-2- мај2009. мај2009.-3-

Na{a re~Na{a re~

Glavna i odgovorna urednica: Milica Janevska, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti ◙ Redakcija: An|ela [}epanovi} VII

1, Ivana Vuji} VII

2, Una Raki} VIII

2 i Dimitrije Ili} VIII

2. ◙Posebno se zahvaqujemo

odeqewima V1, VI

1, VII

1 i VIII

1 na aktivnom u~e{}u u novinarskoj sekciji. ◙ Priprema za {tampu:

Danica Bran kovi}, profesor tehnike i informatike ◙Tira`: 1000 ◙[tampa: [tamparija „Impression”

Seћamo se, kao da je ju~e bilo, na{eg prvog dana u ovoj {koli, kada smo u holu sa roditeqima ~ekali da nas rasporede po odeqewima. Bili smo malena deca, ali ona puna sebe, jer smo tada pos-tali prvaci; danas, ista ta deca ћe se u istom tom holu rastati i poћi svako svojim putem. Tada prestaje detiwstvo. Tu se zavr{ava osam godina drugarstva, koje smo vredno gradili. U na{e `ivote treba da u|u neki drugi qudi, a nas niko ne pita da li to `elimo. Poku{avamo da `ivimo u zabludi da ћemo se i u sredwoj {koli dru`iti na ovakav divan na~in. Ipak, znamo da je to nemoguћe. Znamo da se stvarnost ne mo`e pro-meniti i zato ћemo je obojiti svetlo{ћu! Neћemo biti tu`ni, veћ nasmejani. Ostaћe nam seћawa na deo detiwstva, na nezaboravna dru`ewa, pr-ve qubavi, ekskurzije, tajne koje smo ~uvali... Pam tiћemo na{e razredne stare{ine i sve nas-

tavnike, sve {to su ~inili za nas, pamtiћemo i wihove nadimke. Sigurni smo da ћe i oni pamtiti nas, to ~uveno `94 godi{te. Seћaћemo se svih le-pih stvari koje smo pro`iveli u osnovnoj {koli; ta seћawa ћe nas zauvek pratiti, i onda kada bude najte`e. Nije ovo vi{e zavr{ena samo jedna {kol-ska godina, veћ je zavr{eno i jedno detiwstvo, jedno veliko drugarstvo, sada je gotovo... A mi ne mo`emo da se ne pitamo: kako li ћe izgledati kroz 20 godina na{i sada najboqi drugovi? Da li ћemo se setiti da su to isti oni sa kojima smo sedeli u klupi, de li li u`inu, provodili dane za-jedno, kojima smo poveravali tajne... Ali, ipak, drugari, idemo daqe, hajde da sve-mu ovome damo sreћan kraj... Osvojiћemo svet! ◙ Nina Iliћ VIII1 i Maja Markoviћ VIII1

Ove godine na{a {kola sa ponosom proslavqa pola veka postojawa. Za taj jubilej pripremqen je bogat program u toku meseca maja, a zavr{na sve~anost bi}e odr`ana u Domu kulture 22. maja 2009. godine u 18 ~asova.

BI]E NAM @AO

Se}am se svog prvog dana u {koli. Tu no} pre polaska nisam mogao da spavam. Iako sam mali u mojoj glavi se vrzmalo milion pitawa. [ta je to {kola? [ta me tamo ~eka? Kako se to u~i u {koli? Ustao sam rano. Mama me probudila i rekla mi da je to moj prvi dan kada kre}em u {kolu. Sa nekim strahom i zebwom sam se spremao i i{~ekivao odlazak. Kad smo do{li u {kolu sve je vrvelo od dece i roditeqa koji su doveli svoje prva~i}e. Ja sam, kao i moji drugovi, gledao kao upla{eni mi {i} okolo i non-stop u sebi postavqao stotinu pitawa na koje nisam znao odgovore. Svoju maj-ku sam sve ~vr{}e stezao za ruku i tada sam `eleo da je nikada ne pustim, jer ako je pustim, posle moram i}i sam bez we, a to me je puno pla{ilo. Po~eli su da pro-zivaju decu. Svako dete je i{lo svom u~itequ ili u~iteqici. Ja sam i daqe nizao pitawa u sebi. Ko li }e me u~iti? Da li }u biti dobar |ak? Ho}e li mi u~iteq biti strog? I tada sam iz daqi ne ~uo moje ime

i prezime. Strah me obuzeo i sa suzama u o~ima, koje sam krio, pri{ao sam svom u~itequ i svojim novim {kolskim drugovima. Svi smo bili tihi i upla{eni, i ~eka-

li smo {ta }e se slede}e desiti.Odvojili smo se od svojih rodite-qa i daqe smo morali sami.

Sad mo`emo da u~imo da postanemo dobri i pametni kao {to su na{i roditeqi. Oni }e nam mnogo pomo}i u tome kao i na{ u~iteq. Daqe ide sve lak{e i lak{e. Znawe se gomila. Sada sam ~etvrti razred i do sada sam puno nau~io.^esto je bilo i dobrih i te{kih trenutaka. Bilo je i dobrih i lo{ih ocena, ali idem hrabro daqe za novim znawem i u nove po-bede. Uskoro }u u V razred i bi}e puno te`e nego do sada, ali i to }e pro}i. Vi{e }u u~iti i biti stari-ji i iskusniji. Da nije {kole svi bismo osta-li neobrazovani. Ne bismo imali {kolskih drugova i nezaboravnih do`ivqaja iz {kolske klupe kojih se svi rado se}aju ceo `ivot. Ne bismo se se}ali prve petice, prve jedinice i prvog zaqubqivawa. Sve nam se to de{ava u {koli, u {koli odrastamo i postajemo boqi qudi.

I zato `ivela {kola!!! ◙ Stefan Radi} IV3

Raspust

Zazvonilo je posledwe zvono, u {koli se raznese glas, raspust letwi je stigao,

zavr{io se posledwi ~as.

Svako negde ide sad:na jezero ili na more bar,

a neko sedi u dvori{tu i gleda zlatni sun~ev sjaj.

Aleksandra Mandi} VI1

[KOLA

Slu~ajno su nas sastavilina dan kada smo svi plakali

{to po~iwu obaveze, {to nema vi{e igresvi su bili tu`ni, a do tad veseli k’o ~igre.

Ponekad razlike naprave sva|u i stvore razdoremi znamo da to nisu no}ne more

da sukob du`e potraje, {anse su male,jer jedni drugima ruku pru`imo i idemo daqe.

Najtu`nije je kada shvati{Da }e{ morati da pati{

Da jednog druga ne}e{ prepoznatiDa }e{ pro}i kraj wega, a ne}e{ znati.

Tad se ne seti{ da svako taj problem sre}eI u tom trenutku misli{ da nisi imao sre}e,

Misli{ da `ivot nije pravedan,A to je samo trenutak jedan.

Onaj, kad stojimo na `ivotnoj raskrsniciSvi zajedno, ruka u ruci,

Pogledom uperenim u dolaze}a jutraKad posledwim zagrqajem za`elimo boqe sutra.

Mislim da sada jasno je sve i da zna svak’O ~emu pri~am ja i koji je to trenutak,

Svrha je ta {to ne `elim da patite,

Pa je boqe da to {to pre shvatite! ◙Tawa Ivanovi} VIII3

BUD

U}IM OSMACIMA

Program proslaveČ>• Izlo`ba likovnih radova

• Pozori{na predstava - Autostoperski

vodi~ kroz galaksiju

• Maskenbal (ni`i razredi)

• Muzi~ki tobogan (ni`i razredi)

• Kolekcionarstvo - izlo`ba (ni`i razredi)

• Tribine - Ekologija na{eg kraja

• Susreti sa nekada{wim u~enicima

• Planinarski pohodi

• Ekolo{ki projekat - Ili mi ili otpad

• Sportski susreti

• Sve~ana akademija 22. maja 2009.

- Umetni~ki program

- Progla{ewe u~enika generacije i

najboqeg takmi~ara u 2008/09. godini

- Koktel ◙

-4- мај2009. мај2009.-5-

Na{a re~Na{a re~

Koliko dugo radite u na{oj {koli? U Osnovnoj {koli „SestreIli}“radimod01.11.2002.godine,madasam na posredan na~in bio prisutan iranije,od1992.godinekadasumojadecabiliu~eniciovena{e{kole.Naravno,mnoge u~iteqe i nastavnike poznajem,dru`imsesawima25godina,amojpo­~etak rada osamdesetih godina je biovezanzau~iteqekojisuupenzijiilisu,na`alost,preminuli.Sjajnegeneracijeu~iteqapamtim:SlobuiSlavku\or­|evi},DanuTorbicu,BrankuDraji},Milijanu\oki},SpomenkuKaqevi}... Kako se ose}ate na svom radnom mestu? RaditiuPetoj{kolizamenejezadovoqstvobez obzira na ponekad izra`ene te{ko}e koje svizajedno uspevamo da prevazi|emo. Gre{aka ima, alinenamernih, ai~inimiseda su gre{keneminovnekadasepunoradi.Sre}om,nisutakveprirodedamoguizazvatinekinere{ivproblem. Da li se na{a {kola po ne~emu izdvaja od drugih {kola i po ~emu? Uglavnom su poblemi i rad svih osnovnih{kola sli~ni. Po mom mi{qewu, u na{oj {kolipostoji dobra atmosfera, kolegijalna tolerancijai uva`avawe koje se prenosi i na u~enike. Nisamidealistadamislimdajesvesavr{eno,aliakonamu~eniciposti`uusvimoblastimanesumqiveuspehe(unastavniminenastavnimoblicimarada),akonamsedisciplinau~enikanesumqivopopravqa,ondaseznarecept–li~nitrudnastavnika,plusrazumevaweu~enika i roditeqa uz korektene uslove nastavnogprocesadajezavidnerezultate. Da li ste zadovoqni disciplinom u~enika i pristupom nastavnika u re{avawu tih problema? Ve~no pitawe – disciplina u~enika. Pone­kad se desi mawi prekr{aj zbog de~ije igre ili`ivahnosti u~enika. Nekada se desi i ozbiqnijapovreda Pravilnika o ku}nom redu {kole. Tada seure{avaweproblemaukqu~ujupresvegaodeqenskistare{ina,psiholog,pedagogidirektor{kole.Nasre}u, takvih prekr{aja je veoma malo. Ono{to jeveomava`no jepristupodeqenskihstare{inasvomodeqewu, pristup predmetnih nastavnika svakomu~eniku,pri~emuseveomavodira~unaoporodi~nom,socijalnomi zdravstvenom stawu u~enika.^esto sedesi da pojedine odeqenske stare{ine znaju vi{eo u~enicima i wihovim problemima nego wihoviroditeqi. A kada postoji i jedan takav nastavnik,a kod nas je takva ogromna ve}ina, zadovoqstvo jeraditi sa takvim kolegama i u~enicima. Dakle, ne­kih izrazitih problema nema, a to je mo`da i zbogtoga{tomiu{kolinismopristaliceparola:ovo

je zabraweno, ovo ne treba i sli~no.Naprotiv, u {koli se u~enicima nuderazli~iti sadr`aji i u nastavnom i unenastavnom procesu. Sekcije kao {tosu literarna, dramska, likovna, eko­lo{ka, planinarska, sportske sekcijepredstavqaju dobar izbor koje na{iu~enici veoma koriste.Naravno, u ovesekcijesuporedpredmetnihnastavnikaukqu~eneiodeqenskestare{ineimno­ginastavnicikojima jezadovoqstvodau~estvuju u projektima, da osvajaju pla­ninarskevrhove,prave~asopiseipozo­

ri{nepredstave,pripremajuizlo`beiliorganizujusportskatakmi~ewa. U kakve projekte je ukqu~ena na{a {kola i kakvo je Va{e mi{qewe o projektu „Ili mi ili otpad“? [kola je veoma aktivna u realizaciji raz­li~itih projekata. U okviru projekta „[kolskorazvojno planirawe“ {kola je stavila akcenat navannastavne aktivnosti u~enika koje su dale dobrerezultate. Dve godine smo bili u projektu koji jedonirala vlada Kraqevine Norve{ke. Projekat seodnosinaborbuprotivbolestizavisnosti. Mi smo sada u aktulenom projektu „Ili miiliotpad“kojijeiniciralaekolo{kasekcija,akojifinansijskipodr`ava[vajcarskaagencijazarazvoj.Projekatseodnosinasakupqaweplastike.Konkretneakcijesledeiu~enici}eaktivnou~estvovati. Kako teku pripreme za proslavu Dana {kole? Zadovoqstvoje,aliivelika~astiodgovor­nostraditiu{kolikoja slavipolavekauspe{nograda.Tojeprilikadaseprisetimonekada{wihnas­tavnikaiu~enikakojisupronelislavuPete{kolei gradaVaqeva.Naravno, smatram da }e i sada{wegeneracijeuspetidabudunawihovomnivou. [ta poru~ujete u~enicima na{e {kole? U~enici na{e {kole preko u~iteqa, nas­tavnika, preko aktivnosti {kole, kroz upoznavawesa zdravim stilovima `ivota mogu i moraju osetitipravi duh detiwstva, nade i optimizma. Isto takosam siguran da na{i u~enici mogu da prepoznaju sveonolo{eokosebeidaznajudamorajudaodolenekimtakozvanim izazovima dana{wice, a to su pre svegadroga i alkohol. Ta po{ast vreba, a samo zajedno ­u~enici, roditeqi i nastavnici mogu odoleti tomprokletstvu. Inakraju,posleprvihpolavekapostojawa,u~enicima, nastavnicima, svim radnicima {kole,penzionerima,prijateqima{kole,`elimdauslede­ћih50godinabudejo{lep{eiboqe! ◙

Jovana Popovi}, Danica Jovanovi} i Jelena Obradovi} V1

Задовољство је радити у Петој

Koliko dugo radite u na{oj {koli? Da li se i kako {kola me­wala kroz vreme?

U na{oj {koli radim od1972. godine. Po~ela sam sa ne­punimradnimvremenomiustarojzgradi, koja se nalazila na mestusada{we zgrade ni`ih razreda.Tadajebilomnogovi{eu~enika,a malo prostora, tako da su nekeu~ionice bile i u podrumu. Kadasmo dobili novu zgradu, u kojojsmo sada, uslovi za rad su pos­tali neuporedivo boqi, pa se toodra`avalo na uspeh u~enika.Puno radno vreme u ovoj {kolisam dobila 1984. godine, kada jeoti{ao u penziju kolega VlastaRadosavqevi}.

Ima li razlike izme|u nekada{wih i sada{wih |aka?

Pro{le sumnoge generaci­je. Bilo je u~enika koji su vi{evoleli i radili matematiku, abilo je i onih koji je ba{ nisuvoleli, ali su korektno ispu­wavali svoje zadatke u `eqi dapostignu{to boqi uspeh, u ~emusu i uspevali. Na taj na~in su

zavr{avali{kolekojesu`eleliidanassebaveposlomkojisuiza­brali.Naravno,uvekjebilo,aimai danasonih u~enikakoji seba{ne snalaze u ovoj oblasti i koji­ma nedostaje upornost i `eqa dasteknubarminimumznawa.Prematome,nemanekevelikerazlikeiz­me|uu~enikanekadisad.Razlikajeunovimdru{tvenimprilikama,novomokru`ewu,savi{eizazovavan{kole.

[ta je te`e biti – direk­tor {kole ili nastavnik?

Bitinastavnikmatematikei u ovim novim uslovima je istotakoizazov,kaoiranijeimislimda}ezanastavnikakojijeizabraoovaj posao, jer to voli da radi,uvekbitiiizazovizadovoqstvo.Uvoditi u~enike u svet po~etnihmatemati~kihznawainau~itiihda ih koriste u raznim situaci­jama jemoj glavniposao.Akopritome otkrijem nekog sa posebniminteresovawima za ovu oblastonda jeimojaobaveza jo{ve}a,aizadovoqstvo{tosebavimovimposlom.

Posao direktora {kole sene mo`e porediti sa poslom nas­tavnika. Direktor ima velikuobavezu i veliku odgovornost zacelokupnofunkcionisawe{kole,nasvimpoqimawenedelatnosti.Zameneli~no,posaodirektorajebiote`i,jertonijeposaozakojisam se spremala i koji volim daradim.Tonezna~idasenisamtru­dila da ga obavqam najboqe {tomogu.Ciqmijebiodana{u{koluu svakoj situaciji predstavqam unajboqemsvetluinadamsedasamutomeiuspevala.

