F a k u l t e t z a p r a v n e i p o s l o v n e s t u d i j e “ D r L a z a r V r k a t i ć “

GlasBROJ #001 DECEMBAR 2012

STUDENTSKI

Da li znamo? Da li se pitamo? Zašto se to radi? Kako da to uradimo? Je li to moguće? Da li mogu da vas pitam? Znaš li to? Koliko puta? Zbog čega se pitamo? Kako mogu da ti pomognem? Da li se to traži? Koliko vremena imamo? Da li je to dovoljno? Hoćemo li ići? Tražimo li dovoljno? Da li si učio? Možeš li da mi pomogneš? Koliko često da se uči? Gde ideš? Kako to da uradim? Da li se ovako čita? Mogu li da vas pitam nešto? Da li to tačno? Zbog čega je ovo netačno? Koliko ti treba? Može li to drugačije? Gde ideš danas? Kako se to radi? Kako si to uradio? Koji je smisao? Da li možete da mi objasnite? Koliko često čitaš? Koliko često to da radimo? Da li ti se dopada? Kakavo je tvoj mišljenje? Šta da radimo? Da li si napisao? Mogu li da te pitam n e š t o ? Zašto si otišla? Šta tražimo? Da li možemo da istražujemo? Na čemu je bazirano vaš mišljenje? Kakvo je tvoje mišljenje? Šta čitaš? Koliko često da učimo? Šta smo radili juče? Mogu li ja da probam? Da li nas to interesuje? Koliko ćemo se predati? Koliko dugo ćemo biti ovde? Šta si pitao? Kako to da ura- dim? Da li mogu da te pitam nešto? Zašto postojimo? Da li ćeš doći? Koliko ti je zanimljivo ovo? Kako da to napišem? Možeš li da mi pomogneš? Da li ćeš ići? Da li ti je zanimljivo? Šta ti misliš? Da li si naučio? Kada počinje? Koliko često da idemo? Šta sada da radimo? Da li ćeš mi pomoći? Kako to da nađem? Šta smo radili danas? Zašto nisi bio? Da li si pročitala? Mogu li da te pitam? Kakvo je tvoje mišljenje? Da li možeš ti to da napišeš? Kako da ti javim? Da li ti to imaš? Zašto si to uradila? Koliko si dugo to ra- dio? Da li ti je zanimljivo? Šta ćeš sada da radiš? Kako ćemo da odemo do tamo? Gde želiš da učimo? Da li si ga pitala? Šta ti je rekao profesor? Da li možemo da odložimo? Da li sam te već pitao? Gde se to nalazi? Da li želimo da znamo? Šta ćemo dalje? Jesi li to uradila? Koliko ti treba? Šta da ti dam? Mogu li da pozajmim? Šta ćemo sada? Šta to znači? Mogu li ja da odgovorim? Da li si zbunjena? Kako da ti pojasnim? Šta si rekla? Koja je to knjiga? Koliko često čitaš? Da li znamo? Da li se pitamo? Zašto se to radi? Kako da to uradimo? Je li to moguće? Da li mogu da vas pitam? Znaš li to? Koliko puta? Zbog čega se pitamo? Kako mogu da ti pomognem? Da li se to traži? Koliko vremena imamo? Da li je to do- voljno? Hoćemo li ići? Tražimo li dovoljno? Da li si učio? Možeš li da mi pomogneš? Koliko često da se uči? Gde ideš? Kako to da uradim? Da li se ovako čita? Mogu li da vas pitam nešto? Da li je to tačno? Zbog čega je ovo netačno? Koliko ti treba? Može li to drugačije? Gde ideš danas? Kako se to radi? Kako si to uradio? Koji je smisao? Da li možete da mi objasnite? Koliko često čitaš? Koliko često to da radimo? Da li ti se dopada? Kakavo je tvoj mišljenje? Šta da radimo? Da li si napisao? Mogu li da te pitam nešto? Zašto si otišla? Šta tražimo? Da li možemo da istražujemo? Na čemu je bazirano vaš mišljenje? Kakvo je tvoje mišljenje? Šta čitaš? Koliko često da učimo? Šta smo radili juče? Mogu li ja da probam? Da li nas to

KAKO PRIJAVITI ISPIT&PRVI EKONOMISTI&INTERVJU: ANDRIJA GERIĆ&GDE ZA NOVU GODINU

ISSN 2334-6434

DOBRO DOŠLI/ SADRŽAJ DEC 2012 04 NEMA NASTAVE OD 31. 12 DO 18. 2. 201305 OVE GODINE IZLAZE PRVI EKONOMISTI06 PRIJAVA ISPITA BEZ MUKE

08 BUDI USPEŠAN NASTAVNIK10 POSTANI VOLONTER - SPASI TUĐI ŽIVOT12 LJUDSKA PRAVA I TOLERANCIJA U FOKUSU14 KAKO PREŽIVETI ISPITNI ROK15 MOJ PRVI CV

16 TAJNA REDOSLEDA RAĐANJA18 DOGAĐAJI U DECEMBRU21 ZA NOVU GODINU SA JUNGLE TRAVELOM22 MALI STUDENT U VELIKOM SVETU24 GERIĆ UPISAO DRUGU GODINU

26 NASILJE NAŠEG VREMENA27 KOŠARKAŠKA LIGA U NIŠU28 NAGRAĐUJEMO VAS KARTAMA ZA BIOSKOP30 BADEM RASTERUJE VIRUSE

35 NIŠ SE SPREMA ZA PROSLAVU

37 FILMOVI KOJI SU OBELEŽILI 2012. GODINU

38 ZABAVA

002

DOBRO DOŠLI/ SADRŽAJ DEC 2012

REČ UREDNIKA

Uvaženi profesori, asistenti i saradnici u nastavi, proštovane kolege studenti. Zadovoljstvo mi je da vam predstavim prvi studentski časopis u istoriji Fakulteta za pravne i poslovne studije “Dr Lazar Vrkatić“ - Studentski glas.

Prvenstveno, želeo bih da se zahvalim svim kolegama i profesorima koji su doprineli ovom prvom izdanju. Nara-vno, redakcija Studentskog glasa očekuje vašu prodršku i saradnju kada su u pitanju i

naredna izdanja. Studentski glas razlikuje

se po mnogim aspektima od ostalih fakultetskih novina. Prvo, Studentski glas je časopis a ne novine. Drugo, kao što i sam naziv ukazuje, Studentski glas je studentski časopis a ne fakultetski.

Analizom publikacija ostalih fakulteta, lako je bilo zaključiti da svaki časopis i novine služe za pro-mociju isključivo fakulteta. U tom slučaju, studenti i njihovi problemi su apso-

lutno zanemareni u moru informacija o aktivnostima fakulteta i pisanjima profe-sora da je naprosto veoma monotono za čitanje, samim profesorima a naročito studentima. Na osnovu takvog razmišljanja nastala je ideja za prvi časopis našeg fakulteta.

Cilj Studentskog glasa je da služi studentima Fakulteta kao javno glasilo preko kojeg će se njihov glas čuti. Ape-lujemo na sve studente kao i sve profesore koji smatraju

da imaju nešto da kažu, što bi bilo od opšte koristi svima onima koji svakodnevno borave u zgradi Fakulteta, da nam se obavezno jave! Sve što bi bilo interesantno studentima i olakšalo njihov akademski život želimo da bude objavljeno u našem časopisu!

Studentski glas je duhov-na tvorevina svih nas i želeo bih da svi učestvujemo u njegovom životu kao i u životima studenata koji će ga čitati iz meseca u mesec.

Želite da postanete deo redakcije ili jednostavno želite da napišete članak o nečemu što vas interesuje? Pišite nam na studentskiglas@fpps.edu.rs.

i m p r e s s u m

UREDNIK: Danilo Redžepović EMAIL: studentskiglas@fpps.edu.rs

Fakultet za pravne i poslovne studije, Bulevar oslobođenja 76

CIP - Katalogizacija u publikacijiBiblioteke Matice srpske, Novi Sad

371.8

STUDENTSKI glas / glavni i odgovorni urednik DaniloRedžepović. - 2012, br. 1 - . - Novi Sad: Fakultet za pravne i poslovne studije “Dr Lazar Vrkatić“, 2012 - . -Ilustr. ; 30 cm

Mesečno.ISSN 2334 - 6434COBISS . SR - ID 275250183

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIKDanilo Redžepović

PRELOM I DIZA JNDanilo Redžepović

NOVINARI I SARADNICIMiloš Radovanović - NišLj i l jana Nešić Cvetković - NišNataša Nisk anović - Novi SadTamara Tankosić - Novi SadVladica Milanović - Novi SadSandra Radinović - Novi SadNatal i ja Vuk adinović - Novi SadNikola Ćir ić - Novi Sad

ŠTAMPARIJATampografVršačk a 17

GlasSTUDENTSKI

04

ARENA CINEPLEXOd narednog meseca osvojite karte za najnovije projekcije u Areni Cineplex.

STRANA 28

PRVO IZDANJEStudentskog glasa

Fakultet za pravne i poslovne studije “Dr Lazar Vrkatić“ zvanično je objavio prvo izdanje studentskog časopisa - Studentski glas.

Mladalački dizajn, inte-resantan sadržaj i usme-ren ka životima studenata prvi - časopis Fakulteta za pravne i poslovne studije, Studentski glas predstav-lja sredstvo pomoću kojeg će studenti imati priliku da ispričaju svoju priču. Cilj ovog časopisa je da predsta-vi studentski život na jedan sasvim drugačiji način nego što je to do sada viđeno pre-ko sličnih časopisa. Pozivaju se svi studenti i profesori da doprinesu životu studenata i njihovoj informisanosti. U prvom izdanju Studentskog glasa, studenti i profesori

imaće priliku da čitaju o sve-mu onome što studenti sma-traju da njih na najbolji način opisuje. Mnogi studenti su se opredelili da pišu o svom životu i o svojim iskustvima tokom studiranja. Takođe, za Studentski glas, pričali su profesori Fakulteta o temama koje su od koristi svim studentima kao što je intervju sa profesorkom Vesnom Pilipović koja je go-vorila o tehnikama po kojima svako može postati uspešan nastavnik i šta buduće mlade nastavnike očekuje kada sednu prvi put za kate-dru. Student Engleskog jezi-ka iz Niša Miloš Radovanović kritički se osvrnuo na vreme u kojem mladi trenutno odrastaju, a studentikinja Poslovne psihologije Vladica Milanović opisala je njeno iskustvo kada je postala

vegetarijanac. Objavljen je i intervju sa predstavnicima Centra Srce za prevenciju samoubistava. Studentski glas je sa Arenom Cineplex sklopio dogovor kako bi stu-dentima svake nedelje, od sledećeg meseca, bile pok-lonjene karte za najnovije projekcije u tom bioskopu.

Kada je u pitanju naslovna strana, mnogi su se sigurno zapitali zbog čega je u znaku upitnika?

Kada malo bliže sa-gledamo situaciju, može se zaključiti da se naš život svodi na pitanja i odgovore. Da nema pitanja, ne bi bilo ni odgovora tj. saznanja i učenje. Pošto se svakog dan, svake nedelje, svakog mese-ca i svake godine nešto pita-mo, mi smo odlučili ovog meseca da se zapitamo: Šta želimo da saznamo?

NEMA NASTAVE OD 31.12.2012 DO 18.2.2013

Ove godine studentima će i dalje biti omogućeno šest ispitnih rokova u toku jedne godine. Ove godine raspored rokova je sledeći: januarski, februarski, junski, julski, septembarski i oktobarski.

Predavanja u prvom semestru završavaju se 31. decembra, a predavanja drugog semestra počinje 18. februara 2013. godine.

Prijava ispita za januarski ispitni rok najverovatnije biće organizovana od 24. do 29. decembra, a za februarski ispitni rok prijava ispita biće održana od 28. januara do 2. februara 2013. godine.

Januarski ispitni rok zvanično će početi 14. i trajaće do 26. januara 2013. godine. Kada je u pitanju februarski ispitni rok, u kalendaru rada je zakazan za period od 4. do 14. februara 2013. godine.

Dan državnosti obeležava se 15. i 16. februara, tako da predavanja za drugi semestar počinju 18. februara.

To je ukupno 49 dana bez predavanja.

UOVOM BROJU

ANDRIJA GERIĆSlavni odbojkaš Andrija Gerić ekskluzivno za Studentski glas.

STRANA 24

KUVANJENaučite kako se prave pohovane jabuke uz pomoć korak po korak instrukcija.

STRANA 33

05

Četvrti Međunardoni naučni skup Multikulturalnost i savremeno društvo biće održan na Fakultetu za pravne i poslovne studije 1. marta sledeće godine.

Skup ima za cilj da okupi naučne radnike, istraživače, ali i ljude iz širih društvenih krugova koji su svesni značaja multikulturalnosti u savre-menom društvu.

U doba globalizacijskih, ekonom-skih i političkih pokreta, multikul-turno okruženje postaje svakodnevni kontekst života i poslovanja, koje nosi sa sobom posebne izazove i prepreke. Njihovo formalno i suštinsko prevazilaženje predstavlja imperativ savremenog društva.

Skup će okupiti stučnjake iz oblas-ti psihologije, prava, bezbednosti, menadžmenta i ekonomije, filologije kao i ostalih društveno-humanističkih nauka.

Zajednički cilj je da se razmotre pozitivne i negativne strane multikul-turalnosti putem razmene akadem-skih ideja i znanja, kako bi se došlo do održivih koncepata suživota u kom-pleksnim, savremenim društvima.

Rok za prijavljivanje bio je 15. no-vembra, a radove pripremljene za štampu potrebno je poslati do 15. decembra na adresu conf2013@fpps.edu.rs. Radovi koji budu bili prihvaćeni za štampu biće objavljeni u zborniku radova na dan naučnog skupa. Takođe, predviđeno je us-meno izlaganje radova u trajanju do 15 minuta po sekcijama. Selekcija ra-dova vrši se na osnovu rezimea, kao i na osnovu rada u celini, o čemu će potencijalni učesnici naknadno biti obavešteni.

Multikulturalnost i savremeno društvo

Ove godine sa fakulteta izlaze prvi diplomirani ekonomistiAkreditovane četvorogodišnje osnovne akademske studije Poslovne ekonomije.

Fakultetu za pravne i poslovne studije uručeno je rešenje o akreditaciji četvorogodišnjih studija Poslovne ekonomije.

Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta Republike Srbije uručila je 29.10.2012. godine Fakultetu za pravne i poslovne studije, Novi Sad rešenje o akredi-taciji četvorogodišnjih osnovnih akademskih studija, smera Poslovne ekonomije. Time je odsek Poslovni menadžment reprogramiran u četvorogodišnje studije. Umesto dosadašnjeg zvan-ja menadžera, studenti će završavanjem ovih studija sticati zvanje diplomiranog ekonomiste.

Studenti koji su prvi prešli na ovaj program jesu iz generacije 2009/2010, a po rečima rukovodioca smera, Doc. dr Aleksan-

dra Vasiljevića, Fakultet je zadovoljan brojem stude-nata koji su upisali četvrtu godinu. Vasiljević takođe odgovara i na pitanje kako je uopšte došlo do trans-formisanja trogodišnjih u četvorogodišnje studije:

- Rukovodili smo se tradicionalnim shvatan-jima po kojima je ekon-omista onaj ko završi četvorogodišnje studije. Da bismo izašli u susret in-teresovanjima studenata, zahtevima roditelja i tržišta, odlučili smo da u tradicionalan način školovanja utkamo i ono aktuelno. S obzirom na to da je ekonomija sve manje društvena nauka, a sve više statistička, matematička i informatička, nauka koja se bavi planovima, anali-zama i projekcijama, u pro-gram smo uveli i veliki broj informatičkih predmeta.

Takođe, povećali smo i količinu praktične nastave, koja se neće odvijati samo kroz obilaske kompanija, banaka i osiguravajućih društava, već i kroz simula-cije platnog prometa, ber-zanskog i bankarskog, ali i ostalih segmenata savre-menog poslovanja koji se mogu simulirati u našoj računarskoj učionici – navodi Vasiljević.

Na četvrtoj godini stu-dente očekuju predmeti kao što su revizija, upravl-janje finansijskim rizicima, međunarodno poslovno finansiranje i ostali. Prema rečima dekanice Fakulteta, Prof. dr Mirjane Franceško, planira se reprogramiranje onih smerova za koje je pro-cenjeno da bi bilo poželjno da budu reprogramirani, a to su Engleski jezik i Menadžment u poslovno-civilnoj bezbednosti.

Nataša Niškanović

006

1Dodirom odaberite polje JMBG kako bi Vam bilo omogućemo da unesete broj.

2Kada se pojavi kursor, unesite JMBG.

3Dodirom odaberite polje BROJ INDEKSA kako bi Vam bilo omogućeno da une-sete broj.

4Kada se pojavi kursor, unesite BROJ INDEKSA po primeru koji je pri-kazan na ekranu.

5Nakon što ste pop-unili polja JMBG i BROJ INDEKSA, dodirom odaberite opciju PRI-JAVI ME

NAPOMENA

Kako biste pristupili Vašim podacima, potrebno je da svaki broj bude tačno upisan. Ukoliko Vam bude onemogućeno da pristupite podacima, verovatno ste pogrešili pri kucanju. Iskoristite opcije BRIŠI SVE ili BRIŠI ZADNJI kako biste ponovo otkucali brojeve.

Pre nego što pristupite zvaničnoj prijavi ispita, potrebno je da izvršite uplatu od 400 RSD za svaki ispit koji prijavljujete. Broj žiro računa na koji je potrebno izvršiti uplatu je 160 - 930468 - 41. Nije potrebno da svaki pojedinačan ispit bude ispisan na pojedinačnoj uplatnici. Nakon što ste prvo uplatili sredstva a zatim pri-javili ispite, potrebno je uplatnicu, kao dokaz o uplati, dostaviti Studentskoj službi.

PR IJAVA ISPITA BEZ MUKE

007

6Nakon što ste se pri-javili, pojaviće Vam se spisak svih predmeta. Odaberite predmet koji želite da prijavite jednim dodirom. Drugim dodirom bićete usmereni na sledeću stranicu.

NAPOMENA

Ukoliko se predmet koji želite da prijavite ne nalazi pri početku liste, koristite skrol-bar kako biste celu listu pregledali.

7Nakon što ste odab-rali ispit koji želite da prijavite, jednim dodi-rom odaberite opciju PRIJAVLJUJEM. Nakon toga, Vaša prijava biće odštampana u Stu-dentskoj službi.

NAPOMENA

Ukoliko ste slučajno odabrali pogrešan ispit, jednim dodirom pritisnite ODUSTA-JEM. To će Vas vratiti na prethodnu stranicu.

8Nakon što ste pri-javili jedan ispit, bićete ponovo vraćeni na stranicu sa listom ispita. Ponovite korake 6 i 7 ukoliko želite još ispita da prijavite.

NAPOMENA

Nakon svake uspešne prijave ispita, bićete vraćeni na ovu stranicu. Kada prijavite sve ispite koje želite, obavezno se odjavite jednim dodirom na opciju ODJAVA.

PR IJAVA ISPITA BEZ MUKE

08

Mladi nastavnici i profesori, tek pristigli s fakulteta sa svežim boga-tim znanjem, često nisu svesni obaveza koje ih čekaju kada prvi put sednu za katedu. Pored neusklađenog nastavnog plana i programa, papiroloških formalnosti i manjka psihološke obuke, posao nas-tavnika čini se da i nije toliko lak koliko se čini na pravi pogled.

Profesorka Metodike nastave engleskog jezika i autorka knjige „Osnovi nas-tave engleskog jezika“ (The Basics of English Language Teaching) Doc. dr Vesna Pilipović kaže da je nekadanji sistem obrazovanja bio odličan i da su učenici tog sistema pokazali odlične rezultate u svetu. Međutim, danas postoje brojne nelogičnosti po pitanju respodele gradiva po razredima. Tako se razlomci rade u drugom razredu, a nekada su se radili znatno kasnije, padeži u petom, kao i engleski glagolski oblik Present Perfect, a nekada su se radili u šestom razredu – ističe profesorka Pilipović.

- Nastavnici s dovoljnim iskustvom znaju da je neko gradivo isuviše teško za određeni uzrast, ali njih uglavnom niko ništa ne pita. Čini mi se da program i udžbenike pišu ljudi koji nikad nisu radili s decom tog uzrasta. Ponekad se prosto zapitate kako je moguće da neko toliko zanemari metodiku nastave i

B U D I U S P E Š A N NASTAVNIK

33%

UČENIKA U SRBIJI

FUNKCIONALNO

NEPISMENO

Doc. dr Vesna Pilipović

09

Čini se da je kvalitet znanja s kojim se izlazi s fakulteta danas niži nego nekad. Zamislite budućeg lekara koji je naučio 51% anatomije!”

razvojnu psihologiju i da zatrpa decu koja su tek na prelazu ka fazi apstrakt-nog razmišljanja silnim definicijama i apstraktnim gradivom – napominje pro-fesorka Pilipović.

Jedan od značajnih poteza u osavre-menjavanju školskog sistema bio bi formiranje manjih odeljenja – kaže pro-fesorka Pilipović. Međutim, ona napo-minje da se u pogledu nastave stranih jezika puno čini.

- Uvedena je obaveza učenja dva stra-na jezika, organizuju se brojni seminari za nastavnike da bi se nastava moderni-zovala i usmerila na praktičnu primenu, dostupni su moderni strani udžbenici i priručnici – kaže profesorka Pilipović.

Autorka knjige „Osnovi nastave engleskog jezika“ isitče da je jedan aspe-kt kod stručnog usavršavanja nastavnika dosta zanemaren, a to je onaj psihološki.

- Malo se radi na modernizaciji nas-tave u pogledu tehnika kojima se podiže motivacija kod učenika, razvijaju soci-jalne veštine i emocionalna pismenost kod nastavnika i učenika – ističe profe-sorka Pilipović.

Kada je u pitanju fakultetsko obra-zovanje, ona kaže da u bolonjskom načinu studiranja ima više prednosti za studente, jer je danas teže da se padne na ispitu, ali i suštinske mane – smatra profesorka Pilipović.

- Koliko god se vi trudili da strogo kontorlišete aktivnost studenata, post-oji mogućnost da studentu neko drugi uradi seminarski rad koji nose neki broj predispitnih poena, pa da se skupi i neki poen na kolokvijumu, koji nije impre-sivan, ali u konačnom zbiru dozvoljava da se ispit prođe. Kriterijumi su znatno spušteni, jer po meni, nije u redu da se očekuje samo 51% znanja da bi se prošlo na ispitu. Zamislite budućeg lek-ara koji je naučio 51% anatomije! Čini se da je kvalitet znanja s kojim se izlazi s fakulteta danas niži nego nekad – naglašava profesorka Pilipović.

Najčešća greška koju mladi nastavnici prave je nedovoljno poznavanje kapac-iteta učenika – kaže Prof. Vesna Pilipović.

- Mnogi mladi profesori daju više

informacija nego što je to učenicima potrebno i očekuju više od svojih učenika nego što oni mogu da pruže. Zatim, mladi profesori često osećaju nesigurnost u pogledu svojih sposob-nosti da održe disciplinu i tu ponekad idu u dve krajnosti – ili su suviše strogi u strahu da ne ’ispuste konce’ ili preteraju u drugarskom pristupu dok vremenom ne uspostave balans. Ukoliko ove prob-leme brzo prevaziđu i malo se oslone i na iskustvo starijih kolega, mladi pro-fesori su divno osveženje u nastavi i deca ih obično veoma vole – smatra profesorka.

Kada se budući nastavnici prvi put susretnu sa učenicima, veoma je bitno da budu pripremljeni i obrada gradiva da bude veoma jasna – dodaje profe-sorka Pilipović.

- Da biste od učenika dobili maksi-mum, morate prvo puno pružiti, a kad kažem ’puno’, ne mislim da treba da premašite obim predviđenog gradiva i zatrpate učenike informacijama, kako to neki nastavnici razumeju, već na nešto sasvim drugo: vaša obrada gradiva mora biti apsolutno jasna, primerena uzrastu, stepenu razvoja i predznanjima učenika – kaže profesorka.

Ona dodaje da je takođe potrebno da gradivo bude zanimljivo, što ne znači da je potrebno da nastavnik bude klovn ili šoumen, već da pronađe sponu između teorije i praktičnog života pomoću atraktivnih nastavnih sredstava, a bitna je i bliskost sa učenicima.

- U odnosu prema učenicima treba da ispoljite i dovoljno zahteva i kontrole, ali i podrške u vidu razumevanja, pohvale i izvesnog stepena bliskosti, kao što je na primer malo humora i neobavezne komunikacije do mere do koje se neće narušiti autoritet. Morate biti dosledni i objektivni u svojim zahtevima i pro-cenama, a pristupačni za komunikac-iju i saradnju – napominje profesorka Pilipović

Što se tiče nastave engleskog jezima, budući profesori već na četvrtoj godini prolaze kroz kurseve i praktičnu proveru koji ih pripremaju za rad sa učenicima – kaže profesorka Pilipović napominjući da je na našem fakultetu predviđena praksa u školama i svaki student mora da održi nekoliko školskih časova kojima prisustvuje supervizor koji ocenjuje rad kandidata.

Doc. dr Vesna Pilipović, koja je inače magistrirala i doktorirala iz oblasti meto-dike nastave, smatra da savete o tome „kako biti uspešan natavnik“ daje tokom celog kursa, ali čini joj se da to nije dovoljno. Ona smatra da je najvažniji savet onima koji planiraju da se bave tim poslom da budu ono što jesu.

- Uvek treba imati veća očekivanja od samog sebe, nego od učenika. Njihovo usvajanje ili neusvajanje znanja je često slika kvaliteta vašeg rada. Takođe, pokušajte da u učionici budete ono što zaista jeste. Ako niste roditeljski ili strog tip, nemojte to ni glumiti jer nijedan tip ličnosti nije jedini pravi za nastavnika. Ako želite da radite u nastavi i imate stručna znanja, nemate razloga da pred svoje učenike ne izađete opušteno, sa samopouzdanjem i entuzijazmom koji mladost nosi, a to učenici prepoznaju – kaže profesorka.

Ona dodaje da su deca i mladi ipak mnogo lakši za saradnju nego odrasli napominjući da je nastavnički posao lepši i prijatniji od većine drugih poslo-va. Svako ko želi i ko je motivisan može biti dobar predavač – zaključuje profe-sorka Pilipović.

Danilo Redžepović

Centar „Srce“, organizacija koja se bavi pružanjem emotivne podrške osobama u krizi i prevencijom samoubistava,

u februaru održaće obuku budućih volontera. Popunjavanjem formulara koji se nalazi na internet prezenticiji www.centarsrce.org, mogu se prijaviti svi koji smatraju da su prijatni, strpljivi otvoreni i bez predrasuda. Ukoliko ne posedujete pomenute osobine, a imate volju da ih razvijete, možete se prijaviti.

Centar „Srce“ je volonterska, nev-ladina, neprofitna organizacija koja se bavi pružanjem emotivne podrške oso-bama u krizi i prevencijom samoubist-va. Organizacija je osnovan 1991. kao Savetovalište za psihološku pomoć učesnicima rata, ali tokom 21. godine postojanja, razvijala se u Centar za pre-venciju samoubistava koji je ove go-dine kontaktiralo oko 4000 ljudi.

- Vizija nam je društvo u kojem: manje ljudi oduzima sebi život, ljudi mogu da istraže sopstvena osećanja, ljudi mogu da priznaju i poštuju osećanja drugih. Svi podaci koje dobi-jemo od korisnika su strogo poverljivi i ostaju u okvirima Centra. Osobe koje se obraćaju mogu da zadrže anonimnost, a usluge su besplatne – kaže Slavica Ra-nisavljev iz Centra „Srce“.

Svakog dana, od 14 do 23 časa, vo-lonteri Centra „Srce” razgovaraju s lju-dima koji su usamljeni, uznemireni, povređeni, tužni, očajni, nesigurni... Ono po čemu je taj centar jedinstven jeste to što volonteri ne pružaju ni-kakve savete korisnicima nego ih samo slušaju.

- Ne drže im moralne pridike, ne omalovažavaju njihove tegobe, ne ‘teše’ ih da će njihovi problemi proći i, što je najvažnije, ne govore im šta da rade. Volonteri veruju da svaki čovek sam najbolje zna šta je dobro za njega zato što svaki čovek ima prava da sam odlučuje o svom životu, čak i ako odluči da ga okonča – napominje Slavica Ra-nisavljev.

Sa volonterima Centra „Srce“ moguće je stupiti u kontakt na tri načina – telefonom, elektronskom poštom ili čet servisom.

- Kada pozovete Centar možete očekivati da se sa druge strane javi oso-ba koja je spremna da sasluša, razume, ne osuđuje, želi da pruži podršku bez obzira na situaciju u kojoj se nalazite. Ovakav pristup je potpuno ljudski, ali sa druge strane veoma redak. Bitna karakteristika pristupa koji se koristi u kontaktu sa korisnicima je nedirek-tivnost, a osnovna tehnika koja se koris-

Postani volonter - spasi tuđi životCentar „Srce“, organizacija koja se bavi pružanjem emotivne podrške osobama u krizi i prevencijom samoubistava, u februaru održaće obuku budućih volontera.

ti je aktivno slušanje. To podrazumeva prihvatanje sagovornika u potpunosti, bez predrasuda, i pružanje atmosfere koja omogućuje korisniku da istražuje svoja osećanja i otvoreno priča o njima – piše u saopštenju Centra.

Slavica Ranisavljev dodaje da razgo-vor vođen na ovaj način neće dovesti do rešavanja aktuelnih životnih prob-lema i dilema.

- Moguće je da će korisnika dovesti do emotivne rasterećenosti i do toga da se lakše prebrodi dati trenutak, a u najboljem slučaju, može dovesti do posmatranja datog problema iz drugog ugla – naglašava volonterna Centra.

Potrebno je naglasiti da je Srce jedini centar za prevenciju samoubistva u re-gionu. Broj kontakata koji ostvarujemo raste iz godine u godinu i verujemo da će ove godine biti zabeleženo 4000 razgovora. Javljaju se osobe različitih godina, pola, materijalnog statusa... ipak svima je zajedničko da sa sobom nose teret i ne vide izlaz iz teške situaci-je u koju su zapali.

Osobe koje žele da razgovaraju se mogu obratiti putem telefona 021 66 23 393 ili 0800 300 303 (besplatan broj). Putem elektronske pošte na adresu vanja@centarsrce.org ili na čet preko stranice www.centarsrce.org.

010

Postani volonter - spasi tuđi život

Sve je počelo 1991. godine

Centar „Srce“ je osnovan 1991. kao

Savetovalište za psihološku pomoć

učesnicima rata. Iako su usluge Centra prvo-

bitno bile namenjene žrtvama rata, ustanov-

ljeno je da potrebu za psihološkom pomoći u

velikoj meri imaju obični građani koji nisu bili

direktno ugroženi ratom. Ukoliko se uzme u

obzir činjenica da je decenijama visoka stopa

samoubistava koja karekteriše Vojvodinu

početkom devedesetih doživljavala svoje

najveće vrednosti, jasno je da je postojala

potreba da se aktivnosti Centra preusmere

sa jedne rizične grupe na potrebe celokup-

nog društva pod rizikom. Tako, 1993. go-

dine, Centar menja naziv u Srce – Psihološko

savetovalište za krizna stanja i žrtve rata, i

postaje član mreže centara koji se bave inter-

vencijama u krizi i prevencijom samoubistva

- Befrienders International. Od tada su i prin-

cipi rada „Srca“ usaglašeni sa međunarodno

prihvaćenim metodama. Konačan naziv cen-

tra formiran je 2000. godine: Srce – Centar

za pružanje emotivne podrške i prevenciju

samoubistva.

PRIJAVA ZA OBUKU Ako želite da učinite nešto o ljudima koji vas okružuju Ako imate malo slobodnog vreme-na koje želite korisno da provedete Ako ste topli, strpljivi, otvoreni i nemate predrasuda Ako nemate baš sve te osobine ali imate volju da ih razvijete.

prijavite se besplatnim pozivom na broj

0800 300 303

Obuka Centra sastoji se iz dva dela. Prvi deo čine deset ra-dionica po tri sata raspoređenih dva puta nedeljno koje upoznaju polaznike sa bitnim temama i oblastima koje su neophodne za volontiranje u Centru. Radionice vode stručnjaci iz datih oblasti i dugogodišnji volonteri. Takođe, svaka radionica sadrži vreme određeno za vežbu stečenih znanja sa iskusnim volonterima Centra. Drugi deo obuke čini probni rad u Centru koji se odvija pod stalnom super-vizijom od strane iskusnijih volontera i traje 30 časova. Na-kon ovog postajete punopravni član Centra. Volontiranje u Srcu zahteva tri sata nedeljno vašeg vremena.

011

012

Jednosemestralna Škola za interkulturalno razumevanje, ljudska prava i pomirenje, koja se organizuje u saradnji sa Helsinškim odborom za ljudska prava u Srbiji i Fakulteta za pravne I poslovne studije, biće održana na Fakultetu od novembra 2012. do februara 2013. godine. Takođe, biće održano oko 13 predavanja u ko-jima će učestvovati oko tridesetak predavača - profesora, publicista i predstavnika civilnog društva. Administrativni koordinator pro-jekta je professor Fakulteta, Prof. dr Duško Radosavljević.

Odakle ideja za jedan ovakav poduhvat da se sprovede na našem fakultetu?

- Ljudi iz Norveškog Helsinškog komiteta to već godinama rade, prvo u saradnji sa Univerzitetom u Novom Sadu, gde su očigledno procenili da im ovaj projekat više nije potreban. Tako su se ljudi iz Norveškog Helsinškog komiteta obratili meni, zato što su znali da od ranije imam izgrađen odnos za saradnju sa civilno-društvenim sektorom, a sa dru-ge strane su rekli nešto što je dobro za ovaj fakultet, a to je da na privatnim fakultetima birokratska pro-cedura mnogo kraća, nego na državnim fakulteti-ma. Takođe, želeli su da pričaju sa mlađim, polet-nim fakultetima gde se to može brže realizovati. Naravno, pošto smo mi prepoznali naš interes, jer se na ovom fakultetu, posebno na katedri za pravo, izučavaju ljudska prava, kao i mnogobrojne teme u vezi sa multikulturalizmom, mi smo mislili da ovde treba da bude lociran ovaj projekta, . Nara-vno, Nastavno naučno veće i dekanica fakulteta su podržali ovaj projekat.

Kako je prodviđeno odvijanje nastave?

- Ovo je projekat u kojem mi nismo sami. Ljudi iz Helsinškog komiteta su u našem fakultetu pre-poznali univerzitetski kapacitet, zato što znaju da su pet naših smerova ustvari departmani jednog moderno zasnovanog društveno-humanističkog univerziteta. To ustvari znači da mi sarađujemo sa Univerzitetom iz Mostara, Tuzle i Novog Pazara, kao jedini fakultet. Nastava će se sprovoditi tako što će naši studenti i predavači, koji budu na ovom projektu radili, biti povezani sa ostala tri uni-verzitetska centra, gde je predviđena i razmena predavača i studenata, zajedničko organizovanje konferencija, moderno komuniciranje preko novih vidova komunikacije, kojima su okrenute prvenst-veno mlađe generacije.

Koliko je vremenski predviđeno da kurs traje?

- Imaćemo najmanje 13 predavanja sa po dva predavača, što znači oko tridesetak vrhunskih pravnika, filozofa, sociologa, politikologa, psiholo-ga, književnika i boraca za ljudska prava. Ceo kurs je deo jednog većeg organizovanijeg projekta, koji se zove Gradimo mostove ne zidove - Uloga univerziteta u izgradnji mira.

Ko će sve od predavača učestvovati u projektu?

- Od predavača sa našeg Univerziteta učestvovaće: Duška Franeta, Tamaš Korhec i Petar Teofilović. Takođe, predavači koji će još učestvovati jesu: Svenka Savić, pokrajinski ombudsman An-iko Muškinja-Hajnrih, Dragan Prole, zaštitnik građana Republike Srbije, Saša Janković, pov-erenik za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić, Marijana Pajvančić, zatim Mirko Đorđević, Đokica Jovanović, Milan Podunavac, Branko Todorović, Dragan Popadić, Božidar Jakšić, Olga Manojlović

LJUDSKA PRAVA I TOLERANCIJAAUTOR: Tamara Tankosić

013

LJUDSKA PRAVA I TOLERANCIJA

Pinter, Žarko Paunović, Ivan Lovrenović, Mile Lasić i još mnogi drugi profesori iz zemlje i inostranstva, posebno predavači iz Norveške.

Koje će teme biti obrađivane tokom predavanja?

- Neke od tema su: interkulturalizam i multikul-turalizam sličnosti i razlike; kultura, kulturni plurali-zam i indetitet; religija i identitet; sloboda religije i izazovi religijskog pluralizma; pričaćemo i o soli-darnosti, govoru mržnje, pluralizmu, o građanskoj kulturi i građanskom učenju, obrađivaćemo multi-kulturalizam u teoriji, politici i praksi; individualna i kolektivna ljudska prava; politiku i kulturu ljudskih prava; Evropsku uniju i ljudska prava; imaćemo jedan deo koji se zove Miroljubivo rešavanje kon-flikata, gde će se govoriti, o miru i narušavanju mira, o rešavanju takvih situacija, govorićemo o predrasudama i razumevanju, zatim o miru i iskazi-vanju poverenja, konfliktima i rešavanju konflikata, itd.

Predviđena su studentska putovanja u okviru ovog kursa?

- Tako je. Jedna od najbitnijih stvari jeste da se ljudi upoznaju. Vrlo brzo je postignut dogovor, jer su ljudi iz Novog Pazara iskazali želju da na kon-ferenciji koju će oni praviti, od 14 - 16. decembra, gosti budu upravo studenti iz Novog Sada. Zašto je

to tako? Svedoci smo da vrlo često ljudi iz Novog Sada najčešće uopšte ne znaju dešavanja i prirodu javnih, kulturnih i političkih procesa koji se odvi-jaju u Novom Pazaru. Takođe, ni ljudi u Novom Pazaru nisu ništa bolje upućeni u naša dešavanja. Mi živimo u istoj zemlji, a izgleda kao da nas dele godine civilizacijskog jaza. Dešava se stalno da mi ne poznajemo naše susede, kao i ljude sa kojima živimo u istoj državi, pa će biti dobro da odemo da vidimo tamošnje prilike.

Šta studenti mogu da očekuju od ovog kursa?

- Studenti mogu da očekuju od kursa da nauče nešto što je često u zvaničnim programima, kako u obrazovnim programima tako i na fakultetu, potisnuto u drugi plan. Ovo je prilika da vidimo da li se ljudi iz Novog Sada razlikuju od ljudi iz No-vog Pazara, od ljudi koji žive u Sarajevu, Mostaru, Tuzli i drugim regionima. Znači, prva priča jeste da studenti ovde steknu jedno naučno-teorijsko znanje, a druga priča jeste da steknu nova iskustva družeći se sa svojim vršnjacima koji žive 300, 400 kilometara zapadnije ili južnije od njih, takođe, su praktična i teorijska znanja jako bitna.

Koja su Vaša lična očekivanja kao kordinatora ovog kursa?

- Očekujem da studenti vide da je to nešto za njih, da budu u toj aktivnosti uspešni, da mogu da spoznaju koliko na svetu ima nepravdi, koliko ima ratova i kriznih situacija, pa će lakše razu-meti i savladavati određene probleme. Sa druge strane, mislim da uvek dobijamo kvalitetnije pri-padnike naše zajednice, da ne budu vezani kao pravnici samo za jednu vrstu problema, nego da se upoznaju sa nekim realnim društvenim proces-ima. Prema tome, upoznaćemo odnose u drugim delovima države, videćemo isto tako da postoje tamo neki mladi ljudi koji idu u školu, spremaju se za život, koji imaju svoje snove, koji imaju svoje planove, koji isto tako uče, žrtvuju se i videćete da između njihovih planova i želja nema tako puno razlike, kako mi mislimo, od naših.

Učestvovaće oko tridesetak vrhunskih pravni-ka, filozofa, sociologa, politikologa, psihologa, književnika i boraca za ljud-ska prava.

U F O K U S U

KAKO PREŽIVETI

ISPITNI ROK

U karijeri svakog studenta, dolazi do suočavanja sa svakojakim izazo-

vima i katkad dođe vreme za neizbežnu bitku koja se zove „ispitni rok”. Ovaj period može da deluje malo zastra-šujuće, pogotovo za brucoše, ali uz par saveta koje ću vam podeliti i adekvatnu prirpre-mu, vaš strah i nervoza će se umanjiti, a možda će čak i nestati.

Postoje dva ključna faktora koja dolaze u obzir kada pri-čamo o savladavanju ispit-nog roka. Prvi jeste PRIPRE-MA. Priprema za bilo koji ispit počinje od momenta kada krenete da učite za prvi ko-lokvijum. Predispitni bodovi sakupljeni kroz predispitne obaveze od presudnog su

značaja u nekim situacijama. Kako stvari stoje, moguće je izaći na ispit sa bilo kojom sumom predispitnih bo-dova. Međutim, recimo da osvojite 10 od mogućih 40 bodova iz predispitnih oba-veza, polažete ispit i dobijete 35 od mogućih 60 bodova, jer ste bili nervozni ili vas je potpitanje zbunilo, prostom računicom imate 45 bodova i pali ste ispit. Iz tog razloga domaći zadaci, seminarski, prezentacije i kolokvijumi imaju značajan uticaj na završnu ocenu. Zaradite te bodove kada god možete! Ukoliko niste uspeli da saku-pite dovoljno predispitnih bodova, vredi pitati profeso-ra da li možete osvojiti neke dodatne bodove pisanjem seminarskog ili nešto slično.

Pored toga, učenje za same ispite počinjete na osnovu sopstvenoj procene. Možete krenuti mesec dana unpared da učite za teže ispite, a mo-žete i još ranije da po malo učite za sve ispite i tako ćete sebi znatno olakšati polagan-je ispita.

Drugi ključni fakor u preži-vljavanju ispitnog roka jeste noć pred sam ispit. Većini ljudi je potrebno da budu odmorni i naspavani za ispit, jer ako ne dobijete dovolj-no sati sna povećava se rizik da vam mozak zakržlja kod prvog potpitanja i onda ste ga nagrabusili. Ako ste stali kod prvog potpitanja, drugo i treće neće ništa bolje proći. Tako stoje stvari za nekih 90% slučaja. U preostalih 10% slu-čajeva spadaju oni koji uče

nedelju dana pred ispit, ne spavaju noć pre, uz pomoć sponzora Nescafé, Gurana, Ultra energy, i polože ispit za divno čudo. Ali, stres koji ste pretrpeli do tada je nešto što ste 100% mogli izbeći, da ste krenuli ranije sa učenjem. Učenje i obnovu gradiva bi trebalo završiti dva do tri dana pre ispita, čisto da se svo to znanje svari. Ako ste stvarno nervozni, može malo laganog ponavljanja i presli-šavanje noć pred ispit, ali ni-šta preterano.

Znači, kad se bliži ispitni rok, smanjite broj žurki, učite češće i odmorite se noć pre ispit, ako primenite ove sa-vete ili ih već primenjujete, pobeda će biti vaša!

0014

MOJ PRVI CV

Uputstvo: kako bi trebalo da izgleda vaš prvi CV

Glavna uloga biografije jeste da JASNO, BRZO i EFIKASNO posreduje između vaših sposob-nosti, znanja i radnog iskustva i poslodavca sa druge strane. Biografija je vaša reklama; omo-

gućuje vam da adekvatno predstavite vaše profesional-ne ambicije. U proseku, samo nekoliko od 100 biografija rezultira pozivom na intervju. Njena namena je da zain-tresuje poslodavca da vas pozove na razgovor. CV je do-kument koji se tradicionalno u poslovnom svetu sastavlja po određenoj formi i sadržini. Postoje različite forme bio-grafija, one se uglavnom baziraju na varijacijama i kombi-nacijama 2 forme:

1 Obrnuto hronološka: stavlja akcenat na poslove koje ste obavljali i vaše radno iskustvo. navođenju vaših radnih iskustava polazite od poslednjeg. Za

svaki posao navedite period u kome ste radili i opišite za-datke i dužnosti koji ste obavljali.

2 Funkcionalna biografija: opisuje vaše veštine, postignuća i sposobnosti. Istorija poslova koje ste obavljali je manje detaljna nego u hronološkim bio-

grafijama. U nedostatku radnog iskustva ili velikih pauza između vaših zaposlenja koristićete ovaj tip biografije.

1. LIČNE INFORMACIJEIme i prezime Adresa TelefonFaxE-mailDržavljanstvoDatum rođenja

2. RADNO ISKUSTVO• Datumi (od – do) [Početi sa najskorijim]• Naziv i adresa poslo-davca• Vrsta posla ili sektor• Zanimanje ili pozicija• Glavne aktivnosti iodgovornosti

3. OBRAZOVANJE• Datumi (od – do) [Početi sa najskorijim]• Naziv organizacijeobrazovanja• Pravac obrazovanja• Kvalifikacije• Nivo u državnoj kvalifikaciji(NSS, SSS, VSS, VŠS)

4. LIČNE SPOSOBNO-STIŽivotno iskustvo

5. MATERNJI JEZIK [Naznačite maternji jezik]

6. DRUGI JEZICI[ Naznačite jezik ]• Čitanje [Nivo: odli-čan, dobar, osnovni]• Pisanje [Nivo: odli-čan, dobar, osnovni]• Izgovor [Nivo: odli-čan, dobar, osnovni ]

7. SOCIJALNE SPO-SOBNOSTIŽivot i rad sa drugim ljudima umultikulturalnoj sredini... [Opišite sposobnosti]

8. ORGANIZACIONESPOSOBNOSTIKoordinacija i admini-stracijaosoblja... Odnosi se na posao ili dobrovoljni rad. [Opišite sposobnosti]

9. TEHNIČKE SPOSOB-NOSTIKorišćenje računara i druge specifične opreme.[Opišite sposobnosti]

10. UMETNIČKE SPO-SOBNOSTIMuzika, poezija, dizajn, itd.[Opišite sposobnosti]

11. DRUGE SPOSOB-NOSTI Sposobnosti koje nisu nigde pome-nute.

12. VOZAČKA DOZVO-LA

13. DODATNE IN-FORMACIJE [Ukoliko posedujete pismo preporuke, to navedi-te ovde]

EVROPSKI STANDARD PISANJA RADNE BIOGRAFIJE

AUTOR: Natalija Vukadinović

0015

1. TAJNA2. REDOSLEDA 3. RAĐANJA

AUTOR: Natalija Vukadinović

Adolf Adler, austrijski lekar i psihijatar, ukazivao je na to da primarnu porodicu ne čine samo roditelji i dete, nego roditelji i deca. On ističe da redosled rođenja deteta u po-rodici ima vrlo važan uticaj na njegov psihički razvoj. Osim roditeljskih postupaka, na razvoj ličnosti deteta utiču njegove pozicije, odnosno ponašanja braće i sestara. Prvorođena deca obično zauzimaju porodičnio presto i roditelji mu posvećuju maksimalnu pažnju i brigu. Ono se oseća kao centar sveta zato što ne mora da deli ni sa kim ništa i u njega se ulaže sva energija. Međutim, kada se rodi drugo dete, pažnja roditelja se pomera. Prvorođeno dete oseća se odbačeno zato što je “svrgnuto s prestola“. Odjednom, ono mora da se navikne da postoji još neko ko je takođe značajna osoba za roditelje. Majka se više brine o bebi nego o njemu, ne može više da sedi u krilu, njemu se obraćaju kao odrasloj osobi iako to on nije, postavljaju se zahtevi koje on ne ume da ispuni, samo su neke od promena sa kojima prvorođenče mora da se pomiri. Dete može reagovati na više načina. Ukoliko je bilo pripremljeno za dolazak prinove, onda ima veće šanse da odraste u sigurnu osobu koja je altruistička i zaštitnička u odnosu prema drugima, sa razvijenim interesom za društvo. Ukoliko je dete nepripremljeno ili su ulaganja roditeja bila pre-jaka, dete nazaduje. U ponašanju počinje da koristi regresivne mehanizme (odjednom hoće i on da pije mleko iz flašice, sisa palac, budi se noću i mokri u krevet). U tom periodu, inferior-nost raste i ono postaje pasivno zavisna ličnost ili dominantna, agresivna, odbacujuća i rušilačka koristeći osvetoljubivost kao metod razrešenja. Takođe, moguće je da razvije delikventna i devijantna ponašanja. Adler je istraživanjima pokazao da su među prvorođenom decom često indikovani alkoholizam, kriminal i sl. Ali, prvorođena deca koja su uspela da kompen-zuju inferiornost u socijalno prihvatljivo ponašanje, postaju pi-loti, hirurzi, psiholozi, socijalni radnici, itd. To se dešava zato što su, rođenjem drugog deteta, oni izgubili moć i zato teže moći u kasnijim godinama. Često biraju zanimanja koja im daju moć,

PRVOROĐENA DECA SU PAMETNIJA I USPEŠNIJA 43% najuspešnijih korporativnih direktora je prvorođeno dete, 33% je drugorođeno, a 23% njih je poslednje dete u porodici, pokazuju rezultati istraživanja međunarodne organizacija Vistage iz 2007. godine, čiji su članovi isključivo vodeći direktori svetskih korporacija.

DA LI SEPRONALAZITE?

016

Mlađi brat Teodora Ruzvelta, drugorođeni Eliot, preminuo

je od srčanog udara nakon što je nekoliko dana pre smrti pokušao da izvrši samoubisto. Sedam godina kasnije, Tedi postaje 26. predsednik

SAD.

Adolf Adler (1870-1937)

-austrijski lekar i psiholog-1895. diplomirao medicinu na Bečkom univerzitetu-1911. osnovao Društvo za slo-bodnu psihoanalizu-osnovač škole individualne psihologije

-sarađivao sa Sigmundom Frojdom-preminuo od srčanog udara u Ujedinjenom

LIČNA KARTA

PRVOROĐENO-Može postati autorita-tivno ili strogo.-Oseća da ima moć.-Može postati vredno ukoliko se ohrabruje.-Okreće se ocu ukoliko se rodi drugo dete.

DRUGOROĐENO-Takmičarskog je duha jer želi da prestigne onog starijeg.-Može postati buntovnik ili se trudi da postane drukčije.-Takmičenje može da preraste u suparništvo.

NAJMLAĐE-Želi da bude “veće“ od ostalih.-Osmišlja velike planove koje retko realizuje.-Često razmaženo i ostaje beba porodice.

017

kao što je pilot koji upravlja avionom ili hirurg koji “secka“ ljude. Drugorođena deca, poput samog Adlera, imaju veće šanse za pozitivan raz-voj ličnosti. Najpre, roditelji već imaju iskustva sa starijim detetom i ponašaju se opuštenije. S druge strane, drugo dete ni-kad nije bilo u situaciji “kralja” pa ni ne zna koje su blagodeti tog položaja, nikada nije iskusilo moć, pa mu to kasnije u životu ni ne nedostaje. Ono od rođenja uči sa stari-jom sestrom ili starijim bratom da deli igrače i mesto pod suncem i to doživljava kao normalnu situaciju. Prema starijem bratu ili sestri osećaju bliskost i poverenje. Ukoliko su roditelji pripremili starije dete, onda mlađe dete ono starije doživljava pozitivno. Ali, ako stalno porede decu na štetu mlađeg u pogledu: “Ti nikada nećeš biti dobar matematičar kao tvoj stariji

brat“, onda se razvija snažna inferiornost i takmičenje. Cilj takmičenja je egoistički i lažan, jer je podređen ličnom samodoka-zivanju pa rezultira kompleksima niže ili više vrednosti. Osobina koja se domi-nantno provlači životnim stilom je zavist. Prednost drugorođenih je što razvijaju osobine kao što su borbenost, upornost i buntovništvo, koje može imati stvaralački karakter. Istraživanja su pokazala da ve-liki broj drugorođenih ima zanimanja brokera, menadžera, trgovca i vezana za poslovu komunikaciju sa javnošću. Treće po redu dete takođe ima specifičan položaj i predispoziciju da uspešno funkcioniše, koje je jednako onoj referentnoj za prvo dete. Kada se rodi treće dete, roditelji su već dobro uvežbani, obično su duže u braku i brigu prepuštaju prvom i drugom detetu. Njima treće dete

“ne pada” teško jer se prvo dete već na-viklo da je “skinuto s prestola”, a drugo dete nikad nije ni bilo “kralj” i zato Adler navodi da su srednjerođena deca “najefi-kasniji odrasli”. Mezimče porodice, kojim se svi bave, prima maksimalnu ljubav i ono postaje razmaženo. Ono izgrađuje trajni životni stil koji podrazumeva da postane tiranin ili da bude “odbačeni odrasli”, odnosno osoba koja razvija sim-biotski odnos. Jedino dete prima apsolutnu pažnju roditelja i oni nikad ne iskuse in-feriornost u odnosu na drugo dete. Nji-hov životni stil može biti definisan kao samostalnost, stvaralački, individualan i sebičan. Imaju predispozicije da postanu intelektualci, naučnici, kreativni stvaraoci, ali i alkoholičari, narkomani ili ubice.

SREDNJEROĐENO-Smirenog tempera-menta.-Poteškoće u pronalaženju sebe ili postaje borac za pravdu.

DOGAĐAJI UDECEMBRU29. DECEMBAR

SMAK U KOM-BANK ARENIGrupa Smak, jedna od najvažnijih u čitavoj istoriji ovdašnje rok muzike, sviraće u najslavnijoj postavi iz sedamdesetih: Radomir Mihajlović Točak (gitara), Bo-ris Aranđelović (vokal), Zoran Milanović (bas) i Slobodan Stojanović Kepa (bubnjevi). U toku su razgovori o tome ko će svirati klavijature, a postoji i mogućnost da gos-tuju muzičari koji su prošli kroz kasnije faze Smaka. Organizatori obećavaju da će ovo biti koncert godine, uz napomenu da će legend-arna grupa svirati “Ulazak u harem”, “Crnu damu” i ostale pesme koje su od Smaka napravile mit, kao i da će produkcija, kako i dolikuje, biti vrhunska.

CENA: 1.500 (parter), 2.200 (nivo 200 prve kategorije), 1.800 (nivo 200 druge kat-egorije) i 1.200 dinara (nivo 400).

24. DECEMBAR

NOĆ REKLAMOŽDERA 2012

MTS Noć reklamoždera ove godine održaće se tradi-cionalno u Velikoj dvorani Sava centra 24. decembra od 20.00 sati. Pripremite se za šest sati najboljih reklama iz celog sveta,. U više od 50 zemalja sveta i preko 150 gra-dova ova Noć reklamoždera uveseljava milione ljubitelja reklama, a ove godine puni tri decenije! Nastala je 1981. godine u Parizu, a njen osnivač je Jean Marie Boursi-cot, vlasnik najveće reklam-oteke na svetu.

CENA: 800 dinara na blagajni Sava centra.

21. DECEMBAR

HUMANITARNA ŽURKAHumanitarna žurka koju organizuje Studentski parla-ment biće održana 21. de-cembra u Giardinu. Potrebno je doneti nešto slatko ili slano kako biste ušli na žurku. Svi prikupljeni prilozi biće doni-rani u humanitarne svrhe.

VIŠE INFORMACIJA: Studentski parlament FFPS

22. DECEMBAR

NS KONCERT GO-DINE POSLE SMA-KA SVETAJubilarni, trinaesti NS Koncert Godine biće održan dan posle smaka sveta! U subotu, 22. decembra u Velikoj dvo-rani SPC “Vojvodina” (SPENS) u 16h počinje legendarna novosadska manifestacija. Ove godine nastupa Hladno pivo, Dubioza kolektiv, S. A. R. A., Block Out, Orthodox Celts, Eyesburn, Ritam nereda, Atheist Rap i Sve barabe. Ove godine, u 16h manifes-

taciju otvara video snimak iznenađenja. Na video platnu ćemo prikazati do sada neemitovan koncert koje ne smete propustiti! Karte možete kupiti na sledećim prodajnim mestima: GIGS TIX Pariski magazin, Bulevar Books, Serendipiti knjižara i Cafe Macchiato TC Merkator.

CENA: 1000 dinara u pret-prodaji, na ulazu 1250 dinara.

VIŠE INFOMRACIJA: www.gigstix.com TELEFON: 021/ 472 - 4816

22. DECEMBAR

PRLJAVO KAZALIŠE U KOMBANK ARENIPosle 26 godina od poslednjeg koncerta u Beogradu, PRLJAVO KAZALIŠTE nastupiće u Kombank Areni, 22. decembra. Karte su u prodaji od 15. oktobra po cenama od: 1800, 1900, 2200, 2400, 2500, 2800 dinara na svim ovlašćenim prodajnim mestima Eventima kao i na blagajnama: KOMBANK arena, Bilten centar Beograd, Dom omladine i UŠĆE šoping centar.

CENA: 1800, 1900, 2200, 2500 i 2800 dinara VIŠE INFORMACIJA: www.kombankarena.rs ORGANIZATOR: Beogradska kulturna mreža

018

23. 10. 2012. - 17. 3. 2013

RAZOTKRIVANJE TELA NA BEO-GRADSKOM SA-JMUProučavanje ljudske anato-mije oduvek je funkcionisalo po jednostavnom principu: posmatrati znači učiti. Isti princip koristio se i u egipat-skoj, grčkoj, rimskoj i kulturi Islama za napredno učenje o ljudskom telu, bazirano na naučnim principima. Javne obdukcije tela tokom rene-sanse produbile su znanja na ovu temu, postavljajući temelje modernim medicin-skim istraživanjima, pa i ovoj izložbi.Prateći princip da posmatrati znači učiti, izložba Razotkrivanje tela koristi secirane uzorke ljudskih tela kako bi posetiocima podarila vizuelni udžbenik njiho-vog organizma. Izložba je otvorena svakog dana od 10 do 19 časova u Beogradskom sajmu u prizemlju hale 3.

CENA: odrasli 950 RSD, sred-nja škola, studenti, penzion-eri 750 RSD, osnovna škola 450 RSD, predškolska deca besplatno, porodični paket 2350 RSD. (Grupe od 15 ili više ljudi, moraju unapred najaviti svoj dolazak).

VIŠE INFORMACIJA: www.eventim.rs TELEFON ZA REZERVACIJE: 0900 11 00 11

26. DECEMBAR

MASSIMO SAVIĆ U SAVA CENTU

Masimo (Massimo) Savić nastaviće tradiciju prednovogodišnjih nastupa u Sava centru 26. decembra, ali ovog puta beogradskoj publici priprema posebno iznenađenje - koncert pod nazivom “Unplugged na oblacima”. Masimo i njegov prateći bend, pojačani sa gudačima, izvešće akustične (unplugged) verzije starih i novih hitova.

CENA: od 1600 do 2500VIŠE INFORMACIJA: www.eventim.rs

13. DECEMBAR

KERBER U BEO-GRADU

Niški bend KERBER proslavlja ove godine 3 decenije rada, koje su obelezili fantasticnim koncertima u Nisu i Novom Sadu. Kako su i obecali, rodjendasku godinu zavr-savaju koncertom u Beo-gradu, kojim će zaokružiti obeležavanje jubileja, tri decenije od osnivanja benda.Koncert za pamcenje ce biti održan u četvrtak, 13. decem-bra. u Hali sportova u Beo-

gradu. Jedina jugoslovenska grupa koja je imala nastup u kolevci britanskog R’n’R-a, dvorani Warehouse u Liver-pulu, obećava svirku iskon-skog, nekompromitujućeg i žestokog R’n’R koji će rastresti beogradsku publiku, jednako kako su to uradili u Nišu i Novom Sadu. Hitovi; Ratne igre, Nebo je malo za sve, Bolje da sam druge ljubio, Čovek od meda i dru-gi, svedoče o naboju energije koju ovi momci jedva čekaju da podele sa publikom.

CENA: 1000 RSDVIŠE INFORMACIJA: www.evetim.rs

15. DECEMBAR

JAMES ZABIELA U SUBOTICIJames Zabiela, poznati britanski DJ i producent, 15. decembra nastupa u klubu The Code u Subotici!

PRICE: 890 RSDVIŠE INFORMACIJA: www.gigstix.com

8. DECEMBAR

SVETLANA ZAHA-ROVA - ŽIZELABeogradsku publiku očekuje PRAZNIK BALETA - gos-tovanje najveće balerine današnjice Svetlane Zaha-rove, jedine primabalerine as-solute na svetu! Predstavom Žizela otvoren je Sava Centar pre 35 godina – zbog toga su dve značajne institucije kulture – Narodno pozorište i Sava Centar, posebno zadovoljne što će našoj pub-lici prirediti ovaj BALETSKI DOGAĐAJ SEZONE.

VIŠE INFORMACIJA: www.evetim.rs

4. 12. - 16. 12. 2012

EP U ROKOMETU ZA ŽENEMečevi će se igrati u Kombank Areni, gde će u duele u A grupi protiv selekcije Norveške, Češke i Ukrajine igrati i naša reprezentacija. Završnica šampionata odigraće se u jednoj od najlepših hala na svetu.

CENA: od 600 do 15 000 dinara za pojedinačnu kupovinu VIŠE INFORMACIJA: www.ulaznice.co.rs TELEFON: 0900 11 00 11

019

020

ISTANBULNajistočnija tačka Zapada i najzapadnijatačka Istoka... Grad na dva kontinenta - Istanbul! Šest dana, u cenu uključeni autobuski pre-voz i smeštaj po izboru - hotel sa tri zvezdice u centru grada, dvokrevetne sobe po ceni

od 149 eur ili hostel u starom centru grada kod Plave džamije, u srcu Orijenta, ili u centru novog evropskog dela, na Taksimu, višekrevetne sobe po ceni od 125 €. Doček Nove godine u Istanbulu će vas očarati! Najveći grad Turske i sigurno jedan od najlepših gradova na svetu. Mnogobrojne turističke atrakcije, mirisi, ukusi morske hrane, slatkiša, hodža koji poziva na molitvu, mostovi puni ljudi. Zaštitni znak grada je čuvena Aja Sofija, nekada najveća hrišćanska crkva pretvorena u džamiju, Plava džamija sa šest minareta, Topkapi palata sultana, najveći bazar na svetu Kapali čaršija, Galata most, šoping na trgu Taksim, vožnja

ZA REZERVACIJE

ILI POZOVITE

I OSTALE PONUDE POSETITE

WWW.JUNGLETRIBE.COM

TC “LUPUS“

(021) 451 - 832

Junge Travel vas vodi na najuzbudljiviju proslavu Nove godine koja će se dugo pamtiti!

1.

ZA NOVU GODINU SA JUNGLE TRAVELOM

JUNGLE TRAVEL

021

3.

2.5.

4.

Bosforom između Evrope i Azije… Nargile, turska kafa, Efes pivo, razne vrste ratluka, začini, morski plodovi. Orijentalno partijanje na obalama Bosfora.

PRAGRaskošni Prag na obalama Vltave, mesto je na koje već godinama Jungle Tribe vodi na doček. Novogodišnja atmos-fera ispred sata Orloj, šetnja legend-arnim Karlovim mostom do Hradčana

sa Praškim zamkom i Katedralom Sv. Vida. „Zgrada koja pleše“ kao delo modern arhitekture koje odskače od starih fasada Praga, Lenonov zid- simbol hipi zajednice, pivske ture i pabovi poput U fleku, U Medvidku, Novomestsky pivovarna, Pivovarsky Dum… Fakultativni izlet u Drezden i obilazak grada na Elbi. Glavni grad Saksonije, spoj modernog i tradicio-nalnog, išaran barokom, renesansom i klasicizmom - Cvinger, Zemperoper, dvorac na Elbi ili Helerau baštenski grad. Smeštaj u hotelu Top Garni 2* u Pragu, na 5 minuta od linije metroa kojom se do centra stiže za 20 minuta, dvokrevetne sobe sa kupatilom, usluga na bazi 4 noćenja sa doručkom po ceni od 180 € (put i smeštaj uračunati).

BERLINDoček Nove godine u skvotovima ili ‘underground’ klubovima! Berlin, pres-tonica Nemačke koja je taj status stekla rušenjem čuvenog Zida, danas je cen-tar evropskog ‘clubbing-a’! Nova godina

ispred simbola grada- Brandenburške kapije, a potom u Matrix-u i Tresor-u. Neprocenjivo! Opustite se u pivnicama Hofbrauhaus u pravoj nemačkoj atmosferi i Pub-u gde sami sebi točite pivo i naručujete pesme po svom ukusu. Skvotovi, upoznavanje ‘underground’ ekipe, umetnička inspiracija… Aranžman traje sedam dana i uključuje obilazak Beča, put i smeštaj u hotelu na Aleksandar placu, u samom centru grada. Dvokrevetne sobe sa kupatilom, usluga na bazi noćenja sa doručkom. Cena 195 €.

BUDIMPEŠTA„Kraljica Dunava“ uz čašu šampanjca - Nova godina u Budimpešti! Nemate dovoljno slobodnih dana, a otputovali bi negde za Novu godinu?! Beogradu najbliža evropska prestonica, lepotica

na obe strane Dunava – Parlament, Kraljevska palata, Ribarski bastion, Citadela, Lančani most, Eržabet most, legende i doček najluđe noći na trgu i u klubovima. Šoping u Vaci ulici, krug dvojke, otisci u snegu na Beogradskom šetalištu, tužna priča o maloj princezi, fotografisanje na Trgu heroja i ispred neobičnog dvorca Vajdhunjadi. Vesela Jungle ekipa, nasme-jana lica i pune ulice turista! Fakultativno krstarenje Dunavom

i obilazak Sentandreje, srpskog centra iz XVI veka. Hostel u samom centru grada, višekrevetne sobe sa zajedničkim kupatilima ili hotel sa 3 zvezdice udaljen na 20 minuta vožnje od centra, sobe dvokrevetne i trokrevetne sa kupatilima… Vi birate! Cena aranžmana od 75 € obuhvata put i smeštaj na bazi 2 noćenja sa doručkom u hostelu odnosno 95 € zas sve to u hotelu.

TRANSILVANIJANova godina u Transilvaniji kod grofa Drakule. Da propustite? Nikako! Prelepi dvorci Transilvanije, fantastična priroda i naravno žurke u Drakulinom stilu! Najpovoljnija ponuda za doček - 2 noći u

centru Brašova u hostelima (višekrevetne sobe sa zajedničkim kupatilima) sa prevozom za samo 70 €! Vratite se u vremena okrutnog vladara Vlada Cepeša po kome su snimljeni mnogo-brojni filmovi i koji je postao simbol vampirizma. Fakultativni obilazak Brana, zamka u kome je bio Drakula zatočen, kao i dvorca Peleš, jednog od najlepših dvoraca Evrope. Doček Nove godine u Brašovu je najbolja prilika za vrhunski provod za malo para!

KRAKOVDoček Nove godine u magičnom stu-dentskom centru Evrope! Neverovatan grad i još neverovatniji događaj! Energija, zabava, eho smeha u gradu koji odiše svojom istorijom i kulturom. Malo keša

za provod u klubovima, student iz čitave Poljske zajedno sa turistima iz ostalih delova Evrope đuskaju, cirkaju i razmenjuju kontakte. Grad sa 800.000 stanovnika od čega polovinu čine student, a student posle predavanja ne idu u biblioteku… centralni trg ispunjen mladim ljudima i pozitivnom ener-gijom. Zujanje sa svih strana! Mnogobrojni underground chillout barovi, odlično pivo i tradicionalna klopa. Glavni tg Rinek, Florijanska kapija, utvrđenje Barbakan, crkva Sv. Marije sa dva tornja različite visine, dvorac Vavel. Fakultativni izleti u Rudnik soli i Aušvic. Hosteli u centru grada, višekrevetne sobe sa zajedničkim ili kupatilima u sobi, usluga na bazi noćenja sa doručkom. Put i smeštaj u hostelu za 3 noćenja po ceni od 99 € i 109 €.

6.

Ono što svi mi studenti imamo zajedničko jeste da sanjamo, bilo to o dobrim ocenama, lakim ispitima, završetku studiranja i naravno zaposlenju nakon studiranja. Jedan od mojih najvećih snova uvek je bio da putujem i da na putovanju nešto naučim, nekoga novog upoznam i naravno pričam engleski jezik, koji već četiri godine svim srcem volim i studiram.

Maja meseca, ove godine, odlučila sam da iskoristim leto u usavršavanju sebe. Nisam želela da prodajem sladoled i de-lim letke, niti sam se iracionalno nadala da će me iko primiti da volontiram u nekoj školi; poslova naravno ima, ali nisam IT stručnjak niti imam minimum dve godine iskustva u bilo kojoj oblasti. Pretraživajući ogroman svet interneta, pod ključnom rečju „praksa“, naišla sam na studentsku organizaciju AIESEC i njihove ponude stručnih i volonterskih praksi. Odlučila sam da se prijavim za intervju, iako se nisam nadala da ću proći, ništa me nije koštalo da probam. To cut the long story short, prošla sam intervju, postala član najveće studentske organizacije na svetu, dobila pristup bazi praksi i pronašla praksu u zemlji koju sam toliko želela ponovo da posetim.

7. avgusta 2012. probudila sam se u Moskvi, jednom od najlepših, najvećih i najskupljih gradova na svetu. Praksa koju sam odabrala je bila usko vezana za poslovni engleski jezik i moj zadatak je bio da šest nedelja organizujem tematske radi-onice za moskovske studente koji znaju, ali žele da usavrše en-

gleski jezik, a ujedno kroz predavanja i radionice nauče nešto novo ili jednostavno upotpune svoje znanje iz neke oblasti. Radila sam sa još 25 studenata iz celog sveta (Portugala, Indon-ezije, Austrije, Češke, Kine, Ukraine, Slovačke, Poljske, Velike Bri-tanije, Amerike...) i kroz timski rad u apsolutno nepoznatom i internacionalnom okruženju otkrila sam neverovatne stvari o sebi, svoj potencijal, prag tolerancije, dobre i loše osobine, a što je najvažnije, naučila sam da je prijatnije van zone komfora. Živela sam u jednoj porodici i slobodno mogu reći da je ovo onaj deo sa teškim početkom. Sama adaptacija na ruski način života mi je najteže pala, jer, iako mnogi misle da smo veoma sličan narod, razlike su jako očigledne kada se provede šest ne-delja tamo. Međutim, iako je život u Rusiji nosio neki težinu, savršen balans u mom danu, i tako nedeljama su pravili ti ljudi sa kojima sam radila. Nas 25. smo bili jedna velika porodica, zajedno smo jeli, pili, gubili se u metrou, obilazili znamenito-sti, smišljali radionice, realizovali iste, radovali se kada su bile uspešne, tugovali kada su propale, slavili i na kraju jedni druge pratili sa nadom da ćemo se ponovi videti.

Od kako sam se vratila, 18. septembra, svakog dana otkri-vam dobrobiti leta provedenog tamo. Iako je tih šest nedelja zahtevalo određena odricanja, mene i naravno mojih roditelja, ne kajem se ni jednog dana i sve bih opet ponovo, sa istim lju-dima na istom mestu.

Prvo i najvažnije, ispunila sam svoj cilj i stekla radno iskust-vo, usavršila sam engleski jezik, otkrila da sam zaista naučila poslovni engleski, usavršila sam veštine koje nisam mogla studiranjem, ali najvažnije stekla sam neverovatne prijatelje koji su mi obeležili ovo leto i celu godinu. Pri povratku sam se odlučila da želim da se reintegrišem u organizaciju i nastavim svoje usavršavanje, tako sam od 1. novembra ta koja pomaže studentima da nađu praksu u inostranstvu i prožive ovo što sam ja proživela.

Poruka koju želim svima da prenesem je: nemojte se bojati da probate nešto novo. Ja sam bila jedna od onih koja nije ni-kada želela da izađe iz zone komfora i bude na nesigurnom, neispitanom. Ovom praksom sebi sam dokazala da je avantura van zone komfora a van nje sam i ja. Uvek sam bila ljubomorna na ljude koji imaju poznanike u inostranstvu, ali sada znam da gde god odem imaću kome da se javim. Troje mojih kolega sa prakse su već bili u Srbiji nepunih mesec dana nakon naše prakse, i sada čekaju mene da idem kod njih.

MALI STUDENT UVELIKOM SVETU

Dugo sam razmišljala o tome kako da započnem ovu priču koju želim da podelim sa vama, kako neretko biva, prva rečenica se uvek najduže smišlja. Međutim, nisam ni bila svesna da sam time još jednom potvrdila da je svaki početak na neki način težak i da je to jedna od glavnih poru-ka koje želim da prenesem deleći sa vama svoju priču.

Svet je knjiga, oni koji ne putuju pročitaju samo jednu stranu.

AUTOR: Sandra Radinović

0022

OVOM PRAKSOM

SEBI SAM DOKAZALA DA

JE AVANTURA VAN ZONE

KOMFORA A VAN NJE SAM

I JA

ŠTA JE AIESIC?U januarskom izdanju saznajte više o organizaciji AIESIC i kako možete da se pridružite.

0023

OSTAO SAM JEDNOM NOGOM U

ODBOJCI, RADIM SA JEDNOM GRUPOM

KADETA I JUNIORA I PRENOSIM IM

SVOJA ISKUSTVA, A USPUT I MALO

VEŽBAM PSIHOLOGIJU NA

NJIMA.

Jedan od naših najuspešnijih odbojkaša i student druge godine Poslovne psihologije, Andrija Gerić, za Student-ski Glas otkriva da želi da mu prvi klijent, kao sportskom psihogu, bude olimpijski pr-vak.

Nakon više od 15 godina pro-fesionalne odbojke, Andrija Gerić, saopštio je, početkom oktobra, da zvanično završava sa aktivnim ig-ranjem. U razgovoru za naš list, on ističe da je u toj odluci porodica ig-rala ključnu ulogu.

- Deca su imala potrebu da se skrase na jednom mestu, posle više godina stalnog seljenja. U tome je doprinela i činjenica da je u svetu ekonomska kriza i ugovori u odbo-jci su veoma pali, tako da mi novac nije bio dovoljan motiv da seljakam porodicu sa mnom.

2011. godne, Gerić je zvanično napustio, nakon godinu dana, tur-ski klub Fenerbahču kako bi se vratio u svoj rodi grad. Iste godine ponovo počinje da igra za OK Vo-jvodina sve do jednog trenutka kada je shvatio da za igrom više nije bilo strasti. Te godine, takođe,

upisuje prvu godinu Poslovne psihologije na Fakultetu za pravne i poslvne studije. Bivši trofejni reprezentativac i budući psiholog, kaže da je upisao FPPS jer nudi do-bro znanje.

- Sa jedne strane, čuo sam da nudi dobro znanje, da je dosta dobro organizovan i da postoji vrlo neposredan odnos između profesora, asistenata i studenata, što se sve pokazalo kao tačno i što je sjajna stvar. Sa druge strane, moja želja je da se bavim sport-skom psihologijom i to njenim pragmatičnim delom, jer mislim da imam jako puno iskustva što se tiče sporta , a fakultet je tu da mi to malo uobliči i da strukturu kao budućem psihologu.

Gerić otkriva za Studentki glas da je, u mladosti, više bio okre-nut ka prirodnim naukama, a ne-ostvarena želja mu je bila da studi-ra astrofiziku.

- Svojevremeno sam bio na informatici na PMF-u i došao do druge godine. Ali, tada sam shva-tio da mi se otvara mogućnost da napravim sjajnu karijeru i da ako budem i igrao i studiorao, nit ću biti dobar student, nit sjajan igrač.

Gerićupisao 2. godinu“Život je kao jedna utakmica i onaj koji je srećan dok se odvija je ustvari pobednik...“

INTERVJU

024

AUTOR: Danilo Redžepović

025

Tad sam odlučio da napustim studije i posvetim se samo sportu. Gledajući unazad, ubeđen sam da je to bila prava odluka.

Nakon neuspelih pokušaja studiranja priprodnih nauka i za-vidne odbojkaške karijere, Gerića su društvene nauke počele više da interesuju u zrelijim godinama i iz tog razloga je upisao Poslovnu psihologiju.

- Sada, kao zreliji, više me in-teresuju odnosi među ljudima, odgovori na pitanja šta uslovljava određena ponašanja, a pogotovo uspeh ili neuspeh. Usput, mislim da u Srbiji, što se tiče sportske psihologije ima još puno prostora, tako da tu sebe vidim... Da ispunim

taj trenutno prazan prostor.Pre godinu dana, tada

tridesetčetvorogodišnji Gerić bio je skoro duplo stariji od svojih saigrača u turskom OK Ferenbahčeu. Situacija na Fakulte-tu je veoma slična, ali on šaljivo napominje da u grupi nije najstariji.

- Kolege su me, možda na početku, gledale sa podozrenjem, u smislu šta ovaj matori radi tu?”, ali su me skroz prihvatili i mislim da imamo vrlo lep odnos. Nisam najs-tariji u grupi (osmeh). U principu, ja volim da učim i tokom karijere sam dosta čitao na raznorazne teme, tako da mi to uopšte nije prob-lem. Po meni, kada čovek studira u svom, da kažem, poluzrelom dobu, onda ima skroz drugačiji odnos, jer nema tremu, zna šta hoće i ide ka tome. Sve u svemu, super se osećam!

Od mlađih kolega, Gerić kaže da je naučio da bude još više ra-doznao i da bude dete istraživač ističući da se lepo oseća kada je u tom identitetu. On savetuje svoje

mlađe kolege da se zapitaju šta zapravo žele u dubini duše i da onda idu ka tome. S druge strane, suprug Tamari i otac Sofiji i Lei, priznaje da mu nije lako da balan-sira akademski i porodični život. Iako nije redovan na predavanjima i vežbama, uz pomoć njemu dragih kolega uspeva sve da nadoknadi. Što se tiče proseka, budući sportski psiholog nema pritisak kada je reč o ocenama.

- Očistio sam prvu godinu do početka jula, čak me moji prijatelji zezaju da sam štreber. Meni je bit-no moje znanje, pogotovo iz oblas-ti koje me posebno interesuju, a ocene su samo neka vrsta pokaza-telja, koji je meni manje bitan. Ali, u svakom slučaju, trudiču se da imam preko 8,00 prosek, to sam sebi zacr-tao kao cilj.

Danas, Gerić je uzor mnogim mladim ljudima, ali kada je on bio njihovih godina, njegov uzor, što se tiče sporta, bio je Žare Petrović.

- On je bio prvi igrač iz Novog Sada koji se probio i napravio bum od odbojke tih 80 godina. Prvi koji je otišao da Igra u Italiju, što je još uvek pojam kvalitetne lige. Tada sam ja samo skupljao lopte na utakmici, a posle sam imao čast da igram sa njim i da postanemo pri-jatelji.

Odbojkaški as želi da mu budući klijent ,kao psihologu sporta, bude olimpijski prvak. Pored toga, želi da sarađujem sa vrhunskim sportskim klubovima i da radi sa reprezentaci-jom Srbije.

- Ostao sam jednom nogom u odbojci, radim sa jednom grupom kadeta i juniora i prenosim im svoja iskustva, a usput i malo vežbam psihologiju na njima.

Gerić se ni zbog čega u životu ne kaje jer kako kaže - Sve svoje od-luke sam doneo sam i zadovoljan sam njima.

“KOLEGE SU ME GLEDALE SA PO-DOZRENJEM ALI SU ME SKROZ PRI-HVATILI I IMALO VRLO LEP ODNOS.”

Neki govore da je nasilja uvek bilo, samo se o njemu nije toliko govorilo. Sada smo po-stali humaniji i netolerantniji

na nasilnička ponašanja pa o tome više pričamo. Drugi govore da nikada nije bilo toliko nasilja kao danas.

Činjenica je da otkad postoji čovek postoji i nasilje. U vremenima kad je čo-vekova svest bila usmerena na borbu za opstanak, agresivno ponašanje je bilo korisno u odbrani i napadu jer su preži-vljavali oni borbeniji i jači. Ponekad je na-silje bilo posledica straha od različitosti, nerazumevanja tuđeg pogleda na svet ili kulture. Na globalnom planu, tokom cele istorije čovečanstva nije bilo vremena kad se nije vodio neki rat i kad nasiljem nije nastojano da se stekne neka korist. Zaista, uvek je bilo nasilja proizašlog iz pogrešnih uverenja, osećaja ugroženosti, pohlepe za tuđim.

No, ono što naše vreme čini drugači-jim i što zastrašuje jeste eskalacija nasilja

u kome svako može postati žrtva bezum-nog, besmislenog nasilja koje je samo sebi postalo svrha.

Još pre samo nekoliko desetina godi-na mogli smo mirno da šetamo gradovi-ma bez straha da će nas neko osakatiti ili ubiti samo zato što mu je dosadno. I tada je postojala dosada, ali nikome nije pada-lo na pamet da je lek za dosadu šutiranje slučajnog prolaznika. Nije bilo potrebe da se škole uočljivim tablama označava-ju kao mesta bez tolerancije na nasilje. Podrazumevalo se da takve tolerancije nema, a oni koji bi prekršili to nepisano pravilo bili bi obeleženi kao loši i proble-matični, odbačeni od nenasilne većine. Odlazilo se na fudbalske stadione i stra-stveno navijalo za svoj klub, ali nije bilo potrebe da se donosi zakon o navijačima kako bi se od nasilne rulje zaštitili stvarni ljubitelji fudbala ili inventar stadiona. Ne-kada je čak i u tučama uličnih bandi bilo nekog kodeksa ponašanja i osećaja časti. Bilo kukavički da se tuče slabiji od sebe ili

neko ko leži na podu. Cenila se hrabrost, ali ne okrutnost.

Pre samo nekoliko decenija bilo je nezamislivo da neki adolescent dođe u školu i puca po učenicima i profesorima s namerom da ubije.

Danas svega toga ima. Psiholozi, psi-hijatri i sociolozi iznose svoja stručna mišljenja i pokušavaju da objasne razlo-ge, no čini se da su i oni zatečeni eska-lacijom besmislene okrutnosti. Činjenica da je neki mladi čovek razvio ličnost koja je potpuno neosetljiva na tuđu patnju i koja užitak ili olakšanje pronalazi u prem-laćivanju i ubijanju drugih ljudi, ništa ne objašnjava. Pitanje nije kakav je taj mladi nasilnik, nego zašto je takav postao? Za-što je sve više mladih ljudi kojima vladaju destruktivne emocije, koji se zanose na-silnim ideologijama, koji svoje samopo-štovanje i osećaj vrednosti pronalaze u sirovoj fizičkoj sili?

N A S I L J E NAŠEG VREMENA

STUDENTI PIŠU

AUTOR: Miloš Radovanović

026

Zašto je više mladih ljudi kojima vladaju destruktivne emocije?

K O Š A R K A Š K AL I G A U N I Š U

S leva na desno: Predrag Kostić, Nikola Stanisavljević, Stefan Todorović, Miloš Radovanović Čuče: Miloš Marinković, Luka Gašević, Miloš Jovano-vić, Đorđe Kujundžić. Na slici nisu: Stefan Šćepanović, Stefan Lukić, Milan Marković i Milan Milošević.

AUTOR: Miloš Radovanović

027

OD NEPOZNATE EKIPE DO PROTIVNIKA ZA RESPEKT

U sezoni 2009/2010 prvi put je sastavljen košarkaški tim Fakulteta za pravne i poslovne studije, a timovi sa ostalih niških fakulteta su ga posmatrali sa visine i podsmevali mu se. Nakon tri sezone učešća u ligi, već standardna ekipa FPPS-a, postala je „protivnik za respekt“.

Kada je Miloš Jovanović, student Prava, os-novao tim 2009. godine, studenti-igrači se nisu međusobno poznavali. Grupa od desetak studenata sa malog, tada

još nepoznatog privatnog fakulteta je krenula u pohod na Univerzitetsku košarkašku ligu. Nisu imali ništa zajedničko osim cilja da ostvare svoju prvu pobedu i razbiju predrasude o privatnim fakultetima sa kojima su se susretali tokom cele prve sezone. Želja za ostvarenjem tog cilja je stvorila fantastičan timski duh među košarkašima FPPS-a. Iako su debitantsku sezonu završili sa više poraza nego pobeda, naši košarkaši su ostavljali snažan utisak na svakoj odigranoj utakmici. Već po završetku ove godine se pročula priča o „pri-vatnom fakultetu iza TC Gorča kod hotela Regent“.

U sezoni 2010/2011., organizacija ekipe je bila na daleko višem nivou. Tim je u ovoj sezoni, predvođen Milošem Jovanovićem, koji je bio trener, igrač i glavni organizator, sam plaćao salu za treninge i štampao dres-ove, što je samo dodatno ojačalo timski duh. Pobednički nastrojeni, igrači su u ovu sezonu krenuli veoma ozbiljno i u regularnom delu sezone namučili čak i večite šampione Univerzitetske lige - ekipu Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje. Do-brim igrama su stigli i do plej-ofa, gde je ekipa FPPS-a, nakon odlične utakmice protiv Filozof-skog fakulteta, ipak izgubila u poslednjoj sekundi meča. Za naše košarkaše ovo je bio neverovatan uspeh, a za ostale veliko iznenađenje. Već su se na kraju ove sezone na tabeli ispod naše ekipe našli velikani lige, kao što su Mašinski fakultet, Fakultet zaštite na radu, Ekonomski fakultet, ali i Internac-ionalni univerzitet iz Novog Pazara (IUNP). Osim plasmana u plej-of, naši košarkaši su osvojili bron-zanu medalju na univerzitetskom košarkaškom turniru „Sveti Sava“ na kraju sezone.

Osvajanjem bronzane medalje na istom turniru se završila i sezona 2011/2012, a počela je uz ogromnu podršku Fakulteta, posebno od strane profesora Zdravka Skakavca, koji je u prve dve sezone obezbedio sredstva za učešće u ligi, a u ovoj i sredstva za nove dresove, kao i salu za treninge. Kapiten, Miloš Marinković, i najbolji igrač u timu, Stefan Todorović, svojim predvodništvom i preciznim šutevima su za tri po-ena donosili prevagu u pobedama ekipe. Sada već prepoznatljiv po bor-benom stilu igre, tim je u ovoj sezoni uspeo da porazi i „Filozofe“, a pored toga je postavio i novi rekord lige, „pregazivši“ ekipu IUNP-a rezultatom 86:23 i ostvarivši rekordnu razliku od 63 poena. Nakon ove utakmice, svi

učesnici lige počeli su da shvataju naš tim vrlo ozbiljno i posmatraju ga sa poštovanjem.

Studenti-košarkaši Fakulteta za pravne i poslovne studije svojim na-stupima su zaista doprineli dobrom glasu Fakulteta u Nišu u poslednje tri godine. Pored nastupa pod imenom Fakulteta u ligi, ekipa je uspešno predstavila Fakultet i na Pravnijadi u Ohridu 2010. godine, a u sezoni 2012/2013, zajedno sa studentima iz Novog Sada, sprema se za učešće na Menadžerijadi.

U ovu sezonu tim ulazi sa još višim ciljevima, a ovim putem obaveštava sve zainteresovane studente, koji treniraju košarku, da se jave Stu-dentskom parlamentu kako bi se priključili ekipi.

Studenti-košarkaši doprineli su dobrom glasu Fakulteta u

Nišu u protekle tri godine.

028

NAGRAĐUJEMO VAS KARTAMA ZA BIOSKOP

Saradnja između Arene Cineplex i Studentskog glasa.

Čitaoci „Studentskog glasa“ tj. studenti Fakul-teta za pravne i poslovne studije biće u prilici, od januara, svake nedelje da osvoje par kara-

ta za projekcije najaktuelnijih filmova na reperto-aru bioskopa Arene Cineplex. Ova akcija realizuje se u saradnji sa Arenom Cineplex i časopisom Stu-dentski glas kako bi studentima bilo omogućeno da uživaju gledajući najnovije blokbastere na velikom platnu u najopremljenijem bioskopu u Vojvodini.

Arena Cineplex je počela sa radom 3. januara 2011. godine. Na osnovu svetskih trendova u bioskopskom prikazivanju, kao i sopstvenih iskustava, a to je izgradn-ja multipleks bioskopa, Art Vista je uzela bioskop Arena u Novom Sadu u zakup na 15 godina.

- Rekonstrukcijom i adaptacijom prostora dobijeno je šest sala ukupnog kapaciteta od skoro 1000 mesta, kao i dva kafea. Sale su opremljene konfornim sedišti-ma, vrhunskim procesorima zvuka i klimatizacionim sistemima koji garantuju konstantnu temperaturu to-kom čitave godine, kao i projektorima koji obezbeđuju vrhunski kvalitet kako standardnih, tako i 3D projekcija – kaže PR Arene Cineplex Jelena Galetin za naš list. Ona dodaje da je Arena nekada imala samo dve sale, a danas je ona multifunkcionalni objekat koji pruža ra-zličite usluge pored prikazivanja fimova, što je glavna delatnost bioskopa.

- Arena Cineplex nudi i organizovanje rođendana, kompanijskih večeri i zakup bioskopskih sala u različite svrhe. U sklopu bioskopa postoje i dva kafea, od kojih

029

NAGRAĐUJEMO VAS KARTAMA ZA BIOSKOP

se u “The End“ kafeu organizuju tematske večeri, kao i koncerti filmske muzike – na-pominje Jelena Galetin.

Pored redovnog i opširnog repertoara, koji obuhvata žanrovski različite filmove, kao i programske celine posvećene deci, odraslima i starijima, Arena Cineplex or-ganizuje i svečane premijere domaćih fil-mova, kao i festivale: FEST, SINEMANIJA, KIDS FEST i CINEMA CITY.

Arena Cineplex svojim pesetiocima nudi brojne popuste.

- Utorkom, kada je “happy day“, gra-đani mogu da kupe karte po ceni od 280 dinara za standardne i 370 dinara za 3D projekcije, a studenti imaju popust po-nedeljkom i sredom, kada su uz priloženi

indeks karte jeftinije za 50 dinara. A sa druge strane, u “The End“ kafeu, gosti bioskopa uz priloženu kartu mogu da popiju piće po 20% nižoj ceni – nagove-štava Jelena Galetin.

Ona dodaje da u narednom periodu, u Areni Cineplex sve posetioce očekuju brojne svečane premijere domaćih filmo-va, kao i festivali.

Novi repertoar Arene Cineplex izlazi svakog četvrtka i može se pogledati sa internet sajtu www.arenacineplex.com. Kompletan repertoar može se pogledati i na Fejsbuk stranici kao i na Tviteru. Ukoli-ko želite da rezervišete karte, to možete učiniti pozivom na broj 021/447-690.

OD JANUARA, STUDENTI

ĆE IMATI PRILIKU

DA SVAKE NEDELJE

OSVOJE BESPLATNE

KARTE ZA PROJEKCIJE

NAJAKTUALNIJIH FILMOVA

ARENE CINEPLEX. Jelena GaletinPR Arene Cineplex

030

agična supstanaca osetljiva na visoke tem-perature krije se u smeđoj opni koja prekriva ukusno jezgro. Redovno grickanje badema podstiče odbrambene snage organizma da brzo i oštro reaguje na prisustvo virusa, poka-

zuju rezultati istraživanja britanskih i italijanskih stručnjaka. Smeđa pokožica koja prekriva semenku badema, sadrži materije koje podstiču delovan-je imunog sistema usmerenog pro-tiv takvih infekcija. Utvrđeno je da pomenute materije poboljšavaju spo-sobnost belih krvnih zrnaca da detek-tuju viruse i istovremeno usmeravaju organizam da blokira razmnožavanje virusa, a na taj način i njegovo širenje po telu. Stručnjaci su ustanovili da je čak i nakon što je proces varenja završen, odbrana od virusa i dalje pojačana. Istraživanje čiji rezultati sugerišu da ti orašasti plodovi mogu da budu odlična potpora imunom sistemu u borbi sa brojnim virusima, uključujući i grip, sproveo je međunarodni tim stručnjaka iz Instituta za ispitivanje hrane u Noriču i sa Univerzitetske poliklinike u Mesini u Italiji. Iako ističu da su neophodna dodatna istraživanja o količini koju je neophodno pojesti i koje kombinacije sa drugom hranom

su dozvoljene, naučnici tvrde da su redovni „korisnici” manje podložni zarazi, ali i da lakše i brže mogu da se izbore sa virusom i bolešću. „Sastojci pokožice badema mogu da simuliraju reakciju imunog sistema i na taj način doprinesu odbrani od virusa”, istakla je doktorka Ðuzepina Mandalari koja je bila članica italijanskog dela stručnog tima. Istraživači, čiji

zaključci su objavljeni u američkom specijalizovanom časopisu za imu-nologiju Immunology Letters, usta-novili su da čak i nakon laboratorijske simulacije varenja u ljudskom telu, opna koja se nalazi na površini bade-ma i dalje je mogla da podstakne reakciju imunog sistema. “Konzumirati šaku badema dnev-no zbog vlakana i drugih vrednih

sastojaka, ali još nam predstoji ozbiljan rad utvrðivanja da li će to biti dovoljno za antivirusno dejstvo”, objasnila je Mandalari istakavši da je model virusa herpesa bio odličan za ispitivanje zbog poznate osobine da može da izbegne odbranu imuno sistema .Drugi orašasti plodovi takođe bi mogli da imaju slično dejstvo na imuni sistem.

IZVOR: www.rts.rs

BADEMRASTERUJE VIRUSE

M

Spas za imuni sistem, koji je na udaru virusatokom zimskih meseci, može biti i badem,

tvrde italijanski i britanski stručnjaci.

Energetska i nutritivna vrednost BADEMAMINERALI (100 g badema): bakar (1,1 mg), mangan (2,5 mg), magnezijum (275 mg), fosfor (474 mg), cink (3,4 mg), gvožđe (4,3 mg), kalcijum (248 mg),

VITAMINI: vitamin E (26 mg) i vitamin B kompleksa: riboflavin (0,8 mg), niacin (3,9 mg), tiamin (0,24 mg),

031

Dan kada sam postala vegetarijanacPostala sam vegetarijanac u trećem raz-redu gimnazije. Pročitala sam jednu kn-jigu koja podobnije govori o vegetari-janstvu i prestala sam da jedem meso istog dana. Znala sam da je to deo oso-be kakva želim da budem.

Odmalena sam bila probirljiva što se mesa tiče, belo meso je jedino dolazilo u obzir i to baš kad mora. Mislim da

zbog toga nemam utisak da se odričem nečega. Želela sam to još u pubertetu, ali su mi roditelji branili uz argumenat da se neću pravilno razviti. To je samo jedan od mitova. Nekoliko godina kas-nije, na Sajmu knjiga, kupila sam knjigu na tu temu i od tada se sve promenilo. Saznala sam važne informacije i post-ala više ubeđena da je to za mene, da predstavlja ono što želim. Dok sam bila mlađa, nisam toliko znala i moj glavni razlog su bile životinje. I danas su, ali nisu jedini razlog.

Knjiga koja mi je promenila život bavila se brojnim istraživanjima u Americi na temu dobrobiti mesa, nje-govog sastava, ishranom životinja i na koji način to sve utiče na čovekovo zdravlje. Ono što me je pomalo zateklo jesu opisi mučenja životinja pred ubija-nje. Nisam mogla da verujem šta je sve čovek u stanju da uradi i koliko daleko je spreman da ode! To prevazilazi svaku ljudskost i preispituje činjenicu da smo bića sa najvišim oblikom svesti. Po meni, ti ljudi imaju sve, samo ne svest. Volim iznova da pročitam tu knjigu s vremena na vreme, ali te delove ne mogu a da ne preskočim. Kada sam saopštila svojim ukućanima, mama i tata su se pogledali u smislu da je to neki novi hir i klimnuli glavom, dok mi se brat smejao. Objas-nila sam zbog čega to želim, na šta mi je brat rekao: „Oni muče životinje u Am-erici, a ne ovde! Kod nas nema velikih farmi kao kod njih, tako da ih ne mogu ni isto hraniti. Ne živiš u Americi, tako da nemoj da izvodiš”. Za mene to ni da-nas nisu razlozi zbog kojih bi trebalo da odustanem. Zar bi trebalo, možda, da budem zahvalna što ne živim tamo i da

je to opravdanje da nastavim da jedem meso? Sa mučenjem ili bez, ubijanje je ubijanje i ja ne želim da budem deo toga.

Prvih nekoliko nedelja, tata me je u skoro svakoj prilici nudio belim mes-om, punjenom paprikom, paštetom... Ja sam ga svaki put odbila. Posle dva meseca, prekinuo je sa tim i rekao da se ne slaže sa mojom odlukom, ali da je poštuje. Njegova jedina molba bila je da odem kod nutricioniste i proverim da li je sve u redu. Prihvatila sam nje-govu molbu i mislim da je to za mene bio preokret. Pokazalo se da imam ni-zak nivo gvožđa, tako da sam morala da unesem novine u svoj jelovnik. To je dovelo do toga da danas jedem ono što kao mala nisam ni probala – karfiol, cveklu i tikvice. Od tada sam se posve-tila tome da jedem više povrća, dok mi je zamena za meso soja, u kojoj apso-lutno uživam! Verujem da mnogi, kao i moja majka, ne bi to probali, kako ona kaže „ni mrtvi”, ali mislim da bi ih lako zavaralo da je meso. Meni, koja nisam bila neki ljubitelj mesa, se čak mnogo više sviđa! Osećam se bolje, imam više energije i nijednog trenutka ne pomis-lim da bi bolje bilo drugačije.

To što sam vegeterijanac napominjem samo kada treba da jedem sa nekim ili kod nekog. Jednostavno, smatram to ličnim stavom i bitnim činom za mene kao osobu. Ne želim da me to, ne znam na koji način, izdvaja. Nisam spasila svet, samo sam prestala da jedem meso.

Mislim da nema osobe koja mi nije rekla – ja bez mesa ne bih mogla. S obzirom na broj raznih roštiljijada i kobasicijada u Srbiji, tu reakciju shvatam kao logičnu i prirodnu. Međutim, ono što mi i danas ponekad zasmeta jeste to što neki ljudi navodnu brigu za moje zdravlje pret-vore u monolog „Zašto se mora jesti meso’’. Iako ne znaju da mi kažu šta to meso konkretno ima, a što ne mogu naći negde drugde, oni ‘pouzdano’ znaju da je to tako i da se bez mesa ne može živeti. TO JE OGROMNA ZABLU-DA!!! Istraživanja govore da vegeterija-nci duže žive od ljudi koji konzumiraju meso zbog toga što vegetarijanska ishrana pomaže u zaštiti od raka pluća, dojke, želuca i debelog creva. Nasuprot tome, meso, mlečni proizvodi i jaja pre-puni su zasićenih masti i holesterola, koji na kraće staze goje i umrtvljuju, a na duže uzrokuju začepljenje arterija i infarkt. Razlog leži u tome što ljudski organizam nije predviđen za razgrad-nju mesa i to uzrokuje bolesti srca, a isto važi i za rak. To su samo neke od in-formacija koje su poznate ljudima koji ne jedu meso iz bilo kog razloga. Zbog toga me iritira kada mi neko priča da je loše to što radim. Ne postoje činjenice koje bi to argumentovale. Iz tih razloga ne idem kod bližih rođaka, jer svaki put za stolom dobijam kritike i dobacivanja u smislu što ne probam ‘malog Bambija’. U redu je da ljudi to ne shvataju, u Srbiji je to i dalje bauk, ali ne vidim zbog čega ne prihvate da mislim drugačije.

Ipak, ne mogu reći da nisam čula i koju dobru reč i dobila podršku od pri-jatelja. To mi mnogo znači, jer pokazuje da se u našoj zemlji (zemlji Matijevića i Carneksa) može naći neko ko razume i poštuje odluku da ne kupujemo od is-tih. To mi je i više nego dovoljno.

Vladica Milanović

“NISAM MOGLA DA VERUJEM ŠTA JE SVE ČOVEK U STANJU DA URADI I KOLIKO DALEKO JE SPREMAN DA ODE.”

Svetske kuhinje

BUGARSKE JE ZAČINJENA I ZDRAVA, KUBANSKA JE MEŠAVINA SVEGA, PAKI-

STANSKA JE PUNA ZAČINA, FRANCUSKU ČINE SIR, MESO I ŠAMPANJAC, ISLANDSKU ČINE SIROVA RIBA I KAFA, LIBIJSKA

JE SPOJ ARAPSKE I MEDITERAN-SKE, KINESKA JE RAZNOLIKA I

UZBUDLJIVA.

Kuhinja je sastavni deo kulture. Stoga ne čudi da kolevke civilizacije diktiraju ukuse i nameću popu-larnost određenih nacionalnih kuhinja.

Šta se u jednom narodu jede, prilično je zanimljiva tema.

Znamo već da recepti probijaju granice, zato nemojte da se zapanjite kada saznate da sarmu za nacionalno jelo smatraju i Ruminu i Mađari i Bugari, a u Turskoj recept odavno ne postoji u obliku u ko-jem ga mi poznajemo.

U bugarskoj kuhinji se najviše cene mleko, jogurt, sirevi i mlačni namazi. Sirevi se prave od kravljeg, ovčjeg i kozjeg mleka. Bugarska kuhinja ne može da prođe bez začina od kojih se najviše koriste beli luk, tucana paprika, peršun i mirođija. Svi začini i arome koji se dodaju jelima u bugar-skoj kuhinji dodaju se i u meso koje se sprema na roštilju. Rakija se obavezno služi uz meze koje se sastoji od tradi-cionalno pravljenih koba-sica, paprika, sireva i jaja.

Doručak je na Kubi najvažniji obrok, a uglavnom se sastoji od hleba, margarina, pržene

slanine i kafe sa mle-kom. Pirinač, jaja i voće se služi kao predjelo. Od mesa se konzumira svin-jsko i pileće, spremljeno na roštilju, prethodno marinirano sokom od pomorandže. Neizbežne namirnice u kubanskoj kuhinji su i pasulj (koji se sa pirinčom meša u kašu), kukuruz, bakalar, avoka-do, krastavac i šargarepa. Od morskih plodova izd-vajaju se jastog i kornjača. Da, kornjača! Kao dezert dobro dođu puding sa ukusom karamele, slado-led, tropsko voće ili voćni sokovi. Uveče se možete rashladiti pivom ili kok-telima, od kojih je neza-obilazan “Cuba Libre”.

U Pakistanu se jede hrana bazirana na voću, povrću, žitaricama, mlečnim proizvodima i mesu. Ovde začini imaju ključnu ulogu i dodaju se skoro svim jelima. Od mesa se u ishrani upotre-bljava junetina, piletina i riba. Meso se sprema na roštolju ili se kuva sa povrćem. Jedna od me-toda spremanja roštilja je i “sajji“, koji podrazumeva da se celo jagnje roštilja u iskopanoj rupi u zem-lji. Od povrća zastupljeni su krastavac, krompir, zelje, grašak, a od voća mango, papaja, lubenica i nar. Skoro svo voće, a lubenica pogotovo, jede se posoljeno da bi se ublažio sladak ukus. Na-cionalno piće u Pakistanu je čaj, koji se pije začinjen mlekom ili pistaćima. Kada su dezerti u pitanju, oni se konzumiraju pri-likom azara - rođenja de-

teta, zatim aqueeqa (40 dana od rođenja deteta kada mu se daje ime).

Na Islandu, hrana se konzumira pomalo neuobičajeno za naš ukus, pa se tako na jelovniku pored ribe, mogu naći i ovčje glave, jezici i iznutrice. Iako je riba najzastupljenija, is-landska kuhinja ima i specijalitete od konjskog, ovčjeg i jagnjećeg mesa. Mleko, maslac i sirevi nal-aze se na svakodnevnom meniju dok su žitarice veoma skupe i slabo zastupljene na trpezi. Verovali ili ne, omiljeno piće na Islandu je - kafa! Kafa se pije tokom celog dana i u svim oblicima.

Libijska kuhinja predstav-lja spoj arapske i medit-eranske sa jakim italijan-skim uticajem. U libijskoj kuhinji preovlađuju jela od govedine, jagnjetine, piletine, zatim pirinač, urme i jogurt, a sve to začinjeno je obiljem svežih morskih plodova. U velikim količinama jedu se semenke bundeve, badema, pistaći, leble-bije i masline. Umesto kašike u Libiji se koriste komadi tankih lepinjica pečenih na žaru. Svakako šta bi trebalo probati je tradicionalno piće - loza sa travkama biljke anis.

IZVOR: www.beogradrestorani.com

032

033

Pohovane jabukePrava stara, zimska poslastica koja će Vas svojim hrskavim izgledom i mirisom cimeta za čas vratiti u one dane kada smo se, umorni i prozebli od igra na snegu, okupljali u toploj bakinoj kuhinji.

Sastojci za 4 osobe100 ml suncokretovog uljačetiri jabukejedan limunTesto malo limunovog soka150 g brašna3 kašike suncokretovog ulja175 ml belog vinatri jaja

Priprema smese za pohovanjeOdvojite žumance od belanca i napravite sneg od belanca.

Limunov sok sprečava da jabuke potamne.

Jabuke posuti šećerom u prahu i kašičicom cimeta ili ih prelijte medom.

Služite ih tople.

Prijatno!

Priprema jela: 45 minuta

Dodajte preostala tri žumanca i promešajte.

Dodajte ulje i vino. Zatim, postepeno dodajte brašno, pa koru od limuna.

Izaberite tri jabuke. očistite ih od semenki i isecite ih na kolutove debljine 2 cm.Jabuke

Stavite kolutove jabuke u posebnu posudu i prelijte ih limunovim sokom.

PrženjeU dubljem tiganju ili fritezi zagrejte ulje. Zatim, jabuke umočiti u pripremljenu smesu i pržiti ih na vrelom ulju oko 5 minuta.

Ukoliko nemate pribor za odstranjivanje semenki, možete odmah iseći jabuke na kolutove i naknadno nožem kružno odrezati srednji deo jabuke gde se nalaze semenke.

Koru od limuna možete iseckati na sitne komade ili krupnije izrentisati

Tri preostala žumanca sačuvajte za sledeći korak.

Još ukusnih recepata i “korak po korak“ objašnjenja potražite na:

www.becook.com

Naučite da pripremate Vaša omiljena jela.

Brzo. Lako. Jednostavno.

Još ukusnih jela i “korak po korak“ pripreme potražite na:

www.becook.com

KONSTANTIN VELIKI(FLAVIJE VALERIJE AURELIJE KONSTANTIN AVGUST)27. 2. 272. - 22. 5. 337(statua - Jork, Engleska)

034

035

Konstantinov grad Niš iduće godine biće domaćin proslave povodom 17 vekova od pot-pisivanja Milanskog edikta,

pravnog akta koji je bio osnov za uspon hrišćanstva.

Centralna proslava ovog jubi-leja počeće 6. oktobra 2013. godine u Nišu i trajaće nekoliko dana. Niško Narodno pozorište priključiće se pro-slavi premijernim izvođenjem istorijske drame ,,Konstantin: Znamenje anđela’’ koju će specijalno za ovu priliku napi-sati Dejan Stojiljković, autor bestselera ,,Konstantinovo raskršće’’ i ,,Duge noći i crne zastave’’.

Konstantin je bio sin rimskog oficira Konstantiusa, koji je bio Zapadni rim-ski imperator, i Helene, žene neplemen-itog porekla. Na svom putu ka vrhu, Konstantius je morao da ostavi Helenu i oženi Teodoru, ćerku cara Maksimijana. Odmah pošto je postao imperator, poz-vao je Konstantina na dvor i imenovao ga za svog naslednika, iako je imao sinove sa Teodorom.

Konstantin je zacrtao sudbinu Evrope. On je, nakon decenije tetrarhije, bio prvi jedinstveni rimski imperator. Njegovo osnivanje Carigrada udarilo je temelje budućeg Vizantijskog carstva, a neumor-no propagiranje hrišćanstva promenilo je lice Evrope.

Konstantinovo preobraćenje u hrišćanstvo počelo je 312. godine, pred Bitku na Milvijskom mostu. Po Evsevijevoj priči u “Vita Constantini”, pošto se molio Bogu za pobedu, Konstantinu i njegovoj vojsci, na nebu se ukazala vizija krsta sa rečima “pod ovim znakom ćeš pobe-diti”. Imperator nije bio siguran šta znači ta vizija dok mu se te noći u snu nije

javio sâm Isus Hrist i posavetovao ga da napravi barjak u obliku znaka koji mu se ukazao i istakne ga u bitci. Pošto je pod njim izvojevana pobeda nad Maksencijem, jedan od vladara Rimskog carstvom, ovaj znak, labarum, sa vencem na vrhu u kome se nalazila spojena grčka slova H i R u vidu Hristovog monograma, prihvaćen je i od hrišćana i kao jedan od simbola Carstva.

Konstantin je posle ove pobede odlučio da se u potpunosti prikloni hrišćanstvu. Iz te odluke proizašlo je donošenje pravnog akta poznatog kao Milanski edikt, 313. godine u današnjem Milanu, koji su zajednički doneli Konstanin i Licinije, tetrarh istoka. Njime je hrišćanstvu, ali i svim drugim religi-jama, omogućen pravni položaj ravan položaju mnogobojštva, koje je time izgubio status jedine zvanične religije Rimskog carstva.

Posle tri veka, hrišćanstvo je konačno izašlo na svetlost dana. Kao pokrovi-telj i ktitor, podigao je mnoge bazilike, a takođe je oslobodio i sveštenstvo poreza, propagirao hrišćanstvo među vojnim oficirima i vratio imovinu konfis-kovanu za vreme vladavine imperatora Dioklecijana.

U znak obeležavanja ovog istorijskog događaja, trebalo bi da bude sagrađen najveći krst na Balkanu, dužine 80 meta-ra sa rasponom od 40 metara, koji bi se nalazio na Viniku. Izgradnja nije ni blizu početka. Episkom niški Jovan rekao je da bi trebalo čekati bolje dane za gra-diteljstvo jer “ne možemo imati gladne pod tim krstom, takvim i tolikim”.

Ljiljana Nešić-Cvetković

NIŠ SE SPREMAZA PROSLAVU

Papi Benediktu XVI nije upućen zvaničan poziv da prisustvuje svečanosti. On kaže da će doći ukoliko bude poz-van.

036

Najbolji pronalasci u 2012. GODININews

Likviglajd, klizava površin (Vrednost: 25 centi po boci - procena)Pet studenata elitnog bostonskog univerziteta MIT (Massachusetts Institute of Technology) i njihov pofesor Kripa Varanaši uspeli su da načine površinu sa koje sve klizi - od kečapa iz boce, do leda sa avionskih krila. Proizvod je biljnog porekla i predstavlja mikroskopski tanku klizavu oblogu kojom može da se obloži skoro svaki materijal - staklo, karamika, plastika ili metal.

Roboti, roveri, svemirska odela svakako su najimpresivnije ino-vacije koje su predstavljenje tokom 2012. godine, a među njima se kriju i neki posve “obični” izumi koji će mnogima olakšati život.

Orakvik, brz test HIV (Cena: 40 dolara)Uz samo kap pljuvačke, Orakvik u roku od 20 minuta može da ustanovi antitela koja ukazuju na inficiranost HIV virusom. To je prvi kućni test za HIV - isti tip testa koji koriste i lekari, ali bez potrebe da odlazite kod lekara. Uz opremu za testiranje priloženi su brojevi otvorenih telefona i inforamcije šta raditi i kome se obratiti ako je rezultat testa pozitivan.

“Tesla model S” (Cena: 49.900 dolara)Električni kabriolet sa četiri sedišta ima liniju jednog “jaguara” i može da pređe 426 kilometara sa samo jednim punjenjem. Tu su i tačskrin komande za sve, od GPS navigacije, do podešavanja amortizera. “Tesla” gradi i mrežu stanica za napajanje električnom energijom - do sada ih je otvoreno 6 - tako da vlasnici ovakvih automobila nisu vezani za svoj priključak kod kuće.

