Naslovna | Ekonomski institut - Program„zatezanja“ od Petog oktobra, ali ovog puta ako misli da do eka kraj mandata, nova Vlada mora e da ponudi i nešto zaista novo: da ubrza

PANEL 1PRVIH DESET KONKRETNIH MERA NOVE VLADE

STRATEGIJA SRBIJE ZA PRIVREDNI RAST

Program

PETAK, 22. jun 2012. 11:00 – 13:00

Moderator: Vesna Damjani Brankovi , novinar RTS a

Uvodno izlaganje i zaklju ci: dr Kori Udovi ki, bivši direktor UNDP za zemlje u tranziciji

Panelisti:

Božidar eli , konsultant Evropske banke za obnovu i razvoj

Dr Vladimir Vu kovi , lan Fiskalnog saveta i urednik Makroekonomskih analiza i trendova

Dr Natalija Bogdanov, profesor Poljoprivrednog fakulteta

Vidosava Džagi , potpredsednik Privredne komore Srbije

Jelena Petkovi , izvršni direktor za korporativno upravljanje Tigar korporacije

PANEL 1 PRVIH DESET KONKRETNIH MERA NOVE VLADE

STRATEGIJA SRBIJE ZA PRIVREDNI RAST Dr Kori Udovi ki

NOVI LIST ZA NOVU VLADU

Preporuke sa kojima je Fiskalni savet izašao u javnost nisu samo bolne, ve i neizbežne. Bi e to bar tre i talas fiskalnog„zatezanja“ od Petog oktobra, ali ovog puta ako misli da do eka kraj mandata, nova Vlada mora e da ponudi i neštozaista novo: da ubrza privredni rast kroz podizanje privrednog kapaciteta zemlje, tj. kroz prethodno ja anje državnog.

Srbija ima rezerve

Dobra vest je da je to mogu e Srbija još uvek ima rezerve. One se nalaze u prostoru za bolju organizaciju, pažljivijetrošenje sredstava, kvalitetnije javne usluge, od obrazovanja do zdravstva, ali pre svega u prostoru za kvalitetnijeusluge privredi.

Na primer, Srbija troši najmanje 3,5 % BDP a na direktne i indirektne subvencije privredi (pored subvencija, tu sunepla eni porezi, i „povezivanja“ radnog staža zaposlenih). No umesto da „pomaže“, dobar deo ovog novca direktnošteti privredi Srbije. Podržava se nelojalna konkurencija privatnom sektoru i toleriše generisanje lanaca nelikvidnostikroz finansijsku nedisciplinu preduze a u restrukturiranju. K tome, dok se poreske obaveze odlažu, sredstva preduze akoja godinama ekaju na privatizaciju, restrukturiranje ili likvidaciju, zarobljena su i obezvre uju se umesto da subrzim rešenjima staviljena u funkciju privrednog rasta. Nisam protiv subvencija, naprotiv; ali one moraju da se trošemnogo u inkovitije. Sa 3.5% BDP može se udvostru iti investiranje cele države Srbije (sa opštinama i fondovima, bezjavnih preduze a), ili se mogu isplatiti plate tre ine svih zaposlenih u državi! Odlu imo šta, i koliko, i onda uradimota no to.

Drugi primer: Srbija je do nedavno imala i ministarstvo za “nacionalni investicioni plan” a da nema srednjoro nustrategiju, ni integrisani, srednjoro ni plan investicija od nacionalnog zna aja u zemlji. U drugim zemljama takvestrategije usvaja parlament, i sprovode sukcesivne vlade. Mi ak ne stavljamo jednu investiciju u funkciju pre nego štokrenemo sa angažovanjem napora i sredstava na drugoj, pa je zaduživanje esto neproduktivno i onda kad se potrošina investicije.

Burazerska država

Došlo je krajnje vreme da se suo imo sa našim najsloženijim problemom: Srpska „burazerska“ država.

Da bi „okrenuli novi list“, treba prvo da, prihvatimo da je srpskoj privredi potrebna država, ali druga ija država; zatim,da prihvatimo da moraju da se postave jasni prioriteti, što zna i i spremnost da se bar neki interesi žrtvuju, barprivremeno; i kona no, mora se izgraditi institucionalni i proceduralni mehanizam kroz koji bi se formulisale politike,„zbijali redovi“ društva oko njih, a zatim one disciplinovano sprovodile. Srpska država usvaja mnoštvo strategija, ali

osim mera za integraciju u Evropsku Uniju, nema sistema pra enja njihove realizacije, niti na ina da se one sprovodeposle personalnih smena u institucijama.Za slu aj da je neko pod druga ijim utiskom: osim Albanije i bivše Jugoslavije, dvadesetak država u tranziciji sa kojimasam ja došla u dodir ima takve mehanizme u manjoj ili ve oj meri, ali svaka u ve oj meri od nas.

Veliki je to zaokret i prevazilazi mandat jedne vlade. Nemam nikakvu iluziju da bi se to moglo desiti samoinicijativnomtransformacijom i pro iš enjem politi kog sistema Srbije.

Uozbiljavanje kroz džentlmenski sporazum

No, dubina krize i posledice koje može ostaviti na društvo i politi ke elite su toliki, da je postalo mogu e zamislitidžentlmenski sporazum me u lanicama nove vlade po kom bi uspostavile mehanizam uozbiljavanja države za samonekoliko, ali bitnih i zajedni kih, prioriteta. Morao bi to biti mehanizam od zajedni kog poverenja, koji bi savetovao iposredovao me u lanicama vlade u izboru prioriteta i formulaciji politika (a zna i i izbor onoga što se žrtvuje iliodlaže), koordinisao i pratio njihovo sprovo enje, i, na kraju, kontrolisao njihov kvalitet.

Širina polja koje bi pokrivali ti prioriteti bila bi stvar apetita i percepcije zajedni kog interesa stranaka u vladi.Me utim, vrlo bi bilo bitno da se od samog po etka stvari postave pravilno, striktno poštuju i nekoliko principa.

Prvo, posle izbora prioriteta, formulaciju politika i programa ne mogu da vrše ni stru njaci ni politi ari sami. Da bi onebile svrsishodne i delotvorne, nju moraju voditi politi ke strukture, ali uz uklju ivanje, tj. istinski dijalog, i sa strukom isa zainteresovanim stranama, pre svega sa privrednicima.

Drugo, možda najvažnije za istinsku promenu ponašanja, jeste da se od samog po etka za svaki od programa uvedesistem pra enja njegove sprovedbe i to merenjem rezultata jasno definisanim merilima.

Tre e, mehanizam bi morao imati centar koji bi obezbe ivao zajedni ko delovanje nosioca resornih politika, ipomagao prelamanje odluka na nivou Vlade kad resorni interesi ne mogu svi da budu zadovoljeni. Ceo napor pada akoje sprovo enje raspar ano resorskim, strana kim ili li nim me ama.

Pošto su prioriteti ekonomski, mehanizam bi se mogao staviti pod kapu Ministarstva finansija, ali bi mogao biti idrugde. Bitno bi bilo da se resor kome se dodeli mehanizam uredi tako da ga sve stranke u vladi smatraju zajedni kim.Na primer, predložila bih da se u rukovodstvo uklju e ljudi „od poverenja“ iz svake lanice Vlade, koji su kao ozbiljniprofesionalci/stru njaci priznati od strane svake od ostalih lanica. Ukoliko je to resor finansija, on bi morao bitiproširen na „finansije i ekonomiju“, jer bi se sad u njemu pored finansija sticala i koordinacija donošenja i nadzora nadsprovo enjem bar nekih klju nih politika, a one e se ticati ne samo ministarstva privrede, ili regionalnog razvoja, vemogu e i energetike, poljoprivrede, ili ak „neekonomskih“ sektora kao što su obrazovanje i pravosu e.

