Godi

na IV

Broj

58

15.

feb

ruar

20

08.

cena

100

din

ara

1,20

evra

www.od

bran

a.mod

.gov.yu

General-potpukovnik Zdravko Pono{na~elnik General{taba Vojske Srbije

General-potpukovnik Zdravko Pono{na~elnik General{taba Vojske Srbije

I n t e r v j uI n t e r v j u

REFORME SUILI NEPOPULARNE

ILI NEUSPE[NE

REFORME SUILI NEPOPULARNE

ILI NEUSPE[NE

AkcijaNajboqi crta~ileteli helikopterom

AkcijaNajboqi crta~ileteli helikopterom

1414Specijalni prilog

Specijalni prilog

ARSENALARSENAL

4

A K T U E L N OMe|unarodna konferencija o bezbednosti u MinhenuZA[TITA INTERESA SRBIJE 6

I N T E R V J U

General-potpukovnik Zdravko Pono{, na~elnik General{taba Vojske SrbijeREFORME SU ILI NEPOPULARNE ILI NEUSPE[NE 8

O D B R A N AObuka studenata Vojne akademije u zimskim uslovimaVI[E OD VE[TINE 16

Kako do najefikasnijeg modela obrazovawa podoficiraNEPREKIDNO NA PROVERI 18

Sistem kvalitetaLUPA VOJNIH KONTROLORA 22

Dan Vojnog arhivaZA BOQE RAZUMEVAWE ISTORIJE 24

Obele`en Dan Vojnogeografskog institutaNEPREKINUTA NIT STVARALA[TVA 27

„Nacrtaj crte` – leti helikopterom”LET MALIH CRTA^A 28

P R I L O G

ARSENAL 14 31

SA

DR

@A

J

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Direktor i glavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}Urednici Dragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), mr Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, major (odbrana), Sawa Savi} (internet) Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik 3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 3241-104; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19e-mmailodbrana@beotel.yuredakcija@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NC „Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

15. februar 2008.

„Odbrana" je ~lan Evropskog udru`ewa vojnih novinara

16

Sni

mio

Zvo

nko

PER

GE

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Sa galerijePETI FRTAQ 55

D R U [ T V OSrpska graditeqska tradicija i prostorno ure|eweKU]A NA ^ETIRI VODE 56

Dve i po decenije Istra`iva~ke stanice „Petnica” RASADNIK NAU^NE PISMENOSTI 60

Stru~ni skup fizijatara i fizioterapeuta na VMARETROSPEKTIVA PROJEKATA 64

S V E TSpecijalne snage IndonezijePREKO SVIH PREPREKA 66

ParaleleRAT ZA RESURSE 69

T E H N I K AStona strategija „Flames Of War”DOPADQIVOST MALIH FIGURA 70

F E Q T O NPrijateqska vatraUDAR PO SVOJIM TRUPAMA 74

S P O R TStariji vodnik Dejan Milosavqevi} VEZISTA SA REVOLVEROM 78

56

RE^ UREDNIKA

5

32

ODGOVORNOST

Uvreme kada postoji realna pretwa da do|e doprotivpravnog progla{ewa jednostrane nezavisnostiKosova i Metohije, Srbiji je pretila vrlo ozbiqnapoliti~ka kriza i prakti~no paraliza u radu najva`nijihdr`avnih institucija. Ta te{ka situacija

razre{ena je susretom najodgovornijih qudi na{e zemqe – predsednika Republike, Vlade i Narodne skup{tine Srbije,koji su potvrdili neophodnost vo|ewa jedinstvene dr`avne i nacionalne politike u za{titi suvereniteta iteritorijalnog integriteta Srbije.

Povod za politi~ku krizu bilo je nesaglasje u vladaju}ojkoaliciji oko potpisivawa Privremenog politi~kog sporazumao saradwi Evropske unije sa Srbijom, koji je EU ponudilapo{to jo{ nisu ispuweni uslovi za potpisivawe Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu. On je trenutno stavqen u drugi plan, ali to ne zna~i da je Srbija odustala od svogevropskog puta i da prihvata izolaciju, ve} odlu~nim koracima ide ka punopravnom ~lanstvu u Evropskoj uniji.

Sve dr`avne institucije donele su potrebne akcioneplanove, odluke i mere za poni{tavawe protivpravnih akata o jednostranoj nezavisnosti na{e ju`ne pokrajine, ~ije seprogla{ewe uz blagoslov me|unarodne zajednice, kako senajavquje iz Pri{tine, o~ekuje sredinom februara. Pripremesu u toku i u Pri{tini, ali i u Briselu gde su aktivnosti za slawe misije pod okriqem Evropske unije poodmakle, iakoza to nema odobrewa Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija,tog najva`nijeg tela Svetske organizacije koje je nadle`no za re{avawe statusa Kosova i Metohije.

Me|utim, Srbija }e nastaviti da brani svoj integritet i dostojanstvo svim raspolo`ivim pravnim i diplomatskimsredstvima koja, pored ostalog, ukqu~uju i tu`be predMe|unarodnim sudom pravde u Hagu protiv vlada dr`ava kojebudu priznale nezavisnost Kosova i Metohije. Najodgovornijizvani~nici na{e zemqe apeluju da vlade, posebno dr`ava uregionu, poka`u uzdr`anost kada je re~ o priznawu jednostranogprogla{ewa nezavisnosti ju`ne srpske pokrajine, imaju}i u viduodgovornost za situaciju na Balkanu i opasnost da do|e do eskalacije postoje}ih sukoba i ponovnog rasplamsavawanekih zamrznutih `ari{ta kriza i nestabilnosti.

Istina, apeli i upozorewa Srbije najverovatnije ne}espre~iti privremenu Vladu i Skup{tinu Kosova i Metohije da proglasi nezavisnost kao {to ne}e spre~iti ni vladepojedinih zemaqa da ispune obe}awa i tu odluku priznaju. Neke se i utrkuju u najavama ko }e to prvi u~initi, {to svakakone doprinosi razvoju dobrosusedskih odnosa, bezbednosti i stabilnosti u regionu. Ipak, najva`nije je da se na Kosovu i Metohiji obezbedi mir i bezbednost za sve gra|ane i zawihovu imovinu. To je mandat Kfora po Rezoluciji 1244.Ukoliko i do|e do nekih ozbiqnijih problema, Vojska Srbije i Kfor }e delovati ne kao sukobqene strane ve} kao partneri,svako u svojoj zoni odgovornosti.

D

„Mi radimo apsolutno sve {to je u na{oj mo}i i branimo na-{e interese”, poru~io je Tadi}, isti~u}i da }e tako biti i ubudu}e.On je ukazao da o~uvawe teritorijalnog integriteta i tesna sarad-wa sa Evropom i svetom predstavqaju su{tinske principe srpskognacionalnog interesa i naglasio da se oni ne}e promeniti.

Kada je re~ o globalnoj bezbednosti, Tadi} je podsetio da jeSrbija izrazila spremnost da u~estvuje u mirovnim misijama podzastavom Ujediwenih nacija i dodao da veruje u aktivni anga`manSrbije u oblasti bezbednosti, i to preko u~e{}a u evroatlant-skim strukturama poput Partnerstva za mir.

Predsednik Tadi} je u Minhenu istakao da od zemaqa regio-na o~ekuje uzdr`anost kada je re~ o priznawu jednostrano progla-{ene nezavisnosti Kosova i da, kao {to Srbija podr`ava inte-gritet svake od tih dr`ava posle konflikta devedesetih godina,o~ekuje potpuno istu wihovu reakciju i psolutnu uzdr`anost.

– Jo{ jednom apelujem na sve vlade u regionu, predsednikedr`ava u regionu, da uzmu u obzir ovu moju re~enicu. To je veomaozbiqno pitawe zato {to regionalne dr`ave dobro znaju pro-blem, znaju izvori{te problema i svako pogre{no pona{aweostavilo bi lo{e posledice – rekao je Tadi} novinarima poslesusreta sa ministrom inostranih poslova Nema~ke Frankom Val-terom [tajnmajerom.

Na 44. me|unarodnoj konferenciji o bezbednosti u Minhenuokupilo se oko 350 u~esnika – {efova dr`ava i vlada, ministarai eksperata za pitawa vojske i bezbednosti iz vi{e od ~etrdesetzemaqa.

M E \ U N A R O D N A K O N F E R E N C I J A O B E Z B E D N O S T I U M I N H E N U

ZA[TITA INTERESA SU Minhenu je od 8. do 10. februara odr`ana44. me|unarodna konferencija o politicibezbednosti, na kojoj je u~estvovala i delegacijaSrbije predvo|ena predsednikom BorisomTadi}em

Ministar odbrane Dragan [utanovac je u Minhenu, tokom ni-za razgovora sa u~esnicima Konferencije o bezbednosti, ukazaona neophodnost nastavka pregovora o budu}em statusu Kosova iMetohije. U susretima sa mnogim zvani~nicima delegacija Srbijeje prezentovala svoju politiku i `equ da se nastavi sa pregovori-ma o statusu pokrajine kako Kosovo ne bi uvek bilo „tema sa nega-tivnom konotacijom”.

Ministar je u izjavi novinarima pre po~etka tre}eg dana ra-da konferencije rekao da je od visokih zvani~nika me|unarodnihKosovskih snaga (Kfor) i Natoa zatra`io da mu ponovo garantujuda }e osigurati bezbednost i sigurnost na Kosmetu.

[utanovac je naveo da je dobio uveravawa da se Nato ne}ebaviti statusnim pitawima ju`ne srpske pokrajine, ve} }e i ubudu-}e biti anga`ovan na o~uvawu tamo{weg mira i bezbednosti.

Ministar [utanovac je visokom predstavniku EU za spoqnupolitiku i bezbednost Havijeru Solani preneo da Srbija ne mo`eda prihvati pravno nasiqe. U tom razgovoru on je, tako|e, kazaoda je „u ovom trenutku te{ko objasniti gra|anima da mi `elimo dase pridru`imo EU u situaciji u kojoj ona, protiv odluke Savetabezbednosti UN, `eli da po{aqe misiju na Kosovo”.

„^ini mi se da Solana ima razumevawa i da ima prostora zadaqe razgovore”, ocenio je [utanovac, isti~u}i da je jo{ bitnijeto da prevla|uje mi{qewe kod svih sa kojima je razgovarao, da jeSrbija spremna za potpisivawe sporazuma o pridru`ivawu sa EU.

Ministar je izjavio da je sa kolegom iz Holandije Eimertvan Midelkupom razgovarao o potpisivawu Sporazuma o stabili-

15. februar 2008.

elegacija Srbije, u kojoj su bili i ministar odbrane Dra-gan [utanovac i ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi},imala je niz bilateralnih susreta tokom konferencije, apredsednik Tadi} je govorio na sve~anoj ve~eri prire|enojza u~esnike.Predsednik Tadi} je tom prilikom istakao da svako novo me-

|unarodno anga`ovawe na Kosovu i Metohiji mora da pro|e krozSavet bezbednosti Ujediwenih nacija i upozorio da je alternativadelovawu kroz Savet bezbednosti UN – opasan skok u „tamnu nepo-znanicu” u vreme velikih nestabilnosti u svetu.

„Bio bi uspostavqen presedan ukoliko bi Srbiji bio uzet deoterotorije protiv wene voqe – a to je uistinu nametnuta nezavi-snost Kosova – {to bi zauzvrat dovelo do eskalacije mnogih posto-je}ih sukoba, ponovnog rasplamsavawa nekih od zamrznutih konfli-kata i izazivawa ko zna koliko mnogo novih sukoba”, rekao je Tadi}.

Srbija ne mo`e da prihvati „raspar~avawe” svoje zemqe, i utom pogledu se „ne razlikuje od bilo koje druge me|unarodno pri-znate dr`ave”, rekao je on. Mi tako|e ne mo`emo da prihvatimoizolaciju Srbije, dok odlu~nim koracima idemo ka punopravnom~lanstvu u Evropskoj uniji, istakao je srpski predsednik.

UVERAVAWA O BEZBE

SRBIJE

zaciji i pridru`ivawu Srbije sa EU i da mu je preneo da niko uBeogradu ne mo`e re}i ta~an datum kada }e biti okon~ana sa-radwa sa Ha{kim tribunalom.

On je istakao da se, kao i na svakom sli~nom skupu, susreosa ministrima odbrane dr`ava biv{e SFRJ, sa kojima je razgo-varao o saradwi na poqu odbrane, ali i „o tome da oni ni nakoji na~in ne budu ti koji }e dovesti do turbulencija na Balkanu”.

Kako je naglasio [utanovac, od ministara odbrane svih ze-maqa u okru`ewu dobio je uveravawa da se oni zala`u da se odr-`i mir i stabilnost i da ne}e izazivati bilo kakvu nestabil-nost, a „posebno da ne}e hrliti grlom u jagode ka nekim re{ewi-ma koja nije prihvatila Srbija”.

Ministar [utanovac je ocenio da se sti~e utisak da Srbi-ja u ovom trenutku ne samo da ne sara|uje sa NATO, nego i da ne-}e u EU, {to mo`e da bude veliki strate{ki problem Srbije ibudu}nosti celog regiona.

Na samitu u Bukure{tu, dodao je on, vi{e zemaqa regionabi}e primqeno u NATO, s drugim dr`avama }e se zapo~eti razgo-vori o tome, tako da }e Srbija ostati jedina zemqa u regionu ko-ja ne}e biti aktivna ni u programu Partnerstvo za mir, jer jo{nije potpisala sporazum sa Alijansom.

„Ono {to je pozitivno je da visoki predstavnici NATO ima-ju razumevawa za situaciju u kojoj se nalazimo, jer ni jedna ze-mqa u Evropi nema probleme koje ima Srbija. Moramo re{ewetra`iti pre svega u okviru na{e zemqe, a onda u UN”, rekao je[utanovac.

DNOSTI NA KOSOVU

Me|unarodna vojna saradwa

PLANOVI ZA 2008.Na~elnik Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu Milorad Pe-

ri} potpisao je proteklih dana planove bilateralne vojne sarad-we za ovu godinu sa predstavnicima Austrije, Hrvatske, Norve{kei Turske.

Republika Srbija i Republika Austrija imaju veoma razvijenubilateralnu vojnu saradwu, u kojoj dominiraju aktivnosti vezaneza razli~ite oblike obuke pripadnika dve vojske i u~ewe nema~kogi srpskog jezika. Plan bilateralne vojne saradwe za 2008. godinu,koji je potpisao izaslanik odbrane Republike Austrije u Beogradu,pukovnik Jozef Helcl, predvi|a vi{e od 40 zajedni~kih aktivnosti.

Na sastanku sa delegacijom Ministarstva odbrane RepublikeHrvatske, koju je predvodio na~elnik Uprave za me|unarodnu od-brambenu saradwu Davor ]uti}, potpisan je Plan bilateralnevojne saradwe za 2008. godinu, a razgovarano je o mogu}nostimawenog unapre|ewa i regionalnim inicijativama.

Plan saradwe sa Norve{kom potpisao je izaslanik odbranete zemqe pukovnik Terje Haverstad.

Kraqevina Norve{ka je jedna od najve}ih zemaqa donatorareformi sistema odbrane Republike Srbije. U posledwe dve godi-ne, vrednost direktnih donacija iznosila je preko dva i po milio-na evra, od kojih su najzna~ajnije Laka poqska bolnica, opremaweCentra za obuku podoficira, izgradwa kapaciteta za strategijskoistra`ivawe Ministarstva odbrane Republike Srbije, donacijara~unarske opreme i druge.

Planom bilateralne vojne saradwe za 2008. godinu omogu}enje nastavak do sada veoma uspe{ne saradwe u oblasti odbrane.

Plan saradwe sa Turskom potpisao je izaslanik odbrane Re-publike Turske pukovnik Juxel Kele{.

Republika Turska je zna~ajni partner Republike Srbije u obla-sti odbrane. U proteklom periodu realizovano je vi{e susreta nanajvi{em nivou tokom kojih je iskazan obostrani interes za una-pre|ewem bilateralne vojne saradwe. Rezultat tih susreta je Planbilateralne vojne saradwe za 2008. godinu koji sadr`i znatno ve-}i broj aktivnosti. Saradwa u oblasti vojne medicine, razmena is-kustava u oblasti civilno-vojnih odnosa, razmena posmatra~a nave`bama i zajedni~ke ve`be specijalnih jedinica predstavqaju deoaktivnosti koje }e biti realizovane do kraja godine.

VOJNA SARADWA SA [VEDSKOM Na~elnik Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu Milorad

Peri} primio je 7. februara novog izaslanika odbrane Kraqe-vine [vedske potpukovnika Bjorna Torstensona. Na taj na~in po-novo je uspostavqena zvani~na bilateralna vojna saradwa izme-|u Republike Srbije i Kraqevine [vedske.

Prethodni izasla-nik odbrane te zemqe uBeogradu bio je akredi-tovan 1989. godine. Sanovim izaslanikom od-brane razgovarano je omogu}im pravcima sarad-we u oblasti odbrane unarednom periodu.

Izaslanika odbra-ne [vedske primili su izastupnik na~elnika Voj-noobave{tajne agencijepukovnik Zdravko Jeli-sav~i} i zamenik koman-danta Zdru`ene opera-tivne komande G[ VS pu-kovnik Milan Mojsilo-vi}.

7

8

R

15. februar 2008.

Snimio Nemawa PAN^I]

eorganizacija Vojske zavr{ena je u junu 2007. godine. „Namatreba kvalitetnija Vojska koja je u stawu da uradi posao zbogkoga postoji. Generalno opredeqewe reforme bilo je da neod-govaraju}i kvantitet promenimo u potreban kvalitet” – izjavioje tim povodom general-potpukovnik Zdravko Pono{. Kakva su

iskustva u praksi proteklih {est meseci uhodavawa novog modelaorganizacije i da li smo wime dobili to {to se o~ekivalo, pitawasu kojima zapo~iwemo razgovor:

– Ta~no je da smo zavr{ili reorganizaciju Vojske za 13 meseci.To je neobi~no brzo ura|eno, ~ak br`e nego {to je bilo predvi|eno.

Prvi efekat te reorganizacije bio je da smo stvorili neuporedivopregledniju situaciju u Vojsci. Kao da smo raskr~ili neku {ikaru

u {umi, pa je bilo sasvim jasno koje od tog preostalog drve}araste uspravno, koje vaqa, koje je kvrgavo i raste ukrivo, a

koje uop{te tu ne treba da postoji. Potvrdilo se da pri~a odesetinama brigada u na{oj vojsci nije ba{ stajala na

REFORME G E N E R A L - P O T P U K O V

Uveren sam da ova na{a reforma nije neuspe

{na. Da li je popularna?Jo{ nije vreme da se o tomesudi. Popularnost uostalom nije lako ste}i drasti~nimmewawem stvari. Mo`da inije toliko va`no da li je reforma popularna, mnogo je va`nije da li nailazi na razumevawe. A ja mislim darazumevaweimamo, i to sve vi{e. Ne bi qudi sa takvom energijom uradili svoj deoposla tokom reorganizacijeda nije bilo razumevawa. Bilo je o~igledno da situacijaod pre nekoliko godina nikuda

ne vodi. Vojna profesija i Vojska danas ponovo postaju tema,

ali na znatno pozitivniji na~in.

9

Reorganizacijom koju smo sproveli u Vojsku je vra}en i takmi-~arski duh. Postavka u kojoj ima mawe mesta za vi{e ~inove dovodiqude u situaciju da se takmi~e za wih. Sa reformom sistema platadobili smo skalu po kojoj svako napredovawe u slu`bi, ne samo po~inu nego pre svega po polo`aju, nosi ozbiqno pove}awe plate. Nataj na~in se vrednuje posao koji se obavqa, a ne ~in koji je ste~en sti-cajem okolnosti u dosada{wem periodu.

Uspostavili smo i mnogo mawu kvotuza upis na vi{e oblike usavr{avawa –komandno-{tabnog i general{tabnog. Mo-ra postojati sasvim jasna projekcija {ta}e qudi koji poha|aju te {kole raditi ka-da ih zavr{e. Ta vrsta {kolovawa je sku-pa, to je investicija, a ta investicija }ese vratiti samo ako znamo koga i za{to{kolujemo. O~ekuju nas veliki poslovi nareformi vojnog {kolstva. Rekao bih da tuima jo{ mnogo da se radi. Vojna akademijaje pre svega specifi~na proizvodwa kojatreba da radi za odre|eno tr`i{te. Totr`i{te je Vojska. Zna~i, mora}e da „pro-izvodi“ to {to Vojsci treba.

Pomiwawem promene sistema vred-nosti, pretpostavqam da ste mislilii na promenu odnosa prema poslu iprofesiji.– Vi{e puta sam govorio da je u ovoj

na{oj profesiji nemogu}e pozitivan od-nos prema poslu napajati samo patriotizmom. To nije realno. Morapostojati i druga dimenzija – racionalna, materijalna. Stvari pola-ko prepoznajemo po pove}awu plata, ali to, na`alost, ne bismo mo-gli tvrditi i za stambenu politiku. Tu se jo{ ni{ta nije dogodilo. Ne-voqa je {to ta oseka u re{avawu stambenog pitawa traje ve} godina-ma, {to su qudi na ivici strpqewa, a meni se ~ini da je te{ko prav-dati da sve ba{ tako mora i da bude. Ima toliko vojne imovine koja~eka da bude prodata. Sada nam samo pri~iwava tro{ak, i te{ko jeobjasniti za{to sve to ne mo`e da se pretvori u ono {to nam treba.Nama trebaju stanovi, treba nam vojna oprema... Ta pitawa nisu unadle`nosti Vojske i General{taba. Na`alost, nisu kompletno ni unadle`nosti Ministarstva. Preneta su na jednu dr`avnu agenciju uovom momentu. Ne znam da li tako mora da bude, ali je zaista te{koopravdati to nepotrebno dugo stajawe...

Pomenuli ste balast infrastrukture. Da li se wenom proda-jom stvari zaista mogu re{iti?– Bez ikakvog pove}awa buxeta mi mo`emo da uradimo mnogo.

Od po~etka sam ukazivao da Vojska ne tra`i toliko drasti~no po-ve}awe buxeta u apsolutnom iznosu. Na kraju, mi i nismo u situa-ciji da se poga|amo sa dr`avom o tome koliko tra`i da joj se omo-gu}i raspolagawe sopstvenim, unutra{wim rezervama stvorenimreformom. Upravo su iz tih rezervi pove}ane plate, kao i buxetza kapitalne investicije. Krajwe je vreme da se deblokira i za-kqu~ani vi{ak imovine.

~vrstim nogama. Kada smo formirali mawe brigada, pokazalo se dasu gotovo svi kvalitetni resursi koje smo imali, materijalni i qud-ski, bili jedva dovoqni za te nove brigade. Jedini ozbiqan vi{aknakon reorganizacije bila je infrastruktura. Taj vi{ak i sada ima-mo i sa wim se prili~no mu~imo. Trebalo bi da se proda. U me|uvre-menu, mi ga i daqe ~uvamo, a sve to nepotrebno odliva energiju isredstva.

Jedinice koje smo formirali sadasu u stawu da izvr{e zadatke zbog kojihpostoje. Po~etnu ideju o prevo|ewu vi-{ka kvantiteta u kvalitet samim tim smoi ostvarili. Obaraju}i nepotrebnikvantitet postizali smo u{tede koje sunam omogu}ile da podignemo kvalitetonome {to treba da postoji. Upravo timu{tedama, sa takvim smawewem tro{ko-va i reorganizacijom Vojske, smawilismo i operativne tro{kove, pre svegalogisti~ke i administrativne, toliko daje bilo mogu}e da se u finansijskom pla-nu za 2008. godinu ozbiqno pove}aju in-vesticioni tro{kovi i da se pokrenuozbiqnije nabavke. Prvi vidqivi efe-kat toga o ~emu govorim jeste i pove}a-we plata. Govorimo pre svega o rezul-tatima unutra{wih u{teda. I to je veo-ma zna~ajan efekat reorganizacije kojusmo sproveli.

Radikalni koraci preduzeti na po~etku transformacije VSzna~ajni su u organizacionom smislu. Sada je Vojska svedena naoptimalni oblik i brojno stawe. Druga faza reforme je znatnosuptilnija, sporija... Upozorili ste da je za wu neophodna i pro-mena sistema vrednosti. O kakvim promena je re~?– Veoma je va`no to {to je u Vojsci napokon formacijski uspo-

stavqena kadrovska piramida. Mi sada po formaciji imamo mnogomawi broj majora nego poru~nika, potpukovnika nego majora, mawepukovnika nego potpukovnika... Takva piramida postoji u skoro svimmodernim vojskama. Mi smo je sledili, nastoje}i da ispravimo pot-puno neopravdanu i nepotrebnu situaciju u kojoj smo dugi niz godinaimali deformisanu kadrovsku piramidu... Taj posao je najpre treba-lo formacijski svesti u odgovaraju}e okvire, a onda usvojiti oprede-qewe da se vi{i ~inovi dobijaju samo onda kada za to postoji potre-ba u sistemu. Vi{i ~in se ne mo`e dobiti samo zato {to je neko „od-sta`irao” na nekom radnom mestu dovoqno dugo, a to {to trenutnoVojsci ne treba jo{ jedan pukovnik, „nije ni va`no – wemu to sleduje,jer je stekao uslov“. Tu logiku smo definitivno promenili. U ovomtrenutku u Vojsci imamo oko 200 pukovnika, taman toliko koliko iformacijski imamo mesta za taj ~in. To je, treba i to re}i, dva i poputa mawe nego {to ima pukovnika u strukturama Ministarstva od-brane. Ta anomalija treba hitno da bude re{ena, jer takva situacijajednostavno nije normalna. ^ak i postojawe ogromnih sistema vojnogzdravstva i {kolstva ne opravdava takav disbalans.

Poreme}aj sistema vrednosti koji nosirat o{teti jednu generaciju, eventualno dve,ali to ne sme biti vi{e od o{te}ewa. Sistemvrednosti na kome mi po~ivamo star je vi{eod dva milenijuma. Kao jedna generacija, mi nesmemo dozvoliti sebi da mislimo da imamopravo da ga drasti~no modifikujemo.

Vi{e puta sam govorio da je nemogu}e uovoj na{oj profesiji pozitivan odnos premaposlu napajati samo patriotizmom. To nije re-alno. Mora postojati i druga dimenzija – ra-cionalna, materijalna. Stvari polako prepo-znajemo po pove}awu plata, ali to, na`alost,ne bismo mogli tvrditi i za stambenu politiku.Tu se jo{ ni{ta nije dogodilo.

ILI NEUSPE[NESU ILI NEPOPULARNE,

N I K Z D R A V K O P O N O [ , N A ^ E L N I K G E N E R A L [ T A B A V S

{tvu. Pogotovo danas kada je sve dostupno, kada ne postoje zabrawe-ne informacije o tome {ta Vojska radi i kako funkcioni{e u miru.Nama je potrebno razumevawe civilnog sektora. Treba nam da nasgra|ani Srbije prepoznaju i prihvate kao potreban i koristan deodru{tva. Vojska nije neko ko samo tro{i. Mislim da idemo u tom sme-ru, iako znam da je to proces koji se ne odvija tako brzo. Kada govo-rimo o qudima u Vojsci i wihovom razumevawu reforme, vrlo je bit-no da sve to daje rezultate i u ravni wihovih privatnih `ivota. Dali oni `ive boqe? Jo{ uvek ne. Posle pove}awa plata, neki da, amnogi jo{ uvek ne. Mo`da se opet pojavio problem izneverenih o~e-kivawa. Mo`da su neke izjave date pre povi{ice, koje su govorile oproseku od nekoliko desetina procenata, qude navele na to da pomi-sle da se ba{ oni svrstavaju u taj prosek, ili da su iznad wega. To ni-je ispalo ba{ tako, a izneverena o~ekivawa su ponovo problem. Sastanovima se, kao {to sam pomenuo, jo{ ni{ta nije desilo. I{~eki-vawa su normalna, jer su qudi obavili svoj deo posla. Sada svoj deoposla treba da uradi neko drugi.

Novu fazu reforme nije mogu}e sprovesti bez nove socijalnedimenzije unutar sistema. Jasno postavqena motivacija, sistembeneficija za odre|ene zahteve i izazove, jeste deo nove soci-

jalne politike. Koli-ko je i na koji na~insve to realno i izme-rivo i izvodqivo?

– Mnoge stvari suizvodqive. Mi smo ikrenuli sa idejom damo`emo unutra{wimzahvatima da stvori-mo materijalne re-zerve. Onda smo pro-menom sistema napre-dovawa i upu}ivawana {kolovawe po~elida obnavqamo takmi-~arsku dimenziju. Jed-na od mogu}nosti jesteda resurse koje ima-mo pretvorimo u ob-novqive, a ne u po-

tro{ne. Mislim konkretno na slu`bene stanove. Ve} du`i niz godinakategorija slu`benih stanova funkcioni{e kao ~udna i perfidna sup-stitucija za regularne stanove. ^iwenica je da u ve}ini slu~ajeva qu-di koji su dobili slu`bene stanove vi{e iz wih nisu ni izlazili. Po-krenuli smo varijantu da vi{e slu`beni stanovi nikako ne budu dode-qivani na li~nost, ime, ve} na odre|enu du`nost. Kada komandantpreuzme brigadu, preuze}e svoju kancelariju, stan na kome slobodnomo`e da pi{e komandant te i te brigade. Bez obzira na to koliko de-ce ima i da li ima svojinu negde drugde u dr`avi. Kada Vojska jednomkupi tih stotinu-dve stanova, re{i}e taj problem za „vjeke vjekova”.

Dugoro~na strategija za trajno re{avawe stambenog problemajesu krediti. U ovom trenutku, kada nas na{e plate jo{ ne ~ine i kre-ditno sposobnim, mora da postoji neka zadr{ka sa starim sistemompodele stanova u zakup. Qudi koji su na samom kraju karijere mora-ju, ipak, imati realnu mogu}nost da dobiju stan u zakup. Sve su to ne-ki na~ini kojima mo`emo da racionalizujemo ~itavu pri~u, da je u~i-nimo odr`ivom. Sa dosada{wim pristupom i pravilnicima problemnikada ne bi mogao da bude re{en. Opet mi iz Vojske ukazujemo kakosituacija mo`e da bude re{ena, umesto da insistiramo na prethod-nom pristupu koji je primamqiv, ali je ve} godinama zaglavqen i pro-blem se uve}ava. Zato s pravom o~ekujem da se to i uva`i i da se stva-ri po~nu re{avati. Predlozi novih stambenih pravilnika, koje smosa~inili pre nekoliko meseci, jo{ uvek nisu do{li na dnevni red.

Vojsku Srbije, po~ev{i od ove – 2008. godine, o~ekuje moder-nizacija obuke. [ta je to {to se u sistemu obuke mewa? Mo-dernizacija vojne tehnike je tako|e va`an korak koji predstoji.U kom pravcu idemo i koliko smo se svim tim koracima zaistapribli`ili realnim zahtevima kompatibilnosti?

Pretpostavqam da je pitawe „biti ili ne biti” `rtva emoci-ja koje su proistekle iz prethodnih ratova prili~no va`no raz-re{iti. Kako ga Vi li~no razre{avate, prevladavate? – Kada govorimo o prethodnim ratovima, govorimo, u stvari, o

pro{losti. Ono {to je sasvim sigurno jeste ~iwenica da se u pro-{losti ne `ivi, a ne `ivi se ni od pro{losti. @ivi se u sada{wo-sti. A kako }e se `iveti u budu}nosti, zavisi od toga {ta smo nau~iliiz pro{losti i kako usmeravamo svoj ̀ ivot u sada{wosti. Normalnoje da postoje o`iqci na na{oj generaciji. Mnogi nose i li~ne, poro-di~ne traume. Qudi koji rade dr`avni posao, koji nose uniformu, magde se u hijerarhiji nalazili, moraju da kanali{u li~ne emocije. Nakraju, sticaj okolnosti koji je jednu generaciju doveo do toga da dr-`avne i nacionalne probleme re{ava ratom, ne sme biti hipotekaza generacije koje dolaze. Svaka generacija ima pravo da na svoj na-~in re{ava odnose sa susedima, drugim dr`avama. Pogotovo da na-stoji da taj na~in ne bude rat. Zato je va`no da se takve hipoteke neprenose na generacije koje dolaze.

Poreme}aj si-stema vrednosti kojinosi rat o{teti jednugeneraciju, eventual-no dve, ali to ne smebiti vi{e od o{te}e-wa. Sistem vrednostina kome mi po~ivamostar je vi{e od dvamilenijuma. Kao jednageneracija, mi ne sme-mo dozvoliti sebi damislimo da imamomandat da ga drasti~-no modifikujemo.

„Za uspeh re-forme va`no jeda imamo unu-tra{we razume-vawe u Vojsci ipodr{ku, jer ako samo generali pri~aju o ovome, a izostaje raz-umevawe do posledweg vojnika, onda su male {anse da uspemo”– rekli ste. Koliko je svest o neophodnosti reforme i opravda-nosti wenih oblika prisutna unutar Vojske? Novo i zahtevnije,po pravilu, nailazi na „otpor sredine”...– Citira}u svog pot~iwenog, mada to nije uobi~ajeno. General

Bo`idar Forca mi je bio nastavnik na Akademiji. Jednom prilikomje rekao ne{to {to mislim da je velika istina – da su reforme ilinepopularne, ili neuspe{ne. Uveren sam da ova na{a reforma nijeneuspe{na. Da li je popularna? Jo{ nije vreme da se sudi. Popular-nost uostalom nije lako ste}i drasti~nim mewawem stvari. Mo`da inije toliko va`no da li je reforma popularna, mnogo je va`nije da linailazi na razumevawe. A ja mislim da razumevawe imamo, i to svevi{e. Ne bi qudi sa takvom energijom uradili svoj deo posla tokomreorganizacije da nije bilo razumevawa. Bilo je o~igledno da situa-cija od pre nekoliko godina nikuda ne vodi, da }e, ukoliko se ni{tane preduzme, sistem odbrane atrofirati. Vojni~ka profesija se uru-{avala. Postajala je sve nepopularnija. Qudi su po~eli da izbega-vaju da govore {ta su po profesiji. To je bilo samo po sebi dovoqnoalarmantno. Vojna profesija i Vojska ponovo postaju tema, ali naznatno pozitivniji na~in. Na`alost, i daqe se de{avaju stvari kojedonose negativnu konotaciju... Nije prijatno kada iz kamiona ispadnusanduci sa bombama. Malo zna~i opravdawe da su kamioni stari 25godina, a i bombe skoro isto toliko, da ih imamo mnogo vi{e nego{to nam treba, da su resursi za wihovo uni{tavawe ograni~eni, zaskladi{tewe isto tako, da su sve to nasle|eni problemi. Da raspra-vqamo da li je u osnovi svega toga bila gre{ka samo jednog ~oveka nadnu vojni~ke hijerarhije, ili nije... Sve to uti~e na ugled Vojske u dru-

10

INTERVJU

15. februar 2008.

– Postoji nekoliko stvari koje moramo da modernizujemo, osim{to smo uspostavili modernu strukturu. Rekao sam da moramo da mo-dernizujemo {kolstvo, da ga u~inimo racionalnim. Te{ko je objasni-ti za{to Vojna akademija upo{qava tri puta vi{e qudi nego Gene-ral{tab. ^eka nas i modernizacija sistema obuke. Formirali smoKomandu za obuku, uveli smo sistem instruktorske obuke, kompletnonovi pristup. Uvodimo i podoficirski kor, kao podr{ku liniji ko-mandovawa i sistem koji nosi obuku, sistem u kojem podoficiri ima-ju jasnu perspektivu napredovawa do vrha podoficirske piramide.Uvo|ewe tog sistema u ve}ini vojski centralne i isto~ne Evrope tra-jalo je dugo i bilo prili~no bolno, uz svu podr{ku koja im je bila naraspolagawu. Mi nemamo tako galantnu podr{ku, ali mislim da ide-mo mnogo br`e nego ostali, jer imamo ne{to od dobrog nasle|a izvremena JNA. Imamo odli~an podoficirski kadar iz tog vremena,kada je podoficirsko {kolovawe trajalo ~etiri godine. To je bilaskupa i velika investicija, pitawe je da li bi danas sve to bilo ra-cionalno, ali je ~iwenica da imamo qude koji mnogo znaju i mogu, te}e uspe{no nositi sistem obuke.

Modernizacija u oblasti opreme i ratne tehnike je ogroman po-sao koji nas ~eka. Moglo bi se re}i da smo u nekim oblastima propu-stili skoro dve tehnolo{ke generacije. [ta su nam prioriteti? No-va sredstva veze. Tu je na{a vremenska zadr{ka od oko dvadesetakgodina i tu mora hitno da se radi. Nekiugovori su zakqu~eni, kre}e se u nabav-ke. Me|utim, izgleda da }e taj proces tra-jati znatno du`e no {to smo mislili, iizgleda da nam se tu dr`ava nije ba{ odu-`ila na na~in kako je bio zauzet stav naVladi Srbije, a to je da }emo dobiti po-sebna sredstva za izme{tawe iz fre-kvencijskog opsega u kome Vojska radi, ana ime davawa licence civilnim kori-snicima. Mi taj novac u buxetu za 2008.godinu nismo dobili, a nabavka se fi-nansira iz redovnog buxeta.

Oklopna vozila, to~ka{i, tako|espadaju u prioritet. Trebaju nam i novatransportna sredstva. Kamioni su namstariji od qudi koji se u wima prevoze. Uvazduhoplovstvu }e nam i u narednih ne-koliko godina prioriteti biti remont imodernizacija, a tek negde oko 2011. godine mo`emo da o~ekujemo na-bavku vi{enamenskog borbenog aviona. Zapo~eli smo sa moderniza-cijom li~ne opreme vojnika pe{adije. Razvojni projekat se privodikraju i kre}e se sa opremawem. Ne{to od toga }e mo}i da proizvededoma}a industrija, ne{to ba{ i ne. Da li imamo dovoqno para zasve to? Za ne{to da, za ne{to ne. Neke kapitalne investicije, poputnovog aviona, ne idu iz redovnog buxeta, to je svima jasno.

Mo`emo da se hvalimo da nam je buxet mnogo boqi nego {to jebio, ali ne smemo zaboraviti da nije jedina i pouzdana mera apso-lutni iznos buxeta, nego koliko sredstava imamo po vojniku. Tu`nozvu~i ~iwenica da je srpski vojnik i daqe pri dnu evropske lestviceako tako pa`qivo pogledamo strukturu buxeta odbrane. Samo vojskeu nekoliko susednih zemaqa su iza nas.

Sti~e se utisak da je upravo podoficirski kor prili~no ne-zadovoqan novim raspodelama plata u Vojsci.– Razumqivo je da qudi u dowem delu platne lestvice nisu u pot-

punosti zadovoqni. Ali nije problem u rasponu plata nego u nivounajni`e plate. Ipak treba re}i da je Ministarstvo odbrane napra-vilo ozbiqan iskorak kada je re~ o platama. Nije mogu}e re{iti na-sle|en problem u jednom koraku. Ovo nije samo jednokratna povi{i-ca, nego reforma sistema plata. Biv{i sistem je vrvio od raznihdodataka koji su nosili pe~ate mo}nih qudi iz odre|enog vremena.Ministarstvo je bilo pod pritiskom tuma~ewa da na{e plate trebada se ve`u za plate dr`avnih slu`benika u drugim ministarstvimaprema obrazovnom nivou, uz napomenu da su u Ministarstvu odbra-ne i Vojsci qudi sa sredwom {kolom stajali ne{to boqe sa platamanego u drugim ministarstvima. To obrazlo`ewe za zaposlene u admi-

nistraciji na{eg ministarstva mo`da bi i moglo da bude prihvatqi-vo, ali za Vojsku nije, i ona zaista ne treba da se poredi ni sa kim,jer niko u dr`avi ne radi taj posao. Ako bi eventualno mogla se ne-kim da se poredi, to je mo`da MUP, ali ~ak ni to. Kada govorimo opodoficirskom koru, formacijska mesta prvih i glavnih podoficiranosi}e i vi{e polo`ajne grupe. Zastavnici na takvim radnim mesti-ma treba da imaju plate ne samo u rangu potporu~nika i poru~nikanego i kapetana i majora.

Iskustva iz Kopnene zone bezbednosti su najintenzivnija utom smislu. Rad unutar baza je ve} u{ao u odre|ene propisaneprocedure, tamo je sastav vojske potpuno profesionalan... [tanam taj, uslovno re~eno uzorak, potvr|uje. Pretpostavqam da toiskustvo name}e i neke nove zahteve, a samim tim i re{ewa.– Iskustvo iz Kopnene zone bezbednosti je dosta dobro. Ve} dve

godine su dole iskqu~ivo profesionalci. To su qudi koji znaju svojposao. Naravno, pretio je rizik da }e se u}i u rutinu, pa smo odlu~i-li da obnavqamo kadar koji dolazi. Zato smo ukqu~ili i profesio-nalne vojnike iz ViPVO, Komande za obuku, jedinica neposredno pot-~iwenih General{tabu i struktura Ministarstva. Bilo je zlonamer-nih tuma~ewa u medijima – tvrdwi da nismo imali dovoqno vojnika,pa smo u KZB morali da {aqemo qude iz Vazduhoplovstva. Uop{tenije re~ o tome. Poku{ali smo da kondicioniramo qude koji su pro-

fesionalni vojnici, a pri tom nekolikogodina provedu na nekoj prijavnici u Beo-gradu. To ba{ i nije posao profesional-nog vojnika. Stoga smo odlu~ili da ve}inaodradi poneku smenu u KZB. Ve} posle pr-vog ciklusa takva ideja je nai{la na sveve}e interesovawe. Sada se uveliko qudiraspitaju kada }e slede}a smena. Ne trajeto tako dugo, nije ni tako naporno, a opetje prilika da se i zaradi. Nema tu neke ve-like neizvesnosti. Postoji izvestan rizik,ali to je ne{to {to se podrazumeva u voj-ni~koj profesiji.

Jedinice u KZB su dobro opremqene,snabdevawe se nesmetano odvija, ishranai sme{taj su dosta dobri. To iskustvo je od-li~no. U Kopnenoj zoni bezbednosti uspo-stavili smo i jednu novu funkciju, koja jetek uvedena u Vojsku Srbije, a to je civil-

no-vojna saradwa, koja daje odli~ne rezultate. Na{u kancelariju uVrawu ve} prepoznaju u tom smislu i neke me|unarodne organizacije,poput Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta. Slovi kao vrlo uspe-{na u uspostavqawu dobre komunikacije izme|u Vojske i lokalnogstanovni{tva, posebno albanske nacionalne zajednice u toj zoni. Je-dinice u Zoni su nam i daqe prioritet u svakom pogledu, pa i u opre-mawu, a ̂ etvrta brigada, uz Specijalnu brigadu, zaista zaslu`uje ta-kav tretman.

Kako je protekao Va{ najnoviji sastanak sa komandantom Kfo-ra, imaju}i u vidu situaciju na Kosovu i Metohiji?– Kontakti koje Vojska Srbije ima sa Kforom ve} nekoliko godi-

na, otkako je na snazi Vojno-tehni~ki sporazum, razvijali su se u po-zitivnom smeru. Otkako sam ukqu~en u sve to nisam uo~io nikakveoscilacije, ve} bi se pre moglo re}i da sam svedok napretka. Merepoverewa koje su gra|ene sve ovo vreme daju rezultate. Ti sastanciodavno nisu mesta gde se gledamo preko stola i o~ekujemo neko izne-na|ewe, ve} mesta na kojima potvr|ujemo sve {to smo se u me|uvre-menu dogovorili. Sve ~e{}i su i sastanci koji nisu predvi|eni tro-mese~nim ciklusom. Ako za to postoji potreba, zakazivawe kratkotraje, a u posledwe vreme se ~esto ~ujem telefonom sa komandantomKfora ukoliko postoji potreba da razmenimo mi{qewa ili infor-macije. Takav na~in komunikacije, koji onemogu}ava pogre{na tuma~e-wa bilo kakvog gesta ili izjave, vrlo je koristan za obe strane.

Naravno, postoje jo{ mnoge mogu}nosti da se ta saradwa una-predi. Mi iznosimo svoje predloge. Na posledwem sastanku jo{ jed-nom sam dobio uveravawe od generala De Marnaka da je Kfor spre-man da obavi svoj posao na Kosovu i Metohiji onako kako mu to nala-

11

Mo`emo da se hvalimo da nam je buxetmnogo boqi nego {to je bio, ali ne smemo za-boraviti da nije jedina i pouzdana mera apso-lutni iznos buxeta, nego koliko sredstava ima-mo po glavi vojnika. Tu`no zvu~i ~iwenica daje srpski vojnik i daqe pri dnu evropske le-stvica po toj vrsti izdvajawa. Samo Vojske unekoliko susednih zemaqa su lo{ije od nas.

O~ekuju nas veliki poslovi na reformivojnog {kolstva, rekao bih da se tu stvari nisupuno pomakle. Vojna akademija je, pre svega,specifi~na proizvodwa koja treba da radi zaodre|eno tr`i{te. To tr`i{te je Vojska. Zna~i,mora}e da „proizvode“ to {to Vojsci treba.

jer verujem da je lak{e od pe{adinca napraviti tenkistu, nego odmomka koji tek dolazi iz civilstva. A i racionalnije je.

Pitawe teritorijalne pokrivenosti mogu}no{}u za odbranuili mobilizaciju za svaku vrstu aktivnosti u situaciji u kojojse Vojska realno smawuje, tako|e je va`no re{iti. IskustvaNacionalne garde Ohaja, sa kojom VS intenzivno sara|uje ve}vi{e od godinu dana, Austrije, koja ima sli~an koncept, ili En-gleske koja ima ~ak kadetske organizacije, govore da je ~itavsistem, pre svega dr`ava, postavqen tako da stimuli{e tu vr-stu organizovanosti i motivisanosti dru{tva za odbranu. Ka-kav je na{ koncept?– Nisam siguran da je to najboqe pore|ewe. Na{a ideja je bila

da imamo relativno malu i ekonomski odr`ivu mirnodopsku vojsku,lako upotrebqivu, a da postoji teritorijalna vojska, koja se aktivi-ra samo u slu~aju potrebe, prirodnih ili tehnolo{kih katastrofa,ili u slu~aju rata, i tek onda postaje tro{ak za dr`avu. To su tih os-am teritorijalnih brigada. Taj koncept treba i da za`ivi. To {to smo

formirali centre za obuku i ratne jedi-nice ne zna~i da je posao zavr{en. Ve}dugi niz godina nismo imali obuku rezer-vnog sastava. To ko{ta, ali }emo moratii tu obuku da obnovimo. Na kraju o~eku-jem da se ispostavi kao opravdana po~et-na opcija – da nije sve u brojkama, u tomekoliko ne~ega ima, ve} koliko je to {toimamo kvalitetno.

To {to je na{ demografski potenci-jal takav da mo`emo da stavimo vi{e od milion i po mu{karaca podoru j̀e, ne zna~i da to treba i da uradimo. Ako jo{ jednom pogledamo{ta je osnovna uloga Vojske, vide}emo da ona treba da omogu}i ostat-ku dru{tva da u miru stvara nove vrednosti i da u`iva u wima. Akopogledate ko je to ratno sposoban, jasno je da su ratno sposobni onikoji su i radno sposobni. Pojednostavqeno gledano, nije razumno dau miru previ{e radno sposobnih qudi vojno anga`ujete, ve} da krei-rate sistem koji je u stawu da se brzo transformi{e, shodno bezbed-nosnoj situaciji.

„Jer, ni{ta nije gore nego velika, staja}a i slabo pla}enavojska. To onda postaje rizik za dru{tvo. Vojna profesija u Sr-biji je prili~no degradirana. Imamo ose}aj da je Vojska ne`e-qeno dete u dru{tvu, kome roditeqi daju xeparac da ga vi{e negledaju. Sve {to je Vojska, uprkos takvom stavu, uradila u pret-hodnom periodu mo`e se smatrati nemogu}om misijom” – rekliste novinaru Foneta krajem 2007. godine. Vojska vi{e nije ve-lika, nije ni staja}a, ali je jo{ uvek slabo pla}ena. Da li }emisija koja je pred wom u narednom periodu, ipak, biti mogu}a,a ne vi{e nemogu}a, a ipak izvedena, {to dodatno iscrpquje?– Nazvao sam nemogu}om misiju koju smo, ipak, uspe{no reali-

zovali u tom periodu. Izgledala je kao nemogu}a, a re}i }u vam i za-{to. Kada smo krenuli sa reformom 2006. godine razilazila se Dr-`avna zajednica Srbija i Crna Gora, a mi smo i daqe sprovodiliozbiqnu reformu neporeme}eni tim doga|ajem, {to, prizna}ete, ni-je jednostavna stvar. U 2007. godini, nakon izbora ~ekali smo dugoda se formira vlada, sa tehni~kom vladom i privremenim finansi-rawem mi smo i daqe vodili celu pri~u i ulazili sve dubqe u re-formu. U drugom delu 2007. godine stigao je novi menaxment u Mini-starstvo odbrane, koji je tako|e imao svoj period uhodavawa. Pono-vo smo nastavili da radimo svoj posao istim intenzitetom. Ako smo usvim tim okolnostima uspeli da sprovedemo transformaciju, za{toto onda ne bismo i sada.

Kako se ose}a ~ovek koji u trenutku predsedni~kih izbora imajasne naznake jednog od kandidata da }e biti smewen istog tre-nutka kada taj kandidat osvoji vlast?– Postavqewe i smewivawe na~elnika General{taba jeste

ustavno i zakonsko ovla{}ewe predsednika Republike. To je ne{to{to se podrazumeva i svako ko je na du`nosti na~elnika General{ta-ba treba da bude potpuno svestan te ~iwenice. Nema tu emocija. Va-`no je da se po{tuje zakon i da predsednici rade svoj posao, a gene-rali svoj. Dragana MARKOVI]

INTERVJU

15. februar 2008.12

`e mandat – da obezbedi mir i bezbednost za sve gra|ane i za wiho-vu imovinu. Mandat je jasan, on proizilazi iz rezolucije 1244. Od-nos VS i Kfora definisan je Kumanovskim sporazumom, tako da tunema nejasno}a. Zato i ne o~ekujem da }e na toj liniji biti nekihozbiqnih problema. A ako ih i bude, ako ih izazovu oni koji mogu daih izazovu, mislim na ekstremiste, Vojska Srbije i Kfor delova}ekao partneri, svako u svojoj zoni odgovornosti.

Pravi iskorak kada je u pitawu promena svesti ~ini se naj~e-{}e investirawem u obrazovawe. Kakve su mogu}nosti VojskeSrbije u tom smislu?– Pomenuo sam da Vojna akademija mora da proizvodi onaj pro-

fil koji je Vojsci potreban. Sasvim je u redu to {to treba da se pri-lago|ava civilnom {kolstvu, da se akredituje na Beogradskom univer-zitetu, da prati Bolowsku deklaraciju... To su stvari koje Vojska po-{tuje. Me|utim, Akademija mnogo ko{ta,ima respektabilnu istoriju i mora daobrazuje odgovaraju}i kadar. Sa {to mawepara da dobije {to boqi kvalitet. I u tom{kolovawu naslawa}emo se na civilneresurse. Nije to ni{ta novo. Imali smo toi ranije. Vojska je pozajmqivala profeso-re sa civilnih fakulteta, za oblasti kojesama nije mogla da popuni. Mislim da jedobro da i sada bude tako. [kolovawe uinostranstvu je ne{to od ~ega ne treba be`ati. U tom smislu sara|uje-mo sa Francuskom, Nema~kom, Italijom, Gr~kom, SAD, Kinom, Veli-kom Britanijom, a uskoro i sa Rusijom. Stranci se {koluju i kod nas,dodu{e, jo{ uvek srame`qivo, moglo bi i vi{e i boqe.

Oblast obrazovawa je uvek u nekoj vrsti reforme. Tu nepresta-no ne{to mora da se prilago|ava. Pre nekoliko godina bio je popu-laran termin „revolucija u vojnim poslovima”, koji je te{ko defini-sati, ali se su{tinski oslawao na ~iwenicu da su tehnolo{ki poma-ci izazvali mnoge promene u vojnoj misli, strategiji, taktici. Sve toukazuje na akutnu potrebu da se sistem obrazovawa brzo prilago|a-va novinama.

Kakav je to i koliko razli~it profil oficira koji Vi sadao~ekujete od Vojne akademije?– Treba nam mnogo vi{e tehni~kog obrazovawa. U isto vreme je

veoma va`no da sa~uvamo ono {to je institucionalno znawe akumu-lirano u srpskom vojnom {kolstvu. Bilo bi prili~no neodgovornoodre}i se ne~ega {to je gra|eno vi{e od sto godina. Ali isto tako nemo`e da se u~i o ne~emu {to u na{oj vojsci vi{e ne postoji. Neshva-tqivo je da je pro{le godine neko od profesora dao slu{aocu, kakopo mom utisku neopravdano nazivaju studente, „da re{ava neku bri-gadu” kakva u Vojsci Srbije vi{e ne postoji. Neki od nastavnika, o~i-gledno, ne znaju od ~ega se ova vojska sastoji.