[ta poru~ujete u~enicima?U~enicima poru~ujem da ne

dozvoledapro|ei jedandan,adanisu ne{to novo nau~ili. Znaweje jedino{to,akogaimamo,nikonemo`edanamuzme.Sawajtesvo­jesnove,aliseipotruditedaihrealizujete,tako{to}etesvojimznawem uspeti da se upi{ete u{kolekoje`elite,anatajna~inseosposobitezaposaokojivoli­te i tako postanete zadovoqni isreћniqudi.@elimvamdautomeuspete. ◙

Sofija Radoji~i} i Aleksandra Antonijevi} VI1

ИнтервјусадиректоромГораномБојичићемИнтервјусаМирјаномШишовић,наставницомматематике

Од 1972. године до данас...

RazgovaralesmosanastavnicomMirjanom[i{ovi}imaju}idobarpovodzato–onanesamodajeodli~anpedagogiprosvetniradnik,negojeinastavnicakojauovomtrenutkuimanajdu`iradnista`una{oj{koli,tesmojezamolilidasanamapodelisvojase}awanatokakose{kolamewalai`ivelakroz

posledwihtridesetsedamgodina.

Колектив ОШ „Сестре Илић” 1974. године

-6- мај2009. мај2009.-7-

Na{a re~Na{a re~

Da li se rado se}ate {kol­skih dana?

Sobziromnatodasamro|enuuliciMarkaKraqevi}a,adase{kolanalaziuuliciMilovanaGli{i}a,ova{kolajebilamestomogodrastawa,ova{kolajebilamestomogsazrevawa,ova{kolajebila,nanekina~in,pandansvemuonome{to~ovekimausvojojku}i, u svom domu.Ovde sam stekaoona elementarna, najbitnijai polazna znawa o `ivotu, opravim, lepim, dobrim, ru`nim,duhovitimisvakakvimstvarimao `ivotu, tako da ne mogu jedansvoj radni dan, dnevni trenutakda zamislim, a da nije vezan zaneko iskustvo koje „vu~em” izovog {kolskog dvori{ta i saterenaPete{kole.

Jedan ste od boqih srp skih glumaca, jeste li ve} u osnovnoj {koli imali pred stavu o tome da }ete se baviti glumom?

Ne,zaistanisamimao,iglu­ma je ne{to {to je u{lo u moj`ivotnajedanvrloneposredanistihijskina~in,nisamimaoose}aj,madasad~ujem,razgovaraju}isaprofesorimadasuonizapravoimalitajose}ajda}usejabavitiglumom.(smeh)

Da li ste igrali za neku sportsku selekciju {kole?

Pa, sada kada sam, mogu reћi,zreliji i iskreniji prema sebi,odgovori}u ti: igrao sam za

sportske selekcije {kole. Dvasporta kojima sam se ozbiqnobavio bili su ko{arka i od­bojka.Se}amsejedneutakmiceza{kolu,una{ojsali,kadasamtriputazaredomblokiraonajboqegsme~era,mislim^etvrte{kole,i se}am se tog huka u sali kadasu pozdravqali mene i taj mojsportski poduhvat. To je nekoose}awekoje se da uporediti saonimose}awemaplauzanasceni.I mogu re}i da je to moj prviaplauznaotvorenojsceni.

Omiqeni nastavnik?Da, imao sam ga, iako ja

mo`da nisam biowemu omiqen.Omiqen,uonomsmisluiizoneperspektivedetetakojeodrastai ho}e da se dokazuje i isti~e;omiqen jebionastavnikMilanKora},zato{tojevodiosvespo­rtske sekcije, zato {to je bilaradost za nas da posle razno­raznihmatematika,istorija,geo­grafija,do|emona~asfizi~kog.

Prva qubav?U prvom razredu, kod moje

u~iteqice Spomenke Kaqevi},AnaPetrovi}iMajaBorkan.

Da li ste be`ali sa ~a sova?Da, nisam biomiran |ak, ni

dobar.TukaosamsesaBaircima.Tosusvemojiprijateqisad,alise se}am da sam sa wima imao`estoke okr{aje, sa wima i saPoparcima.

Se}ate li se svojih nes­ta{luka?

Bilo ih je dosta i se}am sekada je jedna grupa |aka upala

u zbornicu, otvorila dnevnikei upisala ocene; tu je bio jedanZoran Novakovi} koji je menipodeliosvepetice.Takoda,akomenekopitadalisamikadabiodobar|ak, dabio sam,{est satidopo~etkapolicijskeistrage.

S obrzirom da je na{a {ko­la ostvarivala za vidne re zul­tate na takmi~ewima dram skog kara k te ra, imate li ne{ to da poru~i te buduћim glum cima?

Mislimdajejakodelikatnoda im i{ta poru~ujem zato{tone mislim da je period osnovne{kole ne{to {to defini{e~oveka ka glumi. Koristite tajperiod za trening, dobro savla­davawe govora, dikcije, pokre­ta i meko}e tela, a ono {to jezbiqa u glumi, to je da je glumajednaozbiqna,studioznaisiste­matskastvar. ◙ Dimitrije Ili} VIII2

Pоводом 50. рођендана наше школе, пронашли смо неке од бивших ђака и успели да их наговоримо да одговоре на нека наша питања. И они су били деца, а сада су познати, успешни људи који су и поред својих обавеза нашли времена да се присете „Илићке”. Хвала им...

I ONI SU BILI |aci ove {kole

Nenad Jezdi}, glumac

Kada ka`emo Peta osnovna {kola na {ta prvo pomislite?

Najpre pomislim na detiw­stvo kao najbezbri`niji deo`ivotaiperiodukometeksluti­momogu}nostikojenekodolaze}evremedonosi.Pomisliminanekedivne qude koje samo dru`ewa uosnovnoj{kolimogudadaju,apo­jedini su mi ostali prijateqi idodana{wegdana.

Da li je i koliko {kola uti­

cala na odabir posla kojim se sada bavite?

Najvi{e je uticala genetikai talenat koji sam nasledio izporodice,mojamajkajebilapro­fesor muzike. Naravno, uticalajei{kolaitoprvenstvenokrozrazumevawe nastavnika koji suimalisluhaivoqedaispo{tujuono{tosamusebiprepoznaokaoidejukoja}emevoditidaqe.

Imali ste bend u {koli, kako se zvao i ko ga je sa~iwavao?

Na{prvibendsezvaoMete­oriiuwemusuporedmeneimogro|enogbrataVladana\ur|evi}aVlajkabili jo{iIgorStaro­vi} (ex Divqi kesten), Zoran \eri}­\eraiNeboj{aNovakovi}­Ne{a.

U nekim kasnijim fazama isada (na `alost) pokojni ZoranIli} ­SickoiDu{anSavi},tj.StojanFilipovi}­Cole.

Koji Vam je bio omiqeni predmet u {koli?

Srpkijezikidivnanastavni­caDu{ankaPetranovi}.

[ta biste poru~ili sada{­wim |acima {kole?

Iwimai svimostalimmla­dim qudima poru~ujem da akosu iskreni prema nekim svojim`eqamaite`wama,u`ivotuni­{tanijeneostvarivoinemogu}e.

Mnogo kvalitetnih qudi jeiza{loizna{e{koleionaimatunekulepukarmu,zatojesesvirado se}aju. Verujem da su nekadecakojajesadapoha|ajuspremnadatajputnastave. ◙

Vuka{in Stanojlovi} VI1

Po ~emu pamtite osnovnu {kolu?

Nijelakosa`etisvase}awana{kolu u par re~enica, napro­tiv,jednauspomenasusti`edrugutakvom brzinom da mi se sada~inidajetajperiod`ivotamno­go du`e trajao nego {to zaistajeste:lica,situacije,u~ioniceikabineti, dvori{te, jedinstvenimiris {kole... Likove, pa ~ak iglasove svojih {kolskih drugo­va i nastavnike i sada mogu dao`ivim~inimidoposledwegde­taqa.Na`alost, sa veoma malimbrojemwihsamukontaktu,ove}inineznamgotovoni{ta.Posleosnovne{kolevezujetesezanekedrugequdekojevam`ivotdonesei sa kojima delite svakodnevni­cu.Ali,mislimdasenajva`nijelekcijeiz drugarstvau~eupravouosnovnoj{koli.Uop{te,na~innakoji do`ivqavate drugequde,na~in na koji se odnosite premawima, koliko vam je stalo i ko­liko ste spremni da date, u~i seupravouovomuzrastu.

Bezbrojjeisituacijakojepam­tim. Znam da sam za ve}inu wihsmatrala da su veoma va`ne, to suone situacije o kojima smo`u~noineumornodiskutovalidugoposle{koleinasvakomodmoru.Mislimdasusveticalepravdeinepravdeuu~ioniciiverujemdasutotemekoje ti{te svakog mladog ~oveka.Danas o takvim situacijama ug­lavnom mislim da su sme{ne, aliveomadragocenezaodrastawe.

^ime se danas bavite i da

li je {kolovawe u Pe toj {koli uticalo na Va{e opredeqewe u `ivotu?

Zavr{ila sam psihologiju,predajem Psihologiju obrazova­wa na Filozofskom fakultetuu Beogradu, kao i nekoliko dru­gihpredmetakojiseti~usmislau~ewa, kvaliteta {kolovawa iputeva kako je mogu}e da se una­predi kvalitet {kolovawa uSrbiji. Jasno je, dakle, da su metemekojimapo~netedasebavite~imsedneteu|a~kuklupu“zaro­bile”uprofesionalnomsmislu.

[ta biste poru~ili sada {­wim u~enicima?

Kadaidete u osnovnu{kolu,vamase~inida supraviizazovitekpredvama.[tovi{eodmi~etesa{kolom, zahtevi koji se post­avqajususvete`iislo`eniji,agradivoobimnije.Zato~estomis­limo da je {kolovawe u sredwoj{koli, a posebno na fakultetuva`nije za na{ li~ni i profe­sionalni razvoj od {kolovawau osnovnoj {koli. Istina je,me|utim, druga~ija. U osnovnoj{kolisesti~eodnospremaznawui u~e se na~ini sticawa znawa.Jednostavije re~eno, u ovom uz­rastu se u~i kako se u~i, a to jenajva`nijainajte`aodsvihlek­cija. Ako tu lekciju sada dobrosavladate,putevikavi{imnivo­ima obrazovawa pred vama }e sesami otvarati. Naravno, koliko}eteuovomebitiuspe{nineza­visi samood vas, ve}i od va{ihnastavnika. Zato bi bilo dobro,iakomo`daizgledanemogu}e, daseuovomposluna|etenaistojta­lasnojdu`inisanastavnicima. ◙

Nemawa Rankovi} V1

AleksandarMitrovi},biv{i|ak{kole „SestreIli}”,po za­nimawujegra|evinskiin`ewerivlasnikpreduze}a„Gejt”.

Kao biv{i |ak na{e {kole, ~ega se prvo setite kada Vam pomenemo {kolu?

Jasamdo{aouPetu{koluudrugomrazredu,apretogasambio

Milan \ur|evi}, muzi~ar i frontmen grupe Neverne bebe

Aleksandar Mitrovi} - gra|evinski in`ewer

Dragica Pavlovi}-Babi}, nau~ni saradnik

-8- мај2009. мај2009.-9-

Na{a re~Na{a re~

Kada ka`emo Peta osnovna {kola, na {ta prvo pomislite?

Pri pomenu Pete {kole, po­mislimnasvojedrugareizodeqe­wa, i na vreme koje smo proveliu {koli zajedno. Mnoge od wihnisamvidelave}godinama,alisuumom se}awu svinajlep{ii naj­zabavniji trenucikoje pamtimiz{kolskihdanavezanizadru`ewesawima.

Koliko je uticalo {kolova­we u Petoj na Va{a opredeqewa u `ivotu i poslu?

Moglo bi se re}i da samja u tom odabiru prili~no lu­tala, pre nego {to je on postaokona~an. Sada kada ste postavileto pitawe, mogu da ka`em da me{kola jeste pripremila za toda nemam strah od izazova da seoku{am i u razli~itim naukama,iuumetnosti,utolikopre{tosunasnastavniciPeteanimiralidau~estvujemourazli~itojdodatnojnastavi, tako da sam ja u vi{imrazredima svake godine poha|alapo nekoliko sekcija, od likovneihorskedomatemati~keilisek­cije iz fizike, i u~estvovala nasmotrama i takmi~ewima iz raz­li~itih predmeta. Zato smatramda su moji nastavnici zaslu`niza to{to su kod mene probu|enarazli~ita interesovawa, tako dasampripremqenazaprofesijupo­putarhitekture,kojatra`i{iro­ki spektar znawa i zahteva razneve{tine.

Da li je bilo te{ko biti |ak generacije?

Nisam nikada shvatala {kol­skeobavezekaonekovelikoopte­reћewe. Imala sam uvek vremenaza sve. I za dru`ewe, za muzi~ku{kolu, za sport, i mnoge drugestvari.U{kolisambilavrloza­interesovanaizagradivoizatak­mi~ewa,takodanijebilote{ko.

Danas ste uspe{an arhitek­ta, recite nam ne{to o svom pos­lu i projektima koje ste uradili?

Arhitektura je oblast ko­jaobuhvataipovezuje veomaraz­li~ita znawa, i moglo bi se re}i da predstavqa umetni~ku dis­ciplinu u oblasti tehni~kih

nauka. Posao arhitekte je vrlodinami~an i zanimqiv.Podrazu­mevasvakodnevnikreativniraduarhitektonskomstudiju,atako|ei veoma puno vremena provede­nog u komunikaciji sa qudima,od klijenata, preko arhitekatasaradnika, do in`ewera drugihstruka, a najzad, podrazumeva ivreme provedeno na gradili{tu,gdesekontroli{eprocesizgrad­we objekta i daju detaqna uput­stva na licu mesta. To je posaokojizahtevamnogoenergijeive­likioptimizamusvemu.Dabistebilidobararhitektamoratejakoda se u`ivaqavate u svaki noviprojekat, i nikada nema gotovihre{ewa i lakih recepata.Svakinovi zadatak je novi izazov kojiva{a kreativnost treba da sav­lada.

Me|uprojektimakojesamvo­dila i u kojima sam u~estvovala,mogudaizdvojimpobedni~kepro­jektenakonkursimauBeogradu,naprimer, za Terazijsku terasu, za­tim,zaSpomenikModernojSrbi­ji, onda, projekat za hotel PetitPiaf u Skadarskoj ulici, kao izaobjekatsocijalnogstanovawaunovobeogradskombloku61,kojijetrenutnouizgradwi.Tusuimnogidrugirazli~itiobjekti,nekive}realizovani,anekijo{uveksamonapapiru.

[ta biste poru~ili sada{­wim |acima {kole?

Sada{wim|acimaPete{ko­le`elim da ~estitam ovaj va`aniveliki{kolski jubilejidaimpo`elim da ga na lep na~in pro­slavezajednosasvojimnastavnic­ima. Tako|e im `elim da svojedaneispunesapunolepogdru`ewai iskrenih prijateqstava, da is­koriste vreme u{koli, da negujui razvijaju svoja interesovawa idauvekbuduhrabriiradoznaliuosvajawunovihznawa. ◙Nikoleta Savi} i Maja Simi} VI1

Kao biv{i |ak {kole „Ses­tre Ili}” ~ega se prvo setite kada Vam pomenemo ovu {kolu?

Po{to je{kolaumojevremebila u muzeju i imali smo jako

lo{e uslove, prvo ~ega se setimjeste sama zgrada; se}am se, nara­vno, i nekih mojih nastavnika:MilenkaRadovi}a,Du{anaNiko­li}a,ZoreDudi},VideGaji}....

Koliko je ova {kola uticala na izbor zanimawa kojim ste se bavili?

Pa, sve skupa je bitno utica­lo, zajedno sa mojim nastavnikomMilenkom Radovi}em, jer je onobratio pa`wu na mene i drugeu~enikekojisuimaliliterarnogdara.

Imate li neku anegdotu iz Va{eg {kolskog doba?

