NASLEDNO PRAVO*NASLEDNO PRAVO I NJEGOVA FUNKCIJA*

I POJAM I OPSEG NASLEDNOG PRAVA

1. NASLEDNO PRAVO U OBJEKTIVNOM SMISLU – Skup pravnih normi koje uređuju imovinskopravne posledice smrti fizičkih lica.Moderan pravni sistem svakom čoveku priznaje pravni subjektivitet (sposobnost da bude imalac prava i obaveza).Kada čovek umre njegova pravna sposobnost prestaje.Šta se dešava sa njegovim pravima i obavezama?Odgovor daju norme naslednog prava.U momentu smrti fizičkog lica gase se neka prava i obaveze.To su ona prava i obaveze koja su tesno vezana za ličnost svog titulara.Mogu se odvojiti od njega i preći na drugo lice.U trenutku smrti fizičkog lica njegova prenosiva prava i obaveze se ne gase već prelaze na druge pravne subjekte.

2. OSNOVNI POJMOVI NASLEDNOG PRAVA-ostavilac (lice čija imovina nakon njegove smrti prelazi na druga lica)-otvaranje nasleđa (momenat smrti fizičkog lica)-zaostavština (ostaviočeva imovina)-naslednici (lica na koja prelazi ostaviočeva zaostavština)-sanaslednici ( više naslednika)-legatar (singularni sukcesor, on stiče jedno ili više pojedinačnih prava i obaveza)-naslednik (univerzalni sukcesor)

3. PODRUČJE REGULISANJANasledno pravo se ograničava isključivo na to da uredi građanskopravne posledice prestanka pravnog subjektiviteta fizičkog lica.Područje regulisanja naslednog prava nisu sve pravne posledice koje nastupaju povodom smrti fizičkog lica.Nasledno pravo je usmereno na područje imovinskopravnih posledica ostaviočeve smrti.Obaveza naslednika je da plate porez predmet poreskog prava.Norme naslednog prava predviđaju da uobičajene troškove sahrane snose ostaviočevi naslednici.Nasledno pravo ne uređuje : - lično pravne posledice; - javno pravne odnose;

4. SUBJEKTIVNO NASLEDNO PRAVO – Prema jednom shvatanju se definiše kao ovlašćenje naslednika da stekne celokupnu zaostavštinu ili njen alokativni deo.Za srpsko pravo ovako shvaćeno subjektivno nasledno pravo nije primenljivo jer ono usvaja sistem nasleđivanja po sili zakona.

(pravni položaj osobe koja je postala ostaviočev naslednik)

5. NASLEDNA NADA – Dok je ostavilac živ za neka lica postoje izgledi da će u trenutku njegove smrti postati naslednici.

II CILJEVI I ZNAČAJ NASLEDNOG PRAVA6. Nasledno pravo spada u one delove pravnog poretka s kojim čovek mora doći u dodir.Nekoliko važnih pravnopolitičkih funkcija, najznačajnije:1.uspostavljanje pravičnog poretka sukcesije2.očuvanje privatne svojine i imovine3.zaštita porodice

7. USPOSTAVLJANJE PRAVIČNOG PORETKA SUKCESIJEOsnovni zadatak naslednog prava jeste da uspostavi pravičan poredak raspodele imovine koja je ostala iza ostavioca.Smrću fizičkog lica njegova prava i obaveze ostaju bez titulara.Ako bi dobra ostavioca postala ničije stvari, to bi ugrozilo društveni red i mir.Pojedinci bi se grabili da ostaviočeva dobra zauzmu u državini i da putem okupacije postanu sopstvenici tih stvari, to bi ugrozilo društveni red i mir.Pojedinci bi se grabili da ostaviočeva dobra zauzmu u državini i da putem okupacije postanu sopstvenici tih stvari.Ostaviočevi poverioci ne bi znali od koga će da naplate svoja potraživanja, niti bi ostaviočevi dužnici mogli znati kome će platiti svoje dugove.Zbog toga svaka država mora da pravno reguliše dolazak novog lica umesto umrlog.Taj zadatak država ispunjava propisima naslednog prava.

8. OČUVANJE PRIVATNE SVOJINE I IMOVINEZa nasledno pravo se kaže da predstavlja emanaciju i produženje privatne svojine.Nasledno pravo na više načina obezbeđuje opstanak privatne svojine i imovine.1.Norme naslednog prava omogućuju da dobra koja je posedovao pojedinac nakon njegove smrti ponovo pripadnu pojedincu, a ne da pređu u ruke države.2.Nasledno pravo upotpunjuje svojinu time što dodeljuje ostaviocu mogućnost da raspolaže svojom imovinom za slučaj smrti.Svojinska ovlašćenja – ovlašćenja sopstvenika da po svojoj volji raspolaže svojom imovinom ne samo pravnim poslovima inter vivos već i pravnim poslom mortis causa.

9.ZAŠTITA PORODICEPorodica učestvuje u nasleđivanju tako što pravni poredak predviđa da u odsustvu punovažnog testamenta, zaostavštinu dele između sebe ostaviočevi srodnici i supružnik.Nasledno pravo štiti porodicu tako što imovina koju nasleđuju omogućuje članovima porodice bolji kvalitet života.

III NAČELA NASLEDNOG PRAVA1.Načelo ipso iure nasleđivanje2.Naćelo privatnopravnog karaktera nasleđivanja3.Načelo univerzalnosti4.Načelo ravnopravnosti5.Načelo ograničenosti osnova pozivanja na nasleđe6.Načelo slobode testiranja7.Načelo porodičnog nasleđivanja

11. NAČELO IPSO IURE – Zakon predviđa da zaostavština ostavioca prelazi po sili zakona na njegove naslednike u trenutku njegove smrti.Kad ostavilac umre istog trenutka pretedent na nasledstvo stiče pravni položaj ostaviočevog naslednika.Pri tom se ne traži da da bilo kakvu izjavu ili da preduzme bilo kakvu radnju.Jedno lice može postati naslednik, a da toga nije ni svesno.Ovaj sistem ne znači da neko lice može postati naslednik protiv svoje volje.Naslednik može da se odrekne nasleđa do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine.

12. PRIVATNOPRAVNI KARAKTER NASLEĐIVANJA – Zakonodavac je postavio sistem naslednog prava koji obezbeđuje da se zaostavština „iz privatnih ruku prenese u privatne ruke“.Nasleđivanje ima za posledicu samo promenu sopstvenika ostaviočevih dobara.Privatnopravni karakter nasleđivanja ostvaruje se samo onda kada iza ostavioca ostane privatnopravni subjekt koji će biti njegov univerzalni sukcesor.Srpsko pravo obezbeđuje privatnopravni karakter nasleđivanja time što predviđa relativno širok krug zakonskoh naslednika kao i mogućnost da ostavilac putem testamenta raspolaže svojom imovinom za slučaj smrti..Samo onda kada iza ostavioca ne ostane nijedno lice koje bi moglo i htelo da nasledi, zaostavština će postati državna svojina.

13. UNIVERZALNOST NASLEĐIVANJA – to znači da postoji jedan sistem nasledno pravnih normi po kome se uređuju naslednopravne posledice smrti svakog ostavioca i po kome se nasleđuju sva prava iz zaostavštine.Zakon ne poznaje naslednopravni režim čija bi primena zavisila od ličnih svojstava ostavioca.

14. NAČELO RAVNOPRAVNOSTI – Pravni poredak ne sadrži pravila kojima bi se diskriminisala određena lica zbog njihove rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog poretka, rođenja, veroispovesti itd.Zabranjeno je da se među naslednicima i legatarima prave razlike s obzirom na irelevantna svojstva (ona koja nisu u vezi sa suštinom ustanove nasleđivanja).Cilj ravnopravnosti je da zabrani zakonodavcu da između njih ne pravi razlike u pogledu svojstva koja su irelevantna.Zabrana diskriminacije ne odnosi se samo na zakonodavca već i na ostavioca.

15. NAČELO OGRANIČENOSTI OSNOVA POZIVANJA NA NASLEDSTVO – Tri osnovna pozivanja na nasleđe: 1. zakon; 2.testament; 3.ugovor o nasleđivanju

16. SLOBODA TESTIRANJA – znači da je zaveštalac ovlašćen da po svojoj volji raspolaže svojomimovinom za slučaj smrti.Sloboda testiranja se ispoljava u tri oblika:1.sloboda sastavljanja testamenta2.sloboda naslednopravnog oblikovanja (sloboda kreiranja sadržine testamenta)3.sloboda opozivanja testamenta

17. PORODIČNO NASLEĐIVANJEPrincip porodičnog nasleđivanja znači da prvenstvo u nasleđivanju treba da imaju ostaviočevi srodnici i supružnik. Prednost u nasleđivanju imaju potomci ostavioca jer kod svakog čoveka postoji duboko ukorenjena sklonost da sve ono što stekne ostavi svojoj deci.Princip porodičnog nasleđivanja najviše dolazi do izražaja u: -zakonskom nasleđivanju; - kod ustanove nužnog dela.

IV UNIVERZALNA SUKCESIJA19. Nasleđivanje – prelazak zaostavštine sa ostavioca na njegove naslednike do kojeg dolazi u trenutku ostaviočeve smrti.Nasleđivanje predstavlja univerzalnu sukcesiju.Naslednici – univerzalni sukcesori i legatar – singularni sukcesor nemaju isti pravni položaj.

20. UNIVERZALNA SUKCESIJA – prelazak zaostavštine kao celine na ostaviočeve naslednike.Suština je u tome što sva prava i obaveze ostavioca kao jedinstvena celina prelaze na 1 ili više ostaviočevih naslednika.Naslednik stupa u ukupnost prava i obaveza čime se sprečava da stvari iz zaostavštine ostanu bez vlasnika.

Univerzalna sukcesija ima više aspekata:1.Jedinstvo objekta sukcesije2.Unitemporalitet3.Unimodalitet4.Unilinearitet5.Unikauzalitet

21. JEDINSTVO OBJEKTA SUKCESIJE – znači da na univerzalne sukcesore prelazi zaostavština kao celina.Singularni sukcesor stiče 1 ili više pojedinačnih imovinskih predmeta iz zaostavštine.

22. UNITEMPORALITET – označava da naslednici sva prava i obaveze iz zaostavštine stiču u jednom momentu, u trenutku ostaviočeve smrti.Singularni sukcesor u trenutku ostaviočeve smrti ne stiču imovinsko pravo koje im je ostavljeno, već postaju imaoci potraživanja.

23. UNIMODALITET – univerzalni sukcesor sva prava i obaveze iz zaostavštine, ma kolika ona bila različita po svojoj prirodi stiče na isti način – po sili zakona i trenutku ostaviočeve smrti.

24. UNILINEARITET – ova osobina univerzalne sukcesije dolazi do izražaja kada postoji više naslednika.Tada važi princip jedinstva subjekata koji stiču zaostavštinu, što znači da svi naslednici postaju imaoci svih prava i obaveza iz zaostavštine, srazmerno veličini svojih naslednih kvota.U trenutku ostaviočeve smrti nastaje naslednička zajednica.Zaostavština između članova nasledničke zajednice nije podeljena po objektima (npr.jedan postaje vlasnik kuće, a drugi stana) već po udelima (kvotama).Udeo sanaslednika je idealan jer se prostire na svako pravo i obavezu iz zaostavštine.Unilinearitet proizvodi višestruke pravne posledice:-moguće je samo jedno nasleđivanje, čak i kada ima više naslednika-odredbe u testamentu kojom ostavilac imenuje neko lice za naslednika jedne stvari ne proizvodi stvarnopravna dejstva. To je legat.-odredbe u testamentu kojima zaveštalac ostavlja pojedine stvari određenim naslednicima ne mogu imati stvarnopravno već samo obligacionopravno dejstvo.-srpsko pravo ne poznaje vindikacioni već samo damnacioni legat.

