GLAS BIBLIOTEKE 15/2008. · blioteka nagra|uje i najboqeg autora rukopisa za prvu pesni~ku zbirku. Najboqi mladi pesnik je nosilac nagrade Mladi Dis, a 2008. to priznawe zavredela

DANICA OTA[EVI] UDK 027.52Gradska biblioteka„Vladislav Petkovi} Dis“, â~ak

GRADSKA BIBLIOTEKA „VLADISLAV PETKOVI] DIS“ U 2008. GODINI

Za Gradsku biblioteku „Vladislav Petkovi} Dis“ u â~ku 2008. go-dina je vi{estruko zna~ajna: ustanova je obeleìla 160 godina postojawa,uspe{no je odràno 45. „Disovo prole}e“, a grad je proslavio {est vekovaod prvog pisanog pomena imena â~ak. Dugogodi{wi dobar rad, doprinosda Disova pesni~ka sve~anost postane prepoznatqiv simbol grada, briga ozavi~ajnoj ba{tini i podsticawe kreativnosti mladih nisu ostali neza-paèni – Biblioteka je nagra|ena najvi{im priznawem, Decembarskomnagradom grada â~ka. Nagrada je do{la u prave ruke, ali na godinu kadaje obeleèn veliki jubilej, uve}an broj korisnika za 20–30 % pada senka,jer vi{edecenijska potreba Gradske biblioteke i gra|ana nije ostvarena– sopstveni krov.

Raskorak izme|u rezultata koje postiè u ostvarivawu Zakonom obibliote~koj delatnosti predvi|enih funkcija, razvoju kulture, za{titizavi~ajne gra|e i wenom publikovawu, kori{}ewu novih tehnologija imetoda savremenog bibliotekarstva i uslova u kojima radi nigde nije ta-ko izraèn kao u slu~aju Gradske biblioteke „Vladislav Petkovi} Dis“.Iako je posledwih godina lokalna samouprava uloìla zna~ajna sredstvaza obnovu kwi`nog fonda, opremu i programe ustanove, glavni problem ni-je re{en – zgrada za trajni sme{taj kwige. Ovaj problem preti da usporihod Biblioteke i sve vi{e dovodi u pitawe ostvarewe osnovnih biblio-te~kih funkcija.

Osim {to je upisala 800 korisnika vi{e nego 2007, izdala na kori-{}ewe vi{e od 120.000 kwiga i ~asopisa, digitalizovala oko 24.000 doku-menata, Biblioteka je produìla rad na terenu za jedan dan (Zabla}e),

GLAS BIBLIOTEKE 15/2008. 201

I Z V E [ T A J

otvorila ~itaonicu za dnevnu {tampu subotom i objavila vi{e zna~ajnihpublikacija. Pri tome Biblioteka je jedina ustanova koja ima zakonskenadle`nosti nad svim bibliotekama u Moravi~kom okrugu, jedina radi pocelodnevnom radnom vremenu (7, 30 do 19 ~asova) i ima razvijene ogranke u~etiri sela. Nesumwivo, Gradska biblioteka je lider u razvoju bibliote-karstva i kulture u okrugu i Srbiji, a uspostavqawem brojnih mostova sadrugim kulturama, institucijama, pojedincima, i {ire.

Finansirawe Biblioteke

Ukupni prihodi Gradske biblioteke u 2008. godini bili su27.124.000 dinara. Osniva~ Biblioteke je Skup{tina grada â~ka koja iz-dvaja najve}a sredstva iz gradskog buxeta: 23.295.000 ili 89 % (li~ni doho-ci, stalni tro{kovi, oprema, program i dr.). Ministarstvo kulture Repu-blike Srbije sufinansira vi{e projekata Biblioteke iz oblasti kulturei obavqawa mati~nih funkcija. U 2008. godini Ministarstvo kulture fi-nansiralo je rad Mati~ne slu`be sa 310.000 dinara, pesni~ku manifesta-ciju 45. „Disovo prole}e“ sa 360.000, a obeleàvawe 160. godina postojawaBiblioteke sa 250.000 dinara. Od Ministarstva kulture Biblioteka je do-bila otkupom oko 2.000 kwiga ~ija je vrednost 825.000 dinara. Ministar-stvo za ekonomiju i regionalni razvoj odobrilo je kroz javni rad Gradskojbiblioteci projekat digitalizacije zavi~ajne periodike u vrednosti od726.000 dinara. Ministarstvo je finansiralo zarade ~etvoro privremenozaposlenih lica u periodu od 15. januara do 15. jula 2008, wihove putnetro{kove, delimi~no opremu i druge izdatke. Biblioteka je od ~lanarine,prodaje kwiga i drugih usluga ostvarila prihod od 1.060.000 dinara. Izsopstvenih sredstava Biblioteka je ispla}ivala primawa i druge tro{ko-ve devetorici vojnika na sluèwu civilnog vojnog roka koji su u toku2008. godine bili ukqu~eni u proces rada ove ustanove (oko 130.000 dina-ra). Najvi{e sredstava namewenih za programe Biblioteke uloèno je zapesni~ku manifestaciju „Disovo prole}e“ – 1.668.945 dinara.

Nagrade i nagra|eni

Gradska biblioteka u toku godine dodequje vi{e nagrada iz razli~i-tih oblasti svog razu|enog i bogatog delovawa. Najzna~ajnija je, svakako,Disova nagrada, koju stru~ni ìri dodequje savremenom srpskom pesnikuza trajan doprinos pesni{tvu i osoben stvarala~ki glas. Dobitnik Diso-vog odli~ja za 2008. godinu je Vladimir Kopicl, pesnik iz Novog Sada, ko-me je nagrada uru~ena 23. maja na sve~anosti u â~ku. Od 1979. Gradska bi-

IZ

VE

[T

AJ

202 GLAS BIBLIOTEKE 15/2008.

DANICA OTA[EVI]

blioteka nagra|uje i najboqeg autora rukopisa za prvu pesni~ku zbirku.Najboqi mladi pesnik je nosilac nagrade Mladi Dis, a 2008. to priznawezavredela je poezija Vladimira Stojni}a iz Zemuna za zbirku Vreme se za-

vr{ilo. Nagrade za esej o Disovom stvarala{tvu dodeqene su Nenadu Gugluiz â~ka (prva), Goranu Korunovi}u iz Beograda (druga), a tre}a nagradapripala je Nikoli @ivanovi}u iz Kragujevca.

Nagrada Gradske biblioteke na 12. likovnom Prole}nom analu, kojase sastoji od Plakete i nov~anog iznosa od 8.000 dinara, dodeqena je An-dreju îkali, slikaru iz Trstenika.

U nameri da podstakne i unapredi likovno-grafi~ki izgled {tampa-nih publikacija objavqenih u â~ku, Biblioteka je ustanovila nagraduIsailo A. Petrovi}, u znak se}awa na prvog ~a~anskog {tampara. Ovu na-gradu ponela je Svetlana Xida za dizajnirawe kwige Arhitektura i ur-

banizam Gorweg Milanovca (1853–1941) sa osvrtom na graditeqstvo â~-

ka, Kraqeva i Kragujevca. Za kwigu godine ìri je proglasio Vodi~ kroz

â~ak koji je objavila Turisti~ka organizacija â~ka, a nagrada Danica

Markovi} pripala je prire|iva~ima Mirjani Rackovi} i Du{anu Niko-li}u.

Sa èqom da podstakne kreativne sposobnosti mladih, Bibliotekanagra|uje i autore najboqih literarnih radova u~enika osnovnih i sred-wih {kola Moravi~kog okruga, najaktivnije ~itaoce De~jeg i Odraslogodeqewa, kao i ogranka u Zabla}u. Za najboqe bibliotekare u 2007. godiniprogla{eni su: Marija Orbovi}, Olivera Nedeqkovi}, Dubravka Ili},Nata{a Popovi} i Bogdan Trifunovi}.

Osim {to nagra|uje druge, ~a~anska Biblioteka i bibliotekari su isami bili laureati: za izuzetan doprinos razvoju srpskog bibliotekar-stva Dru{tvo bibliotekara Srbije nagradilo je Poveqama zahvalnosti

Danicu Ota{evi}, direktora, i Mariju Orbovi}, bibliotekara-savetnika.Visoko priznawe Francuske, Orden viteza akademske palme dobila

je saradnica Gradske biblioteke Elizabet Jovanovi}-Miqakovi}. Orden jerukovodiocu Centra za francusku kulturu u â~ku uru~io ambasadorFrancuske u Beogradu, gospodin @an Fransoa Teral.

U 2008. godini Gradskoj biblioteci dodeqena je Decembarska nagradaza doprinos razvoju grada â~ka. Na ovaj na~in krunisan je uspe{an rad oveustanove, koja je, kao stub kulture â~ka, obeleìla 160 godina postojawa.

