MOSTOVI PREDAVANJE 3

Slide 1

SAOBRAAJNI USLOVI IDEJSTVA NAMOSTOVESAOBRAAJNI USLOVI

SLOBODNI PROFIL

SLOBODNI PROFIL

SLOBODNI PROFIL

SLOBODNI PROFIL

SLOBODNI PROFIL

SLOBODNI PROFIL ZA PEAKE



SLOBODNI PROFIL ZA SAOBRAAJNICU




SLOBODNI PROFIL ZA ELEZNICU

SLOBODNI PROFIL ZA KOMBINOVANE PUTNO ELEZNIKE MOSTOVE

SLOBODNI PROFIL ZA VODOTOKE I PLOVIDBE



NIVELETA I OBLICI SAOBRAAJNE PORINE

OBLICI NIVELETE NA MOSTU

EVROPSKI NORMATIVI ZA PRORAUN KONSTRUKCIJA

EVROPSKI NORMATIVI ZA PRORAUN KONSTRUKCIJA

SOPSTVENA TEINA KONSTRUKCIJE

Sopstvena teina i stalni tereti odreeni su oblikom i veliinom pojedinih delova mosta , kao i gustinom materijala od kojeg je most izgraen. Vrednosti zapreminskih masa materijala koji se najee upotrebljavaju za izgradnju mostova ili njihovih delova utvrene su JUS U.C7.123SOPSTVENA TEINA KONSTRUKCIJE

Ako je razlika izmeu raunskih veliina sopstvene teine i stalnog tereta s kojim je vren proraun i stvarnih veliina vea od 3% u odnosu na ukupnu veliinu uticaja na konstrukciju ili na njen deo , proraun se mora ponoviti.

Jedinine zapreminske mase materijala ije veliine nisu date u standardu JUS U.C7.123 odreuju se merenjem.SOPSTVENA TEINA KONSTRUKCIJE

3SOPSTVENA TEINA KONSTRUKCIJE

SAOBRAAJNA ( KORISNA ) OPTEREENJA

SAOBRAAJNA ( KORISNA ) OPTEREENJA Korisno optereenje koje se uzima u obzir pri proraunu sastoji se od optereenja tipskim vozilima , koje zavise od saobraajne namene mosta i njegove klase i od toga da li je povrinsko optereenje ravnomerno raspodeljeno.

Korisnim optereenjem optereuju se sve povrine mosta koje se nalaze izmeu unutranjih ivica ograde mosta.


SAOBRAAJNA ( KORISNA ) OPTEREENJA Peaki mostovi su mostovi namenjeni iskljuivo saobraaju peaka.Prelaz drumskih vozila preko takvih mostova mora biti onemoguen odgovarajuim konstrukcionim detaljima.

Mostovi meovite namene su mostovi koji slue za prelaz drumskih i inskih vozila.Ovi mostovi se razvrstavaju u jednu od kategorija iz predhodne tabele.SAOBRAAJNA ( KORISNA ) OPTEREENJA Povrinu drumskog mosta sainjavaju sledei osnovni delovi : - kolovoz deo izmeu ivinjaka namenjen prolazu vozila, koji se sastoji od saobraajnih , zaustavnih , ivinih i biciklistikih traka. - peake staze ili staze za slubenu upotrebu delovi izmeu ivinjaka i unutranje strane ograde, - razdelna traka deo izmeu kolovoza za razliite smerove saobraaja,SAOBRAAJNA ( KORISNA ) OPTEREENJA Kolovoz mosta sastoji se od glavne trake irine 3 m i prostora izvan glavne trake.

Glavna traka smetena je u najnepovoljniji poloaj za deo koji se posmatra, a paralelna je sa osom mosta. Ako je konstrukcija poprenog preseka mosta jedinstvena za celu irinu mosta , na celom mostu postoji jedna glavna traka, bez obzira na broj saobraajnih traka ili odvojenih smerova. SAOBRAAJNA ( KORISNA ) OPTEREENJA Ako se konstrukcija poprenog preseka sastoji od vie samostalnih delova, za svaki deo mora se predvideti po jedna glavna traka. Most , odnosno njegovi delovi prorauna -vaju se prema raunskoj emi optereenja mosta , zavisno od kategorije mosta. Prilikom prorauna glavna traka se na naj- nepovoljnijem mestu optereuje tipskim vozilom prema sledeoj slici. Uzduna osa vozila mora biti paralelna sa osom trake.