Se}am se jednog mog nesta{­lukakadasammogdruga,tadajakonevaqalog de~aka gurnula prekoklupe.Danasjeonjedanjakopoznat

i uspe{an kwi`evnik, ostao jeistatakvanapastkaoipre,alijejakodobar~ovek.

Dobitnik ste velikog broja nagrada i priznawa?

Nebihsvedanabrajam,jerihje bilo bezbroj! Dobila sam na­graduzaemisijugodineUdru`ewaradiostanica`93.godine.Emisijajebilaposve}enaDesankiMaksi­movi}, koja je tada preminula.Emisijasezvala„Reklasida}e{biti ve~na”, nazvana je po stihudragenampesnikiwe.Dobila sami mnoge prve nagrade na konkur­simazabrojnereporta`e,dobilasam~akigodi{wunagraduRadioBeograda, dok je drugih i tre}ihnagradabilonapretek.

Da li biste nam otkrili tajnu Va{eg uspeha?

Nematunikakvetajne,najva`­nije je da se bavi{ poslom kojimvoli{; naravno, potrebno je da

u{koli„NadaPuri}”.Sadaseug­lavnom se}am na{ih nesta{lukakod spomenika Stevana Filipo­vi}a.

Koliko je {kolovawe u Petoj uticalo na izbor zanimawa kojim se bavite?

Pa, nije mnogo uticalo, jasamtoshvatiokaone{to{tosammoraouraditi,aivimladitrebadaraditeono{tova{iroditeqiinastavnicitra`eodvas.

Se}ate li se neke anegdote iz Va{eg {kolskog doba?

Kao{tosamrekao,~estosmobez razloga jednostavno imalipotrebu da idemo na spomenikStevanaFilipovi}agdebismosepelinapostoqeiskakali.Jednogdanasmotakoskakalisatogpost­oqai~uvarjekrenuodanasuhva­

ti.Svismosko~ilisemjednede­vojkekojanijesmela.Wuje~uvaruhvatio i prijavio direktoru, aonanasjeodala.Posletoga,nara­vno, usledile su neke kazne, alise,eto,togaidanasradose}amuzsmeh.

Znamo da ste postali „Va­qevac godine“, ali nas zanima da li ste dobitnik jo{ nekih nagra­da i kojih?

Dobiosammnogenagrade,alizamenejenajve}anagradadaurad­imnekodobrodeloidatonekomkoristi.Nisumitolikova`netenagradeupapirimaiprizanicama,ve} one koje darujem sebi, svomsrcuidu{i­akoseose}atedobrozbogne~ega{tosteuradili,ondajetonajve}anagrada.

Da li biste nam otkrili tajnu va{eg uspeha?

Najpre treba da se truditei naporno radite; kad nekomene{toobe}ate,toiispunite,jer}ete tako ste}i poverewe neo­phodnozadobroobavqawesvakogposla;iskoristitesve{tovamjeBogdaoiodoliteisku{ewima.◙

Qiqana Vasi} i Sawa Ani~i}, VII1

S obzirom da ste biv{i |ak Pete {kole, ka`ite nam kakve Vas uspomene za wu vezuju? Koje su vam prve asocijacije?

Jedina asocijacija na moje{kolovawe je Peta osnovna, zato{to ja nisam studirao, a krozsredwu {kolu sam se „provukao“.Uvek govorim da je Peta jedinamoja{kola.Tonijesamou~eweinisusamoprotekli{kolskidani,ve}kompletan`ivot­odintere­santnih prvihqubavi, prvih slo­bodnihaktovnosti,prvogbasketa,prvih izlazaka u grad.I moja su­pruga je bila |ak ove {kole, sinmi trenira basket u ovoj {koli,tako da mi stvarnoPeta prolazikrozceo`ivot.Iopetjojsevra}ampripremaju}itajdokumentarnifilmpovodomjednepolovinevekaove{kole!

[ta mo`ete da nam ka`ete o tom dokumentarnom filmu koji snimate?

Film}e,nadamsebitiinte­resantan.Ovojeprviputdaseba­vimovakom vrstommedija. Ja samnovinar ,,Blica“inovinarradio,,Patka“.Radimujednomelektron­skommediju i jednom{tampanom,kao {to su novine. Nikad nisambiouovakomposlu,inebihgaseprihvatiodaseneradio50godinapostojawana{e{kole.Biћetoje­dan „`iv“ dokumentarni film saigranimulogama,ukome}eoPetojgovoritinekiqudikojisusli~nomeni,zaPetuvezaniceo`ivot. ◙

\or|e Raki} VII1

Koja su tvoja najlep{a seћawa vezana za na{u {kolu?

Zawumeve`ulepeuspomene,idandanassedru`imsamnogodrugo­

vaizosnovne{kole. U~iteqicamijebilaKrunijaRebi},arazred­niRadoslavJan~i}.Sarazrednimsamuvekimaojakodobarodnos,onse prema nama pona{ao kao otac.Bio samvrlo dobar|ak.Tomi jenajlep{iperiod`ivota.

Da li je tvoja prva qubav ve­zana za Petu?

Jeste,tosuoneprvesimpati­je.Tojebilou~etvrtomrazredu.

Jesi li be`ao sa ~asova dok si bio osnovac?

Ba{be`ao nisam, ali sam seizvla~io. Bio sam snala`qiv,pa kada bi neki nastavnik pitao,ponekad bih se izvukao uz razneizgovore: da me boli stomak, daidemkodzubara...

Jesi li ve} u osnovnoj znao ~ime }e{ se baviti u `ivotu?

Tojejo{biloranozakona~nuodluku,alisamodmalihnogutre­niraoko{arku.Utomperiodutojebioveomaaktuelansport,pasami ja `eleo da jednog dana postig­nemdobrerezultate.

[ta bi poru~io sportisti­ma „Ili}ke“?

Svaki mlad ~ovek treba dase bavi sportom, ne samo zbogre­zultata, ve} i zbog zdravqa, akroz sportse sti~epunodrugova,pa je uvekprisutna zabavailepodru`ewe. ◙

Una Raki} VIII2

Predrag Vujanac - novinar

Jovan Teodosi} - ko{arka{

Grozdana [i{ovi}, arhitekta

Qiqana Kecojevi}, novinar

-10-мај2009. мај2009.-11-

Na{a re~Na{a re~

ima{nekogtalentazatooprede­qeweidostaradaitruda.Ova,daka`em,formulasejakomalodanasupotrebqava, jersvigledajudasebave ne~im gde ima mnogo novca,ali to ni u kom slu~aju ne trebada radite, novac se ipak nekakonamiri, ali ono {to se izgubi utrcizanovcem,mo`evasdovestitamo gde nikada ne bi trebalo daodete.Akovolite svojposao,ne}etegledatiu satkada}eteoti}iku}i,nego}etenekadostatiiceodannaposlu,provestino}zasto­lomrade}i,alivamtone}epred­stavqatinekovelikomu~ewe,jervi taj posao volite. Ja sam imalamnogoprilikadaradimnanekimboqimmestima,gdesuplatemnogove}e, ali mi nikada nije palo napamet da radim ne{to drugo, jersamjamojposaovolelaizatosamsamonizalauspehe. ◙Qiqana Vasi} i \or|e Raki} VII1

I Vi ste bili |ak Pete {ko­le. Kakva vas se}awa vezuju za wu?

Bezbroj je uspomena i ug­lavnomsusvelepe.Prvesuvezaneza septembar 1967. godine; se}amsestraha,suza,novogsatanarucikoji je bio vrlobitan u tom tre­nutku;u~iteqiceCvetekojajedotadabilatetkaCveta;olajisanogpoda zbog kojeg su sve bele soknepostajale vrlo brzo crne; ~ikaStajeposlu`iteqakoji jeunosiougaqidrvailo`iope}iustaroj{koli. Pamtim i Sreju, Flantu,[u{ku,An|u,Olgu,blizanceKos­ti}, Soterla, Po~eka i omiqeneBaricu,Pa~eta,Nikolu,Neboj{u,Kara|or|evi}e,Mikicu,Mingeja,Ne{u...Onisuimaliprivilegijudasu{kolskidrugarimnogimgen­eracijama!Se}amsepoqaniceiza{kole gde smo provodili mnogovremena;prvihsimpatija,lokalihtu~a...Skorotrigodinei{lismoustaruTre}ukodgimnazijedokseradilanova{kola.Povratakku}ibio je uzbudqiv, ablizina gim­nazijalaca je izmamqivala uzdahemnogihdevoj~uraka.

Adogodov{tinajebilomno­go... Neposredno pred preseqe­we u novu {kolu, na{ razred je

kolektivnopobegaosa~asaisto­rije kod ~uvenog prof.MijeKo­stadinoviћa, ukor razredneNadeLeki}napisanzbogtogajo{uvekpamtim, a o reakcijiroditeqaidanepri~am...Жeqadapoka`emoda smo „odrasli“ nije se ispla­tila­ve}slede}eg~asasmoodgo­varali istoriju, jer je ~as sa ko­jegsmopobeglibiopredvi|enzanovulekciju.

Krajosnovne{kolesmodo~e­kaliunovoj,prelepojzgradi,ali,na`alost,bezfiskulturnesale.

Se}am se sve~ane akademijepovodom dana nove{kole i pred­stave o Sestrama Ili} u Domukulture u kojoj sam u~estvovala.Nastavnice Jelica i Du{anka subile autori te veoma zapa`enepredstavezaonovreme.

Peta je u moje vreme bila„glavna“ u ko{arci i navijalose bu~no i redovno za Po~eka,[u{ku, Jaku... U holu {kole subileprveigranke,aimalamatu­ra.Pamtimre~idirektorkeLepeFilipovi}dasmonaprekretniciidadobrorazmislimo,apamtimisuzeizagrqajenarastanku.Tosubileiskrenesuze,~inimise,{tosevidiipotomedauvekradoisaosmehomsre}emipozdravqammojugeneracijuizPete.

Vi ste doktor medicine i na ~el nik infektivnog odeqewa u ZC Vaqevo. Da li je {kolovawe u na{oj {koli uticalo na va{a `ivotna opredeqewa?

Mo`da blizina gimnazijedoksmoi{liprivremenoustaruTreћu,alisunaodlukujednimde­lomuticalii divninastavnici:Nada, Vida, Joka, Jelica, Mira,Qiqa... i dru{tvo iz razreda i,naravno,ijasama,jersamve}tadaznala{ta`elimdabudem.

@elite li ne{to da poru­~ite mla|im generacijama?

Otvorite svoja srca da uwih u|e qubav, i istu uzvratite.Dru`itese,smejteseine`uritesa odrastawem. U~ite, jer samoznawemmo`etepobeditiiboles­ti.Buditeispuwenionim{tovo­liteiboritesezaostvarewesvo­jihciqeva.Negujtezdravestilove`ivota i oduprite se izazovimarizi~nogpona{awa,jersamozdrav~ovekjesre}an~ovek. ◙ Tamara @uni} VIII3

Vi ste biv{i |ak Pete {ko­le, ~ega se najradije se}ate iz tog doba?

Pamtim nastavnike koji sumi predavali i naravno, drugovei drugarice; sa nekima od wihsam prijateq do dana dana{weg.^esto se setim ~asova fizi~kogna kojima smo igrali mali fud­balu{kolskomdvori{tuipar­tijastonogtenisasanastavnikomMilanom Kora}em u holu posle~asova.

Kakav ste bili |ak?Biosamodli~an|ak.Da li je {kolovawe u Petoj

uticalo na odabir zanimawa i posla kojim se bavite?

U osnovnoj {koli sam do­bioosnoveobrazovawainanekina~in sam ve} u osnovnoj {kolipo~eo da razmi{qam koje }u za­nimawe izabrati. Definitivnosam se opredelio za pravni fa­kultet tek pred kraj ~etvrtograzreda gimnazije. [to se ti~e

sporta, po{to sam bio godinamako{arka{,ve}u{estomrazredusam po~eo da igram ko{arku u,,Metalcu“ i igrao sam za selek­ciju {kole po~ev odVI razreda,panadaqe.

Koji Vam je bio omiqeni nas­tavnik i omiqeni predmet?

Najvi{e sam voleofizi~ko,jer sam bio sportista. OmiqeninastavnikmijebioMilanKora}.

Da li je iz Pete osnovne bi lo, pored Vas, jo{ uspe{nih ko{ar ka{a?

Osnovna{kola,,SestreIli}“

Sne`ana Arsenijevi}, doktor medicine

Du{ko \ukanovi}, sudija

jedalanekolikonajboqihko{ar­ka{a u istoriji Vaqeva. To su:bra}aBrankoiZoranKova~evi},Vojislav Kecojevi}, MihailoPo~ek, Jovan iMilo{Teodosi},atusamija.Svakiodnasjeujed­nom periodu bio kapiten ,,Met­alca“, a Jovan Teodosi}, BrankoKova~evi}, Kecojevi} i ja smoprogla{eni za najboqe sportisteVaqeva, dok smo Branko i ja odstrane gradaVaqeva nagra|ivaninajve}om nagradom grada Vaqeva,nagradom„15.septembar“.Jasamiovegodinedobio,podrugiput,na­gradu,,20.mart“.Natajna~insampostaojediniVaqevackojijedvaputadobionajve}unagraduugradu,azatovelikezaslugepripadajuiosnovnoj{koli,,SestreIli}“. ◙ \ur|a \ukanovi} VIII2

Na {ta prvo pomislite kada Vam pomenu O[ „Sestre Ili}”?

Asocira me na detiwstvo,u~iteqicu Desu Kosti}, razred­nogJevremaVasi}a,nasvedivnenastavnikekojisumipredavali,nadru`ewa,navelikiodmor,nanekelepeinasmejanedane.

Kakav ste |ak bili?

Bilasamvukovac,stim{tomijenajte`ei{lamatematikaodsvihprirodnihnauka.

Koje ste predmete najvi {e voleli?

Srpski,francuski,bilasam|akkojijevoleodaideu{kolu,hobimijeodmalenabiodapi{empesmeidarecitujem.

Kada ste po~eli da se bavite glumom?

U osnovnoj {koli, u dvori­{tuvojnihzgradauuliciMilo­vana Gli{i}a. Nas nekoliko jenapravilo pozori{nu predstavu.Tada sam bila drugi razred. Utoj predstavi su glumili NenadJezdi} i Boba Ninkovi}. Prvoozbiqnijeshvataweglumebilojenasamompo~etkusredwe{kole,saproducentom]i{omTrifuno­vi}em, sakojimsadaradimpred­stavu.

Da li ste u svojoj karijeri osim uspona imali i padova?

Da,kaoiusvakomzanimawu,svako ima uspona i padova. Ono{to je najbitnije za svaku vrstuzanimawa je da se bavimo pos­lomkoji volimo i da u`ivamo utome.Velikijebrojglumacakojise bave ovim poslom, treba pri­hvatitiusponeipadovekao sas­tavnideo`ivota.

Koja uloga je ostavila najja~i utisak na vas i publiku?

Kadaglumcika`udajete{koizdvajati uloge, to je istina.Postoje uloge koje ti obele`eceo`ivotniput.Mojaprvaulo­gajebilaupredstavi„Lepoticai zver”, prva veћa uloga naTV­uZaza iz „Sre}nih qudi”. Posletoga sam sigurno odigrala pede­setaklikovaurazli~itimpred­stavama. Svaki lik glumim saqubavqu.

[ta biste poru~ili sa da­{ wim u~enicima Pete {kole i mla dim glumcima koji bi kre nuli va{im stopama?

Dauvekprvobirajuono{tobi voleli da rade, jer ako nai|ete{ko vreme, bi}e vam lak{e uposlukojivolite.Mladimglum­cima savetujem da budu hrabri iistrajniusvomposlu. ◙

Nina Ili} VIII1Aleksandra Pavlovi} VIII1

^ega se prvo setite kada ka­`emo Peta {kola?

Setim se stare zgrade Pete{kole i ogromnog dvori{ta. Namestutogdvori{tadanassenala­zinova{kola.

Da li ste be`ali sa ~asova?Nisam be`ao sa ~asova u os­

novnoj{koli.U to vreme nije sesmelobe`ati,jerjetobiokrupanprekr{aj.

Jeste li ve} u osnovnoj znali ~ime }ete se baviti u `ivotu?

