedeni zahtevi postavljeni nastavnicima u odnosu na njihove kompetencije nisu u pedagokoj nauci ni u praksi dovoljno ni obraeni, ni definisani, ni u strunoj pedagokoj literaturi dovoljno proueni, kao na primer ko e nastavnike obuiti o svim elektronskim, komunikacionim, psiholokim, terapeutskim, dijagnostikim, savetodavnim i informatikim kompetencijama, ili o raznim oblicima oblikovanja uenja i nastave u elektronskom okruenju, o socijalnim, etikim, humanim, psiholokim principima, istraivakim pristupima, da umeju da procenjuju, evaluiraju i primenjuju odgovarajue informacije, o optim standardima korienja informaciono-komunikacione tehnologije, itd.

Nijedna profesija (zanimanje, posao, vrsta rada) homosapiensa nije toliko optereena mnogobrojnim zahtevima drutva u odnosu na kvalitet, linosti, nain rada, mogunosti, znanje i umenje, eljama i predvianjima kakav treba da bude, tvrdnjama o njegovim mogunostima i uspehu u radu, raznim vrstama ograniavanja i neusklaenosti u odnosu na uloge, znaaj i koliinu rada i njegove materijalne nadoknade i ugleda kao to je uloga i profesija nastavnika. Svi zahtevi obino poinju reenicom u obliku - Nastavnik treba da ......., to smo i mi prihvatili, da bi ukazali na mnogobrojnost takvih zahteva, i nerealnost njihovog ispunjenja, bar u naim uslovima i situaciji u kojoj ivimo.

Nas je interesovalo koji i kakvi zahtevi i oekivanja u odnosu na nastavnike kompetencije drutvo postavlja i oekuje, i koji znaaj i vrednost daje nastavnicima, da li je mogue ispuniti postavljene zahteve itd., jer od svega toga i zavisi nain i sadraji njihovog strunog usavravanja, i stvaranja odgovarajuih planova i programa za njihovo osposobljavanje.

Pod pojmom kompetencija podrazumeva se skup znanja, sposobnosti, vetina i vrednosti tj. merodavnost, nadlenost, osposobljenost, kvalifikovanost nekoga tj. nastavnika za kvalitetno vrenje svoje profesije i poziva. U odnosu na to, od nastavnika se realno i

nerealno zahteva i oekuje:


temeljna strunost za vrenje posla, pedagoko i psiholoko obrazovanje, didaktikometodika, socijalnoetika pripremljenost i obuenost, kulturno ponaanje, moralne i opte ljudske osobine, opta informisanost, opta kultura, poznavanje filozofije pedagokog rada i razumevanje funkcionisanja postojeeg sveta i ivota u njemu, posedovanje odgovarajue motivacije za nastavniki poziv, posedovanje potrebnih intelektualnih sposobnosti, mogunost prilagoavanja i komuniciranja sa uenicima, roditeljima, kolegama, institucijama, potovanje tradicije, postojeih ljudskih vrednosti i kvaliteta, razvijanje humanistikih odnosa i humanitarnog drutva, vrednovanje ljudskih ulaganja i postignua, shvatanje znaaja i uloge nastavne

delatnosti za razvoj mlade generacije i drutva, razvijanje slobode i mogunosti izraavanja ljudskih mogunosti i sposobnosti, poznavanje kompjuterske, informatike i medijske tehnike i tehnologije itd. Od njega se zahteva da ima znanja iz gnoseologije koja prouava puteve, oblike i forme saznavanja tj. uenja, logike koja prouava zakone miljenja u sticanju naunog znanja, ontologije kao nauke o optim svojstvima postojeih stvari i bia, i metodike kulture u poduavanju uenika.

Od njega se realno i "nerealno" trai i zahteva da poseduje sledee kljune kompetencije obrazovanja:

a) Vetine orijentisane ka reavanju problema: - intelektualno znanje (znanje o moguim alternativama i putevima reavanja

problema, sposobnost prosuivanja, uprkos nesagledivim rizicima i protivrenim miljenjima eksperata; znanje koje se odnosi na probleme i fenomene);

- sistemsko (umreeno) miljenje pokuaj da se uvide mnogostruke veze i delovanje promena, kao i razumevanje pojedinanih fenomena u vezi sa optom dinamikom);

- anticipatorsko miljenje (sagledavanje moguih, ali i neverovatnih posledica vremenske dimenzije i neeljenih efekata; simulacija miljenja unapred u duem vremenskom periodu; probabilistiko miljenje;

- fantazija i kreativnost (snanije uvaavanje igrovno asocijativne i kreativne forme uenja. Problemi se reavaju kreativno i u timu);

- kompetencija istraivanja (podstiu se otkrivajue forme uenja i istraivake namere);

- kompetencije metoda (metode traganja za adekvatnim informacijama, za njihovim izborom i adekvatnim korienjem, analiza potreba, rad na usavravanju postupaka prognoze i istraivakih metoda);

b) Vetine orijentisane na samorazumevanje: - sposobnost za dijalog i spremnost za komunikaciju (interkulturalna orijentacija u

sporazumevanju);

- sposobnost (samo) refleksije (artikulie line motive i interese, odreenje sopstvenih gledita sa sposobnou samokritike i tane percepcije vlastitih potencijala uenja i ostvarenja);

- vrednosna orijentacija (orijentir ivotne orijentacije je humanistiki, a etiki principi su mu pravednost, odgovornost i slino);

- sposobnost za reavanje konflikata (traganje za razumnim i prihvatljivim kompromisima, nenasilno reavanje konflikata....);

c) Vetine orijentisane ka kooperaciji: - spremnost za internacionalnu kooperaciju; - sposobnost za timski rad; - orijentacija na zajednicu;


- umreeno uenje (sposobnost sagledavanja i pribliavanja razliitih izvora informisanja, iskustava, kako bi se razvila mrea neformalnih kontakata i ponuda za pomo i saradnju);

d) Vetine orijentisane ka delotvornosti: - sposobnost odluivanja (razliitim kompleksnim i rizinim situacijama); - kompetencija delovanja; - sposobnost participacije (uz naglaavanje odgovornosti).

e) Orijentacija ka samoorganizaciji:

- upravljanje sopstvenim procesom uenja (razvijanje metakognitivnih svojstava); - kompetencija evaluacije (samoevaluativna kompetencija); - doivotno uenje (uenje se opaa kao bogaenje kvaliteta ivota).

f) Orijentacija ka celovitosti:

- sposobnost mnogostranog posmatranja (iz razliitih dimenzija i znaenja); - konstruktivistiko ophoenje sa mnogostranou pristupa (povezivanje razliitih

metoda, naina posmatranja i kompetencija pri reavanju problema pluralno miljenje);

- globalna perspektiva (lokalna iskustva i putevi njihovog reavanja povezuju se sa moguim delovanjem na globalnom planu, itd.