Prva faza reforme, a i druga pogotovo, ponovo uslovno re-~eno, kao posledicu ima i izvestan broj oficira koji se penzi-oni{u sa 40, 45 godina starosti. Da li postoje planovi koji bite qude, veterane, motivisali i mobilisali da svoja znawa iiskustva na neki na~in i daqe prenose sistemu odbrane?– Od kada sam ja na ~elu General{taba, u Vojsci nije bilo line-

arnog penzionisawa – ni po godinama, ni po ~inu. Znam da je upravotakvim postupkom napravqena velika {teta u prethodnom periodu imislim da je dobro ura|eno {to smo to zaustavili. Ne mo`e da budekriterijum za penzionisawe to koliko neko ima godina ili koji je~in, ve} koliko kvalitetno radi svoj posao. Osnovni kriterijum je dase nije ogre{io o zakon i vojne propise. Za one koji dobro rade svojposao u Vojsci Srbije bi}e mesta – automatizma u napredovawu vi{ene}e biti. U ovom momentu mi jo{ imamo ne{to kadra koji je vi{ak.Isto tako, mada paradoksalno zvu~i, imamo i mawak kadra. Mi, ustvari, imamo problem sa neodgovaraju}im vojnoevidencionim spe-cijalnostima. Verujem da ti qudi koji su sada na raspolagawu ne tre-ba da idu iz Vojske samo zato {to nemaju odgovaraju}u vojnoevidenci-onu specijalnost. Wima treba ponuditi mogu}nost prekvalifikacije,

U ovom trenutku u Vojsci imamo oko 200pukovnika, taman toliko koliko i formacij-ski imamo mesta za taj ~in. To je, treba i tore}i, dva i po puta mawe nego {to ima pukov-nika u strukturama Ministarstva odbrane. Taanomalija hitno treba da bude re{ena, jertakva situacija jednostavno nije normalna.

P E R A S P E R A

Pi{e Qubodrag STOJADINOVI]

Pred nama sudramati~ni dani,vremena koja semoraju pamtitikao poraz svakograzuma predkategorijom kojabi mogla de sedefini{e kao„odnos snaga“.Ili glupa sila,svejedno. Mo`daje u sveop{toj,opravdanojstrepwi odbudu}nosti, ~aklako definisati{ta nam jenajpre~e:O~uvawe Srbije,nezavisno odsudbine Kosova.O~uvawe Srbana Kosovu usvakoj varijanti.Navedeni ciqevisu ostvarivi, alisamo uz dobrorazumevawe {taje mogu}e, a {tavi{e ne zavisiod nas. Ako smoiza{li iz mitskeistorije (igeografije), irazumemo gde namje vojni~ki isvaki drugilimit, ondamo`emo razumetii svoje domete.

K

13

TRAKTORSKI KURS

P

M

Autor je komentator lista „Politika“

osovski premijer Ha{im Ta~i upadqivo ~esto po-se}uje srpske porodice. Jednoj familiji je ono-mad poklonio traktor i ~ak pozvao odbegle Sr-

be da se vrate. Misli na one Srbe koji su pobegli dabi pre`iveli. Navodno im sve`a kosovska vlast ga-rantuje mir, sigurnost i traktore.

Ali, Ta~i se pred Srbima pojavqivao u vi{e ver-zija, a jedna od wih je nadimak, koji je stekao krajempro{loga veka, i glasi „Zmija“. Ha{im je, ka`u svedo-ci, bio etalon surovosti, pa kao takav nije imao mi-losti ni prema kome: dakle i Srbi i Albanci su za-pamtili (a neki i nisu) {ta se doga|a kad tako „opa-sna zver“ deli pravdu po svom zakonu.

Optu`en za ratne zlo~ine i vi{e ubistava kojeje li~no po~inio, Ta~i se redovno lako osloba|aokratkotrajnih hap{ewa. ̂ ak su te lo{e odigrane pred-stave dizale wegovu harizmu ta~no tamo gde je treba-lo. Bio je li~ni qubimac Medlin Olbrajt u doba wenenajve}e mo}i.

Lako se presvla~io iz maskirne uniforme u do-bra odela, a moglo je i obrnuto. Direktno je iz {umeputovao u svetske metropole, umeo je da svoju svire-post obrazlo`i „gerilskim imperativom“, pa i da jeubedqivo negira kao model srpskog agitpropa.

Srpsko pravosu|e je akcentiralo Haradinaja,^ekua i Ta~ija kao neosporne ratne zlo~ince, pa ras-pisalo poternice za wima. Svi su se oni, me|utim, iz-re|ali na mestima prvog ministra, redosledom nave-denim u ovom tekstu. Agim ^eku je, uz sva svoja dostig-nu}a, prethodno postao i hrvatski ratni heroj i gene-ral, i posle premijerskog sta`a ima mesta u zagre-ba~kom glavnom sto`eru. Bar kao uva`eni savetnik,ako mu je ve} dosadila kosovka politi~ka gerila.

Kosovski premijer je nagovestio da }e Kosovo „uvremenu koje je neposredno pred nama“ proglasiti (jed-nostranu) nezavisnost. Pripreme su ve} zavr{ene,usvaja se tekst deklaracije, prihva}eni su zastava igrb, mo`da i sve~ana pesma. Sprema se, kako je rekao„narodno veseqe“.

Videli smo i Azema Vlasija, predsednika omla-dine iz Titovog doba, koji je potpisan kao „analiti-~ar“. To je isti ~ovek koga je Milo{evi} javno hapsiona mitingu ‘89. Stvarno ga je kasnije privezao, alibez rezultata. Stvorio je od wega mu~enika, malo mu„digao rejting“ kod Albanaca koji su ga ina~e dubokoprezirali, pomogao da se taj la`ni maneken bratstvai jedinstva izvu~e iz ve~nog zaborava.

red nama su dramati~ni dani, vremena koja semoraju pamtiti kao poraz svakog razuma pred ka-tegorijom koja bi mogla de se defini{e kao

„odnos snaga“. Ili glupa sila, svejedno. Argumenti ni-su pomogli, ~ovek koji je Srbima poklonio traktor tvr-di da ima spisak od najmawe 100 zemaqa koji }e pri-znati novu dr`avu Kosovo.

To je stawe stvari. Povodom novih potresa ima beskona~no mnogo

predvi|awa. Ve}ina u sebi sadr`i kriti~ne doze pe-simizma. Ima mnogo scenarija na osnovu kojih bi ne-{to moglo da krenu po zlu. „Narodno veseqe“ Albana-

ca, koje je predvi|eno negde za kraj februara ili po-~etak marta, moglo bi na nekim mestima da ima epilogsasvim druga~iji od radosti. Kako za koga.

Euforija se mo`e pretvoriti u model etni~kog~i{}ewa koji ni „Zmija“ ne bi mogao da kontroli{e,sve i da ho}e. Te{ko je verovati u opciju „potpune kon-trole teritorije“, kojom bi bila obuhva}ena i Kosov-ska Mitrovica. Samo je pre}utna podela Kosova, bartako izgleda, spas od nasiqa. Kfor je oja~ao svoje tru-pe, dovla~i odnekud i nove ekspedicije. Gensek Natoa,Jap de Hop Shefer uveren je da nasiqa ne mo`e biti.

Samo ako snage za{tite umeju i `ele da napraverazliku izme|u veseqa i razarawa. Pamtimo vreme-na kad to nisu mogle.

o`da je u sveop{toj, opravdanoj strepwi od bu-du}nosti, ~ak lako definisati {ta nam je najpre-~e: O~uvawe Srbije, nezavisno od sudbine

Kosova. O~uvawe Srba na Kosovu u svakoj varijanti.Navedeni ciqevi su ostvarivi, ali samo uz dobro raz-umevawe {ta je mogu}e, a {ta vi{e ne zavisi od nas.Ako smo iza{li iz mitske istorije (i geografije) i raz-umemo gde nam je vojni~ki i svaki drugi limit, onda mo-`emo razumeti i svoje domete.

Pred istorijski boj na Kosovu, knez Lazar je slaosvoje izaslanike svuda gde ima Srba, kako bi sabraovojsku, dostojnu osmanlijske najezde. Po literarnoj le-gendi, srpskog kraqa Tvrtka Prvog pohodio je Milo{Kobili}, ili Obili} li~no, poku{av{i da, mimo svogdiplomatskog mandata, poravna sujete dvojice preten-denata na vrhunski srpski presto.

Znamo {ta se dogodilo na Vidovdan 1398. godi-ne. A mo`da i ne! Evropa je tada imala razli~ite in-formacije o ishodu bitke podno Gazimestana. Javqenoje o velikoj pobedi hri{}ana, u znak pobede je~ala suzvona u najve}im evropskim katedralama. Mi smo prvisaznali, a posledwi shvatili {ta se onda slu~ilo: voj-ni~ki poraz, pogibija najboqih, sjediwewe vlastele isebara, svuda oko Muratovog i Bajazitovog {atora.

Danas je Kosovo progla{eno presedanom. [tato be{e? Mo`da ono {to se doga|a samo jednom ine va`i kao op{ti princip. Sve se to da definisa-ti i kao vrsta nepravde od koje nema razumne od-brane, iako su mogu}i i neki dobri odgovori iz kri-zne sfere. Mo`da ih je dr`ava Srbija ve} spremi-la, iako za 619. godi{wicu bitke na Kosovu ne}ebiti opsedawa Gazimestana. Za punih sedam vekovamo`da, nikad se ne zna.

Tako se zatvorio krug. Du{anovo i Lazarevocarstvo evoluirali su u civilizovanu Srbiju, li{enumo}nih prijateqa. Sve {to smo mogli sami, ve} smou~inili. Sve {to `eli mo}ni svet oblikova}e svojimgrubim dletom.

Ostaje nam da dobro pojmimo svoju snagu, koja,na sre}u, vi{e nije u prizivawu smrti. Zar se veko-vima nismo branili, ~asno ginuli i bivali sve ma-wi i siroma{niji? I sada nam zmije iz na{ih ja-zbina pokazuju kako se pravi dr`ava! Samo zato {tosmo bili uvereni da ni sa wima ni sa sobom ne ume-mo druga~ije.

14

UVojnoj akademiji (VA), 12. februara, potpisan je proto-kol o saradwi izme|u te vojnoobrazovne ustanove i Uni-verziteta u Beogradu (BU). Sastanku su, uz brojne zvani-ce, prisustvovali i dr`avni sekretari Ministarstva

odbrane dr Zoran Jefti} i Igor Jovi~i}, pomo}nik ministradr Bojan Dimitrijevi} i na~elnik Inspektorata odbrane vi-ceadmiral Jovan Grbavac.

Na sve~anosti povodom potpisivawe tog dokumenta, na-~elnik VA general-major mr Vidosav Kova~evi} istakao je dase saradwa dve obrazovne institucije razvija i unapre|uje uokviru reforme vojnog {kolstva – zna~ajnog segmenta u re-formi sistema odbrane.

Reforma vojnog {kolstva, prema re~ima generala Kova-~evi}a, ima tri ciqa – da se VAukqu~i u sistem visokog obra-zovawa Srbije, postane deo sistema vojnog obrazovawaevropskih zemaqa, ali i sa~uva vojnoobrazovnu tradiciju nana{im prostorima.

Rektor BU profesor dr Branko Kova~evi} tom prilikom je rekao daje Vojska bila jedan od najzna~ajnijih partnera BU u wegovoj istoriji, kojiove godine obele`ava dva veka postojawa. I namenska industrija biv{eJugoslavije bila je tr`i{no orijentisana, pa je ostvarivala velike pri-hode. Nau~ni radnici BU su, u tom periodu, sara|ivali sa vojnim stru~-wacima na uvo|ewu modernijih tehnologija, koje su primenu nalazile pr-vo u vojsci, a onda i u civilnoj oblasti.

Prema re~ima dr Kova~evi}a, mnoge zemqe zainteresovane su dasvoje studente {koluju u Srbiji, {to }e omogu}iti razvoj zajedni~kih stu-dijskih programa BU i VA.

Na sve~anosti povodom potpisivawa protokola dodeqene su ofi-cirske sabqe najzaslu`nijima za razvoj saradwe izme|u BU i VA – rekto-

POMO]NIK MINISTRADU[AN SPASOJEVI] U IZRAELU Pomo}nik ministra za politiku odbrane Du{an Spasojevi}

sa delegacijom boravio je od 11. do 13. februara u zvani~noj po-seti Izraelu.

Spasojevi} je prvog dana posete razgovarao sa direktorompoliti~ko-vojnog biroa Ministarstva odbrane Izraela genera-lom Amosom Giladom o mogu}nostima unapre|ewa bilateralne voj-ne saradwe.

Razgovarano je i o bezbednosnim izazovima sa kojima su suo-~eni Izrael i Srbija, ukqu~uju}i i situaciju vezanu za Kosovo iMetohiju.

Delegacija Ministarstva odbrane je tokom boravka posetilavi{e vojnoindustrijskih kompleksa radi sagledavawa mogu}nostiunapre|ewa vojno-ekonomske saradwe izme|u dve zemqe.

Organizovani su i susreti sa predstavnicima Ministarstvaspoqnih poslova Izraela.

POSETA BOSNI I HERCEGOVINITokom posete Bosni i Hercegovini, pomo}nik ministra za

politiku odbrane Du{an Spasojevi} susreo se, 5. februara, saministrom odbrane Selmom Cikoti}em, zamenikom ministraodbrane Igorom Crnadakom i na~elnikom Zajedni~kog {tabaOru`anih snaga general-pukovnikom Sifetom Poxi}em i sa wimarazgovarao o unapre|ewu saradwe u oblasti odbrane.

Tokom posete Sarajevu, Spasojevi} je posetio i Ministarst-vo inostranih poslova, gde je bilo re~i o unapre|ewu regionalnesaradwe i o u~e{}u u zajedni~kim regionalnim projektima. Sas-tanku je prisustvovao i ambasador Republike Srbije u Bosni iHercegovini Grujica Spasovi}.

DONACIJA OEBSA ZAVERIFIKACIONI CENTAR Na~elnik Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu Milorad

Peri} i {ef Odeqewa za demokratizaciju Misije Oebs u BeograduHanelore Valijer potpisali su u Beogradu protokol o donacijira~unarske opreme.

Donacija, vredna 3.970 evra, namewena je Verifikacionomcentru Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu.

– Veoma smo zadovoqni {to smo podr`ali Verifikacionicentar i Srbiju u ispuwewu me|unarodnih obaveza. Tako|e,raspolo`eni smo da i daqe poma`emo – rekla je tom prilikomHanelore Valijer.

Verifikacioni centar je zadu`en za sprovo|ewe obavezaproisteklih iz me|unarodno prihva}enih sporazuma koji se odnosena kontrolu naoru`awa, kao {to su Be~ki dokument 99, Dejtonskimirovni sporazum i drugi. S. \.

P O T P I S A N P R O TO K O L O S A R A D W I V OJ N E

ZAJEDNI^KI PROGRAMI

U Centru za mirovne operacije od 4. februara odr`an je ~etvoro-dnevni seminar o upravqawu obukom u vodovima i ~etama, namewen pod-oficirima i mla|im oficirima koji u jedinicama Vojske Srbije planira-ju i izvode obuku.

Organizator seminara je Uprava za obuku i doktrinu General{tabaVS, a gostuju trojica podoficira predava~a iz Savezni~ke komande Na-toa u Napuqu.

U uvodnom izlagawu general-major Petar ]ornakov, na~elnik Upra-ve za obuku i doktrinu General{taba VS, pozvao je ~etrdesetak u~esnika

S E M I N A R O U P R

AKTUELNO

15

ru BU prof. dr Branku Kova~evi}u, rektoru Univerziteta odbrane Repu-blike ^e{ke brigadnom generalu Rudolfu Urbanu, na~elniku Vojnomedi-cinske akademije general-majoru prof. dr Miodragu Jevti}u, prethodnomrektoru BU prof. dr Dejanu Popovi}u i rektoru Univerziteta u Ni{uprof. dr Radoslavu Bubwu.

Dekanima fakulteta BU koji razvijaju zajedni~ke studijske programesa VA – prof. dr Vladimiru Cvetkovi}u sa Fakulteta bezbednosti, prof.dr Nevenki @arki} sa Fakulteta organizacionih nauka, prof. dr Milo-{u Nedeqkovi}u sa Ma{inskog fakulteta, zatim, prof. dr Miodragu Po-povi}u sa Elektrotehni~kog fakulteta, prof. dr Slobodanu Gvozdenovi}usa Saobra}ajnog fakulteta i prof. dr Slobodanu Petrovi}u iz Krimina-listi~ko-policijske akademije – uru~eni su oficirski bode`i.

A. ANTI]

DONACIJA VELIKE BRITANIJE VOJNOJ AKADEMIJIIzaslanik odbrane Velike Britanije pukovnik Sajmon Vande-

lur i Viktorija Sajmon Tejlor, vi{i predava~ i upravnik Odeqewaza spoqne poslove britanske Odbrambene akademije, uru~ili su8. februara Voj-noj akademiji do-naciju u nau~noj istru~noj litera-turi vrednu oko10.000 evra.Donaciju, koja jerealizovana po-sredstvom Oeb-sa, primio je na-~elnik Vojne aka-demije general-major VidosavKova~evi}.

General Kova~evi} zahvalio je predstavnicima britanskihoru`anih snaga i Oebsa, naglasiv{i da je dosada{wa saradwaVojne akademije i tih institucija bila na zavidnom nivou i izrazioo~ekivawe da zajedni~ki projekti tek predstoje.

U britanskoj delegaciji, koja u Beogradu boravi u uzvratnojposeti, pored pukovnika Vandelura i Viktorije Tejlor, bila je i mrJasmina Gli{i}, koja je tokom proteklih {est meseci u Velikoj Bri-taniji radila na istra`ivawu medija i civilno-vojnih odnosa.

Gostima su tokom posete Vojnoj akademiji predstavqeni re-sursi i perspektive na{e najvi{e vojne obrazovne ustanove.

A. P.

SPORAZUM O SARADWI VOJNE I POLICIJSKE AKADEMIJE U Kriminalisti~ko-policijskoj akademiji (KPA) 6. februara

potpisan je Ugovor o poslovnoj i tehni~koj saradwi KPA i Vojneakademije, kojim su otvorena vrata za wihovu svestraniju i {irusaradwu.

Posle potpisivawa dokumenata, koji }e omogu}iti zajedni~kou~e{}e profesora te dve visoko obrazovne dr`avne ustanove narealizaciji, posebno poslediplomskih, master i doktorskih stu-dija, na~elnik Vojne akademije general-major mr Vidosav Kova~e-vi} naglasio je da su bezbednosni problemi dana{wice izuzetnozna~ajni i da je odgovornost za wihovo svestrano i kompleksnoizu~avawe jedan od razloga za sve kvalitetniju i obimniju sarad-wu izme|u Vojne i Kriminalisti~ko-policijske akademije.

– Iskustva razvijenih zemaqa pokazuju da najboqe rezultateu obrazovawu iz oblasti odbrane i bezbednosti posti`u one dr-`ave u kojima je do{lo do svestrane saradwe izme|u fakultetasli~nih mati~nih oblasti, kao {to su to na{e dve akademije. Tasaradwa mo`e biti jo{ bogatija, posebno u realizaciji zajed-ni~kih programa na specijalisti~kim i poslediplomskim studiji-ma – rekao je general Kova~evi}, dok je dekan KPA Slobodan Pe-trovi} istakao da kvalitetan i interdisciplinaran obrazovniproces zahteva u~e{}e brojnih profesora s raznorodnih fakul-teta.

– Interdisciplinarno izu~avawe problema bezbednosti,kojim se mi prvenstveno bavimo, ne mo`e da da `eqene rezultateako nije potkrepqeno u~e{}em kompetentnih profesora s razli-~itih fakulteta, koji, na svoj na~in, doti~u pitawa odbrane ibezbednosti. Potpisivawem ugovora o te{woj saradwi izme|una{e dve obrazovne ustanove, mi upravo ~inimo korake u tompravcu – rekao je dekan Petrovi}.

D. G.

A K A D E M IJ E I B E O G R A D S K O G U N I V E R Z I T E TA

seminara da se aktivno ukqu~e u diskusiju sa predava~ima budu}i da ukonceptima planirawa i izvo|ewa obuke kod nas i u Natou postoji mnogosli~nosti, ali i niz su{tinskih razlika. On je istakao da je zavr{enaDoktrina obuke koja donosi puno izmena u odnosu na dosada{wi konceptobu~avawa i da }e zahtevi, kriterijumi i principi organizovawa obuke,naro~ito od 2010. godine kada je planirana potpuna profesionalizaci-ja VS, biti znatno druga~iji.

General ]ornakov je najavio i skori zavr{etak Uputstva za upra-vqawe obukom, naglasiv{i da su doktrinarni dokumenti iz te oblasti iz-

ra|eni i na osnovu iskustava stranih armija.Zastavnici Xek Vajls, Jusuf Xamal i Dik

Verner, pripadnici kanadske, ameri~ke i nema~-ke vojske, predstavili su osobenosti upravqawaobukom u oru`anim snagama Natoa. Tokom radapo grupama pripadnici Vojske Srbije su u razgo-voru sa inostranim kolegama sagledali aspekteobuke profesionalnih vojnika koja }e i u na{ojvojsci uskoro postati dominantan oblik osposo-bqavawa.

Zvani~an naziv kursa je „Nato radionica o ko-mandovawu za podoficire“ i to je jedna u serijisli~nih aktivnosti koje se preduzimaju radi uspo-stavqawa podoficirskog kora u na{oj vojsci.

A. PETROVI]

A V Q A W U O B U K O M

General-major mr Vidosav Kova~evi} i prof. dr Branko Kova~evi}

Svaki stare{ina mora dobropoznavati takti~ke radwe uzimskom ambijentu i ve{tinukretawa po snegu kako biuspe{no obavio zadatke isa~uvao qude. Zato obuka uzimskim uslovima predstavqaposebno mesto u obu~avawustudenata Vojne akademije.

15. februar 2008.

VI[E OD VE[TINE

16

V

O B U K A S T U D E N ATA V O J N E A K A D E M I J E U Z I M S K I M U S L O V I M A

Komandantprivremene

komande i zamenikkomandanta

Prvog studentskogpuka pukovnikJanko Grandi}

ojska Srbije, kao i mnoge savremene armije sveta,posve}uje znatnu pa`wu obuci vojnika i jedinica uzimskim uslovima, jer je to neophodno radi pripre-me za izvo|ewe borbenih dejstava u najte`im vre-menskim okolnostima. Istorija ratovawa pokazuje

da su zimski ratni poduhvati imali uspeha samo ako su voj-nici i stare{ine znala~ki savla|ivali zimske neda}e –sne`ne padavine, raskva{eno zemqi{te, sumaglicu, maglu,niske temperature, me}avu i vejavicu. Zima ne bi trebaloza vojnike da predstavqa neprirodan ambijent, ve} samoposebne uslove u kojima se tra`e specifi~na znawa. Ja-

sno je da svaki stare{ina mora dobro da poznaje takti~keradwe u zimskim uslovima i ve{tinu kretawa po snegu, ka-ko bi uspe{no obavio zadatke i sa~uvao qude u ekstrem-nim uslovima. Zbog toga obuka u zimskim uslovima zauzimaposebno mesto u obu~avawu studenata Vojne akademije.

Na Kopaoniku su 9. februara zapo~eli dvonedeqnuobuku u zimskim uslovima studenti 131. klase Vojne aka-demije. Po studijskom programu ta se obuka realizuje utoku druge godine {kolovawa i obuhvata sadr`aje iz to-pografije, op{te taktike, fizi~ke kulture i naoru`awasa nastavom ga|awa. Naravno, najvi{e je zastupqenaobuka u skijawu, po{to studenti treba da ovladaju ne sa-mo osnovnim ve} i nekim naprednim tehnikama.

Posebni oblici nastave studenata Vojne akademije,poput logorovawa, obuke u upravqawu motornim vozilima,

– Studenti su raspolo`eni za rad i dobro pripre-mqeni. Ve}ina uspe{no vlada po~etnim tehnikama skija-wa. Bilo je i prvih padova, ali na wih studenti reagujutako {to otpevu{e stih iz poznate pesme grupe Indeksi„I pad je lep”.

U razgovoru sa Zoranom Gaji}em iz Loznice i Mla-denom Kalinovcem iz Vrwa~ke Bawe saznajemo da po~e-tak obuke proti~e bez problema i da }e dati svoj maksi-mum, kako bi na zavr{nom takmi~ewu u alpskom skijawupostigli {to boqi rezultat. Du{ana Arsi}a iz Beogra-da posebno raduje {to su uslovi boqi nego kada je naobuku u skijawu dolazio kao vojni gimnazijalac.

Zoran MILADINOVI]

17

ABEHAJCI NA SNEGUProfesionalni pripadnici izvi|a~kog sastava

246. bataqona ABHO iz Kru{evca savladali suosnovne elementa obuke u skijawu. Najve}i broj wihdo tada nikada nije stao na skije. Uz pomo} referen-ta za fizi~ko vaspitawe u Komandi Kopnene vojskeZorana Bi`i}a i komandira poru~nika Du{ana Mi-hailovi}a nau~ili su da hodaju na skijama, na~inesmuk pravo i zavoj na levu ili desnu stranu, te da plu-`e. U narednoj godini planirano je da ovladaju i na-prednijim tehnikama skijawa.

obuke u zimskim uslovima ili obuke u letewu ~ine {kolova-we privla~nim za mlade i razli~itim od onoga na civilnimfakultetima. Ve} prvi dani obu~avawa na Kopaoniku potvr-dili su spremnost 107 studenata da savladaju sve predvi|e-ne sadr`aje obu~avawa u zimskim uslovima. Komandant pri-vremene komande pukovnik Janko Grandi} i wegovi saradni-ci pobrinuli su se da studentima obezbede dobre organiza-cijske i logisti~ke uslove za kvalitetnu nastavu.

– Uslovi na 51. smu~arskom poligonu – ka`e pukovnikGrandi} – mnogo su povoqniji nego u ranijem periodu, jer suu toku protekle godine renovirani objekti za sme{taj vojni-ka, studenata i stare{ina. Zahvaquju}i anga`ovawu profe-sionalnog sastava Akademije, obezbedili smo i kvalitetnuishranu studenata, koja odgovara nivou wihovih fizi~kihnaprezawa.

Potpukovnici Miodrag Regodi} i Veqko Bu}kovi} izvo-dili su obuku iz orijentacije i kretawa u zimskim uslovima.

– U uslovima koji ote`avaju orijentaciju i kretawe –ka`e potpukovnik dr Miodrag Regodi} – studenti moraju dapri prora~unu vremena za savla|ivawe mar{rute uzmu uobzir smawewe brzine kretawa, nagib terena, dubinu snegai pove}ani zamor qudstva.

Pravi izazov za studente jesu orijentacija i kretawestazom od 12.300 metara, koju studenti treba da savladajuza {est ~asova. Na tom putu prate ih nastavnici, dok ih ko-mandiri o~ekuju na kontrolnim ta~kama.

U utvr|ivawu i maskirawu u zimskim uslovima, izradibivaka, igloa, vu~jih jama i ostalih improvizovanih obje-kata i zaklona za vatreno dejstvo, studente uve`bava ma-jor Jovica Mili}evi}, a obuku iz naoru`awa i nastave ga-|awa izvode potpukovnik Mithad Krlu~ i major QubinkoKarapetrovi}. Na kraju obuke odr`a}e se takmi~ewe u pa-trolnom tr~awu, na kome studenti, pored psihofizi~ke iz-dr`qivosti, treba da poka`u i ve{tinu ga|awa iz razli-~iti stavova na skijama.

Posle zavr{etka Vojne akademije stare{ine se raspo-re|uju na du`nosti koje zahtevaju znawe razli~itih tehnikaskijawa, kao u specijalnim, izvi|a~kim ili jedinicama veze.Obuku studenata u skijawu na Kopaoniku izvodi 12 instruk-tora sa Vojne akademije i iz jedinica Vojske Srbije. Pomo}-nik komandanta za obuku u skijawu je mr Lela Mari}. Kakobi se obuka kvalitetno realizovala, nastavne grupe, sa ko-jima rade instruktori, broje 10 do 12 studenata.

Lela Mari} i Predrag Lekani} smatraju da je ovegodine instruktorima skijawa posao olak{an, jer je oko80 odsto studenata zavr{ilo Vojnu gimnaziju. Kao gim-nazijalci ve} su ovladali osnovnim tehnikama te disci-pline. Tako|e su dobro psihofizi~ki pripremqeni zarazli~ite napore u zimskim uslovima.

– Ranije smo studente uspevali da osposobimo doosnovnog zaokreta – ka`e referent za fizi~ku obuku u250. raketnoj brigadi Predrag Lekani} – a ove godinesavlada}emo i napredne tehnike skijawa, poput para-lelnog zaokreta sa rastere}ewem nagore, paralelnogzaokreta bez rastere}ewa urezivawem skija bez otkli-zavawa i skijawa kroz duboki sneg i {umu.

Naj~e{}i problem sa kojima se suo~avaju instrukto-ri jeste stara oprema. Profesor Vojko Petkovi} ka`e:

15. februar 2008.18

Delegacija Uprave za obuku i doktrinuGeneral{taba VojskeSrbije boravila jenedavno u Ohaju, u Nacionalnoj gardi,gde je stekla uvid u na~in obrazovawa i vo|ewa podoficirskogkadra u ameri~koj vojsci. Ste~ena saznawabi}e dragocena u profilisawupodoficirskog korana{e vojske

U

K A K O D O N A J E F I K A S N I J E G M O D E L A O B R A Z O VAWA P O D O F I C I R A

tragawu za najboqim modelom obrazovawa i vo|ewa podofi-cirskog kadra, delegacija Uprave za obuku i doktrinu Gene-ral{taba Vojske Srbije boravila je nedavno u Nacionalnojgardi u Ohaju i sagledala neke od modela stvarawa kvalitet-nog i efikasnog podoficirskog kadra. Wihova vi{ednev-

na poseta{kolama u kojima se obrazuju podoficiri Garde, ali ifederalne vojske SAD, bila je, istovremeno, jedinstvena prilikada se pojedina na{a re{ewa i dugogodi{wa iskustva iz te oblastianaliziraju i uporede. Prema re~ima pukovnika Branka Deleti}a,zamenika na~elnika Uprave, mnogo toga {to su na{i oficiri vide-li u Ohaju nije im bilo nepoznato ni ranije.

– Na tom studijskom putovawu imali smo priliku da uvidimore{ewa i modele razvoja podoficirskog kadra u ameri~koj vojsci.Najpre smo sagledali kapacitete Nacionalne garde u obrazovawusopstvenog, rezervnog podoficirskog kadra. Posetili smo jednu{kolu u kojoj se, prakti~no, osposobqava wihov rezervni sastav,podoficiri za potrebe jedne brigade PVO. Pored toga, u nekim{kolama Nacionalne garde obrazuju se i podoficiri federalnearmije, tako da smo imali priliku da obi|emo jednu impozantnu{kolu u kojoj se osposobqavaju vrhunski podoficiri Kopnene voj-ske SAD. @i`a na{eg zanimawa bili su podoficiri, wihov polo-`aj, zadaci i obaveze na du`nostima koje obavqaju. Pored toga,stekli smo uvid i u vrste konkretnih zadu`ewa podoficira u wiho-vim jedinicama. Prikazali su nam obim du`nosti, podelu poslova,pozicije i rad u jednoj vazduhoplovnoj bazi, zadu`enoj za snabdeva-

SARADWA

NEPREKIDNONA PROVERI

19

su posetili Podoficirsku akademiju, u kojoj se obrazuju vode}ipodoficiri Kopnene vojske Armije SAD.

– U toj kasarni `ivi vi{e od deset hiqada oficira i podofi-cira, {to, sa wihovim porodicama, ~ini prili~an broj stanovnika.Za desetak godina planirano je da u toj bazi bude sme{teno oko pede-set hiqada qudi. Tu se nalazi i Podoficirska akademija, {kola ukojoj se, za potrebe ameri~ke Kopnene vojske, osposobqavaju podofi-ciri – komandiri. Svi oni podoficiri koji zauzimaju neke od pozi-cija u lancu komandovawa Kopnene vojske SAD moraju da pro|u {ko-lovawe u woj. Tu smo mogli da sagledamo na~in i ciqeve osposobqa-vawa podoficira wihove federalne vojske – ka`e pukovnik Deleti}.

– Mi u na{oj vojsci imamo dve vrste podoficira. Najpre pod-oficire {kolovane ~etiri godine, u sredwim vojnim {kolama, kojesu imale i tradiciju i kvalitet neophodne za ostvarivawe ambicio-znih ciqeva u osposobqavawu vojni~kog kadra tog nivoa. Te vojne{kole bile su i materijalno i kadrovski veoma opremqene, u wimase sticalo znawe za uspe{nu i stru~nu realizaciju zadataka kojeizvr{avaju podoficiri. Po~etkom devedesetih godina, ili ne{toranije, sistem ~etvorogodi{weg {kolovawa podoficira zamewenje jednogodi{wim. Nadle`ni su zakqu~ili da nekada{wi sistem ~e-tvorogodi{weg {kolovawa nije ekonomski isplativ i opravdan, ipored nesumwivih obrazovnih kvaliteta koje je posedovao, jer supodoficiri posle takvog {kolovawa, bili istinski stru~waci zaposlove koji su ih ~ekali u trupi. Proceweno je, tada, da civilnesredwe {kole, posebno odgovaraju}e stru~ne {kole, tehni~ke, elek-trotehni~ke, ma{inske i sli~ne, pru`aju dovoqno znawa neophod-nog u obavqawu specifi~nih zanimawa na podoficirskim du`no-stima. Tada se mislilo da }e biti dovoqno jo{ samo „uvojni~iti”mladi}e koji nisu odslu`ili vojni rok, odnosno dati im osnovnaznawa iz vojne struke i tako dobiti podoficire sposobne da izvr-{avaju odgovorne zadatke u obuci vojnika i obavqawu drugih, spe-cijalizovanih, poslova u jedinicama.

PROFESIONALIZACIJAVreme je pokazalo da jednogodi{we, specijalisti~ko {kolo-

vawe nije dalo o~ekivane rezultate. Podoficiri su u trupu dola-zili s nedovoqnim prakti~nim i teorijskim znawem. Posle deveto-mese~nog {kolovawa u specijalisti~kim centrima bilo je potreb-no najmawe jo{ godinu dana nadgledanog, „mentorskog” rada u jedi-nici, kako bi mogli samostalno da rade i steknu samopouzdawe.

Jo{ jedna okolnost znatno je uticala na radikalnu izmenu mi-{qewa i stavova prema pod-oficirskom kadru i wegovomobrazovawu za du`nosti ko-je taj nivo vojni~ke profesi-je podrazumeva. Opredeqe-we dr`ave da se vojska pro-fesionalizuje podrazumevaznatno druga~iji odnos premapodoficirima i wihovomstatusu. Ne treba tro{itiprevi{e re~i na dokazivawe~iwenice da su u mnogim sa-vremenim i mo}nim armijamapodoficiri nosioci obuke(profesionalnih) vojnika,posebno wihovog individual-nog osposobqavawa. Sada sepostavqa pitawe kako dobitistru~ne i kompetentne podo-ficire, sposobne da stanupred stroj profesionalaca iprenesu im vojni~ka znawa. Utragawu za novim modelomobrazovawa i osposobqava-wa podoficira u vojsci su seopredelili za to da ih te`i-{no nalaze me|u najboqim

we vazduhoplova gorivom u letu, na celom podru~ju SAD. Uverilismo se u to da u armiji SAD podoficiri imaju veoma va`nu ulogu,oni su konkretni izvr{ioci mnogih operativnih poslova, ali i ru-kovodioci grupa koje obavqaju pojedine stru~ne poslove, pa zatimi wihovi pretpostavqeni. Najboqi me|u wima u toj piramidi do-sti`u i znatno vi{e nivoe, tako da u pomenutoj vazduhoplovnoj ba-zi nema vi{e od dva oficira. Sve komandne du`nosti tako|e oba-vqaju podoficiri, tako da nije retkost da podoficiri komanduju igrupom od vi{e desetina podoficira, koji su, opet, komandiri voj-nicima.

ZNA^AJ ODRE\UJU DU@NOSTIDa podoficiri imaju zna~ajno mesto u svim savremenim ar-

mijama i moderno razvijenim vojskama, nije potrebno posebno do-kazivati. Wihova uloga najvidqivija je u obuci vojnika, posebnoindividualnoj, ali se tu ne zavr{ava. ^esto su podoficiri ne sa-mo posrednici izme|u vojnika i oficira ve} i krajwa stepenicado koje vojnik uop{te sti`e. Kod nas to nije tako ve} dugo. Nekakokrajem sedamdesetih i po~etkom osamdesetih uloga i zna~aj podo-ficira u armiji po~eli su da blede pod pritiskom ogromnog brojaoficira. Inflacija oficirskog kadra uzrok je smawewa brojapodoficira, pa su wihove poslove sve ~e{}e po~eli da obavqajuoficiri. Danas nije retkost da oficir realizuje ~ak i individu-alnu obuku vojnika, a o brizi za kasarnu, vojni~ke spavaonice, ku-hiwu, trpezarijski blok i sve druge objekte, ne treba ni govoriti.To, ipak, ne treba da bude neposredan posao oficira.

– Zna~aj podoficirskog kadra u ameri~koj vojsci, kao uosta-lom i u drugim razvijenim vojskama, ~esto se smatra osnovnim – ka-`e major Nenad Sretenovi}. – Na nivou individualne obuke vojni-ka, oni su nezamenqivi. U jednom kampu za obuku podoficira vide-li smo {ta moderne armije koriste u obu~avawu neposrednih izvo-|a~a obuke, glavnih nosilaca obuke vojnika. U automatizovanoj,elektronskoj streqani mogli smo da vidimo kako wihovi podofi-ciri realizuju ga|awe u pokretne mete, bez ispaqenog metka. Tre-na`eri imitiraju zvuk ispaqivawa municije, vrstu vatre, ~ak seimitira i trzaj oru`ja, mewaju mete, a na trodimenzionalnoj slicimogu}e je pratiti i na~in ga|awa i pokazanu preciznost. U tim kam-povima oni svakodnevno organizuju kurseve, na kojima usavr{avajupodoficire koji u~estvuju u obuci wihovog rezervnog sastava.

Ipak, najvrednije iskustvo predstavnici Uprave za obuku idoktrinu G[ Vojske Srbije stekli su u bazi El Pasu, u Teksasu, gde

vojnicima po ugovoru, kojima su iskustvo, talenat i dokazane li-derske sposobnosti omogu}ili da taj posao obavqaju bez ve}ih te-{ko}a. Wih, jednostavno, nema dovoqno. S druge strane, treba naodgovaraju}i na~in motivisati mladi}e da se jave u budu}u profe-sionalnu vojsku, da za svoju profesiju izaberu naporan, odgovorani zahtevan posao, kakav je vojni~ki.

– Mi danas nemamo dovoqno vojnika po ugovoru – napomiwepukovnik Deleti}. – To mo`e biti veoma dobar pokazateq na{ihmogu}nosti u narednom periodu. Stoga zakqu~ujemo da ni profesio-nalnih vojnika ne}emo imati u broju koji }e Vojsci omogu}iti reali-zovawe zadataka. Dosada{wi sistem, po kome smo vojnika po ugovo-ru zadr`avali u Vojsci najvi{e tri trogodi{wa „ugovorna” perio-da, nije dao `eqene rezultate, {to i nije neko veliko iznena|ewe,ako uzmemo u obzir da }e malo ko da se opredeli za neizvesnost ko-ja ga o~ekuje posle devet godina provedenih u vojsci. Kako o~ekivatiod nekog ko zna da }e sa 35 ili 40 godina, posle gotovo deset godi-na provedenih u jedinici, ponovo biti na po~etku, na ulici, bez po-sla i s radnim iskustvom koje u civilstvu ne obe}ava perspektivu.

VOJNICI PO UGOVORU Opredequju}i se za vojnike po ugovoru, kao bazu za iznala`e-

we dovoqnog broja kvalitetnih podoficira, u vojsci, zapravo, pru-`aju profesionalnu perspektivu najboqim vojnicima, onima kojisu za tri do pet godina provedenih u Vojsci dokazali da imaju inte-lektualne, organizacione, moralne, psihofizi~ke i ostale kvali-tete, neophodne za rad u trupi, na poslovima koji ih tamo o~ekuju.Naravno, takvo opredeqewe zahteva i moderniji sistem obrazo-vawa tih qudi. Razli~itim oblicima specijalisti~kog {kolovawatreba omogu}iti izabranima da steknu i neophodna prakti~na zna-wa koja podoficira razlikuju od vojnika. Bi}e to raznovrsni kur-sevi, razli~itog trajawa i karaktera, u zavisnosti od strukturevojnika, odnosno od vrste i potrebnog nivoa znawa.

– Ako ~ovek sa sredwom stru~nom spremom pet godina uspe-{no radi na nekom radarskom sistemu, ili, na primer, na gonio-metrijskom ure|aju i, poka`e sve stru~ne sposobnosti, liderskeambicije i mogu}nosti, potreban talenat i zanimawe za poziv ko-jim se bavi, za{to mu ne bismo pru`ili priliku da ostane u Vojscikao podoficir. Naravno, uz stalno usavr{avawe. Tako mi najboqideo na{ih profesionalnih vojnika zadr`avamo u jedinicama. To jena{ ciq – isti~e pukovnik Deleti}.

Modeluju}i novi oblik obrazovawa i pra}ewa podoficira,u Upravi za obuku i doktrinu do{li su do odgovora na pitawe kojeih decenijama mu~i – kako motivisati qude za dugogodi{we dokazi-vawe u sredini u kojoj negativna selekcija, nezamerawe, pa ~ak ipreterano oslawawe na rutinu postaju preovla|uju}i model rada.

NAPREDOVAWE – Mi vi{e ne `elimo da karijera podoficira i wihovo na-

predovawe u profesiji bude uslovqeni samo godinama provedenimu slu`bi – ka`e pukovnik Deleti}. – Pokazalo se da to ne daje kva-litet. Posle odre|enog vremena provedenog na istim zadacima u je-dinici, ako ~ovek nema potrebe za dokazivawem, ako se, razli~i-tim oblicima stru~nog usavr{avawa, ne motivi{e za daqe dokazi-vawe, dolazi do zastoja u radu, do „otaqavawa” posla. To `elimoda spre~imo. Radno mesto u Vojsci ne treba da slu`i za „~ekawepenzije”, za tavorewe koje ne koristi nikome, ni onome ko „~eka bo-qe dane”, ni pretpostavqenima koji o~ekuju rezultate rada svakogaod nas. Promenama u obrazovawu i vo|ewu podoficirskog kadra`elimo da omogu}imo da napredovawe u slu`bi bude utemeqeno naneprestanoj obuci, usavr{avawu i osposobqavawu za posao kojipodoficiri obavqaju. S druge strane, ̀ elimo da rezultati rada naradnom mestu budu uslov za napredovawe u slu`bi. Nikome, dakle,penzija nije zagarantovana time {to dobije odre|eni ~in. Vojni po-ziv je te`ak, naporan. Svako ko se wime bavi, od po~etka treba dazna {ta se od wega o~ekuje, koje kriterijume treba da ispuwava ikako mo`e da napreduje u poslu. Ne mogu svi da stignu do najvi{ihpodoficirskih ~inova. Piramida podrazumeva da od najboqih voj-nika, u wenom temequ, do vrha stignu samo najboqi podoficiri, po-sle nekoliko vi{emese~nih kurseva u karijeri. Svaki novi kurs zna-~i}e novo radno mesto, vi{i ~in i novo dokazivawe na odgovornijojdu`nosti – ka`e pukovnik Deleti}.

Podrazumeva se da mnogi vojnici ne}e ni imati mogu}nosti dapostanu podoficiri i da napreduju u profesionalnoj karijeri.Ako posle odre|enog vremena provedenog u Vojsci neko ne poka`epotreban nivo interesovawa, voqe i znawa za kvalitetno oba-vqawe poslova i eventualno napredovawe, za{to ga zadr`avati?Takvima treba otvoriti vrata za izlazak iz Vojske. Time }e se zau-staviti dugogodi{wa hiperprodukcija kadra, gomilawe ~inova odkojih nema koristi, ve} samo {tete.

Du{an GLI[I]

15. februar 2008.20

SARADWA

21

Vojnomedicinska akademija u 2007. godini

MILION I PO POSETILACAVojnomedicinsku akademiju je tokom pro{le godine posetilo milion i poqudi, koliko i Aerodrom „Nikola Tesla”, ambulantno je pregledano polamiliona pacijenata, a hirur{ki zbrinuto oko 30.000 pacijenata

Za funkcionisawe Vojnomedicinske akademije obezbe|eno je 34 posto sredsta-va iz buxeta, 14 posto iz fonda SOVO, a 52 posto ostvareno je iz sopstvenih pri-hoda. To su samo neke od brojki koje su se mogle ~uti na nedavnoj analizi funkcio-nalne osposobqenosti te ustanove tokom protekle godine.

Skupu su prisustvovali pomo}nik ministra odbrane za materijalne resurseIlija Pilipovi}, na~elnik Uprave za obuku i doktrinu (J7) G[ VS general-majorPetar ]ornakov, na~elnik VMA general-major prof. dr Miodrag Jevti}, zastupnikna~elnika Uprave za zdravstvo Sektora za materijalne resurse MO pukovnik drVeqko Todorovi} i predstavnici vojnomedicinskih ustanova iz Srbije.

General-major dr Jevti} je u jedanaest ta~aka izlo`io plan daqeg razvoja VMAi istakao da bi 2008. godina trebalo da bude godina tehnolo{ke obnove VMA. Onje posebno naglasio zna~aj otvarawa vrata za le~ewe civilnih lica i sve bogatijume|unarodnu saradwu u oblasti vojnog zdravstva.

^elni qudi organizacionih jedinica VMA govorili su o op{tim uslovima u ko-jima je radila ta ustanova tokom protekle godine, o preventivi, zbriwavawu povre-|enih i obolelih, stawu popuwenosti kadra, nau~noistra`iva~kom radu, medicin-skim dostignu}ima, logisti~koj podr{ci, odnosima sa javno{}u, bezbednosti. Orga-nizovana je i panel diskusija o zna~aju integracije VMA u zdravstveni sistem Repu-blike Srbije.

Pomo}nik ministra odbrane Ilija Pilipovi} istakao je da je funkcionalnaintegracija VMA zapo~ela sa zdravstvom, a nastoja}e se da se ona ostvari i u nau~-noistra`iva~koj i obrazovnoj oblasti. Pilipovi} je dodao da je ohrabruju}e da suplate i primawa u Vojsci, a samim tim i na VMA, podignute i da o~ekuje da }e ubrzoodre|eni broj mladih qudi zakucati na vrata VMA. On je naglasio zna~aj obuke iopremawa, ali i ukazao na nedostatak razvoja informacionih tehnologija, {to jeizra`eno u celoj Vojsci.

M. [.

OBUKA INSPEKTORA OPCW U CENTRU ABHO U KRU[EVCU Centar za usavr{avawe kadrova ABHO u Kru{evcu, u saradwi sa Organizaci-

jom za zabranu hemijskog oru`ja (Organisation for the Prohibition of Chemical Weapons –OPCW) nastavqa sa realizacijom novih ve`bi od 4. do 22. februara, na kojimau~estvuje 29 novih inspektora.

Od 2. do 14. decembra pro{le godine uspe{no je realizovana obuka za 33 in-spektora OPCW. U toku 2007, na pet jednonedeqnih ve`bi, 75 inspektora OPCW iz41 zemqe uspe{no je zavr{ilo program obuke.

Obuka inspektora realizuje se na osnovu sporazuma izme|u OPCW i Mini-starstva odbrane dokaz je zna~ajne podr{ke koju Republika Srbija daje OPCW i po-tvrda privr`enosti ciqevima i zadacima Konvencije o zabrani razvoja, proizvod-we, skladi{tewa i upotrebe hemijskog oru`ja i wegovom uni{tavawu.

ANALIZA SARADWE SAKFOROMAnaliza saradwe i rada oficira za vezu i

Tima Komande KoV za saradwu sa KFOR-om same|unarodnim snagama KFOR-a u 2007. odr`anaje 6. februara u Komandi KoV u Ni{u.

Ciq analize je bio sagledavawa planira-nih i realizovanih aktivnosti sa KFOR-om upro{loj godini i ocewivawe pokazateqa koji uti-~u na funkcionisawe saradwe.

Na analizi su sagledani rezultati i pro-blemi i definisane mere za unapre|ewe sa-radwe.

Analizi su prisustvovali predstavnici Ko-mande KoV, Komisije za sprovo|ewe Vojno-tehni~-kog sporazuma G[ VS, VOA, VBA i Druge, Tre}e i^etvrte brigade KoV. .

PRIPADNICI MEDICINSKOG TIMA U KONGUSA XORXOM KLUNIJEMZamenica Generalnog sekretara UN Xejn

Hol Lut, u pratwi Xorxa Klunija, ameri~kogglumca imenovanog za ambasadora UN, bora-vila je nedavno u misiji MONUC u Demokrat-skoj Republici Kongo. Tom prilikom, pripadni-ci Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, ko-ji su u sastavu medicinskog Tima za evakuacijuvazdu{nim putem (AMET-10) u misiji UN u Kon-gu, uspe{no su realizovali zadatak medicin-ske pratwe i obezbe|ewa tih li~nosti.

Nakon posete, pripadnici Tima za evaku-aciju fotografisali su se sa ~uvenim glumcemi ambasadorom UN Xorxom Klunijem.

Pripadnici AMET-10 su u misiji UN uKongo od 9. novembra 2007. godine. Mini-starstvo odbrane i Vojska Srbije u~estvuju umisiji MONUC od 7. marta 2003. i do sada jeposlalo ukupno 60 pripadnika, a me|u wima i14 `ena.

DOGA\AJI

15. februar 2008.22

Odeqewe za kvalitet,standardizaciju imetrologiju (OKSIM)Uprave za odbrambenetehnologije Sektora zamaterijalne resurseMinistarstva odbranenedavno je odAkreditacionog telaSrbije dobilosertifikat kojim sesvrstava me|u petinstitucija koje ~inenacionalni sistemakreditacije. To zna~ida je OKSIM ovla{}enda preduze}ima iustanovama raznorodnihdelatnosti – odproizvodwe hrane,motornih vozila,naoru`awa,gra|evinarstva,in`eweringa dopru`awa razli~itihvrsta usluga – izdasertifikat dazadovoqavajuodgovaraju}e standardeproizvodwe i kvaliteta.

Osnovna karakteristika proizvoda ili usluge sa stanovi{ta kup-ca ili korisnika jeste – kvalitet. Kada je re~ o naoru`awu,vojnoj opremi ili bilo kojoj vrsti proizvoda koji koriste oru-`ane snage, ulog je znatno ve}i. Estetika, reklama, pa i cenanaj~e{}e se daleko mawe razmatraju u odnosu na kvalitet iz-rade i bezbednost upotrebe.

OD @IGA DO SERTIFIKATA

Istorija svedo~i o sli~nim razmi{qawima pre vi{e od 150godina. U kragujeva~koj topolivnici je 24. januara 1856. odlu~enoda se obavezno pregledaju, kontroli{u i `igo{u proizvedeni topo-vi kako bi se vojska tada{we Kne`evine Srbije za{titila od ispo-ruke oru|a nezadovoqavaju}eg kvaliteta. Akt koje je nosio naziv„Ustavqewije pregleda, kontrole i `igosawa svih proizvoda Topo-livnice” prvi je dokument kojim se nare|uje kontrola kvaliteta naistovetan ili standardizovan na~in. Usvajawem „Ustavqewija upra-viteqstva oru`nice u Kragujevcu”, ~etiri godine kasnije, i zvani~-no je uvedena vojna kontrola u industrijskoj proizvodwi.

Danas, vek i po kasnije, kontrola kvaliteta, standardizacija imetrologija u nadle`nosti su istoimenog odeqewa u sastavu Upraveza odbrambene tehnologije Sektora za materijalne resurse Mini-starstva odbrane, kojim rukovodi pukovnik dr Branislav Jaki}. Ode-qewe za kvalitet, standardizaciju i metrologiju (OKSIM) nedavnoje od Akreditacionog tela Srbije dobilo Sertifikat o akreditacijina osnovu provere sistema za menaxment kvalitetom. Time se OK-SIM svrstao me|u pet institucija u dr`avi koje ~ine nacionalni si-stem akreditacije, sa pravom da preduze}ima i ustanovama izdajesertifikate prema standardu SRPS ISO 9001:2001 ili nekom odpreko 5.000 vojnih, takozvanih SNO 9001/05 standarda iz oblasti

SISTEM KVALITETA

L UPA V OJ N I HKO N T R O L ORA

STANDARDI

Sni

mio

Jov

o M

AM

ULA

proizvodwe naoru`awa i vojne opreme. OKSIM je na tajna~in zanovio akreditaciju dobijenu pre pet godina. Akre-ditaciono telo je OKSIM-u dodelilo novi sertifikat ukome se ka`e da ta ustanova zadovoqava zahteve standardaSRPS EU 45012:2004, te da je kompetentna za obavqawesertifikacije sistema menaxmenta kvalitetom. Sertifi-kat nosi broj 0001, {to, kako je na sve~anosti u Central-nom domu Vojske Srbije rekao direktor akreditacionog te-la Srbije Dragan Krwaji}, nije slu~ajno.

