Multikulturalnost i Identite1

7/22/2019 Multikulturalnost i Identite1

1/7

Fakutlet polikih naukaSarajevoPostdiplomski studij 4+1Europske integracije

POLITIKA MULTIKULTURALNOSTI I ETNONACIONALNI

IDENTITETI: IZAZOVI NA PUTU EVROPSKIH INTEGRACIJA

Predmet : Europsko drutvo i graanske vrlineStudentProfesorAsad Nuhanovi Lahira Sejfija


2/7

1. UVOD

Meu kljunim teorijskim i drutvenim pitanjima u savremenoj evropskoj nauci i politici je i

pitanje: Kako unutar evropskih integracionih procesa stvoriti socijalni prostor za suglasjemnotva kultura, jezika i etnikih grupa koje postoje unutar Evropske unije? irenjeEvropske unije ka istoku i jugu aktualizuje ovo pitanje i postavlja pred nove lanice zahtjeveu vezi sa uspostavljanjem stabilnih meuetnikih odnosa i ureenjem poloaja etno-kulturnih,odnosno nacionalnih manjina. U tom smislu ustanovljeni su evropski standardi zatite pravamanjina koji bi trebalo da doprinesu ostvarivanju pomenutih ciljeva.

Politika multikulturalnosti jedna je od kljunih poluga organizacije evropskog socijalnogprostora i u tom smislu oekuje se da e drave koje nastoje da se pridrue EU uklopiti svojekulturne obrasce u iri kulturni habitus. Ugovorom u Mastrihtu, kojim su utemeljeni principina kojima poiva Evropska unija, ustavljena je sloboda nacionalnim dravama da stvaraju

uslove za ouvanje multikulturalne batine i unapreenje uslova za ouvanje manjinskihidentiteta.

Iako je u ovom procesu naglasak na autonomiji drava, regiona i lokalnih vlasti da osmislerealne politike multikulturalnosti, trebalo bi pomenuti da je re o sloenom procesu, kojiotvara bar dva fundamentalna pitanja: prvo se odnosi na ouvanje manjinskih identiteta u

procesu integracije, a drugo proistie iz istorijskih i drugih okolnosti koje su formirale priroduetnikih identiteta u istonoj, centralnoj i jugoistonoj Evropi.

Pored ovih pitanja znaajna su i ona koja se odnose na savremene teorijsko- filozofskeliberalne i komunitarne paradigme i konkretne mere i aktivnosti u vezi sa implementacijom

politike multikulturalizma.

BiH je drava koja, uz sva nerjeena statusna pitanja, nastoji da se ubrzano ukljui u evro-atlanske integracije. Jedna od obaveza, koju bi trebalo da uredi u tom periodu, odnosi se naosmiljavanje politike multikulturalnosti. Iako koncept multikulturalnosti poiva na dvafundamentalna principa priznanju razliitosti i priznanju identiteta, koji se odnose naspecifinosti mnotva drutvenih grupa, ovdje ostajemo samo na jednom aspektu fenomenamultikulturalnosti etnicitetu.

2. ETNINOST I ETNIKA DISTANCA U BiH

Etninost je jedan od osnovnih inilaca drutvene stvarnosti u savremenoj BiH. Istraivanjaprovedena u BiH tokom poratnih godina, s ciljem utvrivanja kvaliteta meuetnikogpovjerenja pripadnika triju konstitutivnih naroda u BiH, pokazuju da Hrvati, Bonjaci i Srbinajvie prihvataju odnose s pripadnicima sopstvenog naroda, o kojem imaju i nabolje


3/7

miljenje. Kod pripadnika sva tri naroda etnika distanca prema drugim narodima raste, sporastom bliskosti ponuenih odnosa. 1

Istraivanje je pokazalo da se etnika distanca Hrvata prema Srbima donekle smanjila uodnosu na 2002. godinu, dok prema Romima varira u zavisnosti od ponuenog odnosa tj.

stepena bliskosti. Bonjaci najvie prihvataju Hrvate, a potom Srbe, dok se etnika distancaBonjaka prema drugim narodima poveala, u odnosu na 2002. godinu. Srbi najvieprihvaaju ponuene odnose s Hrvatima, a potom s Bonjacima. Etnika distanca Srba premapripadnicima druga dva naroda se poveala u odnosu na 2002. godinu. Romi su narod koji senajvie odbacuje.

