Nacionalni inovacioni sistem u Srbiji: prošlost ...pupin.rs/cirnt/wp-content/uploads/2012/12/NIS2-P1-color.pdf · Nacionalni inovacioni sistem u Srbiji: prošlost, sadašnjost, budućnost

INSTITUT “MIHAJLO PUPIN”

Prof.dr Đuro Kutlača Dr Dušica Semenčenko

Nacionalni inovacioni sistem u

Srbiji: prošlost, sadašnjost, budućnost

Beograd, 2015.

Izdavač: Institut “Mihajlo Pupin”, Beograd, Volgina 15 e-mail: [email protected] www.pupin.rs Štampanje ove monografije finansijski je pomoglo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije Monografija je urađena u okviru projekta: Istraživanje i razvoj platforme za naučnu podršku u odlučivanju i upravljanju naučnim i tehnološkim razvojem u Srbiji Evidencioni broj projekta: III47005 ISBN: 979-86-82183-14-3

Autori: Prof. Dr Đuro Kutlača Dr Dušica Semenčenko Recenzenti: Prof.dr Ljiljana Stanković Prof.dr Srbijanka Turajlić Tiraž: 150 primeraka Štampa: Akademska misao, Beograd Univerzitet u Beogradu Institut “Mihajlo Pupin” Centar za istraživanje razvoja nauke i tehnologije Beograd, 2015.

mailto:[email protected]

http://www.pupin.rs/

Nacionalni inovacioni sistem u Srbiji: prošlost, sadašnjost, budućnost

UVODNE NAPOMENE Poštovana/poštovani,

Projekat "Istraživanje i razvoj platforme za naučnu podršku u odlučivanju i upravljanju naučnim i tehnološkim razvojem u Srbiji" (evb. III 47005) imao je za cilj kreiranje metodološke, informaciono-dokumentacione i analitičke podrške upravljanja naučnim i tehnološkim (NT) razvojem u Srbiji.

Integralni rezultat projekta jeste istraživačka osnova za uspostavljanje i razvoj nacionalnog inovacionog sistema Srbije, odnosno, uspostavljanje sistema za upravljanje znanjem kao sistema za podršku vođenja naučne, tehnološke i inovacione politike, zasnovane na informacijama i znanju.

Ova knjiga je rezultat napora autora da podatke i informacije o razvoju nauke i inovacija u Srbiji u drugoj polovini XX veka i prvoj deceniji XXI veka prikupi, obradi, analizira i organizuje tako da predstavljaju kvantitativnu i kvalitativnu osnovu za pripremu ključnih aktivnosti na uspostavljanju funkcionalnog nacionalnog inovacionog sistema Srbije.

Namera autora je da na jednom mestu objedini raspoložive podatke o razvoju nauke i inovacija u Srbiji, a naročito da ukaže na neophodnost izvođenja zaključaka korišćenjem činjenica i informacija o stvarnom stanju, čime se ceo proces analize maksimalno objektivizira. Sa tim ciljem konkretni podaci su anlizirani i sa istorijske tačke gledišta, odnosno u svetlu uslova koji su u nekom istorijskom trenutku bili dominantni. Kako statistika ima i vremensku dimenziju, pružila nam je osnove za takve analize kao i za sam naslov knjige. Pokušali smo takođe da podstaknemo razmatranja i socioloških aspekta razvoja nacionalnog inovacionog sistema.

Čitaocima i korisnicima ove knjige upućuje se molba za uvažavanje objektivnih pokazatelja i istovremeno se pozivaju na dijalog o nalazima i zaključcima autora, a sve u cilju obezbeđivanja realnih predpostavki za preduzimanje daljih aktivnosti na izgradnji nacionalnog inovacionog sistema i daljeg razvoja nauka i inovacija u Srbiji.

Autori

i


ZAHVALNOST

Autori se zahvaljuju kolegama, saradnicima Centra za istraživanje razvoja nauke i tehnologije instituta "Mihajlo Pupin", bivšim i sadašnjim, na njihovom doprinosu izgradnji i funkcionisanju ove istraživačke jedinice, jedinstvene na prostorima Zapadnog Balkana i po istraživačkom interesu - izučavanje zakonitosti razvoja nauke i inovacija; i misiji - uspostavljanje sistema upravljanja razvojem nauke i inovacija na našim prostorima, zasnovanih na znanju, informacijama, podacima i dijalogu.

Zahvalnost dugujemo i saradnicima Republičkog zavoda za statistiku, a posebno Sunčici Stefanović-Šestić, zaduženoj za statistiku obrazovanja, nauke i inovacija u Zavodu, za nesebičnu pomoć u obezbeđivanju informacione podrške o funkcionisanju sistema nauke i inovacija u Srbiji.

Autori se zahvaljuju predstavnicima institucija nadležnih za upravljanje sistemom nauke i inovacija u Srbiji, bivšim i sadašnjim, na kooperativnosti i mogućnosti da se neke od aktivnosti, znanja i iskustva saradnika Centra za istraživanje razvoja nauke i tehnologije instituta "Mihajlo Pupin" primene u kreiranju i realizaciji upravljačkih aktivnosti tih institucija u sistemu nauke i inovacija u Srbiji.

Zahvaljujemo se i čitaocima ove knjige na nameri da o razvoju nauke i inovacija grade svoje stavove i znanja upravo na način koji se izlaže u knjizi: isključivo na osnovu podataka i informacija, uz kritičku analizu i sagledavanje svih aspekata, baziranoj pre svega na činjenicama. Autori od čitaoca očekuju da podatke, informacije i znanje saopšteno u knjizi, pored korišćenja za realizaciju svojih aktivnosti, autore i knjigu referišu po pravilima dobre prakse nauke i publicistike.

ii


Sadržaj

Uvod................................................................................................................................1 1 NACIONALNI INOVACIONI SISTEM U SRBIJI-ČINIOCI USPORENOG RASTA 7

1.1 Nacionalni inovacioni sistem .......................................................................7 1.2 Inovacione strategije, politike, zakoni .........................................................8 1.3 Programi i projekti zanačajni za razvoj NIS i inovacione infrastrukture ... 10 1.4 Istraživanje inovacionih aktivnosti preduzeća .......................................... 11 1.5 Novija istraživanja tranzicije NIS .............................................................. 15 1.6 Strukturne karakteristike nacionalnog inovacionog sistema u Srbiji ........ 17 1.7 Strukturni izazovi za razvoj i funkcionisanje NIS ..................................... 18 1.8 SWOT analiza NIS ................................................................................... 21 1.9 Nacionalni inovacioni kapacitet - NIK ...................................................... 23 1.9.1 Pojedinačni indikatori apsorpcionog kapaciteta ................................... 27 1.9.2 Pojedinačni indikatori IR sposobnosti .................................................. 29 1.9.3 Pojedinačni indikatori difuzije ............................................................... 31 1.9.4 Pojedinačni indikatori tražnje za IR i inovacijama................................ 32 1.9.5 NIK - agregatna vrednost ..................................................................... 33 1.10 Zaključna razmatranja ......................................................................... 36

2 PREGLED RAZVOJA NAUČNOISTRAŽIVAČKOG SISTEMA U SRBIJI .......... 37 2.1 Pregled naučnotehnološkog razvoja u Srbiji ........................................... 39 2.2 Razvoj NI organizacije – primer Instituta “Mihajlo Pupin” ........................ 54 2.3 Trendovi u sektoru visokog obrazovanja ................................................. 64 2.4 Obrazovanje za inovacioni sistem ........................................................... 65 2.5 Zaključna razmatranja ............................................................................. 70

3 INVENCIJE, INOVACIJE I KOOPERATIVNOST NIS ......................................... 72 3.1 Početak industrijalizacije u Srbiji.............................................................. 72 3.2 Patentna aktivnost od 1921 -2010. .......................................................... 74 3.3 Kooperativnost, transfer tehnologija i inovacije 1950-2000. .................... 85 3.4 Zaključna razmatranja ............................................................................. 91

4 KULTURNI KONTEKST-KARAKTERISTIKE RELEVANTNE ZA RAZVOJ NIS 93 4.1 Formiranje nacionalne inovacione kulture ............................................... 93 4.2 Nacionalna kultura i organizaciona struktura preduzeća ......................... 96 4.3 Zaključna razmatranja ........................................................................... 100

REZIME ..................................................................................................................... 101 Literatura .................................................................................................................... 103 Spisak skraćenica ...................................................................................................... 109 Prilog 1: Hronologija osnivanja/ukidanja institucija u oblasti NT u Srbiji i Jugoslaviji 111 Prilog 2: Razvoj NI i IR sistema u Srbiji 1980-2013.g. ............................................... 114 Prilog 3: Nacionalni inovacioni kapacitet ................................................................... 138 Prilog 4: Visokoškolsko obrazovanje ......................................................................... 146

iii


Spisak slika:

Slika 1: Inovacione performanse evropskih zemalja u periodu 2008-2010 ................. 14

Slika 2: Inovacione performanse evropskih zemalja u periodu 2011-2013 ................. 14

Slika 3: Restrukturiranje IR sistema u post-socijalističkim državama.......................... 16

Slika 4: Apsorpcioni kapacitet ...................................................................................... 29

Slika 5: Indikatori IR ponude ........................................................................................ 30

Slika 6: Indikatori Difuzije............................................................................................. 32

Slika 7: Indikatori tražnje za IR i inovacijama .............................................................. 33

Slika 8: Agregatna vrednost NIK ................................................................................. 35

Slika 9: Struktura nacionalnog inovacionog sistema ................................................... 38

Slika 10: Razvoj fondova za nauku i istraživanje ........................................................ 42

Slika 11: Zaposleni u NI i IR sistemu Srbije, 1980-2013. ............................................ 44

Slika 12: Zaposleni u NI i IR sistemu Srbije po sektorima, 1980-2013. ...................... 44

Slika 13: Struktura zaposlenih u NI i IR sistemu Srbije (%), 1980-2013. .................... 45

Slika 14: Zaposleni u NI i IR sistemu Srbije po NToblastima (%), 1980-2013. ........... 45

Slika 15: Troškovi za NI i IR delatnost u Srbiji kao deo BDP (%), 1997-2013. ........... 49

Slika 16: Troškovi za NI i IR delatnost u Srbiji kao deo revidiranog BDP (%), 1997-2013. ............................................................................................................................ 49

Slika 17: Broj naučnih i stručnih radova publikovanih u referentnim svetskim naučnim i stručnim časopisima, 2000-2014. ................................................................................ 52

Slika 18: Broj prijava patenata domaćih autora, 2000-2014. ....................................... 52

Slika 19: Distribucija prijava patenata domaćih autora, 2009-2014. ........................... 53

Slika 20: Kretanje broja ukupno zaposlenih i broja istraživača u IMP 1965-2014....... 57

Slika 21: Odnos broja ukupno zaposlenih i broja istraživača u IMP 1965-2014.g. ..... 58

Slika 22: Broj zaposlenih žena/istraživača u IMP, 1995-2013..................................... 59

Slika 23: Broj objavljenih radova saradnika IMP u period 1948-1989. ........................ 61

Slika 24: Broj radova saradnika IMP prema oblastima u periodu 1948-1989. ............ 62

Slika 25: Radovi saradnika IMP 2008-2010. u bazi WoS ............................................ 63

Slika 26:Broj upisanih studenata u Srbiji po oblastima obrazovanja,2000-2013......... 68

Slika 27: Studenti u Srbiji po oblastima obrazovanja – učešće u %, 2000-2013. ....... 68

Slika 28: Diplomirani studenti u Srbiji po oblastima studiranja, 1990-2010. ................ 69

iv


Slika 29: Diplomirani studenti u Srbiji po oblastima obrazovanja–učešće u %,1990-2010. ............................................................................................................................ 69

Slika 30: Prijave patenata u Srbiji, 1921-1995 – Sekcije A-H ..................................... 75

Slika 31: Registrovani patenti u Srbiji, 1921-1995 – Sekcije A-H ................................ 75

Slika 32: Domaće prijave patenata u Srbiji po oblastima tehnologije, 1977-2012 ...... 83

Slika 33: Strane prijave patenata u Srbiji po oblastima tehnologije, 1977-2012 ......... 83

Slika 34: Odnos distance moći i individualizma/kolektivizma ...................................... 98

Slika P2-35: Istraživači i zaposleni ukupno u NI i IR sistemu Srbije ......................... 114

Slika P2-36: Istraživači i zaposleni po organizacijama u NI i IR sistemu Srbije ........ 114

Slika P2-37: Zaposleni u NI i IR sistemu Srbije ......................................................... 115

Slika P2-38: Istraživači u NI i IR sistemu Srbije ........................................................ 115

Slika P2-39: Zaposleni i broj organizacija u NI i IR sistemu Srbije ............................ 116

Slika P2-40: Istraživači po oblastima nauka u NI i IR sistemu Srbije ........................ 116

Slika P2-41: Istraživači po oblastima nauka u NI i IR sistemu Srbije -% učešće ...... 117

Slika P2-42: Prijave patenata u Srbiji, 1921-1995 – Sekcija A .................................. 117

Slika P2-43: Registrovani patenti u Srbiji, 1921-1995 – Sekcija A ............................ 118

Slika P2-44: Prijave patenata u Srbiji, 1921-1995 – Sekcija B .................................. 118

Slika P2-45: Registrovani patenti u Srbiji, 1921-1995 – Sekcija B ............................ 119

Slika P2-46: Prijave patenata u Srbiji, 1921-1995 – Sekcija C.................................. 120

Slika P2-47: Registrovani patenti u Srbiji, 1921-1995 – Sekcija C ............................ 120

Slika P2-48: Prijave patenata u Srbiji, 1921-1995 – Sekcija D.................................. 121

Slika P2-49: Registrovani patenti u Srbiji, 1921-1995 – Sekcija D ............................ 121

Slika P2-50: Prijave patenata u Srbiji, 1921-1995 – Sekcija E .................................. 122

Slika P2-51: Registrovani patenti u Srbiji, 1921-1995 – Sekcija E ............................ 122

Slika P2-52: Prijave patenata u Srbiji, 1921-1995 – Sekcija F .................................. 123

Slika P2-53: Registrovani patenti u Srbiji, 1921-1995 – Sekcija F ............................ 123

Slika P2-54: Prijave patenata u Srbiji, 1921-1995 – Sekcija G ................................. 124

Slika P2-55: Registrovani patenti u Srbiji, 1921-1995 – Sekcija G ........................... 124

Slika P2-56: Prijave patenata u Srbiji, 1921-1995 – Sekcija H.................................. 125

Slika P2-57: Registrovani patenti u Srbiji, 1921-1995 – Sekcija H ............................ 125

Slika P2-58: Prijavljeni i registrovani patenti u Srbiji, 1921-1995 – IPAP, IPAR ....... 126

Slika P2-59: Prijavljeni i registrovani patenti u Srbiji, 1921-1995 – DPAP, DPAR .... 126

v


Slika P2-60: Domaće prijave patenata u Srbiji-distribucija po tehnologijama, 1977-2012 ........................................................................................................................... 127

Slika P2-61: Strane prijave patenata u Srbiji-distribucija po tehnologijama, 1977-2012 ................................................................................................................................... 127

Slika P2-62: Studenti po poljima obrazovanja, upisani na studije I stepena u Srbiji u periodu 2007-2013.g. ................................................................................................. 128

Slika P2-63: Diplomirani studenti po poljima obrazovanja, upisani na studije I stepena u Srbiji u periodu 2007-2013.g. ................................................................................. 128

Slika P2-64: Studenti po poljima obrazovanja, upisani na studije II stepena u Srbiji u periodu 2007-2013.g. ................................................................................................. 129

Slika P2-65: Diplomirani studenti po poljima obrazovanja, upisani na studije II stepena u Srbiji u periodu 2007-2013.g. ................................................................................. 129

Slika P2-66: Studenti po poljima obrazovanja, upisani na doktorske studije u Srbiji u periodu 2007-2013.g. ................................................................................................. 130

Slika P2-67: Diplomirani studenti po poljima obrazovanja, upisani na doktorske studije u Srbiji u periodu 2007-2013.g. ................................................................................. 130

Slika P2-68: Studenti po institucijama, upisani na studije I stepena u Srbiji u periodu 2007-2013.g. .............................................................................................................. 131

Slika P2-69: Diplomirani studenti po institucijama, upisani na studije I stepena u Srbiji u periodu 2007-2013.g............................................................................................... 131

Slika P2-70: Studenti po institucijama, upisani na studije II stepena u Srbiji u periodu 2007-2013.g. .............................................................................................................. 131

Slika P2-71: Diplomirani studenti po institucijama, upisani na studije II stepena u Srbiji u periodu 2007-2013.g............................................................................................... 132

Slika P2-72: Studenti po institucijama, upisani na doktorske studije u Srbiji u periodu 2007-2013.g. .............................................................................................................. 132

Slika P2-73: Diplomirani studenti po institucijama, upisani na doktorske studije u Srbiji u periodu 2007-2013.g............................................................................................... 133

Slika P2-74: Studenti po regionima, upisani na studije I stepena u Srbiji u periodu 2007-2013.g. .............................................................................................................. 134

Slika P2-75: Diplomirani studenti po regionima, upisani na studije I stepena u Srbiji u periodu 2007-2013.g. ................................................................................................. 134

Slika P2-76: Studenti po regionima, upisani na studije II stepena u Srbiji u periodu 2007-2013.g. .............................................................................................................. 134

Slika P2-77: Diplomirani studenti po regionima, upisani na studije II stepena u Srbiji u periodu 2007-2013.g. ................................................................................................. 135

Slika P2-78: Studenti po regionima, upisani na doktorske studije u Srbiji u periodu 2007-2013.g. .............................................................................................................. 135

vi


Slika P2-79: Diplomirani studenti po regionima, upisani na doktorske studije u Srbiji u periodu 2007-2013.g .................................................................................................. 136

Slika P2-80: Broj zaposlenih sa univerzitetskom diplomom koji su napustili institut „Mihajlo Pupin”, po godinama u periodu 1990.-2014.godina..................................... 137

Slika P2-81: Broj zaposlenih sa univerzitetskom diplomom koji su napistili institut „Mihajlo Pupin” u periodu 1990.-2014.godina – kumulativni prikaz ........................... 137

Spisak tabela:

Tabela 1: Indikatori NIK prema konceptu I [Furman, Porter, Stern, 2002] .................. 24

Tabela 2: Indikatori NIK prema konceptu II [Radosevic, 2004] ................................... 26

Tabela 3: Indikatori apsorpcionog kapaciteta .............................................................. 28

Tabela 4: Indikatori IR sposobnosti ............................................................................. 30

Tabela 5: Indikatori difuzije .......................................................................................... 31

Tabela 6: Indikatori tražnje za IR i inovacijama ........................................................... 32

Tabela 7: Rang liste i vrednosti relativnog odstupanja od srednje vrednosti za EU po veličini agregatnih vrednosti NIK ................................................................................. 34

Tabela 8: Dimenzije srpske nacionalne kulture ........................................................... 97

Tabela P1-9: Hronologija osnivanja institucija vezanih za naučnotehnološki razvoj u Srbiji i Jugoslaviji ....................................................................................................... 111

Tabela P3-10: Rang liste i vrednosti relativnog odstupanja od srednje vrednosti za EU pojedinačnih indikatora apsorpcionog kapaciteta ...................................................... 138

Tabela P3-11: Rang liste i vrednosti relativnog odstupanja od srednje vrednosti za EU pojedinačnih indikatora IR sposobnosti ..................................................................... 139

Tabela P3-12: Rang liste i vrednosti relativnog odstupanja od srednje vrednosti za EU pojedinačnih indikatora Difuzije ................................................................................. 140

Tabela P3-13: Rang liste i vrednosti relativnog odstupanja od srednje vrednosti za EU pojedinačnih indikatora tražnje za IR i inovacijama ................................................... 141

Tabela P3-14: Rang liste i vrednosti relativnog odstupanja od srednje vrednosti za EU po veličini agregatnih indikatora apsorpcionog kapaciteta ........................................ 142

Tabela P3-15: Rang liste i vrednosti relativnog odstupanja od srednje vrednosti za EU po veličini agregatnih indikatora IR sposobnosti ....................................................... 143

Tabela P3-16: Rang liste i vrednosti relativnog odstupanja od srednje vrednosti za EU po veličini agregatnih indikatora Difuzije ................................................................... 144

Tabela P3-17: Rang liste i vrednosti relativnog odstupanja od srednje vrednosti za EU po veličini agregatnih indikatora tražnje za IR i inovacijama ..................................... 145

vii


Tabela P4-18: Studenti po oblastima obrazovanja, 2007-2013.g. ............................ 146

Tabela P4-19: Studenti po institucijama, 2007-2013.g. ............................................. 147

Tabela P4-20: Studenti po regionima, 2007-2013.g. ................................................. 148

Tabela P4-21: Diplomirani studenti po oblastima obrazovanja, 2007-2013.g. .......... 149

Tabela P4-22: Diplomirani studenti po institucijama, 2007-2013.g. .......................... 150

Tabela P4-23: Diplomirani studenti po regionima, 2007-2013.g. .............................. 151

viii


Uvod

Analize tehnološkog razvoja, proizvodnje i korišćenja novih tehnologija, efikasnosti istraživačkorazvojnih sistema (IR sistema), i shodno tome realizacije naučnotehnoloških politika, tradicionalno su se fokusirale na indikatore ulaza (kao što su troškovi za istraživanje i razvoj, ljudski resursi itd), i indikatore izlaza - rezultate (kao što su patenti), čija merljivost je standardizovana i u širokoj upotrebi, u poslednjih pedeset godina [OECD, 2005].

Sa razvojem istraživanja u ovoj oblasti, ograničenja ovakvog pristupa postaju očigledna iako su indikatori ulaza i izlaza (kao rezultati statističkog praćenja) i dalje značajan i nezaobilazan izvor informacija o sadržaju i pravcima tehnološkog razvoja. Verovatnoća merenja opšte inovativnosti određene privrede (države) je ograničena korišćenjem samo kvantitativnih podataka. Konvencionalni indikatori ne mogu uvek davati dovoljno ubedljiva objašnjenja o različitim trendovima inovacija i ekonomskog rasta, ili zaostojanja u ekonomskom i tehnološkom razvoju prvenstveno na nacionalnom nivou. Zato se naučna disciplina inovacionih studija (uključivo i naučno tehnološke politike) razvijala na takav način da su vremenom, pored ekonomije prihvatani doprinosi i istorijskih i socioloških disciplina. Čak i savremno poređenje nivoa ekonomskog razvoja država, može se bolje razumeti pozivanjem na istoriju, gde se mogu pokazati sličnosti ili različitosti stepena razvoja poređenih država. 2010. godine u časopisu Ekonomist izneto je čak mišljenje da “Ekonomska istorija treba da bude u središtu nastave ekonomije” [Research Policy 42, 2013]. Za Šumpetera su istorija, teorija i statistika bile neophodno trojstvo znanja koje treba uključiti u obrazovanje svih ekonomista, a isto trojstvo “zajedno čini ono što se naziva Ekonomska analiza” (History of Economic Analyzis, 1954). Isto tako on je verovao da istorija može da neguje hipoteze koje stoje iza ekonomskih modela, kao i da su ekonomski sistemi u neprestanom kretanju koje nastaje od inovacija kao motora unutar kapitalizma koji ga tera napred.

1


Koreni naučne oblasti ekonomija tehnološke promene i studije inovacija trasirani su u debatama tokom sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka. Debate su bile praćene reakcijom na uspon neoklasične ekonomske teorije i tendencijom ignorisanja ili marginalizacije “vremenskih” izvora uticaja na procese ekonomskih promena (tj. institucije, društveni kontekst) i rastuće povlačenje istorije iz ekonomskog razmišljanja. Deo reakcija obuhvatao je i poznatu kritiku neoklasične teorije kao fundamentalno zasnovane na bezvremenim činiocima, gde se vreme urušilo u trenutku tržišnih transakcija, sa izborom ograničenim na signale koji dolaze od cene i promene dobiti. Debata ekonomije i ekonomske istorije seže do pedesetih godina XX veka i pojave kliometrije1 i zastupanja različitih tvrdnji o pretpostavljenoj superiornosti opšte kvantitativne metode ili pomirljivom prihvatanju različitosti ove dve oblasti. Tokom sledeće dve decenije evidentno je da su naučnici u obe oblasti suočeni sa izazovom da premoste pretpostavljene razlike.

Oblast ekonomije tehnoloških promena i inovacione studije (ETIS) nasleđena je od Šumpetera preko uticajnih naučnika kao što su Nelson i Vinter, Natan Rozenberg, Kris Friman i Nik fon Tunzelman i mnoge njihove manje poznate kolege. Svi oni uvažavaju značaj istorijske kontekstualizacije, ulogu institucija, akumulaciju tehnološkog znanja i uticaj trajektorije razvoja na ekonomski razvoj. Oni nastoje da razumeju razlike između firmi, sektora i država, i kako one deluju na tehnološke promene, na promenu paradigme i strukturne promene ekonomije, mnogo više nego da analiziraju istorijske podatake kojima bi se ustanovili opšti ekonomski principi. Kod Rozenberga na primer (2011), ove analize su u jakoj vezi sa njegovim intelektualnim korenima koje vuče od Šumpetera i Marksa, kako u pogledu same intelektualne agende, tako i hemijske mešavine istorije i ekonomije, što sve vodi ka ekonomskoj interpretaciji istorije.

Mapa metodoloških pristupa u korišćenju istorije u rešavanju pitanja relevantnih za ETIS može se svesti na šest osnovnih oblasti od kojih su tri vezane za korišćenje istorije u ekonomiji uključujući i kliometriju, a ostale predstavljaju novije primene koje se koriste u podoblastima kao što je istorija biznisa [Research Policy 42, 2013].

1 Ekvivalent ekonomske istorije u odnosu na ove pozitivističke stavove je pojava kliometrije – “nove” ekonomske istorije. Transformacija kliometrije u naučnu disciplinu desila se krajem pedesetih godina XX veka i priznata je kao primena hipoteza ekonomskog racionalizma u studijama ekonomske i društvene istorije. Ovo je izazvalo debate između zastupnika kliometrijske škole ekonomskih istoričara i onih koji su favorizovali kontekstualne činioce kao što su institucije i narativno predstavljanje. Prvi su smatrali druge “starim” i nenaučnim, dok su drugi osećali da su kliometrijski modeli suviše pojednostavljeni i van svakog konteksta [Freeman C, Louca F, 2001].

2


1. Modeliranje mikro ponašanja i makro obrazaca. ETIS je proizvodila modele mikro ponošanja koji su vodili ka makro istorijskim obrascima. Značajna primena ove metodologije je u predviđanju.

2. Istorija kao podaci. Iako nije nužno narativno, testiranje hipoteza o istorijskim podacima u stilu kliometrije je svakako primena istorije. Ovim metodom se može pokazati kako savremeni fenomeni nisu nužno novi.

3. Uslovljavanje opštih teorija. Istraživanje pojava određenog fenomena u prošlosti pomaže da se ustanove razlike između “poluzavisnih” i endogenih varijabli, što može zatim voditi ka pretpostavkama o uzročnim pravcima. Mogu postojati sličnosti u fazama razvoja u prošlosti i sadašnjosti, a isto tako različitosti mogu biti vredne za teorijska tumačenja i razumevanje kako geografski, kulturni i institutcionalni uslovi dovode do različitih ishoda.

4. Razumevanje dugoročnih strukturnih promena ekonomskih sistema. Sklonost neošumpeterijanca ka istoriji se verovatno najbolje može objasniti dinamikom. Istraživači mogu otkrivati sturkturne obrasce rasta ili opadanja analizirajući dugoročne periode, grafički ih porediti kao i razumevati razvoj nacionalnih i regionalnih sistema.

5. “Studije procesa” na mikro nivou. Ovaj metod omogućuje istraživanje nastanka promena na nivou procesa i koristi se studijama slučaja. Koristi se u istoriji biznisa, upravljanju tehnologijom i inovacijama.

6. Prepisivanje za savremeni kontekst. Istraživači koji se bave ovim metodom koriste podatke iz prošlosti da bi izgradili slučajeve za specifične intervencije ili dobili inspiracije za nove inicijative.

Tako su naučne discipline koje se bave pojavama koje su predmet našeg intresovanja u ovoj knjizi, ostale većinom u oblasti društvenih nauka ali se mogu najpre okarakterisati kao interdisciplinarne, sa korenima u ekonomiji.

Autori ove knjige pripadaju srednjoj generaciji onih istraživača koji se u Srbiji bave istraživanjima problema naučnotehnološkog razvoja i inovacija počev od ranih sedamdesetih godina prošlog veka. Svoje prve rezultate ostvarili su kroz dva značajna istraživanja u ovoj oblasti, u izradi prvih strategija naučnotehnološkog razvoja u Srbiji i Jugoslaviji (1987, 1988). Naš

3


pristup se zasnivao na empirijskoj evidenciji, statističkoj obradi podataka, ekonometrijskoj analizi, kao i narativnoj analizi.2

Kao jedna od podoblasti ETIS nastala je i teorija nacionalnih inovacionih sistema (NIS) koja je i teorijski okvir istraživanja opisanih u ovoj knjizi.

Početkom devedesetih godina dvadesetog veka, Kristofer Friman [Freeman, C, 2002] i grupa IKE sa Bengtom Ludvalom [Lundval, B, 2002], razvili su koncept nacionalnog inovacionog sistema (NIS), kao sredstvo (teorijski pristup) za analizu različitih institucija čije aktivnosti utiču, usmerene su, podstiču ili sprečavaju pojavu inovacija i ekonomskog razvoja. Suština definicije nacionalnog inovacionog sistema je da je on skup institucija i organizacija, njihovih odnosa i veza, tokova znanja i novca u određenoj zemlji, koji stvara i/ili prenosi i primenjuje novo znanje sa osnovnim ciljem ekonomskog razvoja i/ili unapređenja kvaliteta života.

Nacionalni inovacioni sistem kao teorijski koncept ima korene u radovima Adama Smita [Adam Smith] iz 1776. [Lundval, B, 2002], i idejama Fridriha Lista (Fridrich List) prikazanim u knjizi Nacionalni sistem političke ekonomije iz 1841, a čiji naslov bi, prema nekim današnjim shvatanjima, mogao da glasi i Nacionalni sistem inovacija [Freeman, C, 2002]. Osnovna Listova preokupacija u to vreme je bio problem mogućnosti ekonomskog prestizanja Engleske od strane Nemačke. List je podržavao ideju da zemlje u razvoju (kakva je tada bila Nemačka u odnosu na Englesku) ne treba samo da štite svoju mladu industriju, već i da donose brojne politike koje će ubrzati i olakšati proces industrijalizacije i ekonomskog rasta. Zahvaljujući Listu i njegovim istomišljenicima, Nemačka je između ostalog, razvila i jedan od najboljlih obrazovnih sistema tog vremena.

Fridrih List je takođe prepoznao međuzavisnost uvoza stranih tehnologija i domaćeg tehnološkog razvoja, kao i značaj transfera tehnologija [Freeman, 2002]. Naznake koncepta NIS mogu se naći u radovima Marksa, Maršala (Marshal) iz 1919. i 1920, Šumpetera iz 1935. [Schumpeter, J.A, 1935]. Osamdesetih godina dvadesetog veka kada dolazi do procvata istraživačkih aktivnosti i tehnoloških inovacija, konfrontiraju se nove ambciozne teorijske pretpostavke sa standardnom ekonomijom, kako u Evropi tako i u Sjedinjenim Američkim Državama (Dossi, Clematis, Soete, Nelson, Edkvist). Međutim, Kristofer Friman se smatra ocem moderne teorije inovacija i NIS.

2 Značajan uticaj na naš rad imao je SPRU - Centar za istraživanje naučnih politika Univerziteta u Saseksu, koji je jedan od prvih interdisciplinarnih istraživačkih centara u oblasti naučno tehnoloških politika i inovacionih studija.

4


Friman je pokazao i kako je došlo do razvoja prvog nacionalnog inovacionog sistema u Britaniji, krajem XVIII veka, koji je nastao zahvaljujući prethodnoj akumulaciji znanja, novca i drugih činilaca, koji su na specifičan interaktivan način trasirali put razvoja NIS.

Treba reći da inovacioni sistemi (IS) ipak nisu tvorevina dvadesetog veka (kada su u svom savremenom obliku prepoznati i imenovani) – renesansne države-gradovi su takođe imale neke vrste IS, u kojima su nastala mnoga izvanredna dostignuća u zanatskoj industriji, finansijskim sistemima, brodogradnji, umetnosti, medicine i nauci. Takvi IS međutim, nisu bili celoviti i delotvorni na način na koji se to javlja u Britaniji početkom XIX veka.

Uprkos popularnosti teorijskog koncepta NIS, mali broj studija analizira razvoj pojedinačnog nacionalnog inovacionog sistema određene države.

Edkvist napominje da se istraživači ne slažu oko najboljeg načina primene koncepta inovacionog sistema na istraživanje pojedinačne nacije [Lundval, B, 2002]. Istorijski posmatrano, postoje velike razlike između država u načinu na koji one organizuju i održavaju razvoj, i primenjuju, poboljšavaju i vrše difuziju novih proizvoda i procesa u svojim nacionalnim privredama. Ove različitosti je verovatno najjednostavnije prikazati na primeru Britanije u kasnom osamnaestom i ranom devetnaestom veku, kada je Britanija postala svetski lider u tehnološkom razvoju i trgovini, i kada je s pravom mogla da tvrdi da je “svetska radionica”.

Sumirajući odlike NIS možemo reći da je nacionalni inovacioni sistem dinamična, kompleksna, evolutivna forma, koja nastaje i razvija se u interakciji različitih, unutrašnjih i spoljašnjih činilaca [Semenčenko, D, 2009]. Poznavanje ovih faktora i njihovo praćenje je sine qua non za vođenje NIS u željenom pravcu (ukoliko vizija i strategija o tome postoji). NIS je oblikovan ne samo internim i eksternim faktorima, već i prošlim i trenutnim društvenim, kulturnim i aktuelnim političkim faktorima i institucijama. Prema našim nalazima [isto] najznačajniji faktori koji utiču na oblikovanje NIS su: nacionalni kulturni kontekst, obrazovni sistem, naučnoistraživački sistem, inovacioni kapaciteti preduzeća, makroekonomska politika države.

Namera nam je da u ovoj knjizi potvrdimo tezu da je razvoj nacionalnog inovacionog sistema uslovljen prostorom i vremenom u kojem nastaje i dalje se razvija, i kao takav, najbolje može biti istražen kao istorijski proces zavisan od različitih faktora koji utiču na njegovo stvaranje i razvoj3. Neki nacionalni

3 Jedan od dobrih primera ovakvog pristupa je analiza norveškog NIS [Fagerberg, J, Mowerz, D, Verpagen, B, 2008] – koji se često navodi kao paradoksalan, jer je u Norveškoj visoka produktivnost rada i visoki su prihodi, kao i životni standard, a ulaganja u IR relativno niska (značajan izvor bogatstva Norveške čini eksploatacija nafte, otuda i mala ulaganja u IR u relativnom smislu čine velika sredstva u nominalnom iznosu).

5


inovacioni sistemi, baš iz istorijskih (a i iz geografskih) razloga, mogu biti bolje pripremljeni za funkcionisanje u novim kontekstima (tehnološkim, ekonomskim, socijalnim) nego neki drugi.

Konfiguracija NIS je rezultat istorijskog procesa koji je oblikovao i razvijao, kako njegov naučnoistraživački sistem, tako i privredne organizacije i industriju, kroz interakcije sa nacionalnim politikama i institucionalnim razvojem tokom dužeg perioda. Nacionalne institucije oblikuju ne samo strukturne uslove u zemlji, već i njihovu sposobnost da odgovore na promene, što je naročito vidljivo u vreme opadanja ekonomije.

Neki sistemi mogu biti inovativniji od drugih. Ove osobenosti sistema mogu se razumeti putem njihove istorijske analize kao proces, zavisan od specifičnosti razvojnog puta. U situacijama kada je potrebno razvijati nove strategije i praviti institucionalne reforme koje odgovaraju na nove spoljašnje i/ili unutrašnje izazove treba imati u vidu i prethodni razvoj NIS kako bi se strategije i politike bolje prilagodile i bile prihvaćene u svim delovima sistema.

Podsticaj za ovu analizu su bile trenutne strukturne karakteristike NIS u Srbiji, koje će biti opisane u prvom poglavlju, zatim sledi poglavlje posvećeno razvoju naučnoistraživačkog sistema. U sledećim poglavljima bavićemo se istorijskim preglednom inovativnosti u Srbji tokom dužeg perioda, jer nalazimo da je to značajno za trasiranje putanje savremenog NIS, a naročitu pažnju smo posvetili analizi patentne aktivnosti i kooperativnosti sistema.

6


1 NACIONALNI INOVACIONI SISTEM U SRBIJI-ČINIOCI USPORENOG RASTA

Dugoročno praćenje nacionalnog inovacionog sistema u Srbiji obično nas vodi ka zaključku da sistem u svom užem smislu - infrastruktura sistema - nije dovoljno izgrađena, a shodno tome, širi NIS je neefikasan, posebno kada je u pitanju istraživačkorazvojni (IR), odnosno naučnotehnološki (NT) sistem [Kutlača, Đ, Semenčenko, D, 2011]. Uprkos napretku u izgradnji pojedinih delova inovacione i naučnotehnološke infrastrukture, izlazni indikatori NIS ne pokazuju značajna poboljšanja, sa izuzetkom povećanog broja radova u referentnim međunarodnim časopisima.

U ovom poglavlju, razmatraćemo moguće uzroke za sporost i neefikasnost NIS sa dva aspekta: postojeće državne politike i strategije u oblasti naučnotehnološkog i inovacionog razvoja i projekata i programa koji su od značaja za razvoj NIS, i sa druge strane, dostupnosti i sposobnosti indikatora i drugih resursa koji su nam na raspolaganju, za praćenje razvoja NIS.

1.1 Nacionalni inovacioni sistem

Ne dugo nakon objavljivanja sistematizovanih načela teorije nacionalnog inovacionog sistema [Edquist, C, Johnson, B. 1997], i u Srbiji je ova teorija našla svoje uporište. Saradnici Centra za istraživanje razvoja nauke i tehnologije (CIRNT) Instituta Mihajlo Pupin iz Beograda4, primenili su koncept NIS u istraživanju inovacionih aktivnosti u sektoru preduzeća kao i transfera i difuzije IR rezultata u srpskoj privredi. Među prvim rezultatima ovih istraživanja su nalazi koji se odnose na tranziciju istraživačkorazvojnog sistema u Srbiji, međutim tačnije je reći da je istraživačkorazvojni sistem (IRS) u Srbiji početkom devedesetih godina XX veka, bio suočen sa dvema paralelnim tranzicijama. Prva je bila posledica tranzicije celokupnog društvenog sistema ka tržišnoj privredi (istovremeno dolazi i do fragmenacije i smanjenja tržišta), a druga transformacije IRS u nacionalni inovacioni sistem (NIS) [Semenčenko, D. 2009]. Ove tranzicije su okarakterisane kao maglovite,

4 Istraživanje inovacionih aktivnosti u privrednim preduzećima u Srbiji, projekat koji je finansiralo Savezno ministarstvo za razvoj, nauku i zaštitu životne sredine,1994-1995; Transfer i difuzija znanja i tehnologije, strateški istraživačko razvojni projekat Ministarstva nauke i tehnologije, Republike Srbije, 1997-2000. [Kutlača, Đ, 1999].

7


prigušene i tihe [Matejić, V. 2000, 2013], a razlozi su pre svega da tokom dugog perioda nije bilo dovoljno pokretača tranzicije od strane vladinih politika u oblasti transformacije IRS u NIS.

Istraživačkorazvojni sistem je samo deo nacionalnog inovacionog sistema – te kompleksne mreže institucija i organizacija, koje bi trebalo da budu mnogostrano povezane, kako međusobom unutar IRS i obrazovnog sistema, tako i sa preduzećima, državnim agencijama, različitim infrastrukturnim povezujućim jedinicama; u kojem se stvara, prenosi i primenjuje znanje sa krajnjim ciljem rasta i/ili poboljšanja kvaliteta života. Preduzeća su deo NIS koji plasira inovacije na tržište, a inovacione aktivnosti koje ona obavljaju mogu biti uzroci njihovog uspeha ili neuspeha. Prema našim prethodnim nalazima NIS u Srbiji nije efikasan, a posledično ni dovoljno produktivan. Problemi NIS, kao i mogući načini za nihovo prevazilaženje i poboljšanje i razvoj, bili su već predmet mnogih istraživanja, a prikazani su pre svega u radovima saradnika CIRNT5.

Sumirajući osnovne načine za postizanje tranzicije NIS iz trenutnog stanja ka poželjnom, teorija ističe neophodnost donošenja određenih politika [Galli, R, Teubal, M, 1997]: opšte politike tehnološkog razvoja, politike tehnološkog razvoja MSP, strateške tehnološke politike razvoja određenih sektora privrede, politike transformacije IRS, politike razvoja ljudskih resursa u nauci i tehnologiji, politike međunarodne naučnotehnološke saradnje, inovacione politike.

Osnovne pokretačke snage transformacije NIS su dva procesa [Kutlača, Đ, Semenčenko, D. 2005]:

1. Proces stvaranja znanja i tehnologija uključujući povećanje kvaliteta naučnoistraživačkih i razvojnih aktivnosti; Forsajt u nauci i tehnologiji; program inovacionih projekata; integracija razvojnih projekata i nacionalnih razvojnih projekata;

2. Difuzija znanja i tehnologija, koja zahteva postojanje infrastrukturnih inovacionih organizacija; efikasan sistem zaštite intelektualne svojine; osiguranje kontrole kvaliteta; promociju inovacija i tehnološkog razvoja; održavanje veza unutar industrijskih grupacija i stabilan i održiv način finansiranja inovacija.

1.2 Inovacione strategije, politike, zakoni

Mnoge države imaju inovacione strategije a donele su ih i dve velike nadnacionalne organizacije: 2006. Evropska unija, a 2007. OECD. Sjedinjene

5 Vidi: Kutlača Đ; Matejić, V; Semenčenko D.

8


Američke Države poznate po tome da nemaju strateške dokumente u oblasti nauke i tehnologije, takođe su donele inovacionu strategiju 2009. godine. Pristup EU i OECD su različiti, ali ciljevi su slični: poboljšanje ekonomskog i socijalnog položaja stanovnika zemalja članica u globalnoj ekonomiji u stanju nastajuće finansijske krize, uz maksimalno korišćenje prethodnih istraživanja i politika i sinergiju sa strategijama u drugim oblastima.

U prethodnom desetogodišnjem periodu, uglavnom pasivne tranzicije ka NIS, ukoliko zauzmemo afirmativni stav prema onom što je učinjeno, moglo bi se zaključiti da je najviše urađeno na podizanju svesti i širenju znanja o konceptu NIS, kao i neophodnosti razvoja NIS u Srbiji, počevši od državne administracije u odeljenjima koja se bave naukom, tehnološkim razvojem i ekonomijom, mada sa različitim efektima, sve u zavisnosti od struktura na vlasti.

Vidljivi rezultati u poslednje vreme, koje per se ne možemo smatrati i kvalitetnim, su Zakon o inovacionoj delatnosti [Semenčenko, D, Danilović-Grković, G, 2009], Strategija razvoja konkurentnosti i inovativnosti MSP 2008-2013, Strategija naučnog i tehnološkog razvoja za period 2010-2015, Strategija za podršku razvoja MSP, preduzetništva i konkurentnosti 2015-2020, osnivanje Fonda za inovacionu delatnost i Centra za promociju nauke. U ovom poslu ne može se zanemariti ni uloga stranih fondova i projekata, koji su, doduše u manjem obimu, uticali na promene u inovacionoj infrastrukturi i inovacionoj kulturi preduzeća.

