European Union

Technical Assistance for the implementation of the National screening

programme for colorectal, cervical and breast cancer in Serbia

(09SER01 05/11/01)

Republic of Serbia

MINISTRY OF HEALTH

Project office: Dr Subotia br.5, 11000 Belgrade, Institute for public health Dr Milan Jovanovi Batut, www.screeningserbia.rs, tel. +381 11 2062733

Technical Assistance for the implementation of the National screening

programme for colorectal, cervical and breast cancer in Serbia

Project funded by the European Union

Nacionalni program organizovanog skrininga

za rak grlia materice

Republika struna komisija za prevenciju i kontrolu raka grlia materice

April 2013. godine U Beogradu

Nacionalni program organizovanog skrininga za rak grlia materice

1

Sadraj :

1. UVOD ............................................................................................................................. 3

2. PRIKAZ SITUACIJE ....................................................................................................... 3

2.1. Epidemiologija raka grlia materice u Srbiji ................................................................. 3

2.2. Prevencija raka grlia materice ................................................................................... 4

2.2.1. Mogui uzroci raka grlia materice ....................................................................................... 4

2.2.2. Oblici prevencije raka grlia .................................................................................................. 4

2.3. Skrining raka grlia materice ....................................................................................... 5

3. CILJEVI NACIONALNOG PROGRAMA SKRININGA RAKA GRLIA ............................... 6

3.1. Opti cilj ...................................................................................................................... 6

3.2. Specifini ciljevi .......................................................................................................... 6

4. ZAKONSKA REGULATIVA, UPRAVLJANJE I UESNICI SKRININGA ......................... 6

4.1. Pravna regulativa ........................................................................................................ 6

4.1.1. Drutvena briga za zdravlje stanovnitva na nivou Republike Srbije .................................... 6

4.1.2. Aktivnosti izabranog lekara u sprovoenju skrining programa ............................................. 7

4.1.3. Institucionalizacija kancelarije za skrining ............................................................................. 7

4.1.4. Evidencija u skriningu ............................................................................................................ 8

4.1.5. Nain finansiranja .................................................................................................................. 7

4.1.6. Zatita na radu ....................................................................................................................... 7

4.1.7. Dalja podzakonska regulativa relevantna za skrining ............................................................ 8

4.2. Upravljanje i uesnici nacionalnog programa skrininga ............................................... 8

4.2.1. Ministarstvo zdravlja ............................................................................................................. 8

4.2.2. Republiki fond za zdravstveno osgiuranje ........................................................................... 8

4.2.3. Savetodavni odbor ................................................................................................................ 8

4.2.4. Institut za javno zdravlje Srbijedr Milan Jovanovi Batut .................................................. 9

4.2.5. Kancelarija za prevenciju malignih bolesti (skrining raka) .................................................... 9

4.2.6.Nadleni institut/zavod za javno zdravlje ............................................................................ 10

4.2.7. Dom zdravlja ........................................................................................................................ 10

4.2.8. Regionalna citoskrining laboratorija .................................................................................... 11

4.2.9. Zdravstvene ustanove sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zatite ..................... 11

4.2.10. Lokalna zajednica .............................................................................................................. 11

4.2.11. Sredstva javnog informisanja ............................................................................................ 12

5. METODOLOKO UPUTSTVO ZA IZVOENJEPROGRAMA SKRININGA .................. 12

5.1. Model skrininga u Srbiji ..............................................................................................12

Nacionalni program organizovanog skrininga za rak grlia materice

2

5.2. Informisanje, edukacija, komunikacija i socijalna mobilizacija ....................................12

5.3. Identifikacija ciljne populacije .....................................................................................13

5.4. Pozivanje ...................................................................................................................13

5.5. Tano odreivanje vremena testiranja .......................................................................13

5.6. Izvoenje testiranja ....................................................................................................13

5.7. Citoloki pregled ........................................................................................................14

5.8. Upuivanje pacijenata na dalju dijagnostiku ...............................................................14

5.9. Prikupljanje podataka ................................................................................................15

5.10. Pokazatelji sprovoenja programa (procesni i ishodni) ............................................16

5.11. Obezbeivanje kvaliteta ...........................................................................................16

5.12. Praenje i procena sprovoenja skrininga ...............................................................17

6. FINANSIRANJE PROGRAMA SKRININGA .................................................................. 17

7. PRILOZI

Nacionalni program organizovanog skrininga za rak grlia materice

3

1. UVOD

Rak grlia materice (cervikalni karcinom), predstavlja globalni problem - naroito u zemljama u razvoju. Citoloki skrining svakih tri do pet godina moe da sprei i etiri od pet sluajeva raka grlia materice. Ipak, da bi se takav uspeh postigao, neophodan je kvalitetni organizovani populacioni skrining.

Obzirom na vanost problema i injenicu da u Srbiji svakoga dana, u proseku od raka grlia materice, umru dve ene, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je uz pomo strunih radnih grupa, uvaavajui preporuke Svetske zdravstvene organizacije (SZO), analizirajui skrining programe drugih zemalja i koristei iskustva pilot projekta u Branievskom okrugu, sainilo program organizovanog skrininga za rak grlia materice u naoj zemlji. Ovaj program usvojila je Vlada Republike Srbije, a objavljen je u Slubenom listu br 54 od 23. maja 2008. godine, kao Nacionalni program za rano otkrivanje raka grlia materice.

Unapreenje Nacionalnog pograma izvreno je 2012/13. godine uz podrku Evropske unije i projekta Podrka uvoenju Nacionalnog programa za borbu protiv raka u Srbiji, strunog tima saradnika i radne grupe pri Ministarstvu zdravlja.

Nacionalni program za skrining raka grlia materice je u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, iji je cilj smanjenje oboljevanja i smrtnosti od ove lokallizacije raka.

Uestalost oboljevanja i umiranja od raka grlia materice u velikoj meri zavisi od uspenosti sprovoenja preventivnih programa.

Organizovani program za skrining raka grlia materice, uz zdravstveno obrazovanje u kolama, javnu promociju zdravog naina ivota, socijalnu mobilizaciju stanovnitva, preko dobre organizacije skrininga, kontrole kvaliteta rada u skriningu i adekvatnog sakupljanja i obrade podataka, daje znaajan doprinos sveukupnom reproduktivnom zdravlju ena i donosi velike utede zdravstvenom sistemu.

Pred uesnicima ovog Programa stoji veoma odgovoran i sloen zadatak, da se sa ogranienim finansijskim sredstvima organizuje i sprovede uspean skrining. Od njega se oekuje da otkloni dosadanje nedostatke oportunog skrininga.