Na kraju knjige se istie da se etnika distanca graana Bosne i Hercegovine do 2010.poveala u odnosu na 2002. godinu, to bi prema autoru trebalo da zabrine sve one koji vode ibrinu o BiH. Teza "da smo spremni da ivimo jedni pored drugih, a ne jedni s drugima" je jojedanput potvrena i ovim istraivanjem.

3. ETNICITET I MULTIKULTURALNOST U TEORIJSKOM DISKURSU: KONCEPTII IZAZOVI

Meutim, nesumnjivo je da je etnicitet, kao jedan od znaajnih inilaca fenomenamultikulturalnosti, velika nepoznanica samim graanima ali i dobrom delu strune i politike

javnosti. ini se da je jedno od kljunih pitanja na koje bi akademska zajednica i ostali akterizainetresovani za integracijske procese trebalo da odgovore u predintegracionom kakofunkcionalno i kompatibilno sa evropskim okruenjem urediti sopstveni multikulturalni

prostor?

U naim drutvenim naukama teorijska konfuzija u vezi sa eksploracijom fenomenamultikulturalnosti je vie slojna i moe se analizirati u odnosu na razliite repere. Jedan odnjih predstavlja eklektiki pristup teoriji multikulturalnosti, koji je nastao zbog nekritikog

preuzimanja poimanja ovog fenomena u zapadnoj politikoj i filozofskoj teoriji. inilo se daje osnovni problem uoen u dihotomiji nastaloj u jazu izmeu, u osnovi, korporativnogzahtjeva multikulturalista za institucionalnim priznanjem identiteta etno-kulturnih zajednica ifundamentalnog individualizma liberalne demokratije. Naime, teorija liberalne demokratije,onako kako je predstavljena na filozofskom nivou, nije uvek sposobna da ozbiljno uzme u

obzir, a kadkad ak i iskljuuje, vrste manjinskih prava koje je potrebno ostvariti napolitikom nivou2

1Puhalo, Sran: Etnika distanca i (auto) stereotipi graana Bosne i Hercegovine" nudi odgovore nauvijek aktuelna pitanja i probleme meuetnike (ne)trpeljivosti i meusobnog opaanja graana Bosnei Hercegovine; Friedrich Ebert Stiftung, Sarajevo, 2010.,

2

Kymlicka,Will, Opalski, Magda, eds., Can Liberal Pluralism Be Exported? Western Political Theoryand Ethnic Relationships in Eastern Europe, Oxfor UniversityPress, 2001. p. 12.


4/7

Meutim, uprkos brojnim radovima koji nastoje da premoste jaz izmeu liberala ikomunitaraca i da apostrofiraju ovaj problem kao crnu taku u implementaciji politike

priznanja razliitosti, ini se da bi uzroke spora trebalo traiti u injenici da je modernaliberalna teorija arogantno prenebregla injenicu da multikulturalizam nije tekovina zapadnogsvijeta, kao i to da je postojee stanje rezultat istorijskog kontinuuma. U vezi sa tim trebalo bi

tematizovati miljenja, preteno evropskih autora, da multikulturalizam ne spada upreovlaujue kulturne vrednosti u drutvenim naukama u centralno evropskim zemljama, anaroito ne u susjednom jugoistonom delu. Za razliku od centralne Evrope gdje jemultikulturalizam, kako tako prihvaen konstrukcija ureenja drutvenih odnosa, ali ipak

prihvaen, u jugoistonoj Evropi, a naroito u konfliktnim i postkonfliktnim drutvima, uticajovog fenomena, kako teorijski, tako i real politiki se potcjenjuje i zanemaruje. Najee jemiljenje da je multikulturalizam drutveno stanje koje je nastalo zbog delovanja istorijskih,demografskih, politikih i ekonomskih faktora u duem periodu, ali da u krajnjem sluajuzbog toga niko nije previe srean.

Saglasnost postoji u tome da bi trebalo, poto je situacija ve takva, pronai reenje koje e

kako tako uspostaviti drutvenu stabilnost. U vezi sa problemom odnosa liberalnogindividualizma i zahtjeva multikulturalista za njegovim izvjesnim teorijskim i politikimkorekcijama koje proizilaze iz komunitarnog teorijskog diskursa, mogli bismo se saglasiti saVolzerovim poimanjem liberalizma koji smatra da se ova drutvena, politika i filozofska

paradigma moe shvatati dvojako. U prvom sluaju re je o doktrini koja je izriito posveenaindividualnim pravima i neutralnoj dravi koja je rigorozno dedukovana od korporativnihidentiteta, odnosno re je o dravi bez religijskih ili kulturnih projekata, ili bilo kakvih vrstakolektivnih ciljeva izvan line slobode i fizike sigurnosti, dobrobiti i bezbijednostigraana.3 Korigovano shvatanje liberalizma dravi daje vie prostora u drutvenom,civilnom habitusu u kojem ona moe intervenisati kako bi obezbijedila uslove za opstanakili napredak neke zajednice, kulture ili religije, ali pod uslovom da su zatiena osnovna pravagraana koji su se posvetili drugim ciljevima ili koji nemaju nikakve posveenosti te vrste.

Multikulturalizam je neosporno viestruko sloen i vieslojan fenomen koji je teko teorijski,metodoloki i pojmovno omeiti i definisati. Naprimjer, i tokom rada na ovoj temi, nastojeida objasnimo teorijske i praktine probleme u vezi sa identitetom etnokulturnih zajednicaisputamo iz vida druge identitete koji su predmet multikulturalne paradigme. Prirodu jednemultikulturalne zajednice ne ini samo skup jezikih i etnikih diverziteta njenih graana vei njihovih identiteta na osnovu kojih oni grade razliite drutvene planove. U multikulturalnojkoari su i feministkinje i pripadnici marginalnih pokreta i lica sa posebnim potrebama. Utakvoj konstelaciji etniki diverziteti su tek jedan od segmenata multikulturalne stvarnosti.

Drugo, veina poznatih teorijskih konstrukcija multikulturalnosti i pored toga to se ovajpojam smatra tekovinom moderne, za njegovo prirodno ishodite smatra nacionalnu dravu ukojoj je predominantno determinisana uloga veinske nacije.

Ako se okrenemo samo ka politikoj teoriji dolazimo do zakljuka da je multikulturalizampriljean normativni okvir za izgradnju dobro ureenog poretka, ali i da nije postao sastavnidio vodeih principa savremenih politikih poredaka. Joef Rac smatra da multikulturalizamulazi gotovo na jedan jeretiki nain u evropsku (liberalnu) politiku kulturu i da on u tomsmislu ne pripada redu tradicionalnih principa.4 Meutim, iskustvo savremenih politikih

3 Walzer, Michael, Comment, u Amy Gutmann, ed.,Multiculturalism and the Politics of Recognition,

Princeton University Press, Princeton, 1992.4 Rac,Joef : Multikulturalizam, liberalizam i komunitarno naslijee u Jugoistonoj Everopi,Tranzicija, br. 4. 2008.;


5/7

poredaka pokazuje da se imperativi mira i stabiliteta postiu njegovanjem zajednike kulture.Isto tako, analiza i razumijevanje modernizacijskih procesa na kojima poiva savremenaevropska drava (emancipacija, legitimnost, teritorijalizacija) i priroda principa koji prate ove

procese (graanstvo, nacionalitet, suverenitet), potvruju da najveu cijenu ovih procesaplaaju manjinske grupacije.5

Tragajui za odgovorom na pitanje kako postii bazini konsenzus u sloenim drutvima,kakva su po svim karakteristikama multikulturalna drutva, Milan Podunavac ukazuje da susporovi izmeu raznih struja unutar liberalne teorije o strategiji (politici) multikulturalizmasmjeteni u diskurs rasprava i prakse o normativnim zahtjevima za priznavanjem razliitosti ietnokulturne heterogenosti i traganja za uspostavom konstitucionalnog aranmana, kojiomoguava svakom uivanje i razvoj sopstvenog kulturnog identiteta.

