Nacrt Strategije za suzbijanje nasilja uporodici u RS

Nives Radeljić i Danijela Spasić

NACRT

STRATEGIJA ZA SUZBIJANJE NASILJA U PORODICI

U REPUBLICI SRBIJI

1


Sadržaj dokumenta:

1. Uvod

1.1 Informacija o projektu u okviru kojeg je sproveden proces strateškog planiranja 1.2 Pristup u procesu izrade Strategije za suzbijanje nasilja u porodici u Republici Srbiji

2. Ključna međunarodna dokumenta i propisi nacionalnog zakonodavstva na kojima se zasniva Strategija za suzbijanje nasilja u porodici u Republici Srbiji

3. Osnovne karakteristike nasilja u porodici

4. Osnovne karakteristike porodičnog nasilja u Srbiji / rezultati sprovedenih istraživanja

5. Opšta zapažanja o socijalnom ambijentu nasilja u porodici u Republici Srbiji

6. Rezultati participativnog procesa planiranja

6.1 Strateška uloga i odgovornost socijalnih aktera definisana kroz izjave o vizijama i misijama, vrednosti i dogovorena ponašanja6.2 Presek stanja u oblasti suzbijanja nasilja u porodici u Republici Srbiji iskazan kroz pregled rezultata SWOT analize6.3 Analiza programa, projekata i usluga od značaja za suzbijanje nasilja u porodici6.4 Analiza međusobnih očekivanja socijalnih aktera i preporuke za buduću saradnju6.5 Ključni elementi SWOT analize i procena upotrebljivosti njihovih relacija za donošenje strateških odluk6.6 Definisana ključna pitanja Strategije za suzbijanje nasilja u porodici u Republici Srbiji

7. Strateške odluke kao odgovor na prepoznata ključna pitanja

8. Monitoring i evaluacija implementacije Strategije za suzbijanje nasilja u porodici u Republici Srbiji

8.1. Akcioni plan8.2. Završne odredbe

2


1. Uvod

1.1 Informacija o projektu u okviru kojeg je sproveden proces strateškog planiranja

Nasilje u porodici, kao oblik rodno zasnovanog nasilja, u najvećem obimu pogađa žene i predstavlja dominantan vid njihove diskriminacije. Otuda proističe obaveza država ne samo da zabrane kršenje ljudskih prava žena, nego i da preduzimaju aktivne mere sprečavanja i zaštite. Obaveza država je da spreče nasilje u porodici, a ako se u tome ne uspe, onda postoji obaveza da se adekvatno zaštite žrtve. Srbija je, ratifikacijom brojnih međunarodnih dokumenata iz oblasti zaštite ljudskih prava i suzbijanja nasilja u porodici, preuzela na sebe obavezu da u svoj nacionalni legislativni okvir inkorporira odredbe o mehanizmima sprečavanja nasilja u porodici i zaštiti žrtava.

Izrada Strategije za suzbijanje nasilja u porodici (u daljem tekstu Strategija) predstavlja odlučnost Vlade Republike Srbije da, poštujući izgrađeni sistem međunarodnih dokumenata o zaštiti osnovnih ljudskih prava, unapredi zaštitu od nasilja u porodici kroz pružanje podrške svim institucionalnim i vaninstitucionalnim subjektima na aktivnostima prevencije i sprečavanja nasilja u porodici. Upravo na taj način, Strategija podstiče primenu međunarodnih i domaćih pravnih normi i standarda kojima se štite ljudska prava, promoviše ravnopravnost polova i zabranjuje svaki vid nasilja uključujući i nasilje u porodici. Izrada Strategije potvrđuje uključivanje Republike Srbije u zajedničke aktivnosti Saveta Evrope, Evropske unije sa ciljem podizanja svesti u društvu o problemu nasilja u porodici kao i stvaranja realnih pretpostavki za efikasnu prevenciju nasilja u porodici.

Polazni okvir za izradu Strategije za suzbijanje nasilja u porodici u inicijalnim konturama svoju zasnovanost bazira i na Zaključcima sa Nacionalne konferencije o borbi protiv nasilja nad ženama, koji su jedinstveno usvojeni 2007. godine. Oni predstavljaju specifične smernice za definisanje oblasti posebnog prioriteta, s obzirom da su doneti u atmosferi i uslovima demokratskog konsenzusa relevantnih državnih i društvenih faktora okupljenih na Nacionalnoj konferenciji.

Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti, zajedno sa Zaključcima sa Nacionalne konferencije o borbi protiv nasilja nad ženama, koji su jedinstveno usvojeni 2007. godine, predstavljali su osnov za koncipiranje projekta „Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja“. Projektni dokument potpisali su ministar Rasim Ljajić i stalna predstavnica Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), v.d. Rini Reza, prilikom otvaranja Regionalne konferencije o rodnoj ravnopravnosti i pridruživanju Evropskoj uniji, 12. decembra 2008. godine. Vlada Kraljevine Norveške uz stručnu i tehničku saradnju i podršku u obezbeđivanju ispunjenja međunarodnih standarda od strane UNDP-a pružila je finansijsku pomoć Republici Srbiji, Ministarstvu rada i socijalne politike - Upravi za rodnu ravnopravnost radi sprovođenja projekta „Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja“.

Značaj ovog projekta je, pre svega, u tome što država, po prvi put pristupa na sistematski način uređivanju usluga koje se pružaju žrtvama nasilja kako kroz institucije sistema, tako i kroz organizacije civilnog sektora.

Kao ciljevi ovog projekta, u predviđenom programskom periodu za realizaciju od 2009. do 2011. godine, postavljeni su:

3


Jačanje kapaciteta ustanova i institucija koje se bave žrtvama nasilja; ustanovljavanje i primenjivanje mehanizama koji će obezbediti postupanje u

skladu sa medjunarodnim obavezama vezanim za ljudska prava u oblasti seksualnog i rodno zasnovanog nasilja;

Jačanje zakonodavnog okvira u oblasti zaštite žrtava nasilja, i Podizanje svesti javnosti i građana o neprihvatljivosti nasilja kao modela

ponašanja u cilju pružanja doprinosa stavranju socijalnog ambijenta koji bi imao preventivnu funkciju.

Projektom su, shodno postavljenim ciljevima, predviđene sledeće aktivnosti: Aktivnosti vezane za podizanje kapaciteta institucija i organizacija koje

pružaju usluge žrtvama nasilja, u okviru kojih su predviđeni poslovi na sprovođenju obuka u svim relevantnim institucijama, umrežavanju zainteresovanih strana, uspostavljanju sistema za prikupljanje podataka, uvodjenju uniformnih standarda i protokola za rad sa žrtvama seksualnog i rodno zasnovanog nasilja.

Aktivnosti vezane za unapređivanje zakonodavnog i strateškog okvira u oblasti seksualnog i rodno zasnovanog nasilja, kako u domenu zaštite žrtava i prevencije, tako i u uspostavljanju osnova za rad sa počiniocima.

Aktivnosti vezane za podizanje svesti javnosti kao modela ponašanja, kojima je predviđen rad sa medijskim kućama i nezavisnim medijima, fakultetima i obrazovnim institucijama, i podizanje svesti javnosti o neprihvatljivosti reprodukovanja patrijarhalnih rodnih uloga i rodnog poretka u skladu sa Preporukama CEDAW Komiteta.1

Donošenje Strategije zasnivalo se i na činjenici da dokumenti domaćeg i međunarodno-pravnog karaktera obavezuju Republiku Srbiju, na preduzimanje svih raspoloživih mera da bi se sprečilo nasilje u porodici, žrtve zaštitile u najvećoj mogućoj meri, a počinioci primereno kaznili.

Strategija za suzbijanje rodno zasnovanog nasilja u porodici u tom smislu treba da bude krovni, inicijalni i usmeravajući dokument od primarne važnosti, koji će opredeliti nastojanja ključnih socijalnih aktera u Srbiji ka izgradnji sveobuhvatnog i kvalitetnog sistema prevencije porodičnog nasilja, i zaštite žrtava, kroz participatorni dijalog svih relevantnih i zainteresovanih subjekata za njenu izradu, usvajanje i primenu.

Sam proces njenog donošenja pratila je atmosfera demokratskog konsenzusa relevantnih državnih i društvenih faktora, počev od usvajanja Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti 13. februara 2009. godine, koja je predstavljala prekretnicu u definisanju politike rodne ravnopravnosti na nacionalnom nivou, a koja je kao petu stratešku oblast delovanja definisala nasilje nad ženama: prevenciju i suzbijanje nasilja nad ženama i unapređenje zaštite žrtava.

1.2 Pristup u procesu izrade Strategije za suzbijanje nasilja u porodici u Republici Srbiji

Sam proces izrade Strategije za suzbijanje nasilja u porodici u Republici Srbiji, obuhvatio je rešavanje tri grupe zadataka:

1 Jarić, V., Projekat „Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja“, Mreža lokalnih rodnih mehanizama u Srbiji, Projekti. http:njnjnj.gendernet.rs/projekti, pristupljeno 3.3.2010.

4


Uporednu analizu strategija zemalja Evropske unije i regiona Zapadnog Balkana (analiza je obuhvatila strateška dokumenta Albanije, Hrvatske, Slovenije, Federacije Bosne i Hercegovine, Velike Britanije i Švedske), i, shodno tome, definisanje Polaznog okvira za izradu nacrta Nacionalne strategije za suzbijanje nasilja u porodici u Republici Srbiji;

Prikupljanje ključnih informacija, nalaza i predloga od strane različitih socijalnih aktera, kroz vođenje konsultativnog procesa participativnog planiranja koji treba da doprinese definisanju postojećeg stanja i donošenje strateških odluka;

Izradu nacrta Nacionalne Strategije

Analiza strateških dokumenata iz oblasti suzbijanja nasilja u porodici, odnosno, nasilja nada ženama, obuhvatila je pregled opštih i specifičnih karakteristika strategija zemalja u regionu Zapadnog Balkana, koje su prostorno, istorijski, društveno-ekonomski, tradicionalno i kulturološki bliske Srbiji (Hrvatska, Federacija Bosna i Hercegovina, Albanija), ali i nekih zemalja-članica Evropske unije, koje su, u okviru svog članstva potvrdile visok stepen uvažavanja i poštovanja širokog spektra ljudskih prava i sloboda (Švedska, Velika Britanija, Slovenija, i kao zemlja iz okruženja, ali i kao članica Evropske unije).

Uporedna analiza strategija o suzbijanju nasilja u porodici predstavlja mogućnost da se prepozna i proceni način na koji su problemu sprečavanja i suzbijanja nasilja u porodici prišle zemlje iz različitih regiona, specifične po svojoj društveno-ekonomskoj, socijalnoj i političkoj klimi, stepenu razvoja, istorijsko-kulturološkoj tradiciji i okrenutosti demokratskom uvažavanju koncepta osnovnih ljudskih prava. Pozitivne odrednice strateških dokumenata omogućile su prilagođavanje i inkorporiranje optimalnih rešenja i praksi u Strategiju za suzbijanje nasilja u porodici u Republici Srbiji.

1.2.1 Svrha izrade Strategije za suzbijanje nasilja u porodici u Republici Srbiji: U analiziranim Strategijama uglavnom nedostaju usaglašene vizije zajednice bez nasilja, usaglašene misije svakog od aktera i zajednički sistem vrednosti koji se zagovara. Tokom procesa planiranja u Republici Srbiji učesnici/ce su definisali ove elemente, jer će Izjava o viziji, misija socijalnih aktera i sistem vrednosti koji se promoviše, biti sastavni deo svih budućih akcija proizašlih iz Strategije. Posebno će se koristiti u kampanjama, u projektima u oblasti suzbijanja nasilja u porodici i prilikom medijske prezentacije Strategije. Ove izjave treba da budu jasne i kratke, te komunkativne kada je u pitanju razumevanje i animiranje javnosti.

1.2.2 Definicija nasilja nad ženama: Jasna i sveobuhvatna definicija nasilja u dokumentima izuzetno je važna za zajednice u kojima mnogi oblici nasilja nisu prepoznati kao takvi, već spadaju u uobičajeno ponašanje. Svaka od država definiše nasilje unoseći u sadržaj nove elemente koji su u skladu sa kapacitetima društva da dođe do promene stava o pojavnim oblicima nasilja. U nekim državama je to tek otvorena tema, a u drugima se definicija i društveno reagovanje proširuje i na istopolone zajednice. Na ovaj način odražava se stanje u zajednici i prate postepeni izvedivi razvojni koraci u promeni svesti i ponašanja u društvu. Tačka polazišta i krajnji cilj Strategije uslovljeni su

5


stepenom opšteprihvaćenih društvenih normi u određenoj sredini i time ostvarivosti željene promene u određenom vremenskom periodu.

1.2.3 Kvalitativno i kvantitativno praćenje i istraživanje nasilja nad ženama i nasilja u porodici: Uspostavljanje baze podataka sa definisanim ulaznim i izlaznim varijablama i procedurama korišćenja potrebne su kako za efikasno reagovanje u slučajevima nasilja, tako i za istraživanje uzroka nasilja, praćenje pojavnih oblika i efekata preduzetih mera. Sve analizirane strategije u uvodnom delu navode rezultate obavljenih istraživanja i podatke pojedinačnih službi. Uglavnom na rezultatima ovih istraživanja analizirane strategije baziraju definisanje strateških ciljeva i strateških pravaca delovanja. Pri izradi Strategije u republici Srbiji korišćeni su raspoloživi podaci različitih institucija i organizacija civilnog društva, kao socijalnih akatera koji su participirali u procesu planiranja. Kao jedan od rezultata, prikupljene su informacije za definisanje segmenata baze podataka, koja bi omogućila praćenje i planiranje u oblasti suzbijanja nasilja u porodici.

1.2.4 Definisane ciljne grupe izložene nasilju ili su u riziku da budu žrtve: Kod definisanja ugroženih grupa pokazalo se kao posebno važno da se prepoznaju i navedu specifične i posebno ugrožene grupe kao direktne žrtve ili kao oni koji su pogođeni posledicama nasilja. U svim dosadašnjim razmatranjima nasilja nad ženama nedovoljno se prepoznaju neke od grupa kao što su: majke dece sa invaliditetom i dece sa hroničnim bolestima, Romkinje, žene sa sela, starije žene i dr. Kod grupa koje su žrtve posledica nasilja u porodici posebno je naglašena ugroženost dece i odgovornost ne samo nasilnika (muškarca) već i odgovornost majke koja ostankom u takvoj zajednici ugrožava decu. Tokom procesa planiranja definisani su kriterijumi za procenu nivoa ugroženosti, odnosno nivoa potrebe za društvenom intervencijom, kako bi Strategija prepoznala prioritete i adekvatno usmerila raspoložive resurse.

1.2.5 Odgovornosti i nadležnosti: Strategija predviđa formiranje tela koje će biti odgovorno za njeno sprovođenje (kompetentnost, sastav, ulogu i odgovornost, način rada i aktivnosti, procedure prikupljanja i razmene informacija). S druge strane, za sprovođenje koordinisanih akcija na lokalnom nivou uvek nije potrebno ili moguće replicirati modele strukture tela i odbora uspostavljenih na nacionalnom nivou, već se činilo praktičnim sagledati i u funkciju staviti postojeće srodne odbore i koordinaciona tela na lokalnom nivou. Ovo je posebno bitno kada se radi o manjim zajednicama sa ograničenim ljudskim i materijalnim resursima. Zbog toga su u Strategiji navedeni odgovorni akteri i na državnom i na lokalnom nivou i dati predlozi za međuinstitucionalnu saradnju (sadržaj i načini međusobne saradnje), kao i odgovornost pojedinih aktera u implementaciji Strategije.

1.2.6 Mreža programa i usluga podrške: Kako u svim analiziranim strategijama i akcionim planovima zemalja EU i Zapadnog Balkana nedostaje ekonomska podrška (programi ekonomskog osamostaljivanja žene, uključenost privrede i službe za zapošljavanje, programi psihosocijalnog i profesionalnog osnaživanja žena), potpuni uvid u postojeću mrežu socijalnih usluga, njihovu rasprostranjenost i efektivnost, razvijeni mehanizmi praćenja i evaluacije kvaliteta pruženih usluga, tokom procesa planiranja i izrade ove Strategije napravljena je analiza postojećih programa podrške, kao i preporuke

6


za poboljšanje kao deo strateških odluka i direktnih akcija. Sve analizirane strategije pokrivaju oblast zdravstva, posebno u domenu ranog otkrivanja nasilja u porodici i učešća u procesima sankcionisanja. Strategija za suzbijanje nasilja u porodici u Republici Srbiji istovremeno definiše uloge, pružaoce usluga psihosocijalne podrške žrtvama, nosioce programa resocijalizacije počinioca i preventivnog rada sa mladima na promenama stavova u odnosu na nasilničko ponašanje.