2. PRIKAZ SITUACIJE

2.1. Epidemioloka situacija raka grlia materice u Srbiji

Rak grlia materice trei je po uestalosti rak u svetu i sa vie od pola miliona novih sluajeva svake godine, ini skoro 9% svih sluajeva raka kod ena.

Veina novih sluajeva raka grlia materice (oko 80%) otkriva se u manje razvijenim regionima sveta, u kasnijim fazama bolesti kada je prognoza bolesti loa

Najvei broj smrtnih ishoda od raka grlia materice evidentira se u manje razvijenim regionima sveta, u kojima su stope mortaliteta priblino tri puta vie.

Sa preko 1300 novoobolelih i priblino 500 umrlih sluajeva, rak grlia materice drugi je vodei uzrok obolevanja i etvrti je uzrok umiranja od raka meu naim enama. ene su u Srbiji 2002. godine imale najveu incidenciju raka grlia materice (27,3 na 100.000) u Evropi. Vrednosti stopa incidencije cervikalnog raka u Srbiji i dalje su meu najviim i priblino su dvostruko vie od prosene stope incidencije u Evropi (Ferlay J, Shin HR, Bray F, Forman D, Mathers C and Parkin DM., GLOBOCAN 2008 v2.0, Cancer Incidence and Mortality

Nacionalni program organizovanog skrininga za rak grlia materice

4

Worldwide: IARC CancerBase No. 10 [Internet]. Lyon, France: International Agency for Research on Cancer; 2010. Dostupno na: http://globocan.iarc.fr)

Sa udelom od priblino 6%, rak grlia materice je etvrti po redu uzrok smrti meu malignim tumorima kod ena u Srbiji. Uzrasna distribucija raka grlia materice ranije je pokazivala tipian porast posle 30 godina, sa vrhom uestalosti u ena starosnih grupa od 45 do 49 i 70 do 74 godine. Poslednjih godina vrh u oboljevanju od karcinoma grlia materice pomera se prema mlaim uzrastima.

U Srbiji su uoene su velike regionalne razlike u obolevanju i umiranju od cervikalnog raka

Stadijum bolesti predstavlja glavni prognostiki faktor kod bolesnica sa rakom grlia materice. Kada se bolest otkrije u ranoj fazi esto je dovoljno operativno leenje. Kod uznapredovale bolesti neophodno je primeniti postoperativnu ili radikalnu radioterapiju, esto kombinovanu i sa hemioterapijom, to produava leenje, dovodi do razliitih komplikacija i znaajno poveava trokove leenja.

2.2. Prevencija raka grlia materice

2.2.1. Mogui uzroci raka grlia materice

Infekcija Humanim papilloma virusom (HPV) je najvaniji faktor rizika za nastanak raka grlia materice. Delovi ovog virusa, naeni su u 99.7% sluajeva raka grlia materice.

HPV virus je toliko rasprostranjen da je veina odraslih (oko 70% ljudi) nekada u svom ivotu imala HPV infekciju. Primarna infekcija HPV virusom obino ne daje nikakve simptome i veina ljudi spontano eliminie virus, a da nije ni svesna da je bila zaraena. U nekim sluajevima HPV infekcija moe da se odrava bez ikakvih simptoma i vie godina.

Ipak, da bi HPV infekcija dovela do nastanka raka grlia materice, ona mora perzistirati, za ta su neophodni i drugi faktori rizika od kojih su najvaniji: puenje, dugotrajna primena oralnih kontraceptiva, imunosupresija (HIV infekcija, stanja posle transplantacije organa), nain ivota (loi socio-ekonomski uslovi) i genetski faktori.

Infekcija visoko rizinim tipovima HPV virusa - grupa visokog onkogenog rizika (HPV tipovi 16, 18, 31, 33, 35, 45, 51, 52, 56), nosi vei rizik od pojave premalignih lezija i raka. Najee prisutni tipovi visokog rizika su HPV tip 16 i/ili tip 18 ( izazivaju 76% invazivnih karcinoma).

2.2.2. Oblici prevencije raka grlia materice

Prirodni tok HPV infekcije i bioloko ponaanje premalignih promena grlia materice omoguava da se prevencija raka grlia materice ostvari na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou.

Primarna prevencija podrazumeva mere spreavanja infekcije Humanim papilloma virusom (zdravstvena edukacija, vakcinacija).

Sekundarna prevencija ukljuuje skrining (rano otkrivanje asimptomatskih oblika bolesti),

Tercijarna prevencija je leenje premalignih lezija, ime se spreava njihova progresija do invazivnog raka grlia materice.

Nacionalni program organizovanog skrininga za rak grlia materice

5

2.3. Skrining raka grlia materice

Skrining predstavlja identifikaciju do tada neprepoznate bolesti, korienjem skrining testa u prividno zdravoj, tj. populaciji, koja ne pokazuje znake bolesti. Cilj skrininga je smanjivanje mortaliteta i incidence od bolesti za koju se skrining organizuje. Program skrininga moe biti oportuni ili organizovani.

Oportuni skrining predstavlja nesistematsku primenu testova za skrining u okviru redovnih pregleda. On ukljuuje graane koji se sami jave na pregled ili se jave lekaru iz drugih razloga.

Organizovani skrining je organizovano, masovno pozivanje ciljne populacije na testiranje i tumaenje testova, praeno kontrolom kvaliteta i izvetavanjem. Organizovani skrining se radi u ciklusima na nekoliko godina (3, 5 ili 10 godina).

Skrining omoguava ne samo otkrivanje raka grlia materice u ranoj fazi, ve i otkrivanje prekanceroznih promena, ijim se uklanjanjem spreava nastanak malignih promena. U zemljama, uglavnom razvijenim, u kojima se organizovani skrining programi uspeno primenjuju ve nekoliko decenija, zabeleen je dramatian pad smrtnosti od raka grlia materice, kao napr. u Finskoj za ak 80%.

Skrining test se primenjuje u procesu skrininga sa ciljem ranog otkrivanja bolesti. On treba da bude visoko senzitivan, specifian, lako primenjiv, jednostavan, bezbolan i relativno jeftin. Citoloki bris grlia materice (Papanikolau test) ispunjava sve ove kriterijume i predstavlja jedan od najboljih testova za skrining u medicini.