- Od nastavnika se trai da poseduje solidnu optu kulturu, da poznaje sadraje predmete koje predaje, pedagogiju i psihologiju, vaspitne probleme mladih koje ui, njihova lina

svojstva, interesovanja, predznanja i sposobnosti da poznaje sebe kao oveka i vaspitaa te da vlada sobom. Nastavniki poziv zahteva ulaganje energije, izdrljivost, dobru koncentraciju, emocionalnu stabilnost i mentalni integritet linosti. Za uspenu akciju, komunikaciju i interakciju znaajna je fleksibilnost, strpljenje, tolerancija, ljubaznost, razumevanje za probleme, entuzijazam, sposobnost da se uenici podstiu primedbama i pohvalama, osposobljavanje uenika da sami reavaju svoje probleme i da objektivno vrednuju rezultate svoga rada."

Kao to se vidi, od nastavnika se zahteva i oekuje posedovanje mnogobrojnih sposobnosti, poznavanje razliitih vrsta znanja, vrenje mnogobrojnih uloga, sa ime se u principu moemo sloiti i prihvatiti, ali ostaju pitanja i problemi na koje pedagogije mora odgovoriti, a to je ko e ih i kako za sve navedeno osposobiti i adekvatno nagraditi.

5. RAZNOVRSNOST I BROJNOST NASTAVNIKIH FUNKCIJA

U odnosu na svojih 155 uloga, nastavnici vre i preko 40 raznih funkcija, kao to su: 1. Funkcije pruanja pomoi uenicima koje se odnose na funkcije razvijanja sadraja:

- objanjavanje nastavnih sadraja; - stimulisanje i sugerisanje razliitih poslova; - procenjivanje u odnosu na neke potrebe za nekim vrstama uenikih delatnosti; itd.

2. Funkcije pojedinanog obraanja koje se odnose na: - odgovaranje na pitanje uenika; - razjanjavanje linog iskustva; - interpretiranje situacije; - konstatovanje neega.

3. Funkcije izazivanja pozitivnih emocija koje se odnose na: - pohvaljivanje;

- pokazivanje brige; - hrabrenje.

4. Funkcije izazivanja negativnih emocija koje se odnose na: - opominjanje; - ukoravanje;

- davanje negativnih stavova; - pravljenje razlika.

5. Funkcije strunjaka tj. prenoenja informacija, pojmova i sadraja, odreene nastavne disicipline i oblasti. On organizuje, usmerava, savetuje i upravlja procesom nastave i

uenja.


6. Funkciju pomagaa pomae u razvijanju kreativnosti, prevazilaenju tekoa u uenju, socijalizaciji.

7. Funkciju posrednika izmeu uenika i nastavnog gradiva. 8. Funkciju autoriteta koji radi na realizaciji postavljenih nastavnih ciljeva i odreuje

didaktike naine da se oni postignu. On nagrauje, kanjava, procenjuje postupke uenika, stvara uslove za razvoj intrizine (unutranje) motivacije za uenje i intelektualne delatnosti i izgrauje poeljne osobine kod uenika i omoguava im uspenu socijalnu integraciju.

Nastavnici vre sledee funkcije: 1. Privlaenje panje, izazivanje interesovanja, radoznalosti kod uenika. To se

realizuje postavljanjem pitanja, demonstriranjem predmeta, procesa, dogaaja, izazivanjem kontrasta u vizuelnom opaaju, postavljanjem problemskih zadataka i slino;

2. Informisanje uenika o cilju uenja, nainu uenja, obuke; 3. Stimulisanje uenika da se prisete nauenih iskustava, sposobnosti, vetina,

znanja koje mogu iskoristiti za uenje novih sadraja, vetina, postupaka; 4. Prezentovanje nastavnih sadraja koje treba nauiti; 5. Usmeravanje i upravljanje poduavanjem uenika, da se kreu ka cilju uenja

pomou raznih vrsta podsticaja, potkrepljenja, nagovetaja, stimulusa, pitanja; 6. Izbor metoda, naina i oblika prezentovanja nastavnih sadraja i dovoenje

uenika u situaciju da pokau da neto umeju i znaju; 7. Obezbeenje dobijanja stalne povratne informacije, raznim postupcima

odobravanja, ohrabrenja, ukazivanjem na tanost ili netanost, pozitivnim i negativnim oblicima potkrepljivanja;

8. Izazivaju i omoguavaju posmatranje (opaanje) i sluanje uenika u toku savladavanja nastavnog gradiva, tj. onoga to on predaje i da izazove vizuelnu i auditivnu panju (kao percepcioni cilj);

9. Omoguavaju uenicima analiziranje, (istraivanje, uporeivanje, razlikovanje) potrebnih informacija pomou percepcione diskriminacije (tj. uoavanja razlika);

10. Omoguavaju uenicima sintezu (kombinovanje, povezivanje, generalizovanje) informacija pomou percepcione integracije;

11. Omoguavaju uenicima kreiranje (inoviranje, stvaranje) uz pomo percepcione kognitivne imaginacije.

- Funkcija nastavnika realizator vaspitnoobrazovnog rada zahteva visoku profesionalnost, iroko opte i struno obrazovanje, kao i praktinu osposobljenost za nastavniki poziv, odnosno realizaciju nastavnog plana i programa. On deluje na uenike linim primerom tj. ponaanjem, izgraujui kod njih moralne vrednosti i norme, objanjava svrhu i znaaj uenja za njihove budue delatnosti i ivot i pomae ueniko razumevanje nastavnog gradiva, otkrivanje odnosa i veza tj. uzrono posledinih odnosa u postojeem okruenju i svetu u kome uenik ivi, izgrauje svestrane, kompetentne i kreativne linosti koje su pripremljene i osposobljene za ivot, rad i dalje obrazovanje i samoobrazovanje. On se prilagoava uzrasnom nivou uenika, pojednostavljuje svoja objanjenja u vezi sloenih procesa i pojava realnog sveta, redukuje broj nastavnih informacija i didaktiki transformie znanja iz raznih srodnih nauka koja ine sadraj predmeta koga predaje. Nastavnik ne prenosi samo znanja, ve ini niz aktivnosti koje pospeuju njegovo prihvatanje, razumevanje, pamenje, kao na primer strukturisanje


gradiva, programiranje, problematizovanje, istraivanje, tj. prilagoavanje prema pincipima savremene didaktike.

