NASLEDNI I SREDINSKI ČINIOCI DIMENZIJA

8/6/2019 NASLEDNI I SREDINSKI INIOCI DIMENZIJA

1/17

PSIHOLOGIJA, 2006, Vol. 39 (4), str. 407-423 UDC 159.923:575.1

NASLEDNI I SREDINSKI INIOCI DIMENZIJAAJZENKOVOG PEN I ALTERNATIVNOG

PETOFAKTORSKOG MODELA LINOSTI1

Sneana Smederevac2, Petarolovi3, Duanka Mitrovi,eljka Nikolaevii Branka eki

Odsek za psihologiju, Filozofski fakultet, Novi Sad

Osnovni cilj istraivanja bio je ispitivanje naslednih i sredinskih inilacadimenzija APM i PEN modela. Istraivanje je obuhvatilo 67 parova blizanacaoba pola, 34 para monozigotnih i 33 para dizigotnih, starosti 18 44 godine.

Naslednost osobina linosti iz pomenutih modela ispitivana je biometrijskimmetodom, pri emu su za svaku osobinu testirana dva puna (ACE i ADE) i triredukovana (AE, DE i CE) modela nasleivanja. U prostoru APM,najznaajniji doprinos varijansi dimenzija aktivitet, socijabilnost i impulsivnotraenje senzacija imaju aditivni genetski inioci i nedeljena sredina; zadimenzije anksioznost i agresivnost dominantni genetski efekti imaju vanijuulogu od aditivnih. U prostoru dimenzija PEN modela, indikatori fita idu u

prilog adekvatnosti ACE i redukovanog AE modela za dimenziju neuroticizam,a ACE i redukovanog CE modela za L skalu. Indikatori fita su se pokazali

problematinim za dimenzije ekstraverzija i psihoticizam, ali procena parametara heritabilnosti sugerie da je ekstraverzija najbolje objanjenaefektima aditivne genetske varijanse, deljene sredine i nedeljene sredine, a

psihoticizam efektima deljene i nedeljene sredine.

Kljune rei: heritabilnost, biometrijski metod, alternativni petofaktorski

model linosti, PEN model linosti

1 Rad u okviru projekta "Psiholoke karakteristike drutva u tranziciji" koji finansira Ministarstvonauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije.2 Adresa autora: [email protected]

Autor je stipendista Ministarstva nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije.


2/17

Sneana Smederevac, Petarolovi, Duanka Mitrovi, eljka Nikolaevi i Branka eki

408

UVOD

Najvei korak u prevazilaenju kartezijanskog dualizma u okviru psihologijekao nauke uinio je Hans Ajzenk, tvorac jednog od prvih psihobiolokih modelalinosti (Eysenck, 1953). Njegovi kriterijumi za dobru teorijsku paradigmu, osim tosu pomerili fokus interesovanja sa pitanja ta je linost? na pitanjeKoje istraivakemetode su najefikasnije u procesu dokazivanja i opovrgavanja konstrukata u vezi salinou? (Eysenck, 1991), usmerili su panju velikog broja istraivaa na traganjeza biolokim korelatima ponaanja. Aktuelno se na "tritu" modela i teorija linostimoe uoiti dominacija psihobiolokog pristupa, na razliite nainekonceptualizovanog u radovima Greja (Pickering i Grey, 1999), Klonindera(Cloninger i sar., 1993), Zakermana (Zuckerman, 2002) i sl. Iako su neki od njihzasnovani na kritikama Ajzenkovih osnovnih postavki, zajedniko im je traganje za

biolokim komponentama ponaanja. Meutim, veina teoretiara u ovoj oblastibioloku osnovu ne smatra jedinim etiolokim faktorom u manifestacijama osobinalinosti. Tradicionalne psihobioloke teorije linosti predlau model za razumevanjesloenih interakcija izmeu biolokih i sredinskih uticaja na osobine linosti(slika1).

Geni i spoljanje okruenje ostvaruju zajedniki uticaj na strukturu ifunkcionisanje modanog sistema koji se nalazi u osnovi neke osobine linosti.Individualne razlike u funkcionisanju tog sistema povratno utiu na razlike na planu

ponaanja. Na taj nain se generiu individualne razlike u adaptaciji na ivotno

okruenje, koje mogu da se manifestuju u formi varijacija u normalnom socijalnomponaanju ili u formi osetljivosti za pojavu psihopatolokih fenomena. Na primer, uokviru Ajzenkovog modela, preterana osetljivost autonomnog nervnog sistema moedovesti do emocionalnog uzbuenja koje remeti proces panje i radni uinak iuzrokovati brojne tekoe u ivotu osoba sa visokim neuroticizmom. U osnovi ovogmodela ponaanja nalazi se pretpostavka da je za manifestaciju neke osobinezaduen specifini modani sistem.


3/17

Nasledni i sredinski inioci dimenzija Ajzenkovog PEN i alternativnog petofaktorskog modela

409

Slika 1. Bottom-up model osobina linosti (adaptirano prema Matthews, 2004, p.250)

Meutim, Zakerman smatra da ne postoji izomorfizam izmeu osobina linostii neuropsiholokih sistema. Naime, neuropsiholoki sistemi mogu ostvarivati uticajna razliita manifestna ponaanja, koja, opet, mogu biti povezana sa irokimspektrom osobina linosti. Tako postoji interakcija, a ne nezavisni uticaj modanihsistema na ponaanje. Svaka osobina je podrana sloenim modanim funkcijama, i

svaki modani sistem doprinosi manifestaciji veeg broja osobina (Zuckerman,1991). Na osnovu istraivanja biopsiholoke osnove mnogih osobina linosti,Zakerman je razvio pristup u kom su postulirani razliiti nivoi osobina, kojiomoguuju njihovu adekvatnu deskripciju (Brocke, 2004). Prvi nivo u njegovojhijerarhiji predstavljaju psihometrijski operacionalizovane osobine, koje sezasnivaju na konzistentnim obrascima ponaanja i naviknutim kognitivnimreakcijama u odreenim situacijama (drugi nivo). Ponaanje u raznim situacijama ikognitivni konstrukti bazirani su na procesu uenja i uslovljavanja (trei nivo).Individualne razlike u procesu uslovljavanja se zasnivaju, izmeu ostalog, narazlikama u kortikalnoj fiziologiji (etvrti nivo). Razlike u psihofiziologiji zavise od