Ciljna populacija u skriningu raka grlia materice moe biti razliita i zavisi od mnogo faktora: epidemiolokih, demografskih, kadrovskih, organizacionih i finansijskih. Preporuka evropskih vodia je da skrining treba da zapone izmeu 20 i 30 godina ivota i da traje do 60-65 godina. Postoje razliiti primeri u svetu, kao na pr 30-59 godina (Indija), 30(35)-49 godina sa ciklusom od 10 godina (neke afrike zemlje), 20-64 (Slovenija, Turska, neke zemlje June Amerike), 25-60 (Irska) itd.

Da bi skrining bio uspean treba omoguiti:

veliku pokrivenost populacije (treba teiti obuhvatu od najmanje 75% populacije),

trijani HPV test (ukoliko je mogue),

adekvatan tretman ena sa pozitivnim rezultatom Pap testa i njihovo praenje,

adekvatno prikupljanje podataka putem informacionog sistema,

kontrolu kvaliteta sprovoenja skrininga.

Ove uslove moe obezbediti samo regionalno ili nacionalno organizovani skrining. Na poetku uvoenja programa skrininga potrebna su dodatna ulaganja. Iskustva zemalja, koje imaju dobro organizovan skrining program, pokazuju da se trokovi koji su izdvajani, prepolove za jedan ciklus skrininga. Uz veliko smanjenje mortaliteta i morbiditeta, poboljanje kvaliteta ivota, dolazi i do smanjenja celokupnih trokova zdravstvenog sistema.

U Srbiji se decenijama sprovodi oportuni skrining, koji je pokazao sledee nedostatke:

nedovoljna informisanost ena o efikasnosti mera prevencije raka grlia materice;

nizak obuhvat ciljne populacije ena redovnim Papanikolau pregledima;

nepostojanje kontrole kvaliteta edukacije kao i kontrole kvaliteta rada - tumaenja PAP briseva;

Nacionalni program organizovanog skrininga za rak grlia materice

6

neadekvatno prikupljanje poodataka i izvetavanje, pa tako nema validnih rezultata;

nedovoljnu ukljuenost lokalne zajednice u aktivnosti za unapreenje zdravlja ena.

Naa zemlja ima dovoljno ginekologa i ostalog medicinskog osoblja za sprovoenje skrininga. Uvoenjem organizovanog skrininga izvrie se i delimina transformacija organizacije zdravstvene slube po ugledu na zemlje koje su uspeno sprovele skrining. To se prvenstveno odnosi na kolovanje stalno zaposlenih citoskrinera i organizaciju citoskrining laboratora za tumaenje Pap briseva, uz superviziju patologa.

CILJEVI NACIONALNOG PROGRAMA SKRININGA RAKA GRLIA MATERICE

3.1. Opti cilj

Smanjenje mortaliteta i incidencije raka grlia materice u Srbiji.

3.2. Specifini ciljevi

Podizanje svesti ena o znaaju redovnih pregleda i ranog otkrivanja promena grlia materice i informisanje o znaaju skrininga,

Jaanje kapaciteta zdravstvenih ustanova za realizaciju Nacionalnog programa (obezbeivanje dovoljnog broja obuenih kadrova i opreme),

Uspostavljanje sistema prikupljanja i upravljanja podacima iz Nacionalnog programa,

Uspostavljanje kontrole kvaliteta usluga za prevenciju raka grlia materice,

Ukljuivanje lokalnih zajednica i nevladinog sektora u sprovoenje Nacionalnog programa.

ZAKONSKA REGULATIVA, UPRAVLJANJE I UESNICI SKRININGA

4.1. Pravna regulativa

Pozitivna pravna regulativa Republike Srbije na nivou strategija, uredbi, zakona, i podzakonskih akata daje osnovu uvoenju organizovanog skrininga.

4.1.1. Drutvena briga za zdravlje stanovnitva na nivou Republike Srbije

U okviru ranog otkrivanja bolesti, prema Zakonu o zdravstvenoj zatiti ("Slubeni glasnik RS", br. 107/05 , 72/2009, 88/2010, 57/2011 i 119/2012), obezbeuju se i ciljani preventivni pregledi, odnosno skrining, prema odgovarajuim republikim programima. Sprovoenje skrininga, prema lanu 11 Zakona, potpada pod drutvenu brigu za zdravlje stanovnitva na nivou Republike. Vlada Republike Srbije ureuje sadraj i obim, nain i postupak, kao i uslove za ostvarivanje zdravstvene zatite lica nad ijim zdravljem postoji posebna drutvena briga na nivou Republike. Na ove odredbe Zakona o zdravstvenoj zatiti nadovezuju se odredbe Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Slubeni glasnik RS", br. 107/05, 109/2005, i 57/2011, 110/2012 i 119/2012) prema kojima su osigurana lica kojima se obezbeuje zdravstvena zatita u punom iznosu o troku budeta Republike Srbije i lica koja su obuhvaena ciljanim preventivnim pregledima, odnosno skriningom prema odgovarajuim

Nacionalni program organizovanog skrininga za rak grlia materice

7

republikim programima.

4.1.2. Aktivnosti izabranog lekara u sprovoenju skrining programa

Sistem zdravstvene zatite i organizacija zdravstvene slube regulisani su Zakonom o zdravstvenoj zatiti. Prema ovom Zakonu, zdravstvena delatnost obavlja se na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou (l. 79, 88, 89, 90. i 91). U postupku ostvarivanja zdravstvene zatite u domu zdravlja izabrani lekar sprovodi sve aktivnosti koje su definisane Zakonom o zdravstvenoj zaiti (l. 95, 98. i 99) ukljuujui i rad na otkrivanju i suzbijanju faktora rizika za nastanak bolesti, odnosno, na sprovoenju skrining programa u skladu s posebnim programima donetim u skladu sa Zakonom.

Skrining se, kao aktivnost, pominje i u Strategiji javnog zdravlja Republike Srbije ("Slubeni glasnik RS", br. 22/2009) dok se na nivou uredbi, skrining pominje u Uredbi o nacionalnom programu zdravstvene zatite ena, dece i omladine ("Slubeni glasnik RS", br. 28/2009), kao nain realizacije cilja Ouvanja i unapreenja zdravlja ena reproduktivnog doba.

4.1.3. Kancelarija za skrining

Instrukcijom o aktivnostima, merilima i nainu ugovaranja poslova od opteg interesa po programima projektima u 2013. godini donetoj 2012. godine od strane Ministra zdravlja, kao institucionalni oblik kroz koji se rukovodi skriningom, osniva se Kancelarija za prevenciju malignih bolesti, u okviru Instituta za javno zdravlje Srbije.