S proirivanjem obrazovanja na sve odraslo i posebno zaposleno stanovnitvo, kako to predvia koncepcija doivotnog obrazovanja, funkciju nastavnika preuzima veliki broj ljudi koji se nisu pripremali za nastavniki poziv: inenjeri, lekari, ekonomisti, pravnici i drugi strunjaci. Posebno u obrazovanju odraslih, javlja se veliki broj povremenih (parttime) nastavnika. Oni svoje obrazovne funkcije ispunjavaju unutar obrazovnog sistema, na

radnom mestu, u slobodnom vremenu, u klubovima i udruenjima, drutvenim i medicinskim slubama, kulturi, drutvenopolitikim aktivnostima, u narodnim i radnikim univerzitetima, domovima kulture, centrima za socijalni rad, klubovima, u obrazovnim

slubama radnih organizacija i drugim institucijama i organizacijama nekolskog tipa?

On treba da poseduje sposobnosti, znanje i obuenost da vri sledee vrste i oblike uenja:

Mobilno uenje (M-uenje) Kognitivno uenje Elektronsko uenje (E-uenje) Uenje prema teoriji informacija Onlajn uenje Viekanalno uenje Oflajn uenje Istraivako uenje Uenje sa elektronskim udbenikom Uenje pomou medija Programirano uenje Uenje po zahtevu Distribuirano uenje Fleksibilno uenje (flexibile learning) Uenje uenja Hibridno uenje Test uenje Otvoreno uenje (open learning) Saradniko uenje Aktivno uenje Individualno uenje Namerno uenje Formalno uenje Dopisno uenje Neformalno uenje Uenje na daljinu Konstruktivistiko uenje Virtuelno uenje Audio uenje Sinhrono uenje Vizuelno uenje Asinhrono uenje Kolaborativno uenje (Kooperativno uenje) Upravljano uenje Meovito uenje Uenje radei Simulirano uenje Svrsishodno uenje Interaktivno uenje Doivotno uenje Podrano uenje Tradicionalno uenje Uioniko uenje Virtuelno uenje Konzorciono uenje Partnersko uenje Direktno uenje Diskriminativno uenje Pojmovno uenje Usputno uenje Uenje imitacijom Uenje napamet Integrisano uenje Individualizovano uenje Istraivako uenje (discovery learning) Osmiljeno uenje (meaningful learning) Saradniko uenje Mreno uenje Uenje reavanjem problema Otkrivajue uenje Uenje bazirano na Webu (Webbased learning) Uenje bazirano na tehnologiji Technologybased learning) Uenje bazirano na resursu (Resourcebased learning) Uenje bazirano na projektu (Project based learning)


Kompjuterski potpomognuto obrazovanje (CBE Computer Based Education) Kompjuterski potpomognuta nastava (CAI Computer Assisted Instruction) Kompjuterski potpomognuto uenje (CAL Computer Aided Learning) Kompjuterski zasnovana obuka (CBT Computer Based Training) Kompjuterski zasnovana nastava (CBI Computer Based Instruction) Kompjuterski zasnovano uenje (CBL - Computer Based Learning) Kompjuterski upravljano uenje (CML Computer Managed Learning) Kompjuterski upravljana nastava (CMI Computer Managed Instruction) Tehnoloki zasnovana obuka (TBT Technology Based Training) Kompjuterski zasnovano konsultovanje (CAC Computer Assisted Counseling) Kompjuterski upravljana obuka (CMT Computer Managed Training) Inteligentno potpomognuta kompjuterska nastava ICAI Kompjuterski zasnovan sistem nastave (CAIS Computer Assisted Instruction Systems) Kompjuterski potpomognuto poduavanje (CAT Computer Assisted Teaching) Kompjuterski potpomognuta simulacija (CAS Computer Aided Simulation)

Uenje na svim obrazovnim nivoima e se zasnivati, pored ostalog, na uenju putem otkria, uenju putem reavanja problema, eksperimentisanju, samostalnom istraivanju, radu u veim i manjim istraivakim timovima, primeni kompjutera u sakupljanju podataka i uenju, itd.

- Za realizaciju savremene kole nastavnik mora da razvija i nove kompetencije koje zahteva Evropska unija, kao na primer:

1. Nov nain delovanja u razredu koji uvaava socijalne, kulturne, etnike, uzrasne i individualne sposobnosti uenika;

2. Izvravanje novih uloga u vezi saa razvijanjem kurikuluma, evaluacije i saradnje sa kolegama i drugim sebi ravnim partnerima;

3. Razvijanje kompetencija kod uenika koje e im omoguiti da ue, saznaju i da se uspeno snalaze;

4. Razvijanje profesionalnosti u smislu istraivakog pristupa problemima, celoivotnog napredovanja i stalnog poveanja nivoa svoje efikasnosti ime bi uenici na taj nain ostvarili svoje pravo da imaju dobre uitelje koji ih ue, i

5. Upotreba informacijsko-komunikacijske tehnologije.

Prema zahtevima Evropske unije nastavnici trebaju da razvijaju, poseduju i poznaju

sledee kompetencije: - Upotrebu i razvoj profesionalnog znanja i vrednosti - ove kompetencije odnose se

na to da nastavnik poznaje sadraje, obrazovne ciljeve, da razume odnos izmeu procesa istraivanja i sadraja, da razume procese razvijanja znanja u konstruktivistikom okviru, da deluje u skladu sa etikim standardima profesije, potuje razliitosti i slino.

- Komunikaciju i interakciju sa uenicima, roditeljima, kolegama i lokalnom zajednicom.

- Nastavnik treba da prepoznaje individualne razlike i reaguje u skladu sa njima, prihvata odgovornost za obrazovanje uenika, konstruktivno sarauje sa kolegama, roditeljima i lokalnom zajednicom itd.