4/17


410

pojedinih biohemijskih sistema, kao to su neurotransmiteri, enzimi ili hormoni (petinivo). esti nivo ine neuroloki sistemi koji lee u osnovi funkcionisanjaneurotransmitera. Sedmi nivo se odnosi na informacije o genetskoj strukturi

pojedinih osobina. Za potpuno razumevanje neke osobine linosti neophodno jeprouavanje svih nivoa njenih manifestacija.

Dimenzije alternativnog petofaktorskog modela Zakermana i Kalmana(Zuckerman i sar., 1991) su aktivitet, agresivnost, impulsivno traenje senzacija,anksioznost - neuroticizam i socijabilnost. Svaka od ovih dimenzija posedujespecifine manifestacije na planu ponaanja, osnovu u vidu procesa uslovljavanja,kao i fizioloku, biohemijsku, neuroloku i genetsku osnovu.

U poreenju sa Ajzenkovim modelom, moe se uoiti da samo dimenzijaneuroticizam poseduje istovetan status, u smislu jedne od dimenzija na najviemnivou hijerarhijske organizacije linosti. Ostale dimenzije obuhvataju Ajzenkov

prostor ekstraverzije (aktivitet i socijabilnost) i psihoticizma (agresivnost iimpulsivno traenje senzacija). Imajui u vidu sve modifikacije Ajzenkovog modela,usmerene uglavnom na sadraj ekstraverzije i psihoticizma, ovakva preraspodelasnaga deluje opravdano, posebno zbog svoje jasne empirijske podrke.

Slinost izmeu ova dva modela ne zaustavlja se na deskriptivnom nivou, negoobuhvata i brojne istovetne kauzalne aspekte relevantnih osobina, kao i znaaj koji

pripisuju naslednim osnovama ponaanja. Na primer, na fiziolokom planu,dimenziju ekstraverzija u Ajzenkovom modelu definie optimalan nivo kortikalnoguzbuenja. Kada su Mogun i Moruci (1949, prema Lurija, 1983) otkrili funkcionalniznaaj retikularne formacije, posebno za procese budnosti i panje, Ajzenk je meu

prvima uoio primenljivost njihovog otkria u oblasti psihologije linosti. Introvertekarakterie retikularna formacija iji aktivirajui deo ima nizak prag pobuivanja.Posledica toga je izraenija kortikalna ekscitacija, koja podstie inhibitornodelovanje korteksa na nie centre. Na bihevioralnom planu, ovaj proces semanifestuje kao inhibirano ponaanje introverata. Ekstraverti imaju izraenijukortikalnu inhibiciju, koja onemoguava inhibitorno delovanje korteksa na niecentre, to na bihevioralnom planu za posledicu ima impulsivnije i spontanije

ponaanje. Meutim, Zakerman smatra da su fizioloki procesi koji lee u osnovikortikalne ekscitacije ili inhibicije vani za sve bazine dimenzije linosti. Teorijomoptimalnog uzbuenja moe se delimino objasniti dimenzija ekstraverzije, ali iimpulsivnog traenja senzacija. Sa druge strane, veliku ulogu u objanjenju ovihdimenzija ima i niska aktivnost monoamin oksidaze (MAO), koja je povezana saserotoninom. Nasuprot tome, visoke aktivnosti MAO povezane su sa aktivnostima

poput spavanja, gledanja TV-a i sl.Bioloka osnova dimenzije psihoticizam takoe je veoma sloena. U prvo

vreme Ajzenk je smatrao da je u pitanju testosteron, koji spada u grupu androgena,odnosno vrste steroidnih hormona koji razvijaju i odravaju maskulinost (Mazur andBoot, 1998). Iako se ovaj hormon nalazi i u adrenalnom korteksu i u ovarijumu kodena, u najveoj meri se moe pronai u testisima. Mukarci imaju 10 puta vii nivotestosterona u odnosu na ene. Ovaj hormon je u direktnoj vezi sa agresivnou iagresivnim ponaanjem. Meutim, brojna istraivanja su pokazala da impulsivnost i


5/17


411

agresivnost negativno koreliraju sa nivoom MAO-a, koji ima ulogu u razgradnjimonoamina norepinefrina, dopamina i serotonina (Halverson i sar., 1994). PremaZakermanovom stavu, hormonalni i biohemijski sistemi mogu imati ravnopravnu

ulogu u objanjenju ponaanja kao to su agresivnost i impulsivno traenjesenzacija, koje smatra dimenzijama sa jasnijom biolokom osnovom od

psihoticizma. Najbolju ilustraciju za Zakermanov stav prema sloenim biolokim

determinantama ponaanja prua dimenzija neuroticizam, za koju je Ajzenk(Eysenck, 1953) smatrao da, takoe, moe biti objanjena u terminima aktivacije,ali simpatikog nervnog sistema ili visceralnog mozga. Visceralni mozak odnosi sena limbiki sistem, koji se sastoji od hipokampusa, amigdale, septuma ihipotalamusa i regulie emocionalna stanja kao to su strah, agresija i seks. Rad srca,krvni pritisak, provodljivost koe, znojenje, ubrzano disanje i muskularna tenzija

mogu na prvom mestu biti mere nivoa aktivacije visceralnog mozga (Eysenck,1953). Zakerman smatra da osobina neuroticizma moe imati nekoliko moguihizvora (slika 2), kao to su biohemijski uticaji na emocionalna stanja, subkortikalnestrukture, ali i razliiti kognitivni procesi vieg reda. Iako dimenziju neuroticizam

bazino odreuje emocionalno stanje anksioznosti, ona moe u velikoj meri bitimodulirana i agresivnou. Ulogu okidaa za pojavu raznih negativnih emocionalnihstanja mogu imati i kognitivni procesi, kao to je tenja za poznatim i sigurnimsituacijama ili ljudima, koji se zasnivaju na nauenim obrascima reagovanja nanagradu ili kaznu.