Jesam, naslu}ivalo se, zato{tosamuosnovnoj{koliispoqa­vaosklonostpremalikovnomobra­zovawu.Mojrazrednistare{inajebioDuleJeremi}kojijepredavaolikovno i kasnije bio direktor{kole. On je jako zna~ajan, zato{tojeprepoznaomojtalenatinanekina~inmeusmerio. Na~aso­vimalikovnognikadnisammogaodaradimono{tosudrugiradili,ve} sam crtao po sopstvenom iz­boru.Tajnekiwegovodnospremameni je doprineo da se sa mnogovi{eenergijebavimcrtawem.

Koji je va{ savet za mla|e generacije?

Dau`ivaju u{koli, jer je toipak najlep{i i najbezbri`nijiperiod`ivota. ◙

Bogdan Arseni} VII3

Katarina Vi}entijevi}, glumica

Du{an Arseni}, arhitekta i dizajner

-12-мај2009. мај2009.-13-

Na{a re~Na{a re~

U kakvom ti je se}awu os­tala na{a {kola?

BoravakuPetoj{kolijebiojedanodnajlep{ihperiodamog `ivota i {kolovawa. Tusamstekaonajlep{euspomene,ostvario divna dru`ewa ido`iveo mnoga iskustva, ~akmnogo lep{a nego u gimnazijiinafakultetu.Dakle,oPetoj{koli uvek sve najboqe inajlep{e!

Na prvi pogled {kola se promenila, koliko po tvom mi{qewu?

Vidim neke kamere, tonijebilouna{evreme...tadaje,~inise,bilovi{eprostorazanesta{luke...

Znamo da si u~estvovao u SURVIVOR­u, za{to si se pri javio da u~estvuje{ u toj emisiji?

Prijavio sam se zato{tosamimaopotrebuzaavan­

turomimislimdajetoprelepoiskustvozbogsameprivilegijedabude{napustomostrvu.

Kakvi su utisci posle u~estvovawa?

Utisci su sjajni. Imaosamnekemnogo lepe trenutke,aliionelo{e,ipak,sve jetodobro,pravirock’n’roll!

U kakvim si odnosima sa ostalim u~esnicima iz SURVI-VOR­a?

Sa odre|enim u~esnici­masamjo{ukontaktukaonpr.sa Duletom, Bugijem, Radetom,skoro sa svim ~lanovima Ar­made,jo{uveksedu`imo.

Po{to se najavquje no­vi SURVIVOR, da li }e{ se prijaviti i da li misli{ da bi sada pobedio?

Ne, ne bih se prijavio,ja sam ispunio neki svoj sani do`iveo avanturu koju sam`eleo.Mislimdanemapotrebedatoponovouradim.

Po{to si omiqen me|u de~acima i devoj~icama, po­go tovo devoj~icama, ima{ li neku poruku za |ake {kole?

Iskoristitesvoovovre­medoksteuPetoj{koli,jerjetonajlep{ideo ivota.Imenijebionajlep{i,najlu|i,najuz­budqiviji, a „desio se” uovomdvori{tu,sali,u~ionicama,naovom terenu.@elim to isto ivama. ◙

An|ela [}epanovi} VII1

U kakvom, su ti se}awu ostali {kolski dani ?

Iosnovneisredwe{koleseradose}am.Mojemi{qewejedajegeneracijakojojsamjapri­

padala (oko ’83. godi{ta) jakodobar i zanimqiv skup mladihqudi.Bilonasjesasvihstrana,izTe{wara, saBaira,Sedlara,sa Trga, Popara… Rado smo sezajednodru`ili,iakonismosviimali iste ambicije u `ivotu(mada se ambicije u osnovnoj{koli jo{ uvek ne prepoznaju

u potpunosti, ve} se samo nazi­ru). Neki su zavr{ili visoke{kole, fakultete, neki zanate,alisusvi,~inimise,mawe­vi­{euspe{niusvojimoblastima.Veselo odeqewe, vesela dru i­na,nastavnicikojesmovoleliinaravno,najboqarazrednaNada^oli}.

OGWEN JANEVSKI, apsolvent na fakultetu za fizi~ko vaspitawe

Osamgodinau{koliSes­treIli}jevelikiperiodkojinimalonijezaboravqenizauz­imabitnomestouodrastawuiformirawuli~nosti.

^ime se sada bavi{?Posle Vaqevske gimna­

zijeupisalasamfilmskuiTVkameruidiplomirala2007.saprose~nom ocenom 9,8. Zvani­~no,diplomiranifilmskiiTVsnimateq, tj. direktor foto­grafije. Po~ela sam da radimve}oddrugegodinefakulteta,tako da sam do sada snimilapreko deset kratkih igranihi dokumentarnih filmova,radila na dosta dugometra ­nih igranihfilmova, snimalarazne emisije za sve na{e te­levizije, imala nekoliko iz­lo`bi fotografija, radilana raznim kampawama, rekla­mama i najbitnije, trenutnosam u pripremama za snimawedugometra`nog igranog filma„Turbo Dizel” na kojem }u jabitidirektorfotografije.

Koje iskustvo u tvo­joj karijeri je bilo najlep{e i najuzbudqivije? Da li je to Survivor?

Uovomdinami~nomposlunovaiskustvasesti~usvakidanisvakiprojekatjezanimqiv.Jabih izdvojila snimawe filma

^arlston za Ogwenkunakojemsamradilakaofotografinakojemsamdostanau~ila,zatimnekolikostudentskihfilmovakoje sam snimila i u koje samulo ilaogromnuenergiju, jed­napoliti~kakampawakojusamradilai,naravno,Survivor.

[ta je bio tvoj posao u Survivor­u ?

Kao jedina devojka­sni­mateq u celoj srpskoj ekipi uPanami,morampriznatidasamimalapovla{}enpolo`aj,idasamradilajedanodnajzanimq­ivijihposlova.Moj zadatak za

snimaweuop{tenisubilitak­mi~arikojenisamsnimalani­jedandan,oddvamesecakolikosmoproveliuPanami,ve}sambila zadu`ena da snimam sveostalo{tosede{avalo­okokamera, reporta`e o Panami,Panamskom kanalu, Panama City­u,ArhipelagBisernihos­trva,selapoostrvima,wihoveobi~aje i kulturu, Indijance,intervjuisala sam stanovnike,letela helikopterom… zatimsve one kadrove izlaska i za­laska sunca, dolaska plime ioseke, talase, ptice, bubice inaravno,na{edrugarekitove.

Da li si bila na ostrvu na kojem su bili takmi~ari?

Nisam, to nije bio mojzadatak, alimenisu zaobi{lebubecitrekojesu jeleinasitakmi~are.

Da li si imala neki kon­takt sa takmi~arima ?

Ne, to je bilo najstro`ezabrawenoicelaekipasezaraddobreatmosferetogastriktnodr`ala.

Koga si ti videla u fi­nalu i da li ti je drago {to je ba{ Pavlov pobednik ?

Od samog po~etka nisammogla da ne navijam za na{esugra|ane, Ogwena JanevskogiNemawuPavlova. @aomijebilo kada je Ogwen izba~en,ali to je igra.Iskreno, znalasamdajeNemawame|uboqimajer je umeo da se kontroli{e,nijemnogo„ispadao”ileposevladao, ali sam mislila da }epobednici biti Vawa Radovi}iliBugi.Kadasuioniispali,bilomijejasnodajetoPavlov.

Kada bi imala priliku da li bi se opet vratila u {kol­ske klupe ?

Bih, ali samo sa celimsvojimodeqewemVII2. ◙

Milica Andri} VII1

U~estvovalisuuprvomsrpskomSurvivor­u,naobalamadalekePaname,

OgwenJanevskikaotakmi~ar,aBojanaAndri}kao~lanTVekipe.

Ali,zanasjeva`noitodasuioniu~iliuna{ojPetoj!

BOJANA ANDI], direktor fotografije

-14-мај2009. мај2009.-15-

Na{a re~Na{a re~

I ove {kolske godine na{i u~enici u~e stvovali su na takmi~ewima i po s tigli

zadovoqavaju}e rezultate. Tak ­mi ~ili su se iz matematike, srpskog je zi ka, recitovawa, stranih jezika, istorije, geografije, bilogije, hemije, fizike, likovne kulture...

Na op{tinskom takmi~ewu u~estvovalo je 144 u~enika, od tog broja wih 36 se plasiralo na okru`no, a {est na republi~ko takmi~ewe i to: David Koprivica VII1 na ~ak ~etiri republi~ka takmi~ewa ­iz matematike, fizike, hemije i biologije,JelenaRadovanovi}VIII2izfrancuskogjezika,Nenad Jerini} VII2 iz informatike, TawaIvanovi}VIII3 izbiologijeiVukOgwenovi}I4 iz recitovawa. Na republi~kom konkursuizlikovnogNemawaToma{evi}VI2jeosvojiotre}unagradu.

Evokakojetoizgledalopopredmetima.

MATEMATIKAOd49u~enikaodIIIdoVIIIrazreda,koliko

jeu~estvovalonaop{tinskomtakmi~ewu,wih12seplasiralonaokru`notakmi~ewe.

Nikoli}DajanaIV3 jeosvojilapohvalunaop{tinskomtakmi~ewu,a\akovi}TamaraIV2jeosvojilapohvalunaokru`nomtakmi~ewu.

Ivanovi} LukaV4, nakon osvojenog prvogmestanaop{tinskom,osvojiojedrugunagraduna okru`nom takmi~ewu;Marjanovi}StefanV4 je na op{tinskom osvojio drugo mesto, ana okru`nom pohvalu; Preradovi} BojanaV3,Radovi}MilanV2i Jovanovi}KonstantinV3osvojilisupohvalunaop{tinskomtakmi~ewu.

U sedmom razedu, David Koprivica VII1na op{tinskom i okru`nom takmi~ewuosvaja prvo mesto i time sti~e plasman narepubli~kotakmi~ewe;Radosavqevi}Nikola,tako|eizVII1osvojiojepohvalunaop{tinskomiplasmannaokru`notakmi~ewe.

Izosmograzreda,nakonosvojenihpohvalana op{tinskom takmi~ewu, na okru`notakmi~ewesuseplasiraliTodorovi}QiqanaVIII3iSavi}IvanVIII4.

FRANCUSKI JEZIKSaop{tinskog takmi~ewa izfrancuskog

jezika{estu~enikaseplasiralonaokru`notakmi~ewe: Tijana Krsti} VIII4 je osvojilaprvo mesto , Kalina Kova~evi} VIII4 tre}emesto, a~etvrtomestoosvojili suDimitrije

Ili}VIII2, Jelena Radovanovi}VIII2,\ur|a\ukanovi}VIII2iNinaIli}VIII1.

Na okru`nom takmi~ewu JelenaRadovanovi} VIII2 je osvojila prvo mesto iplasmannarepubli~kotakmi~ewe.

ENGLESKI JEZIKKalina Kova~evi} VIII4, Qiqana

Todorovi}VIII3iNatalijaKoji}VIII3osvojilesu drugo mesto na op{tinskom takmi~ewu itimeplasmannaokru`notakmi~ewe.

ISTORIJAOd 20 u~enika koji su se takmi~ili na

op{tinskom nivou iz istorije wih ~etvoroje osvojilo nagrade i time se plasiralo naokru`no takmi~ewe. To su: Savi} MiodragVI4 tre}e mesto, Radosavqevi} \or|e VIII3prvo mesto, Savi} Ivan VIII4 tre}e mesto iJakovqevi}RadovanVIII1tre}emesto.

GEOGRAFIJAIz geografije su na takmi~ewima

dva u~enika osvojila nagrade i to: \or|eRadosavqevi}VIII3prvomestonaop{tinskom,a tre}e mesto na okru`nom takmi~ewu iBrankoIli}VIII3prvomestonaop{tinskom,a~etvrtomestonaokru`nomtakmi~ewu.

HEMIJAOd 15 u~enika koji su u~estvovali na

op{tinskomtakmi~ewuizhemije,wih{estseplasiralonaokru`notakmi~ewe.Nagradenaokru`nomsuosvojiladvau~enikaito:DavidKoprivica VII1 prvo mesto na op{tinskom iprvomestonaokru`nom,~imeseplasiraonarepubli~ko takmi~ewe; Nedi} Nikola VII4tre}e mesto na op{tinskom i tre}e mestona okru`nom. Plasman na okru`no, ali bezosvojenih mesta na okru`nom su osvojili:BojanaRaki}VII3 drugomesto na op{tinskomtakmi~ewu, Milica Andri} VII1 prvo mestona op{tinskom; Nenad Filipovi} VII3 drugomestonaop{tinskomiNevenaKoji}VIII3tre}emestonaop{tinskomtakmi~ewu.

FIZIKAOd 12 u~enika koji su u~estvovali na

op{tinskom takmi~ewu iz fizike, {estu~enika se plasiralo na okru`no takmi~ewe

s tim {to je Luka Velimirovi} VI4 osvojiodrugo mesto, a pohvale su dobiliAleksandraJankovi}VI1iLazar@ivkovi}VI3.

U~enik David Koprivica VII1 osvojio jedrugomestonaokru`nomitimeseplasiraonarepubli~kotakmi~ewe.

BIOLOGIJAOd 11 u~enika koji su u~estvovali na

op{tinskom takmi~ewu iz biologije, wih 7jeosvojilonagradeiplasiralosenaokru`notakmi~ewe. To su: Natalija Koji} VIII3 prvomesto, Tawa Ivanovi} ­ VIII3 drugo mesto,DavidKoprivicaVII1drugomesto,IvanSavi}VIII4 tre}e mesto, Milomir Tomi} VIII2 tre}e mesto, Ivana Radovanovi}VIII2 tre}e mestoi Kristina Ivanovi} VIII3 tre}e mesto naop{tinskomtakmi~ewu.

Od sedmoro pomenutih u~enika , dvasu se sa okru`nog plasirala na republi~kotakmi~ewe,itoDavidKoprivicaVII1iTawaIvanovi}VIII3.

INFORMATIKANaop{tinskomtakmi~ewusuu~estvovala

dva u~enika koja su se plasirala na okru`notakmi~ewe i to: Nenad Jerini} VII2 druganagrada i plasman na republi~ko i Ili}ZoranaVII2 tre}a nagrada na okru`nom – bezplasmananarepubli~ko.

RECITOVAWENa recitovawu su dva u~enika osvojila

nagrade. Ogwenovi} Vuk I4 se nakon gradskogtakmi~ewa direktno plasirao na republi~kotakmi~ewe, dok se wegova sestra Ogwenovi}Marija IV4 nakon gradskog plasirala naokru`notakmi~ewe.

LITERARNA SEKCIJANa gradskoj smotri literarne sekcije,

triu~enikasuosvojilanagradeito:Vuka{inStanojlovi}VI1 drugo mesto,@eqko Jeremi}VI1iTijanaJeremi}III1supohvaqeni.

LIKOVNA KULTURATalentovani u~enici su iz likovne

kultureu~estvovalinakonkursimaiosvojilinagrade.

Na konkursu „Dani gqiva na vaqevskimplaninama“ ­ Div~ibare 2008. godine triu~enika su osvojili nagrade, i to: MinaStar~evi} V2, Jelena Stani} V2 i BogdanArseni}VII3.

Na konkursu na temu „Sveti Sava“ u

VremeprovedenouPetoj{kolijenajlep{iperiod u mom {kolovawu. Sa rado{}u se se}ambezbri`nihdanaprovedenihkodmojedrageu~i­teqice Danice Torbice, a onda i perioda odV-VIII razreda i razredne, nastavnice istorije,NadeLeki},pravogmajstoraupreno{ewu zna­wa.Francuski jezik jebioiostaomojavelikaqubav, zahvaquju}i prof.SvetlaniBo`i}­Ce­caniiwenimbeskrajno zanimqivim~asovima.Mnogosamvolelaisrpskijezikkojimijepre­davala nast. Nevena Pavlovi}. U na{u {kolusu tada do{lidarade sjajni,mladinastavniciMira[i{ovi},Ru`aPani},DraganaMarkovi}iBranislavPadejski.Bila sam veoma aktivnai u horu koji je vodila, uvek vedra i za {aluspremna,nast.Julka.Naizgledstrog,nastavnikop{tetehni~kogJe{a,~estojeumeodanasdobronasmeje. Ukratko, nosim najlep{e uspomene naosnovno{kolskedaneisqubavqusese}amsvihsvojih drugova i nastavnika. Jedno je sigurno –Petajeza5! ◙

U~iteqica Aleksandra Nikoli}

***Uvrememojih{kolskihdana,Peta{kola

je bila poznata po disciplini i dobrim re­zultatima kako u nastavi, tako i u sportskimaktivnostima. Na epitet „mirne {kole” samnaro~itobilaponosna.