- Planiranje, programiranje i upravljanje nastavom i uenjem (usklaivanje sadraja, nastavnih strategija i pristupa sa predznanjima, potrebama i osobinama


uenja uenika, kreiranja nastavnog procesa, motivacija uenika, fleksibilnost, podsticanje kooperativnog uenja, itd);

- Praenje, evaluacija i ocenjivanje napredovanja uenika (primena razliitih strategija ocenjivanja, kontinuirano praenje napredovanja uenika, itd);

- Planiranje i evaluacija kontinuiranog profesionalnog usavravanja (procenjivanje programa nastave i uenja, usklaivanje linih ciljeva sa ciljevima kole i drutva, promiljanje vlastite prakse, razvijanje profesionalnih vetina i kompetencija itd.

- Oni treba da:

1. Izgrauju evropske i svetske dimenzije obrazovanja; 2. Razvijaju razumevanje i prihvatanje kulturnih razlika, zajednike vrednosti i

projekte, kao i saradnju sa drugim narodima iz okruenja i ire; 3. Razvijaju interkulturalnu pedagogiju i vre obuavanje za rad i saradnju, linu

autonomiju i solidarnost;

4. Povezuju teoriju i praksu i podstiu nastavnike u profesionalnom i materijalnom smislu.

6. NEREALNA OEKIVANJA I ZAHTEVI PEDAGOKIH STRUNJAKA I DRUTVA U ODNOSU NA ULOGE I FUNKCIJE NASTAVNIKA, NASTAVE, UENIKA, UENJA, KOLE, I POTREBNIH ZNANJA I KOMPETENCIJA

KOJA TREBA DA POSEDUJU

6.1. Nastavnik

Pod oznakom nerealno podrazumevamo jo i dalje navedene pedagoke stavove koje smatramo da ih je danas teko prihvatiti zbog sadanje situacije, uslova i mogunosti naeg drutva. Na itaocu ostaje da odredi svoj stav prema svom pedagokom obrazovanju i da ih prihvati ili odbaci i da se sloi ili ne. Naim isticanjem crnim slovima pojedinih delova navedenih stavova ukazujemo na njihove delove na koje treba obratiti panju, ali i nae nedoumice i neslaganje sa njima u smislu da li je to mogue ili ne, da li u sadanjem trenutku treba ili ne. Navedeni citati su originalni stavovi pedagokih radnika objavljeni u strunoj literaturi. Poto ih navodimo u negativnom kontekstu (iako sami po sebi mogu biti i tani) mi nismo navodili imena autora niti izvore iz kojih se navode. itajui ih, moemo se, (a moda i treba) sloiti, ali uvek ostaje dilema da li je mogua njihova realizacija, tj. ispunjenje i pitanje kako ih ostvariti bar u dananjim uslovima, mogunostima i vremenu i da li oni izraavaju samo elje, htenja, budue zamisli, bez realne osnove, a sigurno je da oni predstavljaju nedostine zahteve u odnosu na linost nastavnika, njegove sposobnosti i mogunosti, uslove u kojima rade, naina njihovog obrazovanja, kao i naine njihovog nagraivanja za takav rad i njihov postojei status u drutvu.

Navedeni stavovi, zakljuci i ideje dati su u originalnom obliku kako su izloeni, objavljeni i dati u raznovrsnim asopisima, knjigama, zbornicima sa naunih skupova i predstavljaju presek miljenja velikog broja pedagokih radnika, tj. njihovih poimanja, shvatanja, oekivanja, predvianja postojeeg stanja i promena u vaspitnoobrazovnom procesu. Ne ulazimo u njihovu tanost. Oni su svi verbalno dobro reeni, formulisani i kada se itaju izazivaju simpatije i prihvatanja dok se ne zapitamo mogu li se uopte ostvariti, kako i kada. Ne oznaavamo sluajno nastavnika kao uzor, jer upravo se zakljuak sam po


sebi namee kada se vidi ta se sve od njega oekuje, koje sve uloge i funkcije on treba da vri, kakav treba da bude, ta sve treba da zna, ta treba da radi, koje sve psiholoke osobine i sposobnosti mora da ima, koliko on treba da ui, da se osposobljava i usavrava, koje sve nauke treba da poznaje, koji obim svestranog znanja treba da ima, itd.

U strunoj pedagokoj literaturi se, u odnosu na naine rada nastavnika, pojavljuju nerealni stavovi, kao na primer: - Od nastavnika se nerealno zahteva da poseduje znanja o:

- pluralistikim konceptima, teorijama, naelima vaspitanja; - konstruktivistikim teorijama, principima, propozicijama; - multi perspektivnosti i multikulturalnosti;

- aksiolokim sistemima; - ekselentnosti znanja;

- rekonceptualizaciji adaptacije;

- konceptima kreativnosti;

- teoriji o linom talentu; - kognitivnim nesaglasnostima;

- interaktivnim perspektivama;

- kognitivnoj fleksibilnosti;

- uvaavanju subjektivnosti; - akademskoj racionalnosti;

- partnerstvu za zajednicu;

- demokratskom identitetu;

- nacionalnim ciljevima;

- interkulturalnim oblicima komuniciranja;

- slobodnom izboru, itd.

- Nastavnici treba da budu osetljivi, fleksibilni, spontani, da reaguju brzo i pouzdano,

da budu originalni u svom miljenju, impulsivni u donoenju odluka i sudova, da budu u stanju da sebe zamisle na mestu i u poloaju uenika, da se uive u njihove misli i oseanja, da su u stanju da tano reaguju kada se radi o motivaciji, sposobnostima, mogunostima i interesovanjima uenika. - Potrebno je stvoriti, formirati, oblikovati takvog nastavnika koji e biti sposoban da misli na samostalan, slobodan i kritiki nain, stvaralaki delovati u pravcu humanizacije i permanentno raditi na sticanju novih saznanja u kojima e on i njegovi uenici biti kreatori i stvaraoci novih vrednosti.

- Prezentacija informacija treba da bude izvedena na to je mogue vie razliitih naina da bi se zadovoljile individualne razlike meu uenicima. - Nastavnik treba da poseduje iroka znanja o drutvenoj sredini i putevima transformacije te sredine u sredinu za uenje i obrazovanje. On treba da upozna uslove uenja kako bi smanjio jaz izmeu idealnih i realnih uslova za uenje. Nastavnik treba da se upozna sa razliitim uzrasnim kategorijama subjekata i sa razliitim socijalnoprofesionalnim kategorijama ljudi. Ove nove situacije trae od nastavnika da se upozna sa socijalnopsiholokim i didaktikim osobenostima uenja i obrazovanja u razliitim periodima ovekovog ivota, kao i poznavanje oveka u totalitetu. U takvoj vaspitnoj situaciji bie jo neophodnija njegova saradnja sa onim iniocima u drutvu koji takoe ispunjavaju vaspitnokulturnu funkciju: biblioteke, muzeji, pozorita, galerije, rekreacioni centri, radne organizacije, sredstva masovne komunikacije.