6/17


412

Slika 2: Zakermanov psihobioloki model neuroticizma (adaptirano prema Zuckerman, 1991)

Dakle, savremeni psihobioloki modeli naputaju redukcionistika gleditakarakteristina za njihove prethodnike, posmatrajui relacije izmeu fiziolokih i

psiholokih karakteristika kao posledicu sloenih interakcija. Pored pretpostavke ofiziolokoj uslovljenosti psihikih procesa, jedan od aksioma psihobiolokog

pristupa predstavlja teza o njihovoj genetskoj predisponiranosti. Znaajnu ulogu ukonceptualizaciji psihobiolokih modela imala su istraivanja u domenu

bihevioralne genetike.


7/17


413

Od 1953. godine, kada su Dejms Votson i Frensis Krik (Zuckerman, 1991)doli do epohalnog otkria o molekularnoj grai dezoksiribonukleinske kiseline(DNK), koja predstavlja osnovu gena i koja je znaajna za nasleivanje, poela su

intenzivna istraivanja i eksperimenti vezani za manipulaciju gena. Poeo je da serazvija genetski inenjering, ali i bihevioralna genetika, koja je za cilj imala

prouavanje uticaja genetskog sastava organizma na ponaanje i meusobno dejstvonaslea i sredine u definisanju ponaanja jedinke.

Osnovni nain ispitivanja nasledne osnove osobina linosti su blizanakestudije. Najee korien nacrt zasniva se na ispitivanju fenotipske slinosti izmeumonozigotnih i dizigotnih blizanaca odraslih zajedno. Poto su MZ blizanci kojiodrastaju zajedno genetski potpuno identini i poto dele zajedniko okruenje,svaka slinost meu njima moe se pripisati ovim dvema komponentama.Razliitost koja se javlja kod MZ blizanaca moe se objasniti uticajem nedeljene

sredine, ali i grekom merenja. Isto tako, slinost DZ blizanaca koji su odraslizajedno moe se objasniti zajednikom sredinom i genima koje dele. Meutim,poto DZ blizanci u proseku dele samo 50% svojih gena, svaka slinost meu njimausled genetskog uticaja bie nia nego kod MZ blizanaca. Ono to je drugaije uodnosu na MZ blizance jeste to da se razliitost koja se javlja kod DZ blizanaca

pripisuje uticaju nedeljene sredine i uticaju gena koji su jedinstveni za svakogblizanca.Opisani metod ne procenjuje samo uticaj genetike ve i sredinski uticaj. Uvekkada je koeficijent heritabilnosti manji od 100%, model ukazuje na postojanje isredinskog faktora koji utie na fenotip. Pored zajednike sredine, pod kojom se

podrazumevaju prihodi roditelja, uslovi stanovanja itd., postoji i nedeljena sredina

koja je zasluna za razlike koje postoje meu blizancima iako su odrasli u jednojistoj porodici. U nedeljene sredinske uticaje se izmeu ostalog ubrajaju nesrenisluajevi, razliiti roditeljski tretman, razliite vrnjake grupe itd.

Rezultati dosadanjih istraivanja ukazuju na znaajan udeo aditivine genetskevarijanse na osobine linosti PEN i AP modela. Na primer, rezultati blizanakihstudija uglavnom pokazuju da je udeo genetskih faktora u objanjenju varijanse zadimenzije PEN modela (Rushton, 1998), ali i alternativnog petofaktorskog modela(Angleitner i sar. 2004) oko 50%. Meutim, veina dosadanjih studija oslanjala sena izraunavanje indeksa heritabilnosti, tzv. Falkonerovog indeksa, koji predstavljaudvostruenu razliku korelacije izmeu monozigotnih i korelacije izmeu dizigotnih

blizanaca. Poslednjih decenija razvijeni su pouzdaniji naini procene genetskevarijanse u opisivanju osobina linosti, a najpoznatiji je tzv. biometrijski metod(Neale i Maes, 2004). Biometrijski genetiki pristup usmeren je na otkrivanjelatentnih (neopaenih) uzroka varijacija fenotipskih karakteristika (Neale i Maes,2004), a njegovu metodoloku okosnicu u poslednje vreme predstavlja analizastrukture kovarijansi.

Osnovni cilj ovog istraivanja usmeren je na utvrivanje genetskog isredinskog uticaja na fenotipske individualne razlike, operacionalizovanedimenzijama linosti PEN i alternativnog petofaktorskog modela. Udeo pojedinihizvora varijanse fenotipa testiran je biometrijskim metodom (Neale i Maes, 2004).