Mehanizam za odgovornu državu

Ministarstvo finansija e morati da uživa poverenje svih lanica nove Vlade, makar samo jer ga ekaju hitni i teškizadaci na liniji preporuka Fiskalnog saveta, kao što su podizanje PDV a, zamrzavanje plata i reforma penzija. No,njegovo pretvaranje u centar dogovorenog mehanizma ja anja odgovornosti i kapaciteta države omogu ilo bi da se,po prvi put, zapo nu i dugoro niji zadaci.

Prvi me u njima mora biti ja anje privrednog kapaciteta zemlje. Kako bi u inci postali vidljivi pre kraja mandata,institucionalne osnove mehanizma bi morale da se postave još u prvoj godini mandata. No, prethodno – tranzicija uSrbiji mora da se završi, tj. mora da se zategne finansijska disciplina. To bi, paradoksalno, pove alo likvidnost u privredijer bi ve i dužnici morali da prodaju imovinu, unesu likvidnost otplatom svojih dugova, i time otko ili solventnesubjekte koje sad guši opšte nepla anje. Disciplina mora da se odnosi i na državu i na preduze a u restrukturiranju unadležnosti Agencije za privatizaciju.

Institucije mehanizma imale bi etiri komponente: (a) istinsku strategiju privrednog oporavka koja e jasno opredelitinekoliko po etnih prioriteta, tipova politika, nosioca politika, merila o njihovom ostvarivanju, visinu sredstava sakojima e se politike podržati; (b) srednjoro ni plan javnih investicija koji bi, opet, jasno ukazivao na nacionalneprioritete kako bi se na njih koncentrisalo ubrzano trošenje sredstava; (c) delimi nu centralizaciju raspolaganjasredstavima za podsticaj i podršku privrednom oporavku uz osnivanje Razvojne Banke Srbije; (d) plan ja anjaanaliti kih i programskih kapaciteta države za realizaciju strategije.

Kakvi bi bili prioriteti izabranih politika? Oni zavise od ciljeva. Po mom mišljenju u ovom izbornom ciklusu cilj za Srbijunalazi se u kombinaciji maksimizacije privrednog rasta kroz rast izvoza/supstituciju uvoza, sa ponekadnekompatibilnom maksimizacijom otvaranja radnih mesta. Stoga bi politike morale da naglase podršku sektorima kojimogu da budu motor izvoza, i/ili zapošljavanja, uz relativno mala ulaganja (industrija srednje tehnološke složenosti,poljoprivreda). Tako e bi bilo važno razviti programe koji obezbe uju zaštitu standarda najugroženijeg stanovništva. Udužem roku cilj mora biti obezbe ivanje kvalitetog života za što ve i broj gra ana Srbije. To pretpostavlja kombinacijupodrške proizvodnji kvalitetnih radnih mesta i zna ajnog unapre ivanja kvaliteta obrazovanja. Ali, eto odlaganja nakoje se moramo odlu iti: u kra em roku mogla bi se samo racionalizovati struktura obrazovanja, uz njenoprilago avanje potrebama programa sa kratkoro nijim ali impulsivnijim dometom.

Dalja razrada politika kao što je re eno, morala bi uklju ivati struku i privrednike uz zna ajno ja anje ekonomskelogike. Ilustracije radi, umesto zalaganja (samo) za ve e subvencije poljoprivredi, mora se po i od razumevanjaodrednica njenog poslovanja. Poljoprivreda u Srbiji danas posluje po osnovu dva krupna modela. Jedan se odnosi navelike posede, a drugi na male posede koji su u protekle dve decenije spasli Srbiju od gladi. Velike posednike trebaokupiti i sa njima dogovoriti politike koje e smanjiti neizvesnost državnih opredeljenja, bez prebacivanja rizikaposlovanja na državu. A male posede moramo prvo bolje da razumemo: kako to da vo e truli na stablima dok su ljudinezaposleni? Da li bi se problem rešio uspostavljanjem mreže otkupa i me unarodnog plasmana? Da li bi takvamreža,zasnovana na javnom privatnom partnerstvu, bila dugoro no rentabilna?

„Dobra“ razvojna banka

Za odgovor na takva pitanja i sprovo enje takvih politika, srpska država danas nema odgovaraju e institucije.Uspostavljanje dobre razvojne banke, kakvih ima u svetu, znatno bi umnožilo instrumente za društvenu podrškuprivredi i ozbiljno doprinelo ubrzavanju privrednog rasta. No, razvojna banka bi mogla biti dobra samo pod uslovom daposluje kao deo opisanog šireg planskog mehanizma. Štaviše, u tom slu aju mogla bi se staviti u njegov centar iposlužiti kao „trojanski konj“ za uvo enje discipline i kapaciteta za ekonomsku analizu, kao i ograni avanje korupcije,u naš neure eni državni sistem.

Naravno, dobra razvojna banka ne sme biti podložna korupciji. Nacrt zakona RBS u skupštinskoj proceduri zadovoljavajedan od tri bitna uslova za to: po pravilu, njena podrška ne bi bila direktno usmerena na pojedina ne privrednesubjekte. No, bilo bi potrebno još i da je uklopljena u gore opisani mehanizam. To bi smanjio prostor za proizvoljnost, i

eliminisalo bahatost, jer bi svaka odluka RBS morala da bude obrazložena u skladu sa jasno postavljenim prioritetima,programima, kriterijumima analize i odlu ivanja, tj. diskriminacije me u idejama i programima. Pomoglo bi i to što jemehanizam „zajedni ki“ svim strankama na vlasti. Prostor bi se još više suzio ako bi se u institucije koje bi nadziralesprovo enje programa uveli i predstavnici civilnog društva ili ak opozicije. I kona no, tre i uslov je da bi, poredredovnih instrumenata kontrole i nadzora, rad RBS morao da se maksimalno izloži pogledu javnosti. Svaka odluka ozapošljavanju, o opredeljivanju sredstava za programe, kao i o njihovom dodeljivanje pojedinim institucijama, moralabi biti jasno obrazložena i izložena na njenoj internet stranici.

Opisani program i sistem može da bude postavljen sa ozbiljnom namerom, i da zaživi kako treba, bez velike promenepoliti kog sistema Srbije. Re je o samo malom po etnom koraku, koji bi pokazao kako države u svetu rade, bez obzirakoje ih stranke vodile. Njegovi efekti bili odmah vidljivi te bi on brzo postao „zarazan“ i širio svoj pozitivan uticaj na širidržavni sistem. S druge strane, ako se ovako nešto ne pokuša, disciplinu i red u srpsku državu uveš e, verovatno kroznekoliko godina, neki drugi, mnogo manje poželjan proces.

Beograd, 4. jun 2012.

Detaljnija razrada ovih ideja pojavi e se uskoro na stranici www.ceves.org.rs

NAPOMENA: Prezentacija uvodni ara panela 1 dr Kori Udovi ki, u esnicima Foruma bi e dostavljena uo i po etka panela.



Dr Kori Udovi ki

PREDLOG MERA

1. Uspostaviti mehanizam koordinacije u odlu ivanju izme u koalicionih partnera u Vladi koji e u initi mogu imistinski zajedni ko donošenje prioritetnih politika, njihovo sprovo enje, I nadziranje njihove sprovedbe. Tozahteva i ulaganje u ja anje analiti kog kapaciteta države, za po etak centralizovano a onda i u telima nadležnimza razvijanje i sprovo enje usvojenih politika. Ovo zvu i kao instrument, a ne kao prioritet, me utim stoji na mestuprioriteta: “osposobiti srpsku državu da bira izme u mogu ih prioriteta, sprovodi ih me uresorno, i podignekrediblitet svojih opredeljenja.”

2. Uspostavljanje saradnje sa MMFom i dovo enje kratkoro nog fiskalnog bilansa na održiv nivo—verovatno krozzamrzavanje plata i (dela) penzija i podizanje PDV a, kao i druge mere štednje.

3. Donošenje plana oživljavanja i podrške privredi u uslovima globalne stagnacije/krize u roku od 3 meseca odformiranja Vlade, izborom ograni enog broja prioriteta koji e zatim biti sprovedeni kroz mehanizam opisan uta ki 1, dakle temeljno i dosledno. U malo dužem roku (godinu – dve) ovaj plan zameniti nacionalnom strategijom(i planom) razvoja, s tim što se verovatno ne e odmah svi aspekti strategije podvesti pod koordinaciju i kontrolucentralnog mehanizma.

4. Podizanje likvidnosti i ja anje finansijske discipline u kratkom roku kroz koordiniranu primenu slede ih mera:potpunu eliminaciju docnji u pla anjima države, izmenu regulacija (ili primena ve postoje ih) kako bi seonemogu ilo odlaganje pla anja/naplate u nedogled (ukidanje menica?), preobražaj procesa ste aja I likvidacijekako bi se radikalno ubrzali, pritisak na krupne dužnike bankama da prodaju imovinu i time plate dugove, usaradnji sa NBS. U dužem roku ja anje kapaciteta za izvršenje sudskih odluka i komercijalnih potraživanja.

5. Ja anje finansijskih institucija/priprema detaljnih mera za slu aj poja anog ljuljanja Evropskog finansijskogtržišta za podršku, ali i mogu e plansko i ure eno „puštanje niz vodu“, u slu aju nastavljenog povla enjaevropskog bankarskog kapitala iz zemlje.

6. Zna ajno podizanje razvojnog efekta (u dužem roku) i efikasnosti (u kra em roku) javnih investicija kao iubrzavanje pridobijanja i aktivacije me unarodnih finansijskih sredstava kroz:(a) podvo enje investicija od nacionalnog zna aja pod koordinacioni mehanizam u ta ki (1); (b) uz uspostavljanjejakog centra za obuku, i nadziranje vladinih tela nadležnih za investicije; kao i kroz (c) donošenje srednjoro nogplana investicija koji e biti uklopljen u srednjoro ni plan budžeta (trenutno postoji samo trogodišnjiMemorandum o budžetu; krupne stavke bi se mogle produžiti na 5 do 7 godina).

7. Racionalizacija i podizanje u inkovitosti upotrebe sredstava koje država trenutno troši na podršku privredi ili„kupovinu socijalnog mira“ tako što e se rascepkan, netransparentni i esto reaktivni sistem subvencija privredi istanovništvu zameniti ciljanim i osmišljenm programima, u skladu sa prioritetima identifikovanim u ta ki 3. Tozna i da se „podrška privredi“ shvati ne samo kao subvencije, ve kao niz komplementarnih ekonomski osmišljenih

mera – od pove avanja srednjoro ne predvidivosti politika države kroz vrsta opredeljenja, preko obuke državnihinovnika i privatnika u modernim veštinama, do podrške smanjivanju finansijskih troškova i efekata fluktuacijekursa, pa tek onda i oslanjanja na subvencijw. Jedan bitan instrument za realizaciju ovakvih mera jeste, poreduvo enja koordinacionog mehanizma iz ta ke 1, jeste osnivanje Razvojne Banke i uz nju, institucije u kojoj e serazvijati neophodni analiti ki kapacitet Vlade za razvijanje te vrste mera. Taj kapacitet upotrebio se i za priprememera u drugim, a naro ito slede oj, ta ki ovih prioriteta.

8. Hitna aktivacija resursa u „društvenoj svojini“ (u nadležnosti Agencije za privatizaciju) kroz ubrzavanjeprivatizacije, restrukturiranja ili likvidacije preduze a u njenoj nadležnosti. To zahteva kako reviziju regulative kakobi se procesi privatizacije i ste aja ubrzali, tako i diferencijaciju preduze a u restrukturiranju na ona (ograni enibroj) koja e se ozbiljno i programski podržati, u skladu sa prioritetima iz ta ke 3 i ograni enim resursima. (Ovdespada hitno rešavanje Železare smederevo). Za ostala preduze a zapo eti ste aj. Oba postupka voditi sa jasnozadatim rokovima.

9. Zna ajno smanjivanje administrativnih barijera privatnoj inicijativi i investicijama. U kratkom roku, izabratidesetak najkontraproduktivnijih državnih propisa/procedura, kao što je izdavanje gra evinskih dozvola, nejasno au tuma enjima poreskih zakona i procedura, i na njih delovati dvostruko. Prvo je pojednostavljivanje regulativekroz hitne postupke. Drugo jeste direktna konfrontacija sa korupcijom koju ovakva regulativa proizvodi, opet nadva na ina: tako što e se ozbiljno uložiti u kapacitet države da obu ava službenike i javnost u pravilnomtuma enju i sprovo enju pojednostavljene regulative, i tako što e se zna ajno poja ati nadzor nad postojanjemkorupcije. Na jasne znake mogu eg postojanja korupcije premeštanje službenika na poslove gde nema tihmogu nosti sve dok se sudski ne dokaže i kazni (što u najboljem slu aju mora da traje mnogo duže). U dužemroku, regulatorna giljotina i ja anje kapaciteta institucija gonjenja i sudova.

10. Zna ajno podizanje kvaliteta usluga velikih javnih preduze a i njihovog upravljanja, kroz, u kratkom roku,usvajanje nekolicine planskih ciljeva za svakog od njih (na primer, smanjivanje „gubitaka“ u EPSu za ¾, smanjivanjekorupcije u izgradnji infrastrukture za novu gradnju), i vezivanje plata rukovodstva i lanova UO za realizaciju tihciljeva. U dužem roku, korporatizacija upravljanja javnim preduze ima i privatizacija (ili javno privatnopartnerstvo) nekih od njih.

PANEL 1: PRVIH DESET KONKRETNIH MERA NOVEPANEL 1: PRVIH DESET KONKRETNIH MERA NOVEVLADE – STRATEGIJA SRBIJE ZA PRIVREDNI RAST

KAKO UGASITI POŽAR I POSTAVITI ZDRAVE TEMELJE

Dr Vladimir Vu kovi , lan Fiskalnog saveta i urednikMakroekonomskih analiza i trendovaMakroekonomskih analiza i trendova

Predlozi:Predlozi:

1. Utvrditi i priznati objektivno stanje

2. Opredeljivanje za koncept rasta (štednja, a ne potrošnja)p j j p ( j , p j )

3. Ograni avanje i smanjenje javnih rashoda (plate, penzije, javne nabavke,subvencije, agencije…)

4 P k f ( t titi t š j l kš ti t j d)4. Poreska reforma (opteretiti potrošnju, olakšati optere enja na rad)

5. Rastere ivanje privrede (parafiskalni nameti)

6. vrsto budžetsko ograni enje i zaustavljanje širenja nelikvidnosti6. vrsto budžetsko ograni enje i zaustavljanje širenja nelikvidnosti

7. Nastavak saradnje sa Me unarodnim monetarnim fondom

8. Efektuiranje javnih investicija

9. Osmišljavanje (fiskalne) decentralizacije

10. Targetiranje socijalno ugroženih slojeva stanovništva

MOKROGORSKA ŠKOLAMENADŽMENTA | VIVALDI CFO FORUM | 21 23. jun 2012. godine

• Bez fiskalne konsolidacije izvesna je kriza duga


• Smanjiti javne rashode i pove ati javne prihode


k ji i h d ?• Kako smanjiti rashode?– Smanjivanjem subvencija (uklju uje reformujavnih preduze a)

– Uštedama na agencijama i sli nim institucijama– Uštede na javnim nabavkama– Bolja naplata porezaj p p– Preispitivanje fiskalne decentralizacije

Sve ovo je potrebno, ali nije i dovoljno


• Kako smanjiti rashode (2)?• Kako smanjiti rashode (2)?


k h d ?• Kako pove ati javne prihode?Lošija rešenja• Bez poreske reforme (tj. bez smanjivanja optere enja rada),ali uz zamrzavanje penzija i zarada– Pove anje PDV a na 20%– Pove anje PDV a na 20%– Inferiorno rešenje• Samo pove anje poreza, bez zamrzavanja plata i penzija– Znatno uve anje PDV a, na 25 – 27%– Nepoželjno i neodrživoB lj š j P k fBolje rešenje: Poreska reforma• Pove anje akciza na duvan i alkohol, PDV a, progresivnijiporez na zarade smanjenje doprinosa za poslodavce


porez na zarade, smanjenje doprinosa za poslodavce

• Ostalo/srednji rok– Državna i društvena preduze ap

– Osmišljena fiskalna decentralizacija

Promenjena politika subvencija– Promenjena politika subvencija

– Smanjenje neporeskih prihoda i parafiskalnihnameta

– Javne investicije


I ti ilj k k litik• Imati na umu ciljeve ekonomske politike:– Stabilnost, pa rastSmanjiti deficit sa 6% BDP a iz 2012 na 0% BDP a u– Smanjiti deficit sa 6% BDP a iz 2012. na 0% BDP a u2016. godini

– Smanjenje premije rizika i kamatne stope za privredu iSmanjenje premije rizika i kamatne stope za privredu istanovništvo i izbegavanje krize – pada proizvodnje izaposlenostiN k š j ž 2012 i klj i j j– Nakon gašenja požara u 2012, isklju ivo smanjenjemrashoda – bez pove anja poreza

– Pove ati u eš e investicija na 5% BDP a u 2016Pove ati u eš e investicija na 5% BDP a u 2016.




Prof.dr Vladimir Vu kovi

PREDLOG MERA

1. Utvrditi i priznati objektivno stanjeOdgovaraju e mere zahtevaju objektivno sagledavanje stanja u zemlji, a ne minimiziranje rizika

2. Opredeljivanje za koncept rasta (štednja, a ne potrošnja)Srbija nema tzv. fiskalni prostor za pove anje budžetskog deficita i javnog duga

3. Ograni avanje i smanjenje javnih rashoda (plate, penzije, javne nabavke, subvencije, agencije…)Treba ozbiljno pre ešljati javne rashode i ostvariti uštede, pa i zamrznuti plate u javnom sektoru i penzije

4. Poreska reforma (opteretiti potrošnju, olakšati optere enja na rad)Prihodno pozitivna i rastu odgovaraju a poreska reforma zna i pove anje poreza na dodatu vrednost, nekihakciza, a smanjenje poreza na rad

5. Rastere ivanje privrede (parafiskalni nameti)Neporeski prihodi i parafiskalni nameti predstavljaju i ve e optere enje za mala i srednja preduze a od poreskihnameta

6. vrsto budžetsko ograni enje i zaustavljanje širenja nelikvidnostiZa arani krug da svako svakom duguje mora da se prekine

7. Nastavak saradnje sa Me unarodnim monetarnim fondomVra anje poverenja inostrane javnosti i kredibilitet reformi zahtevaju nastavak aranžmana sa MMF om

8. Efektuiranje javnih investicijaEfikasnija izradnja infrastrukture i postepeno pove avanje izdataka za kapitalne investicije iz budžeta

9. Osmišljavanje (fiskalne) decentralizacijeRedefinisanje odnosa izme u centralne države, regiona i lokalne samouprave

10. Targetiranje socijalno ugroženih slojeva stanovništvaPredloženemere i socijalna politika treba da imaju u vidu ljude s najnižim primanjima


POLJOPRIVREDA – STANJE I IZAZOVI

Dr Natalija Bogdanov, profesor Poljoprivrednogfakulteta Univerziteta u Begradufakulteta Univerziteta u Begradu

Postoje e stanje u sektoru• Proizvodni efekti – rast prinosa u biljnoj proizvodnji i

ekstenziviranje setvene strukture (monokultura); nastavlja se padekstenziviranje setvene strukture (monokultura); nastavlja se padproizvodnje u sto arstvu;


Postoje e stanje u sekotru• Spoljna trgovina – rast izvoza i suficita, pogoršanje izvozne

strukture; uticaj cena žita;strukture; uticaj cena žita;


Postoje e stanje u sekotru• Konkurentost –produktivnost po ha i zaposlenom niska; cenovna

konkurentnost visoka jeftino zemljište(?) i radna snaga;konkurentnost visoka – jeftino zemljište(?) i radna snaga;konkuretnost kvalitetom zaostaje;

• Rast konkurentnosti uslovljen stanjem drugih sektora i razvojemj j g jruralne ekonomije van poljoprivrede!


I i i l i i li i ki k iInstitucionalni i politi ki okvir• Zakonske i institucionalne reforme se sprovode, razli ita

dinamika po pojedinim segmentima;dinamika po pojedinim segmentima;• Nestabilnost budžetske podrške po obimu, strukturi i

korisnicima!• Nizak nivo osposobljenosti i nedostatak kadra na svim nivoima• Važni strukturni problemi, regionalne i strukturne

d k d k l l knejednakosti, nisu adekvatno ztastupljeni u politi kimintervencijama i merama podrške

• Javni servisi poslovna infrastruktura logistika – nedovoljno• Javni servisi, poslovna infrastruktura, logistika – nedovoljnodiversifikovan sistem, nedostaju dokumentacione iinformacione baze!


I i i h d fIzazovi i neophodne reforme• Izazovi sa kojima se suo ava sektor:

• Harmonizacija sa EU praksom• Harmonizacija sa EU praksom• Neophodnost ja anja konkurentosti (interni i eksterni

faktori)!• Akteri reformi i njihove uloge

• Država: Zakonodavstvo, institucije i budžetska podrška;• Privatno javni sektor Izgradnja i uspostavljanje sistema javnih• Privatno javni sektor: Izgradnja i uspostavljanje sistema javnih

servisa , logisti ke podrške za dinami niji rast konkurentnosti;• Proizvo a i, preduzetnici: usvajanje sistema modernog

menadžmenta, smanjenje tehni ko tehnološkog zaostajanjanove tehnologije, prilago avanje standrada;


Prioritetne intervencije

• Kontekst obezbediti uslove:• za nastavak reformi i u uslovima krize;

• da poljopirvreda pružimaksimalno mogu i doprinosprivrednom rastu;privrednom rastu;

• Mere i aktivnosti• Usvajanje programa podrške sektoru za višegodišnji period• Usvajanje programa podrške sektoru za višegodišnji period

(minimalno 3 godine)! Važnost u uslovima budžetske krize!

• Suzbijanje sive ekonomije u svim segmentima (uklju uju i ij j j g j jpoštovanje standarda bezbednosti);

• Usvajanje/revidiranje zakonskog okvira (zadruge, robne berze,kl diš )


skladišta..);

Preduslovi za permanentan rast konkurentnosti1. Obezbe enje uslova za dinami nije strukturno reformisanje:

• Stvoriti institucionalne i druge predpostavke za održiv sistem upravljanja zemljištem(na in rentiranja, podrška proširenju poseda, penziono osiguranje);

• razvoj finansijskih tržišta, diverzifikacija pobude finansijskih izvora;

2 Unapre enje infrastrukture i stanja prirodnih resursa2. Unapre enje infrastrukture i stanja prirodnih resursa• meliorativni zahvati, drenažni sistemi, konzervacija zemljišta, GAP,menadžment

otpada, zemljišta, šuma i voda;

3 U j l i f t kt l i tik i j ih l3. Unapre enje poslovne infrastrukture, logistike i javnih usluga• dokumentacione baze, poslovnemreže, tržišne institucije i informacije,

savetodavstvo, zadruge;

4. Podrška unapre enju standarda kvaliteta u svim segmentima proizvodnoglanca• efikasniji, operativniji, lakše dostupan sistem savetodavnih usluga!!! Tehnološko


j p j p ginoviranje; sistem transfera znanja i tehnologija – privatno javna partnerstva

U susret izazovima priklju enja1. Zakodavstvo kontinuirano uskla ivanje doma eg zakonodavstva sa EU

legislativom tehni ki propisi razli itog stepena obaveznosti; Poglavljalegislativom tehni ki propisi razli itog stepena obaveznosti; Poglavljapregovora 11, 12 i 13; podela nadležnosti me u institucijama;

2 i ij i d j ih i j j ih i i ij2. Institucije – izgradnja novih i unapre enje postoje ih institucija;akrediatcija agencije za agrarna pla anja! kadrovsko popunjavanje ija anje (kako?); ja anje kapaciteta institucija na lokalnom nivou, tržišnihinstitucija;

3. Budžet dugoro nost stabilnost predvidivost politike! Prilago avanje3. Budžet dugoro nost, stabilnost, predvidivost politike! Prilago avanjerežima podrške EU okviru; rast budžetskih izdvajanja za poljoprivredu!



STRATEGIJA SRBIJE ZA PRIVREDNI RAST Prof. dr Natalija Bogdanov

PREDLOG MERA (poljoprivreda)

1. Prioritetne mere i aktivnosti

1.1. Usvajanje programa podrške sektoru za višegodišnji period (minimalno 3 godine)Predvidivost i stabilnost politike su preduslovi za stvaranje stabilnijeg poslovnog ambijenta, u kojem biproizvo a i bili manje izloženi proizvodnim rizicima i više motivisani da ulažu u proizvodnju. Nestabilnostbudžetske podrške poljoprivredi, kako po obimu i strukturi, tako i prema profilu budžetskih korisnika, imavišestruke negativne posledice: demotiviše kapitalna ulaganja u sekotru, usporava strukturno unpare enje isamim tim rast ukupne konkurentnosti. Politiku koja je esto imala elemente populizma i nastojala da saniranepovoljne efekte tržišnih i dohodovnih poreme aja pragmati nim rešenjima, potrebno je zamentit rešenjimakoja e doprineti stabilnosti i imati razvojne elemente.

1.2. Suzbijanje sive ekonomije u svim segmentima (uklju uju i i poštovanje standarda bezbednosti)Prisustvo sive ekonomije, posebno u zoni prometa poljoprivrednih proizvoda, ne samo sto ugrožava budžetskeprilive, ve nepovoljno deluje na uspostavljanje i stabilnost tržišnih lanaca (posebno u proizvodnji mesa). Nizakprocenat ugovorene proizvodnje, veliki broj posrednika u prometu (otkupljiva a/ugovara a), nepoštovanjeugovorenih obaveza i rokova pla anja, nereformisan poreski sistem (uklju uju i i neefikasan sistem naplate PDV) ipostojanje monopola i nelojalne konkurencije (posebno na loklanom tržištu), upu uju na neophodnostrevidiranja zakonskog okvira, poja ane inspekcijske kontrole i efikasnijeg sankcionisanje privrednih subjekata kojiposluju u prometu poljoprivrednim proizvodima.

1.3. Usvajanje/revidiranje zakonskog okvira (zadruge, robne berze, skladišta..)Reformisanje/izgradnja klju nih tržišnih institucija usporeno je usled nepostojanja adekvatnog zakonskihregulatornih okvira.

2. Obezbe enje uslova za dinami nije strukturno reformisanje:

2.1. Stvoriti institucionalne i druge predpostavke za održiv sistem upravljanja zemljištem (na in rentiranja, podrškaproširenju poseda, penziono osiguranje)Upravljanje strukturnim promenama u poljoprivredi podrazumeva kontrolu i vo enje procesa uspostavljanjanovih vlasni kih odnosa nad zemljištem. U Srbiji su ove promene velikim delom prepuštene spontanim tržišnimmehanizmima (osim u delu rentiranja državnog zemljišta). Klju ni elementi zemljišne politike su definisani (Zakono poljoprivredi i ruralnom razvoju, Zakon o zemljištu), ali ne i mehanizmi za efikasno i racionalno upravljanjepromenama u svojinskoj strukturi, što uklju uje: promene u domenu kreditne politike, budžetskih podsticaja ipenzionog i socijalnog osiguranja poljoprivrednika. Podrške tržištu zakupa i ranom penzionisanju poljoprivrednikapomogle bi ubrzanom prenosu zemljišta na mla e proizvo a e, doprinela ure enju zemljišnih knjiga, stabilizacijicene zemljišta i donele niz drugih pogodnosti na dugi rok. Opcije koje se tako e mogu razmatrati vezane su zadavanje gazdinstva na lizing uz subvenciju države (što je usko povezano sa po etkom rada mikrokreditnihinstitucija u poljoprivredi).

2.2. Unapre enje infrastrukture i stanja prirodnih resursaObzirom na štete koje nastaju od nekontrolisanog dejstva voda, usled suše i nestru ne upotrebe hemijskihsredstava u poljoprivredi, investicije u zemljišnu infrastrukturu i menadžment zemljišta i voda su neophodne ihitno ih je potrebno intenzivirati. Neophodne intervencije se odnose na izgradnju fizi ke infrastrukture (izgradnjamikroakumulacija, tehni ko održavanje postoje ih kanala, poboljšanje kvaliteta vode koja se koristi za zalivanje;pošumljavanje i drugi vidovi zaštite od poplava i erozija; Izgradnja dalekovoda i postrojenja za snabdevanjeelektri nom energijom iz alternativnih izvora itd), edukaciju i afirmaciju kodeksa GAP a i sl.

2.3. Unapre enje poslovne infrastrukture, logistike i javnih uslugaPoslovna infrastruktura, logistika i javni servisi, nedovoljno su razvijeni i profesionalizovani dokumentacionebaze, poslovne mreže, tržišne institucije i informacije ne postoje ili nisu dovoljno dostupne. Profesionalneinstitucije (savetodavne službe, konsalting kompanije, zadruge, komore, asocijacije itd.) nisu prilagodile svojeposlovanje potrebama sekotra usled nedostatka kadra, nerešenog zakonodavnog okvira i pravnog statusa. Osimprilago avanja institucionalnog okvira (zakon o zadrugama, regulisanje statusa komora isl.), neophodno jepodržati i promovisati privatno javna partnerstva u ovom segmentu poslovanja.

2.4. Podrška unapre enju standarda kvaliteta u svim segmentima proizvodnog lancaTehnološko inoviranje sektora osnovni je preduslov rasta izvoza i konkurentnosti na spoljnom tržištu. Osim odinvesticija u novu opremu i tehnologije, tehnološki napredak je zavistan i od efikasnosti sistema transfera znanja.Unapre enje standarda kvaliteta zahteva uspostavljanje operativnog sistema na svim nivoima – od akreditacijesistema laboratorijske kontrole, inspekcijskih službi na svim nivoima, do edukacije i monitoringa proizvo a aprimarnih proizvoda. Postoje i sistem, i pored zna ajnog napretka u prilago avanju legislative, još uvek nijefunkcionalan i ima brojne nedostatke. Intervencije se moraju odvijati u nekoliko pravaca: od podrškeinvesticijama u opremu i postrojenja, do edukacije inspekcijskog kadra i poljoprivrednih proizvo a a.

3. Intenzivnije prilago avanje institucionalnog okvira za povla enje IPARD sredstava i usvajanje EUmodela podrške

3.1. Kontinuirano uskla ivanje doma eg zakonodavstva sa EU legislativom – zbog obima i složenosti problematikeneophodna je jasna podela zadataka i odgovornosti me u pojedinim institucijama i službama u okviruMinistarstava. Zakonima iz ove oblasti se mora dati prioritet, a paralelno raditi na pripremi institucija koje e bitizadužene za njihovu implementaciju.

3.2. Izgradnja novih i unapre enje postoje ih institucija odnosi se pre svega na kadrovsko popunjavanje i ja anjeinstitucija na svim nivoima – od ministarstva do lokalnog nivoa. Pored toga, uspostavljanje horizontalnih ivertikalnih veza, sistema komunikacije i saradnje u okviru mreža, poslovnih asocijacija, loklanih zajednica i drugihaktera, mora se promovisati i podsticati, jer su to neophodni preduslovi za pripremu i realizaciju velikihinvesticionih projekata.

3.3. Prilago avanje režima podrške EU okviru – ovaj zahtev procesa priklju enja odnosi se na potrebu harmonizacijesistema podrške sa EU modelom, posebno u delu tržišne podrške koja je u potpunosti regulisana pravilimazajedni kim za sve lanice U ovom momentu doma i okvir politike je nedovoljno stabilan i samo delimi noprilago en EU praksi.

1:1:–

??

,

157

–

4,2% 1,35

175.( 19 , 279 1.603,8%

))

Doing Business 104.36 635

31 3% (31.3% (,

–

45%

,, ,

,

, ,, ,.

: ,, ,

, , ,,

2001 2011.12 2% 23 7% 18 8%

–

12,2% 23,7%

( ,15 24 ,

18,8%,

15 24 ,(55 64 ))

(73,7%1 )

2011

,

2011.46,4%

( 67 2%)( 67,2%)

(40% 1989. ),

( )

–

( )

10 0,7%,1989.

,

,,

, ,

128

62.340 31.12.2011. (172,1 ; 92.883 )

–

••

/

• ,,

•

•:

,

•

••••

,

,

••

•

•

•

•

( ,•

•

••

•

) •

••••

•

•

••

: , , ,

• ,,

••

–

•

•

••

•

•,

45•

.

•

()

•

•

•

•

• :••

•

••



Jelena Petkovi , izvršni direktor za korporativnoupravljanje Tigar korporacijeupravljanje Tigar korporacije

1. Podrška kompanijama, od strane državnih fondova iagencija, koje posluju na osnovi realnog tržista posebnoako su izvozno orijentisane i legalno upošljavaju ljude,bez obzira na veli inu i poreklo kapitala jer daju realanp p j jdoprinos u realnom vremenu.


h h l k h2. Osnivanje novih i o uvanje postoje ih velikih ipreduze a srednje tržišne kapitalizacije, kao velikihposlodavaca, velikih poreskih obveznika i posebno kaookosnice razvoja srednjih i malih preduze a, kojatako e treba da zna ajno doprinesu rešavanjuproblema nezaposlenosti.problema nezaposlenosti.


3. Na osnovu konkretnih programa, vremenskodefinisanje završetaka procesa restruktuiranjapreduze a koja treba da u u u proces privatizacije, kaoi javnih preduze a, da bi se smanjio pritisak na budžetpo tim osnovama .


4. Stvaranje opšteg povoljnog ambijenta za investiranje,kroz jasno definisane uslove i kriterijume podrške, presvega u sektor razmenljivih dobara i izvoznoorijentisanu privredu, bez obzira na veli inu i poreklokapitala, kroz direktne investicije, kroz investicionofinansiranje i kredite me unarodnih finansijskihinstitucija, banaka ili privatnih ulaganja.


5. Objedinjivanje potencijala postoje ih državnihinstitucija za finansiranje razvoja realnog sektoraposebno izvozno orijentisanog ili kroz koncept noveRazvojne banke ili kroz modifikovanu organizacijupostoje ih institucija, koje ne samo da bi finansiraleposlove, nego bi mogle da daju garancije i vršeosiguranje poslova, posebno na stranim tržištima kojebi poslovne banke koristile kao kolaterale zaodobravanje sredstava.


b l h b k k6. Merama NB smanjiti obaveze poslovnih banka kojeuti u na njihovu kreditnu angažovanost prema realnomk k l b d l bsektoru i cenu kapitala, posebno u delu obavezne

rezerve i rezervacija od rizika jer je neophodno uzeti ub dobzir injenicu da su to institucije u privatnom

vlasništvu sa jasnom profitnom orijentacijom, zna ajnoji i i ij d ž ih h ij j d ž bi ksmanjiti emisije državnih hartija jer država ne bi kroz

svoje hartije bila konkurencija privredi, spre itik l ij i k i š j d i i ljspekulacije i prekomerno iznošenje deviza iz zemlje.


7. Omogu iti razvoj tržišta kapitala kao važan dodatnimehanizam za obezbe enje sredstava potrebnihrealnom sektoru, kroz emisije korporativnih obveznica ivlasni kih hartija.


Š8. Širenje baze poreskih obveznika, kontrola ne samoonih koji pla aju nego i onih koji ne pla aju,oporezivanje prema poreskoj snazi, ali primereno,smanjenje optere enja na zarade, jer to direktno uti e ina nezaposlenost i na sivu ekonomiju, povezivanjepla anja razli itih vrsta poreza kod istih poreskihobveznika (korelacija prihoda i imovine), vra anje naprincip bruto budžeta da bi se omogu io zna ajnosmanjenje ve eg broja parafiskalnih nameta.


9. Izmena propisa u dinamici koja realno prati promene,uz prilago avanje usvojenim promenama, donošenjepropisa koji se mogu realno sprovoditi u praksi ivremenu i striktno pra enje njihove primene, kao iizbegavanje svake vrste sukoba propisa.


10. Prilagođavanje sistema obrazovanja realnimpotrebama i u delu izbora smerova u školama, i udelu određivanja broja đaka, odnosno studenataza pojedine profesije kako bi se sprečio suficit uodređenim, a veliki deficit u drugim profesijama(već se gotovo svugde oseća nedostatak tehničkiht k d d j d i k šk l t ) štstruka, od srednjeg do visokog školstva), štomanje teorije u školstvu, što više prakse, što manje

d i š iš ij i i k i i iex catedra sistema, a što više razvijati interaktivni ikreativni sistem obrazovanja.




Jelena Petkovi

PREDLOG MERA

1. Podrška kompanijama, od strane državnih fondova i agencija, koje posluju na osnovi realnog tržista posebno akosu izvozno orijentisane i legalno upošljavaju ljude, bez obzira na veli inu i poreklo kapitala, jer daju realandoprinos u realnom vremenu.

2. Osnivanje novih i o uvanje postoje ih velikih i preduze a srednje tržišne kapitalizacije, kao velikih poslodavaca,velikih poreskih obveznika i posebno kao okosnice razvoja srednjih i malih preduze a, koja tako e treba dazna ajno doprinesu rešavanju problema nezaposlenosti.

3. Na osnovu konkretnih programa, vremensko definisanje završetaka procesa restruktuiranja preduze a kojatreba da u u u proces privatizacije, kao i javnih preduze a, da bi se smanjio pritisak na budžet po tim osnovama.

4. Stvaranje opšteg povoljnog ambijenta za investiranje, kroz jasno definisane uslove i kriterijume podrške, presvega u sektor razmenljivih dobara i izvozno orijentisanu privredu, bez obzira na veli inu i poreklo kapitala, krozdirektne investicije, kroz investiciono finansiranje i kredite me unarodnih finansijskih institucija, banaka iliprivatnih ulaganja.

5. Objedinjivanje potencijala postoje ih državnih institucija za finansiranje razvoja realnog sektora posebnoizvozno orijentisanog ili kroz koncept nove Razvojne banke ili kroz modifikovanu organizaciju postoje ih institucija,koje ne samo da bi finansirale poslove, nego bi mogle da daju garancije i vrše osiguranje poslova, posebno nastranim tržištima koje bi poslovne banke koristile kao kolaterale za odobravanje sredstava.

6. Merama NB smanjiti obaveze poslovnih banka koje uti u na njihovu kreditnu angažovanost prema realnomsektoru i cenu kapitala, posebno u delu obavezne rezerve i rezervacija od rizika jer je neophodno uzeti u obzirinjenicu da su to institucije u privatnom vlasništvu sa jasnom profitnom orijentacijom, zna ajno smanjiti emisijedržavnih hartija jer država ne bi kroz svoje hartije bila konkurencija privredi, spre iti špekulacije i prekomernoiznošenje deviza iz zemlje.

7. Omogu iti razvoj tržišta kapitala kao važan dodatni mehanizam za obezbe enje sredstava potrebnih realnomsektoru, kroz emisije korporativnih obveznica i vlasni kih hartija.

8. Širenje baze poreskih obveznika, kontrola ne samo onih koji pla aju nego i onih koji ne pla aju, oporezivanjeprema poreskoj snazi, ali primereno, smanjenje optere enja na zarade, jer to direktno uti e i na nezaposlenost ina sivu ekonomiju, povezivanje pla anja razli itih vrsta poreza kod istih poreskih obveznika (korelacija prihoda iimovine), vra anje na princip bruto budžeta da bi se omogu io zna ajno smanjenje ve eg broja parafiskalnihnameta.

VIVALDI CFO FORUM: Šta i kako dalje? 21–23. jun 2012.

MOKROGORSKA ŠKOLAMENADŽMENTA| Kralja Milana 16 | Beograd | tel: +381 11 362 36 28 | www.msm.edu.rs

BIOGRA

FIJE

GOVO

RNIKA:VivaldiCFO

Forum

–Štaikakodalje?

KORI UDOVI KI

Kori Udovi ki se nedavno vratila na elo Centra za visoke ekonomske studije(CEVES) u Beogradu. Pre toga, od 1. februara 2007, obavljala je funkcije pomo nikageneralnog sekretara UN, pomo nika administratora UNDP i direktora Regionalnogbiroa UNDP za Evropu i ZND. Pre dolaska u UNDP bila je osniva i predsednikCEVES a i Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN), kao i glavni i odgovorniurednik osnovne publikacije ove dve institucije – Kvartalnog monitora ekonomskihtrendova i politika u Srbiji. Centar je nevladina organizacija sa sedištem u Beogradu,koja se bavi unapre enjem razumevanja izazova sa kojima se suo avaju zemlje utranziciji, kao i promovisanjem ekonomskog razvoja Srbije.

U periodu 2003 2004 g a Udovi ki je bila guverner Narodne banke Srbije a pre togaobavljala je funkcije ministra energetike i rudarstva i specijalnog savetnika ministra finansija i ekonomije VladeRepublike Srbije. Od 1993. do 2001. godine radila je u Me unarodnom monetarnom fondu.

Školovala se u Beogradu gde je i magistrirala 1988. Godine 1999. doktorirala je ekonomiju na Univerzitetu Jejl.

Udata je i ima troje dece.



Jelena Petkovi

PREDLOG MERA









BIOGRAFIJA

Kori Udovički



BIOGRA

FIJE

GOVO

RNIKA:VivaldiCFO

Forum

–Štaikakodalje?

BOŽIDAR ELI

RADNO ISKUSTVO

07/2008 12/2011 POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE IMINISTAR ZA NAUKU I TEHNOLOŠKI RAZVOJ, BEOGRADGlavni pregovara za pristupanje Srbije Evropskoj uniji (EU). Koordinator celokupnefinansijske pomo i EU. Zadužen za izradu Strategije “Srbija 2020”, u skladu saodgovaraju om platformom EU. Zadužen za sektore nauke, tehnologije, inovacija ikonkurentnosti u Srbiji. Na nivou Vlade koordinirao aktivnosti u oblastima borbeprotiv siromaštva, održivog razvoja i Milenijumskih ciljeva razvoja UN. Zadužen zaintegraciju Roma, najranjivije manjinske grupe u zemlji. Rukovodio organizacijomUniverzijade u Beogradu 2009. godine.

05/2007 07/2008 POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE, BEOGRADJedini zamenik premijera. Glavni pregovara za ulazak Srbije u EU. Guverner Srbije u Grupi SB i zamenik guverneraEBOR.

05/2005 05/2007 DIREKTOR GRUPE KREDI AGRIKOL ZA ISTO NU EVROPU, PARIZVodio celokupnu strategiju u Isto noj Evropi i bivšem Sovjetskom savezu za francusku banku Kredi Agrikol (CreditAgricole), jednu od najve ih banaka u svetu. Ispregovarao kupovinu dve banke u regionu. Nadgledao kreditniportfolio vrednosti 16 milijardi evra.

01/2001 03/2004 MINISTAR FINANSIJA I EKONOMIJE SRBIJE, BEOGRADNepartijski lan prve demokratske vlade u Srbiji nakon Drugog svetskog rata. Stvorio i upravljao administracijom od12.000 ljudi i upravljao budžetom od 10 milijardi evra tokom tri godine u jednoj od najbržih i najuspešnijih reformijavnih finansija u zemljama u tranziciji. Srbija prepoznata kao vode a reformatorska zemlja od strane EBOR tokom2001 i 2002. godine.

09/1993 10/2000 PARTNER U MEKINZI&KOMPANI, PARIZ I SILICIJUMSKA DOLINAIzabran za rekordnih pet godina za partnera suvlasnika u jednoj od vode ih svetskih konsalting kompanija. Radiosedam godina u kancelarijama u Parizu i Silicijumskoj dolini (Kalifornija). Pregovarao više desetina projekata irukovodio timovima od više stotina konsultanata i klijenata. Specijalizovan u domenima finansijskih institucija,medija i tehnologije. Izabran za lidera Evropske prakse u domenu upravljanja fondovima i za jednog od sedamlanova globalnog Digitalnog saveta Kompanije. Vodio tim koji je 1997. savetovao rumunskog premijera Viktoraorbeu na programu stabilizacije i reformi ekonomije.



Jelena Petkovi

PREDLOG MERA









BIOGRAFIJA

Božidar Đelić



BIOGRA

FIJE

GOVO

RNIKA:VivaldiCFO

Forum

–Štaikakodalje?

06/1992 09/1993 SAVETNIK VLADE RUSKE FEDERACIJE, MOSKVAOsnovao i vodio Jedinicu za makroekonomiju i finansije u okviru kabineta pok. potpredsednika i ministra finansijaBorisa Fjodorova. Izradio nacrte klju nih programa reformi i zakona. Savetovao potpredsednika i ministra zaprivatizaciju Anatolija ubajsa oko programa privatizacije. Savetnik pok. vršioca dužnosti predsednika vlade JegoraGajdara u oblasti makroekonomske reforme.

06/1991 06/1992 SAVETNIK VLADE POLJSKE, VARŠAVASavetnik na programu masovne privatizacije kroz investicione fondove poljskog Ministarstva za privatizaciju.Savetnik ministra finansija Lešeka Balcerovi a u oblasti makroekonomske reforme. U estvovao u osnivanjuvaršavske berze.

OBRAZOVANJEMagistar poslovne uprave (MBA), Harvard poslovna škola, Boston, MA, USA, 1991.Magistar državne uprave (MPA), Dž.F. Kenedi škola vlade, Univerzitet Harvard, Kembridž,MA, SAD, 1991.Magistar ekonomije, Visoka škola društvenih nauka, Pariz, Francuska, 1988.Diploma, Visoke poslovne studije, Žui en Žozas, Francuska, 1987.

LI NI PODACIIzabran medju “200 mladih svetskih lidera za period 2005 2010” od strane Svetskog ekonomskog foruma,Davos, 2004. godine.Te no govori srpski, francuski i engleski jezik, vrlo dobro poznaje ruski i nema ki, a dobro poljski jezik.Otac dve devoj ice, Milene (15 godina) i Alme (12 godina).



Jelena Petkovi

PREDLOG MERA











BIOGRA

FIJE

GOVO

RNIKA:VivaldiCFO

Forum

–Štaikakodalje?

VLADIMIR VU KOVI

Vladimir Vu kovi je diplomirao, magistrirao i doktorirao na Ekonomskom fakultetu uBeogradu. Bio je zaposlen na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je napredovaood zvanja asistenta pripravnika do zvanja docenta. Na Fakultetu za me unarodnuekonomiju Megatrend univerziteta zaposlen je od 2008. godine i u zvanju jevanrednog profesora. Od 2011. godine lan je Fiskalnog saveta Republike Srbije.Urednik je asopisa „Makroekonomske analize i trendovi“ (izdanje Ekonomskoginstituta iz Beograda). lan je predsedništva Saveza ekonomista Srbije i lan jeNau nog društva ekonomista. Na stru nom usavršavanju boravio je na Rhode IslandUniversity, SAD.