Prisustvo velikog broja uglednih zvanica iz sveta na-uke i privrede na sve~anosti dodele sertifikata, te naj-odgovornijih qudi u sistemu odbrane, svedo~i o zna~aju iugledu koji imaju vojni kontrolori.

Kvalitet, standardizacija i metrologija, disciplinakoja se bavi etalonirawem mera, prema mi{qewu na~el-nika Uprave za odbrambene tehnologije pukovnika DankaJovanovi}a, jesu stubovi dr`ave.

– Ne smemo dopustiti da, usled rukovawa nekvalitet-nim i neproverenim sredstvima, bude ugro`en `ivot pri-padnika Vojske. Tako|e je nedopustivo da se bilo koji nepro-veren proizvod iz domena odbrambene industrije izveze izzemqe. A za sve to neophodno je uspostaviti standarde istrogo ih po{tovati – ocewuje pukovnik Jovanovi}. On na-gla{ava da novac u takvim slu~ajevima nije prioritet. Naprvom mestu su `ivot i zdravqe qudi, ali i imix zemqe.

KORIST DR@AVI I SISTEMU

– Pojedini standardi koje mi odavno primewujemo da-leko su stro`i i od standarda Natoa ili Evropske unije –isti~e Jovanovi}.

Da se na{im vojnim kontrolorima veruje i van granicadr`ave svedo~i i podatak da su predstavnici Ministarstvaodbrane Iraka prilikom nedavnog ugovarawa kupovine na-{eg naoru`awa bili veoma zadovoqni ~iwenicom da kvali-tet kontroli{e upravo OKSIM. Pukovnik Jovanovi} nagla-{ava da mnoge privatne firme, bilo da se bave proizvodwomza potrebe vojske ili ne, zahtevaju da im sertifikat o po{to-vawu standarda izda upravo nadle`no odeqewe Uprave zaodbrambene tehnologije. Ali, do takvog dokumenta ne mogu svi.

– Oko dve tre}ine zahteva za sertifikaciju odbijemoi pre nego {to na{i stru~waci u|u u postupak. Uvidom udokumentaciju na osnovu koje je preduze}e poslovalo do ta-

23

DOMENI KONTROLE

Odeqewe za kvalitet, standardizaciju i metrolo-giju akreditovano je od Akreditacionog tela Srbije zasertifikaciju sistema menaxmenta kvalitetom predu-ze}a koja su registrovana za obavqawe slede}ih de-latnosti: proizvodwa prehrambenih proizvoda, pi}ai duvana, tekstila, hemikalija, gume, nemetala, ma{i-na, elektri~nih i opti~kih ure|aja, letelica, motor-nih vozila svih vrsta, prerada ko`e i drveta, te pru-`awa usluga iz oblasti gra|evinarstva, arhitekture iinformatike.

Sertifikat o akreditaciji pukovniku Danku Jovanovi}u uru~io je Dragan Krwaji}, direktor Akreditacionog tela Srbije

da unapred ocewujemo ima li osnova da se sertifikat do-bije – ka`e pukovnik Jovanovi}. On dodaje da otprilikepolovina firmi u kojima ovla{}eni kontrolori OKSIM-a zapo~nu postupak sertifikacije, nakon {est meseci dogodinu dana taj sertifikat i dobije.

Nije retko, ka`e na~elnik Uprave za odbrambene teh-nologije, da sertifikaciju zahtevaju i firme kojima su ta-kav dokument ve} izdale neke od ostalih ovla{}enih akre-ditacionih tela. Razlog je verovatno te`ina koju pe~at Mi-nistarstva odbrane ima me|u privrednicima u Srbiji alii van wenih granica. Tome ide u prilog i podatak, koji suizneli nadle`ni iz Akreditacionog tela Srbije, da pod ru-kovodstvom pukovnika Branislava Jaki}a, na~elnika OK-SIM-a, radi najobrazovaniji kadar iz te struke u dr`avi.

Pukovnik Danko Jovanovi} isti~e da se finansijskasredstva zara|ena na taj na~in uglavnom tro{e na obrazo-vawe i usavr{avawe kadra. Finansijska korist koju vojnikontrolori donesu Ministarstvu odbrane kre}e se oko1.200.000 dinara godi{we. Pri tom, treba imati u viduda su cene sertifikacije i kontrole kvaliteta koju vr{iOKSIM izme|u 20 i 30 procenata ni`e u odnosu na konku-renciju. Ilustracije radi, sertifikacija firme koja zapo-{qava dvadesetak radnika ko{ta oko 100.000 dinara.

Prava dobit, ipak, daleko je ve}a. Standardizovanaproizvodwa prema najvi{im ekolo{kim i bezbednosnimstandardima, te kontrola kvaliteta izrade, nabavke i re-monta naoru`awa i vojne opreme, donosi korist sistemuodbrane, a dobra slika o na{oj zemqi kod poslovnihpartnera u inostranstvu – dr`avi Srbiji.

Aleksandar PETROVI]

Obrenovi}i su u tada{wojsiroma{noj Srbiji pokazali da imaju sluha za to koliko jeva`no o~uvati svest oidentitetu naroda i se}awe na va`ne istorijske doga|aje.Samo ako te doga|aje razumemona pravi na~in, {to je zadatak i zasluga istori~ara, mo`emoprona}i re{ewa za izazove kojedonosi budu}nost – naglasio jepomo}nik MO za politikuodbrane mr Du{an Spasojevi}.

15. februar 2008.24

POVODI

DAN VOJNOG ARHIVA ZA BOQERAZUMEVAWEISTORIJE

Uprostorijama Vojnog arhiva u Beogradu, 5. februara,obele`ena je 132. godi{wica postojawa te va`ne voj-ne i nau~ne institucije. Skup je otvorio novopostavqe-ni na~elnik te ustanove, pukovnik mr Dragoslav Dini}.Sve~anosti su prisustvovali predstavnici Sektora za

politiku odbrane MO Srbije i brojne zvanice, me|u kojimai ambasador Kanade Robert Mek Dugal i ambasador Nor-ve{ke Hakon Blankenborg i norve{ki izaslanik odbranepotpukovnik Terje Havestad.

POPRAVQAWE STAWA– U Vojnom arhivu ~uvaju se svedo~anstva o tome kako je

srpski narod, tokom perioda dugog gotovo vek i po, ̀ iveo sasvojim susedima, borio se protiv zavojeva~a, ali i gradiosaveze za o~uvawe bezbednosti u {irem okru`ewu. O~eku-jemo da uz pomo} novog menaxmenta Ministarstva odbranedostignemo standarde arhivistike koji }e nas u~initi jed-nom od najboqih ustanova za ~uvawe arhivske gra|e – ista-kao je pukovnik Dini}.

Obra}aju}i se prisutni-ma na sve~anosti, pomo}nikministra odbrane za politi-ku odbrane mr Du{an Spaso-jevi} rekao je da se Vojni ar-hiv danas, na`alost, nalaziu stawu koje nije onakvo ka-kvo bi trebalo da bude. Usta-nova je ipak sa~uvana zaslu-gom svih zaposlenih, ali we-no uru{avawe se desilo zbogranijeg lo{eg odnosa dr`aveprema nacionalnoj istoriji. Prema re~ima Spasojevi}a, moramo biti potpuno otvorenii iskreni u sagledavawu problema, jer je to jedini na~in dastvari krenu naboqe.

– Obrenovi}i su u tada{woj siroma{noj Srbiji poka-zali da imaju sluha za to koliko je va`no o~uvati svest oidentitetu naroda i se}awe na va`ne istorijske doga|aje.Samo ako te doga|aje razumemo na pravi na~in, {to je zada-tak i zasluga istori~ara, mo`emo prona}i re{ewa za iza-zove koje donosi budu}nost – naglasio je Spasojevi}.

Nekada je u Arhivu bilo preko stotinu zaposlenih, atrenutno ih ima samo sedamnaest. Za vreme bombardovawaSrbije 1999. godine arhivska gra|a preseqena je na vi{elokacija. Dugoro~na ambicija novog menaxmenta MO je daoja~a Vojni arhiv. Li~na vizija mr Spasojevi}a je da ta usta-nova na|e mesto pod krovom jedinstvenog arhiva Srbije, kao{to je slu~aj u mnogim dr`avama. Dok se to ne desi, projek-tima kao {to je digitalizacija dokumenata, gra|a se ~inisve dostupnijom za doma}e i strane istra`iva~e.

TRADICIJA ZA PONOSUkazom kneza Milana Obrenovi}a od 5. februara

1876, u okviru General{taba srpske vojske formirano jeistorijsko odeqewe. Novostvoreno odeqewe bilo je zadu-`eno da prikupqa i arhivira ~iwenice o ratnoj pro{lostisrpskog naroda. Inicijator nastanka istorijskog odeqewa

i arhiva bio je general Jo-van Draga{evi}, koji se de-set godina borio za wiho-vo osnivawe, zala`u}i seda od zaborava bude sa~u-vana istina o pregnu}imasrpskog naroda u borbi zasvoju slobodu.

U doba nastanka Vojnogarhiva u Beogradu, prekoSave se vijorila zastavaAustrougarske carevine,na Kalemegdanu su bili vi-

dqivi tragovi turskog vojnog prisustva, a na obalama Drinei Timoka ose}ao se predstoje}i raspad turske imperije. UBeogradu je `ivelo tek ne{to vi{e od 27.000 qudi.

Budu}i da je istorija novovekovne Srbije, zbog promenevladaju}ih re`ima i ideologija, puna diskontinuiteta, ispo-stavqa se da jedino vojna tradicija u Srba ima skoro pot-pun kontinuitet. Dokumenta u Vojnom arhivu svedo~e o uzra-stawu srpske dr`ave, a sa wom i vojske, o wenim uspesima ipropustima na putu ostvarivawa bezbednosti i nacional-nog opstanka.

DIGITALIZACIJAU arhivu su sa~uvani dokumenti koji redom govore o

dva srpsko-turska, srpsko-bugarskom, dva balkanska i dvavelika svetska rata na na{im prostorima. Vojni arhivkao institucija od nacionalnog zna~aja ima zadatak daprikupqa obra|uje i ~uva dokumentaciju ne samo iz rat-nih perioda ve} i iz mirnodopskog `ivota vojske. Arhivase i daqe pove}ava, jer stalno pristi`u novi dokumenti.Zahtevi za kori{}ewe dokumenata dosta su brojni i samoza potrebe sudova mese~no se izda preko stotinu dokume-nata.

Biqana Presnal iz Xeferson instituta predstavila jeprojekat Centra za digitalizaciju arhivske gra|e, koji je po-krenut na inicijativu tada{weg Vojnoistorijskog instituta

25

VI[E PUTA IZ PO^ETKAZa protekle 132 godine Vojni arhiv je, zbog velikih

qudskih i materijalnih stradawa, imao nekoliko po~eta-ka. Posle 1876. godine, iznova se po~iwalo i 1920. i1945. godine. Raspad SFRJ Arhiv je do~ekao kao elitnaarhivska ustanova, sa preko dvesta kwiga u kojima je ob-javqena arhivska gra|a. Danas se arhiv ne mo`e pohva-liti sre|eno{}u gra|e kao u tom periodu, ali se zapo-sleni nadaju da }e im nadle`ne institucije u dr`avi po-mo}i da sa~uvaju istorijsko blago koje im je povereno.

2006. godine. U junu te godi-ne formirana je prva malaproizvodna linija za skeni-rawe i digitalizaciju doku-menata. Od tog trenutka dodanas razvijena je puna pro-dukcija i radi se na inten-zivnom prebacivawu doku-menata iz pisanog u digital-ni oblik. Time se oni ne sa-mo ~uvaju od daqeg fizi~kogpropadawa, ve} se i ~inedostupnijim zainteresova-nim istra`iva~ima. Pomo}upretra`iva~a `eqeni doku-ment se na lak i jednostavanna~in mo`e prona}i bez po-trebe da se i fizi~ki wimemanipuli{e.

Celokupan projekatformirawa Centra za digi-talizaciju gra|e Vojnog ar-hiva ne bi bio mogu} da nijebilo nesebi~ne pomo}i am-basada Kanade i Norve{ke,i dve ameri~ke fondacije,bra}e Rokefeler i bra}eNajt. Osnovni razlozi zadigitalizaciju poti~u iz `e-qe da se smawi rizik odtrajnog propadawa va`nihdokumenata iz vojne pro-{losti srpskog naroda kojaje zna~ajna i za izu~avawepro{losti regiona, ali icele Evrope i sveta.

Aktivnosti na digita-lizaciji fokusirane su na dve oblasti. Prva su dokumentiod nastanka arhiva do 1913. godine, radno nazvani „19.vek”. Akti iz tog po~etnog perioda su najre|i i samim timimaju veliku vrednost. Oni svedo~e o samim za~ecima staja-}e vojske u Srbiji, koja se razvijala uporedo sa razvojemsrpske dr`avnosti. Drugi va`an period su devedesete godi-ne pro{log veka, zbog ratnih de{avawa tokom raspadaSFRJ, i zato se pristupilo prioritetnoj digitalizaciji do-kumenata iz tog perioda.

MODERNA RE[EWAOsnovu re{ewa za digitalizaciju koja je primewena u

Centru, prema re~ima gospo|e Presnal, ~ini softverskaarhivska aplikacija za digitalizaciju. Dve glavne osobinete aplikacije su da je uskla|ena sa me|unarodnim arhivi-sti~kim standardima i da je originalna i u skladu sa delo-vodstvenim sistemom u MO Srbije. Radi se o mre`noj apli-kaciji koja sadr`i veliki broj automatizovanih procesa,kakvi su na primer dodeqivawe imena dokumentima, otkri-vawe i predvi|awe gre{aka itd.

Sam proces digitalizacije po~iwe unosom podataka nama{inama koje mogu da skeniraju razli~ite formate, od be-le`nica do velikih topografskih karata. Formira se bazadokumenata snimqenih u visokoj rezoluciji. Veoma je bitna

faza supervizije unetih po-dataka koja se radi na neko-liko punktova unutar proce-sa digitalizacije. Supervi-zorima odnosno kontrolo-rima aplikacija omogu}avada uporede originalni do-kument s onim koji se nalazina ekranu.

Svi dokumenti se raz-vrstavaju prema brojnimkriterijumima. Uspostavqe-ni centralni digitalizova-ni sistem odlikuje se spo-sobno{}u dugoro~nog ~uva-wa dokumenata. Produkcio-

na linija je sve vreme potpuno nezavisna od korisni~ke li-nije tako da kori{}ewe dokumenata ne ometa rad na daqemarhivirawu.

Trenutno, dokumentima koja se ~uvaju u Vojnom arhivupristupa se po va`e}em regularnom postupku, uz zahtev nad-le`nima. U Centru za digitalizaciju otvoren je i istra`i-va~ki centar u kome }e istra`iva~i mo}i da pristupaju ba-zi podataka. On je za sada mali i ima samo ~etiri mesta,ali planira se i pro{irewe wegovog kapaciteta. Izdava-wem korisni~kih elektronskih kartica pristup istra`iva~-kom centru bi}e istovremeno boqe kontrolisan ali i libe-ralizovan jer }e dokumente mo}i da koriste qudi koji sebave prou~avawem najrazli~itijih oblasti.

Rad na digitalizaciji dokumenata iz perioda do 1913.godine uskoro se privodi kraju. Do sada je digitalizovan 81procenat gra|e iz devedesetih godina 20. veka. No, svi tidokumenti ~ine samo oko tri procenta ukupne gra|e u Vojnomarhivu. Projekat }e se nastaviti radom na daqoj digitali-zaciji dokumenata iz Prvog svetskog rata i na novoj linijiza dokumente od 1945. godine do danas. Poseban izazov zacentar bi}e digitalizovawe kompletnog arhiva foto-cen-tra NC „Odbrana”.

Aleksandar ANTI]Snimio Nemawa PAN^I]

POVODI

15. februar 2008.26

SIGURNO PRETRA@IVAWE Koriste}i elektronsku karticu istra`iva~ se susre-

}e sa pretra`iva~em, koji je potpuno kompatibilan saInternet eksplorerom, uz mogu}nost izrade prezentaci-ja. Wime se mogu pretra`ivati i latini~ni tekstovi, ia-ko je pretra`iva~ }irili~ni. Pretra`uje se preko kqu~-ne re~i ili preko grupe dokumenata. Istra`iva~ mo`e daodvoji i obele`i dokumente koje kasnije `eli da {tampa.Me|utim, sve te korisni~ke usluge vr{e se u fizi~kiodvojenoj prostoriji, posle izlaska iz istra`iva~kog cen-tra. Time se poja~ava kontrola kori{}ewa gra|e. Poredbezbednosne provere osobqa, u centru se primewuje vi-deo nadzor i fizi~ko obezbe|ewe.

P

27

etog februara 1876. godine knez Milan Obrenovi} us-postavio je Ustrojstvo General{taba formiraju}i Geografskoodeqewe. Tim ~inom ozakowena je i vojnogeodetska slu`ba. Odtog dana pro{le su 132 godine i zaista je malo institucija ko-je mogu da se pohvale takvom tradicijom. A kao produkt imamo

na desetine miliona kartografskih projekata i publikacijaura|enih pre svega za sistem odbrane, odnosno Vojsku Srbije, ali iza druge dr`avne organe, organizacije i privredna dru{tva u zemqii inostranstvu.

– @elim da istaknem da je Vojnogeografski institut prva us-tanova koja je u na{oj zemqi uradila digitalnu vektorsku kartu sabazom podataka Republike Srbije – istakao je Ilija Pilipovi}, po-mo}nik ministra odbrane za materijalne resurse, na sve~anomskupu povodom obele`avawa Dana Vojnogeografskog instituta.

Sve~anosti su prisustvovali i na~elnik Uprave za op{tulogistiku pukovnik Perica Pavlovi}, direktor Republi~kog geodet-skog zavoda Zoran Krejovi}, te brojni predstavnici jedinica i us-tanova MO i VS, fakulteta, preduze}a, srodnih institucija i pen-zionisani pripadnici VGI.

O razvoju te ustanove detaqnije je govorio na~elnikpukovnik doc. dr Mirko Borisov. On je istakao da su, iako im pro-teklih godina op{ti uslovi nisu i{li naruku, uspeli da postoje}epodatke o prostoru koji su prikupqeni i kreirani prilagode in-formacionim tehnologijama i prevedu ih u digitalni oblik. Tako jeu domenu geodetskih radova uspostavqena, za potrebe Vojske, novamatemati~ka osnova. Zahvaquju}i tome znatno je poboq{ana ta~nostpodataka o prostoru, a posebno digitalnih topografskih karata.Tako|e, u Institutu se uspe{no sprovodi metrolo{ko obezbe|eweetalona i merila koja se upotrebqavaju u Vojsci.

Nedavno je u toj ustanovi ura|eno i kapitalno delo – Digi-talni model terena za celu Srbiju i {iri prostor. Na osnovutopografske karte 1:25.000 ura|ena su 864 lista, ~ija je ta~nostznatno pove}ana dodavawem oko 40.000 ta~aka geodetske osnove.Sada se pove}ava ta~nost ubacivawem strukturnih linija reqefa iotklawawem uo~enih propusta u prvoj verziji. Pukovnik Borisov jenaglasio da je jedan od osnovnih zadataka u daqem radu VGI izradaDigitalne topografske karte razmere 1:25.000, sa odgovaraju}ombazom podataka za celu teritoriju, koju ~ini 728 listova. Ta karta}e poslu`iti kao osnova za obnovu i kreirawe topografskih kara-ta sitnijeg razmera. Do sada je zavr{ena digitalizacija sadr`ajaza vi{e od 50 odsto teritorije.

U VGI se konstantno odr`ava i Digitalna pregledno-topografska karta razmera 1:300.000 za teritoriju Srbije i onaje trenutno jedna od naja`urnijih i najboqe ura|enih digitalnihkarata kojom Vojska raspola`e. A prvi put na ovim prostorima uVGI ura|ena je Digitalna topografska kartu razmera 1:250.000,

koja ima operativni karakter i u skladu je sa najvi{im standardi-ma koji se primewuju u savremenim vojskama Evrope i sveta. Tako|e,u protekloj godini, zavr{ena je digitalizacija 254 lista specijalnetematske karte vodoobjekata u razmeri 1:50.000, koja ima posebanzna~aj za sistem odbrane.

Treba podsetiti da je krajem pro{le i po~etkom ove godineizra|ena Ortofoto karta Kosova i Metohije, na osnovu aerofotosnimaka sa kojima raspola`e VGI.

U Vojnogeografskom institutu uspeli su dapostoje}e podatke o prostoru, koje su prikupqalii kreirali, prilagode informacionimtehnologijama i prevedu ih u digitalni oblik

OBELE@EN DAN VOJNOGEOGRAFSKOG INSTITUTA

NEPREKINUTNEPREKINUTAA NITNITSTVSTVAARRALAL A[A[TVTVAA

Pukovnik dr Mirko Borisov

Priznawa najuspe{nijima uru~io je Ilija Pilipovi}, pomo}nikminista za nacionalne resurse

Sni

mio

Zvon

ko P

ERGE

Tokom pro{le godine isporu~ene su znatne koli~ine karataVojsci i sistemu odbrane, ura|en je niz specijalnih karata i geoto-pografskog materijala, pru`ene su brojne usluge korisnicima ucivilnom sektoru i uspostavqena je i nastavqena saradwa sa ve}imbrojem geografskih, topografskih i kartografskih slu`bi i ustano-va zemaqa EU. To }e zaposlenima u institutu pomo}i da se lak{e ibr`e uklapaju u proces reforme Vojska Srbije. A rad mo`e da us-pori, kako je istaknuto, oprema za aerofotogrametrijsko snimaweteritorije cele Srbije koja nedostaje.

– Na dana{wi dan ose}amo se ponosnim {to pripadamo gen-eraciji tog neprekinutog niza stvarala{tva i tradicije, ali iodgovornim da u sada{wem vremenu reforme Vojske, o~uvamo i un-apredimo prave vrednosti vojnogeodetske struke, na na~in kako suto uspevali na{i prethodnici – rekao je na kraju pukovnik dr MirkoBorisov.

Dan Instituta obele`en je i novom postavkom radova i opremekoja je kori{}ena u bogatoj istoriji te ustanove.

M. [VEDI]

Trinaestoro dece iz Srbije,~iji su radovi oceweni kaonajboqi u akciji Ministarstvaodbrane i Vojske Srbije„Nacrtaj crte` – letihelikopterom”, poletelo je, u petak 8. februara, sa vazduhoplovcima aerodromaBatajnica na panoramski lethelikopterom iznad Beograda

AKCIJE

15. februar 2008.

„NACRTAJ CRTE@ – LETI HELIKOPTEROM”

LET MALIH CRTA^A

28

A

INSPIRACIJADecu i wihove roditeqe na vojnom aerodromu Batajni-

ca do~ekao je komandant 204. avijacijske baze pukovnikMirko Vrani}. Za nagra|ene mali{ane vazduhoplovci saBatajnice organizovali su pa-noramski let iznad Beogradahelikopterom HT-40. Let jezbog obla~nog vremena trajaone{to kra}e, ali dovoq-no dugo da mladi au-tori vojnog kalen-dara, gledaju}isrpsku pre-stoni-

kcija je pokrenuta s idejom da se u kalendaru Mini-starstva odbrane i Vojske Srbije za 2008. godinuna|u de~ji crte`i, koji slikovito prikazuju kako naj-mla|i vide vojsku. Na konkurs je pristiglo vi{e odtri hiqade radova iz svih krajeva Srbije, a iza-

brano je trinaest najuspe{nijih, koji su uvr{teni u voj-ni kalendar. Osim odabranih crte`a, koji su se na{li ukalendaru, radovi jo{ 60 devoj~ica i de~aka objavqenisu u kwizi „Deca Srbije o Vojsci Srbije”. Kako je poslezavr{etka akcije izjavio na~elnik Uprave za odnose sajavno{}u MO kapetan bojnog broda Petar Bo{kovi}, od-li~an odziv dece opravdava odluku da se sa akcijom na-stavi i ove godine. Ispoqena kreativnost najmla|ihumetnika bila je povod i da sva nagra|ena deca budu po-zvana kao specijalni gosti na ve`bu povodom Dana Voj-ske Srbije 15. februara u Ni{u.

cu iz pti~je perspektive, dobiju inspiraciju za nove crte`e.Nakon izlaska iz helikoptera, osmesi nagra|ene dece govo-rili su vi{e od re~i o wihovom odu{evqewu nagradom.

– Bilo je tamo lepo... Sve ku}e su bile sitne, i auti, iqudi... Sve je bilo sitno – prenosi nam svoje utiske Ste-fan Bo`i} iz Sremskih Karlovaca. Kad se malo pribraood leta i popio soki}, Stefan je dodao i da }e da probada nacrta sve {to je iz vazduha video. Jedva ~eka da sevrati ku}i i da se pohvali svom bati.

Dok se {estogodi{wi Aleksandar \or|evi} iz Ni{aigrao ispred aviona na stajanki batajni~kog aerodroma,wegov deka Bora \or|evi} ispri~ao nam je kako je nastaonagra|eni crte` wegovog unuka. Kao penzionisani vazdu-hoplovac, Bora ~uva vojne ~asopise u kojima ima mnogo sli-ka vojne tehnike. Aleksandar se, kada je u poseti kod deke,~esto igra listaju}i vojne ~asopise, i precrtava {ta stig-ne, ponajvi{e rakete. Deda Bora nije ni video {ta je maliAca nacrtao prilikom te posete, posle koje je crte` po-slao na konkurs objavqen u „Politikinom zabavniku”.

DE^JA MA[TACrte` {estogodi{we Lane Plav{i} iz Sremskih

Karlovaca razlikovao se od ve}ine po svom motivu. Nai-me, dok su sva deca crtala tenkove, topove i sli~ne stva-ri, ona je nacrtala podmornicu. Lana ka`e da ne zna oda-kle joj je ba{ podmornica pala na pamet kada je uzela blokza crtawe, mo`da je to do{lo otud {to sa tatom Acom, ko-ji je pecaro{, ~esto ide na Dunav. Rad koji je nagra|en La-ni se isprva nije dopao, i malo je nedostajalo da ga odba-ci. Na sre}u, ipak ga je poslala. Nagrada joj puno zna~ikao ohrabrewe da nastavi da crta. Weni roditeqi ka`uda se sada ne odvaja od bloka i olovke. Priprema se i zapolazak u {kolu. Wen brat je godinu dana stariji i onaho}e da radi doma}e zadatke kao i on. Voli da bude u cen-tru pa`we i te{ko joj je da sa~eka i sa~uva svoju velikuenergiju za slede}u godinu.

Sofija Gligori} iz Novog Sada nacrtala je svogstrica koji je vojno lice. I gle ~uda, striko se na{aoba{ na naslovnoj strani vojnog kalendara. Dodu{e, ne-ki bi rekli da Sofijin stric na crte`u li~i na ~i~a Gli-{u, ali uzimaju}i u obzir Sofijine godine i to da se ona

nalazi na po~etku svoje „umetni~ke” karijere, wen stricse nimalo ne quti zbog toga.

Osmogodi{wa Johana Tot iz Subotice ve} je dobilaniz nagrada za svoje radove. Najzna~ajnija je nagrada nakonkursu Nacionalnog zoolo{kog vrta Ma|arske, a Joha-na nastavqa da crta i razvija svoj talenat. An|ela Ob-ri} iz Sombora poku{ala je da na svom crte`u vojskupredstavi kao nekoga ko poma`e qudima, a ne nekakvuprete}u silu. Zato su motivi na wenom crte`u dosta neo-bi~ni, pa je tako tenk dobio ulogu usisiva~a, i wegova to-povska cev u An|elinoj ma{ti usisava pra{inu.

29

Du{an Lu~i} iz Nove Gajdobre nacrtao je najkomplek-snije delo. Na wegovom radu prikazana je ~itava protiv-teroristi~ka operacija, sa specijalcima koji upadaju nabrod i iz vode izvla~e utopqenike. Na nagradni let malimajstor je do{ao u majici Vojske Srbije, koju je ranije do-bio na poklon. Du{ananovi roditeqi, otac po struci ma-temati~ar i majka profesor fizi~kog, ne znaju odakle po-ti~e wegov dar, ali ka`u da je oduvek imao svoj svet i stva-ri o kojima voli da razmi{qa.

Helikopterom Vojske Srbije leteli su i ostali dobit-nici nagrade: Aleksandra Kilibarda iz Vrwaca, Aleksan-dra San~anin iz Sremskih Karlovaca, Milica Stojano-vi} iz Medve|e, Stefan Maksimovi} iz Zaje~ara, DejanVu~i~evi} iz Rumenke i Dalibor Tanackov iz Kikinde. Wi-hovi vr{waci {irom Srbije imaju priliku da helikopte-rom polete slede}e godine u ovo vreme, treba samo dauposle svoju ma{tu i nacrtaju kako vide vojsku.

Aleksandar ANTI]Snimio Zvonko PERGE

BIV[E STARE[INEUSPE[NI PRIVREDNICIU toku je realizacija vi{e projekata

u kojima su anga`ovana penzionisana voj-na lica, ratni vojni invalidi i porodicepoginulih boraca.

Od 1. februara realizuje se projekat„Nacionalno tr`i{te roba i usluga Sr-bije”, pod pokroviteqstvom firme „Soko-group” iz Beograda, ~iji je vlasnik ZoranLivaja, tako|e biv{i stare{ina, a direk-tor projekta je Miodrag Kapor, pukovnik upenziji. Uporedo sa tim, realizuje se iprojekat „Op{tine Srbije”.

Projekat „Nacionalno tr`i{te robai usluga Srbije”, posle stru~ne ocene da jekvalitetan i potreban, podr`ava i Mini-starstvo privrede Srbije, a na wegovojrealizaciji u ovoj godini bi}e anga`ova-no oko hiqadu penzionisanih vojnih lica,ratnih vojnih invalida i ~lanova porodi-ca poginulih boraca. B. K.

U NI[U UNI[TENAKASETNA BOMBADevet godina posle bombardovawa

Natoa, u centru Ni{a prona|ena je kaset-na bomba blu 97, ameri~ke proizvodwe.@utu kasetnu bombu slu~ajno je prona{ao~lan Islamske verske zajednice, ~iste}iprostor oko stare xamije u [umatova~kojulici, i odmah alarmirao policiju i Ode-qewe za vanredne situacije u Ni{u. Sre}-ko Gavrilovi} i Nikola Radosavqevi}, pi-rotehni~ari Uprave za vanredne situacijeMinistarstva odbrane, stru~no su uni{ti-li projektil, po{to su prethodno obezbe-dili da se prilikom eksplozije kasetnebombe ograni~i {irewe gelera.

Na~elnik ni{kog Centra za vanrednesituacije @arko Damjanovi} potvrdio jeda u tom delu Ni{a do sada nije organizo-vano kompletno ~i{}ewe terena od kaset-nih bombi, zaostalih iz ratne 1999. godi-ne, i da je u toku izrada projekta za oba-vqawe tog posla. „Ova kasetna bomba jetre}i zaostali projektil, prona|en u Ni-{u u proteklih godinu i po dana”, rekao jeDamjanovi}. Z. M.

UNI[TAVAWE NEEKSPLODIRANIHUBOJNIH SREDSTAVAU periodu od 1. do 31. januara ove go-

dine Tim za uni{tavawe neeksplodiranihubojnih sredstava Uprave za vanredne si-tuacije Ministarstva odbrane uni{tio jeukupno 22 komada neeksplodiranih ubojnihsredstava na teritoriji op{tina Kula,[id, Smederevo, Kragujevac, Mladenovaci Pre{evo.

Sva neeksplodirana ubojna sredstvasu pre uni{tewa pregledana, identifiko-vana i uz policijsku, vatrogasnu i medicin-sku podr{ku transportovana na lokacijuodabranu za uni{tavawe.

15. februar 2008.

PROMENADNI KONCERTIVOJNIH ORKESTARAU Beogradu, Novom Sadu i Ni{u, 10. februara odr`ani su promenadni koncerti voj-

nih orkestara povodom obele`avawa 15. februara – Dana Vojske Srbije.Koncerti su okupili veliki broj gra|ana, najvi{e dece i omladine, a na repertoaru

su bile doma}e i strane kora~nice.U Beogradu je, u Knez Mihajlovoj ulici, od Kalemegdana do Trga Republike, svirao Re-

prezentativni orkestar Garde. U Novom Sadu, Vojni orkestar Vojnog okruga Beograd svi-rao je u Dunavskoj i Zmaj Jovinoj ulici, a u centru Ni{a, na Trgu kraqa Milana, koncert jeodr`ao Vojni orkestar Vojnog okruga Ni{.

OTVORENA IZLO@BANAGRA\ENIH DE^JIH CRTE@AIzlo`ba de~jih crte`a nagra-

|enih u akciji „Nacrtaj crte` – le-ti helikopterom” otvorena je uCentralnom domu Vojske Srbije uBeogradu.

Najuspeliji radovi malihumetnika, koji su deo kalendaraMinistartstva odbrane i VojskeSrbije za 2008. godinu, izlo`enisu pred beogradskom publikom tridana nakon {to su deca letela voj-nim helikopterom, {to je bila glav-na nagrada akcije.

Izlo`bu je otvorio na~elnikCentralnog doma VS pukovnik Zoran Sari}. U okviru proslave Dana Vojske Srbije sli~neizlo`be de~jih radova prire|ene su i u klubovima Vojske u Ni{u, Novom Sadu, Pan~evu,Kraqevu i Po`arevcu. A. A.

S p e c i j a l n i p r i l o g

LOVA^KI AVION MIG-29

POVRATAKDVADESET

DEVETKE

OKLOPNI VOZ

SRPSKE VOJSKE KRAJINE

KRAJINAEKSPRES

ARSENAL

IMPROVIZOVANA

MINSKO-EKSPLOZIVNA SREDSTVA

U IRAKU

KRAJPUTA[KEBOMBE

14

3215. februar 2008.

I

L O V A ^ K I A V I O N

Lova~ki avion MiG-29POVRATAK

DVADESET DEVETKE 32

Improvizovana minsko-eksplozivna sredstva u IrakuKRAJPUTA[KE BOMBE 37

Snajperska pu{ka SVD dragunovORU@JE VELIKEPRECIZNOSTI 42

Ruski tenk T-95ZAGONETNI

^ELI^NI VAQAK 46

Oklopni voz Srpske vojske KrajineKRAJINA EKSPRES 51

Urednik prilogaMira [vedi}

SADR@AJ P O V R ATA K

Pet lova~kih aviona MiG-29

vra}a se u stroj ViPVO

sa novim bojama i novim

oznakama Srbije. Ti avioni

brani}e nebo na{e dr`ave

do sredine naredne dekade,

kada se o~ekuje da u

naoru`awe bude uvedena

eskadrila novih

vi{enamenskih borbenih

aviona.

ako broj od pet lova~kih aviona MiG-29 predstavqa simboli~an potenci-jal, oni }e u uslovima u kojima se sadanalazi ViPVO obezbe|ivati mini-malni nalet za pilote nadzvu~ne bor-

bene avijacije do prelaska na nove vi{e-namenske borbene avione. Prema Strate-gijskom pregledu odbrane i drugim dugoro~-nim planovima i procenama potreba, a po-najvi{e zbog finansijskih mogu}nosti dr-`ave, nabavka savremenih vi{enamenskihborbenih aviona bi}e mogu}a tek posle2010. godine. Ako se imaju u vidu vreme po-trebno za tender, pregovori pre ugovora,proizvodwa aviona i, na kraju, vrlo zahte-van zadatak preobuke, novi avioni posta}ezna~ajna snaga tek sredinom naredne deka-de. Taj tok se podudara sa me|uremontnimciklusom aviona MiG-29 nakon remonta,koji }e iznositi sedam godina kori{}ewa.

ZA[TITA VAZDU[NOG PROSTORA

U tom vremenu 101. lova~ka avijacij-ska eskadrila, sa ~etiri jednoseda i jednim

P O V R ATA KD VA D ES E T D E

integracije. Na taj na~in re{avali su se za-daci za{tite vazdu{nog prostora pribal-ti~kih dr`ava, u koje su na smenu dolazilideta{mani lova~kih aviona ~lanica Natoa.U praksi se pokazalo da svaka dr`ava trebada bude u mogu}nosti da sama {titi svoj va-zdu{ni prostor, jer nisu svi saveznici jed-nako zainteresovani za to da tro{e vlasti-ti novac za za{titu udaqenih dr`ava.

U tom kontekstu, za male dr`ave dugo-ro~no re{ewe jeste nabavka vi{enamen-skih aviona koji se mogu koristiti za za-{titu vazdu{nog prostora, za zadatke va-trene podr{ke i za izvi|awe iz vazdu{nogprostora. Avioni MiG-29, kakvi su u na-{em vazduhoplovstvu, mogu uspe{no da sekoriste samo u primarnoj nameni, ali suograni~eni u vatrenoj podr{ci, jer su na-oru`ani samo nevo|enim sredstvima va-zduh–zemqa. Zbog starosti aviona i uuslovima kada se ne zna ko }e biti dugo-ro~ni strate{ki tehnolo{ki partner uoblasti naoru`avawa ViPVO borbenimavionima, „zaobi|ene” su ponude za mo-dernizaciju MiG-29 do standarda koji mo-`e da se koristi za vatrenu podr{ku.

U ponudi ruske industrije su modeliMiG-29 dovedeni do nivoa „punokrvnog” vi-{enamenskog borbenog aviona, ali ekono-mi~no re{ewe predstavqa samo nabavka tekproizvedenih aviona. Zato se mo`e o~eki-vati da }e MiG-29 biti aktuelan i na tende-ru za izbor na{eg novog borbenog aviona.

OSNOVNI MODEL

Avioni koje sada koristi ViPVO pred-stavnici su osnovnog modela, kakav seosamdesetih godina proizvodio za potrebevazduhoplovnih snaga biv{eg SSSR-a, ~la-nica Var{avskog ugovora i prijateqskihdr`ava iz pokreta nesvrstanih.

Po~etak istorije MiG-29 vodi u drugupolovinu {ezdesetih godina, kada se u lo-kalnim ratovima na Bliskom istoku i Indo-kini pokazalo da su mogu}nosti za pobedu uboju vazduhoplova na strani lovca visokemanevrabilnosti, naoru`anog pouzdanimraketama vazduh–vazduh kratkog dometa. UBirou MiG 1970. pokrenuli su rad na lovcu~etvrte posleratne generacije. Dobili supodr{ku vazduhoplovnih snaga SSSR-a1972, na konkursu za laki frontovski lo-vac za blisku manevarsku borbu u vazduhu, uzahvatu fronta i u pozadini, koji mo`e dase upotrebqava i za uni{tavawe niskole-te}ih krstare}ih raketa.

Tim konkursom tra`eno je da avion usekundarnoj nameni mo`e da se koristi zadejstvo protiv povr{inskih ciqeva u povo-qnim meteorolo{kim uslovima u vidnomdelu dana. U Birou su frontovskom lovcudodelili internu oznaku 9-12. Prvi proto-tip zavr{en je u radionici Biroa 1977. go-dine. Novim avionom sa oznakom MiG-29bili su vi{e nego zadovoqni u vazduhoplov-

33

M I G - 2 9

stvu i naru~ili su stotine primeraka zaprenaoru`avawe pukova lova~ke avijacije.

Prvi serijski primerci zavr{eni sukrajem 1983. godine.

Kada su savladani po~etni problemi,od 1986. godine avioni MiG-29 uvedeni suu elitne pukove, razme{tene u isto~noj Ne-ma~koj, koji bi, u slu~aju me|ublokovskogkonflikta, trebalo prvi da u|u u borbuprotiv aviona Natoa.

VARIJANTE

Uporedo su se izra|ivale dve varijan-te aviona MiG-29. Osnovi model lova~kogjednoseda proizvodio se u fabrici „Znamjatruda“, u centru Moskve, a dvosedni MiG-29UB (oznaka Biroa 9-15) izra|ivao se ufabrici „Sokol“ u Groznom (danas Ni`wiNovgorod). U primarnoj lova~koj nameni jed-nosedi su naoru`avani raketama va-zduh–vazduh R-27 sredweg dometa, zatim R-73 i R-60 kratkog dometa i topom kalibra30 mm G[-301. Za dejstvo na povr{inskeciqeve prva generacija MiG-29 imala jelansere nevo|enih raketnih zrna, kalibra80 mm, ili, po ̀ eqi korisnika, starijih ra-keta 57 mm, nevo|ene rakete 240 mm S-24Bi avio-bombe mase 250 i 500 kilograma.

PALUBNI LOVAC

Prvi palubni lovac MiG-29K izra-dili su u MiG-u kao odgovor na konkursRatne mornarice SSSR, ali su na krajumornari na nosa~ aviona „Admiral Ku-zwecov“ ukrcali avione suhoj Su-33, arazvoj MiG-29K sveo se na dva prototip-ska primerka.

Palubni MiG-29 vratili su u `ivotIndijci, kada su od Rusa preuzeli nosa~aviona „Admiral Gor{kov“ i preduzelipripreme za gradwu dva ili tri sli~nabroda za PVO flote. Iz MiG-a su reago-vali ponudom da se na te nosa~e ukrca mo-dernizovani derivat MiG-29K, sa pove}a-nom povr{inom krila, ve}im unutra{wimrezervoarima goriva za 50 odsto, novomavionikom, radarom `uk-ME, usavr{enimpasivnim ure|ajem KOLS i savremenimizborom naoru`awa, u koje su uvr{tenerakete RVV-AE, protivbrodske rakete H-31A i protivradarske rakete H-31P.

Avion MiG-29K i dvosed MiG-29KUBsa punim borbenim mogu}nostima mogu dapolete sa palube du`ine 195 metara.

Palubne dvadesetdevetke nove gene-racije mogu se koristiti kao avioni tan-keri pomo}u sistema za pretakawe gori-va PAZ-1MK. U tom slu~aju avion nosi i~etiri podvesna rezervoara goriva. In-dijci su naru~ili 12 MiG-29K i ~etiriprimerka MiG-29KUB za popunu prve pa-lubne eskadrile, a najavili su nameru danaru~e dodatnih 30 aviona.

dvosedom, na aerodromu Batajnica (de`ur-na u paru u integralnom sistemu PVO) bi}eu stalnoj pripravnosti za poletawe na pre-sreta~ki zadatak. Scenario konflikta satehnolo{ki nadmo}nim i broj~ano sna`ni-jim protivnikom, kao onaj iz 1999, sada ni-je argument u proceni potreba za lova~komavijacijom. Politi~ari bi trebalo da za-{tite Srbiju od sukoba u kojima ne mo`e dase obezbedi puna prevlast u vazdu{nomprostoru (kao preduslov za primenu oru`a-nih snaga), a koja vodi do pobede ili doostvarewa realnih postavqenih zadataka.

Za lova~ku avijaciju postoji uska, aliva`na lista zadataka – od za{tite vazdu-{nog prostora od pretwi terorista do tra-dicionalnog odvra}awa protivnika pri-bli`no sli~nih ili mawih mogu}nosti uborbi za prevlast u vazdu{nom prostoru.

U Natou se od po~etka devedesetih go-dina smatralo da bi dr`ave sa mawom popu-lacijom, povr{inom teritorije i finansij-skim mogu}nostima, trebale da se odreknuodr`avawa vlastite lova~ke avijacije u ko-rist anga`ovawa mehanizama bezbednosne

V E T K E

Sni

mio

R. P

OP

OVI

]

34

gove serije. Me|uremonti ciklus motora nalovcima kao {to su F-16C i mira` 2.000iznosi 1.000 ~asova i taj standard su Rusidosegli i prestigli na motoru RD-33, seri-je 3, i RD-33MK. @ivotni vek tih motoraiznosi 4.000 ~asova.

U pilotskoj kabini letelice MiG-29izvedeni su veliki zahvati. Klasi~ni in-strumenti zameweni su vi{enamenskim po-kaziva~ima. Konkretan paket avionike MiGsada se prilago|ava zahtevima naru~i-oca i uskla|uje se prema standarduMil.Std.1553B. Avion MiG-29SMT-2, izra-|en 2.000. ima radar N010M `uk-M, sacelovito poboq{anim mogu}nostima dome-ta, razlu~ivawa ciqeva, pouzdanosti i mo-gu}nosti podr`avawa primene radarskivo|enih raketa vazduh–zemqa H-31A i H-35. Unutra{wi rezervoari za gorivo uve-}ani su za dodatnih 1.000 litara i razvi-jeni su podvesni rezervoari za 1.800 li-tara goriva.

Prvi korisnici aviona MiG-29SMT-2i UBT jesu Al`ir (naru~eno 28 jednoseda i{est dvoseda) i Jemen (modernizacija 12aviona iz osnovnog modela na standardSMT i naruxbina novih modela – MiG-29SMT i UBT).

Na tehnolo{kom demonstratoru MiG-29OVT, izra|enom 2003. godine, provere-ni su dobici u manevrabilnosti koje pru`aure|aj za promenu vektora potiska. Oko iz-duvnika postavqena su tri hidrauli~ka ak-tuatora, kojima se mlaz pomera do 18 ste-peni u svim smerovima. Kombinacija pake-ta modernizacije na avionu MiG-29SMT-2i vektorisanog potiska predstavqa osnovuza razvoj lovaca MiG-29M1 i M2 (od 2005.

Sistem za upravqawe naoru`awemSUV-29 ~ine radar RLPK-29 (N019) i opto-elektronski ni{ansko-navigacijski sistemOEPrNK-29 (S-31). Izvozni modeli MiG-29u varijanti A i B dobili su radar RLPK-29E(N019EA i N019EB, zavisno od podvarijan-te). Prema podacima proizvo|a~a, radaromogu}ava otkrivawe ciqa povr{ine trikvadratna metra u predwoj polusferi, naudaqenosti 50 do 60 kilometara, i u zadwojpolusferi do 35 kilometara. Na zemqi mo-gu}nosti radara svode se na 30 km. Dvosedinisu dobili radar i zato su naoru`ani sa-mo IC samonavo|enim raketama.

Od 1986. samo su za SSSR izra|ivaniusavr{eni avioni 9-13, sa grbom iza pilot-ske kabine, u kojoj se nalazio sistem za ak-tivna elektronska protivdejstva „gardenija-1“, i sa mogu}nostima za podve{avawe do3.000 kg tereta na potkrilnim nosa~ima. Tiavioni su unutar oru`anih snaga zadr`alistaru oznaku MiG-29, bez posebnog sufiksa.

U Natou su izuzetno cenili MiG-29 ismatrali da taj avion mo`e da se poka`enadomo}nijim nad protivni~kim avionima,posebno u manevarskom vazduhoplovnomboju, u kojem su Rusi u~inili veliki iskorakprojektovawem rakete R-73, integrisane sani{anskim sistemom na pilotskoj kacigi.

MODERNIZACIJA

Biro MiG u prvoj polovini devedese-tih godina na{ao se u marginalizovanompolo`aju, iako se u to vreme radilo na ra-dikalno modernizovanom avionu MiG-29M,sa potpuno novom avionikom i nizom izme-na na zmaju aviona. Zato su se u kriznim go-dinama okrenuli ka stranom tr`i{tu. Uskladu sa zahtevima inostranih kori-snika radilo se na usavr{avawu avi-ona MiG-29 na dva uporedna pravca– mogu}nosti u lova~koj nameni znat-no su podignute integracijom novihaktivno radarski vo|enih raketaRVV-AE i radara N019M (TOPAZ-M),a u sekundarnoj nameni integrisanesu vo|ene rakete vazduh–zemqa H-29Tsa vo|enim bombama KAB-500Kr.Modernizaciju su u Biro MiG izveliu nekoliko koraka, a avioni su dobi-li oznake MiG-29SM, MiG-29SMT-1i MiG-29SMT-2.

Glavna zamerka za dvosede svo-dila se na to da su ko{tali vi{e odjednoseda, ali nisu imali pune bor-bene mogu}nosti. Zato su tr`i{tu po-nu|eni novi primerci MiG-29UBT, savi{enamenskim radarom sme{tenimu preoblikovanom nosnom delu lete-lice. Va`na zamerka u pore|ewu sakonkurentskim avionima odnosila sena relativno kratak me|uremontniresurs motora RD-33 od 300, odno-sno, 350 ~asova rada, zavisno od we-

15. februar 2008.

godine zbog marketin{kih razloga promeni-li su oznaku tih aviona u MiG-35). Za ambi-ciozne korisnike, koji `ele da dostignu ne-ke od mogu}nosti pete generacije borbenihaviona, razvija se radar `uk-F, sa fazira-nom radarskom re{etkom.

Rusi su na tenderu za 126 vi{enamen-skih borbenih aviona Indijcima ponudilikomercijalni MiG-35, sa radarom `uk-MA,za koji su konstruktori tvrdili da mo`e ot-kriti ciq u vazdu{nom prostoru na 160 kmudaqenosti i brod na 300 km, te da istovre-meno mo`e dejstvovati na ~etiri ciqa.

U prvom talasu redukcije snaga RV Ru-ske Federacije, provedenom sredinom de-vedesetih, iz naoru`awa su povu~eni avi-oni 9-12, a zadr`ani samo 9-13. Oko150–200 primeraka aviona, ~iji se re-mont i produ`etak veka ocewuje kao ekono-

RADAR

Avioni MiG-29S (9-13S) iz posled-we serije, izra|eni za Ruske vazduho-plovne snage do 1992, imali su usavr{e-ni radar N019M sa pove}anim dometom,koji otkriva protivni~ki lova~ki avionna 70 km u predwoj i 40 km u zadwoj po-lusferi, a mo`e da obezbedi istovreme-no dejstvo na dva ciqa.

Pod krilima MiG-29S podve{e-ne su rakete pove}anog sa IC vo|ewemR-27ET, dometa 60 kilometara, i sa po-luaktivnim radarskim vo|ewem R-27ER,dometa 50 kilometara. MiG-29S mo`eda ponese do 4.000 kilograma kori-snog tereta.

35

PRODAJA

Osim prodaje novih aviona, MiG po-ku{ava da prona|e zainteresovane ko-risnike starih modela za modernizaciju.Takvi poslovi su do sada ugovoreni (isprovedeni) 2005. i 2006. sa Slova~-kom, koja se odlu~ila za remont 12 avio-na, uz modernizaciju avionike integrisa-ne magistralom 1553B. Slova~ki avionidobili su kolor-pokaziva~e u kabinifirme „Ruska avionika“, zatim digitalniradio-ure|aj AN/ARC-120, ure|aj zaidentifikaciju svoj–tu|i AN/APX-113 inove navigacijske ure|aje, digitalni pri-jem TACAN-a AN/ARN-153 i prijemnikVOR/ILS AN/ARN-147.

mi~an, bi}e modernizovano i osta}e uslu`bi i u narednoj dekadi. Dvosedi MiG-29UB bi}e modernizovani u MiG-29UBT,pove}anog doleta, opremqenog radaromsa elektronskim skenirawem osa. KrilaUBT bi}e oja~awa i mo}i }e da ponesu vo-|ene rakete, bombe vazduh–zemqa i pod-vesnik sa G[-301.

NA BATAJNICI

U drugoj polovini osamdesetih u Jugo-slovenskom RV i PVO bilo je osam eskadri-la lova~ke avijacije, naoru`anih avioni-ma MiG-21. Posle ameri~ke intervencijeprotiv Libije 1986. godine, preduzete sumere za modernizaciju sistema PVO. Na-kon razmatrawa vi{e ponuda, ukqu~uju}ifrancuski avion mira` 2000, ameri~ki F-16, izabran je MiG-29, koji se tada smatraoza veoma savremeno re{ewe.

Nabavka eskadrile od 16 aviona – 14MiG-29 i dva MiG-29UB – ugovorena je ja-nuara 1997. godine. Za „goli“ jednosed pla-}alo se 15,9 miliona dolara, a za dvosedne{to vi{e od 16 miliona. Na prakti~nomdelu preobuke u bazi Lugovaja, u kojoj se na-lazio centar za obuku stranaca, bilo je 12pilota i 28 tehni~ara iz 204. lova~kogavijacijskog puka iz Batajnice. Prva dvaaviona – dvosedi MiG-29 sleteli su na ae-rodrom Batajnica 24. septembra 1987. go-dine. Do prole}a 1988. zavr{ilo se pre-naoru`awe 127. lova~ke avijacijske eska-drile MiG-21bis lovcima MiG-29.

Novi avioni dobili su interne oznakeRV i PVO – L-18 za jednosede i NL-18 zadvosede. Broj 18 se koristio i kao po~etnasekvenca u evidencijskim brojevima – jedno-sedi su dobili brojeve od 18101 do 18114,a dvosedi 18301 i 18302.

U vreme pred gra|anski rat pripre-mala se nabavka dodatnih aviona MiG-29. Planirano je da se razmeste i na ae-rodrom Biha}, pa su in`iwercima pove-reni radovi na prilago|avawu ulaza upodzemna skloni{ta, koja su do tada ko-ri{}ena samo za MiG-21. Zbog rata susvi planovi modernizacije obustavqeni,a 127. eskadrila se ukqu~ila u dejstva.