Zakonom o budetu za 2013. godinu predviena su sredstva za sprovoenje aktivnosti Nacionalne kancelarije za prevenciju malignih bolesti u Institutu za javno zdravlje Srbije.

4.1.4. Evidencija u skriningu

U cilju prikupljanja, dranja, obrade i korienja podataka o linosti, neophodno je zakonom urediti pravni osnov za formiranje nove baze podataka za sprovoenje skrininga.

4.1.5. Nain finansiranja

Zakon o budetu Republike Srbije (Slubenig glasnik RS, br. 114/2012) kao budetsku stavku uvodi i Sprovoenje nacionalnog programa za skrining kolorektalnog karcinoma, karcinoma grlia materice i karcinoma dojke.

Uredba o korektivnom koeficijentu, najviem procenutalnom uveanju osnovne plate, kriterijumima i merilima za deo plate koji se ostvaruje po osnovu radnog uinka, kao i nainu obrauna plate zaposlenih u zdravstvenim ustanovama ("Slubeni glasnik RS", br. 100/2011, 63/2012 i 101/2012) preventivu definie na sledei nain: Preventiva predstavlja broj preventivnih poseta ukljuujui i skrining koji se rauna kao dve posete, u posmatranom periodu za svakog pojedinanog izabranog lekara. Pravilnikom o sadraju i obimu prava na zdravstvenu zatitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja za 2013. godinu (Sl. Glasnik 124/12) preciziran je nain finansiranja programa.

4.1.6. Zatita na radu

Zatita na radu se i u oblasti skrininga regulie sa vie propisa. U cilju zatite na radu treba se drati ISO 15189 standarda za rad u medicinskim laboratorijama (posebni zahtevi za kvalitet i kompetentnost). Zatita od prenoenja infekcija treba da se obezbeuje u skladu sa preporukama Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (Center for Disease Controle and

Nacionalni program organizovanog skrininga za rak grlia materice

8

Prevention) - http://www.cdc.gov/niosh/topics/bbp/

Zatitu od kancerogenih materija i biolokih materijala treba ostvarivati u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu (Slubeni glasnik RS, br. 101/2005), Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju biolokim tetnostima (Slubeni glasnik RS, br. 96/2010), Pravilnikom o preventivnim mera za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu (Slubeni glasnik RS, br.21/2009) i Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju karcinogenima ili mutagenima (Slubeni glasnik RS, br. 96/2011).

4.1.7. Dalja podzakonska regulativa relevantna za skrining

Skrining ima podzakonski okvir u vie dokumenata kao to su:

1. Pravilnik o nomenklaturi zdravstvenih usluga na primarnom nivou zdravstvene zatite (Slubeni glasnik RS, br. 24/2009 i 59/2012)

2. Odluka o planu razvoja zdravstvene zatite Republike Srbije (Slubeni glasnik RS, br.88/2010).

3. Odluka o utvrivanju standarda za akreditaciju zdravstvenih ustanova (Slubeni glasnik RS, br.28/2011)

4.2. Upravljanje i uesnici nacionalnog programa skrininga

Skrining za rak grlia materice sprovodi se na teritoriji Republike Srbije u vidu organizovanog decentralizovanog programa.

4.2.1. Ministarstvo zdravlja

U postupku organizovanog skrining programa, Ministarstvo zdravlja obavlja sledee aktivnosti:

1. usvaja petogodinji i godinji plan u oblasti sprovodjenja skrininga i periodine i godinje izvetaje o izvrenju plana;

2. predlae Vladi donoenje novih i izmene usvojenih skrining programa;

3. usvaja predlog kriterijuma, standarda i normativa koji se odnose na skrining programe;

4. formira radne grupe za struna i organizaciona pitanja u oblasti skrining programa;

5. sprovodi poslove dravne uprave koji obezbedjuju uslove za sprovodjenje programa.

4.2.2. Republiki fond za zdravstveno osgiuranje

Republiki fond za zdravstveno osiguranje finansira trokove sprovoenja organizovanog programa skrininga.

Putem centralnih nabavki Republiki fond za zdravstveno osiguranje, uz saglasnost Republike strune komisije, obezbeuje standardizovani potroni materijal za citoloke laboratorije (patule, etkice, ploice i pokrovna stakla, hemikalije).

4.2.3. Savetodavni odbor

Savetodavni odbor, obrazovan od strane Ministra zdravlja radi strunog nadzora nad sprovoenjem organizovanog skrining programa, kroz definisan godinji plan obavlja sledee aktivnosti:

1. daje smernice za skrining programe i vri strunu verifikaciju sprovoenja skrininga,

http://www.cdc.gov/niosh/topics/bbp/

Nacionalni program organizovanog skrininga za rak grlia materice

9

razmatra i usvaja modele i promene u skrining programima;

2. daje smernice za organizaciju, koordinaciju, praenje i evaluaciju sprovoenja skrininga;

3. usvaja liste pokazatelja u procesu sprovodjenje skrininga;

4. usvaja i daje saglasnosti na planove u oblasti sprovoenja skrininga i usvaja izvetaj o izvrenju plana i iste dostavlja Ministarstvu zdravlja, kao i na modele u sprovodjenju skrining programa i na njihove promene;

5. sprovodi aktivnosti u skladu sa planom aktivnosti;

6. usvaja nacrt kriterijuma, standarda i normativa koji se odnose na skrining programe;

7. usvaja dokumente, koje pripremi Kancelarija za skrining;

8. procenjuje sprovoenje programa edukacije u oblasti skrininga;

9. usvaja programe promotivnih aktivnosti vezanih za skrining, kao i planove istraivanja u oblasti skrininga;

10. daje predloge za angaovanje pojedinaca ili grupa strunjaka za reavanje odredjenih pitanja iz oblasti skrininga;

11. sprovodi druge aktivnosti u skladu sa Zakonom i po nalogu Ministra zdravlja.

4.2.4. Institut za javno zdravlje Srbijedr Milan Jovanovi Batut

Institut za javno zdravlje Srbije dr Milan Jovanovi Batut (IJZ Batut) prua potrebnu strunu i logistiku (tehniku) podrku Kancelariji za skrining.

Informacioni sistem ovog Instituta prua informatiku podrku sprovoenju organizovanog skrininga, odnosno prikuplja podatke iz regionalnih instituta/zavoda za javno zdravlje, formira odgovarajue baze i stalno ih aurira. Aurirane baze podataka stavlja na raspolaganje Kancelariji za skrining.