Rukavice koje govore (Cena: 75 dolara)Četvoro ukrajinskih studenata razvilo je rukavice koje gluvonemim osoba-ma omogućavau da komuniciraju sa onima koji ne razumeju i ne umeju da koriste jezik znakova. Rukavice su opremljene senzorima koji prepoznaju jezik znakova i prevode ga u tekst na smartfonu, koji zatim tekst pretvara u izgovorene reči.

Automobilske gume koje se same naduvavaju (Cena: 200 dolara komad)Čim pritisak u ovom “Gudjir” gumama postane prenizak, gume to “znaju”, i u njima se otvara unutrašnji regulator pritiska koji omogućava upump-avanje vazduha u gumenu cev, i kroz ulazni ventil u gumu. Kada pritisak vazduha jednom dostigne optimalni nivo, regulator se zatvara - a vozač ni ne primećuje da nešto nije bilo u redu.

Gugl naočare (Cena: 1.500 dolara)Ove naočari su, jednostavno rečeno, kompjuter ugrađen u okviru para naočari, i predstavljaju uređaj koji pojačanu stvarnost može da učini de-lom našeg svakodnevnog života. Sa displejem od 1,3cm, koja dolazi u fokus kada pogledate gore i desno, korisnici će biti u stanju da snimaju i šeruju fotografije, da vode video-čet, da proveravaju svoj plan obaveza, i da imaju pristup mapama i internetu. U komercijalnoj prodaji bi trebalo da se nađu do 2014.

037

RATNI KONJ

News

Priča o mladiću Albertu i njegovom konju Džoiju. Kada konj bude prodat vojsci i upućen negde na front u Prvom svetskom ratu. Tako počinje izuzetno putovanje konja kroz rat i njegov kontakt sa britanskim oficirima, njihovim nemačkim suparnicima i francuskim seljacima uhvaćenim u sredinu. Albert kreće u potragu za svojim prijateljem u daleku Francusku. Film čuvenog reditelja Stivena Spilberga, ekranizacija je istoimenog dečjeg romana koji je napisao 1982. godine Majkl Morpurgo, a od 2007. godine igra se u britan-skim pozorištima. Igraju i: Dejvid Tevlis, Benedikt Kumberbač, Emili Vatson, Tom Hidleston, Petar Mulan.

FILMOVI KOJI SU OBELEŽILI 2012.

SNEŽANA I LOVACU akcionoj avanturi epskih razmera Kristin Stjuart („Sumrak saga“) igra jed-inu osobu u zemlji koja je lepša od zle kraljice (oskarovka Šarliz Teron) koja želi da je uništi. Ali ono što zla vladarka ni ne pretpostavlja jeste to da je ovu devojku, koja preti da joj preotme vlast, veštini ratovanja obučavao niko drugi do lovac (Kris Hemsvort, „Tor“) koji je poslat da je ubije. Sem Klaflin („Pirati sa Kariba) pridružuje se ekipi u ulozi princa koji je očaran Snežaninom lepotom i snagom. Nova verzija legendarne priče stiže od Džoa Rota, produ-centa koji stoji iza „Alise u Zemlji Čuda“, producenta Sema Mersera („Šesto čulo“) i priznatog reditelja reklama i vrhunskog vizualiste Ruperta Sendersa.

DIKTATORHerojska priča o diktatoru, nekada Boratu, koji je rizikovao svoj život da bi obezbedio da demokratija nikad ne stigne u njegovu omiljenu zemlju. Vero-vatno jedna od najboljih društveno-angažovanih komedija, još od vremena velikog pretka Čarlija Čaplina! Reditelj: Lari Čarls, glumac Saša Baron Koen.

SKYFALLBondova lojalnost M je na velikoj probi kada njena prošlost preti da izazove velike potrese. Napadnut je MI6, pa tajni agent 007 mora da uništi neprijatel-ja, ma kakvu cenu to iziskivalo. Uloge: Daniel Kreg, Helen Mekrori, Zavijer Bardem, Džudi Denč, Ralf Fajns, Ben Viša.

DŽEJ EDGARTokom života, Edgar Huver će postati jedan od najmoćnijih ljudi u SAD. Kao upravnik FBI-ja Huver se u toku mandata osmorice predsednika i tri rata bo-rio protiv opasnosti koje prete da naruše sigurnost države. Huver se nije libio da upotrebi tajne informacije kako bi demonstrirao moć nad najuticajnijim državnim ličnostima. Vremenom je izgradio velik društveni uticaj i reputaciju koju niko nije mogao da uzdrma. Njegovi metodi bili su nemilosrdni i hero-jski, dok se on divio svetu od koga je priželjkivao priznanje. Reditelj: Klint Istvud, glumac: Leonardo Dikaprio.

ZabavaZabavaLOGICKI

PROBLEM

SILA, MOC,GORDOST

(TURC.)

NEMACKIFUDBALSKI

GOLMAN

PAPSKAKRUNA(GRC.)

POKRETNASILA,

UZROK(LAT.)

FOLKPEVAC,MIRKO

MUŠKOIME

FABRIKAAZOTNOGDJUBRIVA

TEREN ZAOBUKUVOJSKE

ISTOK(LAT.)

"RAZRED"

STRANOŽ. IME

NAJVIŠAVREDNOST

BIVŠIVOZACF1, FITI-PALDI

MARIJAODMILA

"VALJEVO"

PLIVACSA SLIKE

"AMATER-SKI KO-

ŠARKAŠKIKLUB"

LEPOTICA

ZARAVNJENPLANINSKIKRAJ (MN.)

ZAKONOMUTVRDITI "BOR"

MERA ZAPOVRŠINU

ZEMLJE(MN.)

ISKRCAJVOJSKE IZA

FRONTA(MN.)

OGANJ,PLAMEN

RECNIRIBAR

GLUMICA,SNEŽANA

VRSTAVETRA

I JEDANI DRUGI

ONI PRAVEPRSTENJE

SASTOJAKPLASTICNE

MASE

"POSLOVNAZONA"

PESNIK(ZAST.)

ŠPANSKIF. K.

NAPETOST(MN.)

"IMENICA"

PEVACKOJI PEVASOPRAN

"METAR"

KRACAŠALJIVA

PRICA

UMETNOST(LAT.)

"IZVRŠNISAVET"

JEDINICAZA MERE-NJE EL.OTPORA

RASTVOR

"NOBE-LIJUM"

PREDMETDOBIJEN

KOVANJEM

"REOMIR"

OHOLOST

MESTOKOD KNJA-

ŽEVCA

"KISEONIK"

ŽENAOCEVOGBRATA

STANOVNIKROVACA

SKIJAŠKADISCIPLINA

OSTRVOKOD ZADRA

IME PEVACAGEORGIJEV

INICIJALIŠAHISTE

GLIGORICA

NARACIJA

NADIMAKTULUZ

LOTREKA

"TENISKIKLUB"

LUKA NADONU

NAGON,INSTINKT

JAPANSKAMILJA

OBLICJE

AM. NOVI-NAR, KING

ŠAHISTA,DŽONATAN

ORGANCULA

SLUHA(MN.)

RASTAVNIVEZNIK

"INDIJUM"

IME

ISTASLOVA

ŠIŠATIOVCE,

STRIGATI

AMERICKAPOP

PEVACICA

"ISTOK"

ALKALOIDU CAJU

STARIJAAMERICKAFILMSKAGLUMICA

1 6 2 8

2 3

6 8 5

7 2 1 6

9 5

2 4 6 8

3 4 6

5 7

7 6 1 8

1 3

8 9

8 2 7 9 6

5 3 2

9 6

6 1 4

9 3 7 1 8

2 9

5 7

4 7 2

6 3 9 4

9 8 6

7 4 2 6 1

4 8 5 6 7

4 5 9

1 7 6 5

8 9 4

1

3 8 6 7

4 2 7

2 6 4

5 4 6 1

1 6 5

4 8 3

3 1 5 9

6

5 9

6 3

9 5 4 2

6 2 1 4

2 1 5

3 4 8 6

8 7 6 2

1 4

6 7

3 5 2 9 7

9 6 7 3

8

6 4 8

1 7

4 2 1

7

3 2 4 8

7 9 5 1 2

1 6 2 8

2 3

6 8 5

7 2 1 6

9 5

2 4 6 8

3 4 6

5 7

7 6 1 8

1 3

8 9

8 2 7 9 6

5 3 2

9 6

6 1 4

9 3 7 1 8

2 9

5 7

4 7 2

6 3 9 4

9 8 6

7 4 2 6 1

4 8 5 6 7

4 5 9

1 7 6 5

8 9 4

1

3 8 6 7

4 2 7

2 6 4

5 4 6 1

1 6 5

4 8 3

3 1 5 9

6

5 9

6 3

9 5 4 2

6 2 1 4

2 1 5

3 4 8 6

8 7 6 2

1 4

6 7

3 5 2 9 7

9 6 7 3

8

6 4 8

1 7

4 2 1

7

3 2 4 8

7 9 5 1 2

REŠITE REBUSE

038Prebrojte glasove (P rebro, Ј tegla, sove) Puno ga maze (P у ногама ZE) Oko sokolovo (O vol, oko, soko)

Zabava Horoskop za mesec DECEMBAR

šta nam govore zvezde...

Decembar je mesec kada će se mnogi Ovnovi osećati kao da je dosadašnji teret nestao. Iskoristite sve prilike koje Vam se ukažu. 21. decembra osećaćete se povučeno i biće

Vam potrebno par dana samoće. Iskoristite tih par dana da isplanirate poteze za predstojeće mesece. Ukoliko možete da se sklonite od svega u januaru ili februaru, poželjno negde gde je toplo, ili samo promena okruženja, bićete puni optimizma i izbećićete zimsko neraspoloženje. Očekuje Vas uzbudljiva godina.

Decembar će za mnoge Bik-ove biti ispunjem sumnjama i frustracijama, i to na duže vremen. Početkom decembra činiće se da Vam je privatni život harmoničan, ali ravnoteža

će biti poremećena. Rast tenzije među kole-gama i voljenima očekuje se naročito 10. de-cembra. Najteži odnosi biće sa Bikovima. Ne upuštajte se u rasprave. Do 16. decembra po-lako će se sve smirivati. Ostatak decembra biće idealan za rešavanje bilo kakvih konflikata. Povoljan period da izgladite odnose sa Bikom.

Decembar Vam donosi pre-ispitivanje emocija. Moraćete opravdati Vaše postupke i mišljenja, osim jednoj ili dve osobe koje će Vam uvek čuvati leđa. Sredinom meseca, priti-

sak će nestajati i osećaćete se manje potlačeno. Stvari će ići glatko sve do i posle 26. decembra. Pomene će se osetiti u Vašem poslovnom i ljubavnom životu, i u odnosima sa osobama su-protnog pola nekoliko dana pre i posle 26. decem-bra. Ljudi će dolaziti i odlaziti, ali uvek ćete imati jednu ili dve osobe koje će uvek biti pored Vas.

Za Rakove, prva nedelja de-cembra predstavlja astrološku enigmu. Na Vama je da ignorišete spoljašnje uticaje i da se koncentrišete na svoje obaveze. 6. decembra možete

biti poljuljani na različite načine. Pod uticajem će biti intimni odnosi više nego što bi trebalo kada. Ostatak decembra, dok jenjava negativna ener-gija, više će na Vas uticati unutrašnje promene. Posle 21. decembra, osećaćete se mnogo pozitivnije i tada ćete imati priliku da dobijete ono što želite u pogledu romantičnih odnosa.

Lavovi će tokom celog meseca biti u fokusu. Najvažniji događaji počeće da se realizuju oko 3. decembra. Na poslu, možete podleći kontroli i da se Vaši intim-ni odnosi uzburkaju. U svađama

ćete gubiti, a najbolje bi bilo da se povučete i pri-hvatite kritike. Oko sredine meseca, Vaš poslovni i ljubavni život biće pod pritiskom. 17. decembra, bićete u centru pažnje zbog povoljne finansijske situacije. Posle 20. Decembra, stvari se smiruju, ali šteta je već načinjena. Morate doneti od-luku da li žeite neku osobu u svom životu ili ne.

Decembar je idealan mesec za simetriju. To je period kada bi trebalo da uspostavite ravnotežu u životu. Od 3. decembra, imaćete snažu potrebu da se angažujete oko

karijere. Vaši prijatelji i porodica skretaće Vam pažnju na činjenicu da ne vodite zdrav život. Iskoristite priliku da prevenstveno sebe mak-simalno usrećite, pa onda nadređenog. 13. decembar je idealan za poslovne promene.Ostatak decembra Vam preostaje da se odmorite i pripremite za novi početak.

Za Vage, decembar je meseca kada se osećate kao da ste rasčerečeni. Moraćete da se kontrolišete jer ćete teško pod-neti taj pritisak i imaćete potre-bu da bes iskalite na nekome

drugom. Ne donosite nikakve značajne odluke po pitanju Vašeg ljubavnog života, jer ćete se kajati. Poslednja nedelja decembra ublažiće dotadašnji pritisak, ali 26. decembra odnos sa kolegama može biti otežan. Budite oprezni kada nekome upućujete teške reći, jer može da Vam se obije o glavu početkom 2013. godine.

Nakon pomračenja Sunca u No-vembru, Škorpije će se osećati kao da će decembar doneti više harmonije i manje proble-ma. Astrološki, većina decem-bra biće znatno mirnija nego

mesec novembar. Oko 4. decembra moguća su dešavanja koja niste mogli predvideti. Savetuje se Škorpijama da se malo odmore prvih ned-elja decembra. Idite korak po korak i odložite donošenje bilo kakvih krupnih odluka do posle 26. decembra. Od tog dana pa na dalje, bićete u idealnoj prilici da osmislite velike planove.

Od 11. decembra bićete užurbani sa dosta obaveza i nesigurni u sebe jer ćete smatrati da ne možete da se nosite sa pritiskom. Nekoliko dana nakon 11. decembra,

mnogo će stresnija biti situacija vezana za po-rodicu i romantične odnose. Odlazak Sunca iz Vašeg znaka 21. decembra, uslediće dosta mirniju situaciju kada ćete imati priliku da se posvetiti članovima porodice koji su najviše patili zbog Vas. 23. decembar je idealan dan za pomirenje sa ljubavnikom ili ljubavnicom.

25. decembar u Vama pokreće onu detinjastu strani. Ako Vam je iko ikada rekao da ste nezreli, očekujte slične reakcije. Jarčevi po nekada, sa svojom nezrelošću, mogu

da pređu granicu realnosti. Nakon 21. decem-bra bićete pod udarom kritika i to više nego što je uobičajeno. U toku tog perioda držite sopstvene komentare pod kontrolom i pazite šta govorite. 26. Decembra imaćete više kon-trole nad sopstvenim mislima i to je idealno vreme da zacrtate ciljeve za narednu godinu.

Mnoge Vodolije imaće osećaj kao da nešto nije u ravnoteži. Mogući su sukobi u odnosima svih vrsta jer nećete uspeti da nađete zajedniči jezik. Teško će Vas drugi razumeti. Nemo-

jte misliti da će Vas druga Vodolija najbolje razumeti jer su i tu moguće nesuglasice. Na-kon 21. decembra stvari se vraćaju u normalu. 28. decembar je Vaš dan! Uživajte u posledn-jim danima godine dok se sve polako vraća u normalu. Ludo se provedite za novogodišnju noć jer ste tokom cele godine naporno radili.

Daleka budućnost je veoma pozitivna, ali Ribe su po pri-rodi sanjari. Moguća su iznenađenja koja će potresti sve Ribe jer će njihov um početi da osciluje između sno-

va i mračnih misli. Početak decembra nije pov-oljan za početak većih projekata. Nesuglasice sa članova porodice, partnerom i kolegama zbog čestih promena mišljenja. Ukoliko odlučite nešto, držite se svojih obećanja. Nezaboravan provod za novogodišnju noć. Retko ko ume da se provede i da uživa kao što to umeju Ribe.

OVAN BIK BLIZANAC

RAK LAV DEVICA

VAGA ŠKORPIJA STRELAC

JARAC VODOLIJA RIBE

039

GlasSTUDENTSKI

040

Bulevar oslobođenja 76, Novi Sad, Telefon: 021/ 472-7884

WWW.FPPS.EDU.RSF A K U L T E T Z A P R A V N E I P O S L O V N E S T U D I J E