Povremeno su lovci MiG-29 kori-{}eni za uni{tavawe rentabilnihciqeva u ve}oj dubini teritorija podkontrolom protivni~kih snaga. Pa-trole para MiG-29 pru`ale su lova~-ku za{titu grupama lova~ko-bombar-derskih aviona kada su se pribli`a-vali granici Ma|arske. Zbog visokevrednosti, MiG-29 su ~uvali od ri-zi~ne protivni~ke vatre u podr{cisa malih visina. Osim izvornog nao-ru`awa, 1992. godine na MiG-29 in-tegrisane su par~adno-fugasne avio-bombe OFAB-100-120 i OFAB-250-270 u glatkoj i ko~enoj varijanti ipar~adne bombe K-2-90.

S nastankom SRJ 1992. godine,popularne dvadesetdevetke zvezdu suzamenile novom oznakom, a dobilisu i nove zadatke – snage Natoa pre-tile su intervencijom i preduzelepomorsku blokadu na Jadranskommoru. Zato su piloti 127. eskadrileodr`avali stalne mere povi{eneborbene gotovosti i intezivno su seuve`bavali za manevarski boj namalim udaqenostima. Avione suodr`avali sa velikim te{ko}ama,jer su embargo Ujediwenih nacija iprekid predratnog sistema logisti~-

ke podr{ke ostavili 204. puk bez rezer-vnih delova, sa nere{enim problemom re-monta.

Lovci su ostali u letnom stawu, presvega, zahvaquju}i entuzijazmu osobqa teh-ni~ke slu`be, koje je umesto striktnog po-{tovawa me|uremontnih ciklusa (remont jebio predvi|en 1996.) koristilo Programodr`avawa MiG-29 prema stawu.

BORBENI ZADACI

Leta 1998, kada su pripreme Natoaza rat postale izvesne, 127. eskadrila seobu~avala u i{~ekivawu sukoba sa nadmo}-nim protivnikom. Tragalo se za pogodnomtakti~kom primenom lova~ke avijacije, uuslovima potpune prevlasti protivnika uvazdu{nom prostoru. Na po~etku rata, 24.marta 1999, avioni MiG-29 de`urali suna aerodromima Batajnica, Ponikve, Ni{i Podgorica, naoru`ani sa po ~etiri ra-kete R-73 i dve R-27. Prve no}i u susretavionima Natoa poleteli su piloti MiG-29, koji su se, osim sa protivnikom, zbogisteka resursa materijala, suo~ili i satehni~kim otkazima.

Piloti 127. eskadrile nisu kao oni uNatou mogli da se oslone na jedinstvenoinformaciono poqe sistema PVO. Protiv-nici su iskoristili sve mogu}nosti raketasa radarskim samonavo|ewem AMRAAM,koje su ka ciqu kretale sa udaqenosti znat-no izvan dometa radara MiG-29. PilotiNatoa nisu `eleli da u|u unutar zone uni-

15. februar 2008.36

1999. u avionu broj 18109 da bi presreogrupu aviona Natoa koji su bili u vazdu{nomprostoru iznad Vaqeva. Sa AWACS-a su ot-krili Pavlovi}ev avion i letelicama kojesu bile u vazdu{nom prostoru Srbije nare-|eno je da se povuku na bezbedno. Pavlovi}se po naredbi iz komandnog mesta sistemaPVO zadr`ao u vazduhu. U presretawe usa-mqenog MiG-29 krenula su ~etiri F-16CJ idve rakete AMRAAM su ga pogodile. Ostaciaviona pali su kode sela Petnica.

Osim aviona koje su piloti Natoa uni-{tili u vazduhu, na aerodromima su uni{te-ni 18103, 18107 i 18302. MiG-29 18110izgubqen je u udesu 25. marta, tokom prele-ta sa aerodroma Podgorica na Ponikve.

Gubici bi mo`da bili i ve}i da sestvarni avioni nisu prikrivali postavqa-wem dobro izra|enih maketa M-18. Pilotii tehni~ari 204. puka su u stolarskoj radio-nici izradili kopije, koje su po izgledu, bo-jama i oznakama potpuno odgovarale origi-nalima.

Rat su „pre`ivela” ~etiri jednoseda– 18101, 18102, 18105 i 18108 i dvo-sed 18301. Od 2000. godine ponovo sukori{}eni za obuku pilota. ^ak su u~e-stvovali na aeromitingu prire|enom 2.avgusta 2000, na aerodromu Podgorica.

PRILAGO\AVAWE

NOVOM VREMENU

Posle normalizacije odnosa sa Nato-om, letelice MiG-29 dobile su zadatke pri-lago|ene novom vremenu – na ve`bi „[tit2001“, odr`anoj na poligonu Nikinci 24.oktobra 2001, prikazali su mogu}nosti lo-va~ke avijacije u borbi protiv terorista.Par MiG-29 presreo je Mi-8, koji su „ote-li“ teroristi, i o{trim manevrima, uz pri-menu IC mamaca, prinudili su otmi~are naprizemqewe.

Avioni MiG-29 leteli su do prole}a2004. godine, kada su morali da se prize-mqe i po{aqu na remont. Dugo se raspra-vqalo da li ih treba remontovati, u kom za-vodu i kako obezbediti potreban novac.Najpre je odlu~eno da treba odr`ati konti-nuitet i obuku lova~ke avijacije. Zatim jeMinistarstvo finansija za avione MiG-29obezbedilo 22,04 miliona evra iz Nacio-nalnog investicionog plana. I, na kraju se,zbog pla}awa carine i PDV, ugovor sa part-nerima iz Ruske Federacije, potpisan 22.decembra 2006, sveo na ~etiri aviona. Zapeti avion i ostatak poslova na prva ~eti-ri finansijska sredstva u iznosu od853.057.988 dinara, bi}e obezbe|ena izNacionalnog investicionog plana za ovugodinu. Osim remonta dogovorena je iugradwa navigacionih ure|aja predvi|enihstandardima ICAO.

Aleksandar RADI]

KORISNICI

Danas te avione koriste Al`ir, Be-lorusija, Bugarska, Eritreja, Indija,Iran, Jemen, Kazahstan, Kuba, Ma|ar-ska, Malezija, Mjanmar, Peru, Poqska,Ruska Federacija, Severna Koreja, Si-rija, Slova~ka, Srbija, Sudan i Ukraji-na.

Ranije su avioni MiG-29 kori{}e-ni u ^e{koj (predali su avione Poq-skoj), Iraku, Moldaviji (odrekla se avi-ona i prodala ih SAD i Jemenu), Nema~-koj (prodala ih je Poqskoj za cenu od jed-nog evra), i Rumuniji, ~iji su avioni po-vu~eni iz naoru`awa i konzervirani.

{tewa raketa R-73, jer bi na tim udaqeno-stima MiG-29 postao izuzetan protivnik.Raketom AMRAAM holandskog F-16AM u pr-vim ~asovima agresije pogo|en je avion18111, u kojem se nalazio pilot major Ne-boj{a Nikoli}. On se posle iskakawa pri-zemqio kod Titela. Svi drugi pogoci avio-na te prve no}i pripisani su ameri~kim F-15C i raketama AMRAAM.

Iznad planine Jastrebac iz lovcaMiG-29 18106 isko~io je major PredragMilutinovi}, zvani Grof, kada se na ae-rodrom Ponikve vra}ao sa zadatka. Sa ae-rodroma Ni{ u presretawe su poleteladva aviona. Iznad Kosmeta raketom pogo-|en je 18112, sa pilotom majorom IqomArizanovim. On se prizemqio padobra-nom u {irem rejonu Suvereke, i tek posle dva danaprobijawa kroz prostorkoji su kontrolisali alban-ski ekstremisti stigao je doaerodroma Pri{tina. Uavionu 18104 pogo|en jemajor Dragan Ili}. On sevratio na aerodrom, ali suzbog o{te}ewa sa avionaskinuti delovi koji su moglida se koriste za odr`ava-we drugih primeraka MiG-29. Kasnije su piloti Natoadovr{ili uni{tavawe le-telice 18104.

Sa aerodroma Bataj-nica 26. marta na zadataksu poleteli kapetan prveklase Zoran Radosavqevi}(18113) i major SlobodanPeri} (18114). Na izuzetnomaloj visini leteli su seve-roisto~no, prema E~koj, za-tim su izveli zaokret kapravcu odakle su dolaziliprotivni~ki avioni i namaloj visini preleteli No-vi Sad. Za to vreme AWACSih jo{ nije bio otkrio. Doksu se pribli`avali Drini,par lovaca se pewao na ve-liku visinu i na oko 7.000metara iznad Loznice pogo-|eni su raketama AMRAAM.Postali su mete dva ame-ri~ka F-15C. Od direktnogudara u predwi deo avionasmrtno je stradao Radosa-vqevi}, a Peri} se izvukaoiz pogo|enog aviona iskaka-wem. Ostaci oba aviona,zbog velike visine leta, pa-li na planinu Majevica uisto~noj Bosni.

Komandant 204. pukapotpukovnik Milenko Pa-vlovi} poleteo je 4. maja

TAKTI^KO-TEHNI^KE ODLIKE

Pogonska grupa: dva turboventilatorska motora RD-33 potisak bez DS-a 2 h 49,42 kN potisak sa DS-om 2 h 81,39 kN 4.300 litara goriva u unutra{wim rezervoarima

Dimenzije: du`ina 17,32 mvisina 4,73 mrazmah krila 11,36 m povr{ina krila 38 kvadratnih metara

Masa: prazan avion 10.900 kgnormalna u poletawu 15.240 kgmaksimalna u poletawu 18.500 kg

Performanse: maksimalna brzina na visini 11.000 m bez naoru`awa2.445 km/~maksimalna brzina na nivou mora 1.500 km/~brzina pewawa 19.800 m/minvrhunac leta 18.000 mdolet sa dodatnim rezervoarima goriva 2.199 kmdolet sa gorivom u unutra{wim rezervoarima 1.500 km

Naoru`awe: top 9A-4071K (G[-301), kalibra 30 mm, sa 150 granata2.000 kg ubojnih sredstava na {est potkrilnih nosa~a

I M P R O V I Z O V A N A M I N S K O - E K S P L O Z I V N A S R E D S T V A U I R A K U

37

Irak je zemqa u kojoj su mine masovnoproizvo|ene i kori{}ene i smatra se da jedo po~etka 2003. postavqeno oko osam mi-liona protivpe{adijskih i dva milionaprotivtenkovskih mina. One su upotrebqa-vane tokom vi{egodi{weg rata sa Iranom(1980–1988), za vreme Prvog zalivskog ra-ta (1990–1991), ali i u suzbijawu aktivno-sti kurdskih ustanika u severnom delu ze-mqe.

SMRTONOSNE ZAMKE

Krajputa{ke bombe su posebno zani-mqive. Za vreme vladavine Sadama Huseinau Iraku je izgra|ena prostrana putna mre-`a {irokih, kvalitetnih autoputeva sa po~etiri do osam kolovoznih traka sa svakestrane, sa mno{tvom nadvo`waka i mosto-

KRAJPUTA[KE BOMBEZa sada najubojitije sredstvo

u borbi ira~kih ustanika

protiv snaga Koalicije

jesu improvizovana

minsko-eksplozivna

sredstva. Ona su od oktobra

2005. odgovorna za najmawe

tre}inu, a verovatno i

polovinu poginulih

ameri~kih vojnika u Iraku.

Eksplozivne naprave izra|ene u ku}nojradinosti koje gerilske, ustani~ke iteroristi~ke snage ~esto koriste unekonvencionalnom ratu nazivaju seimprovizovana minsko-eksplozivna

sredstva – IED (Improvised explosive devices).S obzirom na to {to se u Iraku ~esto po-stavqaju pored puta, u zapadnim medijimanazivaju ih i krajputa{ke bombe (roadsidebombs). Mada se u wihovoj izradi koristi iindustrijski i vojni eksploziv (ili kombi-nacije ta dva), u Iraku su to, po pravilu,minobaca~ke i artiqerijske granate. Na tajzakqu~ak navodi podatak da je od 650.000tona ubojnih sredstava koja su bila u voj-nim skladi{tima 2003. nestalo oko250.000 tona, pa ustanici imaju ogromnekoli~ine tih sredstava na raspolagawu.

15. februar 2008.38

naziv za automobile bombe bio bi, zapra-vo, vozila bombe, jer su to ~esto ne samoputni~ka vozila, ve} i kamioni, ambulant-na kola, a u nekim slu~ajevima ~ak i tovar-na kola koja vuku magarci.

Odnedavno su ustanici izmenili tak-tike u napadu na obezbe|ene objekte, te ihsada napada vi{e vozila. Prvo vozilo, kojene nosi eksploziv, probija barikadu i kre-}e se sve dok ne bude zaustavqeno ili voza~ubijen. Nekoliko minuta nakon toga, kada iz-gleda da se situacija smirila i vojnici ilipripadnici obezbe|ewa po~nu da se oku-pqaju oko prvog vozila, nale}e drugo vozilonatovareno eksplozivom, udara u okupqenugomilu i tako uve}ava broj `rtava.

EFIKASNOST

Va{ington post od 26. oktobra 2005.iznosi, posle trideset jednog meseca rata uIraku, da su krajputa{ke bombe prouzroko-vale vi{e od 50 odsto ameri~kih gubitaka.Od invazije 2003. do pogibije hiqaditogameri~kog vojnika proteklo je 18 meseci, azatim samo 13 meseci do smrti dvehiqadi-tog. Tokom prvih {est meseci rata, samo 11vojnika od 289 poginulih, ili 4 odsto, na-stradalo je usled eksplozije IED, ali je zato214 od 339, ili 63 odsto, poginulo odaprila do oktobra 2005.

Jedan od najte`ih napada odigrao seavgusta 2005. kada su 14 marinaca i jedanIra~anin poginuli kod Hadite, 200 km se-verozapadno od Bagdada.

Tri granate za PT top velikog kalibraukopane su i aktivirane kada je preko wihprelazilo lako oklopqeno amfibijsko vo-zilo. Deset marinaca u patroli je ubijeno,a 11 raweno krajputa{kom bombom kod Fa-luxe novembra 2005, a od IED tokom 2005.godine ukupno je poginulo 427 Amerikanaca.

Decembra 2006. mine i bombe bile suodgovorne za 75 od 118 poginulih vojnikaKoalicije. Od novembra do marta 2006,

PRSLUK POSEBNE VRSTE

Ameri~ki kongres je 24. maja2005. odobrio prenos 129,7 milionadolara iz fonda Ira~ka sloboda zanabavku pokretnih vi{ekanalnih prigu-{iva~a radio-signala Warlock, a 13. ju-la 2005. reprogramirawem je prenetojo{ 10 miliona dolara za dva novaprotiv-IED sistema, i to 3,5 miliona za50 SLAM-DEP (Small Lightweight AdvancedModular Digital Protection System), malihlakih savremenih modularnih digital-nih za{titnih sistema, kojima su posto-je}i prigu{iva~i objediweni u prsluku,a obla~e se po potrebi (sa aspektazdravqa neizostavno se name}e pita-we uticaja velike koli~ine elektromag-netnog zra~ewa na nosioca prsluka).Preostalih {est i po miliona predvi-|eno je za nabavku 187 robota za raz-minirawe.

va, te gustim saobra}ajem. Kolovozi su raz-dvojeni sredi{wom linijom u kojoj su ~estozasa|ene ukrasne biqke i drve}e. Samimtim, to su idealna mesta za postavqawe IED,a koristi se i zadwa strana saobra}ajnihznakova. Me|utim, ~esto se IED bacaju di-rektno sa nadvo`waka na kolonu vozila upokretu (obi~no kao minobaca~ke granate),ili se prethodno proceni visina vozila, tese mine (koje mogu biti i tabla TNT sa upa-qa~em) ve`u za konopac i zawi{u sa suprot-ne strane nadvo`waka u odnosu na dolaze}ukolonu vozila, tako da udare ta~no u visinuvetrobranskog stakla. Eksplozivom su puwe-ne i konzerve gotovih jela i napitaka, a po-nekad i le{evi uginulih doma}ih `ivotiwa.

Na taj na~in su izvo|eni napadi tokom2003. godine, ali su s vremenom IED, a ina~ini wihove primene, postali sofisti-ciraniji. Sada se aktiviraju sa odstojawa,kori{}ewem mobilnih telefona i pejxera,daqinskih upravqa~a za de~je automobileili otvarawem gara`nih vrata, ~ak i ra-dio-stanicama.

Umesto eksplozivnih puwewa male ma-se, sve ~e{}e se koriste granate kalibraod 100 mm ili ve}eg, koje su povezane i jed-novremeno se aktiviraju, ili protivtenkov-ske (PT) mine koje se vertikalno sla`u takoda samo najdubqa ima upaqa~, a ostale suu nemetalnim ku}i{tima, pa ih detektorine mogu otkriti. Wihova eksplozija je toli-ko sna`na da odbaci tenk abrams nekolikometara uvis, {to ustanici slikovito opi-suju re~ima „Abrams je dobio krila”.

^esto se PT mine ukopavaju pored putai lan~ano povezuju, pa eksplozija prve ini-cira seriju eksplozija du` kolovoza koje,ako se ispravno proceni rastojawe izme|uvozila u koloni, mogu te{ko o{tetiti, a iuni{titi, hamere i kamione.

Od skora se primewuju i kumulativnapuwewa. Ona se izra|uju tako {to se me-talna cev zavari sa jedne strane, potom senapuni eksplozivom, a sa suprotne straneumetne se komad metala konusnog oblika,koji se nakon eksplozije pretvara u usme-reni mlaz vrelog metala i sa lako}om pro-bija laki oklop hamera, transporterastrajkera ili BOV bredli. Ako se nekolikometalnih cevi postavi paralelno ili lepe-zasto, mlaz zahvata {iroko poqe.

Sve ~e{}e se mine zakopavaju direktnou kolovoz na slede}i na~in. Gorivo se pro-spe po asfaltu i zapali, usled ~ega on tolikoomek{a da je lako iskopati rupu, koja, kadase zatrpa, li~i na obi~nu zakrpu na asfaltu.

Improvizovana minsko-eksplozivnasredstva su ~esto samo jedna od karika ulancu kombinovanih zaseda. Kolonu vozilakoja se kre}u u patroli ili kao pratwa kon-voja, po pravilu velikom brzinom kako biizbegla napad, usporava autobus ili kami-on koji je navodno u kvaru, obi~no na nad-vo`waku ili nekom mostu. Saobra}aj se ta-

da blokira pa i koaliciona vozila morajuusporiti ili stati. Tada se aktiviraju IED.Nakon toga, ustanici sa~ekuju helikopterkoji }e sigurno do}i kako bi izvukli rawe-nika i po wima dejstvuju snajperskom va-trom, RPG-ima, prenosivim PVO sistemi-ma ili naknadno aktiviraju IED ako im sehelikopter na|e u blizini. Pretpostavqase da odnedavno koriste i protivhelikop-terske mine, mada o tome jo{ nema defini-tivno potvr|enih podataka.

Vrlo ~esto se za napade koriste i au-tomobili bombe i bomba{i samoubice, ko-ji nose prsluk ~iji su posebno iskrojeni xe-povi napuweni eksplozivom i kugli~nim le-`ajevima koji poja~avaju efekat. Ispravan

PRETPOSTAVKE

U ~lanku iz januara ove godine, New-sweek navodi tvrdwe ameri~ke admini-stracije da Iran snabdeva ira~ke usta-nike eksplozivom TNT navodno sedam putaja~im od ira~kog, a i elektronskim senzo-rima koji slu`e za aktivirawe krajputa-{kih bombi. Re~ je o pasivnim infracr-venim senzorima koji se koriste u obez-be|ewu ku}a tako {to pale svetla kadaneko ili ne{to pro|e ispred wih, a ~ijacena iznosi dolar po komadu. Iran je na-vodno naru~io veliku koli~inu tih ure|a-ja od proizvo|a~a sa Tajvana i iz Japana.Wihov zna~aj ogleda se u tome da, za raz-liku od mobilnih telefona i radio-ure-|aja, oni ne emituju signal koji se mo`e

Artiqerijske granate kao mine iznena|ewa

39

IRA. Poznato je da je IRA razmewivalaopremu i iskustva sa kolumbijskim gerilci-ma, baskijskim separatistima i palestin-skim grupama, tako da je bilo samo pitawevremena kada }e se plodovi wihovog radapojaviti i u Iraku.

PROTIVMERE

Samo tokom 2004. godine na ameri~-ke trupe izvedeno je oko 12.000 napada im-provizovanim minsko-eksplozivnim sred-stvima, {to zna~i da neka nisu uzrokovalagubitke. Ameri~ki izvori navode primerevojnika koji ceo turnus u Iraku provedu usastavu timova koji love bomba{e i tra`eIED, a da nijednom nisu (ni wihova vozila)pogo|eni prilikom eksplozije. Mnoge jedi-nice krstare u neoklopqenim hamerima ko-

koalicione snage prona{le su i onesposo-bile oko 4.000 IED, otkrile vi{e od 1.800skrovi{ta oru`ja i radionica za izradumina i bombi i ubile ili zarobile nekoli-ko stotina ustanika povezanih sa proizvod-wom i razme{tajem. To nije spre~ilo da{est vojnika pogine u Dijali na Dan se}a-wa (Memorial Day, posledwi ponedeqak umaju kojim se obele`ava uspomenu na svepoginule Amerikance u dosada{wim rato-vima SAD), dok su hitali u pomo} posadioborenog helikoptera ~ija su dva ~lana, ka-ko se kasnije ispostavilo, ve} bili mrtvi.

U Mahmudiji, ju`no od Bagdada, 12. ma-ja 2007. postavqena je vrlo sofisticiranazaseda. Ustanici su napali patrolu i ubilipet vojnika, a trojicu zarobili. Zatim supostavili IED u kro{wu obli`we palme saispravnom pretpostavkom da }e uskoro sti-}i dodatne snage. Tada su aktivirali IED ko-ja je ubila jednog, a ranila tri vojnika. Po-sle dve sedmice objavili su snimak u kom jesaop{teno da su trojica zarobqenika pogu-bqeni.

Uz primenu novih takti~kih postupaka,kao {to je dejstvo snajperista po patrolina ta~no odre|enom mestu (kada primora-vaju vojnike da potra`e zaklon iza gomile{uta ili |ubreta, a potom aktiviraju IEDkoja je prethodno tu i zatrpana), ustanicisve ~e{}e postavqaju IED ispod qudskih le-{eva na ulici, jer znaju da }e ih pre ili ka-snije ameri~ki vojnici ili ira~ka policijamorati da uklone, pa tada daqinski aktivi-raju bombu.

Prime}eno je i da IED postaju sve slo-`enije. Neke od nedavno prona|enih imalesu trostruki na~in aktivirawa: `icom, ra-dio-talasima i infracrvenim zracima,{to je tehnika koju je usvojila i usavr{ila

PRISLU[KIVAWE

Sofisticiranost ustanika ne smese potcewivati. U prilog tome govori i~iwenica da su, prema pisawu engleskogtabloida San, prate}i pozive britan-skih vojnika putem mobilnih telefonasvojim porodicama, do{li do brojevaku}nih telefona, nazvali suprugu jednogoficira Kraqevskog vazduhoplovstva irekli joj da je wen mu` poginuo. Tek na-kon provere u vazduhoplovstvu ona seuverila da joj je suprug `iv i zdrav.

Nakon ~lanka u tabloidu, Mini-starstvo odbrane saop{tilo je da jesli~nih poziva ve} bilo u nekoliko na-vrata, te je iz tog razloga britanskimvojnicima zabraweno da koriste svojemobilne telefone za pozive ku}i.

otkriti pre aktivirawa improvizova-nih minsko-eksplozivnih sredstava.

Tvrdi se da su distribuciju te opre-me u Iraku organizovali pripadniciiranskih Al-Kads brigada, koje se sma-traju elitnim ogrankom Iranske revolu-cionarne garde. Me|utim, pojedini oba-ve{tajni eksperti u SAD izneli su re-zerve u pogledu tih navoda, isti~u}i dase velika koli~ina napada IED odigravaupravo na teritoriji koju nastawuju su-niti, dok Iran direktno podr`ava {i-itske muslimane. Nekoliko demokrat-skih kongresmena izrazilo je zabrinu-tost da sada{wa administracija previ-{e nagla{ava povezanost ira~kih usta-nika sa Iranom na na~in sli~an doga|a-jima koji su prethodili napadu na Irak.

Ira~kasvakodnevica

Dejstvo IEDna kamion u koloni

40

jima su skinuta vrata i re|e su napadnutiod drugih.

Kqu~ni faktor, prema ameri~kim iz-vorima, jeste budnost u~esnika u konvoju,pripremqenost i oprez, te jasno odavaweutiska da je jedinica spremna, iskusna i od-lu~na za borbu. Takve konvoje i patrole,smatraju oni, ustanici ne}e napasti. Pritome se nagla{ava da mladi i neiskusnivojnici ne treba da budu ni voza~i ni mi-traqesci. Preferira se agresivna vo`wa,ali ne i neobuzdana, jer saobra}ajna ne-zgoda mo`e da blokira konvoj i izlo`i ganapadu.

Pravci kretawa moraju se unapredpa`qivo planirati, a postupci, u slu~ajuhitnosti (promena to~ka na vozilu, izno{e-we rawenika iz jednog i preme{tawe u dru-go vozilo, te izvla~ewe o{te}enog ili vo-zila u kvaru), maksimalno uve`bati, kakobi se skratio interval tokom kog je konvojili patrola zaustavqena i najizlo`enijanapadu. Vojnici moraju biti dobro obu~eniu pru`awu prve pomo}i jer ~esto samo sta-vqawem Esmarhove poveske mogu zaustavitismrtonosno krvarewe i spasiti `ivot sa-borcu.

Oklopqena vozila pru`aju la`an ose-}aj sigurnosti jer nema tog oklopa koji IEDne mo`e probiti. ^esto su nemar ili samo-zadovoqstvo u~esnika u konvoju, a i kreta-we istim putnim pravcem tokom nekolikodana uzastopce, dovoqan razlog da se usta-nici odlu~e za napad na odre|enu jedinicu.Posebno se nagla{ava da je neprijateqprilagodqiv, inteligentan i bezobziran,jer se ne libi ubijawa civila ako }e uz tonastradati makar jedan koalicioni vojnik.

Prema magazinu Wusvik, jo{ je uprole}e 2004. general Xon Abizaid, u pi-smenom obra}awu ministru odbrane Do-naldu Ramsfeldu, ozna~io IED kao „ubicubroj jedan ameri~kih vojnika na ira~komrati{tu” i zatra`io da se preduzme napor„sli~an projektu Menhetn” (izrada prveatomske bombe), kako bi se razvila novatehnolo{ka sredstava kojima bi se osujeti-la postoje}a pretwa. Iz navedenog razlogaPentagon je formirao Zdru`enu organiza-ciju za poraz IED (JIEDDO – Joint IED DefeatOrganisation), na koju je u periodu od 2004.do 2006. utro{eno 6,1 milijardi dolara,a od toga samo 2006. godine 3,3 milijarde.Uz to, Pentagon tra`i da Kongres odobridodatnih 6,4 milijardi dolara u okviru fi-skalnog plana za 2008. radi daqeg razvojasistema za otkrivawe i ometawe improvi-zovanih minsko-eksplozivnih sredstava.

Direktor JIEDDO-a, general u penzijiMontgomeri Migs, ostvario je saradwu saMinistarstvom za energetiku, laboratori-jama i akademijama u SAD, a uz to je osno-van i Nacionalni centar za obuku u FortIrvinu (Kalifornija) u kom se ispituju iusvajaju razne protivmere. One obuhvataju

PREDVIDQIVOST

U ~lanku autora Majkla Goldfar-ba, objavqenom na sajtu weeklystan-dard.com, kritikuje se inertnost vojnogestabli{menta, koji primewuje istutaktiku u Iraku, gde je ratno stawe, kaou BiH 1995. kada su ameri~ke trupeimale ulogu o~uvawa mira. I daqe se~esto patrolira ulicama naseqenihmesta u predvidivim formacijama i upredvidivo vreme, {to vojnike ~ini la-kim ciqevima za ustani~ke IED.

Posle pobede u prvoj fazi rata,Pentagon je na mapi zemqe odredio li-nije odgovornosti vojnih jedinica, kojesu obi~no ~inili autoputevi ili trgovi,{to su omiqena mesta za postavqawemina i bombi. Vojnicima je strogo na-re|eno da je kretawe dozvoqeno iskqu-~ivo unutar odre|enih linija. Iz tograzloga su se patrole ~esto zaustavqa-le nekoliko stotina metara sa jedne,odnosno druge strane linije, kako ne biprekr{ile nare|ewe i snosile posle-dice. Na taj na~in je obi~no sa svakestrane linije ostajao prili~an prostorkoji nije bio pod kontrolom i u kom suse ustanici slobodno kretali.

ure|aje za elektronsko ometawe, radare,opremu koja emituje rendgensko zra~ewe,robote za razminirawe i ispitivawe pan-cira za qudstvo i oklopa za vozila. U okvi-ru tog tela formirani su i crveni timovi,~iji pripadnici (vi{e od 500) imaju zada-tak da razmi{qaju kao ustanici i tako po-ku{aju da budu korak ispred wih.

Ure|aji za elektronsko ometawe kori-ste radio-talase za blokirawe mobilnih,satelitskih i be`i~nih telefona dugog do-meta, kojima se aktiviraju IED. Me|utim,wihova efikasnost je ograni~ena ~iweni-com da talasi koje emituju moraju biti naistoj frekvenci na kojoj su telefoni usta-nika, {to se ne mo`e unapred znati. Osimtoga, de{ava se da prigu{iva~ blokira ra-dio-vezu kolone kako me|u vozilima, tako isa bazom, pa se mora iskqu~iti da bi se us-postavio radio-saobra}aj, {to vozila ~i-ni rawivim. Uo~eno je i da se usled elek-tronskog ometawa i nastale interferencegubi kontrola nad bespilotnim letelicamakoje su na ve}em odstojawu od baze.

ODGOVOR USTANIKA

Ameri~ke snage u Bagdadu pokrenule suoperaciju „Fard al-Kanun“ (Sprovo|ewe za-kona) tokom koje su primeweni novi takti~-ki postupci i druge inovacije radi otkriva-

15. februar 2008.

Eksplozija automobila bombe

wa proizvo|a~a i skladi{ta IED, a {to jerezultovalo, kako se navodi, otkrivawemnekoliko desetina fabrika bombi, hap{e-wem oko 18.000 osumwi~enih osoba i smr-}u vi{e od 3.000 pobuwenika. U isto vre-me, najmawe 230 Amerikanaca je tokomaprila i maja 2007. godine ubijeno u eks-plozijama IED, {to ova dva meseca ~ini naj-te`im za okupacione trupe. Deo ustani~kihsnaga, kao {to je Mahdijeva armija, odlu-~io je da se primiri dok ofanziva ne pro-|e, ali su sunitske grupe, posebno ira~kiogranak Al kaide, postavile {to je mogu}eve}i broj IED na predvi|enim pravcimakretawa ameri~kih jedinica, jer bi ih te-{ko preme{tali ili izme{tali nakon {tose ameri~ke snage razviju na terenu. Tre}ideo ustani~kih grupa odlu~io je da svoje ak-tivnosti prenese u oblasti gde je relativnomalo okupacionih vojnika, tako da je do{lodo u~estalijih bomba{kih napada u Dijali,Mosulu i Kirkuku.

Me|utim, ni ustanici ne sede skr{te-nih ruku. Organizacija koja sebe nazivaIslamska dr`ava Irak je tokom aprila naInternetu predstavila video-snimak sa na-zivom Lov na minolovce, u kome je prikaza-no postavqawe IED, a zatim aktivirawe iuni{tewe oklopnih transportera Cougar iNyala RG/31, koji su navodno za{ti}eni od

41

IED, a i vozila za otkrivawe i uni{tavaweIED – Meerkat i Buffalo.

Reporteri magazina Tajm razgovara-li su sa Saifom Abdalahom (kome to naj-verovatnije nije pravo ime), dvadesetosmogodi{wim in`ewerom elektrotehni-ke, koji ve} ~etiri godine u jednoj bagdad-

skoj gara`i sklapaIED. On je novinari-ma pokazao kutiju ve-li~ine akten-ta{ne,na kojoj su natpisi najapanskom, a koju jenavodno dobio odsimpatizera iz Sau-dijske Arabije. U wojse nalazio ure|ajsli~an onom kojiameri~ke snage ko-riste za ometawesignala za aktivira-we IED mobilnim te-lefonom. Ira~aninje ukqu~io japanskiure|aj, a zatim re-

kao reporterima da ukqu~e svoje mobilnetelefone. Nijedan od telefona nije imaosignal. Potom je Abdalah iz xepa izvadioi ukqu~io svoju jeftinu nokiju. Telefon jeemitovao jasan, ~ist signal. „Za samo je-dan dan shvatio sam princip i na svom mo-bilnom napravio nekoliko izmena”, rekaoje Abdalah.

VI[ESTRUKI ZNA^AJ

Prema ameri~kim izvorima, IED jeoru`je takti~ke namene, ali je u isti mahi jedino oru`je ustanika koje konstantnoi u sve ve}em broju uzrokuje gubitke oku-pacionih snaga. Kako su gubici u qudstvuprimarni faktor koji dovodi do opada-wa podr{ke za rat u Iraku, IED ve} ima-ju sna`an politi~ki, a mogu dobiti i ve-lik strate{ki zna~aj, jer ako im se ne su-protstave na odgovaraju}i na~in, one mo-gu dovesti do poraza koalicionih snaga uIraku.

Visoki oficiri ameri~ke vojskesmatraju da elektronska sredstva ne mogupobediti ira~ke bomba{e. A brigadni ge-neral Xo Ramirez, zamenik na~elnikaCentra za zdru`enu obuku u Fort Leven-vortu, dr`ava Kanzas, rekao je: „Za sva-ki korak unapred koji mi u~inimo, nepri-jateq napravi tri... svake dve do tri sed-mice oni mewaju takti~ke i tehni~ke po-stupke”.

General Ri~ard Kodi, zamenik na~el-nika general{taba Kopnene vojske izjavioje, aprila 2007. godine, u Kongresu da po-traga za IED i wihovo onesposobqavawenisu re{ewe na duge staze. „Mi moramo dakrenemo i prona|emo momke koji ih posta-vqaju i da ih pobijemo. Moramo da prona-|emo momke koji ih izra|uju i da ih pobije-mo. Tako }ete poraziti IED.”

Sa takvim stavom sla`e se i SaifAbdalah, pa isti~e: „Mene ne}e porazititehnologija. Ako ̀ ele da zaustave IED, mo-raju da ubiju mene i svakog ko radi ono{to i ja.”

Dr Aleksandar MUTAVXI]

Jula 2005. godine kumulativnimlaz IED probio je vrata hamera koji jepatrolirao ulicama grada Kirkuk i vo-za~u otkinuo obe noge. Vojnici u vozilusu povikali na voza~a da stane, a on jeodgovorio „Ne mogu! Nemam noge!” iusmerio hamer u zid obli`we prodav-nice. Na wegovu sre}u, vreli mlaz je uisto vreme kauterisao krvne sudove izaustavio obilno krvarewe, tako da jevoza~ pre`iveo.

Mine iznena|ewa na putuBagdad–Faluxa, 2004.

Smrtonosna kutija

Video-rikorder kao tajmer

42

na barutom. Pored oru`ja posebna pa`wapoklawa se optoelektronskim ure|ajima ko-ji se montiraju na pu{ke, odnosno koje ko-risti osmatra~.

Pored svih tih „sitnica“, danas se sveve}a pa`wa paklawa samom kalibru snaj-perske pu{ke. Jo{ su popularni oni klasi~-ni – zapadni 7,62 h 51 mm Nato i isto~ni7,62 h 54 mm R. Pored wih sve ~e{}e se po-javquju snajperske pu{ke velikog kalibra –uglavnom 12,7 mm, a neke zemqe koriste ione od 14,5 do 20 milimetara.

Ovom prilikom predstavqamo jednu odnajpoznatijih snajperskih pu{aka na svetu –SVD dragunov.

SKELETNI KUNDAK

Posle zavr{etka Drugog svetskog ratana Istoku se ukazala potreba za konstruk-cijom nove snajperske pu{ke. Stare, prove-rene, repetirke mosin-nagana odli~no suse pokazale za vreme rata, ali se wima ni-su mogli dobro ga|ati grupni ciqevi na is-

Nekada su snajperisti koristili obi~nevojni~ke pu{ke sa naprednijim opti~-kim ni{anima (uve}awa maksimalnodva i po puta), ali su se kasnije, razvo-jem tehnologije izrade oru`ja, pred

konstruktorske timove postavqali i odre-|eni novi zahtevi. Najvi{e zahteva uvek jebilo na cevi oru`ja – oko kalibra, du`inecevi, broj `qebova, pravca i stepena uvi-jawa, te debqine zidova cevi. Tako|e, tra-`ilo se da se prvim metkom pogodi ciq ve-li~ine glave na daqini od 300 m, a stoje}ina daqinama od 600 m (iako u nekim armi-jama sveta te daqine iznose 400 i 800 me-tara).

Dosta zahteva upu}eno je na udobnostni{awewa, posebno na du`inu i ugao kun-daka. Tako|e, va`ni su i materijal za izra-du kundaka ali i pomo}ni oslonci za obrazkoji su podesivi i po visini i po pravcu,itd. Zatim, tu su dimenzije i te`ina, a u zad-we vreme i boja oru`ja. Od municije se zah-teva da je balansirana i ujedna~eno puwe-

ORU@JE VISOKEPRECIZNOSTI

S N A J P E R S K A P U [ K A S V D D R A G U N O V

Pu{ka kalibra 7,62 h 54 R mm

puni se okvirom od 10 metaka.

Najboqe rezultate posti`e

na daqinama do 800 m.

Odlikuje je veoma velika

preciznost i jednostavnost

u radu i, ako se po{tuju

pravila, funkcioni{e

bez ikakavog zastoja.

Tu snajpersku pu{ku u svoj

vojni asortiman uvelo je

dvadesetak zemaqa,

a neke su otkupile licencu

za proizvodwu. Proizvodili

su je Rumuni, Kinezi,

Etiopqani, Ira~ani,

a postojao je i srpski SVD.

15. februar 2008.

43

toj daqini. Zato je odlu~eno da nova snaj-perska pu{ka bude poluautomatska.

Jefgenij Fedorovi~ Dragunov po~eo jeda radi na takvom oru j̀u davne 1957. godi-ne. Kako se dvadeset godina pre toga baviosportskim streqa{tvom, zahvaquju}i veli-kom iskustvu zavr{io je prototip tog izvr-snog oru j̀a ve} 1962. godine, i ono je samogodinu dana nakon toga uvedeno u naoru`a-we armije kao 7,62 mm SVD. Konstrukcijakoju je razradio Dragunov je poluautomatskapu{ka kalibra 7,62 h 54 R milimetara.

Na prvi pogled SVD jako podse}a nasistem „kala{wikova“, i mora se re}i daje konstruktor preuzeo niz korisnih re{e-wa od legendarnog Kala{wikova. Ali, po-stoji nekoliko zna~ajnih razlika. Bitno suizmeweni princip dejstva barutnih gasovana nosa~u zatvara~a i sam sistem okida-wa. Dragunov je u gasnu komoru ugradio re-gulator protoka gasova i gasni cilindar6B1, u kome se kretao gasni piston (po kon-strukciji, sli~an ~elu klipa „kala{wiko-va“, sa kru`nim `qebovima i prstenovi-ma). Piston je pod dejstvom barutnih gaso-va klizio du` cilindri~nog potiskiva~anosa~a zatvara~a, udarao u prstenasti is-pust i predavao energiju potiskiva~u. A po-tiskiva~ se (za razliku od klipa „kala{wi-kova“, koji je fiksno vezan za nosa~ zatva-ra~a) slobodno kretao unazad, udaraou ~elo nosa~a, predavao muenergiju i, usled dejstvasopstvene opruge, vra}ao upredwi polo`aj.

Interesantno re{ewepredstavqaju predwe drveneobloge koje se postavqaju is-pred sanduka sa dowe stranecevi radi lak{eg i udobnijeg hvatawa oru`-ja prilikom ni{awewa i ga|awa, a i radiza{tite i gasnog cilindra 6B1. Konstruk-tor se u tom slu~aju opredelio da se drveneobloge rasklapaju po vertikali (i postojedve bo~ne strane leva i desna), a ne po ho-rizontali kao kod Kala{wikovih modelapu{aka. Utvr|uju se na isti na~in kao i kodKala{wikovih modela i to oslawawem napredwi deo sanduka, a sa predwe stranegrivnom ispred gasne gomore. Konstruktorje morao ovde da doda i tre}u bradavicu zabravqewe ( radi ve}eg pritiska metka 7,62h 54 mm R). Osim toga, na snajper su ugra|e-ne zasebne opruge udara~a i obara~e izbog toga oru`je ima razdvaja~ koji je ga-rantovao samo jedina~nu paqbu, a i osigu-ra~ od slu~ajnog opaqewa.

Ipak, najve}u novinu predstavqao je dotada nevi|eni skeletni kundak, koji je prela-zio u pi{toqski rukohvat i svojim polukru-`nim izrezom nalegao na polukru`ni zavr-{etak sanduka u zadwem delu. Takva konstruk-cija je znatno uticala na smawewe ukupne ma-se oru`ja i istovremeno ga ~inila ugodnimza ga|awe, pogotovo iz le`e}eg stava.

Na wega se, ako je to potrebno strelcu,jednostavno i brzo montira oslonac naobraz. Dva otvora koje se nalaze na wemurazli~ite su veli~ine i namene. Ve}i poma-`e da se {akom ruke lako obuhvati pi{toq-ski rukohvat, dok je drugi namewen za monti-rawe remnika za no{ewe oru j̀a – kroz sre-dinu otvora prolazi {ipka na koju se ka~iremnik.

Pu{ka se puni okvirom od 10 metaka.Najboqe rezultate posti`e na daqinamado 800 m. Odlikuje je veoma velika preci-znost i jednostavnost u radu i, ako se po-{tuje pravila, funkcioni{e bez ikakavogzastoja. Municiju za to oru`je (7,62 h 54mm) razvili su Sabeqnikov, Sazonov iDvorjaninov.

USAVR[EN MODEL

Nakon nekoliko godina na tr`i-{tu se pojavio i savr{eniji mo-del ~ija je oznaka bila SVD S.Kod wega je

ukupna du`inapu{ke skra}ena

pomo}u preklapaju-}eg kundaka. I kod ovog

modela kundak je skeletni,{to pokazuje da su ruski konstruk-

tori odustali od drveta i okrenuli seve{ta~im masama – polimeru, koji se poka-zao kao izuzetno otporan na udarce i veo-ma tvrd. Kundak se preklapa na desnu stra-nu i u tom polo`aju je tako|e mogu}e dejstvoiz snajperske pu{ke. Na zadwem delu dodatje oslonac za rame koji je potkovan gumomradi lak{e amotrizacije trzaja prilikomdejstva. Na gorwi deo kundaka mogu}a jemonta`a oslonca za obraz, isto kao i kodstarijeg modela snajpera.

Remnik se kod tog modela montira napo~etak kundaka, odmah iza sanduka. Ruko-hvat je vra}en na staro mesto – na kraj san-duka sa dowe strane, i anatomski je pi{toq-skog oblika. Promena se desila i na skri-va~u, odnosno, razbija~u gasova. Pored to-ga, iz kompleta je izba~en no`. Novine suprimewene i u zavr{noj obrada pu{ke – svidelovi su obojeni crnom mat bojom koja neodaje refleksiju svetla od sunca.

Imaju}i u vidu kakteristike SVD itehnologiju izrade, koja je jako sli~na Ka-la{wikovim modelima, neke zemqe uvelesu u svoj asortiman i tu snajpersku pu{ku,a neke su otkupile i licencu za proizvod-wu. Me|u tim dr`avama nalazila se i biv-{a Jugoslavija, koja je tr`i{tu ponudila idoma}i SVD. Ali se to desilo u pogre{novreme jer je upravo tada po~eo procesrazdru`ivawa biv{e SFRJ, tako da je po-treba za novim snajperom kvaliteta poputSVD stavqena u drugi plan – za boqa vre-

TIGAR

Koliko je ta snaj-perska pu{ka bila polular-

na ne samo u vojsci ve} i u civilstvu go-vori i podatak da je uz male dodatne po-pravke i prepravku od modela SVD iSVD S stvoren snajper za civilno tr`-{te pod oznakom SVD 7,62 h 54 mm R ti-gar. Civilna varijanta je bila tolikointeresantna van granica SovjetskogSaveza da je ubrzo odobren i izvoz. Tapu{aka je u civilnoj varijanti proda-vana bez optike, tako da je svaki kupacmogao samostalno da montira optikukoju je `eleo. Kundak je opet skeletskizajedno sa pi{toqskim rukohvatom, alisa jednim velikim otvorom. Normalno,ni na ovom modelu ispod nosa~a pred-weg ni{ana ne postoji utvr|iva~ zano`.

ODLIKE

Te`ina prazne pu{ke bez opti~kogni{ana iznosi 4,3 kg. Oru`je je dugo1.225 mm. Za ga|awe koristi mehani~kini{an sa kojim mo`e da ga|a do 1.200m i opti~ki ni{an PSO-1 sa kojim sedaqina ga|awa pove}ava na 1.300 m.Brisani domet za grudnu metu iznosi430, dok je za pokretne mete 640 m. Ubi-ta~no dejstvo zrna je do 3.800 metara.U vreme kad se pojavila opti~ki ni{anje bio najsavremeniji ure|aj za ni{a-wewe i osmatrawe. Imao je uve}awe od~etiri puta dok mu je vidno poqe bilo 6stepani. Postoje dva dobo{a – daqinei bo~nih popravki. Na samoj kon~anicije skala za merewe daqine na osnovupoznate visine ciqa. Pored toga posto-ji i luminiscentni ekran koji omogu}avaotkrivawe infracrvenih izvora sve-tlosti, ga|awe takvih ciqeva i za{tituod zra~ewa.

Kod SVD S kundak se preklapa na desnu stranu

Metak 7,62h54 mm R

44

Kod PSL pu{ke cev ima du`inu 617mm, sli~no kao kod Dragunova, tvrdo je hro-mirana i za dana{we standarde ima pri-li~no tanke zidove. Spoqni pre~nik ustacevi je 14,7 mm, a na mestu le`i{ta metkaje malo ve}i i iznosi 22,5 mm. Na ustimacevi nalaze se ~etvorokomorni skriva~plamena i gasna ko~nica, koja je, prema mi-{qewu poznavaoca toga oru`ja, nedovoqnodelotvorna u skrivawu bleska, {to, uz iz-ra`eno podizawe pra{ine ili li{}a, imavrlo negativan efekat demaskirawa snaj-periste prilikom otvarwa vatre, i to izle`e}eg stava.

Okvir je kapaciteta 10 metaka i iz-ra|en je od lima presovawem. Zanimqivoje da se izme|u ruskog SVD i rumunskog PSLne mogu zameniti okviri bez ve}ih ispravki– pode{avawa, iako se na izgled ta dvaokvira me|usobno ne razlikuju, osim {tokod rumunskog modela na bo~nim stranama

postoji slovo „H“ (is-pup~ewe prilikompresovawa lima, ra-di spre~avawa de-formacije zidovaokvira, a kod ruskogSVD to su dobili re-{etkastim {arama). No, kad smo ve} kodokvira, da nazna~imoi jo{ jednu razliku uodnosu na original.Naime, ako se maloboqe pogleda vide}ese razlika izme|u le-

`i{ta okvira. Kod PSLokvir se nalazi od-mah iza predweg dela branika obara~e, ~akbi se moglo re}i da nale`e na sam utvr|i-va~ okvira, dok je kod SVD blago pomerennapred, tako da izme|u okvira i utvr|iva~aima malo slobodnog prostora.

SLI^NOSTI I RAZLIKE

Rumuni su kod opti~kog ni{ana, kao ikod okvira, malo odstupili od ruske vari-jante, jer su na svoju pu{ku stavili pojedno-stavqenu varijantu poznatog ruskog ni{anaPSO-1 za SVD. Naime, ruska varijanta op-tike ima kon~anicu koju osvetqava pomo}niizvor struje – baterija, dok je rumunska op-tika proizvod firme I.O.R. sa oznakamaLPS Tip2, i ima mogu}nost uve}awa ~etiriputa, pre~nik objektiva 24 mm sa vidnim po-qem je 6 stepeni, a kon~anica je osvetqenatricijum gasom. Osim toga, sa PLS snajpe-rista ne mo`e detektovati aktivni izvorIC sredstva.

U svemu ustalom te dve pu{ke se skoropotpuno poklapaju. Iz obe se mo`e ga|ati unormalnom i smawenem nivou svetlosti naudaqenosti od 1.300 metara.

Oba ni{ana imaju dva mehanizma i tosa gorwe strane mehanizam daqine koji jeobele`en daqinama od 0 do 1.000 metara,

15. februar 2008.

mena. Pored srpskog SVD, pu{ku su proiz-vodili i Rumuni sa oznakom PSL, zatimKinezi, Etiopqani, pa i Ira~ani sa ozna-kom Al Kadesih.

Uprkos ogromnoj nadmo}i Amerikana-ca i wenih saveznika u posledwem Zaliv-skom ratu, a i nakon wega, veliku opasnostpredstavqaju pobuweni~ki snajperi, a veo-ma zapa`enu ulogu igra jedna skoro zabo-ravqena i na na{em prostoru nepoznatakopija SVD, a to je rumunska PSL 7,62 h 54mm R – Pu{ka Semiautomata Luneta, u pre-vodu poluautomatska snajperska pu{ka.

Irak je svojevremeno kupovao naoru-`awe za svoju vojsku gde god je stigao i koli-ko god je mogao (naravno i od biv{e SFRJ),tako da im je snajpersko oru`je bilo {are-noliko, ali se uglavnom odnosilo na ruskiSVD, doma}i Al Kadesih i rumunski PSL.Na na{em podnebqu dve posledwe pu{ke suprili~no nepoznate, ali se one ~esto vi|a-ju u zemqama tre}eg sveta i naj~e{}e suidentifikovane kao ruske SVD.

RUMUNSKA VARIJANTA

Razvoj PSL po~eo je {ezdesetih godi-na pro{loga veka s ciqem da se zameni ta-da{wa poznata ~e{ka repetirka VZ-24 ko-ja je bila opremqena opti~kim ni{anom.Me|utim, nije bio predvi|eno da novi mo-del koristi Mauzerov obrtno-~epni zatva-ra~ ve} da oru`je radi na principu pozaj-mice barutnih gasova sa klipom i obrtnimzavara~em. Iako se pokazalo da ta nova pu-{ka nije bila precizna kao repetirka, Ru-muni su, pou~eni iskustvom iz Drugog svet-skog rata, prednost dali ve}oj prakti~nojbrzini ga|awa, naro~ito ako se ga|a grup-ni ciq koji se nalazi na istoj daqini.

Koncepcijski, SVD i PSL su identi~-ne, ali se razlikuju u mnogim detaqima.Unutra{wi mehanizam kod SVD ima jako ma-lo sli~nosti sa AK modelima, dok su kod ru-munske PSLprincip rada automatike i kon-struktivna izvedba komponenti identi~niAK – kod koje su klip, nosa~ zatvara~a i za-tvara~ u jednom sklopu. Sanduk kod SVD iz-ra|en je od jednog komanda glodawem dok jekod rumunske PSL izra|en sli~no kao kodpu{komitraqeza 7,62 mm M 83, presova-wem i ta~kastim zavarivawem. Sanduke jeoja~an u odnosu na AK, jer pu{ka koristi ja-~u municiju – 7,62 h 54 R. Tako je i sam pro-ces proizvodwe pojednostavqen i ubrzan, arelativno niska cena gotovog proizvodaomogu}ila je izvozni uspeh, uglavnom uarapske zemqe.

Mehanizam za okidawe integrisan je usanduku i identi~an je kao kod AK 47, dok gaje kod SVD mogu}e izvaditi kao jedinstvenucelinu. Zatim je, u odnosu na AK 47, dodatjedan koristan deo – mehanizam za zadr`a-vawe zatvara~a u zadwem polo`aju kada seispali zadwi metak iz okvira.

TESTIRAWE

Pojava SVD izazvala je veoma ve-liko zanimawe ali i pometwu na Zapa-du. Po nekim informacijama do 1977.godine na Zapadu se ni{ta nije znalo owoj, ali je to delimi~no ta~no. Drugainformacija je zato ta~na i glasi da jejedna od ameri~kih obave{tajnih agen-cija platila 25.000 dolara za prime-rak SVD. Prilikom testirawa u Centruza stranu nauku i tehnologiju Kopnenevojske SAD (FSTC) kvalitet i preciznostSVD je ocewen kao „blizak vrhunskimtakmi~arskim pu{kama“. Eksperti izspecijalnih snaga ocenili su koristandomet na 1,6 km. Ka`u da je sa razbija-~em pucwa ve} na 200 m nemogu}e odre-diti lokaciju strelca, a da se na 300 mne ~uje ni{ta.

Snajperska pu{ka je popularno oru`jeira~kih pobuwenika

Poluautomatskasnajperskapu{ka PSL

Rumunski model okvira

prepoznatqiv je po slovu „H“

45

a od 1.000 do 1.300 metara koriste se vr-hovi koji se nalaze na samoj kon~anici. Sadesne strane optike nalazi se mehanizamza otklawawe negativnih uticaja bo~nog ve-tra. Obele`en je brojevima 0, -5 i +5. Ko-na~nica je namewena iskqu~ivo za ni{a-wewe na svim daqinama do 1.300 metara,zatim za otklawawe negativnih uticaja bo~-nog vetra, za zauzimawe preticawa prili-kom ga|awa pokretnih ciqeva i odre|iva-we daqine na osnovu poznate visine do ci-qa. Ni{ani se sa glavnom strelicom ili sanekom od vertikalnih crta.