U poslednjih deset godina Vlada Republike Srbije usvojila je više od 100 strategija. Inovaciona strategija i/ili politika nije doneta, ali postoji nekoliko dokumenata koji kao jedan od osnovnih predmeta imaju podsticanje i razvoj inovacija i/ili inovativnosti. Oko 25 strategija, manje ili više detaljno, odražava doprinos inovacija na predmet njihovog delovanja. Na početku ovog perioda, 2005. godine, odnos strateških dokumenata prema inovativnosti bio je veoma skroman, da bi kulminirao u Strategiji i politici industrijskog razvoja Srbije od 2011. do 2020. U tekstu ove strategije inovacije i inovativnost se pominju u svim oblicima, sa osvrtom na novija tumačenja teorije inovacija i nacionalnog inovacionog sistema (Freeman, Kulman). Nažalost ova strategija je pre dokument koji prethodi izradi same strategije, sa mnogo analize, poređenja itd, sa evidentno nedostajućom strukturom i doslednošću sadržaja.

Strategija naučnog i tehnološkog razvoja se najviše, u sprovođenju prioriteta, poziva na već postojeće politike i strateške dokumente drugih ministarstva. Teme vezane za inovacije u ovoj strategiji su vidno naglašene: Inovativna zemlja, Inovacioni projekti, Tehnološke inovacije Inovacione aktivnosti Inovacija kao osnova razvoja, Nacionalni inovacioni sistem, Difuzija inovacija Inovativnost, Inovacioni potencijali, Inovacioni rezultati, Inovativno preduzetništvno, Finansiranje inovacija, Inovativni proizvodi i procesi, Inovacioni centri, Zakon o inovacionoj delatnosti, Fond za inovacionu

9


delatnost, Povezivanje nauke, istraživanja i inovacija sa privredom, Sektor inovativnih MSP. Njoj prethodi Strategija razvoja konkurentnih i inovativnih MSP 2008-2013. (Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja) sa operativnim planom znatno većim od same strategije koja je koncizno predstavljena na samo 22 strane. Realizacija Strategije zasniva se na projektnom principu kroz partnerstvo javnog i privatnog sektora uz saradnju sa udruženjima i donatorima. Ekonomija zasnovana na znanju i inovacijama je opšti cilj strategije za čije sprovođenje je sačinjen Operativni plan, sa detaljno isplaniranim ciljevima, merljivim indikatorima i izvorima za njihovu proveru, kao i institucijama zaduženim za sprovođenje ciljeva.

Ostale strategije koje svoje ciljeve zasnivaju na inovacijama i inovativnosti u značajnijoj meri su: Strategija razvoja informacionog društva, ministarstva nadležnog za poslove informacinog društva. Inovacije se spominju u kontekstu EU, najviše istraživanja i razvoja, pa razvoja preduzeća i korišćenja informacionih i komunikacionih tehnologija. Za sprovođenje strategije predviđa se koordinirani rad sa pojedinim ministarstvima i institucijama; Strategija razvoja intelektualne svojine sa Akcionim planom, 2011. Inovacija se vidi kao izazov u svim oblastima stvaralaštva, a sama strategija kao jedan od dokumenata koji sadrže aktivnosti unapređenja inovacija.

Inovacioni sistem je onaj u kome se deševa transfer tehnologija i regulišu pitanja zaštite intelektualne svojine (ZIS). U prioritetima razvoja sistema ZIS su programi za afirmisanje inovacione delatnosti, promovisanje tehničke kulture i inovacija, takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju, Udruženje inovatora; Strategija zapošljavanja (2011, MERR), sa Akcionim planom za sprovođenje strategije. Inovacije se spominju u odnosu na smernce EU 2020, visoko obrazovanje, razvoj inovacija i transfer inovativnog znanja, unapređenje ljudskog kapitala.

Strategija i/ili politika razvoja inovaciја (Inovaciona politika) još uvek (maj 2015) nije doneta.

1.3 Programi i projekti zanačajni za razvoj NIS i inovacione infrastrukture

Kao i u prethodnim ciklusima projekata koji su finansirani iz fonda ministarstva nadležnog za nauku i tehnološki razvoj, i ciklus programa 2011-2015. pored programa za finansiranje projekata iz osnovnih istraživanja, sadrži finansiranje naučnoistraživačkih projekata iz oblasti tehnološkog razvoja, kao i dve nove programske oblasti – integralna interdisciplinarna istraživanja i program obezbeđivanja i održavanja naučnoistraživačke opreme i prostora za naučnoistraživački rad.

10


Program podrške inovativnosti MSP – kofinansiranje inovacionih aktivnosti preduzeća, Program jačanja konkurentnosti MSP, Program razvoja inovativnih klastera, su programi finansirani od Ministarstva ekonomije. Kroz novoosnovani Fond za inovacionu delatnost, sredstvima IPA fonda6 finansiraju se: Program ranog razvoja (za osnivanje preduzeća zasnovanih na znanju, tzv. spin-off, start-up preduzeća), Program sufinansiranja inovacija u kojima se preduzećima omogućuje saradnja sa strateškim partnerima. Tu su i tri manja programa AP Vojvodine. Značajan podsticaj razvoju inovacione kulture i promocije tehnološkog i na inovacijama zasnovanog razvoja ostvaruje se i kroz Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju, u kontinuitetu od 2005.

Nijedno ministarstvo za sada nije imalo volje i sredstava da pokrene projekat nacionalnog tehnološkog forsajta, kojim bi se postigao koncenzus viđenja dugoročnog tehnološkog razvoja Srbije, tako da se i tekućim programom NI projekata finansiraju sve oblasti tj. sve institucije NI sistema.

Drugi veliki i još uvek prisutan problem je nedostatak ex post i periodične evaluacije kako projekata, tako i NI organizacija. Uzrok tome je nepostojanje potrebe (volje), ali je to pre svega i sistemski propust, tako da pored needukovane državne administracije nema ni dovoljno obučenih ekspereta - evaluatora. Tokom 2011-14. CIRNT je radio na međunarodnom istraživačkom projektu koji je za cilj imao istraživanje uslova za uspostavljanje sistema evaluacije u NI sistemu Srbije (EVAL-INNO – Fostering Evaluation Competencies in research, Technology and Innovation in the SEE Region)7.

Prema najnovijim podacima u Srbiji postoji oko 60 organizacija i institucija inovacione infrastrukture, najviše klastera i biznis inkubatora, zatim inovacionih i tehnolokih centara i tri naučnotehnološka parka od kojih zasada, jedino novosadski funkcioniše i ima sve odlike uspešnog naučnotehnološkog parka.

1.4 Istraživanje inovacionih aktivnosti preduzeća

Inovacione aktivnosti se mogu identifikovati i meriti, što se i čini u Evropskoj uniji kroz sprovođenje istraživanja inovacija zajednice (Community Innovation Survay - CIS) a rezultati zatim služe za identifikacije i analize promena na nivou EU i pojedinačnih država (Innovation Union Scoreboard - IUS) i za intervencije /promene inovacionih politika.

6 IPA (eng. «Instrument for Pre-Accession assistance») predstavlja instrument Evropske unije za bespovratnu finansijsku pretpristupnu pomoć zemljama kandidatima, kao i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU. 7 Vidi: ITRI standardi za evaluaciju, 2014.

11


Jedan od podstreka za razmatranje teme i nekih od aspekata tranzicije nacionalnog inovacionog sistema Srbije u ovom poglavlju, bio je i izveštaj o inovativnosti na nivou država EU i 7 drugih evropskih zemalja za 2014. [IUS-2014], a prema kojem je Srbija napredovala (slika 2), u odnosu na prethodni izveštaj za 2010. [IUS-2010] (slika 1) i prešla iz grupe zemalja skromnih inovatora u grupu umerenih inovatora (zatim slede inovacioni pratioci i inovacioni lideri). Zemlje koje nisu članice izabrane su radi poređenja sa državama članicama, među njima Švajcarska pripada inovacionim liderima, Island inovacionim sledbenicima, Hrvatska (u tom period kanidat za članstvo u EU), Norveška i Srbija umerenim inovatorima a Makedonija i Turska su skromni inovatori. Švajcarska je prva među liderima, rast njenog inovacionog učinka je 1,3% u poslednjih pet godina što je takođe iznad proseka EU27. Rast inovacionih performansi Hrvatske, Srbije i Turske u istom periodu je između 4,1% i 5,3%, daleko iznad EU27. I rast performanse Makedonije je iznad proseka EU27 i iznosi 2,3%.

Dimenzije inovacione performanse su: ljudski resursi, istraživački sistem, finansiranje, investicije preduzeća, veze i preduzetništvo, intelektualna svojina, inovatori, ekonomski efekti, dok se zbirni inovacioni indeks formira na osnovu kompozitnih indikatora ulaza, aktivnosti preduzeća i izlaza. Sumarni inovacioni indeks (SII) formira se analizom kompozitnih indikatora svrstanih u: mogućnosti, aktivnosti preduzeća i izlaze. Mogućnosti obuhvataju glavne pokretače inovacija izvan preduzeća kroz tri inovacione dimenzije: ljudski resursi, otvoreni, izuzetni i atraktivni istraživački sistemi, finansiranje i podrška. Aktivnosti preduzeća obuhvataju inovacione napore na niovu preduzeća grupisane takođe u tri dimenzije: investicije preduzeća, povezivanja i preduzetništvo i intelektualna svojina. Izlazi obuhvataju efekte inovacionih aktivnosti preduzeća u dve dimenzije: inovatori i ekonomski efekti.

Svih 25 indikatora bolje definišu performanse nacionalnog sistema istraživanja i inovacija kao celine. Dok su neki od pokazatelja IUS (kao što su javni troškovi za IR) podložniji uticajima političkih intervencija nego drugi (kao što su inovacije unutar malih i srednjih preduzeća - MSP), opšti cilj IUS je da pruži informacije za diskusije politika na nacionalnom, i nivou EU, i praćenje napretak u obavljanju inovacija unutar i izvan EU tokom vremena.

Zajednička odlika lidera, zaključak je IUS 2014, je da u njihovim NIS glavnu ulogu imaju inovacione aktivnosti u poslovnom sektoru kao i javno – privatna saradnja; istaknuti indikator uzlaza su visoki troškovi za IR, međutim još jedna karakteristika je značajna a to je da su svi indikatori veoma ujednačene performanse što ukazuje na izbalansirane nacionalne istraživačke i inovacione sisteme. Nasuprot tome, umerene i skromne inovatore karakteriše neuravnotežen istraživački i inovacioni sistem. To je naročito jasno u dimenziji inovatori - sa malim udelom MSP koja imaju inovacije proizvoda i procesa kao

12


i marketinških i organizacionih inovacija. U isto vreme nivo rasta skromnih i umerenih inovatora je najviši što ukazuje na proces konvergencije.

Kao što je napred rečeno, Srbija je među umerenim inovatorima sa ispodprosečnom performansom u odnosu na EU27. Relativne snage su u ljudskim resursima, otvorenom, izuzetnom i atraktivnom istraživačkom sistemu, finansiranju i podršci i ekonomskim efektima. Relativne slabosti su u investicijama preduzeća, povezivanju i preduzetništvu, intelektualnoj svojini i inovatorima. Visok rast – 4,72% je primećen u troškovima za IR u javnom sektoru, javno-privatnom koizdavaštvu. Rast performansi iz finansiranja i podrške i intelektualne svojine je znatno iznad proseka. Ovo bi bilo jedno od mogućih viđenja trenutnog stanja istraživačkog i inovacionog sistema Srbije i njegovog položaja u odnosu na EU27 i 6 drugih zemalja, a sve na osnovu statističkih pokazatelja.

Prva istraživanja inovacionih aktivnosti u preduzećima u Srbiji su obavljena devedesetih godina prošlog veka, ali rezultati nisu mogli da budu šire primenjivi, jer nisu imali institucionalnu podršku, tj. sistem upravljanja IR ih nije prepoznavao niti znao da koristi [Kutlača, Đ, 1999]. U Srbiji su u poslednjih pet godina obavljena tri istraživanja inovacionih aktivnosti u preduzećima na nivou države, uz primenu metodologije CIS, čime su dobijeni podaci postali kompatibilni i uporedivi sa podacima iz ostalih evropskih zemalja. Statistički gledano oko 47% preduzeća svih veličina prijavljuje da ima inovacije (proizvoda/usluga, procesa, organizacione, marketinške), od inovacionih aktivnosti najviše se ulaže u nabavku mašina, opreme, softvera – 75%, ali se ulaže i u istraživanje i razvoj i to interno 13,6% i eksterno 5,2%.

CIRNT raspolaže dužim serijama podataka o inovacionim i istraživačko razvojnim indikatorima. Ova baza podataka nastala je kao rezultat skoro tridesetogodišnjeg praćenja razvoja naučnoistraživakog i inovacionog sistema u Srbiji uz pokušaje da se i u Srbiji primene isti indikatori i metode statističkog praćenja i tumačenja ovih sistema na način kakav je ustanovljen u drugim evropskim zemljama. Srbija je pridružena članica European Research Area, pa tako na sajtu ove aktivnosti Evropske komisije - ERAWATCH, ima i svoju stranu sa relevantnim podacima o svim indikatorima istraživačko razvojnog sistema koji se redovno ažuriraju. Rezultati pionirskog rada CIRNT su vidljivi i kroz primenu CIS metodlogije, a zahvaljujući tome i u IUS, pa i na stranama ERAWATCH - http://erawatch.jrc.ec.europa.eu/erawatch/opencms/information /country_pages/rs/country).

13


Slika 1: Inovacione performanse evropskih zemalja u periodu 2008-2010

Izvor: IUS, 2010. Slika 2: Inovacione performanse evropskih zemalja u periodu 2011-2013

Izvor: IUS, 2014.

0,000

0,100

0,200

0,300

0,400

0,500

0,600

0,700

0,800

0,900

LV TR BG LT MK RS RO SK PL HR HU MT EL ES CZ IT PT NO EE SI IS CY EU FR LU IE NL AT BE UK DE FI DK SE CH

Skromni inovatori Umereni inovatori Inovacioni sledbenici Inovacioni lideri

0,000

0,100

0,200

0,300

0,400

0,500

0,600

0,700

0,800

0,900

BG LV TR RO MK PL LT HR MT SK HU RS EL PT ES CZ IT NO CY EE SI EU FR IS AT IE UK BE NL LU FI DE DK SE CH

Skromni inovatori Umereni inovatori Inovacioni sledbenici Inovacioni lideri

14


1.5 Novija istraživanja tranzicije NIS

Istraživanja o restrukturiranju istraživačkorazvojnih sistema u zemljama u tranziciji obavljena krajem devedesetih godina prošlog veka, ukazivala su na neophodnost prolaska kroz određene faze i procese institucionalne transformancije istraživačkorazvojnih podsistema u zemljama Jugoistočne Evrope.

Tranzicija je počinjala iz faze urušenih i fragmentiranih IRS u kojoj se većina sistema nalazila, a sledila bi faza restrukturiranje koja je vodila ka novoj integraciji sistema. Srbija je tada svrstavana u drugu, tj. srednju grupu tranzicionih zemalja, zajedno sa Letonijom, Hrvatskom, Slovačkom, Litvanijom i Rumunijom, ili kao što je na slici 3 prikazano bila je u grupi zemlja koje su se postepeno (duži niz godina, bez omeđenog cilja kada bi restrukturiranje trebalo da se završi) i pasivno (bez aktivne uloge nadležnih institucija države, sa jasno definisanom politikom, namenski odvojenim budžetom i aktivno programiranim i vođenim aktivnostima) restrukturirale [Dyker D, Radosevic S, 2000, i Radosevic S, 1999]. Prema raspoloživim NTI pokazateljima i aktuelnim analizama [Kutlača, Đ, 2011], IR sistem Srbije na istom je mestu i danas.

U pomentim istraživanjima s kraja prošlog veka, skrenuta je pažnja na obazrivost u korišćenju pojedinačnih ili izolovanih grupa indikatora čije korišćenje neće pomoći u razumevanju rasta zemalja JIE i problema njihovih tranzicija. Da bi se bolje razumela ograničenja i mogućnosti ovih zemalja, treba posmatrati širi skup njihovih različitih resursa. Iz perspektive politika suština je u tome da komplementarnost ili interakcija različitih resursa ne proizlazi iz njihovog pukog prisustva već do nje dolazi uspostavljanjem odnosa između snaga tržišta i akcija javnih politika u oblasti IR [Radosevic S, 1999].

Novije istraživanje nacionalnih inovacionih sistema zemalja Istočne Evrope (IE – sve zemlje bivšeg socijalističkog bloka) na koje se oslanjamo u ovom poglavlju, bavi se tranzicijom NIS sa aspekta njihove efikasnosti [Kravtsova V, Radosevic S, 2012]. Sa metodološke tačke gledišta istraživanje je pokazalo da hvatanje koraka sa razvijenima i aktivnosti na tehnološkim granicama (zemlje u tranziciji) ne mogu biti merene samo jednom metrikom. IE zemlje i uopšte zemlje koje hvataju korak u razvoju, i dalje se lociraju unutar proizvodnih sposobnosti ali metrika indikatora kao što je European Innovation Scoreboard, koji se zasniva na aktivnostima zemalja iz prvih redova napredne svetske tehnologije, nije adekvatna za poređenje (benčmark) ekonomija koje su iza granica naprednih tehnologija. Uključivanje subregionalnih ekvivalenata u modele za određivanje produktivnosti pokazuje da je neefikasnost šireg NIS zajednička regionalna karakteristika, u rastućem redosledu od CEB (Centralna Evropa i Baltik), SEE (Jugoistočna Evropa – u ovoj grupi je i Srbija) do CIS (Zajednica samostalnih država). Neefikasnost užeg NIS je takođe zajednička

15


za sva tri podregiona i specifična za institucionalni kontekst od postsovjetskih (CIS) do novih EU IR sistema (CEB), gde su SEE neka vrsta sredine.

Slika 3: Restrukturiranje IR sistema u post-socijalističkim državama

Izvor: Prema [Radošević, S, 1999] i proračunu autora

IE zemlje su neefikasne kako u pretvaranju IR, inovacija i proizvodnih sposobnosti u odgovarajući nivo produktivnosti, tako i pretvaranje IR i proizvodnih sposobnosti u rezultate kao što su naučnoistraživački radovi i domaći patenti. Ovi problemi se definišu kao neefikasnost širokog i uskog NIS.

Postojeće analize ukazuju da su problemi ne samo u NT sistemima, već i u širem kontekstu potražnje za tehnologijom. Ovo je naročito vezano za odnose između malih i velikih preduzeća i integraciju stranih preduzeća u lokalnu ekonomiju. Nalazi ukazuju na razliku između korišćenja tehnologije (proizvodnja) i tehnološke sposobnosti8 (IR i inovacije), a to ima sledeće implikacije na NT politiku:

1. Značaj proizvodnih sposobnosti, a unutar preduzeća su to produktivnost ili ne IR aktivnosti. Ovaj aspekt politike koji se obraća samo stručnoj obuci, je suštinski za poboljšanje apsorptivnih sposobnosti u

8 O nacionalnom inovacionom kapacitetu detaljnije u poglavlju 1.9.

16


zemljama IE. Poboljšanjem svoje apsorptivne, ili sposobnosti za korišćenje tehnologije, preduzeća mogu da se pomere ka nivou na kome će biti osposobljena da usvajaju tehnologije i bave se razvojnim aktivnostima. Istaknuta karakteristika politika u IE je nedostatak vizije koja se odnosi na njihove sisteme učenja (obrazovanje/obuka), a NT politike uglavnom se ne bave potrebom za poboljšanje specifičnih proizvodnih sposobnosti firmi.

2. Glavni izazov na nivou preduzeća u IE je kako da preduzeća naprave tranziciju od obične proizvodnje (zanatske) ka onoj koja se temelji na tehnološkim sposobnostima (IR i inovacije). Ovaj proces nije automatski ili linearan i zahteva promene kako unutar preduzeća tako i u uskom NIS ili inovacionoj infrastrukturi, kao i promene u širem NIS.

3. Preorijentacija IR sistema IE, sa trenutnog fokusa na stvaranje znanja, ka difuziji znanja i orijentacija ka apsorpciji znanja. Kapacitet za difuziju znanja kroz privredu je suštinski za hvatanje koraka u privredi zasnovanoj na znanju. Prihvatanjem dodatne funkcije difuzije znanja (strane ponude), IR sistem bi se bolje uklopio u potražnju za inovacijama i stvaranje tehnologije kroz širi NIS. Analiza ukazuje na jaz između proizvodnje i tehnoloških determinanti produktivnosti u IE i nesposobnosti politike da zatvori ovaj jaz. Politike koje bi pomogle da se jaz zatvori nisu ograničene samo na uži NIS ili orijentisane samo na generisanje novih znanja, one takođe moraju da prihvate apsorpciju znanja i funkcije difuzije IR sistema i da pomognu u integraciji uskog i šireg NIS putem efikasnih, ka tražnji orijentisanih mera.

1.6 Strukturne karakteristike nacionalnog inovacionog sistema u Srbiji

Iako smo se u uvodnim napomenama zalagali za korišćenje indikatora kojima se NIS analizara dublje nego što nam to omogućavaju indikatori ulaza i izlaza, počećemo analizu sa njima, da bismo opisali trenutnu strukturu NIS u Srbiji, najpre zbog egzaktnosti (statističkih) činjenica, a takođe i zbog poređenja sa prethodnim razvojem naučnoistraživačkog sistema, kojim ćemo se više baviti u narednom poglavlju. U svakom slučaju, statistika čini istorijski prikaz razvoja sistema mogućim, podržavajući dimenziju vremana.

U 2011. GERD9 je iznosio 0,77%, što je skoro za jednu petinu manje nego u 2009 (0,91%), kao direktna posledica ekonomske krize na BDP10 i ukupnog ekonomskog stanja u zemlji. U 2012.g. GERD je iznosio 0,96% bruto domaćeg proizvoda, najviše zahvaljujući realizaciji sredstava iz kredita EBRD

9 GERD – Gross Expenditure on Research and Development as a percentage of GDP – Gross Domestic Product 10 BDP – Bruto domaći proizvod (GDP)

17


(European Bank for Reconstraction and Development) za opremu i infrastrukturu u naučnoistraživačkom sektoru, a zatim je u 2013. godine GERD opet pao na 0,78% BDP. U 2013. je učešće rashoda sektora za visoko obrazovanje za IR (HERD11) bilo 53,34% od GERD, što je mnogo više od udela BERD12 (13,27%); GOVERD je iznosio 33,36%, dok je učešće PNP13 sektora iznosilo zanemarljivih 0,03% [Kutlača, Đ, 2014].

2012. godine Srbija je imala ukupno 13.249 istraživača od kojih je oko 8.800 bilo angažovano na projektima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (MPNTR). Prema ScienceWatch.com od aprila 2011. do juna 2011. godine, Srbija je postigla status Zvezde u usponu u sledećim naučnim oblastima: poljoprivredne nauke, biologija i biohemija, hemija, klinička medicina, kompjuterske nauke, inženjerstvo, nauka o materijalima, neuronauke i ponašanje, farmakologija i toksikologija fizika.

Ulaganja u istraživanje i razvoj u Srbiji prvenstveno su iz javnih izvora (budžet ministarstva nadležnog za nauku i tehnološki razvoj), a budžet je planiran za više godina, čime se obezbeđuje predvidljivost i dugoročni uticaj uloženih sredstava. Finansiranje istraživčko-razvojnih i inovacionih projekata, na osnovu konkursa je višedecenijska praksa u Srbiji. U Srbiji nema finansiranja institucija ili blok finansiranja istraživanja i razvoja. Programi za podršku IR i inovacionim aktivnostima koje (ko)finansiraju MNTR i ministarstvo nadležno za privredu i Nacionalna agencija za regionalni razvoj (NARR), nisu sektorski specifični.

1.7 Strukturni izazovi za razvoj i funkcionisanje NIS

Ključni strukturni izazovi sa kojima se suočava nacionalni inovacioni sistem u Srbiji su:

1. Odsustvo koordinacije u upravljanju NIS između glavnih nadležnih ministarstava i javnih izvora finansiranja, što je posledica činjenice da koncept, namena i funkcionisanje inovacija nije dovoljno razvijen i prihvaćen u privredi i društvu Srbije;

2. Još uvek je prisutan linearni model upravljanja IR i inovacionim sistemom u državi; ovo je glavna prepreka za umrežavanje IR sektora sa ostalim delovima privrede i društva. Presudni izazov za upravljanje istraživanjima u Srbiji je pitanje kako povećati IR i inovacione aktivnosti u preduzećima - poslovnom sektoru;

11 HERD – High Education Expenduture on Research and Development 12 BERD – Business Expenduture on Research and Development 13 PNP – Private Non Profit

18


3. Jedan od značajnih problema u očuvanju i jačanju naučne zajednice je odliv visokoobrazovanih ljudi iz zemlje;

4. Atraktivnost IR sistema u Srbije za privatne investicije je nedovoljna zbog sadašnje strukture i kapaciteta javnog IR sistema;

5. Restrukturiranje javnog IR sistema i integracija sa poslovnim sektorom trebalo bi da bude primarni zadatak za vladu;

6. Pravni okvir za NI i IR rad i inovacione aktivnosti ne ide u korist angažovanja privatnog sektora u istraživanje, razvoj i inovacionu delatnost;

7. Nerazvijena infrastruktura za inovativno preduzetništvo i nedostatak kulture za tehnološko preduzetništvo u sektoru visokog obrazovanja i javnih IR laboratorija i instituta;

8. Nepostojanje kulture i prakse evaluacije u IR i inovacionom sistemu Srbije;

9. Nedostatak znanja o IR i inovacionim kapacitetima poslovnog sektora;

10. Spoznaja potreba za finansiranje inovacionih aktivnosti sa mnogo većim budžetom i znatno većim iznosima inovacionih grantova;

11. Nedostatak tražnje za IR aktivnostima i oruđima i merama inovacione politike.

Glavni dokument politike koji se bavi saradnjom između univerziteta istraživačkog i poslovnog sektora je “Strategija razvoja nauke i tehnologije Republike Srbije 2010-2015”. Strategija ističe dva osnovna principa: focus i partnerstvo. Fokus kroz definisanje liste nacionalnih istraživačkih prioriteta u kojima IR sistem Srbije može i mora da napravi zanačajan napredak. Partnerstvo kroz jačanje veza sa institucijama i kompanijama kako bi se omogućilo da Srbija potvrdi svoje ideje na globalnom tržištu. Ciljevi tekuće istraživačke politike koja bi trebalo da podrži rešenja za sve strukturne izazove su:

1. Sadašnji odnos finansiranja osnovnih nasuprot primenjenim istraživanjima 55-45%, mora napredovati do 40-60% u korist primenjene nauke u narednih pet godina;

2. Fokus postavljanja sedam nacionalnih prioriteta za istraživanje i razvoj u oblasti nauke i tehnologije za period 2010-2015;

3. Jačanje baze ljudskih resursa da bi se sprečio odliv mozgova, uspostavljanje efikasnih projekata sa vodećim pojedincima u srpskoj naučnoj dijaspori i identifikacija, razvoj i podrška talentovanim mladim istraživačima;

4. Partnerstvo unutar IR sistema kroz racionalizaciju IR mreže i bližu saradnju između instituta i fakulteta;

19


5. Partnerstvo unutar društva kroz promociju nauke;

6. Partnerstvo sa industrijom kroz inovacioni fond, kao novi zakonski okvir za intelektualnu svojinu, i podsticaj i podršku inovacionim aktivnostima;

7. Partnerstvo sa drugim ministarstvima kroz učešće naučne zajednice u velikim infrastrukturinim i drugim projektima u Srbiji;

8. Povećanje i diverzifikacija IR troškova: cilj je da se dostigne 1% BDP do 2015, ne računajući ulaganja u infrastrukturu. Projekat infrastrukturnih investicija započet je u januaru 2010. Vredan 400 miliona evra trjaće do kraja 2015 [Službeni glasnik Republike Srbije, br. 13/10].

Nacionalni prioriteti u domenu nauke i tehnologije, definisani u Strategiji su:

• Biomedicina; • Novi materijali i nanonauke; • Zaštita životne sredine i klimatske promene; • Poljoprivreda i hrana; • Energija i energetska efikasnost; • IKT; i • Unapređenje procesa odlučivanja i afirmacija nacionalnog identiteta.

IR i inovacione aktivnosti u Srbiji u periodu 2011-2015. su strukturirani

kroz sledeće glavne mere politike:

a. Mere politike za IR aktivnosti koje je pokrenulo MNTR: “Program podrške osnovnih istraživanja za istraživački ciklus 2011-2014"14; “Program podrške istraživanjima u oblasti tehnološkog razvoja za istraživački ciklus 2011-2014"; "Program sufinansiranja integralnih i interdisciplinarnih istraživanja za istraživački ciklus 2011-2014"; "Program obezbeđenja i održavanja naučne i istraživačke opreme i naučne i istraživačke za istraživački ciklus 2011-2014";

b. Mere politike za inovacione aktivnosti: a) Program za podršku MSP i preduzetnicima za jačanje inovacionih aktivnosti (odgovorna institucija je Nacionalna agencija za regionalni razvoj); b) Mini grantovi i Program spojenih grantova (odgovorna institucija Fond za inovacije).

Uprkos napretku u izgradnji pojedinih delova inovacione i

naučnotehnološke infrastrukture, izlazni indikatori NIS ne pokazuju značajna poboljšanja, sa izuzetkom povećanog broja radova u referentnim međunarodnim časopisima.

14 Trajanje programa je kasnije produženo do kraja 2015. godine.

20


1.8 SWOT analiza NIS

Analiza procesa izgradnje, funkcionisanja i razvoja nacionalnog inovacionog sistema Srbije, dugogodišnji je predmet istraživanja autora u okviru matične istraživačke jedinice, Centra za istraživanje razvoja nauke i tehnologije Instituta "Mihajlo Pupin", a rezultati su saopšteni u većem broju publikacija [Kutlača, Đ, Semenčenko, D, 2005], [Kutlača, Đ, Semenčenko, D, Kolić, J, Mićanović, D, Nedović, V, 2009], [Semenčenko, D, 2009], [Kutlača, Đ, Semenčenko, D, 2011], [Kutlača, Đ, 2014]. Na osnovu tih analiza sačinjena je sinteza nalaza snaga, slabosti, mogućnosti i pretnji za funkcionisanje i razvoj NIS u Srbiji, tzv. SWOT analiza NIS.

U nastavku se izlažu SWOT analize NIS, kao i strukturni izazovi za razvoj i funkcionisanje NIS u Srbiji. Osnovni dokument koji definiše okvire za upravljanje naukom i inovacijama u Srbiji je već pomenuta “Strategija razvoja nauke i tehnologije Republike Srbije 2010-2015” [Službeni glasnik Republike Srbije, br. 13/10], iz koje se izdvajaju ciljevi kojima bi trebalo da se podrži nalaženje rešenja za navedene strukturne izazove u funkcionisanju i razvoju NIS u Srbiji.

Snage NIS:

• Ukupni troškovi za NI i IR delatnost u Srbiji u dužem periodu kreću se blizu 1% bruto domaćeg proizvoda (prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ti iznosi su sledeći: 2008. god. - 0,73%; 2009. god. - 0,92%; 2010. god. - 0,79%; 2011. god. - 0,77%; 2012. god. - 0,96%);

• Od 2001. godine stalni je rast broj radova autora iz Srbije u časopisima na SCI listi, kao i broj citata u WoS15;

• “Strategija razvoja nauke i tehnologije Republike Srbije 2010-2015” je institucionalni okvir za restrukturiranje i transformaciju NI i IR sistema;

• Javni NI i IR sektor ima funkcionalno - informacionu podršku uspostavljanjem COBISS sistema preko Narodne biblioteke Srbije;

• Značajan broj malih i srednjih preduzeća (MSP) investira u unutrašnje IR aktivnosti;

• Prisutne su i direktne strane investicije (DSI) u IR aktivnosti (prvenstveno u MSP koje su snabdevači stranih korporacija).

15 SCI – Science Citation Index – baza podataka koju održava Thomson Reuters, obuhvata više od 6500 značajnih naučnih časopisa, WoS – Web of Science - bazu podataka koju održava Institute for Scientific Information (ISI), od 1991. do danas. WoS obuhvata oko 8700, prema oceni međunarodne istraživačke zajednice vodećih svetskih časopisa iz svih područja nauke.

21


Slabosti NIS:

• Još uvek prisutan linearni model upravljanja u IR i inovacionim sistemu Srbije;

• Odsustvo koordiniranog upravljanja finansiranjem NIS u Srbiji između ministarstava i agencija nadležnih za finansiranje nauke i inovacija u državi;

• Nedovoljana privlačnost NI i IR sistema za privatne investicije u IR delatnost;

• Nerazvijena infrastruktura za inovativno preduzetništvo i nedostatak kulture za tehnološko preduzetništvo u sektoru visokoškolskog obrazvanja i javnog NI i IR sistema;

• Nedostatak kulture i prakse evaluacije u IR i inovacionom sistemu; • Nedostatak znanja o kapacitetima za IR i inovacije u privatnom sektoru; • Nedovoljno alociranje značajno većeg budžeta za inovacione aktivnosti

ukupno i po pojedinačnim inovacionim projektima; • Nedostatak tražnje za IR aktivnostima, kao i nedostatak oruđa i mera

inovacione politike prisutnih u državama sa razvijenim NIS; • Zastarela NI i IR infrastruktura (u toku je projekat izgradnje nove i

modernizacija postojeće infrastrukture); • Mobilnost istraživača prisutna je uglavnom u obliku "brain-drain",

napuštanja države i/ili delatnosti; • Skromno učešće IR i inovativnih poslovnih organizacija u programima koje

finansira EU; • Mali broj patenata koje su registrovale NI i IR organizacije.

Mogućnosti NIS:

• Razvoj nacionalnog inovacionog sistema je opšti cilj NT strategije [Službeni glasnik Republike Srbije, br. 13/10];

• Strategijom je definisan program razvoja ljudskih resursa u nauci i inovacijama;

• Zakoni o visokom obrazovanju i Inovacionoj delatnosti stimulišu preduzetništvo u okviru NI i IR sistema;

• Osnovan je Inovacioni fond kao ključna institucija za podsticanje inovacionih aktivnosti;

• NT strategijom definisani su programi i aktivnosti podrške NI i IR radu i inovacionoj delatnosti u Srbiji u periodu 2011-2015;

• Definisana je zakonska podrška NI i IR radu i inovacionim aktivnostima (Zakon o NI delatnosti; Zakon o Inovacionoj delatnosti; Zakon o visokom obrazovanju);

• NT Strategija podstiče komercijalizaciju rezultata NI i IR rada; • NT Strategijom definisan je okvir za međunarodnu saradnju u NI oblasti; • Republika Srbija postala je članica EPO (European Patent Organization).

22


Pretnje NIS:

• Negativan uticaj globalne finansijske i ekonomske, naročito na javni sektor NI i IR delatnosti;

• Starenje istraživačke populacije u državi; • Odlazak visokoobrazovanih ljudi iz države; • Ključni izazov za upravljanje naukom i inovacijama u državi je pitanje kako

povećati IR i inovacione aktivnosti u poslovnom sektoru; • Nema ekvivalencije u Zakonu o visokom obrazovanju za NI pozicije

zaposlenih u visokoobrazovnim institucijama, kao što to postoji u Zakonu o NI delatnosti za NI i IR organizacije;

• Instrumenti za politiku transfera znanja imaju ograničene efekte.

1.9 Nacionalni inovacioni kapacitet - NIK

Brzina izgradnje nacionalnog inovacionog sistema i uspostavljanja ekonomije i društva zasnovanog na znanju uslovljena je dostignutim nivoom znanja i razvijenošću infrastrukture za stvaranje sopstvenih i preuzimanje i difuziju stranih tehnologija. Konceptualizaciju potencijala za razvoj predstavlja nacionalni inovacioni kapacitet (NIK). U literaturi se istiiču dva koncepta NIK:

I Prvi koncept prema autorima [Furman, Porter, Stern, 2002], i

II Drugi prema autoru [Radošević, S, 2004].

NIK po prvom konceptu čine:

• Razvijena inovaciona infrastruktura, • Razvijeno inovaciono okruženje u industrijskim klasterima, i • Veze između inovacione infrastrukture i klastera.

Ovaj koncept integriše funkcionisanje IR sistema u zemlji, tehnološku specijalizaciju, ekonomske efekte korišćenja znanja, ljudski kapital, institucije i politiku države. Definicija pojma i sadržaja nacionalnog inovacionog kapaciteta preuzeta je, za potrebe našeg istraživanja, iz literature: “Nacionalni inovacioni kapacitet je sposobnost države, kao političkog i ekonomskog entiteta, da proizvede i komercijalizuje niz, na svetskom nivou novih tehnologija u dužem vremenskom periodu” [Furman, Porter, Stern, 2002]. Ovaj koncept zahteva definisanje konzistentnih indikatora nivoa komercijalno upotrebljivih i merljivih rezultata inovacionih aktivnosti. Na nivou države, određuju se:

• Broj međunarodnih patenata – broj patenata iz posmatrane države, registrovanih u US PTO;

• Broj naučnih i stručnih radova u referentnim naučnim i stručnim časopisima;

• Deo osvojenog tržišta u visoko-tehnološkim industrijama;

23


• Nivo realizovanog bruto društvenog proizvoda; • Ukupan broj zaposlenih; • Produktivnost – koristi se indikator TFP (total factor productivity); • Vrednost osnovnih sredstava.

Ekonometrijski model koji objedinjuje indikatore sva tri bloka NIK i indikatore rezultata inovacionih aktivnosti, omogućava identifikovanje funkcije nacionalnog inovacionog kapaciteta analizirane države. U tabeli 1 navedni su pojedinačni indikatori u svakom od tri definisana bloka NIK prema konceptu I, kao i indikatori rezultata inovacione aktivnosti, definisani ovim konceptom.

Tabela 1: Indikatori NIK prema konceptu I [Furman, Porter, Stern, 2002] BLOK (I) KONCEPTA NIK – INDIKATORI

1. Zajednička inovaciona infrastruktura – Indikatori 1.1 Bruto društveni proizvod (BDP) per capita u godini tk 1.2 Ukupan broj patenata u posmatranom periodu 1.3 FTE (ekvivalent punog radnog vremena – Full Time Equivalent) broj naučnika i inženjera

u državi 1.4 Broj stanovnika 1.5 Ukupni troškovi za istraživanje i razvoj u državi 1.6 Udeo BDP koji se utroši za srednje i visokoškolsko obrazovanje, kao mera intenziteta

investicija u ljudske resurse 1.7 Razvijenost (pod time se podrazumeva postojanje zakona i institucija, kao i nivo

korišćenja) zaštite intelektualne i industrijske svojine (merena na Likertovoj skali od 1–10)

1.8 Antitrust politika države (merena na Likertovoj skali od 1–10) 1.9 Otvorenost države za međunarodnu trgovinu i konkurenciju (merena na Likertovoj skali

od 1–10) 2. Nacionalni industrijski klasteri – Indikatori 2.1 Troškovi za IR aktivnosti, koji nisu finansirani iz javnih izvora, kao mera nacionalnog

značaja kompeticije, bazirane na inovacijama, između sektora 2.2 Stepen tehnološke specijalizacije države, kao mera intenziteta kompeticije unutar

sektora, bazirane na inovacijama – dobija se analizom relativnog učešća broja patenata u pojedinim tehnologijama (npr. na nivou tehnoloških klasa: hemijske, elektronske i mehaničke tehnologije; analiza se obavlja na ukupnom broju patenata registrovanom u US PTO – patentnom uredu SAD, u posmatranom periodu od tk–tp godina) – ovaj indikator autori izračunavaju koristeći modifikovan Herfindahl indeks specijalizacije, koji su razvili Ellison i Glaeser, u kojem se udeo u ukupnom broju patenata koji potiče iz posmatrane države u pojedinačnoj tehnologiji ponderiše sa prosečnim učešćem te tehnologije u celom skupu patenata.

3. Veze između zajedničke inovacione infrastrukture i specifičnih klastera – Indikatori 3.1 Udeo IR koji se realizuje u sektoru visokog obrazovanja, mereno učešćem troškova za

IR u ovom sektoru u ukupnim troškovima države za IR (ili učešćem broja istraživača u ovom sektoru u odnosu na ukupan broj istraživača u državi)

3.2 Raspoloživost venture ili risk kapitala (merena na Likertovoj skali od 1–10) za transfer naučnih i tehnoloških rezultata u sledeće faze inovacionih aktivnosti i, konačno, u komercijalizaciju

24


BLOK (I) KONCEPTA NIK – INDIKATORI 4. Merenje rezultata inovacione aktivnosti – Indikatori 4.1 Broj međunarodnih patenata – npr. broj patenata iz posmatrane države, registrovanih u

US PTO 4.2 Broj naučnih i stručnih radova u referentnim naučnim i stručnim časopisima 4.3 Deo osvojenog tržišta u visoko tehnološki intenzivnim industrijama 4.4 Nivo realizovanog bruto društvenog proizvoda 4.5 Ukupan broj zaposlenih 4.6 Produktivnost – koristi se indikator TFP (total factor productivity) 4.7 Vrednost osnovnih sredstava Glavni problem u eventualnoj primeni ovog koncepta za većinu država u razvoju i tzv. tranzicionih država je nemogućnost u određivanju vrednosti za značajn broj pojedinačnih indikatora navedenih u tabeli 1. Zato su autori ove knjige morali da odustanu od primene ovog koncepta za određivanje nacionalnog inovacionog kapaciteta Srbije.

Po konceptu usvojenom u ovoj knjizi, istraživanjem NIK identifikuju se četiri dimenzije kapaciteta [Radošević, S, 2004]:

1) Apsorptivni kapacitet je sposobnost preuzimanja novog znanja i prilagođavanja uvezenih tehnologija. Ova sposobnost je ključna za tranzicione ekonomije koje hvataju priključak u razvoju i inovacijama;

2) IR sposobnost je značajna ne samo za generisanje novih znanja, već i kao mehanizam za njihovu apsorpciju;

3) Difuzija je ključni mehanizam za realizaciju ekonomskih koristi od investicija u IR, kao i za povećanje apsorptivnog kapaciteta;

4) Tražnja za IR i inovacijama je ključni ekonomski mehanizam koji generiše proces stvaranja dobara u IR, apsorpcionim i difuzionim aktivnostima.

Pojedinačne dimenzije ovog koncepta su međusobno uslovljene, a agregirane, one čine NIK [Radošević, S, 2004]. Izračunavanje agregatne vrednosti NIK obezbeđuje mogućnost mnogo širih analiza, pa je autor ovog koncepta agregatnu vrednost NIK za analizirane zemlje članice Evropske unije (EU) regresirao sa produktivnošću rada u industriji, imajući na umu da je ultimativna mera konkurentnosti i rasta ekonomije njena produktivnost [Porter, 1990]. Time je autor proširio primenu koncepta NIK za analizu, kako tehnologija utiče na produktivnost i zatim na ekonomski rast.

U literaturi su navedeni pojedinačni indikatori koji čine dimenzije nacionalnog inovacionog kapaciteta, a posebno su diskutovani metodološki i informacioni problemi, vezani za prikupljanje i analizu podataka u tranzicionim državama, relevantnih i neophodnih za analizu NIK i agregiranje pojedinačnih dimenzija i određivanje ukupne, agregatne vrednosti NIK za države Zapadnog

25


Balkana [Radošević, S, 2004; Kutlača, Đ, 2005]. Razvijeni teoretski model testiran je u literaturi na zemljama članicama Evropske unije. Isti model16 je primenjen i na određivanje elemenata – indikatora apsorpcionog kapaciteta sa raspoloživim podacima za Srbiju i izabrane države Jugoistočne Evrope. Dobijeni rezultati su, dalje, omogućili komparativnu analizu indikatora koji čine nacionalni inovacioni kapacitet Srbije sa odgovarajućim indikatorima zemalja članica EU. U tabeli 2 navedni su pojedinačni indikatori za svaku od četiri dimenzije nacionalnog inovacionog kapaciteta prema konceptu II.