8/17


414

METOD

Instrumenti

U istraivanju su primenjeni sledei instrumenti:Eysenck Personality Questionnaire (EPQ-R; Eysenck i Eysenck, 1991) sastoji

se od 102 stavke (adaptacija i prevod Momirovi, Ignjatovi i ipka), sa binarnimformatom odgovora. Sadri etiri subskale - neuroticizam (N), ekstraverzija (E),

psihoticizam (P) i L skalu.Zuckerman-Kuhlman Personality Questionnaire (ZKPQ-50; Zuckerman, 2002)

obuhvata 50 stavki sa binarnim formatom odgovora.1. Aktivitet (ACT). Aktivitet obuhvata indikatore potrebe za generalnom

aktivnou, kao i nestrpljivost i uznemirenost u situacijama u kojima ne postojimogunost da se te potrebe manifestuju. Jedan deo stavki odnosi se na sklonost katekim i izazovnim poslovima, koji se obavljaju uz mnogo uloene energije i truda.

2. Agresivnost - Hostilnost (Agg-Host). Obuhvata indikatore tendencije kaverbalnoj agresivnosti, kao i uvredljivog, neobazrivog ili antisocijalnog ponaanja,osvetoljubivost, zluradost i nestrpljivost sa drugima.

3. Impulsivno traenje senzacija (ImpSS). Ova dimenzija obuhvata markeretendencije ka impulsivnom ponaanju i nemogunou planiranja. Prisutni suindikatori sklonosti ka uzbuenju i nepredvidivim situacijama, kao i potrebu za

stalnim promenama i novinama.4. Neuroticizam - Anksioznost (N-Anx). Stavke u okviru ove dimenzije

odnose se na emocionalnu uznemirenost, napetost, zabrinutost, straljivost,opsesivnu neodlunost i osetljivost na kritiku.

5. Socijabilnost (Sy). U najveoj meri okuplja indikatore uivanja u zabavamai velikom broju prijatelja, ali i netolerancije na socijalnu izolaciju.

Tabela 1: Metrijske karakteristike subskala upitnika EPQ102 i ZKPQ- 50-CC N MSA tet rp

E 23 0.81 0.9130 0.4045

N 21 0.7613 0.9216 0.3531L 21 0.8048 0.9193 0.3696

P 37 0.5779 0.8482 0.3486

AKT 10 0.7415 0.8231 0.3331

AGR 10 0.6935 0.7249 0.2334

SOC 10 0.7508 0.8464 0.3676

IMPSS 10 0.789 0.8076 0.3078

ANX/N 10 0.8279 0.8765 0.4251

(MSA- normalizovani Kajzer-Majer-Olkinov koeficijent reprezentativnosti; tet- Kronbahov alfakoeficijent pouzdanosti; rp- prosena interkorelacija ajtema)


9/17


415

Pokazatelji pouzdanosti i homogenosti subskala izraunati su na matricamatetrahorinih korelacija. Rezultati u celini pokazuju solidne metrijske karakteristikesubskala oba instrumenta. Na neto nie koeficijente pouzdanosti upitnika ZKPQ-

50-CC po svoj prilici je uticala duina njegovih subskala. Naime, u istraivanju jeprimenjena skraena forma instrumenta, ije subskale obuhvataju po 10 stavki.

Uzorak

U istraivanju su uestvovala 34 para monozigotnih i 33 para dizigotnihblizanaca (istoga pola), koji su odrasli zajedno. Obuhvaeni su ispitanici u rasponuod 18 do 44 godine starosti. Prosena starost ispitanika iznosila je 25,78 godina. 13

parova monozigotnih i 13 parova dizigotnih blizanaca je bilo mukog pola, a 21 parmonozigotnih i 20 parova dizigotnih blizanaca enskog pola.

Varijable i postupak

Nezavisnu varijablu u ovom istraivanju ini pripadnost grupi monozigotnih ilidizigotnih blizanaca. Jednu grupu zavisnih varijabli ine faktorski skorovi na prvimglavnim komponentama subskala upitnika EPQ- Ekstraverzija, Neurotizicam,Psihoticizam i Socijalna poeljnost. Drugu grupu zavisnih varijabli ine faktorski

skorovi na prvim glavnim komponentama subskala upitnika ZKPQ-50-CC.Uee blizanaca u studiji bilo je dobrovoljno. Parovi blizanaca testirani suindividualno, uz obavezno prisustvo istraivaa. Jedan deo testiranih blizanaca

pripadao je bliem okruenju ispitivaa. Ostatak uzorka sakupljen je uz pomoprijatelja i roaka. Prikupljanje uzorka trajalo je od septembra do decembra meseca2005. godine. Istraivanje je obuhvatilo ispitanike sa teritorije Srbije.

REZULTATI

Za svaku osobinu linosti iz PEN modela i APM formirano je nekolikohipotetskih, tzv. jednostavnih genetskih modela heritabilnosti (Neale i Maes, 2004),koji su analizirani metodom strukturalnih jednaina u statistikom programskom

paketu Mx (Neale i sar., 2003). Ovaj postupak prua podatke kako o fitu(kongruencija modela i empirijskih podataka) celokupnog modela, tako i odoprinosu pojedinanih latentnih izvora varijanse. U analizi se prvo procenjuje udeotri izvora varijanse:

1) aditivni genetski efekti (a)2) efekti zajednike sredine koju dele blizanci (c)


10/17


416

3) nedeljena sredina i greka merenja (e)Ako se u ACE modelu ne registruje znaajan udeo deljene sredine (c),

primenjuje se alternativni ADE model, u kom se parametar C zamenjuje parametrom

D, koji se odnosi na efekat neaditivne genetske varijanse. U sluaju da puni modelinisu u skladu sa empirijskim podacima (to se procenjuje na osnovu vie pokazateljafita), testiraju se tzv. redukovani modeli, koji ukljuuju dva (AE, DE ili CE) izvoravarijanse.

Rezultati pokazuju da se za dimenzije APM mogu pruiti adekvatnaobjanjenja o relativnim izvorima varijanse (tabela 2). Za dimenzije aktivitet,socijabilnost i impulsivno traenje senzacija puni ACE modeli pokazuju dobreindikatore fita, iako su indikatori AE redukovanih modela za ove dimenzijeadekvatniji. To znai da najznaajniji doprinos varijansi ovih dimenzija imajuaditivni genetski inioci i nedeljena sredina (koja uvek ukljuuje i greku merenja).

Za dimenzije anksioznost i agresivnost primenljivim su se pokazali puni ADE iredukovani DE modeli. U sluaju ovih dimenzija dominantni genetski efekti imajuvaniju ulogu od aditivnih.

Tabela 2: Univarijatne genetike analize subskala upitnika ZKPQ-50-CC i EPQ102: punimodeli

fit procena parametaraSupskala mode

l p AIC

RMSEA

a2 c2 d2 e2

AKTIVITET

(ZKPQ)ACE 0,465 0,926 -5,53 0,000 0,360 0,130 - 0,533

AGRESIVNOST(ZKPQ)

ADE 0,204 0,977 -5,79 0,000 0,000 - 0,462 0,533

SOCIJABILNOST(ZKPQ)

ACE 4,733 0,192 -1,27 0,133 0,221 0,221 - 0,504

IMPULSIVNOTRAENJESENZACIJA(ZKPQ)

ACE 0,381 0,944 -5,62 0,000 0,314 0,137 - 0,563

ANKSIOZNOST/NEUROTICIZAM(ZKPQ)

ADE 3,746 0,290 -2,25 0,087 0,270 - 0,397 0,348

EKSTRAVERZIJA

(EPQ) ACE 13,6 0 7,56 0,33 0,336 0,397 - 0,281NEUROTICIZAM(EPQ)

ACE 1,12 0,77 -4,88 0 0,176 0,449 - 0,372

L SKALA (EPQ) ACE 3,06 0,38 -2,94 0,04 0,000 0,250 - 0,723PSIHOTICIZAM(EPQ)

ACE 15,2 0 9,20 0,35 0,048 0,384 - 0,563

a2 - aditivna genetska varijansa; c2 - deljena sredinska varijansa; d2 - neaditivna genetska varijansa;e2 - nedeljena sredinska varijansa

Kada su u pitanju subskale upitnika EPQ-102, pojavili su se problemi prilikomevaluacije modela. Naime, indikatori fita idu u prilog adekvatnosti ACE i


11/17


417

redukovanog AE modela za dimenziju neuroticizam, a ACE i redukovanog CEmodela za L skalu. Meutim, Hi kvadrat testovi za dimenzije ekstraverzija i

psihoticizam su znaajni, ali su procenjene varijanse veoma informativne i zbog toga

ipak interpretirane, uz, naravno, ogranienja koja proizilaze iz takvog rezultata.Trebalo bi imati u vidu da je Hi kvadrat test mera koja je veoma osetljiva na veliinuuzorka i da se u meta-analizama obino ne koristi kao relevantan parametar (Munafoi Flint, 2004). U sluaju ovih dimenzija isprobani su svi potencijalno primenljivimodeli, pri emu su rezultati jednako problematini i ukazuju na verovatnou ueavarijanse greke koja je znaajno uticala na vrednosti indikatora fita. Ako sezanemare pomenute tekoe, parametri procenjene varijanse su za ove dimenzijenajadekvatniji u sluaju punog ACE modela. Ekstraverzija je najbolje objanjenaefektima aditivne genetske varijanse (a2 = 0,34), deljene sredine (c2 = 0,40) inedeljene sredine (e2 = 0,28), a psihoticizam efektima deljene (c2 = 0, 38) i

nedeljene (e2

= 0,56) sredine.

Tabela 3. Univarijatne genetike analize subskala upitnika ZKPQ-50-CC i EPQ102: redukovanimodeli

fit procena parametaraSupskala najbolji

model P AIC

RMSEA

a2 c2 d2 e2

AKTIVITET(ZKPQ)

AE 0,604 0,963 -7,39 0,000 0,504 - 0,518

AGRESIVNOST

(ZKPQ) DE 0,204 0,995 -7,79 0,000 - 0,462 0,533SOCIJABILNOST(ZKPQ)

AE 5,358 0,253 -2,64 0,101 0,490 - 0,462

IMPULSIVNOTRAENJESENZACIJA(ZKPQ)

AE 0,561 0,967 -7,44 0,000 0,476 - 0,533

ANKSIOZNOST/NEUROTICIZAM(ZKPQ)

DE 6,845 0,144 -1,15 0,133 - 0,624 0,348

NEUROTICIZAM(EPQ)

AE 3,447 0,486 -4,55 0,065 0,640 - 0,336

L SKALA (EPQ) AE 3,055 0,549 -4,49 0,000 - 0,25 - 0,723

a2

- aditivna genetska varijansa; c2

- deljena sredinska varijansa; d2

- neaditivna genetska varijansa;e2 - nedeljena sredinska varijansa

DISKUSIJA

Obrazac slinosti meu blizancima u skladu je sa rezultatima relevantnihistraivanja u ovoj oblasti (Angleitner i sar. 2004). Za veinu dimenzija AP modelavarijansu dele aditivni genetski uticaji i uticaji nedeljene sredine. Za skale aktiviteta,


12/17


418

impulsivnosti i socijabilnosti AE redukovani model najbolje fituje i pokazuje se da je oko polovine varijanse objanjeno aditivnim genetskim efektima (od 0,48 do0,50). U pitanju su dimenzije linosti koje se verovatno poligenski nasleuju, ali u

ijem oblikovanju vanu ulogu imaju nedeljeni sredinski uticaji.Verovatno je fizioloka osnova dimenzija agresivnost i anksioznost u veoj

meri odreena dominantnim genetskim uticajima, kao i uticajima nedeljene sredine.Rezultati istraivanja o fiziolokoj osnovi agresivnosti pokazuju znaajnu

povezanost metabolizma serotonina i dopamina sa ovom dimenzijom. Jedno odnajznaajnijih otkria savremene genetike je povezanost dopaminskog receptoraDRD4 i osobina linosti kao to je traenje novina (Lang, 2005). Studija jedne

porodice (Brunner i sar., 1993, prema Mathews i sar., 2003) sa istorijom nasilnikogponaanja kod mukih lanova, pokazala je prisustvo strukturalne mutacije gena zaenzim monoamin oksidazu A. Niska aktivnost ovog enzima takoe je povezana sa

agresivnim ponaanjem. Meutim, u istraivanjima koja su usledila rezultati nisudosledno potvrivali ovakve relacije, te je potraga za genima koji su odgovorni zaspecifine oblike ponaanja ili osobine linosti jo uvek u zaetku.