Optika se montira na stari provere-ni ruski na~in pomo}u klizne {ine, koja senalazi sa leve strane sanduka, a da ne bi(optika) pala sa {ine utvr|uje se utvr|iva-~em koji se nalazi na nosa~u optike. Kali-bar rumunskog SVD-a je standardni ruski7,62 h 54 R. Me|utim, mora se priznati daje postoje}i kalibar, ipak, prvenstveno na-mewen mitraqezu, pa ta municija ~esto nemo`e da zadovoqi potrebe snajperista (mi-traqez vatreni zadatak re{ava rafalom –{to zna~i sigurno vi{e od pet a mawe od50 metaka, me|utim za snajperistu je tajbroj 1, jer je ve} kod drugog metka u opasno-sti). Zbog toga snajperisti nastoje da upo-trebqavaju samo kvalitetnu municiju ru-skog, ~ehoslova~kog ili na{eg porekla kojeu Iraku ima u sasvim dovoqnim koli~ina-ma. Ipak, treba napomenuti da su iskusniruski snajperisti u svim dosada{wim ra-tovima gde god su u~estvovali gledali da ko-riste municiju sa ~eli~nim jezgrom ~ime suobezbe|ivali i solidnu probojnost zrna naciqu (ako je ciq koji ga|a opremqen za{tit-nim prslukom).

Rumunska verzija je za 75 mm kra}a odoriginalnog SVD, a i lak{a za 110 grama.Oslonac za obraz izra|en je na anatom-skom obliku kundaka, ali mo`e da se monti-ra i dodatni oslonac po potrebi strelca.Dvostepeno okidawe je idealno re{eno. Zaizvoznu varijantu te`inu okidawa pode{a-vaju na 1,8 kiloponda.

Ta~nost ga|awa ne zavisi samo odstrelca i oru`ja (optike) ve} i od municije,i kod ove pu{ke ona se kre}e od 1,75 do 3

poqa i livade u naseqena mesta. Tako jeolak{an posao i snajperistima oko ma-skirawa i izbora polo`aja (jer u ru{evi-nama imaju mnogo ve}i izbor polo`aja ne-go na livadi ili poqani), a i daqinu ga-|awa su smawili do 500 metara (u nase-qenim mestima ona iznosi do 300 meta-ra). Time su apsolutno pove}ali svoju efi-kasnost. Sve to najboqe ose}aju savezni~-ki vojnici u Iraku.

KINESKI MODEL

Kinezi su do pre nekoliko godina ta-ko|e bili prosovjetski orijentisani kada jere~ o naoru`awu, naro~ito streqa~kom (mu-nicija, izrada cevi do gotovog oru`ja). Pr-vo su zapo~eli sa kala{wikovim, a poslewega su nastavili da kopiraju i sve ostalo.Mada, oni unose i svoja re{ewa. Me|u timkopijama bio je i SVD kojeg su Kinezi proiz-veli u svojim fabrikama i dali mu oznakuNMD 86. Prvi modeli nisu se uop{te raz-likovali od originalnih ruskih, ako bi za-nemarili boju drveta koju su Kinezi kori-stili za kundak i za drvene obloge cevi i ga-snog cilindra. Minimalna razlika postoja-la je u samom okviru, odnosno izgledu ispup-~ewa koja ostaju posle presovawa, a name-wena su oja~awu bo~ne strane okvira.

Druga mala razlika koja se uo~ava na-kon napornog upore|ivawa jeste potkov na

MOA (Munite of Angle). Sa pu{kom koja imaodli~nu cev i match municijom (koja je etalo-nirana) mogu}e je posti}i od 1,25 do 1,5MOA, {to je daleko ispod nivoa savremenihsnajperskih pu{aka; tako na primer ameri~-ka repetirka M 24, odnosno M 40, ostvaruju0,25 do 0,5 MOA, dok poluautomatska M 21ima od 0,5 do 1 MOA. Rumunski PSL na 100jardi (91 m) sa ruskom municijom Wolf FMJ(te`ine 9,6 grama – 140 grejna sa po~etnombrzinom od 862 m/s) ostvaruje grupe od 63mm, dok sa te`im zrnom od Wolf Extra (13 gra-ma – 200 grejna i sa po~etnom brzinom od774 m/s) ostvaruje 32 mm na 100 jardi i 122mm na 300 jardi (274 m).

Iako ta pu{ka ne mo`e da se meri upreciznosti sa ameri~kim M 24 ili M40A3 modelima snajperske pu{ke, blaguprednost ima zbog mogu}nosti br`eg ga|a-wa grupnog ciqa na istoj daqini – poluau-tomatska paqba. Me|utim, kod poluauto-matske paqbe javqa se jo{ jedna wena ma-na – tanki zidovi cevi. Tada se cev pu{kezagreva i zbog toga po~iwe da blago „za-nosi“ prema gore. Ipak, iskusni i {kolo-vani strelci retko kad }e ga|ati poluau-tomatskom paqbom vi{e ciqeva na istojdaqini.

Sve u svemu, u rukama iskusnog strel-ca PSL mo`e predstavqati veliku opa-snost na daqinama ga|awa od 600 do 800metara. Me|utim, svi dosada{wi ratoviili intervencije posle Vijetnamskog, ima-li su najkrvavije obra~une ba{ u urbanimmestima. Vo|ewe bitke se preselilo sa

kundaku. Na ruskom, a i na ve}ini modelakoje proizvode razne zemqe sem Kine, nakraju kundaka je postavqen potkov. Kod ne-kih je od gume ili nekog plasti~nog materi-jala da bi se amortizovali trzaj oru`ja ipovre|ivawe snajperiste.

Me|utim, posle odre|enog broja goto-vih proizvoda Kinezi su se okrenuli dru-gom kalibru, mnogo pribli`nijem zapadnom– .308 (in~a). Sada nastaje vidqiva prome-na u odnosu na rusku pu{ku. Okvir je prav iprilago|en novom kalibru.

U toj drugoj seriji kineskog SVD-a de-{ava se jo{ jedna velika i vidqiva prome-na – dodate su „bibop“ no`ice, koja se po-stavqaju sasvim napred ispod gasne komorei na samom po~etku sanduka kako bi pu{kadobila na balansu.

I{tvan POQANAC

Prvi kineski modeli nisu se razlikovali od originalnih, ruskih, ako bismozanemarili boju drveta koju su Kinezi koristili za drvene delove pu{ke

Ira~ki modeli sa oznakom Al Kadesih

se odustane od takvog rada. Me|utim, istra-`iva~i u pojedinim konstruktorskim biroi-ma i zavodima za proizvodwu borbenih vo-zila nastavili su rad na ne{to jednostav-nijoj konstrukciji, koja je finalizovana uobliku samohodnog oru|a – SAU 2S19 ms-ta-S 152 mm. Godine 2006. pojavio se iprototip samohodnog dvocevnog topa 152mm ASU koalicija-SV, ~ije je re{ewe vrloblisko davno napu{tenom projektu (u kojemdvo~lana posada sedi napred u telu vozilai distanciono upravqa u kupolu ugra|enimnaoru`awem, opremqenim automatom zapuwewe topa).

U enciklopedijskim ruskim vojnim ka-talozima i vojnostru~nim ~asopisima o na-oru`awu navodi se da je ASU 152/2 mm ko-alicija-SV, u stvari, razvijena na prototi-pu perspektivnog tenka 21. veka, kori{}e-wem wegovih modularnih komponenata: {a-sije, modula kabine posade sa osnovnimelementima SUV-a za distanciono upra-vqawe oru|em, pogonske grupe i drugih ele-menata. Kada je re~ o T-95, tenku nove kon-cepcije, to nas navodi da verujemo da je on,ipak, u programu razvoja, {to potvr|uju iizjave zvani~nika ruske vojske i firme za-du`ene za razvoj.

PROJEKAT POD VELOM TAJNE

O budu}em sovjetskom tenku FST-1 iFST-2 (tako je nazivan krajem osamdesetih)– Future Soviet Tank, pisano je u stru~noj pu-blicistici Zapada, ali i u na{im vojnim~asopisima. Tvrdilo se da je FST-1 naoru-`an topom kalibra 135 mm, montiranim naobrtnoj platformi, i da se wim upravqadistanciono iz predweg dela vozila. Za-padni autori su glorifikovali taj „nepo-stoje}i“ tenk, pani~no najavquju}i wegovdoprinos pove}awu neravnote`e i u broj-~anom i kvalitativnom odnosu oklopnihsnaga Natoa i Var{avskog ugovora (VU) u ko-rist VU (pribli`na proporcija odnosabroja tenkova na tlu Evrope bila je oko40.000:16.000 u korist VU).

Pojedini stru~waci za vojne doktrinezalagali su se za promenu taktike i opera-tike, pla{e}i svoja rukovodstva „~eli~nimvaqkom“ snaga VU, kome FST-1 pove}avamo}. Verovatno da je takav pristup bio pod-staknut namerom da se od wihovih vlada iz-nude ve}a finansijska ulagawa za moderni-zaciju sopstvenih tenkova i razvoj novih.

Poligonska ispitivawa prototipa T-95 zapo~ela su krajem 1988. na poligonuKubinka, nedaleko od Moskve. O tom pro-jektu pojavilo se i u novije vreme vi{e na-pisa na Zapadu (JDW, Janes Armour and Ar-tillery 2006–2007, i dr.), ali i u Rusiji (En-ciklopedija Browetankovoje vooru`enije

46 15. februar 2008.

Rusija razvija konceptualno

potpuno nov osnovni borbeni

tenk, mase oko 50 t, naoru`an

topom velikog kalibra od 135

mm na platformi – maloj

kupoli, sa distancionim

upravqawem. Taj oklopwak,

prototipske oznake Objekat775, upravo je u razvojnoj

fazi, uporedo sa tenkom,

crnim orlom. Koji }e od wih

biti dovr{en i usvojen u

naoru`awe, zna}e se uskoro.

K

R U S K I T E N K T - 9 5

ZAGONETNI^ELI^NI VAQAK

rajem sedamdesetih godina 20. veka, ukonstruktorskom birou FGUP Ural-transmas u Sverdlovsku, danas Jeka-terinburgu, sovjetski (ruski) konstruk-tori po~eli su da projektuju tenk sa ce-

lokupnom posadom u telu vozila i osnovnimdaqinski upravqanim oru|em na platfor-mi iznad {asije. Tada je ostvaren Objekat327 sa posadom u zasebnoj kabini u uprav-nom odeqewu vozila, a glavno oru|e, top135 mm (bila je i varijanta 152 mm), nala-zilo se na platformi kojom se distancionoupravqalo.

To presti`no re{ewe i razrada goto-vo revolucionarne konstrukcije (na potpu-no novom konceptu osnovnog borbenog ten-ka – OBT) tih godina je izazvalo sumwu, ne-poverewe i podozrewe qudi od uticaja, ne-kih in`ewera i vojnih funkcionera sklo-nih klasi~nim re{ewima, pa je odlu~eno da

47

i tehnika Rosii, Moskva 2003, ARMS –Russian Defence Technologies 2/3/ 2001. idr.).

Poduhvat razvoja tenka potpuno novekoncepcije, napokon je marta 2.000. obelo-danio i ruski ministar odbrane, posleobilaska Zavoda za proizvodwu oklopnihvozila u regionu Urala – FGUP Uraltran-smas u Jekaterinburgu (raniji Sverdlovsk)i FGUP Uralvagonzavod u Ni`wem Tagilu.Prvi je poznat po razvoju i proizvodwi ~u-venih samohodnih haubica 152 mm 2S19 ms-ta-S, 152 mm 2S3 akacia i SM 240 mm tju-lipan. Drugi zavod je godinama predvodniku proizvodwi tenkova T-72 i T-90, sa vi{emodifikacija, te specijalnih vozila na {a-sijama tih tenkova.

Ministar je tom prilikom izjavio daje pregledao prototip novog tenka, ne na-vode}i oznaku, koja je kasnije pomenuta ustru~nim ~asopisima. Tako|e, napomenuoje da bi Uralvagonzavod trebalo da dobi-je dodatnu finansijsku pomo} u 2.000. go-dini za ubrzani razvoj navedenoga projek-ta. Ali se, ~ini se, te najave ministra ni-su ostvarile, pa program do dana dana-{weg nije doveden do finala. Mo`da jeodluka promewena u korist pomenutog dvo-cevnog samohodnog topa, mada se ne mo`eiskqu~iti ni uticaj na koncepciju vozilanajnovijih saznawa iz tzv. urbanog iliasimetri~nog ratovawa i globalizacijeborbe protiv teroristi~kih i pobuweni~-kih snaga.

Fotografije prototipa, na`alost, ni-su objavqene, ve} se prikazuju samo crte`ii {ematski prikazi varijanata mogu}e kon-cepcije budu}eg tenka. Tako je javnost osta-la uskra}ena za saznawe konkretnijih de-taqa o wemu. Dakle, T-95 je i daqe pod ve-lom tajne i predmet spekulacija vojnihstru~waka, zbog ~ega, u izvesnom smislu,sli~no mo`e da bude ocewen i ovaj napis.

Izjave predstavnika Uralvagonzavodao tome da je T-95 tenk nove koncepcije (prenego inovacija nekog od aktuelnih ruskihtenkova), mase oko 50 tona, po gabaritimasli~an najnovijim ruskim tenkovima, ipakse mogu dovesti u bli`u vezu sa tim projek-tom. Zagonetni su i napisi ruskih ekspera-ta, vojnih in`ewera, koji govore o mogu}ojkoncepciji ruskog tenka 21. veka. Premafunkcijama u vojnotehni~kim organima i ~i-novima koje imaju, mo`e se zakqu~iti da oniimaju konkretna saznawa o T-95, ali se ja-sno ne deklari{u, ostavqaju}i ~itaocimada sami procene te aluzije.

PODUHVAT U TENKOGRADWI

Informacije iz Uralvagonzavoda po-tvr|uju da je osnovna odlika prototipa ten-ka T-95 sasvim nova koncepcija konstrukci-je. Dakle, nije re~ o modifikaciji niti oprostoj nadgradwi nekog od aktuelnih ru-

ja~i (u praksi debqi), a to zna~i i ve}e ma-se, sa druge strane, da vozilo bude najvi{e{to je mogu}e pokretqivo i optimalnotransportabilno – `eleznicom, vu~nim vo-zovima i avionima.

Ruski specijalisti u vojnoj publicisti-ci razra|uju tri opcije budu}eg tenka, alise izri~ito ne izja{wavaju da je re~ o T-95,ve} koriste termin perspektivni tenk 21.veka. Kako su autori tih natpisa vojni in-`eweri i oficiri visokih ~inova i funk-cija u vojnoindustrijskom kompleksu Rusije,nema sumwe da oni znaju vi{e o pojedino-stima i prototipskim svojstvima tenka T-95,ali se otvoreno ne izja{wavaju.

VATRENA MO]

Ve}ina izvora ukazuje da }e top bitiu kalibru 135 mm, sa glatkom cevi, madase pomiwe mogu}nost instalisawa i topakalibra 152 mm, {to ne bi predstavqaloiznena|ewe, budu}i da je ve} u prototip-skoj zavr{noj fazi dvocevni top 152 mmna samohodnom oru|u sli~nih gabarita imase. Sa topom }e biti spregnut mitraqez7,62 milimetara. Nema jasnog nagove{ta-ja o te{kom mitraqezu 12,7 mm. Vide}e seda li }e biti montiran ispred desnog se-di{ta na {asiji (re{ewe za koaliciju-SV), ili na platformi glavnog oru|a. Pod-razumeva se distanciono upravqawe, uoba slu~aja.

Municija za top ima nekoliko vrstaprojektila: trenutno-fugasni, tempirni ikumulativni, ali i POVR sa kumulativnimprojektilom. Izri~ito se ne pi{e o potka-libarnim projektilima sa penetratorom odlegure sa osiroma{enim uranom, ali je tosasvim izvesno, jer ruska preduze}a ve}

TRANSPORTNI MAGACIN

Automat za puwewe u obliku karu-sela predstavqa se kao trospratni ma-gacin sa po dva reda municije (dole po-lusagorive ~aure, gore projektili), po22 metka na jednom nivou, ukupno 66 me-taka ({to je vi{e nego municije 125 mmu aktuelnim ruskim tenkovima). Postojii konceptualni pristup na Katedri zaguseni~na vozila Tehnikog univerzitetau Moskvi, da se jednodelni meci topasmeste u obrtni transporter sa sedamdobo{a revolverskog tipa (po {est me-taka u jednom), sa vrhovima metaka na-ni`e. Malo neobi~na zamisao, ali jene treba iskqu~iti kao mogu}nost.

VERZIJE

Aktuelne su tri verzije novog ten-ka. Prema jednoj predvi|eno je da peto-~lana posada bude sme{tena napred uizolovanoj kabini, u dva reda, ili pode-qenoj – tri ~lana napred, a dva pozadi,iza automata za puwewe topa. Motorno-transmisiono odeqewe je napred, is-pred posadnog prostora. Drugom osnov-nom varijantom predvi|ena su samo triili dva ~lana posade, kao u prototipusamohodnog oru|a 152/2 mm koalicija-SV. Za pogonski agregat pomiwu se va-rijante sa gasno-turbinskim motorom(jedan ili dva), ukupne snage oko 1.500KS, koja je ve} u zavr{noj fazi ispiti-vawa prototipa. Pomiwe se i kombina-cija gasno-turbinskog motora i dizeladvotaktne izvedbe. Zanimqivo je da sejavno ne raspravqa o kombinovanom di-zel-elektri~nom, tj. hibridnom pogonukoji se na Zapad intenzivno opituje.

skih tenkova. Glavno oru|e tog oklopwakajeste top 135 mm glatke cevi, sme{ten na ni-skoprofilnu kupolu – platformu, bez posa-de u woj, sa automatom za puwewe ispodoru|a. Sedi{ta za tro~lanu posadu su uodvojenoj oklopnoj kapsuli, izolovanoj odautomata sa municijom i motorno-transmi-sionog odeqewa ispred posade.

Takva konfiguracija omogu}ava sma-wewe silueta predwe projekcije tenka T-95za 1 do 1,5 m2 (kod T-80 je oko 6), ~ine}i gamawe uo~qivim na boji{tu i sigurnijim uza{titi posade. Osim toga, takva konstruk-cija usagla{ava protivre~ne zahteve u iz-gradwi tenkova: da osnovni oklop bude {to

Tenk sa peto~lanom posadom (gore) i sa tro~lanom (dole)

odnosno posade. Rusi su ve} odmakli u raz-voju elektronske za{tite, ometawu protiv-ni~kih IC i laserskih sistema osmatrawa ivo|ewa POVR, a i sistema protivminskeelektromagnetske za{tite. Ti sistemi }e do-datno podi}i ukupan nivo za{tite T-95.

PERSPEKTIVA

Koji }e od tenkova biti prihva}en zausvajawe u naoru`awe ruske armije – T-95,kao model tenka 21. veka, ili crni orao(Objekat 640), ili oba tipa, te{ko je sigur-no zakqu~iti, ali je sasvim izvesno da sena Uralu ne{to ozbiqno sprema, {to }emosaznati u bli`oj budu}nosti. Verovatno ru-ski konstruktori i vojni establi{smentbudno prate i {ta pripremaju konkurentiiz Natoa, a tamo se uveliko radi na razvo-ju i opitovawu budu}ih sistema oklopnihborbenih vozila (na primer, ameri~ki pro-gram FCS – Future Combat System, sa 18 va-rijanata na bazi {asije osnovnog modela)sa o~ekivawem da serijska proizvodwa po~-ne za ~etiri-pet godina.

Mo`da Rusi u modernizaciji oru`anihsnaga ra~unaju da crni orao bude varijantaza rusku vojsku i izvoz, a T-95 perspektivnore{ewe za du`i period, zbog ~ega se i ne`uri sa tim programom. Sigurno da postojei odre|ene nedoumice u verifikaciji poje-dinih re{ewa, o kojima javnost ne zna mno-go. Sem toga, u zemqama velikih proizvo|a-~a tenkova, kakva je i Rusija, postoje zalihetih guseni~ara prethodne generacije, koji semodernizacijom, uz ulagawa od 20 do 30 od-sto u odnosu na novoproizvedene, mogu do-vesti do nivoa posledwe generacije. Cenesu ina~e visoke. Za modernizaciju tenkovaIII generacije ula`e se po dva i po do tri mi-liona ameri~kih dolara, a novi su pre{lidvocifrenu brojku u milionima te valute.

U svetu su prisutni mnogi geostrategij-ski, operativni i takti~ki razlozi zbog ko-jih se ve}ina zemaqa ne odri~e tenkova, ia-ko su aktuelni i razvoj i opremawe lakimoklopnim borbenim vozilima.

Milosav C. \OR\EVI]

15. februar 2008.

sije vozila. Svakako }e biti kori{}ena is-kustvo iz projekta samohodnog oru|a koali-cija-SV.

ZA[TITA

Za{ti}enost posade od raznovrsnihopasnosti i opstanak tenka na boji{tu po-stali su najva`nija pitawa u razvoju ten-kovskog oru`ja, pre svega zbog sve slo`eni-jeg i te`e izvodqivog uspe{nog suprotsta-vqawa tenkova brojnim izazovima primenestandardnih i nestandardnih (improvizo-vanih) PT sredstava. Na tenku T-95 proble-mi za{tite re{avaju se kompleksno: novomkoncepcijom vozila i rasporedom posadena najbezbednije mesto, tehnologijom i

proizvode takvu municiju za kalibre 100 i125 mm. Procewuje se visoka probojnostprojektila tipa APFSDS od oko 850 mm RHAoklopa, a za kumulativne projektile sa dvoj-nim ili trojim tandem-puwewem, proboj-nost bi mogla da dostigne 1.350 mm RHAoklopa.

Osnovne odlike sistema jesu novi SUVsa tehni~ko-tehnolo{kim re{ewima viso-kosofisticirane automatike, termalnimspravama II generacije, mogu}no{}u koman-dira i ni{anxije da na svojim ekranimaprimaju sliku iz TV kamere i vidnog poqani{anske sprave, da komandir ga|a po pri-oritetu, lasersko merewe daqine i opre-mqenost sistemom za lasersko vo|ewe PO-VR. Kao opcija predvi|enaje primena i radara zaosmatrawe (ve} se opitujena tenku T-80UK).

Drugi slo`eni izazovza projektante T-95 svakakojeste re{avawe sistema zadistanciono upravqawenaoru`awem. Komandir ini{anxija iz svoga kokpita,posredstvom integrisanihdigitalizovanih elektron-skih procesora u jedinstve-nom KIS-u, bi}e u mogu}no-sti da za najkra}e vreme osmotre teren, ot-kriju i prepoznaju opasani ciq (na osnovukodirane slike, a ne na osnovu svetlosnerefleksije u ni{anskoj spravi), te da otvo-re preciznu vatru. Da bi se ubla`ile te-{ko}e u primeni standardnih sredstava zaosmatrawe, zbog rasporeda posade na vi-sini od 1 do 1,5 m iznad zemqe, re{ewa setra`e u pozicionisawu osmatra~kih pri-jemnik i kamera na vi{a postoqa iznad {a-

48

POKRETQIVOST

Neki vojni stru~waci procewuju da}e za tenk T-95 biti dovoqno sna`anmotor od 1.200 KS (poja~ana varijantadizela V-92S2) ili gasna turbina GTD-l 125 od 1.250 KS, sa kojima suostvarene specifi~ne snage vozila od25 do 27 KS/t, ~ime je postignuta visokapokretqivost tenkova T-90S i T-80UM1bars. Na primer, ovaj drugi ostvarujeubrzawe od 0 do 50 km/~ za 17 sek, a„skok“ iz mesta tri do pet metara za jed-nu do dve sekunde, prose~nu terensku br-zinu od 48 km/~. Za tenkove je ina~e ma-we va`na brzina na dobrom putu, koli-ko je zna~ajna pokretqivost van puteva,dovoqno rezerve snage za nagla ubrza-wa i trajnost pogonskog sistema. Prime-nom motora od 1.500 KS kod T-95, per-formanse pokretqivosti i manevribil-nosti vozila bi}e jo{ povoqnije, ne ma-we od + 15 odsto uve}awa.

MOTOR

Osim gasno-turbinskog motora, utoku je zavr{ni rad i na dizel-motoru„X“, snage oko 1.400 KS. Taj motor bi biopodesan i za popre~nu ugradwu. Sa mo-torom u jedinstvenom bloku primeni}ese hidromehani~ka transmisija, vero-vatno model koji se ve} opituje na tenkuT-80U-M1 bars. Poznate su prednostitakvoga sistema kada je re~ o upravqi-vosti vozila, lako}i upravqawa, mawemodrazu i drugim osobinama. A vodi sera~una i o ergonomskim uslovima radai du`em boravku posade u tenku.

Poznati konkurent – „crni orao“

strukturom osnovnog oklopa, primenom eks-plozivno-reaktivnog oklopa (ERO) kaktus,nove generacije, sistema aktivne za{titesli~nih aktuelnoj areni ili drozdu, obla-gawem vozila u kabini materijalima koji{tite od radijacije, a i od par~adi razbi-jenog oklopa ili projektila, primenom ma-skirnih premaza i apsorbera elektronskogzra~ewa koji ne reflektuju prisustvo ten-ka, termalnom izolacijom, sistemom za NHBza{titu i brzodejstvuju}im ure|ajima zaspre~avawe nastanka i ga{ewe po`ara.

Kada je re~ o ekvivalentu oklopne za-{tite govori se da bi tenk trebalo da budeza{ti}en sa ~eone strane od savremenihtopovski projektila i POVR, u sektorupredweg ugla od 20 stepeni, ekvivalenta1.200 mm RHA oklopa od dejstva kineti~kihprojektila, odnosno oko 150 mm od HEATprojektila; sa bo~nih strana trebalo bi da{titi od RBR u ekvivalentu oklopne za{ti-te od 450 mm, a krovne povr{ine trebalobi da {tite od kasetne municije ekvivalen-ta 300 mm oklopa. Podne povr{ine trebada {tite od PT mina.

Ugradwom naoru`awa na platformu,a ne u standardnu kupolu sa posadom, dopri-ne}e se u{tedi mase ~elika potrebnog zagradwu vozila (dana{wa kupola tenka T-80UM1 ima oko 10 tona, bez naoru`awa, muni-cije, ure|aja i posade), ~emu ide naruku sma-wewe zapremine oklopqenog prostora ku-pole (1,93 kubna metra kod T-80U), {to sekompenzuje poja~awem za{tite tela vozila,

49

Transporter ratnog vazduhoplovstva SAD (USAF) boing C-17globmaster III (Globemaster III) snimqen je u letu iznad Wujorka 17.decembra pro{le godine, tokom transkontinentalnog leta iz bazeMekhord u dr`avi Vo{ington do baze Mekgir u Wu Xerziju, za kojije koristio me{avinu mlaznog i sinteti~kog goriva. Ameri~ko mini-starstvo odbrane, `ele}i da smawi tro{kove i zavisnost od uvo-znih sirovina, planira postepeno uvo|ewe u upotrebu goriva kojese dobija preradom drugih sirovina, a ne samo nafte. Pro{log av-gusta za pogon na me{avinu sinteti~kog goriva sertifikovan jestrategijski bombarder B-52, na kome su po~eli i testovi, a uskorou ispitivawa treba da se uvede i bombarder B-1B lenser (Lancer).

Do 2011. USAF `eli da ima sve vazduhoplove sertifikovaneza pogon na sinteti~ko gorivo. I. S.

Ugledni britanski ~asopis „Air Forces Mothly“ izneo je u fe-bruarskom broju podatak da srpska vazduhoplovna industrija na-merava da novom ira~kom vazduhoplovstvu isporu~i 36 aviona ti-pa lasta-95. Prema tim navodima laste su namewene obuci pilo-ta koja }e se izvoditi u Centru za leta~ku obuku lociranom u Kir-kuku, na severu Iraka.

S.V.

GR^KA KUPUJE BMP-3

S-17 NA BIO-GORIVO

LASTA-95 U IRAKU

Poznate ameri~ke rakete vazduh–vazduh AIM-9 Sidewinder iAIM-120 AMRAAM dobi}e nove varijante, sa novorazvijenim sen-zorima za dejstvo protiv balisti~kih raketa. To dejstvo }e seostvarivati samo tokom tzv. buster-faze, odnosno, neposrednonakon lansirawa, sve dok su balisti~ke rakete u dometu, tokompodizawa u atmosferu. Ta faza je i najkriti~nija, tako da je uni-{tavawe balisti~kih raketa relativno jednostavno. Naravno,osnovni uslov jeste da se lova~ki avion mo`e pribli`iti na do-voqnu razdaqinu (u slu~aju kada dubina protivni~ke teritorijenije velika), odnosno, dok nije otkriven, ~emu mo`e doprineti ve-lika brzina krstarewa i stelt-osobine najnovijeg F-22.

Novi traga~ jeste IC tipa i jedina dodatna modifikacija bi-}e startni buster-motor za AMRAAM, ~ime }e se uveliko pove}ativisina do koje }e te rakete mo}i da dejstvuju. S. B.

NOVE VARIJANTE RAKETA VAZDUH–VAZDUH

Svetske agencije javqaju da }e gr~ke oru`ane snage u narednihdeset godina nabaviti ukupno 415 ruskih borbenih vozila pe{adi-je (BVP) BMP-3, ta~nije, modernizovanu varijantu BMP-3M. Ugo-vor je vredan 1,7 milijardi dolara, a to prakti~no zna~i da }e ce-na pojedina~nog vozila biti ne{to ve}a od ~etiri miliona dola-ra. Me|utim, nema~ko najsavremenije BVP ko{ta}e neverovatnihsedam miliona dolara!

Proceweno je da je BMP-3M trenutno najte`e naoru`ano BVP(top 100 mm, spregnuti top 30 mm, mogu}nost lansirawa protivo-klopnih vo|enih raketa arkan). Ima mogu}nost savladavawa vode-nih prepreka i, uz opcionu dodatnu oklopnu za{titu, podjednako jedobro oklopqeno kao i druga zapadna vozila sli~ne namene.

U odnosu na osnovnu varijantu, ima francusku elektroniku(termalni ni{an), sna`niji motor od 660 KS i boqu komunikacio-nu opremu. Pored toga, Grci ozbiqno razmatraju mogu}nost nabav-ke i ruskih vi{enamenskih borbenih aviona suhoj Su-35, {to }e ihu~initi izuzetno va`nim klijentom, jer su u posledwih nekoliko go-dina iz Rusije nabavqali i rakete zemqa–vazduh tor-M1, OSA-AKM i S-300PMU. S. B.

15. februar 2008.50

Ministarstvo odbrane Ujediwenog Kraqevstva (Velike Bri-tanije) uputilo je zahtev za nabavku jo{ 10 bespilotnih letelica„Xeneral atomiks MQ-9 riper“ (General Atomics Reaper) i pra-te}e opreme – koja ukqu~uje zemaqske kontrolne stanice, rada-re Links (Lynx) i sofisticiranu opremu za ni{awewe/navo|ewe„pametne municije“, ukupne vrednosti oko milijardu ameri~kihdolara.

„Riper“ je usavr{ena varijanta bespilotne letelice predatorsa mogu}no{}u no{ewa ubojnih sredstava. Nabavqeni su prvenstve-no za podr{ku operacijama u Avganistanu, a prvi od do sada tri na-bavqena britanska ripera po~eli su operativnu upotrebu tokom de-cembra pro{le godine. Bili su nenaoru`ani, ali je planirano danose laserski navo|ene bombe GBU-12 od 226 kilograma.

I. S.

Vi{e od dva meseca posleprizemqewa nakon udesa 2. no-vembra, kada se sru{io F-15Cvazduhoplovstva Nacionalnegarde Misurija. Borbena ko-manda ameri~kog vazduhoplov-stva (USAF Air Combat Com-mand) ukinula je zabranu lete-wa za taj tip aviona, varijanti

Ka{wewe projekta Arjun, doma}eg indijskog tenka, nateralo jeMinistarstvo odbrane Indije da nastavi sa nabavkom tenkova T-90iz Rusije. Prema posledwem ugovoru, Indijci }e kupiti 347 tenkovaT-90, od kojih }e prva serija (od 120 vozila) biti isporu~eni u tokuove godine, a ostatak u roku od dve godine. Sa tom nabavkom Indija}e u svom arsenalu, pored 310 prvih T-90 iz Rusije, i narednih1.000, koji }e se sklapati u Indiji, imati 1.657 tenkova T-90. Kraj-wi ciq jeste opremawe armije sa 3.500–3.800 savremenih tenkova.Nakon toga }e svi T-72 biti izba~eni iz upotrebe.

Sva vozila bi}e opremqena francuskim termalnim sprava-ma. Arjun ostaje u razvoju, ali, uprkos tvrdwama indijskih stru~wa-ka da je re~ o tenku superiornijem od T-90, o~igledno je da postojeveliki problemi vezani za razvoj. S. B.

Ministarstvo odbrane Ujediwenog Kraqevstva sklopilo jekrajem decembra sa „Briti{ erospejs“ sistemima (BAE Systems) ugo-vor vredan 210 miliona funti sterlinga (oko 280 miliona evra)za modernizaciju aviona Kraqevskih vazduhoplovnih snaga (RoyalAir Force – RAF) „Panavia Tornado“, u ulozi lovca bombardera, odno-sno varijanti GR4 i GR4A. Nazvan CUSP (Capability Upgrade Stra-tegy /Pilot/) program ukqu~uje projektovawe, izradu i integrisawepoboq{anih sredstava komunikacije, te opremawe tornada laser-ski navo|enom bombom pejvvej IV (Paveway IV) od 226 kilograma.

Novi proces sertifikacije pejvveja na tornadu o~ekuje se sredi-nom godine. U prethodnom od 12 probnih bombardovawa dva su bilaneuspe{na zbog problema sa sistemom aktivirawa eksploziva.

I. S.

BRITANCI NARU^UJUJO[ DESET RIPERA

F-15 PONOVO LETI

RAF MODERNIZUJE TORNADO GR4

A, B, C i D. Istragom je utvr|e-no da se udes dogodio zbog gre-{ke u strukturi aviona u nosnomdelu, zbog ~ega je do{lo do pu-cawa trupa i ru{ewa letelice,bez qudskih `rtava i uz „mini-malnu {tetu privatnom vlasni-{tvu“ na zemqi.

I. S.

INDIJA NABAVQA T-90

51

Od 1991. do 1995. prugama

kroz Republiku Srpsku

Krajinu i Republiku Srpsku

patrolirao je jedan neobi~an

voz sa oklopnim vagonima.

Nadenuto mu je zvu~no ime

– Krajina ekspres, i ono se

nije mewalo tokom rata,

iako je voz nekoliko puta

promenio formalni status

i posadu.

O

presa ostala su samo se}awa i foto-grafije.

OPREMAWE

Kada se na Knin baci pogled iz vazdu-ha, vidi se grad use~en izme|u kra{kih br-da i velikog ̀ elezni~kog ~vora – veze izme-|u kontinenta i primorja. Zato nije ~udo{to su kninski `elezni~ari od po~etka po-bune Srba u Hrvatskoj (avgusta 1990) do-brovoqno u{li u prve odbrambene redove,koji su stvoreni kao prepreka u slu~aju po-ku{aja hrvatske policije da prodre u tekstvorenu SAO Krajinu.

Najpre su `elezni~ari bili deo po-znatih „Kninxi“, ali su ubrzo prona{li na-~in da se ukqu~e u borbena dejstva kao pro-fesionalci u svom pozivu – na vozu. U prveakciju jula 1991. i{li su ukrcani na teret-ne vagone, za{ti}ene samo vre}ama peska.Na kraju voza nalazila se dizel-lokomoti-va, famozna „kenedijevka“, serije J@ 664(General motors G26C), prepoznatqivisimbol Jugoslovenskih `eleznica.

Na prvom zadatku voz se iz pravcaGra~aca (koji se nalazio u rukama Milici-je Krajine) uvukao u hrvatske polo`aje upodru~ju [tikarne. Po~etna iskustva poka-zala su da ga treba za{titi od protivni~kepe{adije.

Leta 1991. Kraji{nici nisu moralida se pribojavaju da }e ih ugroziti te{konaoru`awe, jer je tada hrvatske snage ~i-nila samo laka pe{adija. Ali su u Strmicina bokove teretnih vagona postavqene ~e-li~ne plo~e debele 25 mm. Gorwe povr{i-ne vagona ostale su neza{ti}ene u po~etnojkonfiguraciji oklopnog voza i prekrivenesamo zategnutim {atroskim krilima kakobi se posada {titila od ki{e.

Naoru`ana su dva borbena vagona.Na ~elu prvog `eqezni~ari su postavilidvocevno protivavionsko oru|e kalibra20 mm M38, poznato po skra}enici flak.Re~ je o trofejnom primerku partizanskogplena iz Drugog svetskog rata. Ta nema~kaporodica jednocevnih, dvocevnih i ~etve-rocevnih potivavionskih topova (PAT), ka-libra 20 mm, nalazila se, kao izuzetno po-uzdano oru|e, u sastavu vodova i baterijaPVO, koje su u ratu razvijane u Teritori-jalnoj odbrani, uglavnom radi za{tite ve-likih fabrika. U Kninu su dvocevni PATprvo postavili na kamion zil-157, a za-tim na voz.

Na drugom borbenom vagonu, na pred-wem delu, nalazila su sve dva protivoklop-na lansirna kompleta (POLK) 9K11, saru~no vo|enim raketama 9M14M maqutka.A u drugom delu drugog borbenog vagona po-stavqen je PAT kalibra 40 mm M12, bri-

O K L O P N I V O Z S R P S K E V O J S K E K R A J I N E

K RAJ I N AE KS P R E SK RAJ I N AE KS P R E S

klopni voz Krajina ekspres u{ao je ulegendu. U narodu se pri~alo kako mo-`e da se kre}e i izvan {ina. O bor-benim akcijama u kojima su u~estvova-li borci ̀ elezni~ari, tako|e se na-

{iroko govori, a i o sredstvima ratnetehnike kojima je u nekoliko navrataopreman. Tu`an kraj – sunovrat niz kr-{evitu padinu kako ne bi pao u ruke ne-prijateqa – obezbedio mu je da ostanedeo nacionalnog mita.

Danas su ~lanovi posade voza ra-suti {irom sveta. Nekada{wi ratnicipostali su izbeglice, a od Krajina eks-is

tori

ja

52

Prema nare|ewu od 27. novembra1992, borci odbrane Krajine trebalo je dapre|u iz Milicije i Teritorijalne odbraneu nadle`nost tek formirane Srpske vojskeKrajine (SVK), a voz je sa posadom u novojorganizaciji postao @elezni~ka ~eta 75.motorizovane brigade iz sastava 7. seve-rodalmatinskog korpusa.

Kada su 21. januara 1993, u vreme for-mirawa SVK, hrvatske snage zauzele podru~-je Maslenice i vi{e sela u Ravnim kotarima,u odbranu teritorija ukqu~eni su ̀ eqezni~a-ri – oni su u~estvovali kao pe{adija u rejonuNovigrada. Tada su od artiqerijske vatresmrtno stradala dva pripadnika jedinice. Tosu bili jedini wihovi gubici tokom rata.

tanskog porekla. Izvorni top stvorili sukonstruktori {vedske firme „Bofors“, apo licenci su se izra|ivali razni modeliu britanskim fabrikama.

Iza pu{karnica, sme{tenih na bo~-nim za{titnim plo~ama, nalazili su se pu-komitraqezi 7,9 mm M53 da bi {titili vozod protivni~ke pe{adije ako pri|e previ-{e blizu.

S vremenom je drugi borbeni vagonsa PAT-om 40 mm, u promewenoj konfigu-raciji postao tre}i. A novi drugi bor-beni vagon naoru`an je trocevnim PAT-om, kalibra 20 mm M55A3B1 i, u sredi-{wem delu, jednocevnom verzijom iden-ti~nog PAT-a M75. Na tre}em vagonu su,kao dodatno naoru`awe, ugra|ena dvaprotivavionska mitraqeza, kalibra12,7 mm, M2HB brauning (Browing). Radiza{tite lokomotive postavqeni su no-sa~i na dva pu{komitraqeza 7,62 mmM84. Uz ve} postoje}e bo~ne ~eli~neplo~e oklopna za{tita je oja~ana i nagorwim povr{inama. Tako se posada uslu~aju protivni~kog dejstva minobaca-~ima ili pe{adijskim oru`jem moglaskloniti u unutra{wost vagona, ali jeposluga oru|a ostala izlo`ena, jer senalazila u otvorenoj ugradwi PAT-ova iPAM-ova.

Posle zavr{nih radova u Strmici ibojewa voza u maskirne boje, `elezni~arisu uvedeni u borbena dejstva na pruziKnin–Drni{. Anga`ovani su u borbama zaDrni{.

Kada su hrvatske snage odba~ene satog podru~ja i obezbe|ena linija razdvaja-wa u selu @itni} (zadr`ana do avgusta1995. godine), voz se prebacio na drugili~ki pravac – JNA i Milicija Krajine na-stojale su da razbiju blokadu skladi{ta uSvetom Roku. Tokom vi{enedeqnog boravkau Lici oko voza se ve} stvorila legenda.Nadenuto mu je i zvu~no ime – Krajina eks-pres. I ono se nije mewalo u nastavku ra-ta, iako je voz nekoliko puta promenioformalni status i posadu – bio je najpre usastavu Milicije Krajine, a kasnije Srp-ske vojske Krajine (SVK).

PRVE BORBE

Tokom povla~ewa federalnih oru`a-nih snaga, po~etkom 1992. godine, posadavoza se borila za deblokadu aeodroma Ze-munik kod Zadra. A voz se vratio u Knin ka-da su kraji{ke snage u~vrstile polo`ajeoko aeodroma.

U prole}e 1992. godine na prostoruKrajine razme{teni su plavi {lemovi, anaoru`awe nasle|eno od JNA moralo seodlo`iti u skladi{ta pod nadzorom me|u-narodnih snaga. U tom periodu posada vo-za se pobrinula da poboq{a borbene mo-gu}nosti Krajina ekspresa. Na prvom bor-

benom vagonu zamenili su flak sa oru|emkalibra 76,2 mm ZIS-3, alias M42. Re~je o slavnom oru|u divizijske artiqerijeCrvene armije, uvr{tenom u naoru`awe1942. godine. Tokom Drugog svetskog ratai prvih poratnih godina velike koli~inelegendarnih „zisova“ postale su inventarjugoslovenskih oru`anih snaga, a do po~et-ka gra|anskog rata zadr`ani su u naoru-`awu JNA i TO i postali su ~esta sredst-va vatrene podr{ke u rukama svih zara}e-nih strana.

Iza „zisa“ su, na sredi{wu platfor-mu prvog borbenog vagona, montirana dvaavionska sa}asta lansera L57-12 za nevo-|ena raketnih zrna kalibra 57 mm. Lanse-ri razvijeni za naoru`avawe doma}ih ju-ri{nih aviona jastreb i kraguj kori{}enisu na vozu kao vi{ecevni lanseri raketazemqa–zemqa.

@elezni~ari su na jednom teretnomvagonu izveli otvorenu ugradwu minobaca-~a kalibra 120 mm, ali se taj vagon retkokoristio.

Radovi na vozu i primirje sa hrvat-skim snagama nisu bili razlog da posadaKrajina ekspresa ostane izvan borbe.Kninski `elezni~ari su u sastavu brigadeMilicije Krajina u~estvovali u operaciji„Koridor-92“, u kojoj su u Posavini zdru-`ene snage Vojske Republike Srpske (VPS)i Kraji{nika otvorile put prema istoku iobezbedile celovitost teritorije Republi-ke Srpske.

15. februar 2008.

Voz u mati~noj bazi – hangar u Kninu KONA^NA KONFIGURACIJA

Krajina ekspres se u borbama naunskoj pruzi pojavila u kona~noj konfi-guraciji – na po~etku kompozicije bilesu tri teretne otvorene platforme dabi aktivirale mine na pruzi. Na timvagonima nalazio se i alat za brzu po-pravku o{te}ene pruge. Sledila su triborbena vagona i lokomotiva. Komand-ni vagon, zatim vagon za sme{taj qud-stva i teretni vagon preme{tani suprema dinamici kretawa voza u protiv-ofanzive. Za potrebe logistike i odr-`avawe veze sa Kninom kori{}ena sudva motorna vozila, koja su na vratimaimala prepoznatqiv simbol Krajinaekspresa.

53

Pogled na sva tri borbena vagona

Voz se iz Knina, posle mobilizacije,izmestio na `elezni~ku stanicu Benkovac.Tu su ga ~ekali novi borbeni zadaci.

VAGON-BOMBA

Pamti}e se kako je jednom originalnoosmi{qenom akcijom vozom zaustavqenostalno dejstvo hrvatske artiqerije po du-bini Srpske vojske Krajine i naseqenihmesta. Naime, u `eqezni~kom tunelu upredgra|u Zadra nalazila se platformasa vi{ecevnim lanserom raketa. Iza togoru|a nalazile su se rezerve municije hr-

vatskih snaga. Taj unosni ciq postao je pri-lika da se Krajina ekspres iska`e. Iz Ben-kovca voz se pokrenuo u smeru Zadra sa jed-nim dodatnim vagonom – na ~elu kompzicijenalazio se vagon sa 3.650 kilograma eks-ploziva i blizu pet tona sitnih metalnihdelova. ^itava improvizovana eksploziv-na naprava velikih dimenzija trebalo jeda se aktivnira na dva na~ina – sporogo-re}im {tapinom i protivtenkovskim mina-ma postavqenim u okomitom polo`aju naodbojnike vagona.

Krajina ekspres gurala je vagon do se-la Nadin, odakle se pruga na pravcu Benko-

vac–Zadar spu{tala ka moru. Ubrzawem dota~ke razdvajawa vagon-bomba trebao je dase samostalno kre}e do ciqa i da pri tomubrza do oko 75 km/~.

Benkovac se koristio kao polazna ba-za i u podr{ci izvi|a~ko-diverzantskoj je-dinici Nastavnog centra „Alfa“ u akciji„Kameleon“, u kojoj su kraji{ki ratnici uselu [kabrwa razbili bataqon 159. bri-gade Hrvatske vojske.

Krajem maja 1993. godine, prema pla-nu „Maslinova gran~ica“, elitne kraji{kejedinice trebalo je da u|u duboku o teri-toriju pod kontrolom hrvatskih snaga, ju-`no od Zadra, na prostor du` mora – svedo Biograda na Moru. Od o~ekivanog uz-vratnog udarca hrvatske vojske na severu,odbrana je trebalo da se uspostavi na pru-zi Benkovac–Zadar. Od voza se o~ekivaloda brani prugu, ali su politi~ari i koman-danti odlu~ili da se kraji{ke snage izvukuiz dubine hrvatske teritorije odmah posleinflitracije, bez ulaska u borbeni kon-takt sa protivni~kim snagama. Posle „Ma-slinove gran~ice“ posada voza se povuklana odmor.

PROMENA NAORU@AWA

Leto 1993. godine iskori{}eno je zanove promene konfiguracije voza. Na pr-vom borbenom vagonu, umesto zis-3, ukrca-no je samohodno oru|e 76 mm M18. Re~ je olovcu tenkova ameri~ke proizvodwe iz Dru-gog svetskog rata. JNA se pedesetih godinasnabdela iz ameri~ke pomo}i sa 260 M18.U SVK te samohotke kori{}ene su uglavnomza vatrenu podr{ku bataqona motorizova-nih i pe{adijskih brigada. Uz sve pohvaletom odli~nom oru|u, samohotku M18 posadenisu cenile zbog problemati~nih motora,na kojima je lako izbijao po`ar prilikompaqewa.

Problemi sa motorom nisu, me|u-tim, bili va`ni kada se M18 ukrca navoz, i zato je jedan primerak tog oru|adodeqen za naoru`avawe Krajina eks-

SPASONOSNA GUMA

U borbama na samom ulazu u Biha}pripadnici 5. korpusa Armije BiH pogo-dili su raketom maqutka voz Krajinaekspres u predwi deo drugog borbenogvagona. Probojna mo} kumulativnogmlaza drasti~no je redukovana na bo~-noj plo~i gume, postavqenoj na desnojstrani PAT-a M55. Sve se zavr{ilolak{im rawavawem jednog ~lana posa-de i simboli~nim {tetama na vozu. Bezgume, pogodak maqutke zavr{io bi sevrlo lo{e po posadu, jer se na putawileta rakete nalazila rezerva ubojnihsredstava za sva oru|a postavqena naKrajina ekspresu.

15. februar 2008.54

Tokom borbi u biha}kom regionu, po-sle prodora 5. korpusa u dubinu RepublikeSrpske, du` unske pruge i puta Biha}–Pe-trovac, voz je kori{}en kao oja~awe VojsciRepublike Srpske iz VSK. U to vreme zva-ni~an naziv jedinice bio je 7. oklopni voz.Broj~ana oznaka preuzetao je od 7. korpu-sa, kome je voz bio direktno podre|en.

U jednom od brojnih tunela na unskojpruzi protivni~ke snage su postavile minu,na koju su, kora~aju}i kroz mrak, naleteli~lanovi posade, ukqu~uju}i i komandantavoza, i zadobili povrede. Zato se voz to-kom borbi na pravcu za Biha} kretao brzi-nom qudskog hoda – pred wim su se i{li in-`iwerci koji su tra`ili mine, a posada jeza to vreme bila u borbenim vagonima, upunoj pripravnosti da otvori vatru iz PAT-ova i mitraqeza.

U poku{aju da se u|e u Biha}, kao tvr-da ta~ka odbrane pokazalo se uzvi{ewe Ri-bi~ka glavica. Naime, snage bosankog 5.

korpusa izradile su kva-litetna skloni{ta od ar-miranog betona. Na wihse iz voza, sa ~eonog bor-benog vagona, dejstvovaloprvenstveno iz samohotke76 mm i nevo|enim raket-nim zrnima 57 mm. Pla-novi da se Krajina eks-pres sretne sa oklopnimvozom Vojske RepublikeSrpske, koji je tako|e an-ga`ovan na na pravcuprema Biha}u, ali iz dru-gog smera, nisu ostvare-ni. Po~etkom decembraprekinuta su borbena dej-stva i voz se vratio uKnin.U me|uvremenu, hrvat-

ske snage su prodrlepreko masiva Dinare,za{le iza Severne Dal-macije, i zauzele pro-stor koji su branilesnage VRS. Dinara se saplaninske strane strmodizala uvis, pa su na od-brambene polo`aje mo-

gli iza}i samo pe{adinci. Zato se posa-da voza – od po~etka 1995. godine do ko-na~ne ofanzive hrvatskih snaga, u avgu-stu, stalno, na smenu, anga`ovala na Di-nari. U sastavu jedinice bile su dve po-sade, tako da se, dok je jedna bila na od-moru u Kninu, ukrcana na voz, druga, isto-vremeno, nalazila na Dinari. Zbog raz-voja doga|aja nisu ostvareni planovi dase izradi borbeni vagon na kojem je tre-balo da se iskoriste tri PAT-a 88 mm.

Pet minuta pre pet ~asova, u ranu zo-ru 4. avgusta 1995, prvi hrvtski projektilipali su na Knin. Pogo|ene su hale TVIK-au blizini hangara gde se nalazio voz. Po-sada koja je bila na smeni u Kninu poku{a-la je da se ukqu~i u odbranu Krajine. Pre-ma naredbi, iza{li su na pravac ka Lici,ali su hrvatske snage prodirale na drugimmestima, pa se pred vozom nisu nalazilikonkretni ciqevi.

Kada se rasulo dr`ave i SVK pokaza-lo kao izvesnost, `elezni~ari su ostaliodse~eni. A kako nisu `eleli da dozvoleprotivniku da do|e do voza, lokomotivu ivagone pustili su u punoj brzini niz strmiodsek pruge. Krajina ekspres se na jednojkrivini na{la izvan {ina, pa su se i loko-motiva i vagoni otkotrqali niz kr{evitupadinu.

^itav sastav 7. oklopnog voza izvukaose iz Republike Srpske Krajine i kasnijesu, uglavnom, u izblegli~kom talasu, zapo-~eli nov `ivot u drugim dr`avama.

Aleksandar RADI]

presa. Na bokove su postavqene antiku-mulativne zavese izra|ene od armiranegume. A u me|uprostor izme|u gume i ~e-li~nih plo~a `elezni~ari su usuli {qu-nak kao dodatnu za{titu od dejstva kumu-lativnog mlaza. Takva za{tita pokazalase veoma korisnom u jesen 1994. godine,kada je voz ponovo kori{}en u dejstvima,ovoga puta na unskoj pruzi – izme|u Mar-tin-Broda i Biha}a.