Posebnom procedurom, podaci prikupljeni za indikatore navedene u tabeli 2 se standardizuju, množe težinskim faktorima i sabiraju u okviru svake dimenzije [Radošević, S, 2004]. Agregatni indikator nacionalnog inovacionog kapaciteta je jednostavna suma četiri sub-agregata po dimenzijama nacionalnog inovacionog kapaciteta. Važna napomena za empirijsku primenu ovog koncepta odnosi se na raspoloživost podataka neophodnih za izračunavanje navedenih pojedinačnih indikatora NIK: podaci za praktično sve indikatore i značajan broj država raspoloživi su i regularno se prikupljaju i objavljuju u nacionalnim i međunarodnim statistikama. Zato je primenljivost ovog koncepta značajno veća od prethodnog. Ovaj nalaz važi i za Srbiju, za koju je moguće odrediti vrednosti 21 indikatora od ukupno 24 pojedinačna indikatora, odnosno 87,5%. Već je navedeno da je praktično za sve države Zapadnog Balkana nemoguće odrediti značajan broj pojedinačnih indikatora po prvom konceptu (autora Furman, Porter, Štern). Ovo je bio opredeljujući razlog da se autori ove knjige odluče da drugi koncept primene na 28 država članica EU i još 7 evropskih država za koje je bilo moguće odrediti indikatore NIK: Crnu Goru, Island, Makedoniju, Norvešku, Srbiju, Švajcarsku i Tursku.

Tabela 2: Indikatori NIK prema konceptu II [Radosevic, 2004] DIMENZIJA (II) KONCEPTA NIK – INDIKATORI

AK Apsorptivni kapacitet – Indikatori AK1 Troškovi za obrazovanje kao % bruto društvenog proizvoda (BDP) AK2 Broj diplomiranih u prirodnim i tehničko-tehnološkim naukama (% populacije starosti 20–

29 godina) AK3 Stanovništvo sa trećim nivoom obrazovanja (završena viša škola ili fakultet) AK4 Učešće u doživotnom obrazovanju AK5 (Zaposlenost u srednje tehnološki intenzivnim industrijama - u prvoj verziji korišćen je

ovaj indikator, ali se pokazao kao ne adekvatan za primenu u državama u razvoju i tranzicionim državama) Učešće u izvozu grupa proizvoda SITC 571, 87, 88

AK6 Zaposlenost u visoko tehnološki intenzivnim uslugama IR Naučnoistraživački (NI) i istraživačkorazvojni (IR) rad (ponuda) –

Indikatori IR1 Javni troškovi za NI i IR rad (% BDP) IR2 Troškovi za NI i IR rad poslovnog sektora (% BDP)

16 Autori se zahvaljuju autoru koncepta na ustupanju tog modela.

26


DIMENZIJA (II) KONCEPTA NIK – INDIKATORI IR3 Zaposleni u NI i IR sektoru kao deo ukupno aktivnog stanovništva IR4 Patenti u visoko tehnološki intenzivnim oblastima, registrovani u EPO (na 1 milion

stanovnika) IIR5 Patenti u visoko tehnološki intenzivnim oblastima, registrovani u USPTO (na 1 milion

stanovnika) IR6 Domaći patenti per capita D Difuzija – Indikatori D1 Preduzeća koja imaju redovne programe obuke zaposlenih kao % svih preduzeća D2 Troškovi za obuku i trening zaposlenih, kao % ukupnih troškova za zaposlene svih

preduzeća D3 Broj ISO 9000 sertifikata per million population D4 Broj korisnika Interneta na 10,000 stanovnika D5 (Troškovi za IKT (% BDP) - u prvoj verziji korišćen je ovaj indikator, ali se pokazao kao

ne adekvatan za primenu u državama u razvoju i tranzicionim državama) Domaće prijave dizajna (na 1 mil. stanovnika)

T Tražnja– Indikatori (finansije/konkurentnost/makroekonomska stabilnost)

T1 Vrednost tržišta akcija kao % BDP T2 Domaći krediti obezbeđeni od bankarskog sektora T3 Učešće DSI u BDP T4 Učešće trgovine u BDP T5 (Indeks patentnih prava - u prvoj verziji korišćen je ovaj indikator, ali se pokazao kao ne

adekvatan za primenu u državama u razvoju i tranzicionim državama) Ocena tražnje za IR

T6 Registrovana nezaposlenost T7 Indeks potrošačkih cena

U nastavku teksta izložiće se rezultati primene koncepta NIK po autoru S.Radošević, a u analizi rezultata analize glavni akcent se daje na poređenje vrednosti pojedinačnih indikatora, četiri dimenzije i agregatne vrednosti NIK za Crnu Goru u odnosu na prosek država EU i u odnosu na izabrani skup od sledećih deset država: Bugarska, Crna Gora, Grčka, Hrvatska, Mađarska, Makedonija, Rumunija, Slovenija, Srbija i Turska.

1.9.1 Pojedinačni indikatori apsorpcionog kapaciteta

Apsorpcioni kapacitet je sposobnost preuzimanja novog znanja i prilagođavanja uvezenih tehnologija, što je, kako je već naglašeno, ključna sposobnost za tranzicione ekonomije koje hvataju priključak u razvoju i inovacijama. U tabeli 3 navedeni su indikatori koje je autor ovog koncepta selektovao kao one koji nose najviše informacija o asporptivnoj moći jedne ekonomije, a pri tome, važno je napomenuti, to su indikatori koji se regularno prikupljaju i objavljuju kako u okviru godišnjeg praćenja inovacionih aktivnosti u zemljama Evropske unije, u okviru European Innovation Scoreboard, tako i drugim regularnim godišnjim statističkim pregledima Eurostata, Svetske banke

27


i agencija UN. U tabeli 3 date su i vrednosti tih indikatora za Srbiju, izračunate prema raspoloživim podacima preuzetim iz dokumenata RZS (zavoda za statistiku) i odgovarajućih međunarodnih izvora navedenih u ovoj tabeli. Podaci za Srbiju u 2012. nisu raspoloživi samo za jedan od indikatora apsorpcionog kapaciteta, "Učešće u doživotnom obrazovanju (kao % aktivnog stanovništva)", pa je postupkom estimacije određena njegova vrednost. U estimaciji je korišćen indikator "Troškovi za NI i IR rad poslovnog sektora (% BDP)", za koji su raspoloživi podaci za svih 35 analiziranih država, a koji je relevantan za doživotno obrazovanje radno sposobnog stanovništva.

Tabela 3: Indikatori apsorpcionog kapaciteta

Oz-naka

Indikatori Apsorpcionog Kapaciteta(1) Izvor podataka

Vrednosti za Srbiju (2) za

2012.g. AK1 Troškovi za obrazovanje kao % bruto

društvenog proizvoda (BDP) EUROSTAT 4.82

AK2 Broj diplomiranih u prirodnim i tehničko-tehnološkim naukama (% populacije starosti 20-29 godina)

EUROSTAT 24.80

AK3 Stanovništvo starosti 30-34 godina sa trećim nivoom obrazovanja (završena viša škola ili fakultet) - % ukupnog stanovništva te starosti

IUS2014-Trendchart 24.70

AK4 Učešće u doživotnom obrazovanju (% aktivnog stanovništva)

World Bank 4.42(2)

AK5 Učešće u izvozu grupa proizvoda SITC 571, 87, 88

UNCTAD 1.30

AK6 Zaposlenost u visoko tehnološki intenzivnim uslugama

World Bank 3.23

(1) Izvor: Statistički izvor podataka za zemlje članice EU u istraživanju objavljenom pri definisanju ovog koncepta nacionalnog inovacionog kapaciteta prema Radoševiću ( 2004, s. 647).

(2) Za indikator “Učešće u doživotnom obrazovanju (% aktivnog stanovništva)” podaci za Srbiju nisu bili raspoloživi autorima. Primenivši postupak estimacije, određena je vrednost ovog indikatora za Srbiju koristeći podatke za indikator "Troškovi za NI i IR rad poslovnog sektora (% BDP)".

U Prilogu 3 u tabeli 1 date su rang liste i vrednosti indikatora apsorpcionog kapaciteta za 28 država članica EU i još 7 država: Crnu Goru, Island, Makedoniju, Norvešku, Srbiju, Švajcarsku i Tursku. Poređenje 34 države (od kojih su 28 članica EU) i Crne Gore obavljeno je po vrednostima pojedinačnih indikatora IR sposobnosti, ali ne kroz apsolutne vrednosti indikatora, već računajući njihovo relativno odstupanje od srednje vrednosti za zemlje EU, koja je u cilju lakše preglednosti svedena na nulti nivo. Na taj način se dobija direktni uvid ne samo u poziciju jedne države u odnosu na ostale sa kojima se poredi, već i njena udaljenost od proseka EU.

28


Apsorpcioni kapacitet – agregat pojedinačnih indikatora

Na slici 4 i u tabeli 5 u Prilogu 3, ilustrovane su agregatne vrednosti indikatora apsorpcionog kapaciteta za 28 država članica EU, 6 izabranih država i Srbiju.

Slika 4: Apsorpcioni kapacitet

1.9.2 Pojedinačni indikatori IR sposobnosti

U tabeli 4 su navedeni indikatori IR sposobnosti prema autoru ovog koncepta NIK, kao i vrednosti tih indikatora za Srbiju za 2012. godinu.

U prilogu 3, tabela 2 date su rang liste i vrednosti indikatora IR sposobnosti za 28 država članica EU i još 7 država: Tursku, Island, Norvešku, Švajcarsku, Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru. Poređenje 34 države (od kojih su 28 članica EU) i Crne Gore. Poređenje država članica EU i Srbije obavljeno je po vrednostima pojedinačnih indikatora IR sposobnosti, ali ne kroz apsolutne vrednosti indikatora, već računajući njihovo relativno odstupanje od srednje vrednosti za zemlje EU, koja je u cilju lakše preglednosti svedena na nulti nivo. Na taj način se dobija direktni uvid ne samo u poziciju jedne države u odnosu na ostale sa kojima se poredi, već i njena udaljenost od proseka EU.

Absorptive capacity - Y2012

CHFI

SE DK

LUIS

UK IE CY

FRNO SI

DE MT BE ATEE ES

LT NL

PTGR CZ IT LV HU PL BG

SKHR

MNEROMKTR

RS

-1.50

-1.00

-0.50

0.00

0.50

1.00

1.50

29


Tabela 4: Indikatori IR sposobnosti

Oz-naka

Indikatori IR sposobnosti, odnosno, IR ponude (1)

Izvor podataka

Vrednosti za Srbiju(2) za

2012.g. IR1 Javni troškovi za NI i IR rad (% bruto domaćeg

proizvoda – BDP) IUS2014-

Trendchart 0.72

IR2 Troškovi za NI i IR rad poslovnog sektora (% BDP)

IUS2014-Trendchart 0.24

IR3 Zaposleni u NI i IR sektoru kao deo ukupno aktivnog stanovništva

Eurostat 4.73

IR4 Patenti u visoko tehnološki intenzivnim oblastima, registrovani u EPO (na 1 milion stanovnika)

EPO 3.33

IR5 Patenti u visoko tehnološki intenzivnim oblastima, registrovani u USPTO (na 1 milion stanovnika)

USPTO 2.77

IR6 Domaći patenti (na 1 mil. stanovnika) WIPO 26.61 (1) Lista indikatora IR sposobnosti prema Radoševiću (2004, s. 647).

IR sposobnost – agregat pojedinačnih indikatora

Na slici 5 i u tabeli 6, Priloga 3, ilustrovane su agregatne vrednosti indikatora IR sposobnosti za 28 država članica EU, 6 izabranih država i Srbiju.

Slika 5: Indikatori IR ponude

R&D supply - Y2012

SE DE FICH

DK

AT

NL FRNO

IS SILU UK BE

IE

EE CZIT PT ES

HU LTPL GR LV SK MT HR TRMNE

BG CY RO

MK

RS

-1.50

-1.00

-0.50

0.00

0.50

1.00

1.50

2.00

30


1.9.3 Pojedinačni indikatori difuzije

U tabeli 5 su navedeni indikatori difuzije prema autoru ovog koncepta NIK, kao i vrednosti tih indikatora za Srbiju za 2012.g. Za dva pojedinačna indikatora nema raspoloživih podataka za Srbiju - za indikatore “Preduzeća koja imaju redovne programe obuke zaposlenih kao % svih preduzeća” i "Troškovi za obuku i trening zaposlenih, kao % ukupnih troškova za zaposlene svih preduzeća" podaci za Srbiju nisu bili raspoloživi autorima, pa je postupkom estimacije određena njihova vrednost. U estimaciji je korišćen indikator "Troškovi za NI i IR rad poslovnog sektora (% BDP)", za koji su raspoloživi podaci za svih 35 analiziranih država, a koji je relevantan za obuke zaposlenih u preduzećima.

U prilogu 3, tabela 3, date su rang liste i vrednosti indikatora difuzije za 28 država članica EU i još 7 država: Tursku, Island, Norvešku, Švajcarsku, Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru. Poređenje 34 države (od kojih su 28 članica EU) i Srbije obavljeno je po vrednostima pojedinačnih indikatora difuzije, ali ne kroz apsolutne vrednosti indikatora, već računajući njihovo relativno odstupanje od srednje vrednosti za zemlje EU, koja je u cilju lakše preglednosti svedena na nulti nivo. Na taj način se dobija direktni uvid ne samo u poziciju jedne države u odnosu na ostale sa kojima se poredi, već i njena udaljenost od proseka EU.`

Tabela 5: Indikatori difuzije

Oz-naka

Indikatori difuzije (1) Izvor podataka


2012.g. D1 Preduzeća koja imaju redovne programe obuke

zaposlenih kao % svih preduzeća World Bank 50.08 (2)

D2 Troškovi za obuku i trening zaposlenih, kao % ukupnih troškova za zaposlene svih preduzeća

World Bank 1.40 (2)

D3 Broj ISO 9000 sertifikata per million population ISO 381.06 D4 Broj korisnika Interneta na 10,000 stanovnika World Bank 138.84 D5 Domaće prijave dizajna (na 1 mil. stanovnika) WIPO 9.42

(1) Lista indikatora Difuzije prema Radoševiću (2004, s. 647).

(2) Za indikatore “Preduzeća koja imaju redovne programe obuke zaposlenih kao % svih preduzeća” i "Troškovi za obuku i trening zaposlenih, kao % ukupnih troškova za zaposlene svih preduzeća" podaci za Srbiju nisu bili raspoloživi autorima. Primenivši postupak estimacije, određena je vrednost ovog indikatora za Srbiju koristeći podatke za indikator "Troškovi za NI i IR rad poslovnog sektora (% BDP)".

Difuzija – agregat pojedinačnih indikatora

Na slici 6 i u tabeli 7, Priloga 3, ilustrovane su agregatne vrednosti indikatora Difuzije za analiziranih 28 država članica EU, 6 izabranih država i Srbiju.

31


Slika 6: Indikatori Difuzije

1.9.4 Pojedinačni indikatori tražnje za IR i inovacijama

U tabeli 6 su navedeni indikatori tražnje za IR i inovacijama prema autoru ovog koncepta NIK, kao i vrednosti tih indikatora za Srbiju za 2012.g.

Tabela 6: Indikatori tražnje za IR i inovacijama

Oz-naka

Indikatori tražnje za IR i inovacijama (1) Izvor podataka


2012.g. T1 Vrednost tržišta akcija kao % BDP World Bank 22.12 T2 Domaći krediti obezbeđeni od bankarskog

sektora (%BDP) World Bank 61.31

T3 Učešće DSI u BDP (%) UNCTAD 67.58 T4 Učešće trgovine u BDP (%) World Bank 98.50 T5 Ocena tražnje za IR World Bank 2.88 T6 Registrovana nezaposlenost kao % ukupne

radne snage World Bank 19.60

T7 Indeks potrošačkih cena UNECE 119.28 (1) Lista indikatora tražnje za IR i inovacijama prema Radoševiću (2004, s. 647).

Diffusion - Y2012

CH

FR

NONL DK MT SE

DE IS UK ES IT BE AT

PTFI LU EE CY

IE CZ SKHU SI

TR HR

ROBG LT

LV MKMNEGR PL

RS

-1.50

-1.00

-0.50

0.00

0.50

1.00

1.50

2.00

32


U prilogu 3, tabela 4, date su rang liste i vrednosti indikatora tražnje za IR i inovacijama za 28 država članica EU i još 7 država: Tursku, Island, Norvešku, Švajcarsku, Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru. Poređenje 34 države (od kojih su 28 članica EU) i Srbije obavljeno je po vrednostima pojedinačnih indikatora tražnje za IR i inovacijama, ali ne kroz apsolutne vrednosti indikatora, već računajući njihovo relativno odstupanje od srednje vrednosti za zemlje EU, koja je u cilju lakše preglednosti svedena na nulti nivo. Na taj način se dobija direktni uvid ne samo u poziciju jedne države u odnosu na ostale sa kojima se poredi, već i njena udaljenost od proseka EU.

Tražnja za IR i inovacijama – agregat pojedinačnih indikatora

Na slici 7 i u tabeli 8, Priloga 3, ilustrovane su agregatne vrednosti indikatora tražnje za IR i inovacijama za 28 država članica EU, 6 izabranih država i Srbiju.

Slika 7: Indikatori tražnje za IR i inovacijama

1.9.5 NIK - agregatna vrednost

Na slici 8 i u tabeli 7 ilustrovane su agregatne vrednosti indikatora NIK za 28 država članica EU, 6 izabranih država i Srbiju.

Demand - Y2012LU

IE

BE CHNL UK

MT ES CYMNESE

DKEE IS PT

HU MKFI TR

SK BG ATLT FR DE CZ HR LV GR PL

SI IT NORO

RS

-1.00

-0.50

0.00

0.50

1.00

1.50

33


Tabela 7: Rang liste i vrednosti relativnog odstupanja od srednje vrednosti za EU po veličini agregatnih vrednosti NIK

Rang Država NIK - Nacionalni Inovacioni Kapacitet *)

1 CH 5.38 2 SE 3.73 3 DK 3.23 4 FI 3.00 5 LU 2.77 6 DE 2.28 7 NL 1.79 8 UK 1.78 9 IS 1.76 10 AT 1.65 11 FR 1.53 12 BE 1.41 13 NO 1.29 14 IE 1.00 15 MT 0.48 16 SI 0.10 17 EE 0.04 18 ES -0.21 19 CY -0.24 20 PT -0.61 21 CZ -0.71 22 IT -0.76 23 RS -0.89 24 HU -1.20 25 LT -1.61 26 SK -1.78 27 TR -2.29 28 HR -2.45 29 LV -2.48 30 BG -2.48 31 PL -2.53 32 MNE -2.92 33 GR -2.97 34 RO -3.04 35 MK -4.04

* Srednja vrednost za EU je svedena na nulti nivo i u odnosu na taj nivo izračunata su odstupanja za države koje se porede po vrednostima agregatnih vrednosti NIK.

Posmatrano po agregatnoj vrednosti nacionalnog inovacionog kapaciteta, Srbija je je ispod proseka EU i na 23 je mestu od svih 35 analiziranih država.

34


Pošto je ovo dinamička analiza, neophodno je napomenti da se svi napred navedeni nalazi izvedene analize odnose na stanje u posmatranom skupu od 35 zemalja u 2012. godini, odnosno, za Srbiju u 2012. godini. Za kreatore inovacione politike i donosioce odluka o pitanjima vezanim za naučni, tehnološki i ukupni socio-ekonomski razvoj, neophodna je permanentna analiza, odnosno, posedovanje podataka o definisanim indikatorima za duži period. Otuda, analizu izvedenu u ovom radu treba posmatrati pre svega sa konceptualno-metodološkog stanovišta, uz uvažavanje stanja u određenom vremenskom preseku, za koji su autorima bili raspoloživi neophodni podaci. Kontinualnim praćenjem stanja u ovoj oblasti uspostavlja se mehanizam evaluacije stanja i identifikacije oblasti u kojima je neophodno uspostaviti akcije i mere za poboljšanje stanja. Na taj način se donosiocima odluka u oblasti razvoja nauke i inovacija u Srbiji obezbeđuju informacije i analize na osnovu kojih je moguće definisati strategiju i politiku razvoja nauke i inovacija.

Slika 8: Agregatna vrednost NIK

Aggregate NIC - Y2012

CH

SE

DKFI

LU

DEUK NL IS FR AT BE IE

NO

ES MTSI EE

CYPT

IT CZHU

LT SK

HR LV TR GR BGMNEPL

MK RO

RS

-4.00

-3.00

-2.00

-1.00

0.00

1.00

2.00

3.00

4.00

5.00

6.00

35


1.10 Zaključna razmatranja

Iako postoje naznake da se u NIS Srbije dešavaju promene, one se odnose najviše na: razvoj pojedinih delova inovacione i istraživačkorazvojne infrastrukture; programe i projekte iz oblasti tehnološkog razvoja i inovacija; razvoj svesti o inovativnosti kao jednom od uslova za razvoj privrede i društva, što je vidljivo ne samo u brojnim državnim strategijama počev od 2005. godine, već i na nivou samih preduzeća; povećanje broja objavljenih radova u referentnim međunarodnim časopisima.

Na nivou državnih politika i strategija prvi i najznačajniji nedostatak tranzicije šireg NIS je nepostojanje vizije tehnološkog razvoja Srbije, a time i nacionalnih prioriteta razvoja, zatim nepostojanje inovacione politike i strategije Srbije, nepostojanje sistema evaluacije NIO, programa i projekata kao i ograničenost Zakona o inovacionoj delatnosti kojim se u velikoj meri sputava podrška inovacijama u preduzećima.

Kada je u pitanju uži NIS, država takođe, već dvadesetak godina odlaže donošenje aktivnih mera za restrukturiranje istraživačkorazvojnog sistema, pre svega naučnoistraživačkih organizacija. Pasivna tranzicija IRS dešava se naročito u sektoru tehničko-tehnoloških nauka, podstaknuta odlivom istraživača i promenom strukture njihovog tržišta.

Produktivnost IRS tj. uskog NIS, predstavljena objavljenim radovima i tehnološkim rešenjima, objašnjavamo konstatnim brojem istraživača i njihovim procentualnim povećanjem u odnosu na ukupan broj zaposlenih.

Međutim efikasnost procesa konverzije - transfera znanja je i dalje niska. Pored mera državne politike neophodno je razvijati društvene kapacitete - kako u preduzećima sposobnost zaposlenih da apsorbuju nova znanja, tako i u NIO pružanje mogućnosti istraživačima da svoja znanja prenose ne samo u preduzeća već i državnoj administraciji u oblasti naučnotehnološko-inovacionog razvoja. Preporuka donosiocima politika u ovoj oblasti bi mogla biti, da pored donošenja politike i strategije sa prioritetima, treba više da se fokusiraju na razliku između stvaranja znanja i tehnologije (NIO) i njihovog korišćenja tj. proizvodnje i apsorptivnih kapaciteta (preduzeća), čime bi se ne samo uspostavile veze između ova dva dela NIS već bi se i u sektoru preduzeća razvijali kapaciteti za preuzimanje istraživačkorazvojno-inovacionih aktivnosti.

36


2 PREGLED RAZVOJA NAUČNOISTRAŽIVAČKOG SISTEMA U SRBIJI

Koncept nacionalnog inovacionog sistema zasniva se na pretpostavci da su veze između učesnika uključenih u inovacione aktivnosti ključni faktor za razumevanje tehnološkog razvoja. Inovacioni i tehnološki razvoj su rezultati kompleksnih odnosa aktera koji proizvode, distribuiraju i primenjuju različite vrste znanja. Obavljanje inovacija u nekoj zemlji zavisi u velikoj meri od načina na koji učesnici obavljaju svoje poslove, odnose se jedni prema drugima kao delovi kolektivnog sistema stvaranja i korišćenja znanja, kao i načina na koji se odnose prema tehnologijama koje koriste.

Akteri nacionalnih inovacionih sistema su pre svega preduzeća, univerziteti (fakulteti) i javni istraživački instituti kao i ljudi koji u njima rade. Veze među njima čine zajednička istraživanja, razmena zaposlenih, zajednički patenti, kupovina opreme i različiti drugi oblici saradnje. Kao što se već iz uvodnih napomena može pretpostaviti, ne postoji univerzalno prihvaćena definicija nacionalnog inovacionog sistema. Zajedničko za sve definicije je značaj koji se pridaje interakcijama unutar mreža različitih institucija koje stvaraju, čuvaju i tansferišu znanje i veštine, i formiraju okvir unutar kojeg mogu biti donošene i primenjivane nacionalne politike koje utiču na inovacione procese (slika 9).

U ovom poglavlju ćemo, u svrhu analize razvoja nacionalnog inovacionog sistema Srbije, početi sa prikazom razvoja naučnotehnološkog sistema iz sledećih razloga:

• Tokom celog posmatranog perioda17 postoje samo delovi sistema za koje možemo reći da čine NIS, a koji ga ne čine kompletnim i funkcionalnim;

• Očigledan je nedostatak veza između organizacija i institucija u sistemu, kao i njihovo neadekvatno obavljanje funkcija.

Polazeći od ovog stanovišta, i naših prethodno izloženih nalaza, nastojaćemo da pokažemo da u celom posmatranom periodu opstaje nedostatak veza između delova nacionalnog inovacionog sistema, a kao rezultat, stalno je prisutna slaba saradnja unutar sistema.

17 Druga polovina XX i prve decenije XXI veka.

37


Slika 9: Struktura nacionalnog inovacionog sistema

Izvor: Kuhlmann, 2003.

INFRASTRUKTURA Prava

Intelektualne svojine i

Informacije

Standardi i

Normativi

Bankarstvo, venture kapital

Inovacije i Podrška

poslovanju

POLITIČKI SISTEM

Vlada

Upravljanje

Naučne, Tehnološke,

Razvojne politike

INDUSTRIJ-SKI SISTEM

Velika preduzeća

Zrela MSP

Nova, tehnološki zasnovana preduzeća

Povezujuće / posredničke organizacije

IR instituti Brokeri

OBRAZOVNI I IR SISTEM

Profesionalno obrazovanje

i obuka

IR u javnom sektoru

Visoko obrazovanje

i IR na univerzitetu

Potrošači (finalna tražnja) Proizvođači (posredna tražnja)

TRAŽNJA Finansijsko okruženje;

Porezi i olakšice; Podrška inovacijama

i preduzetništvu; Mobilnost; …

OKRUŽENJE:

Domen uticaja javnih politika

38


2.1 Pregled naučnotehnološkog razvoja u Srbiji

Najpre ćemo se baviti osnovnim strukturnim promenama u organizacijama i institucijama NT sistema, tokom druge polovine dvadesetog veka, što uključuje i načine finansiranja istraživanja i razvoja.

U prvoj deceniji posle Drugog svetskog rata, 1945-1954. u Jugoslaviji (čiji je sastavni deo Republika Srbija), u sveopštem talasu obnove i razvoja, započinje i stvaranje osnovne mreže naučnoistraživačkih organizacija, pa je u tom periodu godišnje osnivano prosečno 8,5 instituta i 3,3 razvojne jedinice u preduzećima (vidi Prilog 1). Akademije nauka su osnovale 30 naučnih institucija, a država 24 instituta za istraživanja u industriji, rudarstvu i građevini [Radivojević, P, 1981]. Od 1948. velika pažnja počinje da se poklanja istraživanjima i primeni nuklearne energije. U ovom periodu se osniva i prvo ministarstvo u čijoj je nadležnosti nauka – Ministarstvo za nauku i kulturu na saveznom nivou, kao i savezni i republički saveti za nauku.

Kao i svi aspekti ekonomije i društva, u Jugoslaviji je i nauka bila centralno-planski upravljana kroz petogodišnje planove. U sledećem petogodišnjem periodu 1955-1959. opao je intenzitet osnivanja novih instituta i centara, dok su sredstva za finansiranje iz republičkih budžeta bila nedovoljna, jer je najveći deo sredstava ulagan u ključne energetske i industrijske objekte. Istovremeno je došlo do velikog povećanja broja fakulteta, sa prosečnim godišnjim rastom nastavnog osoblja od 9,4%.

Fenomen razvoja naučnoistraživačke infrastrukture bio je podržan i povećanim interesovanjem za studije u oblastima od značaja za tehnološki razvoj Srbije – tehničko-tehnološke, prirodno-matematičke i biohemijske nauke, kao i prvim doktorima nauka u nekima od tih naučnih disciplina. Od osnivanja Beogradskog univerziteta (27.2.1905. godine) pa do 1945. godine, na njemu su doktoririrale svega 232 osobe, od kojih samo 3 na tehničkom fakultetu i 8 na poljoprivredno-šumarskom. Ipak, mora se imati u vidu da je u XIX i u prvoj polovini XX veka, veći broj studenata studirao i poslediplomske studije završavao u inostranstvu. Sredinom pedesetih godina broj doktora nauka se svake godine značajno uvećava, 1955. je odbranjen prvi doktorat iz oblasti elektrotehnike [Edicija Naučnici Jugoslavije, 2000].

Period 1960-1964. bio je najplodonosniji u pogledu broja novih institucija, tada je osnovano 20 novih instituta sa najvišim prosečnim rastom broja zaposlenih istraživača od 10% godišnje. Ovi rezultati su direktno zavisni od obima sredstava u fondovima za nauku, i promena u organizaciji sistema. Prethodno su, 1958-1959. bili osnovani savezni i republički saveti za nauku, a 1960-1962. savezni i republički fondovi za nauku.

Naučne i tehnološke politike su sve do sredine šezdesetih godina bile, kao što je već rečeno, centralno-planski upravljane. Nauka i istraživanja su se

39


finanisirala iz državnog bužeta, tj. paralelno su delovale republičke i savezne institucije i fondovi, ali su republički fondovi imali znatno manje sredstava nego savezni fond. Politika je bila orijentisana prema unutrašnjim potrebama sistema – internim ciljevima kao što je razvoj ljudskih resursa. To je donekle bilo podsticanje elitizma samostalnih NIO što je od samog početka vodilo ka razdvajanju istraživačkih organizacija od privrede i univerziteta.

Stvoren je naučni i istraživački potencijal u ljudskim resursima i opremi, koji je bio znatno ispred ekonomske razvijenosti zemlje. Tek formiran NT sistem još uvek nije imao efikasno iskorišćenje mogućnosti i ponude nastale ovakvim beneficijama. Fakulteti su se još uvek ekstenzivno uvećavali, broj nastavnog osoblja – istraživača rastao je godišnje 8.2%.

Trenda rasta u svim sektorima (država, visoko obrazovanje, privreda) kao i u svim poljima nauke i tehnike u periodu 1959-1966. mogao bi se objasniti na sledeći način [OECD, 1976]:

a) Posle perioda stagnacije, mreža istraživačkih instituta morala je da se ojača najpre u tehničkim naukama, ali i u društvenim naukama u kontekstu razvoja modernog društva. Nakon što je to učinjeno, osnivanje novih instituta je smanjeno. Shvatilo se da su instituti bili mali pa su zato učinjeni napori da se oni konsoliduju i ojačaju.

b) Dok su ranije samo državni organi, uz državno finansiranje osnivali istraživačke institute, u ovom periodu ističe se industrija, najpre kao osnivač samostalnih instituta (jer je u tom trenutku taj oblik organizacije osiguravao određene poreske olakšice), a zatim i istraživačkorazvojnih jedinica (IRJ). Kasnije se industrija više orijentiše ka ovom drugom obliku organizacija – IRJ jer su bile pogodnije za potrebe industrijskog IR.

c) Kako su fakulteti imali sve veći broj kvalitetnih naučnih radnika i negovali tipično akademski naučni rad, pojavio se trend integrisanja malih unutrašnjih istraživačkih jedinica u veće, a prema pravnom statusu to su bili samostalni instituti koji su mogli da rade za privredu i druge kupce. Ova pojava je bila ohrabrena i činjenicom da su veoma skromna sredstva bila izdvajana za naučni rad na univerzitetima, dok su samostalni instituti dobijali više sredstava kako iz javnih fondova za naučna istraživanja tako i od privrede.

d) Promene u strukturi istraživačkih institucija u korist tehničkih i društvenih nauka nastale su iz objektivnih uslova ekonomskog i društvenog razvoja i pod uticajme svesnih aktivnosti političkih i ekonomskih faktora, a naročito saveta i fondova za naučna istraživanja.

Period od 1965-1970. bio je period stabilizacije, ali sa niskim stepenom rasta. 1965. godine privredna reforma je izazvala neku vrstu šoka u naučnoistraživačkom sistemu Srbije. Finansiranje je prešlo u nadležnost

40


Saveznog fonda što je praćeno smanjenjem relativnog udela budžetskih sredstava u ukupnom finansiranju IR, tj. destabilizacijom sistema finansiranja IR koji je do tada postojao. Instituti koji su uglavnom osnivani od strane države, morali su da prihvate novi sistem samofinansiranja, odnosno da zarade za sopstvenu egzistenciju kroz samostalno ugovaranje sa korisnicima IR usluga, većinom industrijskim preduzećima. Ova sistemska promena prouzrokovala je ozbiljne poremećaje u radu instituta, pa su neki od njih i zatvoreni. U ovom perioud došlo je i do znatnog opadanja inovacionih rezultata – patenata pre svega (vidi poglavnje 3.2, str. 79)

Broj novoosnovanih instituta iznosio je samo 4 godišnje, godišnji nivo rasta broja istraživača je opao na 2,8% u institutima i 3% na fakultetima. Međutim, nastavio se pozitivan trend osnivanja novih IR jedinica u industriji. Savezni fond se stabilizovao na nivou od 0.2% od nacionalnog dohotka, uz postepeno jačanje republičkih fondova.

Krajem sedamdesetih godina Savezni komitet za nauku i Savezni fond su ukinuti, pa su odgovornosti za naučnu politiku prebačene na republike i pokrajine. “Savezni instituti” doživeli su najveću transformaciju, naročito instituti za nuklearne nauke, u koje je bilo alocirano 70% sredstava iz Saveznog fonda u periodu 1961-1965, posle ovog perioda njihovo finansiranje je rapidno opalo, tako da su krajem šezdesetih godina njihovi izvori finansiranja iz Saveznog fonda iznosili samo 3% ukupnih prihoda ovih insitituta. U isto vreme promenjen je sadržaj i orijentacija istraživanja, u zavisnosti od izvora finansiranja određenog instituta.

Od 1971. nauka je isključivo odgovornost republika i pokrajina, što znači da su se program i finansiranje obavljali samo unutar republika i pokrajina (slika 10). Početkom 1975. osnovane su republičke i pokrajinske samoupravne interesne zajednice nauke (SIZN), a zatim je usledio niz radikalnih promena u organizacionoj strukturi naučnih, privrednih i drugih organizacija, stvaranjem osnovnih, radnih i složenih organizacija udruženog rada.

Samoupravne zajednice (SIZ) nauke bile su zakonska obaveza na nivou republika i pokrajina, a zahtevane su i na regionalnom i opštinskom nivou. Osnivane su za određene privredne sektore, na takozvanoj funkcionalnoj osnovi. Skupštine SIZ su usvajale odluke o finansiranju i alociranju budžeta, koje su uzimale od svojih preduzeća (unutar zajednice), takođe su usvajali odluke o alociranju sredstava za specifične planove i programe. Ovi izvori finansiranja IR iznosili su oko 0.3% od BDP.

U to vreme je uspostavljena struktura naučnoistraživačkog sistema koja je još uvek aktuelna. Tri osnovne organizacione forme u kojima se obavljalo istraživanje i razvoj su:

1. Samostalni istraživačkorazvojni instituti,

41


2. Istraživačke laboratorije i timovi na univerzitetima, i

3. Istraživačkorazvojni centri u industrijskim preduzećima.

Drugi način finansiranja bile su investicije industrijskih preduzeća za podršku njihovim IRJ, i garancije koje su davala institutima ili univerzitetima za troškove njihovih istraživanja na projektima koji su bili namenjeni razvoju proizvoda ili procesa tog preduzeća. Ovaj vid finansiranja predstavljao je 0,7% BDP.

Treći vid finansiranja bile su direktne investicije preduzeća u IR organizacije, ali ovi slučajevi bili su retki. Postojali su i neki drugi izvori finansiranja, kao što su bankarski krediti za IR, ali su se oni takođe, retko koristili. Tokom ovog perioda ni savezna ni republičke vlade nisu imale fond za finansiranje IR. 1990. godine formiran je Republički fond za nauku (Republički sekretarijat za obrazovanje, nauku i fizičku kulturu) i Republički fond za tehnološki razvoj (Republički sekretarijat za industriju, energiju i građevinarstvo).

Slika 10: Razvoj fondova za nauku i istraživanje

Izvor: Statistički bilteni NIRO

0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

1961

1962

1963

1964

1965

1966

1967

1968

1969

1970

1971

1972

1973

1974

1975

1976

1977

1978

fondovi ukupno savezni fond republički fond nuklearna IR

42


Nauka i tehnologija su vođene samoupravnom – kvazidržavnom naučnotehnološkom politikom (neuspešno primenjena sredinom osamdesetih, a u upotrebi do početka devedesetih).

Krajem osamdesetih godina prošlog veka započela je dugotrajna tranzicija naučnotehnološkog sistema, izazvana promenama u društvenom, političkom, ustavnom i ekonomskom sistemu. Pokušaji i napori da se definiše nova, moderna naučnotehnološko-inovaciona politika zasnovana na preporukama Strategije tehnološkog razvoja SR Jugoslavije do početka XXI veka, propala je 1992. godine.

Broj IR organizacija u periodu 1980-1998, u celini je bio u opadanju (1980. bilo je 390, a u 1997/98 – 251 tj. 210 organizacija). Najveći pad je zabeležen u broju samostalnih instituta (od 247 na 86 pa na 81), a nešto manje fakulteta (125 na 102 tj. 79), dok je broj IRJ većinom rastao sve do 1997. kada je i on počeo da opada (od 18 na 63/50); početkom veka, 2001. godine bilo je 55 samostalnih instituta, 77 fakulteta, i 40 IRJ.

Prosečna veličina instituta i fakulteta se udvostručila (od 59 na 107 zaposlenih u IRO, a od 77 na 142 u visokoškolskim organizacijama (VŠO) – shodno Zakonu o NI delatnosti zahtevani minimalni broj istraživača je povećan), dok je broj prosečno zaposlenih u IRJ opao od 79 na 56.

Karakteristika prostorne distribucije IR sistema je velika koncentracija IRO u velikim gradovima, naročito u Beogradu gde se nalazila trećina VŠO i IRJ i 60% instituta.

Osnovne karakteristike promena u periodu 1980 -1998, sa aspekta ljudskih resursa (jedan od osnovnih pokazatelja strukturne transformacije NIS), bile su sledeće (slike 11, 12, 13 i 14):

• Ukupan broj zaposlenih u NTS raste od 1980. i dostiže maksimum 1988. Od te godine broj zaposlenih u celini opda i 1998. je manji nego 1980, respektivno, 1998. bilo je skoro za jednu trećinu manje zaposlenih nego 1988. (1980 – 25.672; 1988 – 35.973; 1998 - 24.350);

• U periodu 1980-88. broj istraživača raste od 9.522 do 13.874, nakon toga opada tokom perioda 1988-91. za 17%, sa tendencijom rasta u 1997. kada dostiže vrhunac od 13.220 zaposlenih, a od 1998. opet je u padu kada iznosi 12.151. Ove kratkoročne promene bile su direktna posledica intervencija nadležnih ministarstava, imajući u vidu programe za specijalizacije i zapošljavanje mladih naučnika;

• Kretanje broja istraživača u IRJ, zbog malog ukupnog broja zaposlenih angažovanog u istraživanju i razvoju industrijskog sektora, nije pouzdan pokazatelj, ali je važno da je broj istraživača u opštem porastu, pa je 1997. bilo 981 (u poređenju sa 269 istraživača 1980), sa tendencijom pada ponovo u 1998 - 822 istraživača.

43


Slika 11: Zaposleni u NI i IR sistemu Srbije, 1980-2013.

Slika 12: Zaposleni u NI i IR sistemu Srbije po sektorima, 1980-2013.

0

5000

10000

15000

20000

25000

30000

35000

4000019

8019

8119

8219

8319

8419

8519

8619

8719

8819

8919

9019

9119

9219

9319

9419

9519

9619

9719

9819

9920

0020

0120

0220

0320

0420

0520

0620

0720

0820

0920

1020

1120

1220

13

Bro

j

GodinaBroj istraživača Broj istraživača - FTE Ukupan broj zaposlenih

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

1980198119821983198419851986198719881989199019911992199319941995199619971998199920002001200220032004200520062007200820092010201120122013

Istr

aživ

ači

Zapo

slen

i(%

)

GodinaZaposleni ukupno - IRJ Zaposleni ukupno - Instituti Zaposleni ukupno - VŠO

Istraživači - instituti Istraživači - IRJ Istraživači - VŠO

44


Slika 13: Struktura zaposlenih u NI i IR sistemu Srbije (%), 1980-2013.

Slika 14: Zaposleni u NI i IR sistemu Srbije po NToblastima (%), 1980-2013.

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%19

80

1981

1982

1983

1984

1985

1986

1987

1988

1989

1990

1991

1992

1993

1994

1995

1996

1997

1998

1999

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

Uče

šće

(%)

Godina

Istraživači Pomoćno osoblje -VS Pomoćno osoblje - ostali Administracija

0%

20%

40%

60%

80%

100%

1980

1981

1982

1983

1984

1985

1986

1987

1988

1989

1990

1991

1992

1993

1994

1995

1996

1997

1998

1999

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

Godina

Bro

j ist

raži

vača

Prirodno-matematičke nauke Tehničko-tehnološke nauke Poljoprivredne nauke Medicinske naukeDruštvene nauke Humanističke nauke Multidisciplinarne nauke

45


Od 2001. bile su finansirane sledeće vrste projekata: osnovna i primenjena istraživanja, inovacioni projekti, nacionalni projekti i Eureka. Način finansiranja bio je u rasponu od 100% pokrivanja troškova od strane ministarstva u slučaju projekata iz osnovnih istraživanja, do uključivanja investicija preduzeća u inovacione projekte sa različtim procentima, finansiranje iz Razvojnog fonda i organizacija korisnika istraživanja. Finansiranje obavljanja IR aktivnosti od strane ministarstva bilo je obezbeđeno iz budžeta Republike Srbije, a iznosi su bili određeni finansijskim planom ministarstva. Od 2010. ministarstvo nadležno za nauku i tehnološki razvoj finansira i realizaciju projekata integralnih i interdisciplinarnih istraživanja.

Razvoj naučnoistraživačkog sistema u periodu 1999-2013. godina karakterišu sledeći trendovi (slike 11, 12, 13, 14, 15 i 16):

• Broj organizacija NI i IR sektora se uglavnom smanjivao do 2008. godine, u 2009. se skoro udvostručava, a zatim ponovo opada i u 2013. registrovano je 237 NI i IR organizacija.

U periodu od donošenja zakona o NI delatnosti (ZNID) u 2005. godini, koji je još više pooštrio uslove registracije organizacija za obavljanje NI i IR delatnosti u odnosu na zakon iz 1993. (propisuju se minimalni ljudski NI resursi), nastavljen je trend smanjivanja broja NI i IR organizacija do ukupno 149 u 2008. Međutim, tada počinju da deluju uslovi za registraciju organizacija za obavljanje IR i inovacione delatnosti po Zakonu o inovacionoj delatnosti (dalje: ZID, objavljen 12.12.2005. godine u Službenom glasniku Republike Srbije, broj 110/05), koji je usvojen takođe 2005. godine. Ukupan broj NI i IR organizacija se skoro udvostručava (271 organizacija u 2008), ali se u narednim godinama taj broj stabilizuje na nešto niže nivou i u 2013. registrovano je 237 organizacija.