4. KRAH MULTIKULTURALNOG DRUTVA EKSKURS NA NJEMAKOJPOLITIKOJ SCENI

Nedavno je njemaka kancelarka Angela Merkel izjavila je da je pokuaj pravljenjamultikulturalnog drutva u Nemakoj potpuno propao. Merkelova je na skupu mladihHriansko-demokratske unije, na ijem je elu, rekla da takozvani multikulturalni koncept

prema kojem ljudi sreno "ive jedni pored drugih", jednostavno nije uspio. KancelarkaMerkel podsjetila je da je Njemaka 1960-ih godina "pozivala radnike iz inostranstva dadou", ali da su oni ostali da ive u Nemakoj. "Zavaravali smo se kada smo govorili: 'Neeoni ostati, u jednom trenutku e otii', ali to se nije dogodilo", rekla je njemaka kancelarka.Merkelova se posebno osvrnula na rijei njemakog predsednika Kristijana Vulfa koji jenedavno izjavio da je islam dio Njemake, jednako kao i hrianstvo i judaizam. Merkel jenavela da to jeste tano, ali da imigranti moraju da uine vie da se integriu u njemakodrutvo. "Svako ko u startu ne zna njemaki jezik nije dobro doao", poruila je njemakakancelarka. Prethodno je i lider bavarske Hriansko-socijalna unije, Horst Zehofer, strankekoja je po stavovima najblia Merkelovoj CDU, takoe je izjavio da je konceptmultikulturalnosti u Njemakoj mrtav. Zehofer je naveo da je oigledno "da imigranti izrazliitih kultura, poput onih iz Turske i arapskih drava, imaju potekoa".Nedavnoobjavljeno istraivanje Fondacije "Fridrih Ebert" pokazalo je da vie od 30 odsto Nijemacasmatra da stranci upravljaju dravom i da dre kljune pozicije u drutvu.6

5. MULTIKULTURALNOST - ANSE I PERSPEKTIVE U INTEGRISANOJ EVROPI

Sumirajui navedeno, imajui u vidu i navedena iskustva BiH i Njemake, ipak se ne moe

prenebrei injenica da multikulturalnost jeste evropska stvarnost. Generalno, jasno je damultikulturna zajednica prua uslove za razvoj posebnih kolektivnih i individualnih identitetaukoliko obezbjeuje mogunosti za slobodan razvoj svih svojih konstitutivnih dijelova. Takvazajednica ne postavlja prepreke za postojee razlike, nego podstie produktivne razliitostikoje se razvijaju putem kontinuirane kulturne interakcije. Ali, smo postojanje multikulturnezajednice, kao koegzistencije razliitih kultura, ne podrazumijeva nuno i produktivnuinterkulturnu komunikaciju. Ovakva komunikacija postoji samo onda kada razliite kulture

prenose svoj meuuticaj jedne na druge, kada dolazi do difuzije kulturnih elemenata i stilova.U tom smislu, multikulturalnost predstavlja ivotni prostor za kulturnu interakciju, posebno umnogonacionalnim dravama. Ukoliko, pak, ne dolazi do takve interkulturne komunikacije,

5

Podunavac, Milan, Liberalizam i multikulturalizam,Filozofija i drutvo No. XVII, IFDT, Beograd,2000. str.77.6 Multukulturalnost je mrtva, Veernji list, 27.10.2010.;


6/7

multikulturna zajednica ne prevazilazi stanje proste koegzistencije. Tada mogu nastati tenzijeizmedju kultura razliitih naroda sa jaanjem konflikata, umjesto stvaranja zajednikogkulturnog obrasca na osnovu kojeg se stvara kreativna integracija delova drustva (ali ne iunifikacija). Treba, dakle, razrjeavati postojee protivrjenosti i dvosmislenosti, da bimultikulturna zajednica bila pozitivna osnova za konstituisanje kako zajednikog tako i

partikularnih identiteta unutar nje. Formirani kulturni obrazac predstavlja koherentanreferentni okvir koji omoguuje uspostavljanje multikulturne zajednice sa zajednikimsimbolima, vrijednostima i normama kao kriterijumima za gradnju socijalnog identiteta. Akose partikularni kulturni identiteti apsolutizuju, dolazi do njihove ideoloke/politikereinterpretacije, koja unitava osnovu multikulturalizma i nadnacionalnog identiteta. Tada sezapada u provincijalizam, a ljudska prava i slobode se ograniavaju i svode na partikularnemanifestacije, bilo kao dravni razlog, ili kao nacionalni interes, ili kao konfesionalnaiskljuivost, gubei osnovu za iri socijalni identitet i za meuljudsku povezanost.Ova sfera proimanja identiteta oblikuje se u okviru multikulturnih uslova reciprociteta, gdese partikularna i opta solidarnost dopunjuju. To je mogue u posttradicionalnim drutvima ukojima se razvija komplementarnost izmeu struktura linosti (posttradicionalni samo-

izbor) i struktura kulture (grupni identitet), koja omoguuje nerepresivnu socijalnu i kulturnuintegraciju. U takvim drustvima (koje Habermas naziva radikalnom republikom) individuese integriu pomou konstitucionalnog patriotizma, a ne homogenizujueg ili ksenofobinognacionalizma.