U borbama na samom ulazu u Biha}pripadnici 5. korpusa Armije BiH pogodilisu raketom maqutka voz Krajina ekspres upredwi deo drugog borbenog vagona. Pro-bojna mo} kumulativnog mlaza drasti~no seredukovala na bo~noj plo~i gume, postavqe-noj na desnoj strani PAT-a M55. Sve se za-vr{ilo lak{im rawavawem jednog ~lanaposade i simboli~nim {tetama na vozu. Bezgume, pogodak maqutke zavr{io bi se vrlolo{e po posadu, jer se na putawi leta ra-kete nalazila rezerva ubojnih sredstavaza sva oru|a postavqena na Krajina eks-presu.

ISKUSTVA

Osim efikasnosti za{tite, iz togprimera mogla su se izvu}i iskustva i uoblasti taktike primene voza. A ona su sesvodilo na to da se voz ne sme dugo zadr`a-vati pod vatrom protivnika. Naime, tih da-na se Krajina ekspres stalno koristio zavatrenu podr{ku, uglavnom sa mesta, ~imese pritivniku pru`ala prilika da prona|epogodan polo`aj za ga|awe.

Drugi i tre}i borbeni vagon u zavr{noj konfiguraciji voza

SUNOVRAT

Kada se rasulo dr`ave i SVK po-kazalo kao izvesnost, `elezni~ari suostali odse~eni. A kako nisu `eleli dadozvole protivniku da do|e do voza, lo-komotivu i vagone pustili su u punoj br-zini niz strmi odsek pruge. Krajina eks-pres se na jednoj krivini na{la izvan{ina, pa su se i lokomotiva i vagoniotkotrqali niz kr{evitu padinu.

55

A

O

P

ko se lako slo`imo da je `ivot ~udo, onda }enam vreme{ni Pero Snenderovi} iz^antavira ispri~ati obi~nu biografiju.

^antavir je mesta{ce na severu Ba~ke, tamo gde sejo{ mogu na}i sala{i opevani u stihovima MikeAnti}a i pesmama \or|a Bala{evi}a ili ZvonkaBogdana. Elem, Pero je prevalio devedesetu ipisati o tome ~ega se sve se}a stalo bi u roman, ane u jedan pogled sa galerije. Ro|en kao dvanestodete oca Luke i majke Jele, osu|en da bude paor,nadni~ar, mu~enik sa nekoliko razreda osnovne...Ali be{e pronicqiv de~ak, `eqan kwige i nauke,pa kad god bi mogao ~itao je, ~itao. Ni sam ne znakoliko je o~evih kai{eva pregrmeo zato {to jekri{om tro{io petrolejku.

Kada je silom mobilisan u austrougarskuvojsku, bacio je uniformu i krenuo u svet. Bezprebijenog cvowka, u ~ak{irama i izno{enomkaputu stigao je tako sve do engleske luke Portsmut.Mnogo se namu~io, ali je najzad postao in`iwerbrodogradwe i tra`eni projektant morskihlepotica. Kako? Jesmo li se milion puta uverilida je `ivot ~udo, pa sve {to `ivi pod kapomnebeskom ima pravo na veru i nadu.

Pod starost se setio svog sala{a, onog koga jedecenijama sawao i dok je tumarao gladan tra`e}iposao i kada je postao vlasnik firme na glasu.Wemu se vratio i, u`ivaju}i u lepotama ravnice,mirisu poqa, petlovima u zoru i rzawu kowa,sprema se, kako ka`e, za odlazak u peti frtaq.@ivot ima, obja{wava svoju filozofiju, ~etirifrtaqa, a peti je... Podi`e ka`iprst ka nebu ipodvla~i crtu ispod dugog puta. I jo{ ne{to re~e:„ovo je zemqa koje nigde nema, mora se ~uvati inositi u srcu”. Zato je sav imetak zave{taomladim, darovitim u~enicima i studentima koji }ese {kolovati gde ho}e, ali }e imati obavezu darade u Srbiji.

nomad je na{e |ake prozvala jedna svetskaorganizacija i prema rezultatima nekakvogistra`ivawa dovela u sumwu wihovo znawe

i pamet. Niti su nam predo~ili uzorak, niti mestoanalize, tek evo vam tema pa trqajte glavu. Ho}emo,ako je dokazana istina. Znamo da je statistikapoznata i kao ta~an zbir neta~nih podataka, pa jesjajna kada su u pitawu bankarski podaci, a maweuspe{na kada se lati qudi. O tome mo`e daposvedo~i zvani~no ~etvrti ~ovek u svetu pokoeficijentu inteligencije – Uro{ Petrovi}, pisacza decu, potpredsednik Mense, fotograf, qubiteqprirode... Tekstilni in`ewer po formalnomobrazovawu, taj mladi ~ovek ima „sto zanimawa”.Sem ostalog, osniva~ je i urednik izdawa MensaWorld Photo Cup. Kao autor epa „Usudi Balkana”,koji sadr`i 10.000 rimovanih strofa, na jednojstranici A4 formata, uveo je u upotrebu pojam

kombinatorne poezije. Jedan je od najbr`ihre{avalaca IQ X testa na planeti. Kao osvedo~eniprijateq prirode zasadio je 900 stabala, a na{imqudima predo~io kakvo blago se krije u nedrima{uma, planina, oko jezera i potoka. Otkrio je da uokolini Vlasine `ivi biqka meso`derka, da iznadPrijepoqa postoji mesto koje li~i na Plitvice ilida samo na Tari opstaje Pan~i}ev skakavac.

Wegov sajt sa fotografijama posetilo je vi{eod 40.000 qudi iz ~itavog sveta. Svi se sla`u,ka`e Uro{, da `ivimo u prelepoj zemqi, jedino je~udno {to se to boqe vidi sa Novog Zelanda negosa Terazija.

Nisu ba{ svi tako umni i prijateqskiraspolo`eni prema prirodi. Onomad su me{tanisremskog sela Dowi Tovarnik na~inili masakrpti~ijeg sveta. Umrla baba, a pre nego {to }eispustiti du{u na sokaku se oglasila mala sovau{ara. Bio je to dovoqan razlog da se me{tanilate pu{aka i zaslepqeni praznoverjem raspalepo nedu`nim stvorewima. Po nekim predawima onesu, navodno, vesnici smrti, pa su re{ewe na{li umasovnom odstrelu retke i zakonom za{ti}eneptice. Be{e to crni rekord u Srbiji po broju sovaposlatih u peti frtaq.

rema podacima nau~no-istra`iva~kog dru{tvastudenata biologije „Josif Pan~i}” iz NovogSada, nedu`ne ptice su se skupqale na

takozvanom zimskom jatu i nisu slutile da im pretiopasnost od kom{ija na koje su navikle. A to {to seogla{avaju jeste na~in wihove komunikacije.

[teta je ogromna, a zakonodavac je za takavslu~aj predvideo kaznu od jedne do tri godinezatvora. Dobro bi bilo da se strelci na|u izabrave i tamo razmisle o svojim zabludama. Mo`da}e im se prosvetliti vidici.

Ina~e, mala sova je simpati~na i korisnaptica. Samo jedna wihova porodica tokom godinepotamani oko 10.000 {tetnih glodara. [to bi narod rekao, to nam je hvala za na{adobra dela. Mo`da }e neka od `rtava biti preparirana i slu`iti kao u~ilo u kabinetu biologije ili eksponat kakvogprirodwa~kog muzeja.

Kada smo kod muzeja, samo na{a prestonicaima ih 36 i oko sto galerija. Kriti~ari ka`u da suim postavke dosadne, te nemaju bog zna {ta daponude posetiocu. A pogledajte imena muzeja: Vuka i Dositeja, Nikole Tesle, konaci KnezaMilo{a i knegiwe Milice, afri~ke umetnosti,pedago{ki, vojni... Dobro, ako su tako neprivla~ni,kako to da se tokom poznate kulturnemanifestacije „No} muzeja” broj posetilaca meristotinama hiqada. Ne{to tu nije u redu: na{enavike, pomodarstvo ili statistika. Bi}e da je onakriva za sve.

SAgalerije

Pi{eBranko

KOPUNOVI]

PETI FRTAQ

15. februar 2008.56

S R P S K A G R A D I T E Q S K A T R A D I C I J A I P R O S T O

Lako }emo se slo`iti kako nam je zemqa lepa a da je priroda {iro-ko darivala wene prostore. Ana{ narod, istorijski gledano, skro-man, radan, ~estit i prostodu{an, uzimao je od we taman koliko muje bilo potrebno da opstane. Onako kako je `iveo tako je i gradio.Bez mnogo {kole i nauka, ali po{tuju}i mudrost koja seprenosila

s kolena na koleno. ^vrsti temeqi, kamen, zemqa, kasnije opeka, trem,oku}nica, ogwi{te i oxak. Krov u zavisnosti od kraja, o{trih uglova ta-mo gde ima vi{e padavina, snega pogotovo i bla`e zako{enih u ravni-~arskim predelima. Ku}e behu lepe, tople i zdrave, prepoznatqive pojednostavnosti, boji zidova, obliku kapija, prozora, bunara, vajata...

Tako vekovima, uz sve nevoqe i ratove koji su nemilice tutwaliovim prostorima ostavqaju}i pusto{ i jad. Nicale su opet i uvek u na-su{noj potrebi predaka da o~uvaju svoj krov nad glavom, obi~aje, kul-turu i veru, re~ju identitet.

UKOREWEN U BA[TINUMnogo se vekova sabralo na ovim prostorima. Evo, zakora~i-

smo u dvadeset prvi. Da bismo uzdignute glave i{li daqe, neophod-no je da znamo {ta imamo u nasle|u, koliko ga moramo ~uvati i nawemu opstajati. Samo sa svojim vrednostima mo`emo pripadatisvetu i u wemu svoj zna~aj temeqiti na sopstvenoj kulturi. Moramoboqe razumeti poruke sopstvene tradicije. Naravno, ona se jo{kako ogleda u graditeqstvu. Jer, prete nam skorojevi}ki mentali-tet, novokomponovani (ne)ukusi, ki~erajska razmetqivost...

DR

U[

TV

O

Narod koji dr`i do svoje istorije,tradicije, vere i kulture ~uva isvoj graditeqski identitet. Du`iniz godina razvija se ideja obnovesvesti o tradicionalnoj srpskojarhitekturi, wenom mestu, zna~ajui ulozi. Ozbiqna dru{tvena temati~e se mnogih pitawa, od zdravqaqudi, preko ose}awa pripadnostivlastitoj dr`avi do bezbednosti iprostornog planirawa.Ostvareno je mnogo zna~ajnihprojekata u individualnoj gradwii podizawu javnih objekata uzsveobuhvatno kori{}eweistra`iva~kog materijalaop{tinskih zavoda za za{tituspomenika kulture. Ali, jo{ smona po~etku dugog puta.

KU]A NA^ETIRI VOKU]A NA^ETIRI VO

Jo{ je mudri Jovan Sker-li} upozoravao da su sva ve-lika umetni~ka dela nikla unarodu. Wena snaga vra}a sekada se dotakne zemqa, plod-na wiva, `eqa za stvarawemi ra|awem. Svi veliki stva-raoci vra}ali su se u svojimdelima tamo odakle vode po-reklo. Mo`e li se zamislitiKowovi}evo slikarstvo bezwegove Vojvodine, Bora Stan-kovi} bez Vrawa, ]osi} bezPrerova, ]opi} bez Grme~aili Mili} bez Ma~ve.

O tome ~esto govori ar-hitekta, profesor u penzijiBo`idar Petrovi}, koji je uspeo ono {to drugi nisu mogli ili nisuhteli. Dobar deo `ivota, ogromnu energiju i neuni{tivi entuzija-zam ugradio je u o~uvawe na{e graditeqske tradicije. U~inio jezaista mnogo, ukazao na opasnosti i pokazao {ta nam vaqa ~initi.Zato je po{tovan i rado slu{an.

– I pored velikog istorijskog, inspirativnog potencijala ugraditeqskom nasle|u postali smo jeftini pomodari, pa je umesno

57

upitati se da li su nam polazi{ta, pa i celokup-no stru~no, intelektualno i duhovno vaspitawena potrebnom nivou? U arhitekturi, sa svojim„motelskim”, „novokomponovanim”, a u posledwevreme i „postmodernim” stilom neizvorni, zavi-sni. Uostalom, kao svako ko nema sopstveno sre-di{te, ko profesionalna polazi{ta ne nosi usebi ve} u spoqnim povremenim uticajima. Me-|utim, niko nije dugo ̀ iveo samo od pozajmice, nimaterijalne ni duhovne – upozorava profesorPetrovi}.Kako da sa~uvamo duh nasle|a?– Graditeqsko nasle|e ne sme ostati vrednost

samo za sebe. Jo{ mawe etnografska gra|a, ve}podsticaj za trajawe, duhovni poligon za istin-sko stvarawe i duhovna pregnu}a. Samo takvimpristupom mo`emo odoleti tu|im uticajima, ~ijinasrtaji na su{tinu i samobitnost na{eg posto-jawa nisu ni mali, ni bezna~ajni. Naprotiv, onisu veliki i opaki!

O~uvati duh nasle|a, koje nije relikvija ve}poligon na kome se dobija pouzdano usmerewe zatrajawe, zna~ajno je kao i o~uvawe na{ih grani-ca. Ali, to ne zna~i zatvoriti se u sebe, ve}, ka-ko to re~e jedan na{ kwi`evnik, „treba biti za-gledan u svet a ukorewen u ba{tinu”. Mislim data „ukorewenost u ba{tinu” ~ini na{u istorijskusvest bez koje nam preti opasnost da nas ne bude.Zato, sem ostalog, nije svejedno kakve ku}e pravi-mo, kakve objekte, kasarne, {kole, vrti}e... Svioni moraju odisati ovim podnebqem, biti na{i ipo meri i po duhu. Jer, savremeno arhitektonskostvarala{tvo nije puki profesionalni i kultu-rolo{ki egzibicionizam, ve} odgovoran i kul-turni rad koji mora da aktivira „potku i osnovu”koja je u stawu da traje i da se u duhu produ`i –obja{wava profesor Petrovi}.

ZNAK RASPOZNAVAWADelo profesora Petrovi}a je svakako bilo

sna`na inspiracija projektnom centru „Logisti-ka” da produ`i zlatnu nit svog u~iteqa i mento-

ra. Na ~elu firme je diplomirani in`ewer Slavoqub Zaki}, mar-qiv i ambiciozan stru~wak koji desetak godina istrajava u svomplemenitom naumu da na{im prostorima vrati ono {to ih krasi i{to im pripada.

– Naravno, ideja povratka srpskog graditeqskog duha ne po~i-we od nas, mi smo samo weni sledbenici. Moramo se setiti takvihvelikana kakvi su bili Aleksandar Deroko, profesori Koji} i Zo-ran Petrovi}. Sre}om, imamo na{eg profesora Bo`u, istrajnogborca za povratak tradicije srpskog graditeqstva. Na`alost, we-gov ogroman rad do sada nije bio dru{tveno vrednovan i to je mr-qa na ne~ijoj savesti. Da je po sredi dr`avni projekat, druga bi topri~a bila. ^inimo napore da to postane, ne {tedimo energiju,znawe i vreme. Smatram da su priznawa za rad i doprinos o~uva-wu srpske graditeqske tradicije arhitekte Bo`e Petrovi}a, iakobrojna i zaslu`ena, stigla mo`da prekasno. Ali, ono za{ta jo{svakako ima vremena jeste wegov prijem u SANU. Verujem da bi we-gov ulazak u na{u najve}u nau~nu instituciju bio ~ast i za wu samu.

Svi narodi koji dr`e do svoje tradicije i dostojanstva negujusvoje graditeqstvo. ^im kro~ite na tlo neke od wih znate gde ste~im podignete glavu. Odmah vam je jasno da ste u [paniji, [vaj-carskoj, Francuskoj... Pogledajte na{e prijateqe Grke. Ku}e jasnihlinija, jednostavne, beli zidovi, beo kamen, prozori u plavom.[ta je to? Boja wihove zastave! Imamo odli~an primer zgrade en-gleske ambasade u Beogradu. Tipi~na wihova ku}a. Odmah prepo-znatqiva, kao i poruka: to smo mi. I takve su im ambasade {iromsveta. ^ak i zgrada nema~ke ambasade, naizgled neprivla~na i

O R N O U R E \ E W EUPORI[TA ZA BUDU]NOSTU svojoj kwizi „Stare srpske ku}e kao gra-

diteqski podsticaj”, profesor Bo`idar Petro-vi} je, sem ostalog, napisao:

„Gra|ewem se prepoznaje narod, wegov duhi identitet. Ve{tina gra|ewa oduvek je bila od-lika onih zajednica koje su umele da odolevajusvakovrsnim isku{ewima.

Stepenom graditeqskog ume}a obezbe|i-vani su ne samo uslovi za opstanak, ve} i uslo-vi za sve vidove prosperiteta. Narod koji jeumeo ve{tije i mo}nije da gradi, odre|ivao jemeru svoje egzistencije, stvaraju}i sebi sigur-nije upori{te za budu}nost. Razlozi nestankacivilizacije u kojima su ostvarena velika ar-hitektonska dela bili su u sferama potpuno iz-van graditeqskog stvarala{tva”.

BLAGOSLOV PATRIJARHA– Jo{ 1995. godine, na samom kraju rat-

nih zbivawa, sa blagoslovom patrijarha srp-skog gospodina Pavla, rukovodstvu RepublikeSrpske predstavili smo na{u ideju i planove.Re~ je o prilago|avawu oblika ku}a koje su ka-rakteristi~ne za tamo{wu teritoriju: kraji-{ka, podriwsko-romanijska, posavska i herce-gova~ka.

Sada imamo istorijsku priliku da na te-ritoriji daleke Australije, u Sidneju, tamo gde`ivi mnogo Srba, usmerimo gradwu veoma zna-~ajnih objekata ~ije podizawe finansira na{apravoslavna crkva. Naravno, sve uz po{tova-wa srpske graditeqske tradicije. Re~ je o budu-}em kolexu, jedinstvenoj visoko{kolskoj usta-novi u pravoslavnom svetu, izgradwi centra zanegu starijih osoba, penzionersko naseqe i do-mova za qude u poodmaklom ̀ ivotnom dobu – is-ti~e gospodin Slavoqub Zaki}.ODEODE

Profesor Bo`idar Petrovi}

hladna, ali u woj prepoznaje-mo arhitektonske stilove wi-hovih pokrajina sabranih ucelinu. Pogledajmo kineskuambasadu, dva zmaja kao deta-qi na predwoj fasadi – isti-~e gospodin Zaki}.

Na{i prostori su bilistalno na ratnoj vetrometinii ~esto su osvaja~i ru{iliono {to je s mukom podizano.

– To je ta~no. Bezbroj jetakvih primera u pro{losti.Recimo, Sinan-pa{a je sru{iomanastir svetog Arhangela ina tom mestu podigao xamijukoja i danas nosi wegovo ime.Osvaja~i su uvek prvo zatirali izvore na{e tradicije i vere: gro-bqa, crkve i hramove. U onom stra{nom pogromu na Kosmetu, stra-dao je, sem ostalih, manastir Zo~i{te gde se ~uvaju mo{ti Kozme iDamjana. Nasilnici su spalili konake, {kole, ku}e... Ako je nekauteha, uradili smo idejno re{ewe za obnovu konaka Zo~i{ta i uzda-mo se u boga da }emo ih ove godine napraviti bez obzira na sve.

Ali, opet se vra}am na osnovu problema, a to je slovo zakona.Bez jasne i obavezuju}e regulative nema bitnijih pomaka. Slovencisu, na primer, jo{ 1971. godine doneli zakon o graditeqstvu koji jejo{ na snazi. Republiku su podelili u ~etiri arhitektonske regije ita~no se zna kakav tip ku}a se gradi u [tajerskoj, Primorskoj, Go-rewskoj ili Dolewskoj.

Mi imamo svoju prepoznatqivu srpsku ku}u. Svako ko je jednomvideo i boravio u woj po`eleo je da tamo `ivi. Jedna od naj~e{}ekori{}enih re~i u posledwe vreme je „brend”. To je na{ pe~at, sta-ra srpska ku}a, na ~etiri vode, kako mi to ka`emo, okrenuta tako

da ima najvi{e svetla, gra|ena od materijala koji ~uvaju zdravqe~oveka. To su kamen, drvo, cigla... O prednosti tih materijala po-zvan je da govori arhitekta Slobodan Nikoli} Boda koji je ~esto una{em timu. Ina~e, Boda je radio tehnologiju materijala tokom iz-gradwe zgrade Vojnomedicinske akademije. Stru~wak na glasu – ka-`e na{ sagovornik.

TAMO GDE JE @IVOTAko znamo kako izgleda, od ~ega se gradi, gde se podi`e srp-

ska ku}a a da to bude uz po{tovawe principa wene gradwe?– Samo treba sagledati kako su gradili na{i preci. Nisu ras-

polagali savremenim aparatima i ma{inama. Ono {to ih je u~ilamajka priroda, ko~i}i i zdrav razum. Nisu znali za radioesteziju,ali su imali ra{qe i ta~no odre|ivali smer podzemnih voda kakobi izbegli gradwu na tom mestu. Zatim su gledali gde planduju ovce.Ne u vla`nom {umarku ve} na zdravoj livadi. Ali, nema ku}e bez iz-vora `ivota. Zato su postavqali plo~asto kamewe i ostavqali ganekoliko dana. Onda su ga okretali i gledali. Ako je suvo, tamo nemaenergije, `ivota. Ukoliko se po wemu jave bube, gliste, za~ne `ivot,to je mesto za temeqe. Ponavqam, kamen, drvo i cigla. Dakle, pri-rodni materijali. [ta je cigla do pe~ena zemqa. Beton je nezdrav. To

15. februar 2008.58

DELA ZA PONOSOno {to je projektni centar „Logistika” uradio posle

vi{edecenijskog urbanisti~kog haosa zaista mo`e slu`iti zaprimer. U svakom pogledu, od srpskog graditeqskog simbolado funkcionalnosti i uzdizawa ekolo{kih normi na svetskinivo. Podu`i je spisak onoga {to su uradili i rade, a na we-mu su: nastavna baza [umarskog fakulteta u Kraqevu, objek-ti u Bawi Vrujci, {kole i ku}e u kolubarskom kraju, dva hote-la u Gu~i, nekoliko etnosela, stambene zgrade u Zubinom Po-toku, Vladi~anski dvor za @i~ku eparhiju, konak sestrinstvamanastira Sveti Nikola kod Ra{ke, Doma zdravqa Zubin po-tok, rekonstrukcija dva konaka za manastir Zo~i{te na Koso-vu i Metohiji, rekonstrukcija crkvenog doma iz 19. veka u Do-banovcima kraj Beograda, rekonstrukcija zadwe fasade du-hovnog centra „Nikolaj Velimirovi}”, u Kraqevu (biv{i vla-di~anski dvor dok je bio vladika @i~ki), rekonstrukcija me-hane iz 19. veka u selu Laznica – @agubica (objekat pod sta-rawem Zavoda za za{titu spomenika kulture), etnodoma}in-stvo kod manastira \ur|evi Stupovi... Trenutno se radi glav-ni projekat rekonstrukcije zgrade Skup{tine op{tine Alek-sinac (2.500 kvadratnih metara). Objekat je tako|e pod za-{titom. U toku je priprema projektne dokumentacije za sport-sko-rekreativni kompleks „Izvor” – @agubica sa teniskimterenima, otvorenim i zatvorenim bazenom, dva hotela...

Uostalom, mnogo korisnih informacija i uputstava mo-`ete na}i na sajtu: www.srpskekuce.com

TRADICIJE

Dipl in`. Slavoqub Zaki}

Vajat u Velisevcima kod Qiga

Ku}a Milo{a Obrenovi}a

je dokazano. Ima negativnu energiju i treba ga koristiti u najmawojmeri kao vezivno tkivo u gradwi. Nikako vi{e. Srpska ku}a nosi pe-~at kraja u kome je. Nije ista ku}a u ravnici ili brdsko-planinskompodru~ju. Ona je slika svoga kraja. Isto je i sa oblikom, odnosnouglovima krovova, usagla{enim s potrebama. Pre svega mislim napadavine. Nije ista ku}a kraj Morave ili u Vrawu, Ba~koj.

Rekosmo, ~etiri vode, ~etiri strane, trem obavezan u oblikuslova „G” ili „P”. Drvo daje toplinu, mogu}nost ukra{avawa. Zavi-si od doma}ina. Ku}a li~i na ~oveka, ona se voli i ~uva. Ima svojlik. A ne ono {to je ura|eno posle poplava u Me|i i Ja{i Tomi}u.Odobrena su sredstva, ali propu{tena je velika prilika da qudidobiju ku}e po meri na{eg ~oveka. Za iste pare, ~ak i jeftinije.[ta su uradili? Podigli su tipsko naseqe, bez du{e i stila, po-strojili ku}e. Te{ko je doma}inu da prepozna svoju osim po ku}nombroju. Ku}a treba da li~i na svog doma}ina, pa }e i on li~iti nawu. Ostaviti im prostor da zajedno sveobuhvatno „rastu”.

I jo{ ne{to: raduje nas povratak tradicije Vojske Srbije, odorganizacije do vizualne prepoznatqivosti. Ali, vojnik ima svoju ku-

}u. To je kasarna. Znamo da su mnogi garnizoni izme{teni, neki objek-ti su napu{teni, drugi }e se graditi. Sve vredno i lepo podignuto jepre Drugog svetskog rata. Lepo je videti zdawa kasarne u Top~ideru,Vojne akademije, Vojne gimnazije, one na uglu Resavske i Nemawine...Izdvojio bih jo{ zgradu Vojnomedicinskog centra u Novom Sadu. Po-gledajte je. Po{tovana je tradicija gradwe srpske ku}e, u woj se vidiravni~arski duh, bela boja zidova, krov pokriven crepom. Dakle, ka-sarnu prepoznajemo od samog ulaza, portirnice. Jednostavnost ifunkcionalnost su wene odlike. Vojnici treba da se ose}aju prijat-no, da im je toplo, sa {to vi{e svetla u prostorijama.

Stara srpska ku}a je, pre svega, udobna i bezbedna, nije naklizi{tu i te{ko je podlo`na po`aru, otporna je na pomerawe tla.Da ne budemo u zabludi, stanovati u woj ne zna~i `iveti u vekovi-ma iza nas. Naprotiv, u woj treba da budu kompjuter, elektri~niure|aji, mo`e i podno grejawe, sve {to olak{ava ̀ ivot, ali izgledi po{tovawe graditeqske tradicije su na prvom mestu – zakqu~ujegospodin Zaki}.

Imamo ozbiqnu temu za razmi{qawe. Naravno, nismo reklisve niti je to mogu}e na jednom mestu. Dobro bi bilo da razmi{qa-mo svi, od pojedinaca koji kre}u u gradwu, obnavqaju stare ku}eili oni u ~ijim su rukama krupne odluke, investicije, planovi. Do-bro bi bilo najpre po nas koji `ivimo u ovoj zemqi, a i zbog svetada nas jo{ po ne~emu prepoznaje.

Branko KOPUNOVI]

59

BISERIMnogo je objekata koji odi{u duhom i tradicijom na{eg

graditeqstva. Celokupno gradsko jezgro Prizrena, iako gra|e-no mahom u 19. veku, pojam je estetskih vrednosti, funkcional-nosti i ~istote koja bi se sada{wim re~nikom mogla nazvati:po{tovawe ekolo{kih normi. To je dokaz da je jo{ u ono vremepostojao visok nivo kulture stanovawa.

U kopaoni~kom selu Simi~i{te, op{tina Leposavi}, nala-zi se ku}a s kraja 19. veka i nekoliko {tala i sewaka (s po~et-ka 19. i po~etka 20. veka). Tamo je nekada bila granica izme|uSrbije i Turske. Iako je re~ o takozvanoj pletari, zidanoj odblata i slame, odolela je mnogim godinama i zemqotresima ko-ji nisu retkost u tom kraju. Iako bez velike {kole i arhitekton-skog obrazovawa, wen graditeq je o~igledno imao istan~an smi-sao za prostor i proporciju. To delo vredi obnoviti i sa~uvatiiz mnogo razloga. Sli~ni objekti postoje i u nekoliko potkopao-ni~kih sela kao {to su Crnatovo, Ostra}e, Obadi, Rodeq...

Opet se selimo u gradsku sredinu. Kraqevo i ~uveni go-spodar Vasin konak. Sa wegovog balkona je vladika Velimiro-vi} odr`ao poznati govor protiv konkordata. Zgrada je biserarhitekture tog vremena, veoma funkcionalna i danas. Sada jeduhovni centar koji nosi ime velikog vladike.

Ku}a trgovca Malog Riste u Pirotu toliko je autenti~na dasu u wenom ambijentu snimqeni mnogi kadrovi filma „Zona Zan-firova”. Gazda jeste bio imu}an, ali ne mnogo obrazovan. Me-|utim, to mu nije smetalo da po{tuje tradiciju i svojoj ku}i danajboqi pe~at na{e arhitekture.

Dijagonalno od beogradskog hotela „Moskva”, u ulici Srp-skih vladara, nalazi se Igumanova palata. To je arhitektonskodelo koje sadr`i elemente na{e tradicije i duhovnosti. Pravibiser. Na wenom vrhu se nalazila kompozicija koja prikazujeigumana sa siro~i}ima. Posleratna vlast je skinula tu kompo-ziciju i eto ideje za pokretawe inicijative oko wenog vra}awa.

Jo{ smo u Beogradu. Na uglu, preko puta Beogra|ankepleni svojim izgledom zdawe sada{weg Studentskog kulturnogcentra. Poznato je da se radi o Oficirskom domu iz vremenaMilana Obrenovi}a. Ima jo{ bezbroj objekata po na{im va-ro{ima i selima, a nama ostaje samo da htewa i snove wihovihneimara prilagodimo vremenu dana{wem i savremenim potre-bama ~oveka. Radi}emo ono {to ~ine svi ozbiqni narodi Evro-pe – nagla{ava in`ewer Zaki}.

Budu}i izgled konaka manastira Zo~i{te u Metohiji

60

D V E I P O D E C E N I J E I S T R A @ I VA ^ K E S TA N I C E „ P E T N I C A ”

RASADNIK NAU^NEPISMENOSTI

Pri pomiwawu re~i Petnica, ve} ~etvrt stole}a ne mislise samo na poznatu pe}inu u istoimenom selu nedaleko odVaqeva, ve} sve ~e{}e i na Istra`iva~ku stanicu. To jenajve}i i najuspe{niji autohtoni eksperiment u oblastiobrazovawa, u kome se {iri nau~na pismenost i kultura

me|u mladim nara{tajima u Srbiji i u jugoisto~noj Evropi. Osnovali su je talentovani sredwo{kolci i studenti ne-

kada{we Jugoslavije, okupqeni oko pokreta Mladi istra`i-va~i, i vaqevska op{tina. U startu su imali podr{ku uglednihnau~nika, univerzitetskih profesora i akademika, ali i Mla-dih istra`iva~a Srbije. Wima, a kasnije i dr`avnim institu-

Savremen nau~ni kamp –„Petnica” prepoznatqivaje i izvan granica na{ezemqe. Do sada je u wojboravilo vi{e od 45.000darovitih mladi}a idevojaka, koje su u naukuuvodili mnogi ugledniuniverzitetskiprofesori, akademici,istra`iva~i ipronalaza~i. Gde su i {tadanas rade polaznici togsvojevrsnog rasadnikanau~ne pismenosti, nakojim presti`nim svetskim{kolama predaju i kakvimse istra`ivawima bave?

PRIPREME OLIMPIJACAIstra`iva~ka stanica „Petnica” bila je pro{le godine

doma}in grupi sredwo{kolaca, koji su se pripremali zaOlimpijadu astronoma u Ukrajini. Sedam ~lanova nacional-nog astronomskog tima Srbije provelo je punih {est dana, re-{avaju}i razne probleme i uve`bavaju}i se u snala`ewu pri-likom posmatrawa no}nog neba kroz teleskop, da bi nakonsvega sveli i obradili rezultate astronomskih istra`ivawa.

Do sada je na olimpijadama astronoma u~estvovalo {est„petni~ana”. Pripreme za ta i ostala me|unarodna takmi~e-wa }e se, u saradwi sa Dru{tvom astronoma Srbije, i ubudu-}e organizovati u „Petnici”, kako bi takmi~ari stekli prak-ti~na iskustva preko potrebna za visoki plasman u svetu.

15. februar 2008.

JUBILEJI

quje i svoje istra`iva~ke programe preusmerava za rad sa mla-dima koji su talentovani za razli~ite nau~ne oblasti. Razra|enje model selekcije i razvijena je saradwa brojnih sredwih {ko-la, ali i nau~nika. Stanica je u to vreme osmislila niz obrazov-nih programa, ~iji je ciq bio da mlade na neobi~an na~in uvedu utajne nauke.

Glas o „Petnici” se, zahvaquju}i naporima wenih stru~nihsaradnika, sve vi{e {irio. Iz godine u godinu pove}avao se brojprograma, aktivnosti, ali i polaznika. Dodatno su izgra|enistambeni i radni objekti, opremqeni savremenim ure|ajima. Tek

zavr{etkom objekata takozvane dru-ge faze, 1989. godine re{en je pro-blem sme{tajnih kapaciteta za imlade istra`iva~e. Zahvaquju}imaterijalnoj pomo}i Vlade Srbije,podignuti su objekti u kojima je mo-glo da se smesti 90 polaznika i 20predava~a i, {to je jo{ zna~ajnije,izgra|en je svojevrstan nastavnicentar, sa kabinetima za ra~unar-stvo, fiziku, geografiju i psiholo-giju. Zatim su formirane laborato-rije za biologiju i hemiju, fotola-boratorija, dok je terasa sa tele-skopom bila „pripojena” uz kabinetza astronomiju.

Sem toga, izgra|ene su moder-na kuhiwa sa restoranom, te doku-mentacioni centar, biblioteka,{tamparija, arheolo{ka radioni-ca i meteorolo{ka stanica. Okon-~awem tre}e faze, Istra`iva~kastanica „Petnica“ dobila je jo{objekata za sme{taj, zgradu sa bi-bliotekom i ~itaonicom. Za arheo-loge je podignut nov depo za sme{tajiskopina.

OPREMAWEPre ne{to vi{e od godinu da-

na, Ministarstvo za nauku VladeRepublike Srbije pomoglo je mate-rijalnu bazu stanice sa oko120.000 evra. Od tog novca ku-pqeni su vi{efunkcionalni opti~-ki instrumenti, atomski spektro-fotometar, ure|aji za elektrofo-rezu i separaciju proteina, digi-talni osciloskop, dok su za radastronoma nabavqeni robotizo-van sklop glave reflektorskog te-leskopa i jedan ne{to mawi tele-skop. Ministarstvo namerava da ubudu}nosti modernizuje istra`i-va~ke programe, pa }e u bliskoj bu-du}nosti odre|ena sredstva odvo-jiti za nabavku opreme mladih bi-ologa, geologa i arheologa.

Jo{ je Pluton govorio da„u~iti svoje dete znawu, ne trebasilom, nego igrom“. U „Petnici“,po mnogo ~emu jedinstvenoj obra-zovnoj ustanovi za rad sa mladi-ma, ta igra traje skoro ~etvrt ve-ka. Kruna wihovog rada, krajempro{le godine, bila je i izlo`ba„Korak u nauku“, koju je otvorio

61

cijama, poput ministarstava za nauku i tehnologiju, prosvetu ikulturu, te brojnim privrednim organizacijama, vaqa zahvali-ti {to je Istra`iva~ka stanica „Petnica” brzo prerasla usavremen nau~ni kamp. Weni programi prepoznatqivi su da-nas u razli~itim krajevima sveta, tako da u woj ~esto borave imladi iz inostranstva.

Mo`da je takva istra`iva~ka stanica, u kojoj daroviti sred-wo{kolci i studenti na popularan na~in – te~ajevima, seminari-ma, razli~itim radionicama ili konferencijama utoquju `e| zanau~nim saznawima u oblasti prirodnih i dru{tvenih nauka, moglada nikne i na nekom drugom mestu Sr-bije. Ali nije. Krajolik oko Vaqeva,u kome se i nalazi Petnica, sa pe}i-nom u kojoj su prona|eni najstarijitragovi o ̀ ivotu qudi u zapadnoj Sr-biji, nametnuo se mladim arheolo-zima. Na tom mestu, gde su prva is-tra`ivawa u pro{lom stole}u oba-vili Josip Pan~i} i Jovan Cviji},oni su na probu stavili svoj talenat.Do{li su do zakqu~aka o velikoj ar-heolo{koj, speleolo{koj i paleonto-lo{koj vrednosti petni~ke pe}ine,podeqene na dva dela – Gorwu i Do-wu pe}inu, sa oko 600 kanala i dese-tinama odaja, od kojih je najprostra-nija takozvana Koncertna dvorana.Arheolo{ko-antropolo{ka istra`i-vawa potvrdila su i saznawa da seispred ulaza u pe}inu nalazi prvokompletno stani{te staro vi{e od{est hiqada godina. Na drugom loka-litetu, u samoj pe}ini, otkriveni suogwi{te, kosti pe}inskog medveda,hijene i srnda}a, ali i delovi vojni~-ke opreme iz rimskog doba, te ostacizbegova lokalnog stanovni{tva. Ovonalazi{te jo{ skriva mnoge tajne...

Na{ veliki nau~nik, geografJovan Cviji}, prvi je prepoznaovrednost tog kraja, pa je po~etkom 20.veka predlo`io da Beogradski uni-verzitet tu izgradi centar za teren-sku praksu studenata. Krajolik i sa-ma pe}ina mogli su da poslu`e onda-{woj Visokoj {koli, ~iji su studentiispoqavali zanimawe za nau~noi-stra`iva~ki rad.

RAZVOJAPrve dane, posle osnivawa

1982. godine, u~esnici su te~ajeve,seminare i radionice organizovalipod krovovima napu{tene mesne kan-celarije, stare, predratne petni~keosnovne {kole i wenih u~iteqskihstanova. Sve do 1984. godine nijepostojao poseban objekat za polazni-ke istra`iva~kih programa. Tek tadaje podignuta prva zgrada za sme{tajmladih, sa tridesetak le`ajeva. Nataj na~in su mladi}i i devojke – is-tra`iva~i mogli da borave u Petni-ci ne samo u vreme letwih raspusta,ve} tokom ~itave godine.

Ubrzo posle toga stanica„Petnica” se postepeno osamosta-

ove godine }e, na wegov predlog, desetak postdiplomaca Prirodno-matemati~kog fakulteta u Beogradu dobiti stipendije „Varte“.

Marko Sabovqevi} boravio je pre petnaest godina u Istra-`iva~koj stanici „Petnica“. Diplomirao je na Biolo{kom fakulte-tu u Beogradu, a doktorirao u Nema~koj. Danas istra`uje mahovinu

i o tome je u najpoznatijim svet-skim ~asopisima objavio vi{e od80 nau~nih radova. Antun Bala`je diplomirao i magistrirao fi-ziku u Beogradu, a zaposlio se uLaboratoriji za primenu ra~una-ra u nauci Instituta za fiziku.Priveo je kraju doktorsku tezu uoblasti funkcionalnog formali-zma i primene jedne specifi~nemetode u kvantnoj teoriji. Trenut-no u~estvuje u nekoliko evropskihprojekata vezanih za „Grid kompju-ting“ Dva puta je predvodio srpskitim na nau~ne olimpijade.

Veliki broj „petni~ana“gradio je nau~nu karijeru izvangranica na{e zemqe. Danko To-bor{i je, na primer, u Petniciistra`ivao gmizavce. Studiraoje biologiju i geologiju u SAD, adoktorirao u Japanu. Objavio jevi{e radova iz geologije i spe-leologije, a bavio se i ekologi-jom, antropologijom, te lingvi-stikom. Osniva~ je i direktorme|unarodne organizacije zaza{titu ostrva, posebno pojedi-nih delova Pacifika.

Milo{ Hrki} i Nata{a Pa-vlovi} su tako|e oti{li u ino-stranstvo. Od Milo{a u „Petni-ci“ prosto nije bilo boqeg u kom-pjuterskom programirawu. Bio jeidol generacijama hakera. ^estoje iz Beograda u Petnicu dolaziobiciklom. Diplomirao je i dokto-rirao ra~unarske nauke u ̂ ikagu.Odatle je pre{ao u Prinston,ali se tu nije dugo zadr`ao, ve}se uputio u Teksas, gde trenutnovodi poslove vezane za razvoj in-dustrijskog softvera. O`enio seNata{om, koju je upoznao u Pet-nici, po~etkom devedesetih godi-na pro{loga veka. Nata{a je za-poslena na Matemati~kom fakul-tetu Univerziteta Ostin u Teksa-su. Doktorirala je matemati~kenauke u ^ikagu, a izvesno vremeje bila profesor matematike uPrinstonu. Weno u`a nau~napodru~ja jesu parcijalne dife-rencijalne jedna~ine i harmonij-ske analize.

Spisak uspe{nih „petni~a-na“ je, svakako, du`i – Lidija [e-kari} je, na primer, posle „Pet-nice“ studirala u Pensilvaniji, adoktorirala fiziku na Univerzi-tetu Kornel. Sada radi u istra-`iva~kom centru IBM Watson, i za

Nikola Hajdin, predsednikSrpske akademije nauka iumetnosti. U Galeriji te na-{e najuglednije nau~ne insti-tucije predstavqeno je vi{eod 70 radova i nau~noistra-`iva~kih projekata u~enika istudenata iz Srbije – pola-znika stanice. Akademik Haj-din je tom prilikom rekao daje „Petnica“ neobi~an i od-va`an eksperiment koji jepre`iveo te{ka vremena.Pokazateq wenog zna~aja je-ste, sem ostalog, to {to da-nas u svetu nema va`nijeobrazovne ustanove ili {ko-le u kojoj nema nekada{wih„petni~ara“. Oni rade nauniverzitetima u Hajdelber-gu, Bostonu, Kembrixu iliSorboni.

Oblikovawe nau~nih ta-lenata u „Petnici“ se nasta-vqa. Nedavno je pa`wu {irejavnosti pobudio „petni~a-nin“ Dejan Ili}, doktor fi-zi~ke hemije, izumiteq i pre-dava~ na vi{e presti`nih fa-kulteta u Evropi i Americi.Redovan je ~lan Ameri~ke aka-demije nauka u Wujorku, ali inajuspe{niji menaxer Nema~-ke u 2007. godini. Odlikovanje brojnim priznawima, a po-sebno za minijaturnu samopu-ne}u litijumsku bateriju kojase koristi za MP3 plejer. Onje razvio i dosad najboqu ba-teriju za pejsmejker. Godinamasara|uje sa Fakultetom zafizi~ku hemiju u Beogradu, ~i-ji je odnedavno i gostuju}ipredava~.

Pored najmodernije opre-me i neophodnih sastojaka zaeksperimente, dr Ili} je svo-jim doktorantima obezbediostru~no usavr{avawe u labo-ratorijama poznate svetskefirme „Varta“ i Univerzitetu uGracu. Tako|e, namerava da ihukqu~i i u istra`ivawa na pod-ru~ju senzorske tehnike i digi-talizacije slike za potrebefilmske industrije, dok }e di-plomiranim in`ewerima Elek-trotehni~kog fakulteta u Beo-gradu ponuditi programirawesoftvera za prakti~nu primenuopti~ke tehnologije. Sem toga,

JUBILEJI

62

LABORATORIJAU prole}e 2007. go-

dine u Istra`iva~kojstanici po~ela je da radinova laboratorija za op-tiku i optoelektroniku.Opremu u vrednosti odoko 50.000 evra obezbe-dilo je Ministarstvo na-uke. Kupqeno je sedam la-serskih ure|aja, optome-hani~ki set i mno{tvonajsavremenijih ure|aja,

{to poboq{ava o~iglednost u nastavi. Finansijsku podr{ku „Petnici“, kupovinom ra~unarske

opreme i anga`ovawem stru~waka u istra`iva~kim projekti-ma, pru`ila je i posebna fondacija „Telenora“. Oni su bilipokroviteqi me|unarodne konferencije „Korak u nauku“. Sta-jn Erik Velan, predsednik Upravnog odbora Telenor fondaci-je, smatra da pru`awem podr{ke obrazovawu i profesional-nom usavr{avawu mladih, wegova kompanija `eli da ih ohra-bri da svoj rad nastave u Srbiji.

15. februar 2008.

sobom je ve} ostavila gomilu radova i patenata, najvi{e u oblastinanotehnologije, odnosno nanomehanike. Postala je poznata u svetuzbog konstrukcije nanogitare, koja se aktivira pomo}u laserske„tra`ilice“. Du{an Pali}, posle petni~kih iskustava ste~enih is-tra`ivawem pona{awa pojedinih vrsta riba, uspe{no je diplomi-rao na Veterinarskom fakultetu u Beogradu. Radio je kao stru~nisaradnik u „Petnici“, na Odeqewu za biologiju. Oti{ao je u Ame-riku gde je doktorirao, a na Univerzitetu u Ajovi sada predaje i is-tra`uje vodene organizme. Danijel Risti} do{ao je u stanicu kaonajboqi u~enik jedne od beogradskih gimnazija. Po~eo je kao hemi-~ar sa zapa`enim radovima iz analiti~ke i organske hemije, a da-nas se bavi strukturalnim istra`ivawima materijala. Doktoriraoje u Japanu, gde je profesor na Univerzitetu u Osaki.

ZBORNIK UMESTO DIPLOMEMnoge „petni~ane“, kada odu u inostranstvu, pitaju da li so-

bom nose diplomu te istra`iva~ke stanice, kako bi dokazali dasu u woj boravili i uspe{no savladali pojedine nau~ne progra-me. Na to im na{i mladi talenti naj~e{}e odgovaraju da nemajunikakvu diplomu, ali zato, sa neskrivenim zadovoqstvom, poka-zuju zbornik radova u kome je objavqen wihov istra`iva~ki rad.

„Petnica“ je posle skoro ~etvrt veka postala svojevrstanbrend Srbije. Da }e tako biti, moglo se naslutiti jo{ pre petna-estak godina, kada su organizatori presti`nog letweg nau~nogkampa za mlade, ~uvenog Vajcmanovog instituta u Izraelu, „Pet-nici“ uputili poziv za u~e{}e wenih polaznika. Tada na{i ta-lenti, samo zato {to dolaze iz te istra`iva~ke stanice, nisu bi-li proveravani i nisu imali ulaznu selekciju. Od tada je „Petni-ca“ jedini partner Vajcmanovom institutu, za ~ije polaznike idanas va`i da u nau~ne projekte ulaze bez selekcije. Poverewe una{u stanicu imaju i drugi. Sa uglednog nema~kog Univerziteta uGetingenu, iza kojeg stoji sna`na grupa nobelovaca, a koji, tako-

|e, ima kamp za mlade talente, odavno je poru~eno da su „petni-~anima“ wihova vrata otvorena.

I sa posledwe, [este konferencije u „Petnici“ – „Korak unauku“, bi}e mnogo istra`iva~kih projekata i radova koji }e seuskoro na}i me|u koricama novog zbornika. Tijana Filipovi} izBeograda, na pro{logodi{wem nau~nom kampu u „Petnici“, prou-~avala je zna~aj i poruke koje skriva 400 lula prona|enih u {a-ba~koj tvr|avi. U~enica drugog razreda gimnazije u Bijeqini Mi-lena Kuva~ istra`ivala je okolnosti u kojima su se na po~etkuminulog veka na{le dve Ra~e – naseqa na obalama Save – sasremske i bosanske strane. Nekada su, ka`e Milena, ta mestabila zna~ajna re~na pristani{ta, a danas nisu. Za{to? Za odgo-vorom }e ona jo{ tragati. Ni{ta mawe nije zanimqiv ni rad An-drije Bozoqevi}a, u~enika Devete beogradske gimnazije, koji jeprou~avao larve vilinog kowica iz Petni~kog jezera. On je u la-boratorijskim uslovima pratio pona{awe vrlo pro`drqivihlarvi koje u vodi napadaju sve – od sitnih riba do punoglavaca.........Kada im ponestane hrane, larve kidi{u jedna na drugu. Sa-gledavaju}i sve to u posebnom ekolo{kom okru`ewu, zakqu~io jeda se larve mogu koristiti za uni{tavawe larvi komaraca ispre~avawe zaga|ivawa vode hemikalijama i otrovima. U novomzborniku bi}e mesta i za istra`ivawa beogradskih sredwo{ko-laca Nikole Ota{evi}a i Miroslava Bogdanovi}a. Oni su ispi-tivali ultrazvu~ni ure|aj za merewe daqine, posebno u oblastirobotike.

Sve pomenuto govori u prilog tvrdwi da je „Petnica“ zaistarasadnik nau~ne pismenosti na{ih mladih nara{taja. U toj is-tra`iva~koj stanici boravilo je oko 45.000 u~enika i studenata,a organizovano je vi{e od 2.300 te~ajeva, kampova i seminara,koje su vodili na{i univerzitetski profesori, akademici, pro-nalaza~i i istra`iva~i.

Vlada RISTI]

63

PODR[KAIstra`iva~ku stanicu „Petnica“ pro{le godine pose-

tio je dva puta Boris Tadi}, predsednik Srbije. U galerijiSrpske akademije nauka i umetnosti pogledao je i izlo`buradova sa [este konferencije „Korak u nauku“. Ne skriva-ju}i zadovoqstvo, tom prilikom obe}ao je pomo} i drugimnau~nim fondacijama u Srbiji – „Nikola Tesla“, „MilutinMilankovi}“ i „Slobodan Jovanovi}“, koji, tako|e, usmera-vaju darovite devojke i mladi}e u nau~nom istra`ivawu.

Nau~ni kamp za mlade privukao je pa`wu i stranaca.„Petnicu“ je pro{le godine posetio Olivije Bove, zamenikdirektora [vajcarske kancelarije za saradwu u Beogradu.[vajcarska vlada je u proteklih sedam godina u Istra`i-va~ku stanicu ulo`ila oko milion evra, u proseku i do150.000 godi{we.

SARADWAIstra`iva~ka stanica uspela je tokom proteklih godina

da u svoj rad ukqu~i veliki broj nastavnika i u~iteqa iz {ko-la {irom Srbije.

Posebno je zapa`eno sve brojnije u~e{}e nastavnika istru~nih saradnika iz seoskih {kola, ali i nastavnika iz {ko-la u kojima se nastava izvodi na jezicima nacionalnih mawi-na. U „Petnicu“ ~esto organizovano dolaze kompletni {kolskikolektivi kako bi |aci sagledali rad Istra`iva~ke stanice i,posebno, pogledali wene zbirke nau~nih i stru~nih publikacija,~asopisa, priru~nika, te {kolskih uxbenika iz inostranstva,ali i brojna multimedijalna izdawa razli~itih nau~nih dela.

RETROSPEKTIVA

MEDICINA

15. februar 2008.64

Bez rehabilitacije se ne mo`e. To znaju svi lekari, posebno hirurzi, jer jeposle operacionog le~ewa, ~esto potreban rehabilitacioni tretman pa-cijenata. – Tim re~ima je na~elnik VMA general-major prof. dr MiodragJevti} otvorio stru~ni skup fizijatara i fizioterapeuta. Ali, rehabili-tacija nema samo prakti~nu stranu. Da bi se razvijala mora da bude i is-

tra`iva~ka. I upravo Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju VMA,prema re~ima prof. dr Mirjane Vanovi}, grabi krupnim koracima napred sanekoliko prijavqenih istra`iva~kih projekata.

Ka`e se da seme posejano u pro{losti cveta u sada{wosti i daje plodoveu budu}nosti. A {ta je ostalo iza prethodnika dana{wih fizijatara i fiziote-rapeuta i {ta oni ostavqaju danas, o tome je govorio u neuobi~ajenom uvodnomizlagawu, prepunom simpati~nih i {aqivih aksioma, nazvanom „Fizijatrijskibi-jes“, na~elnik Klinike pukovnik doc. dr Aleksandar \urovi}. On je uporedioradove na Tre}em kongresu lekara za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju,odr`anog u Sarajevu 1979. godine, sa onim na skupu na Tari 2007, a doprinosfizioterapeuta poredio je na osnovu zbornika radova sa 11. godi{we skup-{tina odr`ane 1985. godine i kwige sa`etaka iz Ni{ke Bawe 2007. godine.

Za to mini uporedno istra`ivawe kori{}eno je nekoliko kriterijuma. Naprvom mestu bio je izbor tema. Potom ih je zanimalo koja su ispitivawa preo-vladavala – opservaciona, eksperimentalna, prikazi slu~ajeva ili revijalniradovi. Osnov za pore|ewe bilo je i fizijatrijsko podru~je – preventiva, di-jagnostika i terapija. Kao kriterijumi za analizu poslu`ili su primena meto-dologije (statistike) i gradovi odakle su bili prvi autori. Na kraju su se podlupom istra`iva~a na{li jezik i pismo.

INTERESOVAWA ISTRA@IVA^AZa razliku od 1979. godine, kada su dominirala opservaciona istra`i-

vawa i kada je srazmerno mnogo bilo revijalnih radova, a vrlo malo eksperi-mentalnih i prikaza slu~ajeva, pro{le godine, na Tari, revijalni radovi su po-

Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju VMAkrajem godineorganizuje danrehabilitacije. Ta tradicionalnamanifestacija okupqa veliki brojfizijatara ifizioterapeuta iz cele Srbije, a ovoga puta imala jei regionalankarakter. Inostranigost bio je Piter van Dalen koji je predstavioMuligan konceptle~ewa.