@elelabihdazamolimsada{weibudu}e|akedadaju sveodsebedatakoiostane,dabiroditeqislede}ihgeneracijaspokojnoupisiva­lisvojudecuuovu{kolu,znaju}idasunapravi­linajboqiizbor. ◙

Ana Pani}, prof. geografije

***Te{warskosamdete,|akPete{kole.Sve

{to me podse}a na detiwstvo, vezano je za ovu{kolu, jer je bila moje dvori{te, prostor zaigruizasticawenovihsaznawa;tusmosesre­taliisawariliobudu}nosti.Tadanisamznalada}emimojinastavnicibitiikolege.

Mojaulogau{kolijetrostruka.Uwojsambila|ak,asadasamroditeqiradnik{kole.

Vama,dragadeco,poru~ujemdasleditesvojput,istra`ujetedociqa,dabudeteono{tojesteinezaboraviteodaklestekrenuli.

Mo`daseponovosretnemo,naistommestu,aliudruga~ijimulogama. ◙

U~eteqica Biqana Viloti}

***Daleke1975.godinekrenulasamuprviraz­

red.Idanassese}amtogprvogdanaipredzadweklupedozidaukoju samsela.Isprednas jednadivna, nasmejawa i blaga u~iteqica koja brojidanedopenzije...CvetaMedi}.Aondaseni`u|a~ki dani... Pamtim ih po dobrim nastavni­cimaisjajnimdrugarima,podivnimizletimai|a~kimekskurzijama,maturskojproslavinako­jojsunamsviralivojniciizgarnizonaiprvimcrvenimcipelama...bilijetojednobezbri`noineponovqivovreme...bilismomladi,zaqubqe­niibuntovni,alidobriivredniuistovreme.Bilasam|akove{kole,asadaradimuwojide­limsvojedanesapetomgeneracijom|akaprvaka.Imamsamojednuporukuzawih:„Nemojte uritiusvetodraslih!” ◙

U~iteqica Dana Josipovi}

***MojaPeta.Toka`emsarazlogom, jersam

uwoj provelanajlep{edane detiwstvakoji sumiodredili daqe smernice u`ivotu.Osnovnaznawa iz geografije, prve korake baleta, prvesimpatije–saznalasamido`ivelauPetoj.

1980. godine imala sam sre}u da dobijemposaoumojoj{koliidamikolegebudumojinas­tavnici.Danassumoji|acimojekolegeito jelepose}aj.

U{koli „SestreIli}” provela sam naj­lep{edaneradnogveka.Profesionalnasarad­wa,na{edru`ewe,ekskurzije,putovawapoEv­ropi...Tosenezaboravqa.

NEKADA \ACI a sada nastavnici

Prirodne nauke su mu u malom Prstu...Ponosimosena{imDavidomKoprivicom.Idosadajebioizuzetanikaodrugikaou~enik,aliuvek

spremannapozitivnaiznena|ewa,opetnasjeodu{evio.UVaqevujesigurnojedini,alinebinasza~udilonidajejedini|akuSrbijikojiseplasiraona~etirirepubli~katakmi~ewa–izmatamatike,fizike,biologijeihemije.Najvi{evoli,ipak,matematiku,jerjeonaosnovzasvedruge,pomenutepredmeteiusvakojnauciimamalomatematike,iskrenonamjepriznao.

Organizacijomtakmi~ewa jezadovoqan, jedinogaiscrpquje~ekawedotrenutkakadatrebadaimsepodeletestovi.Iakoizgledanestrpqivoutimtrenucima,pozavr{etkuradastalo`eno~ekarezultate,jerunapreddobroprocewujeishod.„[tojerangtakmi~ewavi{i,tojesvete`e,asamimtimivi{emoramdasepripremam”,rekaonamje,amizatopotpunorazumemowegovumorkadasevratisanekogtakmi~ewa.

Uslobodnovremenajvi{evolidare{avaenigmatiku.Sudokumujeomiqen,jersezasnivanalogi~komrazmi{qawu.Volida{etaipredspavawepro~itanekudobrukwigu. ◙

Smiqana Raki} VII1

govore srcem o na{oj Petoj

TAKMI^EWA

-16-мај2009. мај2009.-17-

Na{a re~Na{a re~

Mojadecasubili|aciove{kole,pa}eimojiunucii}iu„na{uPetu”.

Svakageneracijau~enikajenasvojna~inos­tavilavelikiutisakilepose}awe.Aono{toivama,deco,`elimdaka`emje:buditezdravi,do­briipo{teniqudi, sledite svoj puti ne zabo­ravitePetu. ◙ Nastavnica geografije Dragana Markovi}

***Uposledwevremesusvimojisastaviuvekna

sli~nu temu: pismene ve`be, zadaci, gramati~kitestovi–presentsimple,presentcontinuous...Pomalosamvanformeovajputzamenipostavqendoma}izadatak–mojase}awaizosnovne...Ipak,samoje­danpoglednaprvuklupuusredwemredu,u~inidamnogegodinenastanuietomenasuprotnojstranikatedre...

[kolairaspusti,tojezamenedetiwstvo,baronajwegovbezbri`nideokoji~uvamuuspome­nama.TojePetaosnovna­ogromnodvori{te,hod­nici,u~ionice,kabineti,kaoina{ede~ije eqe,snovi i nadawa. Upoznavawe, ~asovi, dru`ewe,prve simpatije, priredbe koje sam sa velikimponosom vodila, verovatno su najlep{i trenucimogodrastawa;sticaweznawaiuzoraunekimodsada{wihkolega,u~vrstilomejeuodlucidaiza­beremupravoovajpoziv.Kadasamukancelarijuprviputu{lakaonastavnik,spoznalasamdasuimojekolegesasvimobi~niqudikojiimajuistuidejukaoija:pomo}iuodrastawuiformirawumladihqudi,podsticatiwihovetalente,snoveinadawa,prenositineophodnoznawezadaqe{ko­lovawe...

A sada, u kabinetu engleskog jezika,o~ekujem od vas, dece, da budete boqi nego minekada; prepoznajem u va{im likovima nasme­janalicamojihnekada{wih{kolskihdrugara,sada{wiho~eva imajki.I dokmislimkako jenama bilo lep{e, shvatam da je to nostalgija,jervremeprolazi,ajapoku{avamdame|uvamaprona|emmo`da budu}e kolege.Akome pitatedalivredi,odgovorje­samonapredkrozsnove! ◙

Gordana Radoji~i}, prof. engleskog jezika

***Obu~enaurozesukwicusakarneri}imai

belu,sve~anu,u{tirkanuko{uqicu,srame`qivosamkro~ilauu~ionicunaspratu,dugoseosvr­ћu}i za mamom koja je rekla da od sada moramsama.Nasmejanaibeskrajnoprijatnau~iteqicaDanica Torbica rasporedila me je u posledwuklupudoprozora,dasedimsadevoj~icomzakojujekaointuitivnoslutilada}emibitidrugari­ca~itavog`ivota.Se}amsesvojestidqivosti,

se}amsekolikosamseose}alamalom,akolikosamsveokosebedo`ivqavalaogromnimi jakobitnim.Prvogadanaprvograzredanapoklonod„drugemame”samdobilarazglednicusaru`amana kojoj je pisalo ne{to {to sam tek kasnijenau~iladapro~itam.

Raslasam,a{kolajepostajalasvetopli­ja, nesigurnost su zamewivala bogata saznawa,a drugarstvo jebiloimperativ.Zaosam svojihnajosetqivijihgodina`ivotanau~ilasamkakoda u~imi nosim se sa problemima, kako da vo­limipatim, kako daprihvatamporazei daihprevazilazim,kakodasequtimipra{tam,kakodasetakmi~imipobe|ujem,kakodapoma`emi

tra`impomo}…Kaokrozsanisplivavajuseћawanate{kolskedane,alitemeqiznawa`ednozi­danijo{uvekpodupirumojebi}e.

Tomijepru`ilamojaPeta.Toodsvegsrca`elimivama,dragamojadeco. ◙

Milica Janevska, prof. srpskog jezika i kwi`evnosti

***Biojetodeose}awakojedugonisampozi­

vala da me poseti. Povremeno su ga nakratkobudilineki slu~ajni susreti, imena, „poznata”licakojimasampoku{avaladana|emodgovara­ju}emesto,prolazakpored{kolskezgrade.

Poziv da napi{em ne{to o se}awima nataj period, prizivao ih je SVA. Neo~ekivano

urednosme{tenaiskrslasuuskoroneverovat­noj`ivosti.Dobrailo{a,lepairu`na.Lo{asuisticalalepotuonoga{tojebilolepoido­brotu dobrog, a dobrabacala u zasenak snagu iutisakru`nih.

Imakolikobilarazli~ita,svataiskust­vasuVREDNAiMOJA.Ibezwihjanebihbilaonakvakakvajesam.

U`ivajteunajlep{emperiodusvoga`ivo­ta.Iradujteseiskustvimakojasti~ete,jervasja~aju, oplemewuju i usmeravaju ka samo va{emputu. ◙

Jovana Nasti}, psiholog

***Sklonismodastvari,de{avawa,do`ivqaje

delimonalepeiru`ne.Izvesnovremeihpam­timosagor~inomiliosmehom,zatim,oneru`nepostaju~aksimpati~ne,anakrajunambududrageilijednostavnolepe.

U vreme kada sam bila osnovac nije bilofejsbuka, SMS­ova, MMS­ova; ne ka`em da jebilo boqe, ali sam sigurna da nam sve nabro­jano nije nedostajalo. De~aci su igrali kli­kere ifudbal, a mi devoj~ice smo bile opsed­nuteigromkojase jednostavnozvalalasti{.U{kolismoobo`avaledasenadme}emoubrisawutable.NamalomodmorumojanajboqadrugaricaAleksandra,sadaikoleginica,ijasmose~estotakmi~ile – ko }e pre da se do~epa sun|era iponosnoobavitajbitnizadatak!

A u~ewe... u~ili smo dovoqno, taman ko­liko treba.Kadanismo, dobijali smopackeodu~iteqicekojojsuna{iroditeqipru`alibez­rezervnupodr{ku.

Trudilisusedaodnasnapravedobrequde.UtomesupomagalikasnijeinastavniciMira[i{ovi}, Dragana Markovi}, Ru`a Pani} iBrankoPadejski...namojuneizmernuradost,mi,danas,kaokolegedelimoistihlebiobavqamoistuplemenitumisiju.

[tavi{edapri~am.Mismojo{uvektu.Nismo vi{e deca, ali do~ekujemo i ispra}amodrugu decu. Dru`imo se sawima i u svakom odwihvidimodeli}sebeiztog|a~kogdoba. ◙

U~iteqica Nata{a @ivanovi}

***Petajeoduvekbilamojadruga,velikaku}

a sa mnogo dece sa desne i leve strane Kolu­bare.Odvaspita~iceizPa~ije –pred{kolske{kolice, u~iteqice i nastavnika, sticala samprvaznawa,aubrojnim{kolskimsve~anostima,predstavqalasvojaumewa.

Se}am se svoje |a~ke teget keceqe sa hek­lanom belom kragnom, patofni, tople {kolskekuhiwe… smeha, radosti i de~je bezbri`nosti.Nakon zadweg zvona {kola je postajala mojedvori{teipark,omiqenomestozaigrusadecomizKosan~i}avenca.

Danas se moja Peta i ja i daqe dru`imo;sadasamprosvetniradnik,alii|a~kiroditeq.

A vama, dragi na{i u~enici, poru~ujem:sti~ite svoja znawa kroz pravi de~ji `ivot uokriquna{e{kolekojajeuvekza|ake{irominajsrda~nijeotvorena. ◙

Sla|ana Momi}, prof. razredne nastave

***[kolska 1980/1981.­ prvi susret sa {ko­

lom, drugarima i dragom u~iteqicom BrankomDraji} budi u meni divna se}awa. Najlep{euspomene nosim sa zajedni~kih zimovawa naDiv~ibaramailetovawanahrvatskomprimorju.Aonda,Vrazred­novasredina,novinastavni­ci.Nikadne}uzaboravitina~elomojerazredne,nastavnice srpskog jezika Milene Nikoli}:Ta~ka jemehani~karadwa!Pamtimire~inas­tavnikahemijeRanka:„Vodaukiselinu­nikad!”i ~uveno „Bonjour!” prof. francuskog Cecane.Nastavnica fizike Joka nas je uvek u~ila dapoma`emostarijima,trude}isedaodnasstvoridobrequde.Svinastavnicikojisumipredavaliostalisumiudivnomse}awu.Aono{toseni­kadne zaboravqa jesu ekskurzije uSlovenijuiMakedoniju, na kojima su se javile prve simpa­tijeirodilenovequbavi! ◙ U~iteqica Tawa Reqi}

-18-мај2009. мај2009.-19-

Na{a re~Na{a re~

autostoperski vodi~ kroz galaksiju

NOVI USPEH DRAMSKE SEKCIJENa{i putnici kroz vasionu...Da bismo vam boqe i lep{e

do~arali ovu predstavu, uradili smo intervjue sa Arturom (Mar­kom Todorovi}em VII4) i Zaphodom (Markom Jeremi}em VIII1)!

U@IVAJTE!!!

Za{to ba{ gluma?Iskreno, nije nam u planu da

se bavimo glumom, ali gledaju}i prethodne generacije iz mraka Doma kulture po`eleli smo da iza|emo na svetlost, na pozornicu.

Recite nam ne{to vi{e o ulogama koje tuma~ite u pred­stavi.

Zaphod: Ja glumim Zaphoda, vanzemaqca koji je sleteo na Zemqu sam, a odleteo sa jednom devojkom koja se zove Tri{a. Ka`u da mi uloga negativca koga tuma~im le`i i ja se sa tim sla`em, premda bih vi{e voleo da glumim nekog pozi­tivnog lika, jer, na`alost, nije te­{ ko biti negativac.

Artur: „Ja sam Zemqanin koji je pobegao sa Fordom i poku{ao da stopira vogonski brod... uspeo sam, i tu sam na{ao svoju qubav Tri{u. Moj lik je pozitivan i sa Fordom (Veqko Milivojevi} V4) nosilac je glavnih de{avawa u predstavi.

Nije vam te{ko da redovno dolazite na probe, idete u {kolu i bavite se vannastavnim ak­tivnostima. Kako to uspevate?

Nas niko nije terao da se pri­javimo na audiciju, to smo u~inili spremni da ispo{tujemo probe.Sve se mo`e uraditi kada se dobro ras­poredi vreme, a sre}om imamo i do­b re nastavnike, pa jedni drugima izlazimo u susret.

Da li }ete se mo`da i kas­nije baviti glumom?

Nikad se ne zna, mo`da nekada i to zatreba... ◙

An|ela [}epanovi} VII1

autostoperski vodi~ kroz galaksiju

Ve}nekolikogodinana{a{kolau~estvujenafestivaludram­skog stvarala{tva u~enikavaqevskihosnovnih{kolai svojimpred­stavama ,,kupi“ sve mogu}e nagrade. Pored na{eg direktora, za to suveomazaslu`neidvenastavnicesrpskogjezika,nastavnicaNata{aAn­toni}iSandraSofroni}.Kaoorganizatori,koordinatoriirediteqidoprinelesukvalitetupredstava.Wihovapro{logodi{wapredstava,,Tali~niTom“osvojilajeprvomestonaregionalnomtakmi~ewu.

Odakle Vam ideja da ba{ roman „Autostoperski vodi~ kroz ga­laksiju“ preto~ite u pozori{nu predstavu?