SAOBRAAJNA ( KORISNA ) OPTEREENJA Tipsko vozilo moe biti smeteno na kolovozu tako da tokovima dodiruje ivinjak. Povrina kolovoza izvan glavne trake optereuje se ravnomerno raspodeljenim optereenjem p2 u kombinaciji sa ostalim saobraajnim optereenjem. Sve preostale povrine izmeu kolovoza i unutranjih ivica ograde optereuju se ravnomerno raspodeljenim optereenjem p2 u kombinaciji sa ostalim saobraajnim optereenjem.SAOBRAAJNA ( KORISNA ) OPTEREENJA

Dimenzije tipskog vozila V-600SAOBRAAJNA ( KORISNA ) OPTEREENJAOdreivanje statike irine toka u poprenom pravcu

SAOBRAAJNA ( KORISNA ) OPTEREENJAOdreivanje statike irine toka u poprenom pravcu

SAOBRAAJNA ( KORISNA ) OPTEREENJAema optereenja tipskim vozilom V-600

SAOBRAAJNA ( KORISNA ) OPTEREENJAema optereenja tipskim vozilom V-600+V-300

SAOBRAAJNA ( KORISNA ) OPTEREENJA Pri proraunu pojedinih delova mosta ( na primer : delova peakih staza , ploa, poprenih nosaa i dr. ) uzima se ravnomerno raspodeljeno optereenje p3 = 5,00 KN/m2.

Peake staze koje nisu osigurane odbojnim ogradama protiv naletanja vozila, a ija je visina ivinjaka manja od 20 cm iznad povrine kolovoza,optereuju se pojedinanim optereenjem P= 50 KN bez ravnomernog optereenja sa povrinom naleganja 0,30 x 0,30 m.Korisna optereenja imaju dinamike uticaje zbog:

-naglog nailaska vozila,

-neravnosti povrine kolovoza,

-neizbalansiranosti tokova,

-delovanja centrifugalne sile itd.

SAOBRAAJNA ( KORISNA ) OPTEREENJA Sva korisna optereenja u glavnoj traci mosta , koja se unose u proraun svih delova mosta , izuzev krajnjih i srednjih stubova i njihovih temelja, moraju se poveati mnoenjem dinamikim koeficijentom Kd. Proraun leita , kvadera i leinih greda vri se sa ovako uveanim optereenjem. Dinamiki koeficijent za drumske mostove izraunava se prema sledeoj formuli :

Kd = 1,4 0,008 x L >= 1,00SAOBRAAJNA ( KORISNA ) OPTEREENJA gde je :L - raspon dela koji se rauna.

Kod nosaa koji idu preko vie otvora sa zglobovima ili bez zglobova to je raspon u kome se nalazi tipsko vozilo. Kod prenosa sile u dva smera ili vie smerova to je najmanji raspon. Ako najmanji raspon iznosi najmanje 0,70 od najveeg raspona, za L se sme uzeti aritmetika sredina svih raspona.SAOBRAAJNA ( KORISNA ) OPTEREENJA Optereenje na kolovozu uz most unosi se u proraun obalnih stubova kao jednoliko raspodeljeno optereenje p bez dinamikog koeficijenta. Ono se rasprostire kroz tlo pod uglom 60 stepeni prema vodoravnoj ravni.SAOBRAAJNA ( KORISNA ) OPTEREENJA Korisno optereenje za peake mostove uzima se kao ravnomerno raspodeljeno optereenje p = 5,00 KN/m2 i ne mnoi se sa dinamikim koeficijentom. Ako je raspon noseih elemenata mosta vei od 10 m , dozvoljeno je smanjenje korisnog optereenja na p = 5,0 0,05 x L - gde je L - raspon u m ,

U ovom sluaju za smanjena optereenja se ne moe uzeti vrednost manja od 4,00 KN/ m2.OPTEREENJE OD PEAKA - EN

OPTEREENJE OD PEAKA - EN

OPTEREENJA OD VOZILA - EN


OPTEREENJA OD VOZILA - ENOPTEREENJE PO MODELU 1




ELEZNIKA OPTEREENJA

ELEZNIKA OPTEREENJA

ELEZNIKA OPTEREENJA

ELEZNIKA OPTEREENJA

ELEZNIKA OPTEREENJA ELEZNIKA OPTEREENJA - EN

ELEZNIKA OPTEREENJA Ako se preko mosta prevodi posteljica, uzima se jednoliko rasprostrto optereenje na irini 3,0 m po koloseku. Optereenje praznih kola uzima se s 13,0 kN/m i mnoi se s dinamikim koeficijentom. Na njih moe djelovati i vetar. U eljeznikih mostova dinamiki koefici-jent zavisi i od merodavne dune posmatranog dela sklopa, Li o . ELEZNIKA OPTEREENJA