S T R U ^ N I S K U P F I Z I J A T A R A I F I Z I O T E R A P E U T A N A V M A

RETROSPEKTIVAPROJEKATA

Sni

mio

Z. P

ERGE

65

lako oti{li u zape}ak, a fizija-tri se sve vi{e bave eksperimen-talnim istra`ivawima i kon-kretnom varijantom, prikazomslu~aja. Godine 1979. terapija jebila dominantna, dijagnostikane{to mawe, a radova iz preven-tive gotovo da nije bilo. Sli~noje i danas.

Evidentno je i to da je Srbi-ja, a ponajvi{e Beograd, i sada ionda bila najboqa po produkciji– vi{e od 30 odsto radova biloje odatle.

Fizioterapeuti su u pret-hodnim godinama bili izuzetnoaktivni. Na to ukazuju i brojke –1985. prvi autori radova bilisu u ve}ini fizijatri, a 2007.niko. To zna~i da terapeuti imajudobru {kolu u kojoj se struka te-stira i u~i u svakodnevnoj prak-si. Kvalitativan skok predsta-vqa i ukqu~ewe u sve regionalnei svetske asocijacije (od 1999) ikod wih po produkciji predwa~iBeograd. Godine 1985. domini-rali su revijalni radovi, nijebilo eksperimenata i prikazaslu~ajeva, a malo je opservacio-nih istra`ivawa. Me|utim, pro-{le godine predwa~ila su opser-vaciona istra`ivawa sa prika-zima slu~ajeva. U terapeutskompodru~ju najzastupqenija je tera-pija, {to je prirodno, ali, nemapreventive.

– Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju VMA poku-{a}e 2008. da osmisli multicentri~no istra`ivawe u kome }emopa`wu posvetiti preventivi. Kao fizijatri, moramo da edukujemofizijatre, i kao dr`ava da osnivamo vrhunske centre za kompletnurehabilitaciju. Moramo da poma`emo fizijatrima u primarnojzdravstvenoj za{titi, i da, kada je re~ o istra`ivawima, obrati-mo pa`wu na eksperimentalna. Ona su budu}nost na{e struke inauke – istakao je pukovnik doc. dr \urovi}.

PROBLEMI DANA[WICEProblemi o kojim se najvi{e govorilo na seminaru su oni ko-

je imaju amputirci. [ta se sa tim qudima de{ava dva meseca po-sle otpusta iz bolnice, bila je tema rada fizijatra dr Petra Pi-{eva. On je istra`ivao „Bol, funkcionalni status, socijalnu funk-ciju i uslove stanovawa starijih osoba sa amputacijom dowih eks-tremiteta“.

U opservacionoj studiji posmatrani su ispitanici prose~nestarosti 69 godina, ve}inom mu{karci (71 odsto) i vojni osigura-nici. Tim pacijentima su u 89 odsto slu~ajeva amputirani dowiekstremiteti, zbog dijabetesa.

Istra`iva~ki tim je tokom posete pacijentima utvrdio da zna-tan broj nije obi{ao ni fizijatar niti fizioterapeut (85 odsto),da niko od amputiranih nije odlazio kod socijalnih radnika, te dapolovinu nije imao ko da sa~eka kad su do{li ku}i (`ive sami). In-tenzitet bola se kod tih pacijenta posle dva meseca znatno sma-wio, a socijalna neprilago|enost bila je na sredwem nivou, kao iuslovi stanovawa.

Upravo uslovi stanovawa – standardi i adaptacije, bili sutema rada dr Jelene Raden, koja je proveravala {to se sve u stanuuklapa u standarde Me|unarodnog udru`ewa za rehabilitaciju in-valida.

Pacijenti oboleli od oste-oartritisa kuka i kolena ~estoote`ano hodaju i izlo`eniji supadovima od drugih. Fiziotera-peut Milovan Velimirovi} i we-gove kolege analizirali su raz-li~ite vrste patolo{kog hoda u`eqi da kod pacijenta ispitajuaktivnosti u posledwih {est me-seci, posebno broj padova.

Zanimqiv je bio rad i di-plomiranog logopeda MarineJovanovi}, koja je primewuju}imetodu „lips” tehnike poku{alada utvrdi koliko je kod pacijena-ta sa rafrakcijom govora, posleterapije, poboq{ana govornasposobnost, bez obzira na vre-me nastanka ste~enog govornogporeme}aja. Ispitanik je biopacijent iz Po`ege koji je poslemo`danog udara bio na VMA naj-pre na intenzivnom kinezi-tret-manu, a posle toga dva meseca ina logopedskom. Za to vreme po-boq{ao je izgovor zadatih nau-~enih re~i, ali se to nije odra-zilo na wegove konverzacijskesposobnosti. Sa znatno mawepoku{aja izgovarao je re~i, aline i re~enicu. Postoje poboq-{awa repetitivnog govora u od-nosu na ~itawe. Napredak po-stignut u govoru pacijent je naskali od jedan do deset oceniosedmicom i veoma je zadovoqanlogopedskim tretmanom.

Pod lupom fizioterapeuta na{ao se i hroni~ni lumbalni sin-drom, bolest koja prati savremeni na~in `ivota. Vi{i fiziotera-peut Ivana Vukosavqevi} objasnila je kakvi su efekti razli~itihkinezi-terapijskih programa na snagu i izdr`qivost muskulaturetrupa kod takvih pacijenta. Ona i wene kolege sproveli su mini kli-ni~ko ispitivawe u trajawu od deset dana koje je obuhvatalo 30 is-pitanika ̀ ivotne dobi izme|u 30 i 45 godina – 10 pacijenta su bilizdravi, a 20 oni koji imaju problem sa pomenutim sindromom – 10 jebilo podvrgnuto standardno kinezi-terapijskom programu, a 10 tzv.multistandardnom kinezi-terapijskom programu. Kod pacijenta supratili normalne dnevne aktivnosti, pojavqivawe bola u le|ima iu~estalost javqawa bola. I na kraju su utvrdili da su pacijenti sahroni~nim lumbalnim bolom u odnosu na one bez wega imali „znat-no slabiju snagu levih i desnih flesktora trupa, zna~ajno mawi po-kret fleksije trupa i zna~ajno mawu izdr`qivost flekstora“.

Fizioterapeut Marko Stevanovi} je umesto pacijenata ispi-tivawu podvrgao medicinske radnike kako bi utvrdio elasti~nostwihove muskulature i ligamentarni laksicite pri razli~itim ste-penima fizi~ke optere}enosti. Bilo je to klini~ko istra`ivawetipa opservacione studije, a obuhvatilo je 50 ispitanika oba po-la, izme|u 20 i 40 godina, {to {ireg spektra zanimawa. Kriteri-jum je bilo odsustvo povreda, oboqewa.

Ciq tog ispitivawa bio je da utvrdi da li mi{i}na pokre-tqivost, odnosno nepokretqivost, uti~e na aktivnosti dnevnog `i-vota i na pojavu bola, ali i kako dnevne aktivnosti uti~u na mi-{i}nu nepokretqivost, odnosno pokretqivost i bol. Nije bilozna~ajnije razlike u du`ini i elasti~nosti muskulature kod vi{eili mawe optere}enih medicinskih radnika. Neke razlike su ipakpostojale – u odnosu na medicinsko osobqe `enskog pola, pripad-nici ja~eg pola imali su zna~ajno skra}ewe muskulature, a `ene suu odnosu na mu{karce bile elasti~nije.

Mira [VEDI]

FIZIKOREHABILITACIONI AKSIOMINeki od zanimqivih fizikorehabilitacionih aksioma

dr Aleksandra \urovi}a su:– Fizika ka`e: sistem je telo koje osciluje, a naziva se

oscilator. Mi ka`emo: rehabilitator kome sistem oscilujenaziva se tele.

– I radioaktivni raspad ima istinsku konstantu. Kon-statujmo istinu: – Rehabilitator koji je aktivan samo dok svi-ra radio ~isti je raspad.

– ^igra je svako slobodno telo koje rotira oko slobod-ne ose prolaze}i kroz wenu utvr|enu ta~ku. Sa ovim se go-spoda terapeuti moraju slo`iti. Utvrdimo ta~ku, rehabilita-ciono telo rotira se oko fizijatra kao slobodne ose, a tajfizijatar mora biti ~igra.

MULIGAN KONCEPTPredstavqen je i muligan

koncept le~ewa, koji je dobioime po tvorcu Brajanu Muliga-nu, fizioterapeutu sa NovogZelanda. Jedan od mentora togkoncepta holandski fiziotera-peut Piter van Dalen bio jegost VMA i odr`ao je zanimqi-vo dvo~asovno pokazno preda-vawe.

Ina~e, taj koncept se za-sniva na dve komponente – mo-bilizaciji i pokretu susednihsegmenata, a svi postupci koji seprimewuju moraju biti 100 od-sto bezbolni. Krajwi ciq je ob-navqawe normalnog pokreta.

66

Kopassus je akronim od KomandoPasukan Khusus, odnosno specijalnajedinica kopnene vojske, koja je osnovana 16. aprila1952. godine. Osposobqena je za specijalne operacije, borbene zadatke razli~itihsadr`aja, te nekonvencijalnoratovawe, izvo|ewe diverzija,sabota`a, protivteroristi~kihakcija i prikrivenog vojno-obave{tajnog rada.

15. februar 2008.

I

PREKO SVIHPREPREKA

S P E C I J A L N E S N A G E I N D O N E Z I J E

ndonezijske oru`ane snage – Tentara Nasional Indonesia pred-stavqaju zna~ajnu oru`anu silu, koja u sva tri vida vojske bro-ji vi{e od 400.000 vojnika. Od tog broja 320.000 pripadni-ka je u kopnenoj vojsci, ratna mornarica s marinskim korpu-som ima oko 70. 000, dok ratno vazduhoplovstvo ~ini 30.000

vojnika. Republika Indonezija potro{i}e u 2008. godini na odr-`avawe i modernizaciju oru`anih snaga 3,2 odsto dr`avnog buxe-ta, odnosno pet do {est milijardi dolara. Takva finansijska ula-gawa neophodna su za osavremewivawe vojske, koja }e se opremitisofisticiranim oru`anim sistemima za sve vidove oru`anih sna-ga i opremom za specijalne snage.

KOPASSUSPrve indone`anske specijalne jedinice formirane su 1952.

godine, kada je pukovnik Alex Kawilarang, u kopnenoj vojsci osnovaomalu specijalnu jedinicu, kasnije poznatu pod imenom Kopassus –Komando Pasukan Khusus. Posle tog sastava, u narednom periodu,organizovane su specijalne jedinice i u ostalim vidovima vojske. URatnoj mornarici, na primer, formirana je jedinica pomorskihdiverzanata Kopaska – Komando Pasukan Katak, a u Ratnom vazduho-plovstvu Paskhas – specijalna jedinica organizovana po uzoru nabritanski SAS.

Kopassus je akronim od Komando Pasukan Khusus, odnosno spe-cijalna jedinica kopnene vojske, koja je osnovana 16. aprila 1952.godine, a osposobqena je za specijalne operacije, borbene zadat-ke razli~itih sadr`aja, te nekonvencijalno ratovawe, izvo|ewe

diverzija, sabota`a, protivteroristi~-kih akcija i prikrivenog vojno-obave-{tajnog rada.

Pet operativnih grupa, predsed-ni~ka garda – Paspampres i Komanda je-dinice ~ine Kopassus. Svaka operativnagrupa ima komandanta u ~inu pukovnika,a svi pripadnici jedinice su zavr{ilipadobranske kurseve. Operativne grupeI i II zbog svoje brojnosti – po 2.000 pri-padnika u tri bataqona, jesu udarne gru-pe, sme{tene su u Serangu, na zapadnomdelu ostrva Jave i Kartasuri, u central-noj Javi. Operativna grupa III nalazise u Batujajaru na zapadu Jave, a brojioko 500 pripadnika u centru za obukujedinica.

U ju`noj Xakarti su operativne gru-pe IV i V. Posebno je zanimqiva opera-tivna Grupa IV ili Sandi Yudha – infli-tracijsko-obave{tajna, koja broji 200pripadnika. U wene zadatke spadaju na-padi iza neprijateqskih linija, sarad-wa s obave{tajnim jedinicama i izvo|e-we prikrivenih operacija na doma}emterenu. Grupa V se koristi za antitero-risti~ke akcije. Ima oko 800 pripadni-ka i poznata je kao SAT 81 Gultor.

Pripadnici Kopassusa biraju se izjedinica kopnenih snaga. Moraju da za-dovoqe o{tre psiho-fizi~ke kriteriju-me i ideolo{ku opredeqenost. Wihovaobuka traje devet meseci, a te`i{te jena fizi~koj pripremqenosti kandidata.Na kraju te faze testiraju se sposobno-sti i ve{tine vojnika tokom sedmodnev-nog mar{a od 380 kilometara uz mini-malne zalihe, na planinskom i xunglompokrivenom terenu indonezijskih ostvra.Samo 15 do 17 odsto kandidata uspevada prebrodi tu „paklenu nedequ”. Tek po-sle toga postaju pripadnici Kopassusa.

Obuka vojnika u vojni~kim ve{ti-nama i borbenim specijalnostima na-stavqa se dolaskom u jedinicu. Najboqipojedinci tokom vi{egodi{we obukeprofesionalni vrhunac dosti`u akouspe{no zavr{e obave{tajne, specija-listi~ke i antiteroristi~ke kurseve. Ta-da se ukqu~uju u sastav operativnih gru-pa IV i V, odnosno postaju pripadniciSandi Yudha i SAT 81 Gultora. Zbog vr-hunske obu~enosti i osposobqenosti,pripadnici tih sastava, ubrajaju se unajboqe specijalce jugoisto~ne Azije.Oni besprekorno ga|aju iz razli~itihoru`ja u svim uslovima, imaju zavr{ene kurseve za snajperiste iblisku borbu uz upotrebu hladnog oru`ja, zatim, poznaju razli~itesisteme veza, uspe{no izvode HALO/HAHO padobranske skokove,upotrebqavaju eksploziv, te barataju brojnim tehnikama ru{ewa irazminirawa. Uve`bani su za orijentaciju i pre`ivqavawe u pri-rodi, savladavawe prirodnih prepreka, razli~ite obave{tajnetehnike, ali psiholo{ko ratovawe.

KOPASKA Kopaska ili Komando Pasukan Katak jeste specijalna jedinica

pomorskih diverzanata, u sastavu ratne mornarice. Wena je pa-rola „tan hana wighna tan sirna“, {to u slobodnom prevodu sa in-done`anskog jezika zna~i da ne postoji prepreka koja se na mo`e

svladati. Taj sastav formiran je 31.marta 1962. godine, kako bi akcijamapomogao ratnu kampawu i operacije kojeje Indonezija tada izvodila na Papui.

U najva`nije zadatke Kopaske ubra-jaju se podvodne pomorske akcije sa na-padima na protivni~ka ratna plovila ipomorske baze, uni{tavawe podvodnihinstalacija, izvi|awe pod vodom i kon-trola podmorja, pripremawe akvatorijai desantnih prostora za amfibijskeoperacije, ali i antiteroristi~ke ope-racije. Na razvoj i takti~ko oblikovawejedinice Kopaska uticao je model takti~-ke upotrebe ameri~kih timova za pod-vodno ru{ewe UDT – Underwater Demoli-tion Teams i mornari~ki SEAL timovi.Svake godine po nekoliko ~lanova jedi-nice Kopaske upu}uje se u Kolorado u Ka-liforniji i Norfolk u Virxiniji, gde sezajedni~ki obu~avaju sa SEAL timovima.

Kandidati za tu specijalnu jedini-cu moraju biti mla|i od 30 godina, u iz-vrsnoj psiho-fizi~koj kondiciji i pri-padati iskqu~ivo jedinicama vida rat-ne mornarice. Obuku izvode u specijal-nom centru za obuku, traje sedam nede-qa i podeqena je u ~etiri faze – pove-}awe psiho-fizi~ke snage i izdr`qivo-sti, osnovna podvodna obuka, obuka urazli~itim vojni~kim ve{tinama i pa-dobranska obuka.

Najte`a i najselektivnija jeste pr-va faza obuke, u kojoj se kandidati izla-`u neprestanom psihi~kom pritisku ifizi~kim naporima, koji ih dovode dokrajwih granica izdr`qivosti. Tako|eizvode dugotrajne mar{eve pod punomratnom opremom od 30 kilograma, tr~ena duge staze, rade sklekove u velikombroju serija, zgibove, te plivaju na dugestaze, kako bi unapredili fizi~ku sna-gu. Sve se to odvija u nepredvi|enim ineredovnim terminima, uz hroni~ni ne-dostatak sna, {to pove}ava psihi~kipritisak kome su vojnici izlo`eni.

Ostale faze obuke obuhvataju spe-cijalisti~ka uve`bavawa sli~na onimakoja se primewuje u ostalim specijalnimjedinicama indonezijskih oru`anih sna-ga – borbeno plivawe, izlazak iz pod-mornice kroz torpednu cev, dugotrajneborbene patrole LRCP-Long Range Com-bat Patrol, tehnike bliske borbe na otvo-renom i zatvorenom prostoru, ubaciva-we iza neprijateqskih linija. Pado-

branska obuka obuhvata osnovni i napredni kurs, na kome se uve-`bavaju dnevni i no}ni skokovi s doskokom na tlo i u vodu, HA-LO/HAHO skokovi i napredni kurs pre`ivqavawa.

Jedinica mornari~kih diverzanata Kopaska broji oko 300pripadnika. ^ine je dve operativne grupe, koje se nalaze pod ko-mandama Isto~ne i Zapadne flote. Prva operativna grupa je u Xa-karti u nadle`nosti Zapadne, a Druga u pomorskoj bazi u Suraba-ji, na isto~nom kraju ostrva Jave, kojom komanduje Isto~na flota.Svaka operativna grupa sastoji se od vi{e timova sa sedam ~lano-va, koji se sastavqaju na osnovu zahteva specifi~nih zadataka. UzKomandu i minimalnu rezervu, maksimalni broj borbenih timova uoperativnoj grupi je 20.

Blagoje NI^I]

67

LAVIRINT KOPNA U MORURepublika Indonezija najve}a je ostrvska

dr`ava na svetu, razasuta na oko 18.000 ostrvarazli~ite veli~ine. ^etvrta je dr`ava po brojustanovnika – vi{e od 240 miliona, posle Kine,Indije i SAD, a petnaesta po veli~ini dr`avneteritorije. Indonezija predstavqa najmnogoqud-niju islamsku dr`avu na svetu. Sme{tena u ekva-torijalnom pojasu, prote`e se 1.800 kilometa-ra pravcem sever-jug i oko 5.100 kilometara is-tok-zapad. Wen veliki prostor, pravi lavirintkopna u moru, bogat je prirodnim resursima, po-sebno rezervama nafte i prirodnog gasa.

NAORU@AWE I OPREMANaoru`awe i oprema koju koriste pripad-

nici elitnih indonezijskih specijalnih jedinicaKopassusa i Kopaske ne razlikuje se od oru`ja iopreme kojom su opremqene sli~ni sastavi u sve-tu. Osim razli~itog vatrenog i hladnog oru`ja,specijalci Indonezije su uve`bani da izra|uju iupotrebqavaju tradicionalna oru`ja domoroda-ca iz tog dela sveta.

Borbeni arsenal pripadnika obuhvata pi-{toqe i revolvere iz porodica SIG-Sauer, Ber-reta, Browning, Colt, Walther i Glock, zatim, polu-automatsko oru`je CZ-Scorpion, Uzi, Daewoo K-7,Pindad SS-1/SS-2, AK-47, Steyer Aug A1/A2,M16A2, te snajperske pu{ke Pindad SPR-1, SIG-Sauer SG 550, H&K G3 Sniper, Galil Sniper i Re-mington 700.

Sastavi Kopassusa i Kopaski opremqeni suronila~kom opremom zatvorenog kruga disawaSCUBA, za{titnim {lemovima PRO-TEC, borbe-nim no`evima Carl Schlieper, juri{nim gumenim~amcima Avon Sea Inflatable i Zodiac, al ii mor-skim skuterima i ostalom mornari~kom ronila~-kom opremom renomiranih svetskih proizvo|a~aDrager, Spero, Oxydive, Farallon, Rubber.

MERIDIJANI

Na Brdu kod Krawa krajem januara odr`ana je konfe-rencija direktora za odbrambenu politiku ~lanica Evropskeunije (EU) na kojoj su u~estvovali i ~lanovi sekretarijata Sa-veta Evrope i Vojnog komiteta EU.

Te`i{te u raspravi funkcionera EU za odbrambenu po-litiku bili su problemi u odvijawu operacija EU na Balkanu iAfrici, razvoj vojni~kih mogu}nosti EU za u~e{}e u budu}immisijama, efikasnije anga`ovawe Evropske odbrambene agen-cije i strategijsko partnerstvo EU sa drugim me|unarodnimorganizacijama UN, Nato i Mediteranski dijalog.

Priprema Blagoje NI^I]

Kopnena vojska Rusije }e, prema zvani~-nom saop{tewu Komande KoV-a, u 2008. do-biti novu borbenu tehniku, dovoqnu za opre-mawe osam oklopnih bataqona. Novimoklopnim transporterima tipa BTR bi}e na-oru`ano pet bataqona, jedan sa transporte-rima BMP, a dva tenkovima T-90.

Pored ovih sredstava, planirana jenabavka preko 4.000 automobila razli~i-tih namena. Osim uvo|ewa nove tehnike, ujedinice KoV-a dolazi i preko 500 razli-~itih modernizovanih artiqerijskih i ra-ketnih sistema.

Prema planu Komande KoV, u perioduod 2008. do 2010, raketne i artiqerijskejedinice iz wihovog sastava bi}e opremqe-ne sa vi{e od 100 razli~itih raketnih iartiqerijskih i 50 protivtenkovskih raket-nih sistema.

Predsta-vqawe dostignu-tog nivoa tran-sformacije ma-kedonske armijei mogu}nosti voj-ne saradwe ci-qevi su posetemakedonske voj-ne delegacijeSAD, koju je predvodio na~elnik General{ta-ba general Miroslav Stojanovski.

Makedonska delegacija, iako u zvani~-noj poseti Nacionalnoj gardi Vermonta i we-nim institucijama, Centru za obuku, Vojnomuniverzitetu, vazduhoplovnom vingu i Zdru-`enoj komandi, ostvarila je i druge kontakte.

Generala Stojanovskog primio je guver-ner Vermonta i zamenik komandanta KoVSAD general Ri~ard Kodi, sa kojima su vo|e-ni razgovori o pomo}i makedonskoj armiji uoblasti vojnog zakonodavstva, {kolovawakadra, pripremi jedinica za me|unarodnemisije i primeni savremenih standarda u or-ganizaciji Ministarstva odbrane i General-{taba.

Izraelska mornarica je krajem pro{le godine pri-mila prvi od sedam brzih patrolnih brodova, ~ime je za-po~eta realizacija plana dvostrukog pove}awa priobal-nih obrambenih kapaciteta do 2009. godine. Nabavkabrodova ugovorena je jo{ u januaru 2006, kao kombinova-ni ameri~ki vojni izvozni program i program izraelskogministarstva odbrane.

Nabavka novih brodova ukqu~uje ~etiri patrolnabroda Super Dvora Mk III firme Israel Aerospace Industries itri brza patrolna broda klase Shaldag (poznate pod ime-

nom Kingfisher) firme Israel Shipyards. Za finansirawe ovog projekta bi}e utro{eno oko 35miliona dolara, od ~ega 54 posto ili 19 miliona dolara pokrivaju sredstva iz ameri~kogvojnog programa, a preostali deo finansira se iz nacionalnih fondova.

Nabavkom novih patrolnih brodova oja~ava se postoje}a flota od osam brzih patrol-nih brodova.

15. februar 2008.68

NOVA TEHNIKA U JEDINICAMA KOPNENE VOJSKE RUSIJE

POLITIKU EVROPSKE UNIJE

Suo~eno sa problemima u sprovo|ewuoperacija u Iraku i Avganistanu, Ratno vazdu-hoplovstvo SAD sve vi{e pribegava upotrebibespilotnih aviona, pogotovu na zadacima iz-vi|awa i sve ~e{}e bombardovawa delova te-ritorije pod kontrolom pobuwenika. Letilicetipa Predator, Global Hawk, Shadow i Raven za-bele`ile su, do sada, preko 500.000 ~asovanaleta, a samo u deset meseci 2007. wihovo ko-ri{}ewe je udvostru~eno.

Upotreba bespilotnih letilica uticala je na pove}awe broja dobro pripremqenihoperatora, pa je za samo posledwa tri meseca pro{le godine 120 pilota upu}eno na pri-premu za upravqawe ovim aparatima. U Iraku SAD raspola`u sa 361 bespilotnom letili-com, koje su u 2007. imale vi{e od 300.000 ~asova naleta, dok u Avganistanu letilice tipaPredator mese~no bele`e vi{e od 3.500 ~asova naleta.

IZRAEL JA^A FLOTU PATROLNIH BRODOVA

KONFERENCIJA DIREKTORA ZA ODBRAMBENU

SAD POVE]AVA KORI[]EWE BESPILOTNIH AVIONA

Iznad {ireg prostora Istre i Kvarnera, nedavnoje izvedena zajedni~ka ve`ba hrvatskog i italijanskogvazduhoplovstva pod nazivom „Istrian wings 07”. Ve`ba jeposlu`ila za uve`bavawe pilota dve susedne zemqe uza{titi vazdu{nog prostora iznad Jadrana i {ire.Te`i{te je bilo na za{titi vazdu{nog prostora,pronala`ewu ciqeva na malim visinama i letovima uformaciji koje ~ine svakodnevicu ̀ ivota i rada pilota.

Sa hrvatske strane na ve`bi su bili anga`ovani piloti iz 22. eskadrile borbenihaviona, na MiG-ovima 21 i, prema ocenama me|unarodnih posmatra~a ve`be, pokazali sustru~nost, profesionalnost i stekli va`no prakti~no iskustvo letewa avionima tipa F-16,koji je i kandidat u programu nabavke novog lovca bombardera za potrebe modernizacijehrvatskog RV. Sa italijanske strane, na ve`bi su u~estvovali piloti iz 23. eskadrile saavionima F-16A.

VE@BA HRVATSKOG I ITALIJANSKOG VAZDUHOPLOVSTVA

VOJNA SARADWA SAD......I MAKEDONIJE

69

Pi{eAleksandar RADI]

Okolnosti su nametnule ruski faktor kao dominantan u stvarawu globalne atmosfere na po~etku ove godine. Posleradikalnih izjava ~elnikaoru`anih snagaRusije da se ne}e libiti da nuklearnim oru`ejm branesuverenitet i interese dr`ave, ruskipredsednik li~no se pobrinuo da urbi et orbi saznakako vidi budu}nost Ruske Federacijei odnose premadrugim silama u kontekstu novograta za resurse.

U

RAT ZA RESURSE

D

N

govoru ~lanovima dr`avnog saveta, koji ~ini oko750 zvani~nika, i „ostatku“ planete, u direktnomtelevizijskom prenosu, Vladmir Putin rekao je da

Kremq ne ̀ eli da vidi {irewe Natoa u smeru istoka ida to smatra ugro`avawem dr`avnih interesa. „U su-{tini, re~ je o ̀ estokoj borbi za resurse, naro~ito zagas i naftu. U tom kontekstu raste interesovawe premaRusiji i wenim resursima“, naveo je ruski predsednik.Bez razgovora u rukavicama iz Moskve je poru~eno da}e se prihvatiti izazov i da }e ruski resursi biti bra-weni svim sredstvima.

Definisani su koraci koje Ruska Federacija tre-ba da preduzme kako bi osna`ila, a time i za{titilesebe i saveznike. Putinova vizija ruske budu}nosti, uulozi vode}e sile, oslawa se na modernizaciju dr`aveu svim oblastima – od industrije do odbrane, zatim narast `ivotnog standarda kako bi se prevazi{le posle-dice tranzicionog perioda – Putin ne `eli bogatu Ru-siju u kojoj `ive siroma{ni qudi. U ratu za resursesnaga dr`ave se sada prepoznaje kao poluga koja }e ot-kloniti rizike i omogu}iti Rusima afirmaciju vlasti-tih interesa. Dostignu}a se sada ne pokazuju na para-dama pred kremaqskim zvani~nicima ve} preciznimbrojkama o rastu nacionalnog dohotka, koji je u pro-{loj godini iznosio izuzetno solidnih 8,1 odsto.

ugovi su smaweni, industrija se brzo razvija, sta-novnici vi{e tro{e. To su novi elementi za pro-cenu ruskih mogu}nosti da se izbore sa izazovom

konkurentskih sila. Putin smatra da u toj trci nema za-ustavqawa i zato planove za budu}nost svodi na stavda Rusija „nema izbora“ ve} mora iskoristiti {ansuza dostizawe liderske pozicije u privredi i socijal-nom razvoju i ja~awu bezbednosti.

„Rusija treba da postane najprivla~nija zemqaza `ivot”, rekao je Putin, izraziv{i uverewe da je tomogu}e uz pove}awe blagostawa qudi. Takva razmi{qa-wa dokaz su da su ruski vladari izvukli pouke iz isto-rije hladnog rata, koji su izgubili zbog nesrazmere iz-me|u standarda populacije i tro{kova oru`anih snagau svekolikom zahvatu, po~ev{i od redovnih rashoda zaplate i obuku, preko ulagawa u razvoj novih tehnolo-{kih re{ewa i masovne proizvodwe sredstava ratnetehnike. Umno`avawem divizija, broja tenkova na de-setine hiqada, borbenih aviona na hiqade, stari vla-dari crvenog Kremqa stvorili su sliku mo}i, koja sepreko no}i pretvorila u tranzicioni ko{mar.

Stvarni konflikti sa pobuwenicima u grani~nimoblastima nekada{we sovjetske dr`ave pokazali su daoru`ana sila ne mo`e da re{i krize, koje su podstak-nute ̀ eqom malih naroda da se okoriste slabo{}u ve-like sile. Rusi su zaustavili rasulo, doveli granice ured i sada ulaze u novi period obnovqene mo}i, osna-`eni uverewem da se rat za resurse mo`e dobiti samosredstvima kojima su razvijene zemqe, svrstane u evro-atlantski savez, skr{ile komunisti~ki blok – snagomekonomije uz podmirene potrebe naroda.

Zato se Putin, u obra}awu dr`avnom savetu, ba-vio kvalitetom `ivota, a kao vitalna dostignu}a po-stavio je produ`etak `ivotnog veka, rast populacije ipove}awe udela sredwe klase u strukturi dru{tva. To}e biti polazna osnova za ulazak u rat za resurse kojiRusi moraju dobiti. Jer ako stvari krenu nizbrdo, ma-wak populacije, rasute na {estini teritorije planete,dove{}e dr`avu do propasti.

Na kra}i rok, crta koja se povla~i pred prodo-rom Natoa vodi kroz granice nekada{weg Var-{avskog pakta – Rusi su se ve} odrekli bra}e Slo-

vena od Severnog do Jadranskog mora, ali ne}e dozvo-liti da se Nato pro{iri na prostor nekada{wegSSSR. Da misle ozbiqno i da znaju kako }e se branitipoliti~kim merama, pokazalo se u Ukrajinskom parla-mentu, u kojem su se proruske snage otvoreno postavilekao prepreka ubrzanom ulasku Ukrajine u ~lanstvo Na-toa. Tim – predsednik–premijer–predsednik Parlamen-ta obratio se 15. januara Briselu, sa predlogom da seUkrajini ve} na samitu u Bukure{tu pru`i prilika dapotpi{e plan ulaska u evroatlantski savez. U Parla-mentu su nai{li na poslani~ki `ivi zid protivnikapolitike vode}ih li~nosti dr`ave, koji su se odlu~iliza blokadu rada zakonodavne vlasti. U Ukrajini senadmetawe za Nato i protiv wega tek zahuktava. Mo-skva u tome ne}e biti pasivni posmatra~ i bli`i setrenutak kada }e otvoreno da zatra`i od Ukrajinacada ne u|u u Nato.

U Moskvi vide razloge za nezadovoqstvo nastav-kom priprema za razme{taj elemenata antiraketnog{tita u Poqskoj i ̂ e{koj. Putin ima dva pristupa u od-nosu na taj problem – politi~ke mere usmerene su na„uveravawe“ prebega iz Var{avskog pakta da ne posta-nu doma}ini ameri~kim poslugama raketnih i radar-skih sistema, a aktivne protivmere – na razvoj novihoru`ja koja }e mo}i da obesmisle antiraketni {tit.Na taj na~in, uz relativno skromne tro{kove, ruskeoru`ane snage mo}i }e da stvore pouzdan odgovor. Od-nos cena–efikasnost Putin sasvim o~igledno smatraza vrlo va`an u proceni polo`aja Ruske Federacije unovim globalnim odnosima – on se distancirao od ula-ska u novu trku u naoru`awu, koju smatra razornom ipogubnu za rusku privredu, jer i pored toga {to je u ra-stu, ne mo`e da prati porast odbrambenih buxeta SADi vode}ih saveznika. Zato ruski planovi moraju da sekoncentri{u na prioritetne razvojne programe u od-brambenoj industriji, koji }e otkloniti glavne poten-cijalne izvore ugro`avawa bezbednosti.

Drugi na~in za odgovor Moskve izazovu Natoapredstavqa stvarawe novog kruga strate{kog partner-stva na istoku – sa Kinom i Indijom. Te dr`ave, koje sutradicionalno takmaci u svom regionu, shvatile su dase u globalnim odnosima moraju udru`iti sa Rusijomkao politi~kim i tehnolo{kim sto`erom, za stvarawenovog isto~nog bloka.

P A R A L E L E

Z

15. februar 2008.

Velika popularnost, zanimqivatematika i vizuelnadopadqivost koju imaju malefigure na tabli za igrawe,doprinele su da i u na{ojzemqi postoje igra~i strategije„Flames Of War”. Za jednu„armiju” potrebno je izdvojitinekoliko stotina evra, alipa`qivijim izborom ikalkulisawem na {tetu snage,mo`ete i za mawe od 200 evraprikupiti lepu i sasvim„upotrebqivu armiju”.

Za prose~nog poznavaoca stonih strategija nije nepoznatoime „Flames Of War”, ali sam siguran da {iroj javnosti nedo-staju informacije. Re~ je o proizvodu koji nam dolazi sa No-vog Zelanda iz kompanije Battlefront Miniatures Ltd. Pre ne{to

vi{e od godinu dana iza{lo je i drugo izdawe kwige pravila, a ume|uvremenu i poprili~an broj dodatnih kwiga pravila.

Igra pokriva Drugi svetski rat, a zbog ravnopravnosti po-stoje tri perioda – prvi je od 1939. do kraja 1941. godine, drugiod 1942. do kraja 1943, i naravno, tre}i od 1944. do 1945. godi-ne. Armije iz jednog perioda ne mogu se koristiti protiv armija iznekog drugog perioda. Tako|e, na {tetu autenti~nosti prepravqenaje i snaga nekih armija kako bi bila {to ve}a ravnopravnost. Dato nije ura|eno verovatno niko ne bi igrao sa italijanskim jedi-nicama, nego bi ve}ina koristila nema~ke tenkove.

INVESTICIJA„Armije” su organizovane po principu vodova – pe{adijske

jedinice predstavqene su sa nekoliko postoqa za tri ili vi{efigura, u zavisnosti od vrste jedinice. Figure su u srazmeri1:100, ali je vazdu{na podr{ka predstavqena u razmeri 1:144.Treba re}i i to da figure koje prodaje kompanija Battlefront nema-ju ba{ vrhunske detaqe, ali ni cena nije preterano popularna. I

SIMULACIJE

D OD O P A D Q I V O S T P A D Q I V O S T M AM A L I HL I H F IF I GG UU RR AA

S t o n a s t r a t e g i j a „ F l a m e s O f W a r “

70

verovatno }e svako od vas ko bude~itao ovaj tekst pomisliti: Ako jetako lo{e, za{to gubiti vreme i no-vac.

Velika popularnost, zanimqi-va tematika i vizuelna dopadqivostkoju imaju male figure na tabli zaigrawe doprinele su da i u na{oj ze-mqi postoje igra~i. Za jednu „armi-ju“ potrebno je izdvojiti nekolikostotina evra, ali se pa`qivijim iz-borom i kalkulisawem na {tetu sna-ge, mo`e i za mawe od 200 evra sa-kupiti lepa i sasvim „upotrebqivaarmija“. Dodatna u{teda je kupovi-na gotovog kompleta koji, na primer,iznosi 150 evra za italijansku ar-miju od 1.500 poena, {to je stan-dardno za turnire.

Nedostatke koji su namerno na-pravqeni u pravilima ~esto ispra-vqaju organizatori turnira, na koji-ma dobijate dodatne poene za isto-rijsku autenti~nost. Na sre}u, u svimkwigama koje je Battlefront publikovaopostoji i obiqe informacija o ozna-kama na vozilima, pa vam bar to ne-}e predstavqati problem.

KOCKOM ODRE\ENI POTEZI

Sistem po kome je osmi{qenaova strategija je jednostavan i igra~inaizmeni~no igraju svoje poteze. Ko-riste se i sasvim obi~ne {estostra-ne kocke kojih ~ak nije ni potrebnoimati u ve}em broju. Naime, ukoliko„pucate“ iz tenka koji ima tri mitra-qeza bacate samo kocke od jednog mi-traqeza, a za svaki naredni dodajetepo jo{ jednu kocku. U ovom primeruverovatno bi trebalo da bacite petkockica.

Jedna od „inovacija“ koju }eteovde sresti je da, u zavisnosti odutreniranosti, odnosno iskustva, je-

dinice koju ga|ate, morate imati ve-}i ili mawi broj na kocki. Pravilapodrazumevaju da se iskusnije jedi-nice vi{e kriju i da ih je zato te`epogoditi. Sli~no je i ako ga|ate ar-tiqerijom, a imate samo dva arti-qerijska oru|a. Potrebno je, ako po-godite va{u metu, da ponovo ga|atejer su vam, zapravo, {anse za pogo-dak mawe. Naravno, na osam arti-qerijskih oru|a imate mogu}nostida, ako kojim slu~ajem proma{ite,ponovo ga|ate.

Svaka nacija ima i svoje herojekoje u odre|enim slu~ajevima mo`eteimati u svojim armijama. Neki suistorijske li~nosti, a neki su izmi-{qeni.

PRAVILADrugo izdawe pravila Flames Of

War, a i kwige koje su u me|uvremenuobjavqene ne pokrivaju prvi deo, tojest period do 1942. godine. Kwiga„Ostfront” pokriva ruske, nema~ke,italijanske, finske, ma|arske i ru-munske armije na Isto~nom frontu.Sem toga, u kwizi postoje ruski al-fabet i mali re~nik vojnih pojmovaza svaku naciju. „Afrika” je kwiga kojapokriva de{avawa u severnoj Afri-ci, ali i Italiji, „Festung Europa” –kraj rata u Evropi, Crvenu armiju iostale u~esnike, zatim, „D Minusi 1”– padobrance i savezni~ke pado-bransko-desantne snage pred iskr-cavawe u Normandiji, „D-Day” –pravila za iskrcavawe na pla`u,borbe za oslobo|ewe Francuske, a„Bloody Omaha” – nema~ku i ameri~-ku pe{adiju 6. juna 1944, te „Villers-Bocage” – nema~ke i britanskeoklopne snage 13. jun 1944. godine.Kao {to se mo`e primetiti, nedo-staju informacije o borbama na Pa-cifiku, ali se pretpostavqa da }euskoro iza}i i kwiga koja obra|ujetu tematiku.

Na stranici http://www.flamesof-war.com mo`ete prona}i dosta in-formacija, ali nemojte da budete iz-nena|eni i brojem ostalih mesta naInternetu koje imaju obave{tewa ifotografije o ovoj strategiji.

Proizvo|a~ Battlefront MiniaturesLtd. ponudio je, u saradwi sa nekoli-ko drugih kompanija, proizvode poputkompleta boja za odre|ene armije, teprate}i materijal, objekte i marke-re koji se koriste u igri.

Ako se kojim slu~ajem odlu~ite dava{e vreme i novac investirate uovu igru, ima}ete mnogo suigra~a iqubiteqa u svetu ali i kod nas u ne-kim klubovima u Beogradu, Zrewani-nu, Novom Sadu.

Igor VASIQEVI]

71

Ovaj veliki sveti-teq je bio episkop u Mag-neziji, a u vreme svogstradawa za veru imao je113 godina. Tokom vlada-vine cara Septimija Se-vera po~eo je stra{anprogon hri{}ana. Mudrii hrabri starac, sve{te-nik Haralampije nije sekrio od progoniteqa ne-go je slobodno i javnopropovedao veru Hristo-vu. Mnoge nevernike jepreobratio i priveohri{}anstvu. ^ak i care-vu }erku Galinu.

Kada su ga zarobili, dostojanstveno je podnosio sve mukena koje su ga stavili. ^ak su mu i `ivom ko`u odrali. Tek tada seobratio carskim vojnicima: „Hvala vam bra}o zato {to ostru-gav{i moje staro telo, vi obnoviste duh moj za novi ve~ni ̀ ivot.“Malo potom su ga izveli na gubili{te. Starac se i tamo Bogu mo-lio za sve qude, wihovo zdravqe, blagostawe i spasewe. I dok jepored wega stajao xelat govorio je: „Gospode, ti zna{ da su qudimeso i krv; oprosti im grehe i izlij blagodet Tvoju na sve!“.

Posle molitve ispustio je du{u pre nego {to se xelatovma~ spustio na wegov vrat. To se dogodilo 202. godine, a car-ska k}i Galina uzela je wegovo telo i ~asno ga sahranila.

GLAVNE HRI[]ANSKE VRLINE1. SMERNOST2. DARE@QIVOST3. ^ISTOTA MORALNA – CELOMUDRENOST4. ^OVEKOQUBQE – MILOSR\E5. UZDR@QIVOST6. KROTOST – TRPEQIVOST7. REVNOST U VERI I MOLITVI

Nasuprot VRLINI stoji GREHGLAVNI (SMRTNI) GRESI1. GORDOST2. SREBROQUBQE3. RAZVRAT – NE^ISTOTA – BLUD4. ZAVIST5. NEUMERENOST U JELU I PI]U – LAKOMOST,

PIJANSTVO6. GNEV7. O^AJAWE U LEWOSTI I NEMARNOST

PREMA SVOM VE^NOM SPASEWU

15. februar 2008.72

DUHOVNOST

„A{ta ako niko ne vidi? I niko ni{ta ne sazna“ – zaintereso-vao se mali Hans pomalo onespokojeno, i uporno.

„Tada, dete moje - tim pre.“„Za{to tada tim pre?“„Zato {to si ti tada sasvim sam; mora{ sam da donese{ odluku

i sam da ponese{ odgovornost.“„[ta je to odgovornost?“Kako da ti objasnim mali{anu, tako da on ne samo shvati, nego

i srcem prihvati odgovornost, kako bi `iveo i radio prema wenimna~elima? Kako da u wemu probudim ose}awe odgovornosti, a daono nikada ne i{~ezne, da nikada ne zadrema? U protivnom slu~aju,mora}emo mi, roditeqi i vaspita~i, odgovarati za neodgovornostbudu}eg nara{taja...

Gle: svet oko nas je jedno ogromno jedinstvo gde je sve uzajamnopovezano. Oblaci nam donose ki{u, ki{a puni reke, reke svoje vo-de donose prema moru, a more umiva sav zemni {ar. Daleko sunceosve{tava svaki kut i {aqe nam toplinu, sjaj i radosne dane. To seisto doga|a i sa nama, qudima: mi smo svi spleteni u veliku i pre-divnu tkaninu sveta, da bismo u~inili taj svet, i pre svega, nas sa-me, jo{ lep{im i savr{enijim. Divna su dela zemna, gde je sve pove-zano `ivom vezom i gde se svako delawe, a tako|e i svako nedela-we, neprimetno iskazuje na svemu ostalom. Danas nisi pomogao ~o-veku u nesre}i; sutra se on obesio u o~ajawu i u~inio ne{to ru`no,pa u tamnicu, wegova deca gladuju, kradu, postaju r|avi qudi. Da, ta-ko je to; mi smo svi jedinstveni –- mi podr`avamo jedan drugoga, mizajedno stojimo i zajedno padamo. Svako od nas, naravno, mo`e dazatvori o~i, da sledi li~nu korist i da glumata nezavisnog sre}ni-ka; ali nesre}a od toga ne}e biti mawa, nego pre ve}a: onaj unesre-}eni se quti, potiskuje ose}awe povre|enosti i predaje se vlastizavisti i osvete...

Na taj na~in, svako od nas mo`e se uporediti sa ~esticom ra-dijuma koji neprestano {aqe zrake u spoqa{wi svet. Na taj na~inmi mo`emo da otrujemo i o{tetimo vazduh zajedni~kog `ivota ili daga o~istimo i ozdravimo, u zavisnosti od toga kakve zrake {aqemo:zle ili dobre. Ovde svako od nas treba da bira: da promisli, da iz-vaga sve, da se odlu~i. [ta ho}e{ da postane{: trova~ i {tetnik ilipravedan i dobar ~ovek? Ho}e{ li da ru{i{ ili da gradi{? Dapqa~ka{ ili da slu`i{? Da mrzi{ ili da voli{? Prema tome, mo-ra{ da pripremi{ svoju du{u, svoje srce, svoju voqu, svoje misli. Ta-da mo`e{ biti siguran: ono {to izabere{ i {ta u~ini{ u du{i, to}e{ tvoriti i vani. Tvoje srce }e se ispoqiti tvojim postupcima; i~ak i tada kada to „niko ne vidi“, o tome }e svi ipak znati. Dakle, timora{ da stoji{ iza svakog od svojih re{ewa, iza svakog postupka,da bude{ u wemu srcem i voqom, da ga zasnuje{ i da ga za{titi{. Osvakom svom postupku mora{ da ima{ pravu re~: „U~inio sam to, jasam stvarala~ki uzrok tog dela, ja prihvatam na sebe sve wegove do-bre i r|ave posledice.“ To upravo i jeste odgovornost: ti odgovara{pred Gospodom na Nebesima i pred qudima na zemqi, i ne uklawa{se od wega. Samo pla{qivac izvrdava; samo lopu`a poku{ava da sestavi u stranu. Pravednik odgovara za svoj postupak smatraju}i ganajboqim mogu}im i izvr{avaju}i ga kao iskreno `eqen. On zna daje hteo postupiti dobro, da se sam odlu~io na takav postupak, da setrudio predvideti wegove mogu}e posledice, i zato se ne pla{i.

Jo{ jedna stvar, de~ko: svi dobri qudi koji umeju da vole, kojistvaraju i slu`e, na posebit, svojstven na~in odnose se jedan premadrugome: oni lako prepoznaju jedni druge i brzo ose}aju uzajamno po-verewe, tako da delaju zajedni~ki sara|uju}i. Oni se spli}u u jednu`ivu tkaninu koja ih sve obuhvata, da je oja~aju i samim tim iskreno iverno poslu`e stvari Boga na zemqi. Zna{ li po ~emu oni prepozna-ju jedan drugoga? Po ose}awu velike odgovornosti.

„Ako delam potpuno usamqen i niko me ne vidi, da li i tada sa-ra|ujem sa vaqanim qudima?“

„Da, dete moje. Tako i jest. Ja ve} vidim: ti si me pravilno raz-umeo... Ti si odista dete Bo`ije i nosi{ u srcu svom `ivo CarstvoBo`ije.“

Ivan A. IQINIz kwige „Pred buktavim zagonetkama gospodwim”

Svetigora, Cetiwe 2001.

R A Z M I [ Q A W A O S T V A R I M A O B I ^ N I M

ODGOVORNOST V E R S K I PP R A Z N I C I15-29. februar

Pravoslavni16. februar – Sveti Simeon i Ana21. februar – Sveti Sava Drugi arhiepiskop srpski23. februar – Sveti sve{tenomu~enik Haralampije24. februar – Sveti velikomu~enik \or|eKratovac26. februar – Sveti Simeon Miroto~ivi

SVETI SSVE [TEN OMU^ENIKHARALA MPIJE

73

KULTURAIZLO@BA U VOJNOM MUZEJU

DVA VEKAVOJNE UNIFORME

Povodom Dana dr`avnostiRepublike Srbije i Dana Vojske Srbijeu sredu 13. februara 2008. godine u GalerijiVojnog muzeja otvorena je izlo`ba „Dva veka vojne uniforme u Srbiji“.

Muzejskim eksponatima, pre svegauniformom, ali i umetni~kim slikamai naoru`awem prikazan je kontinuitetvojnog organizovawa u Srbiji od Prvogsrpskog ustanka do dana{wih dana.

Razli~iti uticaji evropskihdr`ava, ne samo na organizaciju srpskevojske, nego i na wen izgled, vrlo suuo~qivi i prepoznatqivi.

Istovremeno, prepoznatqive suizmene na uniformama kao rezultatsmena dinastija na vlasti ali ipoliti~kih sistema kroz koje su pro{li srpska dr`ava i wena vojska.

Izlo`ba }e biti otvorena mesecdana.

D. M.

U Privrednoj komori Beograda odr`ana je promocija kwige dr IlijePavlovi}a, Rt O{tro – Prevlaka u vremenu i prostoru, dela napisanog saciqem da se, po autorovim re~ima, bez politizacije utvrdi istina, osvetle~iwenice i prika`u autenti~na dokumenta o Boki Kotorskoj. Recenzent kwige,akademik Crnogorske akademije nauka Zoran Laki} ocenio je da je autoruporan i hrabar istra`iva~, koji je ovim radom u pravom trenutku doprineorazumevawu problema razgrani~ewa i spora izme|u Crne Gore i Hrvatske.Akademik Laki} smatra i da je rt O{tro delikatno pitawe, zato {to je ujednozanimqivo i nauci i politici.

Ovom kwigom, autor je poku{ao da sa stanovi{ta doma}eg i me|unarodnogprava doka`e da Prevlaka istorijski pripada Boki Kotorskoj, pa stoga i Crnoj Gori. Hronolo{ki prate}i podatke o sporazumima iz 19. i 20. veka,koji su se odnosili na pravac od rta O{tro do Kupica, Pavlovi} zakqu~uje da je ovaj prostor neodvojivi deo Crne Gore. Tako|e, smatra da }e kwiga ispuniti svoju svrhu ukoliko je budu koristili oni koji odlu~uju o razgrani~ewu ove povr{ine, zbog ~ega je i predlo`io da se prevede na neki od svetskih jezika.

Pukovnik Milan Komar, predsednik Udru`ewa Podmorni~ar, rekao je da jeovo „istoriografsko, edukativno i mobili{u}e delo, ujedno i su{tinsko zasudbinu i odbranu Boke Kotorske“.

Ilija Pavlovi} doktorirao je na Fakultetu politi~kih nauka u Beogradu iiz wegovog ranijeg nau~nog rada izdvajaju se doprinosi politi~koj teoriji,posebno shvatawima odnosa ve}ine i mawine u demokratiji. Uz to, autor je irada na temu veza izme|u Bokeqa i Ju`nih Slovena.

Nevena [UTI]

PROMOCIJA KWIGE RT O[TRO – PREVLAKAU VREMENU I PROSTORU

NI^IJI RTUdru`ewe Bokeqa u Beogradu i Udru`ewe gra|anaPodmorni~ar predstavili su kwigu dr Ilije Pavlovi}a, delo nameweno qubiteqima Boke Kotorske i pomorstva, koje tematizuje problem razgrani~ewa ovog spornog prostora

NOVI BROJ

VOJNO DELOPred ~itala~kom publikom nedavno se

na{ao i posledwi pro{logodi{wi brojVojnog dela. Vojnoj, ali i nau~noj javnostidonosi svojevrstan zbornik izvoda iz stru~nih radova polaznika 50. klase General{tabnog usavr{avawa[kole nacionalne odbrane. Prezentovanitekstovi presek su dostignu}a u reformiVojske Srbije i sistema odbrane. Na stranicama Vojnog dela mo`etepro~itati o razli~itim konceptimamenaxmenta odbrane, novim operativnimprocedurama, ali i bezbednosnimintegracijama na{e vojske i zemqe.

JUBILARNO IZDAWE

DOBROVOQA^KI GLASNIKUdru`ewe ratnih dobrovoqaca

1912–1918, wihovih potomaka ipo{tovalaca izdalo je jubilarni,trideseti broj Dobrovoqa~kog glasnika.On, najpre, donosi pri~u o odlikovawimakoja su u Kraqevini Srbije i Crne Goredodeqivana srpskim ratnimdobrovoqcima u balkanskim ratovima iPrvom svetskom ratu. U redovnimrubrikama Glasnika pi{e se o uzrocimamortaliteta kod Srba, svetom Savi, tepotomcima slavnih dobrovoqaca.Dobrovoqa~ki glasnik donosi i pri~u odobrovoqcima iz Ne{tina, ustani~komNevesiwu, ali i dobrovoqcimaKraqevine Jugoslavije u Aprilskom ratu1941. O rodoqubivim organizacijama,zapisima iz istorijskog kalendara iprikazu novih dobrovoqa~kih ~asopisa,tako|e se mo`e ~itati u novom brojuDobrovoqa~kog glasnika.