6. ZAKLJUCI I DILEME

Da li tekua integracija Evrope obezbjeuje zadovoljavajuu batinu da bi proizvela nad-nacionalni identitet? Sudei prema nerijeenim problemima i neslaganjima u okviru Evropskeunije i ponovnom bueenju nacionalistikih i separatistikih pokreta meu lanovima Unije (uEngleskoj, Francuskoj, Italiji i u Balkanskom regionu), moe se konstatovati da jo nisusazreli svi potrebni uslovi za konstituisanje evropskog identiteta. Poseban je problemrazaranje demokratije (ili postavljanje prepreka za demokratiju) to ga proizvodietnonacionalizam, na ta upozorava Julie Mostov. Kada se politiki konflikti svedu nazahtjeve etnikih grupa, kao to pie Mostov, mo se strukturira na takav nain da koidemokratski razvoj, budui da suava politiko polje, ograniava broj i vrstu politikih akterai blokira rjeenja. Kada se drava interpretira kao dom nacionalnim grupama, nastavlja istiautor, takav nacionalni identitet je nespojiv sa demokratijom, jer demokratija zahtijeva da

politika participacija bude otvorena za sve graane, bez diskriminacije, i da svim graanimabudu obezbjeene politike slobode i jednako graanstvo, dok u politici nacionalnog

identiteta individue nisu priznate kao politiki subjekti, ve samo kao lanovi etnikogkolektiviteta. 7Demokratija i multikulturalnost su povezane. Interkulturna komunikacija u okvirumultikulturne zajednice prua mnogo ire mogunosti individuama i socijalnim grupama zauspostavljanje modernog (posttradicionalnog) identiteta, koji se oslobaa izolovanosti,zatvorenosti i monolitnosti. Ali, treba imati u vidu da jo nisu rijeeni problemi usaglaavanja

procesa globalizacije i regionalizacije (u tom kontekstu je i pitanje kako shvatiti potrebu zasamoodreenjem) i izmeu potrebe za nadnacionalnom integracijom i potrebe za nacionalnimidentitetom. ini se da klju lei u komplementarnosti procesa socijalizacije koji izvire izireg socijalnog i kulturnog konteksta i individualizacije, koji potencira posebnost,svojevrsnost, samobitnost. Integracija Evrope predstavlja, u tom smislu, znaajan izazov koji

e otkriti do kojeg stepena se moe ii u identifikaciji sa Evropskom unijom a da se ne izgubi7 Mostov, Julie: Etnonazionalismus und Pluralismus der Identiteten, SOEMZ, Sofia, 2004.,


7/7

individualnost naroda i pojedinaca kao politikih subjekata. Nesumnjivo, BiH moe iz ovihprocesa i sama izvui iskustva i pouke koje e joj pomoi u razrjeenju ovdanje meuetnikeparadigme.

LITERATURA:

Kymlicka,Will, Opalski, Magda, eds., Can Liberal Pluralism Be Exported? Western Political Theoryand Ethnic Relationships in Eastern Europe, Oxfor UniversityPress, 2001. p. 12.Multukulturalnost je mrtva, Veernji list, 27.10.2010.;

Mostov, Julie: Etnonazionalismus und Pluralismus der Identiteten, SOEMZ, Sofia, 2004.,

Puhalo, Sran: Etnika distanca i (auto) stereotipi graana Bosne i Hercegovine" nudi odgovore nauvijek aktuelna pitanja i probleme meuetnike (ne)trpeljivosti i meusobnog opaanja graana Bosnei Hercegovine; Friedrich Ebert Stiftung, Sarajevo, 2010.,

Podunavac, Milan, Liberalizam i multikulturalizam,Filozofija i drutvo No. XVII, IFDT, Beograd,2000. str.77.

Rac,Joef : Multikulturalizam, liberalizam i komunitarno naslijee u Jugoistonoj Everopi,Tranzicija, br. 4. 2008.;

Walzer, Michael, Comment, u Amy Gutmann, ed.,Multiculturalism and the Politics of Recognition,Princeton University Press, Princeton, 1992.

Documents

Multikulturalnost i Identite1