4.2.5. Kancelarija za prevenciju malignih bolesti (skrining raka)

Kancelarija za prevenciju malignih bolesti (skrining raka) je nadlena za sprovoenje skrininga i obavlja sledee aktivnosti:

1. koordinira, organizuje, prati i procenjuje sprovodjenje organizovanog skrininga i obezbeuje strunu podrku ostalim uesnicima u organizovanom skrining programu;

2. koordinira edukaciju u oblasti sprovoenja skrininga raka, u skladu sa planom za sprovoenje skrininga;

3. organizuje rad Centra za informisanje graana;

4. dostavlja Savetodavnom odboru i Ministarstvu zdravlja petogodinji i godinji plan u oblasti sprovoenja skrininga, ukljuujui i finansijski plan i podnosi periodine i godinje izvetaje o izvrenju plana;

5. sprovodi aktivnosti iz petogodinjeg i godinjeg plana u oblasti sprovoenja skrininga iz svoje nadlenosti (koordinacija edukacije u oblasti skrininga, organizovanje promotivnih aktivnosti);

6. predlae Savetodavnom odboru predloge novih nacionalnih programa skrininga i modele za njihovo sprovoenje;

7. priprema akcioni plan za sprovoenje programa skrininga;

8. priprema i predlae Savetodavnom odboru nacrt kriterijuma, standarda, normativa i

Nacionalni program organizovanog skrininga za rak grlia materice

10

pokazatelja koji se odnose na sprovodjenje programa skrininga;

9. priprema i predlae Savetodavnom odboru predloge uputstava i propisa relevantnih za programe skrininga;

10. priprema i predlae Savetodavnom odboru jedinstveni obrazac za prikupljanje podataka o skriningu (odaziv populacije, rezultati testiranja i dr);

11. priprema uputstva za pripremu izvetaja okrunih instituta za javno zdravlje (RZJZ) i domova zdravlja o sprovoenju skrininga;

12. planira i sprovodi istraivanja u oblasti skrininga;

13. priprema predloge programa promotivnih aktivnosti vezanih za skrining;

14. sprovodi druge aktivnosti iz oblasti skrininga, uz saglasnost Savetodavnog odbora

4.2.6. Nadleni institut/zavod za javno zdravlje

Nadleni institut/zavod za javno zdravlje obavlja koordinaciju sprovodjenja skrininga i sledee aktivnosti:

1. formira Tim za koordinaciju skrininga, koju ine predstavnici domova zdravlja i drugih ustanova u kojima se sprovodi skrining, lokalne samouprave i civilnog sektora (verskih zajednica, udruenja, manjina i marginalizovanih grupacija), kao i Kancelarije za skrining i najmanje jednom godinje organizuje sastanak;

2. preko imenovanog koordinatora i njegovog zamenika obezbeuje svakodnevnu komunikaciju i saradnju sa predstavnicima domova zdravlja;

3. koordinira i organizuje domove zdravlja i lokalnu zajednicu (predstavnike populacionih grupacija) u cilju edukacije, motivacije i poveanja odaziva lokalnog stanovnitva na skrining;

4. imenuje predstavnika za grupu/telo na nivou svakog doma zdravlja u svojoj nadlenosti;

5. prua pomo pri izradi akcionih planova za sprovoenje skrininga domova zdravlja;

6. prikuplja i aurira podatke iz ustanova u kojima se sprovodi skrining (domovi zdravlja, bolnice) prema jedinstvenom obrascu, obrauje te podatke i prosleuje ih u vidu izvetaja Kancelariji za prevenciju malignih bolesti (skrining raka) jednom meseno;

7. priprema godinji izvetaj o sprovoenju organizovanog skrining programa i dostavlja ga Kancelariji za prevenciju malignih bolesti (skrining raka).

4.2.7. Dom zdravlja

Dom zdravlja je nosilac i izvodilac programa skrininga na teritoriji za koju je osnovan.

Dom zdravlja formira Tim za koordinaciju skrininga, iji je lan i predstavnik regionalnog instituta/zavoda za javno zdravlje. Meu lanovima Tima za skrining imenuje se osoba odgovorna za skrining..

Dom zdravlja prua informacije uesnicama skrininga, motivie pozvane ene za odaziv na skrining, prima pozive uesnika i evidentira vreme dolaska na skrining.

Dom zdravlja obavlja i sledee aktivnosti:

1. svake godine u saradnji sa nadlenim Zavodom za javno zdravlje donosi akcioni plan za sprovoenje skrininga.

2. organizuje i sprovodi pozivanje ciljne populacije;

Nacionalni program organizovanog skrininga za rak grlia materice

11

3. vodi Evidenciju pozivanja, koja treba da sadri (po datumima i smenama): broj pozvanih lica, broj uspostavljenih kontakata, broj lica koja su prihvatila skrining, broj pregledanih, broj lica koja nisu naena na datoj adresi, broj lica koja su odbila uee u skriningu i broj ponovljenih poziva.

4. sprovodi organizovani program skrininga u odvojeno vreme i/ili mesto, od redovnih pacijenata.

5. organizuje dostavljanje citolokih briseva uzetih u procesu skriniga i propratne dokumentacije u regionalne Citoloke laboratorije

6. Tim za koordinaciju skringa vodi bazu podataka i jednom nedeljno dostavlja izvetajne obrasce nadlenom institutu/zavodu za javno zdravlje

4.2.8 Citoloka laboratorija

Citoloka laboratorija je akreditovana laboratorija za bojenje, tumaenje i superviziju briseva grlia materice (Pap briseva) na teritoriji za koju je osnovana. Ona radi u sastavu primarne, sekundarne ili tercijarne zdravstvene ustanove, ili samostalno.

Ona obavlja sledee aktivnosti:

1. prihvata briseve (ploice) iz regionalnih domova zdravlja i nakon analize uva ih 5 godina (administrator);

2. vodi papirnu i/ili elektronsku dokumentaciju potrebnu za evidentiranje svojih zadataka u oblasti skrininga (administrator);

3. obrauje (boji) briseve, da su pripremljeni za tumaenje (laborant);

4. tumai preparate u smislu podele na negativne i pozitivne (akreditovani stalno zaposleni citoskrineri, u tranzicionom periodu ginekolozi, biolozi, medicinski tehniari, koji su obueni za cervikalnu citologiju )

5. detaljno pregleda sve pozitivne preparate i 10% negativnih (sluajni uzorak kao vid kontrole kvaliteta) (supervizor: akreditovan citopatolog, u tranzicionom periodu akreditovan patolog, ginekolog ili biolog);

6. izvetava izabrane ginekologe iz domova zdravlja o rezultatima analize briseva pomou jedinstvenog standardizovanog izvetaja najkasnije tri nedelje od datuma prijema ploice (administrator).