DELOVANJA ZBOG SKUPLJANJA I TEENJA MATERIJALA Veliine delovanja zbog skupljanja betona utvrene su u propisu o tehnikim normativima za beton i armirani beton. Pri razmatranju skupljanja betona moraju se uzeti u obzir njegove najmanje i najvee vrednosti , zavisno od vremena izgradnje mosta. Veliine delovanja zbog teenja betona utvrene su u propisu o tehnikim norma-tivima za beton i armirani beton.DELOVANJA ZBOG SKUPLJANJA I TEENJA MATERIJALA U teenju betona moraju se uzeti u obzir njegove najmanje i najvee vrednosti, zavisno od vremena izgradnje mosta. Ovakva delovanja su karakteristina za prednapregnute i spregnute konstrukcije. Za mostove od armiranog betona ova delovanja se smatraju dopunskim.OPTEREENJE VODOVIMA Poloaj vodova i njihova teina uzimaju se u proraun za svaki pojedinani sluaj , kao i optereenja od skretne sile kod cevovoda , od temperaturnih dilatacija , trenja na leitima i sl.OPTEREENJE OD PRITISKA TLA Potporne konstrukcije mosta moraju se dimenzionisati na pritisak tla koji nije manji od hidrostatikog pritiska . Pasivni pritisak tla ne uzima se u obzir ako mu je delovanje povoljno , osim ako je njegovo delovanje osigurano.

OPTEREENJE OD PRITISKA MIRNE VODE Pritisak mirne vode smatra se mirnim optereenjem , a pri proraunu se uzima u obzir samo kad svojim delovanjem poveava ukupno delovanje koje se ispituje i tada se uzima njegova najvea vrednost.

Ako deluje rastereujue , moe se uzeti u proraun ako postoji dokaz da je to delo-vanje stalno.OPTEREENJE OD PRITISKA TEKUE VODE

OPTEREENJE OD UZGONA Za uticaj uzgona pri proraunu se posebno uzima u obzir veliina uzgona , uz najvii i najnii nivo vode ili podzemne vode. pu = x h KN/m2

OPTEREENJE NA OGRADU MOSTA Optereenje na ogradu peakih staza ili peakih mostova uzima se u obzir pri proraunu kao mirno linijsko optereenje koje deluje u visini gornje ivice ograde, u vertikalnom ili horizontalnom smeru.

Veliina optereenja na ogradu u vertikalnom smeru je Pv= 1,00 KN/m , a u horizontalnom smeru Ph = 1,00 KN/m.

OPTEREENJE NA OGRADU MOSTA Ako se na ogradu mosta postavljaju ureaji za zatitu saobraaja od delovanja vetra, ograda se proraunava za veliinu delovanja vetra na neoptereeni most.

U proraun se unose i sva posebna optereenja na ogradu mosta , ako postoje, od rasvetnih tela ili stubova , zatitnih mrea i dr. OPTEREENJE NA OGRADU MOSTA Udar vozila u odbojnu ogradu uzima se u obzir pri proraunu kao mirna horizontalna sila na 60 cm iznad povrine kolovoza uz ivinjak. Veliina te sile je H = 100 KN za I i II kategoriju mosta , odnosno H = 50 Kn za III kategoriju mosta. Ograda za peake za koju je privrena odbojna ograda , mora se proveriti za oba sluaja optereenja , ali ne za istovremeno. DEFORMACIJE KAO POSLEDICA NAINA IZGRADNJE

DEFORMACIJE KAO POSLEDICA NAINA IZGRADNJE

DOPUNSKA DELOVANJA PROMENA TEMPERATURE

DOPUNSKA DELOVANJA PROMENA TEMPERATUREPrirodna promena temperature Predpostavlja se da je srednja temperatura okoline, pa tako i izvoaka temperatura mosta, 10oC. Tri su vrste odstupanja u odnosu na nju:

- ravnomerna promena temperature,

- neravnomerna promena temp. - neravnomerno zagrevanje razliitih delova (npr. luk/zatega, vjealjke/ukrutni sklop, gornji/donji pojas reetke); uzima se da je 15 K.DOPUNSKA DELOVANJA PROMENA TEMPERATURE Kolebanje temperature uzrokuje promenu duine ili ugla zaokreta, a ako su pomeranja spreena promene reznih sila i dodatna naprezanja. Promena duine, l, rauna se po izrazu: l= kt x T l gdje je:ktkoeficijent temperaturne promene za 1 K,T promena temperature.

Obje veliine zavise od materijala od kojih je most. DOPUNSKA DELOVANJA PROMENA TEMPERATURE Tako je : - za beton kt = 1,0 x10-5, - a za elik 1,2 x 10-5.