V. P.

Najlep{i poklon za 8. martKWIGE ZA DU[U I QUBAV1. @eni s qubavqu 300,002. Najlep{e qubavne pesme

na{ih pesnika 300,003. Najlep{e qubavne pesme

stranih pesnika 300,004. Najlep{a qubavna

pisma 300,005. Sto najlep{ih pesama

za decu 300,006. Komplet svih 5 kwiga 1.000,00

U cene ura~unata po{tarina.Uplata na `.r. 205-88021-59„LICEJ“, Bra}e Jerkovi} 69,11000 BeogradTel. 011/2460-426, 063/315-232

UDAR PO SVOJIM

74

U zavisnosti od

izvora, smatra se

da je od prijateqske

vatre, vojnog

eufemizma za vatreno

dejstvo po sopstvenim

ili savezni~kim

snagama, u drugom

svetskom ratu

stradalo od dva

do 12 odsto poginulih

U

FE

QT

ON

Pi{e dr Aleksandar MUTAVXI]

ameri~koj armiji se prijateqska vatra (Friendly Fire) defini{e kao „vatrenodejstvo iz prijateqskog oru`ja, koje rezultuje nepredvi|enom i nenamernomsmr}u ili rawavawem prijateqskih vojnika“. Britanska vojna terminologijakoristi izraz plavi po plavom (Blue on Blue), koji je nastao tokom hladnog ra-ta, kada su na manevrima trupe Natoa ozna~avane plavom, a Var{avskogpakta crvenom bojom.Mada se, samo po sebi, name}e pitawe kako bilo koja vrsta vatrenog udara

mo`e biti „prijateqska“, navedeni termin je usvojen kako bi se jasno definisalarazlika u odnosu na vatru neprijateqa. Ponekad nazvana i Fratricide (bratoubi-stvo) ili Amicide (ubistvo prijateqa), prijateqska vatra se deli na zadesnu i na-mernu. Prva je posledica proma{aja, dok potowa nastaje zbog pogre{ne identi-fikacije sopstvenih ili savezni~kih jedinica, vozila, letelica ili brodova i na-mernog vatrenog dejstva po wima, sa ube|ewem da je re~ o neprijatequ.

PRVI ZAPISI U SREDWEM VEKU Prve podaci o prijateqskoj vatri zapisani su u 15. stole}u, tokom Rata ru`a

u Engleskoj, kada su strelci, gre{kom, dejstvovali po sopstvenim jedinicama. Bitkakod Karansebe{a (grad u dana{woj Rumuniji) odigrala se 17. septembra 1788, iz-me|u dva dela austrijske vojske, koja je ukupno brojala oko 100.000 vojnika. Glavni-na snaga logorovala je oko samog grada, dok je izvidnica, koju su ~inili husari, usumrak pregazila reku u potrazi za turskom vojskom. Ne na{av{i Turke, kowanicisu kupili rakiju od me{tana i dobro se napili. Deo austrijske pe{adije je tako|epre{ao reku i, videv{i husare, zatra`io deo rakije za sebe, te je prvo izbilasva|a, pa potom prerasla u me|usobnu borbu. Odjednom je po~ela vika „Turci! Tur-ci!“, pa su, misle}i da dolazi neprijateq, kowanici i pe{adija pohitali nazadpreko reke, iako su oficiri vikali „Halt!“, sa `eqom da uspostave red, {to jeprotuma~eno kao „Alah!“, jer je u austrijskoj vojsci bilo Slovena, Italijana i Ma-|ara, od kojih velika ve}ina nije dobro znala nema~ki. ̂ uv{i povike „Turci!“ i vi-de}i da neka vojska juri{a preko reke, komandant artiqerije je naredio plotunskupaqbu, a potom je otpo~ela pucwava sa svih strana. Na kraju se cela vojska povuklai smatra se da su gubici iznosili skoro 10.000 poginulih i rawenih.

Vaterlo je zna~io kona~an poraz Napoleona, ali je malo poznato da je pru-ska artiqerija gre{kom ga|ala artiqerijske polo`aje svojih saveznika, Britana-ca, koji su nakon nekoliko plotuna i velikih gubitaka, uzvratili po Prusima.

UDAR PO SVOJIMTRUPAMA

P R I J A T E Q S K A V A T R A

15. februar 2008.

postavqen je za ministra vazduhoplovstva, iako ni{ta nije znao oavionima, ali je odmah zavr{io pilotsku {kolu i ve} 1930. pred-vodio dva prekookeanska leta eskadrile hidroaviona Savoia Mar-chetti S.55, prvo od Italije do Rio de @aneira u Brazilu, a potomod Rima do ^ikaga. U Italiji je postao nacionalni heroj i mar{alvazduhoplovstva. Me|utim, 1933. imenovan je za guvernera Libije,tada italijanske kolonije, {to mnogi smatraju Musolinijevim sra-~unatim potezom, kojim ga je uklonio iz Rima, gde mu je Balbo postaoopasan protivnik. Italo Balbo je 1938. godine bio jedini fa{i-sti~ki vo|a koji je zvani~no iskazao ̀ estoko protivqewe novousvo-jenim zakonima o rasi. Otvoren i `estokog jezika, on je bio i jedi-ni visoki rukovodilac koji je 1939. javno kritikovao spoqnu poli-tiku Il Ducea i savezni{tvo sa Hitlerom, tvrde}i da Italija trebada bude saveznik Velike Britanije. Pamte se wegove re~i upu}enefa{isti~kom vrhu: „Svi }ete vi zavr{iti ~iste}i cipele Nemci-ma!“ Poginuo je 28. juna 1940, prilikom sletawa kod Tobruka (lukau Libiji), kada je wegov avion Savoia Marchetti SM.79 oborila ita-lijanska PA artiqerija. Mada su nekoliko minuta pre wegovog sle-tawa britanski bombarderi izveli napad na Tobruk, SM.79 je bioavion vrlo karakteristi~ne siluete i uz to tromotorac, {to je udrugom svetskom ratu bila odlika italijanskih bombardera. Wego-va porodica i prijateqi su uvereni da je ubijen po Musolinijevomnare|ewu, a taj stav je potkrepqen i ~iwenicom da je Il Duce prili-kom kasnije posete Tobruku, odbio da poseti Balboov grob.

OSVETA MEHANI^ARAPrvi britanski pilot lovac koji je poginuo u drugom svetskom

ratu bio je Montagju Halton-Herop, ~iji su hariken 6. septembra1939. oborili spitfajeri koji su uzleteli sa drugog aerodroma. Utom tragi~nom incidentu oboren je i avion wegovog kolege FrenkaRouza, ali je on uspeo da pre`ivi.

Prva britanska podmornica koja je potopqena u tom ratu bi-la je HMS Oxley, koju je 10. septembra 1939. torpedirala podmor-nica HMS Triton. Britanski razara~ HMS St. Albans i minolovacHMS Seagull su 1942. potopili poqsku podmornicu Jastrzab, a 1944.godine u blizini L’Avra, britanski lovci-bombarderi, tipa tajfunraketnim zrnima i bombama dejstvuju po flotili Kraqevske mor-

narice, potapaju dva broda, a jedante{ko o{te}uju.

75

Posle legendarnog Roberta Lija, najpoznatiji general vojskeKonfederacije u ameri~kom gra|anskom ratu bio je Tomas Xekson,poznat po nadimku Stonewall (Kameni zid). Pobednik u prvoj i drugojbici kod Bul Rana, Antietama i Frederiksburga smatra se jednimod najdarovitijih vojnih komandanata u istoriji Amerike. Tokombitke kod ^anselorvila, vo|ene u aprilu i maju 1863, pogo|en jemetkom iz ju`wa~ke pu{ke, kada vojnici u no}noj zasedi nisu pre-poznali svoje oficire dok su na kowima obilazili jedinice. Zbognastale infekcije amputirana mu je ruka, a naknadna upala plu}aodvela ga je u smrt posle nekoliko dana. Wegov kraj predstavqalaje te`ak udarac za moral ju`waka, jer je bio nacionalni heroj, a uprilog tome idu re~i generala Lija, koji mu je, posle rawavawa, poli~nom sve{teniku, uputio pozdrav: „Prenesite generalu Xeksonumoje srda~ne pozdrave i recite mu da, ako je on izgubio svoju levuruku, ja sam izgubio svoju desnu“.

NEPRECIZNA ARTIQERIJAZadesna prijateqska vatra artiqerije vrlo ~esto se doga|a-

la u Prvom svetskom ratu. Francuski general Persen, artiqerij-ski ekspert, u svojoj kwizi Le massacre de notre infanterie 1914–1918(Masakr na{e pe{adije), tvrdi da prikupqeni izve{taji sa fron-ta govore o 75.000 poginulih francuskih vojnika koji su bili `r-tve neracionalne upotrebe i gre{aka sopstvene artiqerije. Budu-}i da francuski gubici u ratu iznose 4,950.000 vojnika, to pred-stavqa 1,5 odsto gubitaka. Primer namerne vatre jeste i no}ni ju-ri{ 50. pe{adijskog bataqona australijske vojske aprila 1918.godine na nema~ke rovove tokom bitke kod Vijer-Bretonea, kada subacili na stotine ru~nih bombi, ne znaju}i da su nedugo pre wiho-vog juri{a Britanci zaposeli neprijateqeve polo`aje. Sa drugestrane, 49. puk poqske artiqerije nema~ke vojske bio je poznat popodrugqivom nadimku „48. i po“, jer su granate ispaqene iz wiho-vih oru|a redovno podbacivale.

Na po~etku Drugog svetskog rata, francuska podmornica Sir-kuf (Surcouf) bila je najve}a podmornica na svetu i ~udo tada-{we tehnike. Juna 1940. godine bila je na remontu u lu-ci Brest, i po{to je pretila opasnost da je zarobenema~ke jedinice u prodoru, sa blokiranim kor-milom i jednim dizel-motorom otplo-vila je u britansku luku Plimut.Nakon poraza

Francuske, u strahu da bi se francuski ratni brodovi mogli pri-dru`iti vladi u Vi{iju, Britanci su silom preuzeli kontrolu nadsvim francuskim plovnim objektima u svojim lukama, a potom ihpredali mornarici Slobodne Francuske.

Posle zauzimawa arhipelaga Sen Pjer i Mikelon u bliziniWufaundlenda, koji je bio teritorija Francuske, Sirkuf je po~et-kom 1942. zaplovio na jug, prema Panamskom kanalu, pa su se pro-nosile glasine da }e u~estvovati u invaziji ostrva Martinik. Me|u-tim, 18. februara 1942. podmornica je nestala bez traga. Zvani~-na ameri~ko-francuska komisija je utvrdila da je Sirkuf potonuoposle no}nog sudara sa ameri~kim teretnim brodom. Me|utim, sa-mostalna francuska komisija, koja je posle izvesnog vremena pono-vo izvr{ila istragu, na{la je da su podmornicu potopili ameri~kiavioni, najverovatnije sa ube|ewem da je u pitawu nema~ki U-boot.

Italo Balbo je bio jedna od najpoznatijih li~nosti fa{isti~-ke Italije i verovatni naslednik Benita Musolinija. Godine 1926.

Tokom operacije Wikinger 1940. godine, avioni Luftvafe pota-paju jedan nema~ki razara~. U rano jutro 1. januara 1945. godine 900nema~kih lovaca je, u okviru operacije Bodenplatte, napalo savezni~-ke aerodrome, smatraju}i da }e, zbog proslave praznika, ve}ina avi-ona biti na zemqi. Zamisao je delimi~no uspela, ali su u povratkupretrpeli te{ke gubitke, jer je operacija izvedena u takvoj tajnostida ni posade nema~ke PAartiqerije nisu bile obave{tene o woj. Vi-dev{i mno{tvo aviona koji lete sa zapada na istok, Nemci su pro-tivavionskom vatrom oborili desetine lovaca Luftvafe. Ukupni ne-ma~ki gubici iznosili su skoro 300 oborenih aviona, 237 poginulihi zarobqenih i 18 rawenih pilota – sve to u jednom jedinom danu.

Jula 1943. godine 82. padobranska divizija vojske SAD tre-balo je da izvede no}ni desant na Siciliju. Prvi talas od 144transportna aviona C-47 skajtrejn (Skajtrejn) preleteo je iznad sa-vezni~ke armade nedugo nakon napada nema~kih bombardera. Iakoobave{teni o preletu C-47, nervozni i upla{eni protivavionci

Maketa podmorniceSirkuf

76

otvaraju uragansku vatru i obaraju 33 aviona i uz to te{ko o{te-}uju vi{e od 50 transportera. Poginulo je 88 padobranaca, 162su rawena, a 69 se vode kao nestali. Tokom invazije na Siciliju,savezni~ki lovci P-38 lajtning (Lightning) u vi{e navrata dejstvujupo vozilima 2. oklopne divizije, zbog ~ega gine 75 vojnika, a 14vozila je uni{teno. Piloti ignori{u `ute dimne bombe, koje sutenkisti aktivirali kao utvr|eni znak raspoznavawa savezni~kih

jedinica. Na kraju, protivavionci otvaraju vatru i obaraju jedanP-38, a „zarobqeni’’ pilot izjavquje kako nema predstavu o zna~e-wu `utog dimnog signala.

Prvi veliki amicid tokom Drugog svetskog rata rezultat je po-znate bitke za manastir Monte Kasino, koja je vo|ena 15. marta1944. godine. Ne uspevaju}i da slome `estok otpor nema~kih pa-dobranaca, 435 savezni~kih sredwih i te{kih bombardera izba-cilo je vi{e od 1.100 tona bombi, mahom te`ine od 1.000 funti(450 kg), koje su usmrtile 28 i ranile 114 savezni~kih vojnika. Zboggre{ke u navigaciji, avioni bombarduju i Venafro, gradi} udaqen15 kilometara od Monte Kasina, i u wemu ubijaju 57, a rawavaju179 mahom francuskih vojnika, ali i italijanskih civila.

I SOVJETI GRE[EPiloti ameri~kih lovaca P-47 tanderbolt (Thunderbolt) 29.

aprila 1944. mitraqirali su aerodrom kod Kutele u Italiji,misle}i da su na wemu nema~ki avioni, ali su tu bili Australi-janci iz 239. lova~kog puka RAAF. Uni{ten je jedan avion, a trisu o{te}ena. Ubijen je jedan pilot, dok su tri mehani~ara rawe-na. Sutradan je pilot jednog od tanderbolta doleteo na aero-drom da bi se izvinio zbog ovog incidenta. Pri uzletawu iz bazeu Kuteli do{lo je do kvara na motoru, te se wegov avion sru{io,a on je poginuo.

General-potpukovnik Lesli Xejms Mek Ner je ameri~ki ofi-cir najvi{eg ~ina koji je poginuo u Drugom svetskom ratu. Kao odli-~an organizator, postavqen je za na~elnika slu`be za obuku i pri-premu Kopnene vojske SAD za evropsko rati{te. Nastradao je odtepiha bombi koje su izbacili bombarderi 8. vazduhoplovne flote25. jula 1944. u blizini francuskog grada Sen Lo, a uz wega jo{813 vojnika. Time tragedija porodice Mek Ner nije okon~ana, jer

je wegov sin, pukovnik Daglas Mek Ner, na~elnik {taba 77. pe{a-dijske divizije, ubijen dve sedmice nakon toga hicem japanskog snaj-periste na ostrvu Guam.

Zbog gre{ke u navigaciji, 1. aprila 1944. pedeset ame-ri~kih bombardera izru~uje smrtonosni teret na {vajcarskigrad [afhauzen i ubija skoro stotinu civila. Ironijom sud-bine, 22. februara 1945, dok poslanik predsednika SAD po-la`e venac na spomenik poginulih gra|ana u tom gradu, dva-desetak kilometara daqe, Amerikanci bombarduju drugi {vaj-carski grad, [tajn-am-Rajn. ^etvrtog marta 1945. {est B-24liberatora izru~uje 25 tona bombi na Cirih, a drugih devetbombardera na Bazel.

Tokom bitke za Berlin, sovjetski avi-oni i artiqerija dejstvovali su po svojimvojnicima, jer su, po nare|ewu samog Sta-qina, tenkovi generala Ribalka, umestoda nastave napredovawe ka Rajhstagu,usmereni ka jugozapadu, gde su se spojilisa jedinicama Prvog bjeloruskog frontai tako zatvorili obru~ oko Berlina.

Rat na Pacifiku nije se vodio sa-mo u xunglama Azije i na koralnim ostr-vima ve} i u ledenim predelima oko Ale-utskih ostrva. Tako se, 15. avgusta 1943,po vrlo gustoj magli, 35.000 pripadnikazdru`enih ameri~ko-kanadskih snaga is-krcalo na ostrvo Kiska. Podaci obave-{tajnih slu`bi ukazivali su na prisu-stvo znatnog kontingenta japanskih vojni-ka, pa se o~ekivao sna`an otpor brani-laca. Nedugo nakon iskrcavawa razvilase `estoka borba uz razmenu vatre izstreqa~kog oru`ja, koja je trajala tokomcele no}i. Sutradan je jutro osvanulo bezmagle i invazione snage su se na{le li-cem u lice. Od prijateqske vatre je pogi-nulo 28 vojnika, a 55 je raweno. Prili-kom iskrcavawa na atol Enivetok, 22.februara 1944. jedan ameri~ki razara~

je, pru`aju}i artiqerijsku podr{ku, pogodio tri desantno-juri-{na broda LCI, usmrtiv{i pri tom 13 i raniv{i 46 vojnika. Uborbama na ostrvu Sajpan, 28. juna 1944, tri nevo|ena raketnazrna, koja su ispalili lovci bombarderi, pogodila su polo`aje1. bataqona 2. marinske divizije i ubila 27 marinaca.

SAMOUBISTVOAmeri~ka podmornica USS Tang, porinuta 1943. godine, ima-

la je vrlo kratku, ali burnu i uspe{nu istoriju. Na svom prvom kr-starewu potopila je {est japanskih brodova, a na tre}em ~ak de-set. Ujutro 24. oktobra 1944, nakon {to je tokom prethodne no}ipotopila pet transportnih brodova i jedan razara~, podmornicaje opazila i po~ela da prati veliki konvoj, a posle zalaska suncaotpo~ela je sa torpednim napadom. Pogo|ena su dva transportnabroda i razara~, ali jedan od transportera je jo{ plutao, pa jeTang izronio i lansirao preostala dva torpeda. Posledwe torpe-do je promenilo pravac i krenulo u veliki luk, koji je posle dvade-setak sekundi zavr{io pogotkom u podmornicu, iako je o~ajni~kimmanevrima O’Kejn poku{ao da ga izbegne. Devetoricu podmorni~a-ra, koji su bili na kontrolnom torwu, a me|u kojima je bio i kape-tan, eksplozija je odbacila u vodu i ujutro ih je spasao japanskibrod, te su kraj rata do~ekali u logoru. Pogo|ena podmornica po-tonula je na dubinu od 60 metara i trinaest ~lanova posade jeuspelo da je napusti, ali su samo osmorica izronili na povr{inu.Nastradalo je 78 mornara i oficira.

U zavisnosti od izvora, smatra se da gubici koje je u Drugomsvetskom ratu nanela prijateqska vatra iznose od dva do 12 odstopoginulih.

(Nastavak u slede}em broju)

FEQTON

15. februar 2008.

B-24 liberator

PREBACIVAWE SRPSKE VOJSKE NA KRFZa prevoz srpskih trupa iz albanske luke Valona

na gr~ko ostrvo Krf anga`ovano je 80 transportnihbrodova Francuske, Italije i Velike Britanije. Tran-sport je obezbe|ivalo 1.159 ratnih brodova, s tim{to je me|u tim plovilima bila i 471 podmornica. ........Prevoz srpskihvojnika zavr{en jebez incidenata u pe-riodu od 14. janua-ra do 21. februara1916. godine. Ukup-no je prevezeno158.564 vojnih licai oko 15.000 civilaizbeglica. U Albaniji je ostalo jo{ oko 8.000 vojni-ka, sa oko 10.000 kowa, koji su prevezeni na Krftek u maju 1916. godine. Srpske trupe su se na ostr-vo Krf iskrcale u improvizovanom pristani{tu, ulaguni ispred sela Guvija, oko 18 kilometara sever-no od varo{i Krfa. Prvo su prevezene trupe Tre}ei Druge armije, razme{tene u okolini Guvije, zatimTimo~ka vojska i Odbrana Beograda, raspore|enesa obe strane puta izme|u Doweg Ipsosa i Korjaka-na. Na kraju su preba~ene trupe Prve armije sa pri-{tapskim jedinicama i sme{tene su severno od selaGuvije. U me|uvremenu, na Krf su prevezeni ~lanoviVlade, poslanici Narodne skup{tine, stari kraqPetar, diplomatski predstavnici savezni~kih zema-qa, izbeglice. Sa posledwim e{elonom iz Valonesu, italijanskom torpiqerkom, prevezeni vrhovnikomandant prestolonaslednik Aleksandar Kara|or-|evi} i novi na~elnik {taba Vrhovne komande gene-ral Petar Bojovi}. Oporavqena u narednim mese-cima, reorganizovana i naoru`ana, srpska vojskase u leto iste godine vratila u borbu na Solunskomfrontu.

TOPLI^KI USTANAKDenacionalizacija, lo{e i nasilno upravqawe

bugarske vojske okupiranim podru~jima Toplice, dolineJu`ne Morave i Kopaonika, dovelo je do pokretawaustanka februara 1917. godine. Ta~an datum ustanka ni-je mogu}e pouzdano utvrditi, ali je poznato da se 23. fe-bruara 1917. u Toplici pucalo na vi{e mesta. Naoru-`ano stanovni{tvo i organizovani ~etnici napadali subugarske patrole i odrede. Bugarski guverner u Ni{u,25. februara obavestio je svog kolegu u Beogradu da usektoru Prokupqe–Kur{umlija–Lebane „postoji vidqi-va agitacija da seqa~ko stanovni{tvo ubedi u neprija-teqskom smislu protiv na{ih vlasti“. Rezultat ustani~-kih akcija bio je stvarawe oslobo|ene teritorije, kojaje obuhvatala veliki prostor sa Prokupqem i Kur{u-mlijom u centru. Na severu je dopirala do \unisa, za-padna granica je i{la rekom Rasinom i obroncima Ko-paonika prema Ibru, ju`na je i{la linijom od Slatinena Ibru do Vrawa, a na istoku granica se protezala doJu`ne Morave. Pored toga, ustanici su oslobodili Svr-qig, a u okolini Kwa`evca i Zaje~ara bilo je mnogo-brojnih odmetawa u {ume. Ustanak je bio ugu{en po~et-kom aprila 1917. godine.

Pripremio Miqan MILKI]

16. februar 1933.U @enevi potpisan Pakt o formi-rawu Male Antante izme|u Kraqe-vine Jugoslavije, Kraqevine Rumu-nije i Republike ^e{ke. Pakt jeformiran radi ja~awa odbrambe-nog saveza tih zemaqa, a iniciralisu ga doga|aji u Podunavqu, itali-janske aktivnosti u regionu, sarad-wa Budimpe{te sa Rimom i Berli-nom i dobijawe prava Nema~ke dase naoru`ava.

17. februar 1897. U KraqeviniSrbiji done-to Praviloza osloba|a-we ~inovnikai otpravnikajavnih slu`biod pozivawana vojnu slu-`bu u miru iratu.

18. februar 1944.Dvomotornim bombarderima „dehevilend moskito“ izvr{en je napadna tamnicu u Avijanu, u kojoj je bilozato~eno 700 boraca Francuskogpokreta otpora. Ciq je bio da se uniskom letu bombama razru{e de-lovi spoqnog zida tamnice, neutra-li{e nema~ka stra`a i tako omogu-}i bekstvo zatvorenika. U operaci-ji je u~estvovalo 14 bombardera,koji su leteli na visini od samo trido pet metara i bombama otvorilibre{e na zidovima tamnice. Pobe-glo je 258 zatvorenika, dok su osta-le Nemci pohvatali ili poubijali.

19. februar 1945.Po~elo je is-k r c a v a w ea m e r i ~ k i hsnaga na pa-cifi~ko ostr-vo Ivo Xima.U borbama jeu~estvovalooko 26.500

ameri~kih i 21.000 japanskih rat-nika. Nakon borbi koje su trajaledo 26. marta 1945. zarobqeno je216 japanskih boraca, dok su osta-li izginuli. Amerikanci su imali6.800 mrtvih, 19.000 rawenih i494 nestala vojnika.

20. februar 1944.Po~ela je savezni~ka operacija na-zvana „Argument“. Wen ciq je biouni{tewe nema~ke vazduhoplovne

industrije,posebno pro-izvodwe lo-va~kih avio-na. U tokuoperacije pr-vi put je pri-mewen „dvo-struki udar“– ciqevi kojesu no}u napa-

dali Britanci, dawu bi ponovo na-pali ameri~ki bombarderi. Osnov-na zamisao takvog na~ina upotrebebombardera bila je potpuno uni-{tavawe ciqeva i onemogu}avaweizvla~ewa neo{te}enih postroje-wa. Primer efikasnosti „dvostru-kog udara“ predstavqaju napadi iz-vr{eni na Drezden 13. i 14. febru-ara 1945. godine.

21. februar 1997.PredsednikDemokratskestranke Zo-ran \in|i}izabran je zagradona~el-nika Beogra-da. Time jepostao prvinekomunisti~ki gradona~elnik glav-nog grada Jugoslavije posle Drugogsvetskog rata.

21. februar 1945.Predsedni{tvo Avnoja uputilo je pi-smo Antifa{isti~kom ve}u narodnogoslobo|ewa Sanxaka, u kome se na-javquje kona~no re{ewe statusa teoblasti i isti~e potreba „hitnog re-{ewa pitawa Sanxaka u na{oj fe-deralnoj zajednici“. Granica izme|uSrbije i Crne Gore iz 1912. godineuzeta je kao osnova za re{ewe sta-tusa Sanxaka.

23. februar 1999.Pregovori srpskih vlasti i kosov-skih Albanaca u Rambujeu kod Pari-za prekinuti su bez potpisivawa

sporazuma,koji su pre-govara~imap o n u d i l ime|unarod-ni posred-nici. Srp-ska strana

odbila je prisustvo stranih trupana svojoj teritoriji, a albanskarazoru`awe Oslobodila~ke vojskeKosova

DOGODILO SE...DOGODILO SE...

VREMEPLOV

77

78

Na Evropskom prvenstvu

u prakti~nom pucawu,

odr`anom u italijanskom

gradu Bergamu, stariji

vodnik Dejan Milosavqevi}

postao je {ampion u

disciplini standardni

slu`beni revolver.

Bila je to jedina medaqa

koju je Reprezentacija

Srbije osvojila u

konkurenciji 136 takmi~ara

iz deset zemaqa.

15. februar 2008.

T

VEZISTASA REVOLVEROM

S TA R IJ I V O D N I K D EJ A N M I L O S AV Q E V I ]

okom profesionalne vojne karijere stariji vodnik prve klaseDejan Milosavqevi} slu`bovao je u jedinicama veze u Podgo-rici, Pqevqima, Kur{umliji, Kru{evcu i Ni{u na du`nostikomandira radio-teleprinterskog i relejnog odeqewa, {tomu, kako ka`e, nije padalo te{ko, jer je zavoleo `ivot sa te-

legrafskim signalima, antenama i ure|ajima veze. Paralelno sa qu-bavqu prema vojnom pozivu i rodu veze, Dejan je razvijao i sklonostka sportskom streqa{tvu i prakti~nom pucawu. S vremenom je postaopravi profesionalac u tim sportovima, a vrhunac svoje „puca~ke” ka-rijere do`iveo je krajem pro{le godine u italijanskom gradu Bergamo.

Na Evropskom prvenstvu odr`anom u tom gradu, stariji vodnikprve klase Dejan Milosavqevi} postao je {ampion kontinenta i no-siolac zlatne medaqe u prakti~nom pucawu – disciplina standardnislu`beni revolver. Bila je to jedina medaqa koju je reprezentacijana{e zemqe osvojila u konkurenciji 136 takmi~ara iz deset zemaqa.

PRVAK DR@AVE Dejan je sportskim streqa{tvom po~eo da se bavi jo{ pre od-

laska u Sredwu vojnu {kolu i to u streqa~kom klubu „Obili}evo”iz Kru{evca. Ve} tada se videlo da }e on postati dobar strelac,po{to je s lako}om osvajao medaqe u juniorskoj komnkurenciji. Satreninzima je nastavio i u streqa~kom klubu Vojne akademije „Aka-demac”. Profesionalna vojna slu`ba, ~este prekomande i li~neobaveze, spre~ile su Dejana da se u kontinuitetu bavi sportskimstreqa{tvom. On je ipak koristio svaku priliku da sa prijateqimauve`bava ga|awe iz revolvera.

Po~etkom 2000. godine u na{oj zemqi po~ela su zvani~na tak-mi~ewa u prakti~nom pucawu, a formirane su i dve asocijacije u

SP

OR

T

tom sportu – IPSC i IDPA. U po~etku se pucalo samo iz pi{toqa, a od2003. godine po~iwu da se koriste i revolveri. Po{to je Dejan ve}iskazivao veliku qubav za revolvere, odmah je u kategoriji prak-ti~nog pucawa spazio svoju veliku {ansu.

Na liga takmi~ewu IPSC asocijacije 2003. godine stariji vod-nik Dejan Milosavqevi} osvaja tre}e mesto. Narednih godina ~iniveliki napredak i postaje superioran u toj oblasti takmi~ewa. Pr-vi veliki me|unarodni uspeh posti`e 2004. godine, kada osvaja pr-vo mesto na otvorenom prvenstvu Ma|arske u Segedinu. Dve godinekasnije postaje i sudija u IPSC-u.

Iz vi{e razloga u asocijaciji IPSC bilo je sve mawe takmi~a-ra u disciplini revolver, tako da Dejan, u `eqi za ja~om konkuren-cijom, po~iwe da se takmi~i u okviru lige IDPA.

– U asocijaciji IDPA takmi~ewa imaju specifi~ne karakteristi-ke–ka`e Dejan–kao {to su davawe prednosti ve{tini ga|awa, upotre-ba standardnog revolvera i stvarawe realne situacije pri ga|awu.

Nove okolnosti i uslovi takmi~ewa nisu omele ve{tog strel-ca da nastavi sa uspesima, tako da ve} 2005. godine u generalnomplasmanu postaje prvak dr`ave u disciplini revolver i vice{am-pion u disciplini poluautomatska pu{ka. I u naredne dve godineponavqa iste i jo{ boqe rezultate, {to ga je naravno svrstalo i uReprezentaciju Srbije u prakti~nom pucawu asocijacije IDPA.

NA POLIGONOMA KOD BRE[E Kao ~lan Reprezentacije odlazi na Evropsko prvenstvo u prak-

ti~nom pucawu, koje je, krajem pro{le godine, odr`ano u italijan-skom gradu Bergamo. U okolini Bre{e nalazi se oru`arski centarsa 18 poligona, gde su se okupili najboqi prakti~ni puca~i iz Evro-pe, a zanimqiv je podatak da su na prvenstvu u~estvovali i strelciiz SAD i Kanade.

U~e{}e strelaca iz vanevropskih zemaqa dalo je jo{ ve}i zna-~aj takmi~ewu, jer je poznato da Amerikanci imaju veliku tradicijuu prakti~nom pucawu. Samo takmi~ewe odvijalo se uz svu dramatikukoju takvi doga|aji sa sobom nose.

– Na streqa~kim poligonima su se za ~etiri dana promenilasva ~etiri godi{wa doba. Pucalo se u svim vremenskim uslovima.Dok ~ovek ne krene da puca, ~ini se jednostavno, ali ve} izlazak napoligon stvara odre|en naboj. Tra`ilo se od nas da pucamo i ja~omi slabijom rukom, pozicije su bile uslovqene polo`ajem mete, takoda se negde moralo u ~u~aw, negde u zaklon. Takmi~ewe je obilovalovelikim brojem meta koje se pojave i brzo nestanu, {to je zahtevalotrenutno reagovawe. Neke mete su bile zaklowene metama koje sene ga|aju, takozvanim, taocima – prise}a se Dejan.

Za postignute uspehe NIP „Pobeda” i Sportski savez Kru{ev-ca dodelili su mu posebna priznawa. Me|u ostalim ~lanovima Re-prezentacije Srbije na evropskom {ampionatu, najboqi je bio Dra-gan Le{tari} osvojiv{i {esto mesto.

Danas stariji vodnik Dejan Milosavqevi} radi u 21. bataqo-nu veze, kojim komanduje potpukovnik Momir Tasi}. Prema wegovimre~ima taj sastav je pravi vojni kolektiv u kome vladaju odnosi punirazumevawa, drugarstva i uzajamne pomo}i.

– U stru~nom radu nadopuwujemo jedni druge i uvek imamo jedanciq, a to je izvr{iti postavqeni zadatak i obezbediti veze za po-trebe Komande Kopnene vojske. Ni ovaj sportski podvig nije samomoj, ve} i mojih kolega i pretpostavqenih stare{ina iz 21. bata-qona veze. Uvek su mi davali podr{ku i omogu}ili da ostvarim ovajuspeh, koji do`ivqavam kao na{ zajedni~ki – isti~e stariji vodnikMilosavqevi}.

Dejana u skoroj budu}nosti o~ekuju mnoga takmi~ewa u prakti~-nom pucawu, a on je siguran da su pred wim jo{ boqi rezultati. Nakraju treba re}i i da prvak Evrope duguje veliku zahvalnost qudimaiz „Safari kluba Ni{“ i streqane „Metak” u Kru{evcu, koji suomogu}ili uslove za adekvatne pripreme, dok su predsednik op{ti-ne Kru{evac Dragan Azdejkovi}, predsednik lova~kog dru{tva „Kru-{evac” Sa{a An|elkovi} i predsednik „Safari kluba” Vlasta Sta-nojevi} obezbedili materijalna sredstva za Dejanov odlazak na topresti`no takmi~ewe.

Zoran MILADINOVI]

79

15. februar 2008.80

U {kolskoj 2008/2009. godini prima}e se kandidati iz gra-|anstva za studente Vojne akademije na smerove:

a) za kandidate b) za kandidatemu{kog pola: `enskog pola:

– pe{adija; – pe{adija;– ARJ PVO, VOJ; – ARJ PVO, VOJ;– OMJ; – avijacija;– avijacija; – veza i– in`iwerija; – tehni~ka slu`ba KoV.– veza;– pomorstvo i– tehni~ka slu`ba KoV.

Kandidati treba da ispuwavaju op{te i posebne uslovekonkursa.

OP[TI USLOVI KONKURSA:– da su dr`avqani Republike Srbije; – da su zdravstveno sposobni za {kolovawe, {to utvr|uje

nadle`na vojno-lekarska komisija;– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili postupak

zbog krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, odno-sno da nisu osu|ivani za takva dela kaznom zatvora u trajawu du-`em od {est meseci ili kaznom maloletni~kog zatvora kao i

– da nisu o`eweni-udate ili da ne `ive u vanbra~noj zajed-nici.

POSEBNI USLOVI KONKURSA:– da su ro|eni 1987. godine ili kasnije;– da su zavr{ili ili poha|aju ~etvorogodi{wu sredwu

{kolu;– da su u sva ~etiri razreda sredwe {kole (kandidati koji

su zavr{ili sredwu {kolu), odnosno u prva tri razreda i na po-lugodi{tu ~etvrtog razreda (u~enici ~etvrtog razreda sredwe{kole), postigli vrlo dobar op{ti uspeh i

– da u svim razredima iz vladawa imaju ocenu 5 (odli~an).Kandidati koji ispuwavaju op{te i posebne uslove konkursa

za prijem za studente Vojne akademije pola`u kvalifikacioni is-pit. Neposredno pre polagawa kandidati se odlu~uju za jednu oddveju varijanata kvalifikacionog ispita. Prvu varijantu ~initest iz matematike, a drugu varijantu – kombinovani test, koji ob-uhvata test iz matematike i test znawa.

[KOLOVAWE, PRAVA I OBAVEZE STUDENATA[kolovawe u Vojnoj akademiji je oblika osnovnih akadem-

skih studija i traje ~etiri godine. Posle zavr{etka {kolovawa,studenti sti~u visoko akademsko obrazovawe. Studenti mogu do-biti diplomu odgovaraju}eg fakulteta sa kojim Vojna akademijaima izra|en zajedni~ki studijski program, ukoliko takav studijskiprogram bude ugovoren. Nakon uspe{no zavr{enog {kolovawa uVojnoj akademiji primaju se u profesionalnu vojnu slu`bu i una-pre|uju u ~in potporu~nika odgovaraju}eg roda – slu`be. Za vre-me {kolovawa studenti Vojne akademije imaju status vojnog lica,

u skladu sa Zakonom o Vojsci Srbije. Za vreme {kolovawa stu-denti stanuju u internatu, a sve tro{kove {kolovawa snosi Mi-nistarstvo odbrane Republike Srbije.

Me|usobne obaveze lica primqenih na {kolovawe i Mini-starstva odbrane Republike Srbije reguli{u se ugovorom.

NA^IN KONKURISAWA

Kandidati iz gra|anstva podnose prijavu komandi Vojnog od-seka (odeqka) na teritoriji stalnog mesta boravka, a vojnici –komandi vojnog odseka na ~ijoj se teritoriji nalaze na odslu`ewuvojnog roka. Obrazac prijave dobija se prilikom prijavqivawa uVojnom odseku (odeqku).

KANDIDATI UZ PRIJAVU PRILA@U:

– overenu fotokopiju uverewa o dr`avqanstvu;– overenu fotokopiju izvoda iz mati~ne kwige ro|enih;– potvrdu nadle`nog organa da se protiv wih ne vodi kri-

vi~ni postupak ili postupak zbog krivi~nog dela za koje se gonipo slu`benoj du`nosti, odnosno da nisu osu|ivani za takva delakaznom zatvora u trajawu du`em od {est meseci ili kaznom malo-letni~kog zatvora;

– overene fotokopije svedo~anstva svih razreda i fotoko-piju diplomu sredwe {kole (za kandidate koji su zavr{ili ~etvo-rogodi{we {kolovawe), odnosno, svedo~anstva zavr{enih raz-reda i overen prepis ocena sa polugodi{ta ~etvrtog razreda (zakandidate kojima je {kolovawe u toku);

– izjavu da nisu o`eweni-udate, odnosno da ne `ive u van-bra~noj zajednici i da nemaju dece.

Fotokopije dokumenata tra`enih po konkursu kandidat mo-`e, uz davawe na uvid wihovog originala, besplatno da overi ukomandi vojnog odseka (odeqka) na teritoriji stalnog mesta bo-ravka.

Konkurs je otvoren od 25. februara do 31.marta 2008. godine.

Kandidati koji konkuri{u za studente Vojne akademije, mo}i}e u komandama vojnih odseka (odeqaka) gde su konkurisali da do-biju obave{tewe o rezultatima konkursa po~ev{i od 20. juna2008. godine.

Kandidatima koji ne ispuwavaju uslove konkursa ne}e seprimati dokumenta.

Kandidatima koji nisu izabrani dokumenta ne}e biti vra-}ena.

Ostala obave{tewa, u vezi sa konkursom i varijantama kva-lifikacionog ispita, mogu se dobiti u vojnim odsecima ili u Od-seku za pitawa studenata i slu{alaca Vojne akademije (telefoni:011/ 3603-194 i 011/3603-189).

MINISTARSTVO ODBRANE SRBIJESEKTOR ZA QUDSKE RESURSE

UPRAVA ZA KADROVE

r a s p i s u j e

K O N K U R Sza prijem kandidata iz gra|anstva za studente Vojne akademije

OGLASI

U {kolskoj 2008/2009.godini prima}e se kandidatiiz gra|anstva za u~enike prvograzreda Vojne gimnazije

USLOVI KONKURSAKandidati treba da is-

puwavaju op{te i posebneuslove konkursa.

OP[TI USLOVI– da su dr`avqani Repub-

like Srbije;– da su mu{kog pola;– da su zdravstveno

sposobni za {kolovawe, {toutvr|uje nadle`na vojno-lekarska komisija;

– da se protiv wih ne vo-di krivi~ni postupak niti pos-tupak zbog krivi~nog dela zakoje se goni po slu`benojdu`nosti, odnosno da nisuosu|ivani za takva dela ili imnije izricana zavodska mera.

POSEBNI USLOVI– da su ro|eni 1992. go-

dine ili kasnije;– da su V, VI i VII razred i

prvo polugodi{te VIII razreda,odnosno VIII razred osnovne{kole, zavr{ili sa najmawevrlo dobrim op{tim uspehom;

– da u svim razredima iz vladawa imaju najmawe ocenu 4(vrlo dobar).

Zdravstveno sposobni kandidati za u~enike Vojne gimnazijepodle`u proveri psihofizi~kih sposobnosti i testirawu znawaiz matematike i srpskog jezika. Testirawe znawa je usagla{enosa postupkom koji primewuje Ministarstvo prosvete i sporta Re-publike Srbije za prijem u sredwe {kole.

[KOLOVAWE, PRAVA I OBAVEZE U^ENIKA[kolovawe u Vojnoj gimnaziji traje ~etiri godine. U~enici

se {koluju po planu i programu gimnazije op{teg smera, radi nas-tavka {kolovawa u Vojnoj akademiji. Vazduhoplovni smer sefakultativno formira u ~etvrtom razredu, u zavisnosti odpotreba Ministarstva odbrane Republike Srbije. U~enici kojisu izabrali da fakultativno poha|aju vazduhoplovni smer u IVrazredu realizuju padobransku obuku, obuku pre`ivqavawa uprirodi, letewe na motornim avionima sa duplim komandama isamostalno letewe. Obavezni su da {kolovawe nastave u Vojnojakademiji.

Vreme provedeno na {kolovawu u Vojnoj gimnaziji ne ra~una

se u slu`ewe vojnog roka.Za vreme {kolovawa

u~enici stanuju u internatu, atro{kove {kolovawa snosiMinistarstvo odbrane Repub-like Srbije.

Me|usobne obaveze licaprimqenih na {kolovawe iMinistarstva odbrane Repub-like Srbije reguli{u se ugov-orom.

NA^IN KONKURISAWAKandidati podnose pri-

javu komandi vojnog odseka (od-eqka) na teritoriji stalnogmesta boravka. Obrazac pri-jave dobija se prilikom pri-javqivawa u Vojnom odseku (od-eqku).

Uz prijavu prila`u:– overenu fotokopiju

uverewa o dr`avqanstvu;– overenu fotokopiju

izvoda iz mati~ne kwigero|enih;

– potvrdu nadle`nog or-gana da se protiv wih ne vodikrivi~ni postupak ili postu-pak zbog krivi~nog dela za kojese goni po slu`benoj du`nosti,odnosno da nisu osu|ivani zatakva dela ili im nije izri-cana zavodska mera;

– overene fotokopije svedo~anstava V, VI, VII razreda i ov-eren prepis ocena sa prvog polugodi{ta VIII razreda (u~enici VIIIrazreda), odnosno overenu fotokopiju svedo~anstva VIII razredaosnovne {kole (u~enici koji su zavr{ili osnovnu {kolu).

Prilikom dolaska na proveru op{tih sposobnos-ti u Vojnu gimnaziju, kandidati moraju imati overenu|a~ku kwi`icu sa fotografijom.

Konkurs je otvoren od 25. februara do 31. marta2008. godine.

Dokumenta kandidata koji ne ispuwavaju uslove konkursane}e se primati.

Rezultati konkursa bi}e dostavqeni komandama vojnih odse-ka (odeqaka) u kojima su kandidati konkurisali, najkasnije do 30.maja 2008. godine.

Kandidatima koji nisu izabrani za u~enike Vojne gimnazije,dokumenti se ne}e vra}ati.

Ostala obave{tewa u vezi sa Konkursom mogu se dobiti ukomandama vojnih odseka ili Vojnoj gimnaziji, Ulica Petra^ajkovskog broj 2, Beograd (tel. 011/3005-165, 011/3603-626 i011/3603-631).

81

MINISTARSTVO ODBRANE SRBIJESEKTOR ZA QUDSKE RESURSE

UPRAVA ZA KADROVE

r a s p i s u j e

K O N K U R Sza prijem kandidata iz gra|anstva za u~enike Vojne gimnazije

8215. februar 2008.

UK

R[

TE

NE

RE

^IA

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:1. Salata od povr}a i sira, 2. Oduzetost, uko~enost, 3. @ensko ime,4. Pesma Alekse [anti}a, 5. Ime rok-kraqice Tarner, 6. @enskoime, Ivanka odmila, 7. Simbol natrijuma, 8. @aqewe, tuga, 9 Po-sle, zatim, 10. Ime ko{arka{a Ajversona, 11. Grp, kojavica (pokr.),12. Upi{ite: n, g, 13. @ensko ime, 14. Akcionarsko dru{tvo (skr.),15. Varo{ u Srbiji, 16. Pribor za rad, 17. Takmi~arka u karateu,19. Nesre}a, propast (fig.), 20. Stanovnik Temi{vara, 22. Dvoje,23. Odmazda istom merom (lat.), 25. Stvaran, 26. Srpski diploma-ta, Radomir, 27. Luka u Izraelu, 29. Mu{ko ime, 32. Grad u Itali-ji, 33. Muzi~ki instrument, 34. Malezijska pokrajina, 36. Naseqe ublizini Ulciwa, u Crnoj Gori, 37. Brisa~, 38. Ukrcaj, utovarivawe,39. Koje je od bukve, 42. Mu{ko ime odmila, 43. Ime biv{eg peva~aSajera, 44. Koko{ka, 45. Prvi (mitski) leta~, 46. @ensko ime, Mir-jana odmila, 47. Mu{ko ime, Sini{a odmila, 49. Pogodbena sveza,50. Latinica (skr.), 52. Simbol americijuma, 53. Li~na zamenica,54. Narodna republika (skr.).

USPRAVNO:18. Velika i gusta {uma, 20. Popularni naziv za Partizan iz Beogra-da, 21. Vrsta ribe, jezerski losos, 22. Specijalist patologije, 23. Sli-ka mirnog seoskog `ivota, 24. [piqa, 25. Pti~e, poletarac, 26. Sim-bol talijuma, 27. ̂ a|, gare`, 28. @ensko ime, Stanka, 29. Doga|aj pre-pri~avan u vi{e razli~itih verzija, tako da je nemogu}e utvrditi isti-nu, 30. Pokazna zamenica, ova, 31. Kom{inica odmila, 32. Mu{ko ime,Gera, 33. Te{ko, slo`eno, komplikovano, 35. Starojevrejski kraq,36. Izumrla ptica trka~ica sa Novog Zelanda, 37. Sredwotehni~ka{kola (skr.), 38. Ameri~ka glumica, Lombard, 39. Nota solmizacije,40. Sredwi talasi (skr.), 41. Najve}i grad u Severnoj Karolini (SAD),42. Narodni izraz za ful (u pokeru), 43. Savezna dr`ava Indije,44. Mu{ki peva~ki glas, 45. Poslani~ka punomo}, 46. @ensko ime, 47.Ime glumca Rasela, 48. Simbol litijuma, 49. Srpski pravnik, kwi`ev-nik i prevodilac, Vladimir, 50. Uli~ica, 51. Luka u Izraelu, 52. Li~-na zamenica, 53. ̂ ist prihod od prodate robe (trg.), 54. Obli~ja, figu-re, 55. Osobina kao taj, 56. Majstor za taraco, kaldrmxija, 57. Deo ko-va~kog pribora, 58. Mirisan, miri{qav, 59. Vrsta povr}a, arti~oka.

Pripremio Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

RE[

EWE

IZ

PRO

[L

OG B

ROJA

- VO

DO

RAVN

O: o

pers

ka a

ri-

ja, m

ikro

~ip,

Tel,

lak

toza

, ku,

Aon

ija,

Ste

fan

Mil

enko

vi},

ol,

k, a

min,

Ens

, ao,

AR,

grej

p, p

relo

m, A

rp, p

st, a

de, e

a, o

kna,

Ra,

osta

vi{

te, R

DP,

srt

, var

ijan

te, o

a, G

ani,

Ta,

tek

, MS

H, I

TI,

~ord

ar, u

qar

a, d

a, i

k, L

SD

, kau

~, p

, Ra,

Jel

isav

eta

Sab

li},

Ale

ksa,

as,

sat

elit

, ON

U, K

osto

lac,

Vel

iki

medv

ed.

IZABRANA PARTIJAGENERAL

[AHOVSKEARMIJE

Fi{er – SpaskiRjejkjavik, 1972.

1.c4 e6 2. Sf3 d5 3. d4 Sf6 4.Sc3 Le7 5. Lg5 0-0 6. e3 h6 7. Lh4b6

U Rjejkjaviku, gde je odigrana ovapartija, Rober Xejms Fi{er je , naveliko iznena|ewe javnosti, zavr-{io svoj `ivot. [est godina mla|iAmerikanac od Rusa Spaskog oti-{ao je u ve~nost. Za wegovim kov~e-gom na skromnoj sahrani i{lo je sa-mo nekoliko osoba i - sveop{ta tu-ga {ahista sveta. Jer, Fi{er je biojedan od najboqih (ako ne i najbo-qi) general {ahovske vojske u isto-riji drevne Igre. U sudaru dvojicetada najja~ih majstora, {ahovskisvet je bio podeqen u simpatijama,ba{ kao {to je bio ideolo{ki po-deqen – ovamo se vi{e navijalo za{armera iz Rusije, a tamo za prag-mati~nog Amerikanca. Mo`da Bobi-ja nismo najboqe razumeli, ali nasje kasnije osvojio ne samo {ahov-skim, ve} i ne{ahovskim potezima.

10…ed5 11.Tc1 Le6 12.Da4 c513.Da3 Tc8 14.Lb5 a6 15.dc5 bc516.0-0 Ta7

Gliga sad ovde navodi da je „~ud-novato kako varijanta koja je pri-znata kao dobra za crnog, odjednomizgleda nevredna igrawa”.

17. Le2 Sd7 18.Sd4 Df8 19.Se6fe6 20.e4 d4

Svi crni pe{aci su slabi i osu-|eni na propast.

21.f4 De7 22.e5 Tb8 23.Lc4Kh8 24.Dh3 Sf8 25.b3 a5 26.f5ef5 27.Tf5 Sh7 28.Tcf1 Dd828.Dg3 Te7 30.h4 Tbb7 31.e6 Tbc732.De5 De8

Ovu partiju (Tartakoverovavarijanta Daminog gambita) iza-brao je za ~itaoce jednog listana{ velemajstor Gligori}, kojije, prema godinama, mogao Fi{e-ru biti otac. Partiju je nazvaoremek-delom. Beli je drugi put u`ivotu pokrenuo „grupu armijaC”, {to je za crnog predstavqaloveliko iznena|ewe. A vojnici birekli – iznena|ewe je pola pobe-de!

8. cd5 Sd5 9.Le7 De7 10.Sd5U borbenom poretku crnog vidi-

mo „vise}e pe{ake”, {to je klicawegovih budu}ih nevoqa.

ZANIMQIVOSTIDUHOVIT

TARTAKOVERSlavnog velemajstora Savieli Tartakovera upitali su jed-

nom da objasni slab rezultat koji je postigao na nekom turniru:„Tokom prve partije imao sam zuboboqu,“ objasnio je. „U drugojpartiji, bolela me glava. U tre}oj partiji imao sam napad reu-matizma. U ~etvrtoj partiji nisam se ose}ao dobro.“

– A u petoj partiji?„Dobro, za{to bih ja morao da dobijem svaku partiju!?“

Beli: Kg1, De5, Tf1, Tf5, Lc4, a2,b3, e6, g2, h4Crni: Kh8, De8, Tc7, Te7, Sh7, a5, c5,d4, g7, h6Posle ovoga beli je odigrao po-

tez kojim su crne figure maltenepatirane. Na pomolu je pobeda ko-jom je Fi{er preuzeo vo|stvo.

33.a4! Dd8 34.T1f2 De8 35.T2f3Dd8 36.Ld3 De8 37.De4 Sf638.Tf6 gf6 39.Tf6 Kg8 40.Lc4 Kh841.Df4

1:0

[AH

NARUXBENICANOVINSKI CENTAR „ODBRANA”

Bra}e Jugovi}a 19, 11000 BeogradTel: 011/3241-026, telefaks: 011/3241-363

@iro-ra~un : 840 - 49849 - 58

Naru~ujem ______________ primeraka Specijalnog izdawa „Arsenal” po ceni od 350,00 dinara po primerku. Pla}awe celokupnog iznosa, uve}anog za 100,00 din. za po{tarinu, vr{ise unapred na `iro-ra~un NC „Odbrana”. Uz naruxbenicu treba poslatidokaz o uplati, nakon ~ega isporu~ujemo publikaciju.

Kupac:______________________________________________________________________Ulica i broj: ____________________________________________________________Mesto:___________________________ Telefon: _____________________________

Potpis naru~ioca:

M.P. ___________________________

Specijalno izdaweMAGAZI NA

400 din .

Cena sa popustom

350,00

240 STRANAO savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima,

haubicama, avionima, helikopterima, bespilotnimletelicama, satelitima, brodovima, podmornicama...

Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba i istorija naoru`awa i vojne opreme.

U punom koloru, uz mno{tvo fotografija, „Arsenal“govori i o tome kako je konstruisana, gde ispitivana i kada kori{}ena vojna tehnika koju svet danas poznaje.