NACIONALNI OKVIR KVALIFIKACIJA

IzdavaCentar za obrazovne politikeDeanska 2/3, Beogradcep@cep.edu.rswww.cep.edu.rs

Za izdavaaMartina Vukasovi

UrednikAljoa Mimica

Lektura i korekturaLjubia Vujoevi

Dizajn naslovne straneMilica Milojevi

Tira1000 primeraka

PrelomZoran Grac

ISBN 978-86-87753-03-7

tampaDosije studio, Beograd

Centar za obrazovne politike

NACIONALNI OKVIRKVALIFIKACIJA

Bojan KomnenoviPredrag Laeti

Martina Vukasovi

Beograd, 2010.

Izradu publikacije podrao je Fond za otvoreno drutvo u Srbiji.Stavovi izneti u publikaciji ne moraju predstavljati i

stavove ove organizacije.

SADRAJ

Recenzija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

2. ta je kvalifikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

3. Evropski okvir kvalifikacija (EOK) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

4. Nacionalni okvir kvalifikacija (NOK) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

5. Odnos Evropskog okvira kvalifikacija i nacionalnih isektorskih okvira kvalifikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

6. Zavrne napomene. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

Dodatak 1 Preporuka Evropskog parlamenta i Saveta o uspostavljanjuEvropskog okvira kvalifikacija za celoivotno uenje . . . . . . . . . . . . . . 65

Dodatak 2 Propisi i dokumenti na koje se poziva Preporuka EPi Saveta o EOK-u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

Dodatak 3 Kriterijumi i procedure za povezivanjenacionalnih nivoa kvalifikacija sa EOK-om . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78

Dodatak 4 Kriterijumi i procedure za verifikaciju kompatibilnostiokvira za visoko obrazovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

Dodatak 5 Dablinski deskriptori. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81

Dodatak 6 Predlog okvira kvalifikacija Nacionalnog saveta zavisoko obrazovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

O Centru za obrazovne politike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

RECENZIJA

Centar za obrazovne politike predaje u ruke strunjaka iz sfere rada, obrazovanja i zainteresovanih italaca publikaciju o veoma znaajnoj i retko obraivanoj temi: o nacionalnom okviru kvalifikacija. Ovo je tek druga pu-blikacija naih autora posveena nacionalnom okviru kvalifikacija. Ova tema, iroko prisutna u Evropskoj uniji, kod nas jo nema neophodnu panju strune i ire javnosti. Prvi pokuaji senzibilizacije strunjaka iz oblasti obrazovanja i predstavnika sveta rada i zapoljavanja za ovu temu injeni su krajem 2003. i tokom 2004. godine u organizaciji Evropske fondacije za obuavanje. Naalost, od tada je malo ta uinjeno. Pokuaji izrade ovog nacionalnog dokumenta, ma kako snano podrani od strane Evropske agencije za rekonstrukciju kroz dva CARDS projekta u obrazovanju, nisu dali rezultate jer nije bilo potrebne politike volje. Njena vanost prepoznata je samo u univerzitetskim krugovima i povezivana je sa Bolonjskim procesom koji je implementiran na dravnim i privatnim univerzitetima i fakultetima. U Srbiji se trenutno radi samo na jed-nom delu nacionalnog okvira kvalifikacija onom koji obuhvata univerzitetsko obrazovanje: osnovne studije, studije drugog stepena i doktorske studije. Izra-di Nacionalnog okvira kvalifikacija, dokumenta od velike vanosti i znaaja za nacionalni obrazovni sistem i privredu, kao i za politiku zemlje u ovim oblasti-ma, nije se pristupilo na planski i sistematian nain kako bi se dobio celovit dokument kojim se kao ishodi obrazovnog procesa definiu znanja, vetine i kompetencije koje uenici i studenti stiu na sekundarnom i tercijarnom nivou obrazovanja i uslovi za prelaenje iz jednog u drugi nivo. Novi pokuaj koji tre-ba da oivi rad na okviru kvalifikacija u delu sekundarnog obrazovanja odvija-e se kroz projekat Ministarstva prosvete finansiranog iz predpristupnog fonda Evropske unije (IPA).

Nacionalni okvir kvalifikacija nije jedini dokument koji povezuje svet obrazovanja i svet rada a koji nedostaje Srbiji. Nemamo savremenu nomenkla-turu zanimanja (postojea je stara gotovo trideset godina) kao ni standarde za-nimanja. Svet rada uveliko je izmenjen: neka zanimanja su pretrpela znaajne promene, neka su izumrla, a neka su potpuno nova. Tehnika i tehnologija, kao i organizacija rada u veini delatnosti izmenjeni su gotovo do neprepoznatlji-vosti u odnosu na one nivoe na kojima su bile u vreme izrade nomenklature za-nimanja. Napomenimo i da bar 65% uenika u srednjem strunom obrazovanju ui po programima starim dvadesetak godina. Reforma srednjeg strunog obra-zovanja i implementacija Kopenhagenke deklaracije jo nije zapoeta uprkos tome to je pre dve godine Vlada usvojila Strategiju razvoja srednjeg stru-nog obrazovanja u Republici Srbiji koja je usklaena sa ovim vanim evropskim dokumentom. Ove injenice bi se na prvi pogled mogle prepoznati kao deli-mina prepreka za izradu celovitog nacionalnog okvira kvalifikacija. Meutim,

8 Nacionalni okvir kvalifi kacijai

procesi reforme srednjeg strunog obrazovanja i izrade ovog dokumenta mogu bez smetnji tei paralelno, tim pre to je za oba procesa nadleno Ministarstvo prosvete. Izrada nove nomenklature zanimanja poverena je Republikom zavo-du za statistiku i rad je toku.