@elelesmodaovobudene{todruga~ijeodpro{logodi{wepred­stave „Tali~niTom“.To jemawe poznat roman, ali u sebi nosi nekeuniverzalnedilemesvakog~ovekabezobziranapodnebqe,vremeiuz­rast,tesenadamoda}eigledaociovepredstavemo}idasanamazajednootkrivajutajneovogasveta.

Da li Vam je bilo te{ko da izaberete glumce?Namajebilote{kodaizaberemopraveglumceodsvedecekojasu

seprijavilaido{lanaaudiciju.Zaistanasradujetolikointeresovawedece.U ovoj predstavi ima vi{emu{kih uloga nego`enskih, alimisade~acima–glumcimaneoskudevamo,tj.nemamoproblemkakavimajunekedruge{kole.

Recite nam koji su to u~enici dobili glavne uloge i za{to?Artura,slu~ajnogautostoperaigraMarkoTodorovi}izVII4,we­

govogdrugavanzemaqcaFordaVeqkoMilivojevi}izV4.VamzemaqcaZaphoda glumiMarko Jeremi}izVIII1, Tri{u, devojku koju jeZaphodoteoiodveosaZemqeglumiMarija@ivi}izVIII2,RajkoVasi}izV4 tuma~ian|ela,alidavamneotkrivamosve...

Da li mo`da za slede}u godinu planirate opet neku zanimqivu predstavu?

Da,sigurno,alijo{uveknismoni{takonkretnorazmatrale.Premijerapredstavejeodr`anausredu,29.aprila2009.uOmla­

dinskomcentru. ◙An|ela [}epanovi} VII1

Spoqa{wi izgled Djeve Marije poznat je po opisima crkvenog istori~ara Nikifota Ka-lista iz istorijskih opisa svetiteqa Epi-

fanija: ona je bila odmerenog rasta, ne{to vi{eg od sredweg, weno lice bilo je boje p{eni~nog zrna, kosa joj je bila svetlorusa i pomalo zlatasta, o~i sjajne, pogled pronicqiv, sa zra~cima boje masline, obrve pomalo povijene i tamne, nos izdu`en, usne nalik ru`i, lice malo izdu`eno, ruke i prsti dugi. Kod we je u svemu bila prisutna jednostavnost i potpuno smirewe. Sa smirewem u srcu, obazriva i blagorazumna na re~ima, nije mnogo govorila, ali je volela da ~ita... Weno pravilo je bilo: da nikog ne uvredi, nikome da ne zavidi, da starije po{tuje, da zdravo misli, izbegava svako hvalisawe, da svima `eli dobro. Kretala se skromno, kora~ala tiho, glas joj je bio smiren. Ona je i telom i du{om bila sveta. Skromno se obla~ila, bez rasko{i i prijat-nosti. Wen um je bio usmeren prema jedinom Bogu i sve `eqe okrenute k wemu, dostojnom qubavi i `eqa. Ona je sva bila kao predeo duhom ispuwen, kao hram `ivog Boga, sva pred o~ima Bo`jim, jer uzdigav{i se iznad heruvima i uznev{i se nad se-rafimima, ona se pribli`ila Bogu.

Pri~a se da je ona tokom progona i neda}a uvek bivala vesela, da se u siroma{tvu i mukama nije `alostila, na one koji su je vre|ali ne samo da se nije srdila, ve} ih je i blagosiqala. U sre}i je ostajala krotka, prema siromasima je bila milosti-va i pomagala ih, kako i ~ime je mogla. Podu~avala je bogoqubqu i bila nastavnica svakog dobrog dela. Posebno je volela smirene i skromne qude, jer je i sama bila ispuwena smirewem. U woj su bile sjediwene qudska i an|eoska priroda. Dionisije Aeropagit, koji se udostojio da li~no vidi pres-vetu Djevu, evo kako je opisuje: ,,Kada su me izveli pred lice bogoobrazne najsvetlije Djeve, mene je i spoqa i iznutra obasjala tako velika i neizmerna bo`anska svetlost i oko mene se rasuo tako di-van i ~udesan miomiris razli~itih aroma da ni moje nemo}no telo, ni sam duh nisu bili u stawu da podnesu toliko velikih i mnogobrojnih znamewa i osnova ve~nog bla`enstva i slave. Qudski um ne mo`e da zamisli nikakvu slavu i ~ast koji bi bili iznad tog bla`enstva koje sam okusio tada ja nedos-tojni, ali po milosr|u udostojen i bla`en iznad svakog shvatawa.“

Svi oni su videli Hrista samo u predskaza-wima, a ona ga je u utrobi svojoj nosila ovaplo}enog. Pre|i umom svojim tvorevine i vidi mo`e li ne{to

da se uporedi ili prevazi|e Bogorodicu? Pretr~i celu zemqu, osmotri more, istra`i vazduh, udubi se mislima u nebo, iskusi sve nevidqive sile i reci: postoji li jo{ negde ovakvo ~udo? Bogorodi~ina slava je toliko velika da se ne mogu ni izbrojati sva mesta gde sveti oci o woj pripovedaju. „Preko Marije su se ostvarila proro~anstva proroka i pravednika iz we je zasijala svetlost i rasterala tamu paganstva” - pi{e prepodobni Jevrem Sirin. „Mnogo imena ima Marija, opeva}u je ovim imenima: ona je hram, u kome je obitavao silni car nad care-vima. U woj je on zasijao i do{ao na svet, od we je uzeo lik, i u woj je stekao obli~je. Ona je poput vinove loze, koja je rodila grozd. Plod ovaj ona nije dala na uobi~ajen na~in. U woj dobiv{i lik, plod se iz we pojavio”.

O Djevi Mariji na svoj na~in govori i sveti Grigorije Palama: „Postala je posrednica izme|u Boga i ~itavog qudskog roda, sina Bo`jeg i u~inila sinom qudskim, qude je pak u~inila sinovima Bo`jim, zemqu je nebom obavila i imala udeo u obo`ewu qudskog roda. Ona se pojavila kao jedina zemaqska, i pri tom iznad svega zemaqskog – majka Bo`ja. Usled neiskazivog presvetog ro|ewa, ona je postala carica i neba i zemqe. Na taj na~in je one ni`e od sebe, likom svojim uzvisila i pokazav{i na zemqi poslu{nost, ne samo zemaqsku, ve} i ne-besku, i sama je postala u~esnica najve}e ~asti, najvi{e sile i carskog posve}ewa delovawem bo`anskog duha sa neba. Tako je ona postala cari-ca iznad svih uzvi{ena, bla`ena nad bla`enima”. Presveta Djeva je postav{i majka Gospodwa na taj na~in postala i majka svih vernika. Sveti Simeon novi Bogoslov ka`e: „Sam on (Isus Hrist) prvi se u svetom duhu rodio od Presvete Bogorodice, a od wega i svi sveti su sluge, i sinovi weni, jer se pri~e{}uju pre~istim telom wenog sina”. O ~udes-nom bogoovaplo}ewu, kao o vaseqenskoj pi{e i An-drej Kricki: „Ti si istinski blagoslovena: ti si umni raj u kome je `ivonosno drvo spasewa i u kome je sam stvaralac Edena – Hristos. Taj koji u tebi tajanstveno zri i koji neobja{wivom silom ishodi iz pre~iste utrobe tvoje, nalik `ivonosnom izvoru i posredstvom svog jevan|eqa kao da se deli na ~etiri toka ispuwava ~itavu vaseqenu.“ ◙

Priredili (iz @itija Presvete Bogorodice, u izlagawu Valentina Nikolajeva):

Irina Marjanovi}, Andrijana Bir~anin, Anastasija Stanojevi}, Jovana Pavlovi} VI3

i Luka Velimirovi} VI4

SPOJ DUHOVNE I FIZI^KE LEPOTE

ВЕРОНАУКА

-20-мај2009. мај2009.-21-

Na{a re~Na{a re~

intevrjuisali smo na­s tavnicu bio logije, Qiqanu sta nisavqevi}, asistenta projekta:

[ta mislite o projektu „Ili mi ili otpad”?

„Ili mi ili otpad” je va­`anprojekatza{kolu,aliizaceograd.Tuseu~imokakopoje­dinacuti~enaza{tituplaneteZemqe. Zemqa nam je ugro`enaplastikom, hemijom i drugimmaterijalima. Moramo za{titivodu,vazduh,hranu,jertime{ti­timosebe,na{gradicelupla­netuZemqu.

Koja je va{a uloga u pro­jektu?

Moja uloga je organizaci­ja i rad sa u~enicima u okviruekolo{ke sekcije. Do sada smoimali nekoliko radionica gdesu u~enici savladali osnovnepojmove o ekologiji i za{titi`ivotnesredine,apotomsupri­premali panoe i prezentacijusvojih radova u ni`im razredi­ma. Tako su radionicom „[iridaqe”svojaznawaive{tinepre­nosilimladimu~enicima.

@elite li ne{to da poru~ite u~enicima?

^uvajmo planetu Zemqu ­jerdrugunemamo. ◙

Sava @ivanovi} i Nikola Jovi~i} V1

asistent projekta je i ru a Pani}, nastavnica hemi­je:

[ta mislite o projektu „Ili mi ili otpad”?

^ista i zdrava `ivotnasredina je jedan od preduslovaza kvalitetan i zdrav `ivot.O vrstama otpada, {tetnosti ina~inu odlagawa i recikla`e,u~enicisuseve}dosadainfor­misali na ~asovima biologije,prekojavnihglasilailinanekidrugi na~in. Na ovim radioni­camasamoodabranibroju~enikaiz {kole ima mogu}nost da sedodatno edukuje o gore naveden­im sadr`ajima. Wihov zadatakje da na svojim odeqenskim za­jednicama i u ni im razredimate sadr`aje prenesu, tako da jeovajprojekatjo{jedankorakdase uti~e na svest dece o zna~ajuo~uvawazdrave ivotnesredine.

Kako je raditi sa ovim odabranim u~enicima?

Interesovawe u~enika zau~e{}e u ovom projektu je biloveliko. Broj u~enika koji u~e­stvuju u projektu je ograni~en,pa smo morali da „izvla~imo”ko}eu~estvovati.Sau~enicimaje divno raditi, jer su to zain­teresovaniiodgovorniu~enici.

@elite li ne{to da poru~ite u~enicima?

Zdrava `ivotna sredinatreba da je prisutna stalno u

Ne{to vi{e o ideji i realizaciji projekta razgovarali smo sa Zori-com Petrovi}, koordina-torom projekta:

„Od januara ove godine u {koli se realizuje projekat „Ili mi ili otpad”, uz donaci-ju [vajcarske Vlade.

Projekat je kreirao {kol ski tim: direktor kao menaxer, stru~na slu`ba: Jova-na Nasti} - psiholog i Slobo-danka Pakevi} - pedagog, zatim ra~unovodstvo {kole (buxet i planirawe), i sekretar {kole (organizacioni deo). Kao koor-dinator dala sam odre|ene ideje za realizaciju projekta, a to se sve sprovodi uz pomo} nastavni-ca Qiqane Stanisavqevi} i Ru`e Pani}.

Ekolo{ke radionice po-

~ele su sa radom u februaru. Ciq ovog projekta je edukacija u~enika i akcije koje }e posle edukacije uslediti. U~enici se kroz te radionice obu~avaju. To su dve grupe u~enika od petog do osmog razreda, a oni po prin-cipu „{iri daqe” prenose in-formacije u~enicima od prvog do ~etvrtog razreda.

U okviru projekta zami{-qene su i „Eko-patrole”, to su u~enici koji }e pratiti da li se otpad razvrstava za vreme ve-likog odmora ili u me|usmeni. ^lanovi „Eko-patrole” }e nosi-ti fluorescentne prslu~i}e ko jima }e privu}i pa`wu os-talim u~enicima i uputiti ih na savesno pona{awe.

Razvrstavawe otpada je problem, jer ~emu razvrstavawe, ako ne mo`emo daqe da ga otpre-mimo. Zbog toga, u okviru pro-jekta, sem {kole u~estvuju mes-na zajednica „Stari grad” i Eko lo{ko dru{tvo „Green bike”, koje poseduje odre |ene prese, kamione i opremu koja }e omo-gu}iti odlagawe i daqe slawe plasti~nog otpada i pripremu za reciklirawe. ◙

Una Raki} VIII2

EKOLO[KI M I S I O N A R I

Zemqa, velika planeta Sun~evog sistema, oblika lopte i sfere, uglavnom se sastoji od stena. Jedna tre}ina Zemqe je kopno, a dve tre}ine ~ini voda. Atmosferski omota~ koji obavija Zemqu iz godine u godinu je sve o{te}eniji i to veoma lo{e uti~e na Zemqu.

Topqewe leda na Severnom polu pove}ava nivo mora i postoji opasnost od potapawa nekih ostrva. Qudi svojom nepa`wom negativno uti~u na planetu Zemqu. Oni je zaga|uju prave}i deponije, izlivaju otpad i otrovne gasove u prirodu, zaga|uju vazduh {tetnim gasovima iz fabrika, bacaju otpatke po ulicama...

Kampawa „[iri daqe”, prvog doma}eg ekolo{kog fonda „Ekologija”, ~iji su nosioci svi qudi koji `ele da pomognu planeti, ima za ciq podizawe ekolo{ke svesti gra|ana, ali nudi i prakti~ne savete za svakog od nas, npr: zamenite obi~ne sijalice {tedqivim ili, nosite iz samousluge svoje namirnice umesto umesto u PVC – u papirnoj kesi. To su male, ali va`ne stvari koje gra|ani Srbije, bez obzira na imovinsko stawe ili obrazovawe mogu da urade da bi deci ostavili ~istu i ure|enu zemqu. Koodinator projekta je nastavnica biologije, Zorica Petrovi}, a asistenti su Qiqana Stani savqevi}, tako|e nastavnica bi-ologije, i Ru`a Pani}, nastavnica hemije.

Sastanci ekolo{kih sekcija su petkom posle ~asova. Na tim sastancima razgovara se o novim na~inima za za{titu planete. ◙ Aleksandra Pavlovi} i Danijela Tomi} VIII

1

-22-мај2009. мај2009.-23-

Na{a re~Na{a re~

svestiu~enika,anesamodoksuu~esniciprojekta.Svakonasvojna~inu{koli,porodiciiokru`ewutrebadauti~enadrugeusvimprilikamadabiseo~uvalazdrava`ivotnasredina. ◙

Andrija Goloskokovi} i Vida Iki} V1

Zoran mijatovi} je biv{i u~enik Pete i iz svog |a~kog doba se rado se}a u~iteqice dese kosti}, svojih drugova i velikog odmora, a mi smo ga ovoga puta intervjuisali kao rukovodio­ca ekolo{kog udru`ewa „Grin bajk”.

Koji je va{ udeo u projektu ,,Ili mi ili ot­pad” i {ta radite sa recikliranim fla{ama?

Projekat Pete {kole ,,Ili mi ili otpad”izuzetno je zna~ajan za trenutnu situaciju, kadanam je sme}edo{lodo grla.Grinbajk jepartnerna{e {kole ne samo od ove godine, ve} od svognastanka, zajedno radimo na podizawu ekolo{kesvesti na{ih sugra|ana.Mi skupqamo plasti~nefla{ekoje su gra|anibacalipo gradu, recikli­ramo,prodajemofirmama,aoneturecikla`uko­ristezapravqewenovihproizvoda. ◙

Milica Andri} VII1

U utorak 28. aprila uspe{no je obavqena akci ja pri-kupqawa pla sti~nog otpada. U~e nici koji su sku pili najvi{e plasti~nog otpada do bi}e primamqive nagrade kao motivac-iju za daqi trud. ◙

Una Raki} VIII2

Dve akcije su ve} sprove-dene. 4. aprila u~enici na{e {kole su na ~elu sa nastavnikom fizi~kog vaspitawa Brankom Pa dejskim i direktorom {kole Goranom Boji~i}em, o~istili krug Vaqevske bolnice. Vred-ni |aci i nastavnici su bili nagra|eni ru~kom u restoranu Jablanica. ◙

Parlament O[ „Sestre Ili}”

Ove {kolske godine, u na {oj {koli aktivno je po~eo sa radom |a~ki parlament. Po ideji peda­goga Jovane i naporom nekolicine u~enika, odr`ana je prva sednica. Na woj je izabrano pred sedni{tvo i usvojen pravilnik o radu parlamenta. Uz mawe pote{ko}e na po~etku, uspeli smo da uspostavimo kontinuitet u ra du, dok smo probleme re{avali u hodu. Objavqujemo s ponosom da smo prvi veliki zadatak odli~no obavili ­ na zahtev mnogobrojnih u~enika na{e {kole oragnizovana je `urka. Kritike su bile pozitivne, {to nam je dalo podstrek i ohra­brilo nas za daqi rad. Posle prve, do{la je i druga

i tre}a `urka, koje su tako|e bile vrlo uspe{ne. Parlament ima veoma dobru komunikaciju sa

direktorom {kole i nastavnicima, koji su nam dos­ta pomogli i uputili nas u na~ine funkcionisawa ovakve {kolske organizacije.