U procesu planiranja i izrade Nacionalne strategije za suzbijanje nasilja u porodici u Republici Srbiji primenjena je metodologija participativnog strateškog planiranja.2 Participativno strateško planiranje kao put ka inovativnosti, delotvoran je pristup koji vodi razvoju i podrazumeva spremnost svih učesnika na prepoznavanje problema, prepoznavanje postojanja prilike za promenu, spremnost da se raspoloživi resursi stave u funkciju promene, obučenost za aktivno učestvovanje u kreiranju novih rešenja i njihovo sprovođenje u praksi. Upravljanje resursima na ovaj način povratno deluje tako što ih uvećava, bilo da se radi o resursima zajednice, organizacije ili pojedinca.Strateško planiranje, sistematičan je i logički vođen proces, koji obuhvata sagledavanje i analizu ključnih elemenata sadašnjeg delovanja aktera obuhvaćenih planiranjem, te definiše razvojne pravce u skladu sa zajedničkim interesima, kretanjima u okruženju i potrebama zajednice. Cilj procesa je da doprinese razvoju društva uz poštovanje demokratskih procedura i uvođenje prakse participativnog planiranja zasnovanog na odgovornom upravljanju resursima i aktivnom učešću institucija i građana, što u realitetu znači stavljanje u funkciju postojećih resursa, ulaganje socijalnog kapitala u pokretanje promena, stvaranje novih vrednosti u zajednici i podsticanje odgovornog odnosa prema sopstvenom razvoju. Da bi odigrao ovu ulogu, socijalni kapital izražen kroz kvalitet odnosa socijalnih aktera unutar sektora i između sektotra, takođe zahteva određeni stepen razvijenosti koji se, između ostalog, podstiče i usvajanjem novih znanja i veština, kao i kroz zajedničko prolažanje različitih socijalnih aktera kroz proces učenja i zajedničkog rada

Rezultat participativnog procesa planiranja je usaglašeni i u formatu standardizovani dokument strateškog plana koji u sebi sadrži pregled stanja i pregled strateških odluka kroz četiri balansirana područja Strategije sa sistematizovanim pregledom, kako sledi:

I. Strateške odluke u odnosu na programe, usluge i obuhvat ciljnih grupa II. Strateške odluke u odnosu na razvoj kapaciteta ključnih socijalnih aktera

III. Strateške odluke u odnosu na zajedničko delovanje socijalnih aktera IV. Strateške odluke u odnosu na pribavljanje i raspolaganje finansijskim sredstvima

Navedeni delovi dokumenta ujedno su i osnov za monitoring i evaluaciju implementacije Strategije. Procedure monitoringa i evaluacije definisani su tokom procesa planiranja i sastavni su deo dokumenta.

Učesnici/ce u procesu planiranja: Za potrebe izrade Nacrta Strategije u proces su uključene 23 organizacije civilnog društva (OCD), predstavnici pravosudnog sistema, predstavnici tužilaštva, socijalne i zdravstvene zaštite i sistema obrazovanja.

2 Prema programu pod nazivom „Participativno strateško planiranje u funkciji održivog razvoja zajednice, organizacija i usluga u oblasti socijalne zaštite i socijalne politike“ (autori su Nives Radeljić i Željko Jovanović), koji je akreditovan u Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu Republike Srbije.

7


U izradi Strategije za suzbijanje nasilja u porodici u Republici Srbiji učestvovali su predstavnici/ce nadležnih ministarstava (Ministarstva pravde, Ministarstva kulture, Ministarstva prosvete, Ministarstva rada i socijalne politike), Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, i jedan broj ekspertica iz civilnog sektora. Rad na izradi Strategije koordinirala je Uprava za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike.

2. Ključna međunarodna dokumenta i propisi nacionalnog zakonodavstva na kojima se zasniva Strategija za suzbijanje nasilja u porodici u Republici Srbiji

Najvažniji međunarodni dokumenti koje je Srbija prihvatila i ratifikovala, a koji postavljaju temelj njene odgovornosti u borbi protiv nasilja u porodici, jesu:

- Opšta deklaracija UN o ljudskim pravima (1946);- Konvencija UN o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (CEDAW)

(U.N. Doc. A/34/46) i Opšta preporuka br. 19 Komiteta za eliminaciju svih oblika diskriminacije žena (U.N.Doc. A/47/38) 1992 – zahtevaju preduzimanje svih neophodnih mera radi eliminisanja diskriminacije prema ženama i suzbijanja nasilja u porodici, uključujući usvajanje specifične legislative o nasilju u porodici, krivične sankcije za počinioce nasilja, građanske pravne lekove, preventivne i zaštitne mere;

- Deklaracija UN protiv nasilja nad ženama (A/Res/48/104) 1993 – konkretizuje akcije koje bi država trebalo da preduzme radi eliminisanja nasilja u porodici: odgovarajuće krivično zakonodavstvo, razvijanje nacionalnih planova akcije, obezbeđivanje usluga i resursa za žene žrtve nasilja, obuka i rodna senzibilizacija javnih službenika, te obezbeđivanje resursa iz vladinog budžeta radi borbe protiv nasilja u porodici;

- Rezolucija Komisije UN za ljudska prava 2003/45, Eliminacija nasilja nad ženama (E/CN.4/2003/L.11/Add.4) – vlade imaju „afirmativnu obavezu da unapređuju i štite ljudska prava žena i devojčica i moraju sa dužnom prilježnošću sprečavati, istraživati i kažnjavati sve akte nasilja nad ženama i devojčicama“;

- Konvencija UN o pravima deteta (1989) – ističe da su države obavezne da preduzimaju „sve odgovarajuće zakonodavne, administrativne, socijalne i obrazovne mere radi zaštite deteta od svih oblika fizičkog i mentalnog nasilja”;

- Bečka deklaracija i Akcioni program, (1993);- Pekinška deklaracija i Platforma za akciju A/CONf.177/20, chap. I (1995)

– u oblasti nasilja u porodici kao prioritetno pitanje preporučeno je preispitivanje i revizija zakonodavstva i preduzimanje drugih potrebnih mera, uz formiranje odgovarajućih mehanizama kako bi se obezbedilo da sve žene uživaju zaštitu od nasilja u porodici, koje treba da se tretira kao krivično delo kažnjivo zakonom (t. 124-126); Ovim dokumentom nasilje u porodici je definisano kao »…bilo koji čin rodno baziranog nasilja koje rezultira, ili bi moglo rezultirati u fizičkoj, seksualnoj ili psihološkoj šteti i patnji žena, uključujući pretnje takvim činom, prinudom ili samovoljnim lišavanjem slobode, u javnom i privatnom životu«.

8


- Milenijumski ciljevi razvoja UN, usvojeni na Milenijumskom samitu UN (2000);

- Preporuka br. R (90) 2 o socijalnim merama u vezi sa nasiljem u porodici;

- Preporuka 1450 (2000) Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o nasilju nad ženama u Evropi – preporučuje stvaranje evropskog programa za borbu protiv nasilja u porodici;

- Preporuka 1582 (2002) Parlamentarne skupštine Saveta Evrope – podstiče države članice „da priznaju da imaju obavezu da sprečavaju, istražuju i kažnjavaju akte nasilja u porodici i da obezbeđuju zaštitu žrtvama”;

- Preporuka 2002 (5) Komiteta ministara Saveta Evrope o zaštiti žena od nasilja – defniše nasilje u porodici kao „… nasilje koje se događa u porodici ili domaćinstvu, uključujući, između ostalog, fizičku i psihičku agresiju, emocionalno i psihičko zlostavljanje, silovanje i seksualno zlostavljanje, incest, silovanje supružnika, stalnih ili povremenih partnera i vanbračnih supružnika, krivična dela učinjena u ime časti, obrezivanje genitalija i polnih organa i druge tradicionalne prakse štetne za žene, kao što su prinudne udaje“ (čl. 1a);

- Preporuka 1681 (2004) Parlamentarne skupštine Saveta Evrope „Kampanja za borbu protiv nasilja nad ženama u Evropi” – „Akutna priroda ovog problema mora primorati države članice Saveta Evrope da posmatraju nasilje u porodici kao nacionalni politički prioritet i da se bave s njime u širem političkom okviru, uz učešće vlade, parlamenta i civilnog društva. Države članice imaju obavezu pod međunarodnim pravom da deluju sa dužnom prilježnošću radi preduzimanja efektivnih koraka za okončanje nasilja nad ženama, uključujući nasilje u porodici, i zaštitu žrtava. Ako ne žele da se smatraju odgovornim, države moraju preduzimati efikasne mere sprečavanja i kažnjavanja takvih radnji od strane privatnih lica i da štite žrtve” (čl. 2).

Propisi nacionalnog zakonodavstva Republike Srbije:- Ustav Republike Srbije (,,Sl. glasnik RS”, br. 98/06), jemči ravnopravnost

žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti (čl. 15.), zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju na bilo kojoj osnovi (čl. 21. st. 3.), garantuje pravo na jednaku sudsku zaštitu (čl. 21.), pravnu pomoć (čl. 67.), pravo na rehabilitaciju i naknadu materijalne ili nematerijalne štete prouzrokovane nezakonitim ili nepravilnim radom državnih ili drugih organa (čl. 35.), pravnu zaštitu svih osnovnih ljudskih prava svim građanima i građankama bez diskriminacije, uključujući i obraćanje međunarodnim institucijama s ciljem zaštite zajemčenih prava (čl. 22. st 2.);

- Krivični zakonik (,,Sl. glasnik RS”, 85/2005, 88/2005 - ispr. i 107/2005 – ispr.), nasilje u porodici definiše kao krivično delo (čl. 194.) za koje je predviđena novčana kazna ili zatvor do jedne godine, odnosno kazna zatvora od tri meseca do tri godine u slučaju težih oblika ovog krivičnog dela; nepoštovanje izrečenih mera zaštite od nasilja u porodici, predviđenih Porodičnim zakonom, sankcioniše se novčanom kaznom ili zatvorom do tri

9


meseca; silovanje u braku takođe je sankcionisano kao krivično delo (čl. 178.);

- Zakonik o krivičnom postupku (,,Sl. list SRJ”, br. 70/2001 i 68/2002, ,,Sl. glasnik RS”, br. 58/2004, 85/2005 i 49/2007), garantuje posebnu zaštitu žrtava, oštećenih i svedoka tokom krivičnog postupka, posebno maloletnih lica (čl. 101., 102., 109. i 292);

- Porodični zakon (,,Sl. glasnik RS”, br. 18/2005), definiše nasilje u porodici kao „ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice” (čl. 197.), predviđa mere zaštite koje je sud ovlašćen da donese u posebnom postupku (čl. 198.), kao i specijalizovana sudska veća (čl. 203.);

- Zakon o javnom redu i miru (,,Sl. glasnik RS”, br. 51/92, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05), primenjuje se u prekršajnom postupku u slučajevima nasilja u porodici (čl. 6. st. 1., 2. i 3.);

- Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (,,Sl. glasnik RS”, br. 85/2005), sadrži posebne odredbe o zaštiti maloletnih lica koja se u krivičnom postupku pojavljuju u svojstvu oštećenih;

- Zakon o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku (,,Sl. glasnik RS”, br. 85/2005), predviđa mere za zaštitu života, zdravlja, fizičkog integriteta, slobode i imovine učesnika u krivičnom postupku, odnosno zaštićenog lica;

- Zakon o izvršenju krivičnih sankcija (,,Sl. glasnik RS”, br. 85/2005);- Zakon o policiji (,,Sl. glasnik RS”, br. 101/2005);- Zakon o oružju i municiji (,,Sl. glasnik RS”, br. 9/92, 55/93, 67/93, 48/94,

44/98, 39/2003, 101/2005 – dr. zakon i 85/2005 – dr. zakon), onemogućava izdavanje odobrenja za nabavljanje vatrenog oružja licu osuđivanom za krivična dela silovanja i nasilničkog ponašanja i protiv kojeg se vodi krivični postupak (čl. 8.).

- Zakon o ravnopravnosti polova (”Sl. glasnik RS”, br. 104/2009), po kojem, između ostalog, svi članovi porodice imaju jednako pravo na zaštitu od nasilja u porodici (čl. 29). Zakon o ravnopravnosti polova definiše da je nasilje zasnovano na polu ponašanje kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo, ili nanosi materijalna šteta nekom licu, kao i ozbiljna pretnja takvim ponašanjem, koje sprečava ili ograničava neko lice da uživa prava i slobode na principu ravnopravnosti polova; (član 10. stav 1. tačka 5.). Ovaj Zakon takođe propisuje da svi članovi porodice imaju jednako pravo na zaštitu od nasilja u porodici, kao i da se diskriminacijom ne smatraju posebne mere i programi namenjeni:

žrtvama nasilja u porodici kojima se obezbeđuje socijalna, pravna i druga pomoć i naknada, u cilju zaštite od nasilja u porodici i otklanjanja i ublažavanja posledica nasilja;

zbrinjavanju žrtava nasilja, u cilju sprečavanja nasilja i ostvarivanja njihovog prava na život bez nasilja (sigurne kuće i dr.);

izvršiocima nasilja u porodici, u cilju sprečavanja daljeg nasilja. (član 29).

10


- Zakon o zabrani diskriminacije ("Sl. glasnik RS", br. 22/2009) zabranjuje diskriminaciju na osnovu pola (član 20). Prema ovom Zakonu, diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Zabranjeno je i fizičko i drugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.

U nacionalnom okviru, kao resursi, korišćeni su strateški dokumenti, od kojih su neki doneti po zaključnim komentarima i preporukama CEDAW Komiteta (CEDAW/C/SCG/CO/1/CRP1), a nakon razmatranja Inicijalnog izveštaja Srbije, 2006. godine, za period od 1992. do 2003. godine:

- Strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti 2009-2015 (usvojena februara meseca 2009. godine), čija peta oblast delovanja predstavlja izvorni resurs za donošenje nacionalne Strategije za suzbijanje nasilja u porodici u Republici Srbiji;

- Nacionalni akcioni plan za sprovođenje Strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti 2009-2015;

- Nacionalna strategija zaštite dece od nasilja (usvojena decembra meseca 2008. godine);

- Polazni okvir Nacionalne strategije protiv nasilja (od 2005. godine);- Strategija za zaštitu od nasilja u porodici i drugih oblika rodno

zasnovanog nasilja u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini za period od 2008. do 2012. godine (usvojena 2008. godine).

3. Osnovne karakteristike nasilja u porodici

Porodično nasilje predstavlja oblik socijalne i porodične patologije koji je decenijama marginalizovan kao unutrašnji, intimni problem u okviru porodičnih relacija. Danas se za njega može reći da je oblik kriminaliteta nasilja čije su prave razmere sakrivene iza visoke „tamne brojke“, a koji ostavlja teške i nesagledive posledice na fizički, psihički i moralni integritet njegovih žrtava. Zato se od svake socijalno uređene zajednice traži da se kontinuirano i organizovano, a ne stihijski, ad hoc, bavi prevencijom, monitoringom ovog fenomena, i njegovim suzbijanjem. Reč je o društvenom fenomenu, koji je u svetu, a posebno u Srbiji decenijama ignorisan. Patrijarhalna shvatanja o odnosu polova i roditeljstvu, koja su još uvek dominantna u našoj sredini, predstavljaju jedan od osnovnih razloga zbog kojih porodično nasilje dugo nije smatrano ozbiljnim oblikom nasilja, već uobičajenim i socijalno prihvatljivim ponašanjem i načinom ostvarivanja porodičnih odnosa.

Porodično nasilje, svojim intenzitetom i trajanjem, proizvodi ne samo individualne oblike primarne ili sekundarne viktimizacije žena i dece, kao vulnerabilnih kategorija, nego se iz porodice prenosi u školsku sredinu, a njegove posledice se indirektno

11


prelamaju i na radnom mestu, ili dovode do privremene ili trajne sprečenosti za rad, socijalne izolacije i depersonalizacije žrtava. Kada se sve iznete činjenice uzmu u obzir, postaje jasno zašto svaki pokušaj definisanja kompletnog mehanizma prevencije i suzbijanja porodičnog nasilja na nacionalnom nivou ima punu društvenu opravdanost i svrsishodnost.

Intenziviranjem društvene krize na ovim prostorima 90-ih godina prošlog veka nasilje u porodici poprimilo je dramatičan obim i dinamiku, sa specifičnim oblicima ispoljavanja i teškim posledicama. Na njegovu rasprostranjenost i karakteristike uticali su, kako su neka domaća istraživanja pokazala, pored rodne socijalizacije i drugih patrijarhalnih stereotipa, i višegodišnja ekonomska kriza, opšte osiromašenje stanovništva, enormno povećanje broja nezaposlenih osoba, veliki obim izbegličkih migracija, ali i nepostojanje adekvatnih pravnih mehanizama za njegovo sprečavanje i suzbijanje.

U Strategiji se pod pojmom nasilja podrazumevaju svi oblici nasilja koji se događaju u porodici. Kao definicija pojma nasilja u porodici prihvaćena je definicija kojom Porodični zakon Republike Srbije (,,Sl. glasnik RS”, br. 18/2005), definiše nasilje u porodici kao: „ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice” (čl. 197 stav 1.) Članovima porodice u smislu stava 1. ovog člana smatraju se: 1. supružnici ili bivši supružnici; 2. deca, roditelji i ostali krvni srodnici, te lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo; 3. lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu; 4. vanbračni partneri ili bivši vanbračni partneri; 5. lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu. (stav 3.)

Pored pomenute definicije, u operacionalnom smislu, pod nasiljem u porodici

može se podrazumevati i ... svaki akt fizičkog, seksualnog i psihološkog nasilja koji se dešava unutar porodične ili domaćinske jedinice ili unutar bilo kog drugog intimnog odnosa, bez obzira da li nasilnik deli ili ne deli istu stambenu jedinicu sa žrtvom. (Nacrt evropske konvencije o sprečavanju i suzbijanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici, čl. 2)

U procesu izrade Strategije zauzet je stav i da definicija nasilja u porodici treba da bude proširena tako da nasilje nad ženama obuhvati, pored fizičkog nasilja, i psihičko, seksualno i ekonomsko nasilje. Ono može označavati i razne kontrolne obrasce ponašanja koji nisu očigledno nasilni. Nasilje u porodici je javni, ne privatni problem (EU Ekspertski sastanak).3

Karakteristični vidovi nasilja: nanošenje telesnih povreda, pokušaj nanošenja telesnih povreda, prisiljavanje na seksualni odnos, navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14 godina života ili sa nemoćnim licem, ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima, vređanje i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.

3 Dokmanović, M. Definicije /opisi nasilja u porodici koji se mogu naći u međunarodnim dokumentima, Projekat: Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja, 2010.

12


4. Osnovne karakteristike porodičnog nasilja u Srbiji / rezultati sprovedenih istraživanja

Jedno od prvih istraživanja porodičnog nasilja u Srbiji bilo je istraživanje rasprostranjenosti bračnog nasilja Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, sprovedeno 1993. godine, na uzorku od 192 žene. Ovo istraživanje je pokazalo da je više od polovine anketiranih žena – 58% (112) bilo žrtva nekog oblika zlostavljanja u braku, oko 49% žena izjavilo je da je bilo psihički maltretirano u braku (vređanje, pretnje batinama i ubistvom). Njih 36 (18,7%) potvrdilo je da je dobijalo batine od svog muža i isto toliko da je silovano u braku. Žene koje su bile tučene od svojih muževa istovremeno su bile žrtve psihičkog nasilja (38,9%), seksualnog nasilja (25%) ili i jednog i drugog (52,8%). Sledeće istraživanje, koje se hronološki poklopilo sa prethodnim, bilo je istraživanje tri godine rada SOS telefona za žene i decu žrtve nasilja (1991-1993). Rezultati dobijeni obradom 770 upitnika pokazali su da je u 70% slučajeva prijavljeno fizičko nasilje, dok je pretnja ubistvom bila prisutna u 50,5% slučajeva. Više od dve trećine žena koje su se obratile SOS telefonu, pre toga su imale zvanične kontakte sa predstavnicima institucija: policiji se obratilo 24,3%, službi socijalnog rada 16,5%, lekarima 13,1%, a pravni savet advokata tražilo je 10,3% žrtava. Međutim, u 79,3% slučajeva žrtve koje su tražile pomoć policije nisu je dobile. Analogno prethodnom istraživanju, izvršena je i analiza slučajeva prijavljenih Savetovalištu protiv nasilja u porodici u Beogradu u periodu jun 1996 – jun 1998. godine. Analiza je pokazala da je Savetovalište u posmatranom periodu primilo 4.536 poziva, pri čemu su se za pomoć obratile 652 žene (30,2% žena prijavilo je fizičko nasilje, 10,1% psihičko, a čak 52,7% žena obe vrste nasilja). Rezultati ovog istraživanja ukazali su i na okolnost da muževi koji konzumiraju alkohol imaju više sklonosti ka korišćenju oružja pri zlostavljanju svojih žena.4

Viktimološko društvo Srbije je, krajem 2001. godine, sprovelo najsveobuhvatnije istraživanje rasprostranjenosti i karakteristika porodičnog nasilja u Srbiji na reprezentativnom uzorku od 700 žena iz većeg broja gradova i sela u Srbiji. Pri tome je je više od polovine ispitanica izjavilo da se oseća direktnom ili posrednom žrtvom rata, odnosno njegovih posledica. Rezultati istraživanja pokazali su da je 30,6% žena bilo žrtva fizičkog nasilja, 26,3% je doživelo pretnje fizičkim nasiljem, a 46,1 doživelo je psihičko nasilje. U 27% slučajeva radilo se o ponovljenom fizičkom nasilju. Čak 50,1% žena znalo je za slučajeve nasilja u drugim porodicama. Oko 61% žena izjavilo je da je žrtva seksualnog nasilja u porodici, pri čemu se u najvećem broju slučajeva radi o nasilju koje se dogodilo više puta. Nasilnik je najčešće sadašnji ili bivši muž (u 74,8% slučajeva), zatim otac, majka ili brat/sestra.5 Nacionalna pripadnost, u svim istraživanjima, u korelaciji je sa postojanjem fizičkog nasilja. Konstantno, u svim uzorcima, više od polovine Romkinja trpi ili je bilo izloženo fizičkom nasilju.

Prema raspoloživim podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije beleži se veliki porast prijavljenih punoletnih lica prema krivičnom delu nasilja u porodici, gde je

4 Spasić, D., Karakteristike porodičnog nasilja u Srbiji, Zadužbina Andrejević, Beograd, 2009.5 Nikolić-Ristanović, V., Preživeti tranziciju: svakodnevni život i nasilje u postkomunističkom i postratnom društvu, Službeni glasnik, Beograd, 2008.

13


taj broj u periodu od 2004. do 2008. porastao čak za tri puta. Isti izvor navodi i veliku razliku prema polu, pri čemu je u 2008. godini procenat prijavljenih osoba muškog pola za nasilje u porodici iznosio 92,1 dok je u periodu od 2005-2007. iznosio oko 93%.

Prema godišnjem izveštaju svih Centara za socijalni rad u Srbiji, od ukupnog broja (7666) članova porodica koji su žrtve nasilja u porodici, broj dece iznosi 3112, dok kod odraslih lica broj žena iznosi 3226, što je 5,5 puta više od broja muškaraca (592). Kada govorimo o srodstvu nasilnika sa žrtvom, u ukupnom broju porodica (5233) kao nasilnik se otac pojavljuje u 1211 porodica (23,14%), majka u 316 (6,04%), oba roditelja u 244 (4,66%), sin ili ćerka u 530 (10,13), a bračni ili vanbračni partner u 2358 porodica (45,06%).

Istraživanje prekršaja sa elementom nasilja u porodici, koje je sprovelo Udruženje sudija za prekršaje, pokazuje da u Srbiji ne postoji opština u kojoj, na primer, 2004. godine nije bilo porodičnog nasilja. U 90% slučajeva počinioci nekog oblika nasilja su muškarci. Najčešće je partnersko nasilje, zatim sledi srodničko nasilje i nasilje dece nad roditeljima.

Gotovo jedinstveni podaci Organizacija civilnog društva(VDS, Savetovalište protiv nasilja u porodici, AŽC i drugi), ukazuju na to da je skoro svaka druga žena u Srbiji preživela neki vid psihičkog nasilja, a svaka treća fizičkog. Pod psihičkim nasiljem podrazumevaju se mehanizmi kontrole i kontrolne taktike (ponižavanje i omalovažavanje, izolacija, ekonomsko nasilje, pretnje i zastrašivanje). Među oblicima fizičkog nasilja najčešći su šamaranje i prebijanje, a skoro 30% žena koja trpe fizičko nasilje prijavljuje da žive i pod pretnjom nanošenja teških telesnih povreda, ubistva, ubistva dece ili ubijanja svih članova porodice. Statistike pokazuju da žene tri puta češće stradaju nasilnom smrću ukoliko se oružje nalazi u kući, a da je izvršilac najčešće muž ili partner koji je ranije bio prijavljivan za nasilje u porodici. Čak 7,4% nasilnika koristi oružje ili oruđe kojim može da zada teške telesne povrede.

Kada govorimo o srodstvu nasilnika sa žrtvom kao najčešći vid javlja se nasilje nad ženama gde je u 74,8% slučajeva nasilnik njen sadašnji ili bivši bračni ili vanbračni partner, a u oko 30% slučajeva nasilnik bio pod dejstvom alkohola. Kada se analizira učestalost nasilja, dolazimo do podataka da se u 75% slučajeva fizičko ili seksualno nasilje nad ženom ponovilo, dok se čak u 50% slučajeva ponavljalo više od 5 puta. Međutim, kada su u pitanju istraživanja porodičnog nasilja u Srbiji koja bi trebala da obezbede kompleksnu analizu ovog fenomena, istraživačka praksa susreće se sa nizom objektivnih poteškoća: nedostatak statističkih baza, jedinstvene metodologije prikupljanja i analize podataka o rodno baziranom nasilju, odnosno nepostojanje jedinstveno definisanih, usaglašenih i definisanih indikatora,6 zakonom definisane procedure koja nameće obavezu, odnosno reguliše uniformne postupke prikupljanja podataka. S druge strane, prikupljanje podataka, analiza i istraživanja su esencijalni elementi za podizanje svesti javnosti, razvijanja politika, pružanja usluga i monitoring načina primene mera vezanih za nasilje u porodici. Pouzdano i redovno prikupljanje podataka je presudno za određivanje veličine problema, ali takođe i za utvrđivanje indikatora za procenu

6 U kampanji UN “Zajedno ka ukidanju nasilja 2008-2015” upućen je poziv svim zemljama da uspostave sistem za prikupljanje i analizu podataka vezanih za rodno bazirano nasilje koji će podržati politike i programe za zaustavljanje nasilja nad ženama i devojčicama. Važan korak ka uspostavljanju tog cilja je usvajanje seta indikatora od strane UN statističke komisije u februaru 2009. godine. Zemlje jugoistočne Evrope nisu još usvojile jedinstven sistem prikupljanja podataka vezanih za rodno bazirano nasilje, ali sve zemlje pokreću neke akcije koje su usmerene na formiranje ovakvog sistema.

14


efikasnosti politika vezanih za nasilje u porodici. Bez podataka, teško je utvrditi koje intervencije i mere su uspešne u borbi protiv nasilja nad ženama.7

5. Opšta zapažanja o socijalnom ambijentu nasilja u porodici u Republici Srbiji

Nasilje u porodici je oblik porodične i socijalne patologije, koji se ne može vezati samo za jedan istorijski omeđen društveno-ekonomski ambijent. Ova pojava postoji još od prvih oblika kreiranja porodičnih relacija, i sve do današnjih dana imala je različite oblike i intenzitet ispoljavanja. Međutim, njeno postojanje postaje vidljivije tek sa aktiviranjem brojnih ženskih pokreta 70-ih godina dvadesetog veka, koji su ukazali na njenu neprihvatljivost, definisali vulnerabilne grupe i ukazali na neophodnost osude porodičnog nasilja od strane društvene zajednice.

U procesima društvene tranzicije, u početnom periodu, u najvećoj meri dolazi do ugroženosti najranjivijih grupa (grupa koje su se pre nalazile na slabijoj ekonomskoj i društvenoj poziciji moći), ali i do suočavanja sa stvarnim zatečenim stanjem koje zahteva društvenu intervenciju kako bi zajednica ispoštovala međunarodne standarde u zaštiti ljudskih prava. Istraživanja i brojne studije sprovedene, pre svega, u postkominističkim i postratnim društvima, pokazali su da promene u svakodnevnom životu, izazvane prelaskom sa planske na tržišnu ekonomiju, koje su, u nekim zemljama dodatno otežane etničkim sukobima i ratom, značajno doprinele ranjivosti žena u odnosu na nasilje u porodici. Osiromašenje, smanjen pristup plaćenim poslovima, kao i nesigurnost radnih mesta i opšta neizvesnost, postali su značajni faktori rizika i ranjivosti žena nasiljem u porodici, smanjivši mogućnoast da žena napusti nasilnu bračnu ili partnersku vezu.8

Unutar perioda koji je sledio raspadu zajedničke države, početkom devedesetih godina prošlog veka, odnosno koji se poklopio sa ulaskom Srbije u procese tranzicionih promena, simultano su nastupili drastični socijalni i ekonomski potresi, ali i niz epidemioloških promena u vezi sa porodičnim nasiljem, u kojima i treba tražiti duboke korene i uzroke porasta ovog oblika socijalne i porodične patologije.

Devedesete godine XX veka, sa kojima se poklapaju i prva istraživanja nasilja u porodici u Srbiji, obeležila je dotad nezabeležena inflacija, dramatičan pad životnog standarda, porast ukupnih frekvencija različitih oblika nasilničkog kriminaliteta. U tom periodu, visina dohotka po stanovniku je opala skoro tri puta, dok se broj nasilničkih dela isto toliko puta povećao, društveni proizvod zemlje se prepolovio, industrijska proizvodnja opala tri puta, dok je nezaposlenost porasla za oko 40%.9 Građanski ratovi su imali posebno teške posledice po srpsku ekonomiju i društveni život uopšte. Pratili su ih veliki imigracioni talasi (imigracija, odnosno izbeglice, i emigracija razočaranih građana pripadnika nacionalnih manjina koji su se osećali ugroženim u Srbiji i mladih muškaraca koji su odlazili iz zemlje da bi izbegli vojnu obavezu), ekonomske sankcije i potpuna izolacija zemlje.10 Krajem 1999. godine Srbija je imala skoro jedan milion

7 Nikolić, J., Analiza dosadašnje prakse prikupljanja podataka o seksualnom i rodno zasnovanom nasilju u institucijama koje pružaju pomoć žrtvama i analiza postojećih protokola međusektorske saradnje, Projekat „Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja“. 8 Nikolić-Ristanović, V., Preživeti tranziciju: Svakodnevni život i nasilje u postkomunističkom i postratnom društvu, Službeni glasnik, Beograd, 2008. str. 104.9 Izvor: Statistički godišnjak SRJ, Savezni zavod za statistiku, Beograd, 1995.10 Nikolić-Ristanović, V., Preživeti tranziciju: Svakodnevni život i nasilje u postkomunističkom i postratnom društvu, Službeni glasnik, Beograd, 2008. str. 28.

15


izbeglica i interno raseljenih lica, što ju je učinilo zemljom sa najvećim brojem izbeglica u Evropi.11

Tih godina siromaštvo je postalo masovan, pre svega, urbani problem, koji je najteže pogađao one društvene grupe koje su svoju egzistenciju obezbeđivale prihodima iz radnog odnosa u društvenom i privatnom sektoru, „sivoj ekonomiji“ ili od novčanih naknada po osnovu socijalnog osiguranja ili socijalne zaštite. Sa zakašnjenjem od 9,5 meseci isplaćivani su dečji i materinski dodatak, socijalna pomoć i penzije. Srbija je dobila klase "novih siromašnih", ali i "novih bogatih".12

U domenu socijalne zaštite javile su se brojne problemske situacije koje su kasnije imale mnogo negativnih implikacija: poremećaji u zadovoljavanju razvojnih potreba, osposobljavanju za obavljanje društvenih uloga i socijalnoj integraciji (bolest, invalidnost, psihofizička ometenost), ugroženost razvojnih uslova za decu (zloupotreba roditeljskog prava, zanemarivanje roditeljske dužnosti, razvod braka, poremećeni porodični odnosi i funkcije).

Prvi znaci oporavka nacionalne ekonomije bili su vidljivi tek sa početkom radikalnih ekonomskih reformi u 2001. godini. U periodu 2001-2004. godine ostvaren je rast bruto domaćeg proizvoda od 5,3 odsto prosečno godišnje.13 Međutim, i dalje je ostao veliki broj zaposlenih u društvenom sektoru koji ne primaju nikakvu zaradu ili je primaju sa velikim zakašnjenjem – u 2005. godini u takvoj situaciji je bio svaki šesti zaposleni u društvenom sektoru. Drugim rečima, običan čovek i dalje je bio nezadovoljan i živeo je daleko lošije nego 1990. godine.

Strukturalno prilagođavanje ekonomije uslovima tranzicije znatno je opteretilo tržište rada u Srbiji, što je doprinelo porastu stope nezaposlenosti od oko 26,8 odsto u 2005-2006. godini. U 2005. godini 54,4 odsto svih registrovanih nezaposlenih lica činile su žene, a među njima su preovlađivale manje obrazovane, pri čemu su se u posebno teškoj situaciji nalazili invalidi, Romi, izbeglice i raseljena lica.

Stopa zapošljavanja kod muškaraca je znatno viša nego kod žena, dok je stopa nezaposlenosti žena (27,4 odsto) znatno veća od stope nezapolsenosti muškaraca (17,6 odsto). Istovremeno, u Srbiji veliki problem predstavlja i visoka stopa nezaposlenosti mladih između 15 i 24 godine (47,7 odsto), koja je čak tri puta viša nego u zemljama članicama EU.