Rezultati ipak nisu konzistentni u pogledu doprinosa koji ostvaruju razliitekomponente varijanse dimenzijama oba modela slinim po konceptualnimosnovama. Na primer, neuroticizam iz EPQ-102 najadekvatnije opisuje ACE,odnosno redukovani AE model, a anksioznost iz ZKPQ-50-CC ADE, odnosnoredukovani DE model. U istraivanju na nemakom uzorku takoe se pokazalo da seanksioznost moe adekvatno objasniti neaditivnom genetskom (d2 = 0,43) inedeljenom sredinskom (e2 = 0,57) varijansom (Angleitner i sar., 2004). U

objanjenju fenotipske varijanse neuroticizma iz Ajzenkovog modela uglavnom sepotvruje adekvatnim AE model (Birley i sar., 2006; Gillespie i sar., 2001). Dakle,rezultati ovog istraivanja su konzistentni sa rezultatima drugih blizanakih studija,ali to nije dovoljno za tumaenje ove diskrepance. Mogue je ove razlike potraiti urazliitim konceptualizacijama dimenzija neuroticizam i anksioznost. Anksioznost izAPM je specifinija dimenzija, u kojoj dominiraju vegetativne manifestacijeanksioznosti, te je verovatnije da je njena fizioloka osnova u veoj meri odreenadominantnom genetskom varijansom. Sa druge strane, neuroticizam iz PEN modela

je optiji konstrukt, koji obuhvata iri spektar stanja negativnog afektiviteta, to uveoj meri moe biti saglasno sa pretpostavkama poligenskog modela nasleivanja.

Ajzenk (Eysenck, 1953) je pretpostavio znaajan uticaj sredine na razvojsklonosti ka socijalnom konformizmu, koji, kada se ukloni potreba zadisimulacijom, moe predstavljati osnovni predmet merenja L skale. RedukovaniCE model, koji ima najbolje indikatore fita kada je ova dimenzija u pitanju,

potvruje ove pretpostavke o zanemarljivom udelu genetske varijanse u objanjenjuove dimenzije.Podatak da testirani modeli za ekstraverziju i psihoticizam ne fituju ne govorinuno o nevalidnosti rezultata, ve naprosto o neusklaenosti modela nasleivanja Ei P sa pretpostavkama formiranim na osnovu tipinih modela nasleivanja. Problemisa dimenzijama ekstraverzija i psihoticizam najverovatnije predstavljaju posledicunjihove upitnike operacionalizacije. Mogue je da njihova teorijskakonceptualizacija, koja se u velikoj meri zasniva na funkcionisanju fiziolokih


13/17


419

sistema, nije u skladu sa upitnikom operacionalizacijom, iji se sadrajprevashodno odnosi na socijalne aspekte ovih osobina. Verovatnoa da je procenaizvora varijanse kod ovih dimenzija bila pod znaajnim uticajem greke merenja je

velika. Zanimljiv podatak je da Falkonerov indeks heritabilnosti za dimenzijuekstraverzija a2 = 0,36, a za psihoticizam a2 = 0,52. Mogue je da primena

biometrijskih statistikih procedura dovodi do suptilnije procene izvora varijanse,koji nisu uvek u skladu sa decenijama favorizovanim Falkonerovim indeksima.

Rezultati ovog istraivanja podravaju stav koji je proizaao iz dosadanjihgenetikih studija da je uticaj zajednikih sredinskih faktora na osobine linostizanemarljiv (Plomin i Caspi, 1999). To je jedan od najvanijih nalaza u ovoj oblasti.

Naime, zajednika sredina odgovorna je za veoma mali procenat varijanse osobinalinosti. lanovi jedne porodice veoma lie kada su u pitanju osobine linosti, na

prvom mestu zbog zajednikog genetskog uticaja, a ne zbog deljene porodine

sredine. Ovaj rezultat ukazuje na to da u formiranju linosti vanu ulogu imajunedeljeni, razliiti sredinski uticaji (Plomin i Caspi, 1999). To su oni sredinskiuticaji koje lanovi porodice ne dele, odnosno koji su jedinstveni za individuu. U

pitanju su razliiti porodini tretman, relacije sa vanporodinim okruenjem, raznidogaaji, poput bolesti i sl.