Sada parlament stabilno radi sa pred­sedni{tvom od tri ~lana: Dimitrijem Ili}em, Qiqanom Todorovi} i mojom ma lenkosti, Markom Jeremi}em. ◙

Marko Jeremi} VIII1

Recitatori 2009.Ove godine u~enici na{e {kole su se takmi­

~ili u recitovawu. Op{tinska smotra recitatora je odr ana 25. i 27. marta u Domu kulture. Na{u {kolu predstavqalo je deset u~enika (ni`ih i vi­{ih razreda). Vuk Ogwenovi} (I4) progla{en je za najboqeg recitatora ni`eg uzrasta i izborio se za direktno u~e{ ћe na republi~kom takmi~ewu. Marija Ogwenovi} (III4) se, ta ko |e, plasirala za okru`nu smotru. Vi{e razrede uspe{no su predstavili Mar­ko Jeremi}, Marina Marjanovi}, Rajko Vasi} i Veq ko Milivojevi}. ◙

Marko Jeremi} VIII1

@urkaUz dobru muziku i vese­

lo dru{tvo protekla je druga po redu `urka u~enika O[ ,,Sestre Ili}“, organizovana po~etkom aprila ove godine.

Nakon duge i naporne nedeqe, ispuwene ne ba{ lakim {kolskim zadacima, hol Pete {kole je u petak uve~e bio ispu­wen lepo raspolo`enim |acima. U~enici su stajali u grupicama i svaka od wih je imala svoju pri~u. Neki su razgovarali o {kolskim obavezama , neki o ocenama, a bilo je i pri~a na temu quba­vi. Lagana muzika ozna~ila je po~etak `urke i na plesnu scenu

su stupili najhrabriji, da bi im se ne{to kasnije pridru`ili i ostali, opu{teno |uskajuћi. Ve­sela atmosfera je vladala tokom cele `urke, a onda su se uz jednu pesmu za rastanak, ve} umorni od

igrawa, |aci polako razi{li, puni lepih utisaka i nade de }e se ovakve zabave ~e{}e organizo­vati. ◙

Dimitrije Nikoli} VII3

@urka

SastanakParlamenta

-24-мај2009. мај2009.-25-

Na{a re~Na{a re~

PetirazredDana22.septembrau8satisa

stanice kod Jugopetrola krenulismonadugoo~ekivanuekskurziju.Mar{rutajebilaVaqevo–Mana­stirRa~a–Mokragora–[argan­skaosmica–Drvengrad–Vaqevo.Sanama,u~enicimapetograzredanaputsupo{lina{inastavniciirazrednestare{ine.Voza~auto­busa bio je veoma prijatan starigospodin koji nam je dozvoqavaodaslu{amomuziku.

Prvo mesto koje smo obi­{lijemanastirRa~a.Tojeprelepmanastir kao iz starih doma}ihfilmovaobojunaKosovu.Poredmanastirate~ere~icabistrakaosuza.

Na [arganskoj osmici smose vozili u starom „]iri”, kojegpokre}e vodena para. Vri{talismoprolaze}ikroztunele,ana{iglasovi su kroz planinuodzvawa­li.Neobi~naprugauoblikubrojaosam prostire se odMokre Gore,pa sve do Vi{egrada gde se rekaLimulivauDrinu.

Posleludevo`weu „]iri”oti{li smo u Drvengrad. Taj gradje delo i zamisao EmiraKusturi­ce, na{eg poznatog re`isera kojiume svojim filmovima da nasnasmeje, ali i da nas natera dazapla~emo. Drvengrad ima crkvu,muzej,restoran,bioskop,poslasti­~arnicuiprodavnicezasuvenire.UbioskopusmogledalipremijeruKusturi~inog kratkog dokumen­tarca „Pse}i `ivot”. Videli smoiEmiraKusturicuu`ivoisawimsmosefotografisali.

UVaqevosmostiglioko20~asova uve~e, pomalo umorni, aliveomazadovoqni. ◙

Aleksandar Mirkovi} V1

[estirazred Ekskurzijau~enika{estog

razreda Osnovne {kole „SestreIli}” jebila22. septembra2008.godine.Putovaloje80u~enikai6nastavnika. Ekskurzija je trajalajedan dan, a organizator je bilaturisti~ka agencija „Balkanik”izVaqeva.

Dva autobusa na sprat suu 8 sati ujutru krenula sa par­kinga kod „Jugopetrola”. I{lose preko [apca i Fru{ke goreprema Novom Sadu. U SremskimKarlovcima u~enici su obi{ligimnaziju i crkvu.Po dolasku natrg u Novom Sadu oti{li su naru~ak u Mek Donalds. Posetilisu Prirodwa~ki muzej. [esta­cimasusemnogosvideleprepari­rane`ivotiwe,insektii`abe,anajvi{e glava mamuta. Obilazakje trajao oko pola sata, a onda jevodi~ pri~ao o de~ijem pesnikuJovanu Jovanovi}uZmaju.Uwego­voj ku}i se zati~e dobro o~uvanname{taj,stareslike,~ikaJovinradnistosabo~icomzamastiloiperomkojimjepisaostihovekojiseidanasu~e.

Petrovaradinska tvr|avajepose}enaupovratku.Starisat

MI NAEKSKURZIJI

Petaci sa Emirom Kusturicom u Drvengradu

Muzi~ka revijaTradicionalno i ove godine

odr`ana je muzi~ka revija u na{oj {koli. Vi{emese~nim radom su postignuti izuzetni rezultati.

Revija je odr`ana u holu {kole 7. novembra 2008. godi ne u me|usmeni. Bilo je dosta ta k­mi~ara, iz svakog odeqewa vi{ih razreda najmawe po dva pred­stavnika. Revijalno je nastupila Jovana Koji}, u~enica IV razreda i najmla|a u~esnica. Organizatori revije su bili nastavnik Branko Padejski, ko ji ve} godinama orga­nizuje ovo tak mi~ewe i koji je ide­jni kreator ~i tavog doga|aja, zatim u~enici na{e {kole Dimitrije Ili} VIII2, Ivana Vuji} VII2, Biqana Antonijevi} VII2, Tamara @uni} VIII3 i \ur|ija Dobrivo­jevi} VI3.

Kao i uvek „Ili}ka“ je po­kazala koliko muzi~kih talenata ima. Prvi put u istoriji revije smo imali 5 pobednika, {to je ve­liki uspeh. Pobedu su podelili Rajko Vasi} V4, Sawa Maleti} VII2, Nada Luki} VII1, u duetu: Milica Andri} i Qiqana Vasi} VII1 i Kristina Vasi} VII3, kojoj ovo nije prva pobeda na muzi~kim

revijama. @iri su ~inili nastav­nici, u~iteqi i u~enici na{e {kole, bili su korektni u ocewi­vawu i pobrali su mnoge aplauze.

Nastavnik Branko Padejski rado nam je odgovorio na nekoliko pitawa u vezi sa ovom omiqenom manifestacijom.

Od kada se odr`ava mu­zi~ka revija?

Revija se odr`ava vi{e od deset godina i to vrlo uspe{no.

[ta vas je motivisalo da po~nete da organizujete ovu

manifestaciju?Kada dobijem inspiraciju

pi {em tekstove za reviju i kasnije to i realizujem.

Zarad ~ega odr`avate re­viju?

Zarad dece, wihova radost i sre}a mi je na prvom mestu.

Pobednici su nagra|eni, re vija zavr{ena, a nama ostaje da sa~ekamo slede}u godinu i novu muzi~ku reviju. ◙

Ivana Vuji} VII2

Marija Vesi}, u~enica VI razreda i Raj ko Vasi}, u~enik V razreda na{e {kole, dobili su ra~unare zbog svojih uspeha u {koli kao i zbog postignutih rezultata na pojedinim tak-mi~ewima.

Koja organizacije vam je uru~ila ove vredne nagrade, gde se odr`ala dodela nagrada i kakvi su va{i utisci?

Ministarstvo za qudska i mawinska prava nam je dodelilo nagrade u Palati Federacije na Novom Beogradu. Mislimo da je jako humano to {to su qudi iz ovog Ministarstva omogu}ili da ~etrdesetoro u~enika romske nacionalnosti iz Srbije dobije ra~unare, a me|u wima su i |aci koji

nisu imali uslova da priu{te sebi tako ne{to.Koliko su zaslu`ni {kola, nastavnici i

roditeqi za va{ uspeh? Imali su jako veliku ulogu u na{em obra-

zovawu i `ivotu uop{te, jer su nas usmerili ka pravom putu i naravno, jo{ uvek to ~ine.

Da li mislite da }e nagrade koje ste dobi-li podstaknuti decu iz va{e okoline da se boqe obrazuju, vaspitaju i da se ugledaju na vas?

Ne znamo, ali se nadamo da ho}e, da }e sledi-ti, kao {to vi ka`ete, put ka boqem obrazovawu i da }e se u tome ugledati na nas i nama sli~nima. ◙ Qiqana Vasi} VII1

Muzi~ka revija

RA^UNARI ZA USPE[NE

[estaciispredkarlova~kegimnazije

Nastup u~enika VI1

-26-мај2009. мај2009.-27-

Na{a re~Na{a re~

sa kule i top iz davnih vremenagledajuuDunav.

Sa prvim sumrakom eks­kurzijasebli`ilakraju.Ki{ajepo~eladasipi.Uautobusu{u{teposledwekese~ipsaikaramela...

Putnici sti`u pospani,promukliipunipri~eiradosni{to ponovo vide „zelenu travudomasvog”! ◙

Vuk Kujovi} VI1

SedmirazredOvegodinezau~enikesedmog

razreda organizovana je dvodevnaekskurzijanaKopaonik.Naputsmokrenuli22.septembra,ranoujutru,zajedno sa nastavnicima koji subrinuli o nama. Putovali smo„Banbusovim” autobusom na sprat.Moj razred je bio na spratu. Putjebiodalek,aliuzdru`ewe,igrui pesmu nismo ni osetili umor.Obi{li smo manastir Studenicu,zadu`binu Stefana Nemawe kojapoti~e iz 12­og veka, zatim mana­stir Lazaricu i manastir @i~u,zadu`binu Stefana Du{ana. Okosedam sati uve~e stigli smo u ho­tel. Smestili smo se, ve~erali, idaqi provod nastavili u diskote­ci,dokasnouno}.

Ujutru, nakon doru~ka, obi­{li smo ovu divnu planinu, kojaje ve} bila pod tankim sne nimpokriva~em, videli ski­stazu,terene...Posleru~ka,okopodneva,

krenulismouobilazakjo{neko­likomanastira. Svratili smo nakratkoiuVrwa~kuBawu,azatimkrenuliuna{eVaqevo,gdesunasna parkingu Jugopetrola ~ekalina{iroditeqi.

Ciqekskurzije jebiodaselepoprovedemo,dru`imo,vidimona{e znamenitosti, ne{to vi{enau~imo o wima i da, naravno,upoznamo Kopaonik, tu prelepuplaninu. ◙

Aleksandra Radosavqevi} VII1

OsmirazredSadave}pro{le2008.godi­

ne, 20, 21. i 22. septembra bilaje organizovana ekskurzija zazavr{nerazrede.Krenulismookoosamsati,punioptimizmai`eqeza novim iskustvima. Pro{lismo kroz dosta mesta: Lajkovac,

Aran|elovac, Lapovo, Despoto­vac, Zaje~ar, Negotin, Prahovo,Kladovo,GorwiMilanovac,Golu­bacitd.

Obi{li smoirazne zname­nitosti. Manasija, manastir de­spota Stafana Lazarev}a Visok­og,nalazisekodDespotovcaionnamjebioprvi„naudaru”.Poredmanastira se nalazi Despotovakula, a pod je ura|en od mozaika.U podno`ju Ku~evskih planinakod]uprije nalazi se zadu`binaknezaLazara–Vaznesewegospod­we, manastir Ravanica. U sklopuzidovamanastira se nalazi sedamkula.Pravqenjeod1375–1377.go­dine.FreskeRavaniceslikanesupreKosovskogboja.

Hidroelektrana \erdap senalazi na izlasku iz \erapskeklisure,naravniciizme|uSrbijei Rumunije, i proizodi dvadesetpostoodukupneproizvodwestru­je.UmestuKarata{jerimskaut­vrdaDijana.PosetilismoikuћehajdukVeqkaPetrovi}aikompo­zitora Stevana Stevanovi}a Mo­krawca. Kao nezaobilazni mesto,moram pomenuti, Gamzigrad. Toje prelepo prostranstvo na komesu `iveli Rimqni i gradilivelelepna zdawa, svakako veomakvalitetna,jeridandanaspostojewihovidelovi.

Iako vi{e nego odu{ev­qenisvime{tosmovideli, jedvasmo~ekalidastignemouZaje~ar.Posle ne mnogo napornog puta,i{~ekivalismove~erwu`urku.

Idevoj~iceide~acisubilipodjednako uzbu|eni saznawem da}emo i}i u zaja~arsku diskoteku.Provod je, naravno, bio nezabo­ravan. Drugo ve~e smo spavaliu Karata{u. To je rekreativno­sportski omladinski centar. Na­kon odmora od nekoliko sati,opet je po~ela `urka. Uzbu|eweje bilo preveliko, a mi smo se

ose}ali posebno. Naravno, ovajceo put osta}e nam u se}awimai po novoste~enim prijateqst­vima, simpatijama i ostalim le­pim stvarima koje obele`avajuekskurziju.

Mismo,svakako,veomazah­valninastavnicimaDraganuTasi-ћu,BrankuJefti}u,DraganiMar­kovi}iRu`iPani},vodi~uputa

Nemawiidoktorki{tosupazilinanasidalisvojli~nipe~atce­loj pri~i. Ova ekskurzija ostaћenam svima u najlep{em i poseb­nomse}awu,jertojebilaprilikada, iako se rastajemo, uvek u srcunosimodragetrenutkeizosnovne{kole. ◙

Danijela Tomi} VIII1

Povlen2008.16.12.2008. godine. pede­

setaku~enikaIV,ViVIrazre­daO.[.„SestreIli}”i{loje na „Zimsko osvajawe Pov­lena” u organizaciji na{e{kole, a u okviru saradwesa Planinarskim dru{tvom„Povlen” i komisijom zasportgradaVaqeva.Uokviruprojekta „Upoznajmo oko­linu Vaqeva” sa u~enicimajena jednodnevniizletkren­uloi nekolikonastavnikaiu~iteqa{kole.

Tog hladnog i tmurnognedeqnog jutra krenuli smoautobusom na Povlen. Vodi~nam je u autobusu ispri~aokoju }emo mar{rutu imati i{ta}emosvevideti.Bilismo

nestrpqivi.Kako se autobuspeo uz planinu ose}ali smosve ve}i pritisak i zujawe uu{ima. Uzani i krivudaviputi}i vodili su do malihzaseoka ispresecanih gustim{umama.Sa~ekaonas je sneg,vetarjejakoduvao,prednamajebilamagla,krozkojususeprobijali retki zraci sun­ca. Stigli smo pred plani­narski dom, gde smo popilitopao{umski~ajisaznaliodvodi~a zanimqivosti o pla­nininakojusmodo{li.

Nau~ilismodaPovlenima tri vrha Mali Povlen(1347),SredwiPovlen(1301)iVelikiPovlen(1271).Nis­mo znali do tada da jeMaliPovlen ustvari najve}i vrhPovlena.Saznali smodaove

planine ne spadaju u visokeplanine (iako su se nama~inile ogromnim).Bogate su{umama i to veoma gustim ite{ko prohodnim, nau~ilismo da na Malom Povlenuimapunore~nihkawonaidaje ba{ kod jednog nastawenaretkapticabeloglavisup.