Uprkos pozitivnim promenama, Srbija i dalje mnogo zaostaje za drugim zemljama i spada među evropske zemlje sa najnižim stepenom razvoja. Nivo siromaštva je još relativno visok, a posebno je visok procenat stanovništva koje se nalazi blizu granice siromaštva.14

Istovremeno, i u 2006. godini Srbija je zemlja sa najvećim brojem izbeglica i raseljenih lica u Evropi. Prema podacima od marta 2006. godine, 141.600 izbeglica se

11 Veliki broj ovih ljudi predstavljao je dodatni teret za srpsku ekonomiju, posebno kada se ima u vidu da je humanitarna koju je Srbija dobijala sve vreme bila manja od pomoći koju su dobijali drugi delovi bivše Jugoslavije.12 Jedno istraživanje iz tog perioda pokazalo je da je početak privatizacije u Srbiji, koja je delimično zaista bila oblik ekonomskog kriminala kojim je društveni kapital prodavan u bescenje povlašćenim pojedincima iz političke i ekonomske elite, oko dve trećine građana Srbije doživelo kao "pljačku".13 Popović, D., “Privredna aktivnost i makroekonomska politika u tranziciji“, u: Grupa autora Četiri godine tranzicije u Srbiji, Beograd, Centar za liberalno-demokratske studije, 2005., str. 35-117, navedeno prema; Nikolić-Ristanović, V., ibidem, str. 30.14 Prema „Strategiji za smanjenje siromaštva“, str. 6 i Prvom izveštaju o implementaciji strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji, str. 10.

16


odazvalo registraciji, a 106.931 osobi je potvrđen status izbeglice u Srbiji. Pored njih, Srbija je iste godine imala i 207.554 raseljenih lica.

U ovim uslovima, nedostatak materijalnih sredstava za egzistenciju većine porodica usled nemogućnosti zapošljavanja ili gubitka posla, nepostojanje minimalne socijalne sigurnosti, nesumnjivo i nužno su morali dovesti do porasta različitih oblika nasilja, socijalno-patoloških pojava, devijantnih i nedozvoljenih ponašanja (porast porodičnog nasilja i maloletničke delikvencije, narkomanije, alkoholizma, prostitucije i dr.).15 Ekonomske prilike neumitno su ostvarile uticaj na opštu socijalnu atmosferu: porast siromaštva, nezaposlenosti i anomije uvećavao je kompetetivnost između ljudi, umanjivao solidarnost, razarao socijalnu koheziju i normativni sistem. Politička polarizacija, ekonomska nestabilnost i finansijska nesigurnost, siromaštvo, netolerancija, prisilne migracije, promene u etničkim identitetima, posledice ratnih dešavanja i preživljenih trauma, prisustvo velike količine oružja, opšta izloženost nasilju i nasilničkim obrascima ponašanja, stvorili su socijalni ambijent koji je uticao na destabilizaciju i dezorganizaciju porodice izazivajući poremećaje porodičnih odnosa, koji su se, ne tako retko, završavali nasiljem.

6. Rezultati participativnog procesa planiranja

6.1 Strateška uloga i odgovornost socijalnih aktera definisana kroz izjave o vizijama i misijama, vrednosti i dogovorena ponašanja

Izjava o viziji ključnih socijalnih aktera

Republika Srbija kao pravna država sa uspostavljenom nultom tolerancijom na nasilje u porodici i sve druge oblike rodno zasnovanog nasilja u svim aspektima ljudskih odnosa sa ciljem zaštite ljudskih prava, individualnih sloboda i uspostavljanja rodne ravnopravnosti.

Izjava o misiji socijalnih aktera

Insitucije sistema u okviru zakonom utvrđenih nadležnosti brzo i efikasno reaguju na rodno zasnovano nasilje u porodici, pružaju adekvatnu podršku žrtvama porodičnog nasilja i rade sa počiniocima na sprečavanju nasilja, razvijaju preventivne programe sa ciljem uspostavljanja socijalne inkluzije, socijalne sigurnosti i ravnopravnosti polova. Rad institucija zasnovan je na javnosti u radu i razmeni informacija, institucije su otvorene i u funkciji su suzbijanja nasilja u porodici.

Organizacije civilnog društva kao činilac objektivnog ukazivanja na problem nasilja čine problem vidljivim u društvu, zastupaju interese krajnjih korisnika i ciljnih grupa, prikupljajuci informacije i podatke o žrtvama, učestvuju u kreiraju politika i predlaganju novih zakonskih rešenja, pružaju žrtvama usluge zaštite i podrške, podržavaju umrežavanje svih socijalnih aktera, vrše monitoring kvaliteta usluga i programa, predlažu nove programe i usluge koje su fleksibilne i komplementarne i u kontinuitetu podrzavajuće za žrtve.

15 Drastičan porast svih oblika nasilja, pre svega ubistava je inače u toku prvih godina karakterisao sve "tranzicione" zemlje Istočne Evrope: u većini njih ova stopa je uvećana za više od 100%, u odnosu na prethodnu deceniju.

17


Javni, civilni i poslovni sektor - Preporuka za zajedničko delovanje Delovanje sva tri sektora zasnovano je na zajedničkim ciljevima i definisanim ulogama svakog od sektora, ravnopravno su uključeni u rad na suzbijanju nasilja sa fokusom na preventivnu funkciju svih segmenata zajednice, deluju odgovorno, otvoreno i funkcionalno na suzbijanju rodno zasnovanog nasilja u porodici.

Sistem vrednosti i ponašanja

VREDNOSTI PONAŠANJAJednakost Pružiti jednake šanse svakom pojedincu za razvoj

individualnih kapaciteta i doprinos opštem dobru u zajednici.Razvijati programe podrške prilagođene specifičnostima svake pojedine ciljne grupe žrtava rodno zasnovanog nasilja.

Solidarnost Doprinositi opštem dobru prepoznajući prioritete bez obzira na lični interes, proaktivno reagovati na pojave nasilja i voditi računa o potrebama drugih osoba. Pokazati spremnost za delovanje u interesu drugih.

Poštovanje - uvažavanje

Videti i prepoznati vrednost svakog pojedinca, uvažiti i priznati njegova prava, bez ugrožavanja prava drugih. Biti spreman da se sasluša i preduzime konkretna aktivnost, bez vrednovanja i procenjivanja drugoga.

Odgovornost Ispunjavati preuzete obaveze, poštovati rokove i biti spreman snositi posledice svog (ne)delovanja.

Profesionalizam - stručnost

Primenjivati u radu najviše profesionalne standarde i etičke kodekse bez ograničenja i selekcije u okviru svoje delatnosti, kontinuirano se profesionalno usavršavati, biti spreman na sticanje veština i promenu profesionalne prakse u cilju pružanja efikasne usluge korisnicima.

6.2 Presek stanja u oblasti suzbijanja nasilja u porodici u Republici Srbiji iskazan kroz pregled rezultata SWOT analize

Primenom SWOT analize sa elementima PESTE analize dobijen je objedinjen i od učesnika definisan pregled snaga i slabosti u resursima. Takođe su definisane prilike koje pogoduju razvoju programa za suzbijanje rodno zasnovanog nasilja u porodici, kao i prepreke u širem okruženju koje mogu predstavljati rizike za implementaciju Strategije. Rezultati SWOT analize uključuju informacije u meri u kojoj su učesnici/ce procenili da su u korelaciji sa budućim akcijama koje su nužne i treba da proizađu iz Strategije.

Tabela - SWOT analiza - Presek stanja prakse u suzbijanju nasilja u porodici

Snage Slabosti Spremnost Vlade Republike Srbije

za donošenje i implementaciju Nedovoljna je obučenost zaposlenih

u svim institucijama uključujući

18


Strategije i preporuka koje iz nje proizilaze

Postojanje Uprave za rodnu ravnopravnost

Ustav i antidiskriminaciona legislativa, zakoni, posebno Porodični zakon i Zakon o krivičnom postupku podržavaju rodnu ravnopravnost

Novi Porodični zakon ima veliki uticaj na praksu suzbijanja nasilja u porodici

Organizacije civilnog društva i njihova posvećenost radu na suzbijanju nasilja

Rasprostranjena mreža institucija Realizovana istraživanja i

objavljena literatura na teme porodičnog i rodno zasnovanog nasilja

Eksperti i stručnjaci koji deluju u oblasti rodno senzitivnog nasilja

Predavači na fakultetima i drugim obrazovnim ustanovama

Programi akreditovani za rad sa žrtvama nasilja i programi akreditovani za obuku zaposlenih u institucijama

Projektne aktivnosti usmerene na rad sa počiniocima rodno zasnovanog nasilja u porodici

Razvijen sistem novih usluga od strane različitih pružalaca (raširena mreža SOS telefona, postojanje sigurnih kuća)

Saradnja institucija i organizacija civilnog društva

Postojanje protokola o saradnji na lokalnom nivou između institucija i organizacija koje se bave nasiljem u porodici

Reforma sistema socijalne zaštite u Republici Srbiji koja se bazira na zaštiti ljudskih prava

Primena novog Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji centara za

pravosudne organe, nadležnim za primenu propisa iz oblasti porodične i krivično-pravne zaštite i suzbijanja rodno zasnovanog nasilja

Nedovoljno znanja, kompetencija i veština iz oblasti zaštite ljudskih prava unutar institucija

Obuhvat edukacijama zaposlenih u institucijama zavisi od zainteresovanosti samih institucija i finansijskih mogućnosti

Nedovoljna osteljivost zaposlenih u odnosu na žrtve pogođene nasiljem u porodici

Komplikovane i dugotrajne procedure u institucijama u oblasti zaštite žrtava rodno zasnovanog nasilja

Preopterećenost sudova velikim brojem predmeta

Nedostatak vremena kod zaposlenih za pohađanje obuka o primeni novih propisa, zbog velikog broja oblasti u kojima ima zakonodavnih novina

Uprkos evidentnom poboljšanju, i dalje je prisutan nedostatak senzibilizacije šire javnosti u odnosu na uzroke, posledice i neophodnost prijavljivanja rodno zasnovanog nasilja u porodici

Nedovoljna je i nekoordinisana saradnja nadležnih insitucija u slučajevima nasilja u porodici i seksualno i rodno zasnovanog nasilja (nedovoljno su detaljne i definisane procedure koordinisanog i efikasnog delovanja aktera međusektorske

19


socijalni rad, za rad na problemu nasilja u porodici i superviziju stručnog rada

Postojanje razrađenih procedura postupanja u okviru sistema obrazovanja za rano otkrivanje nasilja i postupanje u odnosu na druge institucije

Uspostavljena praksa kontinuiranih edukacija zaposlenih u institucijama sistema i organizacijama civilnog društva

Otvorenost medija za izveštavanje o problemu rodno zasnovanog nasilja u porodici

Medijske kampanje koje sprovode organizacije civilnog društva

Podignut nivo društvene svesti o rodno zasnovanom nasilju u porodici

Razvijeni kapaciteti unutar civilnog sektora na suzbijanju nasilja u porodici: prepoznavanje problema nasilja u porodici, višegodišnje bavljenje problemom rodno zasnovanog nasilja, raspolaganje podacima o uzrocima nasilja, obučenost za rad sa ženama žrtvama nasilja, spremnost za saradnju sa drugim socijalnim akterima, dobra istraživacka praksa, iskustvo u implementaciji strategija i drugih planskih dokumenata od važnosti za suzbijanje rodno zasnovanog nasilja.

saradnje)

Nedovoljna je međusobna saradnja organizacija civilnog društva

Nedovoljno su razvijeni mehanizami za saradnju institucija i organizacija civilnog društva(nedovoljna međusektorska saradnja)

Ne primenjuju se u praksi postojeći protokoli, jer nema kontrolnih mehanizama

U okviru osnovnih strukovnih i master studija na većini visokoškolskih ustanova ne izučava se tematika iz oblasti rodne ravnopravnosti i rodno zasnovanog nasilja

Nedovoljna su znanja institucija i organizacija o neophodnim aktivnostima za pridruživanje Republike Srbije EU

Nedovoljna su znanja u odnosu na pribavljanje sredstava iz EU fondova

Nedovoljan broj zaposlenih je motivisan za bavljenje projektima iz oblasti rodne ravnopravnosti

Nedovoljno razvijena znanja i veštine menadžmenta u institucijama i organizacijama

Nedovoljno je razvijena mreža usluga i standardizacija rada (nestandardizovan rad SOS telefona i sigurne kuće), kao i procedure monitoringa i evaluacije usluga

Ne postoji zaokružen ciklus programa i usluga u pružanju pomoći žrtvama rodno zasnovanog

20


nasilja u porodici

Nisu uspostavljeni klasteri u oblasti usluga koje pružaju organizacije civilnog društva

Žtrve nasilja u porodici nedovoljno su obaveštene o pravima na zaštitu

Nedostaje sistematizovano praćenje pojava nasilja u porodici u svim aspektima, uključujući i elemente rodne neravnopravnosti

Nestandardizovana je prateća dokumentacija nadležnih službi: policije, centara za socijalni rad, tužilaštva i izostaje precizna evidencija

Zakonodavni okvir nedovoljno naglašava rodno zasnovano nasilje

Različita su shvatanja i različiti pristupi, kao i različita tumačenja zakonskih definicija i njihova primena od strane različitih institucija i pojedinaca u njima (zavisi od ličnog stava lica koje vodi instituciju)

Nerazvijen je sistem rada sa počiniocima nasilja i nestandardizovani su programi rada

Nedostaju obavezujući procedure o postupanju u slučajevima nasilja u porodici (u centrima za socijalni rad)

Nedostaje međusobna razmena znanja i informacija zaposlenih u svim sistemima o fenomenu nasilja kao i o nadležnostima i postupanjima drugih institucija u slučajevima nasilja

21


Nedostatak regionalizacije u sistemu socijalne zaštite

Nedostatak sadržaja o rodnoj ravnopravnosti i rodno baziranom nasilju u nastavnim sadržajima i u udžbenicima

Sudska praksa ne odgovara potrebama adekvatne zaštite žrtava nasilja u porodici i sankcionisanja počinilaca (neprimenjivanje zakonom predviđenih privremenih mera prema počiniocima od strane sudova, neadekvatne sankcije, komplikovan dokazni postupak, visoke takse koje snose žrtve)

Senzacionalistički pristup medija u izveštavanju o nasilju u porodici

Ne postoji statistika rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici

Nedostaju objedinjeni podaci na nivou civilnog sektora

Nema objedinjene baze podataka i statistike na nivou države u oblasti rodno zasnovanog nasilja u porodici

Nisu uspostavljeni stabilni izvori finansiranja usluga koje pružaju organizacije civilnog društva žrtvama nasilja

Prilike Prepreke

Međunarodni standardi u oblasti zaštite ljudskih prava i rodne ravnopravnosti

Međunarodne konvencije u oblasti zaštite ljudskih prava i rodne ravnopravnosti

Nedostatak finansijskih sredstava na nacionalnom i lokalnom nivou

Nedostatak kapaciteta institucija i zajednice za implementaciju strategija i drugih planskih dokumenata

22


Usaglašavanje legislative Republike Srbije sa EU na putu evropskih integracija (nova zakonska rešenja)

Donatorska sredstva

Predpristupni fondovi EU

Regionalizacija i regionalni razvoj u Republici Srbiji

Povećana svest zajednice o neophodnosti prijavljivanja nasilja u porodici (uticaj medijskih kampanja)

Reorganizacija službi za statistiku u oblasti prikupljanja i analize podataka (kao nastavak reforme u javnom sektoru)

Formiranje Saveta za statistiku Vlade Republike Srbije

Uticaj politike na uvođenje novih praksi u suzbijanju rodno zasnovanog nasilja

Nedostatak evidencija i statistike na nivou države

Prisustvo rodnih stereotipa u medijima, senzacionalističko izveštavanje o nasilju u porodici, o žrtvama čime se krši pravo na privatnost žrtve

Nedostatak informacija u zajednici o rodno zasnovanom nasilju

Uticaj politike na diskontinuitet novih praksi u suzbijanju rodno zasnovanog nasilja

Nevidljivost nasilja u porodici (prikrivanje od strane žrtve, porodice i okoline)

Patrijarhalno vaspitanje koje utiče i na stav žrtve u odnosu na nasilje

Nedovoljna osnaženost žena na problem nasilja u porodici

Favorizovanje porodice od strane institucija

Siromaštvo

Nezaposlenost

Nezainteresovanost većeg dela javnosti za temu nasilja u porodici

Neprijavljivanje nasilja od strane građana, škola i drugih institucija

Neprepoznavanje problema rodno zasnovanog nasilja u porodici od strane socijalnih aktera u zajednici

6.3 Analiza programa, projekata i usluga od značaja za suzbijanje nasilja u porodici

23


Programi i usluge u suzbijanju rodno zasnovanog nasilja u porodici moguće je svrstati u tri kategorije:

- Primarna prevencija: sprečavanje pojave nasilja (podizanje svesti, kampanje, edukacije i sl.)- Sekundarna prevencija: identifikacija faktora rizika, rizičnih i ciljnih grupa, obezbeđenje pomoći (SOS telefoni, sigurne kuće, pravno savetovanje i upoznavanje žrtve sa odredbama zakona i sl.)- Tercijarna prevencija: rad na sprečavanju pojave daljeg nasilja (direktna pomoć žrtvama nasilja, otvaranje skloništa, efikasne policijske intervencije, sudske procedure, rad sa nasilnicima i dr.).