Jedino odstupanje od tendencije da se varijansa deljene sredine pokazujezanemarljivom u objanjenju fenotipa javlja se kod dimenzija ekstraverzija i

psihoticizam. Naime, u oba sluaja aditivna sredinska varijansa je procenjena kaovia od uobiajene, a za dimenziju ekstraverzija ima ak viu vrednost od nedeljenihsredinskih uticaja. To bi znailo da bi se ekstraverzija mogla objasniti varijansom

aditivnih genetskih, deljenih sredinskih i, u najmanjoj meri, nedeljenih sredinskihefekata. Mogue je da se uticaj deljene sredine ogleda u karakteristinim porodinimobrascima odgovora na temperamentalne dispozicije dece, putem potkrepljenja

prihvatljivih manifestacija temperamenta. To znai da e u porodicama safleksibilnijim sistemom pravila ekstravertna deca imati vie prilike da razviju svojedispozicije nego u rigidnim porodicama. U tom kontekstu, varijansa nedeljenesredine moda zaista nema preveliku ulogu u oblikovanju ovog sistema linosti, alidoprinosi njegovim manifestacijama na planu ponaanja. U sklopu blizanakestudije, Bergeman i saradnici (Bergeman i sar., 1988, prema Matthews i sar., 2003)su proveravali da li individue razliitih genotipova razliito reaguju na spefcifinesredinske uticaje. Jedan od zanimljivih rezultata koje su dobili odnosi se naekstraverziju. Naime, autori su pronali da osobe sa genotipski niskomekstraverzijom (uroeno introvertne osobe) koje su odrasle u sredini sa niskimnivoom kontrole, postiu znaajno vie skorove na ekstraverziji od osoba sagenotipski niskom ekstraverzijom koje su podizane u sredini sa visokim nivoomkontrole. Ipak, fizioloka osnova ekstraverzije jo uvek nije dovoljno ispitana i svaki

pokuaj objanjenja dobijenog rezultata u vezi sa njom ukljuuje visok stepenspekulacije.Efekti procenjenih varijansi za dimenziju psihoticizam ukazuju iskljuivo nadoprinos deljene i nedeljene sredine njenim fenotipskim varijacijama, to jesvojevrsni paradoks. Naime, fizioloka osnova ove dimenzije bila je predmet

prouavanja mnogih studija (Matthews i sar., 2003) i ovakav rezultat ukazuje na


14/17


420

potrebu za preciznijim definisanjem relacija izmeu biolokih sistema i ponaanja.Konstrukt psihoticizma obuhvata niz osobina, iji je zajedniki imeniteljnekonvencionalnost i antisocijalna orijentacija, koja ukljuuje agresivno i

impulsivno reagovanje u provokativnim situacijama. Usmeravanjem panjeiskljuivo na fizioloke indikatore (poput testosterona, MAO, serotonina ilidopamina) autori najee zanemaruju efekat sredinskih inilaca u razvijanjuovakvih obrazaca ponaanja. Verovatno je da bioloki sistemi u velikoj meridoprinose modulaciji afektivnih stanja karakteristinih za psihoticizam, ali sredinskiuticaji u vidu moralnih normi, pravila ponaanja i prateih mehanizama za njihovouobliavanje imaju presudnu ulogu u njegovim manifestacijama.

Na kraju, nekoliko rei u vezi sa primenjenom metodologijom istraivanja.Iako je pristup koji propagira dekompoziciju varijanse kritikovan, budui dazanemaruje neke vane izvore genetske varijanse i neprimenljiv je na individue (ve

samo na populacije) (Lewontin, 1974, prema Downes, 2004), u oblasti genetike ponaanja, a naroito osobina linosti, ne postoji adekvatniji metod za procenuheritabilnosti. Primena suptilnijih statistikih procedura, poput analize kovarijansnihstruktura, moe pomoi da se ove tekoe bar donekle prevaziu, s obzirom daomoguava kombinovanje bihevioralno- genetikog (dekompozicija latentnihgeneratora varijanse) i psiholokog modela miljenja (analiza latentnih strukturageneralno) (Neale i Maes, 2004).

ZAKLJUCI

Rezultati istraivanja ukazuju da se dimenzije alternativnog petofaktorskogmodela u veoj meri mogu objasniti primenjenim biometrijskim modelima, to nijesluaj sa dimenzijama PEN modela. To ne znai da su PEN dimenzije u manjoj meriuslovljene genetskim faktorima, ve samo da njihov vii status u hijerarhiji osobinalinosti (a samim tim i vea uoptenost sadraja) oteava jasnu distinkciju naslednihi sredinskih izvora varijanse.

Najvaniji rezultat ove, kao i prethodnih studija blizanaca (Plomin i Caspi,1999), jeste da je nedeljena sredinska varijansa veoma vaan inilac fenotipskih

individualnih razlika. Ona se pokazuje kao najznaajniji inilac oblikovanja usluaju svih osobina alternativnog petofaktorskog modela osim anksioznosti, kao i uoblikovanju svih osobina Ajzenkovog modela osim ekstraverzije. To ukazuje na

potrebu da se istraivanja u ovoj oblasti usmere na sredinske inioce unutar porodicekoji doprinose razlikama izmeu njenih lanova.


15/17


421

LITERATURA

Angleitner, A., Riemann, R. & Spinath, F. M. (2004). Investigating the ZKPQ - III -R: Psychometric properties, Relations to the Five-Factor Model, and Geneticand Environmental Influenceses on its Scales and Facets. U R.M. Stelmack (Ed)On The Psychobiology of Personality: Essays in Honor of Marvin Zuckerman.Amsterdam, Elsevier(str. 89 - 105).

Birley, A. J., Gillespie, N. A., Heath, A. C., Sullivan, P. F., Boomsma, D. I. &Martin, N. G. (2006). Heritability and nineteen-year stability of long anf short

EPQ-R Neuroticism scales. Personality and Individual Differences, 40, 737 -747.Brocke, B. (2004). The Multilevel Approach in Sensation Seeking: Potentials andFindings of a Four-Level Research Program. U R.M. Stelmack (Ed.) On The

Psychobiology of Personality: Essays in Honor of Marvin Zuckerman.Amsterdam, Elsevier(str. 267 293).

Cloninger, C. R., vraki, D. M. & Przybeck, T. R. (1993). A Psychobiologicalmodel of temperament and character,Archive of General Psychiatry, 50, 975 -989.Downes, S. M. (2004). Heredity and Heritability. Retrieved June 8, 2006 fromhttp://plato.stanford.edu/ archives/fall2004/entries/heredity/.