Tajdansmoprepe{a~ilidosta (preko10kilometara).Pe{a~ili smo od Malog doSredweg Povlena. Nije nambilote{ko,nau~ilismodos­ta,alismoseijuriliigrud­vali.

Nadamoseda}eovakvihizletaidru`ewabitivi{e.◙ Jovana Luki} i Nemawa Rankovi} V1

SedmacinapauziuVrwa~kojBawi

Osmacitradicionalnona\erdapu

-28-мај2009. мај2009.-29-

Na{a re~Na{a re~

odbojka{ka ekipa ­ 33 godine bez poraza

Odbojka{kaekipaO[„SestreIli}”ve}33godineuzstopnojeprvakgradaVaqeva.IzabranicinastavnikaMilanaKora}a,kapitenFilipNedi},LazarPavlovi},NemawaMarkovi},AndrijaRado­ji~i}, Milan Mili}evi}, Bogdan Jeli}, NemawaPajevi},StefanStefanovi},BrankoIli}iDi­mitrije Ili}, osvojili su op{tinsko i okru`noprvenstvo,doksuname|uokru`nomosvojilidrugomesto,pokleknuv{ipredekipomO[„SvetiSava”izMladenovca.

No,ove{kolskegodineuVaqevuseodr`alorepubli~kotakmi~eweosnovnih{kolauodbojci,gdejena{a{kolau~estvovalakaodoma}iniizbo­rilaseza7.mestouSrbiji.Bezve}ihproblema,saubedqivih2:0savladalismoO[„SvetiSava”izLeskovca.

Zanajboqegigra~augraduprogla{enjeLa­zarPavlovi}VIII3. ◙

Dimitrije Ili} VIII2

@enska odbojka{ka ekipa

@enska odbojka{ka ekipa je nastavila tra­diciju. Odbojka{ice su postigle veliki uspehosvojiv{iprvomestonaop{tinskomtakmi~ewu.Pored na{e {kole na turniru su u~estvovalei O[ „Andra Sav~i}“, O[ „Nada Puri}“, O[„Milovan Gli{i}“, O[ „Desanka Maksimovi}“,„Prvaosnovna{kola“iO[„VladikaNikolaj“.

Okru`notakmi~eweodr`anojeufebruaruuOse~ini.U~estvovalajeekipaizMionice,Ose~ine,

kaoiekipana{e{kole.Takmi~arkesuodneleubed­qivupobeduprotivMionice2:0(25:11,25:15)useto­vima.Predstavnicena{e{kolena alostnisuus­peledanadja~ajuekipuizOse~ine,izgubiv{ime~sa2:0(25:14,25:15).Za`enskuekipuigralesu:Kris­tinaVasi},AleksandraPavlovi},IvanaIli},Sa­waAni~i},MarijanaOstoji},QiqanaVasi},Qu­bicaDragi}evi},NevenaMarkovski,AnaKne evi}iTamara@uni},na~elusatrenerom,nastavnikomMilanomKora}em.

KristinaVasi}VII3 progla{ena jenajboqomigra~icomnanivougradaive}jepostala~lanOK„Crvenazvezda”izBeograda. ◙ Aleksandra Pavlovi} VIII1

Fudbalska reprezentacija o[”sestre ili}”

Uoktobrupro{legodineekipana{e{koleu~estvovalajename|u{kolskomturniruumalomfudbalukojijeodr`annaterenimaPrveosnovne{koleuVaqevu.KaoizabranicinastavnikaBran­kaPadejskog u{li smo na turnir sa velikim am­bicijama i`eqom da osvojimo turnir.Iako smoimaliveomajakukonkureciju,smatranismofavo­ritima.

Lako smo savladali dve ekipe u grupi saubedqivim rezultatom, ali umorne i iscrpqenepobedilanasjeekipaSedme{koleisamimtimiz­bacila iz daqe trke za prvomesto.Ipak, uspelismodasavladamo[estuidaremiziramosaDrugom{kolom i izborimo se za ~etvrto mesto.Znaju}ida je pro{la generacija bila peta na turniru ne

SPORTSKE VESTISPORTSKE VESTI mo`emobitinezadovoqni,jerjeva`noidobrodaidemonapred,kavrhu.

U nadi da }e slede}a generacija biti jo{boqa i osvojiti pobedni~ki tron, pru`imo impodr{ku i navijawe kako to mogu samo u~eniciPete{kole. ◙

Marko Jeremi} VIII1

skijawe

Po~etkommarta2009.godinanaDiv~ibaramaje odr`ano op{tinsko prvenstvo u skijawu ­ ve­leslalom.Na{iu~eniciostvarilisufantasti~nerezultate osvojiv{i tri zlatne medaqe ­ NevenaVeselinovi} VII3, Milo{ Popovi} VII3 i Milo{Blagojevi}IV1ijednusrebrnumedaqu­FilipVese­linovi}V2. ◙ Redakcija

ko{arka

Na op{tinskom prvenstvu odr`anom tokomnovembraidecembra2008.godineuHalisportovamu{kaekipana{e{koleosvojilajezavidnodrugomesto.Od deset de~akaizna{eg timanajvi{e seistakaoFilipNedi}VIII3. ◙

Redakcija

rukomet

Hala sportova uVaqevu bila je mesto odr­`avawa me|u{kolskog turnira u rukometu zau~enike starijih razreda osnovnih {kola. U~e­

stvovalo je sedam ekipakoje su bile veomaizjed­na~ene. Atmosfera je bila prijateqska, ali suborbe bile `estoke. Na`alost, na{a ekipa nijeosvojila ni jedno od prva tri mesta, verovatnozato {to ve}ina na{ih igra~a nije posedovalatakmi~arsko iskustvo iz ove oblasti.Dofinalasu se izborile ekipe IV i II {kole. U `estokomme~u IV {kola je trijumfovala. Organizacijomprvenstva su svi u~esnici, takmi~ari, sudije ipublikabilizadovoqni.Takmi~arisunastojalida daju maksimum svojih mogu}nosti. Nastavnicifizi~kog,zajednosakapitenimaekipa,trudilisusedaodaberunajboqeigra~ezautakmicu. ◙ Radovan Jakovqevi} VIII1

[ahovska sekcija {kole

[ahjeumnaigrakojapostojijakodugo;uwojsetakmi~edvaigra~a,apotrebnojedostavremena,koncentracije, snala`qivosti i mudrih poteza.Naizgledlaka,usu{tinijejakozahtevnaigra.

Iovegodine,kaoiprethodnih,organizova­noje{kolskotakmi~eweiz{aha.Natomturnirusu u~estvovali ~lanovi {ahovskog kluba na{e{kole:Milo{ Jerosimi}VII1, ViktorPantovi}VII1, Nenad Jerini} VII2, Petar Jerosimi} VI2,BrankaObradovi}VI1iMilanNedi}VI1.Sare­zultatimakojesuostvarili,nisusemogliplasi­ratinadaqetakmi~ewe,aliminavijamozawihinadamosedanasne}ezaboravitikadajednogadanapostanuvelemajstori. ◙

Aleksandra Radosavqevi} VII1

SPORTSKI DANU~enici vi{ih razreda O[ „Sestre Ili}” iz Vaqeva su u pe­

tak, petog septembra 2008. godine u`ivali u sportsko ­ rekreativnom centru Petnica. S obzirom na to da je ovaj objekat udaqen pet ki­lometara od Vaqeva, u devet ~asova, zajedno sa svojim odeqenskim stare{inama i direktorom {kole, krenuli smo autobusima ka ba­zenima.

U Petnici smo boravili do tri naest ~asova. Dan je bio ispuwen raz nim sportskim aktivnostima. Deca su igrala odbojku, ko {arku, fudbal i, naravno, zajedno sa svojim nastavnicima ­ plivali.

Dan je bio pravi let­wi, temperatura je bila trideset i dva stepena. Veoma lepo smo iskoris­tili dan posve}en sportu i rekreaciji. Nadamo se da }emo imati jo{ ovakvih sportskih aktivnos­ti tokom {kolske godine. Deci je potrebno {to vi{e igre, jer se na taj na~in razvija i na{e telo i duh. ◙ Milan Nedi} VI1

-30-мај2009. мај2009.-31-

Na{a re~Na{a re~

[ta je hipnoza?Hipnoza je napitak.Hipnoza je strujno kolo.Hipnoza je hirurgija.Hipnoza je kada u~iteqica popije vino i svima da petice.Hipnoza je srpska svetiwa.Hipnoza je kada neko nekom ispira mozak.Hipnoza je re~ sastavqena od dve re~i: hip i noza.Hipnoza je vrsta magije.Hipnoza je {aqiv naziv za neki instrument.

[ta je fatamorgana?Fatamorgana je cvet.Fatamorgana je kada je neko u pustiwi, onda mu se ~ini da na nekom mestu ima vode, iako nema.Fatamorgana je zmija.Fatamorgana je kada slika{ `enu po imenu Morgana.Fatamorgana je peva~ica.Fatamorgana je sprava koja pali testeru.Fatamorgana je kada se nekom u pustiwi privi|a voda,bazen i hrana.Fatamorgana je kada se u snu igra{ prodavnice.Fatamorgana je brod od peska.Fatamorgana je kaktus.Mislim da je fatamorgana reka.

Na {ta vas podse}a zvuk zvona za veliki odmor?Zvuk zvona me podse}a na kretawe autobusa.Zvuk zvona me podse}a na smrt fa{izmu,sloboda meni.

Ko je pesimista?Pesimista je ~ovek koji sam peva.Pesimista je ludi nau~nik.Pesimista je onaj koji ne razlikuje boje.Pesimista je svetiteq prve grand revije.Pesimista je onaj koji se trka sa kolima.Pesimista je neko ko stalno pani~i.Pesimista je onaj koji misli da je sve gotovo, da nema nade.

Ko je avijati~ar?Avijati~ar je doktor.Avijati~ar je neko ko je glup i tup.Avijati~ar je automobil nove marke.Avijati~ar je pilot, odnosno An|elkin mu`.Avijati~ar je ~ove~uqak koji je lep i prav kao drvo. Avijati~ar je pilot koji je potpuno lud, jer stalno ho}e da izvr{i samoubistvo.

Pripremile: Aleksandra Radosavqevi} VII1

i Smiqana Raki} VII1

[ta je anatomija?Neka nauka o slikama.Kwiga.Kov~eg. Neka vrsta ~asa.Neki otrov.@enska sukwa.Krastavac.Doktor.Predmet ({kolski ~as).Drugarstvo.Neka bolest.Napitak.

[ta je hemikalija?Ne{to jako prqavo.Neki gas. Nau~nik.Puwa~ za telefon.

[ta su to kolouste?^voruge. Ne{to kusavo.Usta.Zubi.Guska.

[ta su to hordati?Bakterije.Kutije.Kowske noge.Kamen mudrosti.

Pripremilo: odeqewe VI1

i Aleksandra Radosavqevi} i Smiqana Raki} VII1

[ARENA STRANAPitali smo u~enike prvog i tre}eg razreda slede}a pitawa i dobili veoma simpati~ne

odgovore:

• Volelabih da budemnastavnica geografije,zato{tomijetoomiqenipredmet.KristinaV2

• Voleobihdabudemkamionxija,zato{tovo­limkamione.DarkoV2

•@elelabihdasebavimglumom,zato{tometoinspiri{eivolimdanastupam.MinaV2

•@elim da budem nastavnica klavira, zato{tovolimmuziku.JelenaV2

•@eleobihdavozimkamionibudemautopre­voznik,zato{tovolimkamione.\or|eV2

• Kadporastembi}udoktoriliapotekar,zato{to bih volela da le~imqude i tako im poma`em.AleksandraVI1

• Volelabihdabudemfrizerkailimodnikre­ator,zato{tovolimdapravimfrizurerazli~itihoblika, amodni kreator zato{to volim da pravimraznevrstehaqina.BrankaVI1

• Kadporastembi}uarhitekta,zato{tovolimdacrtamiprojektujem.AleksaVI1

• Kadporastembi}unastavnicainformatike.Tomisesvi|a,jertakobihupoznalamnogodece,ne­kimabihbilarazrednistare{ina,pabihtakoupo­znalaiwihoveroditeqeisteklajo{prijateqa.So­fijaVI1

• Kad porastem posta}u u~iteqica, zato {tovolimdecu,pa`elim`ivotdaprovedemsawima.Ve­

ronikaVI1• Voleobihdasebavimmuzikom,zato{tovo­

limmuzikuiidemumuzi~ku{kolu.NenadVI2• Volela bih da budem ekonomski tehni~ar,

zato{tomisetosvi|aizato{tometoopu{ta.Jo­vanaVI2

• Voleobihdabudemkonobar,zato{tojeimojotackonobar.AleksandarVI2

• Voleo bih da budem reli voza~ xipova, zato{totovolim.LazarVI

• Voza~saniteta,zato{totakopoma`e{bole­snimqudima,ima{velikuplatuivozi{brzoune­kimsituacijama.Neboj{aV1

•Pilot,zato{tovolimbrzuvo`wuiavione.Neboj{aV1

•Fudbaler,zato{tovolimfudbalidobijamdobarhonorar.AndrijaV1

•Nastavnica engleskog, zato {to volim en­gleskiiimamdobruocenuizengleskog.EmilijaV1

•Politi~arka,zato{tovolimdebatu.IvanaVII2

•Arhitekta,zato{tovolimdacrtampreciz­no.BrankoVII2 ◙

Aleksandra Radosavqevi}, Smiqana Raki} i Nada Luki} VII1

•@elela bih da upi{em filolo{ki smer ugimnazijizato{tomidobroidujeziciivolelabihdaseoprobamuuloziprofesora.DanijelaVIII1

• Htelebismodaupi{emosmerposlovniadmi­nistrator u ekonomskoj, zato {to nam se svi|a tajposaoitosmooduveksawaledabudemo.Maja,JasnaiSawaVIII2

• Hteo bih da upi{em dru{tveni smer u gim­naziji,jerbihtakostekaoop{teobrazovawe,aiizgimnazijemogudaseupi{emnabilokojifakultet.Odli~an sam |ak i smatram da treba da zavr{imfakultet.DimitrijeVIII2

• Voleo bih da upi{em tehni~ku{kolu, smerelektrotehni~arra~unara,zato{tomisetodopada,te `elim da nau~im sve o ra~unarima i da se timebavimu`ivotu.MilomirVIII2

• Htelabihdaupi{emfilolo{kismerugim­nazijiiteoretskismerusredwojmuzi~koj,zato{tobihvoleladasteknem{tovi{eznawau`ivotu.

• U ovom trenutku me najvi{e privla~i smermehani~ar za grejne i rashladne ure|aje u tehni~koj{koli, zato{to me je tehnika oduvek interesovala,ai smatramda}eovo zanimawebitiprofitabilno.AleksandarVIII1

• Voleobihdaupi{emdru{tvenismerugim­naziji,zato{tomislimdami jetodobraosnovazafakultetkoji`elimdaupi{em.MarkoVIII1

• Hteobihdaupi{emvojnugimnazijuuBeogra­du,zato{tosmatramdajetodobrozameneisvi|amise,aivolimdanare|ujem.RadovanVIII1

•@elelabihdaupi{emturisti~kismerueko­nomskoj,zato{tomisesvi|aposaokojimbihsepo­slezavr{ene{kolebavila,jervolimturizam.Alek­sandraVIII1

• Volelabihdasebavimglumom,volimdanas­tupampredpublikom.\ur|aVIII2

• Voleobihdapostanemprofesionalnispor­tista,zato{tomislimdajedobrobavitisesportom.MarkoVIII2

• Voleobih da budemmotociklista, zato{tomisetosvi|a.AleksandarVIII2

• Kozmeti~ar, jer volim da nekog {minkam isre|ujem.JovanaVIII1

• Bi}unanotehnolog, jer jetozanimawebudu­ћnosti.IvanVIII4 ◙

MiwaKova~evi},ZoranDubroja,JovanaLuki},NinaPetrovi}V1

Mislimo o upisu u sredwu {kolu...

[ta }u biti kad porastem...Pitalismou~enike{tabivolelidabudukadporastuievowihovihodgovora!