25. UNIKAUZALITET – Nasleđivanje predstavlja jedinstven pravni osnov za sticanje svih prava i obaveza iz zaostavštine.

26. ODGOVORNOST ZA DUGOVE – Za ostaviočeve dugove odgovaraju samo univerzalni sukcesori, do visine vrednosti nasleđene imovine.Ako ima više naslednika, oni odgovaraju za dugove srazmerno veličini svojih naslednih delova, osim ako testamentom nije predviđeno drugačije.Singularni sukcesori ne odgovaraju za dugove, osim u dva slučaja:1.Ukoliko zaveštalac predvidi obavezu da singularni sukcesor plati dug2.Naslednik smanji legat ako aktivna zaostavština nije dovoljna da se namire poverioci.

V IZVORI NASLEDNOG PRAVA29. Najznačajniji izvor naslednog prava u Srbiji jeste Zakon o nasleđivanju.-Zakon o vanparničnom postupku-Zakon o obligacionim odnosima-Ustav Srbije

30. ZAKON O NASLEĐIVANJU – Narodna skupština Republike Srbije donela je 1995. Zakon o nasleđivanju.Zakon je stupio na snagu 5.5.1996.Sadrži 239 članova kojima je celovito uređena oblast materijalnog naslednog prava.Sastoji se od 6 glava.Za vreme važenja ZON-a relevantan je trenutak smrti ostavioca, jer se nasleđe raspravlja prema onom zakonu koji je važio u trenutku ostaviočeve smrti.Dva izuzetka:1.Punovažnost testamenta ceni se prema zakonu koji je bio na snazi u vreme kada je testament sačinjen.2.Punovažnost ugovora u naslednom pravu (ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života i ugovor o doživotnom izdržavanju) ceni se prema zakonu koji je bio na snazi u vreme kada su ovi ugovori zaključeni.

32. ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA – Suštinski značaj ZOO za nasledno pravo proističe odatle što Srbija nema Građanski zakonik, tako da u srpskom pravnom poretku ne postoje norme koje uređuju opšta pitanja vezana za pravo pravnih poslova

31. ZAKON O VANPARNIČNOM POSTUPKU – Naslednopravne posledice ostaviočeve smrti utvrđuju se u ostavinskom postupku koji je po svojoj pravnoj prirodi poseban vanparnični postupak.

VI USTAV I NASLEDNO PRAVO34. Za nasledno pravo je posebno važan član 59. Ustava Srbije:„Jemči se pravo nasleđivanja u skladu sa Zakonom. Pravo nasleđivanja ne može biti isključeno ili ograničeno zbog neispunjavanja javnih obaveza.“Ova odredba sadrži ustavnu garantiju nasleđivanja koja se ispoljava u dva vida:1.Institucionalna garantija2.Individualna garantija

35. INSTITUCIONALNA GARANTIJA – institucionalnom garantijom obezbeđuje se ustavnopravna zaštita nasleđivanja kao pravnog instituta.Institucionalna garantija pre svega zabranjuje zakonodavcu da ukine nasleđivanje.Ustav Srbije jemči privatnopravno nasleđivanje tj.takvo nasleđivanje koje omogućuje da zaostavština ostane u režimu privatne svojine.Institucionalna garantija se odnosi i na unutrašnju nasleđivanja.Zakonodavac je ovlašćen da uredi i ograniči nasleđivanje.Zakonodavac mora da poštuje suštinsku sadržinu nasleđivanja.Za određivanje suštinske sadržine nasleđivanja merodavna je Evropska pravna tradicija kojoj pripada i srpsko pravo.Prema Evropskoj pravnoj tradiciji, u neotuđivo jezgro nasleđivanja spadaju: sloboda testiranja, zakonsko nasleđivanje najbližih članova porodice i pravo najbližih članova porodice na nužni deo.

36. INDIVIDUALNA GARANTIJA – individualna garantija znači da su Ustavom zajemčena konktetna prava koja nastaju povodom nasleđivanja.Indiviualna garantija obuhvata pravo ostavioca da po svojoj volji raspolaže svojom imovinom za slučaj smrti kao i pravo naslednika da mogu mirno uživati svoje nasledstvo i da ne mogu biti lišeni nasledstva.Ovaj vid ustavnopravne zaštite naslednika shvata se kao pravo na zaštitu od protivpravnog napada države na njihov naslednopravni položaj. Pravo na ustavnopravnu zaštitu naslednici stiču tek od momenta ostaviočeve smrti. Individualna garantija prava na nasleđe štiti i naslednikove naslednike kada treba da nastave postupak u kome se odlučuje o pravnom položaju naslednika. Individualna komponenta nasleđivanja može se ograničiti, ali isključivo zakonom.Prilikom ograničavanja individualne komponente nasleđivanja, zakonodavac je dužan da poštuje princip proporcionalnosti koji je predviđen u članu 20. Ustava Srbije.

*PRETPOSTAVKE ZA NASLEĐIVANJE*PRETPOSTAVKE ZA NASLEĐIVANJE37. Pretpostavke za nasleđivanje su pravne činjenice koje moraju da se ostvare da bi nastupilo nasleđivanje.Da bi došlo do nasleđivanja moraju postojati sledeći uslovi:1.Smrt ostavioca2.Postojanje zaostavštine3.Postojanje naslednika4.Postojanje osnova pozivanja na nasleđe

I SMRT OSTAVIOCA38. POJAM I UTVRĐIVANJE SMRTI – Prema klasinčnom shvatanju, smrt čoveka nastupa kada konačno prestanu spontani krvotok i disanje.Savremeni pravni poreci napuštaju klasično shvatanje i usvajaju pojam moždane smrti.Prema Harvardskim kriterijumima, smrt je ishod neprolazne kome koja se javlja kao rezultat trajnog oštećenja mozga.Relevantne činjenice za utvrđivanje moždane smrti:1.Nedostatak opažanja i reagovanja2.Nedostatak telesnih pokreta i disanja3.Nedostatak refleksa4.Ravna linija na elektroencefalografu koja potvrđuje odsustvo aktivnosti centralnog nervnog sistema.

Činjenica smrti upisuje se u matičnu knjigu umrlih.Za upis smrti nadležan je matičar na čijoj je teritoriji lice umrlo.Ukoliko nije poznato mesto smrti upis će izvršiti matičar na čijem je području nađen ostaviočev leš.

Ako je smrt nastupila u vanrednim situacijama upis smrti će izvršiti matičar na čijem području je ostavilac sahranjen.Matičar upisuje smrt na osnovu prijave za upis.Uz prijavu se mora priložiti potvrda o smrti.Potvrdu o smrti izdaje lekar koji je utvrdio smrt, odn.zdravstvena ustanova u kojoj je ostavilac umro.Bez potvrde o smrti, matičar ne može izvršiti upis smrti.

Kada se smrt lica ne može dokazati potvrdom o smrti (npr.plivač se utopio u reci u prisustvu većeg broja svedoka, a njegovo telo nikad nije nađeno) svako lice koje ima neposreddan pravni interes može pokrenuti vanparnični postupak za dokazivanje smrti.Pošto izvede potrebne dokaze, sud će doneti rešenje kojim se utvrđuje smrt lica i dostaviće ga nadležnom matičaru.

U pogledu naslednopravnih dejstava s prirodnom smrću izjednačava se pretpostavljena smrt (proglašenje nestalog lica za umrlo).Rešenje o proglašenju nestalog lica za umrlo donosi osnovni sud u vanparničnom postupku.

39. ZNAČAJ SMRTI – Smrt ostavioca je neophodan uslov da bi došlo do nasleđivanja.Živ čovek se ne može naslediti.Smrt ostavioca se označava u zakonu terminom otvaranje nasledstva.Osim što predstavlja pretpostavku za nasleđivanje, momenat smrti je višestruko značajan za nasledno pravo:1.U momentu smrti ostaviočeva zaostavština prelazi na naslednike2.Zaostavštinu čine samo podobna za nasleđivanje prava i obaveze koja su pripadala ostaviocu u momentu smrti3.Svojstvo naslednika može imati samo ono lice koje je postajalo u momentu ostaviočeve smrti4.Od momenta smrti počinju da teku mnogi rokovi u naslednom pravu kao što su:-rok za povraćaj poklona zbog povrede nužnog dela-rok u kome ostaviočevi poverioci mogu tražiti odvajanje zaostavštine od imovine naslednikaVeoma je bitno da taj momenat bude precizno utvrđen.Prirodna smrt / otvaranje nasledstva – kao momenat smrti uzima se onaj trenutak koji je upisan u MKU.

Taj trenutak se smatra otvaranjem nasledstva.

Situacija je drugačija kada je upis smrti izvršen na osnovu pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju smrti, odnosno rešenja o proglašenju nestalog lica za umrlo.

Kod utvrđivanja smrti, odnosno proglašenje nestalog lica za umrlo kao dan za otvaranje nasledstva uzima se onaj koji je u rešenju vanparničnog suda označen kao dan smrti.

Ali npr.zainteresovana lica mogu da propuste rokove za ostvarivanje određenih prava ako je u rešenju utvrđeno da je smrt nastupila nekoliko godina pre pravnosnažnosti tog rešenja.

Da bi se izbegli ti slučajevi zakonodavac izvodi dvostruki pojam otvaranja nasleđa.1.U pogledu svih naslednopravnih dejstava, osim računanja rokova kao trenutak otvaranja nasledstva uzima se onaj momenat koji je u rešenju označen kao dan smrti.2.U pogledu računanja rokova, kao momenat otvaranja nasledstva uzima se dan kada je rešenje postalo pravosnažno.

II OSNOVI POZIVANJA NA NASLEĐE40. Osnov pozivanja na nasleđe je skup pravnih činjenica koje u svakom konkretnom slučaju određuju koja lica će postati ostaviočevi naslednici i koliko će iznositi njihove nasledne kvote.Postoji: 1.Voljno nasleđivanje2.Zakonsko nasleđivanje

Voljno nasleđivanje – Naslednike i visinu naslednih kvota može odrediti sam ostavilac pravnim poslom mortis causa.

Zakonsko nasleđivanje – Kriterijume za određivanje naslednika i visinu naslednih kvota određuje zakonodavac na osnovu pravno relevantnih veza između ostavioca i potencijalnog naslednika.Za zakonsko nasleđivanje relevantne su sledeće pravne veze: krvno srodstvo, adoptivno srodstvo, brak i državljanstvo.

41. OGRANIČENOST OSNOVA POZIVANJA NA NASLEĐIVANJE – U Srbiji je dozvoljeno samo nasleđivanje na osnovu zakona i nasleđivanje na osnovu testamenta.

42. RANG OSNOVA POZIVANJA NA NASLEĐE – Testamentarno nasleđivanje ima prednost u odnosu na zakonsko.

43. NAČELO PARALELNOG ODNOSA OSNOVA POZIVANJA NA NASLEĐE – U srpskom pravu, naslednik može naslediti jedan deo zaostavštine kao zakonski, a drugi kao testamentarni naslednik.