- Nastavnik nije vie neprikosnoven autoritet ve samo pomaga i vodi u zamrenim, nepoznatim i neizvesnim putevima vaspitanja i obrazovanja.

- Savremeni nastavnik u celokupnom radu, aktivnostima, treba da uvaava uzrasne karakteristike uenika i planira, organizuje i realizuje nastavne sadraje, metode i oblike rada uvaavajui individualne sposobnosti uenika. - Nastavnik bi na osnovu svojih didaktikopedagokih kompetencija trebalo da bude sposoban da proceni i evaluira nivo funkcionisanja svakog uenika i adekvatno dimenzionira svoje postupke i intervencije, da bude osetljiv za podsticanje kognitivnih

razmena i kooperacija meu uenicima, i da logiki organizuje gradiva sa eksplicitno

odreenim kognitivnim i metakognitivnim strategijama koje treba da se formiraju u procesu uenja; - da izvri izbor optimalnog osnovnog fonda znanja koje predstavlja reprezentativni uzorak nauke i kulture.

- Nastavnik treba da je otvoren za promene u paradigmama obrazovanja, ciljevima,

formama, sadrajima i metodama nastave i uenja, naunim saznanjima itd. - Nastavnici treba da se osposobe za takvu nastavu u kojoj je tehniki materijal katalizator u saznajnom procesu i da se sve vie obraa uenicima i njihovoj aktivizaciji, bez obzira

na njihov uzrast ili stepen zrelosti. To e biti mogue kada se doe do adekvatnih tehnikih reenja i kada se itav jedan tehniki i savremeni materijal stavi na raspolaganje nastavi, uz primenu adekvatnih nastavnih metoda, u interakciji u kojoj

e uesnici u edukativnom procesu dobro funkcionisati. - Od nastavnika se oekuje primena novih pedagokih pristupa, od njega se trai poznavanje savremene organizacije nastave, vei stepen otvorenosti za nove ideje, razvijen interes za promene, kapacitet za prilagoavanje. - Od njega se trai da kreira okruenje za uenje, otvorenu i podsticajnu sredinu u kojoj uenici mogu da primene razliite modalitete uenja, razviju interes i kapacitet za samostalan rad, preuzmu odgovornost za vlastito uenje. - Nastavnik treba da bude autonomni profesionalac. Ovaj zahtev je u neposrednoj vezi sa

ciljem i zadacima savremenog obrazovanja i tendencijama decentralizacije i

demokratizacije ove sfere rada. U novim uslovima proiruju se profesionalne uloge nastavnika: od izvrioca naloga koji mu se spolja nameu on postaje strunjak pozvan da samostalno odluuje i odgovara za celinu obrazovnog (nastavnog) procesa. - Nastavnik treba da svoju profesionalnu delatnost zasniva na naunoj pedagokoj osnovi da je kritiki usmeren i osposobljen da tokom nastavne prakse probleme reava na kreativan nain, da se u traenju reenja uspenog ostvarivanja konkretnih ciljeva rukovodi potrebama i mogunostima svojih uenika i da bira odgovarajue postupke i nalazi reenja u kontekstu realnih uslova u kojima organizuje nastavu i uenje. - Koncept obrazovanja nastavnika zasniva se na ideji da je nastavnik autonoman da

planira, realizuje, promilja i istrauje vlastitu profesionalnu delatnost. Obrazovanje nastavnika ukljuuje svest o dijalokom odnosu naune teorije i nastavne prakse, teorijskog i praktinog aspekta obrazovanja nastavnika. - Nastavnik treba da zna, oekuje, ume, vri, poznaje, bavi se, obuhvata, koristi, primenjuje, uestvuje, poseduje:

- sveobuhvatnu bazu znanja o nastavi i uenju koja izvire iz naunoistraivakih saznanja i koja se potvruje daljim istraivanjima;

- bogat repertoar empirijski verfifikovanih praktinih postupaka u nastavi; - autonoman i kompetentan profesionalan rad nastavnika kao kritikog intelektualca

koji radi u interesu svojih uenika;


- odgovornost prema profesionalnoj zajednici i njenom etikom kodeksu; - aktivno uee u reavanju pedagokih, kolskih, nastavnih, ali i irih drutvenih

problema;

- saradnju sa svim akterima u zajednici sa kojima deli odgovornost za obrazovanje dece i omladine.

- Sutinu pripreme nastavnika ne sainjava toliko temeljito ovladavanje strukom, metodama uenja i sistemom znanja, koliko osposobljavanje da u datim situacijama moe smiljeno postupati, preispitati i analizirati svoje svakodnevno iskustvo i tako uiti. To omoguava slobodu odluivanja, otvorenost za novine, fleksibilnost u postupanju, i slino. - Nastavnik je obavezan da na odgovarajui nain podstakne misaone aktivnosti uenika kako bi uporeivali ono to im se prikazuje i objanjava, kako bi mogli da obavljaju odreene transformacije, kao i da stvaraju psiholoke situacije, odgovarajuu klimu, u kojoj uenici mogu da izgrauju operacije koje treba da usvoje. Osnovni momenat miljenja nije ono to se demonstrira uenicima, ve ema aktivnosti, pri ijem izvoenju uenik kao subjekat ima znaajnu i aktivnu ulogu. - Nastavnik u savremenoj koli treba da posmatra, organizuje, stimulie, vrednuje, favorizuje razliite procese uenja i zna da primeni kada je to potrebno odreene strategije kompenzacije.