4.2.9. Zdravstvene ustanove sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zatite

ene kod kojih je u okviru programa skrininga utvren pozitivan rezultat brisa grlia, upuuju se na dalje dijagnostike procedure u skladu sa Vodiem dobre klinike prakse (Aneks). Vremenski period od izdavanja uputa iz doma zdravlja do pregleda u zdravstvenim ustanovama sekundarnog i tercijarnog nivoa treba da bude od 4 - 6 nedelja. U ovim zdravstvenim ustanovama pruaju se usluge, koje su potrebne, da se zavri diagnostika i sprovede potrebno leenje (konsultativna kolposkopija, biopsija, operativno leenje, radioterapija, hemoterapija, palijativno zbrinjavanje itd.) Navedene usluge ne predstavljaju deo skrininga nego deo rutinskih usluga ovih institucija, ali je izvetavanje o njima potrebno zbog analize rezultata skrininga.

4.2.10. Lokalna zajednica

U koordinaciji sa RZJZ, domovima zdravlja, predstavnicima verskih i manjinskih zajednica, udruenja, sredstvima javnog informisanja i sl. predstavnik lokalne samouprave zaduen za

Nacionalni program organizovanog skrininga za rak grlia materice

12

zdravstvo sprovodi lokalne akcije sa ciljem edukacije i motivacije graana da se odazovu na poziv za organizovani skrining program u to veem broju.

4.2.11. Sredstva javnog informisanja

U dogovoru sa Ministarstvom zdravlja i ostalim uesnicima sprovoenja organizovanog skrininga, sredstva javnog informisanja imaju znaajnu ulogu u procesu edukacije, motivacije i poveanju odaziva stanovnitva, kroz aktivnosti kampanje na nacionalnom i lokalnom nivou, putem tampanog materijala (lifleti, broure, posteri, bilbordi), priloga na sajtu Ministarstva zdravlja i Kancelarije za prevenciju malignih bolesti (za skrining), drutvenih mrea, konferencije za tampu; saoptenja za javnost; intervjua i posebno pripremljenih emisija.

METODOLOKO UPUTSTVO ZA IZVOENJE PROGRAMA SKRININGA

5.1. Model skrininga u Srbiji

Skrining za rak grlia materice se sprovodi na teritoriji Republike Srbije u vidu organizovanog decentralizovanog programa.

Ciljna populacija: ene 25 - 64 godina ivota.

Pokrivenost populacije: tei se obuhvatu od 75% i vie.

Ciklus skrininga: 3 godine (nakon dva negativna nalaza u periodu od godinu dana).

Skrining test: citoloki bris grlia materice (Papanikolau ili Pap test).

Tumaenje briseva: akreditovane citoloke laboratorije.

Trijani test: kolposkopija i/ili HPV test prema Vodiu dobre klinike prakse za dijagnostikovanje i leenje raka grlia materice.

Kraj procesa skrininga: proces skrininga zavrava sa preporukom na osnovu rezultata Pap testa.

Dalji tretman i praenje: domovi zdravlja, bolnice i kliniki centri.

Kontrola kvaliteta i evaluacija programa: Kancelarija za prevenciju malignih bolesti (za skrining).

Saoptavanje rezultata, odreivanje dinamike i sadraja daljeg praenja, ukljuujui i upuivanje na dalju dijagnostiku sprovodi izabrani ginekolog u skladu sa Vodiem dobre klinike prakse za dijagnostikovanje i leenje raka grlia materice 2012/2013.

5.2. Informisanje, edukacija, komunikacija i socijalna mobilizacija

Pre zapoinjanja sprovoenja programa neophodno je definisati strategiju informisanja, edukacije, komunikacije i socijalne mobilizacije, operativni plan za njenu realizaciju i njen vremenski okvir, odrediti odgovorna lica za sprovoenje navedenih aktivnosti na svim nivoima i u Ministarstvu zdravlja.

Strategija za podruje optina koje pokriva dom zdravlja predstavlja deo godinjeg operativnog plana - plana aktivnosti doma zdravlja koji priprema i usvaja Grupa za koordinaciju skrininga doma zdravlja.

Nacionalni program organizovanog skrininga za rak grlia materice

13

5.3. Identifikacija ciljne populacije

Na poetku ciklusa skrininga se identifikuje ciljna grupa ena, starosti od 25-64 godina i time formira Evidencija u skriningu, koja je bazirana na listi osiguranika Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje i ostalih graana, pri emu se potuje zakon o zatiti podataka o linosti.

Iz Evidencije u skriningu iskljuuju se ene leene od prekanceroznih promena i raka grlia materice i ene kojima je odstranjena materica (totalna histerektomija) zbog benignih razloga (miomi itd.). Ako taj podatak nije poznat u vreme pozivanja na skrining, ove ene se iskljuuju prilikom njihovog odaziva na poziv za skrining.

Tim za koordinaciju skrininga raka u domu zdravlja, u saradnji sa nadlenim institutom/ zavodom za javno zdravlje, priprema spisak ciljne populacije.

5.4. Pozivanje

Plan pozivanja sainjavaju nadleni instituti/zavodi za javno zdravlje u saradnji sa domovima zdravlja.

Domovi zdravlja, u skladu sa svojim kadrovskim i prostornim mogunostima a po planu pozivanja, organizuju pozivanje i testiranje ena, s tim da omogue enama testiranje i van njihovog radnog vremena.

Pozivima je potrebno obuhvatiti najmanje treinu ciljne populacije tokom jedne godine.

Prvi i drugi poziv se alje potom u razmaku do 6 meseci.

Pozivno pismo sadri:

1. poziv sa brojem telefona doma zdravlja u cilju zakazivanja termina za testiranje

2. informaciju o cilju i znaaju skrininga (informativni liflet) (Prilog)

Pozivanje se izuzetno moe vriti i telefonom. U tom sluaju ena dobije informativni liflet za vreme testiranja.

Tim za koordinaciju skrininga u domu zdravlja u dogovoru sa nadlenim institutom/zavodom za javno zdravlje, periodino proverava odaziv ena na pozive za skrining, koristei Evidenciju u skriningu, koja se stalno aurira.