*ZAOSTAVŠTINA*44. Zaostavština je imovina fizičkog lica (ostavioca) koja u trenutku njegove smrti prelazi na naslednike.Zaostavštinu čine sva podobna prava i obaveze za nasleđivanje koja su pripadala ostavicou u momentu njegove smrti.Za pojam zaostavštine bitna su dva elementa:1.Nasledivost2.Pripadanje ostaviocu u momentu smrti

I NASLEDIVOST SUBJEKTIVNIH GRAĐANSKIH PRAVA I OBAVEZA45. Nasledivost je podobnost subjektivnog građanskog prava da bude objekat naslednopravne sukcesije.Naslediva prava i obaveze mogu mogu u trenutku ostaviočeve smrti preći na njegove naslednike.Nenaslediva prava i obaveze gase se kad umre njihov imalac.

Podela subjektivnih građanskih prava i obaveza na nasledive i nenasledive poklapa se s podelom na prenosive i neprenosive.Izuzev 2 slučaja:1.životno osiguranje – prenosiva/nenaslediva2.deoba nasledstva – naslediva/neprenosiva

46. STVARNA PRAVA – Stvarna prava su naslediva.Pravo svojine po prirodi stvari prelazi na naslednike.Naslednik postaje sopstvenik svih ostaviočevih pokretnih i nepokretnih stvari u trenutku ostaviočeve smrti.Za sticanje svojine nasleđivanjem nije potrebna predaja pokretne stvari, odnosno upis u javnu knjigu ako je reč o nepokretnosti.

Stvarne službenosti i založna prava su naslediva.Ako je založno pravo konstituisano za obezbeđenje nenasledivog potraživanja, smrću poverioca se potraživanje se gasi.Stvarna prava koja su snažno vezana za ličnost svog imaoca gase se u trenutku njegove smrti.Takav je slučaj sa ličnim službenostima.

Državina – Na naslednike prelazi i državina koju je ostavilac imao u trenutku smrti.Naslednik postaje držalac čak i kada nema nikakvu svest o tome da je ostavilac umro i koje stvari su se nalazile u njegovoj državini.Zbog toga državina naslednika predstavlja jedan od slučajeva spiritualizovane državine.

47. PRAVA I OBAVEZE IZ OBLIGACIONIH ODNOSA – Smrt poverioca ili dužnika u obligacionom odnosu ne dovodi do gašenja obligacije.Zakonodavac postavlja kao pravilo da potraživanja i dugovi prelaze na naslednike poverioca i dužnika.Od ovog pravila se odstupa u tri slučaja:1.Čisto lične obligacije – nastale s obzirom na lične osobine poverioca, ili lične osobine i sposobnosti dužnika.Smrću jedne strane u obligacionom odnosu prestaje interes za izvršenje činidbe.2.Sporazumom stranaka je predviđeno da potraživanja i dugovi neće prelaziti na naslednike.3.Kada zakonodavac izričito predvidi da su određene tražbine i dugovi nenasledivi.

48. PRAVA I OBAVEZE IZ PORODIČNIH ODNOSA – Prava i obaveze iz porodičnih odnosa snažno su vezana za ličnost svog imaoca.Njihova socijalna funkcija neće biti ispunjena ako ih vrši drugo lice.

49. PRAVO NA ODRICANJE OD NASLEDSTVA. NASLEDNOPRAVNA TRANSMISIJA.U trenutku ostaviočeve smrti naslednik stiče pravo da se odrekne od nasleđa.To pravo traje do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine.Ukoliko naslednik umre pre svršetka ostavinske rasprave, a nije dao naslednu izjavu, pravo na odricanje od nasleđa prelazi na njegove naslednike.Nasleđivanje prava na davanje nasledne izjave naziva se naslednopravna transmisija.

54. RELATIVNO NASLEDIVA PRAVA I OBAVEZERelativno naslediva prava i obaveze su ona čija je nasledivost ograničena.Nasleđivanje takvih prava i obaveza uslovljeno je postojanjem posebnih kvaliteta na strani naslednika.Ako naslednici te kvalitete ispunjavaju, relativno naslediva prava i obaveze ulaze u zaostavštinu.U suprotnom se gase.Postojanje relativno nasledivih prava i obaveza predstavlja odstupanje od načela univerzalnosti nasleđivanja.Srpsko pravo ima nekoliko takvih slučajeva: nasleđivanje prava i obaveza sticaoca licence kod ugovora o licenci.

II IZDVAJANJE IZ SASTAVA ZAOSTAVŠTINE55. Zaostavštinu čine samo ona naslediva prava koja su pripadala ostaviocu u trenutku njegove smrti.Ono što je ostavilac za žiovta otuđio ne prelazi na njegove naslenike.Nasleđivanje je derivativan način sticanja prava.

Ako ostavilac drži neku stvar koja nije u njegovoj svojini, naslednik ne može nasleđivanjem postati sopstvenik te stvari već samo držalac.

Razni pravni odnosi u koje je ostavilac stupao za života dovode do toga da u trenutku njegove smrti određena prava iz njegove imovine pređu u imovinu trećih lica, nezavisno od toga da li se oni pojavljuju kao naslednici. Takav prelazak naziva se izdvajanje iz sastava zaostavštine.Dva takva slučaja:1.Izdvajanje u korist potomaka koji su živeli u zajednici sa ostaviocem2.Izdvajanje predmeta domaćinstva manje vrednosti

Osim toga, do izdvajanja iz sastava zaostavštine dolazi:1.U korist nadživelog supružnika po osnovu likvidiranja bračne tekovine2.U korist vanbračnog partnera po osnovu likvidiranja zajedničke imovine vanbračnih drugova3.U korist člana porodične zajednice po osnovu likvidiranja zajedničke imovine članova porodične zajednice4.U korist države po osnovu naplate troškova socijalne pomoći koju je ostavilac ostvarivao prema propisima o socijalnoj zaštiti5.Izdvajanje po osnovu ostaviočevih ugovornih raspolaganja kod kojih je prenos prava odložen do momenta njegove smrti

A) IZDVAJANJE U KORIST POTOMAKA KOJI SU ŽIVELI U ZAJEDNICI SA OSTAVIOCEM56. Potomci koji su živeli u zajednici sa ostaviocem i pomagali mu u privređivanju mogu zahtevati da im se iz zaostavštine izdvoji njihov doprinos

57. OVLAŠĆENA LICA – Pravo na izdvajanje imaju potomci koji su živeli u zajednici sa ostaviocem.Izdvojeni deo ne spada u zaostavštinu.Svaki potomak koji je živeo u zajednici sa ostaviocem, može tražiti da se iz zaostavštine izdvoji njegov doprinos u uvećanju ostaviočeve imovine, nezavisno od toga što u konkretnom slučaju ne može ili neće da postane zakonski naslednik.

58. OBJEKT IZDVAJANJA – Iz sastava zaostavštine se izdvaja doprinos u povećanju ostaviočeve imovine.Potomak može tražiti izdvajanje samo ako je:1.Uneo novo dobro u ostaviičevu imovinu (npr.sagradio štalu)2.Doprineo povećanju vrednosti postojećih dobara (npr.nazidao kuću)3.Isplatio ostaviočeve dugove4.Ako je sprečio propadanje pojedinih stvari iz ostaviočeve imovine

Doprinos povećanja ostaviočeve imovine postoji i onda kada potomak:-ulaže sredstva koja je nasledio-dobio na poklon ili-igrom na sreću

Izdvojeni doprinos u povećanju ostaviočeve imovine ne ulazi u zaostavštinu niti se uzima u obzir prilikom izračunavanja vrednosti nužnog dela.

B) IZDVAJANJE PREDMETA DOMAĆINSTVA59. Ostaviočevim potomcima, supružniku i roditeljima koji su s njim živeli u istom domaćinstvu pripadaju predmeti domaćinstva manje vrednosti koji služe za zadovoljavanje njihovih svakodnevnih potreba.Zakonodavac je želeo da ostaviočevi potomci, supružnik i roditelji „pretrpe što manje potresa“, tako što bi im, nezavisno od njihovog naslednopravnog položaja, bio zagarantovan minimum egzistencije.

60. OVLAŠĆENA LICA – Pravo na izdvajanje predmeta domaćinstva pripada: ostaviočevim potomcima, supružniku i roditeljima. Da bi ovlašćena lica stekla predmete domaćinstva, potrebno je da se ispuni jedan uslov – da su u trenutku ostaviočeve smrti živeli sa njim u istom domaćinstvu.Ako više lica izdvaja predmete domaćinstva, oni će u pogledu izdvojenih stvari imati položaj zajedničara.

61. OBJEKT IZDVAJANJA – Objekt izdvajanja su predmeti domaćinstva namenjeni za podmirenje redovnih potreba članova ostaviočevog domaćinstva.Zakonodavac navodi:1.Pokućstvo (pribor za jelo i spremanje hrane, održavanje higijene)2.Nameštaj i posteljinu3.Razni električni uređaji (televizor, šporet, usisivač)4.Kućni ljubimci5.Potrošne stvari (životne namirnice)

Za pojam predmeta domaćinstva odlučujuća je njihova namena. Iz zaostavštine se mogu izdvojiti samo oni predmeti domaćinstva koji su manje vrednosti.

C) OSTALI SLUČAJEVI62. IZDVAJANJE UDELA U ZAJEDNIČKOJ IMOVINIAko je za života ostavioca postojao režim bračne tekovine, nakon njegove smrti odrediće se udeli supružnika i likvidirati režim zajedničke imovine.Nadživelom supružniku pripada njegov udeo u bračnoj tekovini, dok će zaostavštinu ostavioca činiti njegova posebna imovina i njegov udeo u zajedničkoj imovini.

63. IZDVAJANJE U KORIST DRŽAVEKada je ostavilac ostvarivao stalnu novčanu pomoć po propisima o socijalnoj zaštiti građana, organ uprave koji je obezbeđivao sredstva ima pravo da iz ostavinske mase zahteva povraćaj isplaćenih iznosa socijalne pomoći.

64. UGOVORNA RASPOLAGANJA KOD KOJIH SE PRENOS PRAVA ODLAŽE DO MOMENTA SMRTI OSTAVIOCAOstavilac za života može zaključivati ugovore kojima otuđuje neko pravo, s tim što se prenos tog prava odlaže do trenutka njegove smrti.Takav je slučaj sa ugovorm o doživotnom izdržavanju.Pravo svojine na nepokretnostima, ili drugo pravo koje je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju u trenutku smrti primaoca izdržavanja neće postati deo njegove zaostavštine već prelazi u imovinu davaoca izdržavanja.

*POSTOJANJE NASLEDNIKA*65. Naslednik je onaj na koga u trenutku ostaviočeve smrti prelazi zaostavština, odnosno alikvotni deo zaostavštine.Za sticanje svojstva naslednika nužno je posedovanje pravnog subjektiviteta.To znači da se u svojstvu naslednika može pojaviti samo onaj ko ima pravnu sposobnost (fizičko ili pravno lice), jer naslednik postaje imalac prava i obaveza iz zaostavštine.Sticanje nasledničkog svojstva nije uslovljeno postojanjem poslovne sposobnosti.

Maloletnici i lica lišena poslovne sposobnosti mogu postati naslednici.