- Nastavnik je samo uesnik u nastavi. - Nastavnik mora svoj rad prilagoditi intelektualnim sposobnostima, predznanju,

intersovanjima, motivaciji svih uenika. - Nastavnici treba da se ohrabruju da pomognu svakom ueniku da izabere koje znanje i vetine ele da postignu, pregovarajui o jedinstvenom ugovoru uenja ili akcionom planu za svakog pojedinca. Materijali, metode i brzina uenja takoe se prilagoavaju mogunostima i potrebama pojedinaca. - Nastavnici ue uenike da ue i rade metodom pokuaja i greaka, a ne kroz paljivo i osmiljavanje i sistematiko kolovanje i pripremanje preko predavanja, radnih i diskusionih grupa, radionica i slino. - Nastavnik ima integrativnu ulogu od njega se oekuje da povee u jedinstvenu akcionu celinu kolski ambijent, nastavni program, ueniko ponaanje i svoj nain rada. Iz te integrativne uloge proizilaze mnoge manje ili vie specifine uloge nastavnika, kao to su planiranje, iniciranje, podsticanje, organizovanje, usmeravanje, voenje, modelovanje, praenje, analiziranje, vrednovanje, korigovanje i inoviranje toka i dinamike nastavnog procesa. - Prilikom uenja nastavnik treba da insistira na potovanju iskustva, predznanja, interesovanja i potreba uenika. Uenje, stoga, treba da inkorporira i aktivira sva znanja uenika, dakle iskustvena, teorijska i praktina koja su stekli u ivotu, da probudi motivaciju za uenjem i jasno definie svrhu i cilj saznajnog procesa. - Nastavnik mora da zna ta se deava na politikom, socijalnom i kulturnom planu u njegovom okruenju. Naravno, ove teme e najbolje proraditi ako na seminarima doe u neposredan kontakt sa istaknutim naunicima, javnim linostima iz oblasti kulture, umetnosti i politiarima. Informisanost o aktuelnim drutvenim kretanjima podie njegov ugled u lokalnoj zajednici.

- Nije cilj nastavnika samo da naui uenike ono to ih interesuje, ve da kod njih, u njihovoj porodici unosi intelektualni nemir kao posledicu stalnog i brzog menjanja, da im

pomogne da budu inventivni, da budu kreativni, da razvije kod njih interesovanje za

otkrivanjem, privlanost prema novim situacijama.


- Dobra je ona praksa u kojoj budui uitelj pokuava da razume i primeni svoja teorijska znanja, prati i analizira svoje iskustvo i iz njega ui. - Nastavnik treba da koristi razne oblike kritikog i stvaralakog uenja kao to su: problemski dijalog sa uenicima, problemsko izlaganje, grupno i individualno reavanje postavljenih problema, ili individualno i grupno konstruisanje problema.

- Nastavnik i uenici treba da raspolau specifinom, za odreen nastavni sadraj odgovarajuom upuenou u sadraje uenja. - Da bi bio to uspeniji u celokupnom vaspitnoobrazovnom radu, kvalitetan nastavnik treba da istrauje naine osavremenjivanja nastavnog rada, kombinujui primenu efikasnih nastavnih metoda, savremenu obrazovnu tehniku i tehnologiju kao i razliite oblike nastavnog rada. Pri tome je znaajna sposobnost nastavnika da posreduje izmeu izvora znanja i uenika, te da na odgovarajui nain planski unosi promene u vaspitnoobrazovni rad, organizuje uenje sa ciljem da se uenik osposobi za samoobrazovanje. Tu je od posebnog znaaja odgovarajua obrazovna tehnika i tehnologija. - Nastavnik treba da:

- prati i razume razne vrste promena, pogotovo u razvoju drutva, nainu ivljenja i rada i savremenoj obrazovnoj tehnologiji;

- da prihvata sve vrste inovacija, pogotovo u nainima i oblicima poduavanja tj. realizacije nastavnog procesa i procesa uenja;

- da voli svoj posao tj. profesiju i zanimanje, da je za to pripremljen i obuen, da je odgovoran za svoj rad;

- da je tolerantan prema razlikama i da ume da izrazi potovanje prema drugima. - Nastavnik treba da bude osposobljen da radi u timu i da bude lan tima; da ui decu kako da ive zajedno sa drugim kulturama (interkulturalizam); da bude partner i da poseduje smisao (vetinu) za komunikaciju; da aktivno uestvuje u promenama; da svojom pozitivnom ulogom pomae razvoj dejih linosti; da ima profesionalnu autonomiju; da se tokom itavog radnog veka usavrava. On treba da je posrednik izmeu uenika i razliitih izvora informacija, savetnik i konsultant uenika u vezi naina i oblika uenja i razumevanja nastavnih sadraja. On je odgovoran za organizovanje odgovarajueg okruenja za uenje i razvoj svakog pojedinanog uenika kao i za njihove naine stimulisanja (motivacije).

Od nastavnika se oekuje: - istraivaki pristup nastavnim problemima, - aktivan kritiki odnos prema vaspitanju, obrazovanju i nastavi, - kompetentno angaovanje u procesu reavanja problema putem istraivanja, - otvorenost za inovativne ideje i pristupe, - spremnost da eksperimentima razvija i unapreuje vaspitnoobrazovnu delatnost, - interes i kapacitet za teorijsku refleksiju i komunikaciju.

- On treba da podstie i usmerava uenike u traganju za novim informacijama, i razmatra i poredi razliita gledita, da ispituje izvore i vri proveru validnosti i pouzdanosti informacija.

- Nastavnik se mora snalaziti u sasvim novim virtuelnim prostorima za uenje, kao na primer veb bazirane diskusije, forumi, etovanje, uenje na daljinu. - Nastavnik treba da bude otvoren za alternativne pristupe u uenju i uvek da ide u korak sa savremenim tokovima.

- Nastavnik oslobaa, budi entuzijazam uenika, podstie ga na kreativnost i samoostvarenje, potiskuje anksioznost.


U analizi navedenih stavova, miljenja, zakljuaka, predvianja, ne bi trebalo proveravati sebe kako ih razumemo, jer svako njihovo tumaenje bie spontano dopunjeno linim znanjem (a to u stvari autor nije rekao, ili mislio). Potrebno je analizirati svaki pojam u

njima i da li su iskazi tani, mogui, precizno reeni, ili je to frazeologija ili doktrina. Da bi se dobio uvid u njihov kvalitet potrebno je zapitati se koliko je izneto mogue, da li se

moe i kako ostvariti, da li je to samo mata, utopija, elja, da li mogu pomoi u usavravanju obrazovnog rada i na kraju slaete li se ili ne. Analizirajui iznete zahteve i oekivanja od nastavnika, od strane drutvene zajednice, moramo se zapitati da li ih on moe ostvariti, ispuniti, iako bi se sloili da treba. Jedno su elje i zahtevi a drugo mogunosti njihovog ispunjenja, a ako bi ih i mogao ispuniti, nastavnik bi bio stvarno uzor, idol koji bi predstavljao vrh ljudskog razvitka skoro u svim pravcima. Ipak mi i danas

smatramo da jeste on uzor, ali bez autoriteta, bez poeljnog drutvenog statusa, bez adekvatne nagrade i priznanja za svoj svestrani rad.