Analizirane su one strategije, programi i usluge različitih socijalnih aktera, a koji su procenjeni kao važni za suzbijanje rodno zasnovanog nasilja u porodici, bilo da su sastavni deo sadašnjeg delovanja socijalnih aktera ili su u fazi planiranja njihovog budućeg delovanja. Rezultati analize u sebi sadrže informacije o kvalitetu programa i usluga, iz čega slede preporuke za unapređenje. Sledi tabela sa rezultatima analize:

Tabela - Analiza postojećih programa, projekata i usluga u odnosu na oblast suzbijanja nasilja u porodici

Strategija/Program/projekat/

usluga

Nalazi i preporuke za unapređenje

Strategije koje su od uticaja na smanjenje porodičnog nasilja nad ženama, na državnom i lokalnom nivou

Nalazi: Strategija za smanjenje siromaštva u Republici Srbiji je

jedna od uspešnije implementiranih strategija Implementacija strategija i drugih planskih dokumenata

je pod velikim uticajem politike što usporava i dovodi do nedoslednosti u njihovoj primeni

Strateški i drugi planski dokumenti ne doživljavaju se kao obavezni, što je jedan od razloga koji negativno utiče na njihovu održivost

U Strategijama i drugim planskim dokumentima izostaju akcioni planovi kao njihov integralni deo neophodni za uspešnu implementaciju

Preporuke: U radu na suzbijanju rodno zasnovanog nasilja u

porodici koristiti potencijal koji nude strategije koje imaju elemente podrške rodnoj ravnopravnosti i od značaja su za jačanje žena žrtava nasilja u porodici: Strategija o starenju, Strategija za obrazovanje odraslih, Strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja

24


Izraditi akcione planove uz strategije Formirati multiresorske grupe ili tela za praćenje

implementacije strategija i drugih planskih dokumenata Planirati budžetska sredstva za implementaciju strategija

i drugih planskih dokumenata Optimalno i odgovorno koristiti postojeća sredstva i

kadrove u institucijama i organizacijama civilnog društvau implementaciji stratgija i drugih planskih dokumenata

Zakonodavni okvir Nalazi: Ustav i antidiskriminaciona legislativa, zakoni, posebno

Porodični zakon i Zakon o krivičnom postupku podržavaju rodnu ravnopravnost


Sudska praksa ne odgovara potreba adekvatne zaštite žrtava nasilja u porodici i sankcionisanja počinilaca (neprimenjivanje zakonom predviđenih privremenih mera prema počiniocima od strane sudova, neadekvatne sankcije, komplikovan dokazni postupak, visoke takse koje snose žrtve)

Preporuke: Jačati zakonodavni okvir u oblasti zaštite od nasilja u

porodici i doneti poseban Zakon o suzbijanju nasilja u porodici

Sprovođenje programa obuke u svim relevantnim institucijama

Nalaz: Programi obuke često ne obuhvataju predstavnike svih

sektora i novoa unutar sektora koji rade sa žrtvama nasilja

Analizom materijala u vezi sa ocenom dosadašnjih obuka i predlozima za uključivanje novih sadržaja dolazi se do zaključka da tema rodne ravnopravnosti i rodno zasnovanog nasilja nije bila prepoznata ni od strane onih koji ocenjuju rad državnih službenika, niti od državnih službenika koji su prolazili programe obuke kao tema koju bi trebalo obuhvatiti opštim programom obuke za sve državne službenike

Dosadašnje obuke nedovoljno utiču na podizanje kvaliteta rada (izostaje u većoj meri primena novih znanja u praksi)

Peporuka: Obezbediti kontinuirane edukacije stručne i šire javnosti

o nasilju u porodici

25


Prilikom izrade kurikuluma programa obuke neophodno je obezbediti heterogenost ciljne grupe kojoj bi obuka na temu rodne ravnopravnosti i seksualnog i rodno zasnovanog nasilja bila namenjena (naime, državna uprava predstavlja veoma složen, razgranat sistem institucija koje su u doticaju sa problemom rodno zasnovanog nasilja). Ove sadržaje treba obuhvatiti posebnom tematskom celinom, koja bi nosila naziv Rodna ravnopravnost i seksualno i rodno zasnovano nasilje, a koja bi činila deo opšteg programa stručnog usavršavanja državnih službenika

Da bi se temama rodne ravnopravnosti i rodno baziranog nasilja poklonila pažnja koju zahteva edukacija kadra, neophodno uvesti poseban predmet na osnovnim studijama

Potrebno je razviti mehanizme kontrole kvaliteta postojećih obuka, proširiti obuke i na buduće profesionalce, razviti mehanizme ocene rada od strane korisnika, utvrditi mehanizme rešavanja profesionalnih problema i propusta na koje su ukazali korisnici, razviti mehanizme kontrole rada

Usluge psihosocijalne podrške žrtvama

Nalazi: Sigurne kuće – presek stanja: nestabilan je broj i

struktura sigurnih kuća usled teškoća u obezbeđivanju stabilnih finansijskih sredstava za njihov rad, nedovoljan je broj sigurnih kuća (11), nedovoljno su razvijeni standardi finansijkog izveštavanja, nerazrađena je struktura cene koštanja usluge, evidentan je nedostatak pratećeg seta usluga, prisutno je nepoštovanje evropskih standarda pri formiranju i funkcionisanju sigurnih kuća

U toku je izrada standarda za rad prihvatilišta za žrtve nasilja u porodici

Preporuke: U radu primenjivati standardizovane i akreditovane

programe rada sa žrtvama nasilja (savetovanje, meditacija, i sl.)

Potrebno je izraditi plan i program rada sigurnih kuća na nivou Republike Srbije (opravdanost njihovog postojanja i plan finansijskog obezbeđenja njihovog rada)

Izgraditi projekciju sigurnih kuća na regionalnom nivou Osigurati funkcionisanje sigurnih kuća u saradnji sa

policijom, ali i sa svim relevantnim činiocima na lokalnom nivou – umrežavanje

Uspostaviti koordinisan i efikasan sistem zaštite žrtava nasilja u porodici

26


Definisati ulogu i pružaoce socijalnih usluga u sva tri sektora u psihosocijalnoj podršci žrtvama nasilja u porodici

Predložiti mehanizme praćenja i evaluacije kvaliteta pruženih usluga

Razmotriti mogućnosti finansiranja sigurnih kuća od strane države i lokalnih samouprava (međuopštinska usluga)

Definisati obaveze i koordinaciju kroz protokole o saradnji

Obezbediti obavezno budžetsko finansiranje sigurnih kuca, SOS telefona i savetovališta na regionalnom nivou

Odrediti jedinstveni telefonski broj za teritoriju Srbije na koji bi se prijavljivali slučajevi nasilja

Programi za počinioce nasilja u porodici

Nalazi: Ne postoje programi za počinioce nasilja u porodici

(programi su u fazi pilot projekta) Neujednačeni su pristupi i prakse u inostranstvu,

evaluacija programa u inostranstvu nije standardizovana, najčešće je interna, i vrlo često na osnovu intervjua i povremenog praćenja počinilaca nasilja (samo 18% programa radi psihološko testiranje, 73% ima superviziju klijenata, koja varira od jednom godišnje do jednom u 10 dana), što otežava ozbor onih koji bi se mogli primeniti u Republici Srbiji

Programi za počinioce nasilja esencijalni su u borbi za suzbijanje nasilja u porodici

Fleksibilni, socijalni, integrativni za počinioce nasilja imaju ogroman kapacitet da dopru do nevidljivog nasilja: podrška ženama koje žele da sačuvaju porodicu i podrška muškarcima koji žele da se promene

Preporuke: Staviti poseban akcenat na rad sa počiniocima nasilja -

izraditi programe rada sa počiniocima Prilikom odabira programa koji bi se mogli preneti u

Republiku Srbiju, fokusirati se na one koji su za razultat imali smanjenje ili potpuni prestanak nasilnog ponašanja kod počinilaca nasilja

Definisati ulogu i pružaoce socijalnih usluga u sva tri sektora u radu sa počiniocima nasilja

Predložiti mehanizme praćenja i evaluacije kvaliteta pruženih usluga i uspešnosti rehabilitacije (resocijalizacije)

Primarni cilj rada sa počiniocima nasilja je obezbeđenje zaštite žrtavama nasilja

27


Dugoročni cilj su postojane promene u smislu smanjenja muškog nasilja nad ženama

Programe rada na suzbijanju nasilja u porodici treba razvijati u dva pravca: rad sa učesnici/cema programa resocijalizacije počinilaca i rad na edukaciji profesionalaca za sprovođenje programa (policija, tužilaštvo, socijalna zaštita, gradske vlasti, javnost)

Obezbediti integrativni pristup u razvoju programa: programi za žene, za decu i za počinioce nasilja

Programi preventivnog rada

Nalazi: Prisutni su svi oblici nasilja u zajednici, uključujući i

vršnjačko nasilje među mladima Sprovode se programi prevencije nasilja kroz projekte

organizacija civilnog društvau partnerstvu sa institucijama

Ne postoje jasno definisane oblasti preventivnog rada Nedostaju mehanizmi za merenje uspešnosti

preventivnog rada i nisu obevezni prilikom sprovođenja preventivnih rograma

Preporuke: Razvijati i širiti programe preventivnog rada sa mladima

na promenama stavova u odnosu na nasilničko ponašanje

Razvijati i širiti programe predbračnog savetovanja mladih

Raditi na ranom prepoznavanju promena u ponašanju dece i mladih koje ukazuju da su žrtve nasilja u porodici ili da su potencijalni počinioci nasilja

Razviti programe obuke za vaspitače i nastavnike na teme ranog otkrivanja i prepoznavanja nasilničkog ponašanja, posebno onoga koje je rodno zasnovano

Kroz sistem obrazovanja sprovoditi edukacije mladih generacija o neprihvatljivosti nasilja, jedan od načina je kroz program građanskog obrazovanja u školama

Razviti programe preventivnih aktivnosti u zajednici koje treba da sprovode centri za socijalni rad, škole i organizacije civilnog društva podržane od strane lokalnih samouprava

Baze podataka Nalazi: Nedostaje sistematizovano praćenje pojava nasilja u

porodici u svim aspektima, uključujući i elemente rodne neravnopravnosti

Nestandardizovana je prateća dokumentacija nadležnih službi: policije, centara za socijalni rad, tužilaštva i

28


izostaje precizna evidencija Ne postoji statistika rodno zasnovanog nasilja i nasilja u

porodici

Nedostaju objedinjeni podaci na nivou civilnog sektora

Nema objedinjene baze podataka i statistike na nivou države u oblasti rodno zasnovanog nasilja u porodici

Preporuke: Definisati segmente baze podataka, koja bi omogućila

praćenje i planiranje u oblasti suzbijanja nasilja u porodici sa ciljem uspostavljanja jedinstvene baze podataka kao bitnog elementa za praćenje pojavnosti rodno zasnovanog nasilja u porodici, planiranja akcija i izradu finansijskih projekcija na državnom i lokalnom nivou.

Programi i usluge koji nedostaju, a neophodni su za unapređenje oblasti suzbijanja nasilja u porodici:

Neophodno je uvođenje uniformnih standarda i protokola za rad sa žrtvama seksualnog i rodno zasnovanog nasilja

Neophodno je obezbediti minimalne standarde za rad sigurnih kuća Neophodno je preduzeti aktivnosti usmerene na unapređivanje zakonodavnog i

strateškog okvira u oblasti seksualnog i rodno zasnovanog nasilja u domenu zaštite žrtava i prevencije i u domenu uspostavljanja osnova za rad sa počiniocima nasilja.

Potrebno je sistematizovati znanja proizašla iz prakse i institucinalizovati obuku za profesionalce kao pružaoca usluga

Proširiti rad na suzbijanju nasilja kroz sistem intervencija u oblasti nasilja u porodici koje je izvan kriminalnog sistema

Razvijati programe preventivnivnog rada sa disfunkcionalnim porodicama na ranom prepoznavanju rodno zasnovanog nasilja u porodici i koristiti programe medijacije u ranoj fazi partnerske disfunkcionalnosti, raditi na razvoju roditeljske odgovornostiu odnosu na decu kod majki koje su žrtave nasilja u porodici.

Uspostaviti nacionalni besplatni broj za prijavu nasilja u porodici kako bi se omogućila jednostavna i blagovremena podrška žrtvama nasilja, omogućila dostupnost informacija o postojećim uslugama podrške i sigurnim kućama ne samo žrtvama nasilja već i profesionalcima koji rade na zaštite žrtava nasilja

Razviti u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i ženskim poslovnim sektorom programe ekonomske podrške žrtvama nasilja u porodica nakon izlaska iz sigurne kuće ili iz programa zaštite (radna aktivacija i programi zapošljavanja, stambeno zbrinjavanje, programi stručnog osposobljavanja)

Podržati organizovanje i rad grupa za samopomoć

29


Izraditi Kodeks o pojmovima i načinima izveštavanja kada je u pitanju rodno zasnovano nasilje u porodici

Na svim fakultetima univerziteta u Srbiji i drugim obrazovnim institucijama, u nastavne planove i kurikulume uključiti sadržaje i teme o rodnoj ravnopravnosti, o pojavnosti nasilja u porodici, posledicama i načinima suzbijanja nasilja u porodici.

Uz analizu postojećih programa i usluga i definisanje onih koje nedostaju, prepoznate su ciljne grupe žena ugroženih rodno zasnovanim nasiljem u porodici. Prilikom razvoja postojećih usluga u sadržaju i obuhvatu korisnika potrebno je voditi računa o specifičnostima svake od definisanih ciljnih grupa, jer se razlikuju po kontekstu u kojem žive i po ličnim kapacitetima da se suoče, ne samo sa nasiljem u kojem žive već i sa zahtevima koje pred njih postavlja izlazak iz ove situacije. Uvođenjem usluga koje nedostaju potrebno je zaokružiti program podrške od samog otkrivanja problema do potpunog osamostaljivanja žene kao žrtve nasilja i njenog potpunog izlaska iz kruga nasilja. S druge strane programi namenjeni počiniocima nasilja u porodici uvode rad sa novom ciljnom grupom kako bi se obezbedio najefikasniji način rešavanja problema porodičnog nasilja i uticalo na smanjenje broja potencijalno novih žrtava istog nasilnika. Prilikom utvrđivanja kriterijuma za definisanje ciljnih grupa vodilo se računa o specifičnostima svake od pojedinih grupa žena žrtava nasilja. Radi se o specifičnostima koje dodatno otežavaju položaj žrtve rodno zasnovanog nasilja, kao što su žene žrtve nasilja koje imaju decu sa invaliditetom, siromašne i ekonomski zavisne žene i sl. Drugu grupu čine žene žrtve nasilja koje su zbog predrasuda društva često dovedene u situaciju sekundarne viktimizacije i nasilja od strane zajednice i institucija. Definisane su kao ciljne grupe izložene nasilju ili su u riziku da budu žrtve, sledeće grupe: žene koje su pretrpele i trpe nasilje, Romkinje, žene sa invaliditetom, žene sa sela, ekonomski zavisne žene, siromašne žene, žene drugačije seksualne orijentacije, izbegle i raseljene žene, strankinje udate za domaće građane, žene smanjenih psihofizičkih kapaciteta, devojčice, adolescentkinje žrtve nasilja u partnerskim vezama, seksualne radnice, samohrane majke. Važno je definisati i počinitelje i potencijalne počinitelje bez obzira na pol i dob. Kao počinitelje nasilja bitno je navesti i adolescente i odraslu decu koja se nasilnički ponašaju prema majkama.

6.4 Analiza međusobnih očekivanja socijalnih aktera i preporuke za buduću saradnju

Tokom procesa planiranja definisane su dodirne tačke, postojeći resursi i potrebe budućeg delovanja u zajedničkom korišćenju resursa i postizanju zajedničkih ciljeva, kroz nastojanje da se postojeća mreža institucija stavi u funkciju rešavanja problema rodno zasnovanog nasilja u porodici. Međusektorska saradnja reguliše se protokolima o saradnji koji nemaju strogu formu i čiji sadržaj akeri potpisnici zajednički definišu. Za potrebe rada na suzbijanju nasilja u porodici, kao i za potrebe izrade Strategije napravljena je analiza, kao sledi:16

Normativna analiza postojećih protokola o suzbijanju nasilja u porodici

16 Žarko Petrović – Izrada Protokola o saradnji u oblasti suzbijanja nasilja u porodici, 2010.

30


Inicijalna analiza postojeće normative (domaće i međunarodne) koja se odnosi na suzbijanje nasilja u porodici

Analiza dobrih praksi međusektorske saradnje u procesu zaštite žrtava nasilja (intervjui)

Uporedna analiza postojećih protokola u inostranstvu Neki od nalaza do kojih se došlo: Neki od postojećih protokola istovremeno u definicijama nasilja u porodici i

radnji nasilja istovremeno koriste pravne i nepravne termine i definicije Nedovoljno je precizno definisanje postupaka svih aktera radi obezbeđivanja

zaštite žrtvi nasilja u pogledu zaštite podataka o ličnosti. Uočen je nedostatak procedura i sistema sankcija u slučajevima neodgovarajućeg

vršenja dužnosti od strane aktera međusektorske saradnje. Nedovoljno je precizno definisanje sektora i aktera u međusektorskoj saradnji (uz

neke izuzetke: opština Senta i grad Kragujevac) Nedovoljno precizno su definisane razlike u statusu među akterima Nedovoljno precizno je definisanje prava, obaveza i odgovornosti aktera

međusektorske saradnje Pitanja koja su proizašla iz analize: Kakvim terminima definisati prava, obaveza i odgovornosti aktera međusektorske

saradnje? Kakvo treba da bude ostvarivanje tih prava, obaveza i odgovornosti u praksi i

kako to ostvarivanje koordinisati radi veće efikasnosti u radu? Kako upoznati različite aktere u međusektorskoj saradnji sa pravima, obavezama i

odgovornostima drugih? Kako sa istim upoznati žrtve nasilja u porodici i učiniti komunikaciju žrtava sa

akterima jednostavnom, prepoznatljivom i efikasnom? Kako uspostaviti mehanizme stalne razmene informacija i stvaranja baza podataka

o nasilju u porodici? Koje konkretne radnje svaki od aktera može preduzeti radi pojačavanja

preventivnog i olakšavanja i ostvarivanja represivnog delovanja protiv nasilja u porodici

Međusobni odnosi i saradnja svih socijalnih aktera u lokalnoj zajednici važan su resurs i čine socijalni kapital koji, uz odgovarajući pristup, treba da bude u funkciji unapređenja položaja i razvoja svih grupa i razvoja zajednice u celini. Neposredno sagledavanje njihovih odnosa omogućuje bolje uočavanje razpoloživih potencijala socijalnih aktera i predlaganje akcija za dalji razvoj međusobnih odnosa iskazanih kroz saradnju i partnerstva kako u razvoju novih programa tako i u pribavljanju finansijskih sredstava koje sama zajednica nije u stanju da obezbedi iz sopstvenih izvora. Mnoga rešenja u zajednici traže i saradnju sa socijalnim akterima iz susednih opština, što ulaganja čini ekonomičnima, a pružanje usluga korisnicima efikasnima. Sledi tabela sa rezultatima analize međusobnih očekivanja socijalnih aktera i preporuke za razvoj njihove međusobne saradnje, a koje su prizašle iz procesa strateškog planiranja.

31


Tabela – Analiza važnih socijalnih aktera u lokalnoj zajednici i njihovi međusobni odnosi u oblasti suzbijanja nasilja u porodici: ključni akteri i zainteresovane strane

Socijalni akter

Očekivanja od navedenog socijalnog aktera

Očekivanja navedenog socijalnog aktera od drugih socijalnih aktera

Sugestije i preporuke za saradnju socijlanih aktera

Država - Finansiranje iz sredstava oduzete imovine stečene kriminalom i drugim protivzakonitim ponašanjem (oduzeta carinska roba i dr.)- U okviru budžeta planirati sredstva na godišnjem nivou za implementaciju Strategije- Prioritei i hitnost postupka usvajanja Strategije- Usmeravanje namenskih transfera ka najsiromašnijim lokalnim samoupravama za razvijanje programa i usluga zaštite žrtava nasilja u porodici

- Sprovođenje zakona- Primena međunarodnih standarda- Implementacija startegija- Odgovorno upravljanje resursima- Unapređivanje prakse rada na suzbijanju nasilja u porodici- Prepoznavanje dinamike društvenih promena i u skladu sa njima redefinisanje prioriteta

- Planski i racionalno organizovati rad u ministarstvima - Razviti mehanizme za procenu socijalnog učinka preduzetih mera

Institucije - Stvarna i dosledna primena Strategije (a ne deklarativna)- Provera Strategije u praksi, izveštavanje o sprovođenju planiranih akcija u okviru Strategije, izrada predloga za reviziju Strategije

- Unapređenje organizacione kulture- Unapređenje organizacije rada unutar institucija, uvođenje odgovarajućih standarda i normativa- Redefinisanje određenih uloga i nadležnosti sistema i

- Izraditi protokole o saradnji i definisati procedure o postupanju u skladu sa odgovarajućim standardima i normativima rada na suzbijanju nasilja u porodici

32


institucija unutar njega- Povezivanje relevantnih institucija unutar istih sistema i međuresorno

Uprava za rodnu ravnopravnost

- Formiranje koordinacionog tela za sprovodjenje, koordinaciju i praćenje Strategije sastavljeno od predstavnika institucija, nadležnih ministarstava uključujući i Ministarstvo za lokalnu samoupravu, kao i nevladinih organizacija

- Standardizovanje načina prikupljanja i objedinjavanje podataka u Republičkom zavodu za statistiku - Inicirati i sprovođenje istraživanja o nasilju u porodici

- Formirati koordinaciono telo za sprovodjenje, koordinaciju i praćenje Strategije sastavljeno od predstavnika institucija, nadležnih ministarstava uključujući i Ministarstvo za lokalnu samoupravu, kao i nevladinih organizacija- Standardizovati načine prikupljanja i objedinjavanje podataka u Republičkom zavodu za statistiku - Inicirati i podržavati istraživanja o nasilju u porodici

Lokalne samouprave

- Izrada godišnjih planova implementacije Strategije - Obezbeđivanje održivosti usluga kroz finansiranje iz lokalnih budžeta- Uključiti u proces implementacije Strategije Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i SKGO

- Finansijska podrška programima i uslugama zaštite žrtava nasilja u porodici - Finansijska podrška za programe obuke zaposlenih u lokalnim samouprvama i nadležnim institucijama

- Upoznati Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i SKGO sa Strategijom i ulogom lokalnih samouprava u njenoj implementaciji- Izraditi godišnje planove implementacije Strategije na nivou loklanih samouprava

Organizacije civilnog društva

- Razvijanje sistema podrške i uvođenje inovativnih programa- Široka primena edukativnih

- Podrška u finasiranju rada organizacija civilnog društva- Podrška edukativnim programima koje

- Ukljuciti organizacije civilnog društva u radne grupe sastavljene od drugih socijalnih aktera- Učiniti dostupnim informacije o

33


programa - Veća povezanost nevladinih organizacija, bolja saradnja unutar civilnog sektora, bolja razmena informacija- Veća otvorenost prema institucijama- Profilisanje programa rada nevladinih organizacija- Partnerski odnos i komplementarno korišćenje resursa- Implentacija standarda u pružanju usluga

sprovode organizacije civilnog društva- Uključivanje predstavnika organizacija civilnog društvau procese odlučivanja- Javnost u radu i dodeli sredstava- Pristup podacima kojima raspolažu drugi socijalni akteri

projektima koje sprovode organizacije civilnog društva- Uključiti predstavnike organizacija civilnog društvau razne programe edukacija zajedno sa predstavnicima institucija

Mediji - Istraživačko novinarstvo- Uključivanje krovnih novinarskih organizacija i asocijacija u donošenje kodeksa izveštavanja

- Finansijska podrška medijima- Dostupnost informacija- Edukacija novinara o problematici nasilja u porodici

- Doneti kodeks o izveštavanju o nasilju- Ojačati rad sa novinarskim udruženjima i asocijacijama- Uključiti predstavnike medija u koordinaciono telo za praćenje primene Strategije

Privatni sektor - Razvoj usluga i servisa podrške u sprovođenju programa podrške ženama žrtvama nasilja u porodici- Donacije i sponzorstva za programe suzbijanja nasilja u porodici- Da kao poslodavci

- Partnerstvo u ugovaranju i pružanju usluga za žrtve nasilja u prodici - Partnerski odnos na ishodovanju rešenja koja bi donela poreske olakšice za privatni sektor koji daje donacije

- Sprovesti istraživanje o povezanosti između porodičnog nasilja i učinka na radnom mestu - Sprovesti istraživanja o stavu privatnog sektora prema nasilju u porodici- Izraditi programe zapošljavanja žena koje

34


podrže programe zapošljavanja žena koje izlaze iz programa zaštite- Veći stepen senzibilizacije za probleme nasilja u porodici

izlaze iz programa zaštite u sardnji sa predstavnicima poslodavaca i Nacionalne službe za zapošljavanje

6.5 Ključni elementi SWOT analize i procena upotrebljivosti njihovih relacija za donošenje strateških odluka

Iz rezultata sprovedenih analiza i predloga učesnika, odabrana su po četiri ključna elementa, na kojima se, shodno proceni njihovog značaja, zasnivaju strateške odluke i pravci delovanja Strategije. Ključni elementi su, kako sledi u tabeli:

Tabela – Ključni elementi SWOT analize - Presek stanja prakse u suzbijanju nasilja u porodici

Snage Slabosti Spremnost Vlade Republike Srbije

za donošenje i implementaciju Strategije i preporuka koje iz nje proizilaze


Rasprostranjena mreža institucija Razvijen sistem novih usluga od

strane različitih pružalaca (raširena mreža SOS telefona, postojanje sigurnih kuća)

Nedovoljna je obučenost zaposlenih u svim institucijama uključujući pravosudne organe, nadležnim za primenu propisa iz oblasti porodične zaštite i suzbijanja rodno zasnovanog nasilja (obuhvat zaposlenih u institucijama edukacijama zavisi od zainteresovanosti samih institucija i finansijkih mogućnosti)

Nedovoljna je i nekoordinisana saradnja nadležnih insitucija u slučajevima nasilja u porodici i seksualno i rodno zasnovanog nasilja (nedovoljno su detaljne i definisane procedure koordinisanog i efikasnog delovanja aktera međusektorske saradnje), kao i nedovoljno razvijeni mehanizami za saradnju institucija i organizacija civilnog društva(nedovoljna međusektorska

35


saradnja)



Prilike Prepreke


Donatorska sredstva







6.6 Definisana ključna pitanja Strategije za suzbijanje nasilja u porodici u Republici Srbiji

Odabrani ključni elementi ukršteni su i napravljena je procena jakosti njihovih relacija.U području akcija (kombinacija snaga i prilika) definisano je 9 ključnih pitanja, kojima je se već sada moguće baviti ulažući postojeće resurse i koristeći već postojeće prilike za njihovo rešavanje (jer ne zahtevaju dodatna ulaganja, već samo optimalno korišćenje postojećih resursa). U području odluka (kombinacija slabosti i prilika) definisano je 8 ključnih pitanja koja podstiču na rešavanje slabosti i korišćenje prilika, a odabrane prilike to omogućuju. Ovakvim pristupom ojačaće raspoloživi resursi i amortizovaće moguće štete. U suprotnom dogodiće se štete definisane kroz područje odbrane sa 11 ključnih pitanja i područje kontrole štete sa 6 definisanih ključnih pitanja. U ovom slučaju, ne samo da se ne razvijaju novi kapaciteti, već se postojeći resursi troše na ublažavanje štete.

36


Strateške odluke zasnovane su na definisanim ključnim relacijama, odnosno pitanjima i odnose se na četiri područja delovanja, čiji razvoj mora da bude usklađen i izbalansiran.

37


TABELA UKRŠTANJA S.W.O.T. ANALIZE

PRILIKE PREPREKE1 2 3 4 1 2 3 4


Donatorska sredstva







SNAGE AKCIJA ODBRANA

1

Spremnost Vlade Republike Srbije za donošenje i implementaciju Strategije i preporuka koje iz nje proizilaze XXX XXX XX XX XXX XXX XXX XXX

2

Ustav i antidiskriminaciona legislativa, zakoni, posebno Porodični zakon i Zakon o krivičnom postupku podržavaju rodnu ravnopravnost XXX XX XX XX XX XX XX XXX

3Rasprostranjena mreža institucija XXX XXX XX XX XXX XXX XXX XXX

4 Razvijen sistem novih usluga od strane različitih pružalaca (raširena mreža SOS telefona, postojanje

XXX XXX XXX XXX XXX XX XXX XX

38


sigurnih kuća)

SLABOSTI ODLUKE ŠTETE

1

Nedovoljna je obučenost zaposlenih u svim institucijama uključujući pravosudne organe, nadležnim za primenu propisa iz oblasti porodične zaštite i suzbijanja rodno zasnovanog nasilja (obuhvat zaposlenih u institucijama edukacijama zavisi od zainteresovanosti samih institucija i finansijkih mogućnosti XXX XXX XX XX XXX XXX XX XX

2Nedovoljna je i nekoordinisana saradnja nadležnih insitucija u slučajevima nasilja u porodici i seksualno i rodno zasnovanog nasilja (nedovoljno su detaljne i definisane procedure koordinisanog i

XXX XX XXX XX XX XX XXX XX

39


efikasnog delovanja aktera međusektorske saradnje), kao i nedovoljno razvijeni mehanizami za saradnju institucija i organizacija civilnog društva(nedovoljna međusektorska saradnja)

3

Različita su shvatanja i različiti pristupi, kao i različita tumačenja zakonskih definicija i njihova primena od strane različitih institucija i pojedinaca u njima (zavisi od ličnog stava lica koje vodi instituciju) XXX XX XX XXX XX XXX XX XX

4

Nerazvijen je sistem rada sa počiniocima nasilja i nestandardizovani su programi rada XX XXX XX XXX XXX XXX XX XX

40


7. Strateške odluke kao odgovor na prepoznata ključna pitanja

Slede ključna pitanja i odgovori na njih iz kojih proizilaze strateške odluke i pravci delovanja:

1. Ključno pitanje: Kako staviti snage u funkciju

U prilici:

Spremnost Vlade Republike Srbije za donošenje i implementaciju Strategije i preporuka koje iz nje proizilaze


Nastaviti proces usaglašavanja legislative Republike Srbije sa EU kroz podršku implementaciji Strategije za suzbijanje nasilja u porodici a u skladu sa prepoznatim prioritetima zastupanja rodne ravnopravnosti u svim oblastima

Donatorska sredstvaDonatorska sredstva staviti u funkciju implementacije Strategije za suzbijanje nasilja u porodici kao jednog od prioriteta u društvu.



Nastaviti proces usaglašavanja legislative Republike Srbije sa EU na putu evropskih integracija, ugrađujući principe rodne ravnopravnosti i zaštite žena žrtava rodno zasnovanog nasilja u porodici u odnosu na sva tri sektora: javni, nevladin i poslovni.

Rasprostranjena mreža institucija


Kroz rasprostranjenu mrežu institucija implementirati nova zakonska rešenja u Republici Srbiji a koja su deo procesa usaglašavanja legislative Republike Srbije sa EU. Na taj način primena novih zakonskih rešenja postaje jednako dostupna svim građanima.

Donatorska sredstvaDonatorska sredstva je neophodno staviti u funkciju primene novih zakonskih rešenja kroz mrežu institucija čija rasprostranjenost treba da obezbedi ravnomernu primenu EU standarda u praksi zaštite žrtava nasilja u porodici.

Razvijen sistem novih usluga od strane različitih pružalaca


Izraditi plan zaokruženog ciklusa programa i usluga u pružanju

41


(raširena mreža SOS telefona, postojanje sigurnih kuća)

pomoći žrtvama rodno zasnovanog nasilja u porodici (uspostaviti klastere u oblasti usluga koje pružaju organizacije civilnog društva). Uvesti nacionalni telefonski broj za žrtve nasilja koji bi bio besplatan. Neophodno je razviti programe rada sa počiniocima nasilja u porodici.

Donatorska sredstvaDonatorska sredstva je neophodno staviti u funkciju daljeg razvoja postojećih usluga, ustanovljavanja novih usluga koje su prepoznate kao bitne za zaštitu žrtava nasilja u porodici i širenja mreže pružalaca usluga.

Regionalizacija i regionalni razvoj u Republici Srbiji Potrebno je izraditi plan i program rada sigurnih kuća na nivou Republike Srbije kao mreže regionalnih odnosno međuopštinskih usluga (opravdanost njihovog postojanja i plan finansijskog obezbeđenja njihovog rada)


Razvijati mrežu usluga u skladu sa sve većim brojem otkrivenih i prijavljenih slučajeva rodno zasnovanog nasilja u porodici.

2. Ključno pitanje: Kako rešiti slabosti kroz

Sledeće prilike:



Obezbediti kontinuirane edukacije stručne javnosti o nasilju u porodici. Prilikom izrade kurikuluma programa obuke neophodno je obezbediti heterogenost ciljne grupe kojoj bi obuka na temu rodne ravnopravnosti i seksualnog i rodno zasnovanog nasilja bila namenjena.

Donatorska sredstvaDonatorska sredstva staviti u funkciju obuke zaposlenih u svim institucijama uključujući pravosudne organe, nadležnim za primenu propisa iz oblasti porodične zaštite i suzbijanja rodno zasnovanog nasilja.

Nedovoljna je i nekoordinisana saradnja nadležnih


Usaglašavanje sa EU standardima zahteva unapređenje

42


insitucija u slučajevima nasilja u porodici i seksualno i rodno zasnovanog nasilja (nedovoljno su detaljne i definisane procedure koordinisanog i efikasnog delovanja aktera međusektorske saradnje), kao i nedovoljno razvijeni mehanizami za saradnju institucija i organizacija civilnog društva(nedovoljna međusektorska saradnja)

koordinacije rada svih institucija nadležnih za suzbijanje nasilja u porodici uz komplementarno korišćenje njihovih kapaciteta i odgovorno upravljanje resursima podržano partnerstvom sa nevladinim organizacijama.

Regionalizacija i regionalni razvoj u Republici Srbiji Kroz koordinaciju institucija u partnerstvu sa organizacijama civilnog društvarazvijati regionalne odnosno međuopštinske usluge u skladu sa stvarnim potrebama i dostupnim resursima.



Uvesti standarde postupanja u programima suzbijanja nasilja u porodici i zaštite žena žrtava rodno zasnovanog nasilja uz uvođenje mehanizama monitoringa i supervizije rada i sprovođenja standarda u radu.


Raditi na ujednačavanju stavova o rodno zasnovanom nasilju, kao i o prepoznavanju i ranom otkrivanju nasilja u porodici kao i o odgovornosti svih socijalnih aktera u zajednici na njegovom sprečavanju i rešavanju.


Donatorska sredstvaIzraditi programe rada sa počiniocima nasilja u porodici u dva pravca: rad sa učesnici/cema programa resocijalizacije počinilaca i rad na edukaciji profesionalaca za sprovođenje programa (policija, tužilaštvo, socijalni radnici, gradske vlasti, javnost), predložiti mehanizme praćenja i evaluacije kvaliteta pruženih programa i usluga i uspešnosti rehabilitacije (resocijalizacije). Praksu testirati kroz pilot projekte, upoznavanje praksa iz drugih zemalja i sufinansiranje iz donatorskih sredstava.


Programe rada sa počinocima nasilja u porodici učiniti javnim i prezentovati nivo uspešnosti ovih programa i dobiti za

43


suzbijanje nasilja i dobiti za zajednicu.

3.Ključno pitanje: Kako staviti snage u funkciju

Odbrane od sledećih prepreka:

Spremnost Vlade Republike Srbije za donošenje i implementaciju Strategije i preporuka koje iz nje proizilaze


Uz usvojenu Strategiju za suzbijanje nasilja u porodici i preporuke za njenu implementaciju potrebno je obezbediti učešće u projektima na nacionalnom i lokalnom nivou kako bi se mogla pribaviti dodatna donatorska sredstva i u punu funkciju staviti postojeći resursi.


Graditi kapacitete institucija u skladu sa prepoznatim prioritetima u Strategiji za suzbijanje nasilja u porodici i zahtevima koje postavlja njena implementacija.

Nedostatak evidencija i statistike na nivou državeDefinisati segmente baze podataka, koja bi omogućila praćenje i planiranje u oblasti suzbijanja nasilja u porodici sa ciljem uspostavljanja jedinstvene baze podataka kao bitnog elementa za praćenje pojavnosti rodno zasnovanog nasilja u porodici, planiranja akcija i izradu finansijskih projekcija na državnom i lokalnom nivou.


Osnovati telo za praćenje implementacije Strategije za suzbijanje nasilja u porodici koje svojim delovanjem treba da obezbedi uspešnost i kontinuitet implementacije.



Uvođenje standarda u radu i primena profesionalnog kodeksa uz razvijene mehanizme nadzora i supervizije rada treba da obezbedi kontinuitet primene novih praksi u suzbijanju rodno zasnovanog nasilja.

Rasprostranjena mreža institucija


Postojeće resurse mreže institucija koristiti komplementarno i odgovorno, uz podsticanje na proaktivno delovanje i razvoj partnerstva sa organizacijama civilnog društvau razvoju novih usluga i pribavljanju dodatnih sredstava.

44



Podsticati institucije da uzmu aktivno učešće u radnim telima za implementaciju staretgija na nacionalnom i lokalnom nivou.

Nedostatak evidencija i statistike na nivou državeStandardizovati evidencije i baze podataka svih nadležnih socijalnih aktera i organizacija civilnog društvakroz proces reforme Republičkog zavoda za statistiku.


Primena profesionalnog kodeksa i standarda u radu treba da obezbedi kontinuitet u primeni novih praksi u suzbijanju nasilja u porodici.

Razvijen sistem novih usluga od strane različitih pružalaca (raširena mreža SOS telefona, postojanje sigurnih kuća)


Kroz partnerske projekte obezbediti neophodni deo finansijskih sredstava na ime obaveznog učešća prilikom apliciranja za sredstva međunarodnih fondova.

Nedostatak evidencija i statistike na nivou državeStandardizovati evidencije i baze podataka svih nadležnih socijalnih aktera i organizacija civilnog društvakroz proces reforme Republičkog zavoda za statistiku.

4.Ključno pitanje: Koju štetu uzrokuju slabosti

U sledećim preprekama:



Ukoliko se ne obzbede sredstva iz različitih izvora za obuku zaposlenih u svim resorima na teme rodne ravnopravnosti i rodno zasnovanog nasilja u porodici, praksa u suzbijanju nasilja u porodici neće davati željene rezultate a kvalitet rada institucija i obezbeđivanje funkcionisanja pravne države neće udovoljiti u traženoj meri zahtevima koje treba ispuniti u procesima prisduživanja EU.


Ukoliko ne postoje razvijeni kapaciteti institucija i zaposlenih u niima za implementaciju usvojenih startegija i planskih dokumenata dolazi do rasipanja resursa uloženih u njihovu izradu, ane dolazi do poboljšanja u praksi suzbijanja rodno zasnovanog nasilja u porodici, do povećanja nesigurnosti života u zajednici i povrede osnovnih ljudskih prava svakog pojedinca.

45


Nedovoljna je i nekoordinisana saradnja nadležnih insitucija u slučajevima nasilja u porodici i seksualno i rodno zasnovanog nasilja (nedovoljno su detaljne i definisane procedure koordinisanog i efikasnog delovanja aktera međusektorske saradnje), kao i nedovoljno razvijeni mehanizami za saradnju institucija i organizacija civilnog društva(nedovoljna međusektorska saradnja)

Nedostatak evidencija i statistike na nivou državeUkoliko izostane bolja kordinacija u radu institucija i ne uspostave se jedinstvene evidencije i statistike na nivou države, biće otežano sagledavanje problema nasilja u porodici u svim njegovim aspektima i obimu, otežano će biti planiranje potrebnih programa i usluga kao i izrada finasnijskih projekcija potrebnih da zajednica radi na suzbijanju nasilja u porodici i pružanju podrške ženama kao najčešćim žrtvama nasilja.



Različita shvatanja i različiti pristupi, kao i različita tumačenja zakonskih definicija i njihova primena od strane različitih institucija i pojedinaca u njima dovodi do nemogućnosti uspostavljanja pravne države.



Nerazvijen je sistem rada sa počiniocima nasilja kao jedinu mogućnost ostavlja sankcionisanje u ustanovama zatvorenog tipa što dodatno troši ionako nedovoljna sredstav kojima zajednica raspolaže i ne zaustavlja pokrenuti ciklus nasilja.


Izostanak implementacije Strategije za suzbijanje nasilja u porodici neće dovesti do uspostavljanja integrativnog pristupa koji daje šansu ženama koje ne žele sačuvati brak i

46


muškarcima koji žele promeniti ponašanje.

Strateške odluke

I. Strateške odluke u odnosu na programe, usluge i obuhvat ciljnih grupa

Strateški pravac razvoja aktivnosti, usluga, projekata i programa: Proces usaglašavanja legislative Republike Srbije sa EU na putu evropskih integracija nastaviti, ugrađujući principe rodne ravnopravnosti i zaštite žena žrtava rodno zasnovanog nasilja u porodici u odnosu na sva tri sektora: javni, nevladin i poslovni sa ciljem uspostavljanja efikasanog sistema zaštite žrtava rodno zasnovanog nasilja u porodici i preventivnog delovanja na njegovom suzbijanju .

Strateške odluke: Izraditi plan zaokruženog ciklusa programa i usluga u pružanju pomoći žrtvama

rodno zasnovanog nasilja u porodici U radu na suzbijanju rodno zasnovanog nasilja u porodici koristiti potencijal koji

nude strategije koje imaju elemente podrške rodnoj ravnopravnosti i od značaja su za jačanje žena žrtava nasilja u porodici

Jačati zakonodavni okvir u oblasti zaštite od nasilja u porodici i doneti poseban Zakon o suzbijanju nasilja u porodici

Definisati ulogu i pružaoce socijalnih usluga i rada u sva tri sektora u psihosocijalnoj podršci žrtvama nasilja u porodici

Uspostaviti klastere u oblasti usluga koje pružaju organizacije civilnog društva Predložiti mehanizme praćenja i evaluacije kvaliteta pruženih usluga U radu primenjivati standardizovane i akreditovane programe rada sa žrtvama

nasilja Inicirati i podržavati istraživanja o nasilju u porodici Sprovesti istraživanje o povezanosti između porodičnog nasilja i učinka na

radnom mestu Sprovesti istraživanja o stavu privatnog sektora prema nasilju u porodici Izraditi programe zapošljavanja žena koje izlaze iz programa zaštite u sardnji sa

predstavnicima poslodavaca i Nacionalne službe za zapošljavanje Programe rada na suzbijanju nasilja u porodici treba razvijati u dva pravca: rad sa

učesnici/cema programa resocijalizacije počinilaca i rad na edukaciji profesionalaca za sprovođenje programa (policija, tužilaštvo, socijalni radnici, gradske vlasti, javnost)

Obezbediti integrativni pristup u razvoju programa: programi za žene, za decu i za počinioce nasilja

Potrebno je izraditi plan i program rada sigurnih kuća na nivou Republike Srbije Izgraditi projekciju sigurnih kuća na regionalnom nivou Osigurati funkcionisanje sigurnih kuća u saradnji sa policijom, ali i sa svim

relevantnim činiocima na lokalnom nivou – umrežavanje Odrediti jedinstveni telefonski broj za teritoriju Srbije na koji bi se prijavljivali

slučajevi nasilja

47


Staviti poseban akcenat na rad sa počiniocima nasilja - izraditi programe rada sa počiniocima

Definisati ulogu i pružaoce socijalnih usluga u sva tri sektora u radu sa počiniocima nasilja

Predložiti mehanizme praćenja i evaluacije kvaliteta pruženih usluga i uspešnosti rehabilitacije (resocijalizacije)

Razviti programe preventivnih aktivnosti u zajednici koje treba da sprovode centri za socijalni rad, škole i organizacije civilnog društva podržane od strane lokalnih samouprava

Razvijati i širiti programe preventivnog rada sa mladima na promenama stavova u odnosu na nasilničko ponašanje

Raditi na ranom prepoznavanju promena u ponašanju dece i mladih koje ukazuju da su žrtve nasilja u porodici ili da su potencijalni počinioci nasilja

Razvijati mrežu usluga u skladu sa sve većim brojem otkrivenih i prijavljenih slučajeva rodno zasnovanog nasilja u porodici.

Definisati segmente baze podataka, koja bi omogućila praćenje i planiranje u oblasti suzbijanja nasilja u porodici sa ciljem uspostavljanja jedinstvene baze podataka kao bitnog elementa za praćenje pojavnosti rodno zasnovanog nasilja u porodici, planiranja akcija i izradu finansijskih projekcija na državnom i lokalnom nivou

II. Strateške odluke u odnosu na unutrašnje kapacitete donosilaca odluka i pružalaca usluga

Strateški pravac razvoja kapaciteta socijalnih aktera: Raditi na ujednačavanju stavova o rodno zasnovanom nasilju, kao i o prepoznavanju i ranom otkrivanju nasilja u porodici kao i o odgovornosti svih socijalnih aktera u zajednici na njegovom sprečavanju i rešavanju.

Strateške odluke: Obezbediti kontinuirane edukacije stručne i šire javnosti o nasilju u porodici Izraditi kurikulume programa obuke vodeći računa o heterogenosti ciljne grupe

kojoj bi obuka na temu rodne ravnopravnosti i seksualnog i rodno zasnovanog nasilja bila namenjena

Uvesti poseban predmet na osnovnim studijama, kako bi se temama rodne ravnopravnosti i rodno baziranog nasilja poklonila neophodna pažnja

Razviti mehanizme kontrole kvaliteta postojećih obuka, proširiti obuke i na buduće profesionalce, razviti mehanizme ocene rada od strane korisnika, utvrditi mehanizme rešavanja profesionalnih problema i propusta na koje su ukazali korisnici, razviti mehanizme kontrole rada

Razviti programe obuke za vaspitno i nastavno osoblje na teme ranog otkrivanja i prepoznavanja nasilničkog ponašanja, posebno onoga koje je rodno zasnovano

Kroz sistem obrazovanja sprovoditi edukacije mladih generacija o neprihvatljivosti nasilja, jedan od načina je kroz program građanskog obrazovanja u školama

48


III. Strateške odluke u odnosu na zajedničko delovanje u zajednici

Strateški pravac zajedničkog delovanja:

Unapređivati koordinaciju rada svih institucija nadležnih za suzbijanje nasilja u porodici uz komplementarno korišćenje njihovih kapaciteta i odgovorno upravljanje resursima podržano partnerstvom sa nevladinim organizacijama.

Strateške odluke: Izraditi protokole o saradnji i definisati procedure o postupanju u skladu sa

odgovarajućim standardima i normativima rada na suzbijanju nasilja u porodici Optimalno i odgovorno koristiti postojeća sredstva i kadrove u institucijama i

organizacijama civilnog društvau implementaciji Strategiej za suzbijanje nasilja u porodici i drugih strategija i planskih dokumenata

Formirati koordinaciono telo za sprovodjenje, koordinaciju i praćenje Strategije za suzbijanje nasilja u porodici sastavljeno od predstavnika institucija, nadležnih ministarstava uključujući i Ministarstvo za lokalnu samoupravu, kao i nevladinih organizacija

Izraditi godišnje planove implementacije Strategije na nivou loklanih samouprava Razviti mehanizme za procenu socijalnog učinka preduzetih mera Standardizovati načine prikupljanja i objedinjavanje podataka u Republičkom

zavodu za statistiku Uspostavite mehanizme razmene znanja i informacija između javnog i civilnog

sektora i mehanizme partnerskog nastupa u pružanju usluga i pribavljanju sredstava

Ojačati rad sa novinarskim udruženjima i asocijacijama i doneti kodeks o izveštavanju o rodno zasnovanom nasilju u porodici

IV. Strateške odluke u odnosu na finansiranje

Strateški pravac delovanja u planiranju, pribavljanju i odgovornom upravljanju sredstvima:

Budžetska i donatorska sredstva staviti u funkciju implementacije Strategije za suzbijanje nasilja u porodici kao jednog od prioriteta u društvu.

Strateške odluke: Planirati budžetska i donatorska sredstva za:

- implementaciju Strategije za suzbijanje nasilja u porodici, drugih podržavajućih strategija i drugih planskih dokumenata- za primenu novih zakonskih rešenja kroz mrežu institucija čija rasprostranjenost treba da obezbedi ravnomernu primenu EU standarda u praksi zaštite žrtava nasilja u porodici. - za dalji razvoj postojećih usluga i ustanovljavanje novih usluga koje su prepoznate kao bitne za zaštitu žrtava nasilja u porodici i širenje mreže pružalaca usluga

49


- za obuke zaposlenih u svim institucijama uključujući pravosudne organe, nadležnim za primenu propisa iz oblasti porodične i krivično-prave zaštite i suzbijanja rodno zasnovanog nasilja.- obezbeđivanje održivosti uspostavljenih usluga - izraditi plan finansiranja sigurnih kuća od strane države i lokalnih samouprava (obezbediti obavezno budžetsko finansiranje sigurnih kuća, SOS telefona i savetovališta)

8. Monitoring i evaluacija implementacije Strategije za suzbijanje nasilja u porodici u Republici Srbiji

Uloga nosilaca Strategije i drugih socijalnih aktera u okviru njihovih nadležnosti je da, nakon usvajanja Stategije, vrše monitoring i evaluaciju sprovođenja starteških odluka. Monitoring i evaluacija realizovaće se u kontinuitetu i po predviđenoj dinamici. Participativnim monitoringom i evaluacijom obezbediće se direktan uticaj aktera u zajednici na sadržaj i kvalitet implementacije Strategije. Monitoring i evaluacija treba da obezbede:

• Praćenje i procenu implementacije Stategije • Praćenje i procenu uspešnosti predviđenih aktivnosti• Praćenje i procenu uključivanja različitih socijalnih aktera i njihovih kapaciteta za

sprovođenje dogovorenih aktivnosti• Procenu strategije sa aspekta stepena ostvarenosti partnerstva među ključnim

akterima odgovornim za sprovođenje Stategije • Procenu Stategije sa aspekta doprinosa rešavanju pitanja koja su u Strategiji

označena prioritetnim • Procenu Stategije sa aspekta održivosti i razvojnosti svih segmenata strategije

Evaluacija se oslanja na rezultate monitoringa i treba da odgovori na pitanja:

• U kojoj meri je došlo do ispunjavanja postavljenih rezultata?• Kakav uticaj programi, projekti i usluge imaju na korisnike?• Kakva se kvalitativna promena dogodila kod ciljnih grupa?

Rezultati evaluacije trebali bi da daju smernice za dalju implementaciju Strategije, uključujući i evantualne izmene i dopune onih delova Strategije za koje rezultati i procena promenjenih okolnosti pokažu da je potrebno. Izveštaji monitoringa i evaluacije trebalo bi da se rade na kraju svake godine i prezentuju socijalnim akterima. Finalna evaluacija Stategije obavila bi se na kraju 2013. godine.

8.1. Akcioni plan

Akcioni plan za sprovođenje ove strategije, definisanje konkretnih mera i aktivnosti, nosilaca aktivnosti i rokove, kao i način praćenja rezultata, Vlada će utvrditi u roku od šest meseci od dana njenog donošenja.

8.2. Završne odredbe

50


Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

O5 Broj _________

U Beogradu, 2010. godine

VLADA POTPREDSEDNIK VLADE

OBRAZLOŽENjE

PRAVNI OSNOV

Pravni osnov ove strategije sadržan je u članu 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br.55/05, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08), kojim je utvrđeno da strategijom razvoja Vlada utvrđuje stanje u oblasti iz nadležnosti Republike Srbije i mere koje treba preduzeti za njen razvoj. Ustav Republike Srbije (,,Sl. glasnik RS”, br. 98/06), jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti (čl. 15.), zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju na bilo kojoj osnovi (čl. 21. st. 3.), garantuje pravo na jednaku sudsku zaštitu (čl. 21.), dozvoljava uvođenje posebnih mera radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koji su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (21 stav 4), garantuje pravnu pomoć (čl. 67.), pravo na rehabilitaciju i naknadu materijalne ili nematerijalne štete prouzrokovane nezakonitim ili nepravilnim radom državnih ili drugih organa (čl. 35.), pravnu zaštitu svih osnovnih ljudskih prava svim građanima i građankama bez diskriminacije, uključujući i obraćanje međunarodnim institucijama s ciljem zaštite zajemčenih prava (čl. 22. st 2.);

RAZLOZI I PROCES DONOŠENjA STRATEGIJE

Nasilje u porodici je jedan od najpodmuklijh oblika nasilja nad ženama. Ono preovlađuje u svim društvima. U okviru porodičnih odnosa, žene svih starosnih doba su žrtve svih oblika nasilja, uključujući premlaćivanje, silovanje i druge oblike seksualnog napastvovanja, psihičko i druge oblike nasilja, koji se neprekidno nastavljaju usled tradicionalnih shvatanja. Nedostatak ekonomske nezavisnosti prisiljava mnoge žene da ostanu u odnosima koje karakteriše nasilje. Oblik nasilja i prinude može biti i to kada muškarci uskrate ženama da izvršavaju svoje porodične obaveze. Ovakvi oblici nasilja ugrožavaju zdravlje žena i umanjuju im mogućnosti da učestvuju u porodičnom i javnom životu na ravnopravnim osnovama (Opšta preporuka br. 19, st. 23, uz CEDAW).

Nasilje u porodici, kao oblik rodno zasnovanog nasilja, u najvećem obimu pogađa žene i predstavlja dominantan vid njihove diskriminacije. Otuda proističe obaveza država

51


ne samo da zabrane kršenje ljudskih prava žena, nego i da preduzimaju aktivne mere sprečavanja i zaštite. Obaveza država je da spreče nasilje u porodici, a ako se u tome ne uspe, onda postoji obaveza da se adekvatno zaštite žrtve. Srbija je, ratifikacijom brojnih međunarodnih dokumenata iz oblasti zaštite ljudskih prava i suzbijanja nasilja u porodici, preuzela na sebe obavezu da u svoj nacionalni legislativni okvir inkorporira odredbe o mehanizmima sprečavanja nasilja u porodici i zaštiti žrtava.

Donošenjem svog novog Ustava 2006. godine, („Službeni glasnik RS” br. 83/06 i 98/06), Republika Srbija je članom 15 zajemčila ravnopravnost žena i muškaraca kao i razvoj politike jednakih mogućnosti, a članom 21 stav 4. dozvolila uvođenje posebnih mera radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koji su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima. Prema Zakonu o ravnopravnosti polova (”Sl. glasnik RS”, br. 104/2009), između ostalog, svi članovi porodice imaju jednako pravo na zaštitu od nasilja u porodici (čl. 29). Zakon o ravnopravnosti polova definiše da je nasilje zasnovano na polu ponašanje kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo, ili nanosi materijalna šteta nekom licu, kao i ozbiljna pretnja takvim ponašanjem, koje sprečava ili ograničava neko lice da uživa prava i slobode na principu ravnopravnosti polova; (član 10. stav 1. tačka 5.). Ovaj Zakon takođe propisuje da svi članovi porodice imaju jednako pravo na zaštitu od nasilja u porodici, kao i da se diskriminacijom ne smatraju posebne mere i programi namenjeni:

žrtvama nasilja u porodici kojima se obezbeđuje socijalna, pravna i druga pomoć i naknada, u cilju zaštite od nasilja u porodici i otklanjanja i ublažavanja posledica nasilja;

zbrinjavanju žrtava nasilja, u cilju sprečavanja nasilja i ostvarivanja njihovog prava na život bez nasilja (sigurne kuće i dr.);

izvršiocima nasilja u porodici, u cilju sprečavanja daljeg nasilja. (član 29).

Zakon o zabrani diskriminacije ("Sl. glasnik RS", br. 22/2009) zabranjuje diskriminaciju na osnovu pola (član 20). Prema ovom Zakonu, diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Zabranjeno je i fizičko i drugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.

Pored legislativnog utemeljenja, izrada Strategije za suzbijanje nasilja u porodici predstavlja odlučnost Vlade Republike Srbije da, poštujući izgrađeni sistem međunarodnih dokumenata o zaštiti osnovnih ljudskih prava, unapredi zaštitu od nasilja u porodici kroz pružanje podrške svim institucionalnim i vaninstitucionalnim subjektima na aktivnostima prevencije i sprečavanja nasilja u porodici. Upravo na taj način, Strategija podstiče primenu međunarodnih i domaćih pravnih normi i standarda kojima se štite ljudska prava, promoviše ravnopravnost polova i zabranjuje svaki vid nasilja uključujući i

52


nasilje u porodici. Izrada Strategije potvrđuje uključivanje Republike Srbije u zajedničke aktivnosti Saveta Evrope, Evropske unije sa ciljem podizanja svesti u društvu o problemu nasilja u porodici kao i stvaranja realnih pretpostavki za efikasnu prevenciju nasilja u porodici.

Sprovođenjem ove strategije ispunile bi se obaveze koje naša zemlja ima po Konvenciji UN o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (CEDAW), a koju je naša zemlja ratifikovala 1981. godine, kao i preporuke koje proizilaze iz Zaključnih komentara Komiteta UN za eliminaciju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW) posle podnošenja Inicijalnog izveštaja Republike Srbije po ovoj Konvenciji. Sprovođenje strategije takođe bi unapredilo proces stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji, koja ima jasne standarde i prioritete vezane za promovisanje jednakosti i rodne ravnopravnosti, sadržane u pravnim tekovinama EU (acquis communautaire). Donošenje Strategije zasnivalo se i na činjenici da dokumenti domaćeg i međunarodno-pravnog karaktera obavezuju Republiku Srbiju, na preduzimanje svih raspoloživih mera da bi se sprečilo nasilje u porodici, žrtve zaštitile u najvećoj mogućoj meri, a počinioci primereno kaznili.

Strategija za suzbijanje rodno zasnovanog nasilja u porodici u tom smislu treba da bude krovni, inicijalni i usmeravajući dokument od primarne važnosti, koji će opredeliti nastojanja ključnih socijalnih aktera u Srbiji ka izgradnji sveobuhvatnog i kvalitetnog sistema prevencije porodičnog nasilja, i zaštite žrtava, kroz participatorni dijalog svih relevantnih i zainteresovanih subjekata za njenu izradu, usvajanje i primenu.

Polazni okvir za izradu Strategije za suzbijanje nasilja u porodici u inicijalnim konturama svoju zasnovanost bazira i na Zaključcima sa Nacionalne konferencije o borbi protiv nasilja nad ženama, održane 2007. godine, koji predstavljaju specifične smernice za definisanje oblasti posebnog prioriteta. Sam proces njenog donošenja pratila je atmosfera demokratskog konsenzusa relevantnih državnih i društvenih faktora, počev još od usvajanja Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti 13. februara 2009. godine, koja je predstavljala prekretnicu u definisanju politike rodne ravnopravnosti na nacionalnom nivou, a koja je kao petu stratešku oblast delovanja definisala nasilje nad ženama: prevenciju i suzbijanje nasilja nad ženama i unapređenje zaštite žrtava.

U procesu planiranja i izrade Nacionalne strategije za suzbijanje nasilja u porodici u Republici Srbiji primenjena je metodologija participativnog strateškog planiranja. Proces je trajao šest meseci, uz široko učešće civilnog sektora, predstavnika/ca relevantnih ministarstava, socijalnih aktera na lokalnom nivou. Participativno strateško planiranje kao put ka inovativnosti, delotvoran je pristup koji vodi razvoju i podrazumeva spremnost svih učesnika na prepoznavanje problema, prepoznavanje postojanja prilike za promenu, spremnost da se raspoloživi resursi stave u funkciju promene, obučenost za aktivno učestvovanje u kreiranju novih rešenja i njihovo sprovođenje u praksi. Upravljanje resursima na ovaj način povratno deluje tako što ih uvećava, bilo da se radi o resursima zajednice, organizacije ili pojedinca. Rezultat participativnog procesa planiranja je usaglašeni i u formatu standardizovani dokument strateškog plana koji u sebi sadrži pregled stanja i pregled strateških odluka kroz četiri balansirana područja Strategije sa sistematizovanim pregledom, kako sledi:

53


Strateške odluke u odnosu na programe, usluge i obuhvat ciljnih grupa Strateške odluke u odnosu na razvoj kapaciteta ključnih socijalnih aktera Strateške odluke u odnosu na zajedničko delovanje socijalnih aktera Strateške odluke u odnosu na pribavljanje i raspolaganje finansijskim sredstvima

Navedeni delovi dokumenta ujedno su i osnov za monitoring i evaluaciju implementacije Strategije. Procedure monitoringa i evaluacije definisani su tokom procesa planiranja i sastavni su deo dokumenta.

Sam proces izrade strategije pratio je niz konsultativnih sastanaka, interaktivnih radionica, okruglih stolova i tribina, kao i Nacionalna konferencija.

Polazni osnov za ovu strategiju bila je i Pekinška deklaracija i Platforma za akciju A/CONf.177/20, chap. I (1995), koja predstavlja program UN za osposobljavanje i davanje većih ovlašćenja ženama. Ovim dokumentom u oblasti nasilja u porodici kao prioritetno pitanje preporučeno je preispitivanje i revizija zakonodavstva i preduzimanje drugih potrebnih mera, uz formiranje odgovarajućih mehanizama kako bi se obezbedilo da sve žene uživaju zaštitu od nasilja u porodici, koje treba da se tretira kao krivično delo kažnjivo zakonom (t. 124-126); Ovim dokumentom nasilje u porodici je definisano kao »…bilo koji čin rodno baziranog nasilja koje rezultira, ili bi moglo rezultirati u fizičkoj, seksualnoj ili psihološkoj šteti i patnji žena, uključujući pretnje takvim činom, prinudom ili samovoljnim lišavanjem slobode, u javnom i privatnom životu«.

U okviru Pekinške platforme za akciju, obuhvaćena je i oblast nasilja nad ženama. Usredsređujući se taj segment delovanja, kroz ovu strategiju obuhvaćeno je ono što je u predstojećem periodu u našoj zemlji najpotrebnije za stvaranje adekvatnog socijalnog ambijenta, koji će omogućiti uspešnu prevenciju nasilja u porodici, zaštitu žrtava i kažnjavanje počinilaca.

IZVORI FINANSIRANjA I TROŠKOVI REALIZACIJE STRATEGIJE

Sredstva za realizaciju mera i aktivnosti predviđenih strategijom obezbediće se, u skladu sa mogućnostima, iz budžeta Republike Srbije. Akcionim planom predvideće se stimulisanje izdvajanja sredstava iz budžeta jedinica lokalne samouprave, kao i dobijanje sredstava od donatora i međunarodnih partnera.

SPISAK UČESNIKA/CA U PARTICIPATIVNOM PROCESU:

TAMARA PETROVIĆ, koordinatorka projekta „Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja“

NIVES RADELJIĆ, konsultantkinja za izradu Nacrta Strategije za suzbijanje nasilja u porodici u Republici Srbiji

DANIJELA SPASIĆ, konsultantkinja za izradu Nacrta Strategije za suzbijanje nasilja u porodici u Republici Srbiji

RUŽICA JELISAVAC, Republički zavod za socijalnu zaštitu, savetnicaOLGA DRECUN, Ministarstvo kulture, savetnica ministraANITA BERETIĆ, Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i rodnu

ravnopravnost, pomoćnica za oblast ravnopravnosti polova

54


JASMINA IVANOVIĆ, Ministarstvo rada i socijalne politike, šefica odseka za sistemska pitanja

SNEZANA MARKOVIĆ, Republičko javno tužilaštvo, pomoćnica republičkog javnog tužioca

SNEZANA VUKOVIĆ, Ministarstvo prosvete, načelnica Odeljena za strategiju i razvoj obrazovanja

INES CEROVIĆ, Ministarstvo pravdeDRAGANA NIKOLIĆ, Republički zavod za statistiku, savetnica u Sektoru za

statistiku pravosuđaJELENA GRUJIĆ, konsultantkinja za istraživanje najboljih praksi programa

rehabilitacije za počinioce i izradu akcione strategije za postupanje sa počiniocima seksualnog i rodno zasnovanog nasilja

VLADAN JOVANOVĆ, konsultant za mapiranje postojećih usluga koje Centri za socijalni rad pružaju žrtvama seksualnog i rodno zasnovanog nasilja

NATAŠA RAŠIĆ, konsultantkinja za kreiranje kurikuluma iz oblasti rodne ravnopravnosti i seksualnog i rodno zasnovanog nasilja u Pravosudnoj akademiji

Prof. dr VESNA NIKOLIĆ-RISTANOVIĆ, konsultantkinja za kreiranje kurikuluma iz oblasti rodne ravnopravnosti i seksualnog i rodno zasnovanog nasilja u Kriminalističko-policijskoj akademiji

SANJA ĆOPIĆ, konsultantkinja za kreiranje kurikuluma iz oblasti rodne ravnopravnosti i seksualnog i rodno zasnovanog nasilja u Službi za upravljanje kadrovimaVlade Republike Srbije

JASMINA NIKOLIĆ, konsultantkinja za razvijanje uniformne procedure i forme za prikupljanje podataka o seksualnom i rodno zasnovanom nasilju među relevantnim stranama

ŽARKO PETROVIĆ, konsultant za razvijanje Protokola za postupanje u slučajevima nasilja u relevantnim institucijama

Prof. dr MIRJANA DOKMANOVIĆ, konsultantkinja za izradu bele knjige sa predlozima za izmenu postojeće legislative u oblasti nasilja u porodici, za usvajanje podzakonskih akata i protokola kojima će se regulisati postupanje policije, centara za socijalni rad, pružalaca zdravstvene zaštite i ostalih relevantnih faktora u slučajevima seksualnog i rodno zasnovanog nasilja

AKSENTIJEVIĆ LJILJANA, Alternativni krug, KragujevacBABOVIĆ LJILJANA, GU ZrenjaninBRANKOVIĆ BILJANA, Mreža Žena protiv nasilja, BeogradDr BOGAVAC LJILJANA, Incest Trauma Centar, BeogradGRUJIĆ ZORICA, SG LoznicaĐURIČKOVIĆ NADA, Romski centar za žene i decu DAE, BeogradJOVANOVIĆ DANICA, Udruženje Roma, Novi BečejJOVIĆ KSENIJA, Savetovalište protiv nasilja u porodici, BeogradKESEROVIĆ JELENA, AŽC, BeogradKOSTIĆ NEVENA, Žene za mir, LeskovacMILOSAVLJEVIĆ DRAGANA, GU ŠabacDr OTAŠEVIĆ STANISLAVA, Centar za promociju zdravlja žena, BeogradRAKIĆ BILJANA, SOS telefon, Novi Sad

55


RISTIĆ-KOSTIĆ OLIVERA, GU ZrenjaninSAĆIPOVIĆ ANA, UR Osvit, NišSTANOJEVIĆ SNEŽANA, Žene u akciji, Velika PlanaSTEVOVIĆ MILANKA, Oaza sigurnostiTOPIĆ LIDIJA, SOS Smederevo, SmederevoFARKAŠ SANDRA, Udruženje žena “Peščanik”, KruševacLEPOSAVA ŽIVANOVIĆ, UGS "Nezavisnost", BeogradTATJANA DIVOLIĆ, "Hora", ValjevoVJERA RUDOVIĆ, Komisija za ravnopravnost polova, Stara PazovaVERICA ERIĆ, Komisija za ravnopravnost polova, Osečina

56

Documents

Nacrt Strategije za suzbijanje nasilja uporodici u RS