• Prosek angažovanja ljudskih NI i IR resursa – istraživača, u OECD državama za 2001. godinu je 64,6% u poslovnom sektoru, 26,3% u sektoru visokog obrazovanja, a 8,8% u vladinom sektoru (tzv. državni instituti), odnosno, razvoj se realizuje u poslovnom sektoru, a ne za njega! Te, 2001. u Srbiji je 74,83% istraživača bilo u VŠO, 18,8% u državnim institutima, a 6,37% u IRJ. U narednim godinama trend je bio još veće udaljavanje od proseka OECD država pa je 2013. godine stanje u Srbiji sledeće: 75,22% istraživača bilo u VŠO, 21,4% u državnim institutima, a 3,34% u poslovnom sektoru.

Tome treba dodati i podatak da poslovni sektor finansira, prosečno, više od 60% svih troškova za NI i IR rad u OECD državama, a država svega nešto manje od 30%, dok je situacija u Srbiji obrnuta, sa tendencijom opadanja učešća poslovnog sektora! Stanje finansiranja NI i IR rada u Srbiji 2013. je sledeće: 59,5% svih troškova za NI i IR rad finansirano je iz

46


javnih izvora (država), 16% je finansirao poslovni sektor, a 7,81% je finansirano iz inostranstva i 16,69% iz ostalih izvora.

• Zakon o NI delatnosti iz 1993. nije stimulisao razvoj u poslovnom sektoru, već razvoj za poslovni sektor.

To je i ključno objašnjenje za mali doprinos NI i IR sektora razvoju ekonomije. Zakoni iz 2005. (ZNID i ZID) i dalje insistiraju na formalnim uslovima za registraciju organizacija koje se bave IR i inovativnim aktivnostima, što ima za posledicu da se značajan broj preduzeća nije akreditovao, i time ne samo da nema pravo na korišćenje sredstava iz budžeta za IR i inovacionu delatnost, što je značajna pomoć u periodu tranzicije i krize u poslovanju ekonomije; nego je, uglavnom, i izostavljen iz aktivnosti na definisanju razvojnih prioriteta i kreiranju razvojnih programa.

• Organizacije NI i IR sektora su, u teškim uslovima poslovanja od početka devedesetih godina prošlog veka, sa sve manjim mogućnostima države da im pomogne budžetskim sredstvima, morale da se preorijentišu na druge aktivnosti (od rentiranja poslovnog prostora, do konsultantskih, proizvodnih i drugih, neistraživačkih aktivnosti), od kojih su obezbeđivale, uglavnom, egzistenciju i preživljavanje, bez mogućnosti značajnijeg razvoja. Koncentracija istraživača uglavnom u sektoru visokog obrazovanja i donekle u tzv. nezavisnim/državnim institutima, uz opominjuće sudbine IR organizacija u poslovnom sektoru tokom tranzicionog perioda (slučajevi drastičnog redukovanja IR resursa i funkcija instituta u Lola korporaciji, Sartidu i sl), posledica je delovanja zakona iz 1993. u kombinaciji sa neblagovremenim donošenjem adekvatne pravne regulative i politike države prema NI i IR ogranizacijama u poslovnom sektoru tokom tranzicionih promena. Zakoni iz 2005. godine praktično ignorišu tranzicione mehanizme.

• Ukupan broj zaposlenih u NI i IR sektoru, a posebno broj istraživača i naučnika, pored pada početkom devedesetih godina prošlog veka, od 2001. počinje da raste, da bi 2007. godine došlo do pada, ali se trend rasta opet nastavlja od 2008. U 2013. broj istraživača dostigao je 14.643, a ukupan broj zaposlenih u ovom sektoru iznosi 21.044.

• Početkom devedesetih godina prošlog veka, ratovi na prostorima bivše SFRJ i teška ekonomska situacija u Srbiji uslovili su jak interni i eksterni odliv stručnih kadrova (brain-drain): naučnici i istraživači su emigrirali i/ili napuštali NI i IR sektor, prelazeći u delatnosti od kojih su mogli da obezbede sigurniju egzistenciju. Demokratske promene od oktobra 2000. godine, kao i aktivnija uloga Vlade, uticali su na već zaposlene u ovom sektoru da ga ne napuštaju, a posebnim merama u oblasti stambene politike i stimulisanja usavršavanja, privučeni su mladi da svoju karijeru otpočnu u ovom sektoru. Otuda porast u broju ljudi i FTE (Full Time

47


Equivalent) angažovanim ljudskim resursima, što je, sa sve većom nezaposlenošću u ekonomiji Srbije, uticalo i na povećanje relativnog učešća zaposlenih ovog sektora u ukupnoj zaposlenosti u državi. Tako je i broj FTE angažovanih istraživača u 2013. godini dostigao 12.342.

• Tiha tranzicija u NI i IR sektoru, odnosno, promena u strukturi zaposlenih bez instrumenata i programa vlade (a time i bez socijalnog programa za one koji su napustili ovaj sektor), ogleda se u supremaciji učešća istraživača u broju ukupno zaposlenih u ovom sektoru: u 2013. bilo je 69,58% istraživača, 7,17% pomoćnog osoblja sa fakultetskom diplomom, a 23,25% su svi ostali zaposleni u NI i IR sektoru, što je dramatično drugačije u poređenju sa npr. 1991. godinom koju možemo da posmatramo i kao godinu početka transformacije ekonomskog i političkog sistema u državi - tada je struktura bila sledeća: 37,38% zaposlenih činili su istraživači, 13,91% pomoćnog osoblja sa fakultetskom diplomom, a 48,71% su svi ostali zaposleni u NI i IR sektoru.

• Prethodni efekat tihe tranzicije koji se ogleda u povećanju učešća istraživača u broju ukupno zaposlenih u NI i IR sektoru dobija sasvim drugačiju konotaciju kada se poredi struktura zaposlenih po oblastima nauke i tehnologije u 1991. i 2013: u prirodnim naukama i matematici beleži se porast sa 14,27% na 20,69%; u tehničko-tehnološkim naukama pad je ogroman, sa 38,20% na 23,36%; u biotehničkim naukama učešće raste sa 11,59% na 16,44%; u medicinskim naukama stanje je prepolovljeno, sa 15,87% na 8,49%; u društvenim naukama rast je značajan sa 12,63% na 18,38%; u humanističkim naukama stanje je skoro udvostručeno, rast je od 7,45% na 12,63% od ukupnog broja istraživača u NI i IR sektoru (slika 13). Ove promene dovele su do potpuno drugačije strukture NI i IR sistema, u kojem sada dominiraju oblasti u kojima se uglavnom realizuju osnovna istraživanja, uz potiskivanje primenjenih istraživanja i tehnološkog razvoja, što još više produbljuje jaz između NI i IR sektora i ekonomije Srbije.

• Pre analize finansiranja NI i IR delatnosti neophodno je navesti razloge prezentacije finansiranja u dve slike: 15 i 16. Slika 15 bazirana je na podacima koje svake godine saopštava Republički zavod za statistiku (RZS) u redovnim statističkim publikacijama, u ovom slučaju u statističkim godišnjacima i statističkim biltenima NI i IR organizacija. Polovinom jula 2015.g. (15.07.2015.), RZS objavio je vremensku seriju podataka o bruto domaćem proizvodu (BDP) za period 1995–2014, prema novoj metodolo-giji nacionalnih računa – ESA 2010, i to: (1) prvi put obračunat BDP za 1995. i 1996; (2) revidirane podatke BDP-a od 1997. do 2012; (3) konačne rezultate obračuna BDP-a za 2013; (4) prvu procenu BDP-a za 2014. [http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/userFiles/file/Nacionalni/BDPserija1995_2014_ESA2010_srpcir_15.07.2015.xls].

48


Slika 15: Troškovi za NI i IR delatnost u Srbiji kao deo BDP (%), 1997-2013.

Slika 16: Troškovi za NI i IR delatnost u Srbiji kao deo revidiranog BDP (%), 1997-2013.

0,000

0,200

0,400

0,600

0,800

1,000

1,20019

97

1998

1999

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

0,90 0,90

1,040,97

0,35

0,620,57

0,32

0,430,49

0,640,73

0,920,79

0,77

0,96

0,78

(%)

Godina

Srbija: GERD/GDP (%)

0,000

0,100

0,200

0,300

0,400

0,500

0,600

0,700

0,800

0,900

1,000

1997

1998

1999

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

0,760,80

1,00

0,90

0,32

0,580,52

0,30

0,420,47

0,620,71

0,87

0,740,72

0,91

0,73

(%)

Godina

Srbija: GERD/ revidirani GDP (%)

49


Uvažavajući revidirane podatke za BDP18 preračunate su vrednosti učešća svih troškova za istraživanje i razvoj (GERD – Gross Expenditure on Research and Development) u BDP, odnosno GDP (GDP – Gross Domestic Product) i ilustrovane na slici 16. U analizi finansiranja NI i IR delatnosti u Srbiji navode se podaci izračunati na osnovu revidirane vrednosti BDP, a zatim se u zagradi navode i vrednosti izračunate pre revidiranja BDP: Finansiranje Ni i IR delatnosti u Srbiji započeto je u XXI veku velikim padom na 0.32% (0,35%) svih troškova za NI i IR rad u bruto domaćem proizvodu (BDP) države. Pored izrazito nestabilnog ponašanja iz godine u godinu, generalno trend finansiranja u ovom veku je ipak bio rastući, i pored jednog od vrhunaca dostignutog u 2012. sa 0.91% (0,96%), analizirani period se završava sa 0.73% (0,78%) svih troškova za NI i IR rad u BDP države u 2013. Imajući u vidu stalno pogoršanje ekonomske situacije u periodu od 2010-2011. mora se zaključiti da je NI i IR sektor prošao sa mnogo manje negativnih efekata od drugih sektora u državi, pa se samim time i naglašava pitanje evaluacije rezultata i efekata angažovanja ljudskih, materijalnih i finansijskih resursa NI i IR sektora na sam sektor ali i na ukupan socio-ekonomski položaj države.

Slike 17, 18 i 19 ilustruju dva glavna indikatora rezultata angažovanja NI i IR sektora u XXI veku: broj radova publikovanih u referentnim [indeksirani u WoS – Web of Science (Thomson Reuters)] svetskim naučnim i stručnim časopisima (slika 17) i broj prijavljenih patenata domaćih autora (slike 18 i 19).

U 2000.g. Srbija je imala 1.352 objavljena rada, da bi 2012. godine ovaj broj dostigao rekordnih 7.187 (Slika 17). Od ukupno 56.145 radova koji su objavljeni u periodu 2000-2014, 41.424 su radovi u naučnim časopisima što čini 73,78%. Ako ovaj odnos uporedimo sa svetskim prosekom prema kome su 58% publikacija radovi u naučnim časopisima, možemo zaključiti da su istraživači u Srbiji više orijentisani ka objavljivanju radova u časopisima a manje ka ostalim vrstama publikacija (zbornici radova sa konferencija, i sl) [Živković, L, Kutlača, Đ, 2014]. Analiza naučne produktivnosti Srbije pokazuje evidentan uzlazni trend objavljivanja radova koji se nalaze na SCI listi. Godišnji rast je naročito intenziviran u periodu od 2007. do 2012. Na osnovu pregleda domaćih časopisa koji se referišu u WoS-u, može se zaključiti da je

18 U dokumentu preuzetom od RZS, posebno se naglašava sledeće: “Obračun bruto domaćeg proizvoda (BDP) i izrada makroekonomskih računa za Republiku Srbiju vrše se u skladu sa međunarodno usvojenim standardima, Sistemom nacionalnih računa 2008 (SNA 2008) i Evropskim sistemom računa 2010 (ESA 2010), koji predstavljaju metodološki okvir u smislu definisanja i vrednovanja osnovnih kategorija, primenjenih klasifikacija i načina obračuna. … Revizije u Sistemu nacionalnih računa predstavljaju uobičajenu proceduru u okviru međunarodnih standarda i preporuka. Uz metodološke promene vezane za uvođenje ESA 2010, ova revizija je uključila i bitne promene u statističkom sistemu koje do sada nisu bile implementirane u obračun BDP-a.”

50


priključivanje nacionalnih časopisa na WoS listu jedan od osnovnih pokretača rasta naučne produktivnosti u Srbiji, što najbolje može da se vidi analizom rasta pojedinačnih oblasti. U 2012. godini je zabeležen rast od 532% u odnosu na 2000. godinu. Broj radova u domaćim časopisima beleži takođe rast, pa tako u 2000. od 1.352 ukupno objavljena rada, 129 radova pripada domaćim časopisima, dok u 2012. od ukupno 7.187 objavljena rada, 965 radova pripada domaćim časopisima referisanim u WoS. Detaljna analiza [Živković, L, Kutlača, Đ, 2014] pokazuje da 16,97% ukupnog rasta u broju radova u međunarodnim časopisima potiče od uključivanja nacionalnih časopisa. Broj domaćih časopisa u bazi WOS je promenljiv, pa iz tog razloga je veoma bitno utvrditi doprinos domaćih časopisa međunarodnoj poziciji Srbije meren naučnom produktivnošću. U periodu od 2000. do 2014. godine evidentan je rast broja radova autora iz Srbije koji se indeksiraju na SCI listi. 17% ovog rasta potiče od uključivanja nacionalnih časopisa koji su objavljivani duže vreme, ali jednostavno nisu bili uključeni u bazu [Isto]. U 2000. Srbija je imala 3 domaća časopisa koja su indeksirana u bazi WoS, dok 2014. Srbija ima 23 domaća časopisa koji se indeksiraju u bazi WoS (Narodna biblioteka Srbije). Doprinos domaćih časopisa naučnoj produktivnosti po oblastima je značajan u sledećim WoS oblastima: medicine general internal, chemistry multidisciplinary, engineering chemical, biology, metallurgy metallurgical engineering, agronomy i veterinary scinces [Živković L, Kutlača Đ, 2014].

Rast naučne produktinosti u Srbiji je rezultat više faktora. Tu je, pre svega, uloga pravila o naučnoistraživačkom vrednovanju rezultata istraživača prema kojima se potencira objavljivanje radova u međunarodnim časopisima. Naime, objavljivanje radova u časopisima koji su indeksirani na SCI listi postao je uslov za napredovanje u više istraživačko zvanje. Nijedan doktorat ne može biti odbranjen ukoliko nije ispunjen uslov o objavljivanju rada na SCI listi. Ovakva naučnoistraživačka politika sigurno je ključni faktor za enorman rast naučne produkcije autora iz Srbije u bazi WoS. Rezultati analize objavljenih radova u periodu od 2000. do 2012. godine potvrđuju prethodno iznetu strategiju naučnoistraživačkog sektora Srbije. Međutim, prilikom procenjivanja naučne produktivnosti zemlje, potrebno je uzeti u obzir udeo nacionalnih časopisa indeksiranih u WoS, s obzirom da zemlja može da poboljša svoju poziciju u naučnoj produkciji bez objavljivanja radova u drugim međunarodnim časopisima, pokušavajući da uključi više nacionalnih časopisa u bazu WoS.

Na slici 18 prikazan je broj prijavljenih patenata domaćih autora u periodu 2000-2014. godina. Patentiranje, kao i zaštita intelektualne svojine generalno, u Srbiji još od kraja devedesetih godina prošlog veka pokazuje trend stagnacije i/ili blagog rasta, a od 2009. godine ustaljuje se trend stalnog opadanja, što je podstaknuto i činjenicom da od 1. oktobra 2010. pronalazači iz Srbije mogu da podnesu patentne prijave direktno Europatentu (tog datuma Srbija je postala stalni član EPO - European Patent Organization).

51


Slika 17: Broj naučnih i stručnih radova publikovanih u referentnim svetskim naučnim i stručnim časopisima, 2000-2014.

Izvor: Narodna biblioteka Srbije, http://kobson.nb.rs/nauka_u_srbiji/nasi_u_wos.3.html, 15.05.2015.

Slika 18: Broj prijava patenata domaćih autora, 2000-2014.

Izvor: Zavod za intelektualnu svojinu, http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/Informator/2015/Informator_2015_maj_ver02.pdf, 15.05.2015.

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000

8000

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

1352 13381627 1666

2102

2497 2557

3535

4134

48765133

5570

7187

63726199

1026 982 1001 11471407

1606 1746

23252771

3137

3674

4506

5714

5239 5143

GodinaSvi radovi Naučni radovi

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

324

362 359381

500

372

431

388 386

299 290

180 191 201 201

GodinaPrijave patenata domaćih autora

52

http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/Informator/2015/Informator_2015_maj_ver02.pdf


Slika 19: Distribucija prijava patenata domaćih autora, 2009-2014.

Izvor: Zavod za intelektualnu svojinu, 15.05.2015. http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/Informator/2015/Informator_2015_maj_ver02.pdf,

Srbiju, a naročito NI sistem Srbije, kao i ekonomiju u celini, karakteriše izuzetno nizak nivo patentiranja, a čak i u ukupno malom broju patenata, najveći broj prijava podnose pojedinci pronalazači (o patentiranju više u poglavlju 3.2). Do početka zadnje decenije XX veka ova pojava se objašnjava zakonskom regulativom koja je dozvoljavala zaposlenima u NI organizacijama i preduzećima, da prijavljuju pronalaske u svoje ime, bez obaveze konsultova-nja organizacije u kojoj rade po pitanju vlasništva intelektualne svojine. Zakonom o patentima iz 1995. godine (Službeni list SRJ br.15/95 i 28/96) uvedena je obaveza saglasnosti organizacije da pojedinac može lično da prijavi patent u slučaju da je zaposlen. Strategija NT razvoja Republike Srbije 2010-2015, dodatno stimuliše institucije NI sistema da zaštićuju prava intelektualne svojine. Rezultat realizacije ove Strategije je uvećanje institucionalnih patenata iz NI sektora od 55,6% ako se porede 2010. i 2014. godina, ali kada se umesto procenata posmatraju apsolutne vrednosti (18 i 28 respektivno), broj prijava patenata iz NI sistema je i dalje veoma mali (sl. 18).

Analizom dva glavna indikatora rezultata angažovanja NI i IR sektora u XXI veku: broj naučnih radova publikovanih u referentnim (indeksirani u WoS) svetskim naučnim i stručnim časopisima (slika 17) i broj prijavljenih patenata domaćih autora (slike 18 i 19), zaključuje se da se nastavlja trend odvajanja NI sistema od ekonomije Srbije, jer je preovlađujući (a zakonom forsiran) interes istraživača publikovanje radova a ne razvoj tehnologija.

0

50

100

150

200

250

300

2009 2010 2011 2012 2013 2014

252 244

151 143 151 145

18 18

21 30 19 28

2928

8 18 31 28

GodinaFizička lica Instituti i fakulteti Privredna društva

53

http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/Informator/2015/Informator_2015_maj_ver02.pdf


2.2 Razvoj NI organizacije – primer Instituta “Mihajlo Pupin”

Organizacione promene

Institut “Mihajlo Pupin” (IMP) je naučnoistraživačka organizacija – samostalni institut u oblasti tehničkih nauka (informaciono-kumunikacione tehnologije), koje su pored biohemijskih i prirodnih nauka istraživačkorazvojno intenzivne nauke. Organizacije u ovim oblastima neposredno mogu doprinositi razvoju NIS, pa su kao takve od primarnog interesa i za naša istraživanja.

Tokom, sada već skoro sedamdeset godina postojanja – od začetka jezgra pa do današnjeg Instituta “Mihajlo Pupin”, desile su se mnoge njegove organizacione transformacije. One su većinom pratile opšte tokove razvoja naučnoistraživačkog sistema Srbije, a neke su bile specifikum samog Instituta. Sve u svemu, kroz sve faze razvoja IMP, odslikava se i dinamika razvoja naučnoistraživačkog sistema Srbije.

Prvih posleratnih godina, u okviru strateškog razvoja naučnoistraživačke infrastrukture, 1946. godine, Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) je osnovala Institut za telekomunikacije i Institut za elektroniku, dok sledeće, 1947. godine Vlada osniva Centralni radio-institut Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije (FNRJ), koji je 1948. smešten u prvoizgrađenu zgradu Instituta (IMP) na Zvezdari. 1948. nastaje i četvrti element budućeg IMP, Ministarstvo za elektroprivredu osniva Institut za elektorprivredu. Već 1950. SANU objedinjuje ova 4 instituta u Institut za ispitivanje električnih pojava „Nikola Tesla“.

Nedugo zatim, 1959. dešava se sledeća reorganizacija: Izvršno veće Narodne Republike Srbije iz sastava Instituta „Nikola Tesla“ izdvaja grupu naučnika i istraživača i osniva Institut za elektroniku i telekomunikacije „Mihajlo Pupin“. 1961. Izvršno veće Skupštine NRS i suosnivači: Elektortehnički fakultet, Ei Niš i Energoprojekt, izdvajaju dve laboratorije iz Instituta za nuklearne nauke „Boris Kidrič“: Laboratoriju za automatiku i Laboratoriju za digitalnu tehniku i priključuju ih Institutu za automatiku i telekomunikacije „Mihajlo Pupin“. Tako su oformljene sve laboratorije koje će godinama činiti osnovnu strukturu IMP. Sredinom šezdesetih godina bila je na pomolu još jedna promena, priključenje Instituta radnoj organizaciji Elektronska industrija, ali do spajanja ove dve organizacije nije došlo usled nedovoljno razvijenih međusobnih veza.

Organizacija IMP odražavala je tekuće društveno-ekonomske promene u Srbiji. U periodu od 1961. do 1998. godine IMP prolazi kroz razne organizacione forme od jedinstvene naučnoistraživačke organizacije tokom šezdesetih, sa istraživanjem i razvojem u šest oblasti (laboratorije za automatiku, telekomunikacije, digitalne računske tehnike, fluidne tehnike, sastavne delove, piezoelektricitet) do organizacije udruženog rada (1974) sa

54


osam OOUR-a, zatim jedinstvene radne organizacije sa osam radnih jedinica (1980) preko naučnoistraživačke organizacije 1989, potom društvenog preduzeća 1995, do društvnog naučnoistraživačkog preduzeća Institut „Mihajlo Pupin“ 1998, koje je organizovano u formi tzv. mešovitog holdinga sastavljenog od matičnog preduzeća Institut „Mihajlo Pupin“ i sedam ćerki kompanija, do društva sa ograničenom odgovornošću Institut "Mihajlo Pupin" d.o.o. (2007), sa istovremenom promenom vlasničke strukture, tako da je Institut iz društvene preveden u 100% državnu svojinu.

Promene na tržištu uticale su i na strukturu IMP. Nestankom SFRJ, domaće tržište je bilo znatno smanjeno, programi za potrebe vojne industrije takođe su redukovani. Brz razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija učinio je neke od programskih linija IMP nekonkurentnim. Sve je to uticalo na gašenje pojedinih laboratorija. Institut je zadržao holding strukturu, koju je prvobitno činio sistem od jednog matičnog sa pet zavisnih društava, da bi 2013. godine, od prvobitno osnovanih, nastavila da posluju samostalno i odgovaraju za tehničku uspešnost i svoj finansijski rezultat, sledeća privredna društva: “IMP-Automatika” d.o.o; “IMP-Računarski sistemi” d.o.o; “IMP-Telekomunikacije” d.o.o; “IMP-Piezotehnologija” d.o.o. i “IMP-Poslovne usluge” d.o.o, kao i privredno društvo “IMP-Naučnotehnološki park”, koji je takođe osnovao Institut “Mihajlo Pupin” d.o.o. 2003. godine, sa 100% vlasništvom nad ulogom. Institut “Mihajlo Pupin” d.o.o. i navedena privredna društva, čine sistem koji nema svojstvo pravnog lica, ali koji obezbeđuje zajedničko planiranje investicija i dugoročnog razvoja, zajednički nastup na tržištu i vođenja politike kvaliteta, marketinga i finansija.

Izvori finansiranja – struktura prihoda

IMP je kao samostalni institut, bio i ostao jedinstven i zbog svoje uspešne orijentacije ka tržištu. Opstanak IMP je uvek zavisio od toga šta od svog naučnoistraživačkog rada može da pretoči u projekte i proizvode i plasira na domaćem i međunarodnom tržištu. Zbog toga se Institut razvijao i kao naučnoistraživačka institucija i kao inovativno, na razvoju tehnologija zasnovano preduzeće, što je s druge strane bilo na štetu broja naučnoistraživačkih rezultata, pre svega objavljenih radova.

Bez obzira na unutrašnju organizaciju i promene u pravnom statusu, IMP je već od sredine šezdesetih godina bio upućen na saradnju sa privrednim organizacijama. Ta saradnja je u suštini bila poslovna i tržišno orijentisana iako su naručioci, poslovni partneri, bila uglavnom velika društvena preduzeća i veliki infrastrukturni sistemi širom tadašnje Jugoslavije. Može se smatrati da je na delatnost IMP i njegovo programsko usmerenje presudno uticalo donošenje Zakona o načinu finansiranja naučnoistraživačkih ustanova, koji je donet tokom 1960, a počeo da se primenjuje 1961. godine. Tim zakonom je ukinuto budžetsko finansiranje naučnoistraživačkih ustanova i predviđeno je osnivanje državnih fondova za naučni rad. Iz fondova su se

55


obezbeđivala sredstva za potrebe fundamentalnih istraživanja, obrazovanje naučnih kadrova i stimulaciju rada u oblastima od značaja za dugoročni razvoj. Donošenje ovog zakona je imalo veliki uticaj na tržišnu orijentaciju IMP, pa je Institut donekle pripremljen dočekao i privrednu reformu 196519. Glavni komitenti i investitori instituta postaju privredna predzeća i veliki državni sistemi, kao što su: elektroprivreda, vodoprivreda, železnica, putna privreda, vojska i sl, a rezultati istraživanja se okreću direktnoj primeni u privredi. Posledica toga je da u poslednjih četridesetak godina, svega 7-15% ukupnog prihoda Instituta potiče iz javnih fondova za finansiranje naučnoistraživačkog rada, a poslednjih desetak godina sve više prihoda dolazi i od međunarodnih fondova čak i preko 30%, dok se ostatak ostvaruje na domaćem i stranom tržištu (između 50% i 70%).

Ljudski resursi

Prvi saradnici četiri instituta koji su nakon transformacija postali IMP, bili su pretežno mladi inženjeri iz prvih posleratnih generacija. Prema rečima savremenika - Oni su bili pioniri u granama nauke u kojima nismo imali skoro nikakvih tradicija, bili su asistenti koji nisu imali kome da asistiraju, koji su sami morali postavljati probleme i rešavati ih skromnim sredstvima koja su im stajala na raspolaganju. Drugi osnovni resurs – oprema za rad i istraživanja takođe je na početku bila skromna. Oprema Instituta bila je krajnje oskudna i zastarela pri čemu je trofejni materijal zaplenjen tokom osobođenja Beograda bio jedini sa kojim je eksperimentalni rad bio moguć. Možda je nešto bolja situacija, ali samo u pogledu opreme bila u Centralnom radioinstitutu Radiokomiteta FNRJ, koji je neposredno posle osnivanja dobio i svoju zgradu na Zvezdari i opemio se sa nešto uvezene opreme. Karakteristika privih godina rada ovih Instituta bila je u postavljanju programa i osposobljenju njegovih saradnika za samostalan istraživački rad. Ozbiljniji naučnoistraživački razultati nisu se u ovom period ni mogli očekivati.20

Nakon okončanja svih reorganizacija tokom pedesetih i početkom šezdesetih godina, broj zaposlenih inženjera i istraživača, a još više broj ostalih saradnika IMP brzo se uvećavao. Broj zaposlenih dostigao je svoj vrhunac 1990. godine kada je u IMP radilo 1.170 ljudi, od kojih su 404 bili istraživači (Slika 20).21

Značajan broj zaposlenih su bili saradnici sa srednjom stručnom spremom, visokokvalifikovani i drugi radnici, s obzirom na to da je veći deo

19 Reforma nije toliko negativno uticala na razvoj IMP kao što je bio slučaj sa mnogim drugim NIO – vidi prethodno poglavlje o periodu 1965-1970. 20 Petar Mandić, Dušan Popović: Kako je nastao Institut, u publikaciji Institut za automatiku i telekomunikacije „Mihajlo Pupin“, Beograd, 1964. 21 Uslovno, svi inženjeri, magistri i doktori nauka, ali koji su se istovremeno bavili i razvojem, proizvodnjom i održavanjem proizvoda i procesa nastalih u IMP.

56


142 130

220

300

400 404354

324283 267 266

241

179

239 246 231 241 252 252

502

610

720

1100 11201170

856807

713677 665

632

410439 430 418 417 408 403

0

200

400

600

800

1000

1200

1965

1973

1975

1986

1988

1990

1995

1996

1997

1998

1999

2000

2006

2009

2010

2011

2012

2013

2014

Ukupno istraživača Ukupno zaposlenih

prihoda IMP dolazio i od proizvodnje i održavanja različitih proizvoda i procesa, a s druge strane nivo razvijenosti informacionih i administrativnih tehnologija zahtevao je takođe veći broj zaposlenih sa srednjom stručnom spremom22.

Na slici 21 prikazan je odnos ukupnog broja zaposlenih i istraživača u IMP tokom dužeg perioda od 1965. do 2014. godine. Možemo videti da je broj istraživača tokom prve tri decenije bio između 20% i 30%, do kraja devedesetih porastao na oko 40%, a sredinom prve decenije XXI veka prešao 60%. Tokom poslenjih petnaesetak godina broj istraživača je relativno stabilan, oko 250 zaposlenih, značajan pad je primećen 2006. dok krajem 2014. godine u IMP rade 252 istraživača od toga 24 doktora nauka i 25 magistara.

Slika 20: Kretanje broja ukupno zaposlenih i broja istraživača u IMP 1965-2014. Izvor: Interna statistika IMP

22 Na primer: računski centar IMP, tehnički pogon, laboratorija za proizvodnju jedinki kristala i druge.

57


Slika 21: Odnos broja ukupno zaposlenih i broja istraživača u IMP 1965-2014.g.

Izvor: Interna statistika IMP

Poslednjih dvadeset godina u mogućnosti smo da pratimo i rodno raščlanjenu statistiku zaposlenih u IMP. Na slici 22 vidimo da je tokom perioda 1995-2013. broj žena istraživača porastao na za oko 10%, tako da se početkom 2014. kreće oko 36 %, što odgovara i prosečnom broju žena istraživača zaposlenih u oblasti tehničko-tehnoloških nauka u Srbiji (36,56% u 2013. godini). Takođe je očigledno da je broj preostalih zaposlenih žena u IMP u opadanju, što je, kako je već istaknuto, posledica smanjenja administrativnog i tehničkog osobolja usled tehnoloških promena u radnim procesima. Ovde treba napomenuti da je u IMP uvek bila značajna socijalna komponenta upravljanja, tako da je za skoro svakog zaposlenog koji se nalazio u situaciji tzv. tehnološkog viška nađeno najmanje negativno rešenje.

Jedan od postulata poslovanja IMP je kontinuirano stvaranje i razvoj naučnoistraživačkog podmlatka, čemu je u oblasti IKT potrebno posvetiti posebnu pažnju jer je to oblast koju karakteriše najdinamičniji razvoj, kao i najznačajniji odliv mozgova zbog izuzetne potražnje za stručnjacima iz ove oblasti u razvijenom svetu.

28.2

21.3

30.527.2

35.7 34.5

41.3 40.1 39.7 39.4 4038.1

43.6

54.457.2

55.257.8

61.7 62.3

0

10

20

30

40

50

60

70

1965

1973

1975

1986

1988

1990

1995

1996

1997

1998

1999

2000

2006

2009

2010

2011

2012

2013

2014

Racio: broj istraživača / broj zaposlenih

58


Slika 22: Broj zaposlenih žena/istraživača u IMP, 1995-2013.

Izvor: Interna statistika IMP

Tokom perioda 1980-1995. godina iz IMP je otišlo što u inostranstvo, što u druga preduzeća u zemlji 325 istraživača, a najviše u vreme ratnih dešavanja na tlu bivše SFRJ, 1990-1995. (233 istraživača). U isto vreme priliv novozaposlenih istraživača je bio 190. Odliv iskusnih istraživača nadoknađivan je mladim saradnicima pa su posledice takve politike bile dvojake. Obim i dinamika priliva istraživača pokazuje da je IMP bio otvorena i dinamična organizacija i da je imao značajnu ulogu (neinstitucionalizovane) obrazovne organizacije – učenja uz rad. Rast učešća pripravnika uticao je s jedne strane na podmlađivanje resursa IMP, ali je sa druge strane odliv iskusnih saradnika smanjivao kritičnu masu istraživača sposobnih da stvaraju i prenose nova znanja, generišu tehnička rešenja i tržišta [Matejić, V, Grečić, V, Mikić, O, Kutlača, Đ, 1996].

Uprkos velikoj fluktuaciji istraživačkog kadra IMP je politikom razvoja naučnoistraživačkog podmlatka, a i većom otvorenošću Srbije za saradnju na međunarodnim projektima, uspeo da zadrži kritičnu masu istraživača u svim prioritetnim oblastima svoje delatnosti (Slika 20).

0 10 20 30 40 50

1995

1996

1997

1998

1999

2000

2009

2013

% ukupno zaposlenih žena % ukupno zaposlenih istraživača žena

59


Naučnoistraživačka i razvojna delatnost

Istorijski posmatrano IMP je pratio svetske trendove u primeni novih tehnologija. Lidersku poziciju u regionalnim a ponekad i svetskim razmerama, ostvario je u oblasti telekomunikacija, automatike, računarstva, robotike, merno-regulacione tehnike i upravljanja procesima. Institut je regionalna kolevka mnogih naučnih disciplina i programa od kojih su neki našli svoje mesto u istoriji, a neki su u neumitnom progresu, koji donosi tehnološki i naučni razvoj, doživeli ogromnu transformaciju. U IMP su nastali prvi jugoslovenski analogni računari serije CER koji su tokom 20 godina bili korišćeni u mnogim privrednim organizacijama, a bili su i u vojnoj upotrebi; prva jedinka kristala kvarca za stabilizaciju frekvencije; krajem šezdesetih početkom sedamdesetih hibridni računarski sistem HRS; prvi jugoslovenski digitalni računar; prvi mikroprocesorski uređaj daljinska stanica ATLAS-SST; simulator za obuku pilota; 32-bitni mikroračunarski sistem TIM 600.

U IMP je nastala Beogradska škola robotike i mnogi svetski značajni rezultati iz oblasti robotike: metod tačke nula momenta koji je omogućio sintezu veštačkog hoda; prva protetička robotska šaka 1963. (Beogradska šaka), veštačka šaka za pacijente obolele od distrofije; Antropomorfni industrijski robot UMS-1 i dr.

Značajni rezultati IMP su i u oblasti upravljanja sistemima različitih veličina i oblasti, u oblasti telekomunikacija itd.

Mihajlo Pupin je bio podjednako uspešan kao naučnik, inovator i preduzetnik koji je umeo rezultate svojih istraživanja da pretvori u inovativan proizvod. Uspešan naučnoistraživački i razvojni rad, kao i preduzetništvo osobenosti su i instituta koje nosi ime Mihajla Pupina. Uticajem svih faktora koji su, od samog nastanka, i dalje na razvojnoj trajektoriji IMP, uticali na njegovu poslovnu strategiju, osnovni cilj instituta je uvek bio da svoje istraživačko razvojne rezultate što pre realizuje kao inovacije na tržištu. Međutim, kao naučnoistraživačka organizacija Institut je ocenjivan i ocenjuje se i brojem i kvalitetom radova njegovih saradnika. Ovaj dualitet između izlaska proizvoda na tržište i objavljivanja rezultata u časopisima i na konferencijama nije nikada bilo lako usaglasiti, jer je od istraživača najčešće zahtevano da obavljaju svoje svakodnevne zadatke kao inženjeri, a s druge strane da bi mogli da učestvuju u naučnoistraživačkim i razvojnim projektima zahtevalo se i njihovo angažovanje u objavljivanju radova.

60


Slika 23: Broj objavljenih radova saradnika IMP u period 1948-1989.

Izvor: Publikacija Institut za automatiku i telekomunikacije „Mihajlo Pupin“, Beograd, 1964. i edicija Zbornik objavljenih radova saradnika IMP od 1968. do1989.

Čini se da je prevaga dugo bila na strani praktične – tržišne strane rezultata. Na slici 23 je prikazan broj objavljenih radova saradnika IMP u period od 40 godina. Podaci su nam raspoloživi zahvaljujući pre svega objavljivanju apstrakata radova saradnika IMP u godišnjem Zborniku radova. Na sledećoj, slici 24, radovi su razvrstani prema oblastima na koje se odnose, lako se može zapaziti da prevagu odnosi robotika, a zatim operaciona istraživanja, automatsko upravljanje i telekomunikacije. Radovi su ovom ranom period većinom objavljivani u zbornicima radova jugoslovenskih naučnih konferencija, ali je značajan broj objavljen i u stranim časopisima.

Od 2011. znatno je porasla produkcija radova istraživača u IMP, i iznosi između 250 i 300 radova godišnje od toga više od 50 u međunarodnim časopisima sa takozvane SCI liste sa impakt faktorom (Slika 25). I u ovom novijem periodu jasno je da robotika i dalje ima primat sa najviše objavljenih radova.

1 26

9 106

14

2119

17

22

2824

44

49

2624 24 23

19

2933

41

34

18

38

25

50

62

53

37

46

62

90

68

60

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

1948

1949

1950

1952

1953

1954

1955

1956

1957

1958

1959

1960

1961

1962

1963

1968

1969

1970

1971

1972

1974

1975

1976

1977

1978

1979

1980

1981

1982

1983

1984

1985

1986

1987

1988

1989

61


Osnovni postulat program naučnoistraživačkog rada IMP je da se konstantnim inovacijama zadrže tradicionalne tržišne niše instituta, kao što su elektroprivreda, putna privreda, namenski sektor, kao i da se u kontinuitetu osvajaju nove, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Ipak, patentna aktivnost nikada nije bila jaka strana IMP kao naučnoistraživačke institucije, ali širok spektar istraživačkih i razvojnih aktivnosti rezultirao je brojnim novim tehničkim rešenjima.

Slika 24: Broj radova saradnika IMP prema oblastima u periodu 1948-1989.

Izvor: publikacija Institut za automatiku i telekomunikacije „Mihajlo Pupin“, Beograd, 1964. i edicija Zbornik objavljenih radova saradnika IMP od 1968. do1989.

O inovativnosti i kvaltetu tehnologija, sistemskih rešenja i proizvoda instituta i uspešnosti transfera tehnologija, najbolje svedoči činjenica da je institut zadržao pozicije u pomenutim tržišnim nišama i danas, kad se poslovi dobijaju na međunarodnim javnim tenderima u konkurenciji sa vodećim svetskim brendovima.

847

1369

712

46

1728

177

6824

42828

1322727

776

725

11

Automatsko upravljanje Ekspertni sistemi

Elektroenergetski sistemi Elektronika Energetika

Filtri Fleksibilni sistemi

Hidraulika i pneumatika Informacioni sistemi

Merenje i elektornika Merenje i regulacija

Mikroelektronika Operaciona istraživanja

Prenos podataka Problemi prenosa informacija

Računarski sistemi Računske tehnike i informatika

Robotika Sistemske analize Tehnološki razvoj Telelkomunikacije

Upravljački modeli i algoritmi Upravljanje sistemima i OI

Upravljanje velikim sistemima Veštačka inteligencija

62


Slika 25: Radovi saradnika IMP 2008-2010. u bazi WoS

Učešće na ovim projektima je od velikog značaja za razvoj IMP i za održavanje koraka sa svetskom naukom, u izuzetno propulzivnoj oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija. Neke od aktivnosti IMP se obavljaju uz tesnu saradnju sa najrenomiranijim međunarodnim institucijama kao što je Fraunhofer institut iz Nemačke, sa kojim je na primer, 2003. osnovana Zajednička projektna kancelarija. U posednjih deset godina Institut učestvuje u velikom broju (oko 50 projekata) multilateralnih istraživačkih projekata koje finansira EU, i petnaestak bilateralnih međunarodnih projekata.

Robotika38%

Operaciona istraživanja

8%Sistemske

analize12%

Telekomunikacije14%

Medicinska informatika

8%

Automatika10%

Kompjuterske nauke10%

63


2.3 Trendovi u sektoru visokog obrazovanja

Porast broja visokoobrazovanih bio je rapidan posle Drugog svetskog rata. Dok su 1939. postojale samo 24 institucije visokog obrazovanja, 1972. ih je bilo 132, a broj studenata je skočio sa 7.000 na 200.000 (u Jugoslaviji). Od 1952. do 1972. na fakultetima je diplomiralo je oko 225.000, a oko 200.000 na višim školama. Akademske 1967/68. otvoreno je deset novih fakulteta, najviše u društvenim naukama (6), zatim u tehničkim (2), a po jedan u prirodnim i medicinskim naukama.

Najveći broj fakulteta (35,3%) ranih sedamdesetih bio je u oblasti inženjerstva, a najviše ih je bilo u Srbiji, najverovatnije zbog uspešne decentralizacije univerziteta i osnivanja fakulteta naročito u tehničkim naukama, u vodećim industrijskim centrima kao što su Bor, Niš i Kragujevac.

Podaci o poreklu - izvoru sredstava za istraživačkorazvojne aktivnosti u oblasti tehničkih nauka za 1970-71, pokazuju da je preko 40% univerziteta podržano od strane privrednih subjekata (u Srbiji čak preko 50%). Mašinstvo, elektrotehnika, rudarstvo, geologija i metalurigija dobijale su najveću finansijsku podršku. Povećanje priliva sredstava iz privrede primećeno je i u poljoprivrednim naukama.

1971. godine, 939 FTE istraživača i akademski, naučno - tehnički obrazovanih zaposlenih na univerzitetima radilio je skraćeno radno vreme ili pod ugovorom u samostalnim institutima. Većina kvalifikovanih naučnika i inženjera koji su privremeno radili u samostalnim institutima, bavili su se istraživanjima u prirodnim i tehničkim naukama. Međutim u celini gledano, samo je mali broj univerzitetskog kadra ima ovu vrstu kontakta sa samostalnim institutima.

Situacija je bila nešto bolja ako se uzme u obzir broj univerzitetskog osoblja koje je radilo po ugovoru o delu sa institutima. Tehničke nauke su bile dobro zastupljene, ali su ipak nadmašene brojem istraživačkih radnika iz društvenih nauka koji su bili angažovani nekom vrstom ugovora o delu.

Izveštaj “Naučna politika u SFR Jugoslaviji” smatra da je “spor dotok mladih istraživača u sistem prouzrokovan pre svega lošim društvenim odnosom prema profesiji naučnika i nedostatkom lične finansijske sigurnosti u sistemu finansiranja i organizovanja istraživanja. Nesigurna finansijska osnova dobrog dela istraživačkih institucija i rigidnost postojećih institucionalnih struktura u nauci, sprečavaju sistematsko i kontinuirano uključivanje velikog broja mladih istraživača. Sve ovo dovodi do negativne selekcije kadrova: najsposobniji traže posao u unosnijim sektorima, dok se manje sposobni ukopavaju u istraživačkim institucijama." [OECD, 1976].

64


Osim toga, u tom izveštaju se primećuje "nedovoljna mobilnost osoblja". Mobilnost se može uočiti između samostalnih instituta i univerziteta a mnogo manje, između industrije i naučnih organizacija. Premalo istraživača u institutima i univerzitetima sarađuju na tehničko - tehnološkim problemima u industriji, ili rade neko vreme u industrijskim preduzećima. “Takođe su retki slučajevi da stručnjaci - istraživači iz industrije mogu da učestvuju u nastavi na univerzitetima ili sarađuju na istraživanju sa naučnim institucijama. Istraživačka mobilnost između gradova, regiona i republike je takođe niska.” [OECD, 1976].

2.4 Obrazovanje za inovacioni sistem

Početkom XXI veka u Srbiji ima sedam državih univerziteta sa 75 fakulteta i 51 visokom (strukovnom) školom, kao i 10 privatnih univerziteta sa 51 fakultetom i 16 visokih (strukovnih) škola (podaci Zavoda za statistiku Republike Srbije, za školsku 2008/2009. godinu).

Od ukupnog broja upisanih studenata u školskoj 2008/2009. godini 62,69% studenta je na državnim fakultetima, a 17,72% na viskim (strukovnim) školama. Oko jedne petine studenata je upisano na privatne fakultete (16,56%), a (2,12%) na privatne visoke (strukovne) škole. Društvene nauke, menadžment i prava su najatraktivnije oblasti obrazovanja, kako u državnim tako i u privatnim obrazovnim institucijama. Privatne visokoškolske institucije nude veliki broj obrazovnih profila, ali su većinom orijentisane ka društvenim naukama, menadžmentu i pravima, gde je upisano 78,28% studenata, a samo studije informacionih tehnologija (5,88%) i usluga (5,52%) privlače nešto veći broj studenta na privatne fakultete.

Prema popisu iz 2011, samo 10,58% stanovnika Srbije je imalo završen fakultet, a još 5,6% visoku školu. Stanovništvo sa tercijarnim obrazovanjem23 iste godine u dobi između 25-64 godina, činilo je 16,24% populacije u Srbiji, što je znatno manje od proseka EU, gde je iste godine bilo 26,7% stanovnika sa tercijarnim obrazovanjem (http://appsso.eurostat.ec. europa.eu/nui/show.do?dataset =edat_lfse_11&lang=en).

Uzimajući kao indikator broj upisanih studenata na visokoškolske ustanove u Srbiji u 2007. ili 2008, nalazimo sličnosti sa prosekom EU-27 u 2007, u orijentaciji mladih prema određenim oblastima obrazovanja. Procenat upisanih na fakultete društvenih nauka, menadžement i pravo je sličan ili

23 Univerzitetski stepeni (specijalista, magistar i doktor nauka/umetnosti) u Srbiji har-monizovani su sa ISCED klasifikacionim nivoima i OECD-Frascati definicijama istraživača.

65


približno isti, što važi i za orijentaciju ka tehničkim, proizvodnim naukama i građevinarstvu. Sličan trend se nastavlja i u period 2009-2014. sa jedva nešto većim interesovanjem za studije tehničkih nauka (slike 26 i 27). Od 2006. najveći rast upisanih studenata se primećuje u oblasti usluga.

Glavni izvor za regrutovanje novih istraživača i naučnika su studenti koji su tek završili poslediplomske studije (specijalizacije, master i doktorske studije). 2012. godine Srbija je dobila 750 novih dokotra nauka/umetnosti, od toga 52,3% u društvenim/humanističkim, i medicinskim naukama (vidi tabelu 4 u Prilogu 4). Dokaz o promenama u orijentaciji ljudskih resursa je udeo mastera i doktora nauka u društvenim i humanističkim naukama koji je porastao na više od polovine u ukupnom broju mastera (57,1%) i više od jedne trećine doktora (37.5%).

Analizom broja studenata i diplomiranih studenata u periodu 1990 - 2010. godina, identifikovali smo sledeće trendove upisivanja /studiranja/ diplomiranja (slike 28 i 29):

• Očigledna je orijentacija studenata ka društvenim naukama, menadžementu i pravu, da bi ove oblasti u 2006. bile zastupljene sa 40% od ukupnog broja studenata, sa manjim trendom opadanja diplomiranih u narednom periodu;

• Studiranje tehničko-tehnoloških i inženjerskih nauka je gotovo prepolovljeno, broj studenata u ovim oblastima je opao sa 24,8% u 2000. na 14,2% u 2009, sa manjim porastom, kao što je rečeno u sledećem periodu;

• Studije u oblastima vezanim za poljoprivredu (poljoprivreda i veterina), koje su deklerativno proglašene nacionalnim prioritetima, studentima su neprivlačne: u period 2000-2013. broj studenata koji je izabrao ove oblasti varira između 3% i 5,2%;

• Veliki rast interesovanja za studiranje desio se u prethodnoj deceniji u oblasti usluga, gde je rast bio od skromnih 0,9% u 2000, do 8,4% u 2009;

• Nešto manji rast je zabeležen je i u prirodnim naukama, matematici i informatici od 5.3% u 2000. na 9,2% i 2009. i lagano je nastavio da raste;

• Na suprot tome, manji pad interesovanja zabeležen je u analiziranom periodu u oblasti obrazovanja, umetnositi i humanističkih nauka, a trend stagnacije je još izrazitiji u oblasti zdravstva i socijalne zaštite.

Prisutan je nedostatak zvanične statistike o uključenosti privatnih fakulteta i univerziteta u IR aktivnosti kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou.

66


Nalazi specifičnih ispitivanja IR aktivnosti u sektoru visokog obrazovanja mogu nas dovesti do opšteg zaključka da su privatne visokoškolske ustanove većinom tzv. "nastavni fakulteti", sa predavanjem znanja (nastavom) kao primarnom delatnošću.

Tradicionalno dve druge glavne misije univerziteta: proizvodnja novih znanja (istraživanje) i doprinos lokalnom i regionalnom društvenom i ekonomskom razvoju (treća misija) su uglavnom zastupljeni u većini državnih univerziteta.

Pored procesa akreditacije, koji je obavezan prema Zakonu o visokom školstvu, za kompetentnosti učenja, a prema Zakonu o naučnoj delatnosti za IR kompetentnosti, ne postoje drugi specifične evaluacije IR procesa u visokoškolskim institucijama u Srbiji. Nijedna od visokoškolskih institucija u Srbiji nije među prvih 100 univerziteta tzv. “Shanghai top 100 HE”.

67


Slika 26:Broj upisanih studenata u Srbiji po oblastima obrazovanja,2000-2013.

Izvor: Zavod za statistiku Srbije Slika 27: Studenti u Srbiji po oblastima obrazovanja – učešće u %, 2000-2013.

Izvor: Zavod za statistiku Srbije

0

10000

20000

30000

40000

50000

60000

70000

80000

90000

100000

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Broj

stu

dena

ta

Godina

Upisani studenti po poljima obrazovanja: 2000.-2013.g.

Obrazovanje Umetnost i humanističke nauke Društvene nauke, poslovanje i pravoPrirodne nauke, matematika i informatika Tehnika, proizvodnja i građevinarstvo Poljoprivreda i veterinarstvoZdravstvo i socijalna zaštita Usluge

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Uče

šće

(%)

Godina

Upisani studenti po poljima obrazovanja - učešće u %: 2000.-2013.g.


68


Slika 28: Diplomirani studenti u Srbiji po oblastima studiranja, 1990-2010.

Izvor: Zavod za statistiku Srbije Slika 29: Diplomirani studenti u Srbiji po oblastima obrazovanja–

učešće u %,1990-2010.


0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

14000

16000

18000

20000

1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

Bro

j stu

dena

ta

Godina

Diplomirani studenti po poljima obrazovanja: 1990.-2013.g.


0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

Uče

šće

(%)

Godina

Diplomirani studenti po poljima obrazovanja - učešće u %: 1990.-2013.g.


69


2.5 Zaključna razmatranja Naučnoistraživački sistem Srbije kao jedan od osnovnih elemenata NIS

koji je u direktnim odnosima i vezama sa svim drugim delovma sistema (ministarstva, univerzitet, preduzeća), počeo je da se razvija kao i u većini ostalih delova tadašnje Jugoslavije, u prvim godinama posle Drugog svetskog rata. Bez mnogo prethodnih iskustava, centralnoplanski upravljan, ovaj sistem ipak nije bio u potpupnosti kopija sovjetskog sistema, kakav je bio slučaj sa drugim socijalističkim državama, već je bio odraz političko-ekonomskih prilika i uslovljen svojim kulturno-istorijskom i ekonomskim nasleđem.

Ipak, svi ovi faktori doprineli su razvoju nepovoljne strukture sistema koju već decenijama čine tri osnovne organizacione forme u kojima se obavljalo istraživanje i razvoj: samostalni istraživačko-razvojni instituti, istraživačke laboratorije i timovi na univerzitetima, i istraživačko-razvojni centri u industrijskim preduzećima. Država i njene institucije su težeći da podstaknu naučnoistraživački rad, ulagali sredstva u razvoj kadrova i izgradnju NI infrastrukture uvećavajući broj NI organizacija i zaposlenih uglavnom ne- usklađeno sa potrebama privrede. Vremenom je NI sistem postajao sve masivniji sa najvećim brojem zaposlenih na fakultetima. Pozitivna pojava IR centara u industrijskim preduzećima krajem XX je anulirana nestankom velikih industrijskih preduzeća. Prosek angažovanja ljudskih NI i IR resursa – istraživača 2013. godine u Srbiji bio je - 75,22% istraživača u VŠO, 21,4% u državnim institutima, a 3,34% u poslovnom sektoru, što je u obrnutoj srazmeri sa prosekom zemalja OECD. Efekat tihe, državnim strategijama neusmerene tranzicije, je da je od ukupno zaposlenih u NI sektoru u 2013. bilo 69,58% istraživača, 7,17% pomoćnog osoblja sa fakultetskom diplomom, a 23,25% svi ostalih zaposlenih, što je pozitivno. Međutim, negativna konotacija tranzicije je smanjenje broja zaposlenih u tehničko-tehnološkim naukama u 2013. u odnosu na 1991, sa 38,20% na 23,36%.

Finansiranje Ni i IR delatnosti u Srbiji započeto je u XXI veku velikim padom na 0,346% svih troškova za NI i IR rad u bruto domaćem proizvodu države, da bi se analizirani period završio sa 0,779% svih troškova za NI i IR rad u BDP države u 2013.

Izuzetan rast naučne produktivnosti u Srbiji je rezultat više faktora. Tu je, pre svega, uloga pravila o naučnoistraživačkom vrednovanju rezultata istraživača prema kojima se potencira objavljivanje radova u međunarodnim časopisima. S druge strane broj prijava patenata iz naučnoistraživačkog sistema je i dalje veoma mali. Analizom dva glavna indikatora rezultata angažovanja NI i IR sektora u XXI veku: broj naučnih radova publikovanih u referentnim svetskim naučnim i stručnim časopisima i broj prijavljenih patenata domaćih autora, zaključuje se da se nastavlja trend odvajanja

70


naučnoistraživačkog sistema od ekonomije Srbije, jer je preovlađujući interes istraživača publikovanje radova a ne razvoj tehnologija.

Sistem visokoškolskog obrazovanja koji treba da generiše inovacioni potencijal ekonomije zasnovane na znanju u Srbiji je suočen sa izuzetno nepovoljnim trendovima i izazovima:

• Broj studenata je u poslednjoj deceniji porastao za 17%, istovremeno je broj studenata u društvenim naukama porastao za 39% i dostigao skoro 40% ukupne studentske populacije;

• Broj studenata u prirodnim naukama, matematici i kompjuterskim naukama je udvostručen ali ova oblast i dalje je ispod deset posto – tj. samo 9,2% ukupne studentske populacije;

• U tehničkim i poljoprivrednim naukama broj studenata je skoro prepolovljen sa trendom daljeg opadanja;

• Većina privatnih visokoškolskih institucija su takozvani „nastavni“ fakulteti. Stvaranje znanja (IR) i doprinos lokalnom i regionalnom društvenom i ekonomskom razvoju, najviše su zastupljeni u državnim institucijama visokog obrazovanja;

• Kvalitet IR na univerzitetima u Srbiji pokazuje i činjenica da se nijedan od univerziteta ne nalazi na takozvanoj "Shanghai top 100 HE " listi.

Na primeru Instituta “Mihajlo Pupin”, pokušali smo da povežemo razvoj jedne (ne)tipične naučnoistraživačke organizacije sa prethodno prikazanim razvojem NIS u Srbiji.

71


3 INVENCIJE, INOVACIJE24 I KOOPERATIVNOST NIS

Sledeći naš istorijski pristup u razmatranju razvoja NIS, u ovom poglavlju vratićemo se u dalju prošlost Srbije.

Iako su organizovana naučna istraživanja u oblastima od značaja za tehnološki razvoj započeta sredinom prošlog veka, izvorišta tehnološkog razvoja su u XIX veku na početku provobitne industrijalizacije. Ne mogu se zanemariti činjenice da su se pojedine institucije i školovani stručnjaci bavili naukom i istraživanjima u određenim naučnim disciplinama, da je patentna aktivnost bila značajna i da su postojali ludski resursi spremni da apsorbuju nova znanja i doprinose tehnološkom razvoju i modernizaciji Srbije.

3.1 Početak industrijalizacije u Srbiji

Kraljevina Srbija je bila jedna od jedanaest država potpisnica Parske konvencije o zaštiti industrijske svojine, 20. marta 1883. godine zajedno sa Belgijom, Francuskom, Italijom i Holandijom [Kutlača, Đ, Popović, S, Semenčenko, S, Stamatović, S, 1998]. Na osnovu ovakvog statusa Srbije, Kraljevina Jugoslavija je pristupila konvenciji 1921, a SFR Jugoslavija i sadašnja Republika Srbija takođe imaju status na osnovu sukcesije.

Razvoj mnogih industrija je nužno započeo u Srbiji krajem devetnaestog veka. 1898. u Srbiji je bilo samo 28 industrijskih preduzeća sa 1.702 zaposlena, ali već 1910. je radilo 428 preduzeća sa 16.095 zaposlenih. Podaci o uvozu mašina za industriju i poljoprivredu i parnih kotlova, dostupni su jer su statistički zabeleženi. Uvoz mašina je naročito porastao za vreme Carinskog rata sa Austrijom (1906-1910). U bruto nacionalnom proizvodu početkom dvadesetog veka, industrija, kao visoko akumulativna privredna grana (u odnosu na ekstenzivnu poljoprivredu), imala je rastući udeo, dok je

24 Invencija (pronalazak) je koncept, ideja i metod za dobijanje novog proizvoda / procesa. Invencija može, ali ne mora da bude bazirana na otkriću. Reč invencija se koristi za opis otkrića nove tehnologije (proizvoda / procesa) za iskorišćavanje prirodnih resursa.

Inovacija se koristi za uspešnu komercijalnu (tržišnu) aplikaciju invencije – očigledno, ne završe sve invencije kao inovacije! Naučne i tehnološke inovacije mogu se smatrati kao transformacija jedne ideje u nov ili poboljšan proizvod na tržištu, u nov ili poboljšan proizvodni / radni proces za industriju i trgovinu, ili nov pristup u društvenim uslugama. Reč “inovacija” može imati različita značenja u različitim kontekstima – izabrani kontekst zavisi od specifičnih ciljeva merenja ili analize. Inovacije zato uključuju niz naučnih, tehnoloških, organizacionih, finansijskih i komercijalnih aktivnosti [Kutlača, Đ, Semenčenko, D, 2005 ].

72


udeo zaposlenih bio mnogo manji u odnosu na radnu snagu angažovanu u poljoprivredi.

Struktura industrije međutim, pokazuje inovativnu sposobnost društva tog vremena. Razvijeniji deo industrije je bio onaj u kojem su nastajali proizvodi za ličnu upotrebu. Proizvodnja osnovnih mašina bila je drugi sektor industrije, čiji su začeci u rudarstvu i preradi rude, vojnoj industriji i razvoju železničkog saobraćaja, a ovaj sektor je bio važan za razvoj tehnike i porast broja inženjera i tehničara.

Kulturna klima na koju prevashodno utiče većina u pojedinom društvu, a Srbija je tada, a i dugo po tom bila zemljoradnička i zanatlijska zemlja, razvoj tehnologija i preduzetništvo nisu favorizovani [isto]. Zbog toga ni odnosi prema inženjerima i tehničkom osoblju nisu bili blagonakloni. Najveći broj inženjera bio je u građevinarstvu i mašinstvu. Početkom devedestih počinju da rade i prvi inženjeri elektrotehnike - 1892. i 1894. počeli su na Fakultetu za inženjerstvo Velike škole, da se predaju predmeti primenjena fizika i tehnička fizika sa elektro inženjerstvom.

Od sredine devetnaestog veka do Prvog svetskog rata u Srbiji je bilo aktivno oko 1.000 inženjera25 u svim poznatim tehničkim disciplinama. Svesni važnosti svog znanja, stečenog u Srbiji ali većinom u inostranstvu, za razvoj Srbije, i istovremeno nepravedno niske validacije tog znanja od strane države i od šireg društva, inženjeri su formirali svoje prvo udruženje 1868. godine. Uslovi za efikasniju ekspanziju tehničke inteligencije u to vreme još nisu bili dovoljno podsticajni pa je shodno tome i Tehnička družina delovala katko. Međutim, 1890. osnovano je Udruženje srpskih inženjera (kasnije Srpsko udruženje inženjera i arhitekata), a iste godine se počelo sa uređivanjem Srpskog tehničkog biltena.

Važni pronalasci ili inovacije određenih proizvoda ili postupaka, o kojima imamo neko saznanje, a koji su u Srbiji ili inostranstvu registrovani kao patenti, radovi su, sa retkim izuzecima, srpskih inženjera koji su poticali iz emancipovanih i bogatijih slojeva srpskog društva.

Diplomirani učenici zanatskih i tehničkih škola, kao sloj tehnički obučenih stručnjaka, bili su potencijalni rasadnik inovatora. Najveći broj znatskih škola bio je u tekstilnoj industriji. Organizacionu strukturu državnih škola sa zanatskim radionicama propisivao je Zakon o zanatima i radionicama (1892), sa misijom da pruži učenicima “modernu, profesionalnu, praktičnu i teorijsku zanatsku nastavu”. U radionicama pod nadzorom majstora, učenici su upoznavani sa praktičnim veštinama zanata, postepeno su sami obavljali zanatske aktivnosti, od jednostavnijih do najnaprednijih. Radionice su morale

25 Vidi ediciju Putevima inženjerstva u Srbiji (i u Srba) – PINUS Zapisi [Šolaja, V. urednik 1994-1998]

73


da se urede tako da budu “ekvivalent modernom savršenstvu odgovarajućih zanata.”

Otvorenost Srbije ka globalnim trednovima industrijalizacije, o kojoj svedoči učešće u iniciranju Pariske konvencije, ukazuje na to da su postavljeni temelji značajni za njen kasniji tehnološki razvoj. Jedan od načina da se oceni oblik trajektorije ovog razvoja je analiza patentne aktivnosti, koja će biti razmatrana u sledećem delu ovog poglavlja.

3.2 Patentna aktivnost od 1921 -2010.

Patent je sredstvo zaštite invencije razvijene od firmi, institucija i pojedinaca, i može se interpretirati kao indikator invencija. Pre nego što invencija postane inovacija, dalji preduzetnički napori moraju da se preduzmu za njen razvoj, proizvodnju i komercijalizaciju. Već sama definicija ukazuje na značaj aktivnosti patentiranja u inovacionim procesima i za transfer tehnologija unutar nacionalnog inovacionog sistema, pa joj stoga u istraživanjima i ovom prikazu, posvećujemo naročitu pažnju. Nažalost, patentna aktivnost bila i jesta tokom celog analiziranog perioda, sa retkim izuzecima, jedna od slabih tačaka inovacionih sistema u Srbiji.

Patentnu aktivnost Srbije posmatraćemo i kroz njen udeo u patentnoj aktivnosti bivših jugoslovenskih država, u kojima patentna aktivnost nikada nije bila obeležena velikim brojem patentnih prijava, niti brojnim patentima. Zbog toga je analiza urađena prema reprezentativnim setovima podataka, sa grupisanjem dostupnih podataka u petogodišnje podperiode. Karakteristike petogodišnjih podperioda biće istražene u sledećim pasusisma.

U godinama neposredno nakon prvog svetskog rata Kraljevina Jugoslavija (Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca) je bila u ranoj fazi industrijalizacije, u kojoj su, pored obnove pojedinih delova zemlje uništenih ratnim razaranjima, potencijali tehnološkog razvoja i infrastruktura takođe bili u uspostavljanju ili obnovi.

U Prilogu 2 ove knjige nalaze se grafikoni koji ilustruju patentnu aktivnost u Srbiji opisanu u ovom poglavlju, počev od 1921. pa sve do 2012. godine, zahvaljujući bazi podataka formiranoj u CIRNT. Na slikama 30 i 31 ilustrovano je prijavljivanje i registrovanje patenata u Srbiji u periodu 1921-1995. godina.

74


Slika 30: Prijave patenata u Srbiji, 1921-1995 – Sekcije A-H

Slika 31: Registrovani patenti u Srbiji, 1921-1995 – Sekcije A-H

0

500

1000

1500

2000

250019

21

1923

1925

1927

1929

1931

1933

1935

1937

1939

1941

1943

1945

1947

1949

1951

1953

1955

1957

1959

1961

1963

1965

1967

1969

1971

1973

1975

1977

1979

1981

1983

1985

1987

1989

1991

1993

1995

Broj

prij

avlje

nih

pate

nata

GodinaStrani Jugoslavija Srbija

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1921

1923

1925

1927

1929

1931

1933

1935

1937

1939

1941

1943

1945

1947

1949

1951

1953

1955

1957

1959

1961

1963

1965

1967

1969

1971

1973

1975

1977

1979

1981

1983

1985

1987

1989

1991

1993

1995

Broj

regi

stro

vani

h pa

tena

ta

GodinaStrani Jugoslavija Srbija

75


Periodi od 1921. do 1940. (1921-25; 1926-30; 1931-35; 1936-40; ili periodi 1, 2, 3 i 4) imaju sledeće karakteristike:

1. Broj patenata stalno raste – rad na inovacijama motivisan je ostvarljivošću i mogućnošću kapitalizacije (pronalazači mogu relativno lako da dobiju sredstva potrebna za realizaciju njihove invencije – pronalaska i da ga potvrde na tržištu).

Broj stranih patenata zaštićenih u Kraljevini Jugoslaviji je značajan kako po količini tako i po stalnosti (preko 17.000; što je pet puta više od odobrenih patenata domaćih pronalazača). Patenti iz Srbije čine polovinu inventivne produkcije stanovnika Kraljevine Jugoslavije, a polovina pronalazaka iz Srbije pripada grupi “novih tehnologija” (emerging technologies - tehnološko intenzivna polja / sekcije Internacionalne klasifikacije patenata - IPC).

2. Analiza nerezidentnih patentnih prijava ukazuje na postojanje inovacione klime u Kraljevini Jugoslaviji, koja je neophodna za ubrzavanje tehnološkog razvoja (nerezidentne patentne prijave stranih kompanija i inovatora bile su pretežno prisutne u Elektrotehnici – sekcija H sa brojem stranih patentnih prijava 13,6 puta većim od domaćih, i u Hemiji i metalurgiji – sekcija C gde je ovaj odnos 13,1 puta; domaći autori imali su mnogo bolji položaj u sekciji A (Ljudske potrebe) – gde je odnos domaćih odobrenih patenata prema stranim bio veći od 2,1 puta);

3. Dve trećine pronalazaka bile su u sekcijama F, A i B. Ovo međutim pokazuje da iako, pretežno poljoprivredna zemlja (70% stanovništva je u poljoprivredi), Kraljevina Jugoslavija je uspela da razvije tehničko osoblje sposobno da prihvati, razvije i koristi najnovije tehnologije. To važi posebno za oblasti precizne mehanike, motora, odbrambenih tehnologija, saobraćaja i transporta, kao i štamparske tehnologije (sekcije F i B). U oblasti poljoprivrede (sekcija A), razvijane su nove biljne sorte, a posebno hibridi kukuruza gde je Srbija postigla rezultate priznate na svetskom nivou;

4. Srbija je imala vodeću tehnološku poziciju u Kraljevini Jugoslaviji sa polovinom pronalazaka poreklom iz Srbije (1.764 od 3.799 patentnih prijava rezidenata); sledila je Hrvatska (1.180 patentnih prijava rezidenata) i Slovenija (665 patentnih prijava rezidenata).

Karakteristike perioda 1941-45 su:

1. Period rata je period zamrznute patentne aktivnosti. Patentna aktivnost je manja od 10% od predratne, zahvaljujući jedino 1941. i 1945. godini koje su delom bile bez rata;

76


2. Čak i ovaj mali broj pronalazaka zadržao je trend najvećeg patentiranja u sekcijama F i A, što pokazuje da je deo inventivne populacije bio sačuvan. Kod stranih patenata, pronalasci u sekciji H (elektrotehnika) su bili brojni, što ukazuje na mogućnosti rapidnog razvoja ove oblasti u godinama koje slede.

Karakteristike perioda 1946-50. i 1951-55. su:

1. Promene u društvenom, ekonomskom i političkom sistemu odrazile su se i na patentnu aktivnost. Ima manje stranih inventora (naročito sa Zapada), jer je nova država imala mnogo nepoznanica, pre svega u celom privrednom sistemu (centralno-planskom), koji je koncipiran na principima veoma različitim od njihovih sistema;

2. Prve godine razvoja nove države bile su prilično regresivne za Srbiju, u tehnološkom smislu. Brojne fabrike, zajedno sa zaposlenima i tehnologijama ugrađenim u njihovo znanje, premeštene su u zapadne delove države – Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, sa opravdanjem da je to učinjeno iz strateško odbrambenih razloga (Jugoslavija je bila pod blokadom od strane zemalja članica Informbiroa – Istočno-evropskih komunističkih zemalja). Nove fabrike, naročito one u odbrambenoj industriji, bile su smeštene u zapadni deo zemlje. Premeštanje IR potencijala i tehnološke infrastrukture iz jednog regiona u drugi jedna je od poznatih mera koje vlade preduzimaju u cilju stimulisanja tehnološkog razvoja određenog regiona (npr. Sophia Antipolis, u Francuskoj, program za uspostavljanje i konsolidaciju istraživačkih centara u Južnoj Italiji itd), ali vodeći računa o očuvanju tehnološke moći regiona iz kojeg se transfer vrši. U slučaju Srbije ovome se nije pridala odgovarajuća pažnja, pa je rezultat bio da se IR rad obavljao u laboratorijama, odvojenim od industrije, uz mali broj obrazovanih kadrova – inženjera i tehničara, koje je trebalo rasporediti i u industriji i novoosnovanim institutima, što je imalo za posledicu veoma mali broj patenata i mali doprinos tehnološkom razvoju;

3. Jedna od glavnih karakteristika centralno-planske privrede je odvajanje istraživačkorazvojnog rada od industrije i stvaranje glavnih uprava za sve aktivnosti. Ove uprave su bile odgovorne za IR rad na taj način što su koncentrisale sav razvojni rad na jednom mestu i onda distribuirale rezultate fabrikama za proizvodnju prema unapred planiranim količinama. To nije bilo samo fizičko razdvajanje IR rada od preduzeća; motivacija za inovativni rad je svedena na minimum. Ovaj strukturni “propust” u radu IR organizacija ostao je na snazi sve do šezdesetih, kada je unutar već razvijenog samoupravnog sistema, počelo organizovanje IR jedinica u preduzećima, sa značajnom podrškom države;

77


4. U prethodna dva perioda najveći broj pronalazaka rezidenata u Kraljevini Jugoslaviji bio je u sekcijama A, B, F i G. Analizirajući republike pojedinačno, situacija u Srbiji (najbolje rangirane sekcije su A, B i C) je potpuno suprotna od predratnog trenda (F, A, B) što pokazuje da su preostali srpski tehnološki i razvojni potencijali više zainteresovani za teorijska istraživanja. IR osoblje skoncentrisano u institutima i fakultetima, tj. izvan industrijskih preduzeća nije imalo prave veze sa preduzećima. U Hrvatskoj pored predratno najzastupljenijih patenata u sekcijama A i B, značajna dostignuća se pojavljuju u sekcijama G i H. U Sloveniji su u predrtratnom periodu najbolje sekcije A, B i F, a u prva dva posleratna perioda sekcije A i B su značajne. Sve ostale republike imaju zanemarivo učešće u svim sekcijama.


1. Tokom perioda 1956-1960. patentna aktivnost se penje ka svom predratnom nivou. Tek 10 godina nakon rata broj pronalazaka u novoj Jugoslaviji dostigao je predratni broj invencija. Krajem ovog perioda primećuje se oštar pad patentne aktivnosti;

2. Struktura patentiranja pokazuje značajno izražene IPC sekcije A i B iznad svih patenata rezidenata. U Srbiji su značajne sekcije A, B i F, u Hrvatskoj sekcije A i B, a u Sloveniji A, B i H. Opet, sve ostale republike i pokrajine imaju zanemarljivu performansu u svim sekcijama;

3. Prisustvo stranih pronalazaka je značajno više, naročito u sekciji C (Hemija, Metalurgija) sa 5,3 puta većim brojem patentnih prijava od domaćih;

4. Na razvoj rada na inovacijama negativno je uticao (nekontrolisani) uvoz stranih tehnologija koji je bio u usponu kasnih pedesetih i šestdesetih godina a kasnije postao praksa domaćih preduzeća, pre nego razvoj tehnologija vlastitim IR kapacitetima. Tehnologije su kupovane bez prethodne provere njihove aktuelnosti - starosti, sa ograničavajućim licencama i nedovoljnom podrškom za domaći razvoj zasnovan na pribavljenoj tehnologiji. Pribavljene tehnologije su potiskivale potrebe domaćeg razvoja – otuda smanjenje domaće patentne aktivnosti.

Karakteristike perioda 1966-70. su:

1. Osnovna karakteristika ovog perioda je najlošija patentna aktivnost domaćih podnosilaca (pronalazača) u čitavom posleratnom periodu (1946-1985). Ovo je najverovatnije rezultat sistemskih promena u organizaciji i finansiranju IR rada. Na kraju prethodnog perioda, naime 1965. godine preduzeta je već pomenuta privredna reforma, u kojoj je veliki naglasak stavljen na ugovaranje IR usluga između IR sektora i “korisnika” tih usluga

78


(industrija, država itd). Ovo je praćeno smanjenjem relativnog udela budžetskih sredstava u ukupnom finansiranju IR, tj. destabilizacijom sistema finansiranja IR koji je do tada postojao.

Instituti koji su većinom osnovani od strane države, morali su da prihvate novi sistem samofinansiranja, odnosno da zarade za sopstvenu egzistenciju kroz samostalno ugovaranje sa korisnicima IR usluga. Ova sistemska promena prouzrokovala je ozbiljne poremećaje u radu instituta, pa su neki od njih i zatvoreni. Sva ova događanja odrazila su se godinu, dve kasnije, u periodu 1966-70. kroz značajno opadanje inovacionih rezultata. Proizvodnja inovacija je ponovo počela da se povećava čim je IR sistem uspeo da se prilagodi promenama. Ostaje, kao ozbiljna opomena, činjenica da od “perioda prilagođavanja” do uspostavljanja “normalnog operativnog načina funkcionisanja” u IR sektoru treba tri do pet godina nakon takvih radikalnih promena. Veliki gubici u IR rezultatima su zabeleženi tokom takvih perioda ali su inicijatori reforme ovu činjenicu retko uzimali u obzir;

2. Po patentnoj strukturi, netehnološki intenzivna polja (sekcija E - Građevinarstvo, na primer) postaju mnogo izraženija, dok veoma značajna oblast elektrotehnike (sekcija H) ima umeren udeo, odnosno nema intenzitet i dinamiku potrebnu za razvoj svih ostalih oblasti u godinama koje dolaze;

3. Opadanje broja stranih patenata u ovom periodu (manje od polovine iz prethodnog) objašnjava se nestabilnom političkom situacijom u Jugoslaviji (1967-68) a i u drugim zemljama.

Karakteristike perioda 1971-75. su:

1. U ovom periodu domaće patentiranje pokazuje oštar uspon u broju patentnih prijava. To je jedan od znakova da je IR sistem ponovo u “normalnom operativnom modu”, nakon velikih sistemskih promena u prethodnom periodu;

2. Analiza broja patenata pokazuje po prvi put od 1921. godine da je broj registrovanih patenata mnogo manji u odnosu na broj patentnih prijava. Za neke IPC sekcije ovaj broj je manji čak i od patenata dodeljenih u ratnom periodu. Deo odgovora je u činjenci da je Savezni zavod za intelektualnu svojinu (SZZIS) prihvatio novu patentnu klasifikaciju (IPC); to je prouzrokovalo kompleksno prilagođavanje u postupku ispitivanja da li su uslovi za dodelu patenta zadovoljeni i, prirodno, zastoj u obradi prijava patenata. Kako je broj patentnih prijava u ovom periodu bio značajno velik, i problem je bio veći, a sledstveno tome problem ispitivanja je postao veoma ozbiljan ograničavajući faktor u praćenju patentnih aktivnosti.

3. Struktura patentiranja se nije značajno promenila u poređenju sa prethodnim periodom. Uvidom u broj stranih prijava vidmo dominaciju stranih

79


patenata u polju “Hemija i metalurgija” (IPC Sekcija C) koji su u porastu, tj. broj domaćih prijava je mali uprkos činjenici da u ovoj oblasti u zemlji postoje značajni industrijski resursi. To vodi ka zaključku da su istraživanja u ovoj oblasti orijentisana ka fundamentalnim pitanjima, mnogo više nego ka razvojnim problemima, čije rešavanje je trebalo da podigne nivo kompetentnost i konkurentnost ovog industrijskog sektora. Ali ostaje činjenica da su istraživanja u ovim oblastima veoma zahtevna u pogledu materijala (komponenata), opreme i novca, a ovi faktori su ograničavajući za zemlje u razvoju kakva je bila SFRJ.


1. Apsolutni broj patenata pokazuje blagi porast u odnosu na prethodni period, ali relativna promena u ova dva perioda i u prethodnom ukazuje na opadajući trend u broju pronalazaka. Ovo je ponovo pokazatelj novog “prelaznog perioda” nastalog promenama u finansiranju IR, nakon zatvaranja Saveznog fonda za nauku i ukidanja Saveznog saveta za naučni rad (1970) i osnivanja Samoupravnih interesnih zajednica za nauku - SIZ (1975). SIZ je trebalo da povežu nauku i industriju, na različitim nivoima - od saveznog do republičkih/pokrajinskih nivoa, odnosno od nivoa na kojima je naučni razvoj bio integrisan i na kojima je IR infrastruktura bila razvijena sa aspekta potreba cele SFRJ, do nivoa koji nije bio spreman da integriše nauku brzo u svoje razvojne programe zbog toga što je to bilo mnogo selektivnije i više ograničeno u pogledu poređenja sa saveznim. Ovaj prelazni period trajao je 3 do 5 godina i njegove posledice su nešto manje vidljive jer su IR organizacije već imale ustanovljene odgovarajuće odbrambene mehanizme posle lekcija naučenih iz prethodne reforme, kada je udeo budžetskih sredstava u ukupnom finansiranju IR počeo da opada u realnim prihodima IR organizacija;

2. Analizom strukture patenata uočava se značajan rast kako u broju tako i u udelu pronalazaka u sekciji H (elektrotehnika), što je od velikog značaja za tehnološki razvoj zemlje;

3. Smanjena “proizvodnja” patenata, naročito izražena u prethodnom periodu, je u korelaciji sa ekonomskom krizom u zemlji. Jedna od posledica ove krize je dalje opadanje konkurentnosti domaće industrije, koja zauzvrat smanjuje patentnu aktivnost;

4. Broj i udeo stranih patenata značajno opada u ovim periodima. Ovo se objašnjava sledećim razlozima:

• Kako nekonkurentna industrija ne može biti ozbiljan rival u tehnološkom “takmičenju”, nije neophodno da se plaća zaštita nečega što potencijalni konkurenti ne mogu proizvesti;

80


• Strani autori su počeli da slede politiku nepatentiranja svojih invencija čuvajući poverljivost industrijskim pravima svojine. Dobro definisana strategija za pretragu baza patentnih podataka može dati vredne zaključke kada je u pitanju određena tehnologija (istraživačka koncentracija, itd); na ovaj način čin patentiranja se može pokazati korisnim za konkurente;

• Kupovina tehnologija je bila sve više ograničena političkim odlukama, tehnologije su se smatrale “osetljivim” i njihov izvoz je zabranjen; tako je patentiranje postalo izlišno;

• Razvoj novih tehnologija je postao veoma skup i preduziman je u okviru zajedničkih projekata nekoliko zemlja koje kasnije postaju ekskluzivni vlasnici tehnologija.

5. Broj registrovanih patenata ostaje izuzetno mali, što znači da je SZZIS bio pretrpan patentnim prijavama, a imao je oskudne mogućnosti za donošenje odluka o statusu ovih prijava u razumnom roku. SZZIS nije imao kompjutersku opremu za administrativno istraživanje patenata i procesa registracije kao ni za informacione usluge zainteresovanim korisnicima u to vreme.

Karakteristike patentiranja i trendovi u celom periodu 1921-1985. mogu se sumirati na sledeći način:

Analiza patentiranja u celom periodu pokazuje tri oštra “pada” u inventivnoj proizvodnji i jedan do dva, u zavisnosti od IPC sekcije, dodatna, manje izražena “pada”. Proizvodnja patenata je imala rekordne padove u periodu 1941-45, period 1966-70. i 1980-85. a karakteriše ih sledeće:

• Prvi period je bio period drastičnog pada zbog Drugog svetskog rata.

• Drugi i treći period sa padom patentne aktivnosti su direktne posledice velikih sistemskih promena u okruženju IR. Oba perioda su svedoci promena koje su uticale na status IR organizacija, njihovu poziciju na tržištu i način na koji su nabavljana sredstva za njihov rad. Ekonomska reforma sprovedena 1965. uvela je promene u IR sistem sa elementima koji su u osnovi bili pozitivni. Naglasak je bio stavljen na uspostavljanje veza između IR sektora i industrije – stvarnog korisnika IR usluga – i smanjenje udela budžetskih sredstava u finansiranju IR. Instituti i fakulteti su uspeli da ostvare dugoročnu saradnju sa industrijom i osiguraju veći udeo industrije u njihovom finansiranju. Ova “borba” je prirodno bila praćena smanjenjem IR rezultata. Zatvaranje saveznog fonda za finansiranje IR donelo je nove strukturne promene – reorganizaciju IR rada – koja je u kombinaciji sa oslanjanjem industrije na kupovinu stranih tehnologija umesto saradnje sa domaćom IR infrastrukturom, vodila ka trećem velikom padu patentne aktivnosti. Regionalizacija je sama po sebi pozitivan trend u tehnološkom razvoju, ali kada su u pitanju osnovna i

81


primenjena istraživanja, regionalizacija je ništa više nego razbijanje već izgrađene mreže (infrastrukture), umnožavanje programa u istim disciplinama; sve ovo, zajedno sa značajno smanjenim iznosom sredstava vodi ka nekonkurentnoj i smanjenoj proizvodnji u IR sektoru.

Kraj analiziranog perioda u kojem je zabeležen drastičan pad patentne aktivnosti desio se početkom dezintegracije Jugoslavije. U ovom periodu Srbija je postigla najveći udeo od 46.6% u ukupnom domaćem patentiranju u odnosu na ceo periodu 1921-1985; kumulativni podaci za ceo period 1921-1985. pokazuju da su IPC sekcije B, A i F najzastupljenije, a značajan je udeo i sekcija E, G i H; međutim od but 1971. do 1985. redosled je B, F, i A;

Invencije u Srbiji od 2001. do 2014.

Patentna aktivnost u Srbiji u prvoj deceniji dvadeset prvog veka ima sličan obrazac kao u prethodnim posmatranim periodima (1921-1985; 1975-1985):

– Srbija, kao i Slovenija i Hrvatska među zemljama u regionu Zapadnog Balkana, imaju najbolju performansu, sa nekoliko puta većim brojem domaćih patenata od drugih zemalja Zapadnog Balkana;

– Trend krajem perioda (počev od 2008) je opadanje broja domaćih patenata, kada se uzme u obzir prethodna analiza IR sistema, ova činjenica se mora smatrati upozoravajućom za tvorce politika i kreatore inovacione politike u Srbiji;

– Patentiranje nerezidenata je prisutno na nivou koji premašuje domaće patentiranje, ali krajem perioda postoji tendencija smanjenja i ovog patentiranja, najviše zbog činjenice da je Srbija postala deo Europatentnog sistema, što čini drugačijim uslove za strategije nerezidentog patentiranja u zemlji.

Na slikama 32 i 33 ilustrovano je patentiranje u Srbiji u periodu od 1977. do 2012. godine.

82


Slika 32: Domaće prijave patenata u Srbiji po oblastima tehnologije, 1977-2012

Slika 33: Strane prijave patenata u Srbiji po oblastima tehnologije, 1977-2012

Non-Resident Patent Applications per Field of Technology, Serbia: 1977-2012

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

Y19

77

Y19

78

Y19

79

Y19

80

Y19

81

Y19

82

Y19

83

Y19

84

Y19

85

Y19

86

Y19

87

Y19

88

Y19

89

Y19

90

Y19

91

Y19

92

Y19

93

Y19

94

Y19

95

Y19

96

Y19

97

Y19

98

Y19

99

Y20

00

Y20

01

Y20

02

Y20

03

Y20

04

Y20

05

Y20

06

Y20

07

Y20

08

Y20

09

Y20

10

Y20

11

Y20

12

Civil engineering Other consumer goodsFurniture, gamesTransportMechanical elementsThermal processes and apparatusOther special machinesTextile and paper machinesEngines, pumps, turbinesMachine toolsHandlingEnvironmental technologyChemical engineeringMicro-structural and nano-technologySurface technology, coatingMaterials, metallurgyBasic materials chemistry Food chemistryMacromolecular chemistry, polymersPharmaceuticalsBiotechnologyOrganic fine chemistryMedical technologyControlAnalysis of biological materialsMeasurementOpticsSemiconductorsIT methods for managementComputer technologyBasic communication processesDigital communicationTelecommunicationsAudio-visual technologyElectrical machinery, apparatus, energy

Resident Patent Applications per Field of Technology, Serbia: 1977-2012

0

100

200

300

400

500

600

Y19

77

Y19

78

Y19

79

Y19

80

Y19

81

Y19

82

Y19

83

Y19

84

Y19

85

Y19

86

Y19

87

Y19

88

Y19

89

Y19

90

Y19

91

Y19

92

Y19

93

Y19

94

Y19

95

Y19

96

Y19

97

Y19

98

Y19

99

Y20

00

Y20

01

Y20

02

Y20

03

Y20

04

Y20

05

Y20

06

Y20

07

Y20

08

Y20

09

Y20

10

Y20

11

Y20

12


83


Patentna aktivnost domaćih inventora u Srbiji u izvesnom je rastu u periodu od 1986. do 1990. godine, što može da se objasni jednim delom rastom ukupnih ekonomskih aktivnosti u republici, ali i fokusiranjem na domaće probleme u tehnološkom razvoju. Godine (1991-1998) raspada i ratova na teritoriji bivše SFRJ i međunarodne izolacije države SRJ, karakteriše pokušaj stvaranja sistema "samodovoljnosti", odnosno, samostalnog rešavanja tehnoloških problema i nadomeštanja nedostajućih proizvoda i tehnologija razvojem sopstvenih, tako da iako očekivan, pad patentne aktivnosti nije tako izražen sve do 1998, da bi usled bombardovanja države i razaranja infrastrukture u 1999. taj pad doveo patentiranje u Srbiji na ivicu opstajanja. Zatim sledi rast patentiranja kojim se 2004. dostiže nivo patentiranja iz 1982. i uz male fluktuacije održava na tom nivou do 2010. (slika 18). Od te godine, rezidentna patenta aktivnost je u stalnom padu, što sa činjenicom da od 1. oktobra 2010. pronalazači iz Srbije mogu da podnesu patentne prijave direktno Europatentu (tog datuma Srbija je postala stalni član EPO - European Patent Organization), dovodi do minimiziranja značaja nacionalne patentne statistike. Slika 32 ilustruje rezidentne prijave patenata u Srbiji, sadržane u bazi podataka Zavoda za intelektualnu svojinu, koje se po ukupnom broju razlikuju od onih datih na slici 18, jer su prećišćene tokom unosa, ali se po trendu poklapaju pa su uporedive, a ovde se daju jer sadrže podatke o oblasti tehnologije u kojoj su razvijene i za koje svrhe se mogu koristiti, što daje dodatni nivo informacija za našu analizu. Poređenjem intenziteta patentiranja po oblastima tehnologija u 90-tim godinama prošlog veka i prvih deset godina ovog veka, uočava se promena u strukturi interesa i angažovanja inventora u Srbiji: najviše patenata u ovom veku beleži se u tehnologijama koje se odnose na električne mašine, aparate, pumpe, motore i druge mašine, uz značajan porast patentiranja u oblasti hemijskih tehnologija za potrebe proizvodnje hrane (slika 32).

Nerezidentno patentiranje u Srbiji prati trendove domaćih inventora u periodu 1985-1991. godina, praktično zamire u periodu 1993.-1997, zatim donekle raste do 2005. a zatim drastično opada i od 2010.g. dostiže jedva dvadesetak prijava patenata godišnje. Navedeni trendovi ilustruju kako interes stranih kompanija i inventora da zaštite svoje tehnologije u Srbiji, tako i njihovu procenu sposobnosti i kapaciteta domaćeg razvoja da im konkuriše u tehnološkom razvoju. Koristeći isti pristup u analizi trendova patentiranja po oblastima tehnologija u 90-tim godinama prošlog veka i prvih deset godina ovog veka, uočava se da nema promena u strukturi interesa i angažovanja stranih inventora u Srbiji: jedine tehnološke oblasti za koje su zainteresovane strane kompanije i pronalazači, sa skoro 75% od ukupnog broja prijava patenata u oba analizirana perioda, su sledeće oblasti: farmacija, organska hemija, bazna hemija, biotehnologije, i medicinske tehnologije (Slika 33).

84


3.3 Kooperativnost, transfer tehnologija i inovacije 1950-2000.

Kao što smo napred nagovestili, već na početku formiranja naučnoistraživačkog sistema u Srbiji, ranih pedesetih, nalaze se uzroci slabe saradnje - kooperativnosti unutar sistema; pre svega između novoformiranih samostalnih instituta, koji su bili povlašćeni u pogledu finansiranja, i fakulteta i preduzeća. U svim organizacijama je uglavnom postojao samostalni tehnološki razvoj, ali je gotovo nemoguće bilo naći slučaj zajedničkog rada na razvoju proizvoda/procesa, a sve iz jednostavnog razloga jer su se preduzeća najviše oslanjala na kupovinu gotovih tehnoloških rešenja. Komercijalizacija usvojenih tehnologija nije bila velikih razmera. Jedan od uzroka ovome je umnožavanje kapaciteta za proizvodnju sličnih proizvoda, zatim, relativno nerazvijena tražnja, ograničenja izvoza sa mnogo nižim uticajem nego što je to stvarno naglašavano, i u celini slaba konkurentnost domaćih proizvoda i usluga na stranim tržištima.

Pri osnivanju naučnih institucija od pedesetih pa sve do ranih sedamdesetih godina, naučni i ekonomski kriterijumi nisu bili toliko važni koliko takozvani nacionalni ili republički “ključ”. Kada su ovi kriterijumi počeli više da se primenjuju, najpre je došlo do stagnacije u osnivanju naučnih institucija van industrije, a nakon toga do diferencijacije u razvoju institucija prema broju istraživača. Jedan deo institucija je stagnirao dok se drugi razvijao uz manje problema, a treći deo se brzo širio. Tako je slika o strukturi istraživača – ljudskih resursa u celom sistemu, izgledala mnogo bolje nego ta ista struktura pojedinih instituta ili IR jedinica.

Kupovina stranih tehnologija je bila u potpunosti u rukama industrijskih preduzeća. Poštujući državne regulative, preduzeća su odlučivala o tome šta će kupiti i pod kojim uslovima, po kojoj ceni i u koje svrhe će koristiti pribavljene tehnologije. Dakle, kupovina, korišćenje, distribucija i finansiranje novih tehnologija je skoro u celini u domenu industrije i drugih komercijalnih organizacija. Tako su one u suštini odlučivale o tome koji deo nacionalnog BDP će se koristiti za IR i kupovinu opreme i know-how. Postoji naravno i tendencija razvoja sopstvenih – domaćih resursa i novih tehnologija u skladu sa politikom veće tehnološke samostalnosti.

Zbog rascepkanosti proizvodnih kapaciteta i tržišta s jedne strane, i gotovo nikakve povezanosti proizvođača s druge strane, elementi tehnološke saradnje se nisu pojavili čak ni u embrionalnoj formi i intenzitetu, i skoro su potpuno odsutni procesi difuzije i transfera tehnologije. Tehnologije su tako kao resursi bile značajno ugrađene u cenu svake jedinice proizvoda, a tehnološki napredak je vodio ka smanjenju konkurentnosti cena kao svojevrstan paradoks.

85


Na saveznom niovu je 1971. najpre formiran Komitet za koordinaciju nauke i tehnologije, a 1976. Savez republičkih i pokrajinskih zajednica za nauku. Sledećih 15 godina na saveznom nivou nije bilo fonda za nauku, umesto iz takvog fonda, projekti su se finansirali koordinacijom i udruživanjem postojećih sredstava za zajedničke programe. Kontinuitet zajedničkog finansiranja naučnih konferencija i časopisa je prilično uspešno ostvarivan, što se ne može reći i za IR projekte na saveznom nivou, jer je iznos zajedničkih sredstava za njihovo obavljanje smanjen na simbolične iznose. Za sve zajedničke aktivnosti bilo je izdvajano manje od 3% sredstava republičkih/pokrajinskih zajednica nauke.

Manje sredstava je bilo namenjeno zajedničkim IR projektima unutar Jugoslavije, nego što je ta ista zajednica investirala u Jugoslovensko-Američki fond za zajedničke projekte sa Sjedinjenim Državama. Može se zaključiti da su jugoslovenske naučnoistraživačke organizacije favorizovale saradnju sa inostranstvom u odnosu na međusobnu saradnju, želeći da steknu dodatne resurse (i znanja) i otvore put ka „velikoj” nauci u razvijenim zemljama.

Na osnovu saveznih programa stvarana je naučna infrastruktura koja nije bila dovoljno povezana sa razvojnim potrebama, a sa druge strane republički programi koji su bili u direktnoj vezi sa razvojnim planovima nisu bili povezani međusobno, naročito u oblastima koje su zahtevale veliku kritičnu masu naučnog potencijala.

Da bi se prevazišla situacija slabe saradnje, u mreži naučnih institucija primenjen je, naročito od strane Saveznog fonda, metod u kojem se većina istraživačkih projekata poverava ne jednoj već grupi naučnih institucija. Time je sugerisana saradnja i specijalizacija u određenim istraživanjima. Proces takozvane radne integracije, nije bio dugog veka.

Podstaknuti ovim i drugim razlozima, naučne institucije su počele da stvaraju svoja udruženja (zajednice) prema specijalnostima (npr. Jugoslovenski savez laboratorija za istraživanje materijala i struktura, Savez instituta za zaštitu bilja, Zajednica institute za hemijska i tehnološka istraživanja). Stvaranje ovih zajednica se smatralo važnim za budući razvoj samoorganizovanja u nauci, ali u praksi nisu postignuta očekivanja

Neophodnost podsticanja i podrške procesima koji mogu voditi ka stvaranju inovacija, nije novost u Srbiji, kao termin u naučnotehnološkim politikama, a i u nekim projektima. Godine 1975. i 1976. bile su proglašene Godinama tehnoloških inovacija, istih godina su osnovane i samoupravne interesne zajednice u nauci i tehnologiji na različitim nivoima. Međutim, ni to nije pomoglo većoj produkciji patenata, ako ih uzmemo kao merilo uspešnosti ovog poduhvata, budući da su patenti značajan izlazni indikator tehnološkog razvoja i IR sposobnosti sistema. Tih i narednih godina, broj prijavljenih i registrovanih patenata domaćih autora je opadao ili stagnirao. Ranije je

86


objašnjeno da je uzrok tome bio značajna strukturna promena u organizaciji NI sistema.

Nemamo dovoljno podataka o aktivnostima preduzetim za promociju inovacija tokom ove dve godine, ali su one svakako povezane sa radom istraživačkih i razvojnih jedinica i instituta u velikim industrijskim preduzećima i uključenošću zaposlenih u poboljšanje produktivnosti i poslovnih operacija sudeći po, sledeće, 1977. godine usvojenom Društvenom dogovoru o unapređenju i vrednovanju inovacija. Zanimljiv primer aktivnosti vezanih za inovacije, osamdesetih godina, nalazimo u fabrici automobila "Crvena Zastava" u Kragujevcu. Reč je o takozvanim spontanim inovacionim aktivnostima [Smiljanić, S, Milivojević, J, 1989], kao rezultat potrebe da se reši neki tekući problem u proizvodnji. Ove inovacione aktivnosti nisu bile u potpunosti regulisane od strane rukovodstva preduzeća, već samo pravilnikom o nagrađivanju zaposlenih. Tako je do izražaja došla crta kolektivizma, kao suprotnost afirmacije pojedinca, što potvrđuje nalaze o karakteristikama srpskog nacionalnog kulturnog kontektsta o kojima će biti više reči u sledećem poglavlju. Mnogi potencijalno uspešni proizvodi ili procesi završili su kao žrtve sporova između zaposlenih i preduzeća.

Bazirajući se na Društvenom dogovoru iz 1977. o unapređenju i vrednovanju inovacija, svaka regionalna privredna komora donosila je svoj regionalni društveni dogovor o ohrabrivanju inovacija, a svaka organizacija udruženog rada (OUR) je takođe donosila svoj samoupravni sporazum o istom pitanju sa Pravilnikom za stimulisanje inovacija. Ovakav organizacioni koncept je bio pasivan, “zasnovan na čekanju na inovatore fanatike, koji su zatim prihvatani kao neko ko uznemirava i narušava dobro uspostavljenu rutinu” [Isto]. Ovo je takođe bila još jedna od potvrda nedovoljno razvijenog tržišta, a administrativne odluke nisu bile dovoljne za započinjanje inovacija. “Promena mentaliteta je spor proces, naročitu u društvu na putu tranzicije iz rutine ka inovativnoj ekonomiji i životu, i može trajati generacijama, dakle ne treba da budemo nestrpljivi već uporni” [Isto].

Na osnovu preporuka Strategije tehnološkog razvoja SFR Jugoslavije, iz 1988, [Matejić, V, urednik, 1989] o osnivanju jezgra mreže inovacionih centara, grupa entuzijasta je odlučila da se upusti u avanturu osnivanja inovacionih centara. Regionalna privredna komora (RPK) iz Kragujevca je 1989. godine donela odluku o osnivanju inovacionog centra u vidu konsultativno povezujuće jedinice. Odluci je prethodio niz konsultacija neophodnih za, u to vreme već ekstremno komplikovanu praksu samoupravljanja. U organizovanju inovacionog centra su učestvovali entuzijasti koji su obavili dobre pripreme, ali teškoće su se pojavile u tzv. fazi „otrežnjenja“. Problem je pre svega bio u ljudskim resursima – nije bilo dovoljno ljudi na pravom mestu. Sistem privrednih komora je stalno bio u procesu reorganizacije (usvajanje novog ustava, potvrđivanje potrebe

87


postojanja privrednih komora izaziva disperziju eksperata) – a sve funkcije u novoosnovanom inovacionom centru bile su na dobrovoljnoj osnovi. Osnivači su napravili neku vrstu promocije lokalnih biznisa, imali su direktne kontakte i konsultacije sa zaintresovanim stranama vezane za marketing i tehnološki razvoj.

Primer potencijalno uspešne saradnje NIO i privrede bila je Beogradska računarska industrija - BRI. BRI je bila poslovna zajednica 4 preduzeća komplementarne delatnosti, udružene oko jednog proizvoda – računarskog programa TIM. Pored hardvera – računara, razvijane su aplikacije prema potrebama kupaca, servisiranje, obuka i logistička podrška. BRI je bila poslovna asocijacija koju su činili Institut „Mihajlo Pupin“ – RJ Računari, Interkomerc – Informatika, Energoprojekt – Dataoprema i Ei – „Nikola Tesla“. Prva godina poslovanja donela je prihod od 600 miliona dinara, a 1986. prihod je bio preko 4 milijarde dinara. Sa oznakom BRI prodato je 5.000 TIM računara (PTT, JNA, banke, državna uprava, elektroprivreda itd). Planirana je, a nije ostvarena izgradnja fabrike – Fleksibilna fabrika računara.

Mreža istraživačkorazvojnih i poslovnih organizacija, nastala je tokom implementacije Politike tehnološkog razvoja, 1990. godine. Tokom 1991. započeta su tri programa za podršku osnivanju inovacione mreže Srbije: 1. Strateški istraživački i tehnološki projekti, 2. Zajednički – razvojni projekti (predkompetitivni IR projekti) i 3. Inovacioni projekti.

Rezultati ovih projekata od interesa za naše istraživanje kooperativnosti i inovacija, mogu biti: preko projekata je uspostavljena mreža između IR organizacija i preduzeća, i između preduzeća jednih sa drugima. Međutim, uspeh programa je bio obrnuto proporcionalan broju uspostavljenih veza, nije primećeno dovoljno volje – spremnosti, od strane preduzeća za korišćenje rezultata, niti je u dovoljnoj meri postignuta povezanost na regionalnom nivou.

Tokom osamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka samostalni instituti dosta su radili za industriju i druge korisnike, ali univerzitetski istraživački projekti godinama ni na koji način nisu imali veze sa praktičnim industrijskim problemima. Distribucija IR potencijala nije u potpunosti odgovarala agresivnoj industrijskoj i tehnološkoj strategiji, ali razvoj istraživačkih organizacija unutar industrije i tešnja saradnja između tih organizacija i drugih istraživačkih centara, bila je korak napred u pravom smeru.

Širenje saradnje se desilo, što ne iznenađuje, devedesetih godina. Saradnja je pojačana neophodnošću – sankcijama i zatvaranjem granica za uvoz novih tehnologija. Ovo je potvrđeno i istraživanjem inovacionih aktivnosti u privrednim preduzećima u Srbiji, koje je obavljeno u dva navrata, za period 1987-1991. i 1992-1996. Istraživanja je uradio Centar za istraživanje razvoja

88


nauke i tehnologije, Instituta Mihajlo Pupin. Istraživanje je obavljeno u odabranim industrijskim granama (metaloprerađivačka (MI), tekstilna (TI) i hemijska industrija (HI) [Kutlača, Đ, 1999]. Oslo priručnik je primenjen za metodološki okvir istraživanja. Uzorkom je u oba slučaja bilo pokriveno više od 24% izabranih industrija. Deo upitnika koji se odnosio na: pribavljanje potrebnih tehnologija; IR delatnost za potrebe / u kooperaciji sa drugim preduzećima i izvore ideja/informacija za inovacionu delatnost, po prvi put je dao tačne detalje o saradnji unutar delova NIS.

Pribavljanje potrebnih tehnologija – Prvo istraživanje je pokazalo da je osnovni mehanizam snabdevanja u industrijskim preduzećima kupovina kapitalne opreme/osnovnih sredstava.

Drugo istraživanje: Osnovni mehanizam snabdevanja za inovacije u industriji su bili ugovori za usluge tehnološkog tipa. Kupovina kapitalne opreme postala je drugi mehanizam po značaju, najviše zbog međunarodne izolacije zemlje.

IR delatnost za potrebe/u kooperaciji sa drugim preduzećima. Prvo istraživanje je pokazalo specifičnost TI, a to je da u ovoj industrijskoj grani nema povezanosti sa partnerima, kako u zemlji tako i u inostranstvu, a nasuprot tome MI i HI imaju jake veze (ugovori, saradnja) sa univerzitetima i IR institutima u zemlji kao i sa klijentima / kupcima i snabdevačima u zemlji i inostranstvu. Zajednički poduhvati postali su značajan način povezivanja sa stranim partnerima u ove dve industrijske grane.

Drugo istraživanje pokazuje da je, u svim analiziranim industrijskim granama naročito karakteristična sve tešnja povezanost sa domaćim IR institutima i univerzitetima, pa čak i u TI koja je u prethodnom periodu bila samodovoljna, kao i sporadične veze sa stranim kompanijama. Takođe je prisutno i nepostojanje bilo kakvih formalnih ugovora sa stranim IR institucijama.

Izvori ideja/informacija za inovacionu delatnost – u prvom istraživanju glavni izvori ideja u sve tri industrije su bili u njihovim IR jedinicama. Marketing je davao značajan doprinos u MI. Kada su u pitanju eksterni izvori situacija je bila ista kao i u svakom industrijskom preduzeću u razvijenim zemaljama: klijenti i kupci, dobavljači, konkurenti, profesionalne konferencije, sajmovi i izložbe, profesionalni tehnički časopisi kao i univerziteti i IR instituti. TI je opet mnogo zatvorenija, oslanjajući se uglavnom na interne izvore, i sa manje razvijenim vezama sa spoljašnjim okruženjem.

Drugo istraživanje, slično kao i u prethodnom analiziranom periodu, pokazuje da su osnovni interni izvor IR jedinice u sve tri industrijske grane. Značajan doprinos od strane marketinga je u preduzećima MI i HI. Situacija sa eksternim izvorima je ista kao i u prethodnom periodu. TI je i dalje mnogo zatvorenija sa slabom inovacionom delatnošću.

89


Jedan od rezultata drugog projekta o istraživanju inovacione delatnosti bilo je osnivanje Asocijacija za istraživanje i razvoj u privredi – YUPRIS, 1997. godine. Članovi asocijacije bile su IR jedinice i instituti velikih industrijskih preduzeća, i nekoliko samostalnih instituta. Jedan od ciljeva i zadataka iz programa asocijacije, bio je širenje i produbljivanje saradnje i ubrzanje transfera IR rezultata među članovima, kao i poboljšanje i intenziviranje IR u industriji. Organizovanje seminara, obavljanje zajedničkih projekata od opšteg interesa za članove, i ohrabrivanje multilateralne saradnje bile su neke od aktivnosti koje je asocijacija planirala za naredne aktivnosti. U prvoj godini postojanja, YUPRIS je potvrdio osnovu postojanja svojih ciljeva i zadataka kroz brojne bilateralne saradnje oko konkretnih IR predmeta, saradnjom sa univerzitetima i IR institucijama. YUPRIS je bio zamišljen kao udruženje ljudi dobre volje i dobrih namera za njihove osnovne organizacije, u celoj privredi države, koje će sarađivati sa svima koji nameravaju da jačaju IR kapacitete industrijskih preduzeća u Srbiji. Nažalost, već tokom 1999. saradnja je u opadanju, većina članova, industrijskih preduzeća je bila na ivici egzistencije, neke od IR jedinica zatvorene, neka od preduzeća fizički uništena u bombardovanju, a udruženje je zvanično prestalo da radi 2004. godine.

90


3.4 Zaključna razmatranja Vrativši se u nešto dalju prošlost Srbije istražili smo početke njene

industrijalizacije i modernizacije. U drugoj polovini XIX veka otvorenost Srbije ka globalnim trednovima industrijalizacije, ukazuje na to da su postavljeni temelji koji su mogli da budu od značaja za njen kasniji tehnološki razvoj. Jedan od načina da se oceni oblik trajektorije industrijskog razvoja je analiza patentne aktivnosti, koja je iz tog razloga i razmatrana ovom poglavlju. Analiza patentne aktivnosti bila je moguća zahvaljujući bazi podataka za period 1921-2012. formiranoj u CIRNT.

Broj patenata u periodu pre Drugog svetskog rata bio je u stalnom porastu – rad na inovacijama motivisan je ostvarljivošću i mogućnošću kapitalizacije jer su pronalazači mogli relativno lako da dobiju sredstva potrebna za realizaciju njihove invenicije – pronalaska i da ga potvrde na tržištu.

Analiza rezidentnih patentnih prijava ukazuje na postojanje inovacione klime u Kraljevini Jugoslaviji, koja je neophodna za ubrzavanje tehnološkog razvoja. U to vreme Srbija je imala vodeću tehnološku poziciju u Kraljevini Jugoslaviji sa polovinom pronalazaka poreklom iz Srbije.

Promene u društvenom, ekonomskom i političkom sistemu posle rata, odrazile su se i na patentnu aktivnost. Prve godine razvoja nove države bile su prilično regresivne za Srbiju, u tehnološkom smislu. Brojne fabrike, zajedno sa zaposlenima i tehnologijama ugrađenim u njihovo znanje, premeštene su u zapadne delove države. Kao što je već istaknuto, jedna od glavnih karakteristika centralno-planske privrede je odvajanje istraživačko-razvojnog rada od industrije i stvaranje glavnih uprava za sve aktivnosti.

Tokom šezdesetih godina XX veka političko ekonomska situacija ponovo se odrazila na patentnu aktivnost. Osnovna karakteristika ovog perioda je najlošija patentna aktivnost domaćih podnosilaca (pronalazača) u čitavom posleratnom periodu. Ovo je najverovatnije rezultat sistemskih promena u organizaciji i finansiranju IR rada.

Do sredine osamdesetih godina apsolutni broj patenata pokazuje blagi porast u odnosu na prethodni period, ali relativna promena u ovom kao i u prethodnom periodu ukazuje na opadajući trend u broju pronalazaka. Ovo je ponovo pokazatelj novog “prelaznog perioda” nastalog promenama u finansiranju IR.

Kraj analiziranog perioda u kojem je zabeležen drastičan pad patentne aktivnosti desio se početkom dezintegracije Jugoslavije. Patentna aktivnost u Srbiji u prvoj deceniji dvadeset prvog veka ima sličan obrazac kao u

91


prethodnim posmatranim periodima. Patentiranje nerezidenata je prisutno na nivou koji premašuje domaće patentiranje, ali krajem perioda postoji tendencija smanjenja i ovog patentiranja, najviše zbog činjenice da je Srbija postala deo Europatentnog sistema, što čini drugačijim uslove za strategije nerezidentog patentiranja u zemlji.

Jedan od preduslova za uspešno iznošenje novih proizvoda i usluga na tržište je saradnja na različitim nivoima: između istraživača, pronalazača, preduzeća, institucija za podršku IR delatnosti, unutar delova podsistema, počevši od nivoa timova i preduzeća pa do sektora kao što su IR, univerzitetski, privredni. Već na početku formiranja naučnoistraživačkog sistema u Srbiji, ranih pedesetih godina, nalaze se uzroci slabe saradnje - kooperativnosti unutar naučnoistraživačkog sistema; pre svega između novoformiranih samostalnih instituta, koji su bili povlašćeni u pogledu finansiranja, i fakulteta i preduzeća. Slično je stanje i unutar privrede. Zbog rascepkanosti proizvodnih kapaciteta i tržišta s jedne strane, i gotovo nikakve povezanosti proizvođača s druge strane, nisu uspostavljeni uslovi za tehnološku saradnju između preduzeća. Lakša dostupnost uvoznih tehnologija i slaba saradnja sa IR sektorom doprinela je da procesi difuzije i transfera tehnologije nemaju neophodan intenzitet. Postojali su i primeri dobre prakse, ali kooperativnost unutar sistema je ostala slaba karika u transferu tehnologija u Srbiji.

92


4 KULTURNI KONTEKST-KARAKTERISTIKE RELEVANTNE ZA RAZVOJ NIS

U ovom poglavlju ćemo identifikovati neke elemente nacionalnog kulturnog konteksta Srbije, za koje smatramo da imaju odlučujući uticaj, bilo da pozitivno utiču na nacionalni inovacioni sistem tako što ubrzavaju njegov razvoj, ili negativno – ometajući razvoj inovacione kulture organizacija, što prema našoj proceni odražava kulturnu kompleksnost društva.

Kao što smo već istakli, mnogi faktori (u njihovom prethodnom ili trenutnom stanju) manje ili više nepredvidivi, spoljni ili unutrašnji, uticali su i utiču na formiranje odnosa prema preduzetništvu, inovacijama, usvajanju novih znanja u Srbiji. Nacionalni kulturni kontekst kao i inovaciona kultura koja iz njega proističe, razvijao se uglavnom spontano, pod uticajem pomenutih faktora, ali ne možemo zanemariti ni uticaj zvaničnih institucija od kada su počele da se osnivaju [Semenčenko, D, 2005].

Uloge vremena i prostora su od izrazitog značaja za istraživanje nacionalnih inovacionih sistema, što je u slučaju Srbije evidentno.

Teoretičari u oblastima ekonomije tehničke promene i studija inovacija se služe različitim metodama korišćenja istorije u svojim istraživanjima i radovima. Neki koriste arhivski materijal i izlažu svoje nalaze na narativan način, drugi se pozivaju na istorijske podatke da bi empirijski testirali svoje hipoteze, dok ostali istražuju skorašnje i savremene fenomene služeći se narativnim izlaganjem. Metodološki pristupi su sistematizovani i opisani u uvodnom poglavlju, a mi nalazimo da je naš metod istraživanja NIS veoma sličan nekima od njih (vidi metodološki pristup pod 2. i 3).

4.1 Formiranje nacionalne inovacione kulture

Korene savremenog nacionalnog kulturnog konteksta Srbije treba tražiti na početku XIX veka, i nakon Srpske revolucije (Prvi i Drugi srpski ustanak protiv Otomanske imperije, između 1804. i 1835. godine), kao i u drugoj polovini XX veka, u vreme prve modernizacije i industrijalizacije. Srbija je u to vreme bila periferna i zakasnela zemlja među drugim, uglavnom zapanodevropskim zemljama, u kojima je bila u toku ili već završena Prva industrijska revolucija. Koristeći model faktora industrijalizacije u regionu26

26 Model industrijalizacije se odnosi na region budući da su u to vreme (rani period industrijske revolucije – kraj XVIII i početak XIX veka) granice nacionalnih država bile od manjeg značaja nego danas, šta vise, većina nacionalnih država širom

93


[Kiesewetter, H, 1988] pokušali smo da dođemo do začetaka nekih od trenutnih problema/prepreka koji stoje na putu efikasnijeg i delotvornijeg razvoja nacionalnog inovacionog sistema u Srbiji. Ovaj model predložio je Kizeveter [Kiesewetter, H, 1988] kao pogodan način za analizu industrijalizacije u Nemačkoj koja se dešavala na velikoj teritoriji u mnoštvu regiona tokom dužeg perioda od 1850. do 1914. Analizirajući regionalni razvoj Saksonije identifikovao je nekoliko strateških faktora: rast populacije, agrarne reforme, ugalj, železnicu, ljudski kapital. I drugi autori popu Tilija [Tilly, R, 2010] bave se industrijalizacijom kao istorijskim procesom uzimajući u obzir ulogu regionalnih različitosti.

Indikatori nacionalne ekonomije u vidu statističkih podataka u ovom modelu mogu biti korišćeni samo uslovno, da bi se dobila celovita slika potrebni su nam i indikatori koji nisu merljivi u matematičkom smislu, a to su prikazi stanja: 1. države, 2. poljoprivrede, 3. stanovništva, 4. kapitala, 5. obrazovnog sistema, 6. pirodnih resursa, 7. uvoza/izvoza, 8. tehničkog progresa, u zadatom vremenu [Semenčenko, D, 2009].

Primenjujući model uzeli smo u obzir i druge metode koji se bave uticajem kulture na inovacije, a koji su u nekim elementima uporedivi sa ovim modelom. Za potrebe našeg istraživanja kojim se ovde bavimo, nećemo izložiti analizu svih pomenutih indikatora, ali ćemo prikazati samo neke od zaključka iz te analize proisteklih. Izdvajamo nekoliko nalaza koji su od značaja za trenutno stanje NIS u Srbiji [Isto]:

1. Preovlađujući faktor kolektivizma27. U Srbiji je veoma dugo poljoprivreda bila primarni sektor privrede – sve do sredine XX veka, ali je tokom celog perioda, poljoprivreda imala konstantnu nisku produktivnost. Istovremeno, u vreme prvobitne industrijalizacije, stanovništvo je bilo u stalnom porastu, zahvaljujući najpre migracijama i naseljavanjem ljudi iz Austrougarske i Turske, a zatim i zbog nadprosečnog prirodnog priraštaja. Karakteristika ovakvog porasta stanovništva je kolektivizam kao način življenja, rada i zarađivanja, a kao ishod nije se javila ekonomska regulacija nataliteta (brak se nije vezivao za stvaranje lične imovine, jer je imovina bila zajednička).

Evrope još uvek nije bila formirana, izuzev nekoliko. Ovo je jedan od razloga što je isti model primenjiv i u slučaju Srbije, gde je na primer, zbog stalnih promena nacionalnih granica i administrativnih reformi, bilo gotovo nemoguće praviti statističke analize u dužim nizovima godina na nivou nacionalne države. 27 Prema Hofstedeu [Hofstede, G, 2005]: „Individualizam se odnosi na društva u kojima su veze između pojedinaca labave: od svakoga se očekuje da se stara o samom sebi i svojoj užoj porodici. Kolektivizam kao njeogova suprotnost odnosi se na društva u kojima su ljudi od rođenja pa nadalje integrisani u jake, koherentne grupe koje tokom celog života nastavljaju da ih štite u zamenu za bespogovornu vernost.”

94


Kao kolektivna institucija, zadruga (proširena porodica) je imala nizak nivo prilagodljivosti stalnim ekonomskim promenama u okruženju. Mešavina svih ovih okolnosti je imala dugoročne sistemske efekte. Kako je kolektivizam uticao na preduzetništvo i inovativnost? U ovakvim društvima egalitarizam28 je jedna od istaknutih osobina, tu se pojedinci nagrađuju više nego što doprino-se, i gube motivaciju za bilo kakav doprinos zajedničkom boljitku; u isto vreme onaj koji uzima više nego što daje, smanjuje svoj radni doprinos, preduzet-ničke napore i druge vrste učešća značajne za razvoj. Najsigurniji put ka stagnaciji društva je redistributivno ponašanje, kada društveni subjekti gube svoju stvaralačku motivaciju. Redistributivno ponašenje je suprotnost afirma-cije pojedinaca. Potiskivanje pojedinaca direktno znači gušenje i neutralizaciju velikog dela energije koja je značajna za razvoj. Dok učenje i stvaranje novih znanja podrazumeva i zahteva slobodu na individualnom nivou, kolektivizam vodi ka utapanju pojedinaca u konformizam gomile. U skorijoj prošlosti ovaj socijalni obrazac se primenio u neuspelom eksperimentu samoupravljanja29, koje je takođe, kasnije samo ojačalo efekte kolektivizma u Srbiji.

2. Uloga pojedinaca i institucija. Uprkos preovladavajućem uticaju kolektivizma nesporan je značaj pojedinih harizmatičnih osoba za razvoj srpskog kulturnog konteksta, čije je polje delanja bilo naročito u literaturi, umetnosti, nauci, kvalitetu života, a manje u ekonomiji, politici, i etici30. Državne institucije – pravne, ekonomske, zakonodavne itd, osnivane su, delovale su i razvijale se sa promenjivom efikasnošću. Ove institucije su u nekim periodima imale uticaj na inovacione kapacitete i obezbeđivale su pravni okvir i ekonomsku stabilnost (slobodu ugovaranja, slobodno tržište finansijskih instrumenata) i mogućnost da svako ko ima novu i obećavajuću ideju može da nađe resurse neophodne za njenu realizaciju. Inovacije, tačnije društvene inovacije, bile su inovacije samih institucija. Jedan od retkih pozitivnih primera u Srbiji desio se tokom Carinskog rata, koji je primorao

28 S. Bolčić [Bolčić, S, 2015], diskutujući o egalitarizmu u Srbiji kaže: „Oni koji generalno negativno ocenjuju efekte egalitarne usmerenosti društva po njegov razvoj morali bi se suočiti sa činjenicama o značajnoj egalitarnosti u skandinavskim zemljama (vidi o tome, N.Toš, all, eds, 1999) što nije usporavalo, već, čini se, olakšavalo uspešan razvoj tih društava. 29 Ipak zalaganje za egalitarizam nije dovelo do jednakosti u društvu, u Jugoslaviji i Srbiji, naprotiv, bilo je brojnih ekonomskih i socijalnih nejednakosti u vreme samoupravljanja. „Obični“ radnici – samoupravljači prema Bolčiću [isto], nisu bili krivi za današnje stanje društva – onaj deo odluka koje su oni mogli da donose davao je pozitivne rezultate, za razliku od politokratije. 30 «Teško je verovati da bi iz jednog kulturnog miljea koji je neprijateljski orijentisan prema tržišnoj privredi (individualnoj) slobodi i demokratiji – mogla da iskrsne plejada društvenih inženjera koji su, poput američkih otaca osnivača, stvorili jedan institucionalni ambijent što na tako srećan način povezuje slobodu, individualnu samorealizaciju i ekonomsku efikasnost.»[Jovanović S, 2005]

95


vladu da potpuno preorijentiše tradicionalnu ekonomiju i trgovinsku politiku i uključi nova tržišta, prihvati različite izvozne ponude, poboljša saobraćajnu mrežu, i ojača ekonomske i političke mere za podršku na svim nivoima. Ovakva vrsta podrške razvoju inovacione kulture u Srbiji nije bila tako česta, a čini se da je izostala u nekim ključnim momentima, što je problem koji se prenosio generacijam sve do današnjih dana.

3. Fleksibilnost društvenih sistema i njihova sposobnost da se prilagođavaju promenama je suštinska pretpostavka njihove dinamike i svake druge efikasnosti, pa čak i samog opstanka. Kako interakcija u procesima prilagođavanja najpre funkcioniše na individualnom nivou, kolektivizam smanjuje fleksibilnost i na taj način čini razvoj potencijalno manjim. Istorijske okolnosti su često od Srbije tražile izuzetne sposobnosti prilagođavanja i optimalnog korišćenja postojećih resursa kada su dolazili do izražaja inovacioni potencijali koji su uspevali da se prenesu i na profitabilne oblasti privrede. Međutim, nosioci ovakvih projekata često nisu uspevali da se izbore za svoj status zbog prvenstva politike nad ekonomijom, kao i centralizovane državne uprave i administracije.

4.2 Nacionalna kultura i organizaciona struktura preduzeća

Nalazi dobijeni primenom prethodne metodologije, mogu se potvrditi nekim rezultatima originalnog istraživanja Gerta Hofstedea tokom sedamdesetih godina prošlog veka, o uticaju određenih komponenti nacionalne kulture, kojim je bila obuhvaćena SFR Jugoslavija kao jedina socijalistička zemlja iz istočne Evrope. Hofstedeovi nalazi su objavljivani nekoliko puta tokom osamdesetih i ranih devedesetih godina, a istraživanje je delom ponovljeno i prošireno. Imajući u vidu raspad Jugoslavije može se postaviti pitanje da li je jugoslovenska nacionalna kultura zaista postojala (u kasnijim izdanjima (2005) Hofstede analizira primer tri belgijska regiona), jer je bila kontroverzna zemlja sa mnogo različitosti u sebi. Mada, imajući u vidu južnoslovensko poreklo najbrojnijih naroda u bivšoj Jugoslaviji, kao i slične geografske i prirodne resurse razvoja, razumno je pretpostaviti da su duboke kulturne pretpostavke svih naroda u Jugoslaviji bile zajedničke. Sve tri kulture su prema Hofstedeovom metodu pozicionirane veoma bilizu jedna drugoj, duž dimenzija nacionalnih kultura. Međutim, moguće je da se tokom poslednjih deset godina razvoja ove tri nacionalne kulture razilaze, ali to je previše kratak period da bi se kulture znatno razlikovale.

Indeksi određenih individualnih dimenzija i rangiranje država u kasnijim izdanjima [Hofstede, G, 2005] nisu se značajno promenili u odnosu na ocene koje je Hofstede dao u prethodnom periodu, jedine razlike mogu se zapaziti u

96


pomeranju žensko-muškog principa31 nešto više ka muškim karakteristikama, ali ne u tolikom obimu da bitno utiču na opšti nacionalni kulturni kontekst. Srpska nacionalna kultura prema Hofstedeu je jedinstvena kombinacija visokog izbegavanja neizvesnosti, kolektivizma i ženske komponente [Hofstede G, 2005]. Peta komponenta nacionalne kulture, koja je dodata u kasnijim istraživanjima – orijentacija na kratak i dug rok, nije primenjena na Srbiju (tabela 8).

Tabela 8: Dimenzije srpske nacionalne kulture Dimenzije nacionalne kulture Index1 Rang2

Distanca moći 76 (11-104) 12 Izbegavanje neizvesnosti 88 (8-112) 8 Individualizam/kolektivizam 27 (6-91) 33-35 Muško/ženski princip 21 (5-95) 48-49 Prema: [Hofstede, G, 2005] 1 Brojevi u zagradi označavaju minimalni i maximalni index 74 zemlje 2 Rang se kreće od 1 do 74 koliko je bilo zemalja u uzorku

Karakteristike srpske nacionalne kulture bliže su latinoameričkim zemljama (Čile, Meksiko, Venecuela, Kolumbija) i u manjem stepenu latinskim kulturama Evrope (Francuska, Italija, Španija). Sa latinoevropskim i latinoameričkim kulturama, srpska kultura deli visoku distancu moći i izbegavanje neizvesnosti. Za razliku od latinoevropskih kultura koje su individualističke, srpska nacionalna kultura je značajno kolektivistička, dok za razliku od kultura Latinske Amerike, srpska kultura ima više „ženskih“ vrednosti. Po "ženskim" vrednostima slična je skandinavskim kulturama, ali se razlikuje od njih po svim ostalim dimenzijama. Sa germanskim kulturama deli visoko izbegavanje neizvesnosti, ali se značajno razlikuje po visokoj udaljenosti moći i kolektivizmu. Najveće razlike se mogu naći između srpske i anglosaksonskih kultura, koje se razlikuju u svim dimenzijama. Prema Hofstedeovim hipotezama o odnosu između nacionalne kulture i strukture organizacija, moglo bi se očekivati da struktura srpskih preduzeća pokazuje tendenciju ka centralizaciji i visokoj formalizaciji uloga, za koju je struktura piramide dominantna metafora. Visok nivo izbegavanja nesigurnosti vodi ka visokoj formalizaciji kao mehanizmu za ublažavanje nesigurnosti. Tipičan organizacioni model srpskih preduzeća bio bi puna birokratija. Visok stepen

31 "Društvo ima muške karakteristike kada se emotivne rodne uloge jasno razlikuju: muškarci bi trebalo da budu samopouzdani, jaki, i fokusirani na materijalni uspeh, dok žene treba da budu skromne, nežne,i okrenute ka kvalitetu života. Društvo se zove žensko kada se emocionalne rodne uloge preklapaju - i muškarci i žene bi trebalo da bude skromni, nežni, i bave se kvalitetom života. " Ključne razlike između muških i ženskih društava se ogledaju u odnosima: opštih normi i porodice, roda i pola, obrazovanja i ponašanja potrošača, na radnom mestu, države i religije. [Hofstede, G, 2005]

97


120100806040200

100

80

60

40

20

0

Indi

vidu

aliz

am

Srbija

Zapadna AfrikaVijetnam

Venecuela

V. Britanija

Urugvaj

Trinidad TajvanTajland

Svedska

Svajcarska (N) Svajcarska (F)

SpanijaSurinam

Slovenija

Slovacka

Singapur

SAD

Rusija

RumunijaPortugal

Poljska

Peru PanamaPakistan

Novi Zeland

Nemacka

Meksiko

Maroko

Malta

Malezija

Madjarska

Luksemburg

Kostarika

Kanada (Kv)

Kanada

Japan

Jamajka

Izrael

Italija

Irska

Iran

Indija

Holandija

Gvatemala

Grcka

Francuska

Finska

Filipini

Ekvador

Danska

Ceska

Brazil

Belgija (F)

Austrija

Australija

ArgentinaArapske zemlje

udaljenosti moći implicira visoku centralizaciju u donošenju odluka kao i benevolentni32 ali autoritativni stil srpskih menadžera. Organizacija koja odgovara karakteristikama srpske kulture prema Hofstedeu, bila bi piramida sa benevolentnim autokratom na čelu. Tako bi srpska preduzeća imala strukturu veoma sličnu strukturi preduzeća u latinoevropskim zemljama – Italiji, Francuskoj, Španiji. Dostupne informacije o organizaciji preduzeća u Srbiji međutim, daju nešto drugačiju sliku od one koju bismo očekivali sledeći Hofstedeove hipoteze. Do sada obavljena istraživanja o odnosu nacionalne kulture i organizacione strukture srpskih preduzeća [Šapić, S, Erić, et al, 2009], potvrđuju visok stepen centralizacije u donošenju odluka, ali ne i formalizacije uloga. Drugim rečima, organizaciona struktura je centralizovana, ali nije birokratska.

Slika 34: Odnos distance moći i individualizma/kolektivizma

Distanca moći Izvor: [Hofstede,G, 2005]

Najzastupljenji oblik formalne organizacije preduzeća je jednostavan model33. Istraživanja takođe pokazuju da je najčešća metafora kojom se može

32 Emocijalni i bliski odnosi između menadžera i podređenih u kojima je menadžer u isto vreme autoritet – lider, a podređeni su sledbenici, superioronost je taktika uticaja. 33 Prema Mincbergu (Henry Mintzberg: Structures in Fives: Designing Effective Organization, 1983) jednostavan model organizacije obično imaju male organizacije koje direktno kontroliše jedna osoba. Tu nema mnogo uloga niti sistema. Jednostavna struktura je kontrolisana umom jedne sobe, što ograničava njenu viziju, veštine i snage. Budući da svu moć u donošenju odluka ima jedna osoba, nije ih teško donositi.

98


okarakterisati organizacija – porodica, ne piramida kako bi se očekivalo na osnovu Hofstedovih rezultata. Tako je organizaciona struktura srpskih kompanija bliža modelu koji je dominantan u nekim azijskim zemljama nego modelu latinoevropskih i latinoameričkih zemalja. Nivo centralizacije je visok a nivo formalizacije nizak.

Istraživanje koje je sprovedeno na slučajnom uzorku od 500 ispitanika u 20 preduzeća različite veličine, sektora i vlasničke strukture u Srbiji, [Šapić, S, Erić, et al, 2009], potvrdilo je orijentaciju nacionalne kulture ka kolektivizmu, što znači da još uvek postoji potreba pojedinaca da se oslanjaju na članove svog najbližeg okruženja pri rešavanju problema. Ova studija je potvrdila i već pomenuto redistributivno ponašanje zaposlenih gde nestaje kreativna motivacija, pa ispitanici tvrde da se u njihovom preduzeću “ne ceni kreativnost i individualna inicijativa”. Na pitanje “Šta je najvažnije za uspešnu implementaciju organizacionih promena?”, najveći broj ispitanika je odgovorio da je to učešće svih zaposlenih i podrška menadžera. Kao što je već rečeno, timski rad, kao karakteristika fleksibilnog tipa kulture, prisutan je u veoma maloj meri, a to opet potvrđuje princip kolektivizma kao veoma istaknutu karakteristiku nacionalnog kulturnog konteksta u Srbiji. Jedan od ohrabrujućih rezultata ovog istraživanja bio je, da je veliki broj zaposlenih spreman da učestvuje “u radikalnim promenama sa neizvesnim ishodom”, što bi se moglo dovesti u vezu sa povećanom tolerancijom na nesigurnost, ali to na neki način potire činjenica da većina zaposlenih više voli rad u kome su precizno definisane uloge i zadaci, nasuprot mogućnosti da sami kreiraju zadatke.