Postojanje pravnog subjektiviteta je neophodno, ali nije dovoljno za sticanje pravnog položaja naslednika.Naslednik može postati samo onaj subjekt koji je pravno kvalifikovan za primanje zaostavštine , a to je lice:1.koje postoji u trenutku ostaviočeve smrti2.koje nije nesposobno za nasleđivanje3.koje nije nedostojno za nasleđivanje4.koje se nije odreklo nasledstva (nije dalo negativnu naslednu izjavu)

I POSTOJANJE NASLEDNIKA U TRENUTKU OSTAVIOČEVE SMRTI66. Za fizičko lice, zakonodavac izričito propisuje da može biti naslednik ukoliko je živo u trenutku ostaviočeve smrti.Za ispunjenje ovog uslova dovoljno je da naslednik „bar za delić sekunde nadživi ostavioca“.Lice koje je umrlo pre ostavioca ili istovremeno sa ostaviocem, ne može biti njegov naslednik.Naslednik neće postati ni lice koje je rođeno posle ostaviočeve smrti.

67. KOMORIJENTI – U nekim slučajevima može biti sporno da li je kandidat za naslednika doživeo trenutak ostaviočeve smrti.Komorijenti su lica između kojih postoji pravna veza relevantna za nasleđivanje i koja su izgubila živote u istom događaju, pri čemu se ne može utvrditi redosled njihove smrti.

Za pojam komorijenta bitna su dva momenta.1.Prvi se sastoji u tome što je više lica izgubilo živote pod okolnostima koje onemogućavaju da se utvrdi tačan redosled njihove smrti.Ako se može ustanoviti ko je koga nadživeo, ne radi se o komorijentima.

2.Da bi neka lica bila komorijenti, neophodno je da između njih postoji neki odnos za koji se vezuje primena naslednopravnih normi (npr.bračna veza, srodstvo, ili da je neko nekog imenovao za naslednika u testamentu).

Pošto se kod komorijenata ne može utvrditi tačan redosled smrti, pravni poredak mora da postavi određenu pretpostavku.Srpsko pravo nema odredbe o komorijentima.Ova pravna praznina popunjava se primenom pravnog pravila iz austrijskog Opšteg građanskog zakonika, prema kome se za komorijente uzima da su umrli istovremeno, tako da se ne mogu uzajamno nasleđivati.Pretpostavka o komorijentima je oboriva.

68. FIKCIJA O NASCITURUSUOd pravila da naslednik mora biti živ u momentu ostaviočeve smrti predviđen je izuzetak propisivanjem fikcije o nasciturusu: Dete koje je već začeto u trenutku ostaviočeve smrti smatra se kao rođeno ako se rodi živo.

Iako se zna da začeto dete u trenutku otvaranja nasleđa nema pravnu sposobnost, primena fikcije o nasciturusu dovodi do toga da ono u pogledu sticanja prava iz zaostavštine već od momenta ostaviočeve smrti tretira kao pravni subjekt.Za primenu fikcije o nasciturusu neophodno je da se ispune dva uslova:

1.Dete mora da bude začeto za života ostavioca. Da li je neko lice začeto za života ostavioca utvrđuje se u svakom konkretnom slučaju.U slučaju sumnje, uzima se da je dete začeto za života ostavioca ako se rodi u roku od 300 dana od ostaviočeve smrti.2.Nasciturus se mora roditi živ.

70. NESTALA LICA KAO NASLEDNICILica koja se u momentu ostaviočeve smrti vode kao nestala, takođe mogu biti naslednici.Međutim, pošto za nestalo lice u trenutku otvaranja nasledstva postoji neizvesnost da li je u životu, postavlja se pitanje da li je takvo lice nadživelo ostavioca.

Za ocenu su relevantne zakonske pretpostavke o proglašenju nestalog lica za umrlo.To znači da će nestalo lice moći da nasledi samo ako iz rešenja o njegovom proglašenju za umrlo proističe da je nadživelo ostavioca.

Prilikom ocene sposobnosti za nasleđivanje nestalog lica nije relavantan momenat donošenja rešenja o proglašenju za umrlo već momenat koji je u rešenju naznačen kao vreme smrti.

71. POLOŽAJ NEPOZNATIH NASLEDNIKAZa sticanje nasledničkog svojstva nije potrebno da kandidat za naslednika da izričitu izjavu o prihvatanju nasledstva – dovoljno je da se do okončanja prvostepenog ostavinskog postupka ne odrekne nasleđa.

Naslednik će postati svako lice koje je doživelo trenutak ostaviočeve smti, koje je sposobno i dostojno za nasleđivanje i na koga upućuje merodavan osnov pozivanja na nasleđe (zakon ili testament), pri čemu je irelevantno to što je njegovo boravište nepoznato, odnosno što ostavinski sud nije svestan njegovog postojanja (nepoznat naslednik).

Situacija u kojoj su naslednici nepoznati stvara velike teškoće na terenu procesnog prava.Ostavinski sud ne može u ostavinskom rešenju za naslednika oglasiti nepoznato lice.Nije moguće utvrditi nasledne kvote ukoliko se ne zna koliko ima potencijalnih naslednika i u kakvoj su pravnoj vezi sa ostaviocem.

U situaciji kada se ne zna da li ima naslednika, sud će oglasom pozvati sva lica koja polažu pravo na nasleđe da se prijave.Oglas se ističe na oglasnoj tabli i objavljuje u „Službenom glasniku RS“, ili ako naslednici žive u inostranstvu, sud može odlučiti da se oglas objavi u stranim sredstvima informisanja.

Ako se u roku od godinu dana od objavljivanja poslednjeg oglasa ne prijavi nijedan naslednik, sud će doneti rešenje kojim zaostavštinu predaje na uživanje Republici Srbiji, koja svojinu na predatim pokretnim stvarima stiče istekom roka od tri godine, dok svojinu na predatim nepokretnostima stiče istekom roka od deset godina.Rok se raćuna od otvaranja nasleđa.

72. PRAVNO LICE KAO NASLEDNIK - Zakonodavac predviđa da zaostavštinu mogu nasleđivati i pravna lica.Pošto je moguće suziti pravnu sposobnost pravnih lica ostavljena je mogućnost da im se posebnim propisima ograniči sposobnost za nasleđivanje.

Zakonodavac nije bliže uredio uslove koji moraju da se ispune da bi pravno lice postalo naslednik.Ova praznina se popunjava analognom primenom pravila koja se odnose na fizička lica.Pravno lice može naslediti ostavioca samo ako je postojalo u trenutku njegove smrti.Pravna lica koja su prestala da postoje za života ostavioca, kao i organizacije koje su nastale nakon ostaviočeve smrti, ne mogu biti njegovi naslednici.

Od ovog pravila postoje dva izuzetka:1.Prvi se tiče zadužbina. Ostavilac može u testamentu narediti osnivanje zadužbine i nameniti svoje nasledstvo postizanju njenog cilja.2.Drugi izuzetak proističe iz analogne primene fikcije o nasciturusu – ako je za života ostavioca započet postupak formiranja pravnog lica, ono može biti njegov naslednik pod uslovom da nakon ostaviočeve smrti dođe do nastanka tog pravnog lica.

II NESPOSOBNOST ZA NASLEĐIVANJE 73. Nesposobnost za nasleđivanje je ustanova kojom pravni poredak određenim licima zabranjuje da nasleđuju bilo kog ostavioca. Ova ustanova se naziva i apsolutnom nesposobnošću, jer lice koje je nesposobno za nasleđivanje ne može nasleđivati nijednog ostavioca.

76. NASLEDNOPRAVNI POLOŽAJ STRANACAZakon o nasleđivanju predviđa da stranci u Srbiji imaju isti nasledni položaj kao i domaći državljani pod uslovom reciprociteta (uzajamnosti),To znači da stranac može u Srbiji postati naslednik ukoliko je srpskim državljanima omogućeno da nasleđuju u njegovoj državi.

77. RECIPROCITET – prema načinu nastanka reciprocitet može biti:1.Diplomatski reciprocitet temelji se na međunarodnom ugovoru 2.Zakonski reciprocitet postoji onda kada dve države svojim zakonima priznaju stranim državljanima mogućnost da nasleđuju3.Faktički reciprocitet zasniva se na tome što nadležni organi određene države u praksi, prilikom raspravljanja zaostavština, priznaju pravo na nasleđivanje.

Za ocenu državljanstva potencijalnog naslednika merodavan je trenutak ostaviočeve smrti, pošto u tom momentu zaostavština prelazi na naslednike.

III NEDOSTOJNOST ZA NASLEĐIVANJE 80. Nedostojno za nasleđivanje jeste ono lice kojem pravni poredak zabranjuje da nasledi određenog ostavioca.Nedostojnost proizvodi uža pravna dejstva od nesposobnosti.Nedostojnost za nasleđivanje ima relativno dejstvo.Ona izvire iz odnosa naslednika prema konkretnom ostaviocu i sprečava ga da postane naslednik tog ostavioca.

81. Nedostojnost za nasleđivanje (indignitet) predstavlja građanskopravnu (civilnu) kaznu za nedozvoljeno ponašanje naslednika prema ostaviocu.Ustanova nedostojnosti za nasleđivanje pravda se višestrukim pravnopolitičkim ciljevima:1.Niko ne može izvlačiti korist iz svojih nedozvoljenih postupaka2.Nepravda prema ostaviocu 2.Hipotetička volja ostavioca

RAZLOZI ZA NEDOSTOJNOST; 82. OPŠTI POGLED; NUMERUS CLAUSUS RAZLOGA ZA NEDOSTOJNOSTZakonodavac predviđa da je nedostojan za nasleđivanje onaj:1.Ko s umišljajem usmrti ostavioca ili to pokuša2.Ko prinudom ili pretnjom natera, odnosno prevarom navede ostavioca da sačini ili opozove testamenst, ili ga u tome spreči3.Ko falsifikuje ostaviočev testament4.Ko uništi ili sakrije ostaviočev testament u nameri da spreči ostvarenje njegove poslednje volje5.Ko se teže ogreši o obavezu zakonskog izdržavanja prema ostaviocu6.Ko uskrati ostaviocu nužnu pomoć

83. UMIŠLJAJNO LIŠENJE (POKUŠAJ LIŠENJA) ŽIVOTA OSTAVIOCA – Lišenje života kao razlog za nedostojnost postoji onda kada naslednik s umišljajem izvrši radnju koja za posledicu ima smrt ostavioca.Nedostojno će biti lice koje:1.Neposredno preduzima radnju koja dovodi do ostaviočeve smrti2.Posredno preduzima radnju koja izaziva smrt ostavioca3.Navodi drugog da usmrti ostavioca – podstrekač4.Daje doprinos lišenju života ostavioca – pomagač5.Navodi ostavioca na samoubistvoNedostojno će biti i ono lice koje pokuša da liši života ostavioca.Za nastupanje nedostojnosti neophodno je da kod naslednika postoji umišljaj.

84. NEDOZVOLJENO ZADIRANJE U OSTAVIOČEVU SLOBODU TESTIRANJA – Može se sastojati u nedozvoljenom uticaju na ostavioca ili nedozvoljenom sprečavanju ostavioca da:-Sačini testament-Unese određenu odredbu u testament-Opozove ceo testament 4.Opozove pojedine odredbe iz testamenta

85. FALSIFIKOVANJE OSTAVIOČEVOG TESTAMENTA – Falsifikovanje testamenta može da se vrši na više načina:1.Pravljenjem lažnog testamenta2.Preinačenjem pravog testamenta3.Upotrebom lažnog, odnosno preinačenog testamenta4.Nabavljanjem lažnog, odnosno preinačenog testamenta radi upotrebe5.Zloupotrebom ostaviočevog blanko potpisa6.Kada naslednik lukavstvom navede ostavioca da potpiše testament, predočavajući mu da potpisuje neku drugu ispravu

86. UNIŠTAVANJE ILI SAKRIVANJE TESTAMENTA – Da bi naslednik koji je uništio ili sakrio ostaviočev testament bio nedostojan, neophodno je da se ispune dva subjektivna uslova:1.Postojanje umišljaja i 2.Postojanje namere da spreči ostvaranje ostaviočeve poslednje volje

87. TEŽE OGREŠENJE O ZAKONSKU OBAVEZU IZDRŽAVANJA – Kada naslednik bez opravdanog razloga odbija da daje izdržavanje za ostavioca koga je dužan da izdržava po pravilima porodičnog prava.

88. NEUKAZIVANJE NUŽNE POMOĆI OSTAVIOCU – Ovaj slučaj nedostojnosti pretpostavlja da se ostavilac nalazi u neposrednoj opasnosti za život, a naslednik mu nije pružio pomoć iako je to mogao učiniti bez opasnosti za sebe ili drugog.

PRAVNA DEJSTVA NEDOSTOJNOSTI89. Nedostojnost nastupa po sili zakona.Da bi jedno lice postalo nedostojno, ne traži se da ostavilac izrazi svoju nameru usmerenu u tom pravcu.Dovoljno je da se ostvari neki od zakonom predviđenih razloga za nedostojnost.Sud na nedostojnost pazi po službenoj dužnosti.Nastupanje nedostojnosti ne može biti sprečeno time što će nedostojnom licu njegovi sanaslednici priznati pravo na nasleđivanje.

90. DOMAŠAJ NEDOSTOJNOSTI – Nedostojno lice „ne može naslediti ostavioca na osnovu zakona ili zaveštanja, niti steći kakvu korist iz zaveštanja“.Nedostojno lice gubi mogućnost da postane:-zakonski naslednik-testamentarni naslednik-legatar-kao i da dobije bilo kakvu korist iz zaostavštine na osnovu ostaviočevog testamentarnog raspolaganja

91. OPROŠTAJ NEDOSTOJNOSTI - Oproštaj nedostojnosti je izjava volje ostavioca kojom se otklanjaju pravna dejstva nedostojnosti.Reč je o jednostranoj, strogo ličnoj, formalnoj i opozivoj izjavi volje ostavioca.

92. UTICAJ NA NASLEDNOPRAVNI POLOŽAJ DRUGIH LICA – Zakonodavac je kao pravilo postavio fikciju o nedoživljavanju ostaviočeve smrti – nedostojnost ne smeta potomcima nedostojnog, i oni nasleđuju kao da je on umro pre ostavioca.

*POJAM I ZNAČAJ ZAKONSKOG NASLEĐIVANJA*93. Zakonskim (intestatskim) naziva se nasleđivanje do kojeg dolazi u odsustvu delotvornog i potpunog ostaviočevog testamentarnog raspolaganja.Zbog toga norme zakonskog nasleđivanja imaju dispozitivni karakter.

94. OPSEG PRIMENE – Norme zakonskog nasleđivanja primenjuju se onda kada ostavilac ne sačini testament.Osim toga, do zakonskog nasleđivanja će doći:1.Kada zaveštaočev testament ne sadrži odredbu o imenovanju naslednika2.Kada je zaveštaočev testament ništav3.Kada je zaveštaočev testament opozvan4.Kada testamentarni naslednik ne može da nasledi ili kada da negativnu naslednu izjavuAko zaveštalac sačini testament u kome raspolaže delom zaostavštine, preostali deo zaostavštine koji nije obuhvaćen testament, raspodeliće se prema pravilima zakonskog nasleđivanja – mešovito nasleđivanje.

95. ZNAČAJ – Zakonsko nasleđivanje se smatra „osnovnim i najčešćim“ vidom sukcesije mortis causa.Razlozi za to su dvojaki:1.Do zakonskog nasleđivanja često dolazi i onda kada je zaveštalac sačinio testament.2.Najveći broj ljudi ne sastavlja testament jer smatraju da pravila zakonskog nasleđivanja na prikladan način uređuju raspodelu imovine za slučaj smrti nekog lica.

96. OSNOV ZAKONSKOG NASLEĐIVANJA - I zakonsko i testamentarno nasleđivanje počivaju na opštim pravnim aktima, jer svoje postojanje duguju tome što su zajemčeni ustavom i što su uređeni zakonom.Osnov pozivanja na nasleđe mogu biti samo pravne činjenice (brak, srodstvo itd.).

97. KRUG ZAKONSKIH NASLEDNIKA – Srpsko pravo prihvata princip porodičnog zakonskog nasleđivanja.Član 8. ZON propisuje da su ostaviočevi zakonski naslednici:1.svi potomci (deca, unuci, praunuci itd.)2.supružnik3.roditelji4.braća i sestre5.svi potomci braće i sestara7.stričevi, ujaci i tetke8.braća i sestre od stričeva, ujaka i tetki, kao i svi njihovi potomci9.pradedovi i prababe i svi ostali preci

Svojstvo zakonskih naslednika imaju i ostaviočevi adoptivni srodnici (usvojenik i njegovi potomci, kao i usvojilac).Ako iza ostavioca nije ostao nijedan naslednik, zaostavština pripada Republici Srbiji kao poslednjem zakonskom nasledniku.

U zakonskom nasleđivanju važi princip zatvorenog kruga zakosnkih naslednika. Nije dozvoljeno da se u praksi putem analogije proširuje krug zakonskih naslednika.

98. SISTEMATIKA – Norme zakonskog nasleđivanja grupisane su u dbe celine:1.redovna pravila zakonskog nasleđivanja primenjuju se u situaciji kada na nasleđe konkurišu ostaviočevi krvni srodnici i supružnik.2.posebna pravila zakonskog nasleđivanja primenjuju se onda kada se na nasleđe pozivaju adoptivni srodnici i država

*REDOVNA PRAVILA ZAKONSKOG NASLEĐIVANJA*99. Redovnim pravilima zakonskog nasleđivanja zakonodavac postavlja kriterijume na osnovu kojih se uređuju:- redosled pozivanja na nasleđe i- veličina naslednih kvota ostaviočevog supružnika i njegovih krvnih srodnika.

Broj krvnih srodnika koji su svrstani u krug zakonskih naslednika je veliki.Oni ne mogu konkurisati na nasledstvo istovremeno.Zbog toga zakonodavac mora da postavi sistem na osnovu kojeg se utvrđuje koja će lica postati ostaviočevi zakonski naslednici i koliko će iznositi njihovi nasledni delovi.Prilikom postavljanja sistema zakonskog nasleđivanja zakonodavac se rukovodi idejom porodične pravičnosti.

U državama evropskokontinentalnog pravnog kruga dominiraju dva sistema zakonskog nasleđivanja:1.Sistem bliskosti srodstva2.Parentelarni sistem

I OPŠTA PRAVILA PARENTELARNOG SISTEMA PARENTELE100. FORMIRANJE PARENTELA – Osnovna karakteristika parentelarnog sistema ogleda se u tome što se ostaviočevi naslednici grupišu u skupove koji se nazivaju parentelama.Termin parentela potiče od latinske reči parens – roditelj.ZON za parentelu koristi termin nasledni red.

Rodonačelnik prve parantele je sam ostavilac, tako da nju čine svi ostaviočevi potomci (deca, unuci, praunuci, itd.).Rodonačelnici druge parantele su ostaviočevi roditelji. U sastav druge parantele, pored ostaviočevih roditelja, ulaze još i svi njihovi potomci (ostaviočeva braća i sestre, bratanci, sestrići).Uloga rodonačelnika treće parantele dodeljena je ostaviočevim dedovima i babama. Pored njih, ovu parantelu čine i svi njihovi potomci (ostaviočevi stričevi, ujaci, tetke, braća i sestre od stričeva, ujaka i tetki, itd.).U sastav četvrte parantele ulaze ostaviočevi pradedovi i prababe, petu parantelu čine čukodedovi i čukunbabe, itd.

101. ODNOS IZMEĐZ NASLEDNIKA KOJI PRIPADAJU RAZLIČITIM PARENTELAMA – Između parentela važi princip hijerarhije.To znači da se pripadnici daljeg naslednog reda ne pozivaju na nasleđe dokle god postoje pripadnici bližeg naslednog reda.Blizina naslednog reda određuje se prema blizini rodonačelnika parentele sa ostaviocem.

102. MODALITETI PARENTALNOG SISTEMA – U zavisnosti od toga kako se deli zaostavština između pripadnika iste parentele, razlikuju se:1.Parentelarno-graduelni2.Parentelarno-linearni sistem

U Srbiji se primenjuje parentelarno-linearni sistem.Osnovna karakteristika ovog sistema jeste ta što se pripadnici parentele dele na uže skupove koji se nazivaju linije, pri čemu se odnos između pripadnika iste linije uređuje prema pravu predstavljanja.

NASLEĐIVANJE PO LINIJAMA103. POJAM LINIJE – Linija se definiše kao skup zakonskih naslednika koji čine najbliži ostaviočev srodnik u naslednom redu i svi njegovi potomci.

U prvom naslednom redu liniju čini ostaviočevo dete sa svojim potomstvom.Broj linija u prvom naslednom redu nije unapred određen i zavisi od toga koliko ostavilac ima dece.Svako ostaviočevo dete je nosilac jedne linije u prvom naslednom redu.

U drugom naslednom redu postoje dve linije: očeva i majčina.Očevu liniju čine ostaviočev otac i svi njegovi potomci, dok majčinu liniju čine ostaviočeva majka i svi njeni potomci.

U trećem naslednom redu postoje četiri linije.Liniju u trećem naslednom redu čine svaki rodonačelnik (deda, odn.baba) i njegovi potomci.

104. ODNOS IZMEĐU LINIJA – U linearnom sistemu nasleđuje se po linijama.To znači da se zaostavština deli na jednake delove između svih linija.

U prvom naslednom redu, veličina nasledstva koje dobija jedna linija zavisi od toga koliko linija in concreto postoji.

U drugom naslednom redu očeva i majlina linija će dobiti po ½ zaostavštine.

U trećem naslednom redu svaka linija dobija po ¼ nasledstva.

PRAVO PREDSTAVLJANJA105. Pravo predstavljanja uređuje raspodelu zaostavštine između pripadnika iste linije.U okviru prava predstavljanja razlikuju se dva uža principa:1.princip reprezentovanja2.princip nastupanja

A) PRINCIP REPREZENTOVANJA106. – znači da nosilac linije isključuje iz nasleđa svoje potomke.Nosilac linije reprezentuje (predstavlja) celu liniju u zakonskom nasleđivanju.On nasleđuje za sve pripadnike linije – princip jedan za sve.

107. PRAKTIČAN ZNAČAJ – Značaj principa reprezentovanja ogleda se u tome što nosilac linije i njegov potomak ne mogu istovremeno naslediti ostavioca kao zakonski naslednici.Ovaj princip uvodi hijerarhiju u pozivanju na nasleđe unutar jedne linije.

U prvom naslednom redu nosilac linije je ostaviočevo dete.Ako ono može da nasledi, njemu pripasti sve ono što je namenjeno njegovoj liniji.Sledstveno tome, potomci ostaviočevog deteta neće postati zakonski naslednici.

B)PRINCIP NASTUPANJA108. – pravo predstavljanja u užem smislu primenjuje se onda kada jedan srodnik ne može da nasledi ostavioca.Tada na njegovo mesto dolazi njegovi potomci, koji svi zajedno nasleđuju onoliko koliko bi taj srodnik dobio da je postao naslednik.

Kod prava predstavljanja u užem smislu razlikujemo dva lica:1.Reprezentovano lice2.Reprezentante

Reprezentovano lice je ostaviočev srodnik koji je in concreto trebalo da postane zakonski naslednik.

Reprezentanti su potomci reprezentovanog.Važi princip – svi nasleđuju za jednog.

110. USLOVI ZA PRIMENU - Da bi došlo do primene prava predstavljanja u užem smislu, potrebno je da se ostvare određeni uslovi koji se tiču reprezentovanog lica i reprezentanta.1.Svojstvo reprezentovanog lica mogu imati samo ostaviočevi srodnici iz prve, druge i treće parentele.Ostaviočev supružnik nikad ne može biti reprezentovano lice.

2.Do primene prava predstavljanja može doći samo ako reprezentovani ne može da nasledi ostavioca: --- ako nije doživeo trenutak ostaviočeve smrti;- ako je nedostojan za nasleđivanje; - ako je lišen prava na nužni deo;- ako je dao negativnu naslednu izjavu;

3.Svojstvo reprezentanata imaju potomci reprezentovanog lica.Oni ne moraju biti naslednici reprezentovanog.Reprezententii moraju da ispune sve opšte uslove koji se traže za bilo kog naslednika.

II NASLEĐIVANJE PO NASLEDNIM REDOVIMA111. U srpskom pravu postoji neograničen broj naslednih redova.Prvi nasledni red čine svi ostaviočevi potomci i ostaviočev supružnik.Pripadnici drugog naslednog reda su ostaviočev supružnik, ostaviočevi roditelji i svi potomci ostaviočevih roditelja.U treći nasledni red spadaju ostaviolevi dedovi i babe i svi njihovi potomci, dok u četvrti nasledni red ulaze samo ostaviočevi prababe i pradedovi.

PRVI NASLEDNI RED112. OSNOVNO PRAVILO – U prvom naslednom redu zaostavština se deli na jednake delove između ostaviočeve dece i supružnika.Zakonodavac tretira supružnika kao tzv.zakonsku kćer ostavioca, tako da on predstavlja jednu liniju u okviru prvog naslednog reda.

113. PRIMENA PRAVA PREDSTAVLJANJA – Kada ostaviočevo dete ne može ili neće da nasledi, dolazi do primene prava predstavljanja.Umesto tog deteta na nasleđe se pozivaju njegova deca (ostaviočeva unučad) koja zajedno dobijaju onoliko koliko bi dete dobilo da je postalo naslednik.

114. SLUČAJ KADA SUPRUŽNIK NE MOŽE ILI NEĆE DA NASLEDI – Ako supružnik ne može ili neće da nasledi, ne primenjuje se pravo predstavljanja.Supružnik ne može imati svojstvo reprezentovanog lica, jer bi to moglo dovesti do toga da se na nasleđe pozovu ostaviočevi pastorci, a oni ne ulaze u krug zakonskih naslednika.U situaciji gde supružnik ne nasleđuje, zaostavština se deli na jednake delove između ostaviočeve dece.

DRUGI NASLEDNI RED115. POZIVANJE NA NASLEĐE – Pripadnici drugog naslednog reda pozivaju se na nasleđe onda kada iza ostavioca nije ostao nijedan potomak koji bi mogao i hteo da nasledi. Zakonodavac je postavio princip po kome supružnik ne može biti jedini naslednik u prvom naslednom redu.Supružnik se tretira kao naslednik prvog naslednog reda samo onda kada postoji makar jedan ostaviočev potomak koji može i hoće da nasledi.Shodno tome, ½ nasledstva je najviše što supružnik može dobiti u prvom naslednom redu.Ako iza ostavioca nisu ostali potomci koji se pozivaju na nasleđe, supružnik prelazi u drugi nasledni red.

116. OSNOVNO PRAVILO – Zaostavština se deli na jednake delove između ostaviočevog supružnika i ostaviočevih srodnika.Supružnik dobija ½ nasledstva, a drugu polovinu koja je namenjena ostaviočevim srodnicima, dele na jednake delove ostaviočevi roditelji, tako da svaki od njih dobija po ¼.Ako ostavilac nema supružnika, ili supružnik ne može, odnosno neće da nasledi, celokupna zaostavština pripada ostaviočevim srodnicima.U tom slučaju, svaki roditelj dobija po 1/2 .

117. PRIMENA PRAVA PREDSTAVLJANJA – Ako roditelj ne može ili neće da nasledi, umesto njega zaostavštinu po pravu predstavljanja nasleđuju njegova deca – ostaviočeva braća i sestre.

118. UTICAJ KVALITETA SRODSTVA NA PRIMENU PRAVA PREDSTAVLJANJASvojstvo reprezentanata u drugom naslednom redu imaju ostaviočevi pobočni srodnici.U zavisnosti od toga da li sa ostaviocem imaju oba ili samo jednog zajedničkog pretka, pobočni srodnici se dele na punorodne i polurodne.

Punorodni srodnici (germani) imaju sa ostaviocem zajednički par predaka (rođeni brat, rođena sestra i njihovi potomci).Oni istovremeno potiču i od ostaviočevog oca i od ostaviočeve majke.

Polurodni srodnici imaju sa ostaviocem samo jednog zajedničkog pretka. Stoga ulaze u sastav samo jedne linije.Tako consanguieni (brat i sestra po ocu i njihovi potomci) pripadaju očevoj liniji, a uterini (brat i sestra po majci i njihovi potomci) se nalaze u sastavu majčine linije.

Punorodni srodnici imaju povoljniju naslednopravnu poziciju od polurodnih.

119. PRIRAŠTAJ U ZAKONSKOM NASLEĐIVANJU – Priraštajem u zakonskom nasleđivanju naziva se skup pravila kojima se uređuje raspodela zaostavštine onda kada nije moguća primena prava predstavljanja, jer u jednoj liniji nema naslednika koji bi mogli i hteli na naslede.

U drugom naslednom redu pravila nasleđivanja su komplikovanija, tako da postoje tri situacije u kojima dolazi do priraštaja:1. Kada jedan roditelj ne može ili neće da nasledi, a u konkretnom slučaju je isključena primena prava predstavljanja, njegov deo prirasta drugom roditelju, koji nasleđuje sve ono što je namenjeno ostaviočevim srodnicima.Veličina naslednog dela drugog roditelja zavisi od toga da li nasleđuje ostaviočev supružnik.Roditelj kome je prirastao deo zaostavštine taj deo nije nasledio od drugog roditelja već od ostavioca.

2.Kada oba rodtelja nisu postali naslednici, pri čemu samo jedan od njih ima potomke koji mogu da naslede po pravu predstavljanja.U tom slučaju, deo roditelja koji nema potomke prirasta reprezentantima drugog roditelja.Veličina njihovog naslednog dela zavisi od toga da li nasleđuje ostaviočev supružnik.

3.Kada u drugom naslednom redu ne postoji nijedan srodnik koji bi mogao i hteo da nasledi ostavioca cela zaostavština pripada supružniku.

TREĆI NASLEDNI RED120. POZIVANJE NA NASLEĐE – Naslednici iz trećeg naslednog reda nasleđuju kada iza ostavioca nije ostao nijedan pripadnik iz prvog i drugog naslednog reda koji bi mogao i hteo da nasledi.

121. OSNOVNO PRAVILO – Počev od trećeg naslednog reda, ostaviočevi srodnici se grupišu u dve uže celine, koje se nazivaju loze.Razlikuju se očeva loza i majčina loza.Očevu lozu čine deda i baba po ocu i svi njihovi potomci (stričevi, braća i sestre od stričeva).U sastav majčine loze ulaze deda i baba po majci i svi njihovi potomci (ujaci, braća i sestre od ujaka i njihove potomstvo).Svaka loza dobija po ½ zaostavštine.Nosioci (rodonačelnici) loza su dedovi i babe.Budući da u svakoj lozi postoje dva rodonačelnika, oni na jednake delove nasleđuju deo zaostavštine koji pripada lozi.Ostaviočevi dedovi i babe nasleđuju po ¼ .

122. PRIMENA PRAVA PREDSTAVLJANJA – U sčučaju da neki od ostaviočevih predaka ne može da nasledi, ili se odrekne nasledstva u svoje ime, primeniće se pravo predstavljanja.Na njegovo mesto u nasleđivanju ostavioca stupaju njegova deca, koja zajedno nasleđuju onoliko koliko bi predak nasledio da je postao naslednik.Pravo predstavljanja neograničeno se primenjuje u trećem naslednom redu.

U trećem naslednom redu, prilikom primene prava predstavljanja neophodno je voditi računa o kvalitetu srodstva.

Punorodni srodnici u trećoj parenteli su ona lica koja potiču od oba rodonačelnika loze:-rođeni stric-rođeni ujak-rođena tetka-i njihovi potomci

Polurodni srodnici potiču samo od jednog rodonačelnika loze:-polustric po dedi-polustric po babi-poluujak po dedi-poluujak po babi-polutetka po dedi-polutetka po babi-i njihovi potomci

123. PRIRAŠTAJ U TREĆEM NASLEDNOM REDU Do priraštaja u trećem naslednom redu dolazi onda kada neki od rodonačelnika nije postao naslednik, a nisu se stekli uslovi za primenu prava predstavljanja.

Razlikuju se tri situacije:1.Kada jedan rodonačelnik loze ne može ili neće da nasledi, a u konkretnom slučaju nije moguća primena prava predstavljanja, njegov deo prirasta drugom rodonačelniku loze, koji nasleđuje sve ono što je namenjeno celoj lozi.

2.Može se desiti da oba rodonačelnika loze ne mogu da naslede, pri čemu samo jedan od njih ima potomle koji će naslediti umesto njega po pravu predstavljanja.U tom slučaju, deo rodonačelnika koji nema potomke prirasta reprezentantima drugog rodonačelnika, tako da oni nasleđuju sve ono što pripada celokupnoj njihovoj lozi.

3.Kada u jednoj lozi nema srodnika koji mogu i hoće da naslede, celokupnu zaostavštinu nasleđuju srodnici iz druge loze.U tom slučaju, deda i baba koji su rodonačelnici druge loze dobijaju po ½ .

ČETVRTI I OSTALI NASLEDNI REDOVI124. POZIVANJE NA NASLEDSTVO – Pripadnici četvrtog naslednog reda nasleđuju ostavioca ako u prva tri nasledna reda ne postoji nijedno lice koje bi moglo i htelo da nasledi.

125. OPŠTE PRAVILO – U četvrtom naslednom redu svaka loza se deli na dve grane, dedinu i babinu granu tako da svaka grana dobija po ¼ .Kao rodonačelnici (nosioci) grana pojavljuju se roditelji ostaviočevih dedova i baba.Budući da grana ima dva rodonačelnika, svako od ostaviočevih pradedova i prababa dobija po 1/8 .

126. PRIRAŠTAJ U ČETVRTOM NASLEDNOM REDU – U četvrtom naslednom redu nije moguća primena prava predstavljanja zato što potomci pradedova i prababa ne ulaze u krug zakonskih naslednika.(Jedino ako niko iz četvrtog naslednog reda ne može ili neće da nasledi, dolazi do priraštaja.)

127. OSTALI NASLEDNI REDOVI – Srpsko pravo predviđa neograničen broj naslednih redova, jer u krug zakonskih naslednika ulaze svi ostaviočevi preci.Posle pradedova i prababa zaostavštinu nasleđuju njegovi dalji preci.Na peti i ostale nasledne redove shodno se primenjuju pravila o podeli zaostavštine u četvrtom naslednom redu.

*POSEBNA PRAVILA ZAKONSKOG NASLEĐIVANJA*I NASLEDNOPRAVNI POLOŽAJ ADOPTIVNIH SRODNIKA130. Naslednopravni položaj adoptivnih srodnika zavisi od vrste usvojenja.ZON sadrži pravila za dva oblika usvojenja: potpuno i nepotpuno.

Potpuno – Pravila Zakona o nasleđivanju o naslednopravnim posledicama potpunog usvojenja primenjuju se na potpuna usvojenja zasnovana pre 1.7.2005., kao i na usvojenja koja su zasnovana prema odredbama važećeg Porodičnog zakona.

Nepotpuno – Pravila Zakona o nasleđivanju o naslednopravnim posledicama nepotpunog usvojenja primenjuju se na nepotpuna usvojenja zasnovana pre 1.7.2005.

NASLEDNOPRAVNE POSLEDICE POTPUNOG USVOJENJA131. PRINCIP ADOPTIO NATURAM IMITATUR – Potpuno usvojenje ima za posledicu to što se između usvojioca i njegovih srodnika sa jedne strane, i usvojenika i njegovih potomakas druge strane, zasniva neraskidiv odnos srodstva jednak krvnom srodstvu.Potpuno usvojenje proizvodi ista naslednopravna dejstva kao i krvno srodstvo.Usvojenik se tretira kao da je biološko dete svog usvojioca.On i njegovi potomci mogu da naslede usvojioca i njegove srodnike isto onako kao što bi ih nasleđivali usvojiočevo biološko dete i njegovi potomci i obrnuto.

132. ODNOS USVOJENIKA S BIOLOŠKIM SRODNICIMA – Zasnivanje potpunog usvojenja ima za posledicu prestanak međusobnih naslednih prava usvojenika i njegovih potomaka sa usvojenikovim biološkim srodnicima.To znači da usvojenik i njegovi potomci ne mogu biti zakonski naslednici usvojenikovih bioloških srodnika i obrnuto.

NASLEDNOPRAVNE POSLEDICE NEPOTPUNOG USVOJENJA 133. POLOŽAJ USVOJENIKA - Nepotpuno usvojenje deluje inter partes, jer se njime zasniva srodnički odnos između usvojioca s jedne strane, i usvojenika i njegovih potomaka s druge strane.Između usvojenika i usvojiočevih srodnika ne nastaje nikakav srodnički odnos.Usvojenik i njegovi potomci mogu da naslede samo usvojioca.Oni ne mogu nasleđivati usvojiočeve srodnike, jer se s njima ne nalaze u srodničkom odnosu.

134. OGRANIČENJE USVOJENIKOVIH NASLEDNIH PRAVA – Zakon je predviđap mogućnost da se nasledna prava usvojenika prema usvojiocu ograniče ili sasvim isključe.Do toga je moglo doći ukoliko je usvojilac imao rođenu decu.

135. ODNOS USVOJENIKA I NJEGOVIH BIOLOŠKIH SRODNIKA – Nepotpuno usvojenje ne utiče na međusobna prava i dužnosti između usvojenika i njegovih bioloških srodnika.Nepotpuno usvojenje ne smeta nasleđivanju između usvojenika i njegovih krvnih srodnika.Usvojenik može kao zakonski naslednik da nasleđuje svoje roditelje i njihove srodnike, kao što je to mogao pre zasnivanja nepotpunog usvojenja i obrnuto.

136. NASLEDNOPRAVNI POLOŽAJ USVOJIOCA – Usvojilac iz nepotpunog usvojenja može dobiti doživotno ploduživanje na delu usvojenikove zaostavštine.Za konstituisanje doživotnog ploduživanja u korist usvojioca iz nepotpunog usvojenja neophodno je da se ispune tri uslova:1.Da usvojilac nema nužnih sredstava za život.2.Da usvojenik nema naslednika iz prvog naslednog reda3.Da prilikom zasnivanja usvojenja nisu bila isključena usvojenikova nasledna prava.

Zahtev za konstituisanje doživotnog ploduživanja usvojilac treba da podnese u roku od godinu dana od usvojenikove smrti.Ovo pravo je nenasledivo. O zahtevu odlučuje sud.

GUBITAK ZAKONSKOG NASLEDNOG PRAVA ADOPTIVNIH SRODNIKA137. Za razliku od krvnog srodstva, usvojenje ne mora biti trajna veza.I potpuno i nepotpuno usvojenje mogu prestati poništenjem.Nepotpuno usvojenje može prestati raskidom, dok je potpuno usvojenje neraskidivo.

Ako je usvojenje prestalo za života usvojioca i usvojenika, oni ne mogu da se međusobno nasleđuju.Moguće je da usvojilac za života podnese zahetv za prestanak nepotpunog usvojenja i da umre pre okončanja postupka.Ako se nakon smrti usvojioca utvrdi da je zahtev za prestanak usvojenja bio osnovan, usvojenik i njegovi potomci neće moći da ga naslede, uprkos tome što ispunjavaju sve uslove za sticanje nasledničkog svojstva, i što je u trenutku ostaviočeve smrti postojalo adoptivno srodstvo.Takav slučaj se naziva gubitkom zakonskog naslednog prava usvojenika.

138. PRETPOSTAVKE – Da bi došlo do gubitka zakonskog naslednog prava usvojenika, neophodno je da se ispune tri uslova:1.Gubitak naslednog prava usvojenika moguć je samo kod nepotpunog usvojenja2.Zahetv za prestanak usvojenja mora biti podnet od strane usvojioca3.Nakon usvojiočeve smrti, nadležni organ koji sprovodi postupak mora da donese odluku kojom utvrđuje da je zahtev za prestanak usvojenja bio osnovan.

II NASLEDNOPRAVNI POLOŽAJ SUPRUŽNIKA140. – Zakonsko nasledno pravo supružnika izvire iz postojanja njegovog braka sa ostaviocem u momentu ostaviočeve smrti.Supružnik neće postati zakonski naslednik ako je brak za života ostavioca bio razveden ili poništen.Takođe, od dužine braka ne zavisi da li će supružnik postati naslednik.

U srpskom pravu, supružnik učestvuje u podeli zaostavštine zajedno sa ostaviočevim srodnicima.On se pojavljuje kao zakonski naslednik u prvom i u drugom naslednom redu.

U prvom naslednom redu supružnik deli zaostavštinu na jednake delove sa ostaviočevom decom.Ako ostavilac nema potomke koji bi mogli i hteli da naslede, supružnik prelazi u drugi nasledni red, gde dobija ½ zaostavštine.

Osim toga što je jedini naslednik koji se pojavljuje u dva nasledna reda, sprecifičnost naslednopravnog položaja supružnika sastoji se i u tome što njegov nasledni deo može biti povećan ili smanjen.

SMANJENJE NASLEDNOG DELA SUPRUŽNIKA U PRVOM NASLEDNOM REDU141. Nasledni deo supružnika u prvom naslednom redu može biti smanjen onda kada konkuriše na nasleđe sa ostaviočevim detetom kojem nije drugi roditelj.Ovaj institut uveden je da bi se popravio materijalni položaj ostaviočeve vanbračne dece i dece iz njegovih ranijih brakova koji nakon smrti ostavioca može biti doveden u pitanje.

142. USLOVI - Da bi došlo do smanjenja naslednog dela supružnika u prvom naslednom redu, potrebno je da se ispune tri uslova:1.Da postoji ostaviočevo dete kome nadživeli ostaviočev supružnik nije drugi roditeljAko ostavilac ima dete iz ranijeg braka ili vanbračno dete ili usvojenika kome ostaviočev supružnik nije drugi roditelj, niti usvojilac.

2.Da je imovina supružnika veća od onoga što bi nasledio pri podeli zaostavštine na jednake delove sa ostaviočevom decom.Sud mora da uporedi vrednost supružnikove imovine s vrednošću naslednog dela koji bi supružnik dobio kada bi delio zaostavštinu na jednake delove sa ostaviočevom decom.Supružnikovu imovinu čini sve ono što je posedovao do trenutka ostaviočeve smrti, kao i ono što je izdvojio iz zaostavštine po osnovu bračne tekovine i ugovora o doživotnom izdržavanju.

3.Da sud, pošto razmotri sve okolonosti, oceni da je smanjenje opravdano.Ako su prethodni uslovi ispunjeni, supružnikov nasledni deo ne smanjuje se po automatizmu.Sud je ovlašćen da ispita sve relevantne činjenice i da nakon toga donese odluku o tome da li je opravdano smanjiti nasledni deo supružnika.

143. NAČIN SMANJENJA – Nasledni deo supružnika smanjuje se tako da bude do dva puta manji od naslednog dela svakog ostaviočevog deteta.Sud mora da odredi koeficijent smanjenja, koji može najviše iznositi 2, a mora biti veći od 1.

POVEĆANJE NASLEDNOG DELA SUPRUŽNIKA144. Do povećanja naslednog dela supružnika može doći u drugom naslednom redu, onda kada nema nužnih sredstava za život.Ova ustanova koja predstavlja specifičan naslednopravni instrument socijalne politike, ima za cilj da spreči ugrožavanje elementarne egzistencije ostaviočevog supružnika, koje nastupa usled toga što supružnik, s jedne strane smrću ostavioca gubi izdržavanje, a s druge strane mora da deli ostaviočevu imovinu sa ostalim naslednicima.Nasledni deo supružnika može biti povećan na dva načina.Razlikuju se:1.Malo povećanje naslednog dela2.Veliko povećanje naslednog dela

A) MALO POVEĆANJE NASLEDNOG DELA145.NAČIN POVEĆANJA – Malo povećanje naslednog dela postoji onda kada sud odluči da se u korist supružnika konstituiše ploduživanje na celini ili delu zaostavštine koju su nasledili njegovi sanaslednici.

U tom slučaju, supružnik dobija ½ zaostavštine po opštim pravilima, a pored toga ima pravo ploduživanja na drugoj polovini, koju su nasledili ostali naslednici.Dok traje supružnikovo pravo ploduživanja, njegovi sanaslednici na opterečenom delu zaostavštine imaju „golu svojinu“.

Veličinu zaostavštine na kojoj supružnik ima pravo ploduživanja određuje sud.Ploduživanje traje sve do smrti supružnika.

Izuzetno, supružnikovo pravo ploduživanja može prestati pre njegove smrti u dva slučaja:1.Kada supružnik sa svojim sanaslednikom zaključi ugovor o preinačenju doživotnog ploduživanja u doživotnu rentu.2.Kada sud na zahetv supružnikovih sanaslednika ukine doživotno ploduživanje zbog promenjenih okolnosti.

Sud može supružniku povećati nasledni deo tako što će mu dodeliti alikvotni deo zaostavštine koji bi trebalo da naslede ostali naslednici.

146. USLOVI ZA POVEĆANJE – Da bi došlo do malog povećanja supružnikovog naslednog dela potrebno je da se ispune tri uslova:1.Ako on usled ostaviočeve smrti ostane bez nužnih sredstava za život.2.Supružnik mora da stavi zahetv za povećanje zakonskog naslednog dela.Povećanje se može tražiti u roku od godinu od ostaviočeve smrti.Zahtev za povećanje naslednog dela nije naslediv.3.Do povećanja naslednog dela supružnika dolazi na osnovu diskrecione odluke suda. Sud će doneti odluku da se supružniku poveća nasledni deo ako nađe da je to celishodno.

B) VELIKO POVEĆANJE NASLEDNOG DELA147. NAČIN POVEĆANJA – Veliko povećanje supružnikovog naslednog dela postoji onda kda sud donese odluku da supružnik nasledi celokupnu zaostavštinu.U tom slučaju, supružnik postaje jedini naslednik, uprkos tome što u drugom naslednom redu postoje ostaviočevi srodnici koji mogu i hoće da naslede.

148. USLOVI ZA POVEĆANJE – Pored uslova koji se traže za malo povećanje, potrebno je da se ostvare još dva dodatna uslova:1.Supružnik mora postaviti zahtev da mu se dodeli celokupna zaostavština.2.Zaostavština mora biti tako male vrednosti da bi njena podela dovela supružnika u oskudicu.Ovo pravilo treba razumeti u smislu da ne postoji drugi način da se obezbedi egzistencijalni minimum za supružnika sem da mu se dodeli u svojinu celokupna zaostavština.

C) SMANJENJE NASLEDNOG DELA SUPRUŽNIKA U DRUGOM NASLEDNOM REDU149. Nasledni deo supružnika može biti smanjen u drugom naslednom redu do ¼ onda kada „ostaviočeva nasleđena dobra čine više od polovine njegove posebne imovine“ i ako zajednica života između supružnika i ostavioca nije trajala duže vreme.

Ovaj institut uveden je u srpsko pravo 1995, sa ciljem sprečavanja da dobra koja je ostavilac besplatno stekao od svojih predaka i pobočnih srodnika, pripadnu licima koja nisu članovi porodice iz koje ta dobra potiču.

150. USLOVI ZA SMANJENJE – Smanjenje naslednog dela supružnika u drugom naslednom redu do ¼ nastupa ako su ispunjena četiri uslova:1.Ostaviočeva nasleđena dobra treba da čine više od polovine njegove posebne imovine.

Nasleđenim dobrima smatraju se ona dobra koja je ostavilac besplatno strekao (nasleđem, poklonom i sl.) od svojih predaka i pobočnih srodnika.2.Bračna zajednica između ostavioca i njegovog supružnika ne sme trajati duže vreme.U literaturi preovlađuje stanoviše da je ovaj uslov ispunjen ako je brak trajao manje od tri godine.3.Supružnikov sanaslednik treba da stavi zahtev za smanjenje u roku od godinu dana od ostaviočeve smrti.Pravo na smanjenje supružnikovog naslednog dela u drugom naslednom redu je nasledivo.4.Zahtev za smanjenje može podneti samo onaj sanaslednik koji pripada lozi iz koje potiču ostaviočeva nasleđena dobra.

151. POSLEDICE SMANJENJA – Ukoliko sud usvoji zahetv za smanjenje, deo zaostavštine za koji je smanjena nasledna kvota nadživelog bračnog druga dodeljuje se sanasledniku koji je zahtevao smanjenje.O obimu smanjenja odlučuje sud.Nasledni deo supružnika može biti smanjen najviše do ¼ .

D) GUBITAK ZAKONSKOG NASLEDNOG PRAVA SUPRUŽNIKA155. Gubitak zakonskog naslednog prava supružnika postoji onda kada se supružniku koji može i hoće da nasledi uskraćuje svojstvo zakonskog naslednika uprkos tome što je u momentu ostaviočeve smrti postojao brak.Gubitak zakonskog naslednog prava supružnika zakonodavac vezuje za određene nedostatke u njegovoj bračnoj zajednici sa ostaviocem.

Do gubitka zakonskog naslednog prava supružnika može doči u tri slučaja:1.Ako je ostavilac pokrenuo postupak za razvod braka, a nakon njegove smrti se utvrdi da je tužbeni zahetv osnovan.2.Kada se nakon smrti ostavioca utvrdi da je brak bio ništav iz razloga za koje je supružnik znao u vreme zaključenja braka.3.Ako je zajednica života između ostavioca i njegovog supružnika trajno prestala krivicom supružnika ili u sporazumu sa ostaviocem.

156. UTVRĐIVANJE OSNOVANOSTI ZAHTEVA ZA RAZVOD BRAKA NAKON OSTAVIOČEVE SMRTI Pravo na podizanje tužbe za razvod braka je nenasledivo.Međutim, ukoliko ostavilac podnese tužbu za razvod braka i umre pre pravosnažnog okončanja brakorazvodnog postupka, naslednici mogu nastaviti već započeti postupak da bi dokazali osnovanost tužbenog zahetva za razvod braka.

Za slučaj da naslednici uspeju da dokažu postojanje brakorazvodnog uzroka, sud će doneti deklarativnu presudu kojom utvrđuje da je osnovan tužbeni zahtev za razvod braka.Tada se uzima da je brak prestao ostaviočevom smrću, ali nastupaju naslednopravne posledice razvoda, tako da supružnik ne ulazi u krug zakonskih naslednika.

157. UTVRĐIVANJE NIŠTAVOSTI BRAKA NAKON OSTAVIOČEVE SMRTI Kod ovog slučaja irelevantno je ko je pokrenuo postupak za poništenje braka (ostavilac, ostaviočev supružnik, državni tužilac ili neko drugo zainteresovano lice).Bitno je da se brak nakon ostaviočeve smrti oglasi ništavim.

Pravo naslednika da nakon ostaviočeve smrti podignu tužbu za utvrđenje ništavosti braka zavisi od toga da li je ostaviočev brak apsolutno ili relativno ništav.

Ako je ostaviočev brak apsolutno ništav njegovi naslednici mogu da podignu tužbu za utvrđenje ništavosti braka.

U slučaju relativne ništavosti, zakonodavac ne dozvoljava ostaviočevim naslednicima da podignu tužbu za utvrđenje ništavosti braka, ali im ostavlja mogućnost da nastave postupak za poništenje koji je započeo ostavilac.

Da bi došlo do gubitka zakonskog naslednog prava supružnika nije dovoljno da sud nakon ostaviočeve smrti donese presudu kojom utvrđuje da je brak ništav.Potrebno je da se ispuni još jedan uslov koji se tiče nesavesnosti ostaviočevog supružnika – on gubi zakonsko nasledno pravo samo ako je u vreme zaključenja braka znao za uzrok ništavosti.

158. PRESTANAK ZAJEDNICE ŽIVOTA SA OSTAVIOCEM Kada zajednica života između ostavioca i njegovog supružnika trajno prestane za ostaviočevog života, supružnik gubi svojstvo zakonskog naslednika u dva slučaja:1.Ukoliko se prestanak zajednice života može njemu pripisati u krivicu2.Ako je do prestanka zajednice života došlo na osnovu sporazuma sa ostaviocem.

U slučaju obostrane krivice za prestanak zajednice života, supružnik takođe gubi pravo na zakonsko nasleđivanje. Prestanak zajednice života smatra se trajnim kada nisu postojali realni izgledi da se zajednica života ponovo uspostavi.

III NASLEDNOPRAVNI POLOŽAJ RODITELJA159. Roditelji se pojavljuju kao zakonski naslednici u drugom naslednom redu.U zavisnosti od toga da li s njima nasleđuje ostaviočev supružnik, roditelji mogu da naslede svaki po ¼ , odnosno svaki po ½ .Njihov nasledni deo može biti povećan.

160. USLOVI I NAČIN POVEĆANJA – Važi sve isto kao i za povećanje naslednog dela supružnika.Zakonodavac razlikuje:1.Malo povećanje – kada se u korist roditelja konstituiše doživotno ploduživanje na delu zaostavštine2.Veliko povećanje – kada sud odluči da roditelj nasledi celokupnu zaostavštinu

Uslovi za povećanje naslednog dela roditelja su isti kao i uslovi za povećanje naslednog dela supružnika (nemanje nužnih sredstava za život, postavljanje zahteva za povećanje, ocena suda o celishodnosti povećanja).

161. OPTEREĆENA LICA – Kod povećanja naslednog reda roditelja postoji jedna specifičnost, koja se tiče lica na čiji teret roditelj može da zahteva povećanje naslednog dela.Dok supružnik zahtev za povećanje naslednog dela može usmeriti prema bilo kom sanasledniku, kod roditelja treba razlikovati tri situacije:1.Roditelji koji u momentu ostaviočeve smrti žive u zajednici (bračnoj ili vanbračnoj) mogu podneti zahtev za povećanje naslednog dela samo prema ostaviočevom supružniku.U tom slučaju, roditelji ne mogu jedan prema drugome zahtevati povećanje naslednog dela.Da bi uspeli sa zahtevom za povećanje, oba roditelja moraju biti bez nužnih sredstava za život.2.U slučaju da jedan roditelj ne može da nasledi, ili se odrekao nasledstva u svoje ime, drugi roditelj može zahtevati povećanje naslednog dela prema ostaviočevom supružniku, kao i prema reprezentantima roditelja koji nije postao naslednik.3.Kada je zajednica života između ostaviočevih roditelja trajno prestala, roditelj koji nema nužnih sredstava za život može zahtevati povećanje naslednog dela prema drugom roditelju samo ako nije skrivio prestanak zajednice života.

IV DRŽAVA KAO ZAKONSKI NASLEDNIK162. POSTAVLJANJE PROBLEMA – Moguća je situacija da ostavilac umre a da iza sebe ne ostavi srodnike, supružnika, niti testamentarne naslednike (slučaj kaduciteta).U starom rimskom pravu takva zaostavština se nazivala „zaostavština bez gospodara“.Srpsko pravo predviđa da zaostavština bez naslednika postaje državna imovina.

163. POLOŽAJ DRŽAVE KAO ZAKONSKOG NASLEDNIKA – Država ima isti naslednopravni položaj kao i bilo koji drugi zakonski naslednik.Svrstavanjem države među zakonske naslednike zakonodavac ostvaruje tzv.funkciju reda, tj.obezbeđuje da se u pravnom prometu uredno obavljaju svi poslovi povodom ostaviočeve imovine, čime se štite i interesi lica s kojima se ostavilac nalazio u imovinskopravnim odnosima (npr.ostaviočevi poverioci, dužnici i sl.).

Sledstveno tome, država će odgovarati za ostaviočeve dugove i biće u obavezi da ispuni ostaviočeve legate.Država može imati položaj prethodnog naslednika ako je zaveštalac imenovao testamentarnog naslednika pod uslovom, odnosno rokom.

Država se razlikuje od stalih zakonskih naslednika:1.Za državu se kaže da je „prinudni zakonski naslednik“. Ne može se odreći nasledstva, ne može biti isključena iz nasledstva klasičnim negativnim testamentom.

2.Država ne može biti nedostojna za nasleđivanje.

3.Država ne može postati imalac nasledivih prava koja su rezervisana isključivo za fizička lica ili privatnopravne subjekte.Ako u zaostavštini ima takvih prava, ona se gase.Tako, na državu ne mogu preći prava i obaveze davaoca izdržavanja iz ugovora o doživotnom izdržavanju.