- T je za beton (AB i P B) 25 K, a za elik 35 K. Neravnomerna promena temperature u preseku mosta za beton je 10 K, a za elik i spregnute sisteme 15 K.DOPUNSKA DELOVANJA PROMENA TEMPERATURE

DOPUNSKA DELOVANJA OPTEREENJE VETROM

DOPUNSKA DELOVANJA OPTEREENJE VETROM Razlikujemo mostove to ih vetar moe dovesti u stanje titranja i trome mostove. U prve pripadaju visei i ovbjeeni mostovi, ali i uski gredni mostovi velika raspona. Ograniit emo se na trome mostove.

Dejstvo vetra zavisi od: - visine napadne povrine inad terena ili vodotoka - Jesu li na mostu vozila (peaci, biciklisti) - ima li most zatitnu ogradu od buke.

DOPUNSKA DELOVANJA OPTEREENJE VETROM Vetar duva vodoravno i jednoliko je rasprostrt. Izloena povrina = povrina proelja (+ bukobran ako ga ima). Na optereenom mostu treba dodati pojas visine: 3,5 m (putni most) 3,8 m (eljezniki most) 1,8 m (peaki ili biciklistiki most). Ako je bukobran vii mjerodavan je.Veliina optereenja: - na neoptereenom mostu : 2,5 kN/m2, - na optereenom mostu : 1,25 kN/m2.DOPUNSKA DELOVANJA OPTEREENJE VETROM





DOPUNSKA DELOVANJA OPTEREENJE SNEGOM

DOPUNSKA DELOVANJA OPTEREENJE SNEGOM

DOPUNSKA DELOVANJA DELOVANJE LEDA Mogua dejstva leda su :

- dinamiko dejstvo od udara leda ( ledenih ploa ) - statiko dejstvo usled kretanja velikih ledenih povrina - statiko dejstvo leda usled zastoja leda - poveanje vertikalnog optereenja stubova od prijanjajueg leda na rekama sa promenljivim nivoomDOPUNSKA DELOVANJA DELOVANJE LEDA Za dinamiko dejstvo leda horizontalana sila pritiska na stubove se rauna po obrascu :

F l = Cn x p x t x B x Ck

Cn koeficijent koji zavisi od ugla koji elo stuba zaklapa sa vertikalom ( tabelarno )p - efektivna vrstoa , p = 750 KN/m2t - debljina ledenog sloja na kontaktu sa stubom - mB - irina stuba ili prenik ela stuba (ako je elo krunog oblika ) na mestu dejstva leda - mCk koeficijent korekcije koji zavisi od odnosa B / t ( tabelarno )

DOPUNSKA DELOVANJA SILE ZAUSTAVLJANJA I KOENJA Najvea duina kolovoza koji se optereuje je 200 m. Most meovite namene mora se proveriti i na silu zaustavljanja kaja nastaje od inskih vozila , sa silom ili bez sile od zaustavljanja drumskih vozila, zavisno od stanja na mostu.

DOPUNSKA DELOVANJA SILE ZAUSTAVLJANJA I KOENJA KOD ELEZNIKIH MOSTOVADOPUNSKA DELOVANJA SILE ZAUSTAVLJANJA I KOENJA - EN

DOPUNSKA DELOVANJA OTPORI U LEITIMA Veliina sile od otpora u leitima izraunava se prema sledeoj formuli : T = kr x R - T - sila otpora u leitima, - kr koeficijent otpora u leitu ( tabelarno ) - R reakcija od sopstvene teine ( stalnog optereenja ) i polovine korisnog optereenja bez dinamikog koeficijenta.

Otpori u leitima uzimaju se u obzir samo pri proraunu leita, kvadera, leinih greda i donjeg stroja mosta.DOPUNSKA DELOVANJA OTPORI U LEITIMA - EN

DOPUNSKA DELOVANJA CENTRIFUGALNA SILA

DOPUNSKA DELOVANJA CENTRIFUGALNA SILA

DOPUNSKA DELOVANJA POMERANJE TEMELJNOG TLA Oekivano pomeranje temeljnoga tla

Sleganje i/ili rotacija temelja to uzrokuje susedna pomeranja oslonaca , pa onda i odgovarajue sile u njima i u rasponskomu sklopu, mora se uzeti u obzir.

Meutim, povoljno delovanje sleganja ili zaokreta-nja temelja dopustivo je uzeti u obzir samo ako se moe dokazati da je ono trajno.DOPUNSKA DELOVANJA POMERANJE TEMELJNOG TLA

DOPUNSKA DELOVANJA POMERANJE TEMELJNOG TLA

ZEMLJOTRESZEMLJOTRES

ZEMLJOTRES

Documents

MOSTOVI PREDAVANJE 3