Eysenck, H. J. (1947).Dimensions of Personality. London, Routledge and K. Paul.Eysenck, H. J. (1953). The Structure of Human Personality. London, Methuen.Eysenck, H. J. (1991). Dimensions of personality: 16, 5, or 3? Criteria for a

taxonomic paradigm.Personality and Individual Differences, 12, 773-790.Eysenck, H. J. & Eysenck, S. B. G. (1991). Manual of the Eysenck Personality

Scales (EPQ Adults). London, Hodder and Stoughton.Gillespie, N. A., Johnstone, S. J., Boyce, P., Heath, A. C., & Martin, N. G. (2001).

The genetic and environmental relationship between the interpersonal sensitivitymeasure (IPSM) and the personality dimensions of Eysenck and Cloninger.

Personality and Individual Differences, 31, 1039 - 1051.Halverson, C. F., Kohnstamm, G. A. & Martin, R. P. (1994). The Developing

Structure of Temperament and Personaliy from Infancy to Adulthood. Hilsdale,

Lawrence Erlbaum Ass.Lang, K. L. (2005). The Bihevioral Genetics and Psychophatology: A Clinical

Guide. Mahvah, N. J., Erlbaum.Lurija, A. R. (1983). Osnovi neuropsihologije. Beograd, Nolit.Matthews, G. (2004). Neuroticism from the topdown: Psychophysiology and

negative emotionality. U R. M. Stelmack (Ed.) On The Psychobiology ofPersonality: Essays in Honor of Marvin Zuckerman. Amsterdam, Elsevier (str.249 266).Matthews, G., Deary, I. J. & Whiteman, M. C. (2003). Personality traits (2ndedition). Cambridge, Cambridge University Press.


16/17


422

Mazur, A. & Boot, A. (1998). Testosterone and dominance in men. Behavioral andBrain Sciences, 21, 353 397.

Mitrovi, D. i Smederevac, S. (2005). Relacije izmeu agresivnosti i dimenzija

linosti Modela "pet velikih".Pedagoka stvarnost, 5-6, 456 - 471.Munafo, M. R. & Flint, J. (2004). Meta-analysis of genetic association studies.

Trends in Genetics, 20, 439 444. Neale, M. C., Boker, S. M., Xie, G. & Maes, H. H. (2003). Mx: Statistical

Modeling. Richmond (VA), Department of Psychiatry.Neale, M. C. & Maes, H. M. H. (2004). Methodology for Genetic Studies of Twins

and Families. Dordrecht, Kluwer.Pickering, A. D. & Gray, J. A. (1999). The neuroscience of personality. U L. A.

Pervin & O. P. John (Eds.) Handbook of Personality: Theory and Research.New York, The Guilford Press (str. 277299).

Plomin, R. & Caspi, A. (1999). Behavioral Genetics and Personality. U L. A. Pervin& O. P. John (Eds.)Handbook of Personality: Theory and Research.New York,The Guilford Press (str. 251 - 276).

Rietveld, M. J. H., Posthuma, D., Dolan, C. V. & Boomsma, D. I. (2003). ADHD:Sibling interaction or dominance: An evaluation of statistical power. BehaviorGenetics, 33, 247 255.

Rushton, P. (1998). H. J. Eysenck's contribution to behavioral genetics.Psihologija,31(3), 205 - 214.

Schmitz, P. G. (2004). On the Alternative Five-Factor Model: Structure andCorrelates. U R. M. Stelmack (Ed.) On The Psychobiology of Personality:

Essays in Honor of Marvin Zuckerman. Amsterdam, Elsevier (str. 65 87).Zuckerman, M. (1991). Psychobiology of personality. Cambridge, CambridgeUniversity Press.

Zuckerman, M. (2002). Zuckerman-Kuhlman Personality Questionnaire (ZKPQ):An alternative five factorial model. U B. De Raad & M. Perusini (Eds.)Big Five

Assessment. Seattle, Hogrefe and Huber Publishers (str. 377 - 396).


17/17


423

ABSTRACT

HERITABILITY OF DIMENSIONS OF EYSENCK'S

PEN MODEL AND THE ALTERNATIVE FIVE-FACTOR

MODEL OF PERSONALITY

Sneana Smederevac, Petarolovi, Duanka Mitrovi,eljka Nikolaeviand Branka eki

Department of Psychology, University of Novi Sad

The main aim of this study is to estimate the heritability of AFFM and PENdimensions, including 67 pairs of twins (34 monozygotic and 33 dizygotic) of bothgenders, aged 18 44. The heritability has been estimated by the biometric method,two full (ACE and ADE) and three reduced (AE, DE and CE) models tested for each

personality trait. Taking into consideration the AFFM dimensions, additive geneticfactors and a non-shared environment contribute the most significantly to the pheno-typic variation of activity, sociability and the impulsive sensation seeking; anxietyand aggressiveness are best accounted for by the dominant genetic effects. In thePEN domain, fit indicators suggest that ACE and the reduced AE models providethe best explanation for the phenotypic manifestations of neuroticism, while ACEand CE models account for the variation of L scale. Although the fit indicators cal-culated for extraversion and psychotic behavior are somewhat problematic, the pa-rameter estimates show that extraversion is best accounted for by the additive ge-netic variance, shared environmental effects, and the non-shared environment,whereas psychotic behavior is the most adequately explained by both shared andnon-shared environmental effects.

Keywords: heritability, biometric method, alternative five-factor model of per-sonality, PEN model of personality

RAD PRIMLJEN: 31.08.2006.

Documents

NASLEDNI I SREDINSKI ČINIOCI DIMENZIJA