Mada kod nas jo nije zavrena tranzicija u privredi, jasne su promene koje su tritu rada doneli formiranje velikog broja malih i srednjih preduzea i veliki rast sektora usluga. Tokom svih ovih godina tranzicije godinje je ostajalo nepopunjeno izmeu dvadeset i trideset hiljada radnih mesta. Razlozi su broj-ni ali bi se mogli svesti na neusklaenost ponude i tranje radne snage. Tome se moe dodati jo jedan ozbiljan razlog: sposobnost poslodavca da artikulie svoje potrebe u pogledu znanja, vetina i kompetencija budueg radnika, kao i sposobnost da precizno opie poslove radnog mesta u pogledu vrste i sadraja poslova, njihove zaokruenosti, sloenosti, uestalosti, vanosti posla, odgovor-nosti i samostalnosti radnika u donoenju odluka, zahteve vezane za bezbedno rukovanje aparaturama, mainama i sl. Imajui u vidu da se veliki broj posloda-vaca prvi put pojavljuje u ulozi preduzetnika, njihovo znanje i iskustvo sa per-sonalnim menadmentom je ogranieno. Najzad, oni i nisu u obavezi da budu dobri poznavaoci aktuelnog obrazovnog sistema i programa obrazovanja. U tom smislu, postojanje nacionalnog okvira kvalifikacija, s obzirom na podatke koje treba da sadri, bilo bi im od velike pomoi, pogotovo u situaciji kad ni steene diplome nemaju potrebnu transparentnost govore o steenom obrazovnom profilu ali ne govore nita o osposobljenosti za odreene poslove, o vetinama i kompetencijama. Drugim reima, garantuju samo da je nosilac diplome, sa ma-njim ili veim uspehom, savladao nastavni program. Jo nije sistemski uveden tzv. dodatak diplomi koji bi trebalo da poslodavcima prui informacije o ospo-sobljenosti lica za odreene poslove, nijhovim vetinama i kompetencijama.

Autorski tim Centra za obrazovne politike Bojan Komnenovi, Predrag Laeti i Martina Vukasovi predaju nam publikaciju koja treba da doprinese veem i potpunijem razumevanju koncepta, sadraja, funkcije i znaaja na-cionalnog okvira kvalifikacija kao i ire politike koju vodi Evropska unija u implementaciji Lisabonske, Bolonjske i Kopenhagenke deklaracije i niza do-kumenata koji ih razrauju, dopunjavaju i prate njihovu primenu i efektivnost i, posebno, upoznavanju Evropskog okvira kvalifikacija koji je referentni okvir koji slui kao sredstvo prevoenja izmeu razliitih sistema kvalifikaci-ja i njihovih nivoa, bilo za opte i visoko obrazovanje ili struno obrazovanje i usavravanje, ime se poboljava transparentnost, uporedivost i prenosivost kvalifikacija graana dodeljenih u skladu sa praksom u razliitim dravama la-nicama (str. 31).

Sadraj publikacije odslikava nameru autora konzistentno sprovedenu da itaoca postupno i temeljno uvedu u problematiku nacionalnog i Evropskog okvira kvalifikacija i njihovih relacija. Svako poglavlje praeno je navoenjem koriene literature, a u tekstu su dati linkovi za sajtove na kojima se mogu nai originalna dokumenta pominjana u tekstu. U sadraj su uvreni i veoma

Recenzija 9

znaajni dodaci: dokument Preporuka Evropskog parlamenta i Saveta o uspo-stavljanju Evropskog okvira kvalifikacija za celoivotno uenje, Kriterijumi i procedure za povezivanje nacionalnih nivoa kvalifikacija sa Evropskim okvirom kvalifikacija, Kriterijumi i procedure za verifikaciju kompatibilnosti okvira za visoko obrazovanje, Dablinski deskriptori, Predlog okvira kvalifikacija Nacional-nog saveta za visoko obrazovanje. Pobrojani dodaci, sem to omoguavaju ne-posredan uvid u navedena dokumenta, u velikoj meri ine i itavu publikaciju razumljivijom i bliom itaocu, a napori Evropske unije na povezivanju obrazo-vanja i rada jasno ukazuju na znaaj koji se daje ovom problemu u konceptu drutva upravljanog znanjem.

Kako ova publikacija moe biti od velike koristi ne samo strunjacima iz oblasti obrazovanja i onima koji e se direktnije baviti okvirom kvalifikacija ve i onima koji e sutra koristiti ovaj nacionalni dokument, a kojima kori-eni termini nisu dovoljno bliski poslodavcima, u drugom poglavlju koje je posveeno pojmu kvalifikacije autori daju dobro obrazloene definicije niza odrednica-termina, sa kritikim osvrtom na (ne)doslednost u njihovom korie-nju. Definisani su: kompetencija, ishod uenja, kvalifikacija, profil, deskripto-ri kvalifikacije, formalno obrazovanje, vaninstitucionalno i implicitno uenje i njihovi meusobni odnosi