Mnoge zemlje čiji je indeks distance moći visok imaju nizak indeks individualizma, tj. teže kolektivizmu i obrnuto (slika 34). Drugim rečima ove dve dimenzije teže ka negativnoj korelaciji: zemlje sa velikom udaljenošću moći verovatno imaju izraženiju dimenziju kolektivizma, a zemlje sa malom udaljenošću moći su češće individualistički okarakterisane. Naravno ima i izuzetaka, kao što je u romanskim evropskim zemljama Francuskoj i Belgiji gde je osrednja distanca moći kombinovana sa jakim individualizmom. V.Matejić [Matejić V, 2009], pozivajući se na Hofstedeov rad ističe distancu moći koja je mera „nejednakosti u društvu“, i u njoj, a uzimajući u obzir i pretpostavljenu sklonost ka kratkoročnoj orijentaciji, vidi poreklo problema vezanih za slabosti u funkcionisanju institucija u Srbiji. Ova dimenzija kulture je „zasnovana na vrednosnom sistemu manje moćnih članova društva, suprotno tvrdnjama da je to u rukama više moćnih”. Velika uloga ove dimenzije nacionalne kulture ogleda se i u nepoštovanju institucija i u radu političkih partija.

Međutim, lično pristrasnost, slabost, ili nedostatak stručnosti može brzo umanjiti sposobnost organizacije. Tehnički, ovaj oblik organizovanja se može opisati kao organski centralizovani tip, jer je kontrolisna iz jednog centra, ali kao takav može brzo da reaguje na promene u okruženju.

99


4.3 Zaključna razmatranja

Analiza nacionalnog kulturnog konteksta u Srbiji vodi nas ka sledećim zaključcima:

• Okvir nacionalnog kulturnog konteksta pomaže u sagledavanju odnosa između preduzetništva, inovacija i sticanja novih znanja u Srbiji;

• Postoje nacionalni kulturni konteksti koji su naklonjeni razvoju inovacione kulture i podstiču je, ali i oni koji stvaraju prepreke i teškoće koje je teško prevazići;

• Svojinska vezanost za zemlju stvorila je izraženi element kolektivizma i „egalitarini sindrom” kao socijalnu bolest društva do današnjih dana;

• Državne institucije utiču na inovacione kapacitete tako što obezbeđuju pravne slobode i ekonomsku stabilnost, kao i mogućnosti, za sve one koji imaju nove i obećavajuće ideje, da nađu neophodna sredstva za njihovu implementaciju. Čini se da se ovakva vrsta podrške razvoju inovacione kulture u Srbiji retko pružala i da je često izostajala u ključnim momentima;

• Fleksibilnost društvenih sistema i njihova sposobnost da se prilagođavaju promenama je pretpostavka njihovog razvoja, efikasnosti pa čak i njihovog opstanka. Nosioci modernizacije u Srbiji često su bili žrtve prevlasti politike nad ekonomijom, kao i centralizovanog upravljanja nad slobodnim ekonomskim tokovima;

• Nacionalna kultura u Srbiji je, prema Hofstedeu, jedinstvena kombinacija vioske udaljenosti moći, visokog izbegavanja nesigurnosti, kolektivizma i ženske komponente;

• Prema Hofstedovoj teoriji, najveće su razlike između srpske i anglo-saksonskih kultura, razlikuju se u svim dimenzijama;

• Veoma visoka udaljenost moći podrazumeva visoku centralizaciju odlučivanja, kao benevolentan, ali autoritaran stil srpskih rukovodilaca. Organizaciona kultura srpskih preduzeća je zbog toga bliža modelu koji dominira u nekim azijskim kulturama nego modelu latinoevropskih i latino-američkih zemalja. Nivo centralizacije je visok, a nivo formalizacije nizak;

• Timski rad je veoma malo zastupljen, što je karakteristika kolektivizma kao veoma značajnog obeležja nacionalnog kulturnog konteksta u Srbiji.

100


REZIME

Osvrtom na istorijski pregled razvoja NT sistema u Srbiji zapaža se ispoljavanje nasleđenih praksi vezanih za organizaciju i ponašanja sistema upravljanja istraživačkim i inovacionim sistemom.

Rezime ključnih nasleđenih praksi i njihovih posledica na upravljanje istraživačkim i inovacionim sistemom može se svrstati u nekoliko tema:

1. Sagledavajući razvoj NIS u dužem vremenskom period, pokazali smo njegovu uslovljenost prostorom i istorijskim prilikama u kojima se sistem razvijao, zajedno sa razvojem samog društva i njegovim kulturološkim odlikama.

2. Razvoj NT sistema u Srbiji može se opisati kao proces sličan evoluciji celog društveno-ekonomskog i političkog sistema od društveno-planskog do neke vrste kvazi tržišne ekonomije. Osnivanje IR organizacija, naročito samostalnih instituta, kao i IR jedinica, i odeljenja unutar obrazovnih institucija, finansiranih iz budžetskih sredstava, postepeno je praćen uvođenjem ugovornih odnosa sa preduzećima čime se smanjila njihova zavisnost od budžeta (saveznog odnosno republičkih/pokrajinskih) i povećala njihova efikasnost i korisnost za ekonomiju i društvo. Ipak, kvazi tržišni sindrom ostaje nepromenjen do raspada bivše Jugoslavije, i opstaje do danas kao imanentni strukturalni problem NT sistema: IR aktivnosti u velikom delu sistema se i dalje izvode za industriju, umesto forsiranja strukture koja se pokazala kao efikasna - kao IR u industriji, što je zajednička karakteristika svih razvijenih zemalja. Ovo je jedan od glavnih razloga za slabu efikasnost sistema za istraživanje i razvoj pa time i nacionalnog inovacionog sistema u celini, kao i prepreka za razvoj ekonomije koja treba da se zasniva na domaćim razvojnim kapacitetima.

3. Odsustvo zvanične inovacione politike koju bi vlada trebalo da donese, podrazumeva i opstanak nasleđenog linearnog modela upravljanja sistemom. Iz tog razloga bi donošenje inovacione politike u Srbiji, u cilju što efikasnijeg korišćenja javnog budžeta za IR i inovacije, i kapaciteta trebalo da bude glavni prioritet upravljanja NIS. To je preduslov za međusobno razumevanje i bolju saradnju u oblastima istraživanja i razvoja svih delova sistema.

4. Koncept, svrha i funkcionisanje inovacija nisu dovoljno razvijeni i prihvaćeni u ekonomiji i društvu. Stoga je razvoj nacionalnog inovacionog sistema u Srbiji trenutno u fazi konceptualizacije i daleko od toga da bude funkcionalan i operativan. Odsustvo zvanične inovacione politike vodi takođe do situacije u kojoj upravljanje inovacionim aktivnostima nije strukturirano, organizovano i finansirano iz budžeta niti je koordinirano u

101


saradnji nadležnih ministarstava i agencija. Presudni izazov za upravljanje istraživanjem i inovacijama predstavlja pitanje kako pojačati IR i inovacione aktivnosti u poslovnom sektoru.

5. Jedan od značajnih problema u očuvanju i jačanju naučne zajednice jeste kontinualni odliv visokoobrazovanih osoba. Većina visokoobrazovanih emigranata su iz oblasti inženjerskih i tehnoloških struka kao i iz oblasti prirodnih nauka. Upravo iz tih razloga bi trebalo uvesti izmene u politikama vezanim za visoko obrazovanje, uključujući inicijative za stvaranje povoljnog okruženja za zadržavanje najboljih diplomaca i istraživača u zemlji, zajedno sa usvajanjem dugoročnog plana za uključivanje dijaspore u projekte, kako bi se njihovo znanje i veštine prenele u NIS Srbije.

6. Privlačnost IR sistema za privatne investicije u IR je nedovoljna zbog osobenosti i slabog kapaciteta IR sistema Srbije. Restrukturiranje IR sistema i integrisanje IR poslovnog sektora u nacionalni inovacioni sistem mora biti strateška orijentacija vlade. Ovaj proces treba da bude podržan razvojem odgovarajuće pravne mreže koja bi trebalo da motiviše uključivanje privatnog sektora u IR i inovacione aktivnosti, a posebno je važno regulisanje uslova za rizične kapitalne investicije u IR i inovacione aktivnosti;

7. Nerazvijena infrastruktura za inovativno preduzetništvo i nedostatak kulture za tehnološko preduzetništvo u sektoru visokog obrazovanja i IR laboratorija i instituta predstavlja još jedan strukturalni izazov za NIS;

8. Manjak potražnje vezan za mere i sredstva za IR uz nedostatak inovacione politike, jedna je od ključnih prepreka za razvoj nacionalnog inovacionog sistema. Barijere u implementaciji politika potražnje, pored odsustva same inovacione politike jesu: (1) (tradicionalno) razdvajanje IR i poslovnog sektora; (2) navedene pravne prepreke; (3) manjak javne svesti o potrebi za NT i inovacionim politikama;

9. Evidentno je odsustvo kulture i prakse evaluacije u IR i inovacionom sistemu; ne postoje standardi o ocenjivanju kao ni institucije odgovorne za ocenjivanje u oblasti nauke, tehnologije i inovacija. Uvođenje trajnog i transparentnog nadzora i ocenjivanja (evaluacije) rada IR sistema, VŠO, kao i sprovođenja inovacionih politika urgentno je potrebno.

10. Sagledavajući kao celinu istraživane fenomene razvoja NIS, na kraju se nameće i opšti zaključak da je u suštini problema nedostajuća vizija tehnološkog razvoja Srbije, kao i opšta vizije razvoja društva, koja se neće zasnivati samo na viziji vladajuće političke opcije, već i na koncenzusu stručne i šire javnosti.

102


Literatura [1] Albuquerque, E: National systems of innovation: notes about a

rudimentary and tentative "typology", SPRU, Sussex University, Brighton, 1997.

[2] Bolčić, S: Zašto je današnja Srbija pred (ekonomskim) kolapsom? Sociologija, Vol. LVII (2015), No1

[3] Čavić, M-Ž: Socijalna istorija Srbije 1815-1941, Clio, Beograd, 2004. [4] Development of Innovation Infrastructures in Yugoslavia, 1st German-

Yugoslav Meeting in the Framework of the Bilateral Project, 1988. [5] OECD: Diffusing Technology to Industry - Government Policies and

Programme, Paris, 1997. [6] Dosi, G. et al: Technical Change and Economic Theory, London,

Pinter, 1988. [7] Dyker D, Radosevic, S: Building the Knowledge-Based Economy in

Countries in Transition – from Concepts to Policies, The Journal of Interdisciplinary Economic, 2000, Vol. 12, pp. 41-70

[8] Edicija Naučnici Jugoslavije, sveska 2, 1905-1999, Zadužbina Andrejević, Beograd, 2000.

[9] Editorial, Economics, innovation and history: Perspectives in hounour of Nick von Tunzelmann, Research Policy 42 (2013) 1695-1705

[10] Edquist, C. and Johnson, B: "Institutions and Organizations in Systems of Innovation", in Edqust, C. (ed.): "Systems of Innovation", London, Pinter, 1997

[11] Fagerberg, J, Mowerz, D, Verpagen, B: Innovation-systems, path-dependancy and policy: The co-evolution of science, technology and innovation policy and industrial structure in a small, resource-based economy, Prime-Latin Amerca Conferece at Mexico City, September 24-26, 2008.

[12] Freeman C: Continental, national and sub-national innovation systems - complementarity and economic growth, Research Policy 31 (2002), pp. 191-211

[13] Freeman C., Louca F: As Time Goes By, Oxford University Press, New York, 2001.

[14] Freeman, Christopher: Technology and Economic Performance: Lessons From Japan, Pinter, London, 1987.

[15] Furman, Jeffrey L. Porter, Michael E. Stern, Scott : The Determinants of National Innovation Capacity, Research Policy 31 (2002), pp. 899-933.

103


[16] Galli, R, Teubal, M: Paradigmatic Shifts in National Innovation Systems, Chapter in: Systems of Innovation - Technologies, Institutions and Organizations, edited by Charles Edquist, Pinter, London, 1997.

[17] Hofstede, G, Hofstede G.J: Cultures and Organizations Software of the Mind, Mc Graw Hill, 2005

[18] Innovation Union Scoreboard 2010, Eurepean Commission 2010, http://ec.europa.eu/research/innovation-union/pdf/iu-scoreboard-2010_en.pdf

[19] Innovation Union Scoreboard 2014, Eurepean Commission 2014, http://ec.europa.eu/enterprise/policies/innovation/files/ius/ius-2014_en.pdf

[20] ITRI standardi za evaluaciju – Standardi za evaluaciju u istraživanju, tehnološkom razvoju i inovacijama, EVAL-INNO c/o IMP, Beograd, 2012, ISBN 978-86-82183-12-9

[21] Jovanović S, Kulturni obrazac, Klio, Beograd, 2005. [22] Jovetić, S, Stanišić, N, Semenčenko, D, Mosurović, M: Merenje

kvaliteta nastavno obrazovnog procesa na univerzitetima, 2011, Institut “Mihajlo Pupin”, Beograd, 006.83.06:378.4(497.11), 005.6:378.4(497.11), ISBN 978-86-82183-09-9, COBISS.SR-ID 184563468

[23] Kiesewetter, H: Industrialisierung und Landwirtschaft. Sachsens Stellung im regionalen Industrialisierungsprozess Deutschlands im 19. Jahrhundert, 1988

[24] Kravtsova, V, Radosevic, S: Are systems of innovation in Eastern Europe efficient? Economic Systems 36 (2012), ppg 109-126

[25] Kuhlmann, S: Future governance of innovation policy in Europe, Chapter in: Future directions of innovation policy in Europe, Innovation Papers No 31, European Commission, 2003.

[26] Kutlača, Đ: Sinteza višekriterijumske metodologije za ocenjivanje dostignutog tehnološkog nivoa sektora nacionalne privrede, doktorska disertacija, Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, 1997.

[27] Kutlača, Đ, Popović, S, Semenčenko, S, Stamatović, S: Patenti u Srbiji krajem 19. početkom 20. veka, Ekonomika, Vol. XXXIV, No 9-10, 1998, p.244-252

[28] Kutlača, Đ: Innovation Activities in Open and Closed Economic environments: The Case of the Yugoslav Metal-Processing, Chemicals and Textile Industries In 1987-91 and 1992-96, in D.A.Dyker and S.Radosevic (eds), Innovation and Structural Change in Post-Socialasist Countries: A Quantitative Approacha, 1999, 307-329.

104


[29] Kutlača, Đ, Semenčenko, D: Koncept nacionalnog inovacionog sistema, IMP, Beograd, 2005, ISBN 86-82183-04-8

[30] Kutlača, Đ, Semenčenko, D, Kolić, J, Mićanović, D, Nedović, V: Impact of Serbia’s EU accession on Research and Development – Executive Summary, in Impact Assessment of Serbia’s EU Accession, Editors: Mihailo Crnobrnja i Ana S. Trbovich, FEFA, Belgrade, 2009.

[31] Kutlača, Đ, Semenčenko, D: Analiza dva strukturna faktora u oblikovanju nacionalnog inovacionog sistema Srbije, Zbornik "Tehnologija, kultura i razvoj", Beograd 2011.

[32] Kutlača, Đ: Restructuring of S&T System in Serbia or how to Create National Innovation System in Serbia, The Round Table of The New Club of Paris, Transformation Into Innovative And Knowledge Society: Perspectives of The EU’s Danube Strategy, 15th September, 2011, Novi Sad, Serbia

[33] Kutlača, Đ: "Erawatch Country Reports 2013: Serbia", European Commission Joint Research Centre Institute for Prospective Technological Studies, JRC91226, EUR 26768 EN, ISBN 978-92-79-39503-1 (PDF), ISSN 1831-9424 (online), doi:10.2791/1012, Luxembourg: Publications Office of the European Union, 2014

[34] Kutlača, Đ, Živković, L, Babić, D, Štrbac, D, Semenčenko D: Scientific research publication productivity in the areas of mathematics and physics in South Eastern Europe, Yugoslav Journal of Operations Research, 2014, 24(3), pp 415-427, ISSN 03540243

[35] Lundvall B. et al: National systems of production, innovation and competence building, Research Policy 31 (2002), 213-231

[36] Lundvall, B. A. (ed.): National Systems of Innovation: Towards a Theory of Innovation and Interactive Learning, London, Pinter, 1992.

[37] Martin, B.R: Technology foresight - a Tool for Strategic Research Policy?, SPRU, University of Sussex, Brighton, UK, 1995.

[38] Matejić, V, urednik: Strategija tehnološkog razvoja Jugoslavije do početka XXI veka, završni izveštaj projekta, knjiga 1, SITJ, Beograd, 1989.

[39] Matejić, V, Grečić, V, Mikić, O, Kutlača, Đ: Migracije visokostručnih kadrova i naučnika iz SR Jugoslavije, Beograd, 1996.

[40] Matejić, V: Tri novija objašnjenja blokiranja razvoja: suština i primena na slučaj SR Jugoslavije, Zbornik radova VI naučnog skupa ''Tehnologija, kultura i razvoj'' Beograd, 2000.

[41] Matejić, V: Institucionalni sistem i efektivnost istraživačkog sistema Srbije: značaj za razvoj i tekuće stanje, Tematski zbornik radova XVI naučnog skupa međunarodnog značaja ''Tehnologija, kultura i razvoj'' Beograd, 2009.

105


[42] Matejić, V: Zašto napustiti tekuću i kreirati novu tranziciju – Slučaj Srbija, Tematski zbornik radova XIX naučnog skupa međunarodnog značaja ''Tehnologija, kultura i razvoj'' Beograd, 2013.

[43] Meske, W: Academic - Industry Relations and East German Innovation", in: Webster, A. (ed.): Building new Bases for Innovation: The Transformation of the R&D System in Post-Socialist States, Anglia Polytechnic University, Cambridge, 1996.

[44] Nelson, R: National Innovation Systems: a Comparative Analysis, Oxford University Press, 1993.

[45] OECD : Measuring the Impact of Public Procurement Policy, First Indicators, Single Market News, March 2000, Paris.

[46] OECD, EC: Oslo Manual, The Measurement of Scientific and Technological Activities, Paris, 2005.

[47] Palairot, M: Mismanaging innovation: the Yugo car enterprise (1962-1992), Technovation, Vol.13. No 3, p.p. 117-132, 1993.

[48] Porter, M. E: The Competitive Advantage of Nations, New York: Free Press, 1990.

[49] OECD : Proposed Standard Practice for Surveys Of Research and Experimental Development - Frascati Manual, Paris, 1993.

[50] Radivojević, P: Organizacija nauke – Model samoupravne organizacije nauke, Naučna knjiga, Beograd, 1981.

[51] Radosevic, S: Strategic Technology Policy for Eastern Europe, Economic Systems, Vol. 18, No. 2, June 1994, pp.87-116.

[52] Radosevic, S: Restructuring of R&D Institutes in Post-Socialist Economies - Emerging Patterns and Issues, in: Webster, A. (ed.): Building new Bases for Innovation: The Transformation of the R&D System in Post-Socialist States, Anglia Polytechnic University, Cambridge, 1996.

[53] Radosevic, S: Strategic Policies for Growth in Post - Socialism: theory and Evidence based on the Case of Baltic States, Economic Systems, Vol. 21, No. 2, June 1997, pp. 165-196.

[54] Radosevic, S: Restructuring and Reintegration of Science and Technology Systems in Economies in Transition, SPRU, University of Sussex, UK, Summary of the project, April 1999.

[55] Radosevic, S: A Two-Tier or Multi-Tier Europe? Assessing the Innovation Capacities of Central and East European Countries in the Enlarged EU, JCMS 2004 Volume 42. Number 3. pp. 641-666, 2004.

[56] Ruttan, V: Technology, growth, and development: an induced innovation perspective, Oxford Univerisity Press, 2001.

[57] Schumpeter, J.A: The Analysis of Economic Change, Review of Economic Statistics, 17/4:2-10,

106


[58] National Science Foundation: Science and Engineering Indicators 1998

[59] Semenčenko, D: Faktori u oblikovanju nacionalnog inovacionog sistema, IMP, Beograd, 2009, ISBN 978-86-82183-10-5

[60] Semenčenko, D, Danilović-Grković, G: Zakon o inovacionoj delatnosti, SNTPI '09 naučno-stručni skup, Sistem naučnih, tehnoloških i poslovnih informacija, Beograd, 19-20. jun 2009, str. 33-36, ISBN 987-86-912685-0-3

[61] Semenčenko, D: Istorijska uslovljenost trajektorije nacionalnih inovacionih sistema, Zbornik radova SYM-OP-IS 2012, XXXIX Simpozijum o operacionim istraživanjima, Tara, Srbija, 25-28.9. 2012, Visoka građevinsko-geodetska škola, Beograd, ISBN 978-86-7488-086-9

[62] Semenčenko, D, Kutlača, Đ, Štrbac, D, Živković, L: Kako pratiti razvoj nacionalnog inovacionog sistema – indikatori uspostavljanja trostrukog heliksa u Srbiji, Tehnologija, kulutra i razvoj - 2013, Subotica, Palić, Srbija, 2013, Udruženje Tehnologija i društvo, Ekonomski fakultet Subotica, Institut “Mihajlo Pupin”, tematski zbornik radova, ISBN 978-86-915151-2-6, str. 40-52, http://www.pupin.rs/cirnt/wp-content/zbornici/XX.pdf

[63] Smiljanić, S, Milivojević: Spontane inovacije u veliokm preduzeću primer Zavoda “Crvena Zastava”, IInd German-Yugoslav Meeting in the Framework of the Bilateral project “Development of Innovation Structures in Yugoslavia”, Plitvice 1989.

[64] Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije u periodu od 2010. do 2015. godine: Fokus i partnerstvo, usvojena od Vlade Republike Srbije 25. februara 2010.g. ["Službeni glasnik Republike Srbije" br. 13/10]

[65] Šapić S, Erić J, Stojanović Aleksić V: Uticaj organizacione i nacionalne kulture na prihvatanje organizacionih promena: istraživanje u srpskim preduzećima, Sociologija, Vol. VI (2009), No4, pp. 399-419.

[66] Šolaja, V. urednik:Putevima inženjerstva u Srbiji (i u Srba) – PINUS Zapisi, Vol. 1-8, Muzej nauke i tehnike, Beograd, 1994-1998

[67] OECD: Technology Incubators: Nurturing Small Firm, OECD/GD(97)20, Paris, 1997.

[68] OECD : Technology, Productivity and Job Creation - Best Policy Practices, Paris, 1998.

[69] Teubal, M. et al: Networks and market creation, Research Policy, Vol. 20, p.p. 381-392, 1991.

[70] OECD: The Measurement of Scientific and Technological Activities - Proposed Guidelines for Collecting and Interpreting Technological Innovation Data - Oslo Manual, OECD, Paris, 1992.

107


[71] OECD : The Measurement of Scientific and Technological Activities - Using Patent Data as Science and Technology Indicators - Patent Manual, OECD, Paris, 1994.

[72] Tilly, R: Industrialization as an Historical Process, EGO European History Online, published by Institute of European History, Manz, 2010, http://www.ieg-ego.eu/tillyr-2010-en

[73] Webster, A. (ed.): Building new Bases for Innovation: The Transformation of the R&D System in Post-Socialist States, Anglia Polytechnic University, Cambridge, 1996.

[74] Živković, L, Kutlača, Đ: Doprinos domaćih časopisa referisanih u WOS međunarodnoj poziciji srpske nauke, Marketing, 45(1), str. 5-13, 2014

108

http://www.ieg-ego.eu/tillyr-2010-en


Spisak skraćenica AP

Autonomna pokrajina

BDP CEB

Bruto Domaći Proizvod Centralna Evropa i Baltik

CIRNT Centar za istraživanje razvoja nauke i tehnologije CIS Community innovation survey DSI Direktne strane investicije EPO Evropski patentni zavod ETIS Ekonomije tehnoloških promena i inovacione studije EU Evropska unija FTE Full Time Equivavlent GERD GDP I&R, IR

Gross Expenditure on Research and Development Dross Domestic Product Istraživanje i razvoj

IE Istočna Evropa IKT Informacione i komunikacione tehnologije IMP Institut Mihajlo Pupin IPA Instrument for pre-accession assistance IRS Istraživačkorazvojni sistem IS Istraživački sistem IUS Innovation Union Scoreboard JIE Jugoistočna Evropa MERR Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja MPNTR Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja MSP Malo i srednje preduzeće NARR Nacionalna agencija za regionalni razvoj NI Naučnoistraživački NIK Nacionalni inovacioni kapacitet NIO Naučnoistraživačka organizacoija NIS Nacionalni inovacioni sistem NT Nauka i tehnologija NTI Naučno-tehnološko-inovacioni RS Republika Srbija SANU Srpska akademija nauka i umetnosti SIZN Samoupravna interesna zajednica nauke

109


UN Ujedinjene nacije WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu WOS Web of Science ZB Zapadni Balkan ZID Zakon o inovacionoj delatnosti ZIS Zavod za intelektualnu svojinu ZNID Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti

110


Prilog 1: Hronologija osnivanja/ukidanja institucija u oblasti NT u Srbiji i Jugoslaviji Tabela P1-9: Hronologija osnivanja institucija vezanih za naučnotehnološki razvoj u Srbiji i Jugoslaviji

Godina Administrativne institucije i mehanizmi Infrastrukturne institucije

1946. Komitet za škole i nauke (Savezna vlada)

1947. Akademijama je poverena uloga osnovnog i neposrednog organizatora mreže naučnih ustanova

1948. Akademski savet Savezna komisija za nuklearnu energiju

1949. Ministarstvo za nauku i kulturu(savezno)

1950. Savet za nauku i kulturu(savezni) Republički saveti za nauku i kulturu

1954.

Savezni fond za unapređenje industrijske proizvodnje Savezni fond za unapređenje građevinarstva Savezni fond za unapređenje poljoprivrede

1955. Zakon o upravljanju kulturno prosvetnim, umetničkim i naučnim ustanovama

1957. Zakon o organizaciji naučnog rada 1958. Savezni savet za naučni rad 1959. Republički saveti za naučni rad 1960. Zakon o finansiranju naučnog rada Savezni fond za nauku 1962. Republički fondovi za nauku

1965.

Privredna reforma Savezna skupština donela Rezoluciju o naučnoistraživačkom radu Zakon o organizovanju naučnih delatnosti Zakon o Saveznom savetu za koordinaciju naučnih delatnosti

Savezni fond za finansiranje naučnih delatnosti

1966. Program razvoja naučnih istraživanja u periodu 1966-1970. godina

1968. Zakon o stalnim sredstvima federacije za finansiranje naučnih delatnosti

1969. Zakon o naučnim delatnostima SR Srbije Republička zajednica za naučni rad

1970. Ukinut je Savezni savet za naučni rad

Ukinut Savezni fond za naučni rad

111



1971.

Nauka je isključivo u nadležnosti republika i pokrajina Savezni odobor za koordinaciju nauke i tehnologije

1974. Zakon o izmenama i dopunama zakona o naučnim delatnostima Zakon o SIZ nauke

1975. Formirane su republičke i pokrajinske SIZN (samoupravne intresne zajednice za nauku “Godina tehnoloških inovacija”

1976. Savez republičkih i pokrajinskih zajednica za nauku “Godina tehnoloških inovacija”

1977. Društveni dogovor o podsticanju i vrednovanju inovacija

1978. Zakon o izmenama zakona o SIZ nauke (veće korisnika i veće davalaca usluga)

1985.

Društveni dogovor o razvoju nauke, tehničko-tehnološkog progresa i informatike za period od 1986. do 1990. godine Društveni dogovor o strategiji tehnološkog razvoja SFRJ

1986. Savezni komitet za nauku i tehnologiju

1987.

Strategija naučno -tehnološkog razvoja SR Srbije van teriotorija SAP do 2000. godine Program naučno- tehnološkog razvoja SR Srbije van teriotorija SAP do 2000. godine

1986-88. Strategija tehnološkog razvoja Jugoslavije do početka XXI veka

1989. Republički sekretarijat za obrazovanje, nauku i fizičku kulturu

1990.

Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti

Republički fond za nauku (Republički sekretarijat za obrazovanje, nauku i fizičku kulturu) Republički fond za tehnološki razvoj (Republički sekretarijat za industriju, energetiku i građevinarstvo)

1991. Republičko ministarstvo za nauku i tehnologiju

1992. Posebni kolektivni ugovor za naučnoistraživačku delatnost

1993. Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti

112



1994.

Politika naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije Poseban kolektivni ugovor za naučnoistraživačku delatnost

1995. Zakon o patentima

1996. Republičko ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj

2002. Republičko ministarstvo za nauku, tehnologije i razvoj

2003. Prednacrt Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti

2004. Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine

2005. Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti Zakon o inovacionoj delatnosti

2007. Ministarstvo nauke Strategija inovativnosti i konkurentnosti MSP

2008. Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj

2009. Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Srbije u periodu od 2009. do 2014. (2015)

2011. Ministarstvo prosvete i nauke Fond za inovacionu delatnost

2012. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

113


Prilog 2: Razvoj NI i IR sistema u Srbiji 1980-2013.g. Izvor podataka: Bilteni NIRO i Statistički godšnjaci RZS Slika P2-35: Istraživači i zaposleni ukupno u NI i IR sistemu Srbije

Slika P2-36: Istraživači i zaposleni po organizacijama u NI i IR sistemu Srbije

0

5000

10000

15000

20000

25000

30000

35000

40000

1980

1981

1982

1983

1984

1985

1986

1987

1988

1989

1990

1991

1992

1993

1994

1995

1996

1997

1998

1999

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

Bro

j

GodinaBroj istraživača Broj istraživača - FTE Ukupan broj zaposlenih

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%1980198119821983198419851986198719881989199019911992199319941995199619971998199920002001200220032004200520062007200820092010201120122013

Istr

aživ

ači

Zapo

slen

i(%

)

GodinaZaposleni ukupno - IRJ Zaposleni ukupno - Instituti Zaposleni ukupno - VŠO

Istraživači - instituti Istraživači - IRJ Istraživači - VŠO

114


Slika P2-37: Zaposleni u NI i IR sistemu Srbije

Slika P2-38: Istraživači u NI i IR sistemu Srbije

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%19

80

1981

1982

1983

1984

1985

1986

1987

1988

1989

1990

1991

1992

1993

1994

1995

1996

1997

1998

1999

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

Uče

šće

(%)

Godina

Istraživači Pomoćno osoblje -VS Pomoćno osoblje - ostali Administracija Ostali

0,00

1,00

2,00

3,00

4,00

5,00

6,00

7,00

8,00

9,00

1980

1981

1982

1983

1984

1985

1986

1987

1988

1989

1990

1991

1992

1993

1994

1995

1996

1997

1998

1999

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

Bro

j ist

raži

vača

na

1000

zap

osle

nih

GodinaBroj istraživača na 1000 zaposlenih Broj istraživača-FTE na 1000 zaposlenih

115


Slika P2-39: Zaposleni i broj organizacija u NI i IR sistemu Srbije

Slika P2-40: Istraživači po oblastima nauka u NI i IR sistemu Srbije

0

5000

10000

15000

20000

25000

30000

35000

4000019

80

1981

1982

1983

1984

1985

1986

1987

1988

1989

1990

1991

1992

1993

1994

1995

1996

1997

1998

1999

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

Godina

Bro

j ist

raži

vača

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

Bro

j Ni i

IR o

rgan

izac

ija

Broj istraživača Ukupan broj zaposlenih Broj NI i IR organizacija

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000

1980

1981

1982

1983

1984

1985

1986

1987

1988

1989

1990

1991

1992

1993

1994

1995

1996

1997

1998

1999

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

Godina

Bro

j ist

raži

vača


116


Slika P2-41: Istraživači po oblastima nauka u NI i IR sistemu Srbije -% učešće

0%

20%

40%

60%

80%

100%

1980

1981

1982

1983

1984

1985

1986

1987

1988

1989

1990

1991

1992

1993

1994

1995

1996

1997

1998

1999

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

Godina

Bro

j ist

raži

vača


117


Slika P2-42: Prijave patenata u Srbiji, 1921-1995 – Sekcija A

Slika P2-43: Registrovani patenti u Srbiji, 1921-1995 – Sekcija A

0

50

100

150

200

250

300

350

1921

1924

1927

1930

1933

1936

1939

1942

1945

1948

1951

1954

1957

1960

1963

1966

1969

1972

1975

1978

1981

1984

1987

1990

1993

Broj

prij

avlje

nih

pate

nata

SEKCIJA A - PRIJAVE PATENATA, 1921-1995.

SEKCIJA A: PRIJAVE-STRANI PATENTI SEKCIJA A: PRIJAVE-JUGOSLAVIJA UKUPNO SEKCIJA A: PRIJAVE-SRBIJA

0

50

100

150

200

250

1921

1923

1925

1927

1929

1931

1933

1935

1937

1939

1941

1943

1945

1947

1949

1951

1953

1955

1957

1959

1961

1963

1965

1967

1969

1971

1973

1975

1977

1979

1981

1983

1985

1987

1989

1991

1993

1995

Bro

j reg

istro

vani

h pa

tena

ta

SEKCIJA A: REGISTROVANI PATENTI, 1921-1995.

SEKCIJA A: REGISTROVANI-STRANI PATENTI SEKCIJA A: REGISTROVANI-JUGOSLAVIJA UKUPNO SEKCIJA A: REGISTROVANI-SRBIJA

118


Slika P2-44: Prijave patenata u Srbiji, 1921-1995 – Sekcija B

Slika P2-45: Registrovani patenti u Srbiji, 1921-1995 – Sekcija B

0

50

100

150

200

250

300

350

400

1921

1923

1925

1927

1929

1931

1933

1935

1937

1939

1941

1943

1945

1947

1949

1951

1953

1955

1957

1959

1961

1963

1965

1967

1969

1971

1973

1975

1977

1979

1981

1983

1985

1987

1989

1991

1993

1995

Bro

j prij

avlje

nih

pate

nata

SEKCIJA B - PRIJAVE PATENATA, 1921-1995.

SEKCIJA B: PRIJAVE-STRANI PATENTI SEKCIJA B: PRIJAVE-JUGOSLAVIJA UKUPNO SEKCIJA B: PRIJAVE-SRBIJA

0

50

100

150

200

250

300

1921

1923

1925

1927

1929

1931

1933

1935

1937

1939

1941

1943

1945

1947

1949

1951

1953

1955

1957

1959

1961

1963

1965

1967

1969

1971

1973

1975

1977

1979

1981

1983

1985

1987

1989

1991

1993

1995

Bro

j reg

istro

vani

h pa

tena

ta

SEKCIJA B: REGISTROVANI PATENTI, 1921-1995.

SEKCIJA B: REGISTROVANI-STRANI PATENTI SEKCIJA B: REGISTROVANI-JUGOSLAVIJA UKUPNO SEKCIJA B: REGISTROVANI-SRBIJA

119


Slika P2-46: Prijave patenata u Srbiji, 1921-1995 – Sekcija C

Slika P2-47: Registrovani patenti u Srbiji, 1921-1995 – Sekcija C

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1921

1923

1925

1927

1929

1931

1933

1935

1937

1939

1941

1943

1945

1947

1949

1951

1953

1955

1957

1959

1961

1963

1965

1967

1969

1971

1973

1975

1977

1979

1981

1983

1985

1987

1989

1991

1993

1995

Bro

j prij

avlje

nih

pate

nata

SEKCIJA C - PRIJAVE PATENATA, 1921-1995.

SEKCIJA C: PRIJAVE-STRANI PATENTI SEKCIJA C: PRIJAVE-JUGOSLAVIJA UKUPNO SEKCIJA C: PRIJAVE-SRBIJA

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

1921

1923

1925

1927

1929

1931

1933

1935

1937

1939

1941

1943

1945

1947

1949

1951

1953

1955

1957

1959

1961

1963

1965

1967

1969

1971

1973

1975

1977

1979

1981

1983

1985

1987

1989

1991

1993

1995

Broj

regi

stro

vani

h pa

tena

ta

SEKCIJA C: REGISTROVANI PATENTI, 1921-1995.

SEKCIJA C: REGISTROVANI-STRANI PATENTI SEKCIJA C: REGISTROVANI-JUGOSLAVIJA UKUPNO SEKCIJA C: REGISTROVANI-SRBIJA

120


Slika P2-48: Prijave patenata u Srbiji, 1921-1995 – Sekcija D

Slika P2-49: Registrovani patenti u Srbiji, 1921-1995 – Sekcija D

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

1921

1923

1925

1927

1929

1931

1933

1935

1937

1939

1941

1943

1945

1947

1949

1951

1953

1955

1957

1959

1961

1963

1965

1967

1969

1971

1973

1975

1977

1979

1981

1983

1985

1987

1989

1991

1993

1995

Broj

prij

avlje

nih

pate

nata

SEKCIJA D - PRIJAVE PATENATA, 1921-1995.

SEKCIJA D: PRIJAVE-STRANI PATENTI SEKCIJA D: PRIJAVE-JUGOSLAVIJA UKUPNO SEKCIJA D: PRIJAVE-SRBIJA

0

10

20

30

40

50

60

70

80

1921

1923

1925

1927

1929

1931

1933

1935

1937

1939

1941

1943

1945

1947

1949

1951

1953

1955

1957

1959

1961

1963

1965

1967

1969

1971

1973

1975

1977

1979

1981

1983

1985

1987

1989

1991

1993

1995

Broj

regi

stro

vani

h pa

tena

ta

SEKCIJA D: REGISTROVANI PATENTI, 1921-1995.

SEKCIJA D: REGISTROVANI-STRANI PATENTI SEKCIJA D: REGISTROVANI-JUGOSLAVIJA UKUPNO SEKCIJA D: REGISTROVANI-SRBIJA

121


Slika P2-50: Prijave patenata u Srbiji, 1921-1995 – Sekcija E

Slika P2-51: Registrovani patenti u Srbiji, 1921-1995 – Sekcija E

0

50

100

150

200

250

300

1921

1923

1925

1927

1929

1931

1933

1935

1937

1939

1941

1943

1945

1947

1949

1951

1953

1955

1957

1959

1961

1963

1965

1967

1969

1971

1973

1975

1977

1979

1981

1983

1985

1987

1989

1991

1993

1995

Broj

prij

avlje

nih

pate

nata

SEKCIJA E - PRIJAVE PATENATA, 1921-1995.

SEKCIJA E: PRIJAVE-STRANI PATENTI SEKCIJA E: PRIJAVE-JUGOSLAVIJA UKUPNO SEKCIJA E: PRIJAVE-SRBIJA

0

10

20

30

40

50

60

70

80

1921

1923

1925

1927

1929

1931

1933

1935

1937

1939

1941

1943

1945

1947

1949

1951

1953

1955

1957

1959

1961

1963

1965

1967

1969

1971

1973

1975

1977

1979

1981

1983

1985

1987

1989

1991

1993

1995

Bro

j reg

istro

vani

h pa

tena

ta

SEKCIJA E: REGISTROVANI PATENTI, 1921-1995.

SEKCIJA E: REGISTROVANI-STRANI PATENTI SEKCIJA E: REGISTROVANI-JUGOSLAVIJA UKUPNO SEKCIJA E: REGISTROVANI-SRBIJA

122


Slika P2-52: Prijave patenata u Srbiji, 1921-1995 – Sekcija F

Slika P2-53: Registrovani patenti u Srbiji, 1921-1995 – Sekcija F

0

50

100

150

200

250

300

350

400

1921

1923

1925

1927

1929

1931

1933

1935

1937

1939

1941

1943

1945

1947

1949

1951

1953

1955

1957

1959

1961

1963

1965

1967

1969

1971

1973

1975

1977

1979

1981

1983

1985

1987

1989

1991

1993

1995

Broj

prij

avlje

nih

pate

nata

SEKCIJA F - PRIJAVE PATENATA, 1921-1995.

SEKCIJA F: PRIJAVE-STRANI PATENTI SEKCIJA F: PRIJAVE-JUGOSLAVIJA UKUPNO SEKCIJA F: PRIJAVE-SRBIJA

0

50

100

150

200

250

300

1921

1923

1925

1927

1929

1931

1933

1935

1937

1939

1941

1943

1945

1947

1949

1951

1953

1955

1957

1959

1961

1963

1965

1967

1969

1971

1973

1975

1977

1979

1981

1983

1985

1987

1989

1991

1993

1995

Broj

regi

stro

vani

h pa

tena

ta

SEKCIJA F: REGISTROVANI PATENTI, 1921-1995.

SEKCIJA F: REGISTROVANI-STRANI PATENTI SEKCIJA F: REGISTROVANI-JUGOSLAVIJA UKUPNO SEKCIJA F: REGISTROVANI-SRBIJA

123


Slika P2-54: Prijave patenata u Srbiji, 1921-1995 – Sekcija G

Slika P2-55: Registrovani patenti u Srbiji, 1921-1995 – Sekcija G

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

1921

1923

1925

1927

1929

1931

1933

1935

1937

1939

1941

1943

1945

1947

1949

1951

1953

1955

1957

1959

1961

1963

1965

1967

1969

1971

1973

1975

1977

1979

1981

1983

1985

1987

1989

1991

1993

1995

Broj

prij

avlje

nih

pate

nata

SEKCIJA G - PRIJAVE PATENATA, 1921-1995.

SEKCIJA G: PRIJAVE-STRANI PATENTI SEKCIJA G: PRIJAVE-JUGOSLAVIJA UKUPNO SEKCIJA G: PRIJAVE-SRBIJA

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

1921

1923

1925

1927

1929

1931

1933

1935

1937

1939

1941

1943

1945

1947

1949

1951

1953

1955

1957

1959

1961

1963

1965

1967

1969

1971

1973

1975

1977

1979

1981

1983

1985

1987

1989

1991

1993

1995

Broj

regi

stro

vani

h pa

tena

ta

SEKCIJA G: REGISTROVANI PATENTI, 1921-1995.

SEKCIJA G: REGISTROVANI-STRANI PATENTI SEKCIJA G: REGISTROVANI-JUGOSLAVIJA UKUPNO SEKCIJA G: REGISTROVANI-SRBIJA

124


Slika P2-56: Prijave patenata u Srbiji, 1921-1995 – Sekcija H

Slika P2-57: Registrovani patenti u Srbiji, 1921-1995 – Sekcija H

0

50

100

150

200

250

1921

1923

1925

1927

1929

1931

1933

1935

1937

1939

1941

1943

1945

1947

1949

1951

1953

1955

1957

1959

1961

1963

1965

1967

1969

1971

1973

1975

1977

1979

1981

1983

1985

1987

1989

1991

1993

1995

Broj

prij

avlje

nih

pate

nata

SEKCIJA H - PRIJAVE PATENATA, 1921-1995.

SEKCIJA H: PRIJAVE-STRANI PATENTI SEKCIJA H: PRIJAVE-JUGOSLAVIJA UKUPNO SEKCIJA H: PRIJAVE-SRBIJA

0

50

100

150

200

250

1921

1923

1925

1927

1929

1931

1933

1935

1937

1939

1941

1943

1945

1947

1949

1951

1953

1955

1957

1959

1961

1963

1965

1967

1969

1971

1973

1975

1977

1979

1981

1983

1985

1987

1989

1991

1993

1995

Bro

j reg

istro

vani

h pa

tena

ta

SEKCIJA H: REGISTROVANI PATENTI, 1921-1995.