6.2. Nastavni proces

U vezi nastavnog procesa postoje takoe nerealni stavovi, kao na primer:

- Nastava treba da bude organizovana tako da uenici iniciraju sopstveno uenje i to kroz aktivno istraivanje, reavanje problema i saradnju sa drugima. Kako bi se uenici osposobili za budue aktivno uee u dobu znanja, u nastavnom procesu je potrebno kontinuirano insistiranje na reavanju konkretnih problema u vidu projekata - kao naina u kome bi se predoila primenjivost znanja u praktine svrhe, odnosno poveala saradnja i deljenje znanja meu uenicima. - Nastava treba da bude zasnovana na komunikaciji, odnosno na dijalogu izmeu nastavnika i uenika i samo izmeu uenika. Komunikacija predstavlja odnos izmeu onoliko logika koliko ima uesnika u njoj. Uesnici komunikacijom rekonstruiu logiku prenosioca i prevode u sopstvenu logiku. Rezultati su nova kreacija, nove ideje, stavovi

uenika o tim temama, primeri, pitanja i odgovori. - Znanje treba da je korisno, upotrebljivo, promenljivo, tj. da ono neemu koristi. Niko nee uzaludnu nastavu, tj. znanje koje se ne moe upotrebiti. - Nastava kod uenika treba da podstie razmiljanje, elju za eksperimentisanjem i kritikim promiljanjem, iskazivanjem linih mogunosti i sposobnosti, odbranu sopstvenih stavova, zakljuaka tj. stavova u tolerantnoj atmosferi i mogunostima razmene miljenja i dijaloga.

- Individualizovati nastavu znai orijentisati se na realne tipove uenika, uzeti u obzir razlike meu njima, uskladiti i varirati metode i postupke pedagokog delovanja prema tim razlikama, pomoi uenicima da napreduju vlastitim tempom i prema svojim mogunostima nauiti uenike uenju, formirati kod njih pozitivnu motivaciju za uenje i osloboditi potencijalne sposobnosti svakog pojedinog uenika. - Dobra organizacija nastave meri se nastavnim asom gde se osea stalni stvaralaki agor, reavanje problema, eksperimentisanje, oponaanje, postavljanje pitanja,

korienje raznih izvora znanja, materijala, a na didaktiki ili metodiki propisanom artikulacijom asa. - U klasinoj nastavi prenoenje i sticanje znanja je bio najvaniji zadatak kole a u novoj poenta se stavlja na njegovu primenu i upotrebljivost. Nastavnik je imao centralno,

dominirajue mesto a novoj njegova aktivnost se pomera na podruje pripreme i osmiljavanje nastavnog procesa.


- Ranije insistiranje na sticanju to veeg fonda znanja i na profesionalnom osposobljavanju za primenu steenog znanja, zamenjeno je zahtevima za razvijanje viih misaonih operacija i za osposobljavanje za reavanje problema.

6.3. Uenik i uenje

- Nuno je da obrazovanje postane istovremeno teoretsko, tehnoloko, praktino i manuelno.

- Kod uenika treba razvijati njihove sposobnosti brzog uenja i adaptacije na nagle promene.

- Uenje mora da bude interesantan i aktivan proces, pa treba koristiti strategije koje uenika stavljaju u sredite procesa uenja. Uenici moraju sami da imaju kontrolu nad procesom uenja. - Uenje mora biti smisleno za uenike, pa pri pravljenju obrazovnih materijala i kurseva u njih treba ukljuiti primere koji su bliski uenicima, a uenik treba da moe da ima izbor izmeu zadataka koji su mu smisleni i bliski, to e mu pomoi u kontekstualizaciji i personalizaciji znanja.

- U dizajniranju obrazovnih materijala treba koristiti kombinaciju pristupa uenju i preporuka za instrukcioni dizajn koje daju razliite pedagoke teorije u zavisnosti od ciljeva uenja, ciljne grupe, dostupne tehnologije i drugih faktora. - Veliki broj aktivnosti u uenju trebalo bi da se prilagodi razliitim stilovima uenja, tako da uenici mogu odabrati stil i strategiju koja najvie odgovara njihovim potrebama. - Paradigma akcione refleksije iskljuuje dosadanji nain praktinog osposobljavanja oponaanjem mentora i naglaava kritiki odnos prema postojeem stanju s tenjom da se izgradi sopstveni pedagoki stil. Ni u jednom periodu studija praksa studenata se ne sme svoditi na posmatranje ve se raspravlja o tome, zauzima kritiki stav prema vienom i nauenom, kao i prema pedagokoj teoriji, razvijaju sopstvene sposobnosti i pedagoko miljenje. Osposobljenost za samostalno i kritiko promiljanje sopstvene pedagoke prakse omoguie usvajanje kritikog i istraivakog pristupa vaspitnoobrazovnom i socijalnom kontekstu u kome uitelj profesionalno deluje, to e spreiti pasivno prilagoavanje postojeoj praksi vaspitnoobrazovnog rada i omoguiti drugaije profesionalno ponaanje i stalno usavravanje i podizanje vaspitno-obrazovne delatnosti na vii nivo. - Savremeno koncipiranje profesionalne prakse poiva na paradigmi akcione refleksije po kojoj je uitelj refleksivni praktiar onaj koji na osnovu istraivanja i kritikog promiljanja sopstvene prakse formulie pedagoku teoriju i istovremeno je menja kao i uslove u kojima se ona odvija.

