1) Najkrai put do majstorstva, izdava ahovski informator, tampana 2002. godine, 159 strana. Sadraj: Uimo ah (Srean poetak, Zavrnice, Izbor plana, Mala teorija otvaranja), Tipske pozicije sredinjice (Pozicije sa usamljenim peakom, Pozicije sa viseim peacima, Pozicije sa karlsbadskom strukturom peaka), Vrednosti figura (Lovaki par prednost ili ne, Razmena figura i snaga lovakog para, Blagovremena izmena, Moni skakai, Loavki par i njegova snaga u zavrnici), ah u vremenu kompjutera (O kompjuterima, Najee igrana partija, Kako razmilja kompjuter, Kako igrati protiv kompjutera), ah su, ipak, stvorili ljudi (Kako razmiljaju velemajstori, Psiholoka borba, Monolog ampiona).

2) Najkrai put do majstorstva 2, izdava ahovski klub RAD, tampana 2013. godine, 151 strana. Sadraj: Pojam miljenja u ahu (Impulsivno miljenje, Poziciona igra, Igra po analogiji, Negativno miljenje, Karakteristini nedostaci miljenja ahsite, Problem izbora poteza, Stil igre, Uloga intuicije u ahovskom stvaralatvu), Kritine pozicije, Vrednosti figura 2 (rtva kvaliteta, Top ili lake figure, Na temu vrednosti dame, Kuriozne pozicije), Uloga i znaaj centra (Pokretni centar, Klasini primeri, Na viem nivou, Napad na centar, Izbegavanje pokretnog centra, Prerani nastup u centru, Zanimljiv plan, Snaga pokretnih peaka, Pokretni peaci sa lovcem na g2, Pokretni peaci sa lovcem na c4, Borba u centru ili Napetost u centru, Figura u centru, Blokada centra, Preputanje centra, Fiksiranje centralnih peaka, Dileme panskog centra, Nepotrebna urba ili ne, Beli blokira centar, Crni naputa centar), Tipske pozicije sicilijanke, Budite dobar taktiar, Proverite znanje iz zavrnica, Reavajte probleme i studije, O ahu - na drugaiji nain (Nastanak i poetni razvoj, Najlepa igra, ali ne samo to..., A sada: ta je ah, Mislim, dakle postojim, ahovsko razmiljanje na proveri, ah i ivot paralele, Sve je dobro, pa ipak..., Put za (re)afirmisanje aha, Umesto zakljuka, Na kraju re ima ampion).

3) Najkrai put do majstorstva 3, izdava ahovski klub RAD, tampana 2014. godine, 291 strana. Sadraj: Zdrav razum u ahu (Otvaranje, Strategija napada, Principi odbrane, Osnovni elementi strategije), Moderni ah (Sloeno i komplikovano Totalni ah, Jednostavnost kao snaga ili Varljivost jednostavnosti, Efekti nepoznatog, Znaaj priprema pred partiju, Stil igre), O grekama za ahovskom tablom (Uenje na tuim grekama, Kako i zato pravimo greke u ahu, O grekama na drugaiji nain, O grekama i uzrocima zakljuak, Greke na najviem nivou), Tehnika igre (Pojam minimalnog preimustva, Realizacija tipskih pozicija), Gambit sredstvo za inicijativu (Gambiti kraljevog peaka, Gambiti daminog peaka), Zavrnice krov ahovske partije (Peake zavrnice, Zavrnice lakih figura, Topovske zavrnice, Meovite zavrnice, Damske zavrnice, Specijalne pozicije, Znaaj izbora zavrnice), O ahistima na drugaiji nain (Fajnova psihologija ahista, O ahistima bez Fajna, Umesto zakljuka, ah u vremenu velikog uticaja interneta, Jo jedan pogled na ahiste dr Slobodan Ili, O Petrosjanu i Petrosjan o Petrosjanu)

4) Najkrai put do majstorstva 4 (a-), izdava ahovski klub RAD, tampana 2015. godine, 203 strana. Sadraj: O sutini aha ( ahovska tabla, Specifinost posebnost aha, Praktine vrednosti aha), Srean poetak (Poloaj figura, Figure i kretanje figura Vrednost figura, Simboli oznake figura, Kraj partije kako se partija zavrava), Novi pravi poetak (Greke i zamke u otvaranju, Znaaj taktike, Kombinacioni motivi), Zavrnice zavrna faza partije (Osnovne napomene, Peake zavrnice, Zavrnice lakih figura, Topovske zavrnice, Damske zavrnice, Specijalne zavrnice borbe razliitih figura, ta treba znati o zavrnicama - Petnaest pravila Fajna), Osnovni elementi strategije (Uvodne napomene, Napad i odbrana, Ocena pozicije i izbor poteza, Otvaranje osnovne preporuke, Tipske pozicije sredinjice), Da proverimo ta smo nauili (Zadaci za vebu i proveru znanja, Reenja zadataka), Trener u ahu znaaj i uloga (Uvodne napomene, Uloga trenera, Ne samo o ahu, Uobiajne greke trenera), Ocena pozicije (Uvodne napomene, Znaaj i elementi ocene, Osnovi tajnicovog uenja, Pozicioni faktori ocene, Ocena i izbor pravilnog plana, Precenjivanje i potcenjivanje, Postepeno do inicijative, Koordinacija dejstva figura, Statika i dinamika ocena, Pozicije sa naruenom materijalnom ravnoteom, Varljivost vrednosti figura, Onaj ko ima prednost obavezan je da napada, Uticaj psiholokog faktora na ocenu pozicije, Svi elementi ocene i velika elja ka pobedi), Profilaktika preventiva i predvianje (Mihaljiin o profilaktici praktino, Avruh o profilaktici praktino, Profilaktika Karpova i Petrosjana, Profilaktika u borbi za centar, Profilaktika u modernom ahu).

REJTING - POUZDAN POKAZATELJ ILI NE?Nedavno je u ahovskoj rubrici dnevnog lista Politika voena diskusija (polemika) na temu realne vrednosti rejtinga i s tim u vezi uinjen je pokuaj da se uporedi ahovska snaga sadanjih vodeih svetskih velemajstora i onih iz ranijih vremena. U najkraem, traio se odgovor na pitanje da li rejting od preko 2800 poena (Magnus Karlsen 2863) pokazuje da su dananji ahisti bolji od jednog Roberta Fiera ili neto mlaih Anatolija Karpova i Garija Kasparova? I da li je dolo do svojevsne inflacije rejtinga? Kao to se moglo oekivati, miljenja nisu bila jedinstvena.

Vladica Andreji, kao doktor matematike i strunjak za rejting, sklon je stavu da ovom nainu vrednovanja snage ahista treba dati puno poverenje. Velemajstor Bojan Vukovi, takoe matematiar, miljenja je da se rejting ne moe smatrati apsolutno puzdanim pokazateljem ahovske snage, dok velemajstor Aleksandar Matanovi smatra da je, praktino, nemogue vriti uporeivanje snage ahista iz razliitih perioda. Nema sumnje da svako od ovih stanovita ima neko svoje objanjenje, ali svakako treba rei da jedno drugo u potpunosti ne iskljuuje. Zato bi ovom pitanju trebalo prii na manje uobiajan nain!? Ali, kako?

Pre toga treba skrenuti panju na nekoliko elemenata. Prvo, prilino je prihvaeno miljenje da je, od Fierovog vremena do ovog dananjeg, rejting devalvirao za cca 100 rejting poena. To bi moglo da dovede do zakljuka da 2400 poena, u vremenu pre 30 do 40 godina, danas odgovara rejtingu od 2500 poena. Naravno, to je samo orijentaciona procena i ak ne bi mogla da vai ni za ukupni raspon rejtinga. Naime, logino deluje da je za vie vrednosti rejtinga razlika vea i obratno. Drugo, uporeujui sa drugim sportskim granama, postavilo bi se pitanje da li bi Jusein Bolt postizao rezultate na ljaci kao to to danas ini na tartan stazi, kao i to da li bi Desi Ovens trao bre na dananjim podlogama. Loginim deluje odgovor da je u prvom sluaju odgovor negativan a u drugom potvrdan. Isto bi vailo i za Sergeja Bubku i uporeivanje visina koje bi preskakao sa klasinom motkom i ovom savremenom od fiberglasa.

Ako ovo nije dovoljno jasno, onda postavimo jedno drugo pitanje: da li je bolji voza koji sa automobilom maksimalne brzine 150 km/h vozi 150 km/h ili onaj koji u automobilu ija je maksimalna brzina 250 km/h postie 200 km/h? ini se da je blii istini zakljuak da je ovaj prvi bolji, jer je postigao maksimum u postojeim uslovima. Takav pristup bi mogao biti od koristi pri uporeivanju snage ahista odnosno provere egzaktnosti rejtinga. Opet se postavlja pitanje: kako?

Ono to se prvo namee je ocena sadraja igre. Nekadanji prvak sveta Tigran Petrosjan je govorio: Ostati zapisan i pominjan u istoriji aha, zavisi ne toliko od rezultata koliko od stvaralatva. Za mene, na primer, nema mnogo znaenja da li je neko bio prvak sveta vanije je da li su njegove partije ostavile trag. Nimcovi i Brontajn nisu bili prvaci sveta, ali njihove partije su obeleile njihovo vreme.

Govorei o snazi ahiste, Petrosjan je rekao: Estetsku izgradnju ahovske partije treba zasnivati na njenom unutranjem sadraju, a ne na formi. Dakle, ko eli da igra dobro i dugo ne sme previe da se oslanja na znanje i iskustvo, ve treba potpuno da unese sebe. Ja odlino znam ta znai igrati po inerciji, a ta kad si istinski posveen odnosno kad daje sebe. Snaga ahiste zavisi pre svega od njegove sposobnosti procene. ablonska procena pozicije se moe relativno brzo nauiti i tom vetinom vlada puno igraa. Ali ahista je duan da procenjuje poziciju u svetlu njenih naznaujuih nijansi. I u naizgled savreno obinom poloaju na ploi, postoje reenja koje ahisti srednjih sposobnosti ne pada na pamet. Duboko poniranje u tajne poziciji je znak istinske igrake snage. Od jakog igraa je jai talentovani igra. Jak igra zna sva pravila i zakone igre. Talentovani ahista zna sve to zna jak igra ali vidi i izuzetke od pravila. A veliki talenti, moemo ih nazvati genijima, postepeno te izuzetke pretvaraju u nove zakone. I tako do beskonanosti, zato to je ah neiscrpan!

Imajui u vidu misli koje je izrekao Tigran Petrosjan, moglo bi se postaviti pitanje da li je vee znanje, koje danas, nesumnjivo, poseduju najjai velemajstori, faktor koji ide u prilog miljenju da je njihova igraka snaga vea od ahista iz nekih ranijih vremena.

Petrosjanovo miljenje ...ko eli da igra dobro i dugo ne sme previe da se oslanja na znanje i iskustvo... u mnogome je saglasno sa onim to je rekao genijalni Nikola Tesla: Verujte u instikt. Ne dozvolite da vas znanje zavede! Ove misli ljudi koji se moraju potovati i kojima treba verovati, mogle bi ii u prilog ocene da dananje vee znanje ne mora biti potvrda vee igrake snage. Uostalom, veoma verujem u svoju misao: ahovski rezultati jesu proporcionalni, ali nisu apsolutno proporcionalni ahovskom znanju.

Do egzaktnog pokazatelja uporedne ahovske snage doli bi kada bi mogli da postavimo poziciju za obe strane nepoznatu, i rekli: igrajte! Naalost (ili na sreu!?) to nije mogue, pa se panja mora (i jedino moe) usmeriti na sadraj igre. Nema sumnje da je u savremenom ahu sportski element preovladao stvaralaki. U partijama starih majstora estetska strana igre bila je dominantna. I oni su eleli da pobeuju, ali su primarno razmiljali ne toliko o pobedi koliko da dostojno odigraju partiju. Danas je u ahu sve manje prilika za neke nove sadraje, odnosno za kreaciju i stvaralatvo, pa i taj element uopteno posmatrajui, ne moe ii u prilog eventualnoj prednosti savremenih ahista.

Element koji bi mogao da bude dobar pokazatelj za odmeravanje snaga ahista iz razliitih vremena mogao bi da bude pojam greka. I u ovom sluaju treba se pozvati na Petrosjana koji je govorio: Nedostini ideal u ahu je igrati bez greke. Mogunost koja vam se prua da to pokuate, privuklo me je ovoj igri. U svojim partijama sam se trudio da izbegnem sluajnosti. Onaj ko igra na sluajnost bolje da igra karte ili rulet. ah je neto sasvim drugo. Pa kako stoje stvari na tom planu kada se uporeuju greke ahista iz razliitih vremena?

Ono to je sigurno, to je da savremeni ahisti zbog znatno veeg znanja, imaju manje mogunosti da naprave greke. Poznato je da je drugi svetski ampion dr Emanuel Lasker govorio da otvaranje traje samo est poteza (?!). Ta granica se neprestano pomerala i sada ahisti, ne retko, poinju da igraju tek posle 20. poteza, to bi trebalo da ide u prilog ahistima iz vremena sadanjeg. Pa ipak, ni na tom planu stvari nisu jednostavne. Preveliko poverenje u maine (kompjutere) moe da vodi do slabljenja kratkog proraunavanja koje je od izuzetnog znaaja za sprovoenje i proveru plana., to kae velemajstor Adrijan Mihaljiin, jedan od najpoznatijih ahovskih trenera.

Moda ba u tome treba traiti objanjenje za neke grube greke koje su viene na najviem nivou u duelima dvojice zvanino najboljih ahista, prvaka sveta Magnusa Karlsena i njegovog izazivaa Vivanatana Ananda. U partiji M. Carlsen V. Anand, Sochi (m/6) 2014., u nadmonoj poziciji, beli je odigrao 26.Kd2?, to je bila gruba greka, jer je crni imao 26...Se5!. Ovaj jednostavan taktiki udar, neoekivano, nijedan od protivnika nije uoio?! Ovo je moda dobar primer za nedostatke u kratkom proraunavanju, ba kao i ona u partiji V. Anand M. Carlsen, Baden-Baden 2015, u kojoj je beli odigrao 32.Td7? i verovatno prevideo da, posle 32...Dd7 33.f6, crni ima jednostavno 33...Dd1.

Iz navedenog bi se mogao izvesti zakljuak da zastupam miljenje da su ahisti kakvi su bili Fier, Karpov i Kasparov, bolji od ovih dananjih. To bi, ipak, bilo smelo i rizino, jer je tema izuzetno zanimljiva i (ne)zahvalna. Na njoj bi se mogao stei (zaslueni) doktorat. Ali, zato kada to nije u modi. Na ceni su neki drugi?!

Milo Jovii (24. mart 2015.god.)