Prostor i kadrovi

I 160. ro|endan Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“ do~e-kala je kao podstanar: u 669 m2 u dve fizi~ki odvojene zgrade, uslu`nimdepoom u zgradi Me|uop{tinskog istorijskog arhiva i sa ~etiri ogranka

IZ

VE

[T

AJ



na selu. Nedovoqan i neadekvatan prostor odavno je kamen spoticawa u ra-du ove ustanove: Biblioteka godinama ulaè vanredne qudske napore i radkako bi ublaìla posledice nedostatka prostora i ubedila lokalnu samo-upravu da {to pre razre{i ovaj Gordijev ~vor. Odeqewa Biblioteke posta-ju sve vi{e magacini za kwige, a merdevine su sve ~e{}e glavno sredstvoda se „do|e“ do kwiga. Vi{e od 50 godi{wih programa i promocija Bibli-oteka konstantno odràva u drugim ustanovama i mestima u gradu {to do-datno iscrpquje zaposlene. Po prostoru, na àlost, ~a~anska bibliotekaje na dnu lestvice me|u mati~nim bibliotekama u Srbiji.

Skup{tina grada â~ka od 2006. godine pregovara sa Ministarstvomodbrane o otkupu zgrade Doma vojske za Biblioteku, ali se kraj ovim pre-govorima jo{ ne nazire. Raditi u sedam „tu|ih“ ku}a, biti svuda podsta-nar, nije nimalo lako, jer svaki objekat ima svoje specifi~nosti i mane.Osim problema sa prostorom u gradu, i bibliote~ki ogranci na selu sme-{teni su u domovima kulture i prostorima mesnih zajednica gde nije re-{eno vlasni{tvo, grejawe i odràvawe.

Vi{egodi{wem problemu prostora, koji jo{ nije re{en, pridruìose posledwih godina i problem malog broja izvr{ilaca: samo 27 zaposle-nih od ~ega je 23 stru~na radnika, a standardi predvi|aju 29 za obavqaweosnovne bibliote~ke delatnosti. U 2008. godini nije do{lo do pove}awabroja zaposlenih, ali je jedan radnik zavr{io master studije na Filozof-skom Fakultetu u Beogradu (Bogdan Trifunovi}), jedan radnik je stekaodiplomu fakulteta (Marijana Lazi}), a Danica Ota{evi}, direktor, dobi-la je zvawe vi{i bibliotekar. Od 27 zaposlenih jedan je magistar, jedanmaster, dvanaest radnika je se visokom stru~nom spremom, jedan sa vi{om,a deset sa sredwom {kolom. U Biblioteci radi tri bibliotekara-savetni-ka i jedan samostalni kwi`ni~ar.

Ovaj broj zaposlenih organizuje pesni~ku manifestaciju „Disovoprole}e“, Dane evropske ba{tine, Letwe dane kulture i brojne druge kul-turne programe. Iako je kvalifikaciona struktura zaposlenih povoqna(14 sa visokom stru~nom spremom), pove}awu broja korisnika i novihusluga koje Biblioteka pruà ovaj broj radnika ne moè vi{e uspe{no daodgovori (Mati~ne biblioteke u okruèwu imaju i do deset izvr{ilacavi{e). Broj zaposlenih u Gradskoj biblioteci nije se mewao od 2006. godi-ne. Za to vreme broj korisnika uve}an je za 1.500, a pruèno je oko 25.000usluga vi{e nego ranije. Pojavili su se i sasvim novi vidovi rada – digi-talizacija, u ~emu ~a~anska Biblioteka danas predwa~i i primer je dru-gima kako koristiti nove tehnologije u za{titi zavi~ajne ba{tine, aopet je putem interneta u~initi dostupnom svima.

IZ

VE

[T

AJ


DANICA OTA[EVI]

Popuwavawe fondova

Fondovi Gradske biblioteke zahvaquju}i zna~ajnim sredstvimaSkup{tine grada i Ministarstva kulture oboga}eni su u 2008. godini sa8.253 kwige i 169 slikovnica, a kupqeno je i vi{e starih i retkih kwi-ga, starih listova periodike, audio i video gra|e (nabavqeno je 590 kwi-ga vi{e nego 2007. godine). Kupqeno je 4.105 kwiga (vrednost 1.754.778 di-nara), od Ministarstva kulture dobijeno je 2.091 kwiga (vrednost 1.228.327dinara), kroz poklone od Narodne biblioteke Srbije i raznih pojedinacafond je oboga}en sa 1.929 kwiga, a donacijom Fonda za otvoreno dru{tvodobijeno je 128 kwiga iz oblasti humanitarnih nauka. Ukupna vrednostnabavqenih kwiga je 3.722.517 dinara. Fond Odeqewa za odrasle ~otaoceoboga}en je sa 5.046 kwiga, Zavi~ajno odeqewe sa 409 kwige, Nau~no sa 474,De~je sa 778, Zabla}e 501, Mr~ajevci 396, Prijevor 335 i Preqina 300kwiga. Fond De~jeg odeqewa bogatiji je i za 147 slikovnica ,dok je uogranke raspore|eno 22 publikacije. Ukupna vrednost nabavqenih slikov-nica je 27.682 dinara. Za nabavku kwiga i ~asopisa iz buxeta grada Bibli-oteka je utro{ila 1.850.000 dinara, a delom je kwige nabavqala i sopstve-nim sredstvima.

Biblioteka je nabavila i deset retkih kwiga:

1. BELI], Aleksandar, O jezi~koj prirodi i jezi~kom razvitku. -Beograd : Srpska kraqevska akademija, 1941.

2. IVANI], Mom~ilo, Srpski re~nik kwièvnoga i narodnoga jezi-

ka. - Beograd : Dràvna {tamparija Kraqevine Srbije, 1913. 3. SPOMENICA o proslavi desetogodi{wice udarawa temeqa Fa-

brike hartije Milana Vape : 1921-1931. - Beograd : Dràvna {tam-parija Kraqevine Jugoslavije, [b. g.]

4. LARO[FUKO, Fransoa, Maksime - Beograd: B. Cvijanovi}, 1914.5. POPOVI], Jovan Sterija, Tvrdica i Beograd nekad i sad. - Beo-

grad: Jugoistok, 1942. 6. SEKULI], Isidora, Zapisi. - Beograd: [tamparija Mlada Srbi-

ja, 1941.7. KATI], Reqa V., Bolesti goveda. - Beograd : Izdava~ko-prosvetna

zadruga IPROZ, 1943. 8. PLUTARH, @ivot Aleksandra Velikog - Beograd : Jugoistok, 1943.9. NU[I], Branislav, Op}insko dijete. - Zagreb : Naklada Humori-

sti~ne kwi`nice, 1917.10. MARKOVI], Qubica, Danica Markovi}. - â~ak : Zajednica doma

i {kole â~anske Gimnazije, 1940.

IZ

VE

[T

AJ



Redovnim otpisom bibliote~ke gra|e po vi{e osnova (dotrajalost,neaktuelnost i dr.), u 2008. godini rashodovana je 1.661 publikacija ~ijaje vrednost 24.595 dinara. U kwigoveznici Biblioteke ukori~eno je i za-{ti}eno 495 kwiga koje su zatim vra}ene u fond na kori{}ewe.

Kori{}ewe bibliote~ke gra|e

Biblioteka je 2008. godinu zavr{ila sa 5.166 ~lanova (800 vi{e ne-go 2007. godine). U Odeqewu za odrasle upisano je 2.684 lica, u De~jem1.502 (400 vi{e), Mr~ajevcima 416, Zabla}u 354, Preqini 40, Prijevoru120. Karakteristi~no je da se broj korisnika usluga Biblioteke u ogran-cima u Zabla}u i Mr~ajevcima pove}ao za 100 %. Upisano je 658 pred{ko-laca (za pred{kolce je upis besplatan), 1.630 osnovaca, 822 sredwo{kol-ca, 509 studenata, 933 slu`benika, 230 radnika i 334 ostalih korisnika.Godi{wa ~lanarina za odrasle ~itaoce je 400 dinara i nije mewana trigodine, dok je ~lanarina za osnovce i na terenu 200 dinara (nije mewanaod 2001. godine).

U 2008. godini kwigom je usluèno 84.875 lica (u 2007 usluèno je60.385). U Odeqewu za odrasle usluèno je 58.413 korisnika, u De~jem10.838, Nau~nom 4.959, Zavi~ajnom 426, Mr~ajevcima 1.985, Preqini 619,Prijevoru 1.167 i Zabla}u 5.468 korisnika.

Na kori{}ewe je ukupno izdato 111.565 kwiga: Odraslo 74.921, De~-je 17.177, Nau~no 8.375, Zavi~ajno 450, Mr~ajevci 2.396, Zabla}e 6.105, Pre-qina 922, Prijevor 1.538. U 2008. izdato je na kori{}ewe 22.510 kwiga vi-{e nego u 2007. godini.

U okviru me|ubibliote~ke pozajmice i saradwe za korisnike je po-traìvano od drugih biblioteke 29 publikacija i 49 fotokopija (Narod-na biblioteka Srbije 5 publikacija i 33 fotokopije, Biblioteke Maticesrpske 17 publikacija i 10 fotokopija itd.)