Oblasti nau noistraživa kog interesa su me unarodna ekonomija i finansije. Objavio je više od 60 radova ureferentnim i stru nim asopisima u zemlji i inostranstvu.

U estovao je u izradi mnogih projekata i istraživanja, podržanih od strane republi kih ministarstava, Narodnebanke Srbije i Evropske agencije za rekonstrukciju.



Jelena Petkovi

PREDLOG MERA









BIOGRAFIJA

Vladimir Vučković



BIOGRA

FIJE

GOVO

RNIKA:VivaldiCFO

Forum

–Štaikakodalje?

NATALIJA BOGDANOV

Dr Natalija Bogdanov je ro ena 4. maja 1962. godine u enti, opština Zrenjanin. NaPoljoprivrednom fakultetu Univerziteta Beogradu, Odsek za agroekonomiju,diplomirala je 1985. godine. Poslediplomske studije, magisterijum na grupi Ekonomikapoljoprivrede i tržište poljoprivrednih proizvoda Poljoprivrednog fakulteta uBeogradu, završila je 1993. godine, a doktorsku disertaciju odbranila 1999. na istomfakultetu. U zvanje asistenta pripravinika na predmetu Planiranje razvojapoljoprivrede izabrana je decembra 1986. godine a u zvanje redovnog profesora zanau nu oblast Ekonomika poljoprivrede decembra 2009. godine. Trenutno izvodinastavu na osnovnim, diplomskim I doktorskim studijama iz predmeta: Ekonomikapoljoprivrede, Agrarna i ruralna politka, Ruralni razvoj i ruralna ekonomija. Osim na

mati nom fakultetu, do sada je predavala na slede im kursevima realizovanim u okviru drugih visokoškolskihinstitucija: Introducing the EU From country to Union. Political and economic development of Europeanintegration, University of Novi Sad and Westf. Wilhelms Universität Münster, Novi Sad, 2003; Poljoprivreda Srbije uevropskim integracijama, na poslediplomskom studijskom programu Ruralna ekonomija i agrobiznis, Ekonomskifakultet Univerziteta u Beogradu, 2007 2009.; Second Level Masters Degree Sustainabe development ofAgricultural and Rural Areas of the Adriatic Ionian Basin, course The Western Balkan towards the EU Integration;Department of Agricultural Economics and Engineering, University of Bologna, Italy, 2008/09.

Dr Natalija Bogdanov je lan Društva agrarnih ekonomista Srbije, European Association of Agricultural Economists ipredstavnik Srbije u EC DG Resercah – KBBE Network. Do sada je objavila 115 nau nih radova, od kojih petmonografija me unarodnog zna aja. Rukovodila je tri nau noistraživa ka projekta EU (dva FP6 i jedan FP7) i dvanacionalna nau noistraživa ka projekta iz programa osnovnih istraživanja. U estvovala je u relaizaciji nekolikoTEMPUS projekata. Sara ivala je, u svojstvu vode eg istraživa a, koordinatora za Srbiju, nacionalnog ime unarodnog eksperta na brojnim projektima EAR, EC, UNDP, WB i FAO a u zemlji i inostranstvu. Nau naekspertiza dr Natalije Bogdanovmože se grupisati u slede e tematske celine:

• Nacionalna i me unarodna agrarna i ruralna politika,• Agrarna politika EU prema zemljama kandidatima i efekti integracija na sektor poljoprivrede;• Strukturne karakteristike ruralnih podru ja i ruralna ekonomija;



Jelena Petkovi

PREDLOG MERA









BIOGRAFIJA

Natalija Bogdanov



BIOGRA

FIJE

GOVO

RNIKA:VivaldiCFO

Forum

–Štaikakodalje?

VIDOSAVA DŽAGI

Ro ena je 15. jula 1963. godine u Valjevu. Osnovnu školu i Gimnaziju završila je uValjevu, a Mašinski fakultet smer: proizvodno mašinstvo na Univerzitetu u Beogradu.Po zanimanju diplomirani inženjermašinstva.

Potpredsednik Privredne komore Srbije je od 20. marta 2008. godine. Resori unadležnosti su: oblast industrije (metalska i elektroindustrija; rudnici metala, crna iobojena metalurgija; hemija, farmacija, industrija gume i nemetala), oblast:tehnološke inovacije, kao i oblast: razvoja i privatizacije.

Od 5.07.2001. godine do 30.03.2008. godine, obavljala je poslove predsednika Regionalne privredne komoreValjevo. Predhodno radno iskustvo stekla u FV "GRADAC" na poslovima: inženjera u proizvodnji, glavnog inženjeralaboratorije, projekt menadžera sistema kvaliteta, izvršnog direktora kvaliteta, generalnog direktora. Ocenjiva jesistema menadžmenta kvalitetom, vode i je ocenjiva Akreditacionog tela Srbije za akreditaciju sertifikacionih tela.Tako e je, ocenjiva Nacionalne nagrade za poslovnu izvrsnost "Oskar kvaliteta " i lan Fonda za kulturu kvalitetai poslovnu izvrsnost.

Specijanost u profesiji joj je projektovanje, implementacija i provera sistema menadžmenta kvalitetom pozahtevima standarda ISO 9001/2008, kao i strateško planiranje obuka i izrada strateskih planova razvoja. Nabrojnim skupovima o kvalitetu, na skupovima ekonomista, kao i na me unarodnim konferencijama o MSP, objavilaje oko 40 stru nih radova iz oblasti kvaliteta i ekonomije, kao i iz oblasti podrške sektoru malih i srednjihpreduze a.

Dobitnik je slede ih priznanja:

Nagrade za doprinos unapre enju kvaliteta – RPK Valjevo, decembar 1997. godineNagrada za kreativnost Kluba Privrednih novinara Srbije januar 2005 godine.Plaketa Opštine Loznica juni 2006. godine za stvarala ki doprinost u razvoju trajnih društvenih vrednosti

opštine Loznica.

Udata, majka dve k erke.



Jelena Petkovi

PREDLOG MERA









BIOGRAFIJA

Vidosava Džagić



BIOGRA

FIJE

GOVO

RNIKA:VivaldiCFO

Forum

–Štaikakodalje?

JELENA PETKOVI

Jelena Petkovi je ro ena u Beogradu, gde je i diplomirala na Fakultetu politi kihnauka, dok je na Pravnom fakultetu završila specijalizaciju na poslediplomskimspecijalisti kim studijama, ime je stekla naziv specijaliste za ugovore ume unarodnoj trgovini. Na istom fakultetu je i magistrirala.

U kompaniji Tigar u Pirotu radi 16 godina. Od 1996. do 2005. je pomo nik generalnogdirektora, a od 2006. je na poziciji izvršnog direktora za korporativne poslove. lan jeupravnih odbora u preduze ima Tigar Obu a i Tigar Europe (London).

Poseduje ogromno iskustvo iz rada sa me unarodnim kompanijama i finansijskiminstitucijama. Upravljala je projektom kreditiranja sa EBRD, 2001. god, kao i

projektom Tigar/SEED 2005 2006. Vodila je projekat implementacije Kodeksa korporativnog upravljanja, kao iprojekat Tigar, Michelin i IFC u periodu od 2002. do 2008. godina. Od 2007. do 2009. vodila je zajedni ki projekatkompanije Tigar i nema ke finansijske institucije DEG.

Jelena Petkovi je lan Srpske asocijacije menadžera, finansijskog komiteta Ameri ke privredne komore, UONALED a, kao i brojnih doma ih i me unarodnih organizacija.

Dobitnik je nagrade Kluba privrednih novinara Srbije – Biznis dama godine za 2010.



Jelena Petkovi

PREDLOG MERA









BIOGRAFIJA

Jelena Petković

Documents

Naslovna | Ekonomski institut - Program„zatezanja“ od Petog oktobra, ali ovog puta ako misli da do eka kraj mandata, nova Vlada mora e da ponudi i nešto zaista novo: da ubrza