SEKCIJA H: REGISTROVANI-STRANI PATENTI SEKCIJA H: REGISTROVANI-JUGOSLAVIJA UKUPNO SEKCIJA H: REGISTROVANI-SRBIJA

125


Slika P2-58: Prijavljeni i registrovani patenti u Srbiji, 1921-1995 – IPAP, IPAR

Slika P2-59: Prijavljeni i registrovani patenti u Srbiji, 1921-1995 – DPAP, DPAR

IPARIPAP

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

4000

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16IPAR IPAP

DPARDPAP

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14DPAR DPAP

126


Slika P2-60: Domaće prijave patenata u Srbiji-distribucija po tehnologijama, 1977-2012

Slika P2-61: Strane prijave patenata u Srbiji-distribucija po tehnologijama, 1977-2012

Non-Resident Patent Applications per Field of Technology, Serbia: 1977-2012

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Y19

77

Y19

78

Y19

79

Y19

80

Y19

81

Y19

82

Y19

83

Y19

84

Y19

85

Y19

86

Y19

87

Y19

88

Y19

89

Y19

90

Y19

91

Y19

92

Y19

93

Y19

94

Y19

95

Y19

96

Y19

97

Y19

98

Y19

99

Y20

00

Y20

01

Y20

02

Y20

03

Y20

04

Y20

05

Y20

06

Y20

07

Y20

08

Y20

09

Y20

10

Y20

11

Y20

12


Resident Patent Applications per Field of Technology, Serbia: 1977-2012

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Y19

77

Y19

78

Y19

79

Y19

80

Y19

81

Y19

82

Y19

83

Y19

84

Y19

85

Y19

86

Y19

87

Y19

88

Y19

89

Y19

90

Y19

91

Y19

92

Y19

93

Y19

94

Y19

95

Y19

96

Y19

97

Y19

98

Y19

99

Y20

00

Y20

01

Y20

02

Y20

03

Y20

04

Y20

05

Y20

06

Y20

07

Y20

08

Y20

09

Y20

10

Y20

11

Y20

12


127


Slika P2-62: Studenti po poljima obrazovanja, upisani na studije I stepena u Srbiji u periodu 2007-2013.g.

Slika P2-63: Diplomirani studenti po poljima obrazovanja, upisani na studije I stepena u Srbiji u periodu 2007-2013.g.

0

10000

20000

30000

40000

50000

60000

70000

80000

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Broj

stu

dena

ta

Godina

Upisani studenti po poljima obrazovanja - studije I stepena: 2007.-2013.g.

Obrazovanje Umetnost i humanističke nauke Društvene nauke, poslovanje i pravo

Prirodne nauke, matematika i informatika Tehnika, proizvodnja i građevinarstvo Poljoprivreda i veterina

Zdravstvo i socijalna zaštita Usluge

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000

8000

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Bro

j stu

dena

ta

Godina

Diplomirani studenti po poljima obrazovanja - studije I stepena: 2007.-2013.g.




128


Slika P2-64: Studenti po poljima obrazovanja, upisani na studije II stepena u Srbiji u periodu 2007-2013.g.

Slika P2-65: Diplomirani studenti po poljima obrazovanja, upisani na studije II stepena u Srbiji u periodu 2007-2013.g.

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

14000

16000

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Bro

j stu

dena

ta

Godina

Upisani studenti po poljima obrazovanja - studije II stepena: 2007.-2013.g.




0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Bro

j stu

dena

ta

Godina

Diplomirani studenti po poljima obrazovanja - studije II stepena: 2007.-2013.g.




129


Slika P2-66: Studenti po poljima obrazovanja, upisani na doktorske studije u Srbiji u periodu 2007-2013.g.

Slika P2-67: Diplomirani studenti po poljima obrazovanja, upisani na doktorske studije u Srbiji u periodu 2007-2013.g.

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

1800

1 2 3 4 5 6 7

Bro

j stu

dena

ta

Godina

Upisani studenti po poljima obrazovanja - doktorske studije: 2007.-2013.g.




0

50

100

150

200

250

1 2 3 4 5 6 7

Broj

stu

dena

ta

Godina

Diplomirani studenti po poljima obrazovanja - doktorske studije: 2007.-2013.g.




130


Slika P2-68: Studenti po institucijama, upisani na studije I stepena u Srbiji u periodu 2007-2013.g.

Slika P2-69: Diplomirani studenti po institucijama, upisani na studije I stepena u Srbiji u periodu 2007-2013.g.

0

20000

40000

60000

80000

100000

120000

140000

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Broj

stu

dena

ta

Godina

Upisani studenti po institucijama - studije I stepena: 2007.-2013.g.

Državni univerziteti Privatni univerzitetiDržavne visoke škole Privatne visoke školeKriminalističko policijska akademija Fakulteti koji nisu u sastavu univerziteta

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Broj

stu

dena

ta

Godina

Diplomirani studenti po institucijama - studije I stepena: 2007.-2013.g.


131


Slika P2-70: Studenti po institucijama, upisani na studije II stepena u Srbiji u periodu 2007-2013.g.

Slika P2-71: Diplomirani studenti po institucijama, upisani na studije II stepena u Srbiji u periodu 2007-2013.g.

0

5000

10000

15000

20000

25000

30000

35000

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Bro

j stu

dena

ta

Godina

Upisani studenti po institucijama - studije II stepena: 2007.-2013.g.


0

5000

10000

15000

20000

25000

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Broj

stu

dena

ta

Godina

Diplomirani studenti po institucijama - studije II stepena: 2007.-2013.g.


132


Slika P2-72: Studenti po institucijama, upisani na doktorske studije u Srbiji u periodu 2007-2013.g.

Slika P2-73: Diplomirani studenti po institucijama, upisani na doktorske studije u Srbiji u periodu 2007-2013.g.

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000

8000

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Bro

j stu

dena

ta

Godina

Upisani studenti po institucijama - doktorske studije: 2007.-2013.g.


0

100

200

300

400

500

600

700

800

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Broj

stu

dena

ta

Godina

Diplomirani studenti po institucijama - doktorske studije: 2007.-2013.g.


133


Slika P2-74: Studenti po regionima, upisani na studije I stepena u Srbiji u periodu 2007-2013.g.

Slika P2-75: Diplomirani studenti po regionima, upisani na studije I stepena u Srbiji u periodu 2007-2013.g.

0

20000

40000

60000

80000

100000

120000

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Broj

stu

dena

ta

Godina

Upisani studenti po regionima - studije I stepena: 2007.-2013.g.

Beogradski region Region Vojvodine Region Šumadije i Zapadne Srbije Region Južne i Istočne Srbije

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000

8000

9000

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Broj

stu

dena

ta

Godina

Diplomirani studenti po regionima - studije I stepena: 2007.-2013.g.


134


Slika P2-76: Studenti po regionima, upisani na studije II stepena u Srbiji u periodu 2007-2013.g.

Slika P2-77: Diplomirani studenti po regionima, upisani na studije II stepena u Srbiji u periodu 2007-2013.g.

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

14000

16000

18000

20000

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Broj

stu

dena

ta

Godina

Diplomirani studenti po regionima - studije II stepena: 2007.-2013.g.


0

5000

10000

15000

20000

25000

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Bro

j stu

dena

ta

Godina

Upisani studenti po regionima - studije II stepena: 2007.-2013.g.


135


Slika P2-78: Studenti po regionima, upisani na doktorske studije u Srbiji u periodu 2007-2013.g.

Slika P2-79: Diplomirani studenti po regionima, upisani na doktorske studije u Srbiji u periodu 2007-2013.g

0

50

100

150

200

250

300

350

400

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Broj

stu

dena

ta

Godina

Diplomirani studenti po regionima - doktorske studije: 2007.-2013.g.


0

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

4000

4500

5000

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Broj

stu

dena

ta

Godina

Upisani studenti po regionima - doktorske studije: 2007.-2013.g.


136


Slika P2-80: Broj zaposlenih sa univerzitetskom diplomom koji su napustili institut „Mihajlo Pupin”, po godinama u periodu 1990.-2014.godina

Slika P2-81: Broj zaposlenih sa univerzitetskom diplomom koji su napistili institut „Mihajlo Pupin” u periodu 1990.-2014.godina – kumulativni prikaz

13

0 28 9 1011

171414

26

33

46

73

41

3329

3439

28

434138

30

1917

25

1311

2

25

106

10 9

0

10

20

30

40

50

60

70

80

1980

1981

1982

1983

1984

1985

1986

1987

1988

1989

1990

1991

1992

1993

1994

1995

1996

1997

1998

1999

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

2014B

roj z

apos

leni

h sa

uni

verz

itets

kom

dip

lom

om

Godina

Institut "Mihajlo Pupin" - Brain Drain

0

100

200

300

400

500

600

700

1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

Bro

j zap

osle

nih

sa u

nive

rzite

tsko

m d

iplo

mom

Godina

Institut "Mihajlo Pupin" - Brain Drain

Dr Mr VSS

1990 - 2014:681

137


Prilog 3: Nacionalni inovacioni kapacitet

Tabela P3-10: Rang liste i vrednosti relativnog odstupanja od srednje vrednosti za EU pojedinačnih indikatora apsorpcionog kapaciteta

Rang Država*) AK1 Država AK2 Država AK3 Država AK4 Država AK5 Država AK6 1 DK 0.42 LU 0.42 IE 0.25 DK 0.41 CH 0.85 RS 0.38 2 MT 0.32 GR 0.24 CY 0.23 CH 0.38 DE 0.13 IS 0.31 3 CY 0.31 FI 0.23 LU 0.23 IS 0.33 HU 0.12 IE 0.28 4 IS 0.25 DE 0.21 LT 0.21 SE 0.32 BE 0.10 FI 0.28 5 SE 0.18 SE 0.16 SE 0.20 FI 0.27 LU 0.10 MT 0.22 6 FI 0.17 AT 0.15 NO 0.19 NO 0.18 FI 0.09 LU 0.19 7 NO 0.16 FR 0.14 UK 0.19 NL 0.11 UK 0.09 SE 0.19 8 BE 0.15 PT 0.13 FI 0.17 UK 0.10 DK 0.07 MNE 0.15 9 IE 0.10 RS 0.12 BE 0.14 AT 0.07 FR 0.06 DK 0.07 10 UK 0.08 SI 0.12 CH 0.13 LU 0.06 NL 0.05 BG 0.04 11 NL 0.07 HR 0.09 FR 0.13 SI 0.06 AT 0.04 ES 0.04 12 AT 0.06 IE 0.08 DK 0.12 EE 0.04 SE 0.04 FR 0.04 13 FR 0.04 UK 0.03 IS 0.12 ES 0.01 IT 0.02 CY 0.04 14 SI 0.04 ES 0.02 NL 0.11 CZ 0.00 CY -0.01 UK 0.04 15 CH -0.01 LT 0.02 ES 0.08 PT 0.00 CZ -0.03 BE 0.01 16 PT -0.01 EE 0.02 SI 0.06 DE -0.05 MT -0.03 EE -0.02 17 LT -0.02 IT 0.00 EE 0.06 CY -0.06 SI -0.04 IT -0.02 18 EE -0.02 CZ 0.00 PL 0.06 IE -0.07 EE -0.04 SI -0.02 19 DE -0.05 BG -0.01 LV 0.03 LV -0.07 LT -0.04 NO -0.02 20 LV -0.05 CY -0.01 DE -0.05 MT -0.07 PT -0.05 CH -0.02 21 PL -0.05 DK -0.01 GR -0.07 BE -0.08 BG -0.07 DE -0.05 22 RS -0.06 TR -0.03 HU -0.09 IT -0.08 ES -0.07 SK -0.05 23 ES -0.06 CH -0.03 PT -0.13 FR -0.10 SK -0.07 LT -0.08 24 HU -0.08 SK -0.04 BG -0.13 LT -0.11 RS -0.07 AT -0.08 25 MNE -0.10 RO -0.06 AT -0.14 PL -0.12 PL -0.08 CZ -0.11 26 CZ -0.10 MT -0.10 CZ -0.15 RS -0.12 NO -0.08 GR -0.11 27 IT -0.13 MK -0.10 RS -0.17 MK -0.13 RO -0.08 HU -0.11 28 HR -0.14 LV -0.11 HR -0.18 TR -0.15 LV -0.10 NL -0.11 29 GR -0.15 NO -0.18 SK -0.18 MNE -0.15 HR -0.10 PL -0.14 30 TR -0.16 HU -0.18 MT -0.21 SK -0.15 GR -0.11 LV -0.17 31 SK -0.16 PL -0.18 RO -0.21 GR -0.15 IE -0.13 PT -0.20 32 BG -0.19 BE -0.20 IT -0.22 HU -0.15 IS -0.13 RO -0.20 33 MK -0.25 IS -0.23 MK -0.22 HR -0.16 TR -0.13 MK -0.20 34 LU -0.27 NL -0.28 MNE -0.25 BG -0.18 MK -0.14 HR -0.26 35 RO -0.28 MNE -0.45 TR -0.27 RO -0.18 MNE -0.16 TR -0.35

* Srednja vrednost za EU je svedena na nulti nivo i u odnosu na taj nivo izračunata su odstupanja za države koje se porede po vrednostima indikatora apsorpcionog kapaciteta.

138


Tabela P3-11: Rang liste i vrednosti relativnog odstupanja od srednje vrednosti za EU pojedinačnih indikatora IR sposobnosti

Rang Država*) IR1 Država IR2 Država IR3 Država IR4 Država IR5 Država IR6 1 FI 0.30 FI 0.32 RS 0.53 CH 0.54 SE 0.51 DE 0.65 2 SE 0.29 SE 0.32 FI 0.26 SE 0.33 CH 0.46 FI 0.27 3 IS 0.28 SI 0.28 DK 0.24 DE 0.31 DE 0.27 AT 0.21 4 DK 0.25 CH 0.27 IS 0.20 FI 0.30 FI 0.25 DK 0.18 5 DE 0.21 DK 0.24 LU 0.16 DK 0.22 DK 0.19 UK 0.17 6 NL 0.19 DE 0.23 SE 0.15 AT 0.21 AT 0.19 SE 0.17 7 EE 0.17 AT 0.23 AT 0.13 NL 0.13 NL 0.11 FR 0.14 8 AT 0.16 BE 0.13 NO 0.12 LU 0.08 NO 0.10 SI 0.13 9 CZ 0.15 FR 0.12 CH 0.09 BE 0.08 IE 0.08 LU 0.12 10 NO 0.10 IS 0.07 PT 0.08 FR 0.07 FR 0.07 NO 0.11 11 CH 0.10 EE 0.07 SI 0.07 NO 0.05 UK 0.05 CH 0.09 12 FR 0.09 NL 0.06 FR 0.04 UK 0.00 BE 0.04 IT 0.02 13 RS 0.06 IE 0.06 DE 0.04 IT -0.02 LU 0.02 NL 0.02 14 BE 0.04 UK 0.05 BE 0.04 IE -0.02 SI -0.05 IS -0.02 15 PT 0.03 CZ 0.02 MNE 0.03 SI -0.06 EE -0.06 PL -0.02 16 LT 0.02 LU 0.01 NL 0.03 ES -0.08 IT -0.06 IE -0.03 17 SI 0.00 NO -0.02 IE 0.01 EE -0.08 IS -0.07 LV -0.05 18 ES -0.02 HU -0.02 ES 0.01 IS -0.08 MT -0.07 CZ -0.07 19 UK -0.02 PT -0.06 UK 0.01 HU -0.10 CZ -0.09 ES -0.08 20 PL -0.05 IT -0.06 LT -0.02 CZ -0.10 ES -0.10 HU -0.08 21 IE -0.07 ES -0.06 GR -0.03 PL -0.11 CY -0.10 BE -0.09 22 IT -0.07 MT -0.10 CZ -0.04 SK -0.11 HU -0.11 MNE -0.10 23 LV -0.08 BG -0.13 EE -0.04 TR -0.11 PT -0.11 TR -0.10 24 LU -0.09 TR -0.13 IT -0.07 CY -0.12 GR -0.11 PT -0.10 25 TR -0.09 HR -0.14 HU -0.08 PT -0.12 SK -0.12 GR -0.10 26 SK -0.10 SK -0.14 MT -0.12 HR -0.12 HR -0.12 HR -0.11 27 GR -0.12 PL -0.14 SK -0.12 LV -0.12 LT -0.12 RO -0.11 28 HU -0.13 GR -0.16 LV -0.14 LT -0.12 RS -0.12 LT -0.13 29 HR -0.15 LT -0.16 HR -0.14 MT -0.12 RO -0.12 BG -0.14 30 CY -0.19 RS -0.16 PL -0.19 GR -0.12 PL -0.13 SK -0.14 31 MT -0.20 LV -0.18 BG -0.22 RS -0.12 MNE -0.13 RS -0.15 32 RO -0.22 RO -0.19 CY -0.22 BG -0.12 BG -0.13 MT -0.15 33 BG -0.26 MNE -0.20 TR -0.23 RO -0.13 MK -0.13 MK -0.16 34 MK -0.28 CY -0.21 RO -0.27 MNE -0.13 LV -0.13 EE -0.16 35 MNE -0.30 MK -0.22 MK -0.28 MK -0.13 TR -0.13 CY -0.18

* Srednja vrednost za EU je svedena na nulti nivo i u odnosu na taj nivo izračunata su odstupanja za države koje se porede po vrednostima indikatora IR sposobnosti.

139


Tabela P3-12: Rang liste i vrednosti relativnog odstupanja od srednje vrednosti za EU pojedinačnih indikatora Difuzije

Rang Država*) D1 Država D2 Država D3 Država D4 Država D5 1 NO 0,36 FR 0,44 IT 0,80 CH 0,35 CH 0,64 2 DK 0,29 BE 0,39 CH 0,40 NL 0,34 TR 0,41 3 AT 0,25 MT 0,35 ES 0,31 DK 0,32 IS 0,36 4 SE 0,25 NL 0,30 MT 0,21 FR 0,27 UK 0,22 5 CH 0,23 CY 0,21 CZ 0,19 NO 0,26 DE 0,19 6 UK 0,18 LU 0,17 RO 0,13 IS 0,22 HR 0,17 7 NL 0,17 PT 0,17 BG 0,10 DE 0,20 EE 0,16 8 BE 0,16 SK 0,17 SK 0,08 UK 0,20 NO 0,16 9 FR 0,14 DK 0,12 SI 0,07 BE 0,18 AT 0,15 10 ES 0,12 HU 0,12 HU 0,05 SE 0,16 FR 0,15 11 FI 0,11 CH 0,10 UK 0,04 LU 0,16 SE 0,12 12 DE 0,10 SE 0,07 NL 0,03 MT 0,15 CZ 0,01 13 CZ 0,09 NO 0,07 EE 0,02 FI 0,12 PT -0,01 14 CY 0,09 ES 0,03 DE 0,00 AT -0,01 IE -0,02 15 LU 0,08 RO 0,03 PT 0,00 CY -0,01 PL -0,02 16 SK 0,06 IS 0,03 HR -0,01 EE -0,02 ES -0,03 17 IS 0,06 IE 0,02 AT -0,04 SI -0,03 FI -0,03 18 EE 0,05 DE -0,02 SE -0,05 ES -0,03 MT -0,05 19 SI 0,05 AT -0,02 IE -0,05 GR -0,03 BG -0,05 20 IE 0,05 SI -0,02 DK -0,06 LV -0,05 LV -0,07 21 PT 0,02 TR -0,05 FR -0,08 HU -0,06 MK -0,10 22 HR -0,07 RS -0,06 FI -0,08 IT -0,07 IT -0,10 23 IT -0,08 FI -0,06 GR -0,09 IE -0,07 HU -0,10 24 MT -0,10 MNE -0,07 LT -0,11 PT -0,07 DK -0,10 25 TR -0,11 MK -0,08 LV -0,11 LT -0,10 SK -0,13 26 LT -0,12 CZ -0,15 RS -0,12 HR -0,11 RO -0,14 27 RS -0,14 BG -0,20 BE -0,13 BG -0,18 CY -0,15 28 HU -0,15 EE -0,20 CY -0,13 RO -0,19 GR -0,16 29 MNE -0,17 IT -0,20 NO -0,15 CZ -0,21 LT -0,16 30 MK -0,18 LT -0,20 LU -0,15 PL -0,24 RS -0,18 31 LV -0,25 PL -0,20 PL -0,17 SK -0,25 MNE -0,19 32 BG -0,34 UK -0,20 MK -0,21 MK -0,27 SI -0,24 33 GR -0,37 LV -0,33 IS -0,22 RS -0,27 BE -0,24 34 RO -0,41 GR -0,38 MNE -0,22 MNE -0,34 LU -0,24 35 PL -0,44 HR -0,38 TR -0,25 TR -0,35 NL -0,24

* Srednja vrednost za EU je svedena na nulti nivo i u odnosu na taj nivo izračunata su odstupanja za države koje se porede po vrednostima indikatora Difuzije.

140


Tabela P3-13: Rang liste i vrednosti relativnog odstupanja od srednje vrednosti za EU pojedinačnih indikatora tražnje za IR i inovacijama

Rang Država*) T1 Država T2 Država T3 Država T4 Država T5 Država T6 Država T7 1 CH 0,47 CY 0,47 LU 0,44 LU 0,54 CH 0,29 NO 0.18 RS 0,53 2 LU 0,36 ES 0,21 BE 0,33 IE 0,19 SE 0,21 CH 0.16 TR 0,39 3 UK 0,29 NL 0,19 MT 0,33 MT 0,17 FI 0,19 AT 0.16 HU 0,14 4 SE 0,21 UK 0,17 IE 0,26 EE 0,16 NL 0,17 LU 0.14 IS 0,11 5 MNE 0,12 DK 0,17 MNE 0,13 HU 0,16 UK 0,17 NL 0.13 RO 0,11 6 NL 0,12 IE 0,16 CH 0,12 SK 0,15 NO 0,16 DE 0.13 EE 0,10 7 ES 0,11 PT 0,15 BG 0,07 BE 0,14 LU 0,16 IS 0.12 PL 0,05 8 FR 0,07 CH 0,14 CY 0,06 NL 0,13 DE 0,15 MT 0.11 SK 0,04 9 DK 0,07 LU 0,10 EE 0,04 LT 0,10 AT 0,15 CZ 0.10 UK 0,03 10 FI 0,02 IT 0,09 HU 0,03 CZ 0,08 BE 0,14 RO 0.10 MK 0,03 11 BE 0,02 MT 0,05 NL 0,02 SI 0,06 DK 0,13 BE 0.08 LT 0,03 12 NO 0,02 SE 0,04 IS 0,01 BG 0,04 IE 0,11 DK 0.08 BG 0,03 13 IE -0,02 IS 0,04 SE -0,01 MK 0,03 IS 0,11 FI 0.08 MNE 0,01 14 HR -0,02 FR 0,02 CZ -0,01 LV 0,01 FR 0,02 UK 0.08 LV 0,00

15 DE -0,02 GR 0,02 RS -0,01 MNE -0,02 MT 0,00 SE 0.07 PT -0,01 16 MT -0,04 AT 0,02 SK -0,03 IS -0,02 EE -0,02 SI 0.06 BE -0,01 17 PL -0,04 DE -0,01 UK -0,04 AT -0,02 TR -0,03 TR 0.05 FI -0,02 18 PT -0,04 BE -0,02 PT -0,05 DK -0,04 CZ -0,03 FR 0.03 LU -0,02

19 TR -0,05 FI -0,04 HR -0,05 RS -0,05 PT -0,03 EE 0.03 IT -0,03

20 RS -0,08 HR -0,06 MK -0,06 DE -0,06 CY -0,04 PL 0.03 AT -0,04 21 CY -0,08 SI -0,07 ES -0,07 CH -0,07 ES -0,06 IT 0.01 CY -0,04 22 CZ -0,09 NO -0,08 PL -0,07 PL -0,07 LT -0,07 HU 0.01 HR -0,04 23 GR -0,09 EE -0,10 LV -0,07 SE -0,07 MNE -0,08 CY -0.01 ES -0,04 24 AT -0,09 TR -0,11 DK -0,07 HR -0,09 PL -0,08 BG -0.02 CZ -0,06 25 IT -0,09 BG -0,12 RO -0,08 CY -0,09 LV -0,08 LT -0.04 DK -0,06 26 HU -0,09 HU -0,12 AT -0,09 RO -0,09 SI -0,09 SK -0.06 MT -0,06 27 SI -0,10 CZ -0,12 NO -0,09 FI -0,10 IT -0,10 IE -0.08 GR -0,08 28 RO -0,10 PL -0,13 FR -0,10 PT -0,11 SK -0,12 LV -0.08 NL -0,08 29 BG -0,10 LV -0,14 FI -0,10 NO -0,13 GR -0,15 PT -0.10 SI -0,09 30 IS -0,10 RS -0,14 LT -0,10 UK -0,14 HU -0,16 HR -0.10 IE -0,10 31 LT -0,11 MNE -0,14 SI -0,11 ES -0,14 HR -0,17 RS -0.19 DE -0,11 32 EE -0,12 RO -0,15 TR -0,14 IT -0,16 BG -0,17 MNE -0.19 FR -0,11 33 MK -0,13 SK -0,15 DE -0,14 GR -0,16 RO -0,19 GR -0.29 SE -0,12 34 SK -0,14 LT -0,16 IT -0,16 TR -0,16 MK -0,22 ES -0.31 NO -0,20 35 LV -0,14 MK -0,16 GR -0,18 FR -0,16 RS -0,28 MK -0.45 CH -0,30

* Srednja vrednost za EU je svedena na nulti nivo i u odnosu na taj nivo izračunata su odstupanja za države koje se porede po vrednostima indikatora tražnje za IR i inovacijama.

141


Tabela P3-14: Rang liste i vrednosti relativnog odstupanja od srednje vrednosti za EU po veličini agregatnih indikatora apsorpcionog kapaciteta

Rang Država Apsorpcioni Kapacitet *) 1 CH 1,30 2 FI 1,21 3 SE 1,09 4 DK 1,08 5 LU 0,73 6 IS 0,65 7 UK 0,52 8 IE 0,51 9 CY 0,50

10 FR 0,32 11 NO 0,26 12 SI 0,23 13 DE 0,14 14 MT 0,13 15 BE 0,11 16 AT 0,09 17 RS 0,07 18 EE 0,03 19 ES 0,01 20 LT -0,02 21 NL -0,04 22 PT -0,26 23 GR -0,35 24 CZ -0,39 25 IT -0,42 26 LV -0,47 27 HU -0,49 28 PL -0,51 29 BG -0,53 30 SK -0,65 31 HR -0,76 32 MNE -0,96 33 RO -1,01 34 MK -1,03 35 TR -1,09

* Srednja vrednost za EU je svedena na nulti nivo i u odnosu na taj nivo izračunata su odstupanja za države koje se porede po vrednostima indikatora apsorpcionog kapaciteta.

142


Tabela P3-15: Rang liste i vrednosti relativnog odstupanja od srednje vrednosti za EU po veličini agregatnih indikatora IR sposobnosti Rang Država IR sposobnost *)

1 SE 1,76 2 DE 1,71 3 FI 1,69 4 CH 1,55 5 DK 1,31 6 AT 1,13 7 NL 0,54 8 FR 0,54 9 NO 0,47

10 IS 0,39 11 SI 0,37 12 LU 0,30 13 UK 0,25 14 BE 0,25 15 IE 0,03 16 RS 0,03 17 EE -0,10 18 CZ -0,12 19 IT -0,26 20 PT -0,28 21 ES -0,33 22 HU -0,53 23 LT -0,54 24 PL -0,64 25 GR -0,66 26 LV -0,70 27 SK -0,74 28 MT -0,76 29 HR -0,77 30 TR -0,80 31 MNE -0,81 32 BG -1,00 33 CY -1,02 34 RO -1,04 35 MK -1,20

* Srednja vrednost za EU je svedena na nulti nivo i u odnosu na taj nivo izračunata su odstupanja za države koje se porede po vrednostima indikatora IR sposobnosti.

143


Tabela P3-16: Rang liste i vrednosti relativnog odstupanja od srednje vrednosti za EU po veličini agregatnih indikatora Difuzije

Rang Država Difuzija *) 1 CH 1,72 2 FR 0,90 3 NO 0,71 4 NL 0,60 5 DK 0,57 6 MT 0,56 7 SE 0,56 8 DE 0,48 9 IS 0,46

10 UK 0,45 11 ES 0,41 12 IT 0,37 13 BE 0,36 14 AT 0,34 15 PT 0,11 16 FI 0,05 17 LU 0,02 18 EE 0,02 19 CY 0,02 20 IE -0,07 21 CZ -0,07 22 SK -0,07 23 HU -0,14 24 SI -0,15 25 TR -0,35 26 HR -0,39 27 RO -0,58 28 BG -0,67 29 LT -0,69 30 RS -0,77 31 LV -0,81 32 MK -0,84 33 MNE -0,99 34 GR -1,03 35 PL -1,06

* Srednja vrednost za EU je svedena na nulti nivo i u odnosu na taj nivo izračunata su odstupanja za države koje se porede po vrednostima indikatora Difuzije.

144


Tabela P3-17: Rang liste i vrednosti relativnog odstupanja od srednje vrednosti za EU po veličini agregatnih indikatora tražnje za IR i inovacijama

Rang Država Tražnja za IR i inovacijama *) 1 LU 1.72 2 CH 0.81 3 NL 0.69 4 BE 0.68 5 UK 0.56 6 MT 0.55 7 IE 0.52 8 SE 0.33 9 DK 0.27

10 CY 0.27 11 IS 0.27 12 AT 0.09 13 EE 0.08 14 FI 0.04 15 HU -0.04 16 TR -0.05 17 DE -0.05 18 CZ -0.13 19 NO -0.14 20 MNE -0.16 21 PT -0.18 22 RS -0.23 23 FR -0.23 24 BG -0.27 25 ES -0.30 26 PL -0.31 27 SK -0.32 28 SI -0.34 29 LT -0.36 30 RO -0.41 31 IT -0.44 32 LV -0.50 33 HR -0.53 34 GR -0.92 35 MK -0.97

* Srednja vrednost za EU je svedena na nulti nivo i u odnosu na taj nivo izračunata su odstupanja za države koje se porede po vrednostima indikatora tražnje za IR i inovacijama.

145


Prilog 4: Visokoškolsko obrazovanje

Tabela P4-18: Studenti po oblastima obrazovanja, 2007-2013.g. studije I stepena 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 UKUPNO 145493 161038 174777 184237 184106 193255 195686 Obrazovanje 9995 11616 13592 15158 14386 15073 13875 Umetnost i humanističke nauke 14893 16007 19657 20322 18937 22260 21159 Društvene nauke, poslovanje i pravo 55184 65006 71281 74872 73679 74548 74405 Prirodne nauke, matematika i informatika 14854 17357 17228 18243 19061 19677 22711 Tehnika, proizvodnja i građevinarstvo 26240 26752 26926 27957 29438 31883 31758 Poljoprivreda i veterina 4240 4927 5179 5724 5687 5722 6204 Zdravstvo i socijalna zaštita 6427 5251 4550 5559 5819 6209 6480 Usluge 13660 14122 16364 16402 17099 17883 19094

studije II stepena 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 UKUPNO 10908 17466 23838 29471 33351 37133 38397 Obrazovanje 175 263 504 986 1358 1650 2560 Umetnost i humanističke nauke 310 876 1465 1842 2167 2858 3109 Društvene nauke, poslovanje i pravo 1361 2929 4722 5715 6673 7383 7723 Prirodne nauke, matematika i informatika 495 755 1234 2433 2848 2850 2824 Tehnika, proizvodnja i građevinarstvo 746 1452 2870 3202 4021 4774 4989 Poljoprivreda i veterina 346 1258 1412 1524 1607 2106 2187 Zdravstvo i socijalna zaštita 7321 9507 10916 12861 13612 14040 12903 Usluge 154 426 715 908 1065 1472 2102

stari program 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 UKUPNO 80133 54512 24057 9617 8654 2276 1044 Obrazovanje 4580 2626 1045 464 141 0 107 Umetnost i humanističke nauke 8229 6659 1574 492 2904 0 0 Društvene nauke, poslovanje i pravo 38035 26165 12010 5580 3984 1678 614 Prirodne nauke, matematika i informatika 6199 3968 1624 1076 858 100 8 Tehnika, proizvodnja i građevinarstvo 7605 4671 1663 326 335 167 0 Poljoprivreda i veterina 3499 1767 792 48 0 0 0 Zdravstvo i socijalna zaštita 7456 5031 3509 881 0 331 147 Usluge 4530 3625 1840 750 432 0 168

studije III stepena (doktori) 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 UKUPNO 1064 2924 4100 5206 5550 6281 7721 Obrazovanje 8 84 109 156 203 235 248 Umetnost i humanističke nauke 35 423 553 1147 1098 714 1243 Društvene nauke, poslovanje i pravo 44 476 620 747 929 850 1064 Prirodne nauke, matematika i informatika 330 568 799 847 1021 1525 1669

146


Tehnika, proizvodnja i građevinarstvo 356 522 813 1043 1079 1392 1590 Poljoprivreda i veterina 26 69 257 226 261 232 395 Zdravstvo i socijalna zaštita 255 735 851 918 818 1134 1298 Usluge 10 47 98 122 141 199 214


Tabela P4-19: Studenti po institucijama, 2007-2013.g.

studije I stepena 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 UKUPNO 145493 161038 174777 184237 184106 193255 195686 Državni univerziteti 74082 86763 102711 108985 111104 121205 122924 Privatni univerziteti 15986 25973 26667 27652 24974 24798 24803 Državne visoke škole 45285 41751 38266 39954 39688 38990 39835 Privatne visoke škole 8131 5007 4751 5847 5613 5042 4574 Kriminalističko policijska akademija 1688 1077 1575 1322 2115 2218 2086 Fakulteti koji nisu u sastavu univerziteta 321 467 807 477 612 1002 1464

studije II stepena 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 UKUPNO 10908 17466 23838 29471 33351 37133 38397 Državni univerziteti 9864 15561 21111 25219 27889 31084 31307 Privatni univerziteti 1044 1746 1920 2556 3109 2836 2581 Državne visoke škole 0 50 635 1236 1916 2379 3441 Privatne visoke škole 0 0 55 132 105 238 202 Kriminalističko policijska akademija 0 103 101 212 187 261 444 Fakulteti koji nisu u sastavu univerziteta 0 6 16 116 145 335 422

stari program 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 UKUPNO 80133 54512 24057 9617 8654 2276 1044 Državni univerziteti 62619 42779 19111 7020 6367 1333 347 Privatni univerziteti 16651 10773 4136 2048 2287 943 529 Državne visoke škole 0 0 0 0 0 0 0 Privatne visoke škole 0 0 0 0 0 0 0 Kriminalističko policijska akademija 863 960 810 549 0 0 168 Fakulteti koji nisu u sastavu univerziteta 0 0 0 0 0 0 0

studije III stepena (doktori) 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 UKUPNO 1064 2924 4100 5206 5550 6281 7721 Državni univerziteti 1051 2818 3974 4941 5310 5997 7317 Privatni univerziteti 13 106 126 265 240 280 395 Državne visoke škole 0 0 0 0 0 0 0 Privatne visoke škole 0 0 0 0 0 0 0 Kriminalističko policijska akademija 0 0 0 0 0 0 0 Fakulteti koji nisu u sastavu univerziteta 0 0 0 0 0 4 9


147


Tabela P4-20: Studenti po regionima, 2007-2013.g.

studije I stepena 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 UKUPNO 145493 161038 174777 184237 184106 193255 195686 SRBIJA – SEVER 111430 121209 133059 139205 137493 145146 147301 Beogradski region 76921 82371 90971 95399 93314 100832 104749 Region Vojvodine 34509 38838 42088 43806 44179 44314 42552 SRBIJA – JUG 34063 39829 41718 45032 46613 48109 48385 Region Šumadije i Zapadne Srbije 19414 22251 22357 24156 24994 25284 24906 Region Južne i Istočne Srbije 14649 17578 19361 20876 21619 22825 23479 studije II stepena 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 UKUPNO 10908 17466 23838 29471 33351 37133 38397 SRBIJA – SEVER 9293 14763 20017 24137 26298 28619 28991 Beogradski region 6299 10631 12880 16161 16795 19146 19491 Region Vojvodine 2994 4132 7137 7976 9503 9473 9500 SRBIJA – JUG 1615 2703 3821 5334 7053 8514 9406 Region Šumadije i Zapadne Srbije 720 1259 1587 2680 3476 4090 4525 Region Južne i Istočne Srbije 895 1444 2234 2654 3577 4424 4881 stari program 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 UKUPNO 80133 54512 24057 9617 8654 2276 1044 SRBIJA – SEVER 56438 37887 14264 5265 6690 1415 1044 Beogradski region 37598 26612 11266 3798 5456 141 388 Region Vojvodine 18840 11275 2998 1467 1234 1274 656 SRBIJA – JUG 23695 16625 9793 4352 1964 861 0 Region Šumadije i Zapadne Srbije 10056 6868 4695 1944 817 446 0 Region Južne i Istočne Srbije 13639 9757 5098 2408 1147 415 0 studije III stepena (doktori) 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 UKUPNO 1064 2924 4100 5206 5550 6281 7721 SRBIJA – SEVER 861 1788 2858 3886 4109 4880 6208 Beogradski region 405 1088 1951 2806 2967 3401 4549 Region Vojvodine 456 700 907 1080 1142 1479 1659 SRBIJA – JUG 203 1136 1242 1320 1441 1401 1513 Region Šumadije i Zapadne Srbije 63 533 612 752 757 706 780 Region Južne i Istočne Srbije 140 603 630 568 684 695 733 Izvor: Zavod za statistiku Srbije

148


Tabela P4-21: Diplomirani studenti po oblastima obrazovanja, 2007-2013.g.

studije I stepena 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

UKUPNO 11380 17050 15306 15243 15502 16502 18223 Obrazovanje 1300 2296 1888 1661 2032 2081 1979 Umetnost i humanističke nauke 250 506 582 936 815 1160 1149 Društvene nauke, poslovanje i pravo 4320 7448 4903 4476 4816 5392 5761 Prirodne nauke, matematika i informatika 553 915 1212 1245 1186 1465 1696 Tehnika, proizvodnja i građevinarstvo 1948 2591 3158 3232 3055 2889 3390 Poljoprivreda i veterina 184 291 188 209 245 144 505 Zdravstvo i socijalna zaštita 1238 1337 1610 1457 1362 1546 1757 Usluge 1587 1666 1765 2027 1991 1825 1986

studije II stepena 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013


stari program 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013


studije III stepena (doktori) 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

UKUPNO 206 572 557 596 561 750 741 Obrazovanje 1 18 8 8 7 6 25 Umetnost i humanističke nauke 0 36 40 33 31 17 65 Društvene nauke, poslovanje i pravo 16 140 133 119 116 122 138 Prirodne nauke, matematika i informatika 45 106 66 93 109 120 145 Tehnika, proizvodnja i građevinarstvo 42 98 104 112 105 160 179 Poljoprivreda i veterina 27 38 39 66 38 59 13

149


Zdravstvo i socijalna zaštita 58 105 140 132 120 232 156 Usluge 17 31 27 33 35 34 20 Izvor: Zavod za statistiku Srbije

Tabela P4-22: Diplomirani studenti po institucijama, 2007-2013.g.

studije I stepena 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 UKUPNO 11380 17050 15306 15243 15502 16502 18223 Državni univerziteti 112 1888 3004 3658 4099 5118 5862 Privatni univerziteti 26 446 989 2138 1858 1490 1543 Državne visoke škole 8476 10334 9981 8302 8666 8494 9330 Privatne visoke škole 2436 4065 1101 966 653 1195 1165 Kriminalističko policijska akademija 330 317 231 101 126 82 77 Fakulteti koji nisu u sastavu univerziteta 0 0 0 78 100 123 246


UKUPNO 14383 1850 12715 24415 27319 27557 29911 Državni univerziteti 11509 1738 9120 20111 21600 21279 22435 Privatni univerziteti 2719 112 3273 3674 4582 4565 5541 Državne visoke škole 0 0 14 216 526 1172 1459 Privatne visoke škole 0 0 0 23 48 133 182 Kriminalističko policijska akademija 155 0 308 391 404 357 208 Fakulteti koji nisu u sastavu univerziteta 0 0 0 0 159 51 86

stari program 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

UKUPNO 9983 23126 14967 5908 4141 2988 1853 Državni univerziteti 7851 18775 12221 3661 2531 1706 992 Privatni univerziteti 2132 4213 2746 2247 1610 1282 861 Državne visoke škole 0 0 0 0 0 0 0 Privatne visoke škole 0 0 0 0 0 0 0 Kriminalističko policijska akademija 0 138 0 0 0 0 0 Fakulteti koji nisu u sastavu univerziteta 0 0 0 0 0 0 0


UKUPNO 206 572 557 596 561 750 741 Državni univerziteti 201 540 478 554 501 698 706 Privatni univerziteti 5 32 79 42 53 52 35 Državne visoke škole 0 0 0 0 0 0 0 Privatne visoke škole 0 0 0 0 0 0 0 Kriminalističko policijska akademija 0 0 0 0 7 0 0 Fakulteti koji nisu u sastavu univerziteta 0 0 0 0 0 0 0 Izvor: Zavod za statistiku Srbije

150


Tabela P4-23: Diplomirani studenti po regionima, 2007-2013.g.

studije I stepena 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 UKUPNO 11380 17050 15306 15243 15502 16502 18223 SRBIJA – SEVER 8224 13095 11154 11873 11676 13020 13768 Beogradski region 4693 7505 8128 6451 5165 6633 6665 Region Vojvodine 3531 5590 3026 5422 6511 6387 7103 SRBIJA – JUG 3156 3955 4152 3370 3826 3482 4455 Region Šumadije i Zapadne Srbije 1822 2492 2787 2191 2369 1932 2575 Region Južne i Istočne Srbije 1334 1463 1365 1179 1457 1550 1880


UKUPNO 14383 1850 12715 24415 27319 27557 29911 SRBIJA – SEVER 11053 1637 11004 19108 20861 21019 21967 Beogradski region 10280 1338 8562 16681 17942 17941 18669 Region Vojvodine 773 299 2442 2427 2919 3078 3298 SRBIJA – JUG 3330 213 1711 5307 6458 6538 7944 Region Šumadije i Zapadne Srbije 1724 89 811 2644 3197 3032 3766 Region Južne i Istočne Srbije 1606 124 900 2663 3261 3506 4178

stari program 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

UKUPNO 9983 23126 14967 5908 4141 2988 1853 SRBIJA – SEVER 9036 18428 11768 5908 4141 2988 1853 Beogradski region 3037 11605 5216 0 0 0 0 Region Vojvodine 5999 6823 6552 5908 4141 2988 1853 SRBIJA – JUG 947 4698 3199 0 0 0 0 Region Šumadije i Zapadne Srbije 332 2214 1393 0 0 0 0 Region Južne i Istočne Srbije 615 2484 1806 0 0 0 0


UKUPNO 206 572 557 596 561 750 741 SRBIJA – SEVER 174 473 413 495 432 574 570 Beogradski region 90 333 245 284 209 342 358 Region Vojvodine 84 140 168 211 223 232 212 SRBIJA – JUG 32 99 144 101 129 176 171 Region Šumadije i Zapadne Srbije 15 56 71 40 58 76 86 Region Južne i Istočne Srbije 17 43 73 61 71 100 85 Izvor: Zavod za statistiku Srbije

151


CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд 005.591.6(497.11) 001.896:62(497.11) КУТЛАЧА, Ђуро, 1956- Nacionalni inovacioni sistem u Srbiji : prošlost, sadašnjost, budućnost / Đuro Kutlača, Dušica Semenčenko. - Beograd : Institut "Mihajlo Pupin", Centar za istraživanje razvoja nauke i tehnologije, 2015 (Beograd : Akademska misao). - VIII, 151 str. : graf. prikazi, tabele ; 24 cm "Monografija je urađena u okviru projekta: Istraživanje i razvoj platforme za naučnu podršku u odlučivanju i upravljanju naučnim i tehnološkim razvojem u Srbiji, evidencioni broj projekta: III47005" --> kolofon. - Tiraž 150. - Bibliografija: str. 103-108. ISBN 978-86-82183-14-3 1. Семенченко, Душица, 1957- [аутор] a) Научнотехнолошки развој - Управљање - Србија b) Проналасци - Технолошки прогрес c) Предузећа - Развојна политика - Србија COBISS.SR-ID 216533516

152

Documents

Nacionalni inovacioni sistem u Srbiji: prošlost ...pupin.rs/cirnt/wp-content/uploads/2012/12/NIS2-P1-color.pdf · Nacionalni inovacioni sistem u Srbiji: prošlost, sadašnjost, budućnost