U sluaju da kontakt nije uspostavljen ni posle 6 meseci,dom zdravlja je duan da obezbedi neposredno pozivanje uz pozivno pismo.

Ukoliko se i nakon pokuaja neposrednog pozivanja od strane doma zdravlja ne uspostavi kontakt, ta ena se iskljuuje iz skrininga i poziva u sledeem ciklusu.

Nacionalna kancelarija za prevenciju malignih bolesti skrining dostavlja tampani materijal institutima/zavodima za javno zdravlje, koji ga prosleuju domovima zdravlja.

5.5. Tano odreivanje vremena testiranja

Uesnice skrininga potvruju uee i termin testiranja telefonom, SMS-om, e-mejlom ili lino.

5.6. Izvoenje testiranja

Navedenog datuma ena se sa pozivnim pismom javlja Slubi za zdravstvenu zatitu ena doma zdravlja. Zadueni zdravstveni radnik je prihvata, uzima pozivno pismo, obavi

Nacionalni program organizovanog skrininga za rak grlia materice

14

evidentiranje i upuuje u odgovarajuu ambulantu odreenu za skrining (ili u ambulantu izabranog ginekologa, ali u odvojeno vreme od redovnih pacijenata).U ambulanti ena potpisuje informisani pristanak za uee u skriningu.

Ginekolog (i/ili medicinska sestra) obavlja sledee aktivnosti:

prima zakazane uesnice skrininga,

prua potrebne informacije o skriningu,

uzima anamnestike podatke,

uzme cervikalni bris u skladu sa uputstvom za uzimanje brisa (Prilog),

popunjava standardni protokol (kliniki put) u papirnom ili elektronskom obliku (Prilog),

saoptava uesnici skrininga rezultate citolokog pregleda (ukoliko je negativan, pismeni izvetaj uesnica preuzima u domu zdravlja a rezultat se moe saopiti i telefonom; u sluaju pozitivnog nalaza poziva enu u periodu ne duem od tri nedelje).

predlau dalje dijagnostike procedure uesnicama skrininga sa pozitivnim testovima po preporukama Vodia dobre klinike prakse za dijagnostikovanje i leenje raka grlia materice (Prilog).

nedeljno izvetava osobu odgovornu za skrining iz Tima za koordinaciju skrininga, na nivou doma zdravlja, o ispunjavanju dinamike akcionog plana.

5.7. Citoloki pregled

Sprovoenje citolokog pregleda ploica, u okviru organizovanog skrining programa, obavlja se u akreditovanim citolokim laboratorijama. Citioskrineri tumae Pap briseve kao pozitivne ili negativne, a svaku pozitivnu ploicu i 10% negativnih (sluajni uzorak zbog kontrole kvaliteta), pregleda akreditovani supervizor (citopatolog ili patolog, ginekolog ili biolog obueni za tumaenje PAP briseva), u skladu sa Preporukama za rad laboratorija (Prilog).

Laboratorija izvetava dom zdravlja i izabranog ginekologa o rezultatima briseva u periodu ne duem od tri nedelje, od datuma prijema ploice (vidi i poglavlje 5.9. o prikupljanju i prenosu podataka).

5.8. Upuivanje uesnice sa pozitivnim rezultatom Pap testa na dalju dijagnostiku

U sluaju da se skrining zavrava pozitivnim rezultatom Pap testa, potrebne dijagnostike procedure moraju biti preduzete najkasnije u roku od etiri do est nedelja od upuivanja iz doma zdravlja.

Ukoliko doe do biopsije, pacijentkinja se sa histopatolokim nalazom vraa izabranom lekaru koji u zavisnosti od vrste dijagnostikovane promene postupa po preporukama Vodia dobre klinike prakse (Prilog). Izuzetno je vano obezbediti adekvatnu komunikaciju sa pacijentom na svakom nivou. Ona podrazumeva saoptavanja svih mogunosti leenja i ishoda i dobijanje informisanog pristanka pacijentkinje za dalji tretman, kao i omoguavanje postavljanja pitanja od strane pacijentkinje u svakoj fazi dijagnostike i terapije.

Nacionalni program organizovanog skrininga za rak grlia materice

15

5.9. Prikupljanje podataka

5.9. Prikupljanje podataka

Baza podataka, koji su potrebni za monitoring i evaluaciju skrininga, treba da sadri podatke o ciljnoj populaciji, poslatim pozivima, odazivu, rezultatima testa te daljim dijagnostikim i terapijskim procedurama.

Evidenciju poslatih poziva, uruenih poziva i odaziva na testiranje vodi Tim za koordinaciju doma zdravlja. Navedene aktivnosti obavlja medicinski tehniar prema preporuenim standardima.

Izvetavanje o rezultatima skrininga temelji na setu podataka, koji se obavezno prikupljaju da bi se pomou njih izraunali procesni i ishodni indikatori programa skrininga. Ti podaci nastaju u svakoj fazi skrininga pa je potreban standardizovan i koordinisan nain njihovog prikupljanja u vreme kada nastaju. To omoguava standardizovan protokol (kliniki put) u koji se unose svi traeni podaci i koji prati uesnicu u svim fazama skrininga od poetka do zavretka, to jest od pozivanja, poseta lekaru i drugim zdravstvenim radnicima, pa i izvoenja i analize skrining testa i drugih pretraga koje su sastavni deo skrininga i to na svim lokacijama i nivoima zdravstvene zatite (Prilog).

Protokol moe postojati u papirnoj ili elektronskoj formi. Ako svi zdravstveni radnici koji uestvuju u sprovoenju skrininga imaju pristup elektronskom protokolu, oni svako za sebe ispunjavaju svoj deo protokola. Poto to u veini sluajeva jo nije postignuto, dalji tekst opisuje prikupljanje informacija, kada postoji elektronski unos samo kod administratora i ginekologa u domu zdravlja, a dalje komunikacije se vre pomou papirnog protokola.

1. Zdravstveni administrator u domu zdravlja koji prihvata enu sa pozivom, evidentira je u Knjigu protokola za skrining (posebno formirana za potrebe Nacionalnog programa), popunjava zaglavlje sa generalijama u standardnom protokolu (klinikom putu) u elektronskom obliku i upuuje je u ginekoloku ordinaciju.

2. Ginekolog (ili sestra) popunjava svoj deo protokola koji se odnosi na anamnezu i uzimanje brisa, uzima bris, fiksira i obeleava ploice po uputstvu (Prilog), i alje ploicu zajedno sa tri odtampana protokola u citoloku laboratoriju.