- Uenici treba da uoavaju problemske situacije, formuliu stvaralake hipoteze, tragaju za podacima i reenjima uz pravi doivljaj vanosti injenica i njihove povezanosti, kao i shvatanja zadatka koji rade. Zajedniko (kooperativno) uenje partnera u grupi ili paru podstie slabije uenike. Kombinovanjem svih didaktikih varijanti menjaju se uloge i odgovornosti i zajednikim radom postiu bolji rezultati. Rad u grupama rastereuje uenike od prisustva nastavnika i njegove dominacije, a nastavna komunikacija postaje polivalentna. Nema strogih granica, hijerarhije, straha od greke ili ocene. Jasno formulisani istraivaki zadaci, uz neophodna uputstva za rad, dovode uenike u novu, subjekatsku poziciju. Trae se stvaralake hipoteze, klasifikuju injenice, razvija plan istraivanja i raznovrsnou i dinamikom pristupa reenju, motiviu svi uenici


u nastavnom procesu. Tako usvojeno nastavno gradivo ima neospornu informacijsku

vrednost, lake se koristi za nove situacije, pouzdanije je i ima veu trajnost. - Uenici postaju potroai, ali i traioci i kupci znanja. - Svakom pojedincu omoguiti razvoj sposobnosti, formiranja sudova, stavova i delovanja u skladu sa svojim (linim) miljenjima. - Uenici treba da izgrauju sopstvene saznajne strukture i vetine prianjem, objanjavanjem, pregovaranjem, razgovorom i objanjavanjem drugima, posebno kada je zadatak uenja koncepcijski sloen. Ukratko: to vie pria vie e nauiti. (Saradniko uenje). Uenje ukljuuje snane metakognitivne karakteristike, kao to su planiranje, upravljanje i osvrt na naueno. Samoregulacija znai da uenik ima vetine da dizajnira, kontrolie i vodi svoj proces uenja, da je voljan da ui i da je u stanju da evaluira i osvrne se na naueno. (Samoreguliue uenje). - U procesu usvajanja uenici treba da prihvataju (usvajaju) sistem umenja, vetina i

spretnosti da izraze neki smisao, shvate optu proceduru, planiraju tok reavanja zadataka i problema, da celinu razloe na delove, pronau i isprave greke u toku reavanja, sagledaju nain traganja i slino. - Treba uskladiti i varirati metode i postupke pedagokog delovanja prema razlikama izmeu uenika. - Formirati kod uenika pozitivnu motivaciju za uenje i omoguiti razvoj sposobnosti svakog pojedinca.

- Uenike treba osloboditi svih oblika koenja, sputavanja, zabrane u odnosu na njihov intelektualni rad tj. uenje. Oni treba da slobodno mogu da pitaju, izlau svoje ideje, predloge, da samostalno mogu istraivati tj. tragati za potrebnim informacijama tj. znanjem, da se ne plae greaka i greenja, ali da su ih svesni i da ih umeju da procene, da esto vrednuju svoje postupke i kvalitet znanja itd.

- Uenici treba da budu motivisani eljom za uspehom, da istrauju, razvijaju i unapreuju a ne da budu u strahu od neuspeha. Ne sme postojati politika krivnje za greke koja se moe videti kao obavezna i ansa za uenje. Studentima treba omoguiti da se predstave u proceni kada su spremni a ne da se unapred odreuje vreme za to i treba im omoguiti da unaprede svoj rad ukoliko nisu doli u dodir sa standardima procene.

7. ZAKLJUAK

Sve navedeno pokazuje da se proces obrazovanja, pa i pedagogija kao nauka temeljno

menja, ali ta e to biti zavisi i od nas tj. pedagogije. Izneti stavovi se ne mogu i ne trebaju generalizovati, ali injenica je da postoje i utiu ili mogu uticati na naine, metode i kvalitet nastavnog rada, i na nain miljenja nastavnika.

Veina navedenih ideja, stavova i miljenja su manje ili vie ishitrena, ili su samo elje i predvianja, ali bar za sada one su za nas utopija, to ne znai da nisu dobre, ako su, i kad budu mogue. Ali ipak ne smemo stajati u mestu, jer oni postoje i stvaraju novu filozofiju obrazovanja.

Nastavnici su kljuevi, faktori, inioci, uslovi, uzroci od kojih zavisi krajnji uspeh ili pad svake reforme obrazovanja. Nastavni planovi i programi ine sadraj, oblik, formu, nain realizacije neke reforme, a nastavnici su ti koji e je ostvariti, umanjiti njenu vrednost. Sve reforme se baziraju na menjanju sadraja, planova i programa, a menjanje nastavnika je bilo u drugom planu.

Nastavnik moe biti motivisan nagradom, vrednovanjem, statusom, sigurnou u poslu,


podrkom tj. mogunou da zadovolji svoje osnovne socijalne i line potrebe. On se moe oblikovati prema zahtevima i potrebama drutva i postati nezamenljiv faktor njegovog postojanja.

Ako nastavnik vri preko 195 uloga i funkcija u cilju pribliavanja znanja ueniku i omoguava uenje, moemo postaviti opravdano pitanje da li ga je mogue odstraniti iz obrazovnog procesa kako neki misle, predlau i tvrde, da se znanje ne moe prenositi, predavati i preuzimati od drugog. Neophodno je poboljati drutveni status nastavnika u odnosu na druge jae profesije i dati im odgovarajui znaaj i uloge i uticati na razumevanje ire javnosti za njihov doprinos drutvu.

Profesija nastavnik se moe i treba interdisciplinarno prouavati i sagledavati iz razliitih perspektiva, uglova i stanovita psihologije, pedagogije, sociologije, filozofije, kulturologije i pedeutologije. Ona je sloena i zahtevna, prisutna i promenljiva, nezamenljiva i nuna, veita i postojana. Bez nje se ne moe i zato joj moramo dati znaaj i ulogu koju zasluuje, tj. ljudima koji je odravaju, mukotrpno realizuju i usavravaju.

Motivacija i ljubav prema deci ine osnovu nastavnike delatnosti. Oni odreuju manje ili vie karakteristike svih oblika njihovog rada. Bioloko i genetiko naslee se ne mogu promeniti, ali mogu ublaiti njihove negativne strane, jer zadovoljan nastavnik ulae vie u svoj rad i time nadoknadjuje svoje mogue nedostatke. Deci vie treba ljubav tj. oseaj sigurnost nego znanje u smislu posedovanja razliitih informacija. Siguran ovek mnogo moe i da radi i da ui. On retko stie negativne osobine po sebe i druge.

8. LITERATURA

U koncipiranju ovoga rada vrena je analiza velikog broja radova objavljenih u domaoj i stranoj pedagokoj strunoj literaturi. Poto pojedine stavove koji su izraeni u njima ee dajemo u negativnoj konotaciji, nismo navodili njihove autore i radove iz kojih smo ih

preuzeli, smatrajui da njihovo neprihvatanje u naoj aktuelnoj pedagokoj praksi i u naim uslovima i mogunostima realizacije, ne znai i njihovu netanost u celini i pod drugim okolnostima. itaoci mogu sami proceniti njihov kvalitet, primenjivost, prihvatljivost i vrednost za nau pedagoku praksu i u naim uslovima i mogunostima realizacije.

Documents

Nastavnik Kao Uzor