Novine i ~asopise u 2008. godini koristilo je 4.820 lica, a izdato jena kori{}ewe 17.464 primeraka dnevnih novina i 935 ~asopisa. Ukupno jeu Odeqewu periodike izdato na kori{}ewe 18.399 novina i ~asopisa.

Kwige, ~asopise i novine Gradske biblioteke u 2008. godini kori-stilo je 89.695 ~lanova, a wima je izdato 129.964 raznih publikacija. Bes-platne usluge interneta koristilo je 5.450 lica. Biblioteka je, dakle,pruìla korisnicima vi{e od 210.000 usluga, {to predstavqa naj~e{}ekori{}en javni servis lokalne zajednice. Obuhva}enost stanovni{tva~lanstvom u Biblioteci iznosi 4,37 % (u 2007. bila je 3,68). Obrt kwi`nogfonda je 1,15 % a broj pro~itanih kwiga po stanovniku 0,95 (Op{tina â-~ak ima 117.072 ìteqa). ^lanovi Biblioteke pro~itali su u proseku 22kwige.

IZ

VE

[T

AJ


DANICA OTA[EVI]

45. „Disovo prole}e“

„Disovo prole}e“ je jedna od najstarijih pesni~kih manifestacija uSrbiji. Skup{tina grada je poverila organizaciju Disovih sve~anostiOdboru Disovog prole}a (Odbor je sastavqen od istaknutih kulturnih rad-nika), a realizaciju Gradskoj biblioteci. Grad â~ak je donator nov~anogdela Disove nagrade (180.000 dinara), a Biblioteka pesniku uru~uje Pla-ketu. Osim {to ~uva uspomenu na poeziju Vladislava Petkovi}a Disa, Bi-blioteka svake godine nagra|uje jednog savremenog pesnika, doprinosiafirmaciji mladih autora do 31 godine starosti nagra|ivawem rukopisaza prvu pesni~ku zbirku, razvija kreativne sposobnosti mladih i u~eni-ka. „Disovo pole}e“ tradicionalno po~iwe 10. marta, na Disov ro|endan,i traje do kraja maja.

Laureat Disove nagrade za 2008. godinu bio je pesnik iz Novog Sada,Vladimir Kopicl(1949), dok je od 48 prispelih rukopisa za prvu kwiguìri nagradio Vladimira Stojni}a iz Zemuna. Stojni}u je pripala nagra-da Mladi Dis, a nagra|eni rukopis Vreme se zavr{ilo {tampan je kao 27.kwiga u ediciji Tokovi. Na literarni konkurs za u~enike osnovnih isredwih {kola Moravi~kog okruga stiglo je 180 proznih radova i pesama(105 iz osnovnih i 70 iz sredwih {kola). Autori najboqih radova nagra-|eni su na sve~anosti odrànoj 22. maja u Disovom rodnom selu Zabla}u.

Harizmati~na li~nost laureata Vladimira Kopicla, wegova hipi-faza i pripadnost „deci cve}a“, novosadskoj rokerskoj sceni 70-tih, pe-sni~ko, prevodila~ko, pozori{no i prire|iva~ko iskustvo, inspirisaloje organizatore da evociraju se}awe na 60-te godine pro{log veka i pred-stavu Kosa koja je imala presudnu ulogu u kulturi druge polovine 20. ve-ka. Na priredbi Pre i posle Kose susreli su se mladi plesa~i plesnog klu-ba „Luna“, koji su izveli deo poznatog mjuzikla, sa dramaturgom Jovanom]irilovim, zaslu`nim {to je Kosa posle Brodveja igrana u Beogradu, kaoi Vladimirom Kopiclom i Boìdarom Mandi}em, akterima tog doba. Sve-stranost Kopiclovog stvarala{tva omogu}ila je i mr Marijani Matovi}da kroz izlo`bu i katalog pod nazivom Najboqi svet prikaè sve fazewegove umetni~ke li~nosti.

Dobitnici presti`nih pesni~kih nagrada predstavili su svoje poe-tike na ve~eri nagra|enih. U~estvovali su: Ivan Negri{orac (Zmajeva na-grada), \or|o Sladoje (@i~ka hrisovuqa), Marija [imokovi} (Miqkovi-}eva nagrada) i Milan \or|evi} (Disova nagrada). Me|unarodni ton 45.„Disovom prole}u“ dala je Kajoko Jamasaki, pesnik, profesor na Katedriza japanologiju Filolo{kog fakulteta u Beogradu koja je sa DanijelomVasi} do~arala poeziju Japana na kwièvnoj ve~eri pod nazivom No}

lokvawa.

IZ

VE

[T

AJ



Predstavqawem nagra|ene zbirke Pesme Milke Popovi} u Pan~evu,„Disovo prole}e“ napravilo je jo{ jedan izlet van lokalnih granica. Kva-litetu Disovih sve~anosti doprinelo je muzi~ko-poetsko ve~e posve}enoDu{ku Trifunovi}u, brojni programi za mlade objediweni pod zajedni~-ki naziv Disovizija, susreti pesnika sa |acima i likovne izlo`be. Gost45. „Disovog prole}a“ bio je i Dragan Veliki}, aktuelni ambasador Srbi-je u Be~u, ~iji je roman Ruski prozor dobio NIN-ovu nagradu.

Kulturno prosvetna delatnost Biblioteke

Za Gradsku biblioteku 2008. godina je vi{estruko zna~ajna: obeleè-no je 160. godina od osnivawa Dru`stva za ~itawe Srbsko-slavenskij no-

vina (1848), {to predstavqa po~etak prosve}ivawa i dru{tvenog organi-zovawa gra|ana, odràno je 45. „Disovo prole}e“, a grad je slavio {est ve-kova od prvog pisanog pomena imena â~ak. Jubileji su obeleèni brojnimsve~anostima, prisustvom eminentnih gostiju i {tampawem vrednih pu-blikacija. Organizovano je 16 kwièvnih ve~eri i promocija, u petnae-stak {kola gostovali su pesnici Branko Stevanovi}, Igor Kolarov, Gor-dana Timotijevi}, Bo{ko Lomovi} i Vladimir Kopicl, prire|ene su ~e-tiri velike autorske izlo`be od kojih dve prate katalozi.

Promovisane su publikacije: Put do kwige, autora Mila Grozdani-}a, Plavi dozivi Radojka Nikoli}a i Ispuwen ìvot Sini{e Paunovi}akoje je priredila Marija Orbovi}. Zatim Poveqe i Pisma Despota Stefa-

na Lazarevi}a akademika Aleksandra Mladenovi}a, roman godine (NIN-ova nagrada) Dragana Veliki}a Ruski prozor, Pesme Milke Popovi} (pro-mocija odràna u Pan~evu), kwiga Dejana Mili}a Politi~ki govor mo-

derne Srbije, roman Mango Qubice Arsi}, predstavqeni su autori jubi-larnog, 100. kola Srpske kwièvne zadruge, kao i nosioci najvrednijihpesni~kih priznawa. Povodom jubileja Biblioteke odràna je sve~anaakademija pod nazivom 160 godina ~itamo sa vama i prire|ena izlo`baPro~itane godine. Autori izlo`be i kataloga su bibliotekari OliveraNedeqkovi} i Marija Orbovi}. Godinu su obeleìle i izlo`be [tampa-

na re~ 2007, autora Marije Orbovi}, a posebno izlo`ba Najboqi svet, po-sve}ena laureatu 45. „Disovog prole}a“ Vladimiru Kopiclu, koju je pri-redila mr Marijana Matovi}, koja je autor i istoimenog kataloga. Pod na-zivom Filozofija ìvota mr Marijana Matovi} priredila je izlo`bu u~ast Andrije B. K. Stojkovi}a, uprili~enu povodom jubileja grada i orga-nizovawa Drugog filozofsko-pedago{kog skupa o eti~kim principimaovog znamenitog â~anina.

Posebna pa`wa bibliotekara bila je usmerena na programe za mlade,pa je u okviru Disovizije Kreativna radionica Krug prikazala multime-

IZ

VE

[T

AJ


DANICA OTA[EVI]

dijalnu predstavu Prostranstvo je na{a tamnica, koju je dramatizovaoi reìrao Milutin Gigi Jev|enijevi}, dva puta je gostovao Branko Pra-ì}, muzi~ar iz Novog Sada, sa poetsko-muzi~kim performansom posve}e-nim pesniku Du{ku Trifunovi}u, kao i razvoju jugoslovenske rok scene,koji su odràni u Gradskom parku. U okviru „Letwih dana kulture“ pri-kazana je monodrama Dragoslava Mihajlovi}a Kad su cvetale tikve u iz-vo|ewu kragujeva~kog glumca Mirka Babi}a. „Dane evropske ba{tine“ obe-leìlo je gostovawe pisaca SKZ i kwièvno ve~e Kosovska riznica na ko-me je predstavqena kwiga Milan Raki} na Kosovu, bogato pokretno kosov-sko blago iz Narodnog muzeja Pri{tine i u~e{}e pesnika sa Kosova.

Biblioteka je organizovala dve stru~ne ekskurzije za svoje radnike– poseta manastirima Studenica i @i~a i kraqeva~koj Narodnoj biblio-teci „Stefan Prvoven~ani“ i 51. me|unarodnom sajmu kwiga u Beogradu.Za {kolske bibliotekare i unapre|ewe bibliote~ke delatnosti organizo-van je stru~ni seminar.

U programima Biblioteke u 2008. godini u~estvovali su: akademiciMatija Be}kovi} i Aleksandar Mladenovi}, Mile Grozdani}, zatim, Slo-bodan \urovi}, Sreto Bo{wak, Branko Kuki}, dr Bojan Jovanovi}, BogdanA. Popovi}, Gojko Boòvi}, Vojislav Karanovi}, Vladan Matijevi}, AlenBe{i}, dr Borjanka Trajkovi}, Borko Gvozdenovi}, prof. dr Brankica î-goja, dr Rada Stijovi}, @arko îgoja, Dragan Veliki}, Ivan Radosavqe-vi}, Igor Kolarov, Branko Stevanovi}, Gordana Timotijevi}, Milka Po-povi}, Dejan ân~arevi}, Predrag Petrovi}, \or|e Despi}, mr Svetlana[eatovi} Dimitrijevi}, dr Goran Maksimovi}, Mirko Demi}, dr JovicaTrkuqa, Dejan A. Mili}, Ivan Negri{orac, prof. dr Mihajlo Panti}, Ma-rija [imokovi}, \or|o Sladoje, Milan \or|evi}, Jovan ]irilov, Boì-dar Mandi}, Vladimir Kopicl, Dragan Hamovi}, Enes Halilovi}, prof.dr Jovan Pej~i}, Milica Jeftimijevi}-Lili}, Branko Joki}, Miro Vuk-sanovi}, Dragomir Brajkovi}, Dragan Laki}evi}, Marko Nedi}, Aleksan-dar Mari}, Bo{ko Lomovi}, mr Svetlana Jan~i}, Kajoko Jamasaki, Dani-jela Vasi}, Marija Orbovi}, Milica Bakovi}, Bo{ko Obradovi}, mr Mari-jana Matovi}, Dubravka Ili}, Danica Ota{evi}, Bogdan Trifunovi},Mirko Drmanac, Biqana Mijailovi}, Slobodan Blagojevi}, Slobodan Ni-koli}, Vesna Petrovi} i drugi.

Ostvarivawu programa doprineli su i dramski umetnici: Neboj{aDugali}, Vesna Pavlovi}, Branislav Toma{evi}, Igor Ili}, Mirko Ba-bi}, Milutin Jev|enijevi}, i polaznici Kreativne radionice Krug.

U muzi~kom programu u~estvovali su: prof. dr Marina Mili} Apo-stolovi}, Rade Zdravkovi}, hor „Melodi“ sa vokalnom solistkiwom Div-nom Qubojevi}, Etno peva~ka grupa „Jovan~ica“, Plesni klub Luna iBranko Praì}.

IZ

VE

[T

AJ



Nastupili su slikari: Draga Jovanovi}, Branka Kuzmanovi}, IrenaLagator, Petra Majc, Milovan De Stil Markovi}, Vesna Perunovi}, Mile-ta Prodanovi}, Nina Todorovi}, Jovan êki}, Andrej îkala, Irena Kele-~evi}, Umetni~ka grupa [kart, Boìdar Plazini}, Vesna Petrovi} idrugi.

Izdava~ka delatnost

Povodom Dana biblioteke i 160. godina postojawa, objavqena je kapi-talna kwiga za lokalnu ba{tinu, ali i za srpsku kulturu, biobibliogra-fija Ispuwen ìvot posve}ena piscu, pesniku, novinaru i kolekcionaruSini{i Paunovi}u, ro|enom u â~ku po~etkom 20. veka. Ovu vrednu mono-grafiju priredila je Marija Orbovi}, bibliotekar-savetnik Zavi~ajnogodeqewa ~a~anske Biblioteke, koja ve} nekoliko godina pomno istraùjePaunovi}ev bogati ìvot i zaostav{tinu koja se ~uva u Gradskoj biblio-teci. Ovo je prva kwiga ~a~anske Biblioteke {tampana u tvrdom povezu,na kunstdruku, {ivena, sa omotom i izuzetnom likovno-grafi~kom opre-mom za {ta se pobrinuo Zoran Jure{, grafi~ki umetnik. Sem obimne bio-grafije koja obuhvata skoro ~itav vek, Marija Orbovi} je popisala i 1.362bibliografske jedinice Paunovi}evih radova i tekstova o wemu.

Povodom ovog jubileja, Biblioteka je {tampala katalog Pro~itane

godine koji su priredile Olivera Nedeqkovi} i Marija Orbovi} (obima 68strana) uz koji je objavqen i CD sa istoimene izlo`be. Katalog faksimi-lima dokumenata, fotografijama i drugom gra|om detaqno prati dug razvo-jni put ~a~anske Biblioteke tokom tri veka u kojima je, na àlost, mewa-la vi{e adresa i uvek bila besku}nik. [tampan je i 14. broj stru~nog ~aso-pisa za savremeno bibliotekarstvo Glas biblioteke na pove}anom obimu od312 strana, sa 19 radova od kojih 12 potpisuju radnici ove ustanove.

Izdava~ku delatnost 45. „Disovog prole}a“ obeleìla je kwiga Vla-dimira Kopicla Sovin izbor (obim 116 str), izuzetan katalog Najboqi

svet autora mr Marijane Matovi} (obim 34 str.), kwiga dobitnika nagra-de Mladi Dis Vladimira Stojni}a Vreme se zavr{ilo (obim 80 str.), kao i~asopis „Disovo prole}e“ broj 39, objavqen na 52 strane.

Stru~no odeqewe

Fond Gradske biblioteke uve}an je za 8.253 kwiga, koliko je inven-tarisano, stru~no obra|eno i razvrstano po odeqewima. U elektronsku ba-zu podataka uneto je 7.844 monografske publikacije, a uvedeno je i dato nakori{}ewe i 169 slikovnica. U BIBLIO bazi je 68.799 MFN zapisa.

IZ

VE

[T

AJ


DANICA OTA[EVI]

Otvoreno je 3.323 nova zapisa u BIBLIO programu, ura|eno 15.398 ka-talo{kih listi}a, od ~ega 8.481 autorskih, 5.590 stru~nih, 786 predmetnihi 541 naslovni. Svi katalo{ki listi}i blagovremeno su uloèni u odgova-raju}e kataloge u odeqewima mati~ne biblioteke i u ograncima. Istovre-meno je dopisano 4.106 novih inventarskih brojeva na postoje}e katalo{kelisti}e. Mese~no je u proseku obra|ivano 653 kwige, a u posledwa tri me-seca, posle Sajma kwiga, na kori{}ewe je predato 2.351 kwiga.

Kwige su raspore|ene po odeqewima i to: Odraslo 5.046, Nau~no 474,Zavi~ajno 409, Mr~ajevci 398, Zabla}e 501, Preqina 300, Prijevor 335,De~je 778. Sa ~etiri publikacije dopuwen je fond marksisti~ke kwige, akupqeno je 10 starih i retkih kwiga koje predstavqaju posebnu vrednostustanove.

Radnici Stru~nog odeqewa pomagali su na fizi~koj obradi i inven-tarisawu zavi~ajnog fonda i tom prilikom je obra|eno 1.582 razglednice,432 plakata, 132 pozivnice i 12 programa iz legata Jovana Davidovi}a.

U 2008. godini rashodovano je po vi{e osnova 1661 jedinica biblio-te~ke gra|e (Odraslo 423, De~je 1.236). Revalorizivana vrednost rashodova-nih kwiga je 24.595 dinara.

Istovremeno, ura|eno je oko 200 spiskova za javnu nabavku kwiga, ot-kup publikacija od Ministarstva kulture i raznih drugih vrsta poklona.

Odeqewe ~asopisa i listova

Odeqewe ~asopisa i listova sa ~itaonicom sme{teno je u Gospodar Jo-vanovoj ulici br. 6. U Odeqewu se o serijskim publikacijama brine dvojezaposlenih, bibliotekar Mirko Drmanac i kwi`ni~ar Miroslavka Rado-vanovi}. Odeqewe poseduje ukupno 230 m polica za sme{taj ~asopisa i no-vina koje se nalaze delom u prostorijama Odeqewa (58 m), delom u zgradi Me-|uop{tinskog istorijskog arhiva u â~ku (100 m), i prostorijama Biblio-teke u Domu kulture (72 m). îtaonica Odeqewa ima 25 mesta. Odeqewe ras-polaè sa jednim ra~unarom koji sluì za katalo{ku obradu periodike.

U Odeqewu ~asopisa i listova obavqa se komletan posao nabavke, fi-zi~ke i katalo{ke obrade periodike i rada sa korisnicima. Prema propi-sima Zakona o bibliote~koj delatnosti, dobijena periodika se evidenti-ra u kartoteci evidencionih kartona, inventari{e u kwizi inventarakoja se posebno vodi za ~asopise i novine na Obrascu br. 15/22 i vodi u ka-talogu naslova serijskih publikacija. Odeqewe ima lisni katalog naslo-va serijskih publikacija koje se nalaze u fondu odeqewa kao i lisni al-fabetski autorski i predmetni katalog ~lanaka u serijskim publikacija-ma. Katalog naslova serijskih publikacija se vodi prema standarduISBD(CR), a katalo{ka obrada komponentnih delova prema standardu

IZ

VE

[T

AJ



ISBD(CP). U odeqewu se vr{i automatizovana katalo{ka obrada serijskihpublikacija.

U okviru fonda odeqewa nalazi se ukupno 348 naslova ~asopisa. Odtog broja 318 ~asopisa ima signaturu, dok 30 ~asopisa nema signaturu (~a-sopisi koji imaju velike minuse i ~asopisi koji neredovno izlaze). Ufondu se nalazi ukupno 17 naslova novina i sva godi{ta su ukori~ena.Ukupan broj sveski ~asopisa u fondu je 14.769, dok ukori~enih godi{tanovina ima 374. Dvanaest naslova ~asopisa je na stranim jezicima, od ~e-ga sedam na ruskom, tri na engleskom i po jedan na nema~kom i francuskomjeziku. Dva ~asopisa izdata na engleskom jeziku su prinovqena u toku pro-tekle godine (India Perspectives i Philotheos).

U toku 2008. godine nabavqeno je ukupno 85 naslova kwièvnih, na-u~nih i revijalnih ~asopisa, ukqu~uju}i naslove starijih godi{ta dobi-jenih na poklon i sopstveno izdawe (Disovo prole}e). Me|u wima je i 13novih naslova: (Az, Arhe, Boka, Godi{wak Filozofskog fakulteta u No-

vom Sadu, India Perspectives, Lu~a, Nova Zora, Poslovna ekonomija, Poli-

ti~ka revija, Srpska politi~ka misao, Unikat, Philologia, Philotheos).Pored toga, nabavqeno je 8 naslova de~jih ~asopisa za De~je odeqewe, ra-~unaju}i nove naslove: \a~ko doba, Zabavnik \a~kog doba i \ak prvak. Ta-ko|e, nabavqano je i 13 naslova ~asopisa iz oblasti bibliotekarstvaukqu~uju}i sopstveno izdawe (Glas biblioteke), dok su novi stru~ni na-slovi u fondu Javne biblioteke i Godi{wak Narodne biblioteke „Sto-

jan Trumi}“ Titel. Gradska biblioteka u â~ku je u toku 2008. godinepretpla}ena na kori{}ewe elektronske verzije ~asopisa „Pregled“. U to-ku godine fond Odeqewa ~asopisa oboga}en je sa ukupno 18 novih naslova,od ~ega je 13 iz oblasti kwièvnosti i lingvistike, kulture i umetnosti,ekonomije i politike; tri nova naslova su de~ji ~asopisi, a dva su novestru~ne serijske publikacije.

Od aktuelne periodike nabavqeno je zbirno 106 naslova ~asopisa(133 godi{ta, 326 sveski), kao i 17 dnevnih, nedeqnih i mese~nih naslovanovina i revijalne {tampe za kori{}ewe u ~itaonici Odeqewa. Od brojanabavqenih ~asopisa, 27 naslova (37 godi{ta, 154 sveske) je kupqeno ilipretpla}eno, 16 naslova (17 godi{ta, 37 sveski) je dobijeno na osnovu raz-mene sa drugim bibliotekama, dok je 61 naslov (77 godi{ta, 133 sveske) do-bijen kao poklon od institucija i pojedinaca. Dva naslova (dva godi{ta,dve sveske) su sopstveno izdawe.

Po~etkom 2008. godine zavr{ena je fizi~ka i katalo{ka obrada ~a-sopisa dobijenih na poklon 2007. godine od Tijane Kova~evi} iz Beograda.Fond ~asopisa je na ovaj na~in dopuwen sa 18 naslova (Brani~evo, Gradi-

na, Dometi, Delo, Dubrovnik, Život, Zadarska revija, Kwièvnost, Kultura,Mostovi, Mogu}nosti, Na{ jezik, Razvitak, Stvarawe, Stremqewa, Tea-tron, Filolo{ki pregled, Forum), odnosno sa 129 sveski ~asopisa koji se

IZ

VE

[T

AJ


DANICA OTA[EVI]

ve} nalaze u katalogu naslova, ali su starijih godi{ta, ~ime su popuwenizna~ajni minusi u postoje}em fondu.

U 2008. godini je inventarisano, povezano u tomove i sme{teno u fond141 godi{te ~asopisa (inv. br. 3227–3368). Ukori~ena su, inventarisana isme{tena u fond 3 godi{ta novina koje se ~uvaju (Politika, Sport i NIN

za 2007). Vr{ena je analiti~ka obrada ~lanaka 10 ~asopisa iz oblasti dru-{tvenih nauka, kwièvnosti i kulture za 2007. godinu i dopuwen je kata-log naslova u elektronskoj bazi programa CDS/ISIS sa ukupno 827 zapisa.Ukupan broj zapisa u elektronskoj bazi Odeqewa ~asopisa je 19.602.

U teku}oj godini fond ~asopisa je potpuno fizi~ki sre|en i preslo-èn po azbu~nom sistemu. Bibliotekaru Mirku Drmancu pomo} su pruì-li vojnici na civilnom sluèwu Du{an Barali}, Marko Simovi} i Mar-ko Ristovi}. Depo koji se nalazi u zgradi Me|uop{tinskog istorijskogarhiva je u toku godine pro{iren za {est du`nih metara polica. Prebro-jane su sve sveske ~asopisa i sva ukori~ena godi{ta novina. Fizi~ka sre-|enost fonda je optimalna, mada sistem slagawa ~asopisa nije po UDK ilinumerus currens-u. Svi duplikati koji se nalaze u fondu sme{teni suodvojeno i spremni su za razmenu ili poklon. Uslovi sme{taja periodikesu zadovoqavaju}i i nema rizika od o{te}ewa fonda.

Sva godi{ta ~asopisa Tehnika od 1959. do 2006. godine odvojena su ispremqena za razmenu ili poklon. To je u~iweno jer je nastavak nabavke i~uvawe ~asopisa neopravdano sa stanovi{ta angaòvanog prostora za ~u-vawe, cene ~asopisa i potreba korisnika.

Od aprila 2008. godine ~itaonica za dnevnu {tampu otvorena je zakorisnike i subotom od 8.00 do 13.00 ~asova. Odeqewe je ove godine imaloukupno 4565 korisnika od ~ega: 15 u~enika (0%), 199 studenata (4%), 360radnika (7%), 931 slu`benika (19%) i 3315 ostalih korisnika (70%). Iz-dato je na kori{}ewe 13583 primerka dnevne i nedeqne {tampe i 866 sve-zaka ~asopisa. Usled pove}anog obima posla ukupna poseta je ve}a za 4,9%i izdato je 7,6% vi{e serijskih publikacija u odnosu na pro{lu godinu.Glavi problem u radu Odeqewa vezan je za sme{taj i kori{}ewe fonda ~a-sopisa i novina usled nu`ne fizi~ke razbijenosti fonda na tri me|usob-no udaqene lokacije.

Bibliotekar Mirko Drmanac je u toku godine pripremio rad „MajorKavaqer Milija Dragi}evi}“ za Glas biblioteke br. 14 (2007) i „â~ak vi-|en o~ima putopisaca“ za 39. broj ~asopisa „Disovo prole}e“, trominutniprate}i film za predstavu „Prostranstvo je na{a tamnica“ u reìji Mi-lutina Gigija Jev|enijevi}a odrànu u okviru „Disovizije“ 19. maja 2008.i minutnu televizijsku reklamu za promociju kwige Jovana Pej~i}a „Mi-lan Raki} na Kosovu“, u okviru Dana evropske ba{tine. Pored toga, Mir-ko Drmanac je pripremio vi{e video-prezentacija za prate}e bibliote~kemanifestacije, pripremao audio-vizuelne materijale za potrebe veb sajta

IZ

VE

[T

AJ



Biblioteke i sa uspehom u~estvovao na IV Radni~kim sportskim igrama uorganizaciji Sindikata kulture Srbije koje su odràne 21–28. septembra2008. godine u Pefkohoriju i sa tri osvojene medaqe (zlatna, srebrna poje-dina~no, zlatna kolektivno) promovisao mati~nu ustanovu.

Centar za digitalizaciju

Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“ u januaru 2008. godi-ne formirala je Centar za digitalizaciju. Radnici novoosnovanog odeqe-wa angaòvani su na poslovima digitalizacije i aùrirawu internetsajtova i blogova Gradske biblioteke, davawu tehni~ko-informacione po-dr{ke zaposlenima i korisnicima iz oblasti ra~unarsko-informacio-nih tehnologija, kao i na predlagawu i sprovo|ewu re{ewa automatizaci-je poslovawa ustanove i primene informacionih tehnologija u radu.

Zahvaquju}i prethodnim projektima, Centar je opremqen neophod-nom tehni~kom opremom (sredstva Ministarstva kulture RS, 2007), zapo-{qava ~etiri lica na javnom radu digitalizacije periodike fonda Zavi-~ajnog odeqewa, (januar–jul 2008), a uloèna su i sredstva Gradske biblio-teke). Centar za digitalizaciju mereno po rezultatima rada, broju lica ko-ja aktivno rade u wemu i tehni~koj opremqenosti, jedinstven je me|u javnimbibliotekama Srbije. U 2008. godini Centar je dobio A3 skener visokih per-formansi, jedan eksterni hard disk, jedan sistem za skladi{tewe podatakai jedan laptop ra~unar, tako da centar raspolaè sa: 4 desktop ra~unara, 2laptop ra~unara, 4 skenera (tri A3 i jedan A4 skener), 1 digitalnim fotoa-paratom, 2 eksterna hard diska i 1 sistemom za skladi{tewe (storix), 1 pro-jektorom sa projekcionim platnom. Pored pomenute opreme, Centar za digi-talizaciju vodi brigu i o ostaloj tehnici ustanove i wenoj ispravnosti.

U Centru je stalno zaposlen jedan radnik (bibliotekar), jedan hono-rarno angaòvani saradnik (informati~ar) i dva tehni~ka asistenta (li-ca na civilnom sluèwu vojnog roka).

Centar za digitalizaciju preuzeo je na sebe brigu o ~uvawu, vo|ewui izdavawu dela kwi`nog fonda Zavi~ajnog odeqewa Gradske biblioteke,koji se ti~e naslova iz oblasti ra~unarsko-informacione tehnologije(vi{e od 400 naslova). Centar je, tako|e, preuzeo i audio-vizuelnu gra|uiz fonda Zavi~ajnog odeqewa (audio trake, VHS kasete, kompakt-diskovi,DVD), kao i multimedijalnu arhivu zabeleènih programa u organizaci-ji Biblioteke, sa vi{e stotina sati materijala. Audio-vizuelnu gra|u ~i-ni : 23 VHS kasete, 21 audio-traka, 45 audio-kompakt i DVD diskova, 181kompakt i DVD diskova video i foto-materijala i 19 raznih drugih op-ti~kih diskova (statisti~ki podaci o kori{}ewu ove gra|e sastavni sudeo statistike Zavi~ajnog odeqewa).

IZ

VE

[T

AJ


DANICA OTA[EVI]

Digitalizacija

U 2008. godini digitalizovano je ukupno 24.132 dokumenata iz fondaZavi~ajnog odeqewa Gradske biblioteke (iz 2007. godine preneto je 2.034digitalna dokumenta). Digitalizacija podrazumeva skenirawe dokumena-ta i opis preko metapodataka, ~ime je digitalna gra|a pripremqena za bu-du}u manipulaciju i objavqivawe na internetu. Na veb sajtu „Digitalnabiblioteka“, koji je pokrenut po~etkom 2008. godine, za potrebe pretraì-vawa i pregledawa elektronskih kolekcija preko interneta, objavqeno je6.970 digitalnih dokumenata.

Centar je razvio sopstvenu bazu podataka za potrebe skladi{tewa ipretraìvawa digitalnih dokumenata na internetu. Autor baze podatakaje dipl. in`. Vlada Maksimovi}, koji je angaòvan kao spoqni saradnikna projektu. Ukupna koli~ina podataka Centra za digitalizaciju je pre-ko 300 gigabajta. ûvawe tih podataka vr{i se na dva odvojena kapacitetaza skladi{tewe (jedan sistem za skladi{tewe i jedan hard disk) i na DVDdiskovima (ukupno 80), ~ime je svaki digitalni dokument zastupqen satri kopije. Na taj na~in su ispuweni visoki standardi za ~uvawe i skla-di{tewe podataka u digitalnom obliku. Honorarni saradnik AleksandarVukajlovi} zavr{io je u septembru 2008. MS ACCESS bazu podataka za ar-hivirawe podataka o digitalizovanoj gra|i u Centru za digitalizaciju,koja se koristi za internu upotrebu u Centru. Ura|ena je i elektronskakwiga inventara za potrebe Odeqewa ~asopisa (oko 3.000 zapisa).

U ciqu kori{}ewa digitalnih kolekcija Gradske biblioteke prekointerneta, po~etkom 2008. pokrenut je veb sajt „Digitalna biblioteka“ naadresi http://www.cacak-dis.rs/dig_bibl/index.html. Sajt je prilago|en kori-{}ewu {irokom krugu korisnika, sa opcijama pretraìvawa i pregleda-wa kolekcija razvrstanih prema tipovima gra|e. Narodna biblioteka Sr-bije ukqu~ila je ovaj sajt u svoje Preporu~ene internet adrese Digital-nih biblioteka, kao jedini iz Srbije.

U martu 2008. godine pokrenut je blog „Digitalizacija i digitalnebiblioteke“ u okviru internet sajta Biblioteke (na adresi http://digi-tal.cacak-dis.rs/index.php), gde se objavquju tekstovi o teorijskim i prak-ti~nim pitawima digitalizacije, kao i vesti, najave i prikazi projeka-ta digitalizacije u zemqi i svetu. Blog istovremeno saop{tava vesti o to-ku procesa digitalizacije u Gradskoj biblioteci. Trenutno je ~a~anskiblog „Digitalizacija i digitalne biblioteke“ jedini usko-stru~ni bi-bliote~ki blog u Srbiji.

U 2008. omogu}en je pristup Internetu svim zaposlenima sa wihovihradnih mesta, a u drugoj polovini godine i elektronskoj bazi Zavi~ajnogi Odeqewa periodike. Na ovaj na~in premo{}ena je fizi~ka odvojenost

IZ

VE

[T

AJ



objekata koje koristi Biblioteka, tako da su sve tri elektronske baze do-stupne zaposlenima, samim tim i korisnicima.

Zapo~et je rad na projektu „De~ja digitalna biblioteka“ i u toku jedigitalizacija celokupne edicije „Zlatna kwiga“ (105 kwiga). Digitali-zovane stare de~je kwige i slikovnice iz legata Jovana Davidovi}a bi}eukqu~ene u budu}u digitalnu biblioteku za decu. Ovaj projekat po~iva natrajnom opredeqewu Biblioteke da je rad sa decom najva`niji segmentdru{tveno-kulturnog rada javne biblioteke.

U 2008. godini je digitalizovano 24.132 dokumenta: press clipping 625,katalog 1.194, kwige 9.991, multimedija 6, novine 4.515, plakati 80, poziv-nice 1.615, razglednice 124, razno 722, slikovnice 223, fotografije 2.490,~asopisi 2.547.

Centar za digitalizaciju ostvario je dobru saradwu sa Narodnom bi-bliotekom Srbije, Nacionalnim centrom za digitalizaciju, Tehni~kimfakultetom u â~ku, Nacionalnom bibliotekom ê{ke Republike i dru-gim ustanovama i pojedincima, {to ~a~anskoj Biblioteci omoga}uje da bu-de me|u liderima na poqu digitalizacije u Srbiji.

Sajt www.cacak-dis.rs

Gradska biblioteka veliku pa`wu posve}uje i promociji ustanovena internetu. Mati~ni sajt ustanove u 2008. godini imao je 66.096 poseta,a blog Biblioteke 17.000 poseta. Iskori{}eni su kapaciteti dve dru{tve-ne mreè na internetu za stvarawe imixa moderne biblioteke, kako bi seprivukla pa`wa mla|e korisni~ke populacije.

Na najve}oj internet dru{tvenoj mreì Fejsbuk (Facebook) Biblio-teka je otvorila stranicu (http://www.facebook.com/pages/Cacak-Ser-bia/Gradska-biblioteka-Cacak/21595215877), koja je za nekoliko meseci pri-vukla preko 150 „sledbenika“ („fanova“).

Istovremeno je na najzna~ajnijem internet sajtu za pregled video sa-dràja Jutjub (Youtube) otvoren 31. oktobra 2008. kanal (adresa http://www.youtube.com/user/bibliotekacacak) za postavqawe video zapisa programa ko-je organizuje Gradska biblioteka. Postavqeni video materijal iz kolek-cije Multimedija „Digitalne biblioteke“ za dva meseca pregledan je vi-{e od 200 puta.

Najpose}enije stranice sajta Biblioteke su „Digitalna biblioteka“i elektronska izdawa, kao i vesti o programima ustanove: na ova tri seg-menta odlazi preko 80 % svih poseta. Interensantno je da 27 % sajtu pri-stupa direktno (ukuca adresu sajta u web ~ita~), dok ve}ina na sajt dolaziputem internet pretraìva~a. Ovakva poseta ukazuje na obiqe kvalitet-nog sadràja koji se nalazi na sajtu Biblioteke. Naj~e{}e kori{}ene

IZ

VE

[T

AJ


DANICA OTA[EVI]

kqu~ne re~i i termini koji korisnike interneta upu}uju na sajt su: bi-blioteka â~ak, Vladislav Petkovi} Dis, biografija gradska biblioteka,digitalizacija, Disova poezija, Disovo prole}e.

Zavi~ajno odeqewe

Tokom 2008. godine u Zavi~ajnom odeqewu usluèno je 385 korisni-ka koji su koristili: 410 monografskih, 3.791 periodi~nu publikaciju,296 pozivnica, 789 ise~aka iz novina i 95 fotografija. Fond odeqewa obo-ga}en je sa 409 publikacija, koje su stru~no obra|ene i unete u elektron-sku bazu. Inventarisano je 111 godi{ta ~asopisa i 1.147 ise~aka iz novi-na. Analiti~ki je obra|eno 274 ~lanka iz periodike. U elktronskom kato-logu obra|eno je 556 fotografija (inventarisana 561). Razvrstano je i pot-pisano 2.442 fotografije u digitalnom obliku. Ukupno je inventarisano723 jedinice vizuelne gra|e (185 pozivnica, 435 plakata i 103 programa).Inventarisano je 1.582 razglednice iz legata Jovana Davidovi}a kao i 39rukopisa iz fonda Zavi~ajnog odeqewa. Tako|e je nastavqeno sre|ivawelegata Sini{e Paunovi}a: 35 kutija arhivske gra|e razvrstano je u ~eti-ri grupe ({est kutija pisama upu}enih legatoru, dve kutije pisama koje jePaunovi} pisao drugima, dvadeset kutija rukopisa Sini{e Paunovi}a, se-dam kutija dokumentarne gra|e o Paunovi}u i wegovoj porodici).

Osim redovne nabavke i popuwavawa fondova, 2008. godine zna~ajnosu anulirani i minusi u zavi~ajnoj periodici kupovinom vi{e publika-cija iz biblioteke Boìdara Kova~evi}a iz Beograda. Nabavqeno je: 12 to-mova Bibliografije rasprava, ~lanaka i kwièvnih radova (Zagreb, Lek-

sikografski zavod), a jedan broj Narodne odbrane iz 1929. godine posve}envojvodi Stepi Stepanovi}u otkupqen je od antikvara. U toku je nabavkakwiga na osnovu spiska deziderata (62 monografske publikacije), a tokomgodine otkupqene su monografske publikacije: Radikalski kalendar za1939. godinu, Prilozi statisti~kom izu~avawu prvog srpskog ustanka

(Beograd, Zavod za statistiku NR Srbije, 1955), Stanovni{tvo predratne

Jugoslavije prema popisu iz 1931. godine (Beograd, Dràvni statisti~kiured DF Jugoslavije, 1945), [ema stalnih rejona za pregrupisavawe popi-snih podataka o stanovni{tvu NR Srbije (Beograd, Zavod za statistiku NRSrbije, 1956), Bibliografija srpskih almanaha i kalendara Miodraga

Matickog (Beograd: SANU, 1986) i Popis stanovni{tva 1953 Beograd,Savezni zavod za statistiku, 1959), Spomenik SKA LXVIII, 1929, Spomenik

SKA LXXXIX, 1939 i Spisak koleoptera u Muzeju srpske zemqe, (Beograd,Dràvna [tamparija Kraqevine Srbije, 1904).

IZ

VE

[T

AJ



Mati~na slu`ba

Porodica biblioteka Moravi~kog okruga broji 52 ~lana: jedna grad-ska – mati~na biblioteka (â~ak), dve op{tinske (Ivawica i Gorwi Mi-lanovac), dok je postupak izdvajawa biblioteke u Gu~i (op{tina Lu~ani)u toku. Mreù ~ini 45 {kolskih biblioteka (35 osnovno{kolskih i 10sredwo{kolskih), 3 specijalne biblioteke (Narodni muzej â~ak, Me|u-op{tinski istorijski arhiv i fabrika CER) i jedna biblioteka otvore-nog tipa (Dom u~enika).

Dva ovla{}ena radnika Gradske biblioteke obavili su 88 poseta bi-bliotekama u Moravi~kom okrugu, 23 vi{e nego u 2007. godini: 45 u ~a~an-skoj op{tini, 25 u gorwomilanova~koj, 15 u lu~anskoj i tri u Ivawici.

U tri op{tinske biblioteke izvr{en je stru~ni nadzor i kontrolaprimene Zakona o bibliote~koj delatnosti, dok su nadzor nad radom Grad-ske biblioteke „Vladislav Petkovi} Dis“ 10. oktobra 2008. godine izvr-{ili ovla{}eni radnici Narodne biblioteke Srbije (Vladimir [ekula-rac, bibliotekar savetnik, na~elnik Slu`be za razvoj bibiote~ke delat-nosti, Bojana Vukoti}, bibliotekar-savetnik, i Ivana Spi~anovi}, vi{istru~ni saradnik u odeqewu za informacione usluge). Osim toga pruènasu uputstva Centru za kulturu, sport i turizam u Gu~i kako da se sprove-de postupak izdvajawa i registrovawa biblioteke.

Osim uvida u rad {kolskih biblioteka vr{ena je stru~na obuka bi-bliotekara, promovisane su kulturne vrednosti i kultura ~itawa. Radni-ci mati~ne slu`be i direktor ustanove uprili~ili su sastanke sa ruko-vodiocima ~etiri op{tine u ciqu sagledavawa postoje}eg stawa i mogu}-nostima za unapre|ewe bibliotekarstva i kulture u Okrugu. Organizovanje i stru~ni seminar za {kolske bibliotekare na kome je u~estvovalo 35lica, a predava~i su bili mr Svetlana Jan~i} (NBS), Danica Ota{evi} iDubravka Ili}.

Mati~na slu`ba angaòvana je i na realizaciji programa „Disovogprole}a“ koji je vezan za konkurse literarnih radova u~enika osnovnih isredwih {kola Moravi~kog okruga, kao i na organizovawu poseta de~jihpisaca {kolama i mali{ana iz vrti}a mati~noj biblioteci i odeqewimau selima. U poseti |acima ~a~anskih {kola bilo je pet pisaca koji su go-stovali u 15 ustanova.

Radnici mati~ne slu`be tokom godine rade u ograncima na selu(Preqina, Zabla}e) i vr{e zamene u odeqewima.

Zapaèno u~e{}e radnika mati~ne slu`be bilo je na 20. Festivaluhumora za decu u Lazarevcu (17. i 18. septembar) na kome je multimedijal-no prezentovan rad ogranka u Zabla}u. Bibliotekar Dubravka Ili} u~e-stvovala je u radu sekcije za mati~ne biblioteke Bibliote~kog dru{tva

IZ

VE

[T

AJ


DANICA OTA[EVI]

Srbije, na stru~nom skupu u Sremskoj Mitrovici, a predsednik je Podru-`nice bibliotekara Moravi~kog okruga.

Uspe{an tim

Radnici ~a~anske Biblioteke su u {irim bibliote~ko-kulturnimkrugovima poznati po brojnim stru~nim radovima i objavqenim publika-cijama. Bibliotekar savetnik Marija Orbovi} autor je monografije o Si-ni{i Paunovi}u Ispuwen ìvot, koja je objavqena kao 14. kwiga u edici-ji Zavi~ajna bibliografija. Marija Orbovi} urednik je ~asopisa Glas bi-

blioteke u kome je objavila dva rada. Objavqivala je u ~asopisu Disovo

prole}e, Zborniku radova Narodnog muzeja, Kwièvnom listu, ~asopisuArt 032. Autor je izlo`bi [tampana re~ i Pro~itane godine, kao i ka-taloga za izlo`bu objavqenu povodom jubileja Biblioteke. Na 16. susreti-ma bibliografa u In|iji Marija Orbovi} imala je zapaèn rad.

Olivera Nedeqkovi}, bibliotekar, autor je izlo`be i kataloga Pro-

~itane godine, radove je objavqivala u Glasu biblioteke, Disovom prole-

}u, Savremenoj biblioteci i Pan~eva~kom ~itali{tu. U~estvovala je nasusretima bibliografa u In|iji i rad }e joj biti objavqen u Zborniku saovog skupa.

Mr Marijana Matovi}, bibliotekar savetnik, autor je dve izlo`be(Najboqi svet i Filozofija ìvota), kao i kataloga Najboqi svet, rado-ve je objavqivala u ~asopisima Glas biblioteke, Disovo prole}e, Art 032,Pravoslavqe, kao i u Zborniku radova „Kolekcije u Bibliotekama“ u iz-dawu Zajednice mati~nih biblioteka Srbije (Biblionet, Kru{evac 2007).Autor je vi{e prikaza, recenzija i predgovora za kwige. Vodila je i neko-liko kwièvnih programa. Lektor je i korektor ~asopisa Glas biblio-

teke i ~lan nekoliko komisija i odbora Biblioteke.Milica Bakovi}, bibliotekar savetnik, objavqivala je radove u Di-

sovom prole}u, Zborniku radova „Kolekcije u Bibliotekama“ u izdawu Za-jednice mati~nih biblioteka Srbije (Biblionet, Kru{evac 2007), u ~aso-pisu Art 032. Autor je izlo`be â~ak srpskoj orhideji, posve}ene DaniciMarkovi}, a bila je i voditeq vi{e kwièvnih ve~eri i promocija u or-ganizaciji Biblioteke i drugih organizacija, ~lan raznih ìrija.

Dubravka Ili}, bibliotekar, objavqivala je u ~asopisu Disovo pro-

le}e, a zapaèno multimedijalno izlagawe o radu ogranka u Zabla}u ima-la je na 20. Festivalu humora za decu u Lazarevcu, u~estvovala je u radusekcije za mati~ne biblioteke Bibliote~kog dru{tva Srbije i na stru~-nom skupu u Sremskoj Mitrovici.

Mirko Drmanac, bibliotekar, objavqivao je u ~asopisima Glas bi-

blioteke i Disovo prole}e.

IZ

VE

[T

AJ



Biqana Mijailovi}, bibliotekar, objavqivala je u Glasu bibliote-

ke, a u~estvovala je i na dvodnevnom stru~nom skupu u Gete institutu natemu Mladi i biblioteka.

Danica Ota{evi} objavqivala je u ~asopisima Disovo prole}e i Glas

biblioteke, kao i u Zborniku radova [kolski bibliotekar saradnik u na-

stavi. U~estvovala je na savetovawu koje je organizovalo Ministarstvokulture u Ba~u o zajedni~koj evropskoj ba{tini i savetovawu o Marketin-

gu u biblioteci na poziv Francuske ambasade i Ministarstva kulture, naKonferenciji „Digitalizacija i elektronske biblioteke“ (septembar, Beo-grad), bila je predava~ na akreditovanom seminaru za {kolske biblioteka-re (novembar, Beograd). Autor je projekata za „Disovo prole}e“ 2009. i „Di-sovizija“ 2009., kao i brojnih drugih predavawa. Direktor je manifestaci-je „Disovo prole}e“, glavni i odgovorni urednik svih izdawa Biblioteke.

Bogdan Trifunovi}, bibliotekar, pisao je za Glas biblioteke, Diso-

vo prole}e i Zbornik radova Narodnog muzeja u â~ku. Zapaèna izlagawaimao je na susretima bibliotekara na Zlatiboru, na Me|unarodnoj nau~nojkonferenciji Elektronska biblioteka u Beogradu, kao i na SEEDI kon-ferenciji Nacionalnog centra za digitalizaciju u Beogradu. Prisustvo-vao je 8. instruktivnom seminaru u organizaciji „Internet kluba Qig“ imreè „Biblioteke na{eg okruèwa“ na Div~ibarama. Izlagao je radovena dva me|unarodna skupa, na istorijske teme: „Institucionalno obliko-vawe istorije u uxbenicima Socijalisti~ke Jugoslavije“ (Zagreb, organi-zacija Gete institit) i „Kultura mirovnih pokreta i protesta u Evropi1945–1989“ (Prag, organizacija Karlovog univerziteta i Centra za ame-ri~ke studije Univerziteta Hajdelberg). Rad Bogdana Trifunovi}a WebArchiving Projects User-Oriented Review („Pregled projekata veb arhivira-wa iz korisni~ke perspektive“) ukqu~en je u dokumentaciju projekta We-bArchiv Nacionalne biblioteke ê{ke Republike (na adresi http: //en.we-barchiv.cz/dokumenty/). Zahvaquju}i stipendiji organizacije Digital Pre-servation Europe i finansijskoj podr{ci Gradske biblioteke â~ak, bi-bliotekar Bogdan Trifunovi} je tokom novembra 2008. boravio na trone-deqnom stru~nom usavr{avawu iz digitalizacije i digitalne za{tite do-kumenata u Nacionalnoj biblioteci ê{ke Republike. Trifunovi} jeu~estvovao na vi{e promocija i kwièvnih ve~eri.

Nata{a Popovi}, bibliotekar, objavqivala je u Glasu biblioteke, aBo{ko Obradovi} u ~asopisu Disovo prole}e. Timu uspe{nih biblioteka-ra pridruìo se i saradnik na digitalizaciji, Aleksandar Vukajlovi},koji je sa radom „Archiving of Documentation About Digitalized Materials“u~estvovao na 4. SEEDI konferenciji, u organizaciji Nacionalnog centraza digitalizaciju, Beograd, 14. jun 2008.

IZ

VE

[T

AJ


DANICA OTA[EVI]

Oprema

Iz buxeta grada za opremu i nabavku osnovnih sredstava za rad Bi-blioteke u 2008. godini opredeqeno je 300.000 dinara. Deo sredstava utro-{en je za nabavku ~etiri personalna ra~unara, lap top, dva laserska {tam-pa~a, jedan kvalitetan skener, usisiva~, kao i sistem za beì~no umreà-vawe zgrade u Gospodar Jovanovoj i prostorija Biblioteke u Domu kultu-re. Za za{titu elektonske baze i digitalizovanih dokumenata nabavqen jeeksterni hard disk i sistem za skladi{tewe podataka. Za sme{taj kwiganabavqeno je 37 du`nih metara polica, jedan sto za kompjuter, napravqenje drveni kamion~i} za kwige u De~jem odeqewu i kupqena plinska pe}.Biblioteka raspolaè sa 20 kompjutera, dva lap topa, 12 {tampa~a, dva ko-pir aparata, sedam skenera i drugom opremom za digitalizaciju i redovnoobavqawe sloènih delatnosti. Od sredstava odobrenih za izvo|ewe jav-nog rada na poslovima digitalizacije zavi~ajne gra|e nabavqen je jedankompjuter i radni sto, a lap top je kupqen iz sredstava za obavqawe ma-ti~nih funkcija. U tehni~kom pogledu Biblioteka je dobro opremqena,ali joj nedostatak prostora oteàva rad i unapre|ewe delatnosti. Kaoproblem name}e se i „zastareo“ softver, ve} napu{ten od ve}ine bibliote-ka (BIBLIO), koji ustanova do sada nije promenila u o~ekivawu trajnogre{avawa problema prostora. U De~jem odeqewu, na posebnom ra~unaru,instaliran je internet za korisnike.

Zakqu~ak

Iako su joj proricali sumrak pojavom interneta, kwiga ne}e izgubi-ti bitku sa svojom elektronskom sestrom. Brz tehnolo{ki razvoj name}estil da ono {to nije na internetu, gotovo da i ne postoji. Me|utim, Bi-blioteke treba da koriste sve izvore informacija i prednosti novihtehnologija, ali da se ne odri~u i klasi~nih metoda i iskustava. Prisut-nost informacijama sa svakog mesta na planeti, brze usluge koje daje in-ternet, name}e bespo{tednu globalnu utakmicu, ali to ne treba da brine:Gradska biblioteka je spremna na izazove, da sakupqenu kulturnu ba{ti-nu priloì na svetsku trpezu i sa we uzme sve {to joj treba. Ideja koja jevodila osniva~e Dru{tva ~itawa srpsko-slavenskij novina daleke 1848.godine „da ne zastanu za drugima“ prisutna je i danas – biti lider prome-na, razvoja i napretka.

IZ

VE

[T

AJ



IZ

VE

[T

AJ


DANICA OTA[EVI]

Priznawe generacijama vrednih i po`rtvovanih bibliotekara

IZ

VE

[T

AJ



Gradona~elnik Velimir Stanojevi} uru~uje Decembarsku nagradu direktoru

Gradske biblioteke (18. decembar 2008)

Sve~anost u ogranku u Zabla}u: briga o mladim korisnicima je

trajno opredeqewe Biblioteke

IZ

VE

[T

AJ


DANICA OTA[EVI]

Deo kolektiva Biblioteke u poseti sredwovekovnom manastiru @i~a (21. jun 2008)

„Disovo prole}e“ je za{titni znak ~a~anske Biblioteke:

dodela Disove nagrade pesniku Vladimiru Kopiclu (23. maj 2008)

Documents

GLAS BIBLIOTEKE 15/2008. · blioteka nagra|uje i najboqeg autora rukopisa za prvu pesni~ku zbirku. Najboqi mladi pesnik je nosilac nagrade Mladi Dis, a 2008. to priznawe zavredela