3. U citolokoj laboratoriji medicinski tehniar/ laborant prihvata ploicu i propratnu dokumentaciju, upisuje podatke u svoj deo protokola (tri primerka) i u knjigu evidencije za skrining, i boji ploice po standardizovanom uputstvu.

4. Citoskriner pregleda ploicu i popunjava preostali deo protokola u 3 primerka. Sve pozitivne ploice i 10% negativnih ploica pregleda akreditovani supervizor i popunjava svoj deo protokola u 3 primerka.

5. Ploice i jedan primerak protokola se arhiviraju u laboratoriji prema uputstvu (Prilog).

6. Dve papirne kopije ispunjenog protokola se iz citoloke laboratorije dostavljaju ginekologu, koji je poslao bris na citoloki pregled.

7. Ginekolog ispunjava konani deo protokola i arhivira jednu kopiju u zdravstveni karton, a drugu kopiju prosleuje nadlenoj slubi doma zdravlja, koja je duna da ovaj rezultat skrininga dostavi pregledanoj eni.

8. Unos podataka u elektronsku bazu podataka doma zdravlja, obavlja osoba ovlaena od strane Tima za koordinaciju doma zdravlja. Podaci iz elektronske baze podataka doma zdravlja dostavljaju se jednom nedeljno nadlenom institutu / zavodu za javno zdravlje (za umreene domove zdravlja putem postojee informatike mree, a za ostale na CD-ovima). Regionalni zavodi, po izvetajnom obrascu (Aneks), meseno

Nacionalni program organizovanog skrininga za rak grlia materice

16

izvetavaju Kancelariju za skrining.

5.10. Pokazatelji sprovoenja programa (procesni i ishodni)

Procesni pokazatelji sprovoenja skrininga su:

procenat ena koje su se odazvale pozivu i javile u dom zdravlja nakon prvog i naknadnih poziva,

procenat ena koje su uradile test,

procenat neadekvatnih testova,

procenat odziva na dalju dijagnostiku i leenje,

procenat vraenih poziva,

procenat ena koje se nisu odazvale na dostavljene pozive.

Pokazatelji ishoda skrininga su:

procenat pozitivnih testova

procenat pacijenata sa intraepitelnim promenama

procenat pacijenata sa karcinomom i patohistoloki tip - stadijum bolesti u trenutku postavljanja dijagnoze.

Navedeni procesni i ishodni pokazatelji su elementi za pisanje periodinih izvetaja o sprovedenim aktivnostima na svim nivoima, od doma zdravlja do Ministarstva zdravlja.

Pokazatelji ishoda skrininga su elementi za planiranje daljih aktivnosti zdravstvenog sistema u cilju smanjenja incidencije i smrtnosti od raka grlia materice.

5.11. Obezbeivanje kvaliteta

Od visokog kvaliteta svakog koraka u organizovanom skriningu zavisi kvalitet i uspenost celog programa skrininga u jednoj zemlji.

Svaki korak skrininga mora biti detaljno objanjen uputstvima kako bi organizacija skrininga na teritoriji jedne zemlje bila to uniformnija.

Identifikacije ciljne populacije i formiranje baze za evidenciju skrininga zahteva postojanje kvalitetnih i pouzdanih populacionih podataka i ukrtanje sa podacima Registra za rak.

Socijalna mobilizacija zahteva adekvatan struni pristup iroj populaciji usklaen sa demografskom, socijalnom, obrazovnom i verskom strukturom stanovnitva. Posebna panja se mora usmeriti ka marginalizovanim grupama i manjinama. Pozivanje i davanja informacija tokom svakog koraka skrininga mora biti voeno etikim, pravnim i moralnim naelima, usklaeni sa obrazovnim i socijalnim statusom ene a u skladu sa uputstvima.

Neophodni su uniformni setovi za uzimanje briseva i standardi za transport, bojenje i uvanje ploica po uputstvima u skriningu.

Da bi bile akreditovane za uee u skriningu, citoloke laboratorije moraju ispunjavati kriterijume u prostoru, opremi, kadrovima, organizaciji i kontroli kvaliteta rada.

Za praenje i procenu neophodno je uniformno sakupljanje podataka putem jedinstvenih protokola i izvetaja.

Nacionalni program organizovanog skrininga za rak grlia materice

17

Na osnovu monitoringa i evaluacije a na osnovu podataka, vri se kontrola kvaliteta svih koraka skrininga:preko odaziva, uzimanja briseva, njihovog tumaenja, rada supervizora i same edukacije na nivou drave.

5.12. Praenje i procena sprovoenja skrininga

Praenje i procenu sprovoenja skrininga planira i sprovodi Kancelarija za skrining pomou baze podataka organizovanog skrininga i periodinih izvetaja regionalnih instituta/zavoda za javno zdravlje i Instituta za javno zdravlje Srbije.

Kontinuirano unoenje i slanje podataka u elektronsku bazu podataka organizovanog skrininga obaveza je svih uesnika koji su ovlaeni za ovu aktivnost u programu. Auriranje baze podataka obavljae Sluba za informatiku Instituta za javno zdravlje Srbije . Kancelarija za prevenciju malignih bolesti (za skrining raka) organizuje periodini struni nadzor nad sprovoenjem monitoringa i evaluacije.

Svi sluajevi raka grlia materice koji budu otkriveni skrining programom posebno e se evidentirati u Registru za rak (Centar za kontolu i prevenciju nezaraznih bolesti Instituta za javno zdravlje Srbije), kako bi se stvorili uslovi za procenu stopa incidencije raka sa i bez skriningom registrovanih sluajeva ovog oboljenja.

FINANSIRANJE PROGRAMA SKRININGA

Svakodnevne aktivnosti zdravstvenih institucija koje se sprovode u izvodjenju skrining programa finansiraju se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Prilikom donoenja godinjih planova rada, zdravstvene ustanove planiraju i trokove vezane za organizovani skrining.

Dodatni trokovi izvoenja organizovanog skrininga pokrivaju se iz posebne budetske linije koja se ugovara svake godine prema predloenom jednogodinjem finansijskom planu.

Osnov za finansiranje sprovoenja programa skrininga domovima zdravlja je Pravilnik o sadraju i obimu prava na zdravstvenu zatitu iz o baveznog zdravstvenog osiguranja i o participaciji za 2013. godinu lanom 9, stav 1, taka 2.)

Za finansiranje programa mogu se koristiti i drugi izvori finansiranja, u skladu sa zakonom.

Prilozi: