Monolit Broj 1 (Nesredjen)

8/11/2019 Monolit Broj 1 (Nesredjen)

http://slidepdf.com/reader/full/monolit-broj-1-nesredjen 1/576

SCIENCE FICTION almanah

MONOLIT

priredio:

Boban Kneţević

preveli:Boban Kneţević Aleksandar B. NedeljkovićMiodrag Milovanović

IZDANJE PREVODILACA Beograd, april 1984.



S A D R Ţ A J

Vonda Mekintajer — GUJA SNA

Robert Silverberg — RO ĐEN SA MRTVIMA

Dţor dţ R. R. Martin & Liza Tatl — OLUJE VINDHEJVENA

Dţon Varli — U PEHARURobert Silverberg — U ĈELJUSTIMA ENTROPIJE

Filip Hoze Farmer — SKICE ME ĐU RU ŠEVINAMA MOG UMA

Dţejms Tiptri mla Ċi —ŢENE K AKVE MUŠKARCIMA NISU POZNATEK. Dţ. Ĉeri — KASANDRA

Harlan Elison — GLEDAJUĆI UNAZAD: 480 SEKUNDI

Dţoana Ras — KADA SE PROMENILO

Frederik Pol — KUPOVALI SMO LJUDE

Robert Šek li — SEDMA ŢRTVADţordţ R. R. Martin — PESMA ZA LIU

Dţordţ R. R. Martin o sebi i svom pisanju

Piter Nikols — MONSTRUMI I KRITI ĈARIUrsula Legvin — NAU Ĉ NA FANTASTIKA I GOSPO ĐA BRAUN

Beleške o autorima





20 MONOLIT, Science Fiction almanah

Vonda Mekintajer

Guja sna

Deĉak je bio uplašen. Neţno, Guja mu dotaĉe vrelo ĉelo. Iza nje, troje odrapribijali su se jedno uz drugo, sumnjiĉavo motreći svaki Gujin pokret, strepećneĉim ne odaju svoju zabrinutost, osim uzanim borama iznad oĉiju. Bojali su se Gjednako koliko i smrti svog jedinog sina. U titravom polumraku koji je vladao podšatorom, plaviĉasti sjaj svetiljke nije mogao da ih umiri.

Dete je gledalo netremice, a oĉi su mu bile tako tamne da se zenice nisu videtako prazne da ,se i sama Guja uplašila za njegov ţivot. Pomilovala ga je po kosi je bila veoma duga i plava, gotovo bela, bojom upadljivo odudarajući od njegtamne koţe. Da ga je Guja videla i pre nekoliko meseci, odmah bi primetila da jeoboleo.

»Molim vas, dodajte mi torbu«, reĉe Guja. Glas joj je bio tih i neţan ali detetovi rodaci se trgoše, kao da su oĉekivali

kreštanje vesele kr eje ili siktanje prave zmije. To je bilo prvi put da je Gujaprogovorila u njihovom prisustvu. Kada su njih troje došli da je posmatraju i dok došaptavali o njenom zanimanju i mladolikosti, Guja ih je samo gledala i slušalkada su konaĉno prišli da je zamole za pomoć, klimnula je glavom i pratila ih bez reĉi.Moţda su bili pomislili da je nema.

Plavokosi mladić je podigao njenu koţnu torbu. Drţao je tu stvar po dalje od sdok se saginjao da joj je doda, udisao je kratko široko raširenih nosnica mlaki mmošusa u suhom pustinjskom vazduhu. Gu ja se već bila privikla na tu vrstuunutrašnjeg nemira koji je on pokazivao, ĉesto se sretala sa tako neĉim.

Guja ispruţi ruku prema njemu, ali on ,se trţe i ispusti torbu. Guja se istegnjedva je dohvativši, paţljivo je spusti na pod pored sebe, uputivši prekoran pogmladiću. Njegovi pridoše i verovatno u ţelji da mu odagnaju strah, zagrliše ga.

»Bio je već ujeden«, izusti lepa, crnokosa ţena. »Jedva je preţiveo . ali njene rnisu zvuĉale kao objašnjenje, više kao izvinjenje.

»Nemojte mi zameriti« , reĉe mladić, »to je.. . .« Pokazivao je prema njoj i drhtao, nastojeći da se savlada. Guja okrznu pogledom

svoje rame, gde je podsvesno osećala malu pokretnu terinu i primeti zmiju, tankuprst deteta. Zmijica je baš skliznula na njen vrat i pomolila se kroz kovrdţe njene kose, isturivši jezik napolje kao da kuša mirise u vazduhu, zapalaca njime na strane, a zatim ga polako uvuĉe

»To je samo Trava«, reĉe Guja. »On vam ne moţe naneti nikakvo zlo.« Da je veći, sigurno bi izgledao strašno: bledozelene boje, sa crvenim ljuspicama oko usta,




kao da je upravo jeo razd irući plen onako kako to rade sisari. A bio je, u stvari, sasvdrugaĉiji.

Dete zacvile, ali samo odmah prekide taj uzdah bola, kao da se setilo da su murekli da će mu i Guja zameriti ako plaĉe. A njoj je samo bilo ţao što je njegov nauskratio sebi jedan tako prirodan naĉin da se oslobodi straha. Ona se okrete oodraslih, nije ţelela da troši vreme na ubeĊivanja.

»Ne boj se«, reĉe deĉaku. »Trava je dobar i mekan i ako ga ostavim pored tebe,ĉak ni smrt neće smeti da ti pride.«

Trava se sloţi u njenu malu, zabrljanu šaku i ona ga tako pruţi detetu. »Samoprezno«, upozoravala je.

Dete ispruţi ruĉicu i vrhom jednog prsta dotaĉe glatku krljušt. Guja je videla dto uĉinio s velikim naporom, pa ipak, uspeo je za tren da se nasmeši.

»Kako se zoveš?« upita ga. On hitro baci pogled prema svojim roditeljima, a kada mu oni oklevaj

klimnuše, prošapta: »Stavin.« A kao da mu je nedostajalo daha i snage da govori. »Moje ime je Guja, Sta vine, i uskoro, kada bude svitalo, moraću da te povredim

Zabolećete za tren. . . zatim ćeš osećati bol u celom telu još nekoliko dana, ali ptoga će ti biti lakše.«

Gled ao ju je netremice, sveĉanim pogledom. Guja je videla da je razumeo istrepi od onoga što dolazi, ali je znala da je tako bolje no da ga je slagala. TakoĊe, bilojoj je jasno da su mu bolovi postali vrlo jaki, kako je bolest napredovala, i da su ga dotada ostali samo tešili nadajući se da će bolest sama proći, napuštajući ga iliodnoseći sa sobom.

Guja spusti Travu pored deĉakove glave i dohvati torbu. Odrasli su je se i daljeplašili, nemajući ni vremena ni razloga da joj poĉnu verovati. U njihovoj zajedţena je već bila toliko stara da bi se moglo dogoditi da više ne moţeroditi i Guja jezapaţala po njihovim oĉima, po spontanim dodirima, po jasnoj zabrinutosti, da veovole svoje dete. U svakom drugom sluĉaju ne bi se obratili Guji. Bar ne u ovoj zem

Pesak sporo izmile iz torbe, palacajući jezikom, kruţeći glavom, njuškajuokušavajući, traţeći toplotu ţivih tela.

»Je li to?, ..« Glas starijeg sadruga bio je uţasnut i Pesak oseti taj strah. Zauzepoloţaj za napad i njegov rep zaĉegrta. Guja blago lupnu po podu da bi mu skrenpaţnju, a zatim ispruţi ruku premanjemu. Sme Ċa zveĉarka se opusti iobmota joj seoko ĉlanka na ruci.

»Ne«, odgovori Guja, »vaše dete je isuviše bolesno da bi mu Pesak mopomoći. Znam da vam je teško i da vas uţasava ovo što radim, ali molim vpokušajte da se obuzdate. Ja drugaĉije ne umem.«

Sa Maglom je već išlo teţe, morala je da je naljuti kako bi je natera la da izaProd rmala je snaţno torbu i odmah zatim oseti treperenje klizećih krljušti. Iznena

bela kobra poput biĉa izlete iz torbe. Kretala se brzo, pa ipak, kao da joj ni je bilo kraja.Srednji deo podiţe i povuĉe unazad, dahtanje se pretvori u siktanje, glava jojnalazila na više od jednog metra iznad poda. Raširila je svoju belu kukuljicu i tadanje, odrasli naglo udahnuše. Pogledi su im bili prikovani na smeĊu šaru u oblikunaoĉara na poleĊini Magline kukuljice. Guja je nastojala reĉima da privuĉe kob




paţnju, ne obraćajući paţnju na ljude. »Ţustri stvore, spusti svoju glavu. Treba da obrok veĉerašnji zasluţiš. S detet

ovim progovori malo, i dodirni iga. Ime mu je Stavin.« Postepeno, Magla opustikukuljicu i dopusti Guji da je dotakne. Guja je ĉvrsto uhvati tik ispod glave i okrenprema Stavinu. Kobrine srebrne oĉi dobiše boju svetiljke, mutno plavu.

»Stavine«, reĉe Guja, »Magla će se sada samo upoznati sa tobom. Ovoga putadotaći ćete neţno, obećavam ti.«

Stavin joj je verovao, ali primetno zadrhta kada mu je Magla dodirnula mršgrudi. Guja joj nije puštala glavu, dopuštala je samo da joj telo slobodno klizne pdeĉakovog. Kobra je bila ĉetiri puta duţa od Stavina, sklupĉala se na deĉakovomoteĉenom trbuhu u savršeno bele kolutove, nastojeći sve vreme da se otrgne iz Guruku koje su je primorava da gleda deĉakovo lice. I najzad, nepomiĉni pogled njoĉiju bez ka paka susrete se sa Stavinovim, izbuzemljenim od uţasa. Guja je pribjoš više.

Magla zapalaca jezikom.Mlad i muškarac ispusti prigušeni krik straha koji trţe Stavina. Magla se povu

unazad, kao da se sprema za napad, otvarajući usta, šišteći i pokazujući oĉnjake. G,se sasvim pov uĉe, sede na pete i sama uzdahnuvši. Ponekad, u drugim krajevimroĊaci su mogli da prisustvuju.

»Morate izaći«, reĉe blago, »ako uplašite Maglu, postaće opasna.« »Ja više neću. ..« Guja odmahnu glavom. » Ţao mi je, ali morate saĉekati napolju.« Mladić zausti da nešto kaţe, ali sedokosi ĉovek ga prekide, i njega, kao

Stavinovu majku, uze za ruke i izvede iz šatora. »Potrebna mi je neka mala ţivotinja«, doviknu mu Guja dok je već spuštao k

na ulazu. »Mora da ima krzno i mora biti ţiva.« »Naći ćemo«, reĉe on i izaĊe u blistavu noć. Guja je mogla da im ĉuje tro

korake u pesku, ali nije imala vremena za gubljenje. Privukla je Maglu sebi i poĉelje umiruje. Kobra joj se obmota oko struka, upijajući njenu toplinu. Guja je zapada je kobra nervozna, i znala je da je to zbog gladi. Dok su prelazili prostranstvo crnogpustinjskog peska, nailazili su na dovoljno vode, ali sve Gujine zamke ostajala su

prazne. Bilo je leto, bila je vrućina i male krznene ţivotinje, omiljeni zalogajĉići Pi Magle povuk li su se u letnji san. Ni sama Guja nije bila u povoljnijem poloţajotkada su ušli u pustinju, gotovo da nije okusila meso.

Sada joj je bilo najteţe to što je Stavin bio mnogo uplašeniji nego u poĉetTrebalo ga je ponovo umiriti, i pripremiti za ono što dolazi.

»O prosti išto sam morala da pošaljem tvoje roditelje napolje« rekla je, »Uskorih pozvati nazad.«

Deĉakove oĉi su zablistale, ali zadrţavao je suze. »Kazali su mi da radim ono

ti budeš traţila od mene.« »Za poĉetak, bilo bi mi milo da zaplaĉeš, ako moţeš«, reĉe Guja. »To nije taloše.«

No, Stavin je nije shvatao, a Guja nije nameravala da ga nagovara. Za kratko jojpromaĉe kroz svest ĉinjenica da je njegov narod morao da se nauĉi da ne plaĉe, d




ne smeje, da trpi i pri tom ćuti, a sve to kako bi se odupro nemilosrdnom prostranstvuna kome su ţiveli. Bio je to uslov njihovog opstanka: odreći se bola, dozvoliti sveoma malo radovanja.

Magla se primirila, ali nije postala opuštena. Guja je odmota od svog strukpoloţi je pred Stavina, ni za tren joj ne ispuštajući glavu, osećajući napetost njemišića pripremljenih za napad.

»Dodirnuće te jezikom«, reĉe Stavinu. »Neće te boleti«, jedino te moţda zagol. . Ona miriše jezikom kao ljudi nosom.«

»Jezikom?«Guja klimnu glavom, smešeći se, a Magla zapalaca jezikom po Stavinovo

obrazu. Stavin se ne trţe, samo ju je posmatrao a njegovo detinje oduševljenje štsaznao nešto nepoznato za tren mu potisnu bolove. Leţao je potpuno nepomiĉtrpeći da mu Maglin dugi jezik prelazi preko obraza, oĉiju, usana.

»Ona sada kuša ukus bolesti«, govorila je Guja. Magla se konaĉno potpopustila i prestala da se opire njenom drţanju. Guja sede na pete i pusti kobru, kojse smota oko ruke i umiri na ramenima.

»Spavaj, Stavine. . . Pokušaj da mi veruješ i nastoj da se ne plašiš svitanja.« Stavin je netremice posmatrao njene svetle oĉi, tragajući za istinom u njima. »Hoće li Trava ĉuvati straţu?« Guju je iznenadilo ovo pitanje, u stvari, iznenadilo ju je prihvatanje Stavina. Za

tren je bila zbunjena, zatim mu skloni kosu sa ĉela i nasmeši se. »Jasno«, reĉe kroz suze, zatim podiţe Travu. »Pazi na ovo dete, i ĉuvaj ga.« Zmija sanodarka leţala je mirno u njenoj ruci, a oĉi su joj svetlucale crnim sjaje

Ona je paţljivo spusti tik uz Stavinovuglavu.»Spavaj sada, Stavine.«Stavin sklopi oĉi i Guji ,se uĉini kao da ţivot istiĉe iz njega. Morala je da pr

ruku i uveri se da zaista diše. Zatim ga pokri ćebetom i ustade. Od naglog pokzavrte joj se u glavi i zatetura se. Na njenim ramenima Ma gla se zateţe, ali već sledećitren bila je ponovo mirna.

Guja je bila gladna i iscrpljena, oĉi su je pekle, a vid joj je bio preterano oštar, u groznici. Ipak, pribrala se i polako podigla koţnu torbu. Magla joj vrhom jezika

dotaĉe obraz i ona se nasmeši. Izišla je iz šatora i bi joj lakše kada je videla da noć još traje. Vrlo je te

podnosila vrelinu dana, a posebno joj je smetao Sunĉev sjaj, koji bi se tada kovkroz nju i kao da je sagorevao u njoj. Zakljuĉila je da Mesec mora biti pun, jer iako suoblaci prekrivali celo nebo, meseĉeva svetlost se rasipala po njima i sve je izglesivo. Iza šatora, po tlu su se pruţale grupe nepravilnih senki. Bilo je to ţbunje kojovde, na ivici pustinje gde je bilo dovoljno vode, bilo priliĉno rasprostranjeno,pruţajući tako zaklon i hranu raznim stvorenjima. Crni pesak koji je svetlucao

slepljivao pod Sunĉevom svetlošću, sada je bio poput meke ĉadi. Guja koraknu napredi ta prividna mekoća nestade, uz krckanje, ĉizme joj utonuše u oštri, tvrdi prah.Stavinovi ro Ċaci su ĉekali, sedeći zbijeni u grupi ljudi izmeĊu tamnih šatora

prostoru sa koga je ţbunje bilo išĉupano i spaljeno. Ćutali su, nepomiĉni i mnadajući se jedino oĉima. Jedna ţena, primetno mlaĊa od Stavinove majke, sedela je sa






»Znam da si gladan«, reĉe Guja, »ali ovaj stvor nije za tebe.« Ona sloţi Pesatorbu, zatim otkaĉi i Maglu sa sebe i pusti je da se sklupĉa u svom mraĉnom odeljk

Kada se Gujina mutna senka nadvila nad ţivotinjicom u mreţi, ona zaskiĉzakoprca se, Guja se saţe i uze je u ruke. U poĉetku, ţivotinjica se otimala preplašenokriĉeći, a zatim se pod Gujinim milovanjem primirila. Leţala je mirno, dahćiscrpljeno i uplašeno gledajući u Guju. Imala je duge zadnje noge i šiljate uši, dokse njuškica mrdala osećajući blizinu zmija. Na mekom, tamnom krznu Guja je naziralaĉetvrtaste otiskeod mreţe.

»Ţao mi je što ću morati da ti uzmem ţivot«, govorila mu je Guja. »ali strahprestati i neće te boleti.«Ona neţno sklopi ruku oko ţivotinje i, milujući je, obuhvatik iza lobanje. Naglo trţe. Izgledalo je kao da se ţivotinjica još bori. ali bila je mrtvtelo joj se zgrĉi, noţice i šapice skupiše i zadrhtaše. Jedino joj je pogled osnepromenjen, ĉinilo se kao da i dalje bulji u Guju.

Guja je ispetlja iz mreţe i izabra malu boĉicu iz torbice koja joj je visila o pojasu.Zatim silom rastvori vilice ţivotinjice i samo jednu jedinu kap mutnog rastvora kannjena usta.

Brzo je zatvorila boĉicu i pozvala Maglu da izaĊe. Kobra je krenula odmah, ali sekretala polako, sklopljene kukul jice, klizeći niz rub torbe i po oštrom pesku. Odmanamirisa ţivotinjicu i gotovo lebdeći stiţe do nje, dotaknuvši je jezikom. Za tren Gse uplaši da će kobra odbiti mrtvo meso, i reĉe joj:

»Zalogajĉić za tebe.« Magla omirisa ţivotinjicu koja se još grĉila, i pošto je bila veoma gladna, pod

se unazad i napade, zabadajući ĉvrste oĉnjake u još toplo telo i ubrizgavajući otronjega. Zatim stade gutati plen, šireći vilice. No, ţivotinjica je bila premala za kobpotrebe i jedva da joj se poznavala u grlu.

Kada se Magla primirila i sklupĉala, vareći ovaj mali obrok, Guja sede kraj nobuhvati joj vrat, išĉekujući.

Onda zaĉu korake u pesku. »Poslali su me da vam pomognem.«Izgledao je vrlo mlad, uprkos sedim vlasima rasutim u tamnoj kosi. Bio je viši od

Guje i dosta prijatnog izgleda. Oĉi su mu bile crne, a oštro oiviĉene površine na izgledale su još tvrĊe zbog kose koja je bila zategnuta unazad i svezana u ĉvor. Ilica bio mu je nezainteresovan.

»Plašite li se?« upita Guja. »Radiću ono što mi kaţete.« Iako mu se oblici tela nisu videli ispod široke odeće, njegove duge, ĉvrste r

odavale su snagu.»Dobro, drţite je i ne dozvolite da vas iznenadi.« Magla je poĉela da se trza, jer su lekovi koje je Guja unela u ţivotinjicu poĉeli

deluju. Oĉi kobre gledale su netremice, ali nisu videle ništa. »Ako me ujede?«»E, pa drţite je!« Mladić se pribliţi, ali ne dovoljno vešto. Magla se izvi, udarivši ga repom po l

On se zanese unazad, više iznenaĊen nego povre Ċen. Guja je ĉvrsto stezala kobru za




vrat nastojeći da joj obuhvati i preostali deo tela. Magla nije bila boa, ali je bila glasnaţna i brza, Sem toga, i vidno raz draţena. Siktala je, šibajući telom, spremna dujede sve što dohvati. Boreći se s njom, Guja je uspela da joj pritisne otrovne ţljezistisne poslednje kapi otrova. Samo za tren, blesnule su na Maglinim oĉnjacima dijamant i silina kobrinog grĉenja odbaci ih u mrak. Guji je pesak bio od pomoći, jbio slab oslonac za Maglu. A onda joj je u pomoć priskoĉio i mladić hvatajući kza telo i rep. Napad grĉenja naglo minu i Magla se opusti u njinim rukama.

»Ne puštajte je«, reĉe Guja, »cela noć je pred nama.« Kada je Magla ponovo dobila napad grĉenja, mladić je bio spreman i drţao ju

tako sigurno, da je Gujin a pomoć bila nepotrebna, »Šta će sedesiti ukoliko me ujede«, pitao je mladić. »Samo biste se razboleli, jer

još nije napravila otrov. Ako vas ujedekasnije, verovatno biste umrli. No, ako nenapraviš neku glupost i ukoliko uopšte bude nekog ujela, uješćemene.«

Ako umrete, sumnjam da ćete moći pomoći mom malom roĊaku.»Ne razumete. Ja ne mogu da umrem od zmijskog ujeda.«

Guja ispruţi ruku prema njemu i on ugleda mnoštvo belih oţiljakaod ubodazubima. Posmatrao je netremice n jenu ruku, zatim njene oĉi i potom skrenuo pogled.

Vreme je prolazilo, Mesec se pomerao ka zapadu zaklonjen oblacima, oni su drkobru kao dete. Guja je zadremala i kada se Magla pomeri, pokušavajući da seoslobodi, ona se trţe. »Ne smem da zaspim«, reĉe mladiću. »Priĉajte sa mnom. Kakovam je ime?«

Mladić je oklevao, baš kao i Stavin. Izgledalo je da se plaši nje, ali ne samo »Moj narod«, reĉe najzad, »veruje da nije dobro reći svojeime strancu.«

»Ako ste mislili da sam veštica, nije trebalo da me zovete. Ne znamnikakveĉarolije i ne ţelim da ih saznam.«

»Nismo praznoverni«, reĉe on, »nismo u onom smislu kako se vama ĉini. plašimo se uroka.«

»Ne mogu nauĉiti obiĉaje svih naroda sveta i zato se drţim svojih. A jedan odmojih obiĉaja jeste i taj da se ljudima s kojima radim obraćam po imenu.« Dogovorila ovo, Guja ga je paţljivo zagledala, nastojeći da mu u pomrĉini razazna ilica.

»Mi me Ċusobno znamo svoja imena i saopštavamo ih svojim sadruzima.«Guja razmisli o ovom obiĉaju i zakljuĉi da joj ne bi odgovarao. »Samo sadruzima, i nikada nikome drugom?«»Pa... ponekad i prijatelju otkrijemo ime.«»Tako znaĉi«, reĉe Guja, »sada mi je jasno. Za vas, ja sam samo stranac, mo

ĉak i neprijatelj.« »Moj prijatelj moţe da sazna moje ime«, govorio je mladić, »Ne ţelim da vas

uvredim, ali ĉini mi se da se nismo razumeli. Mi izuzetno cenimo prijateljstvo

poznanik nije isto što i prijatelj.« »No, u ovoj surovoj zemlji ponekad morate da donesete brzu odluku o tome da li

je neko vredan da se nazove prijateljem«.»Upravo zato retko i sklapamo prijateljstva, jer prijateljstvo je velika obaveza.«»Tvoje reĉi zvuĉe mi kao nešto ĉega se treba bojati.«




On razmisli malo. »Ono ĉega se mi najviše bojimo jeste izneverivanje prijateljsTo je vrlo bolno.«

»Je li vas neko nekad izneverio?«On joj uputi oštar pogled, kao da joj time ţeli reći da je otišla predaleko. »N

odgovorio je, a glas mu je bio tvrd, kao i lice, »nemam niko ga koga bih mogao nazvatiprijateljem.«

»To je vrlo tuţno«, reĉe Guja i ućuta. Nastojala je da shvati šta to moţe tako ĉvrstoda zapeĉati ljudsku dušu, uporeĊujući svoju usamljenost iz nuţde sa njegovom koja jbila stvar slobodnog izbora.

»Zovi me Guja«, reĉe na kraju, »oko moţeš sebe naterati da to izgovoriš. I neosećati nikakvu obavezu zbog toga.«

Mladić zausti da nešto kaţe, moţda je pomislio da ju je uvredio, moţda je hteo bolje obrazloţi obiĉaje svog naroda, ali Magla stade da se uvija u njihovim rukammorali su da je drţe kako se ne bi povredila Kobra je bila tanka u pore Ċenju sa svojomduţinom, ali vrlo snaţna i grĉevi koje je sada dobila bili su jaĉi od prethodnih. Bacse telom i gotovo uspela da im se otrgne. Guja joj je d rţala glavu i spreĉavala je daraširi kukuljicu.

Tada kobra obmota repom mladića oko struka. On poĉe da je vuĉe i da se obrćbi li se oslobodio.

»Nemoj tako«, upozoravala ga je Guja, »ona nije toliko snaţna da bi te povredPusti da. ..«

No, bilo je prekasno. Magla se borila za svoje oslobo Ċenje svim sredstvima, prvose naglo opustila i kada je mladić izgubio ravnoteţu, istrgla se i poĉela bacakati kpesak. Guja ostade sama da se bori s njom, uhvati je i baci se na led a drţeći je iznadsebe. Magla se nadvi nad njom, razjapljenih ĉeljusti besno sikćući. Mladić je dogodmah ispod kukuljice, ali ona se okre nu i napade ga. No, Guja ju je ĉvrsto drţala uspela da, je zadrţi. Zajedniĉkim snagama pomeriše Maglu sa njenog uporišsavladaše je. Guja se s mukom uspravi, a Magla ostade primerna i gotovo ukrućemladić i Guja kupali su se u znoju, mladić je potpuno pobledeo, a i Guja je drhtala.

»Mislim da sada moţemo predahnuti«, reĉe Guja. Kada ga je paţljivo pogledaspazila je na njegovom obrazu tamnu crtu, posledicu Maglinog repa. Podiţe rukdotaĉe je prstom.

»Imaćeš modricu«, reĉe, »ali neće ostati beleg.«»Da su istinite priĉe o tome da zmije ujedaju repom, vi biste sada drţali i glav

rep, a ja bih umirao.«»Noćas mi je bio potreban neko da ne bih zaspala, prvenstveno zbog toga. M

moram priznati, malopre bih teško zadrţala Maglu da sam bila sama.«Borba sa kobrom izazvala je u njoj luĉenje adrenalina, koje je sada opadalo

glad se ponovo javljala, i iscrpljenost još jaĉe no pre.

»Gujo...«Da?«On se nasmeši, zbunjeno. »Samo pokušavam da izgovorim.« »Bilo je dobro.«»Koliko vam je bilo potrebno vremena da pre Ċete pustinju?«




»Ne dugo, ali se oduţilo. Šest dana. Sada mi se ĉini da nisam odabrnajpovoljniji put.«

»Kako ste preţiveli?« »Vode je bilo. Danju smo se odmarali, gde god smo mogli da na Ċemo hladovinu, a

putovali smo samo noću.« »Jeste li nosili sve svoje namirnice?«Guja sleţe ramenima. »Samo malo.« Ţelela je da on više ne pominje hranu. »Šta se nalazi na drugoj strani pustinje?«»Planine. Reke. Drugi ljudi. Naselje u kome sam odrasla i gde sam uĉila da le

ljude. . . Zatim jedna druga pustinja i planina u kojoj se nalazi grad.«»Grad. .. Voleo bih da ga vidim.. . jednog dana.«»Stanovnici grada ne puštaju unutra ljude spolja, ljude kao što smo ti i ja. A

planinama ima još mnogo gradova, a pustinja se moţe preći.« Mladić je ćutao, ali Guja je mogla da pretpostavi o ĉemu razmišlja, njena seć

na odlazak od kuće još su bila sveţa.

Novi napad grĉenja usledio je mnogo pre no što je Guja to oĉekivala, a po njihsnazi ona je otprilike odmerila do kog stupnja se razvila Stavinov a bolest, i zaţelela jeda svane. Ako to dete već mora ga umre, bolje da to bude što pre, da ga preţali ipokuša zaboraviti. Magla bi se uništila bacakajući se po pesku da je mladić i Guja nisdrţali.

Iznenada, kobra se potpuno ukruti, vilice joj se stegnuše, a jezik :pusti. Prestala je da diše. »Drţi je!« reĉe Guja, »glavu joj drţi. Brzo, uhvati je, a ako ti se otme, beţi.

Sada te neće napasti, moţe te samo sluĉajno zakaĉiti.« Mladić je oklevao za tren, a zatim uhvati Maglu odmah iza glave, Guja potrĉa

najbliţeg ţbunja, posrćući u pesku. Poĉela je da lomi suvo, trnovito granje, koje jugrebalo po rukama, ali ona se nije obazirala na to, kao ni na klupko rogatih šugneţdenih pod sasušenim grmom, koje zasiktaše na nju. Pronašla je šuplju granĉiponese je natrag. Ruke su joj krvarile iz dubokih ogrebotina.

Kleknuvši pored kobrine glave, ona joj silom rastvori vilice i gurnu joj šugranĉicu duboko u grlo. Saţe se i uzevši drugi kraj granĉice u usta poĉe poluduvavati vazduh u Magli na pluća. Poĉelo je strahovito da joj se vrti u glavi, ali uspevala je da ne misli na to, bilsvesna svega oko sebe, mladićevih ruku koje su drţale kobru onako kako mu je rekla, njegovog neujednaĉenog disanja, peska koji joj je grebao laktove na k oje seoslanjala., .

Guja je duvala i dalje, zastajala i ponovo poĉinjala, sve dok Magla nije prihvritam i nastavila sama da diše.

Guja uzdahnu i sede na pete.

»Preţiveće«, reĉe, »nadam se.« Zatim šakom obrisa ĉelo, ali na dodir buknu bol u ruci. Trţe je na dole, a agonijaje protrese, kroz kosti, uz ruku, ramena, obuhvati joj grudi i samo srce. Sve joj sezamuti pred oĉima. Pokuša da se zadrţi, ali oslonac tla kao da se izmaknu ispod nona se izgubi u tami.




»Gujo, da li da je pustim?«Osećala je pesak na licu i rukama i pomislila je da je pitanje upućeno nek

drugom, mada je znala da nema nikoga. Osetila je ruke na sebi i poţelela da uzvratneţni dodir, ali bila je suviše umorna. San joj je bio potrebniji i ona ih odgurnu. one joj pridrţaše glavu, prisloniše nešto tvrdo uz njene usne i ona oseti vodu u ustZakašlja se i ispljunu.

Pridiţe se na lakat. Mada joj se pred oĉima razbistrivalo, drhtala je. . . osećalaupravo onako kao kada ju je zmija prvi put ujela, pre no što seimunitet u njoj potpunorazvio. Videla je mladića nad sobom, kako kleĉi i prinosi joj ĉuturicu s vodom, a ugleda nešto zbog ĉega u trenu zaboravi na pulsirajući bol.. . iza mladića, kobrpuzala ka tami.

»Maglo!« viknu udarivši rukom po tlu. Mladić se uplašeno obazre, a kobra seuspravi, slobodna i ljutita, motreći na njih spremna da napadne. Kukuljica joj je raširena klateći se prema njima. Na tamnoj pozadini ocrtavala se poput promenlsvetle linije.

Guja primora sebe da ustane, osećajući se kao da pokušava da zagospodari netuĊim telom. Jedva se odrţala na nogama, krenuvši prema kobri. »Sada ne smeš poći ulov«, govorila joj je, »veliki posao te ĉeka.«

Ispruţila je desnu šaku ustranu, privlaĉeći njom Mag'lu. Ruka ju je bolela i opaz i da joj krv curi niz prste. »Zar me već ujede, nevaljali stvore?« Nije se boujeda, već mogućnosti da se izgubi sadrţaj Maglinih kesica za otrov.

»Nije«, prošapta mladić iza nje. To je znala i ona sama, od otrova ruka bi joj obamrla, a od novog seruma samo

bridela. . . Tada Magla napade. No, dobro uveţbani Gujini refleksi proradiše, njendesna ruka se izmaĉe a leva zgrabi Maglu u trenu kada je zabacivala glavu za dpokušaj. Kobra se uvijala ali ne za dugo.

»Podmukla ţivotinjo«, govorila joj je Guja, »treba da te bude sram.« Zatimdozvoli Magli da joj se uspuţe uz ruku i legne preko ramena, gde je liĉila na obnekog nevidljivog šala, sa repom koji joj se vukao kao skuti duge haljine.

»Nije me ugrizla?«»Nije«, reĉe mladić. Njegov glas je imao prizvuk nekog strahopoštovanja.

protivnom, trebalo bi da umirete u agoniji, a ruka da vam je modra i oteĉena. ..« Guja se tada priseti klupĉeta šarki ispod ţbuna sa koga je lomila granĉice i dot

krv na šaci. Obrisa je i ugleda dvostruki zmijski ubod medu ogrebotinama od trnja.Ruka je bila malo oteĉena.

»Ovo treba oĉistiti«, reĉe, »stidim se što sam podlegla obiĉnom zmijskom ujed Bolovi iz rane u talasima su joj strujali kroz ruku, ali nije je više peklo. Posmatrala

je umornim oĉima zalazak Meseca i treperavu okolinu, za tim pogleda u mladića. »Ispunio si svoj zadatak hrabro i dobro. .. Hvala ti.«

On obori pogled i kao da se malo nakloni. Zatim joj pride, a Guja pomilova Maglupo vratu, da se ne bi ponovo uznemirila.

»Biće mi ĉast«, progovori mladić sveĉanim glasom, »da me ubuduće zoArevin.«j

»Biće mi drago.«




Guja kleĉe i paţljivo spusti kobru sa sebe u torbu. Uskoro, kada se Magla potpprimiri, kada svane, moći će da odu Stavinu.

Kada vrh Maglinog belog repa išĉeze, Guja zatvori torbu i pokuša da ustane, alinije mogla da stoji na nogama. Nije bila još potpuno prebrodila posledice novogotrova. Tkivo oko uboda bilo joj je crveno i osetljivo, ali znala je da se krvavljenjeneće širiti. Sedela je u pesku, klonula, prazno gledajući svoju šaku, i pokušavalodredi šta treba da ĉini.

»Dozvoli da ti pomognem, molim te.«Mladić joj dodirnu rame i pomoţe joj da se osloni na noge. »Oprosti«, reĉe ona, »odmor mi je potreban više od svega. ..« »Treba prethodno da ti operem ruku«, reĉe Arevin, »a onda moţeš da spav

Jedino mi reci kada da te probudim.«»Ne smem da zaspim«, reĉe Guja, uspravivši se i zabacivši kratke kovrdţe sa ĉ

»Dobro mi je, jedino mi je potrebno malo vode.«Arevin otpusti gornji deo odeće. Ispod je nosio pregaĉu oko kukova i koţni pojas

na kome je visilo nekoliko koţnih ĉuturica i kesica. Gu ja zapazi da mu je telo mršavali lepo gra Ċeno, noge duge i mišićave. Koţa mu je bila nešto svetlija od lica. otkaĉi jednu ĉuturicu i posegnu za Gujinom rukom.

»Ne, Arevine. Moţe se desiti da ti otrov u Ċe u neku malu ogrebotinu i inficira te.«Ona sede i poĉe postepeno toĉiti vodu preko otekline. Ruţiĉaste kapi padoše

pesak i odmah išĉezoše, ne ostavivši za sobom ni vlaţnu mrlju na tlu. Rana joj jemalo krvarila, ali bol je bio usred sreĊen samo na tom jednom mestu. Otrov je bio vegotovo neutralisan.

»Ne shvatam«, govorio je Arevin, »kako ti nije ništa. Moju najmlaĊu sestru bila jeujela pešĉana zmija.« Trudio se da mu glas bude ravnodušan, ali nije uspevao. »Nije mogli spasti. . . ĉak ni bolove ublaţiti.«

Guja mu vrati ĉuturicu, zatim zahvati malo pomade iz jedne od svojih kesica inatrlja ranu.

»To je jedna od naših osnovnih priprema za ovaj posao«, govorila je. Radimo sa mnogo raznih vrsta zmija i moramo biti imuni na njihov otrov. .. Postupak

imunizacije je dugotrajan i muĉan, a vrlo ĉesto i bolan.«

Guja steţe šaku, rana nije više krvarila, a ni je joj se ni vrtelo u glavi. Naţe se zatimk Arevinu i dodinu mu izgreban obraz, razmazujućitanak sloj pomade prekoogrebotine.

»To će ti pomoći.. . odmah će zarasti.« »Ako već ne smeš da spavaš, moţeš li bar da se odmaraš?« »Samo kratko.«Guja sede pored Arevina, naslonivši se na njega. Sedeli su opušteni, posmatra

kako Sunce pretvara oblake u zlato, plamen i ţar. Guji je prijao i ovaj najobiĉ

fiziĉki dodir s drugiml judskim bićem, mada je osećala da joj to nije dovoljno. U nedrugo vreme, na nekom drugom mestu, verovatno bi uĉinila još nešto, ali ne ovdsada.

Kada se donji rub blistavog Sunĉevog diska odvojio od obzora, Gu ja ustade iizmami Maglu iz njenog odeljka. Kobra iza Ċe lagano, bila je malaksala i samo se




opruţi preko Gujinih ramena. Arevin uze lekarsku torbu i krenu za. Gujom premaloj grupi šatora.

Stavinovi ro Ċaci su je ĉekali i Guja odmah primeti da nešto nijeu redu. Stajali su,zbunjeni, nemi, obarajući poglede. Za tren, Guja je pomislila da su odluĉili daotkaţu. Onda, sa strepnjom upita da Stavin nije moţda umro. Oni zavrteše glavampropustiše je u šator.

Stavin je leţao listo onako kako ga je ostavila, spavajući i dalje. Od rasli supratili pogledom, i to u njoj još više utvrdi osećaj da nešto nije u redu. . . Magluznemirila, smetalo joj je prisustvo straha u prostoriji.

»Znam da ţeliteda ostanete«, govorila im je Guja, »i da ţelite da mi pomognete,ali molim vas, vratite se ispred šatora. Ovde samo ja mogu nešto da uĉinim.«

Oni se pogledaše meĊusobno, zatim svi u Arevina. Guji se uĉinilo da će sesuprotstaviti, ali Arevin progovori: »Ro Ċaci, hajdemo. Mi smo u njenim rukama.« Onodmaĉe krilo na ulazu i pozva ih rukom da iza Ċu. Guja mu zahvali pogledom, a on kao

da se nasmeši. Guja se okrete Stavinu i kleĉe pored njega. »Stavine. ..« pozva ga.Dodirnu mu ĉelo. Bilo je vrelo, a i njena ruka je bila drhtavija no pre. Neţni d

probudi dete.»Vreme je«, reĉe Guja. Dete trepnu, kao da se vraća iz nekog detinjeg sna, gledajući je, polako

prepoznajući. Nije izgledao uplašen. Guja je bila zadovoljna zbog toga, mada je neĉeg drugog bila uznemirena, neĉeg što nije mogla da uobliĉi.

»Hoće lime boleti?«»Boli li te sada?«Oklevao je, kruţio pogledom, a onda izusti: »Da.« »Verovatno će te zaboleti još malo više. Nadam se da neće. . . Jesi li spreman?« »Moţe li Trava da ostane?« »Naravno«, reĉe ona. I tada shvati odakle je poticao njen osećajuznemirenosti» Odmah ću se vratiti«,

jedva je izgovorila. Glas joj se bio toliko promenio, grlo toliko steglo, da nije mogla daizbegne da ga ne prepadne. Iza Ċe iz šatora, hodajući polako, mirno, suzdrţavajući sNa licima ro Ċaka koji su stajali napolju jasno je videla ĉega se plaše.

»Gde je Trava?«Arevin, koji joj je bio okrenut ledima, trgao se na ton njenog glasa. Plavokosi

mladić uzdahnu i skrenu pogled na drugu stranu. »Uplašili smo se«, reĉe stariji sadrug. »Uĉinilo nam se da će ugristi deĉaka.« »Ja sam na to mislila. Ja sam to uĉinila. Puzio je preko njegovog lica, pokaziva

oĉnjake. . .« Zena stavi ruke na ramena sedog ĉoveka, ali on ne reĉe ništa. »Gde je?«Guja je ţelela da vrisne, ali nije to uĉinila. Dodali su joj malu otvorenu kutiju. Ona je uze i brzo pogleda unutra.Trava je bio gotovo preseĉen nadvoje, utrobu mu se nazirala iz poluokrenutog




i dok ga je ona gledala, drhteći, malo se zakoprcao i za palacao jezikom. Guja ispustiglas, isuviše nizak da bi bio krik. Uzela ga je u ruku, što je paţljivije mogla. Dotaĉeusnama glatke zelene ljuspice iza glave, zatim zagrize brzo, oštro, u sam koren lobKrv šiknu u njena usta, bila je topla i slana. Ako do tada i nije bio mrtav, znala je dje trenutno ubila.

Podigla je pogled prema Stavinovim ro Ċacima, zatim u Arevina; svi su bili bledi,no, ona uopšte nije saosećala s njima, niti joj je bilo potrebno iĉije sauĉešće.

»Tako malen stvor«, govorila je, »tako majušan, koji je mogao da podari sasnove i mir.« Gledala ih je još samo tren zatim se okrenu šatoru.

»Ĉekajte. . .« pozivao ju je stariji sadrug. Pribliţio se i stavio joj ruku na rame, se izmaĉe. »Daćemo vam sve što zaţelite«, reĉe sedokosi ĉovek, »samo ne dirdete.«

Ona se besno krete od njega. »Treba li moţda sada da ubijem Stavi na zbog vašegluposti?«

Ĉovek je pokušao da je zadrţi, ali ona se otrţe i utrĉa u šator. Ušavši unutar, udnogom lekarsku torbu i preturi je. Grubo probu Ċen, Pesak ljutito ispuza i umota se ukolutove. Neko je spolja pokušao da uĊe, ali doĉeka ga siktanje i ĉegrtanje tako kako nikada ranije nije ĉula. Nije se ĉak ni okrenula da vidi šta se dogaĊa. Sagla jeglavu i rukavom obrisala suze pre no što ih je Stavin mogao zapaziti. Zatim kleĉenjega.

»Šta se dešava?« upitao je deĉak. do koga su doprli glasovi ispred šatora i trĉkroz pesak.

»Ništa. Stavine, reĉe Guja. Jesu li ti rekli da smo došli preko pustinje?«

»Nisu«, reĉe on zaĉuĊeno.»Bio je naporan put vrućina i ništa nismo jeli. Trava je ogladneo i otišao u

Hoćeš li mu oprostiti i pustiti me da poĉnem? Ja ću biti uz tebe sve vreme.« Deĉak je bio umoran i razoĉaran, ali nije imao volje da se prepire. »Dobro«.

mu je zašuštao tanušno kao pesak kada curi kroz prste. Guja ukloni ćebe sa Stavinovog malog tela. Tumor mu se uoĉavao ispod koţe p

rebrima, ogroman, pritiskajući mu obliţnje organe, oduzimajući mu hranljive materkako bi sam rastao, pri tom ga trujući svojim izluĉevinama. Guja podiţe Maglu idrţećije za glavu pusti da se rasprost re po deĉakovom telu. Morala je paţljivo da drţi kobru.kako da ujede, a ipak joj omogućila da ga dodiruje i kuša jezikom. Pesak ponovozaĉegrta, kobra se trţe. Guja ju je umirivala,milujući je. Uveţbane i usaĊene reakcijepoĉeše da se ispoljavaju, nadjaĉavajući iskonske nagone ukobri i ona nastavi dapretraţuje Stavinovo telo. Zastade kada joj jezik dotaĉe koţu iznad tumora i Guja jepusti.

Kobra se naglo uzdiţe i napade munjevito, upravo onako kako to ĉine koburonivši svoje kratke oĉnjake jedanput, popustivši za tren, a zatim ponovo zagriz

da bi bolje zahvatila. .. Stavin vrisnu ali ostade ne pomiĉan u blagom Gujinzagrljaju.Magla isprazni sadrţaj svojih kesica za otrov u dete i pusti ga, Zatim se uzdiţe,

okrenu se unaokolo, spusti kukuljicu i kliznu preko poda u potpuno pravoj liniji kasvom mraĉnom skuĉenom odeljku.




»Gotovo je, Stavine.«»Hoću li umreti?« »Ne«, reĉe Guja, »ne sada, a nadam ,se ni za mnogo godina.« Izvadi boĉicu iz

o pojasu i nadnese je nad Stavina. »Otvori usta.« On posluša, a ona mu posu jezikbelim prahom. »Ovo će ti olakšati bol.« Guja zatim prostre parĉe tkanine prugriţenog turnora, ne brišući krv.

»Gujo? Je li odlaziš?« upita tiho Stavin kada je ustala i krenula. »Još ne. Neću otiće pre no što se oprostimo. Obećavam.« Dete se opusti, zatvori oĉi i prepusti delovanju leka. Pesak je bio miran, sklupĉan na podu. Guja potapša po podu, pozivajući ga.

poslušno krete prema njoj i dozvoli da ga vrati u torbu. Guja je zatvori i podiţeĉinilo joj se da je prazna.

Galama je dopirala ispre d šatora. Masa ljudi, Stavinovi roĊaci i još neki koji su došli u pomoć provališe u šator, vitlajući štapovima još pre no što ,su je pogledali.

Guja mirno spusti koţnu torbu. »Gotovo je.« UĊoše. I Arevin je bio medu njima, ali jedini om nije drţao motku u rukama.

»Gujo.. .« progovorio je, ali Guja nije mogla da proceni da li oseća bol, saţaljenjzbunjenost. Stavinova majka je stajala kraj njega. On je zagrli, govoreći joj:

»Da nije nje bilo, Stavin bi sigurno umro.«Ona mu strese ruku ,sa sebe.»Moţda bi preţiveo. Moţda bi bolest sama prošla. Mi. ..« nije mogla dalje

govori, gušeći suze u sebi. Guja primeti kako se ljudi kreću, kako je opkoljavaju. Arevin koraknu prema n

ali zastade.»Moţe li neko od vas da zaplaĉe?« upita Guja. »Moţe li iko ovde da zaplaĉe

mnom i mojim oĉajanjem, ili za njima i njihovim grehom, ili za malima na ovom si njihovirn bol om?« Osećala je kako joj suze klize niz obraze.

Nisu je razumeli, nisu saosećali s njom, vreĊalo ih je i to što plaĉe. Odmakošprisebn ost im se vraćala ali još su je se plašili. A njoj više nije bilo potrebno dapretvara da je mirna kao kad je morala da zavara dete.

»Vi, budale jedne.« Glas joj je drhtao. »Stavin. . .«

Svetlo na ulazu se pomeri i zaĉu se glas: »Pustite me da pozdravim Ljudi ispredGuje povukoše ,se ustranu i propustiše ţenu crne k ose i laviĉinih ukrasa na sebi. OnadoĊe do Guje, ne obraćajući paţn ju na torbu koja joj se oslanjala o nogu. »Hoće liStavin preţiveti?«

Glas joj je bio tih, staloţen i vrlo blag. »To se ne moţe sa sigurnošću tvrditi«, odgovori Guja, »ali osećam da hoće.« »Ostavite nas same.«Ljudi se pogledaše meĊusobno, odloţiše motke i jedan po jedan napus

unutrašnjost šatora. Arevin ostade i još više se pribliţi Guji. A njena snaga, koju trenutku opasnosti bila prikupila naglo isteĉe iz nje i kolena joj klecnuše. Sklupĉaloko lekarske torbe, pokrivši lice rukama.

Ţena kleknu pored nje, zagrli je i privuĉe sebi. »Hvala vam... Tako mi je ţao. . .«






»Zar im ne moţeš opr ostiti?«»Ne mogu se suoĉiti sa njihovom krivicom. Arevine, ono što su uĉinili, bil

posle moje greške. Ja sam ih potpuno razumela onda kada je bilo prekasno.«»Sama si mi rekla da ne moţeš poznavati sve obiĉaje svih naroda.« »Bez Trave«, reĉe ona, »ja sam kao i bez ruke. Ukoliko nekoga ne mogu

izleĉim, ne mogu mu više nikako pomoći. Mi nemamo mnogo zmija sanodaPreostaje mi samo da se vratim u svoje naselje i kaţem uĉiteljima da sam jedizgubila, uz nadu da će mi oprostiti glupost. Ime koje nosim r etko kad su komepod arili i time će njihovo razoĉaranje biti veće.«

»Dobro, dozvoli bar da po Ċem s tobom.«I ona je to ţelela, oklevala je nekoliko trenutaka i proklela sebe zbog te slabo

»Ne. . . Moţda će mi oduzeti Peska i Maglu i proterati me, a i tebe bi proteralimnom. Ostani ovde, Arevine.«

»Bili bismo zajedno, svejedno gde.«»Ne, Arevine. Vremenom bismo omrzli jedno drugo. Ja tebe ne poznajem, a ni ti

mene. Potrebno nam je mira i vremena da bismo mogli jedno drugo dobro darazumemo.«

On joj pride i zagrli je; neko vreme su stajali tako zagrljeni i mirni. Kada jepodigao glavu, niz obraze su mu tekle suze. »Molim te, vrati se«, izusti. »Ma šta sedesilo, vrati se, molim te.«

»Pokušaću«, reĉe Guja. »Kada vetrovi minu, idućeg proleća, oĉekuj me. A akne vratim do onog drugog proleća, zaboravi me. Gde god bila, i ja ću tebe tzaboraviti.«

»Ĉekaću te« reĉe, Arevin. Bilo je to sve što je ţeleo da joj obeća. Guja uze konja za povodac i krenu u pustinju.

Poput bele linije u tami, Magla se izdiţe i zašišta, njišući se, a Pesak joj odgovoriĉegrtanjem. Tek tada Guja zaĉu prigušeni topot kopita u pustinjskom pesku, i oseti gapod dlanovima. Udarivši šakom po tlu, ona se trţe i naglo usisa vazduh od bola. Šjoj je bila modra i tamna od prstiju do zgloba, i na njoj je videla dva uboda, tamo gdeju je ujela pešĉana zmija. Pesak prestade da onako uznemireno zveĉii sa toplogvulkanskog kamena skliznu prema njoj. Guja ponovo pljesnu dva puta po tlu. ovogaputa zdravom rukom, Magla oseti titranje vazduha i, umirena dobro poznatim znakom,spusti se polako na tlo opuštajući kukuljicu.

Topot kopita utihnu. Guja zaĉu glasove iz logora, u stvari. iz grupe šatora koji subili crnji od crnog tla, u senci izdignute stene.

Pesak ,se obmota oko njene ruke, a Magla joj se uspuza do ramena.?.. Trava je većleţao omotan oko njenog ĉlanka na ruci ili oko vrata, poput smaragdne ogrlice, ali

Trave nema više. Trava je mrtav. Jahaĉ potera konja ka njoj. Slabašno svetlo prigušenih baklji i meseĉina prigu

oblacima, mutno zablistaše na rasprštanim kapljicama vode kada veliki riĊan stade dagaca kroz bare u oazi. Dahtao je kroz raširene nozdrve, a na vratu, duţ uzda, stvarala




mu se pena od znoja. Odsjaj vatre zaiskrio je na zlatnom konjskom oglavu i osvetliolice jahaĉa.

»Vidarko!« pozvao ju je i ona ustade.»Zovi me Guja«, rekla je tiho, svesna da je moţda već i izgubila pravo na to im, a

ipak ne ţeleći da se vrati na svoje pravo ime. »Ja sam Meredit.«On skoĉi s konja i pode k njoj, ali zastade kada Magla podiţe glavu.»Neće ujesti«, umirivala ga je Guja i Meredit priĊe.»Jedan drug mi se povredio. Hoćete li da mu pomognete?« »Pa, naravno«. odgovorila je bez oklevanja, ali napregnuto, jer je strepela da

neko od nje zatraţiti da pomogne samrtniku, a da ona neće moći ništa da uĉKleknula je da bi Maglu i Peska smestila u torbu. Zmije poĉeše da joj puţu niz rdok su im hladn e krljušti pravile neobiĉne šare duţ njenih prstiju.

»Moj poni je oćopavio«, govorila je, »Moraćuda pozajmim konja. . .« Veverica,njen šareni poni, bio je zatvoren u ogradi za konje u logoru gde se Meredit zaustavio na ĉasak pre toga. Guja nije morala da se brine za ponija jer se o njeodliĉno starala Gram, voĊa karavana; njeni unu ci su ga hranili i timarili sa posebnompaţnjom. Znala je da će se Gram postarati da Veverica bude ponovo potkovan kovaĉ bude navratio u Gujinom odsustvu, i nadala se da će joj Gram sada pozajmitikonja.

»Nema vremena«, reĉe Meredit brzo. »Te pustinjske rage ništa ne vrede kada trebda se ţuri. Moja kobila će nas nositi oboje.«

Mereditova kobila je disala sasvim mirno, uprkos tome što joj se znoj sušio naplećima. Stajala je podignute glave, malo povijenog vrata i naćuljenih ušiju. Bila zaista divna ţivotinja, rasnija od obiĉnog karavanskog ponija i mnogo viša od svaponija. Odeća jahaĉa bila je sasvim jednostavna, nasuprot bogato ukrašene konopreme.

Guja zatvori koţnu torbu i preobuĉe se u haljine koje je dobila na poklon Arevinovog naroda, vezujući kosu maramom. Bar je na toj odeći mogla da im bzahvalna, jer je otporna tkanina predstavljala odl iĉnu zaštitu od peska i prašine, a bilaje i vrlo prijatna.

Meredit se pope na konja i po zva Guju. no, kada se ona pribliţila kobila raširnozdrve i ustuknu pred mirisom gmizavaca. Meredit je blago pomilova i ona stademirno ali se ne umiri. Guja se s lakoćom pope na nju, ali ne na sedlo već iza sedla. nasapi. Kobilini mišići se zgrĉiše i ona krenu u galop. pljuskajući po vodi. Kappoprskaše Guju po licu, a ona samo jaĉe steţe nogama vlaţne kobiline sapi. Koniznese na obalu i projuri ispod neţnog letnjeg drveća, dok su senke i krhko lpromicali kraj njih. Tada. iznenada. pustinja puĉe pred njima sve do horizonta.

Guja je drţala torbu ulevoj ruci: desnom šakom još nije mogla sigurno da hvata.

Ovde. daleko od vatre i odsjaja vode, jedva da je išta mog la da vidi. Crni pesak upijaoje u sebe svetlost i otpuštao je u obliku toplote. Kobila je nastavila da galopirprepleteni ukrasi na njoj zveckali su, nadjaĉavajući škripanje kopita u pesku. Znoprobi kroz Gujine pantalone, vreo i lepljiv uz kolena i butine. I zvan oaze i zaštitedrveća, Guja oseti na licu bockanje peska nošenog vetrom. Za tren samo p




Mereditov pojas da bi navukla maramu preko nosa i usta.Uskoro kamenita uzbrdica zameni more peska. Kobila u Ċe u ĉvrsto kameno tlo.

Meredit je obuzda da ide hodom..Suviše je opasno da jurimo«, glas mu je bio napet od ţur be. Nastr daćemo u

nekoj pukotini pre no što je i budemo videli.« Kretali su se preko velikih procepa nekadašnjih potoka lave.Jasike su šuštale

nošene vetrom po tom golom, ustalasalom tlu. Potkovice su zvonile po njemu kao dase ispod nalazi šupljina, ĉitavi blokovi stena u odzvanjali i kamen je odzvanjao.

Guja je nekoliko puta zaustila da upita šta se to dogodilo Mereditovom prijatelju,ali kamena ravnica nije dozvoljavala da se razgovara, niti d a se misli na bilo šta sem nato kako se bezbedno kretati po njoj.

A Guja se i bojala da pita, bojala se da sazna.Torba joj se oslanjala na nogu, i bila joj je teška, njišući se u ritmu neravnomernog

kobilinog hoda. Osećala je kako se zmi je tumbaju s jedne na drugu stranu svojihodeljaka i nadala se da Pesak neće zaĉegrtati i po novo uplašiti konja.

To vulkansko zemljište nije bilo naznaĉeno na Gujinoj mapi, koja je obuhvasamo oblast do oaze. Trgovaĉki karavani izbegavali su prostranstvo okamenjene lave,jer je bilo opasno i za ljude i za ţivotinje. Guja se nadala da će je preći pre izlaSunca, jer ovde, na crnim stenama, toplota naglo raste.

A tada., uprkos Mereditovom neprestanom podsticanju, snaţni trk kobile poĉe dase usporava.

Blago njih anje u ritmu konjskog hoda preko širokog, kamenitog dna nekadašnreĉnog korita uljuljkalo je Guju i gotovo je uspavalo. Trgla se iz tog polusna tek kje kobila poĉela da kliţe niz dugaĉku padinu okamenjene lave, grebući kopitatrzajući jahaĉe napr ed nazad. Guja uhvati ĉvršće torbu i Meredita, i steţe konkolenima.

Izlomljeni kamen u podnoţju strme padine se proreĊivao i nije ih više zadrţaomoraju silaziti s konja i hodati. Guja oseti kako se Mereditove butine steţu oko kogoneći je, ovako iscrpljenu, u još veći kas. Kretali su se kroz duboki, tesan kanjonsu se zidovi sastojali od dva razdvojena toka lave.

Iskre svetla zablistaše nad crnilom i Guja se na tren sanjivo priseti svitaca. Taddaljine dopre do njih njisak konja i svetla poĉeše da se šire, svetiljke logora. Meredit sejoš više naţe napred, hrabreći reĉima svoju kobilu, koja se muĉila boreći se s dubopeskom. Jedanput se spotakla i to je snaţno bacilo Guju, tako da je udarilMereditova le Ċa. Iz torbe, Pesak zaĉegrta, a praznina oko njih uĉini da zvuk odjekKobila suknu napred, izbezumljena. Meredit je pusti da juri, a kada ona uspori, dok jojje pena kapala niz vrat i kapljice krvi izmešane sdahom prskale iz nozdrva, Meredit jeopet potera.

Izgledalo je kao da se logor udaljuje, poput fatamorgane. Sa svakim novimudisajem Guja je osećala bol, kao da je i sama bila na kobilinom mestu. Kondoslovno teturao kroz duboki pesak poput iscrpljenog plivaĉa, duboko udišući vapri svakom uzdizanju tela.

Stigli s u do šatora. Kobila stade, raširenih nogu, oborene glave, klecavih kolena.




Guja skliznu s njenih znojem natopljenih le Ċa. Meredit tako Ċe sjaha i odmah po Ċe kašatoru. Šatorska krila su bila otvorena, a svetlost iznutra natapala ga je plaviĉasjajem.

Unutra, svetlo je izgledalo veoma jako. Mereditova ranjena prijateljica leţalapored šatorskog zida, prekrivena tankom tkaninom koja bila mrljava od znoja i lice jojse sijalo od znoja, a duga, kovrdţava kosa boje cigle bila joj je zamršena i neureMladić koji je sedeo na podu pored nje, sanjivo podiţe glavu. Guste obrve mrštile sumu se iznad malih, crnih oĉiju. Iskrzana, mrka kosa bila mu je rašĉupana i zamršen

Meredit kleĉe kraj njega. »Kako je?« »Zaspala je, najzad. Bar je ne boli. . .«Meredit uhvati mladića za ruku i sagnuvši se spusti neţan poljubac na zaspa

ţenu. Ona se ne pomaĉe. Guja spusti svoju torbu i pribliţi se bezizrazna lica shvativšinajednom koliko su iscrpljeni. Mladić se iznenada nagnu prema Mereditu i zagrlišćutke, prisno, onda se Meredit uspravi, nevoljno se povlaĉeći iz zagrljaja.

Vidarko, ovo su moji sadruzi.. . Aleks«, pokaza, u pravcu mladića, »i Dţesi.«

Guja opipa ĉlanak na ruci zaspale ţene. Puls je bio slab i neujednaĉen. Imalaveliku modricu na ĉelu, ali nijedna duţica uoku joj nije bila proširena, tako da jemoţda imala sreće i bila samo malo povreĊena padom. Guja je otkri. Modrice suzaista poticale od teškog pada; bilo ih je na ramenu, butinama, kolenima. . .

»Rekli ste da je najzad zaspala, da li to znaĉi da je bila potpuno pri svesti svevreme od kada je pala?«

»Kada smo je pronašli bila je onesvešćena, ali se kasnije osvestila.« Guja klimnu glavom. Posmatrala je Dţesin bok gde se pruţala dubok

razderotina, videla je da i na bedru ima zavoj. Guja pa ţljivo pokuša da ukloni tkaninu,ali zavoj beše natopljen skorelom krvlju. Dţesi nije ni mrdnula kada joj je Gujadodirnula veliku rasekotinu na butini, ĉak

ni onako kako se ĉovek pomeri u snu da bi izbegao uznemiravanje. Nije reagovalbol. Guja je pot apša po stopalu, ali bez rezultata. Refleksa više nije bilo.

»Pala je s konja«, reĉe Aleks. »Ona nikada ne pada«, ispravi ga Meredit. » Ţdrebac je posrnuo i iz bacio je.«Guja pokuša da prikupi malo hrabrosti koja ju je polako napuštala još od kad

izgub ila Travu, ali nije joj uspevalo. Pretpostavljala je kakve su Dţesine povretrebalo je još samo da otkrije koliko su teške. Ali nije rekla ni reĉi. Oslanjajući skoleno. oborene glave, paţljivo je opipavala Dţesino ĉelo. Osećala je pod prstimaleden i znoj i znala je da je ţena još u šoku.

A ako ima unutrašn je povrede. razmišljala je sa zebnjom Guja, ako umire. . . Dţesi pomeri glavu. tiho zajeĉavši. ali ne probudi se. Ovoj ţeni je potrebna sva ona pomoć koju moţeš da joj pruţiš, ljutila se Gu

sama na sebe. I što duţe bude trajalo tvoje samosaţaljenje, utoliko više ima izgledajoj odm ogneš. . . Osećala je kao da se dve potpuno razliĉite osobe prepiru u njoj a pri tom, nijeod njih nije bila ona sama. I bila je nekako neodre Ċeno zadovoljna kada je onaj deonje ko ji je bio svestan svoje duţnosti nadvladao nad onim delom koji se bojao.

»Pomozite mi da je okrenem«, rekla je.




Sledeći Gujina uputstva, Meredit u hvati Dţesina ramena a Aleks kukove iokrenuše je (na bok, pazeći da joj ne uvrnu kiĉmu. Tamnoplava modrica prostiralase preko le Ċa, a tamo gde se ukrštala s kiĉmom bila je gotovo crna. Kost je bilaslomljena.



>Silina udara gotovo da je prekinula kiĉmeni stub. Guja je pokupila ko madićeslomljene kosti koji su se bili zarili u meso.

Vratite je ponovo na le Ċa«, reĉe ona. Poslušaše je i ćutke su ĉekali posmatrajući je. Ona sede na pete, ispunjena dubokom tugom. Kada Dţesi bude umirala,razmišljala je, neće osećati mnogo bola. Samim tim ni Trava joj ne bi mnogopomogao.

Vidarko.. .« pozivao ju je Aleks — nije imao više od dvadeset godina. suvišemalo da bi ga bol mogao opteretiti, ĉak i u ovoj surovoj zemlji . Na Mereditu se nisumogle videti nikakve godine, opaljen suncem, ta mnih oĉiju, star, mlad, uzdrţan,ogorĉen. Guja je bacala poglede od jednog do drugog. a kada je progovorila obraćalase starijem: »Kiĉma joj jeslomljena.«

Meredit, preneraţen, sede kraj nje. »Ali, ona je ţiva!« vrisnu Aleks. »Ako je ţiva.. .« »Da li moţda postoji mogućnost da ste pogrešili?« upita Meredit. Moţe ]i se tu

nešto uĉiniti?« »Kamo sreće da mogu. Meredit, Aleks, zaista je ĉudo što se još nalazi u ţivotu.

Nervi su joj sigurno pokidani. Kost ni je samo slomljena, većsmrskana i uvrnuta. Akobih vam rekla da su nervni oĉuvani, i da postoji mogućnost da kost zaraste. lagalavas «

»Znaĉi, ona je obogaljena.« »Jeste«, potvrdi Guja.»Ne!« Aleks je zgrabi za ruku. »Dţesi.. . nije valjda. Ne mogu. . .«»Tiše, Aleks«, šapnu Meredit.

»Ţao mi je«, reĉe Guja. »Moţda sam neko vreme i mogla da krijemistinu od vas,ali ne dugo.«

Meredit se poigravao sa kovrdţom Dţesine crvene kose. »Ne«, reĉe, »bolje je da sve saznamo odmah. . . da saznamo i da sa naviknemo.«»Dţesi nam neće biti zahvalna na ovakvom ţivotu.« »Dosta, Aleks! Zar bi ti bilo milije da je poginula pri padu?«»Naravno. ne.« Potom, oborivši pogled ka podu, Aleks tiho izgovori: »A moţ

bi. I ti to znaš.« Meredit je netremice gled ao u Dţesi, neko vreme ne govoreći ništa. Guja je videla

kako njegova leva ruka podrhtava, stegnuta u pesnicu. »Aleks, da li bi se postarao zamoju kobilu? Iznurena je od dugog puta.«

Aleks je oklevao, ali ne, kako se Guji ĉinilo, zbog ţelje da odbije Mereditovzahtev. Na jzad ih napusti. Guja je ĉekala. Ĉuli su Aleksove ĉizme u pesku, zatim tokopita.

Dţesi je ponovo uzdahnula, pomerajući se. Meredit se trţe na taj zvuk, pogledaudahnu duboko i dugo, uzalud pokušavajući da zadrţi jecaj. Suze zablistašenjegovom l icu, klizeći poput nanizanih dragulja. Guja mu priĊe i uze ga za ruku,nudeći utehu.

»Nisam ţeleo da Aleks vidi. . .« »Znam«, reĉe Guja. A sigurno zna i Aleks, pomisli. Ovaj svet zaista dobro ĉ

jedno d rugog. »Meredit, da li bi Dţesi podnela da joj kaţem istinu? Obiĉno nisam



tajanstvena. ali.. .«»Jaka je ona«, reĉe Meredit. »Sem toga, ma šta da prikrijemo. ona će saznati.« »U redu. Moram je sada probuditi, jer s obzirom na povredu glave ne bi smela da

spava više od nekoliko sati uzastopno. TakoĊe, moraćemo da je okrećemo svaka dvasata, d a ne bi dobila gnojne rane na koţi. »Ja ću je probuditi.« Meredit se naţe nadDţesi i poljubi je u usta, uze njenu ruku u svoju i pozva je po imenu. Dugo se budila,mrmljajući i odgurujući Mereditove ruke od sebe.

»Zar ne bismo mogli da je ostavimo da još malo odspava?« »Ne. Mora biti budna, makar i na kratko.«Dţesi promrmlja nešto i otvori oĉi. U prvi tren buljila je prazno na više, u ša

zatim okrenu glavu prema Mereditu.»Meri. . . vratio si se. Baš mi je milo što si ponovo ovde.« Oĉi su joj bile tam

gotovo crne, u neobiĉnoj supr otnosti s crvenkastom kosom i rumenim licem.Dţesi ugleda Guju. »Vidarko.« »Da.«

Dţesi ju je gledala netremice i mirno, a kada je progovorila i glas joj je bio mir»Da li mi je k iĉma slomljena?«

Meredit se trţe. Guja je oklevala, zatim klimnu glavom, usteţući se. Istog trena, Dţesi se opusti, glava joj pade unazad a pogled poĉe lutati nekud g Meredit se saţe i zagrli je. »Dţesi, ljubavi, to je. . .« ali reĉi mu presahnuše i on se

nemo osloni na Dţesino rame, ĉvrsto je pripajajući uz sebe. Dţesi spusti pogled prema Guji. »Ja sam oduzeta? Neću ozdraviti?«

»Tako mi je ţao«, poĉe Guja, »ali zaista mi se ĉini da nema nade.« Dţesino lice ostade nepromenjeno, nada koja je do malopre tinjala u njoj raspr

se ne ustupajući mesto vidljivom razoĉarenju. »Znala sam da je gadno, ĉim sam pala«, govorila je, »ĉula sam kost kako puc

Meri, šta je sa ţdrepcem?« »Bio je već uginuo kada smo te pronašli. Slomio je vrat.« U Dţesinom glasu osećalo se olakšanje, tuga, strah. »Bar je bilo brzo«, reĉe, »za njega.«

Prodorni miris mokraće proširi se kroz šator. Dţesi ga oseti i pocrve ne od sram»Ne mogu ţiveti ovako!« uzviknu. »Ne sekiraj se zbog ovoga. Sve je u redu«, govorio je Meredit krenuvši da

prona Ċe krpu.Dok su je Meredit i Guja brisali, Dţesi je gledala u stranu i ćutala. I Aleks se vratio. Bio je umoran. »Kobila je u redu«, rekao je, ali mi sli su mu bile

na drugoj strani. Gledao je u Dţesi koja je i dalje leţala okrenuta zidu. s rukom prekooĉiju.

»Dţesi je uvek odabirala najbolje konje«. reĉe Meredit, nastojeći da mu glas zvveselo. Napetost je bila krhka kao staklo. Oba muškarca su netremice gledala u Dali ona nije ni mrdnula.

»Neka spava«. reĉe Guja. mada ni sama nije znala da li Dţesi spava ili ne. »Kadase probudi biće gladna i nadam se da imate nešto što bi mogla da pojede.«



Iz ukoĉene napetosti naglo preĊoše u neprirodno ţustru aktivnost. Meredit ppreturati po dţakovima i kesama i iznese na videlo suvo meso, suvo voće i koĉuturicu. »Ovo je vino, sme li ona to?«

»Nije teško povreĊena reĉe Guja. »Vino joj neće škoditi.« Moţda bi i pomopomisli. jedino ako joj alkohol ne prija. »A ovo suvo meso. ..«

»Skuvaću ĉorbu«, reĉe Aleks. Iz gomile raznoraznih stvari on izabra metalnilonac, zatim noţem poĉe da sitni suvo meso. Meredit preli vodom smeţurakomadiće voća. Oštar, sladunjavi miris ispuni prostoriju i Guja najednom shvati daumire od gladi i ţeĊi. Pustinjski narodi su ĉesto i nemarno propuštali obroke, ali Gujaje stigl a u oazu još pre dana i nije jela dok je prespavljivala reakciju na otrov. U opredelima nije bilo uĉtivo zatraţiti hranu ili vodu, zato što je bilo još neuĉtivije jeponuditi. Ali sad uĉtivost više nije bila vaţna. Guja gotovo da se tresa . gladi.

»Ala sam gladan«, reĉe Meredit, kao da ĉita Gujine misli. »A ti'? »Pa, i jesam«, reĉe Guja oklevajući. »Kao domaćini. . .« Izvinjavajućim gestom Meredit pruţi Guju ĉuturicu i sme

prona Ċe još voća. Guja otpi oštro i zagrcnu se; prvi gutljaj joj je bio suviše dubokpiće je bilo priliĉno jako. Otpi još malo i vrati ĉuturicu. Meredit otpi, a Aleks psasu jedan deo u lonac. I tek tada i sam otpi, na brzinu, pre no što će odneti ĉonapolje, na mali špiritusni rešo. Vrelina pustinje toliko ih je pritiskala da nisu mogli nida osete toplotu plamena. Tinjao je, poput providne aveti nad crnim peskom, i Gujaoseti kako joj znoj ponovo curi niz slepooĉnice u grudi. Rukavom obrisa ĉelo.

Jeli su suvo meso, voće i vino, koje im je odmah udarilo u glavu. Aleks je poĉeoda zeva, ali svaki put kada bi mu klonula glava dizao bi se na noge, i oteturao napolje

da promeša ĉorbu za Dţesi. »Aleks, treba da spavaš. Hajde«, reĉe najzad Meredit. »Neću, nisam umoran.« On prestade da meša ĉorbu, okuša, skide lonac s vatre i

unese ga u šator da se ohladi. »Aleks. ..« Meredit ga uze za ruku i povuĉe ka šarenom ćebetu. »Ako nas poz

ĉućemo je. Ako se pokrene, prići ćemo joj. Nećemo joj pomoći ako budemo padnogu od umora.«

»Ja. . . ali ja. .« Aleks je tresao glavom, no, umor i vino su ga i dalje drţali. »ti?«

»Tebi je noćas bilo teţe nego meni dok sam jahao. Meni je potrebno samo nekoliko trenutaka da se potpuno opustim, a onda ću i ja leći.«

Oklevajući, ali sa olakšanjem, Aleks prilegnu. Meredit ga je milovao po kosi svedok, ubrzo zatim, Aleks ne poĉe da hrĉe. Meredit pogleda u Guju i nasmeši se. »Kje prvi put krenuo s nama, Dţesi i ja smo se pitali kako ćemo uopšte moći da spavapored te buke. A sada ne moţemo da zaspimo bez nje.«

Aleks je hrkao glasno i ravnomemo. Guja se takod e nasmeši. »Ĉini mi se da

moţeš da se navikneš na sve.« Ona gucnu vino poslednji put i pruţi mu ĉuturicu. Meredit po Ċe rukom premanjoj, ali iznenada štucnu, i postiĊen, rumen u licu, umesto da otpije zapuši bocu.

»Vino me odmah hvata. Ne bih smeo da ga pijem.«»Dobro je da znaš. Sigurno nikada nećeš napraviti budalu od sebe.«



»Kada sam bio mlad. . .« Meredit se zasmeja, prisećajući se. »Bio sam pomblesav, a i siromašan. Pravi baksuz. . . Sada smo bogati a ja sam moţda malo mašašav. No, šta sve to vredi, vidarko? Nema tog novca koji moţe da pomogne Dţesini mudrosti.«

»U pravi si«, reĉe Guja. »Novac joj ne moţe pomoći, baš kao ni ja. . . jedino Aleks.«

»Jasno mi je to.« Meredit je govorio tiho i tuţno. »Ali Dţesi nikada neće moći dase navikne.«

»Ţiva je, Meredit. Zamalo je mogla poginuti. .. zar n ije već i to do voljno?« »Meni jeste. Zaista jeste.« Poĉeo je da mrmlja od pijanstva. »Ali ti

poznaješ Dţesi. ni odakle je, ni zašto je ovde. . .« Meredit pijano pogleda uGuju, oklevajući za tren. potom naglo poĉe da govori: »Ona je s nama samo zšto ne moţe da podnese da bude ţiva sahranjena. Pre no što smo se sreli onabila bogata. moćna i bezbedna. Ali ceo njen ţivot i rad bili su precizoisplanirani, jer, .. ona je bila jedna od upravljaĉa Centra. . .«

Grada!»Upravo tako. . . i bio bi njen da ga je htela. Ali nije ţelela kameno nebo n

sobom. Napustila je kupolu i sve u njoj bez iĉega. Ţelela je da stvori vlastitusudbinu, da i bude slobodna. Slobodna. . . ono u ĉemu jedino uţiva biće jozauvek uskraćeno. Kako da joj kaţem da se raduje ţivotu kada zna da vinikada neće hodati pustinjom, da nikad više neće ukrotiti ni jednog konja.nikada više neće voditi l jubav?«

»Zaista ne znam «, reĉe Guja, »ali njen ţivot će zavisiti od toga kako gbudete shvatili ti i Aleks.. . ukoliko u nje mu vidite tragediju, on će takav i biti.«

Pred zoru toplota popusti, ali ĉim se razdani nesnosna jara ponovo steLogor se nalazio u debeloj hladovini, ispod stenovitih zidina, ali ĉak i tu vrelinaje prodirala.

Aleks je hrkao a Meredit je mirno leţao kraj njega, potpuno nesvestan togzvuka, dok mu je snaţna ruka poĉivala oko Aleksovih ramena. Guja je leţalapodu šatora, potrbuške, raširenih ruku. Neţne niti u prostirci blago su jegrebuckale po obrazu, vlaţne od njenog znoja. Kroz ruku je osećala otkucsrca. Nije mogla da zaspi. niti je imala snage da se po krene i ustane. Otpliva usan u kome se pojavi Arevin Imala je njegovu sliku u glavi mnogo jasnije negokada ga se sećala u budnom stanju. Bio je to neobiĉan san, detinjasto ĉist. Jeda je i dotakne Arevinove vrške prstiju kada on stade da se izmiĉe. Guja oĉajniĉki pruţala ruke za njim. Probudila se ustreptala od polne napetosti, dokjoj je srce neravnomerno tuklo.

Dţesi se promeškolji. Za tren, Guja se ne pomaĉe, a zatim se, polakuspravi. Baci pogled na druga dva sadrug a. Aleks ie ĉvrsto spavao, utonuvši zatren oka u dubok san onako kako to samo mladeţ moţe, ali na Mereditovom locrta vala se duboka iscrpljenost. i znoj mu je lepio za ĉelo sjajne, crne kovrdGuja napusti Meredita i Aleksa i kleknu kraj Dţesi. koja je leţala potrbuškonako kako su je ostavili s obrazom na mišici. dok je drugom rukom zaklanja



oĉi. Samo se pravi da spava. pomisli Guja. jer naĉin na koji joj leţi ruka,

krivulja koju ocrtavaju prsti šake ne pokazuju opuštanje, već. naprotnapregnutost. ili moţda samo ţelju. poput mene. Obe bismo ţelele da zaspimoda zaspimo duboko i zaboravimo na stvarnost.

»Dţesi , pozva je tiho. i ponovi, »Dţesi, molim te.« Dţesi duboko uzdahnu i dopusti da joj ruka sklizne na ĉaršave. »Ima ĉorbe«, govorila je Guja, »kad budeš prikupila snage, popićeš mal

vina, ako budeš htela.« Jedva primetan odriĉni pokret glavom, iako su Dţesine usne bile potpu

suve. Guja nije htela da dopusti da Dţesi izgubi isuviše vode, ali nije ţelelada je tera da jede.

»Ne vre di. . .« reĉe Dţesi. »Dţesi. . .« Dţesi pomeri ruku i stavi je preko Gujine. »Ne, sve je u redu. Već sa

razmišljala o ovome što se dogodilo. Već sam i sanjala o tome.« Guja opazi da su joj tamno sme Ċe oĉi bile prošarane zlatnim taĉkica, Zenice su

bile veoma male. »Ne mogu ovako da ţivim. Ne mogu ni oni. Pokušaće.. . proppokušavajući. Vidarko. . .«

»Molim. . .« prošaputa Guja, uplašenija no što je ikada bila. »Molim nemoj. . .« »Zar ne moţeš da mi pomogneš?« »Ne, ne da umreš«, reĉe Guja. »Nemoj traţiti od mene da ti pomogem da umreš Skoĉi na noge i krete napolje. Vrelina je udari i ošamuti, ali nije mogla da joj

izbegne. Zidovi kanjona i polurazrušene gomile izlomljenog kamenja uzdignuše senje.

Oborene glave, drhćući, dok joj je znoj štipao oĉi, Guja se zaustavi i pribraGlupo se ponela i stidela se svog straha. Mora da je time uplašila i Dţesi. Ali idaljenije mogla da natera sebe da se vrati i pogleda joj u lice. Odšeta od šatora, ali npustinji gde će Sunce i pesak zatitrati pred njenim oĉima kao san, već ka udubizidovima kanjona, koja je bila ogra Ċena kao obor za stoku.

Guji ,se uĉinilo da uopšte nije ni trebalo zatvarati konje, jer su stajali u nepomiĉngrupi, oborene glave i ušiju, prašnjavi. Nisu ĉak ni repovima mahali, u crnoj pusnije bilo insekata. Guja se pitala gde li se nalazi Mereditova kobila. Konji koje jevidela bili su obiĉne rage, dok im se oprema, viseći na. ogradi ili leţeći nemarrazbacana u gomile, blistala od dragocenosti metala i dragulja. Guja poloţi šakejedan od koĉeva koji su drţali konope na ogradi i osloni bradu na pesnice.

Na zvuk vode koja curi ona se trţe i okrete. Na drugoj strani korala Meredit jepunio koţno pojilo postavljeno na drveni ram. Konji kao da oţiveše, diţući glaćuljeći uši. Zatim krenuše preko peska najpre hodom, potom kasom, gurajući se, r

pokazujući zube i bacajući ĉifte Guji se uĉini kao da su se namah preobrazili, postajućpredivni.Meredit zastade u blizini, drţeći u ruci mlitavu, praznu mešinu, radije gledaju

mali ĉopor konja no u Guju. »Dţesi zaista ume s konjima. Da ih izabere, da ih obuĉi. . . Nešto ni je u redu?«



»Krivo mi je. Uznemirila sam je. Nisam imala pravo. ..«»Da joj kaţeš da trebada ţivi? Moţda i nisi, ali drago mi je da si joj to rekla.«»Ne pomaţe da joj ja govorim«, reĉe Guja. »Ona ,mora sama poţeleti da ţivi.« Meredit mahnu. rukama i viknu. Konji koj i su bili najbliţe do vode ustuknuše,

dajući i drugima priliku da se napiju, Gurkali su se bokovima, liţući poslednje kappojila, a zatim stojeći kraj njega i s nadom oĉekujući još.

»Ţao mi je«, reĉe Meredit. »Zasad, to je sve.« »Zbog njih sigurno morate da nosite mnogo vode sa sobom.«»Da, ali ,svi do jednog su nam potrebni. Dolazimo ovde noseći vodu, a ode

natovareni rudom i draguljima koje Dţesi pronaĊe.«RiĊa kobila proturi glavu preko ograde od konopaca i stade da njuška Meredit

rukavu, pruţajući se da je on poĉeše iza ušiju i oko donje vilice. »Od kada nam se Aleks pridruţio putujemo sa više. . .stvari , luksuznih sitnica.

Aleks tvrdi da tako ostavljamo bolji utisak na ljude. i da radije kupuju od nas.« »Pa,uspeva li?«

»Izgleda. Sad već ţivimo veoma dobro. Moţemo i da biramo kupce.« Guja je posmatrala konje koji stadoše jedan po jedan da se provlaĉe ka hladovitom

delu korala. Rasplinuti blesak Sunca već je bio prepuzio preko ivice stenovitog zida, iGuja je osećala kako joj jara bijeu lice.

»O ĉemu razmišljaš?« upita Meredit. »Kako da navedem Dţesi da poţeli da ţivi.« »Ona neće hteti da ţivi drugima na teretu. Aleks i ja je volimo. Ma šta se des

brinuli bismo se o njoj ,ali to joj nije dovoljno.«»Mora li biti u stanju da hoda da ne bi bila nikome na teretu?«»Vidarko, ona je naš istraţivaĉ ruda.« Meredit tuţno pogleda u Gu ju.

»Pokušavala je da me nauĉi kako da gledam i gde da gledam. Razumem sve štokaţe, ali kada sam odem na teren opet uspevam da naĊem samo rastopljeno staklo iminerale koji liĉe na zlato.«

»Jesi li je ti nauĉio svom poslu?« »Naravno. I ona i ja moţemo pomalo da odmenimo jedno drugo. Ali svako od

je obdaren samo za jedan posao. Ona bolje radi moj posao no što ja radim njenbolje radim njen nego što obo je umemo da radimo Aleksov, ali svet ne razume njenešare. Isuviše su ĉudne. Divne su, »Me redit uzdahnu i podiţe ruku sa narukvicomje Guja vidi, jedini nakit koji je nosio. Bila je od srebra, bez dragog kamenja, ukrageometrijskim šarama i sastojala se od više slojeva, a nije bila nezgrapna i teMeredit je bio u pravu: bila je divna i neobiĉna. »Niko neće to da kupuje. Ona to Sve bih uĉinio, lagao bih je, kada bi to imalo svrhe. Ali ona bi znala. Vidarko. Meredit baci mešinu u pesak. »Zar baš ništa ne moţeš da uĉiniš?«

»Mogu da leĉim infekcije, bolesti i tumore. Ĉak umem da izvedem i la

hirurške zahvate, onoliko koliko mi instrumenti dozvoljavaju. Ali ne mogu natetelo da ozdravi «»Moţe li neko?« »Ne. .. niko koga poznajem na ovom svetu.«»Nisi valjda mistik?« reĉe Meredit. »Ne misliš valjda da bi neki duh mogao



napravi ĉudo? Hoćeš da kaţeš da bi oni koji nisu sa Zemlje mog li da pomognu?« »Mogli bi«. reĉe polako Guja, zaţalivši što je poĉela taj razgovor. Nije oĉekiv

da će Meredit moći da razume odbojnost u njenom glasu, iako je trebalo da zna. Gje uticao na sve l jude u svojoj okolini bio je nepomiĉni centar vrtloga. tajanstveoĉaravajući. I bio je mesto u kome bi ponekad sletali oni s drugih svetoZahvaljujući Dţesi, Meredit je verovatno više od Guje znao onjima i o gradu. Gujaje uvek morala da veruje na r eĉ kada su joj priĉali o Centru, jer onome ko je ţiveo nazemlji odakle su se retko vi Ċale zvezde bilo je teško da poveruje u priĉu o bićima sdrugih svetova.

»Moţda bi je u gradu i potpuno izleĉili«, reĉe Guja. »Otkud ja to mogu znati? koji tamo ţive neće da razgovaraju sa nama.. . Drţe nas po dalje od sebe. A što se onih s drugih planeta, inozemaca, nisam uspela da sretnem nikoga ko ih je makar ivideo.«

»Dţesi jeste.« »Hoće li joj oni pomoći?«

»Njena porodica je veoma uticajna. Moţda bi uspelida nagovore inozemce da jeodnesu negde gde bi se izleĉila.« Ljudi u Centru i inozemci ljubomorno ĉuvajusvojeznanje reĉe Guja. »Barse ne moţe reći dasu nam ga ikada do sada pomogli

Meredit se natmuri i okrete lice.Ali ja kaţem da ne bi trebalo da pokušamo. To bi joj dalo nadu. .

Ali ako odbiju, izgubiće svaku nadu.« Daj joj vremena.«

Meredit je razmišljao, i najzad odgovori. »Da li ćeš i ti poći, da nam pomogneš?« Sada je Guja poĉela da razmišlja. Već se bila spremila da se vrati urudarsko

naselje i da primi na sebe presudu svojih uĉitelja kad im bude is priĉala da je pogrešila,Pripremala se na to da će morati da ode u dolinu. Ali sada stade da misli na ovo dputovanje, i shvati koliko je teţak zadatak koji Meredit postavlja pred njih. Biće imneophodan neko ko će umeti da Dţesi pruţi svu onu negu koja joj je potrebna.

»Vidarko?«»Dobro, poći ću.« »Onda, hajde da pitamo Dţesi.«

Vratiše se u šator. Guja je bila zaĉudena i sama kad je otkrila da je puna nade;smešila se, zaista ohrabrena, po prvi put posle dugog vremena.

Aleks je sedeo u šatoru pored Dţesi. Ljutito pogleda Guju kada je ušla. »Dţesi«, reĉe Meredit, »imamo predlog.« Opet su je okrenuli, paţljivo slušajući Gujina uputstva. Dţesi pogleda u njih

umorno, naglo ostarela od dubokih bora na ĉelu i oko ustiju. Meredit je objašnjavao, uzbudeno mašući rukama. Dţesi ga je ravnodušno slušala

Aleksov izraz lica okameni se u neverici. »Poludeo si«, reĉe, kada je Meredit završ

»Nisam. Kako moţeš to da mi kaţeš. Pa to nam je prilika!« Guja pogled a u Dţesi. »Jesmo li zaista poludeli?« »Mislim da jeste«, reĉe Dţesi, ali govorila je veoma polako, veoma zamišljeno »Ako vas odvedemo do centra«, reĉe Guja, »da li će vam vaši pomoći? « Dţesi je oklevala. »Moji roĊaci znaju za neke metode. Umeju da iz le ĉe veoma



gadne povrede. Ali kiĉmeni stub? Moţda. Ne znam. A i ne vidim zašto bi mi pomoNema više razloga.«

»Stalno si mi govorila kako porodice u gradu veoma mnogo drţe do svojih krvsrodnika«, reĉe Meredit, »Ti si im rod. ..«

»Napustila sam ih,« r eče Dţesi. »Ja sam raskinula te veze. Zašto bi me uzelnatrag? Zar ţeliš da idem da ih molim?«

»Da .«Dţesi pogleda naniţe, u svoje dugaĉke, nemoćne noge. Aleks je streljao oĉim

najpre Meredita, potom Guju.»Dţesi, ne mogu da te gledam ovakvu, ne mogu da te gledam kako namerno

umireš.« »Vrlo su ponosni«, reĉe Dţesi. »Povredila sam ugled svoje porodice time što s

je se odrekla.«»Onda će moći da shvate koliko te skupo košta da ih moliš za po moć »Bilo bi ĉisto ludilo, pokušavati tako nešto«, reĉe Dţesi .Nameravali su da iste

noći dignu logor i preĊu preko okamenjene lave po mraku. Guja bi više volela da sumogli da priĉekaju još nekolik o dana pre no što pokrenu Dţesi, ali nisu imali izbora.Dţesi je isuviše lako menjala raspoloţenja da bi moglida je drţe na tom mestu. Znalaje da je njihova druţina već ostala u pustinji duţe nego što su nameravali. Ales iMeredit nisu više mogli da sakriju ĉinjenicu da su im zalihe vode na izmaku, da i konji ţeĊaju zato da bi nju mogli da ĉiste i kupaju. Još nekolik o dana provedenih ukanjonu, usred nak eiselog smrada koji će se nakupiti zato što ništa više neće mopošteno da se opere, gurnulo bi je u potištenost i gaĊenje.

A nisu smeli ni da gube vreme. Pred njima je bio dug put: uzbrdo i prekookamenjene lave, zatim na isto k do središnih planina koje su delile crnu pustinju nzapadnu polovinu, gde su ,se sada nalazili, i na istoĉnu. gde je leţao grad. Put koprosecao zapadne i istoĉne vence središnih planina bio je dobar, ali kada ih puputnici će opetmorati da udu u pustinju i da krenu na jugoistok, u pravcu Centra.Morali su da poţure. Ka da budu poĉele zimske oluje niko više neće moći da prepustinju; grad će biti odseĉen od sveta. Leto je već stalo da bledi, brisano olujamaprašine i pešĉanim vrtlozima.

Pre zore nisu nameravali da skupe šatore i natovare konje, ali su spakovali svesu mogli pre nego što ih jara nije savladala, i nagomilali su prtljag pored Dţesidţakova sa rudom. Gujina ruka se razmrdala od teškog rada. Modrica je najzad stala dabledi i ubodi zmijskih zuba su se zaleĉili i postali sjajnocrveni oţiljci. Uskoro ćoţiljci od ujeda pešĉane zmije izjednaĉiti sa drugim oţiljcima koje je imala po rukai ona će zaboraviti koji je koji. Sad joj je bilo ţao što nije uhvatila neku od tih ruţzmija da ih ponese kući. Tu vrstu nije nikada ranije videla. Ĉak i ako se ispostavi da nemoţe biti od koristi vidarima, mogla je bar da napravi protivotrov za Arevinov na

Ako ikada još bude srela Arevinov narod. Guja s mukom nabaci poslednji paket na gomilu i obrisa ruke o pantalone a lice o

rukav. Tu, u blizini, Meredit i Aleks su podizai nosila koja su napravili i priĉvršćivalih uz prepravljene amove, sve dok ih nisu doveli u vodoravan poloţaj izmeĊu dvakonja. Guja im pri Ċe da pogleda.



Bila je to najĉudnija naprava koju je u ţivotu videla, ali izgledalo je da ćefunkc ionisati. U pustinji sve se moralo nositi ili vući; kola s toĉkovima bi se za oka zaglavila u pesku ili bi se polomila na stenovitom terenu. Ako se konji ne budutrzali ili ne pojure, nosila će biti mnogo ugodnija za Dţesi nego bilo šta drugo. Velikisivac stajao je mirno kao kamen izme Ċu dve prednje ruĉke: drugi konj, zelenko, nipokazao nikakav strah izuzev jednog jedinog kosog pogleda kad su ga privodili da gazapregnu izme Ċu dve ruĉke pozadi.

Dţesi je zaista bila ĉudesna. pomisli Guja, kad su ovi konji koje je obuĉila prisna ovakvu napravu.

»Dţesi kaţe da će svi bogati trgovci koji nas budu videli usvojiti ovo kao modreĉe Meredit.

»U pravu je«, reĉe Aleks. On razveza koţni ramen i pusti da nosila padnuzemlju. »Ali imaće sreće ako ih oni konji, onako kako ih oni obuĉavaju, ne razkopitama.« On s ljubavlju potapša mirnog sivca po vratu i odvede oba konja natrkoral.

Kamo sreće da je jahala na jednome od ovih pre nego što joj slomili kiĉmu reĉeGuja Mereditu.

Nisu bili ovakvi kada ih je kupila. Ona uvek kupuje poludele konje. I nem oţe dapodnese da se loše postupa s njima. Ţdrebac je bio jedan odnjih i ona ga je smirila alijoš nije bio sasvim pripitomljen.«

Krenuše natrag pr ema šatoru da bi pobegli od popodnevnog Suncakoje jenapredovalo, Jedna strana šatora bila je klonula, tamo gde su dve šipk e bile izva Ċeneda bi se upotrebile za nosila. Meredit široko zevnu. Najbolje da od spavamo, dok još moţemo. Kad Sunce bude izišlo moraćemo da budemo već daleko od lave.«

Guja je bila ispunjena nekim neodre Ċenim nemirom; sedela je u šatoru, srećna štoje u hladovini ali nije mogla oka da sklopi i pitala se kako će taj ludo smeli plan uspeti.Pruţi ruku za koţnom torbom da bi proveri la kako su joj zmije, ali Dţesi se probudikad ona otvori Peskov odeljak. O na smesta škljocnu bravom i privuĉe se bliţe ćebetuDţesi je pogledala.

»Dţesi. .. ono o ĉemu smo razgovarale. . .« Htela je da objasni ali ni je znala kakoda poĉne.

»Šta te je to tako uznemirilo? Zar sam ti ja prvi pacijent koji je na samrti? «»Nisi. Videla sam kako ljudi umiru. Pomagala sam im da umru.«»Još nedavno sve je izgledalo potpuno beznadeţno«, reĉe Dţesi. »Bilo bi tako l

da se sve prijatno završilo. Moramo ,se stalno ĉuvati od. . . jednostavnosti umiranja.«»Smrt moţe biti dobrodošla«, reĉe Guja. »Ali kako god da okrenemo ona je po

To nas ĉuva od nje. I to je dovoljno.« Blagi dašak vetra zašaputa kroz jaru, ĉineći da se Guja gotovo oseti osveţenom »Šta te sekira, vidarice?«

»Bojala sam se», reĉe Guja. »Strepela ,sam da nisi na samrti. Da si bila, imalpravo da zatraţiš pomoć od mene, i ja bih bila obavezna da ti je pruţim. Ali ne mog »Ne razumem.«»Kada se moja obuka zavr šila, uĉitelji su mi poverili tri zmije. Od dveju se, putem

raznih hemikalija, dobijaju lekovi. Treća je bila sanodarka. Ubili su mi je.«



Dţesi nagonski pruţi ruku i uze Gujinu, odgovarajući na njenu tugu. Guzahvalno prihvati Dţesino mirno saosećanje, osećajući kako joj je laknulo pri ĉvrstom dodiru.

»I ti si osakaćena«, iznenada reĉe Dţesi. »Onemogućena da radiš, baš kao i ja.« Dţesina plemenitost koja se ogledala u ovakvom poreĊenju zbuni Guju. Dţes

trpela bolove, bila je bespomoćna, jedina šansa da se oporavi bila je tako neznatnse Guja ukoĉila od strahopoštovanja pred njenom duhovnom snagom i pred iznobnovljenom ţivotnom energijom. »Hvala ti što si mi ovo rekla.«

»I tako, ja se vraćam svojoj porodici da zatraţim pomoć... a i ti svojima?«»Da.«»Daće ti drugu zmiju«, reĉe Dţesi ĉvrsto ubeĊena.»Nadam ,se.«»Zar ima nekog razloga da se sumnja?«»Sanodarke se ne odgajaju tako lako «, reĉe Guja. »Nisu još dovoljno prouĉene.

Svakih nekoliko godina ra Ċa se po nekoliko, ili po neko od nas uspe da klonira

nekoliko, ali. . .« Ona sleţe ramenima. »Pa, uhvati jednu!«Guji to nikada nije palo na pamet jer je znala da je nemoguće. Nikada nije

pomišljala da bi mogla da uĉinima šta drugo sem da se vrati u vidarsko naselje zamoli uĉitelje da joj oproste. Tuţno se osmehnu. »Moj domašaj ne dopire tdaleko. One nisu odavde.«

»Odakle su?«Guja opet sleţe ramenima. »Iz nekog drugog svega. . « Glas joj zamre u trenu

kad je shvatila šta govori »Onda ćeš i ti zajedno sa mnom ući kroz gradske kapije«, reĉe Dţesi. »Kada od

svojoj porodici ona će te upoznati sa inozemcima.«»Dţesi, moj narod već decenijama traţi pomoć od Centra. Neće ni da razgovara

sa nama.«»Ali sada si ti zaduţila jednog od ĉlanova gradskih porodica. Ne znam da li će

primi ti natrag, ali će u svakom sluĉaju biti u obavezi prema tebi, zato što si mipomogla.«

Guja ju je ćutke slušala, pitajući se kakve ,su stvarne mogućnosti da se te Dţesreĉi obistine. »Vidarko, veruj mi«, reĉe Dţesi. »Moţemo pomoći jedna drugoj. Ako m

prihvate, prihvatiće i moje prijatelje. Ako ne, i dalje će biti u obavezi prema tebi. koja od nas moţe da im podnese oba naša zahteva.«

Guja je bila ponosna ţena, ponosna na svoje obrazovanje, na svoje imMogućnost da okaje Travinu smrt na neki drugi naĉin, ne moleći za oproštaj, privlju je. Otprilike po jedanput u deset godina neki stariji vidar bi kretao na daleki put do

grada, nastojeći da obnovi leglo zmija sanodarki. Uvek su ih odbijali. Kad bi Gujauspela. ..

»Hoće li uspeti?« »Moja porodica će nam pomoći«, reĉe Dţesi. »Ali ne znam da li će uspetida

nagovori i inozemce da nam pomognu.«





nju, i ostaće uz nju, i pratiće je, ako bude potrebno. Nijedna nije bila sposobna dprilagodi novim uslovima, izuzev onoga što su u nju usadili vidari, i zato će se i Mi Pesak vratiti kad god budu osetile treperenje vazduha od Gujine ruke, kad udari o tlo.

Gu ja se s olakšanjem nasloni na stenu, ututkana sa svih strana pustinjskhaljinom koju su joj poklonili Arevinovi sunarodnici. Pitala se šta sada radi Arevgde je. Njegov je narod bio nomadski, bili su to pastiri, odgajivaĉi ogromnih mošugoveda ĉije je runo davalo neţnu svi lastu vunu. Da bi ih ponovo srela, moraćetraga za njima. Nije znala da će ikada moći, iako je veoma mnogo ţelela, da se jojedanput vidi s Arevinom.

I to uprkos tome što će je njegova porodica uvek podsećati na Travinu smrt, ĉako bude uspela da je zaboravi. Pogrešila je prosuĊujući njihove mogućnosti i to jrazlog zbog koga je Trava nastradao. Oĉekivala je da će joj verovati na reĉ, upsvome strahu, a oni su joj, nesvesno, pokazali koliko je preterala u svojimoĉekivanjima.

Odagna od sebe potištenost. Sada je imala priliku da se otkupi, Ako zaista buspela da ode sa Dţesi, da otkrije odakle dolaze sanodarke i da ulovi nekoliko — akomakar bude uspela samo da otkrije zašto ne uspevaju na Zemlji — vratiće sepobedonosno a ne posramljena, uspevši tamo gde su njeni uĉitelji i sva prethopokoljenja vidara omanuli.

Vreme je da se vrati u logor. Pope se preko niske uzvišice od izlomljenog stenjakoje je zatvaralo ulaz u kanjon, traţeći Maglu. Kobra je bila sklupĉana na velikojgromadi bazalta.

Guja posegnu za Maglom, na vrh u stene, podiţe je i pomilova po uzanoj glavi.

Nije bila uopšte strašna ovako neuzbuĊena, sa sloţenom kukuljicom, uzane glavesve bezopasne zmije. Nije joj ni trebalo da ima debelu glavu, t ešku od otrova. Otrovjoj je bio dovoljno moćan da ubije u malim dozama.

Kad se Guja okrete, sjaj sunĉevog smiraja privuĉe joj pogled. Sunce je izgledalokao narandţasta mrlja na horizontu, odsijavajući purpurneskerletne zrake kroz siveoblake.

I tada Guja ugled a kratere, koji su se pruţali pod njom kroz pustinju. Zemlja bila prekrivena velikim, okruglim udubljenjima. Neki od njih, leţeći na putu kojimlava tekla, narušili su i nazubili njene glatke, okamenjene kreste. Ostali su bili jasogromne rupe utisnute u zeml ju, još uvek jasno vidljivi uprkos tolikim godinamnanošenja peska. Krateri su bili toliko veliki, rasuti na tolikoj površini, da im se mpripisati samo jedan jedini uzroĉnik. Otvorila ih je neka atomska eksplozija. Sam rdavno prestao, jedva da su ga se i sećali, ali uništio je svakoga ko se iole sećamislio na uzroke zbog kojih se dogodio.

Guja je netremice gled ala preko izmrcvarene zemlje, srećna što joj nije bliţe. Nmestima kao što je ovo, tragovi rata su ostali ividljivi i nevidljivi. sve do njene epohe;

i ostaće još vekovima kad ona bude umrla. Kanjon u kome su ona i Dţesini sudruzilogorovali verovatno da i sam nije bio potpuno ĉist. ali oni nisu u njemu bordovoljno dugo da bi zaista bili u opasnosti.

Nešto neobiĉno leţalo je u krhotinama, sjajni zraci zalazećeg sunca nisuodbijali od njega, tako da ga je Guja teško mogla da vidi. Ona zaĉkilji. Osećal



nelagodno, kao da špijunira nešto što nije bilo njen posao da sazna. Konjska lešina, raspadajući se na toploti, leţala je zgrĉena uz ivicu krate

Ukoĉene noge uginule ţivotinje nakazno su štrĉale prema gore, potiskivane nadutrbuhom. Obuhvatajući joj glavu, zlatni oglavak je sijao zlaćanim inaran dţastimsjajem pri svetlu zalazećeg sunca.

Guja ispusti vazduh. duboko, zvukom koji je delimiĉno bio uzdah, delimiĉnojecaj.

Potrĉa natrag do torbe i natera Maglu da upuza u nju, podiţe Pesak i krenulogoru, psujući kada zveĉarka, na svoj bezumno tvrdoglavi naĉin pokuša da joobmota oko mišice. Zaustavi se i podrţa ga, tako da ga moţe lakše ubaciti u njeodeljak, i opet stade da trĉi, još uvek zatvarajući bravicu. Torba joj je udarala o nog

Dahćući stiţe do šatora i jurnu unutra. Meredit i Aleks su spavali, Guja kleĉe Dţesi i paţijivo je otkri. Jedva da je prošlo više od sata otkako ju je poslednji ppregledala. Modrice na boku su joj potamnele i produbile se. a telo joj je bilo nezdravozajapureno. Guja joj opipa ĉelo. Gorelo je i bilo suvo kao barut. Dţesi nije reagona dodir. Kad a Guja skloni ruku, glatka koţa kao da je potamnela. Za nekolitrenutaka, onoliko koliko je Guja, uţasnuto, posmatrala, poĉela je da se stvara nmod rica, onako kako su kapilari prskali, toliko oštećeni zraĉenjem da je najmpritisak bio dovoljan da ih uništi. Zavoj na Dţesinom bedru iznenada se zacrvene sredini od sveţe krvi. Guja steţe pesnice. Tresla se. iz dubine duše, kao da juspopala iznenadna hladnoća.

»Merdit!«Merdit se probudio za tren oka, zevajući i sanjivo mrmljajući »Šta nije u r edu?«»Da li vam je dugo trebalo da prona Ċete Dţesi! Da li je pala na kratere?«»Da, i straţivala je rude. Zato smo i naišli onuda. .. druge zanatlije nisu se mogl

uporediti s nama zato što je Dţesi tamo nalazila velike stvari. Ali ovoga puta osulo se pod nogama. Tek uveĉe smo je pronašli. <

Ĉitav dan, razmišljala je Guja. Mora da je bila u jednom od najjaĉih kratera. »Zašto mi niste rekli?« »Šta to?«»Ti krateri su opasni.. .«

»Vidarko, zar zaista veruješ u te bapske priĉe? Već deset godinadolazimo ovamoi ništa nam se nije desilo.«

Ovo nije bilo vreme za ljutite odgovore. Guja b aci pogled na Dţesi i shvati da sunjeno neznanje i prezir koji su sadruzi o sećali prema ostacima starog sveta i nehoticepruţili Dţesi izvesno olakšanje. Guja je raspolagala lekovima za obiĉna trovanjaradijacije ali nije bilo leka za ovako teške sluĉajeve. Ma šta da pokuša, to bi sodloţilo Dţesinu smrt.

»Pa, dobro, šta je?« Po prvi put u Mereditovom glasu osećao se strah.

»Ona ima trovanje od radijacije.«»Tr ovanje? Kako? Jela je i pila isto što i mi.« »To je od kratera. Tlo je otrovno. Legende su u pravu.«Meredit poblede, ispod svoje opal jene koţe. »Pa onda, uĉini nešto, pomozi joj!«

/



»Ništa ne mogu da uĉinim.« »Nisi mogla da joj zaleĉiš rane, nisi moglada joj pomogneš da ozdravi.. .« Gledali su se, netremice, oboje uvre Ċeni i l jutiti. Mereditov pogled prvi pade ka

zemlji. »Oprosti. Nisam bio u pravu. . .«»K ad bi bogovi dali da budem svemoćna, Meredit, ali nisam.«

Njihov razgovor probudi Aleksa koji se d iţe i krenu ka njima, proteţući se i ĉešućise. »Vreme je da. ..« On baci pogled od Guje ka Mereditu, zatim se osvrnu ka Dţ»Bogovi. . .«

Novostvorena modrica na njenom ĉelu, tamo gde ju je Guja dodirnula, polako seorosila kapljicama krvi.

Aleks' se baci na pod pored nje, pruţajući se da je dohvati ali Guja ga zadrţa. Opokuša da je odgurne.

»Aleks, ja sam je jedva i dodirnula.. . Ovako joj nećeš pomoći.« On je pogleda bezizraznog lica. »Pa kako, onda?«Guja zavrte glavom.

Aleks se odmaĉe, dok su mu suze navirale na oĉi. »To je nepravda!« Izletešatora. Meredit krenu za njim, zastade na ulazu, pa se vrati. »On to ne moţe da shvasuviše je mlad.«

»Shvata on to«, reĉe Guja. Paţljivo upi maramicom znoj sa Dţesinog ĉestarajući se da ne trlja i da joj ne pritisne koţu. »I u pravu je, to jeste nepravda. Zamoţe biti reĉi o pravdi?« Ona naglo ućuta da bi Meredita poštedela vlastite gorĉinepomi sli na Dţesinu beznadeţnu situaciju, na to da će joj ţivot biti skraćen zbosudbine, neznanja i preostalih posledica bezumlja jedne druge generacije.

»Meri?« Dţesi je traţila po vazduhu drhtavom rukom, »Tu sam.« Meredit posegnu za njenom rukom ali stade, bojeći se da je dodi

»Šta je to? Zašto ja. . .« Ona polako zaţmirka. Oĉi su joj bile podlivenekrvlju.»Polako«, prošaputa Guja. Meredit obuhvati Dţesine prste rukama, neţno po

dodira ptiĉijih krila. »Je1’ mi to polazimo?« Ţelja joj je bila izmešana sa strahom, sa odbijanjem

prizna da nešto nije u redu.»Ne, ljubavi moja.«

»Tako je vrućina. . .« Stade da podiţe glavu, pokušavajući da se okrene u postelji.Naglo zastade us red pokreta, zajecavši od bola. Saznanje dopre do Gujinog mozga bikakvog svesnog napora, razumna, bezo sećajna analiza kojoj su je vidari nauĉili: izlivkrvi u zglobove. Unut rašnje krvarenje. A moţdani kapilari?

»Nikad do sada nije ovako bolelo.« Ona baci pogled na Guju, ne po merajućiglavu. »Ovo je nešto drugo, nešto mnogo gore.«

»Dţesi, ja. ..« Guja postade svesna svojih suza tek kada oseti slani ukus usnama, izmešan sa ĉesticama pustinjske prašine. Ona ,se zagrcnu i zaneme. Alekušunja u šator. Dţesi pokuša da progovori, ali mogla je samo da jekne.

Meredit zgrabi Guju za mišicu. Osetila je kako joj njegovi noktiutonu u koţu.»Ona umire.«

Guja klimnu glavom.»Vidari znaju kako da pomognu. Kako da.. .«



»Nemoj, Meredit«, prošapta Guja. » . . . kako da olakšaju poslednje muke.« »Ona ne moţe. . .« »Ubili su mi jednu od zmija«, reĉe Guja, glasnije no što je htela; bol i bes uĉ

su je ratobornom.Meredit nije prasnuo, ali G uja je osećala kako je nem o optuţuje: nisi joj mogla

pomoći da ostane u ţivotu, sad ne moţeš da joj pomogneš ni da umre. Ovoga pGuja je bila ta koja je oborila pogled. Zasluţila je ovu osudu. Meredit je pusti i vrati ,seDţesi, naginjući se nad nju kao neki visoki demon spreman da se pobije saĉudovištima i avetima.

Dţesi ispruţi ruku da dotakne Meredita ali je naglo trţe. Buljila je u meku sredisvoga dlana, okruţenu ţuljevima od teškog rada. Tu se po lako stvarala modri»Zašto?«

»U poslednjem ra tu«, reĉe Guja. »U kraterima. . .« glas joj se preseĉe. »Znaĉi istina je« reĉe Dţesi. »Moja porodica veruje da je zemlja izvan zid

smrtonosna, ali ja sam mislila da laţu.« Pogled joj izgubi usmerenost; ona treppogleda u Gujinom pravcu ali izgledalo je da je ne vidi, trepnu ponovo. »Bilo je tolikomnogo drugih stvari o kojima su mi lagali. One roditeljske laţi da bi deca bposlušna. ..«

Ućutavši i sklopivši oĉi Dţesi se polako opusti, jedan po jedan mišić, kao da jei opuštanje toliko bolelo da nije mogla odjednom da ga podnese. Bila je pri svesti alinije više reagovala, ni reĉju, ni osmehom ni pogledom, kada Meredit stade da je mpo svetloj kosi i kad joj se pribliţi koliko god je mogao, a da je ne dodirne. Omodrica jarke boje koţa joj je bila pepeljasto siva.

Iznenada zavrišta. Pritisnudlanovima slepooĉnice, snaţno, zarivajući nokte u kosGuja je šĉepa za ruke da bi ih sklonila. »Nemoj«, zajeĉa Dţesi, »ostavi me na miruMeri, boli me!« Malaksala do pre nekoliko trenutaka, Dţesi se sada borila snagomonih koji su u groznici. Guja nije umela ništa da uĉini sem da neţno pokuša da jeobuzda, ali unutarnji glas dijagnostiĉara opet se pojavio u njoj: prskanje arterije. Negdeu Dţesinom mozgu jedan krvni sud, oslabljen radijacijom, stao je polako da serascvet ava i otvara. Sledeća Gujina misao bila je isto tako neoĉekivana i isto tasnaţna: kamo sreće da prsne što pre i što jaĉe, da je ubije na mestu.

U istom trenutku kad je Guja osetila da Aleks više nije pored nje, pokušavajućsmiri Dţesi, već da je prešao na drugu stranu šatora, ona zaĉu Peskovu ĉegrtaljInstinktivno se okrete, bacajući se prema Aleksu. Rame joj se zari u njegov stomakispusti torbu i zaĉu se kako Pesak napada, iznutra. Aleks se sruĉi na tlo. Guja okako joj bol prostreli kroz nogu i pod iţe pesnicu da ga udari, ali se zaustavi.

Pade na jedno koleno.Pesak ,se uvijao po tlu, tiho zveĉeći repom, spreman da opet napadne. Guja o

kako joj srce lupa. Osećala je kako joj krv pulsira u bedru. Be drenaarterija bila joj jesamo za dlan udaljena od mesta na kome joj je Pesak zario oĉnjake u meso. »Budalo jed na! Hteo si da se ubiješ?«U nozi joj još nekoliko puta udariše damari

a potom joj o dbrambene moći organizma neutralisaše otrov. Radovala se što je Pesakpromašio arteriju. Od ovakvog ujeda ĉak bi se iona malo razbolela, a sada nije bilo



vremena da se .boluje. Bol se pretvo ri u tupo, pulsirajuće tištanje. »Kako je moţeš pustiti da umre u ovakvim mukama?« upita Aleks.»Sa Peskom bi se samo još više muĉila.« Skrivajući bes, ona se mirno ok

zveĉarki, podiţe je i pusti da klizne natrag u torbu. »Nema brze smrti sa ĉegrtušamTo nije bilo baš sasvim taĉno, ali Guja je još bila dovoljno ljutita da bi ţelela dauplaši. »Ako se i umre od njenog ujeda, umire se od infekcije. Trovanje krvi.«

Aleksa poblede, ali ne ustuknu. Gledao je ljutito.Meredit ga pozva. Aleks baci pogled na svoje sadruge a potom opet stade dugo i

izazivaĉki da gleda u Guju. »A ona druga zmija?« Okrete joj leda i prid e uz Dţesinbok.

Steţući torbu, Guja je pipala po bravici Maglinog odeljka. Zatrese glavoterajući od sebe sliku Dţesi koja umire od Maglinog otrova. Kobrin otrov ubio bbrzo, ne prijatno, ali brzo. Kakva je razlika izmedu toga i prikrivanja bola snovima,kad se u oba sluĉaja sve završava smrću? Nikada pr e toga Guja nije prouzrokovalasmrt nekog drugog l judskog bića, iz ljutine ili iz samilosti. Nije znala ni da li će samoći. Ĉak ni da li treba. Nije mogla da odredi da li ovo oklevanje koje oseća dolazobukom usa Ċenih principa vidara ili od jednog dubljeg, bitnijeg saznanja da ćegrešiti ako ubije Dţesi.

Slušala je kako sadruzi tiho razgovaraju — razaznavala je glasove, ali ne i reĉi:Mereditov je bio jasan, melodiĉan, bariton; Aleksov je bio dubok i bubnjao je; Dţebila zadihana i isprekidana u g ovoru. Svakih nekoliko trenutaka svi bi zaćutali, dok Dţesi borila sa novim naletom bolova. Ĉasovi i dani koji će uslediti, poslednji uDţesinom ţivotu, potpuno će joj iscrpeti i fiziĉku snagu i duh.

Guja otvori torbu i pusti Maglu da isklizne napolje i da joj se obmota oko ruke,mišice i oko ramena. Neţno je drţala kobru za deo glave iza vilica, tako da nije moda ujede i prešla je preko šatora.

Svi je iznena Ċeno pogedaše, trgnuti iz svog utoĉišta samodovoljne porodice.Naroĉito Meredit, koji je, izgleda, u prvi mah uopšte nije prepoznao. Aleks pogleGuju, potom u kobru i opet u Guju, sa ĉudnim izrazom pomirenosti i pobedonosbola. Magla zapalaca jezikom da bi upoznala mirise, dok su joj oĉi koje nisu treptaleodsijavale poput srebr nih ogledala u sve dubljoj tami. Dţesi zaĉkilji prema njotrepćući. Posegnu rukom naviše da protrlja oĉi ali zastade, setivši se, dok joj je rdrhtala. »Vidarko? Pri Ċi, ne vidim dobro.«

Guja kleĉe izmeĊu Meredita i A leksa. Već po treći put nije znala šta da kaţeDţesi. Kao da je ona, a ne Dţesi, polako postajala slepa, kao da je to njena krv polcurila preko zenica i pritiskala oĉne ţivce, dok se vid polako zamagljivao u crveno icrno. Guja naglo zatrepta i vid joj se pro ĉisti.

»Dţesi, ne mogu ti olakšati bolove.« Magla se glatko kretala pod njenom ruk»Sve što mogu da ti ponudim.. .«

»Reci joj!« zareţa Aleks. Buljio je kao okamenjen u Magline oĉi. »Misliš li da mi je lako?« odbrusi Guja. Ali Aleks ne diţe pogled.»Dţesi«, reĉe Guja, »Maglin otrov moţe da te usmrti, Ako ţeliš da ja.»Šta to, pobogu, govoriš?« dreknu Meredit. Aleks skrenu svoj oma Ċijani pogled. » Ĉuti, Meredit, kaK o moţeš da podneseš..,.«



»Umuknite obojica«, reĉe Guja. »Nijedan od vas dvojice nema pravo da odluĉuje,samo Dţesi.«

Aleks se spusti na pete; Meredit je sedeo ukoĉeno, buljeći ljutito. Dţesi dugoprogovori. Magla pokuša da otpuzi sa Gujine ruke i Guja je zadrţa.

»Bolovi neće prestati? reĉe Dţesi. »Neće«, reĉe Guja. »Na ţalost.« »Kada ću umreti?«»Bol u glavi ti je od pritiska. Moţe da te ubije svakog trenutka.« Meredit se n

ka svom krilu, drţeći lice u rukama, ali Guja nije smela da laţe iz samilosti. »Unajboljem sluĉaju trajaće samo još nekoliko dana. Mislim na samo trovanje.« Dţei setrţe kad Guja izgovori ove reĉi.

»Ne ţelim te dane«. reĉe tiho. Suze potekoše izmeĊu Mereditovih prstiju.»Dragi Meri, pa Aleksu je već jasno«, reĉe Dţesi. »Molim te, pokušaj da shva

Vreme je da vas oslobod im.« Dţesi pogleda u Guju oĉima koje nisu videle. »Ostavi

nas malo nasamo, a potom ću ti biti zahvalna na pomoći.« Guja ustade i iza Ċe iz šatora. Kolena su joj se tresla a vrat i ramena je boleli od

napetosti. Sede na tvrdi. škripavi pesak, ţeleći da se noć što pre završi, Pogleda naviše, u nebo u tanki pojas neba oiviĉen zidovima kanjo na. Noćas su

o blaci izgledali izuzetno gusti i neprovidni, jer iako se Mesec još nije podidovoljno visoko da bi se moglo videti, svetlost mu se već donekle rasula u neodreenisjaj neba. Iznenada ona shvati da o blaci nisu bili izuzetno gusti već naprotiv veomtanki i isuviše pokretni da bi se proširila svetlost. Kretali su se nošeni vetrom koduvao veoma visoko nad zemljom. Iznenada, dok je gledala, razdvoji se jedna tamnagrupa oblaka i ona jasno vide nebo , crno i duboko, treperavo od raznobojnih svetlećitaĉkica. Guja je netremice gledala u njih, ţeleći da se oblaci ne navuku ponovo, ţeda još neko bude kraj nje i podeli s njom lepotu zvezda. Planete su kruţile oko nekihod tih zvezda, a na njima su ţivela stvor enja, stvorenja koja bi Dţesi pomogla, samo dasu znala da postoji. Guja se pitala da li je njihov plan imao iole izgleda da uspe, ili gaje Dţesi prihvatila samo zato što je u njoj, ispod šoka i pomirenosti sa sudbinom iptinjala isuviše duboka iskra ţelje za ţivotom da bi ga tek tako pustila da ode.

U šatoru neko otkri novu ĉiniju sa svetlećim ţivotinjicama. Kroz ulaz se prplaviĉasta biosvetlost i rasu se po crnom pesku.»Vidarko, Dţesi te traţi.« Meredit je stajao, ocrtavajući se na svetlosti; glas mu je

izgubio melodiĉnost; bio je visok, mršav i oronuo. Guja unese Maglu u šator. Meredit joj se više nije obraćao. Ĉak je i Aleks gled

nju nesigurno, pun straha. Ali Dţesine oslepele oĉi pozdraviše je dobrodošlicMeredit i Aleks su st ajali ispred njene postelje, kao straţari. Guja se zaustavi. Nije visumnjala u odluku, ali Dţesi je i dalje imala konaĉan izbor.

»Hajde, poljubite me«, reĉe Dţesi. »A onda nas ostavite nasamo.« Meredit se naglo okrete. »Nećeš valjda od nas traţiti da te napustimo u ovomtrenutku!«

»I bez toga ćete imati dosta da zaboravite.« Glas joj podrhtavao od slabosti. Kjoj se u biĉevima lepila za ĉelo i obraze, a na onome što joj je preostalo od lica videla



se patnj a i trpeljivost koja se bliţila iscrpljenosti. Guja je to videla, video je Aleks, aliMeredit je još stajao nepomiĉno, o borenih ramena, pogleda prikovanog za pod.

Aleks kleĉe i neţno podiţe Dţesinu ruku k ustima. Poljubi je, gotovo poboţnoprste, u obraz, u usta. Ona mu poloţi ruku na rame i zadrţa ga još za trenutak. On sepolako diţe. Ćutke pogleda u Guju i izi Ċe iz šatora.

»Meri, molim te, oprosti se pre nego štoodeš.« Pobe Ċen, Meredit kleĉe kraj nje, ukloni joj kosu sa pomodrelog ĉela, podiţe je i

podrţa je zagrljenu, u rukama. Ona uzvrati zagrljaj. Nijedno ne pokuša da teši drugo.

Meredit na pusti šator, u tišini koja je potrajala duţe no što je to Gu ja ţelela, Kmu koraci utihnuše i pretvoriše se još samo u šapat peska koji se tareo ĉizme, Dţesizadrhta, ispuštajući zvuk negde izmeĊu krika i jecaja.

»Vidarko?«»Tu sam.« Ona podmetnu dl an pod Dţesinu ispruţenu ruku. »Misliš li da bi nam uspelo?«

»Ne znam«, reĉe Guja, sećajući se kako se jedna od njenih uĉiteljica vratila izgrada, pošto je naišla na zatvorena vrata i ljude koji nisu hteli da govore s njom.»Ţelim da verujem da bi.«

Dţesine usne su tamnele i dobijale ljubiĉastu boju. Donja usna joj je prsla. Gpokuša da upije krv, ali ona je bila retka kao voda i nije mogla da je zaustavi.

»Ti nastavi«, prošaputa Dţesi. »Šta? « »Idi do grada. I dalje polaţeš pravo na njihovu pomoć.«

»Dţesi, ne. . .« »Da. Oni ţive pod kamenim nebom, bojeći se svega što je izvan n jihovih zidina.Mogu ti po moći, a i njima je potrebna tvoja pomoć. Jošne koliko pokolenja i svi ćepoludeti. Reci im da sam ţivela i da sam bila srećna. Reci im da moţda ne bih umrlda su mi rekli istinu. Rekli su mi da sve što je napolju ubija, i zato sam verovala da jsve bezopasno.

»Preneću im tvoju poruku.« »Ne zaboravi na svoju. Drugima još treba. . .« Izgubila je dah.: Guja ćutke saĉeka

do sledećeg zahteva. Znoj joj poteĉe niz bokove.»Vidarko?«Guja je potapša po ruci. »Meri mi je olakšao bolove. Molim te, pomozi mi da umrem pre nego što se

vrate.«»Dobro, Dţesi.« Ona olabavi Maglu na svojoj mišici. »Nastojaću bude što brţe Nekada prekrasno, sada uništeno lice okrete se prema njoj.Guji je bilo milo što Dţesi neće videti šta se sprema. Magla će jeujesti za jednu

od vratnih arterija, odmah ispod vilic a, tako da će otrov poteći u Dţesin mozak i ubitije gotovo trenutno. Guja je to isplanirala veo ma paţljivo, bezosećajno, pitajući seistovremeno kako uopšte moţe tak jasno da razmišlja o tome. Guja poĉe da govoriumirujućim glasom. »Opusti se, pusti da ti glava padne, zatvori oĉi, pravi se da sizaspala.. .« Ona podrţa Maglu nad Dţesinim grudima, ĉekajući dok blagopodrhtavanje nije prestalo i dok napetost nije popustila. Suze joj potekoše niz lice ali



videla je jasno. kao kristal. Videla je kako damari bil a otkucavaju na Dţesinom grlu.Maglin jezik zapalaca napolje, po tom se uvuĉe. Kukuljica joj se nadu. Uješće. pravopred sobom, onog ĉasa kad je Guja pusti. »Duboko usni, i lepo sa njaj. ..« Dţesinaglava pade u stranu, otkrivajući joj vrat. Magla kliznu u Gujinim rukama. Guja osekako joj se prsti otvaraju dok je misl ila: »Moram li baš to da uradim?« A Dţesi seiznenada zgrĉi. Gornji deo kiĉme joj se savi u luk, zabacujući joj glavu. Ruke jo j seukoĉiše a prsti se raširiše i zgrĉiše u kandţe. Uplašena, Magla napade. Dţesi se jošjednom zgrĉi, ste ţući pesnice, potom se iznenada sasvim opusti. Dve tanke kapi krvibriz nuše iz uboda Maglinih oĉnjaka. Dţesi zadrhta, ali bila je već mrtva.

Ostao je samo miris smrti i beţivotno telo, na kome je siktala hladna Magla. Gse pitala da li je Dţesi osetila kako pritisak u arteri ji raste do eksplozije, i da li ga jeizdrţala toliko dugo samo da bi svojim sadru zima uštedela ovakva sećanja.

Drhteći, Guja stavi Maglu u torbu i oĉisti telo isto onako neţno kao da je Dţţiva. Ali nje više nije bilo: njena lepota j e išĉilila zajedno sa ţivotom, ostavljajućisamo mo dro i nateĉene meso. Guja zatvori oĉi i navuĉe joj umrljani pokrivaĉ prlica.

IziĊe iz šatora, noseći koţnu torbu. Meredit i Aleks gledali su je kako impribliţava. Mesec je blistao i videla ih je kao razne nijanse sivih senki.

»Gotovo je«, reĉe. Bilo joj je ĉudno što joj glas zvuĉi sasvim obiĉno. Meredit se ne pomaĉe i ne progovori. Aleks uze Gujinu ruku, kao što je bio u

Dţesinu, i poljubi je. Guja se odmaĉe. Nije ţelela da joj se zahvaljuje za ono štonoćas uĉinila.

»Trebalo je da budemo uz nju«. reĉe Meredit. »Meri, ona nas nije htela.«Guja je shvatila da će Meredit uvek zamišljati šta se dogodilo, na hil jadu naĉina,

uvek sve groznije, ako ga ona ne spreĉi. »Nadam se da ćeš mi verovati, Mere dit«, reĉe. »Dţesi je kazala, Meri mi je

olakšao bolove, i već u sledećem trenutku, za sekund pre no što će je kobra ujumrla je. Trenutno. Krvni sud joj je pukao u mozgu. Nije ni osetila. Kad je Magla ujelabila je već mrtva. Neka mi bogovi posvedoĉe, ja mislimda je tako bilo.« »Bilo bi tako

kako je bilo, bez obzira šta da smo uradili < »Da.«Mereditu kao da je laknulo, dovoljno da bi prihvatio neminovno. Ali nije laknulo

Guji. Znala je da je ona prouzrokovala Dţesinu smrt, Gledajući kako mrţnja na samogsebe išĉezava s Mereditovog lica ona krenu ka mestu gde se zid kanjona osotvarajući put preko uzbrdice do visoravni od okamenjene lave.

»Kuda ćeš?« zgrabi je Aleks. »Natrag u svoj logor«, reĉe ona ravnodušno.

»Molim te, saĉekaj. Dţesi je ţelela da ti nešto zavešta.« Da je rekao da je Dţesi htela da joj uĉine poklon, odbila bi, ali to da joj je Dţsama zaveštala, izmenilo je stvari ipak, ona se nevoljno za ustavi.

»Ne mogu«, reĉe, »pusti me, Aleks.« On je neţno okrenu i povede je natrag prema logoru, Meredita više nije bilo. Bi



ili u šatoru, kraj Dţesinog tela, ili je tugovao sam. Dţesi joj je ostavila konja, tamnosivu kobilu, gotovo crnu, ţivotinju prekras

kostiju, koja je izgledala brza i energiĉna. Uprkos samoj sebi, uprkos tome što je zda to nije konj koji d olikuje vidarici, Gujine ruke i srce pruţiše se prema njemu. Guse ta kobila ĉinila kao nešto što već ko zna otkada nije videla — jedina stvar kojapredstavlja ĉistu lepotu i snagu, netaknutu tugom. Aleks joj pruţi uzde i ona skšake oko meke koţe. Oglavak je bio protkan zlatom, u neţnom, filigranskom stMereditovog rada.

»Zove se Brzonoga«, reĉe Aleks. Guja je opet bila sama, na dugom putu koji je presecao okamenjenu lavu i koji je

morala da prevali pre jutra. Kobiline kopite odzv anjale su po šupljem kamenu a koţnatorba otpozadi lupkala je po nozi.

Znala je da se ne moţe vratiti u naselje vidara. Još ne. Ova noć joj je pokazalaće zauvek ostati vidarica, bez obzira koliko joj sredstva bila nedovoljna. Da suuĉitelji oduzeli Maglu i Pesak i izbacili je, znala je da ne bi podnela. Izbezumila bi se

pri prvoj pomisli da se u ovom gradu, u ovom logoru, upravo dešavaju bolest i koje bi ona spreĉila ili uĉinila podnošljivijim. Zauvek će pokušavati da pomogne.

Vaspitali su je da bude ponosna i da se osloni na sebe. Te osobine moraće potisne ako se sada bude vratila u vidarsko naselje. Obećala je Dţesi da će odnjenu poslednju poruku u grad, i odrţaće obećanje. Otići će u grad u Dţesino ime,svoje sopstveno.

4

Arevin je sedeo na prostranoj kamenoj gromadi, dok je beba njegove sestre odstrica gugutala u nosiljci na njegovim grudima, Toplota i mrdanje tog novog bsmirivale su ga, dok je netremice gledao preko pustinje. u pravcu u kome je oGuja. Stavin se oporav io i nova beba je bila zdrava; Arevin je znao da treba da osezahvalnost i da se raduje što mu porodica napreduje, i nekako neodreĊeno se oskrivim zato što, ustvari, pati. Dodirnu ono mesto na obrazu gde ga je ošinuo rep belezmije. Kao šta mu je Guja obećala, nije ostao oţiljak. Bilo je upravo neverovatno da senije vratila za sve vreme koje je isteklo otkad se povreda zakrastila i izleĉila, jer on sesećao svega u vezi s njom isto onako jasno kaoda je još ovde. Kad se radilo o Gujinije bilo ni traga onorn zamagljenju koje udaljenost i vreme nanose na većipoznanstava. A u isto vreme, Arevin se osećao kao da je zauvek otišla.

Jedno od velikih mošusnih govedakoje je njegov narod odgajao, dogega do njegai stade da se ĉeše o stenu, valjano trljajući leda. Zašmrkta prema Arevinu, njuškajućimu oko noge i liţući mu ĉizmu velikim, ruţiĉastim jezikom. Njeno poluodraslo tţvakalo je u blizini suhe, bezlisne granĉice pustinjskog ţbuna. Sva marva u kmršavila je za vreme surovog leta; dlaka im jesada bila bez sjaja i gruba. Uspevali suda preţive leto, ako su im runo potpuno i paţljivo rašĉešljavali još kada bi poĉeli dalinjaju, u proleće. Pošto su ih odgajali zbog neţne, meke, zimske vune, nisu nikadpropustili to rašĉešljavanje. Ali i govedima, kao i l judima, bilo je većdosta leta ivreline i traganja za suvom i bezukusnom hranom. Na svoj blagi naĉin ţivotinje su



postale nervozne o d ţelje da se vrate na sveţu travu svojih zimskih pašnjaka. Da nidrukĉije i Arevin bi već poţeleo da se vrati na visoravni.

Beba stade da maše tanušnim ruĉicama po vazduhu, zgrabi Arevina za prst ipovuĉe ga naniţe. Arevin se nasmeši. »To je jedina stvar koju ti ne mogu uĉinmaleni«, reĉe. Beba stade da mu sisa prst i da ga zado voljno ţvaće, ne buneći sekadvide da ne dolazi mleko. Oĉi su joj bile plave, kao Gujine. Mnogo je beba sa plaoĉima, pomisli Arevin. Ali plave oĉi ove bebe bile su dovoljan razlog da donsnove.

Sanjao je Guju gotovo svake noći, ili bar svake one noći kad bi zaspao. Nikranije nije imao takva osećanja. Prizva u sećanje ono nekoliko trenutaka kad ,sudodirnuli: oslanjajući se jedno o drugo u pustinji; zatim, dodir njenih snaţnih prstijnjegovom obrazu; dod ir u Stavinovom šatoru, kad ju je tešio. Izgledalo je tuţnosmešno da je najsrećniji trenutak u njegovom ţivotu bio upravo onaj neposrednono što je saznao da mora otići, kada je zagrlio i ponadao se da će ostati. I ostala bmisli. Zato što nam zaista treba vidar, a delom i zbog mene. Ostala bi duţe, samo da jemogla.

Koliko je mogao da se seti, to je bio jedini trenutak kad je zaplakao. Ipak, shvatioje da ne ţeli da ostane onako osakaćena, jer upravo u ovom trenutku i sam se oseosakaćenim. Nije valjao ni za šta. Znao je da je tako, ali nije mogao ništa da uĉini dapopravi stvar. Svakog dana se nadao da će se Guja vratiti, iako je znao da neće. Uonije znao do kog mesta izvan pustinje se prostire njen teren. Moţda je putovalavidarskog na selja ĉitavu nedelju dana, ili mesec. ili šest meseci. pre no što je stiglpustinje i rešila da je preĊe, traţeći noveljude i nova mesta.

Trebalo je da po Ċe sa njom. Sada je bio siguran u to. U svome bolu ona nije moglada ga prihvati. ali trebalo je odmah da shvati da ona sama neće moći svojim uĉitelda objasni šta joj se desilo. Ĉak ni njena intuicija neće joj pomoći, da im prenese ukoji je Arevinov narod osećao prema zmijama. Arevin je to znao iz iskustvakošmara u kojima je i sada sanjao smrt svoje mlade sestre. iz ledenog znoja koji mu jepote kao niz telo u trenutku kad mu je Guja zatraţila da joj pomogne i pridrţi Magluznao je to i iz vlastitog smrtnog straha u trenutku kad je pešĉana zmija ujela Gujruku. jer tada ju je već voleo i mislio je da će umreti.

Guja je bila u vezi sa jedina dva ĉuda u Arevinovom ţivotu. Prvo je bilo da nijeumrla od ujeda. a drugo da je uspela da spase Stavina.

Beba zaţmirka i još jaĉe stade da sisa Arevinov prst. Arevin skliznu sa stenispruţi ruku. Ogromna mošusna krava stavi mu glavu na dlan i on je poĉešapodbratku. »Hajde da nahraniš ovo dete«, reĉe Arevin. Potapša je po leĊima i klkraj nje. Nije baš imala mnogo mleka u ovo doba godine, ali tele se bilo već gotodbilo od sise. Arevin joj protrlja vime rukavom a zatim podrţa bebu pored njega. Neplašeći se ogromne ţivotinje, baš kao i Arevin, dete gladno stade da sisa.

Kada je beba utolila glad, Arevin opet poškaklja mošusno goveĉe ispod vilica ipope se na stenu. Posle izvesnog vremena dete zaspa, dok su mu tanušni probuhvatili Arevinovu šaku.

»Bratiću!« On se osvrte. Ţena poglavica se pope uz stenu i sede kraj njega; duga kosa joj je



bila raspletena i lepršala na blagom vetru. Ona se nagnu i nasmeši se na bebu. »Kako se ponaša?« »Odliĉno.« Ona strese kosu sa lica. »Mnogo je lakše kad moţeš da ih staviš na leĊa. Ĉak i d

ih spustiš na zemlju s vremena na vreme.« Nasmeši se. Nije bila onako suzdrţandostojanstvena kao kad je primala goste.

Arevin uspe da se nasmeši. Ona stavi ruku preko njegove, preko one koju je beba drţala u svo joj. »Mili moj,

zar moram da te pitam šta te muĉi?« Arevin sle ţe ramenima, zbunjen. »Uĉiniću sve što mogu«, reĉe. »Znam da

poslednje vreme nisam bio od velike koristi.«»Zar misliš da sam došla da te hudim?« »Bilo bi na mestu da jesi.« Arevin nije gledao na poglavicu, svoju sestru od strica,

već je posmatrao njeno smireno dete. Ona mu pusti ruku i obgrli ga oko ramena. »Arevine«, reĉe obraćajući mu se po imenu treći put u ţivotu. »Arevine, mno

mi znaĉiš. Tokom vremena moglo bi da se desi da te pleme izabere za svog vo Ċu, akoti to budeš ţeleo naravno. Ali prvo moraš da se smiriš. Ako te nije htela.. .«

»Hteli smo jedno drugo«, reĉe Arevin. »Ali ona nije mogla da nastavi da radiovde, me Ċu nama, i rekla je da ne smem s njom. Sada više ne mogu zanjom.« Oboripogled na dete svoje sestre od strica. Od kad su mu roditelji umrli prihvatila jeArevina kao ĉlana svoje porodice. Bilo je šest odraslih ĉlanova i dvoje, sada već trojdece, i Arevin. Njegove duţnosti su sada već bile jasno odreĊene, ali ose ćao seodgovornim za decu. Naroĉito sada, kada im je predstojao put do zimskih pašnjkada im je bio potreban rad svakog pojedinog ĉlana. Od sada pa do kraja putovanjmo šusna goveda će morati da se pazi danonoćno, jer će u protivnom da otumaraj istok, po nekoliko istovremeno, u potrazi za novim pašnjacima, i nikada ih više nvideti. A u ovo doba godine nalaţenje hrane je bilo teško za ljudska bića. No, isuviše rano otputuju, stići će do zimskih pašnjaka kad trava bude tek iznikla,neţna, i kad će je, moţda, lako uništiti.

»Ro Ċaĉe, kaţi mi ono što ţeliš da mi kaţeš.« »Znam da je u ovom trenut ku mom plemenu potreban svaki ĉlan. Imam svoje

duţnosti ovde, prema tebi, prema ovom detetu. . . Ali vidarka —kako ćeona objasnitito što se ovdedogodilo? K ako će ona uspeti da objasni svojim uĉiteljima ono štosama nije uspela da shvati? Video sam. kako joj krv i otrov cure niz ruku. Ali onasama jedva da je na to obratil a paţnju. Kazala mi je da to uopšte nije ni osetila.«

Arevin je gledao u svoju prijateljicu, jer nikad do sada nikome nije govorio opešĉanoj zmiji, mislećida m u neće poverovati. Poglavica je bila iznenaĊena, ali nijemu osporavala ono što je rekao.

»Kako će ona moći da objasni koliko smo se bojali onoga što nam je nudila? Reći

će svojim uĉiteljima da je pogrešila i da je zbog toga mala zmija bila ubijena. krivi sebe za to. I oni će, i kazniće je.« Poglavica je netremice gledala preko pustinje. Podiţe ruku i gurnu posed

kovrdţu iza uveta. »U pravu si«, reĉe, »ona je ponosna i neće se opravdavati.«



»Neće se vratiti ako je proteraju«, reĉe Arevin. »Ne znam kuda će otići, ali mviše nikada nećemo videti.«

»Dolaze oluje«, naglo reĉe poglavica. Arevin klimnu.»Kad bi ti pošao za njom. ..« »Ne mogu! Sada više ne!« »Mili moj«, reĉe poglavica, »mi ĉinimo sve što moţemo da bismo uglavnom im

svi podjednako slobodnog vremena, zato da se ne bi desilo da neki od nas buduslobodni sve vreme. Ali ti se zarobljavaš svojim duţnostima i sada kada izuzeokolnosti traţe od tebe da budeš slobodan. Da si ti zaista sadrug u mojoj porodici, iti je zaista duţnost da se brineš o ovom detetu, problem bi bio teţi, ali i tada bimogao rešiti. Ovako kako stvari stoje, zato što si ti bio voljan da uradiš više nego šsimorao, moj sadrug je još od roĊenja deteta imao mnogo više slobode nego što jeoĉekivao da će je imati u trenutku kad smo rešili da ga zaĉnemo.«

»Pa, i nije tako«, brzo reĉe Arevin, »ţeleo sam da pomognem oko deteta. Trebmi je. Meni je trebalo. ..« On zastade, ne znajući šta je to ţeleo da kaţe. »U svakomsluĉaju, bilo je lepo od njega što me je pustio da pomognem.«

»Znam. I nisam se bunila. Ali nije on tebi ĉinio uslugu. Ti si je ĉinio njemu. Moje sada prispelo vreme kad treba da (se vrati svojim odgovornostima.« Ona sezaljubljeno nasmeši. »On se isuviše utapa u svoj rad.« Njen sadrug je bio tkaĉ, naju plemenu, ali bila je u pravu: ĉesto je izgledalo da izbegava ţivot i beţi u snove.

»Nije trebalo da je pustim da ode«, iznenada reĉe Arevin. »Zašto to nisam rauoĉio? Trebalo je da zaštitim svoju sestru, a nisam; i sada sam pogrešio i kod vidaTrebalo je da ostane sa nama. Ĉuvali bismo je.«

»Uĉinili smo da ostane osakaćena!« »I dalje bi mogla da leĉi. . . !« »Dragi moj prijatelju «, reĉe Arevinova sestra, »nemoguće je potpuno zašt

nekoga a da ga ne zarobiš. Mislim da to nikad nisi potpuno shvatio, samo zato šisuviše mnogo traţio od sebe. Pa, ti sebe kriviš za sestrinu smrt. ..«

»Nisam je dovoljno dobro ĉuvao.« »A šta si mogao da uĉiniš? Seti se njenog ţivota, ne njene smrti. Bila je hrab

srećna i gorda, onako kako dete i treba da bude. Mogao si da je zaštitiš jedino ako prikovao za sebe strahom. Nije mogla tako d a ţivi a da i dalje bude ona ista osoba kojusi voleo. A mislim da nije mogla ni vidarka.«

Arevin je netremice gledao naniţe, u dete u svom naruĉju, znajući da sestrastrica ima pravo. Ali ipak nije bio u stanju da tek tako odbaci osećanje zbunjenosti i krivice.

Ona ga blago potapša po ramenu. »Ti najbolje od nas znaš kakva je vidarka i kaţešda ne moţe da objasni naš strah. Mislim da si u pravu. Trebalo je da to shvatim i sa

Ne ţelim da bude kaţnjena za ono štosmo mi uradili, a ne ţelim ni da naš narod budeneshvaćen.« Lepa ţena se r azigra prstima oko metalnog kruga koji joj je visio okoţnom remenu oko vr ata. »U pravu si. Neko treba da ode do vidarskog naselja.Trebalo bi da o dem ja, jer ĉast plemena leţi na meni. Trebalo bi da ide i sadrug mbrata, zato što je on ubio malu zmiju. Trebalo bi da ideš i ti, zato što ti vidarku z



svojim prijateljem. Pleme će se sastati i odluĉiti ko treba da ide. Bilo ko od nas mda bude prvi, i svi su se dovoljno bojali njene male zmije da bi je ubili. Ali jedino ti sipostao njen prijatelj.«

Skrenula je pogled sa horizonta na Arevina, i on je znao da, je ona već dovoldugo predvodnik plemena da bi mislila onako kao i on.

»Hvala ti«, reĉe. »Zaista si već izgubio isuviše mnogo svojih dragih. Ništa nisam mogla uĉiniti

smo izgubili tvoje roditelje i kad ti je sestra umrla. Ali ovo ga puta mogu da tipomognem, ĉak i ako ćete to udaljiti od nas.« Ona ga pomilova rukom po kosi, kosedela, kao i njena. »Molim te, mili, za pamti. Ne bih volela da te zauvek izgubim.«

Brzo se spusti na tlo pustinje, ostav ljajući ga samog ,sa novim detetom svojeporodice. Njeno poverenje ga smiri; više nije morao da se pita da li će pogrešitipod e za Gujom. Neće, jer to je bilo ono što je trebalo da uĉini. Dovoljno je zadunjegovu porodicu da bi pokušali da joj po mognu. Arevin oslobodi ruku iz vlaţdetinjeg stiska, prebaci nosiljku na leda i spusti se sa stene na pustinjsko tlo.

Oaza je izgledala tako zelena i meka na horizontu, u mutnom svetlu praskozorja,da Guja za tren pomisli da je t o optiĉka varka,. Nije se osećala dovoljno sposobnom darazdvoji priviĊenje od stvarnosti. Cele noći je jahala preko okamenjene lave, svese Sunce nije diglo i dok toplota nije postala nepodnošljiva. Oĉi su joj gorele, a bile suve i ispucale.

Siva kobila, Brzonoga, podiţe glavu i naćuli uši, dok su joj se nozdrve širile nmiris vode, ţudne da stignu do nje nakon toliko vremena provedenog u oskudici. Kada

konj prede u kas Guja ga nije obuzdavala. Neţno letnje drveće podiţe se oko njih, milujući svojim perjanim lišćem Gujaramena. Vazduh pod njima bio je gotovo sveţ, pun mirisa sazrevajućeg voća. Gskloni maramu s lica i duboko udahnu.

Sjaha i povede Brzonogu do tamnog, ĉistog izvora. Kobila uroni njušku u vostade da pije. Ĉak su joj nozdrve bile ispod površine vode. Guja kleĉe kraj nje i uzevodu u sklopljene ruke. Ona pljusnu i poteĉe joj izmeĊu prstiju, praveći krugovglatkoj površini bazena. Krugovi se proširiše i rašĉistiše i Guja ugleda svoju siznad crnog peska. Lice joj je bilo prekriven o prašinom.

Izgledam kao razbojnik, pomisli, Ili kao pajac.Ali smeh na koji je imala pravo bio je smeh prezira ,ne onaj veseli smeh. Tragovi

suza prošaraše joj prljavštinu na licu. Ona ih dodirnu, i dal je buljeći u svoju sliku uvodu.

Ţelela je da zaboravi ovih nekoliko dana, ali je nisu napuštali. Kao da je osesuhu krhkost Dţesine koţe i njen blagi, ispitujući dodir; kao da joj je ĉula glaosećala je bol Dţesine smrti koju nije mogla da spreĉi, niti da olakša. Ţelela je da senikad više ne suoĉi s takvim bolom niti da ga oseti.

Uranjajući ruke u ledenu vodu Guja njom zapljusnu lice, spirajući crnu prašinu,znoj i tragove vlastitih suza.

Lagano povede Brzonogu pored obale, prolazeći kraj šatora i utihnulih logoriškojima su putnici iz karavana još spavali. Kad stiţe do Graminog logora zastade,



krila na šatoru bila su zatvorena. Guja nije htela da probudi ni staricu ni njene unNešto dalje od obale mogla je da vidi koral za konje. Veverica, njen šareni poni,dremljivo je stajao pored Graminih konja. Njegova crna i ri Ċasta dlaka pokazivala jetragove sedmod nevnog, snaţnog ĉetkanja, bio je debeo i zadovoljan i nije više obraćpaţnju na golo kopito. Guja odluĉi da ga još jedan dan pusti da uţiva sa Gram, i dasledećeg jutra ne uznemirava ni njega ni staru vo Ċu karavana.

Brzonoga je pratila Guju duţ obale, njuškajući joj s vremena na vre e oko kuGuja je poĉeša iza ušiju, tamo gde se znoj poĉeo da suši ispod oglavka. Arevinporodica dala joj je dţak ispresovanih bala sena za Vevericu, ali sada je Gram hranilaponija i seno je trebalo da bude tu negde u logoru.

»Hrana, dobro ĉetkanje i spavanje, eto, to nam je obema potrebno«, reĉe kobili Bila ,se ulogorila malo podalje od drugih, ispod jedne nadnesene stene, u pod ruĉju

koje trgovci nisu baš mnogo voleli. Bilo je bolje i zaljude i za njene zmije da buduodvojeni jedni od drugih. Guja zaobi Ċe nagnutu ivicu stene.

Sve je bilo drukĉije. Ostavila je svoju vreću za spavanje izguţvanu, onako kaku njoj leţala, ali sve drugo bilo je još zapakovano. Sada je neko u njenom odsussloţio ćebad i naslagao ih na gomilu, pored nje smestio Gujinu rezervnu odećnare Ċao posu Ċe u jedan red po pesku. Ona se namršti i priĊe. Vidare su poštovali,ih se pomalo i pribojavali; nije joj ni palo na pamet da zamoli Gram da joj pri ĉuvastvari i konja. Nikada ne bi pomislila da će neko dirati njene stvari dok bude logora.

Tada vide da joj je posu Ċe ulubljeno, metalni tanjir presavijen nadvoje, šolrazbijena, kašika uvrnuta. Ispusti Brzonogine uzde i poţuri ka uredno naslagastvari ma. Presavijena ćebad bila su iseĉena i poderana. Podiţe svoju ĉistu košuljugomile odeće, ali nije više bila ĉista. Neko je gazio po njoj u blatu,, na obali bare. je stara, meka i dobro izn ošena, mestimiĉno proseĉena, njena ugodna, najdraţkošulja. Sada je bila razderana na leĊima i rukavi su bili razrezani; bila je upropašć

Dţak sa senom leţao je pored ostalih stvari, ali razbacane bale sena bile razdrobljene po pesku. Brzonoga stad e da gricka ostatke dok je Gu ja stajala, gledajućna ovu pustoš oko sebe. Nije mogla da shvati zašto bi joj neko rasturio logor, a popaţljivo naslagao upropašćene stvari. Nije mogla da razume ni zašto bi ga neko uoi rasturao, jer nije imala stva ri od vrednosti. Zavrte glavom. Moţda je neko mislio dvidari dobijaju velike nagrade u zlatu i draguljima. Ponekad vidari su bivali bogatonagra Ċivani za svoje usluge. Ipak, u pustinji su još uvek bili veoma pošteni, i ĉonaj svet koga nije štitilo strahopoštovanje ili posao kojim se bavio, nije se bojaostavi stvari od vrednosti nesakrivene.

I dalje drţeći razderanu košulju, Guja stade da obilazi ono što je ne kada bio nlogor, suviše umorna, prazna i zbunjena da bi mogla razmišljati o onom što sedogodilo. Veveri ĉino tovarno sedlo leţalo je naslonjeno ,na stenu; Guja ga uze, b

nekog naroĉitog razloga, izuzev, moţda, zato što je izgledalo neoštećeno. Tada vide da su mu svi boĉni dţepovi bili raseĉeni ili otrgnuti se zatvarali samoobiĉnim kopĉama.

U tim boĉnim dţepovima bile su sve njene mape i spisi, i dnevnik onjenomnezavršenom staţu, koji je vodila. Zavuĉe ruke u ćoškove, nadaju se da će pron



makar i komadić hartije, ali niĉega nije bilo, Guja tresnu sedlo o zemlju. Poţuri okoivica svog logora, zagledajući iza kamenja : šutirajući po pesku, nadajući se dvideti belinu rasutih stranica ili da će zaĉuti kako joj hartija šuška pod nogama, anad e ništa. Sve je biloodneseno.

Osetila se kao da su je fi ziĉki napali. Sve ono drugo što je imala, odelo, naroĉimape, moglo bi lopovu biti od koristi, ali dnevnik je jedino njoj samoj nešto znaĉio

»Proklet bio!« dreknu ljutito, ne obraćajući se nikome posebno. Kobila zanjita iustuknu, pljuskajući po bari. Drhteći, Guja se primiri, za tim ,se okrenu i ispruţi rupolako koraĉajući ka Brzonogoj tiho izgovarajući reĉi, sve dok joj konj ne dozvoopet uzme uzde. Guja je potapša.

» Sve je u redu«, reĉe. »Biće u redu, ne brini.« Obraćala se i sebi, ne samokonju.Obe su do kolena stajale u ĉistoj, sveţoj vodi. Guja potapša kobilu po vratu, ĉešljajoj prstima crnu grivu. Vid joj se odjednom zamuti i drhćući, ona se osloni o kobpleća.

Slušajući snaţne, ujednaĉene otkucaje srca i mirno disanje konja,Guja uspe da se

smiri. Uspravi se i izgaca iz vode. Izašavši na obalu otkaĉi torbu sa zmijama, poskide sedio sa konja i stade da ga timari par ĉetom iscepanog ćebeta. Radila je sanatmurenom odluĉnošću iscrpljenog ĉo veka. Bogato ukrašeno sedlo i oglavak, sadaizmazani prašinom i znojem, mogu i da saĉekaju, ali Guja nikada ne bi ostaBrzonogu prljavu i oznojenu, dok se sama odmara.

»Zmijski rode, vidarski rode, draga devojĉice. . .« Guja se okrete. Gram je hramala k njoj, pomaţući se ĉvornovatim štapom. Jedno

od njene unuĉadi, visoka mlada ţena crna kao abonos, išla je za njom, ali svi nunuĉići su se dobro ĉuvali da sluĉajno nepridrţa vaju u hodu mršavu staricu, pognod artritisa.

Gramina bela marama stajala joj je nakrivo na retkoj kosi. »Dete moje, kako semoglo desiti da mi promakneš? Ĉuću je kad bude dolazila, mislila sam. Ili će je poni namirisati i zarzati.« Na Graminom pocrnelom, izboranom starom licu videle suse nove brazde, od zabrinutosti. »Gujo, rode, nikako nismo hteli da bude š sama kadsve ovo budeš videla.«

»Šta ,se to dogodilo, Gram?«

»Pauli«, reĉe Gram svojoj unuci, »pobrini se za vidarkinog konja.« »Dobro, Gram.« Uzimajući uzde Pauli dodirnu Gujinu ruku, tešeći je. Pod

sedlo i povede Brzonogu natrag u logor.Drţeći Guju za lakat, ne da bi se podupirala, već da podupre nju Gram je povede

ka komadu stene koji je strĉao iz zemlje. Sedoše, i Guja baci još jednom poglesvoj logor, s nevericom koja je bila jaĉa od iscrpljenosti.

Gram uzdahnu. »Desilo ,se juĉe, tik pred zor u. Ĉuli smo buku i neĉiji glas, ne tvoji kad smo došli da pogledamo videli smo samo jednu priliku, u pustinjskim haljina

Uĉinilo nam se da igra. A1 kad smo mu prišli, pobegao je. Razbio je lampu u pesku, inismo ga više mogli naći.. . Gram slegnu ramenima. »Pokupili smo sve što smo nali ništa više ni je bilo celo.« Guja ćutke zaokruţi pogledom, i dalje se nimalo npribliţivši odgovoru na pitanje zašto bi joj neko preturio logor.

»Do jutra je vetar već oduvao sve tragove«, reĉe Gram. »Mora biti da je to



stvorenje otišlou pustinju, ali to nije bio iko od pustinjskog naroda. Mi ne krademo.Mi ne uništavamo.«

»Znam, Gram.«»Po Ċi sa mnom. Doruĉkuj. Odspavaj. Zaboravi na tog ludaka. Svi se moramo

ĉuvati od ludaka.« Ona uze Gujinu izrovašenu šaku u svoje male ne ruke, otvrdle odrada. »Ali nije trebalo da sama nai Ċeš na ovo. Ne. Trebalo je da te ugledam pre togGujo, rode moj.«

»Ne sekiraj se, Gram.«»Daj da ti pomognem da se preseliš do mojih šatora. Nećeš valjda više ţeleti

ostaneš ovde.« »Nema šta da se preseli.« Guja je stajala pored Gram, buljeći u onajmeteţ. Starica

je blago potapša po ruci. »Uništio je sve što je mogao, Gram. Da je sve ovo poneo sa sobom, još bih m

da razumem.«»Mila moja, ludake ne moţeš razumeti. Oni nemaju razuma.«

Upravo zbog toga Guja nije mogla da poveruje da bi pravi ludak uništio baš sbaš ovako temeljito. Šteta je bila napravljena toliko namerno, i u izvesnom smsvesno, da je to ludilo pre moglo poticati od besa nego od zaista pomraĉenog uma.opet zadrhta.

»Po Ċi sa mnom«, reĉe Gram. »Ti ludaci se tek onako pojave i nestaju. Oni spoput pešĉanih buva, ima leta kad slušaš o njima kud god se okreneš, a iduće go— ništa.«

»Nadam se da si u pravu.«

»Jesam«, reĉe Gram. »Znam ja kako to ide. On se neće više vraćati, otićinekamo d rugde. Ali uskoro ćemo svi znati za njega i traţićemo ga. Kad ga pronaĊemoodvešćemo ga majstorima, i oni će ga, moţda, izleĉiti.«

Guja umorno klimnu glavom. »Nadam se.«Prebaci Veveriĉino sedlo preko ramena i podiţe torbu sa zmijama. Ruĉka blago

zadrhta kada se Pesak preturi u svom odeljku.Hodala je iza Gram ka stariĉinomlogoru, isuviše umorna da bi još mogla da

razmišlja o onome što se dogodilo, zahvalno slušajući Gramine blage reĉi utesaosećanja. Izgubila je Travu, Dţesi joj je umr la, sada i ovo... Guja gotovo poţele dabude sujeverna, zato da bi mogla poverovati da je ukleta. Ljudi koji su verovali u urok,verovali su i u naĉine da se on skine. Ovoga ĉasa Guja više nije znala šta da mislšta da veruje, niti kako da skrene tok nesreće kojim je potekao njen ţivot.

»Zašto li mi je samo ukrao dnevnik?« reĉe iznenada »Zašto mape i dnevnik? « »Mape!« reĉe Gram. »Ludak ti je ukrao mape? Mislila sam da si ih ponela

sobom. Znaĉi ipak je to bio pravi ludak.« »Ĉini mi se da jeste. Mora da jeste.« Ali još nije uspevala da se ubedi.

»Mape!« ponovi Gram.Gramin bes i negodovanje kao da su za trenutak prevladali Gujino. Ali

iznena Ċenje u stariĉinom glasu uznemirilo ju je. Guja se snaţno trţe kada je nešto povuĉe za haljinu. Trgnuvši se takoĊe, sabiraĉ

odskoĉi. Guji laknu kad vide ko je to: jedan od onih što pabirĉe sve komadiće me



drveta, tkanine, koţe, otpatke iz logora, i na neki naĉin uspevaju da ih iskoriSabiraĉi su se oblaĉili u šarene haljetke vešto sašivene od raznih krpĉića takostvaraju geometrijske šare. »Vidarko, hoćeš li nam dozvoliti da sve to uzmemo?Tebivišenetreba «

»Gubise, Ao!« obrecnu se Gram. »Nemoj sada da uznemiravašvidarku. Kako seto ponašaš!«

Sabiraĉ je oborio pogled ali se nije povukao. »Njoj to više niĉemu ne sluţi Ali posluţice nama. Pusti nas da uzmemo. Da poĉistimo.«»Ovo nije trenutak d a traţiš.« »Ne mari, Gram.« Guja stade da govori sabiraĉu da sve pokupi. Oni će mo

moći da iskoriste poderanu ćebad i izlomljene kašike; ona neće. Staviše, ţelela je dse sve to što pre skloni ispred oĉiju; nije htela da se podseća na ono što se dogoAli susret sa sabiraĉem otrţe Guju od stalnih pitanja i zbunjenosti i vrati je u stvarnsetila se neĉega što joj je Gram rekla o Aovom narodu kada su prvi put razgovarale.

»Ao, ikad budem vakcinisala ostale, hoćete li mi vi svi dozvoliti da i vakcinišem? «

Sabiraĉ je izgledao sumniiĉav. »Giligili gmazovi, otrovi, ĉarolije, veštice — ne, tonam ne treba.«

»Ne, nije to. Nećete ni videti zmije.«»Hvala, ne treba nam.«»Onda ću sve ovo Ċubre morati da odnesem u sredinu oaze i da ga potopim.«»Traćenje uzalud!« dreknu sabiraĉ, »Nikako! Da zagadiš vodu? Brukaš mi zan

Brukaš .samu sebe.« »Upravo tako se i ja osećam kad me ne puštaš da vas zaštitim od bolesti. Traćuzalud. Traćenje ljudskih ţivota. Nepotrebne smrti.« Sabiraĉ zaškilji na nju ispod ĉupavih obrva. »Bez otrova? Bez ĉarolija?« »Bez.«»Ostanite poslednji, ako vam se tako više dopada«, reĉe Gram. »Videćete da m

neće ništa smetati.« »Bez giligili gmazova?«Guja je morala da prsne u smeh. »Bez.«

»A posle ćeš nam dati sve ovo?« Sabiraĉ pokaza u pravcu razorenog Gujilogora.

»Da, posle toga.«»I posle toga više nećemo bolovati?« »Ne od zaraze. Ja ne mogu baš sve da spreĉim. Ali nećete više dobijati boginje,

šarlah, tetanus.»Zli grĉ! I to spreĉavaš?« »Da. Ne zauvek, ali na duţe vreme.«

»Doći ćemo«, reĉe sabiraĉ, okrete se i ode. U Graminom logoru, Pauli je oštro timarila Brzonogu dok je kobila izvla

pregršt sena iz navaljka. Pauli je imala najlepše ruke koje je Guja ikada videla, velikipak neţne, sa dugim prstima i snaţne a ipak r uk e ogrubele od teškog rada. Iako je bilavisoka, ruke bi trebalo da joj izgledaj u suviše velike, ali nisu. Bile sul jupke i izraţa jne.



Ona i Gram uopštenisu liĉile jedna na drugu, izuzev izvesne blagosti u ophoĊenjukojom su zra ĉile i baka i unuka, i svi Paulini roĊaci koje je Guja upoznala. Guja jeboravila dovoljno dugo u Graminom logoru da bi znala koliko , ĉak ni da bi znala kako se zove devojĉica koja je sedela u bli zini, gledajući Brzonogino sedlo.

»Kako je Veverica?« upita Guja.»Srećan i zadovoljan, dete moje. Eno ga tamo, pod drvetom, suviše je lenj

potrĉi. No, oporavio se. Ali tebi sada treba postelja i odmor.« Guja je posmatrala svog tigrastog ponija koji je stajao med u letnjim drvećem,

šibajući se repom. Izgledao je tako zadovoljan i opušten da ga nije poznala. Bila je iscrpljena ali je osećala da su joj mišići na vratu i ramenima u grĉu. N

moći da zaspi ako se ta napetost malo ne ublaţi. Htela je da. misli o svom logoMoţda će na kraju ipak pristati na pomisao da ga je rasturio neki ludak, onako kakGram kazala. Ako je to taĉno, onda to mora shvatiti i prihvatiti. Nije bila navikla dse toliko mnogo toga sluĉajno dogaĊa.

»Idem da se okupam, Gram« reĉe ona,»i onda me moţeš smestiti negde gde tineću smetati. Neću dugo ostati.«

»Dokle god budeš ovde i dok smo mi tu, ti si nam dobrodošla, dete moje.« Guja je zagrli. Gram je potapša po ramenu. U blizini Graminog logora jedan od izvora koji je napajao oazu izbijao je iz

kamena i curio niz stenje. Guja se pope do onog mesta gde se voda, zagrejana suncem,skupljala u glatke kamene bazene. Mogla je da vidi celu oazu: pet logora na obali,ljude, ţivotinje. Prigušeni glasovi dece i zvonki urlici pasa dopirali su do nje kroz tvazduh, zgusnut od prašine. Letnje drveće okruţivalo je jezero kao perje, kao venac odbledozelene svile.

Ispod njenih stopala, po ivicama bazena za kupanje, mahovina je ubla ţavalatvrd oću stene. Guja svuĉe ĉizme i stade na sveţu, ţivu prostirku.

Poskida sve sa sebe i uroni u vodu. Bila je tek nešto malo hladnija od ljudstela, prijatna, ali ne isuviše hladna naovoj prepodnevnoj ţezi. Nešto više u stenamanalazio se hladniji bazenĉić kroz koji je voda brţe proticala, a ispod nje bio je opejedan još topli ji. Guja podiţe kamen koji je zatvarao jedan oluk i dozvoli da se suvišvoda prelije u pesak. Znala je da ne sme dozvoliti da prljava voda nastavi da teĉoazu. Kad bi to uĉinila nekoliko ljutitih karavandţija došlo bi da joj kaţu da prestanUĉinili bi to isto tako mirno i odluĉno kao što bi preselili ţivotinje koje zateknogradi isuviše blizu obale; ili kao što bi uĉtivo zamolili nekoga ko je toliko nevaspda vrši nuţdu pored obale da se smesta kupi odatle. Bolesti koje se prenose prljavomvodom u pustinji prosto nisu postojale.

Guja skliznu još dublje u mlaku vodu, osećajući kako se penje oko nje, kako joj sprijatna linija vodene površine diţe uz telo, preko butina, pr eko bokova, preko grudi.Zavali se na topli crni kamen i pusti da joj nap etost polako otiĉe iz tela. Voda ju jemilovala po potiljku.Razmišljala je o posljednjih nek oliko dana, i izgledalo joj je kao da je sve ono štse dogodilo trajalo mnogo duţe. U mislima je bilo obavijeno maglom od iscrpljenosti.Pogleda u svoju desnu ruku. Ruţna modrica bila je već išĉezla, i sve što je ostaloujeda pešĉane zmije bila su .samo dva majušna crvena oţiljka od uboda zuba. Ste ţe



pesnicu i podrţa je tako. Ni je bilo ni u krućenosti, ni malaksalosti. Tako malo vremena i toliko se toga promenilo. Nikada pre toga Guja se nije

suoĉila sa pravim nedaćama. Rad i uĉenje pre toga nisu bili laki, ali bili su moguizvodljivi, i nikakve sumnje, neizvesnosti ili ludaci nisu remetili mirno proticanjedana. Nikada još nije doţivela neuspeh. Sve je bilo ĉisto kao dan, dobro i zlo biljasno .odre Ċeni i odeljeni. Guja se malaksalo osmehnu; da joj je ma ko tada rekao, njojili drugim uĉenicima, da je stvarnost drukĉija, iscepkana i protivureĉna i punaiznena Ċenja nebi mu verovali. Sada je razumevala promene koje je vidala na starijimuĉenicima, kad bi se vraćali sa probnog staţa. I još više, sada je razumela ako se nekiod njih nikada nisu vratili. Nisu baš svi mogli da izginu iliumru, ĉak ni većina. Jedineopasnosti koje bi mogle da sna Ċu vidara su nesrećni sluĉajevi i ludaci. Ne, tnekolicina je jednostavno shvatil a da takav ţivot nije za, njih, i napustila ga u korisneĉega drugog.

Ali Guja je otkila da će bez obzira na okolnosti, sa svim zmijama na broju ilipotpuno bez njih, zauvek ostati vidarica. Onih nekoliko najgorih dana

samosaţaljavanja, kada je tugovala zato što je izgubila Travu, već su prošli; iza nje jebilo tugovanja z a Dţesi. Guja nikad neće zaboraviti Dţesinu smrt, ali neće ni veĉitookrivlj avati sebe zato što je Dţesi morala da umre na onakav naĉin. Umesto toga imje nameru da ostvari Dţesinu poslednju ţelju

Uspravi se u sedeći poloţaj i istrlja celo telo peskom. Potoĉić je tekao oko nje ipresipao se kroz oluk u pesak. Gujine ruke su sa oklevanjem prelazile preko tela.Zadovoljstvo od sveţe vode, opuštanje i dodir ruke p odsetiše je, uz jedan gotovofiziĉki šok, d a je već odavno niko nije dodirnuo, da većodavno nije zadovoljila ţeljesvoga tela. Zavalivši se u bazen, stade da sanjari o Arevinu.

Bosonoga i golih grudi, sa haljinom prebaĉenom preko ramena, Guja je silazilanizbrdo, udaljavajući se od bazena za kupanje. Na pola puta ka Graminom logstade kao ukopana, osluškujući zvuk koji je jedva naĉula. Evo ga opet: glatko klizanjekrljušti po kamenu, zvuk zmije u pokretu. Guja se polako okrete u pravcu zvukpoĉetku nije ništa mogla da vidi,. potom jedna pešĉana zmija konaĉno iskliznpukotine u steni i podiţe svoju nakaznu glavu, palacajući jezikom.

Uz mali trzaj u svesti, setivši se ujeda one druge zmije, Guja strpljivo saĉeka dokse ţivotinja nije malo od makla od svog skrovišta. Nije na njoj bilo niĉega od Maglievazdušaste lepote, nitiod Peskovitih upadljivih šara. Bila je naprosto ruţna, sĉvornovatom glavom i sa krljuštima mrke, blatnjave boje. Ali pripadala je vrsti vidari nisu poznavali, a sem toga, predstavljala j e opasnost za Arevinov narod. Jošonda u blizini Arevinovog logora, trebalo je da uhvati jednu, ali se nije setila. I od tadaje stalno ţalila zbog toga

Nije mogla ni da vakciniše njegovo pleme jer nije još znala ko je su bolestiendemiĉne kod njih i nije mogla da pripremi odgovarajući katalizator za Pe

Uĉiniće to kada se bude vratila, ako joj ikad budu dopustili da se vrati. No, svejedno,ako uspe da uhvati zmiju koja je meko puzila ka njoj moći će da napravi vakcprotiv njenog otrova, makar i kao poklon.

Blagi vetrić je duvao od zmije ka njoj; nije mogla da joj oseti miris. A ako imala prijemnike na glavi, vrela, crna ,stena ih je onemogućavala. Nije primetila Guju





»Pa, onda ostani. Po Ċi s nama u naše selo i prezimi s nama. Mi nismo nišzdraviji od drugih.«

»Hvala ti. Gram. Ali pre toga mo ram nešto da obavim.« Za trenutak je gotovozaboravil a na Dţesinu smrt, ali znala je da će joj to sećanje za uvek biti blizu, Gujapodvuĉe ispod ograde od konopaca. Stojeći uz bok šarenom poniju ona mu pokopito.

»Po kušali smo da mu zamenimo potkovicu«, reĉe Gram. »Ali naše su isuvvelike i nema blizu kovaĉa da prekuje njegovu ili da mu napravi novu. Ne ovde, i ovako pozno doba godine.«

Guja podiţe komade polomljene potkovice. Bila je gotovo nova jer ona je dala dase Veverica potkuje pre no što je ušla u pustinju. Cak su i ivice bile oštre. Mora dametal nije bio u redu. Ona pruţi Grami komade potkovice. »Moţda će Ao umetiiskori sti metal Ako budem paţljivo ter ala Vevericu, da li će moći da ,stigne doPlanine?«

»Naravno, jer ti ćeš jahati sivu lepoticu.«

Guja je zaţalila što je uopšte i pojahala Vevericu. Obiĉno nije jahala. Hodanjeza nju bio dovoljno brz naĉin putovanja, a Veverica joj je nosio zmije i opremu. Alikada je već napustila Arevinov logor ponovo je o setila posledice od ujeda pešĉanezmije, onda kada je već poverovalada je ozdravi la. Nameravajući da pojaše Vevericusamo dok ne prestane da o seća malaksalost, popela se na njega i potom ,se zaisonesvestila. On ju j e strpljivo nosio, obešenu preko sedla, kroz pustinju. Tek kada jepoĉeo da hramlje ona se za ĉasak osvestila, ĉuvši zveket polomljenog gvoţda.

Guja poĉeša svog ponija po ĉelu. »Onda ćemo sutra krenuti. Ĉim vrućina mpopusti. Imaću ceo dan da vakcinišem narod, ako budu došli.«

»Doći ćemo, milamoja. Mnogi će doći. Ali zašto nas tako brzo napuštaš? Hajdepod i s nama. Put je isto toliko dugaĉak kao i put do Planine.«

»Idem u Grad.«»Zar u ovo doba? Godina je već isuviše odmakla. Uhvatiće te oluje.« »Neće, ako ne budem gubila vreme.«»Mala vidarko, najd raţa moja, ti ne znaš kakvi su oni.« »Znam. Odrasla sam u planinama. Posmatrala sam ih odozgo, svake zime.«

»Posmatrati ih sa vrha planine nije isto što i doţiveti ih,« reĉe Gram.Veverica ,se odmaĉe i odgalopira preko korala do grupe konja koji su dremali u

hladovini. Guja se iznenada zasmeja.»Šta je to smešno, mala moja.« Guja obo ri pogled na pogrbljenu staricu, ĉije su oĉi bile svetle i pa metne, ka

lisice.»Upravo sam primetila sa kojom od svojih kobila si ga sparila.«Gramino o paljeno lice se obli crvenilom. »Vidarko, mila devojĉice, nisam htela

dopustim da mi platiš što sam ga ĉuvala — mislila sam da nećeš imati ništa protiv.« »Ma, sve je u redu, Gram, zaista nemam ništa protiv. A sigurna sam da i Vevericanema. Ali bojim se da ćeš se razoĉarati kad doĊe vreme za ţdrebl jenje.«

Gram mudro zatrese glavom. »Ne, neću. Taj maleni ţdrebac se veoma leponaša, ali zna šta hoće. Mnogo volim konje s pegama, naroĉito onim što liĉe



leoparda.« Gram je imala šarca sa leopardovim pegama, svog miljenika: belog sacrnim pegama veliĉine dukata po celom telu. »A sada ću imati prugaste popegavih.«

»Milo mi je što ti se dopada njegova koţa.« Guji je svojevremeno za dalo mnogoposla da in dukuje virus kojim će uĉauriti odgovarajuće gene.Ali ne verujem da ćeš odnjega imati mnogo ţdrebadi.«

»Zašto da ne? Kao što sam ti već rekla. . .« »Moţe se deseti da nas iznenadi tebe radi, ţelim da verujem u to. Ali mislim da

po svoj prilici sterilan.«»O«, reĉe Gram, »baš šteta. Razumem. On potiĉeod konja i od jedne od onih

prugastih magarica o kojima sam ,slušala.« Guja je ostavi u tom ube Ċenju. Gramimo objašnjenje bilo jesasvim pogrešno;

Veverica nije bio melez ni malo više od Graminih kon ja. izuzev jednog kompleksagena maloga rasta. Ali Veverica je bio otporan na otrov Magle i Peska, i premda jeuzrok bio razliĉit, rezultat je bio potpuno isti. kao da je bio mazga. Imunitet mu jetoliko jak da mu sistem po svoj prilici nije prihvatao istorod ne ćelije, spermu, kao»sebe«, i uništavao ih je.

»Znaš Gujo, rode, jednom sam imala mazgu koja je bila sasvim dobra za priplod.Ponekad se i to doga Ċa. Moţda će i ovog puta.«

»Moţda će«, reĉe Guja. Verovatnoća da je Veverica ostao plodan, uprkos svoimunit etu, nije bila ništa manja od verovatnoće da sedobije mazga koja imapotomstvo: Guja zaista nije imala utisak da će ovim opreznim potvr Ċivanjemobmanuti Gram.

Guja se vrati u svoj šator, pusti Peska iz torbe i iscedi mu otrov iz kesica. Onnije bunio . Drţeći ga iza ĉeljusti ona mu blagim pritiskom otvori usta i sasu mu flašsa katalizatorom u grlo. On se mnogo lakše drogirao nego Magla. On bi jednostavno, sanjivo umotao u kolutove u svom odeljku, tek nešto malo drukĉiji no biĉno, dok su mu otrovne ţljezde stvarale sloţenu hemijsku ĉorbu od nekolrazliĉitih proteina, antitela za podosta endemskih bolesti i stimulansa za sisimunizacije kod ljudskih bića. Vidari su zveĉarke koristili mnogo duţe od kobri;pore Ċenju sa Maglom, zveĉarka je bila za desetine generacija i za stotine genetiopita bolje prilago Ċena katalitiĉkim drogama i promenama koje izazivaju. Idućeg jutraGuja iscedi Peskov otrov u flašicuza serum. Nije ga mogla upotrebili kao sredstvo zavakcinaciju jer svakoj osobi trebalo je ubrizgati samo veoma malu dozu. Pesak biubrizgao isuviše mnogo i suviše duboko. Za vak cinisanje ona je upotrebljavalainokulator, spravu sa kratkim vrhovima, oštrim kao igla, koji su utiskivali vakcinuispod koţe. Ona vrati zveĉarku u njenodeljak i izi Ċe iz šatora. Narod iz logora jepoĉeo da se okuplja, deca i odrasli, tri do ĉetiri generacije u svakoj porodici. Grastajala prva u redu, okruţena svim svojim unuĉićima. Bilo ih je ukupno sedam, pood najstarije, Pauli, pa do najmla Ċe, šestogodišnje devojĉice koja je onomad glaĉalsedlo Brzonoge. Nisu svi bili Gramini neposredni potomci, jer ustrojstvo njenog plemena zasnivalo se na široj porodici. Deca roĊaka njenog davno preminulog sadruga,njene sestre i ro Ċaka sadruga njene sestre, sva su se podjednako ubrajala u njeneunuke. Ali svi oni nisu pošli s njom, samo oni koji suod nje uĉili zanatda postanu



karavandţije. »Ko će prvi?« veselo upita Guja. »Ja«, reĉe Gram. »Rekla sam ja ću.dakle ja ću.« Ona baci pogled na sabiraĉe koji su stajali po strani, zbijeni u šagomilu. »Gledaj, Ao!« doviknu onome koji je od Guje traţio da mu da svpolomljenu opremu. »Da vidiš da li ću ostati ĉitava.« »Tebi ništa ne moţe da bude,matora neuštavljena koţo. Hoću da sa ĉekam da vidim šta ćese drugima desiti.«

»’Matora neuštavljena koţa’? Ao, ti drtava krparo!« »Dosta s tim«, reĉe Guja. Nastavi nešto glasnije: »Htela bih svimada vam kaţem

dve stvari. Prvo, ima ljudi koji su preosetljivi na serum. Ako se ubod jako zacrveni,ako boli, o štro, ako je to mesto vrelo, d oĊite ponovo. Biću ovde do veĉeras. Ako stako nešto uopšte i dogodi, dogodiće se do tog vremena. Jasno? Ako neko od vas bpreosetljiv, moći ću da spreĉim da se razboli. Veoma je vaţno da doĊete kod mene akoosećale bilo šta sem tupog bola. Nemojte se junaĉiti.«

Usred klimanja glavom i potvrdnog mrmljanja opet se zaĉu Aov glas. »To će rećida ta stvar moţe i da ubije.« »Jesi li toliko glup da se praviš da se ništa nije dogodilo ako slomiš nogu?« Ao glasno šmrknu u znak prezira. »Znaĉi da ipak nisi toliko glup da se pretvaraš da se ništa nijedesil o i dozvoliš da

umreš ako ti organizam bude prejako reagovao.« Guja zbaci sa sebe pustinjski haljetak i zasuka veoma kratak rukav svoje tunike.

»Drugo što sam htela da kaţem je ovo. Posle vakcinacije os taje mali oţiljak, kao štovaj.« Ona krenu od grupe do grupe, pokazujući im beleg od svoje prve imunizaprotiv zmijskog otrova. »Dakle, ako ne ko ţeli da mu oţiljak bude na mestu koje semanje vidi, molim vas, recite mi to sada.«

Ĉak se i Ao primiri kad vide majušni, skoro neprimetni oţiljak, promumladoduše veoma neubedljivo, da vidari. mo gu da izdrţe svaki otrov, a potom ućuta.

Gram pride prva. u redu, i Guja se iznenadi kad vide da je bleda. >Gram, jesi lisasvim dobro?«

»Krv«, reĉe Gram, »mora biti da je to, Gujo, dete. Ne mogu da gledam krv.«»Neće je ni biti. Hajde, opusti se.« Obraćajući se Gram umirujućim glasom, G

protrlja stariĉinu mišicu mešavinom joda i alkohola. Preostala joj je još samo jejedina boĉica u odeljku za lekove u torbi sa zmijama, ali to će joj biti dovoljno danas, a nove će nabaviti kod apotekara u Planini. Guja iscedi kapljicu serumaaGraminu mišicu i pritisnu inok ulator na koţu, kroz tu kap.

Gram se trţe kad joj šiljci probiše koţu, ali izraz lica joj se ne promeni. Guja stinokulator u rastvor joda i alkohola i ponovo prebrisa Graminu ruku.

»Gotovo.«Gram je zaprepašćeno pogleda a zatim obori pogled na svoje rame. Ubodi iglica

bili su jasno crveni ali nisu krvavili. »I to je sve?«»Da, to je sve.«Gram se nasmeši i okrete se Aou. »Vidiš, ti matora probušena šerpenjo, ništ

nije.«



»Saĉekajmo«, reĉe Ao. Jutro je nastavilo da protiĉe glatko i bez problema. Nekoliko deĉice je zaplak

više zbog toga što ih je pekao alkohol nego zbog plitkih uboda inokulatora. Pauponudila da pomogne, i zabavljala je najmla Ċe priĉama i šalama dok je Guja radilaVećina dece, a sad već i nekoliko od raslih, ostali su i posle vakcinisanja da sluPauline priĉe.

Izgleda da su se i Ao i ostali sabi raĉi primirili i uverili u neškodljivost vakcine,pošto niko nije pao mrtav pre no što je i na njih došao red. Stoiĉki se podvrgnubodima igle i alkoholu koji im je palio ruku.

»I više neće biti tetanusa«, opet reĉe Ao. »Ovo će vas štititi otprilike deset godina. Posle toga biće najsigur nije da se opet

vakcinišete.« Guja pritisnu inokulator na Aovu ruku, potom obrisa ko ţu, što je za trenutak

mraĉno oklevao, Ao se osmehnu po prvi put. širokim sre ćnim osmehom. »Bojimo sezlog grĉa. To je gadna bolest, i veoma bolna.« »Jeste«, reĉe Guja. »Znaš li šta jeprouzrokuje?«

Ao stavi kaţiprst na dlan druge ruke i napravi pokret kao da ubada. »Pazimo se,ali. ..«

Guja klimnu glavom. Bilo joj je jasno da se sabira ĉima mnogo ĉešće nego ostalomsvetu moţe desiti da dobiju ozbiljne ubodne rane, imajući u vidu posao kojim se bAli Ao je već znao da izmeĊu takve rane i bolesti postoji veza; bilo bi poniţavajućmu se sad još i drţi pr edavanje o tome.

»Nikada još nismo sreli vidare. Ne na ovaj strani pustinje. Ljudi s one druge stsu nam priĉali.« »Znaš, mi smo ti planinski narod«, reĉe Guja. »Pustinju ne poznajemo najbolje, pa zato nas malo i dolazi ovamo.« To je bilo samo napola istina, ali je bilonajlakše moguće objašnjenje.

»Niko pre tebe. Ti si prva.«»Moţda?« »Zašto?« »Bila sam radoznala. Mislila sam moţda ću moći da pomognem.«

»Kaţi i drugima da doĊu. Nema opasnosti.« Aovo lice, izbrazdano od vremena,iznenada se smrknu. »Naravno, ima ludaka. Ali nema ih više nego u planinamLudaka ima svuda.«

»Znam.«»Naći ćemo ga, kad tad.«»Hoćeš li mi uĉiniti uslugu, Ao?« »Sve što ţeliš.« »Ludak je poneo sa sobom samo moje mape i moj dnevnik. Pretpostavljam d

zadrţati mape ako bude dovoljno svestan da bi mogao da ih upotrebi, ali dnevnik mda koristi jedino meni i nikome drugom. Moţda će ga baciti a tvoj narod će ga naći »Ĉuvaćemo ti ga!« »To bih te molila.« Ona mu opisa kako izgleda dnevnik. »Pre no što otputuj

daću ti pismo za vidarsko naselje u severnim planinama. Ako neko od vas odnese tamo



moje pismo i dnevnik sigurno će ga nagraditi.« »Traţićemo ga. Mnogo štošta nalazimo, ali retko kad knjige.« »Moţda se više nikada neće pojaviti, znam. Ili je moţda ludak mislio da je to

nešto vredno, a kad je video da nije spalio ga.« Ao se trţe pri pomisli na odliĉno oĉuvanu harti ju spaljenu u ništa. »Otvorićemo

ĉetvore oĉi.« »Hvala ti.«Ao se udalji sa ostalim sabiraĉima. Dok je Pauli završavala priĉu o Ţapcu i Tri Ţabice šumarice, Guja ponovo

pregleda decu i obradova se kad vide da nijedno nema nateklinu, crvenilo ili nekudrugu alergijsku reakciju.

»I Ţabac se više nije sekirao što nećemoći da se penje po drveću«, reĉe Pauli»Ciĉa Miĉa i gotova priĉa. Hajte sad lepo kućama. Svi ste bili dobri.«

Oni otrĉaše u gomili, podvriskujući i krekećući kao ţapci. Pauli odahnu i opse. »Nadam se da prave ţabe neće pomisliti da je odjednom došlo vreme za parePoĉeće da skakuću po celom logoru.«

»To ti je, kad si umetnik«, reĉe Guja. »Umetnik!« Pauli se glasno nasmeja i stade da zavrće rukav. »Ti si tako dobra kao i ma koji putujući pevaĉ koga sam slušala.« »Pripovedaĉ, moţda«, reĉe Pauli, »ali ne pevaĉ.« »Zašto?« »Nemam sluha, ne umem da pevam.«»Mnogi pevaĉi koje sam srela nisu u stanju da ispriĉaju priĉu. Zaista si obdarena.«

Guja pripremi inokulator i prisloni ga na Paulinu somotastu koţu. Sićušne igsvetlucale su u kapljici vakcine.

»Jesi li sigurna da baš tu hoćeš da imaš oţiljak?« iznenada reĉe Guja. »Da, zašto?« »Koţa ti je tako divna da mi. je ţao da je ozledim.« Guja pokaza svoju slobod

ruku, punu oţiljaka. »Mislim da ti pomalo zavidim.« Pauli potapša Guju po ruci. Dodir joj je bio neţan, kao i Gramin, ali postojani

osećalo se da u njemu leţi veća snaga. »To su oţiljci koji slu ţe na ĉast. Ponosiću seovim koji mi budeš napravila. Ko god ga bude vi deo znaće da sam srela vidara.«

Oklevajući, Guja pritisnu igle na Paulinu mišicu. Guja se odmarala tokom vrelog popodneva, kao i svi ostali u logoru. Kad je

napisala pismo za Aoa, više ništa nije imala da uradi, ništa da spakuje. Ništa joj nijepreostalo od stvari. Veverica će nositi na sebi samo svoje sedlo, ĉiji je okvir ostao a koţu će Guja kasnije dati na krpljenje. Sem toga i odeće koju je, imala na sposedoval a je još samo torbu sa zmijama, Maglu i Pesak i ruţnu pešĉanu zmiju onom mestu gde bi trebalo da bude Trava.

Uprkos vrelini, Guja spusti šatorska krila i otvori dva odeljka torbe. Maglaistoĉi iz svoga, poput mlaza vode, diţući glavu i šireći kukuljicu, palacajući jezikomokuša neobiĉni, novi šator. Pesak, kao i obiĉno, polako i lenjo ispuza napolje.Posmatrajući ih kako puze kroz toplu sumaglicu, dok im je samo slabo, plaviĉsvetlo bioluminiscentne svetiljke odsijavalo na krljuštima, Guja se pitala šta b



dogod ilo da je ludak napao na njen logor dok je bila još u oazi. Da su zmije sluĉabile zatvorene on bi se mogao prikrasti neprimećen, jer ona je duboko spavala dooporavljala od ujeda pešĉane zmije. Ludak je mogao da je onesvesti udarcem po glavi ida stane da uništava — i da pretraţuje. Guja se i dalje pitala zašto bi ludak uništio bsve, tako temeljno, sem ako zaista nije tragao za ne ĉim odre Ċenim i, prema tome, nijeuopšte bio lud. Njene mape se nisu razlikovale od onih koje je većina stanovpustinje nosila sa sobom i pozajmljivala jedan drugom Ko god bi joj zatraţio,dozvolila bi mu da ih precrta. Mape su bile veoma vaţne, ali se do njih lako dolaA dnevnik, s druge strane, nikom ne bi koristio sem njoj samoj. Gotovo je poţelela daje ludak napao na njen logor dok je bila u njemu, jer da je sluĉajno otvorio torbzmijama nikada više ne bi uništio neĉiji logor. Guja baš nije bila zadovoljna sobomzato što je o toj mogućnosti razmišljala sa zadovoljstvom, ali taĉno tako se osećala.

Pesak joj kliznu preko kolena i obmota joj se oko ĉlanka na ruci. pretvorivši se udebelu narukvicu. Pre nekoliko godina, kad je još bio mali, mnogo je bolje pristajao nato mesto. Posle nekoliko trenutaka Magla se uspuza Guji oko struka, pa navipolegnu joj po ramenima. Kao u do bro staro vreme, kad je sve bilo u redu, Trava bijoj se obmotao oko ruke poput meke, ţive smaragdne ogr lice.

»Gujo, dete moje, mogu li da u Ċem?« Gram nije otvarala krila ni koliko dazaviri nutra.

»Moţeš, ako se ne plašiš. Dali da ih zatvorim? Gram je oklevala. »Pa . . nemoj.«Postrance se uvuĉe u šator, drţeći leĊima šatorsko krilo otvoreno. Ruke

joj b ile pune. Dok su joj se oĉi navikavale na polumrak stajala je potpunepomiĉno. »U redu je», reĉe Guja. »Obe su ovde, kod mene.«

Gram joj pri Ċe, ţmirkajući. Pored tovarnog sedla spusti na zemlju ćebkoţnu futrolu, mešinu za vodu, mali lonac za kuvanje. »Pauli će donnamirnice«, reĉe. »Ništa od ovoga neće moći da nadoknadi ono što se dogodali. ..«

»Gram, još uvek ti nisam platila zato što si ĉuvala i hranila Vevericu.« »I nećeš«, reĉe Gram, smešeći se. »To sam ti objasnila.«

»Ti ćeš samo izgubiti jednu igru koja mene ništa ne košta.« »Ne brini. Do Ċi da nas posetiš na proleće i da vidiš malu prugastu ţdreb

od svog ponija. Imam predosećanje.« »Onda me pusti da ti platim za ovu opremu.«»Ne, svi smo se dogovorili i svi ţelimo da ti to poklonimo.« Ona slegnu

levim ramenom, na kome je bila vakcinisana. Verovatno je sad a već bolelo. »Uznak zahvalnosti.«

»Ne bih ţelela da ispadnem neljubazna«, reĉe Guja, »ali ni jedan vid

nikada neće dozvoliti da mu plate za vakcinisanje. Niko odavde nije biobolestan. Nikog nisam leĉila.« »Niko nije bio bolestan, ali da jeste, ti bi pomogla. Je li tako?«»Naravno, ali. . .«»Ti bi pomogla, ĉak i da taj neko ne moţe da ti plati. Zašto bismo bili g



od tebe? Zar da te pošaljemo u pustinju bez iĉega?« Ali ja mogu da platim.« U torbi je nosila zlatan i srebrni novac.Gujo!« Gram se mrštila, i govor joj je iznenada postao grub. »Pustinj

narod ne krade i ne dozvoljava da mu prijatelji budu pokradeni. Nismo tezaštitili. Ne diraj u našu ĉast.«

Guja shvati da Gr am nije imala nameru i da neće nikada dozvoliti da jeubede da primi novĉanu naknadu, jedino joj je bilo vaţno da ona primi pokod nje.

• Oprosti mi, Gram. Hvala ti. <Konji su bili osed lani i spremni za pokret. Guja je veći deo opreme stavi

na Brzono gu, tako da Veverica neće morati mnogo da ponese. Kobilino sediako ukrašeno i naĉiĉkano raznim dodacima, bilo je veoma praktiĉno smišljeToliko dobro j e leţalo na konju i bilo je tako udobno i izvrsno da je Guja poĉeda se o seća manje nelagodno što je onako upadljiva.

Gram i Pauli su došle da je isprate. Niko nije imao neţeljenih posledica vakcinacije, tako da je Guja mogla bez brige da ih napusti. Neţno zagrli oţene. Gram je poljubi u obraz. Usne su joj bile meke i tople i veoma suve.

Zbogom prošaputa Gram kad Guja uzjaha kobilu. »Zbogom«, do vikjaĉim glasom.

>Zbogom!' Guja odjaha, o krećući se u sedlu da mahanjem otpozdravi.> Ako poĉnu oluje«, doviknu Gram, »na Ċi sebi pećinu u steni. Ne zaborav

znakove pored puta, tako ćeš brţe stići doPlanine!«Smešcći se, Guja je jahala svoju k obilu izme Ċu letnjeg drveća, dok su joj u

ušima još uvek odzvanjali Gramini saveti i upozorenja o oazama,vodi,orijentaciji u pešĉanim dinama, o pravcu vetra, naĉinima na koje karavandodrţavaju zalihe u pustinji, i o tragovima i putevimai gos tionicama na koje će naićikod bude stigla do centralnih planina, visok og lanca koji je delio istoĉnu od zapadnepustinje. Veverica je kasao kraj Guje, ĉvrsto na svom nepotkovanom prednjem kopitu.

Kobila, odmorna i dobro uhranjena krenula bi galopom ali Guja je zadrţlaganom kasu. Pred njima je bio isuviše dug put da bi ţurili.

Brzonoga zarza i Guja se trţe iz sna, gotovo udarivši glavom o kamen kojinadnosio nad njom. Bilo je podne; u snu se nesvesno pomerila da ostane u jedinojsenci koja je preostala.

»Ko je to?« Nije bilo odgovora. A i zašto bi nekoga bilo u blizini. Gramina oaza bila je

noćenja udaljena od sledeće, pre no što se stigne do planina: Guja je svoj dnevni l postavila u stenovitoj divljini. Nije bilo biljaka, nije bilo hrane ni vode.

»Ja sam vidarka«, doviknu ona, osećajući se veoma glupo. »Pazite, zmije su mi na

slobodi. Odazovite se reĉima ili se pokaţite, ili mi dajte neki znak, i ja ću ih zatvori Nije bilo odgovora.Pa nikoga ni nema, pomisli Guja. Za ime bogova, pa niko te ne prati. Ludaci ne

prate ljude. Oni su prosto ludi.Leţe ponovo i pokuša da zaspi, ali trzala se na svaki šušanj peska kad bi ga veta



nanosio na stenje. Osećala seneprijatno sve dok nije stalo da se smrkava, a onapodigla logor i krenula ka istoku.

Stenovita staza ubrzo uspori konjski hod i ponovo povredi Veveriĉinu osetljprednju nogu. Guja je tako Ċe pomalo hramala, jer promena u nadmorskoj visini itemperaturi uticali su na njeno bolesno desno koleno. Ali dolina ispred Planine bila jetu blizu, samo još sat hoda. U poĉetku, staza je bila strma, ali sada su već bili u klauskoro će biti s druge strane istoĉnog lanca centralnih planina. Guja sjaha i pBrzonogu da se odmori.

Ĉeškajući Vevericu po ĉelu, dok joj je on njuškao po dţepovima, Guja se osvrnbaci pogled na pustinju. Tanka sumaglica od pešĉane prašine zatamnjivala je horizali obliţnje crne dine blistale su talasajući se pred njom, odbijajući crveno sunĉe svetlo. Talasi toplog vazduha daval i su utisak da se kreću. Jednom je jedan od Gujiniuĉitelja opisivao okean, i ona je zamišljala da tako izgleda. Radovala se što ostavljapustinju za sobom. Vazduh se već rashladio, a trava i ţbunovi su se ĉvrsto drţa upukotinama, punim bogatog vulkanskog pepela. Tamo dole, vetar je svojim naletimaoduvao pesak, zemlju i vulkanski pepeo iz svih pukotinica na planinskim padinama.Ove visoke, otporne biljke rasle su po zaklonjenim mestima, ali nije bilo dovoljnovode da im pomogne.

Guja se okrenu od pustinje i povede kobilu i šarenog ponija uzbrdo, klizaĉizmama o uglaĉanu stenu. Pustinjski haljetak sada je poĉeo da joj se plete oko nogona ga skinu i uveza ga u zaveţljaj iza sedla. Široke pantalone i tunika kratkih rukavakoje je nosila ispod pustinjskog haljetka, sada su lepršali pod vetrom i lepili joj snoge i telo. Kad se Guja pribliţila klancu podiţe se vetar, jer uzani procep u steni je kao sulundar i pojaĉavao ĉak i najmanji povetarac. Za nekoliko ĉasova biće hlaHladno. . .! Jedva je mogla da poveruje u nešto tako raskošno. Guja se dohvati vrha istupi u potpuno drugi svet. Posmatrajući zelenu dolinu pod sobom osećala se kao djoj sve nedaće ovoga sveta ostale iza leĊa u pustinji. I Veverica i Brzonoga pod igošeglave, stadoše da njuškaju i frkću na miris sveţeg pašnjaka, tekuće vode i druţivotinja.

Grad se prostirao sa obe strane glavnog druma, grozdovi kamenih zgrada oslanjalisu se o planinske padine, usecali se u njih, jedan iznad drugog, crno na crnom. Polja su

prekrivala dolinu, odsijavala zlatnim i ćilibarskim sjajem u vodoplavnoj dolinisvetlucave, sive reke. S druge strane doline, do u jo š veću visinu od one na kojoj jeGuja stajala, pruţala se divljina, prašuma, zahvatajući planinu sve do ispod gokamenih vrhova zapadnog venca.

Guja duboko udahnu ĉisti vazduh i krenu nizbrdo.Lepi ljudi ispod planina već su se i ranije sretali sa vidarima. U njihov

poštovanju osećalo se divljenje i izvesna opreznost, a ne strah koji je Guja sretala nadrugoj strani pustinje. Na opreznost je Guja bila navikla; bio je samo znak zdravog

razuma, jer Magla i Pesak su mogli da budu opasni za svakoga sem za nju samu. Gujaje smešeći se otpozdravljala na pozdrave pune poštovanja, dok je vodila konje krozulice poploĉane grubom kaldrmom.

Radnje su se zatvarale a krĉme otvarale. Sutra će ljudi već poĉeti da joj doltraţeći pomoć, ali nadala se da će je bar veĉeras ostaviti na miru u udobnoj sobi n



gostionice, uz dobru veĉericu i polovĉe vina. Pustinja ju je izmorila do srţi u kostAko neko i do Ċe ovako kasno, to će biti samo zbog neke ozbiljne bolesti. Gujanadala da noćas u Planini niko ne umire.

Ostavi konje pred radnjom koja je još bila otvorena i kupi sebi nove pantalonovu košulju, birajući veliĉinu od oka i uz savet prodavca, jer, bila je suviše umornproba.

»Ne mari«, reĉe joj vlasnik radnje, »kasnije ih moţemo prepraviti, ako budţeleli, Ili, ako vam se ne dopadnu, vratite ih, jednoj vidarki ću rado biti na uslu izameniti robu.«

»Biće odliĉne«, reĉe Guja. »Hvala vam.« Plati i iziĊe iz radnje. Na uglu je bilaapoteka, i vlasnik je upravo zaklj uĉavao vrata.

»Oprostite«, reĉe Guja. Apotekar se osvrnu, smešeći se trpeljivo. Tada, bacivši pogled preko Guje i stv

ugleda torbu sa zmijama. Osmeh se pretvori u iznena Ċenje.»Vidarka!« uzviknu. »U Ċi, šta ti treba?« »Aspirin«. reĉe Guja. Ostalo joj je bilo samo još nekoliko tableta, i zbog s

same nije htela da dopusti da joj ponestane. »I alkohol i jod, ako ga imate.«»Naravno. Sam pravim aspirin, i proĉišćavam jod, kad ga mogu dobiti. Ja

prodajem laţnu robu.« On ponovo napuni Gujine flašice. »Već odavno nismo imvidara u Planini.«

»Lepota i zdravlje vašeg sveta poznati su nadaleko«, reĉe Guja, i znala je dnije laţni kompliment. Baci pogled unaokolo po radnji. »A roba vam je izvrsMislim da nema bolesti koju ne m oţete leĉiti.«

U jednom delu police apotekar je drţao droge za umirenje, od one najjaĉe vkoja slabi telesni sastav umesto da ga krepi. Stideći se da ih kupi, i da ponovo u ovakokratkom roku prizna da je izgubila Travu, Gu ja je izbegavala i da ih pogleda. Ali akoneko bude veoma bolestan u Planini, moraće da ih upotrebi.

»Pa, snalazimo se, ne ću da kaţem«, reĉe apotekar. »Gde ćeš odsesti? Mogu lipoĉeti da ti šaljem pacijente?«

»Naravno«, Guja mu kaza ime gostionice koju joj je Gram preporu ĉila, plati zalekove i izi Ċe iz radnje zajedno sa vlasnikom, koji krenu u d rugom pravcu. Ostavšisama, Guja produţi niz ulicu.

Jedna prilika u haljetku ukaz a joj se u krajiĉku oka. Guja se hitro okrenu i ĉuĉnuodbrambeni poloţaj. Brzonoga zarza i ustuknu u stranu. Prilika umotana u ogstade.

Guja se zbunjeno ispravi. Osoba koja joj se pribliţavala uopšte nijenosila na sebipustinjski haljetak, već je bila umotana u plašt sa kapuljaĉom. Lice mu se nije videlo usenci kapuljaĉe, ali to nije bio ludak.

»Mogu li da ti nešto kaţem, vidarko?« u glasu mu se osećalo ustezanje.

»Naravno«, kad je već on ćutke prešao preko njenog neobiĉnog ponašanja i onmogla da se pravi luda.»Zovem se Gabrijel. Moj otac je ovde gradonaĉelnik. Došao sam da te pozovem

budeš naš gost u rezidenciji.« »To je veoma ljubazno od vas. Ja sam nameravala da odsednem u gostionici. . .«



»To je odliĉna gostionica«, reĉe Gabrijel, i vlasnik će biti poĉašćen da mu bugost. Ali ja i otac bismo osramotili Planinu kad ti ne bismo ponudili ono najbolje unjoj.«

»Hvala ti«, reĉe Guja. Poĉela je da oseća, ako ne baš zadovoljstvo a ono zahvalnost zbog paţnje i gostoprimljivosti koju su uk azivali vidarima. »Prihvatampoziv. Ali moraću da ostavim poruku u gostionici, jer apotekar je rekao da se mdogoditi da mi nekoga pošalje.«

Gabrijel podiţe pogled na nju. Nije mogla da prodre pogledom ispod senkekapuljaĉe, ali uĉinilo joj se da se smeši.

»Vidarko, svako u ovoj d olini do ponoći će biti taĉno obavešten gde si.«Gabrijel je povede kroz ulice koje su krivudale po brdovitom tlu, izme Ċu

jednospratnih zgrada od isklesanih blokova crnog kamena. Konjska kopita i Gujine iGabrijelove ĉizme resko su odzvanjali na kaldrmi, odjekujući gore dole. Zgrade sezavršiše i ulica se proširi u poploĉani drum, koga je od provalije iznad doline dsamo debeli zid, visok otprilike do kuka.

»U normalnoj situaciji, otac bi liĉno došao da te pozdravi«, reĉeGabrijel. U glasumu se osećalo ne samo izvinjenje već i izvesna nesigurnost, kao da ţeli nešto dasaopšti a ne zna kako će.

»Nisam navikla da me doĉekuju velikodostojnici«, reĉe Guja. »Hteo bih da mi veruješ da bismo te pozvali kod nas u bilo kojoj si tuaciji, ĉak i

da nije. . .« glas mu zamre.»A«, reĉe Guja, »otac ti je bolestan.« » Jeste.«

»Ne moraš se stideti da zatraţiš moju pomoć«, reĉe Guja. »Na kraju krajeva, toje posao. I ako uz to dobijem i besplatan smeštaj, to je samo neoĉekivana sreća.« Guja i dalje nije mogla da vidi Gabrijelovo lice, ali glas mu više nije zvu

napeto. »Nisam hteo da misliš da mi spadamo u onaj svet koji nikad ništa ne ponudi ada ne oĉekuje da mu se uzvrati.«

Nastaviše ćuteći. Put je skretao za okuku, zaobilazeći jednu isturenu stenu koja jezaklanjala vidik, i Guja prvi put ugleda pred sobom gradonaĉelnikovu rezidenciju.je prostrana i visoka, sagra Ċena tako da se oslanja na. okomitu stenu. Obiĉni crnikamen bio je osveţen tankim prugama tik ispod krova, što jeistovremeno predstavljaloi grupu sjajnih solarnih ploĉa okrenutu istoku i jugu. Prozorska okna na gornjem sprtubila su ogromna i iskrivljena u luku tako da se slaţu sa oblinom zidova, kulama sa obestrane glavne zgrade. Svetla koja su prodirala kroz njih nisu pokazivala nikakvu greškuu staklu. Uprkos tim prozorima i urezanim ukrasima na visokoj, drvenoj kapiji,rezi dencija je bila isto toliko tvrĊava koliko i dvorac. Na donjem spratu nije biloprozora, a kapija je izgledala masivna i teška. S druge strane bila je zaštićena dugiispupĉenjem u steni Poploĉano dvorište završavalo se okomitom planinskom padinokoja na tom mestu nije bila ni tako strma ni tako visoka kao tu gde je Guja ve ć stajala.Osvetljenom stazom išlo se u dno dvorišta, gde su leţale štale i ne što malo pašnjaka.

»Zaista veliĉanstveno«, reĉe Guja. »Pripada Planini, iako moj otac ţivi u njoj još od pre moga roĊenja. Nastaviše duţ kamenog druma.



»Ispriĉaj mi od ĉega ti je otac bolestan.« Bila je sigurna da nije ništa ozbiljnoinaĉe bi Gabrijel bio mnogo zabrinutiji.

»Nezgoda u lovu. Jedan prijatelj mu je sluĉajno kopljem probo nogu. Otac nĉak ni da prizna da je rana zagaĊena. Boji se da mu ne odseku nogu.«

»Kako ta rana izgleda?«»Ne znam. Ne pušta me da je vidim. Ĉak m i od juĉe ne dozvoljava ni njega samog

da vidim.« Govorio je tuţno ali pomireno sa sudbinom. Guja zabrinuto baci pogled na njega, jer ako mu je otac bio tvrdoglav i toliko

uplašen da radije trpi priliĉne bolove, noga mu je moţda već bila tako jako inficirda je tkivo izumrlo.

»Mrzim amputacije«, reĉe Guja, sasvim iskreno. »Prosto mi nećeš verovatisam sve u stanju da uĉinim da bih ih izbegla.«

Na ulazu u rezidenciju Gabrijel viknu i teška kapija se otvori. On pozdravi slunaredi mu da Vevericu i Brzonogu od vede u štale u dnu dvorišta.

Guja i Gabrijel u Ċoše u predvoje, veliku, zvonku prostoriju od glatko uglaĉancrnog kamena koji je oslikavao pokrete i nejasne obrise. Pošto nije bilo prozora bipriliĉno mraĉno, ali drugi sluga ţurno ude i upali gasne svetiljke. Gabrijel stavi Gujinuvreću za spavanje na pod, zbaci kapuljaĉu i pusti da mu plašt sklizne sa ramUglaĉani zidovi su nejasno odbijali sliku njegovog lica.

»Moţemo tvoj prtljag ostaviti ovde. Neko će ga već odneti gore.« Guja se nasmeja u seb i što je njena vreća za spavanje bila nazvana »prtljag«, k

da je bogati trgovac koji se sprema da krene na put, u kupovinu robe.Gabrijel se okrete k njoj. Kada mu je po prvi put ugledala lice, Guji stade dah.

Stanovnici Planine bili su veoma ponosni na svoju lepotu; ovaj mladić je išaounaokolo tako debelo umotan da se Guja pitala da nije ru ţan, ili sa nekim velikimoţiljkom ili moţda ĉak nakazno razvijen. Bila je spremna na tako nešto. Ali Gabrijebio najlepša osoba koju je ikada u ţivotu srela. Bio je ĉvrsto i skladno graĊen. Lice muje naginjalo ĉetvrtastom obliku, ali nije se sve sastojalo od ravni i uglova, Arevinov, već je bilo nekako ranjivije, neţnije, sa osećanjima bliţe površini. Prišaoje i mogla je da vidi da su mu oĉi neobiĉno svetlo plave. Koţa mu je bila opaljenistoj boji kao i tamno plava kosa. Guja nije mogla da ka ţe zašto je on toliko lep, da lizbog pravilnosti crta na licu, ili zbog skladnos ti, ili zbog svoje savršene koţe, ili zbognekih drugih, manje uoĉljivih osobina, ili zbog svega toga zajedno; ali pri pogledu nanjega, prosto naprosto, zastao joj je dah.

Gabrijel je sa nadom gledao u Guju, i ona shvati da je ţeleo daona os tavi i koţnutorbu u predvorju. lzgledalo je da ne opaţa kakav je utisakostavio na nju.

»Moje zmije su u toj torbi«, reĉe ona. »Nosim ih svuda sa sobom... »Oh. . . oprosti.« Pocrveneo je. Crvenilo mu nabuja uz vrat do obra za. »Trebalo je

da znam. .«

»Ne mari, to zaista nema nikakvog znaĉaja. Mislim da će bolje biti da ti što vidim oca.«»Naravno.«Popeše se uz široko, spiralno stepenište od kamenih k ocki, ĉije su ivice bile

zaobljene vremenom i upotrebom.



Guja još nikada nije susrela izuzetno lepo stvorenje koje bi bilo tako osetljivokritiku kao Gabrijel, naroĉito na kritiku koja nije izreĉena namerno. Izuzetno privlaĉneosobe obiĉno su bile zaštićene samopouzdanjem i sigurnošću, koja se ponegraniĉila sa ohološću. Nasuprot tome, Gabrijel je izgleda bio neverovatno osetGuja se pitala šta se to moralo de siti da postane takav.

Debeli kameni zidovi zgrada u planinskim gradovima odrţavali su gotovo staistu temperaturu u sobama. Posle toliko dugo vremena provedenog u pustinji Guja seradovala sveţini. Znala je da je oznojena i prašnjava posle celog dana provedenog nakonju, ali bar se više nije osećala umornom. Koţna torba joj je prijatno teţila u ruBaš će joj dobro doći jedan obiĉan, mali sluĉaj infekcije. Ukoliko ne bude toliko da bude moralo da se amputira, verovatnoća da se iskomplikuje biće veoma mala, bolesnik umre, gotovo nikakva. Radovalo je što neće opet, za tako kratko vremmorati da podnese da izgubi još jednog pacijenta.

Pratila je Gabrijela uz spiralno stepenište. Gabrijel nije usporio kad je stigaovrh, ali Guja zastade da baci pogled po ogromnoj, veliĉanstvenoj prostoriji. Kroz

visoki prozor boje dima, ispupĉeno okno na vrhu kule, pucao je izvanredan vidicelu dolinu, utonulu u prvi sumrak. Taj prizor je nadjaĉavao sveostalo u sobi, i nekoje toga verovatno morao biti svestan, jer nije bilo ni kakvog nameštaja da privuĉepaţnju, izuzev ogromnih i širokih jastuka neupadljivih boja. Pod je bio u dva nivjedan uzdignutiji polukrug oslanjao se na zadnji zid sa vratima na koja se ulazilo sastepeni šta, a niţi, širi krug leţao je u luku prozora.

Gu ja zaĉu ljutitu dreku, i u sledećem trenutkuneki starac izlete iz susedne sobe,sudarivši se s Gabrijelom i gotovo ga oborivši na pod. Povrativši ravnoteţu, mlazgrabi starca za laktove da bi ga pridrţao, upravo u trenutku kad se i starac uhvat zanjega iz istog razloga. Gledali su se ozbiljno, uopšte ne uviĊajući da je situacija bilaveoma smešna.

»Kako mu je?« upita Gabrijel.»Loše«, reĉe starac. Pogleda preko njegovog ramena u Guju. »Je li to. . .?»Da, doveo sam vidarku.« On se okrenu da bi je predstavio starcu.

»Brajan je pomoćnik moga oca. Niko drugi ne sme da mu se pribliţi.« »Sada više ni ja«, reĉe Brajan. Skloni gustu, sedu kosu sa ĉela. Ne pušta me da mu

pogledam nogu. Boli ga toliko da je podmetnuo jastuke pod ćebad, da mu ndodirivala stopalo. Otac vam je veoma tvrdoglav. gospodine.« »Ja to najbolje znam.«

»Dosta s galamom, vi tamo!« Zaurla Gabrijelov otac. »Kako se to bestidnoponašate? I napolje iz mojih soba.«

Gabrijel ispravi leda i pogleda u Brajana. »Bolje da u Ċemo.«»Ja ne, gospodine«, reĉe Brajan. »Izbacio me je napolje. Rekao mi da se

vraćam dok me ne zove, ako me bude pozvao.« Starac je izgledao snuţden. »Ne sekiraj se. Znaš da ne misli ozbiljno. Neće ti uĉiniti ništa na ţao.«

»I vi u to verujete, gospodine? Da nema nam eru da uĉini na ţao?« »U svakom sluĉaju neteb i. Ti si mu neophodan. Ja nisam.«»Gabrijele. . .« poĉe starac, zaboravivši na poniznost. »Ne idi suviše daleko«, reĉe vedro Gabrijel. »Mislim da će te uskoro potraţiti

ude u oĉevu spavaću sobu.



Guja ga je pratila. Oĉi su joj se polako navikavale na tminu, jer su prozori ovelike odaje bili zastrti zavesama, a lampe nisu bile upaljene.

»Zdravo, tata«, reĉe Gabrijel. »Napolje. Rekao sam ti da me ne gnjaviš « »Doveo sam vidarku.«Kao i svi ostali stanovnici Planine i Gabrijelov otac je bio lep. Guja je to mogla da

opazi ĉak i pored zabrinutih bora koje su mu presecale snaţno lice. Bio je blede pcrnih oĉiju i crne kose, koja je sada bila ra šĉupana od leţanja. Mora da je bioveliĉanstven kad je bio zdrav, liĉnost koja je smesta ovladavala i postajala predvosvake grupe ljudi kojoj bi se pridruţila. Bio je lep na potpuno drugi naĉin od Gabrijela,naĉin koji je Guja shvatila, ali koji je nije privlaĉio.

»Ne treba mi vidar«, reĉe. »Odlazite. Hoću Brajana.« »Uplašio si ga i uvredio: oĉe.« »Zovi ga.«»Vratiće se on, kao što se i ja vraćam. Ali on ne moţe da ti pomogne. Vida

moţe. Molim te. ..« U Gabrijelovom glasu poĉe da se oseća prizvuk oĉajanja. »Gabrijele, molim te, upali lampe«, reĉe Guja. Ona iskoraĉi i stade pored

gradonaĉelnikove postelje. Kad Gabrijel posluša, njegov otac okrete lice u stranu, sklanjajući ga od sve

Kapci su mu bili naduveni a oĉi zakrvavljene. Pokretao je samo glavu. »Biće još gore«, blago reĉe Guja. »Tako da se uopšte nećete usudi vati da se

pomerite. A na kraju nećete ni moći, jer će vas otrov iz rane isuviše iscrpsti. Zatimumreti.«

»E, ti si ona prava, kad je reĉ o otrovima!« »Zovem se Guja. Ja sam vidarica. Ne bavim se otrovima.«On nije reagovao na njeno ime ali Gabrijel jeste, osvrnuvši se da je pogleda sa jo

većim poštovanjem, ĉak i sa strahom. »Zmije l« zareţa gradonaĉelnik. Guja nije bila raspoloţena da traći snagu na prepirke i ubeĊivanja. Pride dnu

postelje i ukloni ćebad da bi mogla da vidi ranjenu nogu. On poĉe da se uspravlja upostelji, buneći se, ali naglo pade natrag na uzglavlje, teško dišući, lica bledogsjajnog od znoja.

Gabrijel pri Ċe Guji.»Bolje ostani tamo, pored njega«, reĉe ona. Osetila je gadni miris infekcije. Noga je zaista ruţno izgledala. Gangrena je već bila poĉela.Stopalo je bilo

naduto, a jarko crvene pruge uspinjale su se duţ celenoge. sve do gradonaĉelnikovogkuka. Za nekoliko dana tkivo će izumreti i pocrne ĉe tada se ništa više nećemoćiuĉiniti, semda se noga od seĉe.

Smrad se pojaĉao i nagonio na povraćanje. Gabrijel je postao bleĊi od svog oca.

»Moţeš da iziĊeš«, reĉe mu Guja. »Ja.,.« on proguta pljuvaĉku i poĉe iznova. »Dobro mi je. . .« Guja vrati ćebad na mesto, vodeći raĉuna da sluĉajno ne dodir ne na teĉeno stopalo.

Neće biti nimalo teško da se gradonaĉelnik izleĉi. Jedino što će imati muknjegovom odbrambenom svadljivošću.



»Moţeš li mu pomoći?« upita Gabrijel. »Ne treba mi advokat. Mogu i sam da razgovaram!« reĉe gradona ĉelnik. Gabrijel obori pogled sa izrazom lica u koji se nije moglo proniknuti i na koji

njegov otac uopšte ne obrati paţnju, ali koji se Guji uĉini pomiren sa sudbinom, tuţpotpuno lišen ikakvih tragova gneva. Gabrijel se okrenu i posveti se gasnim lampa

Guja sede na rub kreveta i opipa gradonaĉelnikovo ĉelo. Kao što je i oĉekivaimao je visoku temperaturu.

On okrenu glavu od nje. »Ne gledaj u mene.«»Moţete se praviti da ne postojim«, reĉe Guja. »Moţete mi ĉak narediti da ode

Ali se ne moţete praviti da nema infekcije, niti će ona prestati kad joj vi naredite.« »Nećeš mi odseći nogu«, reĉe gradonaĉelnik, izgovarajući reĉi odvojeno jedn

druge, bez ikakvog izraza.»To i ne nameravam. Neće biti potrebno.« »Sve što treba to je da mi je Brajan opere. Zovi ga.« »Ne moţe da spere gangrenu!« Guja je već poĉela da se ljuti zb

gradonaĉelnikovog detinjastog ponašanja. Da je bio u bunilu od visoke temperatbila bi beskrajno strpljiva s njim; da mora da umre, ona bi još i razumela zašto odda prizna da nešto nije u redu. Ali nije bilo ni jedno ni drugo. Izgleda da je bio tolikomnogo navikao da sve bude onako kako on hoće da nije mogao da ,se suoĉsudbinom.

»Oĉe, poslušaj je, molim te.« »Samo nemoj tu da mi se pretvaraš da si zabrinut zbog mene«, reĉe Gabrije

otac. »Bićeš sav srećan kad mene više ne bude.«

Bled kao krpa Gabrijel je nepomiĉno stajao nekoliko trenutaka, za tim se pookrenuo i izišao iz sobe. Guja ustade, »Ovo je bilo krajnje uvredljivo. Kako ste mogli tako nešto da

kaţete? Svako moţe da vidi da on ţeli da vam spase ţivot. On vas voli.« »Ne treba mi ni njegova ljubav ni tvoje leĉenje. Ni jedno ni drugo mi n

pomoći.« Stisnutih pesnica, Guja po Ċe za Gabrijelom.Mladić je sedeo u velikoj sobi na kuli, okrenut prozoru, oslonjen na stepenicukoju

je u sobi stvarao pod u dva nivoa. Guja sede kraj njega.»On ne misli ozbiljno.« Gabrijelov glas bio je napet i posramljen. »On zaista. . .«

nagnu se napred, jecajući, lica pokrivenog rukama. Gu ja ga zagrli i pokuša da ga uteši,drţeći ga tako, tapkajući ga po snaţnim ramenima i milujući mu meku kosu. Odagod da je poticala ona mrţnja koju je osećao gradonaĉelnik, Guja je bila sigurna da nije bilo zbog Ga brijelove mrţnje ili ljubomore.

On obrisa lice o rukav. »Hvala«, reĉe. »Izvini. Kad postanetakav...«»Gabrijele, da li je kod tvog oca već ranije bila primećena poremećenost? «

Za trenutak Gabrijel je izgledao zbunjen. A onda se naglo zasmeja, ali gorko.»Misliš na umnu? Ne, potpuno je pri zdravom razumu. To je nešto liĉno izmunas dvojice. Ĉini mi se. ..« Gabrijel je oklevao ».,. da je moţda ponekad ţeleoumrem kako bi mogao da usvoji neko pogodnije najstarije dete, ili da sam opet postaneotac. Ali nije nikada hteo da se ponovo sadruţi sa nekim. Moţda je bio u pravu. Mo



sam i ja ponekad ţeleo da on umre.« »Veruješ li ti u to?« »Ne ţelim da poverujem.« »A ja ne verujem, uopšte.« On je pogleda, dok je na licu poĉelo da mu se stvara nešto što je bilo još veo

neodre Ċeno i za šta je Guja pomislila da će biti savršeno blistav osmeh, ali se pribra.»Šta će se desiti ako mu se ništa ne uradi s nogom?«

»Za dan dva izgubiće svest. A onda — do tada ćemo već morati da se odluĉimoda li da mu odseĉemo nogu protiv njegove volje ili da ga pustimo da umre.«

»Moţeš li ga leĉiti već sada? Bez njegove dozvole?«Poţelela je da mu da odgovor koji će mu se više dopasti. »Gabrijele, to nije l

reći, a ako se bude onesvestio i dalje mi govoreći da ga ne leĉim, moraću da ga puda umre. Sam si rekao da je pri zdravom razumu. Nemam prava da postupam suprotnonjegovim ţeljama. Bez obzira koliko one bile glupe i pogubne.«

»Ali mogla bi da mu spaseš ţivot.« »Da, ali to je njegov ţivot.« Gabrijel protrlja oĉi donjom ivicom dlana, gestom punim iscrpljenosti. »Idem

da govorim s njim.«Guja ga je pratila do oĉevih odaja, ali je odluĉila da ostane pred vratima kad

Gabrijel u Ċe. Mladić je bio hrabar. Ma kakve bile njegove ma ne u oĉima njegovog oca— a izgleda i u njegovim vlastitim oĉima — hrabrosti je imao dovoljno. Pa ipak, najednom drugom planu kukaviĉluk iz gleda da je ipak postojao, jer zašto bi inaĉe oovde i dozvolio da ga otac toliko zlostavlja? Guja nikada ne bi ostala u takvoj situaciji.

Mislila je da su njene veze sa drugim vidarima, njenom porodicom, bile najjaĉe vkoje postoje, ali izgleda d a su krvne veze bile još jaĉe.

Guja se uopšte nije osećala krivom što prisluškuje. Hoću da joj dozvoliš, da ti pomogne, oĉe.«

Niko mi više ne moţe pomoći. Gotovo je.« Tek ti je ĉetrdeset deveta. Moţda ćeš još naići na nekog prema kome ćešosećati

isto ono što i prema mojoj majci.« Da ni ne pominješ svoju majku.«

Nikada je nisam poznavao ali jedna polovina mene ipak je ona, Ţao mi je što samte razoĉarao. Rešio sam da odem odavde. Posle nesreće moţda ćeš reći... ne.., moţdaće glasnik doći i kazati da sam umro N ećeš morati da istraţuješ da li je to istina.«

Gra donaĉelnik nije odgovarao.Šta treba da ti kaţem? Da mi je ţao što nisam još odavno otišao?

»Ovo je jedina stvar koju mi još do sad nisi uradio«, reĉeGabrijelov otac.»Tvrdoglav si, bezobrazan si, ali me još do sada nisi slagao.

Tišina je dugo potrajala. Guja se već spremila da u Ċe kad Gabrijel progovori.

»Nadao sam se da ću moći da okajem greh. Mislio sam, ako budem od koristi. »Moram misliti na porodicu«, reĉe gradonaĉelnik, »i na grad. Ma šta se desilo tićeš uvek biti moje prvoroĊeno dete, ĉak i ako mi ne budeš jedino. Nikada ne bihmogao da te lišim nasledstva a da te javno ne osramotim.«

Guja je bila iznena Ċena kada je ĉula prizvuk sauĉešća u tom reskom glasu.



»Znam. Sada mi je to jasno. Ali neće ništa pomoći ako umreš.« »Hoćeš li se drţati svog obećanja?« »Kunem se«, reĉe Gabrijel. »Dobro. Pusti vidarku da u Ċe.«Da se Guja nije zaklela da će pomoći povreĊenima i bolesnima smesta bi napustila

dvorac. Nikada u ţivotu nije ĉula tako hladnokrvno i obrazloţeno odbijanje jednogl judskog bića od strane drugog. A ovo su bili otac i sin.

Gabrijel otvori vrata, i Guja ćutke ude u spavaću sobu. »Predomislio sam se«, reĉe gradonaĉelnik. A tada, kao da je osetio kako to oh

zvuĉi, dodade, »ako i dalje ţeliš da me leĉiš.« »Hoću«, reĉe kratko Guja i napusti sobu. Gabrijel krenu za njom, zabrinut. »Da li nešto nije u redu? Nisi se pr edomislila?«Izgledalo je potpuno miran i neuvre Ċen. Guja se zaust avi. »Obećala sam da ću mu

pomoći. I pomoći ću mu. Treba mi jedna soba i nekoliko sati odmora pre negopoĉnem da mu leĉim nogu.«

»Pruţićemo ti sve što budeš traţila.« Povede je popreko, preko gornjeg sprata sve dok ne stigoše do juţne kule.Umesto

da se sastoji od jedne veliĉanstvene sobe bila je podeljena unekoliko manjih odaja, netako lepa ali mnogo udobnija od gradonaĉelnikovog boravišta. Gujina soba bila stvari jedan odseĉak u kruţnom obimu kule. Okrugli hol iza gostinskih soba imao sredini zajedniĉko kupatilo.

»Uskoro će veĉera«, reĉe Gabrijel kad joj je pokazao sobu. »Hoćeš li mi pravitdruštvo?«

»Ne, hvala ti. Drugom prilikom.«»Da ti donesem veĉeru u sobu?« »Ne. Samo se vrati za tri sata.« Nije više obraćala paţnju na njega jer nije mo

da se bavi njegovim problemima u trenutku kad je raz mišljala kako će pomoćinjegovom ocu. Rasejano mu dade nekoliko uputstava šta sve da pripremgradonaĉelnikovoj sobi. Pošto je infekcija bila tako jaka, to će biti veoma prljsmrdljiv posao.

Kad je završila on još nije odlazio.

»Jako ga boli«, reĉe Gabrijel. »Zar nemaš ništa što bi mu ublaţilo bolove?« »Nemam«, re ĉe Guja. »Ali neće škoditi ako ga napijete.« »Da ga napijemo? U redu. Pokušaću. Ali sumnjam da će to nešto vredeti. Još

nikada nisam video da je izgubio svest od pijanstva.«»Anestezija je tu od drugorazredne vaţnosti. Alkohol pomaţekrvotoku.«»A, tako.«Kada je Gabrijel otišao, Guja je drogirala Peska da bi dobila protiv otrov

gangrenu. Novi otrov će i sam imati blago lokalno anestetiĉno dejstvo, ali to n

mnogo pomoći sve dok Guja ne bude izdrenirala grad onaĉelnikovu ranu i krvotok mune bude više tako jako opterećen. Nije joj prijalo što će morati da mu priĉini bol, aje bilo manje ţao nego ranije, kod drugih pacijenata koje je morala da ozledi da bizleĉila.

Skide sa sebe p rašnjave pustinjske haljine i ĉizme kojima je itekako trebalo da



provetre. Svoje nove pantalone i košulju bila je privezala uz vreću za spavanje. Koda ih je doneo uz stepenice, razvezao ih je i raspro stro. Biće veoma prijatno da se vratiu onakvu o deću na kakvu je bila navikla, ali proći će dugo vremena dok je ne iznosbude onako ud obna kao ona koju je ludak uništio.

Kupatilo je bilo blago osvetljeno gasnom svetlošću. Većima ovako velikih zgrimala je vlastite generatore metana. I privatni i zajedniĉki generatori koristili suotpatke, Ċubre i ljudske fakali je kao substrat za bakterijsku proizvodnju goriva. Saovakvim generatorom i solarnim plo ĉama na kr ovu dvorac je verovatno bio, unajmanju ruku, vlastiti proizvo Ċaĉ goriva i energije. Moţda je ĉak bilo i dovoljno višda bi se pokretala pumpa za zagrevanje. A ako bi došlo leto koje je bilo toliko toplnadvlada prirodnu izolaciju od kamena, zgrada se mogla hladiti. Vidarska stanicaimala je sliĉne ureĊaje i Guji nije nimalo smetalo što je opet naišla na njih. Do vrha jenapunila duboku kadu toplom vodom i raskošno se okupala. I namirisani sapun jebio nešto mnogo bolje od crnog peska, a kad je pruţila ruku da dohvati peškir i otkda i on miriše na men tol, samo se nasmejala.

Tri sa ta su polako prolazila dok je droga delovala na Peska. Guja je leţala potpuobuĉena, sem bosih nogu, potpuno budna, kada je Gabrijel zakucao na vrata. Guuspravi u krevetu, paţljivo uhvati Peska od mah iza vilica i pusti ga da joj se obaoko ĉlanka na ruci i oko mišice, i tek tada pusti Gabrijela da uĊe.

Mladić je plašljivo gledao u Guju, isuviše prepadnut da bi mogao da prikdrhtanje tela.

»Neću ga pustiti da te ugrize«, reĉe Guja. »Upravo se pitam kakve su na dodir.«

Guja ispruţi ruku prema njemu, a on pruţi svoju da pomiluje Pesk ove glatke,šarene krljušti. Povuĉe ruku bez reĉi.

U gradonaĉelnikovoj spavaćoj sobi Brajan više nije izgledao tako snuţdnaprotiv, bio je zadovoljan što opet vodi brigu o svom gospodaru. Gradonaĉelnibio jedan od onih pla ĉljivih pijanaca. Kukajući, gotovo melodiĉno, plakao je dok muse Guja pribliţavala, i debele suze curile su mu niz obraze. Ali kad ugleda Guju,prestade da jadikuje.

Motrio ju je, sa strahom.

»Koliko je popio?«»Koliko je hteo«, reĉe Gabrijel.»Zaista bi bilo bolje da se onesvestio«, reĉe Guja, ţaleći ga. »Vidao sam ga kako pije do zore sa svojim savetnicima, ali ga još nikad nisam

video da izgubi svest.«Gradonaĉelnik pijano zaškilji u njihovom pravcu. »Dosta s tim konjakom«, r

»Dosta.« Reĉi su mu bile reske, uprkos tome što je pomalo zaplitao jezikom. »Akozaspim, nećeš moći da mi odseĉeš nogu.«

»Tako je«, reĉe Guja. »Dakle, budi budan.« Pogled mu se zaustavi na Pesku, na zveĉarkinim oĉima ko je nisu treptale i najeziku koji je palacao. Stade da drhti. »Drukĉije«, reĉe. >Mora da ima i drugih naĉina.«

»Postajem nestrpljiva«, reĉe Guja. Osećala je da će u sledećem trenutku da serazgoropadi, ili, još gore, da će opet poĉeti da tuguje za Dţesi.Sada je jedino mogla da



se seti kako j e iz dna duše ţelela da joj pomogne, dok će ovog ovde izleĉiti bez pomuke.

Gradonaĉelnik se zavali u postelji. Guja je videla da i dalje drhti, ali bar, je ćutao.Gabrijel i Brajan su stajali, svaki sa po jedne strane po stelje. Guja povuĉe ćebapodno ţja kreveta i pusti ih da leţe, poput zaklona, preko gradonaĉelnikovih kolena.

»Hoću da vidim«, prošaputa on. Noga mu je bila ljubiĉasta i naduvena. »Nećeš«, reĉe Guja. »Brajane, molim

otvorite prozore.« Stari sluga pohita da je posluša, sklanjajućizavese u stranu,otvarajući staklena okna u tminu. Hladnjikavi, sveţi vazduh ispuni sobu.

»Kada te Pesak bude ujeo«, reĉe Guja, »osetićeš oštar bol. Onda će ti tkivo koujedenog mesta odumreti. To će ,se desiti tik iznad rane. Utrnulost će se širiti polo,jer krvotok ti je gotovo zaustavljen. Ali kada se dovoljno proširi izdreniraću rPosle toga protivotrov će moći bolje da deluje.«

Grado naĉelnikovi obrazi, zajapureni od groznice, pobledeše. Nije rekao ni reĉiBrajan mu prisloni ĉašu na usne i on duboko povuĉe. Rumenilo se povrati.

Šta mogu, uzdahnu Guja, nekim treba reći, nekima ne. Guja dobaci Brajanu ĉisto parĉe tkanine. »Sipaj malo konjaka na to i stavi muga

preko nosa i usta. Ti i Gabrijel moţete to isto da uĉinite, ako ţelite. Biće veoneprijatno. I obojica povucite po jedan dobar gutljaj. Onda ga pridrţite za ramenadajte mu da naglo sedne u postelji; prepašće mi zveĉarku.«

»Dobro, vidarko«, reĉe Brajan. Guja prebrisa ko ţu iznad duboke rane na gradonaĉelnikovoj potkolenici.Srećom, nemamo i tetanus, pomisli, setivši se Aoa i drugih sabiraĉa. Vidari

vremena na vreme prolazili kroz Planinu, iako u poslednje vreme ne tako ĉesto. Mje gradonaĉelnik dozvolio da ga vakcinišu, kad su mu rekli da neće nikada više mda gleda zmiju.

Guja razmota Peska sa svoje mišice i podrţa ga, steţući ga za nateklinu iza vilipuštajući ga da palaca jezikom po pomodreloj koţi. On se sklupĉa u debelo klupkpostelji. Kada je, po Gujinom mišljenju, zauzeo dobar poloţaj, ona ga pusti.

On ujede.Gradonaĉelnik vrisnu.

Pesak napade samo jedanput, brzo, tako brzo da je već bio ponovo sklupĉan pršto je iko primetio da se pomerio. Ali gradonaĉelnik je osetio. Opet je poĉeo snaţndrhti, Crna krv i gnoj stadoše da se cede iz dve male, ubodne r anice.

Ostatak Gujinog posla bio je smrdljiv i prljav, ali rutinski. Otvorila je ranu i pustilaje, da se iscedi. Nadala se da Gabrijel nije mnogo jeo za veĉeru, jer izgledalo je kaće je svaki ĉas povratiti, ĉak i pored krpe natopljene u konjak koja mu je prekrivalalice. Brajan je stoiĉki istrajao uz rame svom gospodaru, umirujući ga, pazeći da spomera.

Kad je Guja završila, nateklina na gradonaĉelnikovoj nozi bila je već znatnosplasla. Za nekoliko nedelja biće zdrav. »Brajane, molim te, do Ċi.«Starac je posluša, oklevajući, ali mu vidno laknu kad ugleda šta je uĉinila. »Bolje

izgleda«, reĉe. »Već sada izgleda bolje nego kada me je poslednji put pustio d



vidim.«»Dobro. Pustiću je da se sama cedi, dakle mora da bude stalno ĉista.« Ona

pok aza kako da ĉisti i previja ranu. On pozva mladog slugu da odnese prljave zavkrpe. Miris infekcije i mrtvog mesa ubrzo išĉile. Gabrijel je sedeo na krevetu, kvaoĉevo ĉelo sunĊerom. Krpa natopljena konjakom bila mu je već davno skliznula sna pod, a on nije ni pokušao da je vrati. Više nije bio onako bled.

Guja pokupi Peska i pusti ga da joj se uspuţc preko ramena. »Ako ga rana bude jako bolela, ili ako se temperatura opet podigne — ako bude

bilo kakve promene nagore — zovite me. Doći ću da ga obidem sutra ujutru.«»Hvala ti, vidarko« reee Brajan.Prolazeći pored Gabrijela, Guja zastade ali on ne diţe pogled. Otac m u je leţao

veoma mirno, teško dišući, ali već u snu ili na putuda zaspi.Guja slegnu ramenima i napusti gradonaĉelnikovu kulu. Vratila se u svoju so

stavila Peska u njegov odeljak, a potom malo tumarala po prizemlju, sve dok nije nkuhinju. Jedan od gradonaĉelnikovih sve prisutnih i bezbrojnih slugu dade joj veĉeona ode da legne.

6

Ujutro je gradonaĉelniku bilo bolje. Brajan je oĉevidno proveo svu noć kraj njno, ipak je primao naredbe — ne baš sasvim veselo, jer nije bio takav po prirodi, alibez ustezanja ili odbijanja.

»Hoće li mi ostati oţiljak«. upita gradonaĉelnik.

»Hoće«. reĉe Guja, iznenaĊeno. »Naravno. Nekoliko. Morala sam da uklonimpriliĉno mnogo izumrlog mišićnog tkiva. i ta rupa se nikada neće potpuno popuAli. srećom. izgleda da nećetemorati da hramljete.«

»Brajane, gde je taj moj ĉaj?« U gradonaĉelnikovom glasu osećala se razdraţenoszbog Gujinog odgovora.

»Stiţe, gospodaru.« Mirisi aromatiĉnih trava ispuniše sobu. Gradonaĉelnik jepio ne ponudivši je, uopšte ne obraćajući višepaţnju na nju, dok mu je previjala nogu.

Kad je izišla, namrštena, Brajan poţuri za njom u hol.

»Vidarko, oprosti mu. Nije navikao da bude bolestan. Oĉekuje da će uvek sveide onako kako on hoće. »Da, to sam već primetila.« »Hoću da kaţem.. . zamišlja sebe sa oţiljkom. . . Oseća se kao da ga je vlastito

izdalo. . .« Brajan raširi ruke, ne mogavši da pronaĊe pravu reĉ. Nije bilo ništa neobiĉno srestiljude koji ne veruju da mogu da se razbole; Guja je

već bila navikla na dţandrljive bolesnike koji su ţeleli da se odmah vrate u normastanje, uprkos tome što je trebalo da se oporavljaju, i koji su postajali svadljivi ka

uvideli da tako neće ići. »To mu ipak ne daje pravo da sa ljudima ovako postupa«, reĉe Guja. Brajan pogleda u zemlju. »Vidarko, on je dobar ĉovek.« Ţaleći što je dozvolila da ga njena ljutina — ne, u stvari, to su bili r azdraţenost i

povre Ċeni ponos — povrede, Guja opet progovori, ali ovog a puta mnogo blaţe.



Jesi li ti ovde rob?«»Ne! Nikako, vidarko, ja sam slobod an ĉovek. Gradonaĉelnik ne dozvoljava

ropstvo u Planini. Trgovce robljem koji do Ċu ovamo smesta proterujemo iz grada, anjihovi ljudi mogu da biraju da li će poći s njima ili će godinu dana da odrade svojuslobodu gradu. Ako reše da ostanu, grado naĉelnik kupuje njihova dokumentatrgovca.«

»Je li se to isto dogodilo i s tobom?«Oklevao je za trenutak, a potom odgovori. >Malo njih zna da sam nekada bio u

ropstvu. Bio sam jedan od prvih koji su bili oslobo Ċeni. Posle godinu dana iscepao jepapire ko ji su me obavezivali na sluţbu. Njihova vaţnost je bila na dvadeset godinaja sam bio odsluţio svega pet. Do tog trenutka nisam verovao ni njemu niti ikompokazalo se da mogu.« On slegnu ramenima. »Posle sam ostao i dalje.«

»Shvatam zašto si mu zahvalan«, reĉe Guja. »Ali to mu ipak ne daje pravo da tikomanduje dvadeset ĉetiri ĉasa dnevno.

»Odspavao sam ja.« Na stolici?«Brajan se nasmeši. »Zovi nekoga drugog da te malo od meni«, reĉe Guja. »I poĊi sa mnom.«»Treba li ti pomoć, vidarko?« »Ne, idem do konjušnice. Ali ti moţeš malo odspavati bar za ono vreme dok men

nema.«»Hvala ti, vidarko, radije bih ostao ovde.«»Kako ti drago.«Ona izi Ċe iz rezidencije i pre Ċe preko dvorišta. Bilo je prijatno hodati u jutarnj

sveţini, ĉak i niz strme i oštre okuke na stenovitoj stazi. Gradonaĉelnikovi pašnprostirali su se pod njom. Siva kobila je bila sama na zelenom polju, galopirajući dole, visoko dignute glave i repa, zaustavlj ajući se naglo i uz podsk ok pred ogradom,zarzavši, a potom se okrećući da pojuri u suprotno m smeru. Kada bi rešili da nastavida juri preskoĉila bi ogradu u visini grudi kao od šale, ali sada je trĉala samo dpoigra.

Guja odšeta niz stazu do konjušnice. Pribliţavajući joj se zaĉu šamar i vrisakpotom glasni i ljutiti glas.

»Na posao!«Guja pretrĉa poslednjih nekoliko koraka koji su jer azdvajali od konjušnice i otvori

vrata. Unutra je bilo gotovo potpuno mraĉno. Zaţmuri. Ĉula je šuštanje slame i osprijatni i teški miris ĉistog senika. U sledećem trenutku oĉi joj se naviknušepolumrak i vide široki prolaz, zastrt slamom, dva reda odeljaka za konje i glavkonjušara kako se okreće prema njoj.

»Dobro jutro, vidarko.« Glavni konjušar je bio ogromna ljudina, visok bar

metra i snaţno graĊen. Kovrdţava kosa bila mu je svetlori Ċa a brada plava.Guja podiţe glavu da ga vidi. »Kakva je to bila buka?« »Galama? Ne znam. . . A, samo sam leĉio neĉiju lenjost.« Lek mora da mu je bio veoma uspešan, jer ma ko da je bio ta j lenjivac bio je

nestao za tren oka. »Ovako rano ujutro lenjost je reĉ koja zvuĉi veoma prijatno«, reĉ



Guja.»Pa, jeste, mi veoma rano poĉinjeno s radom.« Konjušar je povede dublje k

konjušnicu. »Vaše konje sam smestio ovde. Kobila je napolju, da se istrĉi, ali ponijasam zadrţao unutra.«

»Dobro«, reĉe Guja. »Njega treba što pre potkovati.« »Poslao sam po kovaĉa da doĊe popodne.«»Odliĉno.« Ona ude u Veveriĉin odeljak. On je onjuška i pojede parĉe hleba ko

mu je donela. Dlaka mu se blistala, griva i rep su mu bili oĉešljani, ĉak su mu i kobila nam azana uljem. »Neko se odliĉno stara o njemu.«

»Trudimo se da budemo na usluzi gradonaĉelniku i njegovoj gošći«, reĉe Ostao je zabrinuto u njenoj blizini, sve dok nije izišla iz štale da uvede kobBrzonogu i Vevericu trebalo je postepeno opet navik avati na pašu, da se ne bi razboleliod bogate trave nakon onako dugog boravka u pustinji.

Kada se vratila, jašući kobilu bez sedla i vodeći je kolenima glavni konjušar jezauzet u drugom krilu zgrade. Guja skliznu s kobilinih leda i uvede je u staju.

»To sam bila ja, gospo Ċo, ne on.«Guja se trgnu i okrete, ali ko god da joj je to šapnuo nije bio ni u odeljku, n

prolazu izme Ċu pregrada.»Ko je to?« r eĉe Guja. »Gde ste?« Vrativši se u odeljak pogleda na više i ugle

rupu u tavanici odakle su sipali seno. Ona skoĉi na jasle, uhvati se za ivicu rupepodiţe se na rukama sve dok nije uspela da baci pogled u potkrovlje. Jedna mprili ka uplašeno odskoĉi i sakri se iza na valjka sena.

»Izi Ċi«, reĉe Guja, »neću ti ništa.« Bila je u smešnom poloţaju, viseći na rukamausred odeljka, dok joj je Brzonoga grickala ĉizmu, bez odgovarajućeg uporišta na bi stala i popela se u potkrovlje. »Si Ċi«, reĉe i pusti se da padne na zemlju.

Mogla je da vidi obrise onoga u seniku, ali ne i crte lica.Pa to je dete, pomisli. Malo dete.»Nije vaţno, gospodo«, reĉe dete. »On se uvek pravi kao da sam sve radi, a

stvari nije sam, eto. Ali nije vaţno.« »Molim te, si Ċi«, ponovi Guja. »Odliĉno si se starala o Brzonogoj i o Veveri

ţelela bih da ti zahvalim.« »Već ste mi zahvalili, gospodo.«»Ne zovi me tako. Ime mi je Guja. A ti?«Ali d evojĉica je već nestala. Ljudi iz grada, bolesnici i gl asnici, već su je ĉekali kada se ispela na vrh strm

stene, vodeći Brzonogu. Danas neće moći da doruĉkuje natenane. Pre veĉeri stigla je da upozna dobar deo stanovnika Planine. Radila je po nekoliko

ĉasova bez prekida, mnogo i brzo, ali sa zadovoljstvom, i kad god bi završila sa jedpacijentom i krenula da pozove sledećeg, iznenada bi je obuzela strepnja i pomislila bi

da će ovoga puta moţda morati da pomogne nekom samrtniku, nekome kao što je Dţesi kojoj ni je mogla pomoći. Ali danas se to nije dogodilo.

Uveĉe je poterala Brzonogu na sever, duţ reke, prolazeći pored grada koji je leţaleve strane, dok je sjaj sunca tonuo niz oblake i dodirnuo konaĉno planinske vrhov



zapad u. Duge senke stadoše da puzaju



prema njoj dok se pribliţavala gradonaĉelnikovom pašnjaku i stajama. po što nijevidela nikoga u blizini ona sama povede Brzonogu u štalu.Skide joj sedlo i uzde ipoĉe sama da joj timari glatku koţu sa sivim pegama. Ni je joj se ţurilo da se vrati ugradonaĉelnikovu rezidenciju, u onu atmo sferu pseće pokornosti i bola.

»Gospo Ċo, nije to vaš posao. Dajte meni. Vi nastavite dalje uzbrdo.« »Ne, nego ti si Ċi ovamo«, obrati se Guja tom šapatu bez tela. »Moţeš mi pomoć

ne zovi me gospo Ċo«.»Molim vas, gospo Ċo, idite.«Guja je timarila Brzonogina pleća i nije odgovarala. Kada se ništa više ne do

ona poverova da je dete otišlo; tada zaĉu šuštanje u senu iznad svoje glave. Ona npovuĉe ĉetkom uz dlaku preko Brzonoginih sapi. U sledećem trenutku dete je većpored nje, paţljivo joj uzima jući ĉetku iz ruke.

»Vidite i sami, gospo Ċo. . .«»’Gujo’.« ». . .da ovo nije posao za vas. Vi umete da leĉite, ja umem da timarim konje.«

Guja se nasmeši. Devojĉici nije moglo biti više od devet ili deset godina. Bila je malai krţljava.

Nije podigla pogled ka Guji; timarila je i zagla Ċivala razbarušenu Brzonognu dlakuoborene glave i lica tik uz konjski bok. Imala je svetlo ri Ċu kosu i prljave, izglodanenokte.

»U pravi si«, reĉe Guja. »Ti to radiš bolje nego ja.« Dete je za trenutak ćutalo. »Prevarili ste me», reĉe zatim nadureno, ne okre

glavu.

»Jesam, malo«, priznade Guja, »ali morala sam jer me inaĉe ne bi nikad pustilti zahvalim licem u lice.«

Dete se naglo okrete, streljajući je oĉima. »Pa, zahvalite mi onda!« viknu. Leva strana lica bila joj je unak aţena strašnim oţiljkom. Opekotine trećeg stepena, pomisli Guja. Jadnodete. . .! I tada pomisli: da je bilo

nekog vidara u blizini, oţiljak ne bi bio tako strašan. Ali istovremeno opazi i modricu na devojĉicinom desnom obrazu. Guja klekn

dete ustuknu, izbegavajući ma kakav dodir, okrenuvši se tako da se oţiljak manje vGuja joj neţno dotaĉe modricu.

»Ĉula sam kad se glavni kon jušar jutros proderao na nekaoga«, reĉe Guja. »To bila ti, zar ne? Udario te je?«

Dete se okrenu i pogleda je, de sno oko joj je bilo široko otvoreno a levo delimiĉnzatvoreno zbog oţiljka.

»Ništa mi nije«, reĉe. Zatim se izmigolji iz Gujinih ruku i potrĉa uz lestvictamu.

»Molim te, vrati se«, zvala je Guja. Ali dete je već nestalo i ĉak i kad bi pošlnjom u potkrovlje, Guja je znala da neće moći da je pronaĊe.

Guja se polako pope u rezidenciju, dok joj je senka skakala gore dole, onako kakose ljuljala svetiljka u njenoj ruci. Razmišljala je o bezimenoj devojĉici koja se stida izi Ċe na svetlo. Modrica je bila na opasnom mestu, tik iznad slepooĉnice. Ali nije trgla kad ju je Guja do takla — odnosno dotakla modricu — i nije imala simptome



unutrašnje po vrede od udarca. Zasada, Guja nije morala da se brine za njeno zdravlje.Ali ubuduće?

Ţelela je nekako da joj pomogne. ali znala je da će ako bude traţilada se glavnikonjušar ukori, dete platiti za sve kad ona budeotputovala. Guja se pope uz stepenicedo grad onaĉelnikove sobe.

Brajan je izgledao iscrpljen, ali gradonaĉelnik je bio sveţ. Noga mu jeuglavnomsplasnula. Ubodi od zmijinih zuba su se prekrili krasticama ali Brajan je dobro vodioraĉuna da glavna rana bude otvorena i ĉista.

»Kad ću moći da ustanem?« upita gradonaĉelnik. »Imam posla. Ljudi ĉekaju dprimim. Sporovi ĉekaju na rešavanje.«

»Moţete ustati kad god hoćete«, reĉe Guja. »Ako vam ne smeta što ćete posle tmorati da odleţite trostruko duţe vremena.«

»Ali, ja ipak. . .«»Ama, lezite, zaboga«, reĉe umorno Guja. Znala je da je neće poslušati. Brajan je, kao i obiĉno, isprati napol je

»Ako rana noćas prokrvavi, zovite me«. reĉe ona. Znala je da će prokrvaviti akogradonaĉelnik ustane, .i nije ţelela da pre pusti starom sluzi da se sam bori ,sa ranom.

»Je li s njim sve u redu? Ozdraviće?« »Hoće, ako ne bude stalno skakao iz kreveta. Oporavak teĉe sasvim pristojno.« »Hvala, vidarko.«»Gde je Gabrijel?«»Više ne dolazi.« »Brajane, šta se to dogaĊa izme Ċu njega i njegovog oca?«»Izvini, vidarko, ne bih znao.«

Ne bi rekao , pomisli Guja.Guja je stajala na prozoru, lutajući pogledom preko mraĉne doline. Nije jo

spavalo. Eto, to je bila jedna od stvari koje su joj smetale za vreme staţa: najĉešćmorala da l eţe sama. Ljudi na onim mestima gde je odlazila poznavali su vidare sampo priĉama i bojali su je se. Ĉak je se i Arevin u poĉetku pribojavao, a kad mu je tajstrah popustio i uzajamno poštovanje se pretvorilo u simpatiju,Guja je morala daotputuje. Prost o, nije bilo prilike da se zbliţe.

Nasloni ĉelo na hladno prozorsko okno. Kada je prvi put prešla pustinju, uĉinila je to zato da bi istraţivala, da bi vid

mesta koja vidari već decenijama nisu posetili, neka od njih i nikada ranije. Moţda jebila uobraţena, moţda ĉak i nerazumna, kad je rešila da uradi ono što njeni uĉitviše nisu ĉinili i nisu više nameravali da ĉine. Nije bilo dovoljno vidara ni za ovaj svetovde, s ove strane pustinje. Ako Gujina poseta Gradu bud e uspešna, to bi se sve moglojoš i promeniti. Ali jedino što je razlikovalo Guju od bilo kog drugog vidara kozamolio Centar da mu prenese svoja znanja, bil o je Dţeskino ime. Ako ne uspe. . .

Njeni uĉitelji su bili dobri ljudi, dozvoljavali su da se neko nesloţi s njima, da bĉudak — ali kako će reagovati na greške koje je na pravila — to Guja nije znala.Laknu joj kada zaĉu kucanje na vratima, jer to joj je prekinulo raz mišljanja. UĊite.«Gabrijel u Ċe, i ona bi iznova oĉarana njegovom lepotom,



»Brajan mi reĉe da je ocu dobro.«»Priliĉno.« »Hvala ti što si mu pomogla. Znam da ume da bude teţak.« On ućuta, pogle

unaokolo, slegnu ramenima. »Pa. . . Navratio sam samo da vi dim da li ti nešto treba.« Uprkos zabrinutosti delovao je blago i prijatno, i to je privuklo Guju isto koliko i

njegova fiziĉka lepota. Sem toga, bila je usamljena. Od luĉi da prihvati njegovu uĉtivuponudu.

»Da«, reĉe ona. »Treba mi.«Zaustavi se pred njim, dodirnu mu obraz, uze ga zaruku i povede ka divanu. Flaša vina i nekoliko ĉaša stajali su na niskom stoĉiću pprozora.

Guja vide kako se Gabrijelovo lice prekriva rumenilom.Ako i nije znala sve pustinjske obiĉaje, znala je barove u planinama. Nije

prekršila pravila lepog ponašanja kao gost, a on joj jeste uĉinio ponudu. Unese seGabrijelu u lice drţeći ga za obe ruke iznad lakta. Sada je pobledeo kao krpa.

»Gabrijele, šta je to s tobom?«

»Ja. .. ja sam se loše izrazio. Nisam ţeleo.. . Ako hoćeš poslaću ti nekoga drugog...«

Ona se namršti. »Da sam htela ’nekog’ mogla sam da ga iznajmim u gradu. Hsam nekoga ko mi se dopada.«

Netremice ju je gledao, a onda se za trenutak na njegovom licu ukaza slabosmeh zahvalnosti. Izgl eda da je u isto vreme kada je rešio da napusti oĉevu kuću rei da pusti bradu, jer na obrazima su mu se vide li tragovi neţnih, riĊastozlatnih dlaĉ

»Hvala ti za te reĉi«, kaza on. Ona ga odvede do divana, nagna ga da sedne i sama sede pored nje ga. »Šta to nije

u redu?«On zavrte glavom. Kosu mu pade preko ĉela, napola mu skrivajući oĉi. »Gabrijele, da li si na neki naĉin uspeo da ne primetiš da si lep?« »Ne.« On se ţalosno osmehnu. »Znam to.« »Moram li da ti to kleštima izvadim? Je li to zbog mene? Bogovi znaju da se ne

mogu uporediti s lepotom ljudi iz Planine. Ili, ako više voliš muškarce, i to mograzumem.« Nije uspela da pogodi šta ga je to odbilo od nje; i dalje nije reagovao nkoju od stvari koje je spomenula. »Jesi li bolestan? Ako jesi, ja sam prva koja to trebareći«

»Nisam bolestan«, reĉe on tiho, izbegavajući da je pogleda u oĉi. »I nisi toti.Hoću da kaţem, kada bih mogao da biram.. . Zaista mi ĉini ĉast što imaš tako vismišljenje o meni.«

Guja je ĉekala da nastavi. »Ne bi bilo pošteno prema tebi, kad bih ostao. Moţe mi se desitida. . .«Kada je ponovo zaćutao, Guja reĉe: »Znaĉi, tu je taj ĉvor izmeĊu tebe i tvog oca.

Zato si rešio da odeš.« Gabrijel klimnu glavom. »On je u pravu što traţi od mene da odem.« »Zar zato što nisi bio dorastao njegovim oĉekivanjima?« Guja zavrte glav

»Kaţnjavanje tu ne pomaţe. To je glupo i samoţivo. Gabrijele, doĊi u moju postelju.Neću ništa traţiti od tebe.«



»Ne razumeš« reĉe tuţno Gabrijel. On je uze za ruku i diţe je sebi do lica, trljajsvoje maljice vrhovima njenih prstiju. »Ja nisam u stanju da odrţim svoj dsporazuma koji ljubavnici naprave izme Ċu sebe. Imao sam dobrog uĉitelja. Albiokontrola je izvan mog d omašaja. Trudio sam se. Bogovi, kako sam se samo trudio.«Plave oĉi muse zacakliše. Pusti da mu ruka padne sa njene niz telo.Guja ga jošjedanput pomilova po obrazu i obgrli mu ramena, skrivaj ući svoje iznena Ċenje. Moglabi još da shvati da je polno nemoćan. ali da ne moţe da se kontroliše . . . ! Ni je znalašta da kaţe, a on je još nešto ţeleo njoj da kaţe: osećala je to po napetosti koja mu jedrţala Pesnice su mu bile stisnute. Nije ţelela da ga prisiljava; tim putem su ga visuviše ĉesto povreĊivali. Tragala je u sebi za neţnim i zaobilaznim naĉinima da kono što bi u normalnim uslovima rešavala neposredno i bez oklevanja.

»Dobro«, reĉe Guja. »Razumem šta hoćeš da mi kaţeš. Opusti se. Meni tosmeta.«

On podiţe pogled ka njoj, isto onako razrogaĉenih oĉiju i iznenaĊen kao idevojĉica u staji kada je Guja razgledala na njoj novu modricu umesto starog, ruţnoţiljka.

»Valjda ne misliš tako. Ni sa kim ne mogu da razgovaram o toma Prezreće kao i moj otac. Ne zameram im.«

»Moţeš razgovarati sa mnom. Ja te neću osuĊivati.«Oklevao je još za trenutak, a tada reĉi, godinama prigušivane, pokuljaše iz nj

»Imao sam prijateljicu koja se zvala Lea«, reĉe Gabrijel. »To je bilo pre tri godine,sam imao petnaest godina. Njoj je bilo dvanaest. Kada se prvi put odluĉila da vljubav s nekim, ne s amo da se igra, razumeš, izabrala je mene. Naravno, još nije bzavršila s obukom, ali to nije moralo da predstavlja smetnju, jer ja sa m bio završiosvoju. Bar tako sam mislio.«

Sada se već bio naslonio na Guju, poloţivši joj glavu na rame, dok mu je pogledbio neodre Ċeno upravljen u pravcu prozora.

»Trebalo je, moţda, da preduzmem i druge me re predostroţnosti«, reĉe. »Ali nikada nisam ni pomislio da bih mogao biti plodan. Nikad još nisam ĉuo da nekume da primeni biokontrolu. Dobro, moţda i ne moţe u onom dubokom transu. Alikad je u pitanju plodnost. . .« On se gorko nasmeja. »I brada. Ali tada još nije poĉela da mi niĉe.« Guja oseti kako je slegnuo ramenom kada glatka tkanina njekošulje kliznu preko grubog, novog tkanja njene. »Posle nekoliko meseci priredilizabavu u njenu ĉast, jer smo mislili da je nauĉila biokotntrolu brţe nego obiĉno. Nse ni je bio iznenadio. Sa Leom je sve išlo brzo. Bila je izuzetno obdarena.« Zaćuostade da leţi pored Guje dišući lagano i duboko. Podiţe pogled k njoj. »Ali nijebila biokontrola kad je izgubila menstruaciju, već trudnoća sa mnom. Imala je sdvanaest godina, bila mi je prijateljica i bila je mene izabrala — a ja sam joj gotovouništio ţivot.«

Sada je Guja sve razumela, Gabrijelovu plahost, nesigurnos t, posramljenost, ĉak izašto je uvek skrivao svoju lepotu iza debelog ogrtaĉa kad je izlazio iz kuće: bojao seda ga ne prepoznaju; štaviše, bojao se ida će mu neka ţena moţda ponuditi da ode snjom u postelju.

»Jadna deco«, reĉe Guja.



»Mislim da smo nekako prećutno uvek pretpostavljali da ćemo na kraju dasadruţimo, onda kad oboje budemo svesni šta radimo. Kad se smirimo. Ali kome trebasadrug koji ne ume da se kontroliše? Jer taj zna da ako mu vlastita kontrola samo momane, kod onog drugog neće naići na pomoć. Takvo sadrugarstvo ne moţe trajaOn se pomeri i sede. »No, i pored toga ona nije htela da me ponizi. Nikom nije rekla nireĉ. Abortirala je, ali potpuno sama. A nije još bila tako obuĉena da bi i to znala.Zamalo pa da iskrvavi na smrt.«»Ne bi trebalo s ebe da kriviš, kao da si joj naneo zlo iz bezobzir nosti«, reĉe Guja,znajući da tako prosta stvar kao što su reĉi ni izdaleka neće biti dovoljna da uĉini daGabrijel prestane sebe da prezire, ili da mu nadoknadi sve što je prepatio zbog oĉezlostavljanja. Nije — mogao znati da li je plodan ili nije, ako ga ne bi ispitalineposredno pre to ga. ali kada bi se Jednom nauĉila tehnika biokontrole, obiĉno v nije bilo razloga da se ĉovek brine. Guja je ĉula za ljude koji nisu bili u stanju dasprovedu biokontrolu, ali veoma retko. I samo neko ko je potpuno bez ikakvogosećanja odgovornosti prošao bi bez posledica kroz o no što je Gabrijel doţiveo. AGabrijel oĉigledno nije bio takav.

»Oporavila se«, reĉe Gabrijel. »Ali mojom krivicom ono što bi trebalo da joj bzadovoljstvo pretvorilo se u košmar.Lea... mislim da je ţelela da me opet vidi, ali nijemogla. Ako ti to ne zvuĉi be smisleno.«

»Ne, ne zvuĉi«, reĉe Guja. Devojĉica od dvanaest godina: moţda je tada Lea poprvi put shvatila da drugi ljudi mogu uticati na njen ţivot i bez njenog pristanka, iliĉak i bez nj enog znanja; to je bila lekcija koju deca nisu uĉila ni lako ni rado.

»Ţelela je da postane formiraĉ stakla, i već je imala poziv da se javi Ešli i postane

jedna od njenih pomoćnica.« Guja tiho zviznu, u znak divljenja. Formiranje stakla bio je naporan i veoma

cenjen posao. Samo najbolji medu tim ljudima umeli su da prave solara ogledala;trebalo je dugo uĉiti da bi se nauĉilo kako da se naprave pristojne staklene ploĉţlebovima, ili polukruţna okna kao ova na prozorima kula. Ešli nije bila jedna odnajboljih. Bila je najbolja .

»Da li je Lea morala da se odrekne toga?«»Da. Moglo se desiti i zauvek. Otišla je na posao sledeće godine. Ali to je

godina manje u njenom ţivotu.« Govorio je polako i birajući reĉi ali bez osećanja, kaoda je u mislima toliko puta sve to pre ţiveo da je sada već uspeo donekle da se odvood tih uspomena. »Na ravno, vr atio sam se uĉitelju, ali kada su mi paţljivije ispitalreakcije, otkrili su d a ja uspevam da odrţim temperatuni diferencijal samo po nekolikoĉasova. Nedovoljno.«

»Nedovoljno«, reĉe zamišljeno Guja, pitajući se koliko je zaista bio dobarGabrijelov uĉitelj.

Gabrijel se odmaĉe malo, tako da ju je mogao gledati u lice. »Eto vi diš. Ne mogu

noćas ostati sa tobom.« »Moţeš. Molim te, uĉini tako. Oboje smo usamljeni i moţemo po moći jednodrugom.«

On naglo udahnu i skoĉi na noge. »Zar ne razumeš . . .« povika. »Gabrijele.«



On polako sede, ali nije je dodirivao.»Ja nemam dvanaest godina. Ne moraš se bojati da ću od tebe dobiti dete koj

ţelim. Vidari nikada nemaju dece. Mi se sami po staramo da tako bude, jer ne moţemodeliti odgovornost za decu sa svojim sadruzima.«

»Nikada nemate dece?«»Nikada. Ţene ih ne ra Ċaju a muškarci ih ne zaĉinju.« On je buljio preneraţeno u nju. »Ne veruješ mi?« »I ti zaista još ţeliš baš mene, ĉak i kad znaš . . . Umesto odgovora Guja ustade i poĉe da raskopĉava košulju. Po što je bila nov

rupice za dugmad bile su još krute, tako da ona najzad svuĉe bluzu preko glave i pje da padne na pod. Gabrijel polako ustade, stidljivo gledajući u nju. Kad je prruke da je zagrli, Guja m u raskopĉa košulju i pantalone. Kada mu pantalone skliznusa uskih. kukova on pocrvene.

»Šta ti je?«

»Nisam bio go pred nekim drugim još od svoje petnaeste godine.»Pa«, reĉe Guja smešeći se, »to znaĉi da je već krajnje vreme.Gabrijelovo telo

bilo je isto onako divno kao i njegovo lice. Guja rask opĉa svoje pantalone i pusti ih dapadnu na pod.

Pošto je odvela Gabrijela do postelje, Guja se uvuĉe pod ĉisti ĉaršav pored njega.Blago svetlo svetiljke obasjavalo mu je plavu kosu drhtao je.

»Opusti se«, prošapta Guja. »Niikuda ne ţurimo, samo se zabavjamo ništa drugo.«Dok mu je masirala ramena, napetost polako popusti. Guja shvati da je i sama napeta,napeta od ţ elje, uzbu Ċenja i potrebe. Zapitala se šta sada radi Arevin.

Gabrijel se okrenu na bok i uze je u naruĉje. Milovali su se i Guja se nasmeši usebi, misleći da iako jedno jedino iskustvo neće moći Gah jelu da nadoknadi ove trigodine, ona će bar uĉiniti sve što moţe da bude poĉetak.

Ali uskoro shvati da on ne produţava predigru iz uţivanja.On trudio da njuzadovolji, razmišljajući i brinući se i dalje isuviše mnogo kao da je ona Lea,dvanaestogodišnja curica za ĉije je seksualnozadovoljstvo on bio odgovoran. Gujanije nimalo uţivala što on toliko nastoji da je zadovolji, što je postala neĉija duţnost

A istovremeno je i on je stojao iz sve snage da joj se odazove, nije uspevao i postajaoje svakog trenutka sve zbunjeniji. Guja ga blago dod irnu, prešavši mu ovlaš usnama preko lica.

Gabrijel skoĉi uz psovku i sede na svoju ivicu kreveta, okrenuvši jojleĊa.»Oprosti«, reĉe. Glas mu je bio toliko hrapav da je Guja znala da plaĉe. Ona sede

pored njega i pomilova ga po ramenu.»Rekla sam ti da neću ništa od tebe zahtevati.« »Stalno mislim . ..«

Ona ga poljubi u vrh ramena, pustivši da ga njen dah zagolica.»Ra zmišljanje nijebaš ona prava stvar...« »Ne mogu drukĉije. Sve što mogu da ponudim nekom drugom je muka i bol. A

sada već i bez onog prethodnog uţivanja. Najzad, moţda je i bolje ovako.«»Gabrijele, ĉak i polno nemoćni muškarac moţe da zadovolji onu drugu osobu. To



sigurn o i sam znaš. Ono o ĉemu sada razgovaramo jetvoje uţivanje.« On ne odgovori, ne pogleda je: trgnuo se kad je ona izgovorila »polno nemoć

jer to je bio problem na koji sebe još do sada nije uspeo da nagovori. »Ne veruješ da pored mene moţeš biti siguran, zar ne?« On se okrenu na bok i pogleda naviše u nju. »Leu nisam uspeo da saĉuvam.« Guja sede u postelji, privuĉe kolena pod bradu i nasloni je na stisnute pesn

Dugo je gledala u Gabrijela, zatim uzdahnu i ispruţi ruku tako da je mogao da vidioţiljke od zmijskih ujeda.

»Ma koji od ovih ujeda ubio bi svakoga sem vidara. Brzo i muĉno, ili polako imuĉno.«

Zastade, da bi ga pustila da utuvi ono što je kazala. »Dugo vremena sam razvijala u sebi imunitet na ove otrove«, reĉe, »i to je ilo

veoma neprijatno. Nikada se neću razboleti. Ne mogu dobiti rak. Zubi mi se ne kvare.Imunitet vidara je toliko delotvoran da reaguje na svaku promenu u organizmu. Mismo ve ćinom neplodni jer smo u sebi razvili antitela ĉak i na vlastite polne će lijeAkamoli na tu Ċe.« Gabrijel se podiţe na lakat. »Pa, onda . . . ako ne moţeš da raĊdecu, zašto si mi rekla da vidari ne mogu sebi dozvoliti da ih imaju? Mislio sam dahoćeš da kaţeš da vi nemate vremena za njih. Dakle, ako ja . . .

»Mi odgajamo decu!« r eĉe Guja. »Usvajamo ih. Ali prvi vidari su nekada pokuši da ih ra Ċaju. Većina nije uspela. Nekolicina jeste, ali te bebe su bile nakaznduhovno zaostale.«

Gabrijel se okrenu na le Ċa i zagleda se u tavanicu. Duboko uzdahnu. »Bogovi.«»Veoma dobro smo nauĉili da kontrolišemo plodnost«, reĉe Guja. Gabrijel nije odgovarao.»Opet si zabrinut.« Guja se nasloni na lakat pored njega, ali još nije pruţala r

da ga dotakne. Još ne. On je pogleda uz ironiĉan i neveseli smešak, lica napetog od nedosta

samopouzdanja. »Rekao bih da sam se prepao.«»Znam.«»Jesi li se ikad u ţivotu prepala? Zaista uplašila?« »Kako da ne«, reĉe Guja.

Ona mu poloţi ruku na stomak, milujući ga prstima po glatkoj koţi .I kroz neţnetamno zlatne dlaĉice. Nije se videlo kako drhti, ali Guja je osećala kako duboneprestano, uplašeno treperi.

»Lezi mirno«, reĉe ona. »Ne mrdaj dok ti ne kaţem.« Ona poĉe da mu milstomak i butine, bokove i donji deo led a, završavajući svaki pokret sve bliţe i bliţenjegovim genitalijama ali ih ne do dirujući.

»Šta to radiš?« »Psst. Lezi mirno.« Ona nastavi da ga miluje; i govorila mu je sve vreme,

puštajući da joj glas prede u hipnotiĉko, umirujuće brujanje. Ose ćala je kako se obori sam sa sobom da se ne pomeri dok ga je ona nadraţivala: borio se sam sa sobom idrhtanje mu prestade a da nije ni primetio.

»Gujo!«»Šta je?« upita ona naivno. »Nešto nije u redu?«



»Ja ne mogu . . .«»Psst.«On zajeĉa, ovoga puta drhtanje mu nije dolazilo od straha. Guja se nasm

Polako se spusti kraj njega i okrenu ga licem ka sebi.»Sada smeš da se pokreneš«, reĉe. Ma šta bio razlog — da li to što ga je nadraţila, ili što je dozvolila da i sama bud

isto toliko ranjiva u odnosu na njega kao i on na nju, tako da joj je mogao poverovati,ili, najverovatnije prosto zato što je bio mlad i zdrav, imao samo osamnaest godinaprošao pre toga kroz jedan trogodišnji period samoodricanja zbog osećanja krivic tek, s njim je posle toga bilo sve u redu.

Guja se osećala kao posmatraĉ, ne kao pohotljivi voajer, već kao smirposmatraĉ, gotovo nezainteresovan za ono što se dogaĊa. I to je bilo ĉudno. Gabripo prirodi bio neţan, a Guja mu je pomogla da potpuno zaboravi na sebe. Iako je vlastiti orgazam bio zadovoljavajući, jedan dobrodošli odušak emotivnoj napekoja se gomilala u njoj sve vreme dok je bila sama, mislila je samo na Gabrijela. Iako

je svesrdno odgovarala na njegove strasti, nije uspela da spreĉi sebe od razmišljkako bi sve to izgledalo sa Arevinom.

Guja i Gabrijel su leţali jedno uz drugo, oboje znojavi i zadihani, rukuisprepletanih oko svojih tela. Za Guju je druţenje bilo isto toliko vaţno koliko i sseks. Još i vaţnije, jer seksualne napetosti su se mogle lako ukloniti. Usamljenoĉeţnja bile su nešto sasvim drugo. Nagnu :e preko Gabrijela i poljubi mu grlo i donjuvilicu. »Hvala«, prošaputa on. Guja je na svojim usnama mogla da oseti vibracijednjegovog govora.

»Nema na ĉemu«, reĉe ona. »Ali nisam te zvala iz nesebiĉnih razloga.« Neko vreme je leţao ćuteći, prstiju raširenih oko udubljenja na njenom struku.

Guja ga potapša po ruci. Bio je sladak. Znala je da je ovakva m isao isuvišepokroviteljska ali nije mogla drukĉije, niti je mogla a da ne poţeli, onim odvojennezainteresovanim posmatraĉkim delom u sebi, da je Arevin sa njom u tom trenutku.Ţelela je nekoga s kim moţe da podeli doţivljaj, ne nekoga ko će joj biti zahvalan.

Gabrijel je iznenada snaţno steţe i sakri lice na njeno rame. Ona mu pomilovakratke kovrdţe na potiljku.

»Šta da radim?« Glas mu je zvuĉao muklo, dah mu je gre jao njenu k oţu.»Kuda da odem?«

Guja ga zagrli i stade ga ljuljati. Iznenada se upita da moţda nije bilo bolje daje pustila da ode onda kad joj je ponudio da će poslati nekoga drugog, da ga je puda i dalje nastavi da ţivi uzdrţavajući se od seksa. Ali ipak nije mogla da poveruje daje on jedno od on ih napaćenih ljudskih bića koje nikada ne mogu nauĊiti biokontrolu.

»Gabrijele, kakva je bila ta tvoja obuka? Kada su te ispitivali koliko dugo simogao da odrţiš temperaturni diferencijal? Zar ti nisu dali znaĉku?«

»Kakvu znaĉku?« »Malu pljosnatu, okruglu ploĉicu ispunjenu hemikalijama koje menjaju boju pritemperaturi. Većina onih koje sam videla pocrvene kada muškarac dovoljno podisvoju genitalnu temperaturu.« Nasmeši se, setivši se jednog poznanika koji je biotoliko ponosan na jako crveni lo svoje znaĉke da ga je trebalo nagovarati da je skin



kad bi išao u postelju. Ali Gabrijel se mrštio na nju. »Podigne temperaturu?« »Pa naravno, podigne je. Zar ti to ne radištako ?« Plave obrve mu se sastaviše, dok su se iznenaĊenje i oĉajanje mešali u njegovim

oĉima. »Naš uĉitelj nas je uĉio da temperaturu odrţimo nisko.« Sećanje na svog taštog prijatelja prizva u Gujinom duhu sve bezobrazne vic

koje je slušala. Htela je da se glasno nasmeje. Ipak, nekako uspe da saĉuva ozbiljanizraz i da odgovori Gabrijelu.

»Gabrijele, dragi moj prijatelju, koliko godina je imao taj tvoj uĉitelj? Stotinu? »Da« reĉe Gabrijel. »Najmanje toliko. Veoma mudar starac. Još je ţiv.« »Nema sumnje da je bio mudar, ali zastareo«, reĉe Guja. »Zaostao bar za

osamdeset godina. Spuštanje temperature u tvom skrotumu uĉiniće te neplodnim, taĉno. Ali podizanje temperature ima isti takav uĉinak. A smatra se da je to mnogolakše da se nauĉi.«

»Ali, on je rekao da ja nikada neću moći da se kontrolišem kako treba . . .«

Guja se namršti ali ne izgovori ono što je mislila: da ni jedan uĉitelj nikada ntrebalo tako nešto da kaţe svom Ċaku — pa d a je bilo šta u pitanju, »Znaš, ĉesto sedoga Ċa da se dve osobe ne mogu sloţiti, i tada sve što treba, to je naći drugoguĉitelja.«

»Dali m isliš li da bih ja mogao da nauĉim?« »Da.« Uz drţa se od još jednog ţuĉnog komentara o mudrosti i sposobnostim

Gabrijelovog prvog uĉitelja. Bolje će biti da mladić sam shvati njegove nedostaNara vno, još mu se isuviše mnogo divio i poštovao ga;

Guja nije ţelela da ga navede na to da brani starca od nje, tog ĉoveka koji mu je moţdanajviše zla naneo. Gabrijel zgrabi Guju za ruku. »Šta da radim? Kuda da idem. Ovoga puta govorio

je s nadom i pun uzbu Ċenja.»Ma gde će te uĉitelji za muškarce nauĉiti metodima koji nisu stari sto godina. U

kom pravcu ćeš krenuti kada budeš pošao odavde?« »Ja . . . Nisam se još odluĉio.« On skremu pogled. »Teško je otići«, reĉe Guja. »Znam da je teško. Ali tako će biti najbolje. Prov

neko vreme istraţujući. Sam donesi odluku šta će biti najbolje da uĉiniš.« »Da na Ċem novo mesto gde ću ţiveti«, tuţno reĉe Gabrijel. »Mogao bi da odeš u Midi pat«, reĉe Guja. »Tamo ţive najbolji uĉitelji za koj

sam ĉula. A kada završiš, moţeš se vratiti. Nema nikakvog razloga da to ne uĉiniš. »Mislim da ima. Mislim da nikada više neću biti u stanju da se vratim kući, jer

i ako budem nauĉio sve ono što treba, ovdašnji svet će uvek sumnjati umene.Govorkanje neće prestati.« On slegnu ramenima. »Ali u svakom sluĉaju, moramodem. Obećao sam. Otići ću u Midipat.«

»Dobro.« Guja pruţi ruku iza njegovih leda i utuli lampu do majušnog ţiška. »Tajnovi metod ima i drugih prednosti, tako su mi bar rekli.«»Šta hoćeš time da kaţeš?« Ona ga dodirnu. »On zahteva da se pojaĉa krvotok u genitalnom podruĉju. Sm

se da to povećava izdrţljivost. I osetljivost.«



»Pitam se da li sada imam iole neku izdrţljivost.« Guja zausti da mu ozbiljno odgovori, i tada shvati da je Gabrijel napravio svoj

prvi, stidljivi vic o seksu.»Hajde da probamo«, reĉe ona.

Usplahireno kucanje na vratima probudi Guju mnogo pre zore. Soba je bila siva iavetinjska, osvetljena rumenim i narandţastim pralevima iz smanjenog plamena

lamp e. Gabrijel je tvrdo spavao, blago se smešeći dok su mu duge, plave trepavneţno podrhtavale naobrazima . Bio je odgurnuo pokrivaĉe i dugo, prekrasno telleţalo mu je nepokriveno do bokova. Guja se s oklevanjem okrenu prema vratima.

»Napred.«Prelepa mlad a sluškinja ude, okleva jući, i svetlo iz hodnika rasu se po krevetu.»Vidarko, gradonaĉelnik. . .« Ona zinu i ostade tako, buljeći u Ga brijela, potpuno

zaboravivši krv na svojim rukama. »Gradonaĉelnik. . .« »Odmah dolazim.« Guja ustade, usko ĉi u svoje nove pantalone i krutu novu

košulju i poĊe za mladom ţenom do gradonaĉelnikovih odaja.Krv iz otvorene rane natopila je bila posteljinu, ali Brajan je već uradio ono šttrebalo za prvu pomoć: krvarenje je već bilo gotovo prestalo. Gradonaĉelnik jebled kao avet a ruke su mu drhtale.

»Da ne izgledate tako bolesni«, reĉe mu Guja, »dobro bih vas izgrdila, kao šzasluţujete.« Ona se uposli oko zavoja. »Imate sreće što imate odliĉnog bolniĉareĉe kada se Brajan vratio sa ĉistim ĉaršavima i mogao da je ĉuje. »Nadam se da muplaćate onoliko koliko zasluţuje

»Mislio sam . . .«»Mislite koliko god ţelite«, reĉe Guja. »To je posao koji zasluţuje svaku pohvalu,Ali nemojte više pokušavati da ustanete.«

»Dobro«, promrmlja on, a Guja to shvati kao obećanje. Odlu ĉila je da ne pomaţe oko promene posteljine. Kada je potrebno, ili kada se

radilo o ljudima koji su joj bili dragi. nije se dvoumila da pruţi manuelnu pomoć. Alipokatkad je bivala izuzetno ponosita. Znala je da je bila neopro stivo oštra i kr atka uopho Ċenju sa gradonaĉelnikom, ali nije mogla da bude drugaĉija.

Mladu sluţavka je bila viša od Guje, i najverovatnije, jaĉa od Brajana; Gujasmatrala da će i svoj i veći deo Brajanovog posla ok o dizanja gradonaĉelnika izkreveta ona obaviti sa la koćom. Ali ona uznemire no baci pogled na Guju dok napuštala sobu i krenula šljapkajući bosim nogama niz hodnik.

»Gospo Ċo. . .?«Guja se osvrnu. Mlada sluţavka baci pogled unaokolo kao da se boji da ih neko ne

vidi zajedno.»Kako se zoveš?« »Laril.«»La ril, moje ime je Guja, i ne volim kad me zovu ’gospoĊo’, je ti to jasno?Laril klimnu glavom ali niije izgovorila Gujino ime.Guja uzdahnu u sebi. »Pa, dobro, šta je?« »Vidarko... u vašoj sobi sam videla . . . sl uţavka ne bi smela da primeti neke



stvari. Ne ţelim da osramotim nijednog ĉlana ove porodice.« Glas joj je bio piskanapregnut. »Ali.. . ali Gabrijel. . . ion je . . .« Reĉi joj zamreše zbog zbunjenosti i s»Kada bih pitala Brajana šta da radim, on bi morao da kaţe sve gospodaru. To bi bilo .. . veoma neprijatno. Ali vama ništa ne sme da se dogodi. Nikada ne bih pomislila daće gradonaĉelnikov sin . ..«

»Laril«, reĉe Guja, »Laril, sve je u redu. On mi je sve ispriĉao. Ja sam preuzodgovornost na sebe.«

»Znaĉi vi znate . . . za opasnost?« »On mi je sve ispri ĉao« ponovi Guja. »Za mene to nije opasno.« »Uĉinili ste dobrodelo«, naglo reĉe Laril. »Koješta. Ţelela sam ga. I mislim da znam mnogo više o kontroli nego devoj

od dvanaest godina. Ili neko kome je osamnaest godina, ako ćemo pravo.«Laril je izbegavala da je pogleda u o ĉi. »I ja«, reĉe. »I bilo mi ga je tako ţao. Ali

ja. . . ja sam se plašila. Toliko je lep da bi se moglo desiti da ĉovek pomisli. . . momi se desiti da mi se omakne. Nisam smela da rizikujem. Treba da pro Ċu još celih šestmeseci pre nego što moj ţivot zaista postane moj.«

»Ti si robinja?«Laril klimnu glavom. »Ro Ċena sam u Planini. Roditelji su me prodali. Pre

gradonaĉelnikovih novih zakona to se smelo ĉiniti.« Napregnu tost u njenom gpokazivala je koliko su joj trezvene reĉi u stvari izveštaĉene. »To je bilo mnogo rannego što sam ĉula da se priĉa kako je ovde zabranjeno robovlasništvo, ali kad ĉula, pobegla sam i vr atila se.« Podiţe oĉi, gotovo plaĉući. »Nisam prekršila renikome.. .« Uspravi se i st ade govoriti sa više samopouzdanja. »Bila sam dete, nikme nije pitao kod koga ću. Ni jednom trgovcu nisam obećala poslušnost. Ali graipak kupio moje papire. Sada dugujem odanost gradonaĉelniku.«

Guja shvati koliko je bilo potrebno hrabrosti da bi Laril govorila ovako kako jegovorila. »Hvala ti«, reĉe Guja »Sto si mi rekla za Ga brijela. Ni reĉ od ovoga notići dalje. Ja sam tvoj duţnik.«

»Ali, ne, vidarko, nisam mislila...«Bilo je neĉega. u Larilinom glasu, neke iznenadne postiĊenosti, koja uznemiri

Guju. Pitala se da Laril moţda ne misli da Guja sumnja u njene motive, kad jojobratila.

»Ali ja to ozbiljno m islim«, reĉe Guja. »Da li bih mogla dati pomognem?«Laril zatrese glavom, samo jedanput. To je bio odluĉni pok ret kojim je više samoj

sebi kazala »ne« nego Guji. »Mislim da mi niko ne moţe pomoći.«»Kaţi mi.« Laril je oklevala, potom sede na pod i ljutito poteţe naviše nogavice svojih

pantalona.Guja sede na pete pored nje.

»Oh, Bogovi«, reĉe Guja. Larilina peta je bila probušena, izmeĊu kosti i Ahilove tetive. Guji je izgledalo da

je to bil o uĉinjeno vrelim gvoţĊem. U zarasloj rupi leţao je mali prsten od sivkristalastog materijala. Guja uze Larilino stopalo u svoje ruke i dodirnu prsten. Nije semoglo videti gde su mu krajevi bili sastavljeni.



Guja se namršti. »To je bila ĉista svirepost, ništa drugo.« »Ako ih ne poslušaš, imaju pravo da te obeleţe«, reĉe Laril. »Pokušavala sa

ranije da pobegnem i rekli su da će mi dobro utuviti u glavu gde mi je mesto.« Ljujoj preplavi do tada mirni glas. Guja zadrhta.

»Ovo će me uvek drţati u ropstvu«, reĉe Laril. »Da su samo oţiljci, ne bi toliko smetalo.« Ona povuĉe stopalo iz Gujinih ruku. »Jeste li videli kupole uplaninama? Od toga su napravljeni prstenovi.«

Guja baci pogled na njenu drugu petu, tako Ċe probušenu, takoĊe s prstenom. Sadaje prepoznala sivu, providnu materiju. Ali nikada pre toga nije videla ništa š.to binapravljeno od nje izuzev kupola, koje su tajanstvene i neprobojne leţale rasuteneoĉekivanim mestima.

»Kovaĉ je pokušao jednom da proseĉe ovaj ovde«, reĉe Laril. Kad nije uspeda ga ogrebe bio je toliko zbunjen da je prepolovio gvozdenu šipku jednim jediudarcem, samo da mi pokaţe da on to moţe.« Ona dodirnu tanku, ĉvrstu tetiuhvaćenu u neţni prstenĉić. »Kada se kristal jednom stvrdne ostaje takav zauvek. i kupole. Sem ako ne pre seĉete tetivu, ali onda je ĉovek hrom. Ponekad mi se ĉini dabih i to mogla da podnesem.« Ona spusti ivice pantalona da bi pokrila prstenove. »Kaošto vidite, zaista mi niko ne moţe pomoći. Znam da je posredi taština. Usk oro ćuzaista biti slobodna, bez obzira šta te stvarĉice znaĉe.«

»Ne mogu ti pomoći«, reĉe Guja. »A i bilo bi opasno.« »Hoćete da kaţete da biste mogli?« »Moţda bi se nešto i moglo, moglo bi se bar pokušati, u vidarskom naselju.« »Oh, vidarko . . .«»Laril, to će biti veoma opasno.« Na svom vlastitom ĉlanku ona pokaza šta

moţe uĉiniti. »Ne bismo presekli tetivu, otkaĉili bi je. Prsten bi tada mogao daskine. Ali morala bi dugo da prov edeš u gipsu. Sem. toga, niko ne moţe da budesiguran da će tetive da zarastu kako treba, noge ti moţda više nikada neće biti tsnaţne kao sada. Moţe se ĉak desito da se tetive nikada ponovo ne uĉvrste za kost.«

»Razumem. . .« reĉe Laril, glasom punim nade i radosti, više ne slušajući Guju. »Obećaj mi nešto.« »Naravno, vidarko.«»Nemoj se još za sada odluĉiti šta ćeš. Nemoj se odluĉiti dok ne završi sluţba u

Planini. Saĉekaj nekoliko meseci. Budi sigur na. Kad jed nom budeš slobodna, moţdaćeš uvideti dati to više ne znaĉi puno.

Laril upitno pogleda unju .Guja je znala daje htela dapita kako bi se onaosećala u njenom poloţaju, ali jeshvatila dabi pitanje zvuĉalo uvredljivo. |»Obećavaš li mi?« »Da, vidarko, obećavam.«

Obe ustad oše. »Pa, laku noć«, reĉe Guja. »Laku noć, vidarko.« Guja krenu niz hodnik.»Vidarko?«



»Molim.«Laril je zagrli. »Hvala!« Povuĉe se zatim zbunjena. Obe se okrenuše da poĊu

svojim putem ali Guja se osvrte.»Laril, odakle trgovci robljem nabavljaju te prstenove? Nikada još nisam ĉula

da je nekom uspelo da obradi materijal od koga su napravljene kupole.«»Daju im ljudi iz Grada«, reĉe Laril. »Premalo da bi se od njega moglo

napraviti nešto korisno. Samo prstenovi.«»Hvala.«Guja se vrati u postelju, razmišljajući o Centru, koji je davao lance trgovcima

robljem, i odbijao da govori s vidarima.

7

Guja se probudi pre Gabrijela, upravo kad se noć završavala. Dok serazdanjivalo, slaba, siva svetlost polako ispuni s obu. Guja je leţala na boku,oslonjena na lakat i posmatrala Gabrijela kako spava. Ako je to uopšte bilomoguće, onda je bio još lepši kad spava nego kad je budan.

Guja pruţi ruku, ali zastade, pre no što ga je dodirnula. Volela je da vodiljubav ujutro. A li nije ţelela da probudi Gabrijela.

Mršteći se, ona leţe natrag u postelju i pokuša da se seti svojih utisaka.Sinoćnje veĉe nije baš bilo najnezaboravniji susret u njenom seksualnom ţivotu,jer Gabrijel je bio, iako ne baš trapav, a ono još nedovoljno iskusan. Ali, iako nijebila potpuno zadovolje na, spavanje s Gabrijelom nije joj se uĉinilo nimaloneprijatnim.

Guja natera svoje misli u veću dubinu i otkri da je uznemiravaju. Suvišemnogo su liĉile na strah. Sigurno se nije plašila Gabrijela: i pomisao na to bila jesmešna. Ali nikada pre toga nije bila s ĉovekom koji nije mogao da kontrolišesvoju plodnost. Uĉinio je da se oseća nelagodno, to nije mogla da porekne. Njenavlastita kontrol a bila je savršena; u tom pogledu imala je potpuno poverenje usebe. I, ĉak i kada bi nekom ĉudovišnom igrom sluĉaja i ostala trudna, mogla bida abortira bez ikakvih preteranih posledica koje su gotovo ubile Gabrijelovuprijateljicu Leu. Ne, nelagodnost koju je osećala nije se zasnivala na svesti oonome što bi se stvarnomoglo dogod iti. Dakle, iskljuĉivo znanje o tome da jeGabrijel nesposoban da se kontroliše odbilo ju je od njega. Jer ona je odraslaznajući da će njeni ljubavnici umeti da se kontrolišu, znajući da i oni imajupotpuno isto poverenje u nju. Nije mogla takvo poverenje pokloniti Ga brijelu, ĉakiako njegove teškoće nisu bile nastale njegovom krivicom.

Po prvi put je zaista shvatila koliko je bio usamljen za poslednje tri godine,kako su se ljud i ponašali prema njemu i šta je i on sam osećao prema samomesebi. Tuţno uzdahnu i pruţi ruku k njemu, milujući mu telo vrhovima prstiju,budeći ga malo po malo, ostavljajući za sobom sva svoja oklevanja i strepnje.

Noseći torbu sa zmijama, Guja siĊe niz stenje. Nekolicinu bolesnika iz gradatrebalo je opet pregledati, i provešće to podne dajući vakcine, Gabrijel je ostao uoĉevoj kući, pakujućise pri premajući se za put.



Veverica i Brzonoga su se caklile od timarenja. Glavn i konjušar, Ras nije se daovideti. Guja u Ċe u Veveriĉin odeljak da mu pregleda novopotkovane noge. Poĉeša gaiza ušiju i glasno mu reĉe da treba da se kreće i da će dobiti zapaljenje nogu. Iznadnjene glave seno u potkrovlju tiho zašušta, ali iako je ĉekala, više se ništa nije ĉulo

»Moraću da zamolim glavnog ko njušara da te malo potera po polju reĉesvomponiju i opet priĉeka.

»Ja ću ga jahati, gospo Ċo«, prošaputadete.»Otkuda znam da umeš da jašeš?« »Umem.«»Molim te, si Ċi.«Dete se polako spusti kroz rupu na tavanici, obesi se na ruke i pusti se da padne

pored Gujinih nogu. Stajala je oborene glave.»Kako se zoveš?« Devojĉica promrmlja nešto u dva sloga. Guja se spusti na jedno koleno i neţno

uhvati za ramena. »Izvini, nisam te ĉula.«

Ona podiţe pogled, ţmireći zbog groznog oţiljka. Modrica je bila poĉela da ble»Melisa.« Posle prvog okle vanja izrekla je to ime kao da se brani, kao da ĉika Guju joj ga porekne. Guja se pitala šta je ona ţena rekla, prvi put kad su je pitali za ime.»Melisa«, ponovi dete, oklevajući nad svakim pojedinim slogom.

»Melisa, ja se zovem Guja«, ispruţi r uku i d ete je prodrma, motreći je ispod oka.»Hoćeš li jahati Vevericu za mene?«

»Da.«»Moţda će ponekad da se uzjoguni.«

Melisa se uhvati za gornju ivicu vrata na odeljku i podiţe se sve dok joj brada nprovirila napolje. »Vidiš li onoga tamo?« Preko puta je stajao strahoviti šarac, visok preko sedamnaest šaka. Još ranije

pao Guji u oĉi; obarao je uši i pokazivao zube kad god bi neko prošao pored njega »Ja ga jašim«, reĉe Melisa. »Blagi Bogovi«, reĉe Guja, iskreno zadivljena. »Ja sam jedina koja to moţe«, reĉe Melisa. »Ja i onaj drugi.« »Ko, Ras?«

»Ma, ne«, odgovori Melisa s prezirom. »Ne on. Onaj iz dvorca. Onaj ţutomkosom.«

»Gabrijel.«»Rekla bih. Ali ne silazi ĉesto ovamo k nama, i tako ja jašem njegovog kon

Melisa skoĉi natrag na pod. »Nije loš.Ali tvoj poni je sladak.«Pred ovakvim dokazima detetovih sposobnosti i struĉnosti više nije pokušaval

je upozorava na opasnost. »Pa, hvala ti. Biće mi milo da ga jaše neko iko zna šta ra Melisa se pope do ivice otvora u potkro vlju, spremajući se da se sakrije u senu a

Guja nije uspevala da smisli kako bi je zainteresovala d a još malo popriĉa. Tada seMelisa upola okrenu prema njoj. »Gospodo. vi mu recite da ste mi dozvolili.« Nijeviše bilo ni traga samopouzdanja u njenom glasu.

»Naravno da hoću«, reĉe Guja. Melisa išĉeze.



Guja osedla Brzonogu i poved e je napolje, gde se susrete sa glavnim konjušarem »Melisa će veţbati Vevericu za mene«, reĉe Guja. »Dozvolila sam

joj.«»Ko?«»Melisa.«

R eĉe Guja. »Crvenokoso dete.«

»A, mislite na Nakazicu?« On se zakikota.Guja oseti kako joj krv grunu u lice, najpre od šoka, zatim od besa.»Kako se usu Ċujete da se tako rugate detetu?«»Rugam joj se? Kako? Zar time što joj kaţem istinu? Niko ne ţeli da mu izl

pred oĉi i bolje je za nju da to ima na umu. Da li vas je gnjavila?«Guja uzjaha svog konja i gledaše ga odozgo. »Ubuduće svoje pesnnice

upotrebljavajte na nekome ko vam je jednak po snazi.« Pritisnu petama kobilinebokove i Brzonoga skoĉi napred, ostavljajući za sobom konjušnicu i Rasa i dv

gradonaĉelnika.Dan je promakao mnogo brţe no što je Guja oĉekivala. Ĉuvši da se u Plannalazi vidarka, do Ċoše ljudi iz cele doline, donoseći malu decu radi zdravstvene zaškoju im je nudila i starce sa hr oniĉnim oboljenjima od kojih neke, kao recimo Gram sanjenim artritisom, nije mogla da izleĉi. Njena ,se dobra sreća nastavi, jer iakoprimila nekoliko pacijenata sa teškim infekcijama, tumorima, ĉak i nekoliko zaraoboljenja, nije joj došao ni jedan samrtnik. Svet u Planini bio je gotovo isto onozdrav koliko je bio lep.

Provela je celo popodne radeći u sobi u prizemlju krĉme, gde je ranije imalanameru da odsedne. To je bilo mesto u gradu gde su se svi okupljal i, i gostioniĉarka jepozdravi dobrodošlicom. Uveĉe, poslednji preostali roditelj odvede poslednjerasplakano dete iz sobe. Ţaleći što Pauli nije bila s njom, da im priĉa priĉe i vicGuja se zavalila u naslon sto lice, proteţući se i zevajući i opusti se, sa rukapodignutim u vazduhu, zabaĉene glave i sklopljenih oĉiju. Ĉula je kako se vrataotvaraju, korake, šuštanje dugaĉkesuknje, i osetila topli miris do maćeg ĉaja.

Guja se uspravi kad a Lejni, gostioniĉarka, stavi posluţavnik na sto u blizini. Lejje bila lepa i prijatna sredoveĉna ţena, priliĉno temeljno graĊena. Ona sede, natoĉ velike šolje ĉaja i pruţi jednu Guji.

»Hvala.« Guja stade da udiše toplu paru. Pošto su provele nekoliko minuta pijuckajući ćutke, Lejni prva progovori. »D

mi je što stedošli«, reĉe. »Već isuviše dugo nije se pojavio nijedan vidar u planini.«»Znam«, reĉe Guja. »Retko uspevamo da stignemo tako daleko na jug.« Pitala

da li i Lejni zna da se problem ne nalazi u tom ne što je Planina daleko od vidarskestanice.

»Kada bi se neki vidar stalno nastanio kod nas«, reĉe Lejni, »znam da bi se gpokazao veoma široke ruke u svojoj zahvalnosti.Sigurno će gradonaĉelnik razgovaratio tome s vama kada se oporavi. Ali ja s am u Veću i uveravam vas da će njegovpredlog u tom smislu biti podrţan.«

Hvala, Lejni. Imaću to na umu.«



Znaĉi, mogli biste da ostanete?« Ja?« Buljila je u svoj ĉaj, preneraţeno. Nije joj ni za tren palo na pamet da Lej

stvari upućuje poziv njoj liĉno. Planina, sa svojim prelepim, zdravim stanovnicima,bila je mesto u koje bi se rado povukao svaki vidar, nakon c elog ţivota provedenog uteškom poslu, mesto gde bi neko ko ne ţeli da bude vidarski uĉitelj mogao lepo dodmara. »Ne, nemogu. Sutra ujutro putujem. Ali kada budem stigla kući rećiostalim vidarima o vašoj ponudi.«

»Da li baš zaista ne ţelite da ostanete?« »Ne mogu. Nisam toliko visoko odmakla u karijeri da mogu prihvatiti ovu

sluţbu.« »I već sutra morate otputovati?« »Moram. U stvari, zaista nema mnogo posla u Planini. Vi ste svi zaje dno, suviše

zdravi.« Guja se šaljivo nasmeši. Lejni se brzo nasmeja ali glas joj ostade ozbiljan. »Ako mislite da treba da idete

zbog onog mesta gde ste odseli. . . zato što vam je potrebno neko bolje mesto za

posao«, reĉe oklevajući, »moja gostionica vam je uvek otvorena.«»Hvala. Da ostajem duţe preselila bih se kod vas. Ne bih ţelela da . . .

zloupotrebim gradonaĉelnikovo gostoprimstvo. Ali zaista moram otputovati.« Baci pogled na Lejni, koja se opet nasmeši. Razumele su se. »Hoćete li prenoćiti kod mene?« upita Lejni. »Mora da ste se umorili, a put je

dosta dug.«»Oh, jahanje će mi zaista prijati«, reĉe Guja. »Odmoriće me.«

Guja je jahala ka gradonaĉelnikovoj rezidenciji kroz mraĉne ulice, uljuljkujuću snove uz ritmiĉni topot Brzonoginih kopita. Zadremala je, dok je kobila odmicala.Noćas su oblaci bili visoki i retki; mesec u posled njoj ĉetvrti bacao je senkekamenju.

Iznenada, Guja zaĉu struganje obuvenih peta na kaldrmi. Brzonoga snaodskoĉi u levo. Izgubivši ravnoteţu Guja uzalud stade da grabi rukama za unkaš konjsku grivu, pokušavajući da se ponovo uspravi. Neko je šĉepa za košulju i obesvukući je naniţe. Ona oslobodi jednu ruku i udari napadaĉa. Pesnica joj skliznugruboj tkanini. Zamahnu ponovo i ovoga puta pogodi u cilj. Ĉovek zastenja i pusti je.Ona se nekako iskoprca i usede u sedlo, p obadajući kobilu petama. Brzonoga jurnuNapadaĉ se i dalje drţao za sedlo. Guja je ĉula kako mu ĉizme struţu po kaldrmi je pokušavao da peške odrţi korak s konjem. Vukao je sedlo k a sebi. Iznenada ono seispravi uz trzaj, u trenutku kada ga taj ĉovek ispusti iz ruku.

Ali već u sledećem trenutku Guja naglo zaustavi kobilu. Torbe sa zmijama višenije bilo.

Guja okrenu kobilu u mestu i natera je u galop za ĉovekom koji je beţao. »Stoj!« viknu Guja. Nije ţelela da konjem naleti na njega, ali on se nije sprem

da je posluša. Mogao je da šmugne u neki boĉni prolaz, su više uzan za konja i jahi pre no što ona s jaši i poĊe za njim, on bi nestao.

Guja se saţe na konju, zgrabi ga za haljetak, i baci se na njega. Upleteni jedno sdrugim, tresnuše o tlo. On se u padu okrenu i Guja udari o kaldrmu, pritisnuta odo



još i njegovom teţinom. Nekako je uspela da ga drţi iako se borio da se oslobodinjenog stiska, a ona se borila da udahne . Htela je da mu kaţe da ispusti torbu iz rukeali još nije bila u stanju ‘da govori. On je udari i ona oseti oštar bol na ĉelu, tamo gje poĉinjala kosa. Guja uzvrati udarac, i neko vreme su se kotrljali i grebli nogama pok aldrmi. Guja zaĉu kako je torba udarila o kamen: baci se napred svom teţinom išĉepa je, ali to uĉini i ĉovek pod kapuljaĉom. Dok jePesak iz nutra besno ĉegrtao onisu se nadvlaĉili i otimali o nju, kao deca.

»Pusti to!« dreknu Guja. Izgleda da se još više smraĉilo, i ona je jedva mogla davidi. Znala je da nije udari la glavu, jer nije osećala vrtoglavicu. Zatrepta oĉima i svoko nje stade da se talasa. »Nema tu ništa za tebe!«

On je vukao torbu ka s ebi, jecajući oĉajniĉki. Guja po pusti za trenutak, zatimnaglo trţe ka sebi i otemu je. Bila je tako iznena Ċena kada je ovaj prositi trik upalio daje pala unazad, udaria kuk i lakat, i jauknula od nekakvog polubola kad je udarilalakatnu kost, Pre nego što je uspela da ustane, napad aĉ pobeţe niz ulicu.

Guja se uspravi na noge, pritisk ajući lakat uz telo i ĉvrsto drţeći ruĉku torbe udrugoj ruci. Ka kvih sve tuĉnjava ima, ova nije bila baš bog |zna kakva. Obrisa liţmirkajući, i vid joj se razbistri. Krv joj je tekla (u oĉi od posekotine u korenu kose.Koraknuvši, posrnu, udarila je d esno koleno. Othrama do kobile koja plašljivo zafrktali ne ustuknu. Guja je potapša. Za veĉeras više nije bila raspolo ţena da lovi vlastitogkonja ili ma šta drugo. Ţelela je da pusti Maglu i Pesak iz torbe da bi se uverila da imse ništa nije dogodilo, ali znala je da će to kobilinu trpeljivost staviti na suviše japrobu. Zato samo pri ĉvrsti torbu natrag za sedio i uzjaha.

Guja zaustavi kobilu ispred staje, u trenutku kada se njena crna gromada iznenadapojavi pred njima u tami. Bila je ošamućena i uglavi joj se vrtelo. Iako nije bilaizgubila mnogo krvi, a napad aĉ je nikada nije udario toliko jako da bi je onesvestpriliv adrenalina tokom bitke bio ju je sasvim napustio, ostavljajući je potpiscrpljenom.

Ona uze vazd uh. »Glavni konjušaru!« Za trenutak niko joj ne odgovori, a zatim se, pet metara iznad njene glave, naglo

otvoriše vrata na seniku. »Nije tu, gospod o«, reĉe Melisa. »On spava gore u dvorcu. Mogu li ja umes

njega?«»Nisam htela da te probudim . . .«»Gospod o, šta se dogodilo? Sva ste u krvi!«»Ne, prestalo je. Potukla sam se s nekim. H oćeš li biti tako ljubazna da mi praviš

društvo? Moţeš sesti iza mene kad budemo išli uzbrdo a potom se vratiti jašBrzonogu.«

Melisa doĉepa k ono pac od ĉekrka i spusti se na rukama do zemlje. »Uĉinila bihsve što traţite, gospodo«, reĉe tiho.

Guja jo j pruţi ruku i Melisa je uze i vinu se na konja iza nje. U svetu koji je Gpoznavala sva su deca radila, ali ruĉica desetogodišnjeg deteta koja se uhvatilnjenu bila je tvrda i gruba, i puna ţuljeva, kao ruka odraslog radnika.

Guja pritisnu kobiline bokove kolenima i ona krenu stazom uzbrdo. Melisa sedrţala za zadnji deo sedla, što je bilo veoma nespretno za drţanje ravnoteţe. Guj



pruţi ruku iza leda i stavi detinje ruke sebi oko struka. Melisa je bila isto onakoukrućena i plaha kao i Gabrijel, i Guja se pitala da nije Melisa moţda još duţenjega ĉekala da je neko dodirne s neţnošću.

»Šta se dogodilo?« upita Melisa.»Neko je pokušao da me opljaĉka.« »Gospo Ċo, pa to je strašno. U Planini još nikada niko nije bio po kraden.«»Ali m ene je neko pokušao da opljaĉka. Hteli su da mi ukradu zmije.« »Mora da je to bio neki ludak«, reĉe Melisa. Od ovih poznatih reĉi Guji se pope jeza uz kiĉmu. Setila se pustinjskog halja

koji je napadaĉ nosio, odećekoja retko vi Ċala u Planini. »I bio je.«»Šta?«»Ludak. Ne, ipak on nije l ud. Ludak ni ne bi išao za nekim uveĉedaleko. On nešto

traţi, ali šta to? Nemam ništa što bi nekom drugom moglo da treba. Nikome osimvidaru zmije nisu od koristi.«

»Moţda je hteo Brzonogu, gospo Ċo. Ona je dobar konj, a sem toga. nikad jošnisam videla tako raskošnu opremu.«

»Taj ĉovek mi je rasturio ceo logor, i to pre nego što sam dobila Brzonogu.« »Znaĉi da je to zaista pravi ludak«, reĉe Melisa. »Niko na svetu ne bi pljaĉkao

vidara.«»Volela bih da l judi prestanu to da mi pominju«, reĉe Guja. »Ako nije hteo da m

opljaĉka, pa, šta je onda hteo?« Melisa pojaĉa stisak oko Gujinog struka, i mišica joj se oĉeša o dršku Gujine

kame.

»Zašto ga niste ubili?« upita. »Ili ga barem dobrouboli?«Guja dotaĉe glatku, koštanu dršku. »Nije mi ni palo na pamet«, reĉe. »Nikada

nisam podigla svoju kamu n a nekog.« Pitala se da li bi, u stvari, bila uopšte u stanju danekog napadne noţem. Melisa ne odgovori.

Brzonoga se pela po stazi. Kamenĉići su joj iskakali ispod kopita i padali,kotrljajući se niz oštru liticu.

»Da li se Veverica dobro ponaša?« Upita najzad Guja. »Da, gospo Ċo. I sad više uopšte ne hramlje.«

»Od liĉno.« »Veoma je zabavno kad ga ĉovek jaše.Nikad još nisam videla tako prugastogkon ja kao što je on.«

»Trebalo je da sama nešto stvorim, pre nego što sam dobila zvanje vidarnapravila sam Vevericu«, reĉe Guja. »Pre toga još niko nije bio izdvojio taj gen.« Tadase seti da Melisa ne moţe imati pojma o ĉemu ona govori; zapita se da tuĉa moţdamije imala teţe posledice po nju nego što je tu u poĉetku mislila.

»Vi ste ga napravili?«

»Napravila sam medicinu odkoje će se roditi takav kakav je. Morala sam dadokaţem da mogu da promenim ţivo biće ne ozledivši ga, da bih pokazala da sam ustanju da radim na promenama kod zmija. Na taj n aĉin leĉimo još više bolesti.«

»Volela bih da n ešto takvo umem i ja.« »Melisa, pa ti umeš da jašeš konje kojima se ja ne bih usudila ni da pri Ċem.«



Melisa ne odgovori.»Šta te tišti?« »Htela sam da budem dţokej.« Bila je m alo, mršavo dete, i oĉigledno da nije bilo konja koga nije umela da jaše.

»Pa, zašto onda. . .« Guja se ugrize za jezik, jer je shvatila zašto Melisa mije mogpostane d ţokej u Planini.

Napokon, dete reĉe: »Gradonaĉelnik hoće da mu dţokeji budu tako lepi kao injegovi konji.«

Guja uze Melisinu ruku i blago je stisnu »Oprosti.«»Ne ljutim se, gospodo.«Svetla iz d vorišta pruţiše se u n jihovom pravcu. Brzonogine noge zatopotaše po

kamemu. Melisa skliznu sa kobilinih le Ċa.»Melisa?«»Ne brinite, gospod o, ja ću odvesti konja. Hej!« povika. »Otvorite!«Guja polako sjaha i skinu torbu sa zmijama sa sedla. Već se ukoĉila, a povreĊeno

koleno je strašno bolelo. Vrata na rezidenciji se otvoriše i sluga u spavaćici proviri napolje, K o je to?«»Gospo Ċa Guja«, reĉe Melisa iz mraka. »Povre Ċena je.«»Dobro mi je«, reĉe Guja, ali sluga se sa uţasnutim krikom okrenu i stade da

poziva pomoć, a potom trĉeći doĊe u dvorište. »Zašto je nisu uneli unutra?« On pruţi ruku da pridrţi Guju. Ona ga bla

odgur nu. Drugi ljudi dotrĉaše i okupiše se oko nje. »Dovedi natrag tog ko nja, glupaĉo mala!« »Ostavite je na miru!« oštro reĉe Guja. »Hvala, Melisa.« »Nema na ĉemu, gospodo.«Kad Guja u Ċe u nadsvo Ċeni hol, Gabrijel brzo slete niz ogromno, okruglo

stepenište. »Gujo, šta ti je?.. . Mili Bogovi, šta se to dogodilo?« »Dobro mi je«, ponovi ona. »Samo sam se potukla s jednim neveštim lopovo

Ali bilo je više od toga. Sad je to već znala. Zahvali se slugama i pope se uz stepenice sa Gabrijelom u juţnu kulu. Stajao

pored nje, zabrinut i ustreptao, dok je ona proveravala šta se desilo s MagloPeskom, dok je on nagovarao da se prvo pobrine za sebe. Zmije misu bile povre Ċene iGuja ih ostavi u njihovim odeljcima i ode u kupatilo.

Pogleda se u ogledalo: lice joj je bilo ogrezlo u krv a kosa prilepljena uz glavu.Njene plave oĉi buljile su natrag u nju, iz ogledala.

»Izgledaš kao da su te zamalo ubili.« On pusti vodu i izvadi krpu za trljanje ipeškire.

»Izgledam, zar ne?«Gabrijel je peškirom tapkao po posekotini koja joj se protezala preko ĉela i

zalazila u kosu. Guja je videla njene ivice u ogledalu: to je bila plitka, tankaposekotina, koju je mora biti napravio neki prsten, a ne bokser.

»Moţda bi trebalo da legneš.« »Rane na glavi uvek ovako jako krvare«, reĉe Guja. »Nije tako opasno 'kao

izgleda.« Pogleda naniţe po sebi i tuţno se nasmeja. »Nove košulje nikada nis



naroĉito udobne, ali ovo je veoma neprijatan naĉin da se iznose.« Rame i lakat bijoj pocepani, a tako Ċe i desno koleno, od pada na kaldrmu ; a prljavština se upila utkaninu. Kroz poderotine je mogla da vidi tkako se stvaraju modrice.

»Doneću ti druge«, reĉe Gabrijel. »Prosto ne mogu da verujem da se tako neštodogodilo. U Planini se gotovo nikada ne doga Ċaju pljaĉke. I svi znaju da si ti vidarka.Ko će napasti vidara?«

Guja mu uze peškir iz ruke i dovrši ispiranje posekotine. Gabrijel ju je isuvneţno oĉistio; Guja nije htela da joj zaraste preko prljavštine i komadića šljunka.

»Taj što me je napao nije bio iz Planine«, reĉe ona. Gabrijel je sun Ċerom tapkao po kolenu od pantalona, da bi razmekšao mesto

kome je skorela krv zalepila tkaninu za koţu. Guja mu ispriĉa o ludaku..»Barem nije neko od naših ljudi«, reĉe Gabrijel. »A stranca ćemo lako pronaći.« >Moţda.« Ali ludak je već izbegao poteri pustinjskog naroda; u gradu je bilo

mno go više mesta gde bi se mogao sakriti. Ona ustad e. Koleno ju je još više bolelo. Othrama do velike kade i otvori slavinu,

na vrelo. Gabrijel joj pomoţe da se oslobodi preostale ode će I sede pored kade dok jeona natapala svoje bolne modrice. Vrlo se, ljutio zbog onog što se dogodilo.

Gde si b ila kada te je ludak napao? Poslaću gradske straţare da pret raţe to mesto.« >Oh, Gabrijele, pusti to još noćas.Prošlo je već više od jednog ĉasa — u najmanju

ruku — on je ve ć odavno otišao. Sve što ćeš uĉiniti bićeisteraš ljude iz toplih posteljai pošalješ ih da se muvaju po gradu iuzneiruju druge ljude iz njihovih toplih postelja.«

Hoću da uĉinim nešto.«■Znam. Ali za sada se ne moţe ništa uĉiniti.« Ona se zavali izatvori

Gabrijele«, reĉe iznenada, nakon nekoliko trenutaka provedenih u . Ćutanju, se to dogodilo Melisi?«

Otvori oĉi i pogleda ga; on se namršti. >Kome?«»Melisi. Maloj konjušarevoj pomoćnici sa oţiljcima od opekotina. Ima deset ili

jedanaest godina i crvenu kosu.«»Ne znam .. . ne sećam se da sam je sreo.« »Ona jaši tvog konja za tebe.« »Jaši mog konja! Desetogodišnje dete? To je koješta.« »Kazala mi je da ga jaši. Nije zvuĉalo kao da laţe.« »Moţda da sedne mom konju na leĊa kada ga Ras izvodi na pa šnjak. Aipak sam

siguran da bi ĉak i to dozvolio. Ras ne sme da ga pojaše — kako .. jedno dete?«»Dobro, ne mari« reĉe Guja. Moţda je Melisa prosto htela da na njunapravi

utisak; ne bi se iznenadila kad bi to dete ţiveo u vlastitom svetu snova. Ali Gujazakljuĉi da ipak ne moţe tek tako da zanemari tvrdnju jedno g deteta. »Ne mari«, reĉeGabrijelu. »Samo sam se pitala kako se mala rekla.«

»Ne znam.«Iscrpljena, osećajući da će zaspati u kadi ako ne iziĊe, Guja natera sebe napolje.

Gabrijel je obmota velikim peškirom i pomoţe joj da istr lja le Ċa i noge, jer još uvek jebila sva ukoĉena i bolna.



»Pre ĉetiri pet godina došlo je do poţara dole u staji«, reĉe oniznenenada. »Alimislio sam da niko nije bio povre Ċen. Ras je ĉak uspeo daizvede većinu konja.«

»Melisa se krila od mene«, reĉe Guja. »Zar je mogla tako da se r adi ĉetirigodine?«

Gabrijel poćuta. »Ako je imala oţiljak...« On nelagodno slegnu r amenima. »Nevolim da se podsećam na to, ali i ja sam se skrivao odsvakog ţivog skoro tri godine.Rekao bih da je to izvodljivo.«

On joj pomoţe da se vrati u spavaću sobu, i zastade iznenada zbunjen. Guja,tako Ċe iznena Ċena, shvati da se njeno ponašanje opet moglo protu maĉiti kaoizazivanje, iako nije bila toga svesna. Ţelela je da mu po ponudi.da podeli postelju snjom te noći; volela bi da ima društvo. Alinjene fizi ĉke moći nisu bile neiscrpne.Upravo ovoga ĉasa nije imala snage , da vodi ljubav, ĉak ni da opšti ljubazno sa nekima nije ţelela da ga povredi još više time što će od njega traţiti da leţi cele noći porenje i da ne dodirne.

»Laku noć, Gabrijele«, reĉe. »Volela bih da je sad ona juĉerašnja Guja.

On je dobro prikrivao razoĉarenje, i zbunjenost kad je shvatio je razoĉarana, iako je Znao da je izranjavljena i umorna. Po zdraviše se samo za laku noć. Guja iznenadaoseti kako je naglo obuzima ţelja. Jedino što ju je spreĉavalo da ga zamoli dostane bila je pomisao na to kako će se osećati sutra ujutro nakon veĉerašnjefiziĉkog i emotivnog napora. Dalji napori duha i tela, ĉak i prijatni i strasni, samo bi pogoršali njeno stanje.

»Prokletstvo«, reĉe Guja kada Gabrijel ode. »Taj ludak sve više dodaje na svojraĉun.«

Neki zvuk probudi Guju iz dubokog sna od iscrpljenosti. Pomisli da je to Larildošla zbog gradonaĉelnika, ali niko nije progovarao. Svetlost iz hodnika osvetli zatrenutak sobu, a potom se vrata zatvoriše, i po novo nastade tama. Guja je lepotpuno nepomiĉno. Ĉula je kako joj srce bije dok se spremala na odbranu, sećajuonoga što je Melisa rek la o njenoj kami. U logoru ju je uvek imala kraj sebe, iako je zavreme putovanja bilo isto toliko verovatno da će je neko napasti kao i sada, kaspavala u gradonaĉelnikovom dvorcu. Ali veĉeras su joj kama i pojas leţali negdpodu, tamo gde ih je bacila, a moţda i u k upatilu. Nije mogla da se seti. Glava je

bolela, a koleno ţigalo. Ma, o ĉemu ja to razmišljam? zaĉudi se. Pa ja ĉak ni ne umem da se borim noţ »Gospo Ċo Gujo?« glas je bio tako tih da ga je jedva ĉula. Okrenuvši se, Guja se uspravi, potpuno budna, otvarajući pesnicu pošto ju

nesvesno bila stisnula.»Melisa?«»Da, ja sam, gospodo.«»Hvala bogovima da si se oglasila . . . Zamalo da te udarim.«

»Oprostite. Nisam htela da vas probudim. Ja sam samo . . . Htela sam da se uverimda...«

»Da li nešto nije u redu?»Ne, ali nisam znala da li ste dobro. Uvek vidim da tu gore gore svetla i mislim da

niko ne ide u postelju do duboko u noć. Misilila sam da bih moţda mogla da upitam



nekoga. Ali . nisam mogla. Sada idem.«»Ne, ĉekaj.« Gujine oĉi su se sada već bile privikle ma mrak i mogla je da vidi

Melisine obrise, blagi odsjaj na suncem izbledelim prame novima njene crvene kose; imogla je da oseti prijatni miris sena i ĉistih konja.

»Toliko je ,lepo od tebe što si došla ĉak dovde da se raspitaš o meni.« Ona privsebi Melisu, nagnu se i poljubi je u ĉelo. Kroz debele ĉvorove kovrdţave kose ipaosetila pod usnama neravnine ina koţi koje je pravio oţiljak.

Melisa se ukruti i odmaĉe se. »Kako se ne gadite da me dodirnete?« »Melisa, mila moja. ..« Guja pruţi ruku i upali svetlo pre nego što je Melisa us

da je spreĉi. Dete se okrete u stranu. Guja je uze za ramena i blago je primora da seokrene sve dok se nisu našle licem u lice. Melisa je oĉima izbegavala njen pogled.

»Volim te. Uvek dodirujem ljude koje volim. I drugi ljudi bi te voleli, kad bi ihpustila da ti pri Ċu.«

»Ras to ne kaţe. On kaţe da niko u Planini ne ţeli da gleda nakaze.« »Dobro. A ja ti kaţem da je Ras odvratan, i kaţemda ima i drugih razloga zbog

kojih on ţeli da te uplaši od sveta. On sebi pripisuje sve ono što ti uradiš, zar ne? Priĉkako je on taj koji kroti konje i jaši ih.« I Melisa slegnu ramenima, oborivši glavu tako da se oţiljak manje video.

»I onaj poţar«, reĉe Guja. » Šta se u stvari dogod ilo? Gabrijel kaţe da je Rasspasao konje, ali ti si zadobila povrede, zar ne?«

»Svi znaju da klinac od osam godina nije u stanju da izvede konja iz vatre«, Melisa. »Oh, Melisa...«

»Baš me briga!« »Ama, da li je to baš tako?« »Imam stan. Imam hranu. Imam konje, njima ne smeta. . .«»Pobogu, Melisa! Zašto uopšte ţiviš ovde? Pa ljudima ipaktreba više nego da

jedu i prespavaju!«»Ne mogu da odem. Još .nemam ĉetrnaest godina.«»Da ti nije moţda rekao da si njegova robinja? Ropstvo je zabranjeno u Planini »Ja nisam robinja«, reĉe Melisa ljut ito. »Meni je dvanaest godina. Šta ste mislili,

koliko mi je?«

»Mislila sam da ti je oko dvanaest«, reĉe Guja, ne ţeleći da Melisa otkrije dona mislila da je mnogo mla Ċa. »Zar to nešto znaĉi?«

»Da li si ti mogla da ideš gde hoćeš kad ti je bilodvanaest?«»Naravno da sam mogla. Imala sam sreću da budem na mestu sa koga nisam ţel

da odem, ali da sam htela, mogla sam.«Melisa zatrepta. »O«, reĉe. »Pa, dobro. . . ovde je drukĉije. Ako odeš, tvoj star

doĊe po tebe. Ja sam to jednom pokušala i eto, baš to se dogodilo.« »Ali zašto?«

»Zato što nisam mogla da se krijem«,l jutito reĉe Melisa. »Rekla bi da se to nikogne tiĉe, ali Rasu su kazali gde sam i on me je vratio . . .« Guja ispruţi ruku i dotaĉe njenu. Melisa ućuta. »Izvini«, reĉe Guja. »Nisam na to mislila. Htela sam da kaţem s kakvim prav

bilo ko zahteva od tebe da ostaneš tamo gde ne ţeliš? Zašto si uopšte morala d



kriješ? Zar nisi mogla da uzmeš svoju platu i odeš tamo gde ţeliš?« Melisa se nasmeja. »Svoju platu! Klinci ne dobijaju platu. Ras je moj staratelj.

Moram da radim onako kako mi kaţe. Moram da ostanem s njim. Takav je zakon.« »Pa, to je grozan zakon! Znam d a te on zlostavlja . . . zakon ne moţe da traţi od

tebe da ostaneš pored nekoga kao što je on. Dozvoli mi da razgovar am sagradonaĉelnikom. Moţda će on moći da udesi da uradiš ono što ţeliš.«

»Nemojte, gospod o!« Melisa se baci na kolena pored postelje, hvatajući se ĉaršave. »Zar će me neko drugi primiti? Niko! Oni će me ostaviti s njim, jedino štme navesti da gov orim loše o njemu. A onda će on s pravom biti još gori. Molim vne p okušavajte ništa!«

Guja je podiţe na noge i zagrli je, ali Melisa se povuĉe usebe, iz vlaĉeći se izGujinog zagrljaja, a tada se odjednom baci na nju uz duboki uzdah u trenutku kada jojje Guja d ozvoljavala da se oslobodi, pustivši da joj rukasklizne preko detinjih ramena.

»Melisa, šta ti je?« »Ništa!« Guja rasko ĉpĉa Melisin struk i pogleda joj leĊa. Bila je tuĉena komadomk oţe ili

biĉem, neĉim što će boleti ali neće praviti krvave rane. neće je spreĉiti da radi. »Kako se to...« Ona se preseĉe u pola reĉi. »Majku mu! Ras je bio ljut zbog

mene, zar ne? Ja sam ga prekorela i tebi sam time napravila neprilike, zar ne?«»Gospo Ċo Gujo , kad hoće da udari, on udara. On o tomenerz mišlja. Isti je sa

mnom kao i sa konjima.« Ona ustuknu.»Ne idi. Noćas ostani ovde. Sutra ćemo već nešto smisliti.« »Ne, molim vas, gospod o, sve je uredu. Ne brinite. Ja sam ceo ţivot provela ovd

Umem da se sna Ċem. Ne ĉinite ništa. Molim vas. Moram ići.« »Ĉekaj...«Ali Melisa se već iskrala iz sobe. Vrata se zatvoriše za njom. Dok je Guja usp

da se iskobelja iz postelje i zahrama ka njoj, već je bila na pola puta ka stepenGuja se osloni na dovratnik, proturajući glavu u hodnik. »Još ćemo o toporazgovarati! « viknu, ali Melisa ćutke strĉa niz stepenice i nestade.

Guja othrama natrag u svoju raskošnu postelju, uvuĉe se pod toplu ćebad i ulampu, misleći sve vreme o Melisi, tamo napolju, u mraĉnoj i hladnoj noći.

Guja je leţala nepomiĉno, budeći se polako, ţeleći da prespava ceo dan i da gatako prebrodi. Toliko se retko razboljevala da joj je bilo teško da bude mirna kad bto zaista dogodilo. Imajući u vidu stroge lekcije koje je delila Gabrijelovom ocu, sadabi is pala budala kad se ne bi drţala vlastitih saveta. Guja uzdahnu. Mogla je da radiceo dan; mog la je da preduzima duga putovanja peške ili na konju, i ništa joj to nsmetalo. Ali bes, adrenalin, i nasilje p reţivljeno u tuĉnjavi sada su se udruţili protivnje.

Pribirajući se, kretala se veoma polako. Preseĉe vlastiti dah i ukipi se. Bodesnom kolenu, tamo gd e je artritis bio najgori, postade veoma oštar. Koleno joj bilo nateĉeno i ukrućeno i boleo je svaki zglob na telu. Bila se navikla na bolovedanas su se po prvi put najgora ţiganja prošir ila i na desno rame. Leţe ponovo ujastuke. Ako i natera sebe da otputuje u toku današnjeg dana, uskoro će se ukoĉena za mnogo duţe vreme, i to negde napolju, u pustinji. Umela je da natera s



telo da ne oseća bol kada je to bilo potrebno,ali to je zahtevalo ogromnu energiju ikasnije ju je koštalo. Upravo u ovom trenutku nije imala energije za rasipanje.

I dalje nije mogla da se seti gde je ostavila pojas, niti, sada kad je razmišljatome, zašto ga je uopšte i traţila u toku noći. . . Guja naglo sede u postelji setivšMelise, i gotovo jauknu od bola. Ali osećanje krivice bilo je isto toliko jako koliprotest vlastitog tela. Morala je nešto da uĉini. No, sukob sa Rasom ne bi pomonjenoj maloj prijateljici. Guja se u to već uverila. Nije znala šta da radi. U jednmntrenutku nije ĉak ni znala da li će uspeti da se dovuĉe do kupatila.

Ali bar toliko je uspela. A i kesa je bila tu, uredno obešena o ĉiviluk, zajedno sapojasom i kamom. Koliko je mogla da se seti, sve svoje stvari bila je ostavilaunaokolo, onako kako ih je bacala sa sebe. Pomal o se stidela, jer obiĉno nije bivalaovako neuredna.

Ĉelo joj je bilo nateĉeno, a dugaĉka, plitka posekotina zarasla u debelu krastuviše ništa nije moglo da pomogne. Guja izvadi aspiriniz kese na pojasu, uze velikudozu i othrama natrag u postelju. Ĉekajući da zaspi, pitala se koliko će ti napartritisa poĉeti da bivaju sve ĉešći što više bude starila. Bilo je sigurno da će do doći, ono što nije bilo tako sigurno bila je ĉinjenica da neće uvek imati tako udoboravište da se oporavi.

Sunce je bilo visoko odskoĉilo i bilo je skarletno crveno iza retkih, sivih oblaka,kada se ponovo probud ila. Uši su joj pomalo zvonile od aspirina. Paţljivo poĉe dsavija desno koleno i oseti olak šanje kad vide da je gipkije i da manje boli. Bojaţljivkucanje na vratima koje ju je probudilo, ponovi se.

»Napred.«Gabrijel otvori vrata i promoli glavu unutra.»Gujo, je li ti dobro?«»Jeste, u Ċi.«Dok je Gabrijel ulazio ona sede u postelji.»Oprosti ako sam te probud io, ali već sam nekoliko puta pogledao unutra, a ti s

nisi pomerala.«Guja smaĉe pokrivaĉe i pokaza mu svoje desno koleno. Bilo je već prilino

splasnulo ali oĉigledno nije bilo zdravo, a modrice su postale crne i ljubiĉaste. »Blagi Bogov i«, reĉe Gabrijel. »Biće bolje do sutra ujutru«, reĉe Guja. Pomaĉe se tako da on moţe da sedne

pored nje.»Moglo je i gore, ĉini mi se.« »Jednom sam išĉašio koleno i liĉilo je na lubenicu skoro nedelju dana. Kaţeš,

sutra? Vidari mora da brzo ozdravljaju.«»Sinoć ga nisam išĉašila, samo sam ga udarila. Nateĉeno je uglavnom zbog

artritisa.«»Artritis! Mislio sam da se ti nikad ne razboliš?«

»Nikad se ne zarazim. Vidari uvek imaju artritis ukoliko ne dobiju nešto još goOna slegnu ramenima. »To je zbog imuniteta o kome sam ti jednom priĉala. Ponekadse nešto s njim pokvari pa napadne ono isto telo koje ga je stvorilo.« Nije vi



nikakvog razloga da mu opisuje zaista opasne bolesti kojima su vidari bili pod loţni.Gabrijel se ponudi da joj dobavi nešto za doruĉak i ona, na svoje iznenaĊenje, otkri daje gladna.

Guja pro vede ceo dan kupajući se u vrelo j vodi i leţeći u postelji, spavajući odpreterane koliĉine aspirina. Bar toliko je pomagao. Gabrijel je ulazio svaki ĉas i sdeos njom izvesno vreme, ili bi Laril unela posl uţavnik, ili bi Brajan došao da je izvestikako je gradonaĉelniku. Još od one noći kada je pokušao da ustane, Gabrijelovomnije v iše bila potrebna Gujina nega; Brajan je bio mnogo bolji bolniĉar od nje.

Ţelela je da što pre ode, da što pre pre Ċe dolinu i sledeći planinski lanac, da što prkrene na put prema Gradu. Privlaĉile su je mogućnosti koje su se tu ukazivaleţurilo joj se i da što pre ode iz gradonaĉelnikovog dvorca. Bila je udobnije smeštno ikada u ţivotu, ĉak i onda k ada je bila kod kuće u vidarskom naselju. Ali urezidenciji je ipak bilo neprijatno: što je bolje poĉela da je upoznaje, utoliko je jaosećala napetost izmeĊu njenih stanovnika. Bilo je suviše graĊevina a premalo topline;suviše vlasti anedovoljno za štite od nje. Gradonaĉelnik je snagu svoje liĉnosti ĉuvza sebe, ne dajući nimalo drugima, a Ras je svoju zloupotrebljavao. I ma koliko da jeGuja ţelela da što pre ode, znala je da neće moći, a da prethodno ne uĉini neštoMelisu. Melisa . . .

Gradona ĉelnik je imao biblioteku, i Laril je donela Guji neke od tih knjiga.Pokušala je da ĉita.U normalnim okolnostima ona bi progutala i po nekoliko knjiga nadan, ĉitajući suviše brzo — ĉega je bila svesna — da bi ih mogla shvatiti u potpunosti ikako treba. Ali ovoga puta bilo joj je dosadno, bila je uznemirena, rasejana iporemećena.

Sredinom popodneva Guja ustade iz postelje i othrama do stolice pored prozora,odakle je mogla da gleda na dolinu. Nije bilo nikoga s kim bi porazgovarala, ĉak je iGabrijel bi o otišao u Planinu da da opisludaka. Nadala se da će neko da ga prona Ċe ida mu se još moţe pomoći Pred njom je bio dugaĉak put i nije joj se nimalo dopadapomisao za će sve vreme morati da se brine da li je neko prati ili ne.U ovo dobagodine neće srestinijedan karavan koji ide u pravcu grada: putova će sama ili nikako.Gramin poziv da provede zimu u njenom selu sada joj je izgled ao još privlaĉniji. Alipomisao da provede pol a godine onemogućena da o bavlja svoj posao kako treba, ne

znajući da li će ikada moći da se opravda, bila joj je nepadnošljiva. Otići će u Gradće se vratiti u vidarsko naselje da primi presudu svojih uĉitelja. Gram. Moţda bi Melisa mogla da ode ka njoj, samo ako Guja uspe da je oslobodi

od Planine. Gram nije bila lepa, a nije ni mnogo marila za telesnu lepotu; Melisinioţiljci njoj neće smetati,

Ali d ani će morati da proĊu da se Grami pošalje poruka i da stigne odgovornjeno selo je leţalo daleko na severu. Sem toga, Guja je morala da prizna samoj da ipak nije toliko dobra prijateljica sa Gram da bi smela da je zamoli da uzme na sebe

odgovornost kao što je ova. Guja uzdahnu i povuĉe prste kroz kosu, ţeleći daproblem uroni u njenu podsvest i da ponovo izroni rešen, kao u snu. Osvrtala ssobi kao da će joj nešto u njoj reći šta da radi.

Na stolu pored pr ozora stajala je korpa sa voćem, ĉinija s kolaĉićima, sir i ĉinijamalim pašteticama od mesa. Gradonaĉelnikova posluga je zaista svesrdno nego



bolesnike; za sve vreme tog duga ĉkog dana Guja nij e imala ĉak ni tu mogućnost daskrene misli, kakvu je pruţalo ĉekanje na obroke. Nudila je i Gabrijelu i LarBrajanu i svoj posluzi koja bi ulazila da namesti krevet, obriše prozore, poĉisti mr(i dalje nije znala koliko ljudi radi na odrţavanju rezidencije i sluţi Gabrijelnjegovog oca; kad bi nauĉila neĉije ime, idući put se uvek pojavljivalo novo licese posluţe tim Ċakonijama, ali većina ĉinija je uvek bila gotovo puna.

Ne razmišljajući, Guja ispraznikor pu ostavljajući u njoj samo najsoĉnije komadvoća, zatim je napuni kolaĉićima i sirom i pašteticama od testa umotanim u maleubruse. Poĉe da piše cedulju, ali se predomisli, nacrta sklupĉanu zmiju na tom parhartije. Presavi ga i ćušnu medu zaveţljaje, prekri sve ubrusom ;i zazvoni za slugu.

Pojavi se deĉak — još jedan sluga koga ranije nije srela — i ona ga zamoli daodnese korpu u konjušnicu i stavi je u rešetku sa senom iznad Veveriĉinog boDeĉak je imao svega trinaest ili ĉetrnaest godina, sav košĉat od naglog rasta, i onanatera da obeća da neće sam desetkovati jelo iz korpe. Zauzvrat mu obeća da će mda uzme sve što je ostalo na stolu. Nije delovao neuhranjeno, ali Guja još nije videte u periodu dţikljan ja koje nije bilo stalno pomalo gladno.

»Jesi li zadovoljan pogodbom?« upita ga.Deĉak se nasmeši. Zubi su mu bili široki i beli, i samo malo iskrivljeni. Biće to

mlad ić. Guja pomisli da u Planini ĉak i pubertetlije ne maju bubuljica po licu. »Jesam, gospo Ċo«, reĉe on. »Dobro. Pazi da te glavni konjušar ne primeti. Što se mene tiĉe, neka se on

stara za svoju hranu.«»Da, gospo Ċo!« Deĉak se ponovo nasmeši, uze korpu i iziĊe. Po njegovom glasu

Guja zakljuĉi da Melisa nije bila jedino bespomoćno dete koje je na svojoj koţi osRasovu zlovolju. Ali to Me lisi neće pomoći. Mali sluga takoĊe nije bio u boljempoloţaju od nje kada je trebalo svedoĉiti protiv Rasa.

Ţelela je da razgovara sa detetom, ali dan pro Ċe a Melisa se ne pojavi. Guja sebojala da pošalje odreĊeniju poruku od one u korpi. Nije htela da Melisa opet dobijebatine zato što se strankinja umešala.

Već se smrklo kada se Gabrijel vratio u dvorac i ušao u Gujinu odaju. Biozabrinut, ali nije zaboravio svoje obećanje da će zameniti Gujinu upropašćenu koš

»Ništa«, reĉe on. »Ni ţive duše u pustinjskim haljinama. Kako se ĉudno ponaša.« Guja is proba košulju koja joj je za ĉudo dobro pristajala. Ona ko ju je prethodno

kupila bila je sme Ċe boje, od grubog, domaćeg tkanja. Ova je bila mnogo mekša,odsvilastog, tankog i jakog materijala, bela sa naštampanim plavim šarama, veomasloţenim. Guja promrda ramenima i ispruţi ruke, milujući vrhovima prstiju bogboju. »Neka on kupi novo odelo i već je druga osoba . . . uzme sobu u gostionniko ga neće videti. Verovatno da nimalo više ne pada u oĉi od drugih stranaca kojiovuda prolaze.«

»Većina stranaca je prošla ovuda još pre mnogo nedelja«, reĉe Gabrijel, potomuzdahnu. »Ali, u pravu si. Ĉak ni sada ne bi bio upadljiv.«Guja je netremice gledala kroz prozor. Mogla je da vidi nekoliko svetiljki na

salašima u dolini, razbacanih na velikoj udaljenosti jedne od drugih. »Kako ti je koleno?«



»Sada je dobro.« Otok je splasnuo i bol se primirio do one mere koja je bilanormalna kod promene vremena. U pustinji je bila jedna jedina stvar koja joj sedopadala uprkos jari: stabilnost vremena. Tamo se nije nikada budila osećajući se kaoneki slaba ĉki stogodišnjak.

»Odliĉno.« Gabrijel je to izgovorio sa prizvukom nade, pitanja i oklevanja.»Vidari zaista brzo ozdravljaju«, reĉe Guja. »Kada imaju razloga za to.« Ona

od baci brige, nasmeši se, i bi nagraĊena blistavim Gabrijelovim osmehom.

Ovoga puta zvuk vrata koja se otvaraju nije uplašio Guju. Lak o se probudi iuspravi se na lakat.

»Melisa?« Ona upali lampu tek koliko da mogu da se vide, jer nije htela daprobudi Gabrijela.

»Dobila sam korpu«, reĉe Melisa. »Bilo je izvrsno. Veverica voli sir, ali Brzonga ne voli.«

Guja se zasmeja. »Drago mi je što si se popela do mene. Htela sam da

razgovaramo.«»Aha.« Melisa polako izduva vazduh. »Gde bih otišla? Kad bih mogla.«»Ne znam da li moţeš da mi poveruješ, nakon svega što ti je Ras napriĉao.

moţeš da budeš dţokej, ako je to ono što ti ţeliš, gotovo svuda osim u Planini. Moţdaćeš u poĉetku morati malo više da se po muĉiš, ali ljudi će te ceniti po onome što jesi išto umeš.« I samoj Guji ove reĉi zazvuĉaše laţno: budalo, jedna, reĉe samoj sebijednom preplašenom detetu govoriš da treba da ode u svet i da se samo samcato izza uspeh. Pokušavala je da se seti neĉega boljeg.

Leţeći pored nje, s jednom rukom prebaĉenom preko njenog kuka. Gabrijepromeškolji i promumla nešto. Guja baci pogled preko ramena i stavi svoju ruknjegovu. »Sve je u redu, Gabrijele«, reĉe. »Spavaj dalje.« On uzdahnu i ponovo uu san.

Guja se okrenu Melisi. Dete je z a trenutak buljilo u nju, pobledevši kao avet nprigušenom svetlu. Iznenada se okrenu i pobeţe.

Guja izlete iz postelje i naţe za njom. Jecajući, Melisa je pipala po vratima iotvorila ih upravo u trenutku kada je Guja sustiţe.Dete polete u hodnik ali Guja jestiţe i zaustavi.

»Melisa, šta ti je?« Melisa se odm aĉe, plaĉući, izvan se be. Guja kleknu uze je u na ruĉje, polako je

okrećući prema sebi, milujući je po kosi. »Sve j e u redu, sve je u redu«, mrmljala je Guja tek da nešto kaţe.

»Nisam znala, nis am shvatila...« Melisa se otrţe od nje.»Mislila ,sam da ste jaĉi da moţete da uradite sve što ţelite, ali vi ste kao i ja.«

Guja nije ispuštala Melisinu ruku. Ona je povede u jednu od drugih gostinskihsoba i upali svetlost. Ovde pod nije bio zagrejan i kamen kao da je isisavao toplotukroz tabane Gujinih bosih nogu. Ona svuĉe ćebe sa uredno nameštene posteljeprebaci ga sebi oko ramena dok je vodila Melisu prema sedištu kod prozora. sedoše, Melisa sa ustezanjem.

»Tako. A sada mi kaţi šta ti je.«



Oborene glave, Melisa privuĉe kolena na grudi obgrli ih. »I vi morate da raditeono što oni hoće.«

»Ja ne moram da radim ono što drugi hoće.« Melisa po diţe pogled. Iz desnog oka joj suze skl iznuše pravo dole nizobraz. Na

levoj strani su nabori od oţiljaka usmerili suze ustranu. Ponovo obori glavu. Guja seprima ĉe i obgrli je rukom oko ramena.

»Opusti se. Nikuda ne ţurimo.« »Oni. . . oni rade . . .«Guja se namršti, potpuno zabezeknuta. »Šta to oni rade? Ko su ti ’oni'?« »On.«»Ko: Valjda ne Gabrijel?«Melisa brzo klimnu gl avom izbegavajući da je pogleda u oĉi. Guja nije mogla d

zamisli da bi Gabrijel nekoga namerno povredio. »Šta se to dogodilo? Ako tpovredio, sigurna sam da je to bilo sluĉajno.«

Melisa je netremice gledala u nju. »Meni on nije ništa uĉinio.« Glas joj je zvuĉaoprezrivo.

»Melisa, draga moja. Ni reĉ ne razumem od ovoga što priĉaš. Ako ti Gabrijel uĉinio ništa na ţao, zašto si se toliko uzbudilakada si ga ugledala? On je u stvariveoma mio.« Moţda je Melisa ĉula priĉu o Lei i bojala se za Guju.

»On te je primorao da budeš s njim u krevetu.« »To je moj krevet.«»Nije bitno ĉiji je krevet! Ras ne moţe da pronaĊe mesto gde spavam, ali ponekad

. . .«»Ras?«»Pa, da. Ja s njim, ti s onim drugim.«»Ĉekaj malo«, reĉe Guja. »Znaĉi li to da te Ras primorava da budeš s njim

krevetu? I onda kada ne ţeliš?« To je glupo pitanje, pomisli, ali nije mogla da se boljega.

» . . . da ţelim?« reĉe Melisa, s odvratnošću. Sva ukoĉena od neverice, Guja polako reĉe »Da li te primorava i na druge stvari?«»Rekao je da će prestati da me boli, ali nije . . .« Ona sakri lice na svoja kolena.

Guji odjednom postade jasno šta Melisa ţeli da kaţe i ispuni je saţaljenjemodvratnošću. Guja zagrli Melisu, i tapkajući je po ramenima i milujući je po kosi svdok, malo po malo, kao da se boji da će je neko videti i zaustaviti, Melisa i samaobgrli Guju i stade da joj jeca naramenu.

»Ne moraš mi više ništa reći«, reĉe Guja. »Nisam razumevala do sada ali sadaje sve jasno. Oh, Melisa, to bi moralo drukĉije da izgleda, ne ovako. Zar ti to još do sada nije rekao?«

»Rekao mi je da imam sreće«, prošaputa Melisa. »Kazao jetreba da mu budemzahvaina što uopšte hoće da me dodirne.« Ona stade strahovito da se trese.

Guja poĉe da je ljulja, onako obgrljenu, napred nazad. On je taj koji je imaosreće«, reĉe oma. »Imao je sreću da niko nije saznao za ovo

Vrata se otvoriše i Gabrijel pogleda unutra. »Guja. . .? A, tu si. On poĊe k njoj dok



se svetlost prelivala na njegovom zlatastom telu. Trgnuvši se, Melisa pogleda unjegovom pravcu. Gabrijel stade kao ukopan, dok su zaprepašćenje i uţas stali dase šire po licu. Melisa po novo obori glavu i steţe Guju još jaĉe, tresući se od napda savlada jecaje.

»Šta. . .?« »Vrati se u postelju«, reĉe Guja, oštrije nego što je imala nameru ali još ne t

kako je smatrala da u ovom ĉasu zasluţuje da mu se ob rati. »Ali šta se to dešava?« upita on tonom deteta koje se nekome ţali. Namrštivši

pogleda u Melisu.»Odlazi! Sutra ćemo razgovarati,« On poĉe da se buni, vide kako se izraz na Gujinom licu menja, preseĉe se u p

reĉenice i iziĊe iz sobe. Guja i Melisa dugo su još sedele ćuteći. Melisino dispolako postade mirnije i ravnomernije.

»Jesi li videla kako me ljudi gledaju?«»Jesam, mila. Videla sam.« Posle Gabri jelove reakcije Guji je bilo jasno da će

teško moći da naslika još koju šarenu laţu o ljudskoj blagonaklonosti. Ali sada se Gujajoš više ponadala da će Melisa ipak da se odluĉi da napusti ovo mesto. Svako dbilo bi bolje. Ma kakvo.

Gnev stade polako, opasno, nepovratn o da raste u Guji. Dete sa oţiljkom,povre Ċeno, uplašeno, imalo je isto toliko prava ako ne i višeda neţno i blago budeuvedeno u seks kao i ono koje je lepo i puno samopouzdanja. Ali Melisi su samonaneli još veće oţiljke, još više je povredili i uplašili. I ponizili. Guja ju je drţalnaruĉju, blago je ljuljajući. Melisa se zadovoljno obesila o nju, kao da je mnogo mda

nego što jeste. »Melisa . . .«»Gospo Ċo?«»Ras je gad. Povredio te je na naĉin na koji su samo opakiljudi u stanju da

povrede nekoga. Obećavam ti da te više nikada neće povrediti.«»Kakve razlike ima ako je to on ili neko drugi?«»Sećaš ili se kako si se iznenadila kad je neko pokušao da meoplja ĉka?«»Ali to je bio ludak. Ras nije Lud.«

»Ima mno go više ludaka nego ljudi kao što je Ras.« »Onaj drugi je kao Ras. Naterao te je da budeš s njim.« »Ne, nije. Ja sam njega pozvala da provede noć sa mnom. Ima ponekad i takvih

stvari koje ljudi mo gu da uĉine jedan za drugog ... Melisa po diţe pogled. Guja nijemogla da pogodi da li je posmatra ĉ. radoznalo ili

zabrin uto, jer lice joj je bilo isuviše tvrdo od uţasnog oţiljka od opekotine da bipokazalo nekakav izraz. Guja prvi put opazi da se oţiljci pruţaju i ispod okovratnikadetetove košulje. Oseti kako joj srce side u pete.

»Gospo Ċo, šta vam je?« »Kaţi mi, mila moja, koliko si ti zapravo opeĉena? Gde su oţiljci?«Melisino desno oko se skupi; za tolik o je bila u stanju da se namršti. »Po licu.«

Odmaĉe se od Guje i dodir u kljuĉnu kost, sa leve strane vrata. »Odavde.« Ruka jsiĊe niz grudni koš do poslednjeg rebra i preĊe na bok. »Dovde.«



»Niţe od toga ih nema?« »Nema. Ruka mi je dugo bila ukoĉena.« Ona zaokruţi levim ramenom: nije b

onako gipko kako je trebalo da bude. »Imala sam sre će. Da je bilo gore, i da nisammogla da jašem ne bi niko smatrao da vredi da ostanem u ţivotu.«

Guja odahnu polako i s velikim olakšanjem. Već je imala prilike da vidi ljud koji su bili tako gadno o peĉeni da više nisu imali ni polnih organa ni moĉi da oseprijatnost. Guja u sebi zahvali svim bogovima svih naroda na svetu za ovu dobru vest.Ras je oĉigledno povredio Melisu, ali bolelo ju je zato što je bila još dete a on vegrubi odrastao ĉovek, a ne zato što je vatra uništila u njoj sva druga osećanja sem bo

»Ljudi mogu jedno drugom ĉiniti stvari koje su im o boma prijat ne«, reĉe Guja.»Eto, zato smo Gabrijel i ja bili zajedno. Ja sam ţelela da me on dodirne a on je ţeda ga ja dodirnem. Ali ako neko nekoga do dirne ne vodeći raĉuna kako se oseća — iprotiv njegove volje!« Ona zastade, jer nije mogla da veruje da postoje tolikoizopaĉeni ljudi koji ćeseks pretvoriti u napad na nekoga. »Ras je jedan gad«, ponoviona.

»Zar vas onaj vaš nije povredio?«»Ne, nije. Bilo nam je lepo.«»Kad kaţete...«, reĉe Melisa polako. »Mogu ti pokazati.«»Ne! Molim vas, nemojte.«»Ne brini«, reĉe Guja. »Ne brini. Od sada pa zauvek niko ti više neće ĉiniti ono

što ne ţeliš.« »Ali, gospo Ċo Gujo. Vi ga ne moţete spreĉiti. Ja ga ne mogu spreĉiti. Vi ćete

morati da otputujete, a ja ću morati da ostanem ovde.« Sve drugo radije nego to, mislila je Guja. Sve. Ĉak i progonstvo. I tada, baš k

snu, taĉno onako kako je ţelela, odgovori iskrsnuše u njenoj svesti, i ona se nasmeja irasplaka u sebi istovremeno, zato što ih nije već ranije videla.

»Da li bi pošla sa mnom, kada bi smela?«»Pošla svama ?« »Da.«»Gospodo Gujo . . . !«

»Vidari ne ra Ċaju, već usvajaju decu, jesi li ĉula o tome? Nisam ranije bila svesali u stvari ja već odavno tragam za nekim.«

«Ali moţete dobiti koga god hoćete.« »Ja ţelim tebe, ako me primiš za roditelja.«Melisa se priljubi uz nju. »Nikada me neće pustiti da odem prošaputa. »Bojim se.« Guja stade da je miluje po kosi i zagleda se kroz prozor u mrak i u raštrkana svetla

bogate, lepe Planine. Nešto kasnije, pre no što će utonuti u san, Melisa prošap»Bojim se.«

8

Prvi zrac i crvenog jutarnjeg Sunca probudiše Guju. Melise nije bilo. Mora daiskrala i vratila u štalu, i Guja se zabrinu za nju.



Ispravi sklupĉano telo i izvuĉe se iz sedišta pored prozor a, a zatim otšljapka bosimnogama natrag u svoju sobu, ramena umotanih u ćebe. U kuli je bilo sveţe i tiho. Njena soba bila je prazna. Dobro je što je Gabrijel otišao, jeriako je bila lj uta, nije ţelela da ljutinu rasipa na njega. Nije on bio onaj koji jezasluţivao njen gnev, i mogla je bolje da gaisko risti. Pošto se umila, i obuĉe se, i daljezagledana u dolinu. Vrhovi planina na istoku još su bacali svoje senke preko nje. okje posma trala, senka polako otpuza sa staje i njenih ĉetvrtastih, belo ograĊenih ograda. Sve je bilo tiho.

Iznenada, konj izroni iz senke na sunce. Njegov a strahovito produţena senkaodskoĉi mu sa kopita i poputdiva stade da hoda kroz svetlucavu travu. To je bioogromni šareni ţdrebac, sa Melisom koja mu se uhvatila za vrat.

Ţdrebac krenu kasom, klizeći glatko preko polja. Guja poţele da i sama jaši kjutarnju sveţinu, da je vetar miluje po licu; gotovo je mogla da ĉuje kako kopite mbubnjaju po tlu i da oseti miris mlade trave, da vidi kako kapljice rose prskaju na svestrane dok prolazi kroz nju.

Ţdrebac stade da galopira kroz po lje, dok su mu rep i griva lepršali. Melisa szgr ĉi uz njegov hrbat. Pred injima se dizao jedan od visokih kamenih zidova koji surazdvajali dva polja.

Guja naglo uvuĉe vazduh, uverena da Melisa više ne vlada konjem. Korak mza tren ne popusti. Guja se naţe napred kao da moţe da ihdohvati rukom i zaustavi preno što konj odbaci detinje telo tako da udari o zid. Na njemu se videla napetost, aliMelisa je sedela mirno i pribrano. Konj se umiri i prelete preko prepreke, ne okrznuvšje.

Posle nekoliko koraka uspori; otkasa još par koraka a potom odšeta smirendostojanstveno ka staji kao da se ni njemu, ni Melisi ne ţuri natrag.

Ako je pomalo i sumnjala u ponešto od onog što joj je Melisa ispriĉala, te sumsu sada nestale. Nije sumnjala u to da je Ras zloupotrebio dete: Melisina uzbu Ċenost izbunjenost bila su isuviše stvarne. Guja se pitala da moţda nije ona priĉa o jahanjuGabrijelovog konja bila izmišljena, iz razumljivih razloga, ali oĉigledno da je i onabila stvarna i Guja na osnovu toga shvati koliko će biti teško da oslobodi svoju maprijateljicu. Melisa je bila potrebna Rasu i on je neće tek tako pustiti da ode. Guja se

bojala da ode pravo grado naĉelniku,s kojim svojevremeno nije mogla da uspostaviuzajamno razumevanje, i da optuţi Rasa obelodanjujući njegovu izopaĉenost. Ko ćejoj verovati? Na dnevnom svetlu i sama je jedva mogla da poveruje da se tako ntouopšte moglo dogoditi, a Me lisa je bila isuviše zastrašena da bi sama, neposreoptuţila Rasa. Guja joj to nije zamerala.

Ode u drugu kulu i zakuca na gradonaĉelnikova vrata. Dok je taj zvuk odjekivkamenim hodnicima ona odjednom postade svesna koliko je, u stvari, rano. Ali nije semnogo brinula; nije bila raspoloţena za uĉtivosti.

Brajan otvori vrata. »Da, gospo Ċo?«»Došla sam da razgovaram sa gradonaĉelnikom o svojoj nagradi.«On se pokloni i pokaza joj gestom da u Ċe. »Budan je. Sigurno će vas primiti.«Guja pod iţe jednu obrvu, jer su te reĉi podrazumevale i mogućnost da odbije da je

primi. Ali sluga je go vorio onako kako govori onaj ko oboţava drugog toliko da vi



ne vodi r aĉuna o obiĉajima pristojnog ponašanja. Brajan takoĊe nije bio onaj na kogase trebalo naljutiti.

»Celu noć nije oka sklopio« , reĉe Brajan, vodeći je ka sobi»Krasta ga tako jakosvrbi. . . moţda biste mogli. . .?

»Ako nije inficirana obra tite se apotekaru, ne meni«. reĉeGuja. Brajan joj uzvratipogled. »Ali gospo Ċo . . .«

»Razgovaraću s njim nasamo,Brajane. Da li biste bili ljubazni da pošaljete poglavnog konjušara i po Melisu?«

»Melisa?« Sada je na njega bio red da podigne obrve. »Je li to ono crvenokosodete?«

»Jeste.«»Gospodo, jeste li sigun i da baš ţelite da ona doĊe ovamo?«»Molim vas, uĉinite onako kako vam je reĉeno.« On se lako nakloni, a lice mu o pet postade maska savršenog sluge. Guja proĊe

mimo njega i ud e u gradonaĉelnikovu spavaću sobu.

Gradonaĉelnik je leţao sklupĉan u krevetu, ĉaršavi i ćebad leţali su u izguţvangomilama oko njega i po podu. Zavoji su bili spali s njegove no ge i ĉiste, smedekraste. Pun zadovoljstva i olakšanja, blaţena lica, po lako je ĉešao ranu kojazarastala.

Ugleda Guju i pokuša da navuĉe zavoje preko rane, smešeći se pok ajniĉki. »Kako strašno svrbi«, reĉe. »Pretpostavljam da to znaĉi da zarasta?« »Sam o se vi ĉešite«, reĉe Guja. »Ja ću biti daleko od vas dva dana putovanja k

je budete ponovo zagadili.«

On trţe ruku i vrati seopet u uspravan poloţaj na jastuke. Nespretno pokušavajućida izravna posteljinu, pogleda oko sebe, opet sav nakostrešen. »Gde je Brajan?«

»Otišao je da me nešto posluša.« »A, tako.« Guja oseti po njegovom glasu da postaje još ljući, ali on nije zapode

dalji razgovor na tu temu. »Jeste li ţeleli da me vidite zbog neĉega? « »Zbog moje nagrade.«»Naravno. Trebalo je da sam već pokrenem to pitanje. Nisam mislio da ćete

tako brzo napustiti, draga moja.«

Guja je mrzela da joj tepaju ljudi prema kojima nije osećala ništa nalik simpatiju. Gram joj je te iste reĉi govorila najmanje pedeset puta, ako ne i sto puta dan, ali nikad a se nije od njih tako jeţila kao sada, kada ih je izgovorio ovaj ĉovek.

»Ne znam ni jedan grad koji bi odbio valutu Planine«, reĉe on. »Oni znajudanikada ne falsifikujemo meta l i da ne zakidamo na teţini dukata. Ali, ako ti je takmilije, moţemo ti platiti i u draguljima.«

»Ne ţelim ni jedno ni drugo«, reĉe Guja. »Hoću Melisu.« »Melisu? Neku našu graĊanku? Ĉuj me, vidarko, trebalo mi je punih jdvadeset

godina da se izborim protiv zlog glasa na koji je Planina izišla, 'kao mesto gde postropstvo! Mi sad osloba Ċamo robove, ne prodajemo ih više.« »Vidari ne drţe robove. Trebalo je da kaţem da hoću da je oslobodim. Ona hoće

da pod e sa mnom, ali vaš glavni konjušar, Ras, je — kako vi to kaţete? — njenstaratelj.«



Gradonaĉelnik je netremice gledao u nju. »Vidarko, nemogu traţili od ĉoveka darastura porodicu.«

Guja se jedva savlada. Ţelela je da ne dovede sebe u situaciju da objašnjava zĉega se toliko gadi te osobe. Kada ona ne odgovori, gradonaĉelnik se uzvrpprotrlja nogu i opet trţe ruku sa zavoja.

»To je veoma sloţeno i teško. Zar ne bi radije izabrala nešto drugo?« »Da li vi odbijate moju molbu?«On protumaĉi njen ton kao prikrivenu pretnju, što je i bio; pritisnuzvono za

poslugu i Brajan se pojavi.»Pošalji po Rasa. Kaţi mu da se što pre popne ovamo. I neka povede i svoje de

»Vidarka je već poslala po njih, gospodaru.« »A, tako.« Nije skidao po gleda sa Guje dok je Brajan izišao. šta ćemo ako on

odbije vaše traţenje?« »Svako m oţe odbiti da plati vidaru«, reĉe Guja. »Mi nosimo oruţ je samo radi

odbrane i nikada ,ne pretimo. Ali nikad ne idemo na ona mesta gde nas ne primajurado.«

»Hoćeš da kaţešda namerno zaobilazite mesta koja vam se ne dopa daju?«Guja sleţeramenima.»Ras je došao, gospodaru«, reĉe Brajan sa praga. »Uvedi ga.«Guja se ukoĉi, trudeći se da nadvlada u sebi prezir i odvratnost. Ljudeskara ude u

sobu, oĉito zbunjen. Kosa mu je bila vlaţna i na brzu ruku zaglaĊena sa ĉela. Pokse pred gradonaĉelnikom.

Iza Rasa, pored Brajana, Melisa ustuknu. Stari sluga je na silu uvuĉe u sobuona nije dizala glavu.

»Ne boj se, dete«, reĉe gradonaĉelnik. »Nismo te doveli da bi te kaznili.« »Ovo baš nije naĉin da nekoga umirite«, reĉe Guja. »Vidarko, molim te, sedi«, blago reĉe gradonaĉelnik. »Ras. . . ?« Po kretom gla

pokaza na dve stolice.Ras sede, neljubazno pogledavši u Guju. Brajan natera Melisu da priĊe, sve dok

nije stajala izme Ċu Guje i Rasa, ali pogled joj je i dalje bio prikovan za pod.

»Ras je tvoj staratelj«, reĉe gradonaĉelnik. »Je li tako?« »Jeste,« prošaputa ona. Ras pruţi ruku, stavi prst na Melisino rame i pritisnu ga ovlaš ali ĉvrsto. »Uk

poštovanje, kad razgovaraš s gradonaĉelnikom.« »Gospodine.« Melisa je govorila tiho, i glasić joj je drhtao.»Melisa«, reĉe Guja, »on te je pozvao da doĊeš da bi muk azala šta ţeliš da

uradiš.« Ras se nagl o okrete. »Šta ţeli da uradi? Šta to treba da znaĉi?«

»Vidarko, molim te«, ponovo upozori gradonaĉelnik, podvlaĉeći reĉi malo jnego obiĉno. »Ras, imam velikih teškoća i jedino ti, moj prijatelj moţeš pomoći.« »Ne razumem.«»Vidarka mi je spasla ţivot, kao što znaš, i sada je došlovreme da joj

platim. Izgleda da su se ona i tvoja devojĉica zavolele.«



»I šta ja tu treba da uĉinim?« »Ne bih traţio od tebe tu ţrtvu, da nije za dobro grada. A prema onome što

vidarka kaţe, izgleda da i tvoje dete to ţeli.« »Šta to ţeli?« »Tvoje dete . . .«»Melisa«, reĉe Guja. »Ona se ne zove Melisa«, otkresa Ras. »I nikada se tako nije zvala.»Onda kaţi gradonaĉelnikukako je nazivaš!« »Ono kako je ja nazivam je poštenije nego ovo što se ona pravi da jeste. Sama je

sebi nadenula ime Melisa.«»Onda joj ono utoliko pre pripada.«»Molim vas«, reĉe gradonaĉelnik. »Mi razgovaramo o star ateljstvu nad detetom,

ne o njegovom imenu.«»O starateljstvu? Znaĉi o tome se radi? Hoćete da je poklonite»To si rekao priliĉno oštro, ali. . . tako je.« Ras pogleda u Mellsu, koja se nije mi

pomerila, pa u Guju. Pre no što se okrenuo gradonaĉlniku, on prikri munjeviti sjajpronicljivosti i tri jumfa u oĉima, ali Guja ga je jasno videla.

»'Da je pošaljem u svet sa stranom osobom? Pa ja sam joj bio staralac još dobila trogodišnja beba. Roditelji su joj bili moji prijatelji. Gde bi mogla da ode bude srećna i da svet ne bulji u nju?«

»Ovde nije srećna«, reĉe Guja. »Da bulje u nju, zašto?« »Podigni glavu«, reĉe Ras Melisi. Kad nije poslušala, on je opet bocnu prstom i

ona pola ko podiţe glavu. Gradonaĉelnik je bolje od Gabrijela vladao svo jim reakcijama, ali ipak se trţe.Melisa brzo obo ri pogled, i opet ga prikova za pod, pustivši da joj kosa padne ispredlica.

»Opekla se u poţaru u staji, gospodaru«, reĉe Ras. »Zamalo da umre. Ja samnegovao.«

Gradonaĉelnik se okrenu Guji. »Vidarko, zar se nećeš predomisliti?« »Zar vam nije dovoljno i to što ona ţeli samnom. Svuda u svetu ne bi se 'Više

trošile reĉi oko toga.« »Da li zaista ţeiš da poĊeš s njom, dete? Ras je bio dobar prema tebi, zar ne; Zţeliš da nas napustiš?«

Ruku ĉvrsto stisnutih iza leda, Melisa je i dalje ćutala, Guja je ţelela da onaprogovori, ali je znala da neće; bila je isuviše preplašena, i to s razlogom.

»Ona je još dete«, reĉe gradonaĉelnik. »Ona ne moţe da donosi odluke kao štova. Odgovornost moram ja da uzmem na sebe, kao što sam uostalom punih dvadgodina i imao odgovonost da se brinem o starateljstvu nad decom u Planini.«

»Onda ćete sigurno razumeti da ja mogu više da uĉinim za nju nego bilo kojvas dvojice«, reĉe Guja. »Ako ostaneovde, provešće ţivot krijući se u staji. Pustite jeda pode sa mnom i više neće morati da se krije.«

»Uvek će morati da se krije«, reĉe Ras. »Jedna mala nakazica.« »A ti si se valjano potrudio da ona to nikad ne zaboravi!«



»Ne mora da znaĉi da se poneo loše prema detetu, i to baš po ovom pitanvidarko«, b lago reĉe gradonaĉelnik.

»Vi samo vidite lepotu, i ništa drugo!« povika Guja, iako je znala da oni nrazumeti šta ţeli da kaţe.

»Potreban sam joj«, reĉe Ras. »Zar nije tako, devojĉice? Ko bi se drugi brinu'tebi ovako kao ja? A sada hoćeš da odeš?« Zavrte glavom. »Ne razumem. Zaštţelela da ode? I zašto vi ţelite baš nju da usvojite?«

»To je odliĉno pitanje, vidarko«, reĉe gradonaĉelnik. »Zašto ţeliš baš ovo deLjudi će reći da smo prestali da prodajemo svoju lepu d ecu zato da bi se lakše otarasiliruţne i nak azne.«

»Ne moţe provesti ceo ţivot krijući se«, reĉe Guja. »Ona je darovito dete, bistri hrabra. Ja za nju mogu da uĉinim više od ma koga u ovom mestu. Mogu joj pomda stekne zanat. Mogu joj pomoći da postane neko koga neće ceniti samooţiljcima.«

»Vidarka?«

»Moguće, ako ona bude to ţelela.« »Drugim reĉima, ti ćeš je usvojili.« »Pa naravno. A šta bih drugo?« Gradonaĉelnik se okrenu Rasu. »Cela Planina će da zine, ako jedan od nas postane

vidar.«»Neće biti srećna dalek o odavde«, reĉe Ras. »Zar ne ţeliš da uĉiniš onako kako je

najbolje za dete gradonaĉelnikov glas postade mek i laskav.»Zar je za dete najbolje da ga pošalju od kuće? Da li bisteslali svog.. .« Ras se

ugrize za jezik i preblede.Gradonaĉelnik se zavali u jastuke. »Ne, ne bih svojedete poslao od kuće. Ali ako

on odluĉi da ode, pustio bih ga.« On se ţalosno osmehu na Rasa. »Ti i ja imamo sliĉneprobleme, prijatelju. Hvala što sime podsetio.« Stavi obe ruke na potiljak i dugo jegledao u tavanicu.

»Ne moţete je poslati od kuće«, reĉe Ras. »To je isto kao da ste je prodali uropstvo.«

»Ras, prijatelju«, blago reĉe gradonaĉelnik.

»Ne pokušavajte da me ubeĊujete. Ja dobro znam šta je šta, azn aće to i drugi.«»Ali koristi. . .«»Da li zaista verujete da će neko ovom jadnom, malom stvoru ponuditi da postane

vidarka? Pa to je sumanuto!«Melisa kradom baci jedan brzi pogled na Guju, skrivajući svoja osećanja kao i

obiĉno, a onda opet obori pogled.»Ne volim kada me teraju u laţ«, reĉe Guja. »Vidarko, Ras nije tako mislio. Dajmo, smirimo se. Mi govorimo o stvarima

onakvim ikakve izgledaju a ne ikakve su stvarno. S poljni izgled je veoma vaţan i l judiu njega veruju. Ja to moram uzeti u obzir. Nemoj mi sliti da je lako biti na momepoloţaju. Mnogo ima mladih usijanih glava — a i nekih 'koje nisu tako mlade — kojebi me rado izgurale o davde kada bih im pruţio priliku. I ništa ne bi pomoglo što saovde već dvadeset godina. Ako me optuţe za prodaju roba . . .« on zaklima glavom



Guja je pratila kako sam sebe nagovara da odbije njenu molbu i osećalabespomoćnom, nije znala kako da ga nagovori da pristane. Ras je;dobro znao koji ćerazlozi najviše uticati na njega, dok je Guja pretpostavila da će joj se verovati, ili dbar m oći da isteraono što ţeli. Toda će vidari moţda odluĉiti da bojkotuju Planinu bioje problem koji je tek predstojao, i bio je još ozbiljniji kad se ima u vidu kako sposlednjih godina proredile posete vidara gradu.

Ako je gradonaĉelnik imao smelosti da prihvati njen ultimatum, Guja višenije smela da ga sprovede. Nije više smela dadopusti da Melisa ostane s Rasom. makarjoš jedan dan, makar i sat, nasamo; i Guja ju je već izloţila odviše velikoj opasnStaviše, sada je već pokazala da ne trpi glavnog konjušara, tako da gradonaĉelnikneće poverovati ako mu sve ispriĉa. Ĉak i kada bi ga sama Melisa optuţila, ne bi bilodokaza. Guja je oĉajniĉki pokušavala da se seti nek og drugog naĉina da se izbori zaMelisinu slobodu; nadal a se da još nije upropastila sve mogućnosti da je odmah doib

Progovorila je što je mirnije mogla. »Povlaĉim svoj zahtev.« Melisa naglo uvuĉe vazduh ali ne podiţe glavu. Na gradonaĉelnikovom licu ukaza

se izraz olakšanja, a Ras se zavali u stolicu.»Pod jednim uslovom«, r eĉe Guja. Zastade da paţljivo iza bere reĉi, da kaţe samo

ono što će moći i dadokaţe. »Pod jednim uslovom. Kada Gabrijel bude otputovao, iće na sever. Neka Melisa poĊe s njim do Midlipata.« Guja nije ništa reklGabrijelovim planovima; to je bila njeg ova stvar i nikoga se nije ticala. »Tamo ţivijedna odliĉna uĉiteljica za ţene. : ona neće odbiti nikoga kome bude potrebna.«

Mala, vlaţna mrlja stade da se širi na prsima Melisine košinje. kako su suze poĉetiho da joj padaju na grubu tkaninu. Guja ubrza.

»Neka Melisa pod e s Gabrijelom. Njena obuka će moţda trajati duţe nego obiĉnojer je već prestarila. Ali to će biti radi bezbednosti. Ĉak i a iko je Ras voli. . .« ova reĉjoj se gotovo zaglavi u grlu » . . . ako je isuviše voli da bi je dao u ruke vidarima, nje valjda spreĉiti i od ovoga.«

Rasovo rumeno lice preblede.»Midlpat?« prezrivo reĉe gradonaĉelnik. »I ovde imamo veoma dobrih uĉit

Zašto bi morala da ide u Midlpat?« »Znam da cenite lepotu«, reĉe Guja, »ali verujem da takoĊe cenitei samokontrolu.

Neka se Melisa obuĉi tim veštinama, makar morala otići u drugo mesto i da na Ċe sebiuĉitelja.«

»Hoćeš da mi kaţeš da ovo dete jošnikad nije bilo ni kod jednog?«»Naravno da je bilo!« dreknu Ras. »To je samo trik, da bi devojĉicu izvukl

našeg okrilja i zaštite! Misliš da moţeš tek tako da baneš negde i da promeniš svakonako kako ti se dopad a!« Ras se drao na Guju. »I sada misliš da će ljudi poverovsve ono što ti i ovonezahvalno štene izmislilo protiv mane. Svi se boje tebe i tvojihljigavih zmijurina, ali ja ne! Hajde, napujdaj jednu na mene, pro baj samo, i spljeskaću

je kao palaĉinku!« Naglo prestade i pogleda oko sebe, kao da je zaboravio gde je. Alinije imao mogućnosti da odglumi dramatiĉno napuštanje sobe. »Ti se ne moraš ĉuvati o d zmija«, reĉe Guja. Ne obraćajući paţnju na njega, ne obraćajući paţnju na Guju, gradonaĉelnik

nagnu prema Melisi. »Dete, da li si bila kod uĉiteljice za ţene?«



Melisa je oklevala, ali najzad odgovori. »Ne znam šta je to.« »Niko nije hteo da je primi«, reĉe Ras. »Ne govori koješta. Naši uĉitelji nikoga ne odbijaju. Da li si je odveo nekome

nisi?«Ras je buljio u svoja kolena i ćutao. »To se moţe lako proveriti.« »Nisam, gospodaru.«»Nisi! Nisi?« Gradonaĉelnik strţe sa sebe pokrivaĉ i ustade, posrnuvši ali vrativši

ravnoteţu. Stajao je iznad Rasa, ogromnaljudeskara pred drugom takvomljudeskarom, dva ogromna, lepa muškarca, licem u lice, jedan crven a drugi bled njegovim gnevom.

»Zaštonisi?«»Njoj ne treba uĉitelj.« »Kako se usu Ċuješ!« Gradonaĉelnik se naginjao napred a Ras povla ĉio unazad,

sve dok potpuno nije utonuo u naslon stolice, što dalje od njega. Kako se usuĊuješ joj ugroţavaš ţivot! Kako se usuĊuješ da je doţivotno osudiš na neznanje i muku!«

»Ona nije u opasnosti! Njoj nije potrebno da se štiti. . . ko bi je ikada dodiruo? «»Ti si me dodirnuo!« Melisa polete u Gujino n aruĉje i priljubi se uz nju. Guja ĉvrstozagrli devojĉicu.

»Ti. . .« Gradonaĉelnik se uspravi i uĉini korak nazad. Brajan se ne ne ĉujno stvorikraj njih i pri drţa ga pre nego što ga je noga izdala. »Šta ona to govori, Ras? Zaštotako uplašena?«

Ras samo zavrte glavom.

»Neka ti kaţe!« viknu Melisa, gledajući ih ravno u lice. »Nateraj ga!« Grado naĉelnik othrama do nje i nespretno se sagnu. Gledao je Melisu pravo u lice.

Ni on ni ona ne ustuknuše. »Znam da se ti bojiš njega, Melisa. Zašto se on tako boji tebe?« »Zato što mi gospoda Guja veruje.«Gradonaĉelnik duboko udahnu. »Jesi li ga ţelela?« »Nisam«, prošaputa ona. »Nezahvalno štene!« dreknu Ras. »Odvratnanakarado!Ko bi te sem mene ikada

dotakao?«Gradonaĉelnik ne obrati paţnju na Rasa već uze Melisinu ruku u svoje.»Vidarka je od sada tvoj staratelj. Slobodna si da odeš s njom.« »Hvala. Hvala, gospodine.«Gradonaĉelnik stade na obe noge. »Brajane, na Ċi mi dokumenta o njenom

usvajanju u gradskoj arhivi. — Ti sedi, Ras. — I još nešto, Brajane, neka glasnikodjaši u grad. Isceliteljima.«

»Ti robovlasniĉe«, zareţa Ras. »Znaĉi tako ti kradeš tuĊu decu. Ljudi će ... «

»Zaveţi, Ras.« Gradonaĉelnikov glas zvuĉao je mnogo malaksalije nego što bi to pretpostavilo na osnovu onako kratkog napora, i bio je bled u licu. »Ne smem te'proterati. Moram zaštititi druge ljude. Drugu decu. Tvoje nevolje su sada posmoje, i moraju se rešiti. Hoćeš li razgovarati sa isceliteljima?«

»Meni ne trebaju iscelitelji.«



»Hoćeš li se dobrovoljno podvrći leĉenju ili ćeš radije na sud?« Ras se polako spusti natrag u stolic u, i konaĉno klimnu glavom. »Do brovoljno«,

reĉe. Guja ustade, drţeći ruk u preko Melisinih ramena, a Melisa svoju oko njenog

struka, glave malo okrenute, tako da se oţiljak gotovo nije video. Zajedno iziĊoše. »Hvala ti, vidarko«, reĉe gradonaĉelnik. »Zbogom«, reĉe Guja i zatvori vrata za sobom. Ona i Melisa pro Ċoše kroz hodnikkoji je odjekivao do druge kule.»Toliko sam se bila prepala«, reĉe Melisa. »I ja. U jedno m trenutku sam pomislila da ću ipak morati da te ukradem.« Melisa podiţe pogled. »Da li bi to zaista uĉinila?« » Bih.«Melisa poćuta za trenutak. »Oprosti mi!«, reĉe. »Da ti opro stim? Šta to?«»Trebalo je da imam poverenje u tebe. Nisam . Ali od sada ću ti verovati. I neću se

više plašiti.« »Imala si i razloga da se bojiš, Melisa.« »Ali sada više nemam. I neću se bojati. Kuda ćemo?« Prvi put otkakose ponudila

da jaši Vevericu u Melisinom glasu opet se osetilo samo pouzdanje i oduševljenjeprizvuka strepnje.

»Vidiš«, reĉe Guja. »Ja mislim da bi ti trebalo da odeš na sever u vidarsko naseljeKući.«

»A ti?«

»Ja moram još nešto da obavim pre no što krenem kući. Ne brini, moţeš prgoto vo pola puta zajedno sa Gabrijelom. Napisaću ti pismo, da ga poneseš sa sobojahaćeš Vevericu. Tako će oni znati da sam te ja poslala.«

»Ja bih radije s tobom.«Shvativši koliko je Melisa potresena Guja stade. »I ja bih mnogo više volela da

poĊeš sa mnom, molim te, veruj mi. Ali ja moram da odemdo Centra i to moţe dabude i opasan put.«

»Ja se ne bojim ludaka. Sem toga, ako budemo zajedno m oţemo naizmeniĉno dastraţarimo.« Guja je bila sasvim zaboravila na ludaka; podsetivši ga se oseti šok.

»Da, ludak je još jedan problem. Ali oluje d olaze, zima je već gotovo tu. Ne znamda li ću uspeti da se vratim iz Grada pre toga.« A i bolje će biti za Melisu danavikne, i bude prihvaćena u naselju pre no što se Guja vrati, u sluĉaju da putovanje uCentar ne urod i plodom. Tada, ĉak i ako Guja bude morala da ode, Melisa će moćiostane u naselju.

»Ne sekiram se ja zbog oluja«, reĉe Melisa. »Ne bojim ih se.«

»Znam da se ne bojiš. Jednostavno mislim da nema razloga da budeš izloţopasnostima.«Melisa ne odgovori. Guja kleknu i okrenu dete k sebi.»Da li ti misliš da sadai ja poĉinjem da te izbegavam? Posle nekoliko trenutaka Melisa reĉe, »Ne znam šta da mislim, gospoĊo Gujo.



Kazali ste da, kada ne bih ţivela ovde, bila bih samostalna i mogla bih da ĉinim što mislim da je pravo. E, pa ja mislim da nije pravo da vas napustim, imajući u tog ludaka i te oluje.«

Guja sede na pete. »Da, to sam ti rekla. To sam i mislila.« Pogleda na svojeizrovašene ruke, uzdahnu i podiţe pogled ka Melisi. »Bolje će biti da ti kaţem prrazlog, zbog kojeg ţelim da ideš kući. Trebalo je još ranje da ti kaţem.«

»Šta je to?« Melisin glasić bio je napet, neprirodno ujednaĉen; spremila se dajednom bude povre Ċena. Guja je uze za ruku.

»Većina vidara ima po tri zmije. Ja imam samo dve. Napravila sam jednu glupost itreća je bila ubijena.« Ispriĉa Melisi sve o Arevinovom na rodu, o StavinuStavinovom mla Ċem ocu i o Travi.

»Na svetu nema mnogo sanodarki«, re ĉe Guja. »Veoma ih je teško spariti. Ustvari, još nismo uspeli da ih sparimo. Samo ĉekamo i nadamo se da će moţda jednomuspeti. Jedini naĉin da im povećamo broj jeste ne ,što sliĉno onome kako sanapravila Vevericu.«

»Specijalnom medicinom«, reĉe Melisa. »Da, tako nešto.« Nezemaljski biološki sistem sanodarki nije dozvoljavao ni

transdukciju virusa ni mikrohirurgiju. Virusi zemaljskog porekla nisu mogli da izinterakciju sa hemijskim produktima koji su sanodarkama sluţili umesto aminokisei vidari nisu uspeli da izoluju iz tih ĉudnih gmizavaca ništa što bi se moglo uporedvirusom. Zato nisu mogli da prenesu genetsku sklonost za proizvodnju sanodarkinogotrova ni u jednu drugu zmiju, a niko do sada još nije uspeo da sintetiĉkim putemproizvede sve one stotine sastojaka u tom otrovu.

»Ja sam napravila Travu«, reĉe Guja »i još ĉetiri sanodarke. Ali više ne moguih pravim. Ruke mi više nisu onako ĉvr ste, pate od istog onog o d ĉega mi se juĉerazbolelo koleno.« Ponekad se pitala da taj njen artritis nije moţda isto onolpsihiĉkog koliko i fiziĉkog porekla, neka vrsta reakcije na višeĉasovna sedenjalaboratoriji uz oprezno upravljanje ko mandama mikropipete i naprezanje oĉiju da sprona Ċe svako od bezbroj malih jedara u jednoj jedinoj ćeliji sanodarke. Ona je od vidara za poslednjih nekoliko godina uspela da presadi genetski materijal uneoplo Ċeno jajašce. Morala je da obradi nekoliko stotina da bi na krajudobila Travu i

njegova ĉetiri roĊaka; ali i pored toga postigla je bolji procenat nego ma ko od onihkoji su uspeli. Ali još niko nije uspeo da otkrije kako zmije sazrevaju. Zato su vidariimali malu zalihu zamrznutih, nesazrelih jajašca, izvaĊenih iz tela sanodarki koje su imuginule, ali niko nije umeo da ih klonira; i zamrznutu zalihu onoga što je verovbila sperma sanodark i, ali ĉije su ćelije bile suviše nezrele da bi mogle oploditi jajaškada su ih pomešali u epruveti.

Guja je verovala da je njen uspeh bio posledica sreće, bar isto toliko ikolikveštine. Kad bi njen narod raspolagao tehnološkim sredstvima da napravi jedan

elektronski mikroskop, onakav kakav je opisan u njihovim knjigama, bila je uverenada bi p ronašli gene odvojene od jedra, mole lekule tako sićušne da se nisu moglivideti , isuviše sićušne da bi se mogle presaditi, sem ako ih mi rkropipeta sluĉajno usisa.

»Ja sada idem u Centar da prenesem poruku i da zamolim te ljude da nampomognu da dobavimo još samodarki. Ali bojim se da će se me odbiti. A ako budem



morala da se vratim kući bez ijedne, pošto sam već izgubila svoju, ne znam šta ćdogoditi. Moţda se izleglo nekoliko sanodarki otkako sam otišla, moţda su nekeuspeli da kloniraju, ali ako se to nije dogodilo moţda će mi zabraniti da i dalje buvidarka. Ne mogu taj posao raditi kako treba bez jedne sanodarke.«

»Ako ne bude novih, trebalo bi da t i dadu jednu od onih koje si na pravila«, reĉMelisa. »To bi bilo pošteno.«

»Ali ne bi bilo pošteno prema mladim vidarima kojima sam ih poklonila«, reĉGuja. »Morala bih da se vratim kući i kaţem nekom svom bratu ili sestri da ne mbiti vidari dok se ne po veća broj sanodarki koje imamo.« Ona duboko uzdahnu. »Hoda znaš sve to. Eto, zato sam htela da se vratiš kući pre mene, tako da tesvi upoznaju.Morala sam da te spasem od Rasa, ali ako se budeš vratila kući zajedno sa mnonisam sigurna da ćeš se mnogo bolje provesti.«

»Gujo!« Melisa je bila ljutita. »Bilo šta bilo, s tobom mi je bolje nego da samda sam u Planini. Ne tiĉe. me se šta se sve moţe dogoditi. Ĉak i kad bi me tukla . .

»Melisa!« reĉe Guja, pogoĊena kao i dete malopre.Melisa se nasmeši, desni ugao usana povi joj se nagore. »Vidiš?« reĉe. »Dobro. U redu.«»Sve će to biti u redu«, reĉe Melisa. »Nije me briga šta će se dogoditi u nase

vidara. I znam da oluje mogu da b udu i opasne. I videla sam te posle tuĉe sa ludakomznam da je i on opasan. Ali i pored svega ţelim da poĊem s tobom. Molim te, nemojme terati da po Ċem s nekim drugim.«

»Jesi li sigurna?«Melisa kliminu.

»Dobro«, reĉe Guja. Nasmeši se. »Ovo mi je prvi put da nekoga usvojim. Teorijenisu uvek iste kada se primene u ţivotu. Ići ćemo zajedno.« U stvari, veoma je cenilšto Melisa najzad ima u nju puno poverenje.

Odoše zajedno niz hol, drţeći se za ruke, mašući njima kao dvoje dece, a ne dete i odrasla ţena. Kada zaokrenuše za poslednji ugao Melisa je odjednom povunazad. Gabrijel je sedeo pred Gujinim vratima, G torbom za sedlo pored sebe, sbradom na kolenima.

»Gabrijele«, re ĉe Guja.

On podiţe glavu i ovoga puta ne trepnu kad ugleda Melisu. »Zdravo«, reĉe joj. »Izvini.« Melisa se već okrenula prema Guji, tako da je najgori deo oţiljka bio sakriven.

redu je. Ne mari. Navikla sam ve ć.«»Sinoć sam bio bunovan .. .« G abrijel uhvati Gujin pogled i ućuta.Melisa pogleda u Guju, koja joj st eţe ruku, zatim pogleda u Gabri jela, pa opet u

Guju. »Bolje bi bilo . . . Bolje da odem i spremim na še konje.«»Melisa . . .« Guja se maši da je dohvati, ali ona pobeţe. Guja je gledala kako se

udaljava, zatim uzdahnu i otvori vrata svoje sobe. Gabrijel ustade.»Izvini«, ponovi on.»E, pa baš si trapav, da znaš.« Ona uĊe, podiţe svoje torbe i baci ih na postelju.Gabrijel je išao za njom. »Molim te, nemoj sel juti t i»Ne ljutim se.« Otvori torbe. »Sinoć sam bila ljuta, ali sad više nisam.«



»To me raduje.« Gabrijel sede na krevet.Posmatrao ju je dok se pakovala. »Ja samspreman za polazak. Ali hteo sam da se oprostimo. I hvala ti. I izvini. . .«

»Dosta s tim«, re ĉe Guja.»Dobro.«Guja presavi svoju ĉitavu pustinjsku haljinu i stavi je u torbu.»Zašto ne bih i ja mogao s tobom?« Gabrijel se uznemireno naţe napr

oslanjajući se laktovima o kolena. »Mora da je lakše putovati kad imaš s kimrazgovaraš nego kad si sam.«

»Neću biti sama. Melisa ide sa mnom.« »A, tako.« Po glasu se o sećalo da je uvreĊen.»Ja sam je usvojila, Gabrijele. Planina nije mesto za nju. . . kao i ostalom ni za

tebe, u ovom trenutku. Njoj još mogu da pomaţem ali tebi više ne. Izuzev da te uĉipotpuno zavisnim od sebe. To ne ţelim. Nikada nećeš otkriti snagu koja se krije u ako ne budeš slobodan.«

Guja stavi vrećicu sa praškom za zube, ĉešljem i aspirinima u torbu, zatvori koi sede. Uze Gabrijelovu meku, snaţnu ruku u svoju.

»Ovde ti svi oteţavaju ţivot. Ja bih ga, pa opet, isuviše uĉinila lakim. Ni jednodrugo ne valja.«

On podiţe njenu ruku i poljubi je, njenu opaljenu, izrovašenu nadlanicu iudubljenje na dlanu.

»Vidiš li kako brzo uĉiš?« Ona mu preĊe drugom rukom preko meke, plave kose.»Hoćemo li se još koji put sresti?« »Ne znam«, reĉe Guja. »Verovatno nećemo.« Ona se nasmeši. »To ti neće ni

potrebno.«»Svejedno, ja bih voleo« , reĉe on ĉeţnjivo. »Idi u svet«, reĉe Guja. »Uzmi svoj ţivot u svoje ruke i uĉini od njega ono

budeš hteo.« On ustade, saţe se i poljubi je. Ustajući ona mu uzvrati poljubac neţnije nego

je nameravala, ţaleći što nisu imali više vremena, ţaleći što ona neće biti prva kojga sresti kroz godinu i nešto više dana. Raširi prste na njegovim leĊima i privuĉsebi.

»Zbogom, Gabrijele.«»Zbogom, Gujo.«Vrata se tiho zatvoriše za njim. Guja pusti Maglu i Peska iz torbe da se malo nauţivaju slobode pre dugog

putovanja. Puzali su joj preko stopala i oko nogu dok je gledala kroz prozor,Zaĉu sekucanje na vratima.»Saĉekajte.« Ona pusti da joj se Magla uspuţe uz mišicu i namesti joj se pr

ramena, i podiţe Peska obema rukama. Još malo pa će postati suviše velik da jo

obmota oko ĉlanka na ruci.»Sad moţete ući.« Brajan ude i naglo ustuknu.» Ne bojte se«, reĉe Guja. »Nisu l jute.«Brajan se više nije povlaĉio, ali je paţljivo motrio na zmije. Glave su im



okretale istovremeno kad god bi se Guja pom erila; jezici kobre i zveĉarke zapalacašeistovremeno dok su piljile u Brajana i pokušavale da mu okušaju miris.

»Doneo sam detetova dokumenta«, reĉe Brajan. »Ona dokazuju da ste vi sada njenstaralac.« Guja obmota Peska oko desne ruke a levom uze hartije. Brajan joj ihoprezno pruţi. Guja ih je radoznalo razgledala. Pergament je bio krut i krt, sav oteţaood voštanih peĉata. Gradonaĉelnikov potpis,nalik na pauka sijao je u jednom uglu;nasuprot njemu bio je Rasov, neuk i drhtav.

>>Moţe li Ras ovo na neki naĉin da ospori?« »Moţe«, reĉe Brajan, »ali mislim da neće. Ako bude izjavio da je pot pisao pod

prinudom, moraće da kaţe kakvom. A onda će imati druge... prinude... da objaMisim da više voli da se dobrovoljno povuĉe, nego da bude javno na to primoran.«

»Odliĉno.« »Još nešto, vidarko.« »A to je?«On joj pruţi malu, tešku vrećicu. U njoj su zvek etali dukati, jasnim, tvrdim

zvukom zlata. Guja upitno pogleda u Brajana.»Vaša nagrada«, reĉe on i pruţi joj priznanicu i .pero da potpiše. »Da li se gr adonaĉelnik još plaši da će ga optuţiti za prodaju roba?« »Moglo bi da bude«, reĉe Brajan. »Najbolje je da se priĉuva.« Guja dopisa na priznanici »Primljeno u ime moje kćeri, kao naknada za veţbanje

konja.« Potpisa i vrati.Brajan polako stade da ĉita. »Mislim da je ovako bolje«, reĉe Guja. »Melisa je to zasluţila, a ako je prim

platu za svoj rad, oĉigledno da nije robinja.« »To je još jedan dokaz da ste je usvojili«, reĉe Bra jan. »Mislim da će

gradonaĉelnik biti zadovoljan.« Guja stavi vrećicu sa zlatnicima u dţep i pusti Maglu i Peska da kliznu natra

svoje odeljke. Slegnu ramenima. »U redu. Ne mari. Vaţno je da Melisa moţe da odIznenada oseti kako je hvata tuga i upita se da nije moţda isuviše ĉvrsto i bezobzsprovodila svoju volju, tako da je poremetila ţivote drugih ljudi na naĉin koji im nećkoristiti. Nije sum njala da je uĉinila ono što treba za Melisu, ako ništa drugo, bar juoslobodila Rasa. Ali da li je ispalo bolje za Gabrijela, ili za gradonaĉelnika, pa ĉakRasa .. .

Planina je bila bogati gradić i ljudi su uglavnom izgledali srećni; nema sumnjsu sada bili zadovoljniji i bezbedniji nego pre dvadeset godina kada je gradonaĉestupio na duţnost. Ali kakva je to dobra donelo deci iz njegovog vlastidomaćinstva? Guja se radovala što odlazi i radovala se— bilo šta bilo — što odlazi iGabrijel.

»Vidarko?«

»Molim, Brajane?«Iza njenih le Ċa on joj ovlaš dotaĉe rame i povuĉe se. »Hvala vam.« Kada se G

posle jednog trenutka okrenula on je već, nemo, išĉezao. Dok su se vrata njene sobe tiho pritvarala, Guja zaĉu tupi udarac velike kapije k

je zatvarala ulaz u dvorište. Ponovo pogleda kroz prozor. Tamo dole, Gabrije



uzjahivao svog velikog šarca. Obori pogled na dolinu a potom se polako okrenu,dok nije gledao pravo u prozor oĉeve sobe. Dugo je gledao u njega. Guja npogledala na onu drugu kulu, ali je po mladićevom licu znala da mu se otac pojavio. Gabrijelova ramena se poguriše, potom se ponovo digoše, i kada je bpogled na Gujinu kulu, lice mu je bilo potpuno smireno. Ugleda je i osmehnu se tuţno.samosaţaljivim osmehom. Ona mu mahnu. On joj otpozdravi.

Nekoliko trenutaka kasnije G uja je gledala kako šarĉev dugi crno beli rep mahnu inestade iza poslednje okuke na stazi koja je vodila ka severnom drumu. Druga kopitazakloparaše u dvorištu ispod Gu jine sobe. U mislima vrati svom vlastitom putovanju.Melisa, jašući Vevericu i vodeći Brzonogu, pogleda naviše i pozva je rukom da sde.Guja se nasmeši i klimnu glavom, prebaci torbe za sedlo preko ramena, podiţe torbusa zmijama, i ode d a se pridruţi svojoj kćeri.

9Vetar na Arevinovom licu bio je sveţ i ĉist. Bio je srećan što se našao u planins

klimi, gde nije bilo prašine i jare, i peska što se svuda uvlaĉi. Na vrhu prevoja zaspored svog konja i baci pogled po' predelu u kome je Guja provela detinjstvo. Tazemlja je bila puna svetla i zelenila i mogao je da vidi i ĉuje velike koliĉine tekvode. Kroz sredinu doline koja se prostirala pod njegovim nogama krivudala je reka, aizvor ju klj uĉao preko mahovinom obrasle stene tako blizu, da je mogao da dobaci kamenom do njega sa staze na kojoj je stajao. Poštovanje koje je osećao pre ma Gnaraste još više. Njen narod nije bio nomadski ţiveli su tu preko cele godine. Mora daje imala veoma malo isk ustva sa teškom klimom kada je ušla u pustinju. Ovo ovde nmoglo da je pripremi za prostranstva prekrivena crnim peskom. Ĉak ni Arevin nijespreman za strahote koje je preţiveo u centralnoj pustinji. Mape su mu bile stnijedan od njegovih ţivihsaplemenika nije ih nikad upotrebio. Ali ipak su ga doveliţivog i zdravog na drugu stranu pustinje, sve duţ jedne linije pouzdanih oaza. Godje bila već toliko odmakla da nije nikoga sreo: nikoga koga bi mogao upitatnajbolji put i nikoga da ga upita za Guju.

Uzjaha i krenu stazom nizbrdo, ka vidarskoj dolini.Pre no što je stigao do ma kakvog ljudskog boravišta naiĊe na jedan mali voćn

Bio je veoma ĉudan: voćke najudaljenije od puta bile su potpuno izrasle i kvrgave,su najbliţe njemu rasle sve same mladice, kao da se već mnogo godina zasaĊuje ponekoliko stabala svake godine. Momĉić od ĉetrnaest ili petnaest godina odmarao se uhladu, jedući jednu voćku. Kada Arevin zastade, mališa podiţe pogled, ustade i krka njemu. Arevin potera svog konja preko travnate me Ċe na livadi. Sastaše se iz medudva reda drveća koje je, naoko bilo staro valjda pet do šest godina.

»Zdravo«, reĉe momĉe. Uzabra jednu voćku i pruţi je Arevinu. »Hoćeš krušBreskve i višnje su već prošle a pomorandţe još nisu sasvim sazrele.«

Arevin vide da na svakom drvetu raste po nekoliko razliĉitih vrsta plodova alje lišće samo od jedne vrste. On nesigurno ispruţi ruku pre ma kruški, pitajući se da na kome je drveće izraslo nije moţda otrovano.

»Ne brini«, reĉe mu mladić. »Nije radioaktivno. Ovde u blizini nema kratera.«



Na ove reĉi Arevin povuĉe ruku. Nije rekao ni reĉi, pa ipak, izgleda da mmladić proĉitao misli.

»,Sam sam napravio ovo drvo, a ja nikad ne radim sa sumnjivim mutagenima.«Arevin nije imao pojma o ĉemu to deĉak govori, sem što je imao utisak da g

ubeĊuje da je voćka bezopasn a. Voleo bi da moţe razumeti deĉaka isto onako kako jon razumeo njega. Ne ţeleći da ispadne neuĉtiv, on uze krušku.

»Hvala.«Pošto ga je mladić posmatrao pun zainteresovanog oĉekivanja, Arevin zagr

Kruška je bila slatka i opora, istovremeno i veoma soĉna. On uze još jedan zalo»Veoma je dobra«, reĉe. »Nikada još nisam video biljku na kojoj raĊaju ĉetiri razlstvari istovremeno.«

»Mo j prvi nauĉni rad«, reĉe deĉak. Pokaza na starija stabla iza svojih le Ċa. »Svakood nas mo ra da napravi po jedno. Priliĉno glupo ali takav je obiĉaj.«

»A, tako«, reĉe Arevin. »Zovem se Tad.«

»Poĉašćen sam što sam te upoznao«, reĉe Arevin. »Traţim Guju." »Guju!« Tad se namršti. »Bojim se da si se naputovao uzalud. Nije ovde. Ne

oĉekujemo je još nekoliko meseci.« »Ali nije se moglo dogoditi da je mimoi Ċem.« Na Todovom ljubaznom licu ukaza se izraz zabrinutosti. »Hoćeš da kaţeš da

već krenula kući? Šta se desilo? Je li ona dobro?« »Bila je dobro kad sam je poslednji put video«, reĉe Arevin. Ona je na svaki na

trebalo da stigne kući mnogo pre njega, sem ako joj se ne što nije dogodilo. Spopaga misli o nesrećama drukĉijim od ujeda zmije, onim kojima je i ona bila podloţna

»Hej, da ti nije pozlilo?«Tad se stvori kraj njega, drţeći ga za lakat da bi ga umirio. »Nije«, reĉe Arevin, ali glas mu je drhtao. »Da nisi bolestan? Ja još nisam završio obuku, ali neko od naših vidara moći ć

ti pomogne.«»Ne, ne, nisam bolestan. Ali ne mogu da razumem kako to da ja stignem ovamo

pre nje.«

»Ali zašto se tako rano vraća kući?« Arevin je odozgo posmatrao uznemirenog deĉaka, koji je sada već postao

toliko zabrinut kao i Arevin.»Mislim da nemam prava da govorim umesto nje«, reĉe on. »Ali moţda bi i

trebalo da porazgovaram s njenim roditeljima. Hoćeš li mi po kazati njihovu kuću? »Bih ja, kad bih mogao«, reĉe Tad. »Ali ona nema roditelje. Zar ne moţeš

kaţeš meni? Ja sam joj brat.« »Izvini što sam te potresao. Nisam znao da su vam roditelji umrli.«

»Ne, nisu. A moţda i jesu. Pojma nemam. Hoću da kaţem ne znam ko su roditelji. Niti ko su Gujini.«Arevin je bio potpuno zbunjen. Uvek je s lakoćom razumevao sve što mu je G

govorila. Ali sada bi se zakleo da nije shvatio ni polovinu od onoga što mu je ovajmalac napriĉao za ciglih nekoliko minuta.



»Ako ne znaš iko su ti roditelji i ko su Gujini, kako onda moţeš da goj budešbrat?«

Tad ga je zainteresovano posmatrao. »Ne znaš bašmnogo o vidarima, reklo bi se.«»Ne, ne znam«, reĉe Arevin, osećajući da je razgovor opet skrenuo u neobjašnjiv

stvari. »Naravno, ĉuli smo za vas, ali Guja je bila jedina od vas koja je ikad posetilanaše pleme.«

»Postavio sam ti ovo pitanje zato«, objasni Tad, »štol judi većinom znaju da smosvi mi usvojeni. Mi nemamo po rodicu u pravom smislu te reĉi. Mi smo svi jednporodica.«

»Ipak, ti si rekao da si joj brat, kao da nema nijednog drugog brata sem tebe.«Izuzev svojih plavih oĉiju, a i one su se razlikovale u nijansi. Tad uopšte nije liĉiGuju.

»Ona i ja tako mislimo o sebi. Kada sam bio još mali klinac ĉesto sam upadaneprilike a ona mi je uvek d avala podršku.«

»Sad mi je jasno.« Arevin sjaha i popravi uzdu na svome konju, raz mišljajući odeĉakovim reĉima. »Ti nisi sa Gujom u krvnom srodstvu reĉe on, »ali osećaš daizme Ċu vas dvoje postoji jedan naroĉiti odnos. Je li tako?« »Tako je.« Tad više nije bionimalo opušten kao u poĉetku.

»Ako ti kaţem zašto sam došao, da li ćeš mi dati savet šta da radim, ali mislprvenstveno da to 'bude za Gujin o dobro, ĉak i ako bi to zna ĉilo da prekršiš neke vašobiĉaje?«

Arevinu je bilo drago što se momak predomišlja, jer ne bi mogao da ima poveru neki nagli odgovor, proizveden osećanjima.

»Dogodilo se nešto zaista gadno, zar ne?« »Jeste«, reĉe Arevin. »A ona .krivi sebe za to.«»I ti tako Ċe osećaš da izmeĊu tebe i nje postoji naroĉiti odnos, zar ne?«»Da.«»A to i ona misli o tebi?«»Nadam se.«»Ja sam na njenoj strani«, reĉe Tad. »I uvek ću biti.« Arevin raskopĉa oglavak i smaĉe ga konju, tako da moţeda pase. Sede ispod

Tadovog drveta a deĉak kraj njega. »Došao sam s one druge strane zapadne pustinje«, reĉe Arevin. »Mi tamo nem

dobrih zmija, već samo pešĉane zmije ĉiji ujed donosi smrt. ..« Arevin ispriĉa celu priĉu i saĉeka da Tad odgovori, alimladi vidar je dugo gledao

u svoje izrovašene ruke. »Sanodarka joj je bila ubijena«, reĉe na kraju. U glasu mu se osećao šok i beznaĊe. Arevin se sledi sve do onog svog

neprobojnog, strogo kontrolisanog jezgra.

»Ali ne njenom krivicom«, ponovi Arevin, iako je neprestano naglašavao tuĉinjenicu. Tad je sada znao i koliko se pleme boji zmija i ĉak i za strašnu sArevinove sestrice. Ali Arevin je jasno mogao da vidi da Tad nije ndšta razumeo.

Deĉak podiţe pogled. »Ne znam šta da ti kaţem«, reĉe on. »Zaista je strašnZaćuta i osvrnu se oko sebe, pa onda protrlja nadlanicom ĉelo. »Ĉini mi se da će



najbolje da razgovaramo sa Srebrno m. Ona je bila jedna od Gujih uĉitelja i sada jnajstarija od nas.«

Arevin je oklevao. »Da ne pogrešimo? Oprosti mi, ali ako ti, Gujin prijatelj, nemoţeš da shvatiš kako se sve to dogodilo, zar će neki drugi vidar moći?«

»Ja sam razumeo šta se dogodilo.« »Ti samo znaš šta se dogodilo«, reĉe Arevin. »Ali ne razumeš. Ne ţelim da te

uvredim, ali bojim se da je tako.«»Ne mari«, reĉe Tad. »Ja i dalje ţelim da joj pomognem. Srebrna će već neš

smisliti.«U prelepoj dolini vidara mogla su se naći potpuno divlja podruĉja, ali i

potpuno 'civilizovana. Ono što je Arevinu izgledalo kao netaknuta prašunepromenjena još od pamtiveka, prostiralo se dokle je oko moglo da dopre, poĉinjućod severne padine iznad d oline. Ali ‘neposredno ispod strahovitog crnog, starodrveća, veselo su se okretali nizovi vetrenjaĉa. Šuma drveća i šuma vetrenjsavršeno su se slagale.

Naselje je bilo vedro i mirno mestašce, gradić koji se sastojao od ukusnsagra Ċenih kamenih i drvenih kućica. Ljudi su pozdravljali Tada ili mu mahaklimanjem glave pozd ravljali i Arevina. Povetarac donese prigušeni zvuk neke dalekrazigrane deĉje cike.

Tad ostav i Arevinovog konja na pašnjaku, da slobodan pase, a potom poveArevina ka zgrad i koja je bila nešto veća od ostalih i nešto malo izdvojena od njUnutra, Arevin je sa iznena Ċenjem video da zidovi nisu od drveta već od glatkih,belih, glaziranih keramiĉkih ploĉica. Cak i tamo gde nije bilo prozora osvetljenjebilo sjajno kao dan, ne onako avetinjski plaiviĉasto kao biosvetlost, a ni kao mekţuto svetlo gasnog plamena . U kući se osećala uţurbana zaposlenost, pot puno razliĉitaod mirne atmosfere samo g gradića. Kroz poluotvorena vrata Arevin ugleda nekolideĉaka i devojĉica, mlaĊih od Tada, kako s e naginju iznad sloţenih instrumenata,potpuno utonuli u posao.

Tad pokaza rukom ka Ċacima. »To su laboratorije. Soĉiva za mikrosk ope g laĉamoovde, na licu mesta. Pravimo sami i svu ostalu staklariju koja nam je potrebna.«

Gotovo svi ljudi ikoje je Arevin ovde video — a sada, kada je poĉeo da misli o

tome shvatio je da i većina ljudi u naselju — nije bila ni stara ni isuviše mlada.Najmla Ċi su u školi, pomisli, a najstariji predaju. Guja i njeni vršnjaci su negdsvetu, vršeći svoj posao.

Tad se pope uz nekoliko stepenica, pro Ċe kroz zatravljeno predvorje i zakuca tihona jedna vrata. Ĉekali su nekoliko minuta i Tad je izgleda smatrao da to nije nimaloneoib iĉno jer nije postajao nestrpljiv. Najzad jedan prijatan, priliĉno tanak glas r»UĊite.«

Soba u koju su ušli nije bila tako golih zidova i uredna kao laboratorije. Bil

obloţena drvenim ploĉama a velik prozor bio joj je okrenut prema vetrenjaĉaArevin je ĉuo za knjige, ali nikad još nije video ni jednu. Ovde su dva zida bilapotpuno prekrivena policama sa knjigama. Stara vidarka koja je sedela u stolici zaljuljanje drţala je knjigu u krilu.

»Tade«, reĉe ona, Klimnuvši glavom,a u glasu joj se pored dohrodošlice osećalo i



pitanje.»Srebrna.« On uvede Arevina. »Ovo je jedan Gujin prijatelj. Prevalio je veoma

dalek put da bi razgovarao sa nama.«»Sedite.« Glas i ruke malo su joj podrhtavali. Bila je veoma stara, zglobovi su joj

bili nateĉeni i kvrgavi. Koţa joj je bila glatka, meka i tako reći providna, na obraziĉelu sa dubokim borama. Oĉi su joj bile plave.

Ĉineći sve ono što i Tad, Arevin sede na stolicu. Osećao se neudobno; bio jenavikao da sedi na zemlji sa prekrštenim nogama.

»Šta nam to ţelite reći.« »Da li ste vi Gujina prijateljica?« upita Arevin. »Ili ste joj samo bili uĉiteljica? Pomisli da će se nasmejati, ali ona ga je ozbiljino gledala u oĉi. »Prijateljica.« »Srebrna je predloţila da Guja dobije svoje ĉuveno ime«, reĉe Tad. »Zar misliš

bih te doveo da razgovaraš bilo s kim?« Ipak, Arevin se i dalje pitao da li da ispriĉa svoju priĉu ovoj l jubaznoj starici, jer se

isuviše jasno sećao Gujinih reĉi: »Moji uĉitelji retko kome daju ovo ime koje nosim, i

biće razoĉarani.« Moţda će Srebrna biti toliko razoĉarana da će proterati Gujunjenog naroda.

»Kaţi mi šta je po sredi«, reĉe Srebrna. »Guja je moja prijateljica i ja je volim. Nmoraš strepeti od mene.«

Arevin po drugi put ispriĉa svoju priĉu, paţljivo motreći Srebrnino lice. Izr az jojse nije promenio. Naravno, sa ovako ogromnim iskustvom kakvo je bilo njeno, moglaje bolje od mladog Tada da razume šta se do godilo.

»Znaĉi tako«, reĉe ona. »Guja je prešla pustinju.« Zavrte glavom »Moje hrabnepromišljeno dete.« »Srebrna«, reĉe Tad. » Šta moţemo uĉiniti?«

»Ne znam, mili.« Ona uzdahnu. »Volela bih da se Guja većovde»Sigurno se već i ranije dogaĊalo da neka mala zmija umre . reĉe Arevin. »Sigurno

ste već neku i izgubili nesrećnim sluĉajem.



»On e ţive veoma dugo«, reĉe Tad. »Ponekad nadţive svoga vidara. Teško ih spariti.«

»Sv ake godine obuĉavamo sve manje ljudi zato što imamo premalo sanodarreĉe Srebrna svojim paperjastim glasom.

»Ali Guja je tako odliĉan vidar da mora imati pravo da dobije drugu zmiju«, Arevin.

»Ne moţe se dati ono što se nema«, reĉe Srebrna. »Guja se nadala da su se neke moţda rodile.« »Samo po nekoliko njih uspe da se izleţe iz jaja«, reĉe starica tuţno. Tad pogleda u stranu. »Moţda će neko od nas odluĉiti da prekine školovanje . . . «»Tad«, reĉe mu Srebrna, »ni sada nemamo dovoljno za sve vas. Misliš li da

Guja ikad z atraţila da joj vratišsanodarku koju ti je poklonila? «Tad slegnu ramenima, i dalje izbegavajući da pogleda Srebrnu ili Arevina u

»Ne bi ni trebalo da me pita. Trebalo bi da joj je sam vratim.«»O tome ne moţemo odluĉivati bez Guje«, reĉeSrebrna. »Neka se prvo ona vrati

kući.« Arevin obori pogled na svoje šake, shvativši da neće biti lakog i bez bol

rešenja, da se neće prosto moći objasniti šta se dogodilo i dobiti oproštaj. »Ne smete je kaţnjavati zbog greške koju je po ĉinilo moje pleme«, ponovi on.Srebrna zavrte glavom. »Ne radi se o kaţnjavanju, već o tome da ona ne moţe

vidar bez jedne sanodarke, a ja nemam nijednu da joj dam.«Sedeli su ćuteći. Posle nekoliko trenutaka Arevin se zapita da Srebrna nije mo

zadremala. Trţe se kada mu se ona obrati, ne odvajajući pogled sa vidika koji jopruţao pred prozorom.

»Hoćete li i dalje 'nastaviti da je traţite?« »Da«, odgovori on bez oklevanja.»Kada je budete našli, molim vas, kaţite joj da se vrati kući. Savet će se sastat

njom.«Tad ustade i Arevin shvati, uz duboko osećanje neuspeha i tuge, da je razgo

završen. Ponovo iza Ċoše na ulicu, ostavljajući za sobom radionice sa ĉudnim mašinam

ĉudnim svetlom, ĉudnim mirisima. Sunce je zalazilo, stapajući sve duţe senkenapravi od njih mrak.

»Gd e da je traţim?« iznenada reĉe Arevin. »Molim? «»Došao sam ovamo zato što sam verovao da je Guja krenula od nas kući. Sada

ne znam gde bi mogla da bude. Skoro će zima. Kad poĉnu oluje .. .« »Isuviše je pametna da bidozvolila da se zaglavi negde u pustinji u zimsko

vreme«, reĉe Tad. »Ne, najverovatnije se dogodilo da je nekome trebalo pomoći ,i ona

je skrenula s puta. Moţda je njen bolesnik bio ĉak u centralnim planinama. Biće dsada negde juţno odavde, u Midlpasu, ili u Novom Tibetu, ili u Planini.« »Dobro«, reĉe Arevin, zahvalan za svaku mogućnost koja mu se ukazuje. »Idem

na jug.« Ali pitao se da moţda Tad ne govori ovako samopouzdano zato što jeisuviše mlad.



Tad otvori ulazna vrata jedne dugaĉke i niske zgrade. Unutra u sredini, nalazioprostor za dnevni boravak, a iz njega su u raznim pravcima vodile pojedine sobe. Tadse baci na meku sofu. Zanemarujući lepo vaspitanje, Arevin sede na pod.

»Sad će veĉera«, reĉe Tad, »Soba pored moje je trenutno slobodna. Moţeš jeuzeti.«

»Moţda je bolje da odmah produţim«, reĉe Arevin. »Još noćas? Odista je ludost jahati ovuda po noći. Ujutru bi te našli na dn

provalije. Ostani makar do sutra.«»Kad me već savetuješ.« U stvari osećao je tešku i duboku obamrlost. Pode za

Tadom u slobodnu sobu.»Doneću tvoj zaveţljaj«, reĉe Tad. »Ti se odmori. Vidi se po tebi da si iscrpljen Arevin se polako spustio na ivicu postelje.Tad se osvrte sa praga. »Ĉuj, hteo bih još nešto da uĉinim za tebe. Da li ti j

nešto' treba?« »Ne«, reĉe Arevin. »Hvala ti. Odliĉno sam smešten.« Tad slegnu ramenima. »U redu.«

Crni pustinjski pesak protezao se do linije horizonta, ravan i pust, netaknuttragovima ne ĉijeg prolaska. Jara se dizala u talasima, poput dima. Još nije bnikakvog ravnomernog strujanja vazduha, ali svi tragovi i otpaci koje su trgovciostavljali za sobom na putu već su bili zapreteni raz neti ili prekriveni peskomnanetim povremenim vetri ćem koji je prethodio zimi. Stojeći su gledale u pravcu svognevidljivog odredišta. Sjahaše daodmore kanje. Melisa popravi kolan na Veveriĉinom

novom jahaćem sedlu a potom baci pogled unazad, na put kojim su došli i još niţevisoravan ikoja je nekada bila njen zaviĉaj. Grad se šćućurio uz strmu planinskpadinu, iznad plodnog dna doline. Prozori i ploĉe od crnog stakla blistali su spodnevnom suncu.

»Još nikad nisam bila ovako daleko«, reĉe Melisa zaĉuĊeno. »Nikad u ţivoOkrenu se od doline i u pravi pogled na Guju. »Hvala ti, Gujo«, reĉe.

»Nema na ĉemu, Melisa.« Melisa obori pogled. Desni obraz, onaj bez oţiljka, buknu crvenilom isp

opaljene koţe. »Trebalo bi da ti nešto priznam.« »A to je?«»Moje ime. Istina je ono što je Ras kazao, da se jau stvari ne zovem . . .«»Ne tiĉe me se. Za mene, ti se zoveš Melisa. Kad sam bila dete i ja sam

druk ĉije zvala.«»Ali ti si svoje ime dobila od drugih. To je poĉast. Nisi ga tek tako prisvojila,

ja svoje.«Ponovo uzjahaše i krenuše niz dobroutabanu, vijugavu stazicu.»Ali ja sam mogla da odbijem to ime koje su mi ponudili«, reĉe Guja. »Da

tako uradila ja bih, isto kao i svi ostali vidari sama sebi izabrala novo ime koje ćunositi kao odrasla osoba.«

»Mogla si da odbiješ?« »Jesam.«





svetiljci pruţao je putnicima tek onoliko svetla koliko im je trebalo da bi nastavili Obešenao sedlo, svetiljka se njihala, onako kako je Brzonoga koraĉala. Crni peodbijao je svetlo poput vode. Veverica i Brzonoga se pribiše jedno uz drugo.Vremenom su i Guja i Melisa stale sve tiše da priĉaju, i najzad ućutaše.

Gujina sredstva orijentacije, gotovo nevidijivi Mesec, pravac vetra, oblacipešĉanih dina, pomogoše im da nastave u pravom smenu, ali Guja nikako uspevala da potisne stalni strah od divljine, koji se ogledao u osećanju da putujukrug. Okrenuvši se u sedlu, Guja je nekoliko trenu taka posmatrala gotovo nevidtrag koji su ostavljale za sobom, ali nikakvo svetlo nije se klatilo iza njih. Bile susame; i nije bilo niĉega oko njih sem mraka. Guja se zavali u sedlu.

»Sablasno je«, prošaputa Melisa.»Znam. Volela bih da moţemo putovati po danu.« »Moţda će pasti kiša.« »Kamo sreće.« Kiša je padala u pustinji jednom u godini ili u dve, ali kada bi se desilo, obiĉn

poĉinjala da pada uoĉi zime. Tada bi obamrlo seme preko noći izdţikljalo i sazrelo, apustinja, puna oštrog peska bi se pretvorila u meki perivoj pun zelenila i boja. Ve zatri dana neţne biljke bi se sasušile u smeĊu ĉipku i umirale, ostavljajući za sooklopljeno semenje da istraje godinu, dve ili tri, sve dok ga kiša ponovo ne oţivi.noćas je vazduh bio suv i tih, i nije bilo znaka ma kakvoj promeni.

Svetlo zatrepta u daljini. Zadremala Guja naglo se probudi iz sna u kome ju jeludak pratio i ona je mogla da vidi kako mu se svetiljka sve više pribliţava. Svesada nije bila svesna koliko je sa sigurnošću pretpostavljala da je on prati, da je i dnegde u blizini, iz samo njemu razumljivih razloga.

Ali to svetlo pred njom nije bila svetiljka u neĉijim rukama, bilo je ujednaĉeno nepomiĉno. Šuštanje suhog lišća dopre do nje pri slabom povetarcu: pribliţavali sprvoj oazi na putu ka Centru.

Još nije poĉinjalo da sviće. Guja se naţe i potapša Brzonogu po vratu. »Nemamnogo«, reĉe.

»Šta«, Melisa se, takoĊe, trgnu iz dremeţa. »Gde...?« »Polako«, reĉe Guja. »Uskoro ćemo se zaustaviti.« »O«, reĉe Melisa, ţmirkajući unaokolo. »Bila sam sasvim zaboravila gde sam.«Stigoše do letnjeg drveća koje je oiviĉavalo oazu. Gujina svetiljka osvetli l

koje je već bilo naprslo i iskrzano od peska koga je vetar nanosio. Nije ĉula niljude niţivotinje. Do sada su se već sve karavandţije po vukle u bezbednost planinskih lanaca.

»Gde je to svetlo?«»Ne znam«, reĉe Guja. Baci pogled na Melisu, jer glas joj je neobiĉno zvuĉao

je prigušen ispod njene povezaĉe, koju je bila navukla preko lica. Kada se nikpojavi ona pusti da joj spadne, kao da nije bila pot puno svesna da se krila.

Guja okrenu Brzonogu, zabrinuta zbog svetla.»Vidi«, reĉe Melisa. Brzonogino telo presecalo je svetlo u jednom pravcu i tamo, nasuprot tmini, dizao

se zrak svetla. Pribliţivši se, Guja vide da je to osušeno letnje drvo, koje je b



dovoljno b lizu vodi pa je trulilo, umesto da se prosto osuši. Svetleće gljivice sunaselil e na njegovom polutrulom stablu, pretvarajući ga u svetleći stub. Guja odaholakšanjem.

Odjahaše još dalje, u krug oko nepomiĉne, crne bare, sve dok ne prona Ċoše mestosa dovoljno gustim rastinjem da bi im pruţilo zaklon. Ĉim Guja povuĉe uzde Meskoĉi na zemlju i stade da rasedlava Vevericu. Guja se polaganije spusti, jer, uprujednaĉenoj pustinjskoj klimi, koleno joj se opet ukoĉilo za vreme ovog dujahanja. Me lisa istrlja Vevericu šakom lišća, govoreći mu, jedva ĉujno, sve vremUskoro su svi i konji i ljudi, bili spremni da prespavaju dan.

Guja je tapkala bosim nogama ka vodi, tegleći se i zevajući. Do bro je prespavaladan, i sada je osećala potrebu da se malo okupa. pre nego štokr enu dalje. Još je biloprerano da se napusti zaklon gustog drveća. Nadajući se da će pronaći još nekolikozrelih voćki na granama ona po gleda naviše i unaokolo. Ali stanovnici pustinje sudobro obavljali svoju ţetvu.

Do pre nekoliko dana, kada se još nalazila s one strane planina, krošnje drveć pooazama bile su sjajne i meke; o vo je lišće već bilo suvo i umiralo je. Šuštalo je kad se oĉešala o njega u prolazu. Krti izdancimrvili su joj se u ruci.

Zaustavila se na obali. Crni pojas plaţe bio je širok samo nekoliko metara, pešĉpolu krug koji je opasivao majušnu lagunu u kojoj su se ogledale tanke i ispreplegranĉice. Na jednom skrovitom mestu Melisa je, gola do pojasa, kleĉala na pesku.Nagin jala se nad vodom, ćutke zureći u vodeno ogledalo. Belege od Rasovih udaracasu izbledele, a po leĊima nije imala oţiljke od opekotina. Koţa joj je bila bleĊa nego

što je to Guja naslućivalakroz njene opaljene ruke i lice. Dok je Guja posmatrala,(Melisa polako ispruţi ruku i dotaĉe tamnu površinu vode. Krugovi poĉeše (da seoko vrhova njenih prstiju.

Melisa je oĉarano posmatrala kako Guja pušta Maglu i Peska napolje iz torbe.Magla poĉe da klizi oko Gujinih stopala, okušavajući mirise oaze . Guja je neţnopodiţe. Glatke, bele k r ljušti su joj prijatno hladile šake.

»Hoću da te omiriše«, reĉe Guja. »Ona instinktivno napada na sve ono štoiznenadi. Ali ako poĉne da ti prepoznaje miris, bićeš bezbednija. U redu?«

Melisa potvrdi g lavom, polako, oĉevidno uplašena. »Ona je veoma otrovna, zne? Otrovnija od one druge?«»Da. Ĉim budemo stigli kući moći ću da te imuniziram, ali ne bih htela da poĉ

s tim ovde. Moram prvo da proverim tvoje reakcije, a nemam potreban pribor kodsebe.«

»Hoćeš da kaţeš da umeš da udesiš tako da me ona ugrize a ipak se ništadogodi?«

»Ne baš ’ništa’. Ali ona je, recimo, mene već nekoliko puta sluĉajno ujela i

što vidiš, još sam tu.« »Pa, onda je moţda bolje da je pustim da me omiriše«, reĉe Melisa. Guja sede na zemlju pored nje. »Znam da ti nije lako da savladaš strah. Ali

duboko i pokušaj da se opustiš. Zatvori oĉi i samo slušaj moj glas.« »Konji tako Ċe mogu da osete ako se plašiš«, reĉe Melisa i uĉini onako kako jo



Guja kazala.Kobrin ras cepljeni jeziĉak stade da palaca po Melisinim rukama, ali dete se

pomaĉe i ne progovori. Guja se seti svog prvog susreta sa belim kobrama: bio je tostraviĉan i ujedno i smešan trenutak, kada je jedna gomila tih kobri, isprepletmeĊusobno u bezbroj ĉvorova, osetila njene korake i kad su sve kao jedna podigglave, šišteći, poput mnogoglave zveri iz bajke ili neke vanzemaljske biljke kojiznenada potpuno rascvetala.

Guja zadrţa ruku na Magli dok je puzala preko Melisinih ruku. »Prijatna je na dodir«, reĉe Melisa. Glasić joj je podrhtavao i bio malo uplašen,

zvuĉao je iskreno. Melisa je već i ranije imala prilike da vidi zveĉarke; opasnost od njih bila jo

poznata i nije je toliko prepadala. Pesak joj se uspuzao pre ko ruku i ona ga ne pomilova. Guja je bila zadovoljna; njena ćerka nije umela da se snalazi samokonjima.

»Bila sam uverena da ćeš se sloţiti sa Maglom i Peskom«, reĉe. »To je veovaţno za vidarku.«

Melisa iznena Ċeno podiţe pogled. »Ali nisi valjda ozbiljno mislila ….. Mislila šta.Melisa duboko udahnu. »Pa, ono što si rekla gradonaĉelniku«, reĉeoklevajući.

»On o šta bih mogla da postanem. Nisi to valjda ozbiljno misli To si mu rekla tekonako, da bi me pustio.«Ozbiljno sam mislila sve ono što sam rekla.«

>Ali ja ne mogu da postanem vidarka.«

Zašto ne?« Melisa nije odgovarala, pa Guja nastavi: »Kazala sam ti vidusvajaju svoju de cu, zato što ne moţemo raĊati. I da ta još neštokaţem o nama. Mnogividari imaju sadrugove koji se bave drugim zanimanjima. I ne postaju ba š sva našadeca vidari. Mi nismo neka strogo zatvoena zajedinica. Ali kada izaberemo nekoga daga usvojimo, najĉešće je to neko za koga verujemo da bi mogao postati jedan od nas.«

»Zar ja?« »Ti. Ako budeš ţelela. To je veoma vaţno da znaš. Uĉinićeš onako k ako ţeliš. Ne

ono što misliš da neko drugi ţeli da uradiš.«

»Vidarka...« reĉe Melisa. ZaĉuĊenost i oduševljenje u glasu njene kćeri dadoše Guji još jedan vaţan ra

da natera ljude u gradu da joj pomognu da nad e još sanodarki. Iduće noći Guja i Melisa su ubrzale putovanje. Nije bilo oaza,a kada je svanulo

Guja se ne za ustavi, iako je zaista bilo isuviše toplo. Kupala se u znoju. Lepljgraške znoja tekle su joj niz leĊa i bokove. Na pola puta niz lice sasušile bi se u oslanih brazdi. Brzonogina dlaka potamne, dok joj je znoj u potoĉićima tekao niz nPri svakom koraku .kapljice su joj prskale sa gleţnjeva.

»Gospo Ċo«Ovaj zvaniĉni ton iznenadi Guju i ona zabrinuto pogleda u Melisu.>Melisa, je li nešto nije u redu?« »Koliko još ima do logora?«



»Ne znam. Moramo izdrţati ovako koliko god moţemo.«Ona pokaza na nebo, gde su oblaci visili nisko i preteći. »Ovako izgledaju pred oluju.«

»Znam. Ali nećemo moći još dugo. Veverica i Brzonoga moraju da se odmKazala si da je grad u sredini pustinje. Dobro, ali kad budemo stigli, moraćemo posda se vratimo, a konji treba da nas iznesu iz pustinje.«

Guja se poguri u sedlu. »Moramo nastaviti put. Isuviše je opasno da stanemo.« »Gujo . . . Gujo, ti znaš mnogo o ljudima i olujama i leĉenju, o pustinjama

gradovima — ja o svemu tome ne znam ništa. Ali znam o konjima. Ako ih pustimostanu i da se odmore nekoliko ĉasova, noćas će nas daleko odneti. Ako budu moranastave put do noći ih više ne ćemo imati.«

»Dobro«, r eĉe Guja najzad. »Zaustavićemo se kad stignemo do onih stena. Barćemo imati malo hladovine.«

Kod kuće, u vidarskom naselju, Guja nije iz meseca u mesec razmišljala o gradu.Ali u pustinji i u planinama , gde su karavandţije zimovale, ceo ţivot se okretao okograda. Guja je tako Ċe poĉela da oseća kako joj ţivot zavisi od njega kada se konaĉnu zor u nakon treće noći, visoki zarubljeni planinski vr h koji je štitio Centar, pojavipred njom. Sunce se ra Ċalo pravo iza njega, obasjavajući ga skerletnim zracima, poputidola Namirisavši vodu i osećajući da im se dugo putovanje bliţi kra juKonji podigoše glave i ubrzaše umorni hod. Kada sunce ods koĉi na nebu, niski, svegušći oblaci stadoše da mu rasplinjuju svetlost u crveni preliv koji prekri linijuhorizonta. Gujino koleno je sevalo pri svakom Brzonoginom koraku, ali nije joj bilopotrebno to upozorenje nateĉenih zglobova da bi znala da se oluja bliţi. Ona sšaku oko uzdi, sve dok joj se koţa bolno ne ureza u dlanove, zatim lagano opusti ruke ipotapša konja po vlaţnom vratu. Nije nimalo sumnjala da Brzonogu sve boli, baš knju samu.

Pribliţiše se planini. Letnje drveće bilo je mrko i osušeno, šuštaće stabljike koje suokruţivale potamnelo jezerce i napuštena ognjišta. Vetar je šaputao kroz suvo lišpreko peska, dolazeći najpre iz jednog pravca, zatim iz drugog, onako kako to vetrovirade u blizini jedne usamljene pla n inske gromade. Dugaĉka, jutarnja senka grada padepreko njih.

»Mnogo je veći nego što sam mislila«, tiho reĉe Melisa. »Imala sam je skrovište iz koga sam slušala ljude ikako priĉaju o njemu, ali sam uvek verovalizmišljaju.«

»Mislim da sam to isto verovala i ja«, reĉe Guja. Vlastiti glas joj je zazvuizgubljen i dalek. Kada se pribliţila ogromnim, kamenim liticama hladni znoj joj izbipo ĉelu a ruke joj postadoše hladne i lepljive uprkos vrućini. Umorna kobila nosilaje napred.

Periodi u kojima su priĉe o Centru bile glavna tema u vidarskom na selju bilgodine kada je Guja punila sedmu i sedamnaestu. Oba puta je najstariji vidar biokrenuo na dugo i teško putovanje do Centra. Svaka od te dve godine obeleţavalpoĉetak nove decenije, kada bi vidari ponudili stanovnicima grada da razmene s nznanja i uzajamnu pomoć. Oba puta su bili od bijeni. Moţda će se tako desitii ovoga



puta, uprkos poruci koju je Guja nosila.»Gujo?«Guja se trgnu i pogleda u Melisu. » Šta?«»Je li sa tobom sve u redu? Izgledala si tako udubljena u misli i. . . ne znam . . .«»Preplašena’ će biti ona prava reĉ, ĉini mi se«, reĉe Guja. »Pustiće nas unutra.«Crni oblaci kao da su svakog trenutka postajali sve gušći i niţi. »Nadam se«, reĉe Guja. U podnoţju planine na kojoj se nalazio Centar, velika crna bara nije imala

dotoka ni otoka. Voda je u nju probijala odnekud sa dna a potom nevidljivo oticalanekuda u pesak. Letnje drveće je bilo mrtvo, ali je zemlja bila prekrivena travoniskim ţbunjem koje je obilato raslo. Sveţa trava već je poĉinjala da izbija utabanim mestima nekadašnjih logorišta i staza koje su ih povezivale, ali ne širokom drumu koji je vodio do gradskih kapija.

Guja nije imala srca da natera Brzonogu da pro Ċe pored vode. Pruţi uzde Melisina obali jezerca.

»PoĊi za mnom kada se konji napoje. Neću ući bez tebe, ne brini. Ali ako se vpodigne odmah do Ċi, i to trĉeći. Uredu?«

Melisa klimnu glavom. »Oluja ne moţe doći tako brzo, zar ne?« »Bojim se da moţe«, reĉe Guja. Brzo popi malo vode i pljusnu se po licu. Brišući kapljice rubom svoje mar

krenu peške opustelim drumom. Ispod tankog sloja crnog peska osećala se gla,

tvrda podloga. Neki prastari put? Vid ala je na drugim mestima njihove lešinepo luraspadnuto betonsko meso i ĉak i zarĊale ĉeliĉne kosti tamo gde sabiraĉi nisustigli da obave svoj posao.

Guja stade pred kapijom Centra, koja je bila pet puta viša od nje. Ĉitavapokolenja pešĉanih oluja izglaĉala su metal do visokogsjaja. Ali nigde nije bilokvake, zvona, zvekira, ni ĉega ĉime bi mogla dozvati nekoga da je pusti unutra.

Koraknu napred, podiţe pesnicu i udari njom o metal. Udaracnije n i malo šupljezazvuĉao. Stade da lupa o vrata obema šakama, misleći pritom da mora da su veoma

debela. Kad su joj se oĉi malo bolje navikle na prigušeno svetlo u udubljenju dovrvide da je prednji deo vratnica u stvari udubljen, vidno istrošen besommnogih oluja.Ruka je zabole i ona za trenutak odstupi.»Bilo je već krajnje vreme da prestaneš s tom galamom.« Guja podskoĉi na ovaj glas i okrenu se u pravcu odakle je dopirao ali nije bilo

nikoga. Na boĉnoj strani udubljenja u dovratku samo se zaĉu jadno »klik« kad jednaploĉa kliznu u stranu i utonu u stenu i pojavi se prozorĉić. Ĉovek bledog lica iţbunaste riĊe kose ljutito je gledao u nju.

»Šta ti znaĉi to lupanje o vrata, nakon što smo zatvorili?« »Hoću da uĊem«, reĉe Guja. »Ti nisi naš graĊanin.«»Nisam. Zovem se Guja. Ja sam vidarka.«On joj se ne predstavi zauzvrat, onako kako su zahtevala pravila pristojnosti u



Gujinom zaviĉaju. Jedva je to i primetila, jer je već bila poĉela da se navikavauĉtivost na jednom mestu moţe predstavljati uvredu na drugom. Ali kad on zabaciglavu i stade da se smeje bila je iznena Ċena. Namršti se i saĉeka da prestane.

»Znaĉi prestali su da nam šalju starkelje da prose? Sad su na redu mladi!?« On seponovo nasmeja. »Mogli su bar da izaberu neku lepšu.«

Iz njegovog t ona Guja zakljuĉi da je vreĊa, ali samo slegnu ramenima. »Otvaraj tukapiju.«

On prestade da se smeje. »Stranc e ne puštamo unutra.« »Nosim poruku od jedne prijateljice njenoj porodici. Hoću da je predam.« Nije joj odmah odgovorio, nego pogleda nekuda naniţe. »Svi koji su ove godine

izišli već su se vratili.« »Ona je otišla još odavno.« »Zaista malo znaš o ovom gradu ako oĉekuješ da ću poĉeti da trĉim unaok

traţeći porodicu nekog ludaka.« »Ne znam ništa o tvom gradu. Ali, sudeći po izgledu, ti si u srod tvu s mojom

prijateljicom.«»Šta to treba da znaĉi?« Prvi put je izgledao iznenaĊen.»Rekla mi je da je njena porodica u srodstvu sa ĉuvarima kapije. A to se i vidi —

tvoja ,kosa, ĉelo . . . oĉi su ti drukĉije. Njene su tamnosmeĊe.« Oĉi ovog stanovgrada bile su bledozelene.

»Da li ti je sluĉajno pomenula«, reĉe mladić, pokušavajući da bude sarkastiĉantaĉno ime one porodice kojoj navodno pripada?«

»Pripada vladajućoj porodici.«

»Trenutak, molim«, reĉe on polako. Opet obori pogled i ruke mu se stadoše kretatinegde izvan Gujinog vidokruga, ali kada prid e nije mogla ništa da vidi ispod ivice»prozora«, jer to i nije bio prozor već staklena ploĉa sa slikomkoja se kretala. Iakoiznena Ċena, nije dozvolila sebi da to i pokaţe. Na kraju krajeva, znala je da stanovnicigrada raspolaţu većim znanjima iz tehnologije nego njen narod. To je i bio jedan odrazloga njenom dolasku.

Mladić polako podiţe glavu, jedna obrva bila mu je dignuta uvis od iznena Ċenja.»Moraću da pozovem nekog drugog da razgovara sVama: — Slika na staklenoj ploĉirasplinu se u raznobojne linije.

Neko vreme ništa se ne dogodi. Guja se nasloni na zid pored plitkog udubljenjapogleda oko sebe.

»Melisa!« Nije se videlo ni dete, ni konji. Guja je mogla da vidi veći deo obale jezerca k

pr ovidnu zavesu sasušenog letnjeg drveća, ali na nekoliko mesta još je bilo preosdovoljno rastinja da sakrije od pogleda dva konja i dete.

»Melisa!« Ponovo pozva Guja.

Opet nije bilo odgovora, ali moglo se dogoditi da joj je vetar odneo glas. L prozor ugasio se do potpunog crn ila. Guja se već spremala da ga napusti i potraţi svojkćerku, kada on ponovo zatreperi, vraćajući se u ţivot.

»Gde si?« pozva jedan drugi glas. »Virati se ovamo.«Guja sa oklevanjem baci još jedan pogled po okolini i vrati se tom prenosiocu



slike.»Veoma si uznemirila moga ro Ċaka«, re ĉe slika.Guja je bez reĉi buljila u staklo, jer govornik je bio neverovatno sliĉan Dţ

mnogo više no mladić pre njega. To je ili bila Dţesina bliznakinja ili od roditelja su imali zajedni ĉke pretke. Kada taj lik ponovo progovori Guji kroz glavu pro Ċe misaoda sklapanje brakova u okviru jed ne iste porodice zaista moţe da bude veoma koristanaĉin da se izvesne nasledne osobine usredsrede i saĉuvaju, ako je eksperimentatospreman da dobije i nekoliko zaista straviĉnih nakaza medu decom. Guja nije bilaspremna na mogućnost da se prihvate takvi tragiĉni neuspesi kod ljudskog potoms

»Hej? Da li ova sprava radi?«Crvenokosa prilika zabrinuto je virila u njenom pravcu, a snaţno i šuplje grebanje

ĉulo se pored glasa. Taj glas: Dţesin je bio prijatan i du bok, ali ne toliko dubok. Gujashvati da razgovora sa muškarcem, ne sa ţenom kako je u prvi imah pomislila zbsliĉnosti. Dakle, oĉigledno ovo nije moglo da bude dete blizanac. Guja se pitala da limoţda stanovnici grada kloniraju ljudska bića. Ako to ĉesto ĉine i ako ĉak umeju da

rade sa transseksualnim kloniranjem, onda moţda imaju metode koji se mogu pokazatiznatno boljim od onih koje upotrebljavaju vidari da bi dobili sanodarke.

»Mogu da te ĉujem, ako na to misliš«, reĉe Guja. »Dobro. Sad kaţi šta hoćeš. Sudeći po izgledu Riĉardovog lica to je neka grd

neprilika.«»Imam poruku za tebe ako si u neposrednom sr odstvu sa Dţesi, is traţiteljkom

ruda«, reĉe Guja. Rumeni lovekovi obraz i naglo pobeleše. »Dţesi?« On zatrese glavom, potom s

pribra. »Zar se ona toliko promenila tokom godina, ili ja zaista ne liĉim neposrednog srodnika?«

»Ne«, reĉe Guja. »Vidi se da si joj rod.« »Ona je moja starija sestra«, reĉe on. »I sada, pretpostavljam, hoće da se vrati

opet bude najstarijia a da se ja povuĉem na mesto mlaĊega? «Gorĉina u njegovom glasu zvuĉala je poput izdaje; Guja oseti da ju je to pogodilo.

Na vest o Dţesinoj smrti njen brat neće zaţaliti, obradovaće se i ništa drugo. Znaĉi vraća se, je li tako?« reĉe on. »Zna da će je savet vratiti na ĉelo porodice.

Prokleta bila! Bilo bi sasvim svejedno i da me nije bilo za poslednjih dvadesetgodina.«

Guja ga je slušala dok joj se grlo stezalo od bola. Uprkos negodovanju Dţesinogbrata, samo da je Guja bila ustanju da joj spase ţivot, njennarod pristao da je priminatrag, pozdravio bi je dobrodošlicom: da sumogli. moţda bi je i izleĉili.

Guja je teško izgovarala reĉi: »Taj savet. . . moţda bi trebalo njima predamporuku.« Htela je da razgovara sa nekim kome je bilo stalo do Dţesi, ko ju je voleo, nes nekim ko će se nasmejati i zahvaliti joj zato nije uspela da je izleĉi.

Ovo je porodiĉna stvar i ne tiĉe se saveta. Dţesinu poruku treba da predaš meni.« »Radije bih razgovarala s to bom neposredno, u ĉetiri oka.« »Svakako da bi«, reĉe on. »Ali to je nemoguće. Moji roĊaci imaju politiku koja se

protiivi puštanju stranaca. . .« »Ali, u ovom sluĉaju . . .«



» ... sem toga, ne bih mogao i da te pustim unutra ĉak i kad bih to ţeleo. Kapija jezakljuĉana do proleća.«

»Ne verujem ti.«»Istina je.«»Dţesi bi me upozorila.« On frknu. »Nikada nije u to poverovala. Otišla jedok je još bila dete, a deca

nikada ne poveruju. Igraju se i zaĉikavaju ostajući napolju do poslednjeg trenupraveći se da mogu sebi da dozvole da ostan u zakljuĉana tamo napolju. Tako ponekadizgubimo neko od onih koje preteraju u isprobavanju koliko daleko mogu da idu ukršenju pravila.«

»Ona je prestala da veruje u gotovo sve što ste joj govorili.« Od besa Gujin glazvuĉao napeto.

Dţesin brat skrenu pogled za trenutak paţljivo posmatrajući nešto dr ugo. Ponovopogleda u Guju. »Na dam se da ćeš mi poverovati ovo što ti sada kaţem. Sprema oluja, i zato ti savetujem da mi predaš porukui oslobodiš sebi vreme da potraţiš

sklonište.« Ĉak i da joj je lagao, u svakom sluĉaju je ne bi pustio da uĊe. Guja se tome

nije ni nadala.»Njena poruka je sledeća«, reĉe Guja. »Bila je srećna u spoljnjem svetu. Ţeli da

prestanete da laţete svoju decu o tome šta se nalazi izvan gradskih zidina.«Dţesin brat je netremice gledao u Guju, ĉekajući, zatim se iznenada nasme

potom se nasmeja, brzo i resko. »I to je sve? Ne kaţeš da će se vratiti?« »Ne moţe se vratiti«, reĉe Guja. »Umrla je.«

Ĉudna i avetinjska mešavina olakšanja i tuge pr ede mu preko tog lica, toliko nalikna Dţesino.

»Umrla?« reĉe tiho. »Nisam je mogla spasti. Slomila je kiĉmu...« »Nikada nisam ţeleo da umre.« On duboko udahnu vazduh, zatim ga pola

izduva. »Slomila kiĉmu. .. znaĉi, bila je to brza smrt. Bo ja nego neke druge za kojeznam.«

»Nije umrla odmah po prelomu. Njeni sadruzi i ja smo se spremali da je donesemo

ovamo, kući, jer vi ste je mogli izleĉiti.« »Moţda bismo i mogli«, reĉe on. »Kako je umrla?« »Istraţivala je rudu u kraterima zaostalim od rata. Nije mogla da poveruje da su

opasni, jer je od vas ĉula pre toga isuviše mnogo laţi. Umrla je od trovanjaradijacijom.«

On se trţe. »Bila sam pored nje«, reĉe Guja. »Uĉinila sam sve što sam mogla, ali nem

sanodarku. Nisam mogla da joj olakšam umiranje.Buljio je u Guju ne vide ći je,

gledao je nekuda kroz nju.»Zaduţila si nas, vidar k o«, reĉe. »Zato što si pomogla jednom ĉlanu našpor odice, zato što si nam donela vest o njenoj smrti.« Govorio je oţalošćenrasejanim tonom, ali iznenada podiţe pogled, gledajući je neprijateljski. »Ne volim dami porodica duguje bilo kome. U dn u ekrana naći ćeš otvor za novac. Novac . ..«



»Neću nikakav novac«, reĉe Guja. »Ne mogu te pustiti da u Ċeš, povika on.« »Prihvatam i to.«»Pa šta onda hoćeš?« On brzo zatrese glavom. »Naravno. Sanodarke . . . ali ja

ţelim da dug prematebi zamenim dugom prema inozemcima. Inozemci. . .« onzastade. Izgledao je uznemiren.

»Ako mi inozemci mogu pomoći, pusti onda mene da razgovaram sa njima.«»Ĉak ikad bih mogao, odbili bi te.«»Ako su ljudi, slušaće me.« »Nisam baš sasvim . .. ubeĊen u njihovu ljudskost«, reĉe Dţesin brat. »Ko to m

znati bez o pita? Ti to ne razumeš, vidarko. Nikada ih nisi vi dela. Oni su opasni i nepredvidljivi.«»Pusti me da p okušam.« Guja ispruţi ruke, otvorenih dlanova, brzim, molećiv

pokretom, da bi ga navela ina neki naĉin da je razume. »Drugi ljudi umiru istoDţesi, u agoniji, jer nema dovoljno vidara. Zato što nema dovoljno sanodarki. Hoćrazgovaram sa inozemcima.«

»Sada mi dozvoli da ti platim, vidarko«, tuţno reĉe Dţesin brat, i Guja se oskao da je opet u Plani ni. »Vlast u Centru je u veoma osetljivoj ravnoteţi. Savet nikaneće dozvoliti da neko od vas, spolja, razgovara sa inozemcima. Zategnutost izme Ċunas je isuviše velika, i ne ţelimo da se izloţimo opasnosti da se tu nešto promeni. aomi je što mi je sestra umrla u mukama, ali ovo što ti traţiš dovelo bi u opasnostmnoge ţivote.«

»Kako to moţe biti istina?« reĉe Guja. »Zar samo jedan sastanak, samo jednopitanje ...«

»Ne razumeš ti to, već sam ti rekao. Za to je potrebno da se odraste ovde i dbude u dodiru sa ovdašnjim silama. Proveo sam ţivot uĉeći tu veštinu.«

»Mis lim da si proveo ţivot uĉeći kako da se izvuĉeš od obaveza«, ljutito reGuja.

»To je prljava laţ!« Dţesin brat se razbesneo. »Daću ti sve što je umojoj moći, aliti traţiš nemoguće. Ne mogu ti pomoći da naĊeš nove sanodarke.«

»Ĉekaj«, iznenada reĉe Guja. >Moţda nam moţeš pomoći na drugi naĉin.«

Dţesin brat uzdahnu i skrenu pogled. »Nemam vremena za planove ikombinacije«, reĉe. »A nemaš ni ti. Oluja ti se pribliţava, vidarko.«

Guja baci pogled preko ramena. Melisia se još nije nigde videla. U daljini, oblacisu prekrivali horizont, a oblaci pes ka nošenog vetrom leteli su gor e dole, izmedu nebai zemlje. Zahladnelo je, ali ona je poĉela da drhti drugih razloga. Ulo g je bio isuviševeliki da bi sad odustala. Kad bi samo uspela da u Ċe u grad, bila je sigurna da bi samaumela da potraţi te iniozemce. Ponovo se okrenu Dţesinom bratu.

»Pusti me unutra na proleće. Vi znate metode koje mi još ne moţemo otkr iti jer

nam tehnologija nije dovoljno razvijena.« Guja se izne nada nasmeši. Dţesi se nijemoglo pomoći, ali moglo se drugima. Melisi. »Kada biste me mogli nauĉiti kakoindukujem regeneraciju...« Bila je iznena Ċena što se toga nije ranije setila. Bila jepotpuno i sebiĉno zainteresovana samo za sanodarke, za vlastiti ugled i ĉast. A toikoće ljudi će 'imatikoristi ako vidari budu n auĉili da obnove tkiva i nerve al i prvo će



nauĉiti kako da obnovi koţu,da n jena kćerka nastavi ţiveti b ez oţiljka. Guja jemotrila Dţesinog brata i sa radošću otkri da mu je laknulo.

»To već moţe«, ,reĉe on. »Da. Razgovaraću o tome sa savetom.Za stupaću tvojeinterese.«

»Hvala«, reĉe Guja. Nije prosto mogla da poveruje da su najzad, najzad, stanovnici grada pristali na jednu molbu vidara. »To će nam po moći mnogo više negošto misliš. Kad budemo mogli da poboljšamo svoje metode nećemo više moratidabrinemo kako da nabavimo nove sanodarke , . . bolje ćemo umeti da ih kloniramo.«

Dţesin brat stade da se mršti. Guja se preseĉe zbunjena zbog ove nagle promen »Vidari će vam biti zahvalmi«, brzo reĉe ona, ne znajući šta je to rekla što n

trebalo, pa ne znajući ni šta treba da kaţe da bi ispravila stvar. »A i svi oniljudi kojeleĉimo.«

»Kloniranje!« reĉe Dţesin brat. »Zašto misliš da bismo mi pristali da vpomognemo da klonirate?«

»Mislila sam da ste ti i Dţesi. . .« Ona se ugrize za jeziik, setivši se da će ga to jošviše razbesneti. »Prosto sam pretpostavljala da vi, s vašom naprednom. . . «

»Ti govoriš o genetskoj mani pulaciji!« Dţesin brat je izgledao kao da mu jepozlilo. »O zloupotrebi nauke da bi se napravila ĉudovišta!«

»Šta?« zaprepašćeno upita Guja. »Genetska manipulacija — Bogovi, dosta nam je muka i sa mutacijom, ne

moramo ih još namerno povećavati! Imaš sreće što te nisam pustio unutra, vidarko.Morao bih da te prijavim. Provela bi ostatak ţivota u izgnanstvu, zajedno sa drumanijacima.«

Guja je buljila u ekran, dok se on od razumnog poznanika pretvarao u tuţiteAko on nije bio kloniran sa Dţesi, onda je u njegovoj porodici postojao tako viprocenat brakova ro Ċaka po prvoj liniji da je uroĊena nakaznost bila neizbeţna sako se primeni genetska manipulacija. Me dutim, on joj je govorio da su stanovnicigrada sebi uskraćivali taj naĉin da pomognu samima sebi.

»Ne ţelim da mi porodica bude u obavezi prema manijaku«, reĉe on, ne gledajje, radeći nešto rukama. Zlatnici zazveĉaše u otvoru ispod ekrana. »Uzmi taj novac iodlazi!«

»Ljudi u svetu umiru zato što vi drţite svoja znanja za sebe!« povika o»Pomaţete trgovcima robljem da zauvek okivaju ljude vašim kristalnim prstenĉićima nećete da pomognete da se izleĉe ljudi koji su osakaćeni i preplašeni!«

Dţesin brat je razjareno buljio pravo pred sebe. »Vidarko . . .« On se preseĉe,gledajući nekuda iza nje. Lice mu dobi uţasnut izraz. »Kako se usuĊuješ da dolovamo sa ĉudoivištem? Zar kod vas tamo napolju prognaju i majku zajednopo tomstvom? I ti meni drţiš predavanja o huma nosti!«

»Šta ti to govoriš?«

»Hoćete regeneraciju, a još niste saznali da ne moţete popraviti mutante! Ouvek ostaju isti.« On se stade smejati gorko, histeriĉno. »Vrati se odakle si dovidarko. Nas dvoje n emamo o ĉemu da razgovaramo.

U ĉasu kada je slika poĉela da mu bledi, Guja pokupi dukate i hitnu ihnatrag nanjega. Oni zazveĉaše na ekranu, a jedan se zaglavi izmedu zaštitne ploĉe i stakla.



Zupĉanici su škripali uzalud, jer zaštitna ploĉa više nije mogla potpuno 'da se zatvori, iGuja oseti izvesno izo paĉeno, zlurado zadovoljstvo.

Okrenu se od ekrana i od grada da vidi gde je Melisa, i na Ċe se licem u lice sasvojom kćerkom. Melisini obrazi bili su mokri od suza. Ona do grabi Guju za ruku ipovuĉe je,obnevidela, dalje od kapije.

»Melisa, moramo podići zaklon...« Guja je pokušavala da je po vuĉe natragudubljenju u dovratnicima. Bilo se gotovo smrklo, iako još nije bilo prevalilo poOblaci više nis.u bili sivi već crni, i Guja je mogla da vidi dva odvojena stuba peska,nošenih vihorom.

»Našla sam mesto.« Reĉi su jedva izlazile; Melisa je još uvek plakala.»Na... nad ala sam se da će te pustiti unutra ali sam se i bojala da neće, pa sam potraţilamesto.«

Guja je išla za njom, gotovo oslepela od peska koji joj je vetar nosio u lice.Brzonoga i Veverica su ih nevoljno pratili, oborenih glava i priljubljenih ušiju. Melisih odvede do niske pukotine u strmoj litici. Vetar se gotovo istovremeno pojaĉa,urlajući i zavijajući, bacajući im pesak u lice.

»Uplašeni su«, vikala je Melisa nadjaĉavajući cvilenje vetra. »Veţi im oĉi...« O skide maramu s lica, ĉvrsto ţmureći, i veza je Veverici preko oĉiju. Guja uĉini istsivom kobilom. Kada je otkrila usta i nos vetar joj gotovo oduze dah. Suznih o zadrţavajući disanje ona povede kobilu za Vevericom u pećinu.

Vetar naglo utihnu. Guja je jedva mogla da otvori oĉi i osećala je kao da jopesak uleteo u pluća. Konji su frktali i duvali dok su Guja i Melisa kašljapokušavale da treptanjem istisnu pesak iz oĉiju, da ga otru rukama sa kose i odela, dga ispljunu. Na kraju Guja uspe da strese, otre i iskašlje najgori deo oštrih ĉesticsuze joj ispraše oĉi.

Melisa skide Veverici povez sa oĉiju, a onda mu se jecajući obesi oko vrata. »Ja sam kriva «, reĉe. »On me je video i oterao te.« »Kapija je bila zakljuĉana«, reĉe Guja. »Ne bi mogao da nas pusti, ĉak i d

hteo. A da nije bilo tebe sad bismo bili napolju, usred oluje.«»Ali oni neće da dozvole da se vratiš. Zbog mene.« »Melisa, on je već bio odluĉio da nam ne pomogne. Veruj mi. Ono što sam

njega traţila, prepalo ga je. Oni nas ne razumeju.« »Ali ja sam ga ĉula. I videla ikako me gleda. Ti si traţila pomoć zamene, a on je

rekao ’odlazite’« . Guja je zaţalila što je Melisa razumela taj deo r azgovora, jer nije ţelelada se u

njoj probudi nada u nešto što se moţda nikada neće dogoditi. »Nije znao daopeĉena«, reĉe ona. »A nije ga ni bilo briga. Traţio je izgovor da me se otrese.«

Još puna neverice, Meilsa je ne gledajući milovala Vevericu po vratu, skinula muuzdu i oglavak, otkaĉila sedlo.

»Ako je bilo ko kriv za ovo što se desilo«, reĉe Guja, »onda sam to ja. Ja sdošla i dovela tebe sa sobom . ..« Sve posledice poloţaja u kome su se nalaodjednom je tresnuše usred lica, onako snaţno kao olujni vetrovi. Slabašni svetlećih ţivotinjica jedva je osvetljavao pećinu u kojoj su bile zarobljene. Gujin zadrhta od straha i nemoći. »Zbog mene smo došle ovamo, i sada smo zarobl



napolju.. .«Melisa ostavi Vevericu i uze Gujinu ruku. »Gujo . . . Gujo, ja sam do bro znala šta

se moţe dogoditi. Ti me nisi terala da idem s tobom. Znam kako ljigavi i podmuumeju da budu ovi l judi odavde. Svako ko s njima trguje kaţe to isto.« Ona zagGuju, tešeći je, upravo onako kako je Guja nju tešila samo pre nekoliko dana.

Odjednom se ukoĉi u mestu i kon ji zavrištaše i Guja zaĉu kako u pećini odjekujljutito reţanje i krik ogromne maĉke. Brzonoga jurnu pored vidarke i obori je naDok se Guja borila da opet stane na noge i zgrabi uzdu, ugleda krajiĉkom oka crnogpantera, kako šiba repom po bokovima na ulazu u pećinu. On ponovo zareBrzonoga odskoĉi unazad, vukući Guju, obarajući je s nogu. Melisa je pokušavalzadrţi Vevericu dok su se oboje, i poni i dete, drhćući povlaĉili u ugao pećine. Panterskoĉi k njima. Guji stade dah u trenutku kad je minuo pored nje kao vetar, i mekokrzno mu se oĉešalo o njenu ruku. Panter jednim skokom prede ĉetiri metra do zida udnu pećine i išĉeze kroz uzanu pukotinu.

Melisa se drhtavo nasmeja od olakšanja što je strah prestao. Brzo noga dunusnaţno, glasno, preplašeno frktanje.

»Blagi Bogovi«, reĉe Guja. »Ĉula sam. . . ĉula sam kad je neko rekao da se divlje zveri boje nas isto kao

njih«, reĉe Melisa. »Ali mislim da više ne verujem u to.« Guja skinu svetilj ku sa Brzonoginog sedla i diţe je visoko, u pravcu pukotine,

pitajući se da li bi ljudska bića moţda mogla da proĊu tamo kuda je panter proPope se na uznemirenu kobilu i poĉe da odrţava ravno teţu, stojeći na sedlu. Meuze Brzonogu za uzde i primiri je.

»Šta to radiš?« Guja se nasloni na zid pećine, isteţući ,se da baci zrak svetlosti kroz procep. »Ne moţemo ostati ovde«, reĉe. »Umrećemo od ţeĊi ili gladi. Moţda se ovu

moţe ući u grad.« Nije mogla pogledom da dopre daleko kroz otvor; bila je isuvispod njega. Ali panter je bio nestao. Guja je ĉula kako joj glas odzvanja i odbija sekao da po stoji mnogo podzemnih odaja iza te uzane pukotine. »Ili stići do nekdrugog mesta.« Ona se okrenu i skliznu u sedlo, sjaha i oslobodi sivu kobilu.

»Gujo«, tiho reĉe Melisa.

»Da? «»Pogledaj pokri svetiljku « Melisa pokaza na stenu iznad ulaza u pećinu. G

zakloni svetiljku i nejasno, svetleće obliĉje zasija jaĉe i posegnu za njom. Oseti kjoj se ledi kiĉma. Podiţe svetiljku i koraknu u pravcu tog oblika.

»To je c rteţ«, reĉe. Samo se ĉinilo da se pomera; bio je u obliku pauka koji ppo zidu, obiĉna boja, ništa više. Lukava optiĉka varka koja je sada, kada je Gotkrila o ĉemu se radi, izgledala kao da puzi ka njoj.

»Pitam se ĉemu sluţi.« Melisin glasić je šaputao pored stene.

»Moţda da pomogne ljudima da iziĊu. . . t o bi znaĉilo da se tamo dubljeunutrazaista nalazi nešto.« »Ali šta ćemo sa Brzonogom i sa Vevericom? Ne moţemo ih ostaviti ovde.«»Ako im ne na Ċemo nešto za jelo«, blago reĉe Guja, »i oni će umreti od gladi.« Melisa pogleda naviše u panterov prolaz dok joj je plavo svetlo avetinjski



obasjavalo lice sa oţiljkom. »Melisa«, iznenada reĉe Guja, »ĉuješ li nešto?« Nešto se promenilo, ali nije

mogla da pogodi šta. Crni panter koji urla u daljini? Ko li je to naslikao pauka nazidu? Prsti joj se zgrĉiše oko drške noţa na pojasu.

»Vetar je stao!« reĉe Melisa. Potrĉa prema ulazu u pećinu. Guja ju je pratila u stopu, spremna da je svakog trenutka pov uĉe natrag i zaštiti od

udara vetra . Ali njena kćerka je bila u pravu ono što su ĉule nije bio zvuk, već naglprestanak zvuka na koji su bile privikle.

Ništa se nije dogodilo. Napolju je vazduh bio savršeno nepokretan. Niski oblaciprašine su prohujali preko pustinje i išĉezli, odvlaĉeći olujne oblake u krugu okoduboko plavog neba. Guja koraknu napolje, u taj ĉudni sjaj jutra, i hladni povetzaleprša njenom haljinom oko ĉlanaka na nogama.

Iznenada, po ĉe kiša. Guja istrĉa pod kišne kapi, diţući ruke ka njima, kao dete. Veverica potrĉa pored

nje i jurnu u galop. Brzonoga ga u trku mimoi Ċe i stadošeda skaĉu gore dole i da se

ritaju kao ţdrebad. Melisa je stajala nepomiĉno, dignute glave, puštajući da joj umiva lice.

Duga, široka traka o blaka lagano je prolazila iznad njihovih glava, ĉas pros ipajućikišu, ĉas se prekidajući za trenutak da propusti zrak sunca, blistavog poput k olibrija.Guja i Melisa se najzad povukoše u zaklon pećine, mokre do koţe rashlaĊene i sreTrostruka duga blesnu u luku preko nebesa. Guja uzdahnu i spusti se na pete da jeposmatra. Bila je toliko zaneta divljenjem za boje, dok su se prelivale u spektru, danije ni osetila kada je Melisa sela pored nje. Prvo je nije bilo, posle jeste, i Guja obaviruku oko ram ena svoje kćeri. Ovoga puta Melisa se opusti pored nje, isuviše uzbuĊenada bi se otrgla od ljudskog dodira.

Oblaci minuše, duga izblede, i Veverica dokasa natrag ka Guji, toliko mokar dmu se pruge isticale i ispupĉenošću, ne samo bojom. Guja ga poĉeša iza ušiju podbratku. Tada, prvi put za jedno pola ĉasa, baci pogled po pustinji.

U pravcu odakle su došli oblaci, bledo, neţno zelenilo već je poĉeloda omekšavaobrise crnih breţuljaka. Pustinjske biljke su rasle tako brzo da je Guja zamišljalagoto vo moţe oĉima da prati kako joj se pribliţavala zelena ivica, poput blage plime,

prateći napredovanje kiše.

10

Guja sa ţaljenjem shvati da neće moći da ostane u bliziniCentr a. Bilo je isuvišeopasno gubiti vreme u istraţivanju planinskih pećina, iako su je jako privlaĉile. Mobi je na kraju i odvele do grada, ali se isto tako moglo desiti da ona i Melisa ostanuzarobljene u spletu pustih, kamenih tunela. Kiša ih je samo privremeno izbavilasmrti: ako ne pri hvati tu ĉinjenicu, ona i njena kćerka, konji i zmije, neće imati jjednu priliku.

Guji se odnekud ĉinilo da nije pravedno da joj povratak u planine bude lak, kaoizlet kroz pašnjake. Jer u njih se pustinja preobrazila posle kiše. Ceo dan su khodajući punili usta neţnim listićima, a jahaĉi su brali ogromne bukete medljika i sisali



nektar iz cvetnih ĉašica. Vazduh je bio zasićen polenom. Vodeći konje, Melisa i Gsu hodale do duboko u noć, dok im je iznad glava igrala polarna svetlost; pustinsva blistala, i ni konji ni jahaĉi nisu osećali umor. Guja i Melisa jele su kad bi im na pamet, ţvaćući sušeno voće ili komad diml jenog mesa u hodu; pred zoru seopruţiše po mekoj, raskošnoj travi, tamo gde do pre nekoliko ĉasova nije bilo niĉegaosim peska. Malo su odspavale i probudile se uz izlazak sunca, potpuno osveţene. Biljke na koji ma su se odmarale već su isterale pupoljke. Do popodneva cvećeprekrilo dune nanosima šarenila, jedan breţuljak belim, drugi jarko crvenim, treći usvim mogućim bojama, onako kako su linije raznovrsnog cveća tekle cd vrhadolini. Cveće je ublaţilo vr elinu, a nebo je bilo jasnije no ikada ranije u Gujinomţivotu. Ĉak su se i obrisi dina izmenil i od kiše, i od blagih zaobljenihvalova pretvorilise u grebe ne oštrih ivica, izbrazdane uzanim kanjonima, tamo gde su tekli kr atkotrajnipotoci.

Trećeg jutra oblaci prašine su ponovo poĉeli da se skupljaju. Kiša je sva otekla iliisparila; biljke su se nagrabile vode koliko god su mogle. Sada je suša već poĉelšara lišće smeĊim pegama, dok su biljke venule i umirale. Seme im je letelo stazomispred Guje, nošeno malim viho rima vetra.

Ogromni pustinjski mir obavio joj se oko ramena kao ogrtaĉ, ali istoĉna pobacentralnog planinskog venca opet se izdigoše pred njom, podsetivši je na neusputovanja. Nije ţelela da se vrati kući.

Brzonoga, odgovarajući na neki nesvesni pokret Gujinog tela, na njeno ustezanjeda ide dalje, naglo se ukopa u mestu. Guja je nije terala da krene. Nekoliko koraka i.pred njih Melisa povuĉe uzde i okrenu se u sedlu.

>Gujo?«»Oh, Melisa, pa u šta ja to tebe uvaljujem?« »Idemo kući«, reĉe Melisa, pokušavajući da je uteši. »Moţda više nemam ni kuće.« »Neće te proterati. Ne mogu...« Guja ljutito obrisa suze o rukav, osećajući svilasti dodir tkanine na obra

Bezna Ċe i osećanje nemoći neće je utešiti i neće joj olakšati situaciju. Naţe se nadBrzonogin vrat, steţući pesnice u dugoj, crnoj grivi.

»Rekla si da ti je to kuća. Rekla si .da su svioni tvoja porodica. Kako onda moguda te oteraju?«

»Neće hteti«, prošaputa Guja. »Ali ako budu kazali da ne mogu višeda budemvidar, kako da ostanem?«

Melisa pruţi ruku i nespretno je potapša. »Biće sve u redu. Znam da hoće. Kda te razveselim?«

Guja ispusti vazduh u dubokom uz dahu. Podiţe pogled. Melisa je ĉvrsto gledala unju, ne trepnuvši. Guja okrenu glavu i poljubi njenu ruĉicu na svom ramenu, obuhvati

je svojom.»Ti mi veruješ«, reĉe. »I moţda je to ono što mi sada najviše treba.« Melisa se upola osmehnu, zbunjeno nudeći ohrabrenje, i nastaviše put, ali p

nekoliko koraka Guja opet povuĉe uzde. Melisa takoĊe stade, gledajući je zabr inuto.»Ma šta sedogod ilo«, reĉe Guja, »ma šta moji uĉitelji budu odluĉili o meni, ti s



dalje njihova kćerka koliko i moja. I dalje moţeš postati vidarka. Ako ja budmorala da odem . . .«

»Ja ću s tobom.« »Melisa . ..«»Baš me briga. Ionako nikada nisam ţelela da budem vidarka«, ratoborno p

Melisa. »Hoću da budem dţokej. I neću hteti da ostanem sa ljudima k oji su tebeoterali.«

Ovolika vernost je brinula Guju. Nikada nije poznavala nekog ko je do te merezaboravljao na vlastite interese. Moţda Melisa još nije umela da misli o sebi kanekom ko ima prava na svoje snove; moţda su joj oduzeli već toliko snova da se vnije usu Ċivala da ih ima. Guja se nadala da će nekako uspeti da ih vrati svojoj kćer

»Ne mari«, reĉe. »Još nismo kod kuće. Brinućemo se kad stignemo.« Melisino lice pretvoreno u odluĉnu masku malo se opusti, i odjahaše dalje.Do kraja trećeg danamale ne biljĉice su se već pretvarale u prah pod konjskim

kopitama. Tanka, sme Ċa izmaglica prekri pustinju. S vremena na vreme podigao bi seoblak paperjas tog semenja, nošem vetrom. Kad je vetar postajao jaĉi, teţe semenje sevaljalo po pesku, poput plime. Kada je pala noćGuja i Melisa su već ulazileu pobr Ċa,a pustinja, ponovo gola i crna, leţala im je za leĊima.

Vratile su se u planine putujući pravo na zapad, najkraćim putem do bezbednOvde su se brda izdizala blaţe nego strme litice oko Planine, daleko na severu;penjanje je bilo lakše ali mnogo duţe nego kod severnog prevoja. Na prvom grebpre no što su krenule ka drugim, još višim brdima, Melisa povuĉe Veveriĉine uzokrenu se u sedlu, po smatrajući pustinju koja je tonula u tamu. Posle jednog trenunasmeši se na Guju. »Uspele smo«, ,reĉe.

Guja se polako nasmeši u odgovor. »Imaš pravo«, reĉe. »Jesmo.« Njen neposrednistrah, onaj od oluje, polako je bledeo u ĉistijem, sveţijem planinskom vazduhu. Oblsu leţali obeshrabrujuće nisko, unakazivši nebo. Niko, ni karavandţija ni brĊanin više ugledati ni komadić plavetnila, ni zvezdu, ni mesec, sve do idućeg prolećsunĉev kolut će postajati sve bleĊi i bezbojniji. U ovom ĉasu, tonući iza planinvrhova bacao je dugu Gujinu senku ponovo ka sve tamnijoj, goloj, pešĉanoj ravIzvan domašaja najjaĉih vetrova, izvan domašaja vreline i bezvodnog peska. Guja

potera Brzonogu, ka planinama koje isu im svima bile zaviĉaj. Guja je neprestano motrila da prona Ċe mesto u kome bi se ulogorili. Pre no što s

konji daleko odmakli niz padinu, ona zaĉu dobrodošli zvuk tekuće vode. Stazvodila pored mal e dubodoline, gde je izvirao potoĉić i gde je izgledalo da je neko vlogorovao, ali odavno. Voda je odrţavala u ţivotu nekoliko iskrzanih stabala veĉidrveća i nešto malo trave za ispašu. U sredini golog i utabanog kruga zemlje videle suse mrlje od uglja, ali Guja nije imala drva za potpalu . Nije bila toliko luda da pokušada odseĉe granje sa veĉitog drveća kao neki putnici pre njih, koji su ostavili za so

uzaludne tragove sekire, sad već napola zarasle, u gruboj kori. Drvo pod tom kobilo je tv rdo i otporno kao ĉelik. Putovati noću kroz planine bilo je isto tako teško kao putovati kroz pustinju da

a lagodni povratak iz grada ipak nije potpuno izbrisao tragove umora od putovanja.Guja sjaha. Prenoćiće, a kad Sunce iziĊe .. .



Kad Sunce izi Ċe, šta onda? Toliko dana je provela u ţurbi, pokušavajući dprestigne bolest, smrt ili neumoljivi pesak, da je morala da zastane i natera sebe dashvati da više nema razloga za hitnju, neodloţne potrebe da se odavde stigne nekadrugde, niti da odspava samo nekoliko sati i zevajući ustane u sumrak ili u zoru. Njedom ju je ĉekao, ali nije bila nimalo sigurna da li će to biti njen dom i kada stigne donjega. Nije nosila sa sobom ništa sem poraza, loših vesti i jedne ţestoke pešĉane zmod koje će moţda biti, ali moţda i neće biti koristi. Razveza i skide sa sedla torbuzmijama pa je i neţno poloţi na zemlju.

Kada su konji bili istimareni, Melisa kleĉe pored torbi i stade da vadi hranšpiritusni rešo. Prvi put otkako su krenule napravile su pravi logor . Guja sede na petepored svoje kćeri, da joj pomogne oko veĉere.

»Ja ću , reĉe Melisa. »Zašto se malo ne odmoriš?« »Ne izgleda mi da je to pošteno«, reĉe Guja. Meni ne smeta«.»Nije u tome stvar.«

»Volim da radim umesto tebe«, reĉe Melisa. Guja poloţi ruke na Melisina ramena, ne primoravajući je, ĉak ni ne pokušavš

je navede da se okrene. »Znam da voliš. Ali i ja volim da tebi uĉinim.« Melisini prstići petljali su oko kopĉi i r emenja. »Nije u redu«, reĉe najzad. »Ti s

vidarka, a ja. . . ja radim u štali. Ja treba da radim za tebe.« Ko kaţe da vidarka ima veća prava od nekoga ko je nekada radio u štali? T

moja kćerka i ti i ja smo sadruzi.« Melisa se nagl o okrenu i ĉvrsto zagrli Guju, krijući joj svoje lice u košulju. Guja

prihvati i pod rţa u naruĉju, ljuljajući se zajedno s njom napred nazad na tvrdom tlu,tepajući joj kao da je ona mnogo manje dete, ono što nikada nije imala prilike da b

Posle nekoliko trenuta ka Melisine ruke se olabaviše i ona se odmaĉe, ponovpribrana, zbunjena krijući pogled.

»Ne dopada mi se kad ne moram da radim.«»A kada si imala prilike da probaš?« Melisa slegnu ramenima.»Moţemo naizmeniĉno«, reĉe Guja, »ili da podelimo svakodnevne poslove. Št

ti radije?«Melisa susrete njen pogled uz brzi smešak, pun olakšan ja. »Da podelimo

poslove.« Pogled a oko sebe kao da prvi put vidi logor. »Moţda tamo dalje ima suvgranja«, reĉe. »I trebaće nam vode.« Maši se za r emen za drva i mešinu.

Guja joj uze mešinu iz ruke. »Vratiću se za nekoliko minuta. Ako ne naĊeš nnem oj da gubiš vreme traţeći. Što god popada tokom zime verovatno će iskoristiti putnik u proleće. Ako ima prvih putnika u proleće.« Mesto nije samo izgledalo kanikoga nije bilo na njemu već godinama, već je oko njega lebdela neka neodreĊatmosfe ra napuštenosti.Potoĉić je brzo proticao pored logora i sada već nije više bilo ni traga blatu tagde su se Brzonoga i Veverica napojili, ali Guja ipak od šeta malo uzvodno. Poizvora ona spusti mešinu na zemlju i pope se na vrh ogromne kamene gromade sa kojese mog ao razgledati veći deo okoline. Nikoga ni od korova, ni konja, ni logora



dima. Guja je najzad bila već gotovo spremna da poveruje da je ludak otišao, ilnikada nije ni postojao, da je sve bio sticaj okolnosti, najpre pravi ludak a potomnevešti lopov koji je pogrešio. Ĉak i da je bila ista osoba, nije joj videla ni traga joone tuĉe na ulici. To i nije bilo baš tako davno kao što joj se ĉinilo, ali moţda je bildovoljno.

Guja se spusti do izvora i podrţa mešinu tik ispod srebrnaste površine vode. Vje grgutala i penila se oko otvora, klizila joj preko ruku i kroz prste, hladna i brza. Uplaninama voda je bila sasvim drukĉije biće. Koţna mešina se nadu, napunjena. Gzaveza pertle koje su joj bile prišivene za grlić i prebaci remen preko ramena.

Melisa se još nije bila vratila u logor. Guja je tapkala unaokolo nekoliko trenutpripremajući jelo od osušenih namirnica koje su izgledale potpuno isto ĉak i kad natopila. I ukus im je osta jao isti, ali ih je bilo nešto lakše jesti. Ona razmota ćebaOtvori torbu sa zmijama, ali Magla ostade unutra. Kobra je ĉesto ostajala u svmraĉnom odeljku posle dugih putovanja i postajala je mrzovoljna kad biuznemiravali. Guja poĉe da oseća nelagodnost što nema Melise. Nije mogla da je

rastera time što je podseća sebe da je Melisa otporno i snalaţljivo dete. Umesto daotvori Peskov odel jak, tako da zveĉarka moţe da iziĊe, ili bar da proveri kako jepešĉana zmija — u ĉemu baš nije mnogo uţivala — ona ponovo zatvori torbu i ustadeda dozove kćer. Iznenada Veverica i Brzonoga naglo odskoĉiše, frkĉući od straha, aMelisa povika »Gujo! Ĉuvaj se!« glasom punim straha, i kamenje i komadi zemljezakloparašenizbrdo.

Guja polete u pravcu odakle se ĉulo gušanje, napola izvukavši noţ na pojasu.Zaobi Ċe stenu i ukopa se u mestu. Melisa se ţestoko borila u rukama visoke, mrtvaĉkprilike u pustinjskom haljetku. On joj je jed nu ruku drţao preko usta a drugom jojobuhvatao telo, ne d ozvoljavajući da odvoji ruke. Ona se borila i ritala, ali ĉovek nreagovao ni bolno ni ljutito.

»Kaţi joj da prestane«, reĉe on. »Neću joj ništa.« Govorio je promuklo i nejaskao da je pijan. Haljine su mu bile iscepane i prljave i kosa mu je divlje štrĉala nastrane. Duţice su mu izgledale blede od z akrvavljenih beonjaĉa, što mu je davalobezizrazan, neljudski izgled. Guja je smesta znala da je to ludak, još pre no štugledala prsten kojim joj je rasekao ĉelo kad je napao na ulici u Planini.

»Pusti je.«»Da se trampimo«, reĉe on. »Pošteno.«»Mi ne mamo mnogo, ali daću ti sve. Šta traţiš?« »Sanod arku«, reĉe on. »Samo nju.« Melisa se zakoprca i on je steţe ĉvršće i

svirepije.»Dobro«, reĉe Guja. »Ne mogu da biram, zar ne? U torbi je.« On po Ċe za njom u logor. Jedna tajna je bila razrešena, a nova se stvorila.Guja pokaza na torbu. »U gornjem odeljku«, reĉe.

Ludak se porebarke primaĉe torbi, nespretno vukući sa sobom Melisu. Maši skopĉu, onda trţe ruku. Drhtao je. »Ti ćeš«, reĉe Melisi. »Tebi neće biti ništa.« Ne gledajući Guju Melisa pruţi ruku ka kopĉi. Bila je veoma bleda. »Stani«, reĉe Guja. »Tamo nema niĉega.«



Melisa pusti da joj ruka klone niz telo, gledajući u Guju sa mešavinom olakšastraha.

»Pusti je«, ponovi Guja. »Ako je sanodarka sve što ţeliš ne mogu ti pomoći. Ubilisu mi je pre n o što si uopšte pronašao moj logor.«

On je buljio u nju, suzivši oĉi, a potom se okrenu i dohvati torbu sa zmijaKopĉa škljocnu dok se otvarala, a on udari torbu nogom i pre vrnu je.

Nakazna pešĉana zmija izlete smotana u klupko, uvijajući se i sikćući. Za podiţe glavu, kao da ţeli da ujededa bi se naplatila za robovanje, ali i Melisa i ludaksu stajali kao sle Ċeni. Zmija se okrenu i otpuza ka stenama. Guja priskoĉi i odvuĉeMelisu podalje od ludaka, ali on je nije ni primetio.

»Prevari me!« O djednom stade histeriĉno da se kikoće i podiţe obe ruke k neb»Tako mi i treba!« Smejući se i plaĉući, dok su mu suze curile niz obraze, on klontlo.

Guja priskoĉi stenama, ali pešĉana zmija je već nestala. Namrštena, s rukomdršci kame, stajala je iznad ludaka. Pešĉane zmije bile su retke ĉak i u pustinjpobr Ċu ih nije bilo uopšte. Sada više nije mogla da napravi vakcinu za Arevinov ni ništa više nije imala da odnese kući, uĉiteljima.

»Ustaj«, reĉe. Glas joj je bio oštar. Pogleda u Melisu. »Jesi li dobro?«»Aha«, kaza Melisa. »Ali on namerno je pustio pešĉanu zmiju.«Ludak je i d alje leţao sklupĉan, tiho plaĉući. »Šta mu je?« Melisa je stajala pored Gujinog lakta, vireći naniţe u ĉoveka koj

jecao.»Ne znam.« Guja ga nogom gurnu u bok. »Hej ti. Prestani Ustaj.«

Ĉovek se jedva micao podno njenih nogu. Ĉlanci na rukama su mu štrĉali izotrcanih rukava; ruke i šake su mu bile poput suvih granĉica.

»Trebalo bi da sam uspela da mu se otmem«, reĉeMelisa sa ga Ċenjem.»Jaĉi je no što izgleda«, reĉe Guja. »Za ime Bogova, ĉoveĉe, prestani da zavija

Nećemo ti uĉiniti ništa naţao.« »Ja sam već mrtav ĉovek«, prošapta on. »Vi ste mi bili poslednja nada. Znaĉi,

gotov sam.«»Poslednja nada za šta?«

»Za sreću.« »Gadna ti je ta sreća kad zbog nje uništavaš stvari i napadaš ljudeiz zasede«, reĉeMelisa.

On ih besno pogleda, dok su mu suze brazdile lice, nalik na kostura. Ko ţa mu jebila d uboko naborana. »Zašto ste se vratile? Ionako više nisam bio u stanju da pratim. Hteo sam da se vratim kući i da umrem tamo, ako me puste. Ali vi stvratile. Pravo k meni.« Zaroni lice u odrpane rukave svog pustinjskog haljetka.Izgubio je povez za glavu. Kosa mu je bila mrka i suva. Više nije jecao, ali ramenmu i dalje podhtavala.

Guja kleknu i natera ga da ustane. Morala je gotovo da ga nosi. Melisa je za trenoprezno stajala po strani. zatim slegnu ramenima i pri Ċe da pomogne. Kad sukoraknuli napred, Guj a oseti nešto tvrdo i ĉetvrtasto ispod ludakove odeće. Okrenuviga k sebi, otvori mu haljetak, pipajući kroz slojeve prljave. okorele tkanine.



»Šta to radiš? Prestani!« Borio se s njom, razmahujući koštunjavim rukampokušavajućida navuĉe odeću preko usukanog tela.

Guja mu prona Ċe unutrašnji dţep. Ĉim jedotakla onaj skriveni predmet. znala jeda je to njen dnevnik. Ona ga ote i pusti ludaka. On ustuknu korak dva i stajao jedršćući, izbezumljeno popravljajući nabore na odeći. Guja više nije obraćala paţnjnjega, ruku ĉvrsto stegnutih oko knjige.

»Šta je to?« upita Melisa.»Dnevnik mo g staţa. Ukrao mi ga je iz logora.« »Ionako sam hteo da ga bacim«, reĉe ludak. »Zaboravio sam da ga imam.«Guja ga ljutito pogleda.»Mislio sam da će mi biti od koristi, ali nije. Nije mi ništa vredeo.« Guja uzdahnu.Vrativši se u log or, Guja i Melisa spustiše ludaka na zemlju i podmetnuše mu

sedlo pod glavu, gde on ostade da leţi, tu po zureći u nebo. Svaki put kad bi trepnuonova suza bi mu potekla niz lice ostavljaj ući brazdu u prljavštini koja mu se nahvatalna koţu. Guja mu dade malo vode i sede na pete, posmatrajući ga, pitajući se štznaĉile njegove ĉudne reĉi, ako su uopšte nešto znaĉile. Na kraju krajeva, bio je ld, ane i umobolan. Oĉajanje ga je nateralou neuraĉunljivost.

»Neće ništa uraditi, zar ne?« upita Melisa.»Ne verujem.«»Zbog njega sam ispustila drva«, reĉe Melisa. Uz vidno gaĊenje, ona krenu ka

stenama.»Melisa .. .«Ona se osvrnu.»Nadam se da je ona pešĉana zmija produţila put, ali još se moţe desiti da j

blizini. Noćas će bol je biti da se sna Ċemo bez vatre.«Melisa je toliko dugo oklevala da se Guja zapitala da neće moţda kazati da joj se

više dopada da bude u društvu s pešĉanom zmijom nego s ludakom. ali na krajusleţe ramenima i priĊe konjima.

Guja opet podiţe ĉuturicu s vodom do ludakovihusta. On proguta jedanput. aonda pusti da mu voda poteĉe iz uglova usana kroz višednevnu bradu. Mlazići sespoji še na tlu iza njega i nastaviše da teku dalje.

»Kako se zove š?« Guja poĉeka, ali on nije odgovarao. Guja je pomislila da nijemoţda zapao u katatoniju, kad on slegnu ramenima.

»Moraš imati nekakvo ime.« »Pretpostavljam«, reĉe on; liznu usne, šake poĉeše da mu se trzaju, zatrepta i

dve suze probiše mu ,se kroz sloj prašine na licu, »pretpostavljam da sam ga nekimao.«

»Šta ti znaĉi sve ono o sreći? Zašto si traţio moju sanodarku? Da li ti umireš?«

»Rekao sam ti već da umirem.« »Od ĉega?« »Od potrebe.«Guja se namršti. »Potrebe za ĉim?« »Za sanodarkom.«



Guja uzdahnu. Kolena su je bolela. Promeni poloţaj i sede prekrštenih nogu poludakovo g ramena. »Ne mogu da ti pomognem ako ti meni ne pomogneš da saznšta te muĉi.«

On se podiţe uz trzaj, guţvajući na sebi haljetak koji je bio onako paţljivo uredvukući pohabanu tkaninu dok se nije pocepala. Razdrlji je oko grla i podiţe bra»Ovo j e sve što ti treba da saznaš.«

Guja pogleda izbliza. Izme Ċu grube, tamne dlake ludakove zapuštene brade onaugleda mnogobrojne male oţiljke, po dva u paru, grupisane oko vratnih arteZaprepašćeno se trţe unazad. Oĉnjaci sanodarke ostavili su tetragove. Nije nimalosumnjala u to. Ali nije mogla ni da zamisli, a kamoli da se seti, neke bolesti koja bibila tako teška i bolna da bi zahte vala toliko otrova da olakša muke, a da ipak, kraju, ţrtva ostane u ţivotu. Ti oţiljci su oĉigledno bili pravljeni tokom duţevremena, jer neki su već bili stari i pobeleli, a neki još toliko sveţi, ruţiĉasti i sjajnisu verovatno još zarastali krasticama u vreme kada je on prvi put rasturio njen logo

»Sada ti je jasno?«

»Nije«, reĉe Guja. »U ĉemu je stvar . . .« ona se prekide, mršteći se. »Jesi li ti bionekada vidar?« Ali to nije bilo moguće. Poznavala bi ga, ili bi barem ĉula za njSem toga, otrov sanodarke na vidara nije delovao nimalo više nego otrov bilo druge zmije.

Nije mogla da zamisli nijedan razlog zbog koga bi neko upotrebio tolikosanodarkinog otrova i to tokom tako dugog vremena. Ljudi mora da su umirali uagoniji zbog tog ĉoveka, ma ko i ma šta on bio.

Klimajući glavom ludak ponovo klonu na tle. »Ne nikada nisam bio vidar, ne ja.Nama iz razbijene kupole ne trebaju vidari.«

Guja saĉeka, bila je nestrpljiva ali nije htela da rizikuje da on zaćuti time što ćepostavljati nova pitanja. Ludak obliznu usne i opet progovori.

»Vode. . . molim.«Guja mu podiţe ĉuturicu do usta i on stade ţudno da pije, ne prosipajući i

balaveći kao ranije. Pokuša opet da sedne, ali lakat mu se okliznu pod telom i on seopet primiri i leţe, ne pokušavajući ĉak ni da govori. Gujino strpljenje bilo jeiscrpljeno.

»Zašto su te tako ĉesto ujedale sanodarke?«On je pogleda. Blede, krvlju podlivene oĉi više nisu treptale. »Zato što sam bio

dobar i koristan molilac i odneo mnogo blaga u razbijenu kupolu. Zato sam ĉdobijao nagradu.«

»Nagradu?«Izraz na licu mu otvrdnu. »O, da«. Pogled mu iznenada izgubi ja sno ću; izgledalo

je kao da gled a kroz nju. »Srećom i zaboravom i stvarnošću iz snova.« Zatvori oĉi i više nije hteo da odgovara, ĉak i kada ga Guja grubo munu. Ona se

pridruţi Melisi, koja je na drugoj strani logora bila pronašlanekoliko granĉica i sadasedela pored oskudne vatre , ĉekajući da vidi šta će se dogoditi.

»Neko ovde ima sanodarku«, reĉe Guja. »Koriste otrov kao drogu za uţivanje.« »Gluposti«, reĉe Melisa. »Zašto prosto ne upotrebe nešto od ovoga što r

unaokolo? Ima tu raznih stvari, do mile volje.«



»Ne znam«, reĉe Guja. »Nikada nisam probala kako taj otrov izgleda. Ali vobih da znam otkuda im sanodarka. Nisu mogli da je nabave od nekog vidara, sem nasilu.«

Melisa je mešala ĉorbu. Svetlost plamena pretvorila joj je riĊu kosu u zlatnu.»Gujo«, reĉe na kraju, »one noći kada si se vratila u staju — pošto sise prethodno

bila potukla s njim — on bi te ubio da se nisi odbranila. Noćas bi bio mene ubio daeimao priliku. Ako ima prijatel je i ako su bili odluĉili da nekome vidaru oduzmsanodarku. . .«

»Znam.« Ubiti vidara zbo g sanodarke? Teško je mogla da prihvati tako neštoGuja je oštrim komadićem šljunka crtala ukrštene linije po tlu, potpuno besmisnušaru. »To je gotovo jedino objašnjenje koje zvuĉi razumno.«

Veĉeraše. Ludak je bio suviše duboko zaspao da bi ga hranile, iako je bio dalod toga da umre kao što je tvrdio. U stvari, bio je iznenadujuće zdrav, ispod sve oneprljavštine i krpa; bio je mršav, ali mišići su mu bili ĉvrsti, a na koţi mu se nisu mprimetiti nikakvi z naci loše ishrane. Nema sumnje da je bio veoma jak.

Ali to je upravo i bio razlog, razmišljala je Guja, zbog kojeg su vidari nosili sosanodarke. Njihov otrov nije ubijao, i nije ĉinio da smrt na kraju postane neizbeAli je olakšavao ĉoveku onaj prelaz iz ţivota u smrt i pomagao je samrtniku dapomiri sa sudbinom.

Ako mu se da dovoljno vremena, ludak će bez sumnje poţeleti da umre. Ali Gnije imala nameru da ga pusti da tu ţelju sprovede pre no što sazna odakle je doššta se tamo dogaĊa. Tako Ċe nije imala nameru da sedi budna do pola noći i dnaizmeniĉno straţari sa Melisom. Obema im je bio potreban dobar san.

Ludakove ruke su bile isto onako mlitave kao i prnje koje su ih prekrivale. Gujamu podiţe ruku iznad glave i priveza mu ĉlanke za svoje (sedlo pomoću remenja zavezivanje torbi. Nije htela da ga vezuje ĉvrsto ili svirepo, tek koliko da ga moţe ako pokuša da pobegne. Veĉe je zahladnelo i ona prebaci preko njega rezervno ćebpotom ona i Melisa rasprostreše svoju ćebad po tvrdom tlu i zaspaše.

Mora da je već bila ponoć, kada se Guja probudi. Vatra je sagorela, u logorbilo mraĉno kao u rogu. Leţala je nepomiĉno, oĉekujući svaki ĉas da ĉuje kako lupokušava da pobegne.

I Melisa kriknu u snu. Guja se dovuĉe do nje, pipajući po mraku, i do dirnu joj ramena.Sede pored nje, milujući je po kosi i po licu.

»Ne brini, Melisa«, prošaputa Guja. »Probudi se, samo si nešto ruţno sanjala.« U tren utku Melisa se naglo uspravi. »Šta.. .?«»To sam ja, Guja. Nešto si ruţno sanjala.« Melis in glasić je podrhtavao. »Sanjala sam da sam opet u P lanini reĉe. »Uĉinilo mi

se da je Ras . . .«Guja je uze u naruĉje, milujući joj meku, kovrdţavu kosu. Ne brini. Nikada

više nećeš morati da se vratiš.« Oseti kako je Melisa klimnula glavom. »Hoćeš li da ostanem pored tebe?« upita

Guja. »Ili će ti to samo vratiti ruţne snove?« Melisa je oklevala za trenutak. »Molim te, ostani«, prošaputa. Guja leţe i navuĉe oba ćebeta preko njih. Noć je postala hladna, ali Guji je b



drago što više nije u pustinji, što je opet na mestu gde zemlja nije i preko nzadrţavala u sebi dnevnu toplotu. Melisa se šćućuri pored nje.

Mrak je bio potpun, ali Guja je iz Melisinog disanja osetila da je ova opet zaspala.Moţda se uopšte i nije bila potpuno rasanila. Sedela je budna još neko vreme. Sluje hrapavi dah ludaka, gotovo hrkanje, koji je nadjaĉavao ţubor potoĉića, i mogla joseti kako Brzonogine i Veveri ĉine kopite muklo tupkaju po utabanoj zemiji kad sse pomerali u noći. Pod ramenom i kukom osećala je kako je ţulji tvrdo tlo, a iznadnje na nebu nije zatreperila ni jedna jedina zvezda niti se ukazao srebrni tragMeseca.Ludak je gun Ċao i cvileo, ali znatno glasnije i jaĉe nego prethodne noći.

»Pustite me da ustanem. Razveţite me. Zar ćete da me muĉitena smrt. Moram dapišam. I ţedan sam.«

Guja zbaci ćebe sa sebe i sede. U poĉetku je htela da mu odmah po nudi vode, aliipak odluĉi da joj se to prividelo u polusnu kad se budila ovako rano. Ustade i proteglise, zevajući, a zatim mahnu rukom Melisi, koja je stajala izme Ċu Brzonoge i Veverice

koji su je gurali njuškama, traţeći doruĉak. Melisa se nasmeja i mahnu u odgovor. Ludak povuĉe za remenje. »Pa dobro? Hoćete li me pustiti da ustanem?« »Još malo.« Ona ode do nuţnika koji su njih dve bile iskopale iza nekog ţbunj, a

poto m odšeta do izvora da zapljusne lice vodom. Ţelela je da se okupa, ali niti je upotoku bilo dovoljno vode, niti je nameravala da ostavi lud aka da je toliko dugo ĉeka.Vrati se u logor i razveza mu koţno remenje oko ĉlanaka. On sede, trljajući ĉlanke igun Ċajući; onda se diţe i krenu.

»Ne ţelim da se mešam u tvoje privatne stvari«, reĉe Guja, »ali ne moj mi

gubiti iz vida.«On zareţa nešto nerazumljivo ali se postara da ga prirodni paravan ne sakpotpuno. Doteturavši natrag do Guje, on ĉuĉnu i posegnu za ĉuturicom s vodomje ţedno, a zatim obrisa rukavom usta i gladno pogleda oko sebe.

»Ima li doruĉka?« »Zar ti nisi nameravao da umreš?« On frknu.»U mom logoru sva ko mora da radi da bi dobio da jede«, reĉe Guja. »Ti ćeš dob

ako progovor iš.« Ĉovek pogleda u zemlju i uzdahnu. Imao je tamne, ĉupave obrve koje su

sakrivale blede oĉi. »Dobro«, reĉe. Sede na tlo skrštenih nogu i oslanjajući se mišicama o kolena,

da su mu podlaktice visile. Prsti su mu drhtali. Guja je ĉekala, ali on ne progovori.Za poslednjih nekoliko godina nestala su dva vidara. Guja ih se i sada sećalanjihovim detinjim imenima, onako kako ih je zvala dok nisu napustili naselje i otišstaţ. Sa Filipom se nije nešto naroĉito druţila, ali Dţenet je bila njena najmilijastarijasestra, jedna od troje ljudi s kojima je bila najbliţa. Još je mogla da oseti onaj tokom zime i proleća Dţenetine probne godine, dok su dani prolazili i zajednpolako poĉinjala da se miri s tim da je više nikad neće videti. Nikada nisu saznal štase do godilo. Ponekad, kad bi neki vidar umro, glasnik bi doneo lošu vest u vidarskonaselje, a ponekad bi ĉak i vratio zmije. Ali vidari nikada nisu dobili nikakvu ve



Dţenet. Moţda je ovaj ludak što je klonulo visio pred Gujom skoĉio na nju negd unekom mra ĉnom prolazu i ubio je zbog njene sanodarke.

»I onda?« oštro upita Guja. Ludak se trgnu. »Šta?« Zaţmiri na nju, boreći se da usredsredi obe zenice u je

taoku.Guja se savlada. »Odakle si?«»S juga.«»Iz kog grada?« Na njenim mapama bio je uc rtan taj prevoj, ali ništa iza njega.

Svet iz planina, kao i onaj iz pustinje imao je dobrih razloga da izbegava zemlje nakrajnjem jugu.

On slegnu ramenima. »Nikakvog grada. Tamo nije ostao nijedan grad. Samorazbijena kupola.«

»Odakle ti sanodarka?«On slegnu ramenima.Guja skoĉi na noge i zgrabi ga za prljavi haljetak. Tkainina pod gušom mu se n

od njene pesnice, dok ga je vukla da ustane. »Odgovaraj!«Suza mu poteĉe niz lice. »Kako da ti odgovorim? Ne razumem šta hoćeš? Oda

mi? Nikada ih nisam imao. Bile su oduvek tamo, ali nisu bile moje. Bile su tamo kadsam došao i bile su kad sam otišao. Zašto bih traţio tvoju, da sam imao svoje?« Lud klonu na zemlju dok je Guja polako otvarala pesnicu.

»’Svoje’?« On ispruţi ruke, diţući ih uvis, tako da su mu rukavi pali do lakata. Na

podlakticama tako Ċe, s unutrašnje strane lakta, na ĉlancima, svuda gde su se isticale

vene, videli su se oţiljci od ujeda.»Najbolje je kad ih ima mnogo i kad te sve odjednom izujedaju po telu«, reĉe

sanjalaĉki. »U grlo,dobro, to je brzo i sigurno, to je kad ti je hitn o, tek da te odrţi.Nort bi obiĉno samo toliko davao. Ali svuda odjednom... E, to si mogao da dobiješ odnjega samo ako mu uĉiniš neku posebnu uslugu.« Ludak obgrli rukama grudi i prosvoje nadlaktice kao da mu je zima. Zarumene se od uzbu Ċenja, trljajući sve jaĉe i svebrţe. »I onda osećaš. .. osećaš se .. odjednom se sve zapali, sav goriš, svuda — i totraje i traje.«

»Prestani!«On pusti da mu ruke padnu niz telo i pogleda u nju. Pogled mu je opet bio

bezizrazan. »šta?« »Taj Nort — on ima sanodarke?«Ludak ţustro zaklima glavom, puštajući opet da ga sećanja uzbude. »Mnogo? «»Punu jamu. Ponekad pusti nekoga da si Ċe u jamu, da ga nagradi — ali nikad

mene, ne otkako sam prvi put d ošao.«

Guja sede. Ĉinilo se da gleda u ludaka ali ga nije videla. Zamišljala je ta osatljivastvorenja zarobljena u jam i, izloţena vremenskim nepogodama.

»Gde ih nabavlja? Da ii stanovnici Grada trguju s njim? Da li prave poslove sainozemcima?«

»Nabavlja? Pa one su tamo. Nort ih, prosto, ima.«



Guja je poĉela da se trese isto tako snaţno kao i ludak, Snaţno s teţe šakamakolena, zateţući sve mišiće, a zatim se polako opusti. Ruke se umiriše.

»Naljutio se na mene i oterao me«, reĉe ludak. »Bio sam tako bolestan . . . A osam ĉuo o vidarki i pošao da te naĊem, ali nisi bila tamo, i bila si ponela sanodarku sasobom...« Glas mu se pojaĉa, kad su reĉi poĉele brţe da mu naviru. »I oni su gonili, ali ja sam te pratio, i pratio te, i pratio sve dok nisi ponovo otišla u pustinisam više mogao da te pratim, jednostavno nisam mogao, pokušao sam da se vrakući ali nisam mogao, pa sam onda legao na zemlju da umrem, ali ni to nisam moZašto si se vratila, pravo ovamo k meni, kad nemaš sanodarku? Zašto me ne pustišdaumrem?«

»Nisi ti za umiranje«, reĉe Guja. »Ţivećeš sve dok me ne odvedeš tom Norsanodarkama. A posle, da li ćeš ţiveti ili umreti, to je tvoja stvar.«

Ludak je buljio u nju. »Ali Nort me je oterao.«»Ne moraš više da mu se pokoravaš«, reĉe Guja. »Ako ti ne da ono što ţeliš, n

nikakvih prava da vlada tobom. Jedina nada ti je da mi pomogneš da se domognekoliko sanodarki.«

Ludak je dugo piljio u nj u, ţmirkajući, mršteći se od razmišljanja. Iznenada mu slice razvedri. Postade spokojno i veselo. Krenu k njo j, spotaĉe se i dopuza. Nakolenima pred njom, uze je za ruke. Njegove su bile prljave i pune ţuljeva. Prskojim je rasekao Guju po ĉelu bio je još samo okvir iz koga je kamean bio ispao.

»Hoćeš da kaţeš da ćeš mi pomoći da nabavim svoju vlastitu sanodarku?« On senasmeši. »Da je upotrebim kad god hoću?«

»Da«, procedi Guja kroz stisnute zube. Istrţe ruke kada se ludak saţe da poljubi. Sada mu je dala obećanje, i premda je znala da će samo na taj naĉin moćobezbedi njegovu saradnju, osećala se kao da je napra vila strašan greh.

11

Mesec je prigušeno svetleo nad odliĉnim putem koji je vodio u Planinu. Arevjahao do po zno u noć, toliko utonuo u misli da nije ni primetio kada je, zalazak Susagoreo dan i pretvorio ga u sumrak. Iako je vidarsko naselje leţalo već na nekolikodana putovanja iza njega, na severu, još nije uspeo da sretne nekoga ko je imao veGuji. Planina je bila poslednje mesto gde bi mogla biti, jer juţno od Planine nije bilo niĉega. Na Arevinovoj mapi centralnih planina videla se samo ĉobanska sjedan stari, već odavno nekorišćeni prolaz koji je prosecao samo istoĉni venac i tuzavršavao. Putnici u planinama, kao i u Arevinovoj |zemlji, nisu se usuĊivali da za Ċu uzabaĉena juţna podruĉ ja svoga sveta.

Arevin po kuša da ne misli na to šta će raditi ako ni ovde ne naĊe Guju. Nije biodovoljmo blizu vrhu planine da bi mogao da baci pogled na istoĉnu puistinju, radovao se zbog toga. Ako ne bude video oluju kako je poĉela, moći će da se zavada ove godine mirno vreme traje duţe nego obiĉno.

Zaobi Ċe široku okuku, pogleda naviše i zakloni rukom svetiljku, ţmirkajući. Prednjim su bila svetla: meka ţuta svetlost gasnih lampi. Grad je izgledao kao košara pvarnica koja se prosula po planinskoj padini. Sve su bile na gomili izuzev nekoliko



koje su se raštrkale po dnudoline.Iako je svoje iskustvo proširio već sa nekoliko gradova pre toga, Arevin se još uĉudio koliko mnogo rada i posla ti gra Ċani obavljaju i kad se smrkne. Odluĉi da jonoćas stigne u Planinu: moţda će tu saznatives ti o Guji pre jutra. Priteţe haljetak jošĉvršće oko sebe, jer, noć je bila hladna.

Uprkos samome sebi, Arevin ipak zadrema, i ne probudi se sve dok kopitanjegovog konja ne zaklo paraše po kaldrmi. Tu se ništa nije dogaĊalo i on odjaha dalje,sve dok ne stiţe u centar grada, gde su bile krĉme i druga mesta za zabavu. Ovde jebilo svetlo kao po danu, a l judi su se ponašali kao da se uopšte nije smrklo. Krootvorena vrata krĉme vide nekoliko radnika kako zagrljeni pevaju, kontraalt za polatona niţi. Krĉma je bila u vezi sa jedinom gostionicom, te on zaustavi konja i sjaha.Tadov savet da se raspita po gostionicama izgledao je razuman, iako još niko gostioniĉara sa kojima je Arevin razgovarao nije imao nikakvih obaveštenja za njega.

UĊe u krĉmu. Pevaĉi su još pevali, nadjaĉavajući pratnju, ili bilo koju drmelodiju koju je frulašica u uglu pokušavala da odsvira. Ona poloţi svoj instrumpreko kolena, podiţe jedan zemljani krĉag i otpi iz njega: pivo , pomisli Arevin.Prijatan miri s pivskog kvasca proţimao je celu krĉmu.

Pevaĉi poĉeše drugu pesmu, ali kontraalt iznenada zatvori usta i za gleda se uArevina. Jedan od muškaraca pogleda u nju. Pesma polako stade da zamire dok suostali njeni drugari pratili njen pogled. Melodija n a fruli podiţe se naglo naviše, potompade i zaustavi se. Paţnja cele sobe bila je uperena na Arevina.

»Pozdra vljam vas«, reĉe on zvaniĉno. »Ţeleo bih da razgovaram sa vlasnikom,ako mogu.«

Niko se ne pomaĉe. Tada kontraalt naglo skoĉi na noge, obarajući svoju stolicu.»Videću . . . videću da li je mogu naći«. Ona nestade kroz zavesom zastrti prol Niko ne reĉe ni reĉi, ĉak ni ĉovek za šankom. Arevin nije znao šta da kaţe. Ĉi

mu se da nije toliko prašnjav i prljav da bi ljudi zbog toga zanemeli, a pogotovu ne uovakvom trgovaĉkom gradu, gde su navikli da vide ljude obuĉene kao i on. Sve ĉje umeo da se seti bilo je da se i sam zagleda u njih i da saĉeka. Moţda će se vrsvojoj pesmi, ili pivu, ili će mu ponuditi piće.

Nisu uĉinili ništa od svega toga. Areviin je ĉekao.

Osećao se pomalo smešno. Koraknu napred, s namerom da prekine napetponašajući se kao da je sve u redu. Ali ĉim se pomerio svi prisutni kao da zadrdisanje i ustuknuše pred njim. Napetost u sobi nije bila napetost ljudi koji prouĉastranca već neprijatelja, koji ĉekaju šta će protivnik da uradi. Neko nekome nšapnu: reĉi se nisu mogle ĉuti, ali ton je bio zloslutan.

Zavese na vratima se razmakoše i visoka prilika zastade u sen i. Vlasnica kroĉi nasvetlo i gledaše uArevina mirno, bez straha.

»Ţeleli ste da razgovarate sa mnom?«

Bila je isto tako visoka kao i Arevin, elegantna i stroga. Nije se sme šila. OvigraĊani su lako izraţavali svoje osećanje, i Arevin se zapita da nije moţda sluĉaupao u neĉiju kuću, ili prekršio obiĉaj koji nije znao.

»Da«, odgovori on. »Traţim vidarku Guju. Mislio sam da ću je moţda naćvašem gradu.«



»A zašto misliš da ćeš je baš tu pronaći?« Ako su sa svim putnicima ovako grubo razgovarali, Arevin se pitao kako uspevaju

da budu tolik o imućni i napredni. »Ako nije ovde, onda nije nikada ni stigla do planina — onda mora da je još u

zapadnoj pustinji. Oluje dolaze.«»Zašto je traţiš?«

Arevin dozvoli sebi da se malo namršti, jer su pitanja već prešla granicu obiĉnevaspitanja.

»Ne vid im da se to tebe tiĉe«, reĉe. »Ako niste navikli na najosnov niju uĉtivost,pitaću na drugom mestu.«

Okrenu se i gotovo se sudari sa mušarcem i ţenom koji su na oko vratnicima imoznake a u rukama lance.

»Podite s nama, molim.«»Zašto?« »Osumnjiĉeni ste za napad u cilju pljaĉke«, reĉe muškarac.

Arevin ga je gledao potpuno okamenjen od zaprepašćenja. »Napad? Pa ja ovde tek nekoliko minuta.«

»To ćemo još proveriti«, reĉe ţena. Ona pruţi ruku da ga uhvati za ĉlanak i stmu lisice. On pokuša da se otrgne, ali ona ga je i dalje ĉvrsto drţala. Poĉe da se ota oni oboje krenuše na njega. U sledećem trenutku već su se mlatili dok su goskrĉmi vikali, hrabreći svoje. Arevin zamahnu na svoja dva napadaĉa i naglo se sgotovo do zemlje. Nešto ga tresnu u glavu, sa strane. Oseti kako ga kolena izdaju isruši se.

Arevin se probudio u maloj, kamenoj sobi sa jednim jedinim prozorom visoko podtavanicom. Glava ga je ljuto bolela. Nije shvatao šta se dogodilo, jer trgovci kojim jenjegovo pleme prodavalo tkan inu govorili su da je svet u Planini pošten. Moţda su gradski razbojnici napadali samo usamljene putnike, a dobro zaštićene karavostavljali na miru. Njegovog pojasa, zajedno sa svim novcem i kamenom, više bilo. Ĉudilo ga je što sad već ne leţi mrtav, negde u nekom sokaĉetu. Ali bar nije vbio okovan.

Polako se diţući u sedeći poloţaj, zaustavljajući se kad bi mu kretanjeprouzrokovalo vrto glavicu, pogleda oko sebe. Zaĉu korake u hodniku, skoĉi na noposrnu i podiţe se na rukama da baci pogled kroz mali otvor sa rešetkama na vratimaKoraci se povukoše, trĉeći.

»Tako li znaĉi postupate sa gostima u vašem gradu?« dreknu Arevin. Njegostaloţenoj prirodi trebalo je priliĉno mnogo da se uzbudi, ali sada je bio ljutit.

Niko mu ne odgovori. On rastavi pesnice, pusti šipke i vrati se na pod. Izvazatvora mogao je da vidi samo jedan kameni zid. Prozor mu je bio iznad dohvata, kad je privukao teški drveni krevet i stao na njega. Svetlo u sobi dolazilo je odbijasa nejasne mrlje sunca na zidu iznad njegovog prozora. Neko je bio odneo Arevinovhaljetak i ĉizme, i ostavio mu samo široke jahaće pantalone.

Polako se smirujući, on sede da saĉeka.

Koraci koji su se svaki ĉas zaustavljali, — neko hrom, tupkanje štapa — doĊoše





Zvuĉalo je to pomalo zbunjeno. »Da, gradonaĉelniĉe, imao je.« Tišina potraja još duţe i napetije. Arevin je znao da će kroz nekoliko trenutaka

straţari i gradonaĉelnik i stari Brajan ustati i ostaviti gladnog u maloj, te skobnoj ćeliji.Arevin oseti kako mu se kap znoja klizi niz bok.

»Pa, onda...« reĉe gradonaĉelnik. »Gospodaru. ..?« oklevajući progovori jedna od straţara. Gradonaĉelnik se okrenu prema njoj. »Hajde, gukni. Gadi mi se pri pomisli da

drţim nevinog u zatvoru, ali do nedavno smo imali priliĉnomnogo ludaka na slobodi.«Bio je iznena Ċen sinoć kad smo ga uhapsili. Sada verujem da je iznenaĊenje biloiskreno. Gospo Ċa Guja se borila sa ludakom, gradonaĉelniĉe. Videla sam je kad sevratila. Pobedila je, ali je imala teške ozlede po koţi. Taj ĉovek nema ĉakmodrice.«

Ĉuvši da je Guja bila povreĊena Arevin je morao da se uzdrţi da ne upita ponda li je dobro. Ništa on više neće traţiti od tih ljudi.

»Taĉno tako izgleda. Imaš dobar dar zapaţanja«, reĉe gradonaĉelnik straţarki.»Imaš li negde neku modricu?« upita Arevina.

»Nemam.«»Oprosti mi, ali zahtevaću da to i dokaţeš.« Arevin ustade, jeţeći se pri pomisli da mora da se skine pred stranim ljudima. Ali

raskopĉa pantalone i pusti da mu padnu oko ĉlanaka. Pusti da ga gradonaĉeirazgleda, zatim se polako okrenu u krug. U poslednjem trenutku se seti da seprethod ne noći tukao sa straţarima i da bi lako mogao imati negde neku modricu. niko ništa ne reĉe. On se okrenu i navuĉe pantalone.

Tada mu starac pri Ċe. Straţari se ukrutiše. Arevin je stajao nepomiĉno. Ovi ljumogu svaki njegov pokret da protumaĉe kao opasnost.

»Pazi, Brajane«, reĉe gradonaĉelnik. Brajan podiţe Arevinove šake, razgleda nadlanice, zaviri u dlanove, pusti ih

padnu. Vrati se na svoje mesto pored gradonaĉelnika. »Ne nosi prstenje. S umnjam da ga je ikada i nosio. Šake su mu opaljene i nema

tragova. Vidarka je rekla da je posekotina na n jenom ĉelu bila napravljena prstenom.«

Gradonaĉelnik prezrivo dobaci, »Dakle, šta ti misliš?« »Kao što ste već kazali, gospodaru, on ne govori kao ludak. Sem toga, ludak ne

mora biti glup, već veoma lukav, a oĉigledno je glupo raspitivati se za vidarku obuĉenu pustinjski haljetak, osim ako je ĉovek nevin — ako nije ni poĉinio, niti zna zazloĉin. Ja sam sklon da poverujem ovom ĉoveku.«

Gradonaĉelnik pogleda naviše u svog pomoćnika, a potom u straţarku. »Nadse«, reĉe, tonom koji nije bio baš šaljiv, »da ćete me poštenoupozoriti ako bilo kojeod vas dvoje odluĉi da konkuriše za moje mesto.« Pogleda opet u Arevina. »Akpustimo da vi diš vidarku, pristaješ li da nosiš lance dok te ona ne prepozna?« Arevin je još osećao gvoţde od prethodne noći, kako ga zarobljava. sputaosećao je njegov ledenidodir na koţi i skroz do kostiju. Ali Guja će im se smejati zašto predlaţu da ga okuju. Ovoga puta Arevin se za ista nasmeši.

»Prenesite vidarki moju poruku«, reĉe on. »A onda odluĉite da li treba da



okujete.«Brajan pomaţe gradonaĉelniku da se digne na noge. Gradonaĉelniik pogleda u

straţarku koja je poverovala u Arevinovu nevinost. »Budi spremna. Poslaću njega.«

Ona klimnu. »Da, gospodaru. <

Straţarka se vrati, sa svojim drugovima i sa lancima. Arevin je izbezumlje

buljio u gvoţde koje je zveĉalo. Bio se nadao da će Guja biti sledeća osoba koja će ućikroz ta vrata. Ustade, obnevide o, kada mu se straţarka pribliţi. »Izvini«, reĉe ona. Priĉvrsti mu hladnu metalnu traku oko pojasa, stavi mu le

ĉlanak u lisicu i provuĉe lanac kroz alku na metalnom pojasu i zakljuĉa lisicenjegovom desnom ĉlanku. Izvedoše ga u predvorje.

Znao je da Guja tako nešto ne bi zatraţila. Kada bi, onda bi znaĉilo da osoba koje ĉuvao u mislima, u stvari, nikada nije postojala. Pravu, fiziĉku smrt, njenu ilisvoju, Arevin bi lakše prihvatio.

Moţda su straţari pogrešno razumeli. Moţda je poruka do njih preneta iskrivljeili poslata tako brzo da se niko nije setio da im kaţe daizostave lance. Arevin se odluĉida tu poniţavajuću grešku podnese ponosito i mirno.

Straţari ga izvedoše na svetlodana koje ga za tren zaslepi. Tada ponovo u Ċoše uzatvoren pr ostor, ali oĉi mu se nisu prilagodile polumraku. Peo se uz stepenice naslepo, spotakavši se jedno dva puta.

Soba u koju su ga uveli bila je tako Ċe gotovo u mraku. On zastade na pragu, jedvauspe vajući da razazna priliku umotanu u ćebe koja je se dela u stolici, okrenuta leĊima.

»Vidarko«, reĉe jedan od straţara, »evo ga onaj koji tvrdi da ti je prijatelj.« Ona ne progovori i ne pomaĉe se. Arevin je stajao sle Ċen od straha. Ako je neko napao — ako je teško povreĊena,

ako ne moţe da govori ni da se kreće, niti je mogla da se na smeje kada su predlolance. . . On plašljivo napravi jedan korak prema njoj, pa još jedan, ţeleći da potrĉijoj kaţe da će se on njoj starati, ţeleći da utakne i da je se zauvek seća samo onakakva je bila kad je bila ţiva, zdrava i jaka.

Video je kako joj ruka mlitavo visi sa stolice. Pade na kolena pored umotaneprilike.

»Gujo. ..«Okovi su mu smetali. Uzeo je za ruku i naţe se da je poljubi. Ĉim je dodirnuo, ĉak i pre nego što je ugledao glatku koţu bez oţiljaka, znao je

da to nije Guja. Baci se unazad, uz krik oĉajanja. »Gde je?«Umo tana prilika zbaci ćebe, takoĊe kriknuvši, ali od stida. Kleĉe ispred Arev

ruku pruţenih k njemu, sa suzama na obrazima. »Oprosti«, povika. »Molim te, oprostimi. . .« Ona klonu na pod, dok joj je duga kosa visila oko prekrasnog lica.

Gradonaĉelnik ishrama iz tame u uglu sobe. Ovoga puta Brajan pomo ţe Arevinuda ustane, i u sledećem trenutku lanci zveĉeći padoše na pod.

»Trebalo je da dobijem pouzdanije dokaze od modrica, i prstena«, regradonaĉelnik. »Sada ti i ja verujem.«



Arevin mu je ĉuo samo glas, ali ne i šta govori. Znao je da Guje ovde nema, ĉau blizini. Ona ne bi nikada pris tala da uĉestvuje u toj farsi.

»Gde je on a?« prošaputa. »Otišla je. U grad. U Centar.« Arevin je sedeo na raskošnoj sofi u jednoj od gradonaĉelnikovih gostinskih soba.

To je bila ona ista soba u kojoj je boravila Guja, ali iako je s vesrdno pokušavao,Arevin nije mogao da oseti nikakav trag njenog prisustva.

Zavese su bile otvorene u stra nu. Arevin se nije više ni pomerio otkako — vratiosa o smatraĉnice odakle je razgledao istoĉnu pustinju i mase olujnih oblaka koji su sevaljali po nebu. Ubilaĉki vetrovi pretvarali su oštrazrna peska u smrtonosno oruţje. Uoluji, teška odeća neće zaštititi Arevina,niti bilo kakva hrabrost i oĉajanje. Zanekoliko trenutaka provedenih u pustinji bio bi mrtav; za jedan ĉas kosti bi mu bilepotpuno ogoljene od mesa. Do proleća odnjega ne bi ostalo ni traga.

Ako je Guja još u pustinji, onda je mrtva. Nije plakao. Kad bude siguran da jeumrla, oţaliće je. Ali nije verovao d a je mrtva. Pitao se da nije glupo što veruje da ćosetiti ako ona bude umrla. Mnogo toga je mislio o sebi, ali nikada do sada nije sebesmatrao budalom. Stavinov stariji otac, Arevinov ro Ċak, osetio je kada mu se detejednom razbolelo; vratio se sa stadom ceo mesec d ana ranije nego što su ga oĉekivali.Njega je za Stavina vezivala porodiĉno osećanje i ljubav, ne krvno srodstvo. Arevsebe ubed io da će i on biti u stanju da oseti ako se Guji nešto dogodi.

Neko zakuca na Arevinova vrata.»UĊite«, reĉe on nerado. Laril, sl uškinja koja je igrala ulogu Guje, ude u sobu. »Jeste li dobro?«»Jesam.«»Hoćete li da vam donesem veĉeru?«»Mislio sam da je u bezbednos ti«, reĉe Arevm. »Ali ona je u pustinji, a oluje s

poĉele.« »Imala je vremena da stigne do Centra«, reĉe Laril. »Otišla je blagovremeno.« »Mnogo sam saznao o g radu«, reĉe Arevin. »Tamo umeju da budu i bezd ušni.

Zamisli da je nisu pustili unutra?«

»Još je imala vremena da se vrati.«»Ali nije se vratila. Da jeste, svi bi to znali.«Larilino ćutanje on shvati kao odobravanje i oboje su neko vreme sumorno z

kroz prozor.»Moţda bi. ..« Laril se preseĉe u pola reĉi. »Šta?«»Moţda bi bilo bolje da se ovde odmorite i da je saĉekate, traţili ste je već

mnogo mesta . ..«

»Nisi to htela da mi kaţeš.« »Ima još jedan prevoj, na jugu. Više ga niko ne koristi. Ali on je bliţe Centru nmi.«

»Tako je«, izgovori on polako, pokušavajući da se taĉno podseti kako mapaizgleda. »Da nije krenula tim pravcem?«



»Mora da ste do sada već ĉesto slušali takve reĉi.« »Jesam.«»Ţao mi je.«»Ali, ne, ja sam ti zahvalan«, reĉe Arevin. »Moglo se desiti da to ne primet

sam kad ponovo pogledam u mapu, i tada bih morao da napustim svaku nadu. Sutrakrećem onamo.« On slegnu ramenima. »Jednom sam pokušao da je saĉekam i niuspeo. Ako pokušam ponovo, onda ću se zaista pretvoriti u onog ludaka za kakvome smatrali. Ostajem tvoj duţnik.«

Ona skrenu pogled. »Svak o u ovoj kući duguje vama, i to toliko da se ne moţiskupiti.«

»Ne mari«, reĉe on. »Oprostio sam vam.« Izgleda da ju je to donekle utešilo. Arevin ponovo pogleda kroz prozor. »Vidarka je bila dobra prema meni, a vi ste joj prijatelj«, reĉe Laril. »Da li vam

još nešto treba?« »Ne«, reĉe Arevin. »Ništa.«

Malo je još oklevala, zatim se okrenula i otišla. U sledećem momentu Areshvati da nije ĉuo kad su se vrata zatvorila. Osvrnuo se upravo u trenutku kad szatvarala.

Ludak još nije mogao, ili nije hteo da se seti svog imena.Ili on moţda, mislila je Guja, vodi poreklo iz nekog plemena sliĉnog Arevinov

i neće da kaţe strancu kako se zove. Guja nije mogla da zamisli da bi taj ludak mogao pripadati Arevinovom plemenu.

Ti ljud i su bili staloţeni i umeli su da vladaju sobom; Ludak je bio nesamostalan ismušen. U jednom trenutku bi joj zahvaljivao na sanodarki koju mu je obećala, a vsledećem bi cmizdrio i ţaliose da mu nema spasa, jer će ga Nort ubiti. Ništa nijepomagalo ni kad mu se kaţe da ućuti.

Guja se radovala što su opet ušli u planine gde se moglo putovati po danu. Jutro bilo hladnjikavo i delovalo avetinjski, sa uzanim stazicama zavijenim u maglu. Konjisu gacali kroz maglu kao da se probijaju kroz splet vodenih ĉudovišta, ĉiji pipci im uvijaju oko nogu. Guja udahnu duboko, sve dok joj hladni vazduh ne probode pMogla je da oseti miris magle, bogate crnice i jedva primetni, oštri miris smole. oko nje bio je sav u zelenim i sivim tonovima, jer lišće na drveću koje se nadnonad njih, još nije poĉinjalo da se suši. Gore u planini, još tamnije zimzeleno drvizgledalo je gotovo crno u magli.

Melisa je jahala tik uz nju, ćutke i na oprezu. Nije htela da bude bli ţe ludaku negošto je morala. Mogli su ga ĉuti, ali ne i videti,negde iza sebe. Njegov stari konj nijemogao da drţi korak sa Brzonogom i sa Vevericom, ali bar Guja nije morala podnosi da jašu na istom konju.

Glas mu je postajao sve slabiji i slabiji. Guja nestrpljivo povuĉe Brzonogine uda bi mu omogućila da ih sustigne. Melisa se još nevoljnije zaustavi. Ludak je odbioda jaši neku bolju ţivotinju; ova je jedina bila dovoljno mirna za njega. Guja je moda natera vlasnike konja da prime novac, i znala je da su mladi pastiri odbijali da gaprodaju ne zato što nisu ţeleli da ga se otarase ili zato što su mislili da će za nj



dobiti više. Dţin i Kevu je, prosto, bilo neprijatno. Pa, dobro, bilo je i Guji. Konj se vukao kroz maglu, oborenih ušiju, s oĉima koje su se sklapale, Luda

mumlajući pevušio nešto bez melodije.»Da li ti ta staza poĉinje najzad da izgleda poznata?« Ludak je blenuo u nju, smešeći se. »Sve mi je ravno«, reĉe i nasmeja se.

Nije vredelo ni dreknuti, ni ulagivati mu se, ni pretiti mu. Jedno stavno se ĉinilo daga više ništa ne boli, da mu više ništa nije potrebno otkako je dobio obećanjsanod arki, kao da je i samo išĉekivanje bilo za njega dovoljno. GunĊao je i zadovoljnopevušio sebi u bradu, pravio viceve k oje niko nije mogao da razume, a ponekad bi sepodigao u sedlu, pogledao oko sebe, povikao »Na jug! Na jug!« i opet utonuo u svojepesme bez melodije. Guja uzdahnu i pusti ludakovog starog i posustalog konja da ihmimoi Ċe, tako da je sad ludak vodio kolonu.

»Mislim da nas on, u stvari, nikuda ne vodi, Gujo«, reĉe Melisa. »Mislim da naspro sto šeta u krug, zato da bi se neko starao o njemu. Trebalo bi da ga ovde napusti po Ċemo u drugom pravcu.«

Ludak se ukoĉi. Polako se okrenu u sedlu. Stari konj se zaustavi. Gujaiznenadila kad je videla da se suza prosula iz ludakovog oka i kanula mu niz obraz.

»Ne ostavljajte me«, reĉe. Izraz lica i glas su mu bili puni preklinjanja. Pre togauopšte nije izgledalo da je u stanju da se brine zbog bilo ĉega. Zagleda se u Meisu,trep ćući kapcima bez trepavica. »Imaš prava da mi ne poveruješ, malena «, reĉe. »Alimolim vas, ne napuštajte me.« Pogled mu se razvodni, a glas kao da mu zazv uĉa izvelike daljine. »Ostani sa mnom dok ne stignemo do razbijene kupole, a onda obojemoţemo dobiti svaki svoju sanodarku. Tvoja gospodarica će ti je sigurnodati. N aţe sek njoj, pruţajući ruku. Prsti su mu liĉili na kandţe. »Zaboravićeš sve što te tišti,zaboravićeš svoje oţiljke . . .«

Melisa se trţe i ustuknu uz jednu nerazumljivu psovku, izner virana i l jutita. Steţebutinama Veveriĉine bokove i natera ga u galop. (iz mesta, naginjućimu se nisko nadvrat i ne osvr uvši se nijedanput. U sl edećem trenu već je nestala iza drveća i ĉuo ssamo još mukli topot kopita.

Guja se besno upilji u ludaka. »Kako si smeo da joj tako nešto kaţeš?« »Da ideš za nama, jesi razumeo? Ne skreći sa staze. Ja ću je sustićii saĉekaćemo

te.« Ona dodirnu petama Brzonogine bokove i ţurno otkasa za Melisom. Ludaglas, pun nerazumevanja, dopre za njom.

On zatrepta zbunjeno. »Jesam li rekao nešto što ne treba?« »Ali zašto je to uradila?« Guja se nije bojala ni za Melisu ni za Vevericu. Njena kćerka bi umela da jaše

kakvog konja ceo dan kroz ove planine i da nikada ni sebe ni njega ne dovede uopasnost. Na pouzd anom šarenom poniju bila je dvostruko sigurnija. Ali ludak ju jebio povredio, i Guja nije htela da dopusti da u ovom trenutku bude sama.

Nije morala daleko da ide. Tam o gde je staza poĉinjala ponovo da se penjeskrećući ka padini iznad doline i ka sledećem planinskom vencu, Melisa je stajalapored Veverice, grleći ga oko vrata dok joj je on (njuškao rame. Osetivši kako joj sBrzonoga pribliţava, Melisa obrisa lice o rukavi osvrte se. Guja sjaha i pri Ċe joj.

»Bojala sam se da ćeš otići predaleko«, reĉe joj. »Baš dobro da nisi.«



»Ne moţeš oĉekivati od konja da trĉi uzbrdo, a tek što je prestao da hramlrazloţno izjavi Melisa, ali uz mali prizvuk nezadovoljstva.

Guja joj pruţi Brzonogine uzde. »Ako ţeliš da još malo jašiš brzo i snaţno, uzmBrzonogu.«

Melisa je netremice gledala kao da ţeli da joj na licu otkrije ono ruganje koga uglasu nije bilo. Nije ga našla.

»Neću«, reĉe Melisa. »Ne mari. Moţda bi mi pomoglo, ali već mi je sasvim doJa samo. . . neću da zaboravljam. U svakom sluĉaju ne na taj naĉin.«

Guja klimnu glavom. »Znam.«Melisa je zagrli jednim od onih njenih naglih, stidljivih zagrljaja. Guja je zadrţa i

pomilova je po ramenu. »On jeste lud.«»Aha.« Melisa se polako povuĉe. »Znam da ti je potreban. Ţao mi je ali ne m

da se uzdrţim da ga ne mrzim. Pokušavala sam.« »I ja«, reĉe Guja. Sedoše na zemlju da saĉek aju spori dolazak ludaka.

Još pre no što je ludak uspeo da prepozna predeo ili stazu, Guja jeugledalarazbijenu kupolu. Pogled joj na nekoliko trenutaka leţao na njenom zdepastom obliĉjupre no što je, trgnuvši se, shvatila šta je to što gleda. U prvi mah izgledala je kaojedan planinski vrh ili lanac; jedino njena boja, siva umesto da bude crna, privukla jeGujinu paţnju. Oĉekivala je da će videti uobiĉajenu poluloptu, ne ovu ogromnupovršinu nepravilnog oblika koja je leţala rasprostrta preko brda poput nepomamebe. Prozirna, siva osnova bila je prošarana bojama i prelivena rumenilom

podnevnog Sunca. Guja nije mogla da pogodi da li je kupola od samog po ĉetka bilaizgra Ċena u ovako nepravilno m obliku, ili je moţda bila okrugli pla stiĉni mehur kojise istopio i izobliĉio pod uticajem onih sila koraspolagala prethodna civilizacija. Alibila je sigurna da kupola imala taj oblik u kome se nalazi. Prljavštinase bila uvuklau udubine na njenoj površini, adebeli gust iš drveća,trave rastao je oko kupole pozaklonjenim udubinama.

Guja je ćutke jahala minut dva, ne mogavši da poveruje da je konaĉno stigla ncilj. Dotaĉe Melisino rame; dete naglo podiţe pogled sa jedne neodreĊene taĉke

Veveriĉiniom vratu u koju se bilo zagledalo. Guja pokaza prstom. Melisa ugledakupolu i tiho uzviknu, zatim se nasmeja od uzbu Ċenja i olakšanja. Guja joj uzvratsmeškom.

Ludak je pevao iza njihovih le Ċa, potpuno zaboravivši kuda su krenuli. Razbijenakupola. Ove reĉi su teško mogle da se spoje. Kupole se ni sulomile, nisu se krunilepod zubom vremena, nisu se nikad menjale. Jednostavno su postojale, tajanstvene inedostupne.

Guja stade, ĉekajući ludaka. Kada se stari konj dovuĉe uzbrdo i zaustavi pored nj

ona pokaza rukom ispred sebe. Ludak je pratio pogledom. Zatrepta, kao da ne verujesvojim oĉima. »Je li to?« upita Guja.»Ne, još ne«, reĉe ludak. »Još ne, nisam još spreman.« »Kako da se popnemo do nje? Moţe li se konjem?«



»Nor t će nas videti. . .« Guja slegnu ramenima i sjaha. Put ka kupoli bio je veoma strm i nije se videla

nikakva staza. »Onda ćemo peške.« Ona raskopĉa kolan na kobilinom sedlu. »Me..«

»Ne!« oštro reĉe Melisa. »Neću da ĉekam dole dok se ti budeš penjala samovim ovde. Veverici i Brzonogoj ništa neće nedostajati, i niko neće petljati po toOsim moţda nekidrugi ludak, a taj i zasluţujeono što će do biti.«

Guja je po ĉinjala da shvata zašto njena vlastita tvrdoglavost dovodila starije vidu oĉajanje kada je bila Melisinih godina. Ali u naselju nikada nije bilo ozbilhopasnosti i mogli su da je puštaju da istera svoje ćefove.

Guja sede na oboreni panj i pokretom pozva s voju kćerku da sedne pored nje.Melisa je posluša, ne gledajući je, jogunasto dignutih ramena.

»Potrebna mi je tvoja pomoć«, reĉe Guja. »Bez tebe nećemo uspeti. Ako se meninešto dogodi. ..«

»To nije uspeh!«»U izvesnom smislu i jeste. Melisa . . . vidarima su neophodne sanodrarke. Tu

gore, u onoj kupoli, imaju ih toliko da im sluţe za igranje. Moram otkriti kako snabavili. Ali ako ne uspem, ako se ne vratim dole, k tebi, jedino preko tebe će ostavidari moći da saznaju šta mi se dogod ilo. I zašto se dogodilo. I jedino preko tebe ćmoći da saznaju za sanodarke.«

Melisa je zurila u zemlju, ĉešući pesnicu jedne ruke noktima druge. Tebi je to veoma vaţno, je li tako?«

»Jeste.«

Melisa uzdahnu. Obe pesnice su joj bile stisnute. »Dobro«, reĉe. »Šta oĉeku ješ dauradim?«

Guja je zagrli. »Ako se ne vratim za, recimo, dva dana, uzmi Brzonogu i Vevericui odjaši na sever. Produţićeš putem pored Planine i Midlra. Put je dugaĉak, ali u timaš novaca u izobilju. Znaš kako da ga uzmeš a da te zmije ne ujedu.«

Imam svoju platu«, reĉe Melisa. Dobro, dobro, ali i onaj drugi novac ti isto tako stoji na raspolagan ju. Ne moraš

otvarati odeljke u kojima se nalaze Pesak i Magla. Preţiveće dok ne stigneš do kuće.«Pr vi put je poĉela da misli o tome da se moţe desiti da Melisa zaista sama otputujekući. »Pesak se ionako suvišekrupan Ona se usiljeno osmehnu.

»Ali. . .« Melisa se ugrize za jezik.»Šta?« »Ako ti se ne što dogodi, neću se vratiti na vreme dadoved em pomoć ako

budem morala da idem ĉak u vidarsko naselje.« »Ako se ne vratim bez iĉije pomoći, pomoć mi više neće biti potrebna. Nemoj

samo da poĊeš za mnom, da me traţiš, molim te. Moraš mi obećati da nećeš.«

»Ako se za tri dana ne vratiš, otići ću da ispriĉam tvom nar odu osanodarkama.«

Guja je pusti da ubaci onaj dan više. Ĉak joj je pomalo bila i zahvalna zbogtoga. »Hvala ti, Melisa.«

Ostaviše šarenog ponija i sivu kobilu da slobodno pasu na ĉistini po red staze.





uljeza. Gurnu joj kamenĉić medu listiće. Oni se ĉvrsto zatvoniše. Pobegla je, pomisli. Ta biljka potiĉe iz razbijene kupole.Trebalo je tako nešto i da oĉekuje; trebalo je da pretpostavi da će naći stvari k

ne pripadaju ovoj planeti. Ponovo je gurnu, ovlaš, sa iste strane. Ona se zaista kretala.Otpuzaće i sasvim će se spustiti sa planine ako je pusti. Podvuĉe vrh kamenĉića isnje i podiţe je iz pukotine, prevalivši je naopaĉke. Da nije bilo malog ĉupekorenĉića u sredini, izgledala bi potpuno isto. Sjajni, tirkizni listići okrenuli su krug oko svoje ose, traţeći upor ište. Guja nikada do tada nije videla tu vrstu, ali viĊalaje sliĉna bića, biljke — koje nisu mogle da se podvedu pod neku kategoriju normalneklasifikacije — kako prekonoć zauzmu ĉitavo polje, trujući zemlju tako da na njoj vništa nije moglo da izraste. Jednoga leta, pre nekoliko godina, ona i drugi vipomogli su da se spali celo jato takvih biljaka na obliţnjim imanjima. Nisu se ponsjatile, ali njihove male kolonije i dalje su se pojavljivale s vremena na vreme, a poljakoja bi zauzele ostajale su neplodna.

Htela je i ovu da spali, ali nije smela da pali vatru. Izgura je iz senke na sunce i

ona se ĉvrsto zatvori. Tek sada Guja primeti da unaokolo leţe smeţurane grupsliĉnih puzavica, koje je pobedila gola stena, mrtve i osušene suncem.

»Hajdemo«, reĉe Guja, više samoj sebi nego ludaku. Podiţe se na rukama iznad ivice strme stene kojom se popela do razbijene kup

Neobiĉnost toga mesta pogodi je poput fiziĉkog udarca. Nezemaljsko rastinje bujasvuda oko temelja strahovite, polusrušene graĊevine, sve do ruba litice, ne ostavljnigde slobodnu stazu. Ono što je pokrivalo tlo nijeliĉilo ni na šta što je Gujapoznavala, ni na travu, ni na gr mlje, ni na šikaru. To je bio jedan jedini. ravnibezobliĉni, svetlo crveni list. Pogledavši malo izbliţe, Guja vide da to nije jeogromni list većda ih ima više; svaki pojedini deo bio je otprilike dva puta širi negoduţi, nepravilnog oblika, i na ivicama srastao sa drugim takvim lišćem pomisprepletanih dlaĉica. Gde god se sastajalo više od dva takvalista, neţni perastiizdanak, nalik na list paprati ili palme, uzd izao se na nekoliko rukohvata iznad taĉkepreseka. Gdegod je pukotina razdvojila kamen, tirkizni niz puzavaca razmicao jecrveni prekrivaĉ na tlu, traţeći hlad isto onako svesno kao što su se crveni listovi šu potrazi za suncem. Jednog dana će nekoliko puzavaca istovremeno stići do podndugaĉke, osunĉane kamene litice i tada će zauzeti dolinu: jednog dana, kada klima,jara i hlad noća otvore još više pukotina u steni, da ih zaklone na putu.

U ulegnućima na površini kupole još se bilo zadrţalo nešto obiĉnog rastinja,samorastuće hvataljke puzavaca nisu mogle da dopru tako daleko. Ako je ta vrsta bilaiole nalik na one koje je Guja već videla, onda nije imala semenja. Ali zato su dneobiĉne biljke ipak stigle do vrha kupole, jer istopljene brazde su bile nasumispunjene, neke obiĉnim zelenilom, neke jarkim, nezemaljskim bojama. U nekolikosprţenih dţepova, upalih od toplote, boje su se sukobljavale, jedna još nije uspelanadvlada drugu. U providnoj kupoli, nazirali su se neki visoki oblaci poput senki,nejasni i ĉudni. IzmeĊu ruba litice kojom su došli i kupole nije bilo ni kakvog zaklona,niti bilo kakvog prilaznog puta. Guja je snaţno, poput fiziĉkog bola osećala koliko jeizloţena pogledu, jer stajala je tako da joj se obris ocrtavao na nebu.

Ludak se dopentra do nje. »Ovom stazo m«, reĉe, pokazujući preko ploĉastog lišća



koje nije delila nikakva staza. Na nekoliko mesta samo su nizovi tamnih puzavacapresecali pravac koji je pokazivao.

Guja koraknu i oprezno spusti ĉizmu na ivicu jednog ravnog lista. Ništa sedogodi. Ni po ĉemu se nije razlikovalo od gaţenja po obiĉnom lišću. Tlo ispod listje bilo isto onako ĉvrsto na dodir kao bilo koji drugi kamen.

Ludak pro Ċe pored nje, grabeći krupnim koracima ka kupoli. Guja ga zgrabirame.

»Sanodarke!« povika on. »Obećala si mi!« »Zar si zaboravio da te je Nort prognao? Ako smeš tek tako da se vratiš, zašto si

traţio pomoć od mene?« Ludak obori pogled na zemlju. »Ne će mu se dopasti da me vidi«, prošaputa. »Idi iza mene«, reĉe ona. »Sve će biti u redu.« Guja krenu preko krutog lišća, koje se tek malo ugibalo pod njom, stupaj

oprezno u sluĉaju da široki crveni zastor ipak krije ispod sebe neku pukotinu kpuzavci još nisu osvojili. Ludak je pratio u stopu.

»Nort voli pridošlice«, reĉe on. »Dopada mu se kad doĊu i zamole ga da ih pustida sanjaju.« Glas mu postade ĉeţnjiv. »Moţda će mu biti milo da i mene ponovo vidi

Gujine ĉizme su ostavljale tragove na crvenim ploĉama od lišća, obeleţavajtako njen put preko ĉistine na kojoj je stajala razbijena kupola. Osvrnula se sjedanput: njene stope su se protezale kao niz sjajnih, ljubiĉastih modrica na crvenilsve do ivice strme stene. Ludakov trag bio je znatno slabiji. On se šunjao iza nje, mpo strani, tako da je stalno mogao da vidi kupolu, ne toliko od straha od te osobe,Norta, koliko od ţelje da što pre vidi sanodarke.

Obli mehur je bio još veći nego što je to sa litice izgledalo. Providni bokuzdizali su mu se u ogromnoj i blagoj krivulji sve do svoje naj više taĉke, koja je biladaleko viša od Guje. Strana kojoj se pribliţila bila je prošarana šarenim ţilama. Nbledele i stapale se sa sivom pod lukom sve dok ne bi stigle do onog drugog krajakupole, daleko udesno od Guje. Sa leve strane su postajale sve izrazitije, dok su sepribliţavale uţem kraju graĊevine.

Guja stiţe do kupole. Ploĉasto lišće raslo joj je oko podnoţja, Guji do kolena,iznad te visine plastika je bila ĉista. Guja priljubi lice uza zid, vireći izmeĊu jedne

narandţaste i jedne ljubiĉaste ţile, zaklanjajući svetlo spolja rukama, da bolje vidi,oblici u unutrašnjosti bili su i dalje nerazgovetni i ĉudni. Ništa se nije kretalo. Krenu za sve jasnijim linijama boje.Kada zaobi Ċe uzani kraj, vide zašto se mesto zove razbijena kupola. Što god da je

istopilo njenu površinu imalo je toliku moćkakvu Guja nije mogla ni da zamisli, jer jetako Ċe probilo i otvor u materijalu za koji je ona verovala da je neuništiv. Zracisvetlosti svih duginih boja prelivali su se oko otvora duţ potklobuĉene plastke.Vrelina mora da je kristalizovala tu materiju, jer ivice otvora su se vremenom okrunile,

ostavljajući ogroman ulaz, nepravilnog oblika. Mehurići od plastike leţali su svudaunaokolo, svetlucajući u duginim bojama medu lišćem neobiĉnog rastinja. Guja oprezno prid e ulazu. Ludak opet zapoĉe damrmlja.»Psst!« Guja se ne okrenu, ali on se povuĉe. Oĉarana Guja se uspentra kroz otvor. Osetila je na dlanovima oštre ivice, ali nije





Prošli su kroz podruĉje krznastog rastinja i ušli u jedan drukĉiji pojas drveća. su bila sliĉna prethodnim, sa zamršenim granĉicama i snaţnim, izuvijanim korenjesa. malim, treperavim l išćem. Ali ova su rasla samo nekoliko metara u visinu, i bigrupisana u gajeve od po tri i više stabala, kvareći simetriju jedni drugima. Šumpoĉela da se zgušnjava. Najzad, provlaĉeći se izmeĊu izuvijanih stabala, pojavi sestazica. Kad se šuma sklopila nad njom, Guja sustiţe ludaka i zaustavi ga.

»Odsada hodaj iza mene, dobro?«On klimnu glavom, ne pogledavši je. Kupola je rasipala sunĉeve zrake tako da ni jedan predmet u njoj nije bacao senku,

i svetlost je jedva bila dovoljna da se probije kroz uvinute, zapletene grane iznad njeneglave. Maleno lišće drhturilo je na hladnom povetarcu koji je duvao kroz šumhodnike. Guja pod e napred. Kamenje 'ispod njenih ĉizama ustupilo je mesto mekompojasu humusa i opalog lišća. Na vrhu se uzdizala ogromna kamena gromada, blagonagnuta u odnosu na padinu brda, stvarajući uzvišenje sa koga se mogao videti vdeo unutrašnjosti kupole. Guja je poţelela da se popne na nju, ali to bi je potpuno

izloţilo pogledu. Nije htela da je Nort i njegovi ljudi optuţe da ih špijunira, niti je hda saznaju da je tu, sve dok ne u Ċe u njihov logor. Poţurivši, ona se strese, jepovetarac se pretvorio u hladan vetar.

Baci pogled unaokolo da bi se uverila da je lud ak još prati. U trenutku kad je touĉinila, on jurnu ka isturenojsteni, mašući rukama. Preneraţena, Guja zastade. Prvamisao joj je bila da se on opet rešio da umre. U tom trenutku Melisa polete za njim

»Norte!« zaurla on, a Melisa mu se baci u noge, udarivši ga ramenom i oborivga. Guja potrĉa k njima, dok se Melisa borila da ga za drţi ,na tlu, a on nastojao doslobodi. Onaj jedini krik višestruko je odjekivao, odbijajući se o zidove i istopltalasave nabore na pov ršini kupole. Melisa se borila sa ludakom, napola upletenanjegove tanane udove i ogromne pustinjske haljine, pipajući rukom da nade svojukamu i nekako uspevajući da ga drţi za noge.

Guja odvoji MeLisu od njega, što je paţljivije mogla. Ludak se za tetura i podspreman da opet vikne, ali Guja isuka vlastitu kamu i podnese mu je pod bradu. Drugaruka bila joj je stisnuta u pesnicu. Otvori je polako, primoravajući gnev da se povu

»Zašto si to uradio? Zašto? Zar se nismo dogovorili.«

»Nort.. .« p rošaputa on. »Nort će biti ljut na mene. Ali ako mu dovedem noveIjude . ..« glas mu zamre.

Guja pogleda u Melisu, a Melisa u zemlju.»Nisam obećala da te neću pratiti«, reĉe. »Dobro sam pazila da to ne kaţem. Zn

da je to podvala, ali. . .« Podiţe glavui sukobi se sa Gujinim pogledom. »Ima stvarikoje ti ne znaš o ljudima. Isuviše imaš poverenja u njih. Ima stvari koje i ja ne znpriznajem, ali to su druge stvari.«

»Dobro, dobro«, reĉe Guja. »Imaš pravo, isuviše sam mu verovala. Hvala ti štga zaustavila.«Melisa sleţe ramenima.

»Nisam se baš proslavila. Sada već znaju da smo tu, bez obzira gde su.« Ludak stade da se kikoće, valjajući se gore dole ĉvrsto obuhvativši rukama telo.

»Nort će me opet voleti.«



»Ama, umukni«, reĉe Guja. Vrati noţ u korice. »Melisa, moraš izaciiz kupolepre no što se neko pojavi.«

»Molim te, pod i sa mnom«, reĉe Melisa. »Sve ovo ovde je potpuno suludo.« »Neko mora ispriĉati mom narodu o ovom mestu.« »Baš ,me briga za tvoj narod! Stalo mi je do tebe! Kako da odem i da im kaţem da

sam te ostavila da te ubije nekakav ludak?«»Melisa, molim te, nemamo vremena za ube Ċivanje.«Melisa je uvrtala oko prsta vršak svoje marame za glavu, vukući je naniţe, tako

joj je pokrila onu stranu lica na kojoj je bio oţiljak. Guja se presvukla kada sunapustile pustinju, Melisa nije.

»Trebalo je da me pu stiš da ostanem s tobom«, reĉe ona. Okrenu se, pognutihramena i krenu natrag niz stazu.

»Ta ţelja će ti se ispuniti, malamoja.« Glas je bio dubok i ugla Ċen.Za trenutak Guja pomisli da je ludak progovorio normalnim glasom, ali on je

drhtao na goloj steni pored nje, a ĉetvrta osoba jestajala pred njim na stazi. Melisa,

ukopavši se u mestu, zablenu se naviše, u njegovo lice, a zatim ustuknu. »Norte!« povika ludak. »Norte, doveo sam nove ljude. I upozorio sam te, nisam ih

pustio da ti se prišunjaju. Jesi li me ĉuo?« »Ĉuo sam te«, reĉe Nort, »i pitao sam se zašto me nisi poslušao, zašto si se

vratio?«»Mislio sam da će ti se ovi ljudi dopasti?« »I to je sve?«»Da! «

»Jesi li siguran?«Uĉtivi ton je ostao, ali kroz njega se ipak osećala zluradost, a osmeh na licu

mu je više svirep nego ljubazan. Izgledao je sablasno u polumraku, jer bio je vevisok, toliko visok da je morao da sagne glavu u tom tunelu od li šća, bolesno visok:poremećena hipofiza , pomisli Guja. Mršavost je naglašavala svaku nepravilnost njegovom telu. Bio je sav u belom, a bio je i albino, sa kosom belom kao kreda i belimobrva ma i trepavicama, a oĉi su mu bile veoma bledoplave.

»Da, Nort e«, reĉe ludak. »To je sve.«

Oteţala od Nortovog prisustva, tišina pritisnu šumu. Guji se uĉini da vidi i drukretanje, ali nije bila sigurna, a rastinje je izgledalo suviše teško i zbijeno da bi se mogli u njemu sakriti. Moţda u ovoj mraĉnoj, nezemaljskoj šumi drveće uplićraspli će svoje grane isto onako lako kao što se ljubavndci hvataju za ruke. Gujupodi Ċe jeza.

»Molim te, Norte . . . pusti me da se vratim. Doveo sam ti još dva sledbenika .. Guja dodirnu ludakovo rame; on ućuta. »Zašto ste došli?« Za posled njih nekoliko nedelja Guja je postala dovoljno oprezna da ne kaodmah Nortu da je vidarka. »Iz istog razloga kao i drugi«, reĉe ona. »Došla sam zbo

sanodarki.«»Ne izgledaš kao jedna on onih koji se raspituju za njih.« On joj prid e, nadnoseći

se nad nju u polumraku. Skrenu pogled ka ludaku, za tim ka Meisi. Lice mu se ub



»A, jasno mi je. Došla si zbog nje.« Melisa zamalo da zareţi od negodovanja: Guja vide kako jeljutito zaustila da

nešto kaţe, a zatim se na silu smirila. »Sv i troje smo zajedno došli«, reĉe Guja. »Svi iz istograzloga. Oseti kako se

ludak pokrenuo, kao da se sprema da jurne ka Nortu . Ona mu jaĉe steţe koštunjavo,šiljato rame ion ponovo klonu, utonuvši u uobiĉajenu tupost.

»A šta ste mi donele da vas uvedem u društvo?« »Ne razumem«, reĉe Guja. Nortovo kratko, nervozno mrštenje pretvori se u smeh. »To sam mogao i

oĉekujem od te jadne budale. Doveo vas je ovamo a da vam prethodno nije objanaše obiĉaje.«

»Ali ja sam ih doveo, Norte. Doveo sam ih tebi.«»A one su tebe dovele meni? To neće biti dovoljno da mi se plati. < »Moţemo se dogovoriti o plaćanju«, reĉe Guja, »kada se budemo sporazumeli

To što je Nort sebe uzdigao do boţanstva, traţeći danak, upotrebljavajući msanodarki da nametne svoju vlast, ra zbešnjavalo je Guju više od svega što je u ţivotuĉula. Ili, bolje reĉeno, vreĊalo ju je. Od detinjstva su je nauĉili, i ona je dubverovala, da je zloupotreba vidarskih zmija za postizanje liĉne koristi zloĉinaĉneoprostiva. Po sećujući druge ljude imala je prilike da ĉuje priĉe za decu u kojimanevaljalci ili tragiĉni heroji koristili ĉarolije da bi tiranisali druge; to se uvek lošenjih završavalo. Ali vidari nisu imali takve priĉe. Njih nije strah nagonio da se uzod zloupotrebe onoga što imaju, već samopoštovanje.

Nort dohrama još nekoliko koraka bliţe. »Drago moje dete, ne shvataš. Kadajednom pridruţiš mom logoru, ne izlaziš više iz njega dok ne budem siguran u tvvern ost. Pre svega, ni sama nećeš poţeleti da odeš. Drugo, kad nekoga pošaljnapolje, to je dokaz da u njega imam poverenja. To je poĉast.«

Guja pokaza glavom na ludaka. »I njega?« Nort se nasmeja, ali u tom smehu nije bilo veselja. »Njega nisam poslao napolje,

njega sam proterao.«»Ali ja znam gde su im stvari, Norte'« ludak se otrţe od Guje. Ovoga puta, gadeć

se, ona ga pusti. »One ti nisu potrebne, ja sam dovoljan.« Kleĉeći on zagrli Norkolena »Sve je u dolini. Samo da ga pokupimo.«

Guja slegnu ramenima kada Nortov pogled prede sa ludaka na nju. »Dobro jezaštićeno. On moţe da te odvede do mojih stvari, ali nećeš moći da ih uzmeš.«

Nort se oslobodi ludakovih ruku. »Nisam snaţan«, reĉe. »Nikada ne putujemdoline.«

Mala, teška vrećica pade Nortu pred noge. I on i Guja pogledaše u Melisu. »Ako te treba plat iti samo zato da razgovaraš s ljudima«, ratoborno reĉe Melis

»evo ti.«

Nort se sa mukom sagnu i podiţe Melisinu platu. Otvori vrećicu i izruĉi zlatnsebi na dlan. Ĉak i u ovom sumraĉnom, prašumskom svetlu, zlato zasvetluca. Onzamišljeno protrese zlatnicima.

»Dobro', to će biti dovoljno za poĉetak. Naravno, moraćete da mi predate oruţjonda moţemo mojoj kući.«



Guja izvadi kamu iz pojasa i baci je na zemlju.»Gujo . . .« prošaputa Melisa. IznenaĊeno je gledala u nju oĉigledno pitajuć

zašto je to uradila, prstiju stisnutih oko drške svoje vlastite kame, »Ako hoćemo da nam veruje, moramo verovati i mi njemu«, reĉe Guja. Ipak

nije verovala, i nije ni ţelela da mu poveruje. Ali noţevi im ne bi koristili promnogo napadaĉa, a znala je da Nortnije do šao sam.

Melisa odskoĉi unazad kada Nort uĉini korak u njenom pravcu. Ĉlanci na prstimajoj pobeleše.

»Ne boj se, mala moja. I ne pokušavaj da se praviš pametna. Dovitljiviji sam nšto misliš.«

Melisa obori glavu, polako izvadi noţ i pusti ga da joj padne pred noge. Nort kratkim pokretom glave pokaza ludaku na Melisu. »Pretresi je.«Guja spusti ruku na Melisino rame. Dete je bilo napeto kao struna i drhtalo je.

»Nema potrebe da je pretresa. Dajem ti reĉ da Melisa ne nosi nikakvo drugo oruţMogla je da oseti da se Melisa savla Ċuje do granica svojih mogućnosti. Mrţnja gaĊenje koje je osećala prema ludaku prevršili bi i ne biizdrţala.

»Utoliko više razloga da je pretraţimo«, reĉe Nort. »Ne moramo cepidlaĉiti. Holi ti prva?«

»Tako će biti bolje«, reĉe Guja. Podiţe ruke iznad glave, ali Nort je munuslabinu, okrenu je i natera je da se sagne i uhvati se za isprepletene grane jednogdrveta. Da se nije toliko brinula zbog Melise verovatno bi je tolika teatralnostrazveselila.

Ništa se nije dogodilo za neko vreme, koje je izgledalo veoma dugo. Guja već da se okreće, kad Nort dotaĉe sveţe sjajne oţiljke na nje noj šaci vrhom jednog sbledog prsta.

»A, tako«, reĉe veoma tiho, toliko blizu nje da je mogla da ose ti njegov toneprijatni dah. »Ti si vidarka.«

Guja zaĉu zvuk odapetog samostrela upravo u ĉasu kada joj se strela zari u raupravo kada je bol celu proţe, kao ogromni talas. Kolena joj zaklecaše ali nije mda padne. Silina udarca zatresla je celo isprepleteno drvo i prenela se u obliku treptajau njeno telo. Melisa vrisnu od besa. Guja ĉu druge ljude iza svojih leĊa. Krv joj vrelo

poteĉe niz lopaticu, niz grudi. Levom rukom je pipala da dohvati tanku strelu tamojoj je razderala meso i zarila se u drvo, ali prsti joj sk liznuše, a ţivo drvo je ĉvrstodrţalo vrh strele u sebi. Melisa je već bila pored nje, drţeći je i podupirući kakonajbolje umela. Glasovi se isprepletaše, pretvoriše u ćilim koji se prostirao iza nje.

Neko zgrabi strelu i išĉupa je, uvrćući je kroz mišić. Grebanje drveta o kost naje da jaukne. Hladni, glatki, metalni vrh iskliznu iz rane.

»Ubij je odmah«, reĉe ludak. Reĉi su mu brzo navirale od uzbuĊenja. »Ubij je iostavi je ovde, za nauk drugima.«

Gujino srce je ispumpavalo toplu krv niz rame. On a se zatetura, povrati ravnoteţu,i pade na kolena. Neka sila pogodi je u krsta, koja su drhtala od bola, ona pokuša auspe da se sklopi, kao jadni, mali Trava koji se koprca, prekinute kiĉme.

Melisa je stajala pred njom, otkrivena lica sa oţiljkom iotkrivene ri Ċe kose, dok jenespretno pokušavala, zaslepljena suzama, šapatom je umirujući kao što bi ĉini





kako sam mogao da budem kao i drugi?« Gurnu je u pravcu pećine. Ona posrnu borse s vetrom, ali on je ponovo cimnu na noge. »Vidari! Gde ste bili onda kada ste mibili potrebni? Sad ću ti po kazati kako sam se osećao . . .«

»Norte, molim te, Norte!« Gujin ludak se izvuĉe iz gomile Nortovih islabelavetinjskih pratilaca, koje je Guja videla još samo kao nejasne senke. »Ona mpomogla, Norte. Uzmi mene umesto nje.« Ĉupkao je Norta za rukav, cmizdremoljakajući. Nort ga odgurnu i on pade i ostade nepomiĉan.

»Mozak ti je pomućen«, reĉe Nort. »Ili misliš da je moj.« Unutrašnjost pećinepresijavala se na prigušenom svetlu dimliivih buktinja, zidovi su joj liĉili na nepradragulje od leda. Nad bukti njama ĉad se skupljala u velike okrugle mrlje na kamenu.Voda sa otkravljenih delova prikupljala se u bljuzgave barice koje su se širile po pooticale u vidu malih potoĉića. Na sve strane ĉulo se kako kaplje voda, kristalno jaPri svakom koraku Gujino rame se ponovo potresalo i vi še nije imala snage da odagnabol. Vazduh je bio zasićen mirisom sagorelog katrana. Postepeno dopre joj do svduboko mumlanje neke mašine koja je radila, više ga je osećala nego ĉula. Uvuklse u telo, do kostiju.

Ispred njih tunel poĉe da biva svetliji. Naglo se završavao, otvarajući se u jeulegnuće na vrhu brega, nalik na krater vulkana, ali oĉigledno naĉinjeno ljudskrukom. Gu ja je stajala na završetku ledenog tunela i treptala, glupavo zverajunaokolo. Crne oĉi drugih pećinskih otvor a buljile su natrag u nju. Kupola iznad njestvarala je sivo nebo, negde u nekom neodredenom pravcu. Preko puta od nje hladnivazduh isticao je iz najvećeg tunela, stvarajući jedno, gotovo opipljivo jezero, kouviralo u mnogo manjih tunela. Nort je po novo gurnu napred. Videla je, osećala je, alnije reagovala ni na šta.

»Tamo dole. Silazi.« Nort šutnu jedan kotur konopca i drvenih preĉki i otklopara naniţe, u duboku pukotinu u sredini kratera. Ĉvor se razmota: bile su tolestvice od konopca. Guja im je videla vrh, ali donji kraj bio je utonuo u tamu.

»Silazi«, ponovi Nort. »Ili ćemo te baciti.«»Norte, molim te«, cvileo je ludak, i Guja iznenada shvati kuda je to šalju. No

gledao u nju ne razumevajući dok se smejala. Osetila je kao da joj se snaga ponovovraća, kao da je crpe iz vetra i zemlje.

»Je1’ vi to ovako udarate vidare na muke?« reĉe ona. Vinu se niz lestvicpukotinu, nespretno ali s oduševljenjem. Drţeći se jednom rukom, spuštala se preĉpo preĉagu u smrznutu tamu, hvatajući svaku preĉagu golim noţnim prstima ipovlaĉeći je od stene, tako da je imala dobar oslonac. Zaĉu kako joj iznad glave lubespomoćno jeca.

»Videćemo kako ćeš se osećati sutra ujutro«, reĉe Nort. Ludakov glas podiţe se, pun uţasa. »Pobiće nam sve sanodarke. Norte! Norte,

zato je ona i došla.«

»To bih voleo da vidim«, reĉe Nort. »Da vidim vidara koji bi ubio sanodarku.« Po odjecima preĉaga na lestvama koje su udarale o zidove pukotine, Guja pogda se pribliţava dnu. Nije bilo sasvim mraĉno, ali oĉi su joj se polako navikavale.Mokra od znoja i opet obuzeta drhtavicom, morala je da stane da se odmori. Nasloniĉelo na hladni kamen. Prsti na nogama i zglavci prstiju leve ruke bili su joj oderan



krvi, jer lestvice su leţale priljubijene uz stenu. I tada, naj zad, zaĉu tiho, šuštavo gmizanje malih zmija. Drţeći se za uţad Guja

obesi nad prazan prostor i zaţmiri da prodre pogledom u polumrak ispod seSvetlost se probi dugim, tankim zrakom niz sredinu pukotine.

Jedna sanodarka glatko ispuza iz tame i utonu u onu s druge stra ne svetle mrlje.Guja je poslednjih nekoliko metara napipavala sebi put, stupivši najzad nogom

tlo što je paţljivije mogla, pipajući oko sebe utrnulim, golim stopalom sve dok se uverila da se ispod njega ništa ne kreće. Kleknu. Hladne, nazubljene neravnine nakamenu urezaše joj se u kole na. i jedina toplota koju je osetila bila je od sveţe krvjoj je opet potekla iz ramena. Ali ispruţi ruku meĊu izlomljeno stenje. paţljpipajući. Vrhovi prstiju oĉešaše joj seo glatku krl jušt zmije koja tiho otpuza dalje.Posegnu ponovo, ovoga puta pripremljena, i uhvati sledeću koju je dodirnula. Odva mala ubod a u šaku. Nasmeši se i blago podrţa sanodarku iza glave, po navĉuvajući otrov da ne isteĉe. Prinese je licu da bi mogla da je vddi. Bilia je divlja, neonako neţna i pitoma kao što je bio Trava. Uvijala se i šibala je repom po ruci; netrozubi jeziĉak palacao joj je da okuša Gujin miris. Ali nije siktala, baš kao štTrava nikada nije siknuo.

Dok su joj se oĉi sve više navikavale na tminu, Guja postepeno sagleda ostatakpukotine, i sve ostale sanodarke, svih veliĉina i doba, usamljene, skupljene u kluviše nego što je ikada u ţivotu videla, više nego što bi njen narod ikada mogaoskupi na gomilu, kada bi svi vidari istovrameno doneli svoje zmije u naselje.

Sanodarka koju je drţala polako se primiri u ono malo toplote kojom je zranjena šaka. Po jedna kap krvi pojavi se na oba uboda od njenog ujeda, ali bol od ottrajao je sarno tren. Guja sede na pete i pomilova je po glavi. Opet stade da se smeje.Znala je da mora da se savlada: to je pre bila histerija nego radost. Ali sada, u ovomtrenutku, ona se smejala.

»Samo se ti smej, vidarko«, Nortov glas odzvanjao je mraĉno medu kamenjem.»Videćemo koliko ćeš sedugo smejati.«

»Budalo jedna«, povika ona radosno, okruţena sanodarkama, drţeći jednu u ruUrlala je od smeha na ovu kaznu, kako se obistinila deĉija bajka. Smejala se dok jojsuze nisu navrle na oĉi, ali u jednom trenutku to se pretvori u pravi plaĉ. Znala je dNort pronaći drugi naĉin da je izloţi mukama, pošto ovaj neće uspeti. Šmrcala je ikašljala, i brisala lice krajem košulje, jer, najzad, bar je imala malo vremenapredahne.

I tada opazi Melisu. Njena kćerka je leţala zgrĉena na polomljenom kamenu u onom uţemdelu

pukotine. Guja joj paţljivo priĊe, nastojeći da ne povredi nijednu zmiju nitiprepadne one koje su leţale u klupku oko Meli sinih ruku ili zbijene u klupkonjenom toplom telu. Napravile su joj zelene pipke u svetlocrvenoj kosi.

Guja kleĉe pored Melise, i paţljivo, neţno, odvoji od nje divlje zmije. Nortljudi su skinuli Melisi njen haljetak i odsekli joj nogavice pantalona do iznad kolena.Mišice su joj bile gole, a ĉizme, kao i Gujine, bile su nestale. Ruke i noge su jo j bilevezane konopcem, koji joj se ure zao do krvi u ĉlanke, kad se otimala. Male krvtaĉkice od ujeda prekrivale su joj gole ruke i noge. Jedna sanodarka napade: oĉnjac



se zariše u Gujino meso i smesta odskoĉi natrag, toliko brzo da se nije mogla ni videti.Stisnutih zuba, Guja se seti ludakovih reĉi: »Najlepše je kad te izujedaju odjedanput.. .«

Guja vlastitim telom zagradi Melisu da je odvoji od zmija i oslobodi joj ĉlanpetljajući levom rukom po ĉvorovima. Melisina koţa bila je ledena isuva. Guja jeobgrli i uze je u naruĉje levom rukom, dok sudivlje sanodarke puzale preko njenihvlastitih golih stopala i ĉlanaka. Još jednom se zaĉudi što ţive na hladnoći. Nikadne bi bila usudila da pusti Travu iz torbe na ovakvoj temperaturi. Ĉak bi mu i u torbibilo suviše hladno: ona bi ga izvadila, grejala svojim rukama i pustila da joj se obmotaoko grla.Melisina ruka mlitavo pade na stenu. Krvave mrlje razmazaše se iz rana tamo gdse koţa oĉešala o tkaninu dli o stenu. Guja nekako uspe da podigne Melisu sebkrilo, da je odvoji od ledenog tla. Bilo j e udaralo teško i sporo, disala je duboko. Alsvaki novi udisaj je takodugo ĉekala pre no što se pojavi, pa se Guja bojala da ćepotpuno prestati.

Hladnoća ih ponovo pritisnu, uklanjajući bol iz Gujinog ramena . iscrpljujućOstani budna mislila je, ne smeš zaspati. Melisa će moţda prestati da diše, srce će jojse rnoţda zaustaviti od tolikom otrova, i tada će joj biti potrebna pomoć. Uprkos sasebi, Guja stade da gleda razroko 1 kapci joj padoše; svaki put kad bi joj oteţala gpala na grudi, uz trzaj se budila iz sna. Prijatna misao prodre joj do svesti: niko neumire od otrova sanodarke. Ili ostanu u ţivotu, ili umiru od one bolesti od koje pmirno i blaţeno, kad im dode vreme. Moţeš mirno da zaspiš, Melisa neće umreti. AGuja se nije sećala nijednog sluĉaja da je neko dobio toliko otrova, a Melisa je bildete.

Majušna sanodarka skliznu izmedu njene noge i zida pukotine. Ona pruţi utrnuludesnu ruku i zaĉuĊeno je podiţe. Leţala je sklupĉana na njenom dlanu, netremicposmatrajući svojim oĉima bez kapaka, kušajući vazduh trozubim jeziĉkam. Nešbilo neobiĉno u vezi sa njom. Guja pogleda izbliza.

Bila je mladunĉe, tek se bila ispilila iz jajeta, jer je još oko usta nosila roţatkivo koje mnoge vrste zmija imaju kad se izlegu. Evo najzad konaĉnog dokaza kNort dolazi do svo jih zmija. Nije našao nikakav inozemni izvor. Ne klonira ih. Impopulaciju koja se sama razmnoţava. U ovoj jami bilo ih je svih veliĉina i duzrasta, od malenih koje se tek izlegle iz jaja, pa do zrelih primeraka većih od bilo sanodarke koju je Guja ikada videla.

Okrenu se da spusti mladunĉe pored sebe, ali udari rukom o zid. Uplašesanodarka napade. Oštri ubod majušnih oĉnjaka natera Guju da se trgne. Ţivotinjicotpuza iz ruke na zemlju i sakri se u tami.

»Norte!« Gujin glas je bio promuka o. Iskašlja se i pokuša ponovo. »Norte!« Posle nekog vremena njegov obris se pojavi nad ivicom pukotine. Po osmehu Guja

je znala da oĉekuje da ga moli za milost. On je gledao nadole, u nju, primetivši nna koji se bila postavila izme Ċu Melise i zmija.»Biće slobodna, ako je ostaviš na miru«, reĉe on. »Nemoj je ĉuvati od m

ţivotinjica.« »Tvoje ţivotinjice uzalud trunu ovde, Norte«, reĉe Guja. »Treba da ih iznese



svet. Svi će ti ukazivati poĉasti, naroĉito vidari.« »Već mi i ovde ukazuju poĉasti«, reĉe Nort. »Ali tu mora da ti je teško da ţiviš. Mogao bi da ţiviš udobno i u izobilju . ..« »Nije mi stalo do udobnosti«, reĉe Nort. »Ti bi prva od svih ljudi trebalo to

znaš. Svejedno mi je da li spavam na tvrdoj zemlji ili umotan u perine.«»Uspeo si da razmnoţavaš sanodarke«, reĉe Guja. Baci pogled na Melisu.

Nekoliko sanodarki prokrijumĉarilo se, uprkos Guji. Ona zgrabi jednu, baš pre noje uspela da dohvati golu mišicu njene kćeri. Zmija napade i ujede je. Ona i nju i oprenese na drugu st ranu tela, rukama koje su bridile, ne obraćajući paţnju na njihovoĉnjake. »Kako god da si to uradio, trebalo bida svoje znanje izneseš odavde iprenesešna na druge.«

»A kakvo je tvoje mesto u celoj toj zamisli? Treba li da te izvadim da mi buglasnik? Mogla bi igrajući da ulaziš u gradove na mom putu da. ih o baveštavaš dadolazim.« »Priznajem da ne bih marila da umrem, tu dole.«

Nort se resko nasmeja.»Mogao bi tolikim ljudima da p omogneš. Kada je tebi bio potre ban vidar, nije ga

bilo zato što nismo imali dovoljno sanodarki. Mogao bi pomoći ljudima kao štosam.«

»Pomaţem onima koji mi doĊu«, reĉe Nort. »To su ljudi koji liĉe na ,mene. I sanjima ţelim da pomognem.« Okrenu se da ode.

»Norte!«»Molim.«»Daj mi bar jedno ćebe za Melisu. Umreće ako je ne zagrejem.«

»Neće umreti«, reĉe Nort. »Neće ako je prepustiš mojim ţivotinjicama.« Senkobris mu išĉezoše. Guja još ĉvršće zagrli Melisu, osećajući svaki spori, teški otkucaj detinjeg src

vlastitom telu. Bila je toliko umorna i bilo j oj je toliko hladno da više nije mogla damisli. San bi joj pomogao' da poĉne da ozdravlja, ali morala je da ostane budna, Mradi i radi sebe same. Samo jedna misao ostala joj je nepomućena: odupretiNortovoj ţelji. Znala je, iznad svega, da su i ona i njena kćerka izgubljene ako mpokore.

Krećući se vrlo polako, tako da ne pokvari blagotovrni uticaj hladnoće na bramenu, Guja uze Melisine ruke u svoje i stade da ih trlja, pokušavajući da povkvotok u toplotu. Krv na ujedima sanodarki ve ć se bila osušila. Jedna od zmija obmotase Guji oko ĉlanka na nozi. Ona promrda prstima i stade kretati stopalom u krug, ĉlanka, nadajući se da će sanodarka sama otpasti. Stopalo joj je bilo tako ledeno da jejedva i osetila kada joj se zrnijski oĉnjaci zarili u meki deo tabana. Nastavila je da trljaMelisine ruke. Zagrevala ih je dahom i poljupcima. Dah joj se ledio u vazduhu. Slabosvetlo je pcĉelo još više da jenjava. Guja podiţe pogled. Komadić sive kupole koji sevideo dzmedu ivice pukotine bio je gotovo već sasvim pocrneo jer je napolju padalnoć. Guja oseti kako je obuzima tuga. Tako je bilo i one noći kada je Dţesi umrla,izuzev zvezda. Nebo je bilo isto ovako jasno i tamno, stenoviti zidovi kcji su jeokruţivali isto tako strmi, kao noţemodseĉeni, hladno ća isto tako iscrpljujuća kao pustinjska vrelina. Guja prigrli ĉvršće Melisu i nagnu se nad njcm, štiteći je od se



Zbog sanodarki, ništa nije mogla da uĉini za Dţesi; i opet zbog sanodarki, sad ništmoţe da uĉini za Melisu.

Sanod arke se skupiše u gomilu i polako krenuše k njoj. Krljušt na kamenvlaţnom od magle, šaputala je oko nje — Guja se trţe iz sna.

»Gujo . ..« Melisin glasić je bio taj hrapavi šapat koji je ĉula i koji ju je probud »Tu sam.« Jedva je mogla da nazre lice svoje kćeri. Poslednji od sjaji dana mutno

su joj osvetljavali gustu, kovrdţavu kosu i debele, kru te oţiljke. Oĉi su joj sanjbludele.

»Sanjala sam . . .« pusti da joj glas zamre. »Bio je u pravu!« iznenada povikabesno. »Proklet bio, imao je pravo!« Baci se Guji oko vrata i sakri joj lice na grudi.Glas joj je dopirao odatle, prigušeno. »Zaista samzaboravila, za kratko vreme. Ali višene ţelim. .. ne ţelim . ..«

»Mel isa .. .« Melisa se ukruti na zvuk njenog glasa. »Ne znam šta će se dogoditi. Nor t je obećao da ti neće uĉiniti ništa naţao.« Melisa je drhtala, ili je bilagroznici. »Ako kaţeš da ćeš mu se pridruţiti. . .«

»Neću!« »Melisa . . .« N eću! Ne ţelim. Ne tiĉe me se.« Giasić joj je bio visok i stisnut.

To će opet biti kao sa Rasom . . .« »Melisa, mila moja, ovoga puta imaš gde da odeš. Ništa se neće pr omeniti. Sve je

isto kao što smo već razgovarale. Naš narod mora saznati za ovo mesto. Moraš dati priliku da pobegneš.«

Melisa se ćutke priljubi uz nju. »Ostavila sam Maglu i Peska«, reĉe napokon. »Nisam uradila onako kako si ti

ţelela, i evo, sada će umreti od gladi.« Guja je milovala po kosi. »Biće sve u redu s njima, još za neko vreme.« »Bojim se«, prošaputa Melisa. »Obećala sam da neću više, ali opet se bojim. G

ako kaţem dali ću da mu se pridruţim i on kaţe da će me ponovo poslati da me ujedsanodarka ne znam šta ću uraditi. Ne ţelim da zaboravim na sebe . . . ali već jednjesam, i. ..« Ona dodirnu debeli o ţiljak oko svog oka. Guja je nikada ranije nije videlda to ĉini. »Ovoga više nije bilo. Ništa me više nije bolelo. Pcsle nekog vremena spremna na sve, samo da to ponovo osetim.« Melisa zatvori oĉi.

Guja zgrabi jednu sancdarku i hitnu j e od sebe, postupajući mnogo grublje s njomno što je verovala da je u stanju.»Da li bi radije umrla?« upita oštro. »Ne znam«, reĉeMelisa slabim glasom, sanjivo. Ruke joj skliznuše se Gujinog

vrata i leţale su mlitavo. »Ne znam, Moţda i bih.«»Melisa, oprosti mi, nisam mislila...«Ali Melisa. je opet utonula u san ili nesvesticu. Guja ju je drţala u naruĉju dok su

poslednji tragovi svetla polako trnuli. Mogla je da ĉuje krljušt sanodarki na vlaţn

klizavom stenju. Ponovo je uobrazila kako joj se pribliţavaju, u vidu jednog jedinĉvrstog, napadaĉkog talasa. Prvi put u ţivotu osetistrah od zmija. Tada, da bi seumirila u trenutku kada je izgled alo da su šumovi stigli do nje, ona ispruţi ruku dopipa goli kamen. Ruka joj utonu u koprcavu masu zmijskih tela i glatkih kr IjTrţe se natrag kada se ĉitavo sazveţde majušnih bolnih taĉkica raširi po toj ruci



Sanodarke su išleza toplotom. ali ako ih pusti da prona Ċu ono što im je bilo potrebnopro naći će i njenu kćer. Ona se povuĉe u uzani kraj pukotine. Utrnula ruka nesvesnjoj se steţe oko jednog teškog, oštrog vulkanskog kamena. Podiţe ga nespretno u spremna da njime smrvi podivljale sanodarke pod sobom.

Guja obori glavu i snagom volje natera prste da joj se rašire. Stena se otkotrljameĊu ostalo takvo kamenje. Sanodarka joj skliznu preko ĉlanka na ruci. Bila jetoliko u stanju da je ubije koliko bi bila u stanju i da odlebdi napolje iz pukotine najastuĉetu od hladnog, zgusnu tog vazduha. Ĉak ni radi Melise. Vrela suza skotrljse niz obraz. Dok joj je stigla do brade već je bila kao' led. Bilo j e isuviše mnogosanodarki da bi mo gla zaštititi Melisu od njih, ali ipak, Nort je bio u pra vu. Guja moţe da ih ubije.

Oĉajna, ona se muĉno podiţe na noge, naslanjajući se na zid pukotine i uvlaĉtelo u uzani prostor. Melisa je bila mala za svoje godine, pritom i veoma mršava, aliteţina njenog omlitavelog tela ĉinila se ogromnom. Gujine sleĊene šake bile su isuutrnule da bi je mogla ĉvrsto drţati, i jedva da je i osećala oštrinu kamenja pod bonogama. Ali mogla je da oseti kako joj se sanod arke uvijaju oko ĉlanaka. Melisa stadeda joj klizi iz ruku i Guja je zgrabi desnom rukom. Bol je prostreli kroz rame i nastavipravo dole, niz kiĉmu. Nekako je uspela da se poĊu pre izmedu dva susedna kamenaz:ida i da i dalje nastavi da d rţi Melisu iznad zmija.

Obra Ċena polja i lepo sagrad ene kućice Planine ostale su daleko iza Arevinatrećega dana njegovog putovanja na jug. Drum se pretvorio u stazu, koja se dizaspuštala duţ ivica planinskdh lanaca koji su se nizali jedan za drugim, ĉas vodsigurno kroz neku prijatnu dolinu, ĉas uz puno opasnosti preko osulina. Teren spostepeno dizao i postajao sve divljiji. Arevinov tupavi konj teško je klancao dalje

Ceo dan ga niko niie zaobišao. ni u jednom ni u drugom pravcu. Lako ga jemogaosustići svako ko putuje na jug; svako ko bolje poznaje stazu, svako ko se uputioodred enom mestu, sigurno bi ga sustigao i zao bišao. Ali bio je stalno sam. Postadehladno od planinskog vazduha, onako zarobljenom i pritisnutom odozgo ogromnimkamenim zid ovima planina i mraĉnim drvećeim k oje mu se nadnosilo nad put. Bio jesvestan lepote tog predela, ali lepota na koju je bio navikao bila. je ona iz njegovogzaviĉaja: plodne ravnice i visoravni. Osećao je ĉeţnju za do mom ali nije mogao dvrati. Uverio se vlastitim oĉima da su oluje u istoĉnoj pustinji bile jaĉe negzapadnoi, ali razlika je bila samo u jaĉini vetra, ne i u prirodi same nepogode.zapadu oluja bi ubila neza štićenog stvora dok dvadeset puta udahne, na istoku deset.Moraće da ostane u planinama sve do proleća.

Nije m ogao jednostavno da saĉeka u vidarskom naselju ili u Planini. Kada bi samoĉekao i ne bi preduzimao ništa, uobrazilja bi mu nad jaĉala ubedenje da je Guja uţivotu. A kad bi zaista poĉeo da veruje da je Guja mrtva, to bi bilo opasno. Ne samnjegov zdra v razum već i za samu Guju. Arevin je znao da nema moć da pravi ĉu

kao što to nije mogla ni Guja, ma kako njeni uspesi izgledali ĉudesni, ali se piašipomisli na njenu smrt.Verovatno se nalazila u bezbednosti u podzemnom gradu, prikup jajući no

znanja kojima će se popraviti ono što je uĉinio Arevinov roĊak. Arevin pomisli da jeStavinov mlad i otac imao sreće što nije morao sam da plaća za svoj strah. Srećom



njega, nesrećom po Guju. Arevin poţele da ima dobrih vesti za nju kada je bpronašao. Ali sve što će moći da joj kaţe biće: »Objasnio sam sve, pokušao samtvoj narod shvati strah koji moj narod oseća od zmija. Ali nisu mi dali nikaodgovor: hoće tebe da vide. Traţe da se vratiš kući.«

Na ivici livade, misleći da je nešto ĉuo, on zaustavi konja. Tišina je bila njegvlastito prisustvo, svuda oko njega, na jedan prefinjen naĉin drukĉija od tišinpustinji.

Da li sam ja to poĉeo da uobraţavam zvuke, zapita se, kao što mi se već npriĉinjava da me onadodiruje?

Ali tada ponovo zaĉu topot ţivotinjskih kopita koji je dolazio iz drveća ispnjega. Maleno stado neţnih planinskih jelena pojavi se, kasajući prema njemu prproplanka, sa belim nogam a tankim poput gran ĉica koje su sevale i sa visokpodignutim vratovima. U pore Ċenju sa ogromnim i nezgrapnim mošusnim govedimkoje je odgaj alo Arevinovo pleme, tanani jelenĉići izgledali su kao igraĉke. Kretalise gotovo ne ĉujno; u stvari, konji njihovih pastira privukli su Arevinovu paţNjegov konj, koji se već bio uţeleo nekoga od svoje vrste, zanjišta.

Pastiri mašući dokasaše brzo do njega i povukoše uzde konjima tako da supropeli. Oboje su bili mladi, opaljene koţe i kratko potkresane bledoţute kose, na pogled reklo bi se da su ro Ċaci. U Planini Arevin se osećao neprijatno zbog svopustinjskog halj etka. ali to je bilo zato što su ga Ijudi zamenili za ludaka. Nije smatrza potrebno da promeni naĉin odevanja nakon što se sve razjasnilo. Ali sada obad e t e t a pogledaše u njega, pogledaše se uzajamno i nasmešiše se jedno drugom.stade da se pita da nije moţda ipak trebalo da kupi novu odeću. Ali imao je veomalo novaca i nije hteo da troši ako baš nije bilo sasvim neophodno.

»Daleko si zabasao od trgovaĉkih puteva«, reĉe stariji pastir. Nije zvuĉaizazivaĉki, već prosto, kao ĉinjenica. »Treba li ti neka pomoć?«

»Ne«, reĉe Arevin. »Ali vam svejedno zahvaljujem.« Njihovo stado jelena povsvuda oko njega. Ţivotinje su se tihim zvucima sporazume vale med u sobam, višenalik na ptice nego na papkare. Mlada pastirka iznenada viknu i zamlatara rukama.Jeleni se rasprštaše u svim pravcima. To je bila još jedna razlika izme Ċu tog stada ionog što ga je ĉuvao Arevin: mošusna goveda bi reagovala na jahaĉa koji mrukama time što bi se okupila u gomilu, da vide o ĉemu se radi.

»Bogovi, Dţin, isprepadaćeš sve ţivo odavde do Planine.« Ali nije izgledmnogo zabrdmit zbog jelenova, i oni se zaista ponovo okupiše nešto malo niţe stazu. Arevina je opet iznenadilo kako ljudi u ovom kraju rado otkrivaju svoja irnena,ali rcšio je da ćc bolje uredatiti ako se navikne na to.

»Ne mogu da razgovaram dok mi se to zverinje mota oko nogu, reĉe ona i nasmse na Arevina. »Drago mi je što najzad opetvidim jedno ljudsko lice, posle ovolikogledanja na jelene i drveće. I na svog brata.«

»Znaĉi li to da niste nikoga sreli na ovoj stazi?« To je bila više tvrdnja npitanje. Da se Guja vraćala iz Centra i da su je stoĉari zaobišli, bilo bi mnogorazumnije da nastave put zajedno nego da se rastanu.

»Zašto? Traţišli nekoea?« Mladićev glasdelovao je sumnj iĉavo, ilimoţda samooprezno. Da nije moţda ipak sreo Guju? I Arevin bi mogao nekom strancu da



postavlja drska pitanja da bi zaštitio vidarku. A za Guju bi uĉinio i mnogo vištoga.

»Da«, reĉe on. »Jednu vidarku. Moju prijateljicu, konj joj je sive boje a ima išarenog ponija, i u društvu je s jednim detetom. Trebalo bi da dolazi sa sevvraćajući se iz pustinjc.«

»Ali ne vraća se.« »Dţin!« Dţin se namrgodi na brata.»Kev , on ,mi ne liĉi na nekoga ko bi joj uĉinio nešt

na ţao. Moţda mu je potrebna za nekog bolesnika.« »A moţda je i prijatelj onog ludaka«, reĉe njen brat. »Zašto je traţiš?« »Ja sam prijatelj vidarkin«, ponovi Arevin, uznemireno. »Da li ste sreli ludaka? Je

li Guja zaštićena od njega?« »Ovaj je u redu«, reĉe Dţin Kevu. »Nije odgovorio na moje pitanje.«»Pa rekao je da joj je prijatelj. Moţda se to sve tebe uopšte ne tiĉe«.

»Ne, tvoj brat ima pravo da me ispituje«, reĉe Arevin, »a moţda i obaveTraţim Guju zato što sam joj kazao svoje ime.«

»A kako se to zoveš?« »Kev!« uzviknu Dţin, negodujući. Arevin se nasmeši, prvi put otkako je susreo ovo dvoje. Već je poĉinjao da

navikava na neotesane obiĉaje. »To nijednome od vas dvoje ne bih rekao«, rIjubazno.

Kev se namršti, zbunjeno.

»Umemo mi da budemo i bolje vaspitani«, reĉe Dţin. »Ovo je zato što smo toldugo bili bez ikakvog dodira s Ijudima.«

»Guja se vraća«, reĉe Arevin, glas mu je malo podrhvatao od uz budenja i radosti.»Sreli ste je. Pre koliko vremena?«

»Juĉe«, reĉe Kev. »Ali ona ne ide ovim putem.« »Putuje na jug«, reĉe Dţin. »Na jug!«Dţin klimnu glavom. »Bili smo tamo gore, Prikupljali smo stado pre nego

padne sneg. Sreli smo se s njom kada smo sišli sa visokih pašnjaka. Kupila je jedod tovarnih konja za ludaka, da bi ga jahao.«

»Ali zašto putuje sa ludakoim? On ju je bio napao! Jeste li sigurni da je on silom vodio sa sobom?«

Dţin se nasmeja. »A, ne. Guja je vodila glavnu reĉ. Nema sumnje da jeste.«Arevin joj poverova, tako da je sad mog'ao da se oslobodi onog svog najgoreg

straha. Ali još uvek nije bio sasvim umiren. »Na jug<, reĉe on. »Šta leţi juţodavde? Mislio sam da nema više nikakvih gradova.«

»I nema ih. Mi smo stigli moţda najdaljeod svih drugih. Bili smo iznena Ċeni kadasmo je sreli. Taj prolaz više niko ne koristi, ĉak ni kad se vraća iz grada. Ali nam kazala kuda se uputila.«

»Niko ne zalazi dublje na jug od nas«, reĉe Kev. »Opasno je.«



»U kom smislu?«Kevdn sleţe ramenima. »Hoćeš li ti poći za njom? upita Dţin. »Hoću.« »Dobro. Ali već je vreme da se ulogorimo. Hoćeš li da se odmoriš sa nama?« Arevin baci pogled mimo njih, u pravcu juga. Zaista, senke pla ninskih vrhova već

su se prevlaĉile preko proplanka, sumrak mu se pri bliţavao. »Nećeš moći noćas još mnogo da odmakneš, istina je«, reĉe Kev. »A ovo je najbolje mesto za logorovanje za pola dana jahanja u krug.«

Arevin uzdahnu. »Pa, dobro«, reĉe. »Hvala vam. Logorovaću noćas s vama.« Arevinu je dobrodošla toplota vatre koja je pucketala u sredini logora. Mirisno

drveće bacalo je varnicedok je sagorevalo. Stado planinskih jelena bilo je poputnejasne pokretne senke u sredini livade, potpuno tiho, ali konji su s vremena na vremetrupkali kopdtama; pasli su buĉno, kidajući zubima neţne vlati trave. Kev se većumotao u svoju ćebad; tiho hrkao na ivici osvetljenog kruga oko vatre. Dţin je sedpreko puta Arevina, zagrlivši kclena, lica crvenog od svetlosti vatre. Ona zevnu.

»Ja ću sad na spavanje:. reĉe ona. »A ti?« »I ja ću. Samo još malo.« »Da li ti još nešto treba?« upita ona. Arevin podiţe pogled. »Već si mnogo uĉinila za mene«, reĉe on. Ona ga radoznalo pogleda. »Nisam baš na to mislila.« U glasu joj se nije osećala baš uvreĊenost; bilo je mnogo slabije od toga, ali ipak

dovoljno da Arevin shvati da je nešto pogrešio. »Ne razumem te.«»Kako to tvoj narod kaţe? Dopadaš mi se. Pitam te da li bi noćas hteo da podeli

postelju sa mnom.«Arevin nezainteresovano pogleda u Dţin, ali bio je zbunjen. Mislio je nadao se da pocrveneo. I Tad i Laril su mu bili postavili isto pitanje, ali on ih nije razumeo. Odbioih je kratko i jasno. i da su pomislili da je neotesan, ako ne i nešto gore. Arevin senadao ca su ipak kasnije shvatili da. ih nije razumeo, da su njegovi obiĉaji bilidrukĉiji.

»Zdrava sam, ako te to brine«, reĉe Dţin, pomalo osorno. »A bio kontrola modliĉna.« »Kako, molim?« reĉe Arevin. »Uopšte te nisam razumeo. Poĉašćen sam tvopozivom i nisam ni malo sumnjao u tvoje zdravstveno sta nje, niti u tvoju biokontrolu.Niti, pak, ti treba da se brineš o mojima. Ali ako te to ne vreĊa, moram ti reći ne.«

»Ne mari«, reĉe Dţin. »Prosto mi je palo na pamet.« Arevin je dobro video da je uvre Ċena. Pošto je tako grubo i nehotice odbio Tada i

Laril, Arevin je osećao da ovoj devojci, ako ništa drugo, bar duguje objašnjenje. Numeo da opisuje svoja osećanja, jer nije bio siguran ni da li ih sam razume.

»Mislim da si veoma privlaĉna«, reĉe Arevin. »Ne bih ţeleo da me pogreshvatiš. Ne bi bilo pošteno da pristanemda budemo zajedno. Moje misli bi bile . . . nadrugom mestu.«

Dţin ga je gledala kroz treperavu vrelinu koja se dizala iznad vatre. »Moguprobudim Keva, ako hoćeš.«



Arevin zavrte glavom. »Hvala. Mislio sam da kaţem da će mi misli biti na drugmestu, ne u ovom logoru.«

»Oh«, reĉe ona, shvativši iznenada. »Sad mi je jasno. Ne zameram ti. Nadam sćeš je uskoro pronaći.«

»Ja se nadam da te nisam uvredio.«»Ne, sve je u redu«, reĉe Dţin, pomalo ĉeţnjivo. »Pretpostavljam da neć

promeniti mišljenje i kad ti budem rekla da ne traţim ništa stalno? Ĉak ni ma šta šttrajalo duţe od noćas?«

»Neću«, reĉe Arevin. »Oprosti. I dalje mislim isto.« »Pa, d obro.« Ona podiţe svoje ćebe i odmaĉe se na ivicu svetlosnog kruga. »La

noć.« Kasnije, leţeći umotan u ćebad koja ipak nisu sasvim uspevala da ga zaštite

hladnoće, Arevin pomisli kako bi bilo prijatno i toplo da sada leţi pored neke drosobe. Celog ţivota se neobavezno spajao sa svetom iz svoga i susednih plemena, alidok nije sreo Guju nije još bio nikoga sreo s kim bi mogao da se sadruţi. Od kaksreo s njom nije više nikoga poţeleo; a što je bilo još ĉudnije, nije ni primetio daviše niko ne privlaĉi. Leţao je na tvrdoj zemlji, razmišljajući o svemu tompokušavajući da se priseti da u stvar i zaista nije imao nikakvih dokaza, sem jednogkratkog dodira i nekoliko dvosmislenih reĉi, da Guja oseća prema njemu nešto višprolazne privlaĉnosti. No, ipak se nadao.

Guja se dugo nije pokrenula; u stvari, nije ni mislila da moţe da se pokreĈekala je da svane, ali noć je još trajala. Moţda su Nortovi Ijudi prekrili neĉpukotinu da bi ostala u mraku, ali Guja je znala da je to smešno pretpostaviti, ako drugo a ono zato što će Nort hteti da je gleda i da joj se ruga.

Dok je tako razmišljala o tami, nešto zasvetluca iznad njene glave. Pogleda uviali pred oĉima su joj samo igrale mrlje i senke i ĉuli se neobiĉni šumovi koji supostajali sve jaĉi. Konopci i drvo zagrebaše o zidove pukotine i Guja se zapita kakje to drugi jadni bogalj o tkrio Nortovo sklonište, i tada, dok se platforma glatkospuštala k njoj pomoću ĉekrka, ugleda Norta liĉno gde silazi. Nije mogla jaĉestegne Melisu, niti da je sakrije od njega, ĉak ni da se ispravi i da se bori za nju. tova svetiljka osvetli pukotinu i zaslepi Guju. On koraknu i si Ċe sa platforme dok sekonopci sa ĉekrka olabaviše na njenim uglovima. Dvojica njegovih ljudi su mu dšjedan sa sva ke strane, noseći svetiljke. Dve grupe senki su se lelujale i lomilezidovima.

Kada joj Nort pride dovoljno blizu svetlost ih obavi oboje i mogla je da mu vidilice. Smešio joj se.

»Vole te moje sanodarke«, reĉe on, klimnuvši glavnom u pravcu njenih stopgde su joj se zmije uvijale oko nogu, gotovo do kolena. »Ali ne smeš biti tako sebprema njima.«

»Melisa ih ne ţeli«, reĉe Guja. »Moram da ti kaţem«. reĉe on, »da nisam ni oĉekivao da ćeš to moći da shvatiš »Ja sam vidarka.« Nort se ovlaš namršti, cklevajući.»A, tako. Jasno mi je. Dabome, trebalo je da se



toga setim. Ti ćeš svakako pruţati otpor, zar ne?« On dade znak glavom svoljudima i oni spustiše svetiljke i krenuše prema Guji. Svetlost jeosvetljavala Nortovolice odozdo, bacajući ĉudne, crne senke po njegovoj koţi, beloj kao hartija. Gustuknu pred nje govim ljudima, ali iza leda joj se uzdizao kameni zid; nije imalaodstupnicu. Nortovi pratioci su paţljivo koraĉali izmedu izlomljenog kamenja isanodarki, Za razliku cd Guje bili su obuveni u teške cokule. Jedan pruţi ruke da jojoduzme Melisu. G uja oseti kako joj se zmije odmotavaju sa ĉlanaka i ĉu ih kako pupreko stenja.

»Odbi!« dreknu Guja. ali jedna mršava ruka pokuša da joj izvuĉe Melisunaruĉja. Guja se malo sagnu da je zakloni. To je bilo jedino ĉega je mogla da se Oseti kako jo j se hladno rneso ugiba pod zubima sve dok ne stiţe do kosti; u ustimaostade ukus tople krvi. Za ţali što nema oštrije zube, oštrije i sa dva mala kanalaprotok otrova. Ovako se samo mogla nadati da će se rana zagaditi.

Nortov pratilac odskoĉi, kriknuvši, trgnuvši ruku, a Guja ispljunu njegovu Nastade gušanje kada je Nort i ostali zgrabiše za kosu, za ruke i za odeću, i drţahsve dok joj nisu oteli Melisu. Nort joj obmota kosu oko svojdh dugih prstiju, drţećglavu zabaĉenu unazad, uza zid, tako da nije mogla ponovo da ugrize. Izvukoše jsilu iz suţenog dela pukotine. Boreći se s njima, ona uspe da se podigne na noge unutku kada se jedan od pratilaca okrenu prema platformi, noseći Melisu. Norponovo trţe za kosu i zavali joj glavu. Kolena joj popustiše. Pokuša da ustane, ali viu njoj nije preostala ni trunka snage za borbu, snage kojom bi savladala iscrpljenost iranu. Drţeći desno rame levom rukom, dok joj je krv curila izmedu prstiju, ona klonuna tle.

Nort ispusti Gujinu kosu i pri Ċe Melisi, zagledajući joj oĉi i na pipavajući joj bilOsvrnu se i opet pogleda u Guju.

»Kazao sam ti da j e ne sklanjaš od mojih ţivotinjica.« Guja podiţe glavu. > Zašto pokušavaš da je ubiješ?« »Da je ubijem. Ja? Pa ti ne znaš ni deseti deo onoga što misliš da znaš. Ti s

dovela u ţivotnu opasnost, ne ja.« On ostavi Melisu i vrati se Guji, saginjući seuhvati nekoliko zmija. On ih stavi u korpu, drţe ći ih paţljivo, spreĉavajući ih daujedu.

»Moraću da je iznesem odavde da bih joj sp asao ţivot. Omrznuće te zato što si jojupropastila ovaj prvi doţivljaj. VI, vidari se samo šepurite sa svojom uobraţenošću Guja se zapita da on moţda nema pravo u pogledu uobraţenosti; ako ima, ondamoţda govorio istinu i o Melisi, o svemu. Nije moglad da prikupi misli kako treba dabi mu se suprolstavila. »Nemojte biti grubi prema njoj«, prošaputa.

»Ne brini«, reĉe Nort. »Biće joj lepo sa mnom.« On pozva glavom svoja pratioca. Rada krenuše ka Guji ona pokuša da ustane i da se pripremi na posleuodbranu. Kleĉala je na jednom kolenu kada je ĉovek koga je ugrizla zgrabi za de

ruku i povuĉe je na noge, opet joj uvrnuvši rame. Drugi pratilac je pridrţa sa drstrane. Nort se sagnu iznad nje, drţeći jednu sanodarku u ruci. »Koliko si sigurna u svoj

imunitet, je li vidarko? Jesi li i u njega, uobraţena?« Jedan od njegovih Ijud i zabaci Gujinu glavu, tako da je grlo bilo izloţeno. Nort



bio toliko visok da je Guja i tako mogla da posmatra kako spušta ruku sa sanodark Oĉnjaci joj utonuše u Gujinu vratnu arteriju. Ništa se ne dogodi. Znala je d

ništa neće dogoditi. Poţele da Nort to shvati i da je pusti, pusti da legne na hlaoštro kamenje i zaspi. makar se nikada više ne probudila. Bila je isuviše umorna dadalje bori. isuviše umornada reaguje i kad je Nortov pratilac olabavio stisak svojeruke. Krv joj je tekla niz vrat i preko kljuĉnjaĉe. Nort podiţe još jednu sanodarku istavi joj je na grlo.

Kada je ova druga sanodarka ujela ona iznenada oseti udar bola, koji joj se od grlazrakas to proširi po celom teiu. Uzdahnu u trenutku kad se povlaĉio, ostavljajućuzdrhtalu.

»A«, reĉe Nort. »Vidarka je poĉela da nas razumeva.« Zastade za trenutakposmatrajući je. »Moţda bi još jednu«, reĉe. »Da.«

Kada se ponovo nagnu nad njom, lice mu je bilo u senci a svetlost je stvaralanimbus oko njegove bele, tanke kose. Treća zmija je bila tiha senka u njegovrukama. Guja ustuknu, ali Nortovi pratioci su je i dalje isto onako ĉvrsto drţali za rPonašali su se kao da su hipno tisani crnim pogledom zmije. Guja se naglo bacinanred, i za ĉasak se oslobodi, ali u meso jo.j se zariše prsti nalik na kandţe i ĉokoga je ujela zareţa od besa. On je trţe unazad. jednom rukom uvrćući njenu demišicu i zabadajući joj duge nokte u ranjeno rame.

Nort, koji se bio malo odmakao od ovog gušanja, ponovo pride. »Zašto se boriš,vidarko? Dozvoli svorn telu da oseti zadovoljstva koja daju moje ţivotinjice.« prinese treću sanodarku njenom grlu.

Ona ujede.

Ovoga puta bol se isto onako zrakasto proširi kroznju kao i ranije, ali kada uminu,za njim krenu otkucaj bila, noseći sa sobom još jedan talas agonije. Guja glauzviknu.

»A«, ĉula je Norta kako govori. »Ovoga puta zaista razume.« »Ne . . .« prošaputa ona. Ugrize se za jezik. Neće dozvoliti Nortu da uţiva u njenim mukama. Njegovi pratioci je pustiše iz ruku i ona pade licem napred, pokušavajući d

odupre levom rukom. Ovoga puta osećaj posle ujeda nije se izgubio. Pojaĉavaoodzvanjajući gore dole, odbijajući se o zidove kanjona — njenog tela, posi tajući svejaĉi, izazivajući treptaje oko sebe. Guja se trzala na svaki otkucaj svoga sPokušavajući daudahne izme d u satirućih grĉeva, klonu na hladnu, tvrdu stenu.

Dnevno svetlo uvuĉe se u pukotinu. Guja je leţala onako kako je bila palajednom r ukom zbaĉenom ispred sebe. Mraz joj je srebrom prckrio iskrzane rubrukava. Ledeni kristali su u debelom, belom sloju prekrivali prevaljene komade stenepo podu i puzali uz zidove pu kotine. Oĉarana ĉipkastom šarom, Guja pusti da joj modlutaju medu neţne latice ledenih cvetova. Dok je buljila u njih oni postadotrodi menzionalni. Nalazila se u preistorijskoj šumi od mahovina i aprati, crnohšumi.

Tu i tamo vlaţni tragovi istopljene vode prekidali su šare, naglo ih vraćajnatrag u dvodimenzion alnost, stvarajući drugu, grublju i oštriju mustru. Tamne lini



golog kamena na smrznutom tlu izgledale su kao tragovi sanodarki, ali Guja je dcbroznala da ne moţe oĉekivati da neka od zmija preţivi na ovoj hladnoći i da budovoljno sposobna da se kreće i puzi po zaled enom tlu. Moţda ih je Nort, da bi ihzaštitio, sve preneo na neko toplije mesto.

Dok se još nadala da je tako, zaĉu tiho šuštanje krljušti o kamen. Bar jedno odstvorenja bilo je zaostalo. To ju je umirivalo, jer ipak ni je bila potpuno saima.

Ovo mora da je neka otporna zverĉica, pomisli. Moţda je to bila ona velika, koja ju je ugrizla, ona dovoljno veli ka da proizve

saĉuva nešto telesne toplote. Otvorivši oĉi, ona poku ša da ispruţi ruku u prazvuka. Pre nego što joj se ruka pokrenula, ako je uopšte i mogla da se pokrene, ugzmije.

Jer nije ostala samo jedna, bilo ih je mnogo više. Dve, ne, tri sa nodarke uzajamsu se preplele na dohvat ruke od nje. Nijedna od njih nije bila ona ogromna: nijednanije bila mnogo veća od Trave. Uvijale su se i motale u klupko, ostavljajući na tragove u obliku tamnih hijeroglifa koje Guja nije umela da proĉita. Ti simbolimali neko znaĉenje, bila je sigurna u to, samo kad bi umela da ih odgonetne. Sajedan deo poruke bio joj je u v idnam polju i ona stade, polako i teško, da okrećukrućeni vrat prateći pogledcm povezane tragove. Krajiĉkom oka gledala je i dsanodarke, kako se trljaju jedna o drugu, tela umotanih u trostruki gajtan.

Zmije se smrzavaju i na samrti su, eto, to mora da znaĉi njihova po ruka, i onamora nekako dozvati Ncrta i naterati ga da ih spase. Guja se podiţe na laktove, ali mogla dalje da se pokrene. Borila se, pokuša vajući da progovora, ali obuze je tgadenja. Nort i te njegove »ţivotinjice«: povrati na suvo, jer u stomaku nije imala ništašto bi moglo da iziĊe i da joj pomogne da se oĉisti od svoga gaĊenja. Još je bilauti cajem otrova.

Prodorni bol bio je slabio do blagog, pulsirajućeg tištanja. Ona ga potisnu, nasebe da ga sve manje i man je oseća, ali nije mogla da istraje u tom napcru. PobeĊena,ponovo se onesvesti.

Guja se probudi iz sna. ne iz nesvestice. Svi bolovi i dalje su bili u njoj, ali sada jeznala da ih je pobedila u trenutku kada je uspela da ih odagna, jednog po jedncg, ikada se više ne vratiše. Bila je još slobodna, i Nort neće više moći da od nje napsvoga roba pomoću sano darki. Ludak joj je nekada opisao to kao ekstazu, prema tmoglo se zakljuĉiti da otrov nije na nju imao isto dejstvo kao i na Nortove ljude. znala da li je to zbog imuniteta koji je stekla kao vidarka, ili zato što se odusnagom volje. Ali nije ni bilo bitno.

Sada je razumela zašto je Nort bio tako siguran da se Melisa neće smrznutismrti. Hladnoća je i dalje trajala, Guja je bilasvesna da je tako, ali njoj samoj je bilotoplo, ĉak je osećala i da ima vatru. Koliko dugo će joj telo izdrţati ovaj povišmetabolizam to nije znala, ali ose ćala je kako joj krv snaţno struji kroz telo i znalda se ne mora bo jati da će da se smrzne. Seti se sanodarki, kako su upravoneverovatno ţivahne na ovom kristalnom, injem posutom tlu.

Mora da sam sve to sanjala, pomisli.Ali ipak pogleda cko sebe, i tamo, med u tamnim hijeroglifima svo :ih tragova jo



su se preplitale tri male zmije. Vide drugo takvo trojstvo, zatim treće, i iznenadapotpuno zaprepašćena i puna oduševljenja, ona shvati poruku koju su joj slali mesto a ove ţivotinje. Osećala se kao da je predstavnik mnogih pokolenja vidposlat ovamo zato da bi u njihovo ime primio dar.

Još dok se ĉudila koliko joj je dugo bilo potrebno da otkrije tajnu sanodarazumela je i zašto. Tek sada, kada je uspela da pobedi otrov u sebi, mogla je razume ono što su joj hijeroglifi kazivali, i videla je u svome duhu još mnogo nego samo mnogobrojna trojstva sano darki kako se pare na ledenom kamenju.

Njen nar od, kao i svd drugi ljudi na ovoj zemlji, bio je isuviše zaokupljen sobom,premalo okrenut spoljncm svetu. Moţda je to bilo i neizbeţno, jer ta izolacija imbila nametnu.ta. Ali zato su, izmed u ostalog, vidari bili isuviše kratkovidi; štitećsanodarke od hladnoće, spreĉavali su ih da sazru. I to je bilo neizbeţno: sanodarkbile isuviše dragocene da bi ih izlagali eksperimentima. Bilo je bezbednije raĉunakloniranje transplantacijom jezgra da bi se dobilo ono nekoliko novih sanodarki, negougroziti ţivote onih koje su već imali.

Guja se nasmeši kad shvati koliko je rešenje bilo jasno i jednostavno. Oĉigleje da sanodarke koje su imali vidari nikada nisu sa zrevale za oplodenje. U jednomstupnju svoga razvoja bilo im je po trebno da budu izloţene toj ljutoj zimi. Takode jeoĉigledno zašto su se retko parile, ĉak i ono malo što je sazrelo prirodnim puthladnoća je takode podsticala instinkt za razmnoţavanjem. I konaĉno, u nadi da će sazrele zmije spariti, vidari su ih paţljivo i muĉno zdruţivali. . . dve po dve.

Odvojeni od novog znanja, vidari su razumeli da su njihove sano darke drukĉijzemaljskih zmija, ali nisu shvatili do koje mere su se razlikovale.

Dve po dve. Guja se bezglasno nasmeja.Seti se ţuĉnih diskusija sa drugim vidarima na ĉasovima, u uĉionicama, za vre

ruĉka, o tome da li su sanodarke diploidne ili heksa ploidne, jer broj jedara u ćelijdozvoljavao je obe mogućnosti. Ali u svim tim strasnim raspravama ni jedna strananije bila u pravu. Sano darke su bile triploidne i parile su se u trojstvu, ne u paru. Smehu Gu jinom umu zamre polako i pretvori se u tuţni smešak ţaljenja, kada se seti sonih grešaka koje su ona i njen narod napravili tokom ovolikih godina, onemogunedostatkom odgovarajućih informacija, nedostatkom mašina i tehnologije da pobiološke pretpostavke, i vlastitim etnocentrizmom. I izolacijom koju su planeti Zenametnuli drugi svetovi, kao i samonametnutom izolacijom mnogobrojnih izdvojenihgrupa ljudi. Njen narod je pravio greške; i sa sanodarkama je mogao samo greškosluĉajno da uspe.

Sada, kada je Guja sve razumela, moţda je bilo već kasno. Guji je bilo toplo,osećala se smirenom i pospanom. Ze Ċ ju je u stvari probudila; ţed, a potom sećanje.Pukotina je bila svetla onako kako je najsvetlija mogla da bude, a kamenje na kome jeGuja leţala bilo je suvo. Pokrenu ruku i oseti kako toplota crne stene uvire u

Ustade u sedeći poloţaj, proveravajući se. Koleno je bolelo, ali nije bilo nateĉeno.Rame je samo tištalo. Nije znala koliko je dugo prespavala, ali zarašćivanje jepoĉelo.

Voda se cedila u obliku tananog, hitrog mlazića na drugom kraju pukotine. G



ustade i pri Ċe mu, pridrţavajući se za kameni zid. Osećala se nesigurno na nogakao da je iznenada veoma ostarila. Ali snage je još bilo u njoj; osećala se kako jopost epeno vraća. Kleknuvši pored potoĉića uhvati malo vode u sklopljene šakoprezno je okuša. Bila je ĉista i hladna. Stade ţedno da pije, verujući tom prvutisku. Bilo je izuzetno teško otrovati vidara, ali u ovom trenutku joj je bilo stalzaštiti svoje telo od novih otrova.

Ledena voda, gotovo na taĉki mrţnjenja, napravi joj bolove u praznom stomaOdagna misli o hrani i vrati. se u sredinu pukotine gde je sad stajala, lagano seokrećući u krug da je ispita pri dnevnom svetlu. Zidovi su bili rapavi ali nisu napukli; nije mogla da zapazi nikakvo uporište za noge ili hvatove za ruke na njGornja ivica je bila jedno tri p uta viša nego što bi ona mogla da dohvati kad skoĉi, ĉai da nije ovako ranjena. Ali morala se nekako izvući odatle. Morala je da proneMelisu i morale su nekako da uteknu.

Osetila je laku vrtoglavicu. Da se ne bi uplašila udahnu duboko i polakonekolikoputa, drţeći oĉi zatvorene. Bilo joj je teško da prikupi misli, jer je znala da će se Nvratiti, da se moţe vratiti svakog trenutka. Sigurno će ţeleti da se nasladuje sada kad jebudna, time što je pobedio njen imunitet i uspeo da je otruje. Mrţnja će ga nateratdapoţeli da je vidi kako puzi pred njim kao ludak, moleći gadok je ne usliši, i kakopostaje sve slabija svaki put kada to uĉini. Strese se i otvori oĉi. Onoga ĉasa kada shvatio da taj otrov na nju utiĉe, upotrebiće ga da je ubije, ako bude mogao.

Guja sede i razmota Melisinu maramu sa svoga ramena. Tkanina je bila okorela ikruta od krvi, i morala je da je nakvasi da bi skinula onaj deo koji joj je bio uz kAli krasta na rani bila je već debela, i nije ponovo prokrvarila. Rana nij e bila bašsasvim ĉista: oţiljak će biti pun prljaštine i sićušnih otpadaka ukoliko što pre neštpreduzme. Ali se neće zagaditi. a ona trenutno nije imala vremena da mu se posveti.Otcepi dve uzane trake s jednog kraja marame, a ostatak prikupi u nekakav zaveţl jaj.Ĉetiri velike sanodrake bezvoljno su se baškarile na stenama, gotovo nadohvat rOna ih pohvata. stavi u zaveţljaj i osvrnu s(e, traţeći još. Ove k ojee je već imalasigurno su bile već zrele, toliko su bile velike, a moţda se u jednoj ili dve već pravilaoplod ena jaja. Ulovila je još tri ali ostale sanodarke su bile nestale. Paţljivo prošpreko kamenja, traţeći neki znak gnezda. ali ne naĊe ništa.

Upita se da nije uobrazila. ili moţda sanjala prizor parenja. Izgle dalo je tastvarno . . .

No bez obzira da li je sanjala ili nije, bila je sigurna da je u pukotini bilo mnogoviše sanodarki. Ili su im rupe bile tako dobro sakrivene da ih nije mogla pronaćipaţljivijeg traganja, ili je Nort odneo sve ostale zmije.

Nešto zeleno se pokrenu u poslednjem krajiĉku njenog vidnog po lja i ona se hokrete. Maši se za sanodarkom, a ova je napade. Brzo trţe ruku, srećna što su ipposle svega što se dogodilo, njeni refleksi ostali dovoljno brzi da izbegne oĉnjacNije se bojala od uje da: u ovom ĉasu će joj imunitet biti izuzetno visok. Svakponovno izlaganje otrovu znaĉilo je da sledeći put treba biti izloţen mnogo većoj istog otrova da bi delovao. Ali, nije joj bilo stalo da se to ponavlja.

Ulovi poslednju veliku sanodarku i sta vi je u zaveţljaj, zaveza ;e jednom trakom,a drugom je priveza se bi za pojas, ostavljajući je da nisko visi.



Imala je pred sobom samo jedan put da pobegne. Pa, dobro, postojao je još jedannaĉin, ali je sumnjala da će imati vremena da sagradi sebi dovoljno visoku gomilu odpolomljenog stenja da bi mogla da išeta iz jame. Vrati se u udaljeni kraj pukotinonaj uzani prostor gde su se zidovi suĉeljavali, gde je drţala Melisu u naruĉju.

Nešto je zagolica po bosoj nozi. Spusti pogled i ugleda tek izleţenu sanodarkukako odlazi. Sagnu se i podiţe je neţno, da je ne bi uplašila. Roţasti izraštaji oko usu joj otpali, a krljušt ispod njih bila joj je bledo ruţiĉasta. Vremenom će potpupocrveneti. Majušna zmija okuša vazduh svojim trozubim jeziĉkoim, stade je guratinjuškom u dlan, i obmota joj se oko palca. Ona je ćušnu u dţep na grudima svpoderane košulje, gde ih je razdvajao samo jedan sloj tkanine, tako da je mogla doseti kako se kreće. Bila jedovoljno mlada da bi se pripitomila.

Guja se odupre rukama u uzanom prostoru, Naslonivši se, pritisnu ramenakiĉmeni stub uz stenu. Rana još nije poĉela da je boli, ali nije znala koliko će dizdrţati. Reši se da ne obraća paţnju na povredu, ali bilo joj je teško da se koncentzbog iscrpljenosti i glad i. Upre desno stopalo o suprotni zid i polako gurnu navišpridrţavajući se. Paţljivo postavi i drugo sitopalo na kameni zid i sada je visizmed u dva zida pukotine. Odupre se o oba stopala, gurajući ramena naviše, otiskuse rukama. Privuĉe noge i ponovo se otisnu, puzajući naviše.

Jedan kamiĉak joj se otisnu pod nogom i ona se okliznu, padajući porebarGrebla je po ziidu, boreći se da ostane u prvobitnom poloţaju. Kamenje jojrazdiralo laktove i led a. Tresnu o tlo, teško i ne zgrapno. Boreći se za vazduh pokuda ustane, zatim se primiri i poleţa tako. Pred oĉima joj je titralo i mešalo se ono gi ono dole. Kada se konaĉno ustališe, ona duboko udahnu i podiţe se na noge. Bolekoleno joj je jedva primetno podrhtavalo od napora.

Barem nije pala na sanodarke. Stavi ruku u dţep i oseti kako se mladunslobodno meškolji.

Skrgućući zubima, Guja se ponovo osloni na zid. Ponovo izgura sebe navovoga puta paţljivije, pipajući da oseti odlomljeni kamen pre nego što bi se uprlnovo mesto. Kamenje ju je grebalo po ledima a ruke joj se klizale od znoja.. Nastavidalje; zamisli sebe kako konaĉno baca pogled preko ivice svog zatvora i zamisli sobom ĉvrsto tlo i vidike.

Iznenada zaĉu neku buku i ukipi se. Niišta to nije, pomisli. Samo kamenĉić koji udara o drugi. Vulkansko kame

uvek zvuĉi kao ţivo kada udara jedno o drugo. Mišići na butinama drhtali su joj od napora. Oĉi su je pekle i u vidnom polju

se iskrilo i prelivalo od znoja.Zvuk se ponovi. To nije bilo obrušavanje kamena već dva glasa, a onaj dr

pripadao je Nortu.Gotovo jecaju ći od razoĉaranja, Guja skliznu natrag u pukotinu. Silaţenje joj

bilo isto toliko teško i izgledalo joj je da je potrajalo ĉi tavu veĉnost pre nego štbila dovoljno nisko da skoĉi na zemlju. Leda, ruke i noge grebli su joj o stenu. Tajzvuk je bio toliko glasan u onom zatvorenom prostoru da je bila sigurna da će ga Nĉuti. Dok je preostali kamenoić kloparao naniţe niz zidove pukotine, Guja se baczemlju, sklupĉavši se oko bošĉe sa sanodarkama. Ukoĉi se na mestu, sakriva



snagom volje drhtanje od napora. Osećajući oĉajniĉku potrebu da dahće, natera da diše lagano i duboko, kao da je još uvek utonula u san. Oĉi je drţala gotozatvorene, ali ipak vide senku koja ju je poklopila.

»Vidarko!«Guja se ne pomaĉe. »Vidarko, probudi se!«Zaĉu kako se neĉija ĉizma okliznula o kamenje. Pljusak sitnih ka menĉića sruĉ

na nju.»Još spava, Norte«, reĉe njen ludak. »Kao i svi drugi. Svi osim tebe i mene. H

da spavamo, Norte. Molim te, pusti me da spavam.«»Umukni. Nema više otrova. Zmije su iscrpljene.« »Mogle bi bar još jedanput da ugrizu. Ili me pusti da siĊem i do nesem još je

Norte. Jednu lepu i veliku. I da proverim da li vidarka zaista spava.«»Ama, baš me briga da li spava.« »Ne smeš joj verovati, Norte. Lukava je. Ona me je prevarila i na govorila me

je dovedem . . .«Ludakov glas zamre u daljini, zajedno s njegovim i Nortovim koracima. Koliko je

Guja mogla da ĉuje, Nort se više nije potrudio da mu odgovara. Kada odoše, Guja se pomaĉe, tek koliko da zavuĉe ruku u dţep na košulj

Mladunĉe je, nekim ĉudom, još bilo ţivo i zdravo; mogla je da ga oseti kako jolagano i mirno kreće ispod prstiju. Ona poverova da će, ako se ikad ţiva izvuĉepukotine, i zmijica ostati u ţivotu. Ili je moţda to trebalo da ide suprotnim redosledomRuka joj se tresla; ukloni je da ne bi uplašila malu zmiju. Polako se prevalivši na lda,uperi po gled na nebo. Vrh pukotine izgledao joj je ogromno daleko, kao da su sezidovi podizali svaki p ut kada bi pokušala da se uspe uz njih. Vrela suza poteĉe joj ugla oka u kosu.

Iznenada sede, u jednom trzaju. Dizanje na noge išlo joj je sporije i nespretnijena kraju je ipak stajala uspravno u uzanom prostoru izmedu zidova i buljila pravo predsebe u stenu. Razderana mesta na ledima opet su joj se trljala o kamen, a rana naramenu bila je opasno blizu toga da se otvori. Ne pogledavši nijedanput naviše, Gstavi jed nu nogu na zid, odupre se, privuĉe i drugu nogu i stade se opet penjati.

Dok je puzala sve više i više, osećala je kako joj se košulja poste peno ceizmed u lopatica. Zaveţljaj se podiţe polako sa tla i stade da se ĉeše o zid ispod nPoĉe da se Ijulja; bila je teška, tek toliko da je izbaci iz ravnoteţe. Ona se zaustviseći kao most koji je ni iz ĉega vodio ni u šta, sve dok se klatno ispod nje ne primiri.Napetost u miši ćima nogu joj se pojaĉa, sve dok nije gotovo prestala da oseća kamzid pod stopalima. Nije znala koliko se pribliţila vrhu, a nije ni htela da pogleda. Bila je na većoj visini nego ranije; tu su zidovi pukotine poĉeli da se šire i bilo josve teţe da se odupre. Uz svaki mali koraĉić uza zid, morala je sve više da opruţa

noge. Sada se još samo drţala na ramenima, na rukama ĉvrsto pritisnutim uz stenna vrhovima noţnih prstiju. Nije mogla još dugo da napreduje. Ispod njene desne rkamen je već poĉeo da se vlaţi krvlju. Potisnu se naviše poslednji put. Iznenadapotiljak skliznu preko ivice otvora i mogla je da vidi oko sebe tlo, brda i nebo. Naglapromena gotovo je izbaci iz ravnoteţe. Zamaha levom ru kom, hvatajući se za iv



pukotine, odupre se o ,nju laktom, a potom šakom. Telo joj se izvi i ona se desnrukom uhvati za tlo. Rana na ramenu probode je od kiĉme do vrhova prstiju. Noktse u kopaše utlo, okliznuše se, zadrţaše se. Boreći se, nekako pronade oslonac za noge.Visila je za trenutak na zidu, boreći se da uhvati dah i osećajući kako joj se stvamodrice na vrhovima karliĉne kosti, tamo gde su tresnuli o stenu. Upravo iznad do u dţepu na gredima, prignjeĉena ali ne i smrv Ijena, zmijica se nezadovoljno koprc

Poslednjim atomima snage u rukama Guja se prebaci preko ivice i leţe, dahćuna ravnu površinu, dok su joj noge i dalje visile nad pu kotinom. Puzajući na rukanogama pre Ċe preostali deo puta. Pocepana marama zakaĉi joj se za kamen, tkaninistezala i nabirala. Guja je paţljivo povuĉe, sve dok zaveţljaj ne izroni i spustiispod nje. Tek tada, s jednom rukom poloţenom na zmije, a drugom gotovo milujtvrdo t le, Guja se usudi da pogleda unaokolo i da se uveri da je nepri mećena iznapolje. Bar zasada, bila je na slobodi.

Raskopĉa dţep i pogleda u mladunĉe, jedva verujući svojim oĉima što ga vnepovred enog. Ponovo zakopĉavši dţep, uze jednu od korpi sa gomile na ivici

pukotine i stavi odrasle zmije u nju. Prebaci je preko ramena, klateći se diţe senoge, i krenu prema tunelima koji su okru ţavali krater.

Ali tuneli su je okruţili kao beskonaĉna ogledala, i nije mogla da se seti kojimdošla. Bio je nasuprot velike rupe iz koje je izlazila hladnoća, ali krater je bio tvelik da je ma koji od tri izlaza mogao da bude onaj pravi.

Moţda je i bolje ovako, pomisli Guja. Moţda oni uvek prolaze kroz isti, a ja proći kroz onaj gde nikoga nema.

Ili će moţda sresti nekoga, bez obzira kojim pošla, ili moţda svi sem jednzavršavaju u ćorsokaku.

Guja nasumice ud e u levi tunel. Iznutra je izgledao drugaĉije, ali samo zato što nije otopilo. I u ovom tunelu bilo je buktinja, prema tome mora biti da su ga Nortoviljudi koristili za nešto. Ali većinom su bile potpuno izgorele, i Guja nastavi da se škroz tamu, od jedne ne jasne, treperave taĉke do druge, vukući ruku po zidu da bvratila ako tim putem ne bude mogla napolje. Svaka nova svetlost mogla je da budeizlaz iz tunela, ali svaki put ona bi naišla na novu umiruću baklju. Tu nel se i dpruţao pred njom. Ma kako da su je svojevremeno poţuri vali, ima kako da je sbila iscrpljena, ipak je znala da onaj tunel nije bio tako dugaĉak.

Još jednosvetlo, pomisli ona, a tada . . .?Ĉadavi dim se kovitlao oko nje; na njemu se ĉak nije moglo zapaziti ni struja

vazduha koje bi joj pokazalo put. Zaustavi se ispred jedne buktinje i osvrnu seunaokolo. Iza nje je leţala tama i ništa više. Ostali plamenovi su bili utrnuli, ili jemoţda ona zašla iza okuke, tako da više nije mogla da ih vidi. Nije mogla da nasebe da se vrati.

Hodala je dugo kroz tminu, pre no što je ugledala sledeće svetlo. Zelela je dabude dnevno svetlo, kladila se sa samom sobo m da će tako i biti, ali je ipak znala da jeto još samo jedna buktinja, još pre no što je stigla do nje. Bila se gotovo ugasila. Sda pršti i pretvori se u ţar. Mogla je da oseti miris oštrog dima koji za sobom ostaplame:: kad se gasi.

Guja se za pita da je moţda neko ne vodi ka drugoj pukotini.zveri koja leţi u



zasedi, u tami. Posle toga, poĉela je paţljivije da hoda.Ka izlazu jednim stopalomispred sebe, ne oslanjajući se dok nije bila sigur na da je tlo ĉvrsto. Jedva da je i primetila sledeću buktinju. Nije bacala dovljno svetlosti da bi jojpomogla da pron Ċe put. Korpa joj oteţa u ruci poĉe dase javlja reakcija na ono što sedogodilo. Koleno ju je ţestoko bolelo, a rame je toliko peklo da je mogla da podvuĉešaku pod pojas i da mišicu prilju bi uz telo. Dok je vukla nogama po nepouzdanoj stazi,pomisli da neće moći da podigne stopala, ĉak kad bi joj opreznost to i dozvoljavala

Iznenada se nad e na padini brda, pri dnevnoj svetlosti, ispod ĉudnog, upletendrveća. Tupo pogleda oko sebe a potom ispruţi levu ruku i po milova grubu korudrveća. Dodirnu neţni list iskrzanim vrhom prsta, slomljenim noktom.

Guja poţele da sedne, da se smeje, da se odmori. Ali samo se okrenu udesno ikrenu oko padine brda, nadajući se da je dugi tunei nije doveo na su protnu stranu, naonu stranu brda ili kupole koja je bila nasuprot Nortovom logoru. Zaţali što Norludak nisu rekli nešto više o mestu na koje su odneli Melisu.

Drveće se iznenada završi. Guja gotovo uĊe u ĉistinu pre no što se zaustavi i natrag me Ċu senke. Gusto i nisko ţbunje, okruglog lišća, zastiralo je poljanu ĉvrsslojem crvenog rastinja. Na tom pri rodnom dušeku leţao je sav onaj svet koji je videls Nortom, a i neki drugi. Većina je leţala na ledima, zabaĉene glave, otkrivenih grla,otkrivajući ubode zmijskih zuba i tanke mlazeve osušene krvi meĊu mnogobrojnimoţiljcima. Guja je išla od jednog do drugog, ne prepoznajući nikoga, sve dok ne stragajući, do suprotnog kraja ĉistine. Tu je leţao ludak, spavajući, dok ga je sadodiriva la ivica senke jednog neze maljskog drveta. Leţao je drukĉije od svih ostalicem prema zemlji, go do pojasa, ruku ispruţenih ispred sebe kao da ponizno molnešto. Noge i stopala bili su mu goli. Dok je Guja zaobilazila ĉistinu, pribliţa vajućludaku, opazi mu tragove mnogobrojnih oĉnjaka na unutraš njoj strani nadlaktikolena. Znaĉi, Nort je ipak pronašao jednu zmiju koja još nije bila iscrpljena, i ludnajzad dobio ono za ĉim je ĉeznuo sve vreme.

Ali Norta nije bilo na ĉistini, a nije bilo ni Melise.Dobro utabana staza vod ila je natrag u šumu. Guja oprezno krenu njom, spremn

da šmugne meĊu drveće na najmanji znak opomene. Ali ništa se nije dogodilo. Ĉak jemogla da ĉuje šuštanj malih ţivotinja, ili ptica, ili nepoznatih, nezemaljskihstvorova

dok je bosa šljapkala preko tvrdog tla. Staza se završavala tik iznad ulaza u prvi tunel. Tu pored velike korpe, drţ

sanodarku u rukama, sedeo je Nort.Guja ga je radoznalo posmatrala. Drţao je zmiju na onaj bezbedni naĉin, tik

glave, tako da nije mogla da ga ujede. Drugom rukom ju je milovao po glatkim,zelenim krljuštima. Guja je već primetila da Nort nije imao oţiljke na vratu i da jesebe koristio sporiji i prijatniji metod za uzimanje otrova. Ali sada su mu rukavi nahaljetku bili pali unazad i ona je sasvim jasno mogla da vidi da su mu blede ruke bile

takod e bez oţiljaka. Guja se namršti. Melise nije bilo ni od korova. Ako je Nort vratio u pećine, Gbi mogla danima da traţi i da je ne pronaĊe. Nije više imala snage za dugatraganja.Izid e na ĉistinu.

»Zašto je ne pustiš da te ugrize?« reĉe ona.



Nort se snaţno trţe, ali ne ispusti sanodarku. Buljio je u Guju, potpuno zbunjePogleda unaokolo, po ĉistini, kao da prvi put vidi da njegovi ljudi nisu više s njim.

»Svi su zaspal i, Norte«, reĉe Guja. »Sanjaju. Ĉak i onaj koji me je doveo ovamo »Ovamo, k meni!« povika Nort, ali Guja ne posluša njegov zapovedniĉki gla

niko mu ne odgovori.»Kako si uspela da izid eš?« prošaputa Nort. »Već sam i ranije ubijao vidare —

nikada nisu bili ĉarobnjaci. Bilo ih je lako ubiti, kao i sve druge.« »Gde je Melisa?«»Kako si izišla?« vrisnu on. Guja mu pri Ċe, ne razmišljajući uopšte šta će zatim da uradi. Istina je bilo da N

nije bio jak, ali i ovako dok sedi još je bio gotovo isto toliko visok kao ona kad stoji, au ovom trenutku, ni ona baš nije bila naroĉito jaka. Zaustavi se ispred njega.

Nort joj gurnu sanodarku u lice, kao da će je time uplašiti ili je pokoriti svojvolji. Guja je bila toliko bl izu da pruţi ruku i pomilova zmiju vrhom prsta.

»Gde je Melisa?«

»Ona je moja«, reĉe on. »Ona ne pripada spoljnjem svetu. Ona pripada ovde.« Ali kosi pogled njegovih bledih oĉiju ga izdade. Guja mu je pratila pogled

ogromnoj košari, gotovo isto toliko dugaĉkoj koliko je bila visoka i upolatolikodubokoj. Guja joj pri Ċe i oprezno podiţe poklopac. Nehotice ustuknu, ljutiudahnuvši. Košara je gotovo bila ispunjena masom isprepletenih sanodarki. Onljutito ustremi na Norta.

»Kako si smeo?«»Njoj je bilo potrebno.«Guja mu okrenu le Ċa i pa ţljivo, polako stade da vadi sanodarke iz korpe. Bilo ih j

toliko mnogo da nije mogla da vidi Melisu, ĉak ni kao neodredeni obris. Vadila jesanodarke iz korpe u parovima, a kada je postala sigurna da više neće stići do svojekćeri, poĉela je punim šakama da ih baca na zemlju. Prva joj kliznu preko stopala i

obmota joj se okoĉlanka, ali druga već otpuza prema drveću.

Nort se nekako podiţe. »Šta to radiš? Ne smeš . . .« Krenu ka oslo boĊenimzmijama, ali jedna od njih se podiţe da napadne i on ustuknu. Guja pusti još dvepadnu na tlo. Nort još jednom pokuša da ulovi sanodarku, ali ona ga napade gotovo pade na le Ċa pokušavajući da joj pobegne. Ostavi ih i baci se prema Guji,plašeći je svojom visinom, ali ona ispruţi jednu sanodarku u njegovom pravcu i on sezaustavi.

»Bojiš ih se, zar ne, Norte?« Ona koraknu k njemu. Pokušavao je da istraje,kada Guja naĉini i drugi korak, on naglo ustuknu.

»Zašto ne postupaš i sam onako kako propovedaš?« Bila je ljuća nego ikranije: onaj razumni deo njeno g duha, duboko potisnut, s uţa som je posmatrao kak

ga sa zadovoljstvom plaši. »Odlazi...«Odmicao se onako kako mu se Guja pribliţavala. Grebući po tlu pobeţe pr

njom, i zatetura se kad je pokušao da se podigne. Guja mu je na kratko osetila mzagu šljiv i suh, nimalo nalik na ljudski zadah. Dahćući, poput ţivotijije priteran



ugao, on se zaustavi i okrenu se pre ma njoj, ruku stisnutih u pesnice, spreman da udarikada mu ona pri nese sanodarku.

»Nemoj«, reĉe. »Nemoj to . ..« Misleći na Melisu, Guja ne odgovori.

Nort je zaneseno buljio u sanodarku. »Ne ...« glas ga izdade. »Molim . . .«»Je l' ti to moliš za milost«, veselo povika Guja, znajući da ntće oinje dobiti

nimalo više od onoga što je dao njenoj kćeri. Iznenada Nortove pesnice se rastvoriše i on se naţe k njoj, pruţa jući joj ruke,

izlaţući na videlo neţne plave vene na svojim ĉiancima. »Ne«, reĉe on. »Ţelim primirje.« Vidno je podrhtavao dok je ĉekao da

sanodarka ujede.Zapanjena, Guja povuĉe ruku. »Molim te!« opet povika Nort. »Bogovi, ne igrajte se sa mnom!«Guja pogleda u zmiju, potom u Norta. Zadovoljstvo koje je osetiia zbog njegove

predaje pretvori se u odvratnost. Da li mu je bila toiiko sliĉna da joj je bilo potrebnvlada nad drugim ljudskim bićima? Moţda je imao pravo što ju je optuţivao. Poĉapokornost priĉinja vaii su joj isto onakvo zadovoljstvo kakvo su priĉinjavali njemveć je sigurno da je kriva zbog uobraţenosti, oduvek je bila uobraţena. Moţda snije toliko razlikovala od Norta po vrsti, koliko po stepenu p restupa. Guja nije bila bašsasvim sigurna, ali je znala: ako baci ovu zmiju na njega sada, kada je biobespomoćan, razlike izmedu njih će po stati beznaĉajne, bez obzira kakve bilUstuknu, ispuštajući sanodarku na tlo.

»Ne prilazi mi.« I njoj je glas dr htao. »Uzeću svoju kćer i idem odmah kući.«

»Pomozi mi«, prošaputa on. »Ja sam otkrio ovo mesto, ja sam prvi poĉeokoristim njegova stvorenja da bih pomogao drugima, zar sada ne zasluţujem da mpomogne?« Preklinjući je giedao u Guju, ali ona se ne pomaĉe.

On iznenada zajeca i baci se za sanodarkom, zgrabivši je jednom šakomprimoravajući je da mu ugrize ĉlanak na drugoj ruci. Zacvile kada mu oĉnjacijedanput utonuše u meso.

Guja se odmaĉe od njega, ali on više nije obraćao paţnju na nju. Ona se okrenu kaogromnoj košari.

Sanodarke su sada već i same poĉele da beţe. Jedna se prebaci preko ivice košapade na zemlju uz soĉan i tup udar. Još nekoliko ih se nadnese nad ivicu i postepnjihova teţina prevali korpu. Ona pade, a zmije ispuzaše napolje u koprcavoj gomili.

Ali Melise nije bilo. Nort se baci pored Guje, potpuno zaboravljajući na nju, i zaroni svoje blede r

posute krvavim taĉkicama u gomilu sanodarki. Guja ga zgrabi i izvuĉe ga. »Gde je ona?« »Sta...?« Malaksalo je buljio mutnim i staklastim oĉima prema sanodarkama.

»Melisa . .. gde je?«»Sanjala je .. .« gledao je u sanodarke. »S njima.«Melisa je, znaĉi, na neki naĉin uspela da pobegne. Nekako je uspela da svo

voljom pobedi Norta, otrov, primamljivi zaborav. Guja opet baci pogled preko logora,tragajući, videći sve osim onoga što je ţelela da ugleda.



Nort zajeca od oĉajanja i Guja ga pusti. On se maši za zmijama dok su uzmicale u šumu. Ruke su mu se pretvorile u masu krvavih uboda, i svaki put kad biuspeo da uhvati neku od s vojih »ţivotinjica« naterao bi je da ga ujede.

»Melisa!« pozva Guja, ali nije bilo odgovora.Iznenada, Nort zagun Ċa; potom, posle izvesnog vremena, ispusti ĉudni, ţalob

krik. Guja se osvmu. Nort se polako dizao sa zemlje, drţe ći po jednu zmiju u krva rukama, dok su mu tanki mlazevi krvi isti cali iz ujedenog vrata. On se ukoĉsanodarke stadoše da se koprcaju. Nort pade na kolena i zadrţa se. Pade nauznaleţao je mimo, a moć poĉe da istiĉe iz njega onako kako su mu sanodarke beţaleuzmicale ka svojoj nezemaljskoj šumi.

Guja mu prid e, po nagonu. Disao jc ujednaĉeno. Nije bio ranjen, tako malimpadom. Pitala se da li otro v utiĉe na njega isto kao i na njegove Ijude. Ali i kad ne bi,ĉak i da je samo strah izazvao ovako tešku reakcijukod njega, ona ne bi bila u stanjuda mu pomogne.

Sanodarka koju je još drţao u ruci stade da se migolji i otrţe mu ~ _ iz ruke. Guzdahnu od uspomena i od tuge. Zmijina kiĉma je bila slomljena. Guja kleknu kraj njei prekrati joj muke, ubivši je isto onako kao što je ubila Travu.

Dok joj je još hladni i slani ukus krvi le bdeo na usnama, Guja pot raţi rukom svojumalu košaru i prebaci je preko ramena. Nije joj ni padalo na pamet da potraţi Mebilo gde, sem na stazi koja je vodila nizbrdo, ka probijenoj rupi gde je bio ulaz ukupolu.

Drveće spletovi bacalo je ovde još dublju senku nego na mestimagde ga je Gujaprvi put susrela, a otvor izme Ċu njega bio je još uţi i niţi osećajući hladnoću nramenima, Guja je ţurila koliko god je mogla da ide. U neobiĉnoj šumi ok o nje moglesu da uspevaju sve vrste ţivotinja, od sanod arki do neĉujnih mesoţdera. Melisa je bilapotpuno bez zaštite jer više imala ĉak ni svoj noţ.

Kada je Guja poĉela već da veruje da se nalazi na pogrešnoj stazi, stigla je doizboĉine, tamo gde ju je ludak izdao. Od Nortovog logora do izboĉine u steni bilo jveoma daleko, i Guja se pitala kako li je Melisa u spela da pobegne ĉak dovde.

Moţda je pobegla i sakrila se, pomisli Guja . Moţda je i dalje negde Nortovom logoru, spavajući, sanjajući i umirući.

Ona krenu još nekoliko koraka, zastade,odluĉi se, i baci se pravo ispred sebe.Prostrta po stazi, prstiju zarivenih u zemlju tek koliko da joj po pomognu da se

otisne jošdalje, leţala je Melisa, onesvešćena, baš iza sledeće okuke. Guja joj pritrposrnu, pade na kolena pored nje.

Guja paţljivo okrenu svoju kćer. Melisa se nije ni pokrenula, bila je: veomamlitava i hladna. Guja je tragala za bilom; u jednom trenutku bila je sigurna da ga u sledećemda ga nema. Melisa je bila u dub okom šoku i Gu ja nije nikako mogla da jojpomogne.

Melisa, kćeri moja, pomisli, toliko si ĉvrsto nastojala da odrţišo bećanja kojasi mi dala, i gotovo si uspela. Ja sam, tako Ċe, pokušavala da odrţim svojaobećanja tebi, i tako reći ni u jednom nisam uspela. .molim te, daj mi još jednupriliku .

Nespretno, primorana da se sluţi samo gotovo osakaćenom desnomrukom, Guja



podiţe Melisino malo telo sebi na levo rame. Zatetura se dok se dizala na noge, gotovoizgubivši ravnoteţu. Ako padne, neće moći ponovo da ustane. Stazase pruţala prednjom, a ona je znala koliko je d ugaĉka.

13

Guja se teturala preko ploĉastog lišća, spotaknuvši se kada je prelazila preko

pukotine pune plavozelenih p uzavaca, okliznuvši se, zamalo da padne, preko površinkoju je nedavna kiša uĉinilaklizavom i sluzavom. Melisa se nije ni pomakla, svevr eme. Bojeći se da je spusti na zemlju, Guja je odmicala dalje.

Ovde gore ništa ne mogu da uĉinim za nju, mislila je i uvek iznova usmeravpaţnju ka nizbrdici.

Melisa je izgleda bila strahovito hladna, ali Guja se nije usudi vala da poverujevlastitim opaţanjima. Naterivala je sebe da potisne osećanja bilo kakve vrste. Gazipravo pred sobom, tupo, poput ma šine, posmatrajući svoje telo kao izdaleka, spre

da zavrišti od oĉajanja zato što se to telo kretalo tako sporo, tako tupo, jedan korak, padva, pa tri, i nije išlo ni malo brţe. Ovako, gledajući odozgo, stena je izgledala mnogo strmija no kada su se pel

nju. Stojeći na ivici nije mogla ni da se seti kako je uspela da pronaĊe put do vrha. Ališuma i livada ispod nje, prekrasne nijanse zelenila, smiriše je.

Guja sede i spusti se na mišicama preko ivice strme stene. U po ĉetku je klizalapolako, zaustavljajući se svaki ĉas kad bi je stopala zabolela, i zadrţavajući ravnotUdari o kamen; korpa je grebala i udarala o kamenje iza nje. Ali blizu dna ponovo

ubrza, dok ju je Melisino mlitavo telo izvodilo iz ravnoteţe, i stade da klizi i da seodupire porebar ke. Borila se da se ne zakotrlja, uspela je, ţrtvujući nešto koţe nleĊima i laktovima, i konaĉno se zaustavila u podnoţju litice dok je po njoj pljuštalakiša prašine i šljunka. Leţala je nepomiĉno još za ĉasak, dok je Melisino mlitavo telopritiskalo i izubijana košara leţala pod njenim rame nom. Sanodarke su se isprevrjedna preko druge. ali nisu uspele da prona Ċu dovoljno široke rupe kroz koje bi utekleGuja prevuĉe rukom preko dţepa na gr udima i oseti mladunĉe pod prstima.

Samo još malo, pomisli. Gotovo da mogu da vidim livadu. Ako nastavimveoma mirn o da leţim, ĉuću Vevericu kako pase travu . . .

»Veverica!« zastade za trenutak, potom zazviţda. Pozva ga ponovo i uĉini jojda ga ĉuje kako njišti, ali nije bila sigurna. Kad je bio u blizini on bi je pratio, aodgovarao na svoje ime ili na zviţduk samo ako je bio raspoloţen. Uovom trenutkuizgleda da nije bio raspoloţen.

Guja uzdahnu i prevali se na stranu, a potom se muĉno podiţe na kolena. Melisleţala bleda i hladna pred njom, ruku i nogu prošaranih zgrušanom krvlju. Guja podMelisu sebi na rame; desna ruka joj je bil a gotovo odumrla. Prikupljajući snagu, Gujse diţe na noge. Remen sa ramena joj skliznu i zaustavi joj se na savijenom laKoraknu još jednom. Korpa joj udari o nogu. Kolena su joj klecala. Koraknujedanput. Vid joj je bio zamućen od straha za Melisin ţivot.

Ponovo pozva svoga ponija u trenutku kada se spotaĉe, izletevši na livadu. Ĉutopot kopita ali nije videla ni Brzonogu ni Vevericu, samo ludakovu staru, tovarnu



ragu kako leţi u travi, oborene njuške.

Arevina su haljine naĉinjene od vune mošusnog goveĉeta štitile od kiše isto dobro kao i od toplote, od vetrova i od pustinjskog peska. Jahao je kroz sveţe umivdan, dodirujući usput granĉice koje su štrĉale i škropile ga kapljicama. Do otrenutka još nije ugledao ni traga Guji, ali bio je na usamljenoj i jedinoj stazi.Njegov konj podiţe glavu i glasno zanjišta. Odgovor dopre do njega iza guste sku

drveća. Arevin zaĉu kako kopita dobuju o tvrdo, vlaţno tlo, i siva kobila i tigrasti pVeverica, dogalopiraše niz okuku. Veverica se ukopa i zaustavi, povijenog vrata. Sivakobila prokasa pored njega, zaokrenu, odgalopira još nekoliko koraka, igrajućie,potom zaista stade. Dok su tri konja duvala jedno drugom u nozdrve, pozdravljajućArevin se saţe i poĉeša Vevericu iza ušiju.Oba Gujina konja su u izvanrednom stanju.Siva kobila i šareni poni ne bi se osećali tako slobodno da je Guja bila ţrtva zasevrednost im je bila isuviše velika. Ĉak i da su konji uspeli da pobegnu za vrnapada, bili bi osedlani i pod oglavom. Guja je bila u bezbednosti.

Arevin zausti da je pozove, ali se predomisli u poslednjem trenutku. Bez sumnje jebio isuviše predostroţan, ali nakon svega što se dogodilo, smatrao je da je mudrobude oprezan. Nekoliko novih trenutaka ĉe kanja neće ga ubiti.

Pod iţe pogled uz strminu, koja se dizala uranjajući u stenovite litice i planinsvrhove, oskudno rastinje i . . . ugleda kupolu.

Kada je shvatio šta je to, nije mogao da razume zašto je istog ĉasa nije primeBila je jedina koju je do sada video a da se na njoj odmah nisu pokazali znacipropadanja: to ju je krilo. Ali ipak, to je bila jedna od najvećih kupola predaka, naj

ko ju je video ili za nju ĉuo. Arevin nije nimalo sumnjao da je Guja negde tu. u blizini.To je bila jedina mogućnost koja je imalasmisla. Natera konja napred, gazeći po dubokim, blatnjavim otiscima drugih ko

Misleći da je nešto ĉuo, zaustavi se. Ne. nije to bila mašta: konji su osluškivnaćuljenih ušiju. On opet zaĉu poziv i pokuša da vikne u odgovor, ali reĉi muzaglaviše u grlu. Steţe nogama konja tako iznenada da ţivotinja skoĉi u galop gotovoiz mesta, u pravcu vidarkinog glasa, ka Guji.

Dok su ga šareni poni i siva kobila pratili u stopu, mali crni konj probi se kroz

drveće na onoj drugoj strani livade. Guja opsova, po d na letom besa, što se jedan odNortovih sledbenika vraća upravo sada. I tada ugleda Arevina.Zaprepašćena, nije mogla da se pomeri ka njemu, a kamoli da progovori. On

vinu sa konja dok je još galopirao; potrĉa ka Guji, dok je haljetak lepršao oko nja.Ona je buljila u njega kao da je prikaza, jer bila je sigurna da d rukĉije ne moţe biti,ĉak i kada se on zaustavi dovoljno blizu da bi ga dodirnula.

»Arevine?«

»Šta se dogodilo? Ko ti je to uradio? Zar ludak . . .«»On je u kupoli«, reĉe ona. »Sa još nekolicinom drugih. Trenutno nisu opasni. AliMelisa, ona je u šoku. Moram je vratiti u logor . . . Are vine, da li zaista postojiš?«

On joj skinu Melisu sa ramena; drţao je Gujinu ćerku u jednoj ruci a drugompodupirao Guju.



»Jeste. Zaista postojim. Tu sam.«Pomoţe joj da prede livadu. Kada stigoše do mesta na kome je bila prikuplje

njena imovina, Arevin se okrenu da spusti Melisu na zemlju. Guja kleknu pored svojetorbe sa zmijama i stad e da petlja oko brave, Drhteći, otvori odeljak za lekove.

Arevin j oj neţno spusti ruku na neozleĊeno rame.»Pusti mene da se postaram o tvojoj rani«, reĉe. »Sa mnom je sve u redu«, kaza ona. »Ili će biti. Ali Melisa. . .« Podiţe pogle

njemu i sledi se kad mu vide oĉi. »Vidarko«, reĉe on, »Gujo, prijatelju moj . . .« Guja pokuša da ustane. On pokuša da je zadrţi. »Nema joj spasa.«»Nema spasa . . .?« Ona se s mukom podiţe na noge. »Povre Ċena si«, reĉe Arevin oĉajniĉkim tonom.>Ako budeš samo videla dete,

samo ćeš se još više povrediti.« »O, Bogovi«, reĉe Guja. Arevin se još uvek borio dje zadrţi. »Pusti me!« dreknu ona. Arevin se odmaĉe, uplašen. Ona se ne zaustavbi se izvinula. Nije smela da dozvoli nikome, ĉak ni njemu da je štiti: to je bilo isulako, isuviše primamljivo.

Melisa je leţala u debeloj hladovini ĉetinara. Guja kleknu na debelu prostirkusme Ċih iglica. Arevin ostad e da stoji iza nje. Guja uze Melisinu ledenu, bledu ruĉicDete se ne pomaĉe. Vukući se po tlu izlomila je nokte do ţivca. Toliko je tvrnastojala da odrţi obećanje . . . Odrţala je svoja obećanja Guji mnogo bolje nego štGuja odrţala svoja Melisi. Guja se nagnu nad njom, zaglaĊujući joj riĊu kosu sastrašnog oţiljka. Suze joj kanuše na Melisin obraz.

»Nema joj spasa«, ponovi Arevin. »Bilo je prestalo.«»Psst«, prošaputa Guja i dalje tragajući za otkucajem na Melisinom ĉlanku, n

njenom grlu, za trenutak poverovavši da joj je pronašla puls, u sledećem trenutpredajući se razoĉarenju.

»Gujo, nemoj se više muĉiti. Mrtva je. Već se ohladila!« »Ţiva je!« Znala je da on veruje da ona poĉinje da silazi s uma od bola; nije se n

pomerio, već je tuţno gledao u nju. Ona mu se okrenu. »Pomozi mi, Arevine. Vmi. Sanjala sam te, volim te. Ĉini mi se. Ali Melisa je moja kćerka i moj prijaMoram pokušati da je spasem.«

Prividni ot kucaj bila dotaĉe joj prste. Melisa je bila isuviše izujedana ... metaboliĉni uspon je prošao, i umesto da se vrati na normalu, pao je na nivo kojedva uspevao da Melisu odrţi u ţivotu. I pri zdravom razumu, Guja se nadala. Akone pomognu Meli sa će umreti od iscrpljenosti, od nedostatka toplote, gotovo isto kda umire zat o što je bila izloţena surovim vremenskim uslovima.

»Šta da radim?« Glas mu je zvuĉao pomireno sa sudbinom, beznadeţno. »Pomozi mi da je pokrenem.«

Guja raširi ćebad preko široke, ravne kamene ploĉe koja je celoga dana upijasebe sunce. Bila je nespretna ma ĉega se prihvatila. Arevin podiţe Melisu i poloţna toplo ćebe. Ne puštajući svoju kćer ni za tren, Guja prosu svoje torbe po Odgurnu od sebe kuhinjske sudove, špiritusni rešo i lonac gurnu ka Arevinu, koji ju jeuznemireno posmatrao. Jedva da je imala prilike da ga pogleda kako valja.



»Molim te, zagrej mi malo vode, Arevine. Ali ne suviše.« Prikupi ruke da pokaţe koliĉinu. Zgrabi kesu sa šećerom iz odeljka za lekove torbe za zmije.

Ponovo pored Melise, Guja pokuša da je povrati. Bilo joj se vrati, nestade, ponse vrati.

»Tu je«, pomisli Guja, »Ne uobraţavam.« Rasu dva prsta šećera po Melisinom jeziku, nadajući se da će biti dovoljno vl

da ga rastvori. Nije se usu Ċivala da je natera da pije; mogla bi da se uguši ako joj voude u pluća. Vreme je bilo kratko, ali ako prenagli, Guja će ubiti svoju kćer, isto onakosigurno kao što bi to uĉinio Nort. Dok je ĉekala na Arevina, svaki ĉas je davala Mjoš po nekoliko zrna šećera.

Ne govoreći ni reći, Arevin unese kipuću vodu. Guja stavi još malo šećeraMelisin jeziik i pruţi kesu Arevinu. »Rastvori koliko god moţeš.« Protrlja Melisruke i potapša je po obrazu. »Melisa, mila moja, probudi se. Samo na ĉasak. Kćepomozi mi.«

Melisa nije odgovarala. Guja joj opipa puls, jednom, ponovo, ovoga puta dovoljnojako da bi bila sigurna. »Je li gotovo?«

Arevin zamahnu, prinoseći brzo toplu vodu u šerpi: isuviše energiĉno tako da muse malo preli preko ruke. On uplašeno pogleda uGuju.

U redu je. To je samo šećer.« Ona mu oduze šerpu. > Šećer!« on obrisa prste o travu.Melisa! Probudi se, mila moja.« Melisine trepavice zatreptaše.

Guja udahnu s olakšanjem. »Melisa! Moraš popiti ovo.« Melisine usne se pokrenu še. »Nemoj još pokušavati da govoriš.« Guja podiţe malu, metalnu posudu do us

svoje kćeri, i pusti da guta, lepljiva teĉnost poteĉe malo po malo, ĉekajući svaki dok nije bila sigurna da je Melisa progutala.

»Bogovi«, reĉe Arevin zaĉudeno.»Gujo?« prošaputa Melisa. »Tu sam, Melisa. U bezbednosti smo. Sada je sve u redu.« Osetila je potrebu da se

smeje i da plaĉe u isto vreme.

»Tako mi je zima.«»Znam.« Ona obmota ćebetom Melisina ramena. Sve je bilo u redu, sada kad

Melisa imala topli napitak u stomaku, koji je okrepljivao unoseći naglo, popueksplozije, velike koliĉine energije u njenu krv.

»Nisam ţelela da te ostavim tamo, ali sam osećala . . . Bojala sam se da će se ludokopati Veverice, bojala sam se da će Magla i Pesak uginuti. . .«

Pošto su i poslednji ostaci straha nestali, Guja spusti Melisu na trag. na toplustenu. U Melisinom govoru i reĉima nije bilo nikakvih znakova oštećenja na mo

preţivela je i ostala ţiva i zdrava. »Veverica je tu, sa nama a isto tako i Magla i Pesak. Sad moţešopet zaspali, a kadse probudiš sve će biti lepo.« Moţe se desiti da Me lisi još dan ili dva ostaglavobolja, zavisno od toga koliko je osetljiva n a stimulans. Ali bila je u ţivotu, bila jezdrava.



»Pokušala sam da pobegnem«, reĉe Melisa ne otvarajući oĉi. »Išla sam i išla, a.«

»Veoma se ponosim tobom. Niko ne bi mogao da uĉini ono što si ti uradila nije hrabar i jak.«

Ona polovina usana koja mije bila pod oţiljkom iskrivi joj se u poluo smeh, i već jespavala. Krajiĉkom ćebeta, Guja joj zakloni lice od sunca.

»Mogao sam da se zakunem u vlastiti ţivot da je mrtva«, reĉe Are vin. »Hvbogovima, ozdraviće.«

Naglost i osećanje hitnosti koji su je obuzeli, kratki priliv snage izazvadrenalinom, polako su se iscrpli a da ona nije ni primetila. Nije mogla ni da sepokrene, ĉak ni da sedne. Kolena su joj se ukoĉila, sve što joj je preostalo da uĉinije da padne. Ĉak nije bila sigurna ,ni da li se to ona ljulja ili joj oĉi šetaju, jer predmetisu izgledali kao da se nasumice primiĉu i odmiĉu.

Arevin joj dodirnu levo rame. Ruka mu je bila upravo onakva kakvu je Gujazapamtila, neţna i ĉvrsta.

»Vidarko«, reĉe on, »dete je zbrinuto. Sada malo misli i na sebe.« Glas mu jesavršeno nezainteresovan.

»Toliko je prepatila«, prošaputa Guja.R eĉi su joj teško izlazile iz usta. »U prvovreme će se bojati tebe .. .«

On ne odgovori, a ona se strese. Arevin je prihvati i polako je spusti na zemlju.Kosa mu se razvezala. Padala mu je preko lica i izgledao je upravo onako kao i kad gaje poslednji put videla.

On podiţe ĉuturicu do njenih osušenih usnica i ona otpi malo tople vode.»Ko ti je ovo uradio?« upita on. »Jesi li i sada u opasnosti?« Nije ni pomišljala šta se moţe dogoditi kada se Nort injegovi ljudi povrate u

ţivot. »Ne sada, kasnije, sutra . . .« Iznenada ona stade da se bori da ustane. »Azaspim, neću se probuditi na vreme . . .«

On je umirivao. »Odmori se. Ja ću da straţarim do jutra. A onda moţemo prećineko bezbednije mesto.«

Umirena njegovim reĉima, sada je mogla da se odmori. On je napusti za trenua onda se opruţi po zemlji, široko raširenih prstiju i pritiskujući njima naniţe, kaoje zemlja drţala uza sebe, a ipak, davala i nešto zauzvrat. Njena sveţina pomoţe Gda opet postane svesna rane iz samostrela. Ĉula je kako je Arevin kleknuo pored non poloţi vlaţnu, hladnu krpu preko njenog ramena da bi raskvasio izguţvani zavoosušenu krv. Posmatrala ga je kroz trepavice, ponovo se diveći njegovim rukamizduţenim linijama tela. Ali doddr mu je bio isto onako nezainteresovan kao i govorpre toga.

»Kako si nas pronašao?« upita ona. »Pomislila sam da sanjam.« »Otišao sam u vidarsko naselje«, reĉe on. »Pokušao sam da objasnim tvom

narodu, da shvate šta se dogodilo i da je to bila greška moga plemena, ne tvoja.«Pogleda u nju, zatim tuţno skrenu pogled. »Mislim da nisam uspeo. Tvoja uĉiteljicsamo kazala da se moraš vratiti kući.«

Do tada nije još bilo vremena da Arevin reaguje na ono što mu je rekla; da san njemu i da ga voli. Ali sada se ponašao kao da nikada nije izgovorila te stvari, ka



je ono što je uĉinio uĉinio samo po duţnosti. Guja se pitala, dok ju je obuzimogromna praznina i osećanje gubitka i ţaljenja, da li je moţda pogrešno protuman jegova osećanja prema njoj. Bila je sita zahvalnosti i osećanja krivice kod drugih.

»Ali ti si ovde«, reĉe ona. Ona se pridiţe na lakat i, uz malo napora, sede da bigledala u lice. »Nisi morao da me i dalje pratiš. Tvoja duţnost je bila ispunjena još odmoje kuće.«

Njegove oĉi susretoše se s njenima. »Ja .. . sam takoĊe tebe sanjao.« Nagnu seprema njoj, s mišicama na kolenima, ispruţenih ruku. »Nikada još nisam razmeimena sa nekim drugim.«

Polako, zadovoljno, Guja obuhvati svojom prljavom, izrovašenom rukom njegovuĉistu, opaljenu, desnu šaku.

On podiţe pogled prema njoj. »Posle onoga što se dogodilo . . .« Ţeleći još više da nije sada povreĊena, Guja mu pusti ruku i maši se za d

Mladunĉe sanodarke obmota joj se oko prstiju. Ona ga izvadi i pokaza Arevinu.Pokazujući glavom na korpu od pruća reĉe: »Imam ih još tamo unutra, i znam kakih dalje rasplo Ċavam.«

On je buljio zaprepašćeno, najpre u malu zmiju, zatim u nju. »Znaĉi ipak si stdo Grada. Primili su te.«

»Ne«, reĉe ona. Baci pogled na razbijenu kupolu. »Našla sam sanodarke tamogore. I ceo jedan nezemaljski svet u kome ţive.« Pusti mladunĉe da joj klizne natradţep. Već se poĉelo navikavati na nju. Biće od njega dobra vidarska zmi»Stanovnici grada su me oterali, ali ne znaĉi da više nikada neće videti vidare. Onmii dalje duguju.«

»I moj narod ti duguje«, reĉe Arevin. »Dug koji nisam uspeo da vratim.« »Pomogao si mi da spasem ţivot svoje kćeri! Misliš li da je to malo?« Ta

smirenije, Guja reĉe. »Arevine, ţao mi je što je Trava poginuo. Ne mogu se pretvaratida nije. Ali ubila ga je samo moja nemarnost, i ništa drugo. Nikada nisam verovalje neko drugi kriv. Oduvek sam tako mislila... Ni za tren nisam pomislila drukĉije.«

»Moje pleme«, reĉe Arevin, »i sadrug moje roĊake . . .«»Ĉekaj. Da Trava nije poginuo ja nikada ne bih krenula kući onda kada s

krenula.«

Arevin se ovlaš nasmeši. »A da se nisam tada vratila«, reĉe Guja, »nikada ne bih otišla u Centar. Nikad

bih našla Melisu. I nikada ne bih susrela ludaka niti bih ĉula za razbijenu kupTvoje pleme je bilo kao katalizator. Da nije bilo vas mi bismo i dalje morali daprosimo sanodarke od ljudi iz grada i oni bi nas i dalje odbijali. I tako bi vidarinastavili da ţive na isti na ĉin, sve dok ne nestane sanodark i i ne nestane njih. Sada sesve to pro menilo. Moţda ja tebi dugujem isto onoliko koliko ti misliš da dugumeni.«

On ju je dugo posmatrao. »Mislim da izmišljaš izgovore da bi opravdala narod.«Guja stisnu pesnicu. »Je li krivica sve što moţe da postoji izme Ċu nas?«»Ne«, oštro reĉe Arevin. Mirnije, kao iznenaĊen vlastitom provalom osećanja

reĉe, »Ja sam se, bar nadao neĉemu boljem.«



Opustivši se, Guja ga uze za ruku. »I ja,« Poljubi ga u dlan. Polako, Arevin se nasmeši. Nagnu se bliţe k njoj i u sledećem trenutku bili

jedno drugom u zagrljaju.»Ako smo jedno drugom dugovali, i vratili jedno drugom te dugove, naši na

mogu biti prijatelji«, reĉe Arevin. »A moţda smo i mi najzad stekli pravo da imamalo vremena za sebe, onako kao što si ti nekada kazala da će biti potrebno.«

»Jesmo«, reĉe Guja. Arevin joj skloni zamršenu kosu sa ĉela. »Nauĉio sam nove obiĉaje otkako

došao u planine«, reĉe on. »Hoću da se brinem o tebi, dok ti rame ne zaraste. A ozdraviš onda ću te pitati da li ti još nešto treba? «

Guja mu uzvrati osmeh; znala je da će se razumeti. »To pitanje i ja ţelim tebipostavim«, reĉe, a zatim se nasmeja. »Znaš, vidari se veoma brzo oporavljaju.«





Robert Silverberg

RoĊen sa mrtvima

1A ono za šta mrtvinemad ahu reĉi, za ţivota, sad kao mrtvi

mogu vam kazati; ko munikacija mrtvih jeziĉi se vatromonostran jezika ţivih. T. S. Eliot, Mali Giding

Njegova pokojna ţena Sibila navodno je sad bila na putu ka Zanzibaru. Takomu rekli, a on im je verovao. Dţorgej Klajn je u svome traganju došao do taĉke kapostao spreman da veruje u bilo šta, samo ako će ga to verovanje odvesti do Sibilsvakom sluĉaju, pomisao da na ode u Zanzibar i nije bila tako besmislena, Sibilaoduvek ţelela daide tamo. Na neki nedokuĉiv opsesivan naĉin to mesto je odavosvojilo centar njene svesti. Dok je bila ţiva nije bilo mogućnosti za njen put tamo,sad, oslobo Ċena svih obaveza, biće privuĉena Zanzibarukao ptica gnezdu, kao OdisejItaki, kao mušica plamenu.

Avion, mali Hevilend EP803 u vlasništvu kompanije Er Zanzibar, poleteo je niupola pun iz Dar es Salama u 09.15 po blagom i sunĉanomdanu , veselo je kruţioiznad gustih masa mango drveća, iznad drveća sa upadljivim crvenim cvećevisoki h kokosovih palmi duţ akvamarinskih obala Indijskog okeana, pa okrenuo na

sever da uĉini kratak skok pr eko moreuza do Zanzibara. Ovaj dan, utorak 9. mart1993., biće za drţavu Zanzibar neuobiĉajen dan: u avionu se nalazilo petoro mrtkoji će ovom mirisnom ostrvu biti prvi posetioci te vrste u istoriji. Daud MahmBarvani, sluţbenik zdravstvene kontrole na zanzibarskom aerodromu Karume,unapred je upozoren na ovo od str ane imigracionih sluţ benika na kopnu. Nije imaonikakvu ideju kako da rukuje ovom situacijom. a ispunjavale su ga nezgodne slutnje:ovo su bila napeta vremena u Zanzibaru. Vremena su uvek napeta u Zanzibaru. Da lida im zabrani ulaz'? Da li su mrtvi preds tavljali neku pretnju veĉito nesigurnoj

poli tiĉkoj stabilnosti Zanzibara? Ima li opasnosti neke finije vrste? Mrtvi mogli bitiprenosi oci opasnih duhovnih zaraza. Piše li išta u Revidir anom administrativnomkodeksu o neizdavanju viza zbog sumnje u zrazu duha? Daud Mahmud Barvani jeneraspolo ţeno grickao svoj do ruĉak (hladni čapati, gomilica hladnog kuvanogkrompira) i ĉekao bez oduševljenja dolazak mrtvih.

Skoro dve i po godine su prošle od dana kad je Dţorgej Klajn poslednji put videoSibilu: popodne u subotu 13. oktobra 1990, na dan njeno g pogreba. Tog dana je leţalau svom otvorenom kovĉegu kao da je zaspala, lepote neumanjene poslednjim

muĉenjem: bleda koţa, crna kosa, delikatne nozdrve, pune usne. Tkanina koja sepreliva la zlatnom i ljubiĉastom bojom obavijala je njeno umireno telo; svetlucavaelektrostatiĉka izmaglica slabašno parfimisana mirisom jasmina štitila je Sibilu odraspadanja. Pet sati je lebdela nad uzdignutim po podijumom dok su se obavljaliobredi rastanka i upućivali izrazi sauĉešća, upućivali skoro krišom, kao da je njena



smrt stvar previše monstruozna da bi se priznala pokazivanjem jakih osećanja; ondkad je ostalo samo vrlo malo ljudi, samo unutrašnje jezgro njihovog kruga prijateljKlajn ju je poljubio lako po usnama i predao ćutljivim, tamno obuĉenim ljudimaposlatim iz Hladnog grada. U svom testamentu izrazila je ţelju da bude reaktiviranodnesoše je u crnoj limuzini da svojom magijom obrade njen leš. Kovĉeg koji seudaljavao na njihovim širokim ramenima izgledao je Klajnu ka o da tone u pulsirajućisivi vrtlog Klajnu neprobojan. Po pretpostavci, on o njoj više nikad ništa neće ĉutito vreme mrtvi su se drţali strogo zasebno od ţivih, segregirani, iza zidova geta kojesu sami ţeleli i sebi nametnuli; retko ste mogli videti mrtvoga izvan hladnih gradova,retkost je bilo ĉak i da jedan jedini od njih preduzme indirektni kontakt sa svetomţivih.

Zato mu je bilo nametnuto redefinisanje njihovog odnosa. Devet godina je bilo,Dţorgej i Sibila, Sibila i Dţorgej, ja i ti pretvoreni u mi, iznad svega drugog mi, jednotranscendentalno mi. Voleo ju je skoro bolnim initenzitetom. Za ţivota, svud su išzajedno, sve su radili zajedno, delili su izme Ċu sebe na uĉnoistraţivaĉke projekte iuĉeniĉke zadatke, mislili podudarne misli, ispoljavali ukus skoro uvek identiĉan, dmere su se uzajamno proţeli. Bila je deo njega a on deo nje, i sve do momenta njneoĉekivane smrti pretpostavljao je da će to za uvek tako ići. Još su bili mladi, onona 34, decenije pred njima. Tad nje nestade. I sad su jedno drugom bili obiĉnianondmusi, ona ne Sibila, već prosto mrtva, on ne Dţorgej, već prosto topli. Boraje negde na severnoameriĉkom kontinentu, hodala, priĉala, jela, ĉitala, pa ipak jeodsutna, za njega izgubljena, i sad je priliĉilo da on prihvati tu promenu u svomţivotu, i on ju je spolja i prihvatio, pa ipak, iako je znao da stvari više nikad neće mda budu kao što su bile, dozvolio je sebi taj luksuz da gaji slabašnu ĉeţnjivu naduSibilu ponovo dobije.

Uskoro je avion bio na vidiku, taman naspram sjaja neba, okaĉena mušicairiti rajuća mrvica koja je smetala Barvanijevom oku, povećavala se, prinuĊivala ga datrepće i kija. Nije Barvani bio spreman za ovo. Kad je Ameri Kombo, kontrolor letenjau susednoj sobici, telefonirao i s aopštio mu rutinski da je avion sleteo, Barvani jodgovorio: »Obavestite pilota da se niko ne sme iskrcati dok ja ne dam odobrenje.Moram da prouĉim propise. Mogućno je da postoji opasnost po zdravstanovništva.« Ostvio je avion da dvadeset minuta sedi, potpuno zatvoren, na tihojpisti. Lutajuće koze izašle su iz ţbunja i osmotrile avion. Barvani nije prouĉanikakve propise. Završio je svoj skromni obrok; zatim je prekrstio ruke na grudimposvetio se traganju za pravim stanjem unutrašnje smirenosti. Ovi mrtvi, rekao je sebi,ništa loše ne mogu da uĉine. To su ljudi kao i svi ostali sem što su prošli kroz izuzmedicinski tretman. Mora da savlada svoj sujeverni strah od njih: pa nije on seljaĉglupi beraĉ karanfilića, niti je Zanzibar uporište primitivizma. Primiće ih, daćeantimalarijske tablete kao da su obiĉni turisti, pa nek idu svojim putem. U redu. Saspreman. Telefonirao je Ameriju Kombu. »Nema opasnosti«, rekao je. »Putnici moguda se iskrcaju.«Bilo ih je ukupno devet, slaba grupa. Prvo iza Ċoše ĉetvoro toplih, izraza dubokouozbiljenog i pomalo stegnutog, kao da su morali da putuju u društvu kobri kaveza. Sve ĉetvoro je Barvani prepoznao: ţena nemaĉkog konzula, sin trgo



Caudharija, i dvojica kineskih inţenjera, svi na povratku sa kratkog odmora u Daru.Mahnuo 'im je rukom da pro Ċu kroz kapiju bez formalnosti. Posle jednog intervala odoko pola minuta, nai Ċoše mrtvi. Verovatno su sedeli zajedno na jednom kraju skoropraznog aviona, a ovi ostali na drugom. Iza Ċoše tri ţene i dva muškarca, svi visoki iiznenad ujuće robusnog izgleda. Oĉekivao je da se vuku, da jedva poteţu noge po tlu,da hramlju, da po srću, ali ovi su grabili agresivnim koracima, kao da su sada u boljzdravlju nego kad su bili ţivi. Kad stigoše do kapije Barvani iskoraĉinapred da ihpozdravi, dodajući blago: »Zdravstveni propisi, doĊite ovamo, moliću lepo.« Disanije bilo sumnje da su disali: osetio je za dah rakije koji je dopirao od krupnogcrvenokosog ĉoveka, i misteriozni a prijatni slatki miris nekog pića, moţda anisetdahu crnokose ţene. Barvaniju se ĉinilo da njihova koţa ima neku ĉudnu voštteksturu, nestvarnu sja jnu glatkoću, ali to mu se moţda samo priĉinjavalo; bela konjemu se oduvek ĉinila veštaĉkom. Jedina jasna razlika koju je mogao da utvrdi mrtvih bila je u oĉima, u naĉinu kako su mrtvi fiksirali nepokolebljivim intezivpogledom istu stvar mnogo s ekundi, pa tek onda premeštali pogled. To su, mislio jBarvani, oĉi Ijudi koji su pogledali Prazninu a ona ih nije progutala. Turbulenpitanja eruptirala je u njemu: kako to izgleda, kako se osećate, šta pamtite, gde ste išli?Ostavio ih je neizgovore na. Uĉtivo je rekao: »Dobro došli na ostrvo karanfilićMolimo vas da uzmete u obzir da je malarija ovde potpuno iskorenjena obimnimpreventivnim merama, te da bi smo spreĉili ponovno izbijanje te neţeljene zarzahtevamo da uzmete ove tablete pre nego što nastavite dalje.« Turisti su se zbogovoga ĉesto bunili; ali ovi progutaše svoje pilule bez ijedne reĉi protesta. OpeBarvani osetio ĉeţnju da posegne ka ovim ljudima, da uspostavi nekakav kontakt bi mu moţda mogao pomoći da transcendira olovni teret ţivljenja. Ali neki oreol, nekištit ĉudnovatosti, okruţivao je ovih petoro, pa Barvani, iako je bio prijatan ĉovek sda lako otpoĉinje razgovore sa nepoznatima, ovu grupu propusti ćuteći, do Mposluţbenika za imigraciju. Mpondino visoko ĉelo sijalo je od znoja, donju usnu jegrickao; oĉito su ga mrtvi uznemirili koliko i Barvanija. Ispuštao je Mponda formulareiz ruke, drmnuo je jedan peĉat na pogrešno mesto na pasošu, zamucnuosaopštavajući mrtvima da će njihove pasoše morati da zadrţi preko noći. »Poslaćpo kuriru u vaš hotel ujutro«, obećao im je Mponda. Zatim je posetioce poslao sa

nepriliĉnom ţurbom na odeljenje za podizanje prtljaga. Klajn je imao samo jednog prijatelja sa kojim se usu Ċivao o tome ia razgovara,

svoga kolegu na univerzitetu u Los Andelesu, malog ugla Ċenog sociologa iz Bombaja,po imenu Framdţi Dţidţibhoi, koji je po verskom ubeĊenju bio pars, sledbenik uĉZaratustre. Dţidţibhoi je prodro u kompleksnu novu subkulturu mrtvih onolikoduboko koliko je toplome bilo uopšte moguće da tamo prodre. »Kako sa ovim da spomirim?« pitao ga je Klajn. »Ne mogu da se pomirim uopšte. Ona jetamo negde,ţiva, i .. .« Dţidţibhoi ga je prekinuo munjevito pucnuvši prstima. »Nije, prijateljumoj«, rekao je tuţno, »nije ţiva, nikako nije ţiva, samo je reaktivirana. Moraš nauĉitida vladaš tom distinkcijom.« Klajn nije nauĉio da vlada tom distinkcijom. Klajn nauĉio da vlada bilo ĉim što je u vezi sa Sibilinom smrću. Nije mogao da podnpomisao da je ona prešla u drugu egzistenciju iz koje je on bio potpun o iskljuĉen. Da





koji je trebalo utrošiti nekoliko minuta) i zatraţio da govori sa Amerikancem kojiprispeo pre deset dana, onog vitkog ĉoveka ĉije su usne bile tesno stisnutenapetosti, oĉi svetlucale od umora, onoga koji je od Barvanija zatraţio jednu muslugu, specijalnu uslugu, i strpao m u u ruke ţestoko potrebnih sto dolara kaoakontaciju. Usledilo je dugo ĉekanje, nesumnjivo zbog toga š:o su portiri pretraţihotel, zavirujući u muški WC, u bar, u salon. u baštu, a tad se Amerikanac javio sstrane ţice. »Osoba o kojoj s te se raspitivali upravo je stigla, gospodine«, reĉe mBarvani.

2

Ples poĉinje. Crvi pod vrhovima prstiju, usne poĉinju da pulsiraju, bol u srcu, stezanje u grlu. Nikako da se uhvatikorak, nikako da se pogodi prava nota, sva ko svojim tempomi ritmom. Polako, po vezivanja. Usna na usnu, srce uz srce,

pronalaţenje sebe u drugome, straviĉno, neizvesno, izgarajuć.. note se nadu u akordima koji se sreduju, kakofonija se pretvara u polifoni kontrapunktni hor, u dijapazon svetkovine.

R. D. Leing: Rajska ptica

Sibila stoji bojaţljivo na ivici opštinskog igrališta za golf kod Oktagon StMemoriala u Njuarku, Ohajo, drţeći svoje sandale u ruci i krišom uvlaĉeći noţne pu prebogat, besprekoran tepih guste, kratko potkresane, kreĉno zelene trave. Letnje je

popodne 1992. godine, vrlo je vruće; vazduh, divno prozraĉan, treperi na ovanvremenski na ĉin srednjeg zapada, a kapljice vode od jutarnjeg zalivanja još sunĉanim plamenom uklonjene sa travnjaka. Kakva izuzetna trava! Nije ĉesto vi Ċalatakvu u Kaliforniji, a svakako ne u hladnom gradu Zion u ţednome Jutahu. KZaharias, uzdiţući se kao kula pokraj nje, tuţno odmahuje glavom. »Igralište za gmrmlja on. »Jedno od najznaĉajnijih preistorijskih nalazišta na Severnoameriĉk kontinentu, a oni ga pretvorili u igralište za golf! Nego, kad pomislim moglo je i biti. Mogli su da sreţu buldoţerima celu stvar i naprave javno parkiralište. Pogledaj

vidiš one zemljane radove tamo?« Ona drhti. Ovo je njeno prvo duţe putovanje vanhladnog grada, prvo njenoupuštanje u svet toplih posle reaktiviranja, i ona prima preteće vibracije od sveg oţivota koji buja oko nje. Park je okruţen prijatnim, dobro odrţavanim kućicama. Dna biciklima raketiraju kroz ulice. Pred njom igraĉi golf a veselo treskaju. Tu i tamomala ţuta golf k olica jurišaju ludaĉkom energijom preko uzbrdica i nizbrdica igra lišta.Uokolo su ĉete turista koji su, kao i Sibila i Zaharias, došli da vide indijanske humPsi jurcaju slobodni. Sve ovo njoj izgleda preteće. Ĉak i vegetacija, debela trava,potkresano ţbunje, drveće teških listova i duboko povijenih grama, uznemirava jeZahariasovo prisustvo nije umirujuće, jer se ĉini da je i njega zapalila vitalnnepriliĉna mrtvima; lice mu je crveno, pokreti široki i previše nemirni, dok pokazujeniske humke ravnih vrhova, travnate ĉvoruge i grebene koji saĉinjavaju dve gigansastavljene geometrijske figure, krug i oktagon, prastaroga spomenika. Jasno, te



humke su glavno izvorište njegovog bića, ĉak i sad, pet godina post mor tem. Ohajo jenjegov Zanzibar.

» . . . svojevremeno pokrivalo ĉetiri kvadratne milje. Grandiozni ceremonijacentar, houpvelijanski ekvivalent Ĉiĉen Ice, Luksora, ili. . . <zastaje. Svest o njenimteškoćama konaĉno se profiltrirala kroz intenzitet njegovog arheološkog oduševlje»Kako je?« pita neţno.

Ona se smeši hrabrim osmehom. Vlaţi usne. Naklanja glavu ka golferima, turistima, ka redu slatkih kućica iza oboda parka. I stresa se.

»Previše razmahano za tebe, a?« »Daleko previše«, kaţe ona. Razmahano. Da. Veseli mali grad, grad sa naslovne strane magazina, grad kao da

ga prikazuje trgovinska komora. Njuark leţi mirno na grudima mora vremena:izuzimajući izgled automobila, ovo bi mogla biti 1980. ili 1960. ili moţda 19godina. Da. Materinstvo, bezbol, pita od jabuka, u crkvu svake nedelje. Da. Zahariasklima glavom i upućuje joj jedan od signala za umirivanje. »’Aj’mo«, šapuće. »Idprema srcu kompleksa. Izgubićemo usput dvadeseti vek.«

Brutalnim imperijalnim koracima on se bac a u igralište za golf. Dugonoga Sibilamora naporno da radi da bi odrţala korak s njim. Za ĉas stiţu do nasipa i prelaze ušli su u sveti oktagon, prodrli su pod svod prošlosti, i odjednom Sibila oseća duspešno probili granicu ţivo tsmrt. Kako je o vde mirno! Ona oseća moćno prisustvosila smrti, i ti mraĉni duhovi zaleĉuju njenu nelagodnost. Zadiranja sveta ţivih u kvartove mrtvih postaju beznaĉajna: kuće van parka više se ne vide, golferi su obglupe bestelesne senke, uţurbana ţuta golfkolica po staju bube, turisti koji lutajunevidljivi su.

Savladana je veliĉinom i simetrijom prastarog objekta. Koji dusi ovde spavaju?Zaharias ih priziva, uzmahujući rukama kao maĊioniĉar. Toliko je već od njega sluo tom narodu o tim Houpvelijancima (a kako su oni sami sebe nazivali? — Kako bi toikad mogli da saznamo?) koji su pre dvadeset vekova natrpali ove zemljanegrudobrane. Sad ih on za nju oţivljava svojim pokretima i tiho a urgentno izgovorereĉima. Sa ţestinom on šapuće:

»Vidiš ih?« I ona ih vidi. Spuštaju se izmaglice. Humke se bude; graditelji humki pojavljuju. Visoki, vitki, mrke puti, skoro goli, obuĉeni u sjaj ne bakarne grudne p

u ogrlice od kremenih diskova, u grivne od kosti, liskuna, kornjaĉinog oklopa, zglavaka ruku i no gu, u prstenje od kamena i terakote, u poveze iznad mišica ukrašemedve Ċim i panterskim zubima, u metalne, na kotur trake nalik, ukrase za uvo, ukrznene omotaĉe oko kukova. Evo sveštenika u raskošno izatkanim odeţda ma, strašnim maskama. Evo poglavica sa krunama od bakarnih štapića, evo gde homraznim dostojanstvom duţ duge avenije zemljanih zidova. Oĉi tihljudi sijaju

energijom. Kakvu izuzetno vitalnu, izu zetno rasipnu kulturu odrţavaju ovde! IpakSibilu ne odbija njihova pulsirajuća snaga, jer to je snaga mrtvih, vi talnost išĉezlih. Pogledaj sad. Ta njihova obojena lica, ustremljeni pogledi bez treptaja. Ovo je

pogrebna povorka. Indijanci su došli meĊu ove komplikovane geometrijske zaklone daobave svoj ĉin oboţavanja, a sada, sveĉano paradirajući perimetrom kruga i oktag



produţuju dalje, prema zoni grobova, onostran. Zaharias i Sibila ostaju sami upolja. On joj mrmlja:

»Do Ċi. Pratićemo ih.« On sve to ĉini za nju stvarnim. Kroz njegovo lukavstvo i veštinu ona ima pri

do ove zajednice mrtvih. Kako je lako otplovila unazad kroz vreme! Ovde saznanje damoţe da se priĉvrsti uz zapeĉaćenu prošlost na bilo kojoj taĉki te prošlosti; sasadašnjost, otvorena s jedne strane i nepredvidljiva, stvara probleme. Ona i Zahariasplove kroz magliĉastu livadu, nemaju osećanje da nogama dotiĉu zemlju; napusoktagon, putuju sada dugim, uzdignutim, u travu zaraslim putem, do mesta gde sugrobne humke, na ivici mraĉne šume hrastova širokih kruna. Stupaju na ogromproplanak. U centru je zemlja prekrivena slojem gline, pa lako posuta peskom i sitnimfinim šljunkom; na toj osnovici izgradena je mrtvaĉnica, beskrovna ĉetvorostranakonstrukcija sa zi dovima od nizova drvenih palisada. Unutar te konstrukcije je niskaglinena platforma, a na njoj ĉetvrtasti grob napravljen od drvenih oblica, u kommogu videti dva tela: mladi ĉovek i mlada ţena, jedno uz drugo, tela potpuispruţenih, lepi ĉak i u smrti. Na sebi imaju bakarne grudne ploĉe, bakarne ukrasuši, ogrlice od sjaktavih ţućkastih medveĊih zuba.

Ĉetvorica sveštenika rasporeduju se uz uglove mrtvaĉnice. Lica su im pokrivenagroteskim drvenim maskama povrh kojih su veliki jelenski rogovi, a u rukama imajuštapove duţine dve stope, ukrašene bakrom na takav naĉin da podsećaju smrtonosne peĉurke. Jedan sveštenik poĉinje oštru, udarnu naricaljku. Sva ĉetvopodiţu svoje štapove i naglo ih spuštaju. To je signal; polaganje grobnih darpoĉinje. Redovi oţalošćenih ljudi koji se povijaju pod teretom vreća pribliţavajumrtvaĉnici. Oni ne plaĉu, ĉak su radosni, lica su im ekstatiĉna, oĉi sijaju, jer onarod zna ono što će kasnije kulture zaboraviti, da smrt nije kraj već pre prironastava k ţivota. Svojim prijateljima ko ji su otišli, zavide. Odaju im poĉast raskošnimpoklonima, da bi u drugom svetu ţiveli kao kraljevi: iz vreća se pojavljuju grumenibakra, meteor sko gvoţde, srebro, hiljade bisera, sedefne ploĉice, ploĉice od bakragvoţda, dr vena i kamena dugmad, hrpe metalnih ukrasa za uši, komadi i krhotobsidijana, lutke ţivotinja izrezane od škriljca, kosti i kornjaĉinog oklopa, obrebakarne sekire i noţevi, zavojiti ukrasi izrezani od liskuna, namotane zmije od tamkamena, bujica darova, nagomilana oko pa i preko dva tela.

Konaĉno je grob sasvim zagušen poklonima. Evo opet signala od stranesveštenika. Oni uzdiţu svoje štapove a oţalošćeni se povlaĉe na ivice proplanformiraju krug i otpoĉinju uozbiljenu, pulsirajuću pogrebnu himnu. Zaharias poslejednog trenutka poĉinje da peva sa njima, bez reĉi, samo teškom melodijom. Njeglas je duboki basso cantante, tako neoĉekivano lep da Sibila za tren okleva na ivipometnje, gleda ga zaprepašćeno. On naglo prekida, okreće joj se, dotiĉe njenu rsaginje se da kaţe:

»Pevaj i ti.«Sibila klimne glavom, oklevajući. Pridruţuje se pesma, prvo nesigurno, grlastisnutog tremom; zatim oseti da postaje, nekako, deo rituala, pa i njen ton postajepouzdaniji. Njen visok ĉist sopran izdiţe se briljantno nad druge glasove.

Sad se prinose ponude druge vrste: deĉaci pokrivaju mrtvaĉnicu gomila



zapaljivog materijala; granĉicama, suvim granama, debelim komadem drveta,svakojakim sagorivim otpacima; sve dok mrtvaĉnica ne bude potpuno sakrivena pogleda, a tad sveštenici signaliziraju da se prestane. Onda iz šume izleće jedna sa raspaljenom buktinjom, devojka zapravo, potpuno gola, njeno telo svetle kobojeno je bizarnim horizontalnim trakama crvenog i zelenog po dojkama, po zadnjicii bu tinama, njena duga sjajna crna kosa leti kao kakav ogrtaĉ iza nje dok ona trĉi. sprintuje do mrtvaĉnice; bez daha, dotiĉe buktinjom potpalu, tu, tu, i tu, izvodeći udivlju igru, zatim zamahne i baci buktinju u centar lomaĉe. U nebo šiknu plamenovi,pomamnom ţurbom. Sibila oseća da je udar vreline peĉe. I mrtvaĉnica i grob zaizgore.

Ţar još sija, a donošenje zemlje poĉinje. Sem sveštenika, koji i dalje kruto stojĉetiri kardinalne taĉke oko groba, i devojka koja je donela buktinju a koja sad ţeli odbaĉena odeća ukraj proplanka, svi ostali, cela zajednica, uĉestvuju. Obliţnje drvećekao zastor sakriva jednu otvorenu jamu; oţalošćeni se svrstavaju u redove, polazejami i zahvataju zemlju, nose je do spaljene .mrtvaĉnice u korpama, u keceljama od

jelenske koţe, ili golim rukama prenose po jedan veliki vlaţan grumen. Ćutkeistovaraju svoj teret na pepeo i vraćaju se po još.

Sibila dobaci pogled Zahariasu; ovaj klamne glavom; oni se pri druţuju jednomredu ona silazi u jamu, izdire grudvu vlaţne crne glinaste zemlje sa jedne strane ,iodnosi to na humku koja raste. Ponovo po još jednu grudvu, ponovo po sledHumka brzo raste, dve stope je iznad nivoa tla, sad već tri stope, ĉetiri, to je kruplik koji bubri, a ĉije oblike odreĊuje nep romenjena pozicija ĉetvorice sveštenika, dokmu zaobljenu površinu daje tapkanje desetina bosih nogu. Da, razmišlja Si bila, ovdostojan naĉin da se proslavi smrt, ovo je prikladan ritual. Znoj curi niz njeno tnjena odeća postaje zamazana i blatnjava, pa ipak ona juri do zemljane jame, juriodatle do humke, juri do jame, juri do humke, juri, juri, izmenjena, ekstatiĉna.

Onda se ĉarolija razbija. Nešto poĊe pogrešno, ona ne zna šta, i sve izmaglicrazi Ċu, sunce joj sad zasenjuje oĉi, sveštenici i graditelji humke i nedovršena huišĉezavaju. Ona i Zaharias opet su u oktagonu, golf kolica jure svuda oko njih. Tdece sa svojim roditeljiima stoje par koraka dalje, zure u nju, zure, i deĉkić oko dgodina star upire prstom prema Sibili i kaţe glasom koji odjekuje kroz pola Ohaja:

»Ta ta, šta je ovim ljudima? Zašto izgledaju tako uvrnuto?« Majka uţasnuto uzvikuj »Tišina, Tomi, kakvo je to ponašanje?« Tata izgleda besan, i ţestoko zvizne deĉ

po licu vrhovima prstiju, grabi ga za ruĉni zglob i vuĉe ka drugom kraju parknjihovim tragom kreće cela porodica.

Sibila se grĉevito stresa. Okreće se na drugu stranu i pokriva šakom izdajniĉkeZaharias je grli. »U redu je«, kaţe neţno. »Klinac pojma nema o vaspitanju. U reje.«

»Vodi me odavde!«

»Da ti pokaţem . . .« »Nek i drugi put. Vodi me. U motel. Neću ništa da vidim. Neću niko da me gled Odvodi je u motel. Ĉitav jedan sat ona leţi sa licem na krevetu, rastrţe

jecanjem, bez suza. Nekoliko puta kaţe Zahariasu da nije spremna za ovo putovanje,hoće da se vrati u hladni grad, ali on ništa ne odgovara, jednostavno gladi steg



mišiće njenih leda, a posle nekog vremena takvo njeno raspoloţenje prolazi. Ona mse okreće, njihove se oĉi sreću, on je dodiruje, i oni vode ljubav na naĉin mrtvih.

3 Biti nov znaĉi obnavljati se:ad hoc enim venit. ut renovemurin illo; napraviti nešto iz poĉetka, da bude kao prvog danaherrlich ioie am ersten Tag. Reformacija, ili renesansa: preporod. Ţivot je Feniksu nalik, uvek se iznova raĊa iz svojesopstvene smrti. Prava priroda ţivota jeste ustajan je iz mrtvih;svaki je ţivot ţivot posle smrti, drugi ţivot, reinkarnaci ja.Totus hic ordo revolubilis testatio est resurrectionismorturoum. Univerzalni obrazac ponavljanja svedoĉi da se mrtvi vraćaju u ţivot.

Norman O. Braun: Telo ljubavi

»Kiše će uskoro poĉeti, gospodo i dame«, reĉe taksista, ubrzavajući duţ uskasfaltiranog puta za grad Zanzibar. Ćaskao je neprestano, nimalo se ne plašeći svputnika. Sigurno ne zna šta smo, zakljuĉila je Sibila. »Moţda kroz nedelju ili dve,poĉnu kiše. To će biti duge kiše. Kratke kiše budu na kraju novembra i decembra.«

»Da, znam«, reĉe Sibila. »A, bili ste u Zanzibaru ranije?«»U nekom smislu«, odgovori ona. U nekom smislu bila je mnogo puta u

Zanzibaru, i kako je sad mirno primala ovo što se dogaĊalo, ovo superponiranje

pravog Zanzibara preko šablona koji je imala u svom duhu, preko sanjanog Zanzikoji toliko dugo bejaše nosila sa sobom! Sve je sad primala hladnokrvno; ništa njuuzbu Ċivalo, ništa raspaljivalo. U njenom ranijem ţivotu, zadrţavanje na aerodrosigurno bi je razbesnelo: leteti deset minuta a posle ostati zarobljen na aerodromudvaput toliko! Ali sad je ostala spokojna ĉitavo vreme, sedela je skoro nepomimanje više slušajući šta joj Zaharias priĉa i ponekad odgovarajući kao da šalje porsa neke druge planete. A sad Zanzibar, tako ravnodušno prihvaćen. U starim danosećala je neku vrstu paradoksalnog zaprepašćenja kad god bi se neki pejzaţ do

poznat sa deĉjih ĉasova geografije, ili iz filmova i putnih prospekata — Grand Kanjon,profil Manhatana, Taos Pueblo — pokazao u stvarnosti baš onakvim kako ga je zamišljala; a evo sad Zanzibara, odmotava se predvidljivo i neiznenaĊujuće pred na ona ga po smatra hladnim okom kamere, nedotaknuta, bez reakcije.

Mekani, zapareni vazd uh bio je sav oteţao od mirisa nalik na parfeme. Nije to biosamo oĉekivani prodorni miris karanfilića, bili su tu i mekši mirisi koji su potmoţda od belog sleza, crvenog jasmina, ja karande, buganvilije, i koji su prodiralikroz otvoreni prozor taksija kao pipci koji nešto ispituju. Neposredno pribliţavanje

dugih kiša osećalo se kao opipljivi pritisak u vazduhu, kao neko prisustvo, teţinatmosferi: u svako m trenutku bi zavesa mogla biti navuĉena, i bujice bi krenule. Drumbejaše oiviĉen sa dva ĉupava zelena zida palmi isprekidana straćarama limekrovova; iza palmi su bili misteriozni mraĉni šumarci, gusti i strani. Po ivici puta je raspore Ċeno uobiĉajeno tropsko šarenilo prepreka: pilići, koze, gola deca, babe sa



upalim bezubim licima, i sve se to vrzmalo unaokolo ne uznemiravajući se što tprodire u njihovu teritoriju. Taksi je hitao dalje, kroz zatalasanu ravnicu, premapoluostrvu gde leţi grad Zanzibar. Temperatura kao da se povećavalaosetno iz minutau minut; pesnica vlaţne vreline ĉvrsto je stegla ostrvo. »Evo obale, dame i gospodreĉe taksista. Glas mu je bio na metljivo promuklo predenje, pokroviteljskuznemiravajuće. Pesak bejaše zasenjujuće beo, voda blešteće staklasto plava; dvaarapska bro dića »doa« kretala su se pospano preko ulaza u luku. Bili su to brodićširokom krmom, jednom katarkom i jednim jedinim, ali velikim, tro uglastim jedrona oba brod ića su se jedra pomalo nadimala, hvatajući blagi morski povetarac.»Sa ovestrane, moliću fino . . .« poĉe šofer. Ogromna bela drvena graĊevina na ĉetiri spsvadbena torta dugih verandi i ograda od livenog gvoţĊa, sa dţinovskom kupolomvrhu. Sibila je tu zgradu prepoznala i oĉekivala je, a odmah i ĉula, vozaĉk omercijalnu recitaciju, tako da su vozaĉeve reĉi imale u njoj neki predeo ispod pĉujnosti. ». .. Bait Al Adţaiib, Kuća ĉuda, nekadašnje sedište vlade. Ovde je sultaĉesto pravio veliki banketi, ovde slavni ljudi od cele Afrike dolazili da se poklone Ne

koriste se više. Odma’ sldeća kuća je sultanova palata, sada Palata naroda. Ţelitidete u Kuću ĉuda? Je otvoreno: stanemo i vodim vas sad.«

»Drug put«, reĉe Sibila jedva ĉujno. »Ostaćemo ovde neko vreme.,«»Niste samo na jedan dan ovde kao većina?«»Ne, nedelju dana ili više. Došla sam da prouĉavam istoriju vašeg naro

Posetiću sigurno Bait Al Adţaib. Ali ne danas.« »Ne danas, ne. Dobro onda, zovite vi mene, vodim ja vas svuda. Ja sam Ibuni.«

Uputio joj je galantan zubati oameh preko ramena, i jakim zamahom uveo taksi, uz

ţestoko ljuljanje, ka kopnu, u lavirint krivudavih ulica i uskih prolaza. To je Kamengrad, prastara arapska ĉetvrt. Ništa se ovde nije ĉulo. Masivne bele kamene zgrade pokazivale su ulicama s

prazna lica. Prozori, ne veći od obiĉnih proreza, bili su zatvoreni kapcima. U vesluĉajeva, vrata, ta slavna kamengradska vrata sa ploĉama, bogato izrezbarena, obabronzanim kvrgama, sa vešto usaĊenom intarzijom, svaka pojedina vrata zasebnoislamsko re mekdelo ukrašavanja, bejahu zatvorena, a ĉinilo se i zakljuĉana. Radnjeodavale utisak dronjavosti, a njihovi mali izlozi bili su posuti prašinom. Firmevećinom bile toliko izbledele da ih je Sibila jedva uspevala da proĉita:

PREMCANDOV DUCAN MONDZIJEVE PETKOSTIABDULAHOVA BRATSKA PRODAVNICA MOTILALOVBAZAROdano su Arapi otišli iz Zanzibara. I Indijci su većinom takode otišli, mada

govorilo da poĉinju malo po malo da se vraćaju. Povre meno, idući svokomplikovanim putem kroz lavirint Kamengrada, taksi se mimoilazio sa drugim crnimlimuzinama, verovatno ruske ili kineske proizvod nje, sa šoferom, u kojima su sedeli

dostojanstveni, u sebe povuĉeni ljudi tamne koţe, u belim odeţdama. Zakonodavpretpostavila je, na putu ka mestu drţavniĉkih sastanaka. Nikakvih drugih vozila nijebilo, niti pešaka sem vrlo malog broja ţena, odevenih od glave do pete u crno, kojţurile, usamljene, svojim poslom. Kamengrad nije imao ni trag od one vitalnseoskih predela; bio je grad duhova, mislila je, prikladno mesto za odmor mrtvih



posetilaca. Pogledala je Za hariasa, koji je klimnuo glavom i nasmešio se, i to bţmirkavim osmehom koji je potvrĊivao njeno zapaţanje i saopštavao joj da jZaharias primetio isto. Komuniciranje je bilo brzo medu mrtvi ma, a oĉevidne stvariretko je trebalo govoriti.Ĉinilo se da je put do hotela baš neobiĉno zamršen, a vozaĉ je ĉesto zastajao pradnjama, govoreći sa puno nade: »Ţ elite bronzani sanduĉići? bakarni lonci? srebretkosti? zlatni lanci iz Kine?« Iako je Sibila blago odbijala njegove predloge, on jenastavljao da ukazuje na bazare i dućane, uveravajući da iskreno govori, da su ceumerene a kvalitet odliĉan, i najzad je poĉela da shvata, snalazeći se polako u grada su kraj nekih uglova prošli više od jedanput. Naravno: vozaĉ je sigurno primaonovac od trgovaca, koji su ga plaćalida namamljuje turiste. »Molim vas, vozite nas unaš hotel«, reĉe Sibila. Pošto je ovaj istrajavao u svom reklamiranju (»Ovde imnajbolja slonova kost, ovde najbolja ĉipka. ..«) ona je to ponovila nešto ĉvršće, aliplanula. Dţorgej bi bio zadovoljan ovom promenom u meni, mislila je; on sam biopremnogo puta neposredna ţrtva njenog plamenog nestrpljenja. Nije znala konkretni

uzrok promene. Neki metaboliĉki, nuzefekat reaktiviranja, moţda, ili su moţda njenedve godine druţenja sa Ocem vodiĉem u hladnom gradu bile uzrok, ili je moţda stjednostavno u tome što je sad imala novo saznanje, da je sve vreme sveta njeno, bi apsurdno osećati ţurbu.

»Vaš hotel je ovo«, reĉe Ibuni konaĉno. Bila je to jedna stara arapska palata: visoki lukovi, bezbrojni balkoni, ustajali

vazduh, elektriĉni ventilatori koji se lenjo okreću u mraĉnim hodnicima. SibiZahariasu dadoše prostrani apartman na trećem spratu, koji je gledao na dvoriškojem su bujal e palme, skerletni nandi, kapok drveće, mleĉika poinsetia, i agapantMortimer, Grahus, Nerita odavno su stigli drugim taksijem, i bili su u identiĉnapartmanu sprat niţe. »Okupaću se«, reĉe Sibila Zahariasu. »Bićeš u baru?«

»Vrlo verovatno. Ili u bašti, da prošetam.« Izašao je. Sibila je brzo poskidala svoju odeću oznojenu od putovanja. Kupatil

bilo vizantijsko ĉudo, sa detaljno izraĊenim vrtlozima boja na ploĉicama,ogromnom ţutom kadom postavljenom visoko na noge koje su doĉaravale orlovk andţe stisnute oko lopti. Mlaka voda pocurila je polako kad je Sibila odvrnslavinu. Nasmešila se svome obrazu u visokom ovalnom ogledalu. Jedno donsliĉno ogledalo po stojalo je u zgradi za reaktiviranje umrlih. Onoga jutra kad seprobudila, petoro ili šestoro mrtvih došlo je u njenu sobu da sa njom proslave njenuspešan prelazak granice ţivot smrt, a sa sobom su doneli veliko ogledalo; delikatno,sa veoma sveĉanim drţanjem, smakli susa ogledala pokrivaĉ da bi Sibili pokazali njusamu, golu, vitku, uzanog struka, ĉvrsto uzdignutih dojki, bez promena na leponjenog tela, bez oštećenja bilo zbog smrti bilo zbog reaktiviranja, štavišepromenama na bolje, tako da je u svome prelasku preko strašne provalije postala izgledu mlad a, poĉela stvarno da zraĉi lepotom. »Vi ste vrlo lepa ţena.«

Rekao je to Pablo. Njegovo ime i sva ostala imena saznala je tek kasnije.»Osećam takvu poplavu olakšanja. Bojala sam se da ću se probuditi kao sasuš

ruina.«



»To se nije moglo dogoditi«, rekao je Pablo.»I nikad se nećedogoditi«, reĉe jedna mlada ţena.To je bila Nerita.»Ali i mrtvi stare, jel’ tako?«

»O, da, mi starimo, kao i topli. Ali ne baš isto kao i topli.«»Sporije?«»Daleko, daleko sporije. I drugaĉije. Svi naši biološki procesi sunešto usporeni,

sem funkcija mozga koje obiĉno postaju brţe nego doksmo bili ţivi.« »Brţe?« Videćete.«

»To sve zvuĉi idealno.« »Imali smo izuzetno mnogo sreće. Ţivot je prema nama bio dobar. Naša situac

stvarno, idealna je. Mi smo nova aristokratija.«»Nova aristokratija .. «Sibila je skliznula polako u kadu, naslondla se le Ċima na prohodni porcelan,

promeškoljila se malo, dopuštajući da joj bedno mlaka voda stigne do grla. Zatvje oĉi i lebdela mimo. Ĉitav Zanzibar ĉeka na nju.Ulice za koje sam mislila da ihnikad, neću posetiti. Nek Zanzibar ĉeka. Nek ĉeka. Reči koje nisam očekivala daizgovorim. Kad sam o stavila svoje telo na onoj dalekoj obali. Ima vremena za sve, asve u svoje vreme.

»Vi ste vrlo lepa ţena«, Pablo joj je rekao bez namere da laska.Da. Mislila je da im objasni, tog prvog jutra, da nije stvamo toliko marila za izgled

svog tela, da su njeni pravi prioriteti bili negde drugde, da su bili usmereni na n»više«, ali nije bilo potrebe da im to kazuje. Razumeli su. Razumeli su sve. Sem toga,

ipak jeste marila za izgled svog tela. Da bude lepa bilo joj je manje vaţno nego oţenama kojima je prirodna lepota bila jedino oruţje, ali ipak joj jeizgled bio vaţan;njeno telo pruţalo je zadovoljstvo i njoj i, znala je, drugima, omogućavalo joj je dapristupi ljudima, bilo je sredstvo za uspostavljanje veza, i ona je za to uvek bilazahvalna. U onoj ranijoj egzistenciji njeno oduševljenje sopstvenim telom bilonarušeno saznanjem o neizbeţnosti njegovoga sporog, postojanog propadanja izvesnosti gubitka te sluĉajno steĉene moći koju joj je lepota davala, ali sad je dopoštedu od toga; vremenom će se menjati ali nikad neće morati da doţivi ono doţive topli, naime, da se postepeno raspadaju. Njeno reaktivirano telo neće je izdatinikakvim poruţnjavanjem. Ne.

»Mi smo nova aristokratija . . .«Posle kupanja stajala je nekoliko minula pokraj otvorenog prozora, izlaţući

gola vlaţnom povetar cu. Zvuci su stizali do nje: daleka zvona, blistavo ĉavrljantropskih ptica, glasovi dece koja su pevala na nekom jeziku koji ona nije uspevala daidentifikuje. Zanzibar! Sultani i zaĉini, Livingston i Stenli, Tipu Tib trgovac robljglumac Ser Riĉard Barton koji je prenoćio moţda baš u ovoj sobi. Osećala je n

suvoću u grlu, otkucaje u prsima: malo uzbu Ċenja je konaĉno u njoj oţi velo, poslesvega. Bila je ispunjena išĉekivanjem, ĉak oduševljenjem. Ĉitav Zanzibar leţao je pnjom. Vrlo dobro. Mrdaj, Sibila, nabaci neke krpice, pa da klopnemo i pogledamograd.

Uzela je iz kofera laku bluzu i šorc. Upravo se tad Zaharias vra tio u sobu, i ona



reĉe, ne podiţući pogled: »Kent, šta misliš, da li je u redu da nosim šorc ovde? Ovi. .« Samo jedan pogled na njegovo lice, i njene reĉi zastadoše.»Šta je bilo?«

»Upravo sam razgovarao sa tvoji m muţem.« »On je « »Prišao mi je u holu. Znao je kako se zovem.« »Vi ste Zaharias«, rekao mi je

onom Hemfri Bogartovskom malom oštrinom u glasu, kao kad se na filmu prevarmuţ suoĉava sa Drugim Muškarcem. »Gde je ona?« kaţe. »Moramda je vidim.«

»O, ne Kenete.«»Pitao sam ga zašto hoće da te vidi. A on, ’Ja sam njen muţ. Reko’, moţda ste b

njen muţ nekad, ali stvari su se promenile. Kadon. . .»Ne mogu da zamislim Dţorgeja da govori oštro. On je tako blag ĉovek, Kente!

Kako je izgledao?«Kao šizoid«, reĉe Zaharias. »Staklaste ucakljene oĉi, mišići u vilcama samo igraju,

znaci strahovitog pritiska svuda na njemu. On je svestan da nije u redu da ĉini takvstvari, zar ne?«

»Dţorgej je savršeno svestan kako treba da se ponaša. Jaoj, Kente,koja stupidnaguţva! Gde je on sada?«

»Još uvek u prizemlju. Nerita i Lorens priĉaju sa njim. Ne ţelišda ga vidiš, jel’tako?«

»Naravno da ne.«»Napiši mu ceduljicu u tom smislu i ja ću mu je dole odneti. Reci mu da se ĉist Sibila odmahnu glavom. »Ne ţelim da ga povredim.«Da ga povrediš? Taj te je pratio oko pola sveta kao zacopani deĉko, pokušavao je

da prodre u tvoje privatne stvari, ometa nam jedno vaţno putovanje, odbija da sepovinuje konve ncijama koje vaţe za odnose toplih i mrtvih, a ti.. .«

»On me voli, Kente.«»Voleo te je. U redu, to priznajem. Ali ona osoba koju je on voleo više ne postoj

Mora mu se to utuviti u glavu.«Sibila je zatvorila oĉi. »Ne ţelim da ga povredim. Ne ţelim ni tebe da povredim »Ja ga neću povrediti. Hoćeš da ga vidiš?« »Ne «, reĉe ona. Zastenjala je od ljutine i hitnula svoju bluzu i šorc u jednu stolicu.

Osećala je ţestoke otkucaje u slepooĉnicama, imala je osećanje da joj je upuizazov, pretnja, nešto što nije doţivela još od onog strašnog dana na humkamNjuarku. U p ar koraka našla se kraj prozora i pogledala dole, napola oĉekujući ddvorištu vidi Dţorgeja k ako se sva Ċa sa Neritom i Lorensom. Ali tamo dole nije bilonikoga sem jednog deĉka, hotelskog posluţitelja, koji je podigao pogled ka njegolim grudima kao da vidi dva svetionika i naĉinio širok zasenjujući osmeh. Sibila okrete le Ċa i reĉe potmulo: »Idi opet dole. Reci mu da mi je nemoguće da ga vidUpotrebi baš tu reĉ. Ne da ganeću videti,niti da ne ţelim da ga vidim, niti da ne

priliči da ga vidim, nego samo da je nemoguće. A onda telefoniraj na aerodroVraćam se u Dar veĉernjim avionom.« »Ali tek smo stigli!«»Nije vaţno. Vratićemo se nekom drugom prilikom. Dţorgej je veoma istraja

neće prihvatiti ništa sem brutalnog odbijanja, a to ne mogu da mu uĉinim. Zato idemo



odavde.«Klajn nikad ranije nije video mrtve izbliza. Obazrivo, sa nelagodnošću, grabi

priliku za pokoji brz, intenzivan pogled na Kenta Zahariasa dok su sedeli jedan uzdrugog na stolicama od ratana, me Ċu palmama u velikim saksijama, u holu hotela.Dţidţibhoi mu je ranije priĉao da se razliĉitost mrtvih jedva moţe videti, da je vpodsvesno osećaš nego što je vidiš, i to se sad pokazalo istinitim; oĉi su se donrazlikovale, naravno, zbog toliko dobro znane postojanosti pogleda mrtvih, a sem togana Zahariasovoj koţi se primećivalo neko ĉudno blediloispod crvenila lica, ali da nijeznao, Klajn moţda ne bi pogodio šta je Zaharias. Pokušao je da zamisli ovog ĉoveovog crvenokosog, u licu crvenog mrt vog arheologa, kopaĉa po blatnim humkama, krevetu sa Sibilom. Kako rade ono što mrtvi u krevetu rade, ma šta to u stvari biltome ĉak ni Dţidţibhoi nije mnogo znao. Nešto rukama, oĉima, šaputanjimaosmesima, baš nimalo genitalno, ili je tako bar Dţidţibhoi mislio. Ovo ja razgovaramsa Sibilinim ljubavnikom. Ovaj je Sibilin Ijubavnik . Baš je ĉudno što mu to tolikosmeta. Dok je bila ţivaimala je flertove mimo braka; imao je i on; imao je svako; to jebilo sastavni deo naĉina ţivota. Ali osećao se izvrgnut pretnji, smoţden, potuĉen, povim hodajućim lešom od ljubavnika,

Klajn reĉe: »Nemoguće?« »Tu reĉ je upotrebila.« »Zar ne mogu dobiti ni deset minuta s njom?«»Nemoguće.« »Da li bi me ona pustila bar da je neki sekund gledam? Samo bih voleo da saznam

kako izgleda.«»Zar ne nalazite da je to poniţavajuće, toliko grebati unaokolo samo radi jed

pogleda na nju?«»Da.«»Pa ipak to još uvek hoćete?« »Da.«Zaharias je uzdahnuo. ».Ništa ne mogu da uĉinim za vas. Ţao mi je.«»Moţda je Sibila umorna posle tolikih putovanja. Mislite li da bi mogla biti

povoljnije raspoloţena sutra?«

»Moţda«, reĉe Zaharias. »Pa onda što ne doĊete sutra?«»Vrlo ste ljubazni.«»De nada.«»Jedno piće?« »Ne, hvala«, reĉe Zaharias. »Više se ne prepuštam piću. Ne od kad . . .« Nasm

se.Klajn je osećao miris viskija u Zahariasovom dahu. MeĊutim, nema veze. Nije

bitno. Otići će. Vozaĉ parkiran izvan hotelskog parkinga proturio je glavu kroz prsvog taksija i rekao sa puno nade: »Jedan krug po ostrvu, gospodin? Plankar anfilića videti, stadion atletski?«

»Već sam ih video«, reĉe Klajn. Zatim sleţe ramenima. »Vodite me na plaţu.« Proveo je poslepodne gledajući kako tirkizni talasići lapću po ruţiĉastom pesku.

Sledećeg jutra vratio se u Sibilin hotel, ali nji h tamo više ni je bilo, svih petoro su otišli,





pogrešno nagaĊaju da je orijentalni jevrejin. B ili su bez dece i sami sebi dovoljni, ĉinilsu zatvorenu Ċadu, savršenu jedinicu, bili su dva segmenta istog entiteta, sastavljene razdvojna, kao nekad Klajn i Sibila. Njihova harmoniĉna meĊuigra misli, gestovaĉinila ih je pomalo nezgodnim, ĉak zastrašujućim, u oĉimadrugih ljudi. Kakvi su bilinekad, i Klajn i Sibila.

Klajn reĉe: »U vašem narodu . . .« »O, veoma se razlikuje, veoma, sasvim je jedinstveno. Znate za naš pogrebni

obiĉaj?« »Izlaganje mrtvih silama prirode, ako se ne varam?«Dţidţibhoijeva ţena se zakikotala: »Vrlo star sistem za recikliranje!« »Kule ćutanja«, reĉe Dţidţibhoi. Otišao je do gromnog prozora trpezarije i stao

leĊima okrenut Klajnu, zureći u zasenjujuća svetla Los AnĊelesa. KDţidţibhoijevih, sva od crvenog drveta i stakla, ĉuĉala je riziĉno na stubovima blizukreste kanjona Benedikt, neposredno ispod Malholanda: pogled iz nje obuhvatao je sveod Holivuda do Santa Monike. »Ima ih pet u Bombaju«, reĉe Dţiolţibhod, »na breguMalabar. To je jedan kameniti greben koji. se uzdi ţe nad Arabijsko more. Kule suvekovima stare, svaka je okrugla i ima nekoliko stotina stopa u preĉniku. a okruţenakamenim zidom visokim dvadeset do trideset stopa. Kad parsi umre . . . vi znate zato?«

»Ne onoliko koliko bih ţeleo« »Kad parsi umre, odnesu ga do ovih kula na gvozdenoj mrtvaĉkoj nosiljci. No

ga l judi koji su po zanimanju baš nosaĉi leševa. Oţalošćeni idu u procesiji, dva po a ruke su im spojene tako što drţe po jednu belu maramicu izmeĊu sebe. Divna scena,dragi prijatelju . U kamenom zidu postoje vrata kroz koja samo nosaĉi leševa smproći, noseći svoj teret. Niko drugi ne sme da uĊe u kulu ćutanja. U njoj je krplatforma poploĉana velikim kamenim ploĉama, podeljena na tri reda, a u svakredu postoje plitka, otvore na leţišta. U spoljašnji red se polaţu tela muškaraca, usrednji tela ţena, a u unutrašnji tela dece. Mrtvac dobija svoje leţište, i tu poĉiva; pticelešinari uzleću sa visokih palmi koje rastu u baštama oko kula; za sat ili dva ostsamo kosti. Kasnije se ogoljeni i suncem osušeni skelet baca u jamu koja je u centkule. Bogati i siromašni tu se zajedno raspadaju u prah.«

»I svi parsiji se, ovaj, sahranjuju na taj naĉin?«»A, ne, ne, niukom sluĉaju«, reĉe Dţidţibhoi ţivahno. »Sve starinske tradicije se

danas slabo poštuju, zar to niste znali? Mladi pripadniei naše vere zalaţu se zakremiranje ili ĉak za klasiĉno stavljanje u zemlju. Ipak, mnogi od nas još uvek uviajulepotu starog naĉina.«

». . . lepotu? .. .«Dţidţibhojeva ţena reĉe tiho: »Sahraniti mrtve u zemlju, u vlaţnom tropskom

podneblju gde se zaraze lako šire, ĉini nam se da nije u skladu sa sanitarnim pravil

A spaljivanja tela predstavlja gubitak materije, traćenje. Ali kad prepustimo efikasnim, gladnim pticama, a one to brzo, ĉisto, bezkomplikacija, tada slavimoekonomiju prirode. A kad se neĉije kosti pomešaju u jami sa kostima ĉitave našzajednice, to je konaĉna forma demokratije.«

»A lešinari sami ne šire zaraze, s obzirom da se hrane telima koja. ..«



»Nikad«, reĉe Dţidţibhoi ĉvrsto. »Niti podleţu našim bolestima.« »Dolazim do zakljuĉka da vi oboje planirate da vaša tela budu preneta u Bom

kad. . .« uţasnut, Klajn zastade usred reĉi, odmahnu glavom, kašljucnu malo onelagodnosti, i naĉini usiljeni osmejak. »Eto vidite šta ovaj vaš radioaktivni kari naĉiniod mog lepog ponašanja? Op rostite mi. Stvarno nije u redu da ja kao gost sedim zavašim stolom i ispitujem vas o vašim planovima za pogreb!«

Dţidţibhoi se prigušeno nasmejao »Smrt za nas nije nešto zastrašujuće, prijatemoj. O na je, kao što stvarno jedva da je i potrebno reći, zar ne? — ona je prirodnidoga Ċaj. Jedno vreme smo tu, a onda odemo. Kad nam do Ċe vreme, da, i ona i japrepustićemo se Kulama ćutanja.«

Njegova ţena dodade oštro. »Bolje tamo nego u hladne gradove! Mnogo bolje!«Klajn kod nje nikad ranije nije opazio takvu ţestinu. Dţidţibhoi se jednim zamahom okrenuo od prozora i upiljio u nju. Klajn ni

nikad ranije nije video. Ĉinilo se da se krhka pauĉina izgraĊene uĉtivosti koju su oovo dvoje pleli ĉitavo veĉe sad iznenada cepa, pa ĉak i da su veze izmedu Dţidţibhoijai njegove ţene trpele sada izvesno naprezanje. Sav ustrĉan, lepršav, Dţidţibhoipoĉeo da skuplja prazne tanjire, i posle dugog nezgodnog momenta rekao: »mislila nikog da uvredi.«

»Sto bi’ se ja uvredio?«Osoba koju volite izabrala je da ode u hladne gradove. Mogli bi pomisliti da je i

njoj upućena kritika kad je moja ţena izrazila svojenerapoioţenje prema. . .« Klajn je slegao ramenima. »Ona ima pravo na svoje mišljenje. Pitam se,

medutim...«

Zastao je, ispunjen nelagodnošću, bojeći se da zadre suviše duboko. Da?«

Nije u vezi s temom.«Molim vas«, reĉe Dţidţibhoi. »Stari smo prijatelji.«

Pitao sam se«, reĉe Klajn polako, »da li vam ne oteţava stvari, s obzirom da provoditesve svoje vreme med u mrtvima, prouĉavate ih, prisustvujete njihovim o biĉajima,

posvećujete im ĉitavu k arijeru, to što vaša ţenana evidentno prezire hladne gradove i sve što se u njimadešava. Pošto joj je tema vašeg rada odbojna, znaĉi da ne moţete deliti svojrad s njom.«

Au«, reĉe Dţidţibhoi, ĉija je napetost istovremeno vidno popustila, ako se o tomeradi, ja imam još manje simpatija prema celom postupku reaktiviranja nego ona.«

»Stvarno?« Klajn nikad nije ni sanjao da Dţidţibhoijeva liĉnost ima i ovu stranu.»Reaktiviranje vas odbija? Pa onda, zašto ste ga izabrali za temu tako intenzivnogpro uĉavanja?«

Dţidţibhoi je izgledom odavao istinsko zaprepašćenje. »Šta? Jel’ vi: kaţete da

ĉovek mora imati liĉnu naklonost prema pojavama u svo joj oblasti nauĉnog rada?«Nasmejao se. »Vi ste, rekao bih, jevrejskog po rekla, ali se vaša doktorska teza ipakodnosila, zar ne, na rane faze Trećeg Rajha?«

Klajn je ţmirnuo, trgao se. »Mat!« reĉe on. »Kao sociolog nalazim da je subkultura mrtvih neodoljivo interesantna«, nastavi



Dţidţibhoi. »Doţiveti, tokom svoje karijere, erupci ju jednog tako radikalno novogaspekta ljudske egzistencije, neverovata n je dar sreće. Ne postoji plodnije polje zamoje istraţivanje. Sve jedno nemam ţelje, ama baš nimalo, da budem reaktiviran. Zamene, . moju ţenu, biće Kule ćutanja, vrelo sunce, usluţni lešinari, i kraj, nema više,terminus.«

»Pojma nisam imao da su vaša gledišta takva. Pretpostavljam, da sam više znao oteoriji parsija, mogao sam shvatiti. . .«

»Ne razumete me. N aše primedbe nisu teološke vrste. Radi se o tome da delimojednu ţelju, jedan idiosinkratiĉni ćef, da ne nastavljamo to posle onog vremena kojenam je dato. Sem toga, imam ozbiljne za zamerke na uticaj reaktiviranja na našedruštvo. Osećam veliku nelagodnost što sumeĊu nama ti mrtvi, osećam ĉisto privatnstrah od njih i ku lture koju stvaraju, ĉak mi je ogavno . ..« Dţidţibhoi se zadrţao. Vidite li kako su kompleksni moji rad ovi prema toj temi, kakva je mešavinafascinacije i odbojnosti? Ţivim u stalnoj napetosti izme Ċu ta dva pola. Ali zašto vampri ĉam sve to, stvari koje ako vas i ne uznemiravaju, a ono sigurno vam ne s viĊuju?

Da ĉujemo o vašem putovanju u Zanzibar. »Šta da kaţem? Otišao sam, ĉekao par nedelja da se ona pojavi, nisam uspeo

uopšte da joj se pribliţim, i došao sam kući. Potegao sam ĉak u Afriku, a nisam je niza tren video.«

»Kakva frustracija, dragi prijatelju Dţorgej!« »Ostala je u svojoj sobi. Nisu me pustili da se popnem do nje.«»Ko nije pustio?« »Njena pratnja«, reĉe Dţorgej Klajn. »Putovala je u društvu j

ĉetvoro mrtvih, naime jedne ţene i trojice muškaraca. Delila je sobu sa arheologZahariasom. On je bio taj koji ju je zaklonio od mene. a izveo je to, mogu reći, vrlolukavo. Ponaša se kao da ona njemu pripada. Što moţda i jest e sluĉaj. Šta mi moţetereći o tome, Framdţi? Da li se mrtvi ţene i udaju? Jel’ Zaharias njen novi muţ?«

»Teško. Mrtvi uopšte ne koriste termine »muţ« i »supruga.« Oni uspostavljveze, to da, ali spajanje u vezani par izgleda da je vrlo retko medu njima , a moţdauopšte ne postoji. Umesto toga oni imaju sklonost da stvaraju pseudoporodiĉne gza me Ċusobnu podršku, sa tri, ĉetiri ili više osoba u grupi,«

»Mislite da su sve ĉetvoro njenih pratilaca njeni ljubavnici?«

Dţidţibhoijev pokret puno je kazao. »Ko će to znati? Ako mislite u fiziĉkosmislu, sumnjam, mada ĉovek nikad ne moţe biti siguran. Izgleda da je Zaharias njsvakom sluĉaju nešto kao specijalni pratilac. Moţda je još nekoliko drugih ušlnjenu pseudoporodicu, moţda svi, moţda niko. Imam razloga da verujem da uizvesnim trenucima svako od mrtvih moţe zatraţiti od svih drugih mrtvih da ponašaju kao da su mu porodica. Ko zna? Mi sagledavamo aktivnosti tih ljudi, kase ono kaţe, kroz staklo, mutno.«

»Ja Sibilu ne vidim ĉak ni toliko. Uopšte i ne znam kako sada izgleda.«

»Nije izgubila ništa od svoje lepote.« »To ste mi i ranije rekli. Ali hoću ja liĉno da je vidim. Ne moţete vi stvarrazumeti, Framdţi, koliko ţelim da je vidim. Ovaj bol koji osećam, što ne mogu da .«

»Hoćete da je vidite ovoga trenutka?«



Klajn se zatresao grĉem zaprepašćenja. »Šta? Kako to mislite? Jel’ ona ...« »Skrivena u susednoj sobi? Ne, ne, ništa tako. Ali imam malo iznenaĊenje za vas.

Hajd emo u biblioteku.« Široko se smešeći, Dţidţibkoi je krenuo prvi iz trpezarije umalenu radnu sobu do nje, sobu gusto nabijenu od poda do plafona knjigama, i toknjigama u zaprepašćujuće širokom rasponu jezika, ne samo na engleskofrancuskom, i nemaĉkom, nego i sanskritu, hindu jeziku, gudţaratiju, farsiju, jezicimaDţidţibhoijevog poliglotskog vaspitanja u majušnoj koloniji parsija u Bombajuzajednici gde se nijedan jezik, jednom zavoljen, više nije odbacivao. Odgurujustranu hrpu profesionalnih ĉasopisa na ĉijim stranicama su mnogo gde bpodvrtanjem naĉinjene »uši«, on izvuĉe sjajnu sliku kocku doticajem palca aktivirao jenjeno unutrašnje svetlo i zatim ju je dodao Dţorgeju Klajnu.

Oštra, zasenjujuća holografska slika prikazivala je tri figure na širokoj travnpovršini, za koju se ĉinilo da je neograniĉena i da je bez drveća, stena ili druvizuelnih prekidanja, kao beskonaĉno odmotani zeleni tepih pod praznim sm plavim nebom. S leve strane stajao je Zaharias, lica dobrim delom sakrivenog od

kamere; petljao je nešto oko zatvaraĉa jedne ogromne puške,i zato gledao dole.Daleko na desnoj strani stajao je zdepasti ĉovek ĉiji je izgled odavao snagu, crno bledog lica ĉije su grube crte bile tako rasporeĊene da su se videli tako reći samo bi nozdrve. Klajn ga je prepoznao: Antoni Grahus, jedan od onih mrtvih koji su saSibilom do šli u Zanzibar. Pored njega je stajala Sibila, obuĉena u ĉakšire kakao bokruto upeglanu belu bluzu. Grahusova ruka bila je ispruţena; oĉito, baš joj je ukana neki cilj, napeto nišanila pušĉetinom skoro iste veliĉine kao Zahariasov.

Klajn je pomicao kocku malĉice tamo i amo, prouĉavao njeno lice iz raznih

uglova, i dok je gledao njen lik prsti mu postadoše debeli itrapa vi. a oĉni kapci poĉešeda podrhtavaju. Dţidţibhoi je rekao istinu: nije i zgubila ništa od svoje lepote. A ipak,nije uopšte bila ona Sibila koju je poznavao. Kad ju je poslednji put video, opruţenu kovĉegu,izgledala je kao besprekorna mermerna statua sebe same, i sad je opet taj ististatueskni nadrealni izgled. Njeno lice bilo je maska bez izraza. smireno, udaljeno,iznad stvari; n jene su oĉi bile lakirane misterije na njenim je usnama bio slabašenigmatiĉan, jedva primetanosmeh . Plašio se njenog ovakvog izgleda, stranognepoznatog. Moţda je snaga njene usredsre Ċenosti dala takvu odbojnu mramornost,

jer, ĉinilo se, ulivala je ĉitavo svoje biće u zadatak nišanjenja. Naginjućikocku dalekojaĉe, Klajn je uspeo da sagleda i to na šta je nišanila:Gledala je u nezgrapnu ptiĉurinukoja se kretala kroz travu u donjem levom u glu, ptiĉurinu veću od ćurana, debelu kaodţak, pepeljastosivog perja, beliĉastim prsima i repom, ţutobelim krilima, i kratkkomiĉnim nogama. To stvorenje je ostavljalo utisak sveĉan, priliĉno dosto janstven, ipomalo besmislen nije pokazivalo da shvata da mu se bliţi propast. Kako je ĉudno daće Sibila ubiti to stvorenje, ona koja je uvek mrzela oduzimanje ţivota; Sibila sţena lovac, Sibila meseĉeva boginja, Sibila Diana!

Uzdrman,Klajn podiţe pogled ka Dţidţibhoiju i reĉe: »Gde je ovo snimljeno?Valjda na tom safariju u Tanzaniji?«

»Da. U februaru. Ovaj ĉovek je bio vodiĉ, ovaj beli lovac.« »Video sam ga u Zanzibaru. Zove se Grahus. Bio je u grupi mrtvih sa Sibilom.«»On rukovodi lovnim rezervatom nedaleko od Kilimandţara«, reĉe Dţidţibh



»koji je odvojen iskljuĉivo za mrtve. To je zapravo jedna od bizarnijih manifestacijanjihove subkulture. Mrtvi love samo one ţivovtinje koje su . . .«

Klajn upita nestrpljivo: »Kako ste dobili ovu sliku?«»Snimila ju je Nerita Trejsi, koja tako Ċe prati vašu ţenu.« »I nju sam sreo u Zanzibaru. Ali kako. . .«»Jedan njen prijatelj je moj poznanik, taĉnije moj dostavljaĉ, vrlo vredna vez

moja istraţivanja. Pre neki mesec zamolio sam ga da mi nabavi, ako moţe, neovako. Naravno, nisam m u rekao da je :o namenjeno vama.« Dţidţibhoise unesebliţe. »Vi kao da ste u nevolji, prijatelju moj.«

Klajn klimnu glavom. Zatvorio je oĉi kao da hoće da ih zaštiti od sjaktapovršina Sibiline slike. Posle nekog vremena reĉe ravnim glasom, bez naglaska:»Moram da se doĉepam prilike da je nekakovidim.«

»Moţda bi bolje bilo za vas da napustite .. .« »Ne.«»Zar nema naĉina da vas ubedim da je za vas opasno da jurite za svoj

fantazijom o . . .«»Ne«, reĉe Klajn. »Ĉak i ne pokušavajte. Potrebno je da ja stignemdo nje.

Potrebno.«»I šta, kako mislite to da izvedete?«Klajn reĉe mehaniĉki, kao robot: »Odlaskom u hladni grad Zion. < »Pa to ste već radili. I nisu hteli da vas prime.« »Ovog puta hoće. Ne odbijaju mrtve.« Oĉi parsija se raširiše. »Zar da se odreknet

svog sopstvenog ţivota? Jel’ to vaš plan? Šta to govorite, Dţorgej?« Klajn odvrati smejući se: »Nisam uopšte to mislio.« »Zbunjen sam.«»Nameravam da se infiltriram. Prerušiću se u mrtvog. Uvući ću se u hladni g

kao nevernik u Meku.« Zgrabio je Dţidţibhoija za ruĉni zglob. »Moţete li mi pomoDa me nauĉite njihovim postupci ma, njihovom ţargonu?«

»Otkriće vas istog trena.« »Moţda i neće. Moţda ću prvo stići do Sibile.« »Ovo je ludilo«, reĉe Dţidţibhoi tiho.

»Svejedno. Imate znanje. Pomoći ćete mi?« Dţidţibhoi blago izvuĉe ruku iz Klajnovog stiska. Prešao je na drugi kraj sobi

pozabavio se nekoliko trenutaka jednom neurednom policom knjiga, sre Ċivao ih jeovako a onda onako. Konaĉno reĉe: »Ja liĉno bih malo mogao da uĉinim za vas. Mznanje je široko ali ne duboko, ne dovoljno duboko. Ali ako insistirate na sprovo Ċenjuovoga, Dţorgej, mogu da vas upoznam sa nekim ko bi moţda mogao da vpomogne. Taj je jedan od mojih dostavljaĉa, jedan od mrtvih. Odbacio je autoOtaca vodiĉa, to je sada osoba koja meĊu mrtve spada, ali njima ne pripada. Nije

iskljuĉeno da bi vam on mogao dati potrebne instrukcije.« »Zovite ga.«»Moram vas upozoriti da je on nepredvidljiv, uznemiren, moţda ĉak sk

izdajstvu. Normalan ljudski moral njemu ništa ne znaĉi u ovom sadašnjem stanju.« »Zovite ga.«



»Kada bih samo mogao da vas odgovorim od ...«»Zovite ga.«

5

SvaĊe donose probleme. Ovih dana lavovi mnogo riĉu. Potuge do Ċe radost. Nije dobro mnogo tući decu. Bolje da sa

odete i po Ċete kući. Danas je nemoguće raditi. Treba da ideteškolu svaki dan. Nije preporuĉljivo ići tim putem, ima vode nastazi. Nije vaţno, moći ću da proĊem. Bolje da se brzovratimo. Ove lampe tro še mnogo petroleja. Nema komaraca u Najrobiju. Ovde nema lavova. Neki Ijudi su ovde, traţe jajIma li vode u bunaru? Ne, nema vode. Ako su tu samo trojica,rad danas neće biti moguć.

D. V. Perot: Naučite sami svahili

Grahus besno maše nosaĉima i urliĉe:»Sika njia hii hii!« Trojica se okreću, advojica samo gacaju dalje.

»Ninji njote«, poziva on. »Fanga kama hiv!«, odmahuje glavom, pljuje, briše znojsa ĉela. Dodaje tišim glasom i na engleskom, pazeći da ga nosaĉi ĉuju >Radite kakovam kaţem, kopilani jedni crni i zli, inaĉe ćete mrtviji nego ja, i to pre no što suncezaĊe!«

Sibila se nervozno nasmeja. »Uvek im se tako' obraćaš?« Pokušavam da budem dobar prema njima. Ali kakve koristi odtoga. kakva je

korist od bilo ĉega? ’Ajde, treba da odrţimo korak sanjima.«Od zore nije prošao ni jedan pun sat a sunce je već veoma vrelo, ovdena ravnom

suvom predelu izme Ċu Kil imandţara i Serengetija. Grahus vodi grupu na sever krozvisoku travu, prateći trag ţivotinje za koju misli da je kvaga, stvor sliĉan konjiću asrodan zebri samo sa nepotpunim pru gama. Me Ċutim krĉiti put kroz visoku travunaporan je posao, a nosaĉistalno skreću prema jednoj jaruzi koja nudi zavodljivusenku gustiša trnovitog drveća, tako da on konstantno mora da se izdire na njih daih zadrţao na putanji koji on ţeli. Sibila je zapazila da Grahus ovako viĉena svojecrnce, kao da nisu ništa drugo dotvrdoglave ţivotinje, i govori o njima iza njihovihleĊa sa grubim prezirom, ali sve to kao da je samo deo njegove uloge »belog lovca«: atako Ċe, je zapazila, u trenucima k ad se nije oĉekivalo da će ona išta videti, da jGrahus privatno u st vari neţan, blag meĊu svojim nosaĉima, da ih ĉak voli, da ihzafrkava pretpostavlja ona ćaskanjem na svahiliju i veselim proigravanjem udakao u boksu. I nosaĉi glume: ponašaju se u tradicionalnom maniru svoje profenaizmeniĉno su snishodljivi i patronizirajući prema klij entima, naizmeniĉno pozirajukao sveznajući nosioci mudrosti savane ik ao glupi, prostosrdaĉni divljaci koji znajusamo da podmetnu le Ċa pod tovar. Me Ċutim klijenti koji ma pruţaju usluge nisu bašsasvim isti kao oni sportisti iz Hemingvejevih vrem ena, naime mrtvi su, pa se nosaĉipotajno plaše tih ĉudnih stvorova za koje rade. Sibila ih je videla kako mrmljajumolitve i glade amajlije kad god sluĉajno dotaknu nekog od mrtvih, a ulovila je i



pokoji njihov neobazriv pogled prepun straha i moţda odvratnosti. Grahus njima nijeprijatelj, bez obzira koliko se veselo ponaša u njihovom društvu; izgleda daposmatraju kao nekakvog ĉudovišnog ĉarobnjaka, a klijente kao otelotvorene Ċavole.

Znojeći se, ne priĉajući mnogo, lovci se kreću u koloni po jedan, napred nosaĉpuškama i zalihama, pa Grahus, Zaharias, Sibila, Nerita koja neprestano škljocasvojom kamerom, i Mortimer. Krpice belih oblaka plove lagano preko ogromnog lukaneba. Trava je raskošna i debela, jer su kratkotrajne kiše u decembru bile neuobiĉajake. Kroz nju promiĉu sitne ţivotinje, samo sevnu i nema ih: veverice, šakali, biseS vremena na vreme ukaţu se i krupnija stvorenja: tri nadmena noja, par šmrktahijena, krdo tomson gazela koje teĉe kao mrka reka preko ravnice. Juĉe je Si bilazapazila, špijunirajući prirodu, i dva bradaviĉava svinjĉeta, nekoliko ţirafa, i jeservalu, elegantnu divlju maĉku velikih ušiju, koja je klizila kao minijaturni ĉita. Njednu od tih ţivotinja nije se smelo pucati, izuzev na one specijalne koje surukovodioci ovog rezervata uveli radi zadovoljavanja specijalnih potreba svojihklijenata; sve što je svrstano u izvornu afriĉku divljaĉ, a to znaĉi sve što je ţivelo opre nego što su mrtvi iznajmili ovaj komad zemljišta od plemena Masai, zaštićeno jedrţavnim propisom. Sami Masai imaju dozvolu da love lavove, jer je ovo njihrezervat, ali tako malo Masaija je ostalo, da i ne mogu da uĉine neku veliku štJuĉe, posle bradaviĉavih svinjĉića a pre ţirafa, Sibila je spazila svoje prve Masae,petoricu vitkih, zgodnih muškaraca izduţenih tela. Bili su goli ispod svoje minimacrvene odeće, klizili su neĉujno kroz ţbunje, i ĉesto zastajali i onda stajali zamišljna jednoj nozi, naslanjajući se na svoja koplja. Izbliza su bili manje zgodni; bez zuba,muvama popljuvani, svi sa stomaĉnom k ilom. Ponudili su na prodaju, za nekoliko

šilinga, svoja koplja i svoje ogrlice od ĊinĊuva, ali su se safaristi već ranije nakupovamasajskih narodnih proizvoda, i to u Najrobiju, u prodavnicama retkosti, po cenamazaprepašćujuće višim.

Ĉitavo su se jutro šunjali u potrazi za kvagama, i Grahus je ukazivao na otikopite ovde, na sveţu balegu tamo. Zaharias je bio taj koji je zatraţio da odstrelikvagu. »Kako znate da ne pratimo zebru?«, pita on zlovoljno.

Grahus namiguje. »Pouzdajte se u mene. Naići ćemo i na zebre, tamo napred.dobićete svoju kvagu. To vam garantujem.«

Ngiri, predvodnik nosaĉa, okreće se i ceri,»Piga kvaga m’uzur't, bvana«, kaţeZahariasu, namiguje kao i Grahus, a onda (Sibila to jasno vidi ) njegov srdaĉnisamopouzdana osmeh bledi, kao da je hrabrosti dostajalo samo za jedan sekund takvogosmeha, a veo straha pokriva opet crno sjaj no lice.

»Šta je rekao?« pita Zaharias.»Da ćete ubiti finu kvagu«. Kvage. Poslednja kvaga koja je postojala u divljini ubijena je oko 1870. godine,

posle ĉega su na svetu ostale samo tri ţive kvage, sve tri ţenke. Buri su istrebili kv

da bi njihovim neţnim mesom hranili svoje robove Hotentote, da bi oderane kkvaga posluţila za izradu vreća za bursko ţito, da bi uštavljena koţa kvaga posluţza veldšoen za burske noge. Kvaga u londonskom zoološkom vrtu uginula je 18godine, ona u Berlinu 1875. i amsterdamska kvaga 1883. godine, posle ĉega nijedna ţiva kvaga nije viĊena sve dok tehnikom selekcije unazad i genetskim



manipulacijama ova izumrla vrsta nije oţivljena 1990. kad je i ovaj lovni rezerotvoren za potrebe jedne ograniĉene, specijalne klijentele.

Skoro će, evo, podne, a još nijedan hitac nije ispaljen ĉitavog jutra. Ţivotinjepoĉinju da traţe zaklon; neće se ponovo pojavljivati dok se senke ne oduţe. Vremda se zastane, podignu šatori, povade flaše piva i sedviĉi, da se priĉaju zasenjupriĉe o straobalnim avanturama sa pomahnitalim bufalima i nervoznim slonovimane još, samo jošmalo. Hodaĉi savlaĊuju niski breg i sagledavaju, u dugoj kosojudubini s druge strane, jato nojeva i nekoliko stotina zebri koje pasu. Ĉim se lpojave, nojevi poĉinju polako i obazrivo da se udaljavaju, ali zebre, koje se baš nimne plaše, nastavljaju da pasu. Ngiri upire prstom i kaţe,»Piga, kvaga, bvana.«

»Ma to su samo zebretine«, kaţe Zaharias. Grahus odmahuje glavom. »Ne. Slušnite malo. Ĉujete taj zvuk?« U poĉetku niko ne zapaţa ništa neobiĉno. Ali onda, stvarno, Sibila ĉuje: prodor

visoko, lajavo njištanje, vrlo ĉudno, zvuk iz nestalog vremena, krik zveri kakvu Sinikad nije upoznala. To je pesma mrtvih. Sad je i Nerita ĉuje, pa Mortimer, i najZaharias. Grahus odmahuje glavom prema udaljenijoj strani udubine. Tamo se, me Ċuzebrama, nalazi pet šest ţivotinja koje bi zamalo mogle biti zebre, ali nisu: nedovršezebre, sa prugama samo na glavi i prednjim delovima tela; ostatak njihovog tela imaţutobraon boju, noge su im bele, a grive tamnobraon sa bledim prugama. Njihovtela na suncu presijavaju kao liskun. Po nekad podiţu glave, ispuštaju to uvrnudarno zviţdeće njištanje, pa se opet priklone ka travi. Kvage. Bića zalutalaprošlosti, ostaci, reaktivi rani duhovi. Grahus daje znak, i grupa se razvija u strlevo i des no po vrhu brega. Ngiri dodaje Zahariasu njegovu ogromnu pušku. Zahaklekne, nanišani svojim kolosalnim oruţjem. »Nema ţurbe«, mrmlja Grahus. »Imamocelo poslepodne. .

»Jel’ ja izgledam kao nekok o se ţuri?«, pita Zaharias. Zebre su se sad ispreĉilkao da baš namerno sakrivaju malu grupu kvaga. Ne sme da ubije zebru, naravnobi to znaĉilo problem sa ĉuvarima lovišta. Minuti prolaze. Onda se zaklon od zebriodjednom razdvaja i Zaharias pritiska obaraĉ. Grdna eksplozija; zebre strelovito ku bek stvo u dese: pravaca, tako da je oko izloţeno bombardovanju vrtoglavstroboskopskih t alasa belog i crnog; a kad ĉitava grĉevita pometnja pro]e, jedna kvaga

ostaje leţeći na boku, sama na polju: prešla je granicu ţivot/smrt. Sibila je posmatramirno. Svoj evremeno ju je smrt uznemirivala, ma koja i kakva, ali sad više ne.

»Piga m’uzuri!«, viĉu nosaĉi trijumfalno. »Kufa«, kaţe Grahus. »Mrtva. Ĉist pogodak. Stekli ste svoj trofej.« Ngiri je brz sa noţem za dranje. Te noći, ulogoreni ispod širokog bo

Kiliman dţara, veĉeraju peĉenje od kvage, nosaĉi i mrtvi podjednako. Meso je soĉrobusno, i neznatno oporo.

Sutradan, kasno po podne, dok prolaze kroz sveţiji predeo, ispresecan potocim

gusto obrastao visokim, grubim, sivozelenim drvećem oblika vaze, nalete na nĉudovišno. Stvor zarastao u ĉupavo krzno dronjavog izgleda, visok ĉetiri ili metar a, stoji uspravno na divovski teškim zadnjim nogama, oslanjajući se neverovatno debeli i teški rep. Navalio se na jedno drvo, napada njegove gornje gsvojim predn jim udovima koji se završavaju opakim kandţama nalik na red kosa



košenje trave; pohlepno ţvaće lišće i granĉice. Primećuju ljude, ali samo za kraosvrnuvši se, prouĉava ih malenim, stupidnim ţutim oĉima; za tim se vraća svom j

»Retko st«, kaţe Grahus. »Znam lovce koji su prošli ovaj rezervat skroz naskroz, anisu naišli na ovoga. Dali ste ikad vide li nešto tako ruţno? «

»Šta je to?« upita Sibila. »Megaterijum. Dţinovski lenjivac. Iz Juţne Amerike, zapravo, ali nism

cepidlaĉili oko geografije kad smo popunjavali ovo mesto. Imamo ih samo ĉeticena za odstrel jednog iznosi sambog zna koliko hiljada dolara. Niko se još nijeprijavio da odstreli megaterijuma. Sumnjam da će ikad iko.«

Sibila se pita gde bi ova zver mogla biti osetljiva na metak: sigurno ne bi valjalogaĊati u mutni mozgić veliĉine zrna graška. Pita se, takoĊe, kakav bi sportist nzadovoljstvo u lovu na ovako nešto. Neko vreme gledaju kako monstrum rastrţe dOnda polaze dalje.

Grahus im sledeće zore pokazuje još jednu retkost: bledi svod, nalik na ogromnulubenicu, ugnezdio se u busen guste trave blizu potoka. »Nojevo jaje?« pokušMortimer.

»Blizu. Vrlo blizu. Jaje ptice moa. To je najveća ptica na svetu. Sa novog Zelaje, a izumrla je negde u osamnaestom veku.«

Nerita ĉuĉne, lako kucne po jajetu. »Al’ bi bio omlet od ovoga!« »Tu ima dovoljno da ruĉa sedamdeset pet ljudi«, kaţe Grahus. »Sedam lit

teĉnosti, lako moţe biti. Samo naravno da ne smemo da ga diramo. Prirodni priraje vrlo vaţan za odrţanje potrebnog broja ţivotinja u ovom parku.«

»A gde je mama moa?« pita Sibila. »Zar je u redu da ovako ostavi jaje?«

»Moe nisu mnogo pametne«, odgovara Grahus. »Eto jednog dobrog razloga štizumrle. Verovatno je odlutala da nad e nešto za jelo. I. . .

»Gospod e boţe«, ote se Zahariasu. Moa se vratila, iznenadno izbila iz gustiša. Stoji nad njima kao pernata plan

ĉiju siluetu ocrtava duboko plavetnilo praskozorja: noj, manje više, ali uveliĉani noj,noj nad svim nojevima, ptiĉurina ĉetiri metra visoka, sa teškim ugojenim telomvratom nalik na debelo vatrogasno crevo, sa nogama nalik mladim stablima, na dnunaoruţanim kandţama. Ma šta bi ovo bilo, ako ne Sinbadov ruk, koji moţe da odletslonom u kandţama! Ptica škilji u njih, tuţno razmatrajući bandicu malih stvorovaokupljenu oko njenog jajeta; zabacuje vrat kao da se sprema da napadne, i Zahariasposeţe za jednom puškom, ali mu Grahus zadrţava ruku, jer se moa samo spremaprotestuje. Ona mukne, dubokim ţalobnim glasom, ali se ne miĉe. »Samo polodstupajte«, kaţe im Grahus. »Neće napasti. Samo se drţite podalje od tih nogu, vas jednom ritne usmrtiće vas.«

»Baš sam nešto razmišljao da zatraţim dozvolu za mou«, kaţe Mor timer. »Ubijati ovo, vrlo je dosadno«, kaţe mu Grahus. »Samo tako stoje i puste da ih

ubijete. Bolje vam je ono za šta ste se prijavili.« Ono za šta se Mortimer prijavio jeste auroks, išĉezli divlji bik evropskih šupoznat Cezaru, poznat Pliniju, plen junaka Zigfrida, konaĉno istrebljen godine 1Ravnice istoĉne Afrike nisu udobna ţivotna sredina za aurokse, pa se ovo krprizvano u ţivot naporima genetiĉkih vraĉeva, zadrţava u pošumljenim visijama,





niko se nije trudio da ga Ċa golubove putnike u letu: oni su bili hrana a ne plensportista, pa je bilo prost ije rešetati ih dok sede po granama. Tako je jedan lovac, sammogao ubiti i hiljade ovih ptica za jedan dan. Zato je bilo dovoljno samo petnaesetgodina da se populacija golubova putnika smanji sa nebo zacrnjuj ućih milijardi nanulu. Nerita ima više sportskog duha. Ovo je, na kraju, primer njene veštine. Nišanisaĉmarom, puca, puni, puca, puni. Ošamućene ptice padaju na zemlju. Ona i njenapuška sad su jcdno biće, imaju jednunameru. Koji sekund potom, sve je gotovo.Nosaĉi skupljaju popadale ptice i slamaju im vratove. Nerita sad ima dvanaestgolubova, za koliko e dobila dozvolu: jedan par za punjenje i ĉuvanje, ostalo zveĉeru. Preţiveli su se vratili na svoje drvo odakle zure u lovce mirno, bprebacivanja. »Ovi se mnoţe tako prokleto brzo«, mrmlja Gr ahus. »Ako ne pripazimoprobiće se iz rezervata i zauzeće celu Afriku.«

Sibila se smeje. »Bez brige. Snaći ćemo se. Ako smo ih uništili jednom, moţemo idrugi put, ako zatreba.«

Sibilin plen je dodo. U Daru, kad su podnosili molbe za dozvole, ostali su sepodsmevali njenom izboru: debel a ptica neletaĉica, nesposobna za bekstvo ili borbu,toliko mutne pameti d a se niĉega ne boji. Sibila ih je ignorisala. Ona hoće dodoa zašto dodo za nju predstavlja suštinu umiranja, prototip svega što je mrtvo i išĉeĈinjenica da nije zabavno pucati u glupog dodoa, Sibili ništa ne znaĉi. I sam lov kaotakav joj je besmislen.

Kroz ovaj ogromni rezervat ona luta kao u snu. Vida i megateriju , i velikeaurokse, kvage, moe. vresne koke, javanske nosoroge, dţinovske armadile, i mnogedruge retke stvorove. Ovo mesto je prebivališteduhova. Ingenioznost genetskih

majstora je neograniĉena: jednog dana će rezervat ponuditi trilobite, tiranosaurmastodonte, tigrove sa sabl jastim zubima, baluhiterije, i ĉak (što da ne?) zajedniceaustralopitekusa, pl emena neandertalaca. Sve za razonodu mrtvih, ĉije su zabanajĉešće pomalo uozbiljene. Sibila razmatra da li se stvarno moţe nazvati ubijanovaj od strel laboratorijski stvorenih retkosti. Jesu li ove ţivotinje prave ili veštaĉ?Ţive stvari ili vešto sastavljene konstrukcije? Prave su. zakljuĉuje ona. Ţive. Jvare, mnoţe se. Samima sebi sigurno izgledaju stvarn e, pa i jesu stvarne, moţdastvarnije nego mrtva ljudska bića koja ponovo hodaju u sopstvenim odbaĉenim tel

»Pušku«, kaţe Sibila najbliţem nosaĉu. Evo te ptice, ruţne, smešne; gaca mukotrpno kroz visoku travu. Sibila preuzi

oruţje i nišani niz cev. »Ĉekaj malo«, kaţe Nerita. »Htela bih ovo da snimim.« Ipolazi ukoso od grupe, ispoljavajući silnu paţnju da ne uplaši dodoa, meĊutim dodo nepokazuje da je uopšte svestan prisu stva svih njih. Kao emisar iz tamnog vilajeta, kojinosi dobre vesti o smrti svim stvorenjima još neizumrlim, dodo vredno radi na tomim pre Ċe put. »Fino«, kaţe Nerita.

»Antoni, pokaţi pr stom na doda, kao da si ga upravo ugledao, h oćeš Kente, ako bi

mogao da gledaš dole na svoju pušku, kao da prouĉavaš zatvaraĉ ili nešto. Fino. Sdbilĉi, samo drţi tu pozu, kao nišaniš. Nerita pravi snimak.Sibila savršeno hladno povlaĉi obaraĉ. »Kazi i mekviša«, kaţe Grahus. Posao je završen.«



6

lako je priliĉno neprijatna stvar biti prinuĊen na polaţenjesusret samome sebi (neprijatna otprilike kao prelaţenje grani pomoću pozajmljenog pasoša), ipak je to sada onaj praviuslov potre ban da bi se poĉelo sa sticanjem istinskogsamopoštovanja. I pored svih naših svakodnevnih bljutav

gluposti, da prevarimo sebe nije nam lako, štaviše, najteţe jTrikovi kojima uspevamo da zase nimo druge, ništa ne vrede uonoj vrlo dobro osvetljenoj zad njoj uliĉici gde ĉovek zakazujerandevue sa samim sobom; pridobijajući osmesi ne pomaţniti lepo sastavljeni spiskovi dobrih namera.

Dţoana Didion:0 samopoštovanju »Bolje ti je da veruješ u ono što Dţidţ pokušava da ti kaţe«, reĉe Doloroza. »De

minut a u hladnom gradu, i proĉitaće te. Pet minuta.« Dţidţibhoijev ĉovek bio je malog rasta, izgledao je izguţvano, moglo mu je bĉetrdeset ili pedeset godina, nosio je neurednu dugu crnu kosu, piljio je širokorazmaknutim oĉima. Koţa mu je bila beloţuta, lice izmr šavelo. Svi mrtvi koje je Klajnvideo izbliza imali su oko sebe atmosferu nezemaljske smirenosti, ali ovaj ne:Doloroza je bio napet, vrpoljio se, tip koji pucketa zglobovima i grize usne. A ipaknekako nije bilo sumnje da je mrtav, isto toliko mrtav kao Zaharias, kao Grahus, kaoMor tiimer.

»Proĉitaće šta?« upita Klajn. »Ukapiraće. Ukapiraće. Znaće da nisi mrtav jer se to ne moţe glumiti. Gospboţe, ti nisi toliko znao engleski jezik? Dţorgej, to je strano ime. Trebao sam da znam.Odakle si ti?«

Iz Argentine, zapravo, ali su me doveli u Kaliforniju kao malog deĉka. Godine1955. Ĉujte, ako me uhvate, uhvate me. Ja samo hoću da uĊem tamo i provedem polasata u razgovoru sa svojom ţenom.«

»Gospodine moj, nemate vi više nikakvu ţenu.«

»Sa Sibilom«, reĉe Klajn, ozlojeĊen. »U razgovoru sa Sibilom, mojom . . . mojombivšom ţenom.« »Vaţi. Uvešću vas.« »Koli ko će to da košta?« »Zaboravite to«, reĉe Doloroza. »Ovaj Dţidţ me je malĉice zaduţio. Iviše nego

malĉice. Dakle nabavim vamlek. . .«»Lek?«»Onaj lek koji koriste agenti poreznika kad se infiltriraju u hladne gradove.

Suţava zenice, skuplja kapilare, daje ĉoveku onaj dobri stari izgled. Agente uvekuhvate i išutiraju napolje, a tako će i vas, ali .. ćete da uĊete tamo sa osećanjem dakao dobro maskirani. Jedna uljana kapsula, svaki dan po jedna pre doruĉka.«

Klajn pogleda Dţidţibhoija. »Ţbog ĉega agenti poreske sluţbe pokušvaju da infiltriraju u hladne gradove?«



»Iz istog razloga iz kog se trpaju i u sva ostala mesta«, reĉe Dţidţibhoija. »Dašpijuniraju. Pokušavaju da sastave dosijea o finansijskim poslovima mrtvih, vidite, adok Kongres ne izglasa zakone kojima će se pojam ţivota definisati kako treba, nemanikakvog odre Ċenog naĉina da se prirudi osoba koja je zakonski mrtva da otkrije . . .«

Doloroza reĉe: »Dalje, pozadina. Mogu da vam nabavim potvrdu daste boravili naprimer u hladnom gradu Albani u drţavi Njujork. Da kaţemo da ste umrli u decembru,a? A reaktivirali su vas ĉak tamo naoku zato što, ĉek’ da vidimo . . .«

»Mogao sam da prisustvujem godišnjoj skupštini Ameriĉkog udruţenja istoriĉarau Njujorku«, predloţi Klajn. »Time se ja bavim, vidite, profesor sam istorije novogdoba na Univerzitetu u Los An Ċelesu. A zbog praznika nisu mogli da prenesu mojetelo u Kaliforniju, nije bilo mesta ni u jednom avionu, pa su me zato uputili u obliţnAlbani. Ka ko to zvuĉi?«

Doloroza se nasmešio. »Vi baš uţivate u konstruisanju laţi, profesor e. Njušim tuosobinu u vama. Vaţi, dakle hladni grad Albani, a ovovam je prvi izlazak iz njega,sušenje krila; tako se to zove, sušen je krila, jer iz hladnog grada kad se izlazi to ti jekao novoro Ċeni leptir iz svoje a ure, mekan i vlaţan i sam na nepoznatom mestu. E,ima masa stvari koja mora da se zna o ponašanju, mali maniri, l jubaznosti, ta vrstasranja, i na tome raditi s vama sutra i u sredu pa posle u petak, tri sesije; valjda ćbude dovoljno. A zasad evo samo osnovnog. Ima samo tri stvari koje treba da pamtitedok ste unutra:

Pod jedan, nikad ne postavljate direktno pitanje.Dva, ne naslan jajte se ni na koga. Znate šta hoću da kaţem; Tri. imajte na umu da je mrtvome ĉitav svemir plastika, ništa nije stvarno, ništa

nije baš mnogo vaţno, sve je samo šala. Samo šala, prijatelju samo šala.« Poĉetkom aprila odleteo je u Solt Lejk Siti, iznajmio kola, i izvezao pored planine

Moab u Jutahu do visokog platoa oiviĉenog planinamaod crvenih stena, gde su mrtvisazidali svoj hladni grad Zion. Ovo je bila njegova druga poseta nekropolisu. Prva jebila u pozno leto, 1991, vruće, doba, kad je sunce ispunjavalo pola neba, kad su ĉvornovate — reke izgledale ošamućene od ţege; a sad bejaše mrazno poslepodne,slab ašno svetlo klizilo je iz zimom uvijenih zapadnih bregova, a sneg se na mahovekovitlao kroz gvozdenoplavi vazd uh. Dţidţibhoijeve instrukcije za nalaţenje putapulsirale su sa memoekrana na Klajnovoj instrumenttabli. Ĉetrnaest milja izvan grda, od autoputa se odvaja uzani poploĉani drum, da, diskretna mala tabla oglaš»PRIVATNI PUT, PROLAZ ZABRANJEN«, da, posle hiljadu metara drugi znak, sanatpisom Hladni grad Zion, ulaz dozvoljen samo ĉlanovima, da, a onda odmahbarijere od zelenih svetlosti preko druma, s istem za skaniranje, drum prepreĉuju rampkoje se uzdiţu iz podzemnih instalacija kao kose, a glas iz nevidljivog zvuĉnika k:»Ako imate dozvolu da u Ċete u Hladni grad Zion, molim postavite je pod levi brisaĉ

U onom prethodnom dolasku, dozvolu nije imao, i dalje od ovog mesta nije stigao,

mada je bar uspeo da povede malu konverzaciju sa nevidljivim ĉuvarem iz kojiscedio informaciju da Sibila uistinu stanuje baš u ovom hladnom gradu a ne u nekdrugom. Sad je uglavio Dolorozinu falsifikovanu potvrdu o boravku pod brisaĉsvoju šofer šajbnu, i napeto ĉekao, i kroz trideset sekundi rampe se skloniše sa vidika.Poterao je kola dalje, krivudavim putem koji je sledio prirodne konture guste šu



kvrgavih ĉetinara, i konaĉno dospeo do ciglenog zida koji je, ĉineći zaokrete, zallevo i desno u šumu kao da okruţuje ceo grad. Verovatno i okruţuje. Klajnomovladalo osećanje da je Zion hermetiĉni grad, teţak i zapeĉaćen kao stari Egipat. ciglenom zidu, metalna kapija; zelene elektronske oĉi ga osmotriše, dadoše sigodobravanja, i zid se kotrljanjem po toĉkovima otvori.

Polako je vozio ka centru grad a, prolazeći prvo kroz zonu gra Ċevina za koje jepretpostavio da sluţe k omunalnim potrebama; depoi, trafo stanica, opštinski vodovod,šta li: grupa groznih bezprozornih jednospratnih zgradetina od blokova topljene šljake;onda za Ċe u stambeni deo, koji nije bio mnogo lepši. Ulice su ĉinile pravougaonmre ţu; zgrade bejahu zdepaste, sumorne, bezl iĉne, homogene. Automobilskogsaobraćaja praktiĉno nije ni bilo, a pešaka u deset blokova nije video više od destim što mu ni tih deset nisu uputili baš ni jedan pogled. Znaĉi takvu su sre dinu mrtvisebi izabrali za drugi ţivot. Ali ĉemu takva hotimiĉna sumornost? Nikad nas nećrazumeti glasilo je svojevremeno Dolorozino upozorenje. I bio je Doloroza u pravu.Iako mu je Dţidţibhoi rekao da hladni gradovi nisu baš šarmantni, Klajn ovako nenije oĉekivao. Mesto je imalo neki glacijalni kvalitet, kao da je celo sahranjeno u prozirnog leda: tišina, sterilnost, mir, mrtvaĉnice. Hladni grad, da, dobar je to naArhitektonski gledano, grad je liĉio na najgore moguće novo naselje ra Ċeno po sistemu’jeftino i bedno’, ali još više je oneraspoloţavala psihiĉka tekstura, sliĉna onim jeziameriĉkim naseljima penzionera, onim bezbrojnim »Sunĉanim salašima« i »Svetovodmora«, od maralištima bez dece i bez radosti gde su se okupljale zajednice ţivmrtvaca one druge vrste, da ĉekaju sudnji ĉas. Klajn zadrhta.

Konaĉno, kad je zašao u grad još minut ili dva dublje, uoĉio je neki znaktivnosti, ako ne baš ţivota: šoping centar, zgrada ravnogkrova. sa fasadom odgipsanog maltera, omotana u obliku latiniĉnog slova »U oko svog dvorišta, sadrţavaje postojani tok kupaca koji su išli tamo amo. Dobro. Sad će Klajn izaći na prvu prParkirao je kola blizu usta slova »U«, i krenuo šetkajući se, ispunjen nelagodnounutra. Osećao se kao da mu je ĉelo semafor na kome u ritmiĉnim intervalima blistajureĉi odavanja:

LAŢE — ULJEZ JE — UBACIO SE — ŠPIJUN ĈlNA.Haj’te, mislio je, zgrabite me, šĉepajte varalicu, da svršimo s time. izbacujte vezujte me, zakucajte me na krst. Samo, nije se ĉinilo dasija taj semafor. Totalno suignorisali Klajna. Iz uĉtivosti? Ili iz prezira? Bacao je krišom poglede, nadao seneprimetne, na kupce. napola oĉekujući da iz prve naleti na Sibilu. Svi su izgledalisomnabuli, kretali su se ćutke, staklastih oĉiju, po svojim poslovima. Nema osmeha nĉeakanja: smrznuta nadmetnost ovih samodovoljnih ljudi pojaĉavala je uobiĉajatmosferu trţnog centra u predgraĊu do nadrealistiĉke intenzivnosti, Norman Rokvel apreko njega sloj Dalija ili De Kirika. Ovaj šoping centar izgledao je kao i svaki drugišoping centar: prodavnice odeće, banka, prodavnica, ploĉa, snek barovi, cveprodavnica TV i stereo ure Ċaja, bioskop, prodavnica, jeftinih sitnica. Jedna razlika,meĊutim, postade Klajnu oĉigledna dok je lutao od radnje do radnje: sve je biloautomatizovano. Nigde nijednog prodavca, umesto njih sveprisutni su bili ekrani sapodacima, ali je, nema sumnje, baterija skrivenih kamera obeshrabrivala lopove. (Ili jeţelja za sitnom kraĊom umirala prilikom prve smrti tel a?) Mušterije su se sami



posluţivali svom robom, iznosili je pred ekrane za podatke, prislanjali palac na platneploĉice da bi se iznos skinuo sa njihovih tekućih raĉuna. Naravno. Pa ko bi trsvoju dragocenu reaktiviranu egzistenciju stojeći iza tezge i prodajući teniske patike ilišećernu vatu? Niti bi stanovnici hladnog grada razvodnjavali svoju izolaczapošljavajući tople. Neko je ovde morao bar malo i da radi, oĉigledno (kako je rdospevala u radnje?) ali, shvatio je Klajn, ono što mašine nisu mogle da urade, ovde,uglavnom, nije ni ra Ċeno.

Deset minuta se šunjao po centru. I kad je već poĉeo da misli da je ovim ljudsasvim nevidljiv, jedan ĉovek niskog rasta a širokih rame na, ćelav a sa ĉudnovmladalaĉkim crtama, stao je pred njega i rekao: »Ja sam Pablo. Ţelim vdobrodošlicu u hladni grad Zion.« Ovo neoĉe kivano probijanje tišine tako je tKlajna da se morao boriti da za drţi prikladnu mrtvoliku neuznemirljivost. Pablotoplo nasmešio, i svojim rukama dotakao obe Klajnove rukeu znak prijateljskogpozd rava, ali njegove oĉi bile su ledene, neprijateljske, daleke, ĉinile su zastrašujkontradikciju.

»Poslali su me da vas povedem do mesta boravka. Idemo, vaša kola.«Sem što je davao uputstva o pravcu, Pablo je tokom petominutne voţn

progovorio još samo tri puta. »Evo kuće za reaktiviranje«, rekao je. Petosprzgrada, privlaĉna koliko i bolnica, tamnobronzanih zidova, prozora crnih kao on»Ovo je kuća otaca vodiĉa«, reĉe Pablo trenutak kasnije. Skromna ciglena zgrada, k rektorat, pokraj malog parka. I, konaĉno: »Ovde odsedate. Prijatna poseta.« Naglizišao iz kola, i udaljio se brzo.

To je bila kuća stranih, hotel za mrtve koji su došli u posetu, duga niska strukod blokova šljake, funkcionalna i nesjajna, jedna od najmanje zavodljivih u ovomgradu neprijatnih zgrada. Štagod drugo bilo sluĉaj sa mrtvima, za maštovitarhitekturu oĉito nisu imali sklonosti. U spartanskom holu, glas izinfoekrana odrediomu je sobu: ĉetvrtastu kutiju belih zidova i visokog plafona.Imao je zasebni WC,sopstveni infoekran, uzanu postelju, ormarić sa fiokama, skroman orman, mali prkoji je otvarao pogled na susednu zgradu, podjednako sumornu. Ništa nije reĉenplaćanju; moţda je bio gost ovog grada. Ništa nije bilo reĉeno ni o ĉemu. Ĉinilo ssu ga prihvatili. Eto koliko je vredelo Dţidţibhoijevo turobno uveravanje da će smesta otkriti, i Dolorozino in sistiranje da će ga proĉitati za manje od deset minProveo je u Hladnom gradu Zion već pola sata. Jesu li ga proĉitali?

Svojevremeno je Doloroza rekao: »Jelo kod nas nije vaţno.« ipak jedete?«Naravno da jedemo. Ali to prosto nije vaţno.« Sad je meĊutim, bilo vaţno Klajnu. Neneka fina kuhinja, već kakva takva hrana : po mogućstvu triput na dan. Ogladneo je.Zazvoniti sobarici? Nema sobarica u ovom gradu. Okrenuo se infoekranu. Dolorozinoprvo pravilo: ne ne postavljaj direktno pitanje. To sigumo nije vaţilo za infoekran,već samo za mrtve. Nije se morao pridrţavati detalja bontona u razgovor. sa

kompjuterom. Opet, glas iz in foekrana moţda i ne mora biti glas k ompjutera, pa jepokušao da primeni indirektni, saţeti stil kojim se,i mrtvi najradije sluţe izmeĊu sebe:»Veĉera?« »Menza.«»Gde? «



»Centralno ĉetiri«, reĉe ekran. Centralno ĉetiri? U redu. Naći će gde je to. Presvukao se u ĉistu odeću i otišao niz

dugi, vinilom poploĉani hodnik do hola. Spustila noć; svetlele su uliĉne lampe; podplaštom tame ruţnoća grada više ni je bila tako nametljiva, ĉak se u brutalnojpravilnosti ulica ukazivala i neka vrsta kontrolisane lepote.

Ulice me Ċutim bejahu bez oznaka, i sasvim puste. Klajn je hodao nasumice desetminuta, nadajući se da će sresti nekoga ko ide ka menzi ka »Centralnom ĉetiri«. Alikad je konaĉno sreo nekoga, visoku ţenu kr aljevskog drţanja dobro zamak lu u godine,otkrio je da je nemoćanda joj se obrati. (Nikad ne postavljajte direktno pitanje. Nikadse ne naslanjajte ni na. koga.) Hodao je uz nju, ćutke i na odstojanju, sve dok se onaiznenada ne okrete radi ulaska u jednu kuću. Još deset minuta je lutao, opet sam. Ovoje s mešno, mislio je: bio mrtav, bio topao, svejedno nov sam u ovom gradu, i valjdaimao pravo na malu pomoć. Moţda je Doloroza samo pokušavao da komplikuje stvKa sled ećem uglu, kad je ugledao jednog ĉoveka kako, pogurivši se protiv vepripaljuje cigaretu, Klajn mu hrabro pri Ċe.

»Izvinite, ja .. .«Onaj podiţe pogled. »Klajn?« reĉe. »Da. Naravno. Dakle, i vi ste znaĉi prešli

granicu!«Klajn je shvatio da je to jedan od Sibilinih pratilaca iz Zanzibara. Onaj oštri, b

oka: Mortimer. Ĉlan njene pseudoporodiĉne grupe, šta god to bilo. Klajn je zukivno u n jega. Ovo će morati da bude trenutak kad će prevara biti razotkrivena, jer,samo šest nedelja raspravljao se sa Mortimerom u vrtu Sibilinog hotela u Zanzibato ni pribliţno nije dovoljno vremena da neko umre, bude reaktiviran, i pro Ċe kroz

period sušenja krila. Ali taj trenutak je prošao a Mortimer ništa nije rekao. Posle duvremena Klajn reĉe: »Upravo sam stigao. Pablo me je odveo do kuće stranih a traţim menzu.«

»Centralno ĉetiri? I ja idem tamo. Baš imate sreće.« Nikakvog znaka sumnjeMortimerovcm licu. Laki os mejak je moţda oznaĉavao da Mor timer zna da Klajnnikako ne moţe biti ono što tvrdi da je. Imajte na umu da je mrtvome čitav svemirplastika, sve je samo šala. »Ĉekam Neritu«, reĉe Mortimer. »Moţemo svi zajedno djedemo.«

Klajn teško prevali preko jezika: »Rieaktiviran sam u Hladnom gradu Albani. Teksam izišao.«

»Baš fino«, reĉe Mortimer. Nerita Trejsi iskoraĉi iz zgrade odmah do ugla: vitka ţena atietskog izgleda.ĉetrdesetih godina, kratke crvenkastobraon kose. Stuštila se kanjima dugim koracima,i Mortimer joj reĉe: »Evo Klajna, koga smo sreli Zanzibaru. Upravo je reaktiviran, ugradu Albani.«

Sibilu će to razonoditi.«

Jel’ ona u gradu?« izbrblja Klajn. Mortimer i Nerita izmenjaše lukave poglede. Klajn se osetio postide .: Nikad nepostavljajte direktno pitanje. Prokleti Doloroza!

Nerita reĉe: »Videćete je uskoro. ’Oćemo na veĉeru?« Menza nije bila onako asketski ure Ċena kao što je Klajn oĉekivao: bila je zapravo



restoran, sasvim prijatan, komplikovano konstruisan u pet ili šest nivoa pregraĊenihsvetlucavim tamnim visokim pregradama u male, i zdvojene prostore za ruĉavanje.Menza je imala topli, bogati izgled tropskog odmarališta. Ali hrana, koja je stizalaautomatski iz rotirajućegureĊaja, bila je polufabrikovana i ţalosna: još jedna ţestokkontradikcija. Samo šala, prijatelju, samo šala. U svakom sluĉaju bio je manje gladannego što mu se u hotelu uĉinilo. Sedeo je uz Mortimera i Neritu, brlja jući po svomjelu, dok je njihova konverzacija tekla pored njega višestruo brţe od brzine mGovorili su fragmentarno i eliptiĉno, perifrasiĉno, u aposiopezama, njihov je stilobilovao hiazmusom, metonimijom, o ksimoronom, i zeugmom: njihova zasenjujućretorska tehnika stavljala je Klajna u zbunjenosti i nelagodnosti, a to su oni, nije bilomnogo sumnje, i hteli. S vremena na vreme munjevito bi iskoĉili iz gustišaindirektnosti da proburaze Klajna brzim saglašajnim ubodom: zar nije je tako, pitali biga, a on bi se nasmešio i klimnuo glavom, klimnuo glavom i nasmešio se, govoreći,da, da, apsolutno. Da l i su oni to znali da se on laţno predstavio, i samo se poigravanjime, ili su ga na neki naĉin, ako je nemoguće, prihvatili kao jednoga od njih? nije mogao da oceni, tako je prefinjen bio njihov stil. Sasvim nov ĉlan zajednicereaktiviranih, rekao je sebi, izgubio bi se u ovome skoro isto koliko i topli oredmrtvom straţom.

Tad Nerita reĉe (ovog puta bez verbalnih poigravanja), »Ona vam j oš strašnonedostaje, zar ne?«

»Da. Neke stvari izgleda nikad ne mogu propasti.«»Sve propada«, reĉe Mortimer. »Dodo, auroksi, Sveto rimsko carstvo, dinas

T’ang, zidine Vizantije, jezik Mohendţodara.« »Ali ne Velike piramide, Jangce, koelakant, ili gornji deo lobanje pitekantropa«,

uzvrati Klajn. »Neke stvari izdrţavaju i opstaju. A neke se mogu regenerisati. Nizgubljeni jezici su dešifrovani. Ĉini mi se da dodoe i aurokse love u jednom afriĉrezervatu, u ovoj našoj eri.«

»Kopije«, reĉe Mortimer. »Uverljive kopije. S imulacije ništa slabije od originala.« »Jel’ to ono što vi traţdte?« upita Nerita. »Traţim ono što je moguće dobiti.«

»Moţda sam spreman da se zadovoljim sa pet minuta razgovora sa njom.»To ćete dobiti. Ne noćas. Vidite tamo? Eno je. Samo nemojte joj sadsmetati.«

Nerita je klimnula glavom, pokazujući preko zjapeće dubine u centru restoranadalekoj suprotnoj strani, i to tri nivoa više, po javili su se Sibila i Kent Zaharias. Stsu zakratko na ivici svoga prostora za ruĉavanje, zureći prazno, bezemocija, ucentralni prostor restorana. Klajn je osetio da mu se jedan mišić u obrnekontrolisano trza, otkrivajući nemrtvaĉku nehladnokrvnost, pa je pritisnuo špreko obraza, tako da se mišić odapinjao i trzao pod dlanom. Bila je kao boginja tamo

gore, boginja koja se po kazuje svojim oboţavaocima u svom svetilištu, bledasvetlucava figura, divnija ĉak i od one predstave koju je on tokom svojih paizgradio ulepšavajući uspomene, i ĉinilo mu se nemogućim da je to biće ikad njegova supruga, da ju je poznavao i kad su joj oĉi bile crvene i naduvene od noćiprovedene u uĉenju, da je gledao odozgo njeno lice dok su vodili Ijubav i posmatrao



kako kez i zube u grĉu ekstaze koji je tako blizak grimasi bola, da ju je znao i dgrizavu i neljubaznu u vrmee kad je bila bolesna, a svadljivu i nestrpljivu u zdravlju,osobu sa manama i slabostinia, mirisima i nedostacima, ukratko, da je bila ljudskobiće, ova boginja, ovo nestvarno reaktivirano stvorenje, ovaj cilj njegovog traganja,ova Sibila. Spokojno, ona se okre nula, i spokojno nestala u svoj zaklonjeni separe.»Ona zna da ste vi ovde«, reĉe mu Nerita. »Videćete se sa njom. Moţda sutra.« TadMortimer reĉe nešto zaludujuće posredno, a Nerita mu odgovori istommistificirajućom indirektnošću, i tako baci še Klajna još jednom u reku svog lakogverbalnog plesa, dole u igre reĉi, dole i dole i dole, idok se on borio da se ne udavi,dok se naprezao da shvati njihove replike, ni jedan jedini put nije pogledao ka mestugde je Sibila sed ela, baš nijednom, pa je ĉestitao sebi što je u svojoj maskeradi bar utom pogledu uspeo.

Te noći, leţeći sam u svojoj sobi u kući stranih, on se pita šta će reći Sibili kadnjih dvoje konaĉno sretnu, i šta će ona njemu reći. Da li će se on usuditi da odgrubo zatraţi da mu opiše odlike svoje nove egzistencije? To je sve što od nje hoćstvari, to saznanje, otvor kroz koji bi zavirio u njenu transformisanu liĉnost; to ješto se nada da će od nje dobiti, jer je svestan da teško moţe biti ma kakvih izgledaje ponovo dobije celu, med utim hoće li se usuditi da pita, hoće li se usuditi ĉak i takmalo da pokuša? Naravno da će postavljanje takvih pitanja njoj otkriti da je ontopao, previše glup i sirovih percepcija da bi shvatio ţivot mrtvih; ali on ne sumnjaće ona ionako momen talno shvatiti da je on ţiv. Šta d a kaţe, šta da kaţe? Napozornici svog uma on izvodi imaginarni tekst njihovog razgovora:

»Kaţi mi kako je to,Sibila , biti ovo što si ti sad.« »Kao plivanje pod staklenom ploĉom.« »Ne razumem.«»Sve je mi rno ovde gde sam ja, Dţorgej. To je mir koji nadilazi shvatanje razum

našega. Nekad bejah nošena velikom olujom, a i najmanji povetarac me moguzdrmati, ţivot moj prolazaše sa uzbuĊenjem, mahnito, al’ sad, sad, sad sam u oluje, na mestu gde uvek u svemu mir vlada. Posmatram, no ne dozvoljavam išta dme dosegne.«

»Ali zar na taj naĉin ne gubiš osećanja? Zar ti se ne ĉini da si omotana izolujuslojem? Kaţeš, kao plivanje pod staklom, a to nagovešlava da si'izolovana, odseĉskoro umrtvljena.«

»Pretpostavljam da bi ti mogao tako misliti. Al’ ono što stvarno je ste, to je, dĉoveka više ne deluje nepotrebnosti.«

»To mi zvuĉi kao priliĉno ograniĉena egzistencija.« »Manje ograniĉena nego grob, Dţorgej.« »Nikad nisam shvatio zašto si zatraţila reaktiviranje. Ti si jurišala na svet da

proţdreš, Sibila, ţivela si takvim intenzitetom, takvom strašću. Pristati na ovu vrstu

egzistencije kakvu imaš sad, da budeš samo napola ţiva . . .« »Nemoj biti budala, Dţorgej. Bolje napola ţiva nego da trunem u zemlji. Bila samtako mlada. Toliko je mnogo još bilo da se vidi i uradi.«

»Ali gledati, i raditi, napola ţiv?« »To si ti tako rekao, ne ja. Nisam ja ţiva uopšte. Nisam postala ni manje, a ni više



onakva kakvu si me poznavao. Umesto toga postadoh “ potpuno drukĉija vrsta bića. Nidobijanje ni gubljenje, samo razlika.«

»Da li su sva tvoja opaţanja drukĉija?« »Veoma. Moja je perspektiva šira. Sitnice se pokazuju kao sitnice.« »Daj mi neki primer, Sibila.«»Radije ne bih. Kako išta da ti objasnim; Umri d pridruţi nam se,;:r ćeš

razumeti.«»Znaš da nisam mrtav?« »Ama, Dţorgej, kako si smešan!« »Baš je fino što još mogu da te zabavim.« »Izgledaš tako povreĊeno, tako tragiĉno. Maltene bih mogla da tesaţaljevam.

Hajde: pitaj me bilo šta.« »Da li bi mogla da napustiš svoje društvo i ţiviš opet u svetu?« »Nikad nisam na to pomislila.«»Da li bi mogla?«

»Pa pretpostavljam da bih mogla. Ali, zašto bih? Ovo je sad moj svet.«»Ovaj geto.«»Tako ti izgleda?«»Zakljuĉaš sebe u zatvoreno društvo sebi ravnih, u zbijenu subkulturu. Zaseban

ţargon, zid posebnog bontona, adiosinkrazije. Sve ude;eno, rekao bih, da strancaizbacuje iz ravnoteţe, da ga prinudi da se oseća strancem. To je odbrambena stvr.Hipici, crnci, homosi, mrtvi isti mehanizam, isti proces.

»I Jevreji takode. Ne zaboravi Jevreje.«

»U redu, Sibila, Jevreji. Sa njihovim malim plemenskim šalama, zasebnpraznicima, sopstvenim tajanstvenim jezikom, da, dobar primer za ovu tezu.«

»Onda, ja sam se pridruţila jednom novom plemenu. Sta je loše u tome?« »Zar ti je bilo potrebno da postaneš deo plemena?« »Sta sam pre imala? Pleme Kalifornijaca? Pleme univerzitetskih profesora?«»Pleme Dţorgeja i Sdbile Klajn.« »Preusko. U svakom sluĉaju isterana sam iz tog plemena. Bilo mi je potrebno da

se pridruţim nekom drugom plemenu.«

»Isterana?«»Smrću. Posle toga povratka nema.« »Mogla bi da se vratiš. U svakom trenutku.« »A, ne, ne, ne, Dţorgej, ne mogu, ne mogu, nisam više Si bila Klajn. I nikad neću

biti. Kako to da ti objasnim? Nema naĉina. Smrt donosi promene. Umri pa vidi,Dţorgej. Umri pa vidi.«

Nerita je rekla: »Ona vas ĉeka u salonu.« Bila je to velika, hladno nameštena soba sasvim na kraju onog drugog krila k

stranih. Sibila je stajala pored prozora kroz koji se ulivalo bledo, ledeno jutarnjesvetlo. Uz nju su b ili Mortimer i Kent Zaharias. Njih dvojica uputiše Klajnmisteriozne iskošene osmehe, moţda uĉtive a moţda podsmešljive, nije mogao razazna kakve. »Dal’ vam sesviĊa naš grad?« upita Zaharias. »Jeste li razgledaznamenitosti»« Klajn je izabrao da ne odgovori. Potvrdio je samo neznatnim



klimanjem glave da je pitanje ĉuo, i okrenuo se Sibili. Ĉudnovato, osećao je savmir u ovom trenutku ostvarenja višegodišnje ţelje: nije osećao baš ništa u njenomprisustvu, ni paniku, ni ĉeţnju, ni smetenost, ni nostalgiju, ništa, ništa. Kao dstvarno mrtav. Znao je da je to smirenost totalnog straha.

»Ostavićemo vas nasamo«, reĉe Zaharias. »Sigurno imate toliko da kaţete jedrugom.« Izašao je sa Neritom i Mortimerom. Klajnove oĉi susretoše Sibilinzadrţaše se tu. Gledala ga je hladno, sa nekom vrstom neliĉnog odmeravanja. Taj nprokleti osmeh, pomisli Klajn: sve njih umiranje pretvara u Mona Lize.

Ona reĉe: Da li planiraš ovde dugo da ostaneš?« »Verovatno ne. Neki dan, moţda nedelju dana.« Ovlaţio je usne. »Kako ti je bilo,

Sibila? Kako je išlo?« »Sve je ispalo otprilike kako sam oĉekivala.«

Šta ti to znači? Moţeš da kaţeš nešto konkretnije? Ničim nisi razoearana? Ništa te niiznenadilo? Kako je tebi bilo, Sibila? Ao, Isuse .. .

Nikad direktno pitanje!On reĉe: »Trebalo je da me pustiš da te posetim u Zanzibaru.« »To nije bilo moguće. Hajde da o tome sada ne priĉamo.« Odbacila je tu epizo

uz nemarno odmahivanje rukom. Trenutak kasnije ona reĉe: »Da li bi te zanimalĉuješ fascinantnu priĉu kojusam otkrila o ranim danima Omanskog uticaja uZanzibaru?

In personalnost tog pitanja ga trţe. Kako je mogla da ispolji takvo totalno odsusradoznalosti u vezi sa njegovim dolaskom u Hladni grad Zion, njegovom tvrdnjom daje mrtav, njegovim razlozima što je traţio da je vidi? Kako je mogla da se baci tbrzo, tako hladno, u diskusiju o starovremenskim politiĉkim dogadajima u Zanzibaru?

»Pa valjda«, reĉe on slabim glasom. »Ta ti je priĉa stvarno kao iz1001 noći. Priĉa nam govori kako je Ahmad lukav

zbacio Abdulaha ibn Muhammad Alavija.«Imena su mu bila nepoznata. On je odista uzeo nešto malo uĉešća u njen

istorijskim istraţivanjima, ali godine su prošle otkad je s njom radio, i sve je otplotamoamo po njegovoj pameti, ostavljajući ispre turani talog Ahmada i Hasana iAbdulaha. »Izvini«, reĉe »Stvarno se ne sećam ko su oni bili.«

Nimalo ne gubeći svoje spokojstvo, Sibila reĉe: »Sigurno pamtiš da jeosamnaestom veku, i poĉetkom devetnaestog, glavna sila u Indijskom okeanu arapska drţava Oman,kojom se vladalo iz Grada Muskata u Persijskom zalivu. Poddinastijom Busaidi, koju je zasnovao 1744. Ahmad ibn Said alBusaidi, Omanci suproširili svoju vlast do Istoĉne Afrike. Logiĉna prestonica za njihovu afriĉku impbila je luka Mombasa, ali pošto nisu bili u stanju da isteraju suparniĉku dinastiju je tamo vladala, Busaidi su obratili paţnju obliţnjem Zanzibaru, kosmopolitskostrvu izmešanog arapskog, indijskog i afriĉkog stanovništva. Strategijski polZanzibara na obali i njegova prost rana, dobro branjena iuka, ĉinili su to ostrvoidealnom bazom za istoĉnoafriĉku trgovinu robljem, a taj biznis su Busadiji iz Omnameravali da stave pod svoju kontrolu.«

»Ĉini mi se da se sad nešto prisećam.« »Vrlo dobro. Zasnivaĉ Omanskog sultanata u Zanzibaru bio je Ah mad ibn



Madţid lukavi, koji se u Omanu popeo na tron 1811. godine posle, sećaš se, posmrti svog ujaka AbberRahmana alBusaidija.«

»Imena mi zvuĉe poznato«, reĉe Klajn neubedeno.Sedam godina kasnije, nastojeći da pokori Zanzibar bez u potrebe sile nastavi

Sibila, »Ahmad lukavi je obrijao bradu i brkove i posetio ostrvo prerušenpredskazivaĉa budućnosti. Nosio je ţutu odeţdu i skupi iniaragd na svom turbanuto doba skoro celim Zanzibarom vladao je jedan domaći vladalac, izmešane ara pske iafriĉke krvi, Abdulah ibn Muhammad Alavi, koji je od roditelja nasledio i tituluMvenji Mkuu. Po navici Mvenji Mkuua bili su preteţno Afrikanci, pripadnici plemenzvanog Hadimu. Kad je sultan Ahmad stigao u grad Zanzibar, prikazao je nadokovima svoje pretskazi vaĉke veštine i privukao je toliko paţnjeda mu je zaĉasodobrena audijencija na dvoru Mvenji Mkuua. Ahmad je samo predskazao Abdulahusjajnu budućnost, i proglasio da će moćni vladar znan širom sveta doći u Zanzibar,uzeti Mvenji Mkuua za svog visokog doglavnika, i potvrditi njega i njegove potomkeza veĉne vladare Zanzibara. ’Kako znaš te stvari?’ pitao je Mvenjii Mkuu. ’Pijedan na pitak’, odgovorio Je sultan Ahmad, ’koji mi omogućuje da vidim budućnost.Hoćeš da ga probaš?’ Abdulah reĉe: ’Sigurno da hoću.’ Tad mu Ah mad dade jednudrogu koja ga je zanela i prikazala mu rajske slike. Gled ajući dole na svet sa svogmesta pokraj podnoţja Alahovog prestola, Mve Mkuu je video kako njegovi unupravljaju bogatim i srećnim Zanzibarom. Satima je lutao po fantazijama o svemoći.«

»Ahmad je tada otišao«, nastavi ona, »i pustio da mu izrastu brkoviib brada, pa sevratio u Zanzibar deset nedelja kasnije u punoj opremi, kao sul tan Omana, na ĉeluimpozantne i moćne flote. Smesta je otišao na dvor Mvenji Mkuua i predloţio, baššto je predskazivaĉ ranije rekao, daOman i Zanzibar sklope ugovor o savezništvu, tim da Oman preuzme rdgovornost za dobar deo spoljnih poslova Zanzibara,ukljuĉujući i tvrgovinu robljem, a da garantuje vlast Mvenji Mkuu u svim unutrašnjimpos lovima. Mvenjii Mkuu bi, kao naknadu za svoje delimiĉno odricanje, dobioOmana finansijsku nadoknadu. Sećajući se vizija koje mu je predoĉio predskazivaĉ,Abdulah je odmah potpisao taj ugovor, ozakonav ajući na taj naĉin nešto što je,efektivno, bilo omansko pokoravanje Zanzibara. Velika gozba prire Ċena da se ugovorproslavi, i tom prilikom Mvenji Mkuu kao znak uvaţenja ponudio sultanu Ahmedretku drogu koja se u tom delu sveta koristila, zvanu borgaš ili ’cvet istine’. Ahmadse samo pravio da prinosi luilu ustima, jer on je mrzeo sva sredstva koja uti ĉu na um,ali je Abdulah, dospevši pod uticaj cveta istine, pogledao Ahada i prepoznao predskazivaĉkog lica iza sultanove nove brade.shvataju ći da su ga prevarili, MvenjiMkuu J e zario svoj bodeţ, otrovanogvrha, duboko u sultanovu slabinu, i pobegao izgozbene dvorane, nastanjuju ći se na susednom ostrvu Pemba. Ahmad ibn Madţid jpreţiveo, ali je otrov upropastio vitalne organe, tako da je preostalih deset godinasvogţivota proveo u neprekidnim patnjama. A što se tiĉe Mvenji Mkuu,sultanovi ljudi su

ga ulovili, pa su ubili i nje ga i devedeset ĉlanova njegove familije, i time je okonaĉavlast domaćih vladalaca u Zanzibaru. Sibila zastade. »Zar to nije ţivopisna i divnapriĉa? zapita konaĉno. »Oĉaravajuća«, reĉe Klajn. »Gde je pronaĊe?«

»Neobjavljeni memoari Kloda Riĉburna, sluţbenika Istoĉnoindijske kompanije.Sahranjeni duboko u arhivama Londona. Ĉudno da ih nijedanistori ĉar dosad nije



otkrio, zar ne? Standardni tekstovi kaţu prosto da jeAhmad prinudio Abdulaha dapotpiše ugovor zastrašujući ga svojom mor naricom, a da je posle iskoristio prvipogodni momenat da naredi da Mvenji Mluu bude ubijen.«

Baš ĉudno«, sloţio se Klajn. Ali on nije ovamo došao da sluša e priĉe o vizionarskimnapitcima i kraljevskim izdajstvima. Po kušavao je da smisli neki naĉin da navederazgovor na liĉne stvari. Fragmente njegovog imaginarnog dijaloga sa Sibilom sad mu

pro Ċoše kroz se sećanje. Sve je mirno ovde gde sam ja, Dţorgej. To je mir koji nadilazimoć razuma našega. Kao plivanje pod staklenom pločom. Ono š to stvarno jeste, to je,da na čoveka više ne deluje nepotrebnosti. Sitnice se pokazuju kao sitnice. Umpridruţi nam se, pa ćeš razumeti. Da. Moţda. Samo, da li je ona u išta od toga stvarnverovala? On je stavio sve te reĉi u njena usta; sve što je zamisLio da će ona rećije njegova kon strukoija, bezvredno kao kljuĉ za pravu Sibilu. Gde medutim da nadeonaj pravi kljuĉ?

Nije mu dala šansu da pokuša. »Uskoro se vraćam u Zanzibar«, reĉe ona. »

puno stvari koje ţelim da saznam o tom incidentu od naroda u zabaĉenim delovostrva: stare legende o poslednjim danima Mvenii Mkuua, moţda varijante osnopriĉe . . .«

»Mogu s tobom?«»Zar nemaš svoja istraţivanja koja bi hteo da nastavdš, Dţorgej?« upita ona N

ĉekala na odgovor. Energionim koracima došla je do vrata salona, izašla, nestala.

7

Mislim na ono što oni i njihovi psihijatri plaćenici naziva»sistemima iluzija«. Nepotrebno je i reći da su »iluzije« uvsluţbeno definisane. Ne moramo da brine mo o pitanjimrealnog i irealnog. Oni go vore samo kad je kako zgodno.Vaţan je sistem. Kako se podaci u njemu ureduju. Neki susistemi konzistentni, drugi se ras padaju.

Tomas Pinĉon:Gravitaciona duga

Opet mrtvi, ovog puta samo troje, dolaze jutarnjim avionom iz Dara. Bolje tri negopet, verovatno, mislio je Daud Mahmud Barvani, samo i tri je ipak više od opoţeljnog broja. Doduše oni drugi, pre dva meseca, nisu pravili probleme, ostasamo dan i odlepršavši potom na kontinent, ali svejedno, bila mu je neprijatna pomisaoda se takva stvorenja nalaze na istom ostrvu gde i on, ostrvu tako malom. Imali suĉitav svet na izboru, pa zašto dolaze tako uporno u Zanzibar?

»Avion je stigao«, reĉe kontrolor leta.Trinaest putnika. Sluţbenik zdravstvene kontrole prvo je kroz kapiju propustio

ovdašnje, dvojicu novinara i ĉetvoricu zakonodavaca koji su se vraćali sa panafrkonferencije u Kejptaunu, a zatim je obradio grupu od ĉetvorice Japanskih turistanena smešenih Ijudi nalik na so vuljage ovenĉane fotoaparatima. A onda, mrtvi: i toBarvanijevo iz nena Ċenje, oni isti od pre, naime crvenokosi ĉovek, i onaj sa brakosom a bez brade, i crnokosa ţena. Imajuli mrtvi toliko para, da mogu da letuckaju



od Am erike do Zanzibara svakih par meseci? Barvani je ĉuo priiĉu da svaki nmrtvac, kad ustane iz svog kovĉega, dobije na poklon zlatne poluge u onolikoj tekoliko je sam teţak, a videći sad ovo Barvani je u tu priĉu skoro i poverovao. Ne mna dobro da iza Ċe kad se ovakvi stvorovi šetaju po svetu, rekao je sebi, a pogotovu im se do pušta ulazak u Zanzibar. Ipak, nije imao izbora. »Dobrodošli još jednomostrvo karanfilića«, reĉe ljigavo, smešeći se birokratskim osmehom. Zapitao se, nprvi put , šta će biti sa Daudom Mahmudom Barvanijem kad njegovi dani na ovsvetu isteknu.

». . . Ahmad ’lukavi’ protiv Abdulaha ’nekakvog’, reĉe Klajn. »Ni o ĉamu drunije htela da govori. Samo o istoriji Zanzibara.« Bio je u Dţidţibhoijevoj radnoj sNoć je bila topla; padala je poznoprolećna kiša i pomućivala prizor miliona blistsvetlosti u bazenu grada Los An Ċelesa i okoline. »U tom ĉasu ĉinilo se da je, znatneumesno postavl jati joj ma kakva direktna pitanja. Neumesno. Nisam se osećao taneumes no još od ĉetrnaeste godine. Bio sam bespomoćan medu njiima, strarac, dete.«

»Smatrate li da su prozreli vašu maskaradu?« zapita Dţidţibhoi. »Nisam siguran. Izgledalo je da se poigravaju sa mnom, da me za zafrkavaju, ali

to je moţda njihov uobiĉajeni stilkad im dode neko nov niko nije zahtevao dadokaţem svoj identitet. Niko nije nabacio nagoveštaj da sam varalica. Niko nijemnogo mario za mene, šta ja tamo traţim . kako sam uopšte postao jedan od mrtSibila i ja stajali smo licem u lice, i ja sam ţeleo da posegnem ka njoj, ţeleo sam dona posegne ka meni ali nije bilo kontakta, nikakvog uopšte, bilo je kao da smo upravo sreli na nekoj akademskoj koktelpartiji pa ona misli samo na novu mrvicu nekezabite istorije koju je upravo otkopala, i tako, detaljno mi je ispriĉala kako je sultanAhmad nadmudrio Abdulaha a posle Abdulah probo noţem sultana.« Klajn ugldobro poznati komplet knjiga na jednoj od Dţidţibhojevih prenatrpanih polica: Olii Metju, Istorija I stočne Afrike. Taj je komplet putovao svuda sa Sibilom tokom onihgo aina dok su bili u laraku. Klajn izvuĉe tom I, govoreći: »Tvrdila je da standaistorije daju površan i netaĉan opis tog dogadaja, a da je ona, :ek sad, otkrila istinitupriĉu. A obzirom koliko je moje znanje, lako moţe biti da se samo igrala sa mnom, dami je priĉala odlomak iz dobro poznate istorije kao da je to nešto što do pre neddana niko nije znao. Ĉek’ da vidim, Ahmad, Ahmad, Ahmad . . .«

Pogledao je i ndeks. Našao je pet Ahmada, al nijedan od njih nije sultan Ahmadibn Madţid lukavi. Zapravo se spominjao neki Ahmadi bn Madţid, ali samo u jednojfusnoti. i ĉinilo se da je nekakav arapski hroniĉar. Klajn je našao i trojicu Abdulali nijedan od njih nije bio Zanzibarac.

»Nešto nije u redu«, promrmljao je.»Nije vaţno, prijatelju Dţorgej«, reĉe Dţidţibhoi blago.»Vaţno je. Ĉekaj malo.« Klajn je pronjuškao po spiskovima. Pod Zanzibar,

vladari, nije našao nikakvog Ahmada, a ni Abdulaha; našao jenekog vladara po imenuMadţid ibn Said, ali proverivši u knjizi našao je da je taj vladao u drugoj polovinidevetnaestog veka. Oĉajniĉki je Klajn prelistavao, preletao tekst, vraćao se, traNajzad podiţe glavu : reĉe: »Skroz pogrešno!«

»Oksfordska Istorija Istoĉne Afrike?«



»Detalji Sibiline priĉe. Pogledajte, rek la je da se taj Ahmad lukavi popeo naomanski presto godine 1811. i da je potĉinio Zanzibar sedam godina kasnije. MeĊutimknjiga kaţe da je izvesni Sejid Said alBusaidi postao sultan Omana 1806. i vlapedeset godina. I on je bio taj, ne nepos tojeći Ahmad lukavi, koji je uzeo Zanzibar,samo on je to izveo 1828, a vladar primoran da potpiše ugovor sa njim, nosilac tiMvenji Mkuu, zvao se Hasan ibn Ahmad Alavi, i. . .« Klajn odmahnu glavom. »Potpuno je drugi spisak liĉnosti. Nema probadanja noţem, nema ubistava, datumi susasvim drugi, ĉitavastvar. . .«

Dţidţibhoi se tuţno nasmešio. »Mrtvi su poĉesto nevaljali.« »Ali zašto biizmišljala kompletnu fantaziju i prodavala mi je kao senzacionalno novo otkrSibiia je biia najpedantniji nauĉni radnik koga sam ikad sreo! Ona nikad ne bi... «

»To je bila ona Sibila koju ste poznavali, dragi prijatelju. Neprestano navaljujemna vas da shvatite da je ovo sada druga osoba, nova osoba, u njenom telu.«

»Osoba spremna da laţe o istoriji?« »Osoba spremna da zafrkava«, reĉe Dţidţibhoi. »Da«, promrmlja Klajn. »Da zafrkava. Imajte na umu da je mrtvome čitav svemir

'pls atika, ništa nije reaino, ništa nije baš mnogo vaţno.Spremna da zafrkava glupog,dosadnog, neprijatno upornog bivseg muţa koji se pojavio u hladnom gradu, providnomaskiran, i koji se pretvara da je mrtav. Spremna da izmisii ne samo doga Ċaj nego isame uĉesnike, kao šalu, kao jeu d’esprit. O, boţe. O, boţe, kako je surova, kako sambio glup! T o je bio njen naćin da mi saopšti da zna da sam laţni mr tvac. Quid pro quo, podvala za podvalu!«

»Sta ćete sada?«

»Ne znam«, reĉe Klajn. Ono što je na kraju uradio, nasuprot Dţidţibhoijevim kategoriĉnim savetim

nasuprot svojoj sopstvenoj zdravoj pameti, bilo je sledeće; nabavio je od Doioroze jošpilula i pošao ponovo u hladni grad Zion. Oĉekivao je da će doţiveti neku vrstu sradosti, kao pri ĉaĉkanju šupljine na mestu izvadenog zuba, kad bude predoĉio Sibilidokaze o njenom fiktivnom Ahmadu, imaginarnom Abdulahu. Neka se više nikaigre ne zapodevaju izme Ċu nas, kazaće joj. Reci mi ono što mi je potrebno da znaSibila, a onda me pusti da idem; ali reci mi samo istinu. Ĉitavim putem do Jutaha

uveţbavao je svoj govor, glaĉao ga i ukrašavao. Uzalud se tr udio, jer se ovog putakapije hladnog grada Zion a ne otvoriše za njega. Skeneri su pregledali njegovufalsifikovanu kartu iz Albanija, i zvuĉnik reĉe: »Vaši dok umenti su nevaţeći.«

Što je moglo da bude kraj cele stvari. Mogao je da se vrati u Los An Ċeles i pokupikomadiće svog razbijenog ţivota. Ĉitav ovaj semestar proveo je na sabatikumu, aliletnji semestar se bliţio, bilo je posla. Stvarno se i vratio u Los Andeles, ali samo nakratko, da spakuje nešto veći kofer, naĊe svoj pasoš i odveze se na aerodrom. Kslatko majsko veĉe avion britanske kompani je BA, mlaznjak, poneo ga je preko

Severnog pola ka Londonu, gde je, jedva odvajajući malo vremena za kafu i krofjednoj radnji na aerodromu, Klajn ušao u drugi avion, koji ga je poneo jugoistoprema Africi. Više zaspao nego budan posmatrao je kakose pod njim odmotavageografija snova: Mediteran, koji je naišao i prošao zaĉudujuće brzo, pa mrki ćilimlibijske pustinje, pa moćni Nil, sveden na debljinu jedne braon trake, kad se gled



visine od deset milja. Iznenada Kilimandţaro, umotan u izmaglice, okovan snegom,uzdignut kao dţinovski dvoglavi plik na njegovoj desnoj strani, duboko dole, a toga Klajn je imao utisak da moţe videti, na levoj strani, udaljeno sjaktanje suncaIndijskom okeanu. Onda je veliki avion iglastog nosa poĉeo svoje naglo obrušavaspuštanje, i nedugo potom Klajn se našao kako iskoraĉuje u topli vlaţni vazduhzasenjujuće sunce Dar es Sa lama.

Prerano, prerano. Osećao se nespremnim za polazak u Zanzibar. Dan ili odmora, moţda; izabrao je u Daru jedan hotel nasumice, i to Adhip, jer mu se dopaloĉudno zvuĉanje toga imena, i uzeo taksi. Hotel je bio gladak i ĉist, jedan od onih vstvari u svetlucavom stilu šezdesetih godina dvadesetog veka, i mnogo jeftinijhotela »Kilimandţaro« gde se kratko zadrţao prilikom prethodnog putovanja, asmešten u prijatnom delu grada, blizu okeana. Prošetao je malo, otkrio da je potpiscrpljen, vratio se u svoju sobu da malo odrema i spavao skoro pet sati, zatim, buse sav bunovan, istuširao se i obukao za veĉeru. Hotelski sal on za ruĉavanje bejašepun mesnatih tipova crvenih u licu, plave kose, bez sakoa, u belim košuljaotvorenim oko vrata, koji su svi Klajnu zas trašujuće liĉili na Kenta Zahariasa; ali ovbejahu topli, po akcentu su Britanci, inţenjeri, pretpostavio je na osnovu njihovihrazgovora. Gradili su valjda branu i elektriĉnu centralu negde gore na obali, ili modasamo centralu bez brane; teško je bilo pratiti njihov razgovor. Pilisu podosta dţina irazgovarali svojim srĉanim gromkim povicima. Na veĉeri je bio prisutan i dobar brojJapanskih poslovnih ljudi, naravno, koji su izgledali uredno i suzdrţano utamnoplavim odelima, sa uzanim kravatama, a za stolom odmah do Klajnovog sedelasu petorica ljudi pocrnele k oţe i kovrdţave kose, koji su govorili brzim hebrejskim:Izraelci, nesumljivo. Jedini Afrikanci koji su se mogli videti bili su kelneri i barmeni.Klajn je naruĉio Mombasa školjke, šniclu i bokalĉe crvenog vina, i našao je da jehrana iznenad ujuće dobra, ali je glavninu ostavio na tanjiru. U Tanzaniji je bilo kasveĉe, ali za njega je bilo deset ujutru, i njegovo je telo bilo u pometnji. Sruĉio se ukrevet, neodre Ċeno mozgao o Sibi linom verovatnom prisustvu na rastojanju od samonekoliko va zdušnih minuta odavde, u Zanzibaru, i utonuo u ĉvrst san iz kog probudio ĉinilo mu se, mnogo sati kasnije, samo da bi otkrio da je do zore još dalek Protraćio je jutro razgledajući stari urodeniĉki deo grada, koji beše vreo i prašnjiv, sanepoploĉanim ulicama i redovima limenih udţerica, pa se oko podne vratio u svojhotel radi tuširanja i ruĉka. U sali za ruĉavanje uglavnom ista proporcija nacionalnosti,Britanci, Japanci, Izraelci samo su lica izgledala drukĉija. Pio je svoje drugo pivo kude Grahu s. Beli lovac, širokih ramena, bled, sa gustom bradom, obuĉen. u kratkepantalone kakao boje i košulju kakao boje, izgledao je skoro da je iskoĉiofotokocke koju je Klajnu svojevremeno Dţidţibhoi pokazao. Instinktivno se Klajntrgao unazad, okrenuo ka prozoru, ali prekasno: Grahus ga je video. Svi razgovori urestoranu prestadoše. Mrtvi ĉovek do Ċe krupnim koracima do Klajnovog stola, izvuĉjednu stolicu n e pitajuĉi ništa, iako mu niko nije ponudio da sedne, i sede; zatim, kkaoda je filmski projektor zastao pa opet proradio, britanski inţenjeri nastaviše sasvojom galamom, koja je sad zvuĉala nekako nategnuto. »Mali svet«, reĉe Grahus.»Natrpan, bar. U Zanzibar, a Klajn? »Za dan ili dva. Znali ste da sam ovde?«

»Naravno da nisam.« Grahusove stroge oĉi ţmirnuše lukavo. »Ovo je ĉista



k oincidenoija, eto šta je. Ona je već tamo.« »Je li? « Ona, Zaharias i Mortimer.Ĉujem, umuvao si se u Zion. « Na kratko«, reĉe Klajn. »Video sam Sibilu. Nkratko.«»Nezadovoljavajuće. Pa si je opet pratio dovde. Odustani, ĉoveĉe. Nestani.«

Ne mogu.« Ne mogu!« namršti se Grahus grozno. »Neurotiĉne reĉi, ne mogu.i što misliš je

neću. Zreo ĉovek moţe da uradi sve što ţeli, sem ako jefiziĉki neizvodljivo. Zaboravije. Samo joj ideš na nerve, ovako, uplićućise njen rad, ometajući njen .. .« Grahus senasmeši.» . . . njen ţivot. Mr tva je već skoro tri godine, jel’ tako? Zaboravi je. Svet jepun drugih ţena. Još si mlad, imaš para, nisi ruţan, imaš profesiju . . .«

Jesu te poslali ovamo da mi to kaţeš?«





»Nisu me poslali ovamo bilo šta da ti kaţem, prijatelju. Samo pokušavam daspasem od tebe samog. Ne idi u Zanzibar. Idi kući i poĉni opet da ţiviš svoţivotom.«

»Kad sam je video u Zionu«, reĉe Klajn, tretirala me je sa prezirom. Zabavljala sena moj raĉun. Hoću da je pitam zašto je to radiia.«

»Zato što si ti topao a ona mrtva. Za nju, ti si klovn. Za sve nas ti si klovn. To ništa liĉno, Klajn. Prosto postoji provalija u gledištima, provalija preširoka da bi mogao pr emostiti. Otiš’o si u Zion pun lekova kao poreznik, jel’ tako? Bledo lizbuljene oĉi? Nikog nisi preš’o. Sasvim sigumo nenju. Njena igra s tobom bila jenjen naĉin da ti to kaţe. Zar to ne znaš?«

»Da, znam.«»Sta onda još hoćeš? Još poniţenja?« Klajn je odmahnuo glavom umorno. Zurio je u stolnjak. Posle jednog trenutka

podigao je pogled, njegove se oĉi susretoše sa Grahusovim, i on sa zaprepašćenshvati da ima poverenje u ovog lovca, da je po prvi put u svojim kontaktima samrtvima osetio potpuno is kren prijem. Reĉe tiho: »Bili smo jako zbliţeni, Sibila i ja,onda je ona umrla, i sad joj ništa ne znaĉim. Nisam bio u stanju s tim da se pomiJoš mi je potrebna. Hoću da delim svoji ţivot sa njom, ĉak i sada.«

»Ali, ne moţeš.« »Znam. Pa ipak ne mog u drukĉije nego ovako.« »Samo jedno moţeš sa njom da deliš«, reĉe Grahus, »a to je tvoja smrt. Ona

neće spustiti na tvoj nivo: moraš li da se popneš na njen.« »Ne priĉaj besmislice.« »Ko je apsurdan, ja ili ti? Slušaj ovamo, Klajn. Mislim da si budala, i slabićnisi mi antipatiĉan, ne smatram da si kriv za sopstvenu glupost. I zato ću ti pomoći

dopustiš.« Posegao je u svoj dţep na grudima i izvukao majušnu metalnu cevzaštićenim obaraĉem na jednom kraju. »Znaš šta je ovo?« zapita Grahus. »Str elica zasamoodbranu, kakvu nose sve ţene u Njujorku. I mnogi mrtvi ih nose, jer nikadznamo kad će poĉeti reakcija, kad će rulje krenuti protiv nas. Samo u našim strelicnije sredstvo za uspavljivanje. Vidi, da odemo u bilo koju krĉmu u domorodaĉk delu, napravimo jednu poštenu tuĉu za pet minuta, u opštoj pometnji ja ispalim jeovakvu strelicu u tebe, za petnaest minuta si u Opštoj bolnici Dara, strpamo duboko zamrzavanje, i za koju hiljadu dolara moţemo te preneti nerazleĊenog uKalifornij u, tako da bi u ovo doba u petak već bio podvrgnut procesu reaktiviranjarecimo, hladncm gradu San Diego. Kad iza Ċeš, ti i Sibila bićete na istoj stranprovalije, razumeš? Ako ti je sudbina da opet budeš sa njom, ikada, to je jedini nTako ćeš imati izgleda. Ovako, ništa.«

»Nezamislivo«, reĉe Klajn. »Neprihvatljivo, moţ’ biti. Ali nije nezamislivo. Ništa nije nezamislivo ako g

neko jednom zamislio. Produmaj to još malo. Hoćeš li mi toliko obećati? Razmiovoj ponudi pre nego što se ukrcaš na avion za Zanzibar. Ovde ću biti noćas i sutonda krećem u Arušu da doĉekam neke mrtve koji dolaze radi lova, pa u bilo kotrenutku pre odlaska, ako samo kaţeš ja ću ti ovo srediti. Razmisli o tome. Hoćeš lrazmisliš o tome? Obećaj mi da ćeš da razmisliš o tome.«



»Razmisliću o tome«, reĉe Klajn. »Dobro. Dobro. Hvala ti. A sad da ruĉamo i promenimo temu. Svida ti se hrana

ovde?«»»Jedna stvar me zbunjuje. Zašto je klijentela ovde skroz neafriĉka? Zar se l

usuĊuju na diskriminaciju protiv crne rase, u jednoj crnaĉkoj republici?« Grahus se nasmeja. »Crnci su ti koji diskriminišu, prijatelju. Ovaj hotel smatra

drugorazrednim. Svi crnci otsedaju u »Kil imandţaru« ili Njerereu«. Ipak ovo nije takološe mesto. Preporuĉujem jela od ribe, akoih niste probali, i jedno pristojno belo vinoiz Izraela.

8

gospode, mislio sam, koji je to bol, uda\iti se! Koja grozna bukavode u mojim ušima!

Koji prizori ruţne smrti u mojim oĉima!

Kao da vidim hiljadu strašnih olupina; Hiljadu ljudi kcje su ribeizgrizle;Zlatne klinove, sidra velika, hrpe bisera, Neprocenjivo kamenje,neocenjive dragulje,sve to rasuto po dnu mora.Poneki dragulj u lobanji mrtvaca, zavukao se u rupe gde su oĉinekad foile; kao podsmešljiva imiticija oĉiju sjajni kamenoviuclvaraju se Ijigavom dnu dubina,rugaju se mrtvim kostima rasutim uokolo.

Šekspir, Ričard 111 ».. . vino iz Izracla«, nastavljao je Mik Dongan. »Pa, ja ću sve da pokušam

jednom, naroĉito ako je povezano sa nekom finom malom iro nijom. Mislim, bili u Egiptu, u Egiptu, ej, na toj super gozbi u bre govima Luksora, a naš domaćinsaudijski princ, ništa manje, u celomonom plemenskom ko stimu i sa naoĉarima zasunce, i kad su izneli jagnjeće peĉenje on se nacerio Ċavolski i rekao, mogli bi naravnoda pijemo Muton Rotšild, ali eto ja imam malu zalihu izabranih izraelskih vina umompodrumu, pa pošto vi kao i ja uţivate u malim neusklaĊenostima zamolio sam mognadzornika kujne da otvori flašu dve i to . .. Klajn, vidiš onu maĉku što je upravušla?« Januar je 1981. godine, rano po podne, neka fina sitna kišica u vazduhu. Kruĉa sa šestoricom kolega sa katedre za istoriju; ruĉaju u Visećim vrtovima na Vestvud Placa. Ovaj hotel je divovski zigurat na stubovima, kao sojenica; restoran»Viseći vrtovi« nalazi se na devedesetom spratu, na krovu, dekorisan je nanekiuvrnuti neovavilonski naĉin, sve sami krilati bikovi i zmajevi koji izduvaju vatru,izvedeni plavim i ţutim crepovima, kelneri sa dugim kovrdţavim bradama i sabljao pojasu: po mraku, ţivopisni noćni klub, po danu, neobiĉno mesto gde svraćajuljudisa fakulteta. Klajn gleda levo. Aha, jed na zgodna ţena, negde u sredini dvadesetihgodina, hladno lepa, ozbiljnog izgleda, seda za poseban sto, i na njega odlaţe hknjiga i kaseta. Klajn ne prilazi nepoznatim devojkama; to je njegov moralni princip. a



tako Ċe i posledica uro Ċene stidljivosti. Dongan ga bocka. »’Ajde skokni prekoputa dnje. Kunem se, t o je tvoj tip. Ima taĉno odgovara juću boju oĉiju, a?«

Klajn se ţalio, nedavno, da u juţnoj Kaliforniji ima suviše plavookihdevojaka.Njega plave oĉi nekako uznemiravaju, ĉak plaše. Nje gove su braon. I njene: tamtople, iskriĉave. Ĉinimu se da ju je video poneki put u biblioteci. Moţda su ĉak razmenili tamo kratke poglede.’Ajde bre, ’ajde«, kaţe Dongan. »’Ajdekreni bre, Dţorgej, kreni.« Klain besno zuri unjega. Neće da krene. Kako bi mogao narušiti privatnost te ţene? Da joj se nametnbilo bi to skoro kao silovanje. Dongan od zadovoljstva sija kao pun mesec; njegovocerenje predstavlja nemilosrdan podsticaj. Klajn odb ija ma kakvo paniĉno jurišanje.Ali onda, dok okleva, devojka se nasmeši, brzim stidljivim osmehom koji tako brzstaje da Klajn i nije sasvim siguran da ga je uopšte video, medutim dovoljno jesiguran, i sad nalazi sebe gde ustaje, prelazi preko poda boje alabastera, nadnosi senezgodno nad nju, traţi inspirisane reĉi kojima će uspostaviti kontakt. reĉi ne dolpa ipak njih dvoje uspostavljaju kon takt na onaj stari naĉin, oĉima, i on ostaje gromom pogod en, ošamu ćen intenzitetom onoga što je zastrujalo izmedu njih u tomprvom neverovatnom momentu.

»Ĉekate nekoga?« frflja on ošamućeno. »Ne.« Opet onaj osmeh, daleko manje skriven. »Pa pridruţite mi se ako ţelite.« Ona je postdiplomac, to Klajn brzo otkriva. Upravo je magistrirala i sad poĉ

rad na doktorskoj tezi, o istoĉnoafriĉkoj trgovini robljem u XIX veku, sa posebnaglaskom na Zanzibar. »Baš je to romantiĉno«, kaţe on. »Zanzibar! Bili ste tamo?

»Nikad. Nadam se da odem jednog dana. A vi?«»Nikad, zaista. Ali me je Zanzibar uvek interesov ao, još otkad sam kao mali deĉko

skupljao marke. To je bila poslednja zemlja u mom albumu.«»Ne u mom«, kaţe ona. »Kod mene Zululend.« Pokazuje se da mu ona zna ime. Ĉak je mislila da bude njegova studentkinja

sluša njegov kurs »Nacizam i potomstvo nacizma«. »Vi ste iz Juţne Amerike?« ona.

»Ro Ċen tamo, odrastao ovde. Moji dedovi su izbegli u Buenos Aires tridesetsedme.«

»Zašto baš u Argentinu? Mislila samda je tamo glavno leglo nacista.«»I bilo je. Ali i izbeglica koji su govorili nemaĉki. Svi njihovi prijatelji otišl

tamo. Samo, bilo je suviše nestabilno. Moji roditelji su se izvukli 55te, neposrednojedne od velikih revolucija, i došli u Kaliforniju. A vi?«

»Britanska porodica. Ro Ċena sam u Sietlu. Otac mi je konzularni sluţbenik. O...«

Kelner se nadnosi nad njih. Naruĉuju onako iz ruke neke sendviĉe. Ruĉak im ne izgleda nimalo vaţan. Onaj kontakt još traje. On u njenoj gomili knjiga vidi

Konradovog Nostroma; ona ga je dopola proĉitala,I on je istu knjigu upravo proĉitao,i ta koincidencija ih zabavlja. Konrad je jedan od njenih omiljenih pisaca, kaţe onnjegovih. A Fokner? Da, a tako Ċe i Man, i Virdţinija Vulf, ĉak je njima zajedniĉkanaklonost prema Hermanu Brohu i antipatija prema Heseu. Baš ĉudno. Opere?Slobodni strelac, Holandanin, Fidelio , da. »Imamo izrazito tevtonski ukus«, zapaţa ona





treba, sa vikom i cikom, i da zahteva objašnjenje za onu fantastiĉnu imaginarnu po nepostojećim sultanima? Ne. Ne. Neće više da ide na konfrontaciju niti da lamentira;sad kad je ovde, kad je blizu nje, potraţiće je mirno, priĉaće tihim glasom, oţivuspomene na njihovu staru ljubav, govoriće o Rilkeu, Vulfovoj i Brohu,poslepodnevi ma u Puerto Valarti i o noćima Santa Fea, o muzici koju su ĉuli i omilo vanjima koja su delili, reaktiviraće on ne njihov brak, jer to je nemoguće, nsamo spomen na onu vezu koja je ponekad postojala, išĉupaće iz nje neku potvrdje doista bilo ono što je bilo, a onda će on trezno i mirnoda razgradi tu vezu, on i onazajedno, potrudiće se da ga oslobode tako što će neţno govoriti o promeni koja jnjihovim ţivotima nastala. sve dok, posle tri sata ili pet sati, on sebe nedovede, uzpomoć, do taĉke prihvatanja neprihvatljivog. Ništa više. Ništa neće zahtevati. Ništa moliti, ništa sem te jedne stvari, da mu ona pomogne tokom jedne veĉeri da oslobodisvoju dušu ove beskorisne, destruktivne opsesije. Ĉak i mrtva osoba, ĉak i kapriciozna,uvrnuta, zapaljiva, neozbiljna, zaludna mrtv a osoba, sigurno će uvideti da je ovopoţeljno, i dobrovoljno će mu ponudit: svoju saradnju. Sigurno. A onda kući,novim poĉecima, predugo odlaganim.

Spremio se za izlazak. Neko je blago zakucao na vrata. »Gospodine? Gospodine? Imate posetioce dole.«»Koga to?« pitao je Klajn iako je znao odgovor.»Jedna dama i dva gospodina«, od vrati sobarica. »Došli su taksi jem iz

’Zanzibarskog doma’. Ĉekaju vas u baru.«»Recite im da odmah silazim.« Na stoĉiću za oblaĉenje bio je bokal vode sa ledom, i Klajn sad ode tamo, n

sebi ĉašu hladne vode mehaniĉki i ispi je, pa drugu takode. Ova je poseta neoĉekivana;i zašto je povela svoju pratnju? Morao je da se bori da povrati onu centriranost, osećanje da ima svrhu i da je razume, što je mislio da je postigao pre kucanja. NapoĊe iz sobe.

Bili su obuĉeni upeglano i savršeno, ove vlaţne noći, Zaharias u mrkom sakobledozelenim pantalonama, Mortimer u belom opasanom kaftanu sa zlatno izvezenimivicama, Sibila u jednostavnoj tunici boje lavandule, neţnoljubiĉaste. Njihova bldalica nisu bila naru ţena znojem; izgledali su savršeno staloţeno, uzorno su se drţali. baru niko nije seo pored njih. Kad je Klajn ušao, ustali su da ga pozdrave, alnjihovi osmesi izgledali zlokobno, nimalo prijateljski. Klajn se ĉvrsto pridrţavaosvoju nameravanu m irnoću. Tiho je rekao: »Lepo je od vas što stedošli. Ja ĉastimpićem, vaţi?«

»Već imamo svoja pića«, ukazao je Zaharias. »Neka mi budemo domaćini. Štapijete?«

»Pimovu šesticu«, reĉe Klajn. Nastojao je da im uzvrati jednako le denosmehom. »Divna ti je tunika, Sibila. Svi izgledate tako prijatno veĉeras da ste mprosto postideli.«»Nikad nisi bio slavan po naĉinu odevanja«, reĉe ona.

Zaharias se vratio sa šanka noseći piće za Klajna. Klajn ga uze i na zdravi imozbiljno.

Uskoro potom Klajn reĉe: »Smatraš li da bismo mogli da porazgovaramo nasam





a kelneri i barmeni su, izbuljenih o ĉiju, prestravljeni, vrebali iz hodnika. Srĉani napadobjavio je Zahari as, ili nekakav iznenadni napad, moţda srĉani udar, gde je telefoNiko n ije video sićušnu cevĉicu u akciji.

Sibila se tresla. »Ako nešto pode kako ne treba . . .«»Ĉujem sirene«, reĉe Zaharias. Sa svoga šaltera na aerodromu Daud Mahmud Barvani je posmalraok ako nosaĉi,

gun Ċajući, utovaruju glomazni mrtvaĉki sanduk sa zamrzivĉem u jutarnji avion za Dar.A posle, a posle, a posle? Preneće mrtvoga ĉoveka na drugi kraj sveta, u Ameriku, iudahnuće novi ţivot u njega, pa će on još jednom krenuti medu ljude. Barvaniodmahnu glavom. Kakvi su to ljudi! Onaj koji je bio ţiv sada je mrtav, a ovi kojmrtvi, ko zna šta su oni? Ko zna? Najbolje je da mrtvi ostanu mrtvi, kao što je i bilopredvi Ċeno u vreme prvih stvari. Ko je mogao predvideti dan kada će se mrtvi vraćatiiz svojih grobova? Ja ne. A ko moţe predvideti šta će od svih nas postati, kroz stogodina? Ne j a. Ne ja. Kroz sto godina ja ću s pavati, mislio je Barvani. Spavaću, i nećeme biti ama baš nimalo briga kakva će stvorenja hodati svetom.

Umiremo sa umirućima: Vidite, oni odu, i mi odemo sa njima. Radamo se sa mrtvima:Vidite, oni dodu, i sa sobom povedu i nas.

T. S. Eliot: Mali Giding

Na dan svoga bu Ċenja nije video nik og sem bolniĉara u kućiza reaktiviranje, kojisu ga okupali i nahranili i pomogli mu da polako hoda po svojoj sobi. Ništa mu rekli, a ni on njima; reĉi kao da su bile irelevantne. Osećao se ĉudno u sopstvenoj knekako mu je previše dobro pristajala, kao da je ĉitavog ţivota nosio loše skrojodeću, a sad po prvi put naišao na kompetentnog krojaĉa. Slike koje su mu njegovprenosile bejahu oštre, neprirodno jasne, i sa jedva primetnim oreolom duginih bali ka ko je dan prolazio taj efekat je neosetno išĉezavao. Drugog dana posetio ga jeotac vodiĉ San Diega, ali taj nikako nije bio silni patrijarh kako je to Klajn zamišlveć hladni, efikasni izvršni sluţbenik, oko pedeset godina star, koji ga je pozdraviosrdaĉno i saopštio mu ukratko kojim veštinama inavikama mora da ovlada da bi bio ustanju da napusti hladni grad. »Koji je mesec?« pitao je Klajn, a otac vodiĉ mu reĉje juni, sedamnaesti juni 1993. godine. Spavao je ĉe tiri nedelje.

Sada je jutro trećeg dana po njegovom buĊenju, i stiţu mu gosti;Sibila, Nerita,Zaharias, Mortimer, Grahus. Ulaze jedan po jedan u sobu i raspore Ċuju se u polukrugkod udaljenijeg dela njegovog kreveta, zraĉni u sjaju svetla koje prodire kroz uzprozore. Kao polubogovi, kao an Ċeli, svetlucajući zasenjujućom unutrašn jombriljantnošću, a on je sad jedan iz njihovog društva. Prilaze mu da ga formalno zaprvo Grahus, pa Nerita, pa Mortimer. Zaharias prilazi njegovom krevetu, Zaharias kojiga je poslao u amrt, i smeši se Klajnu, a Klajn uzvraća osmeh. zatim se zagrle. Onda je

red na Sibilu: ona sklizne šakom medu njegove šake, on je privlaĉi k sebi, njene usnovlašno dodiruju njen obraz, a njegove usne dotiĉu njene, on je obuhvata rukom pleća.

»Zdravo«, šapuće ona. »Zdravo«, kaţe on.



Pitaju ga kako se oseća, kojom brzinom mu se vraća snaga, da li je već ustajakreveta, kad će krenuti na sušenje krila. Njihova se konverzacija odvija indirekteliptiĉnim stilom svojstvenim mrtvima, ali ni pribliţno onako skresano i kriptiĉno što bi normalno razgovarali izmed u sebe; ĉine mu olakšicu, uvode ga santimetar psantimetar u svoje obiĉaje. Kroz pet minuta on stiĉe utisak da već ima neki osećaj kto ide.

I kaţe, ali ne celom reĉenicom već njihovim sistemom verbalne stenograf»Mora biti da sam vam bio veliki teret.«

»I jesi, i jesi«, slaţe se Zaharias. »Ali to je sad prošlo.« »Opraštamo ti«, kaţe Mortimer. »Zelimo ti dobrodošlicu meĊu nas«. izjavljuje Sibila.Priĉaju o svojim planovima za nekoliko predstojećih meseci. Sibila je sk

završila svoj posao u Zanzibaru; kad bude gotova povući će se u hladni grad Ziotamo provede letnje mesece i napiše svoju doktorsku disertaciju. Mortimer i Neritau Meksiko da obilaze prastare hramove i piramide; Zaharias ide u Ohajo, svojim

dragim humkama. U jesen, skupiće se u Zionu i isplanirati zimske zabave: turneju poEgiptu, da, il i po Peruu, moţda će poţeleti da vide visoki Maĉu Piĉu. Ruševine .arheološka nalazišta, to ih oduševljava; na mestima gde je smrtimala najviše posla,njihova radost je najintenzivnija. Za japureni su, brbljivi, sad skoro ćaskaju. Krećemopolazak, Zimbabve, Pa Ankor, Knosos, Uksmal, Niniva, Mohendţodaro. I dok tako nastvljaj u i nastavljaju, priĉajući rukama, oĉima, osmesima pa ĉak i reĉimareĉima, bujicama reĉi, njemu se oni zamute pred oĉima, postaju munestvarni, sad suto samo marionete koje se skakutavo kreću po neuver ljivo obojenoj pozornici, ma

insekti su razujani, ose ili pĉele ili komarci, Tim priĉama o putovanjima i festivalima, o Bogaţkeju i Vavilonu i o Masadima, i oih više ne ĉuje, iskljuĉuje ton, leţi u posteljiosm hujući se, staklastih oĉiju, lutajućiduhom. Uznemirava ga što je malo zainteresovan za njih. Ali onda shvata da je upr to znak njegovog oslobod enja. Spali su stari lanci sa njega. Hoće li se raţiti njihovojgrupi? Zašto bi? Moţda će putovati sa njima, a moţda :ako mu bude ćef. Verovatnijne. Skoro sigurno ne. Nije mu potrebno njihovo društvo. Njega interesuju druge stvar i.Neće više sleditinju . Ne treba mu, ne ţeli, prekida traganja. Zašto bi postao jedan odnjih, bez korena, amoralni lutalac, duh pretvoren u m eso? Zašto bi pri vrednosti iobiĉaje ovih ljudi koji su ga dali smrti isto tako kao da su upljeskali nekoginsekta,samo zato što im je dosadi ili im je smetao? On ih ne mrzi zbog toga što su mu uĉinilne moţe da utvrdi postojanje ma kakve gorĉine, ali, jednostavno, izabirada se od njihotkaĉi. Neka oni plutaju od ruševine do ruševine, nekanose smrt sa kontinenta nakontinent; on će svojim putem. Sad je prešao granicu ţivot/smrt, Sibila mu više nijevaţna. Pa, gospodine, stvari se menjajii . . .«

Mi sad idemo«, kaţe Sibila blago. On klimne glavom. To je sav njegov odgovor.

Videćemo se posle tvog sušenja krila«, kaţe mu Zaharias, i dotiĉe dašno, zglavcprstiju, a to je gest za »zbogom« koji koriste samo mrtvi.



Vidimo se«, kaţe Mortimer. Vidimo se«, kaţe Grahus. Uskoro«, Nerita dodaje.

Nikad, kaţe Klajn, kaţe to bez ijedne reĉi, ali tako da oni sigurno ne ĉuju. Nikad.Nikad. Nikad. Ja nijednog od vas više nikad neću videti, nikad neću videte tebe, Sibila.Ti slogovi odjekuju mu kroz mozak, nikad, nikad, nikad valja se preko njega kaookeanski talas preko ispira ga, oĉišćuje ga, ozdravljuje ga. Slobodan je. Sam je.Zbogom«, kaţe Sibila iz hodnika.

Zbogom«, kaţe on. Godine su prošle dok nije Sibilu opet sreo. Ali ipak su proveli poslednje dane 99tezajedno, odstreljujući dodoe u senci moćnog Kilimandţara.



Dţordţ R. R. Martin & Liza Tatl

Oluje Vindhejvena



Maris je jahala na oluji deset stopa iznad mora, i kroteći vetrove svojim širokimmetalplatnenim kriilima. Letela je ţestoko, bezobzirno u opasnosti i u prskanju morskepene, a na hladnoću nije obraćala paţnju. Nebo bejaše zloslutno kobaltplavo, vetarpojaĉavao, a ona je imala krila; ništa više nije bilo potrebno. Sad je mogla i umretiumreti srećna, leteći. Letela je bolje nego ikada ranije, izvijala se i klizila izme Ċu vazdušnih struja bez razmišljanja, hvatala svaki put uzlazne ili silazne struje koje su jenosile dalje ili brţe. Nije grešila, nije morala na brzinu da se spasava od uzgibanogokeana; njeni cikcak manevri bili su samo radi uţivanja. Bilo bi bezbednije letetivisoko, kao dete, i na najvećoj mogućoj visini iznad talasa, neugroţena sopstvenimgreškama. Ali Maris je letela nadohvat površine, kaoletač, takvim naĉinom gde jednoposrnuće, jedno paranje krilom po vodi, znaĉi nezgrapni pad sa neba. I smrt; nećetplivati daleko kad vam je raspo n krila šest i po metara.Maris je puno rizikovala, ali,poznavala je vetrove.Ispred sebe je ugledala vrat scile, ţilavi tamni konopac naspramhorizonta. Skoro bez razniišljanja, reagovala je. Njene ruke, raširene i priĉvršćenekaišima za donju stranu prednje letvice krila, malo su se pomakle. Velika srebrna ktanka kao najtanji flispapir, skoro bez teţine, ali ogromne ĉvrstine, takoĊe su se u istojmeri pomakla. Vrh jednog krila je skoro dotakao praskave talase ispod nje, a vrhdrugog krila se uzdigao; Maris je potpunije zahvatila uzlazne vetro ve, i poĉelauspon.Ako je razmišljala o smrti, to ne znaĉi da ţeli ovako da završi; da nasred svoletenja bude zahv aćena jednim ugrizom, kao neoprezni galeb, da bude ruĉak gladnoĉudovištu.Koji minut kasnije pribliţila se scili, i zadrţala se da naĉini jedan izazovnkrug samo malo iznad domašaja ĉudovišta. Odozgo je videla telo scile, neposrednopod površinom, redove glatkih crnih peraja koja ritmiĉno zamahuju. Malena glavakoja se polako njihala levo i desno na vrhu dugog vrata, nije obraćala nikakvu paţnna Maris, ignorisala ju je. Moţda je već probala letače, pcmisli Marrls, pa joj se nesviĎ a ukus. Sad su vetrovi bili hladniji, i teški od soli. Oluja je dobijala na snazi; uvazduhu se osećalo podrhtavanje. Maris, oduševljena, brzo je ostavila scilu daleko zasobom. Tada je opet bila sama, leteći bez napora, kroz prazan svet na koji se spuštamrak, svet mora i neba, gde se ĉuo samo zvuk vetra na njenim krilima. Posle nekogvremena, ostrvo se uzdiglo iz mora: njeno o dredište.Sa uzdahom, jer joj je bilo ţao dai prekine put, Maris je dopustila gubitak visine. Dina i Tor, dvoje ovdašnjih prašinara(Maris nije znala ĉime se oni bave kad ne ĉekaju letaĉe) bili su na deţurstvu na rtu zaateriranje. Napravila je jedan krug iznad njih da privuĉe njihovu paţnju, i oni ustadiz mekanog peska i mahnuše joj. Pri njenom drugom naletu, bili su spremni. Maris jetonula sve niţe i niţe, dok joj stopala nisu nadletela pesakna visini od samo nekolikosantimetara; D ina i Tor trĉald su paralelno sa njom, svaki uz jedno krilo. Kad jenog ama zaparala površinu i poĉela,stvarajući vodoskoke peska, da koĉi, oni zgrabišesvako po jedan vrh krila. Ĉvrsto su drţali.Maris ih je vukla koji metar, pa su njih trojeostavili trostruku brazdu na pesku rta. Kona ĉno je zaustaviše, i ona ostade da leţi, sa

licem n a hladnom, suvom pesku. ĉinilo joj se da lizgleda smešno. Letaĉ na zemlji kkornjaĉa na leĊima; Maris bi mogla sama da ustane ako bi morala, ali bi to bio spor ine baš mnogo dostojanstven proces. Bilo kako bilo, l etanje je dobro prošlo.Dina i Torustadoše, otresajući pesak sa sebe. Uspravili su je, i dok r ona borila da ostane nanogama, poĉeli su da savijaju njena krila. Trebalo je deblokirati jedan po jedan deo







privezala krila za konopac koji je polazio od alke u steni, pa je onda otišla do kjednog krila i poĉela da ga presavija.

Pri kraju tog po sla, zubi su joj već cvokotali grĉevito, a poĉela je da oseća i bomišićima ruku. Dorel je ovo posmatrao namršteno; njegova krila već su bila urednopresavijena, a nosio ih je o ramenu. »Dugo si bila napolju?« upita. »Trebaio je da tepustim da sletiš. Izvinjavam se. Nisam znao. Sigurno si išla sa olujom celim putaĉno ispred nje. Teško vreme. I mene su malo prodrmali popreĉni vetrovi. Jesdobro?«

»Ma jesam. Bila sam umorna, ali ne stvarno, ne sad. Baš mi je drago što smosreli. To je bilo dob ro parĉe letenja, i baš mi je trebalo. Pred kraj puta bilo nezgodno, mislila sam da ću pasti. Ali dobro letenje odmara bolje nego odmor.«

Dorel se nasmejao i prebacio joj ruku preko ramena. Osetila je kako je on topaoposle letenja, i po kontrastu, kako je ona hladna. To je i Dorel osetio pa ju je još jaĉobgrlio. »Da u Ċemo pre nego što se smrzneš. Gart je doneo nekoliko flašakivasa odŠotanaca, i trebalo bi da je jednu već ugrejao. Uz nas dvojicu i kivas, biće ti toplo.«

Glavna soba konaka bila je topla i prijatna, kao i uvek, ali skoro prazna. Gart,onizak i vrlo mišićav letaĉ, deset godina stariji od Maris, bio je tamo sam, nikogdrugog nije bilo. Sedećikraj vatre, podigao je pogled i oslovio ih po imenu. Maris jemislila da odgovori, ali joj se grlo steglo od ĉeţnje, a zubi nisu hteli da se razdvojeDorel ju je odveo do ognjišta.

»Postupio sam kao da imam panjeve umesto krila«, reĉe Dorel, »i zadrţavao sje na hladnoći. Jel’ kivas vruć? Sipaj nam malo.« Svuk ao je blatnjavu i mokru odećubrzo i efikasno sa sebe, i izvukao dva velika peškira iz gomile peškira ikraj vatre.

»Što bi’ ja trošio kivas na tebe?« progunda Gart. »Za Maris, moţe, jer je ilepa idobro leti.« Naklonio se malo, u šaili, ika njoj. »Bolje da ja popijem jednu ĉašicu«, reĉe Dorel trljajući se ţestoko velik

peškirom — nego da se sve prospe po podu«.Gart je na ovo odgovorio, pa su tako razmenjivali uvrede i pretnje olakim

naĉinom. Maris nije slušala, jer sve je to davno ĉula. Cedila je vodu iz svoje duge kposmatrajući šare koje je vlaga pravila na kamen ovima ognjišta, i kao i kako brzonestaju. Gledala je Dorela, nastojeći da zapamti izgled njegovog vitkog, mišićavogtela, tela dobrog letaĉa, i brze promene njegovoglica dok se zafrtkavao sa Gartom. Alikad je osetio da ga Maris gleda, okrenuo se, a oĉi su mu oblagnule. Gartov završni špade u tišinu, bez rezultata. Dorel ju je neţnodotakao, prateći prstima liniju njenevilice.

»Još drhtiš«, reĉe. Uzeo je peškir iz njenih ruku i omotao ga oko njenog t»Gart, skidaj tu flašu sa vatre dak ne eksplodira i daj da se svi zagrejemo.«

Pili su kivas, vruće zaĉinjeno vino sadodatkom suvog groţda i oraha radi ukusa izvelikih kamenih pehara. Prvi gutljaj poslao je tanke linije vatre niz njene krvne

sudove, i drhtanje prestade.Gart joj se nasmešio. »Dobro, a? Mada ovaj Dorel i ne zna šta je dobro. Presam jednog ljigavog starog ribara i uzeo mu desetak flaša. Našao ih je u olupini nbroda, nije znao šta će s njima, a njegova ţena ih nije htela da vidi u kući. Dao sam u zamenu neke Ċinduve, neku nisku metalnih loptica koje sam bio nabavio za svoju



sestru.«»I šta će tvoja sestra do dobije?« zapita Maris izmedu gutljaja kivasa.Gart sleţe ramenima. »Ona? A, pa to je trebalo da bude kao iznenaĊenje, u

svakom sluĉaju. Doneću joj nešto iz Povita kad budem sledeći put išao. Ofarbjaja.«

»Al’ samo ako usput ne naiĊe na nešto drugo za šta moţe da ih trampi, kadbude vraćao«, reĉe Dorel. »Ako tvoja sestra likad dobije taj poklon za iznena Ċenje,Gart, pre svega će se šokirati, pa od neke radosti ništa neće biti. RoĊen si za trgovca.Trampio bi i svoja sopstvena krila, kad bi pogodba bila dovoljno dobra.«

Gart je indignirano šmrknuo. »Ptico, kad to govoriš zatvori usta.« Zatim seokrenuo ka Maris. »Kako je tvoj brat? Nikad ga ne vi Ċam.«

Maris je otpila još malo vina, drţeći se obema šakama da joj ne izmaksmirenost. »Postaće punoletan iduće nedelje«, rekla je paţljivo. Krila će tada pripnjemu. A ne znam kad dolazi i odlazi. Moţda ne voli vaše društvo.«

»Hja«, reĉe Gart. »Sto ne bi?« Zvuĉao je uvreĊeno, Maris je odmahnula rukom i

prinudila sebe da se osmehne. Jer, htela je samo da se našali. »Po meni, on nije lnastavi Gart. »On se svima nama svi Ċa, jel’ tako, Dorel? Mlad je, ćutljiv, moţda malpreviše oprezan, ali trebalo bi da se popravi. On je nekako drukĉiji, ali, kako ppriĉe! i pesme! Prašinari će nauĉiti da se raduju kad ugledaju njegova krila.«odmahnu glavom u znak ĉudenja. »Gde li ih samo sve nauĉi? Ja sam putovao višnjega, ali... « .

»On ih sastavlja«, reĉe Maris. »Sam?« Gart je bio impresioniran. »Onda će on biti naš pevaĉ. Na sledeć

takmiĉenju preotećemo nagradu od Istoĉnih. Zapadni uvek imaju najbolje letaĉe«,on lojalno, »ali naši pevaĉi nikad nisu zasluţivali da ponesu tu titulu.« »Pa ja sam pevao za Zapadne na prošlom sastanku«, usprotivio se Dorel. »O tome i govorim.«»A ti zavijaš kao morska maoka.« »Jeste«, reĉ Gart, »ali bar nemam iluzija o svojoj sposobnosti.« Šta je Dorel na to uzvratio, Maris nije ĉula. Njene su misli poste peno otplovile od

njihovog dijaloga, i sad je gledala plamenove, razmišjajući, i paţljivo ĉuvajući svjoš toplo piće. Osećala je smirenost ovde u Eiri. ĉak i sad, kad je Gart pomenuo Koĉudnovatu udobnost. Niko nije stanovao na steni letaĉa, pa ipak to bejaše svojevdom. Njen dom. Bilo je teško pomisliti da ovde više nikad ne doĊe.

Pamtila je kad je prvi put ugledala Eiriu, pre dobrih šest godina, taman poslepunoletstva. Tad je bila devojka od trinaest godina, ponosna što je sama doletela daleko, ali i uplašena, i stidljiva. U konaku je zatekla grupu od desetak letaĉa, kosedeli oko vatre, pili, smejali se. Njihova je zabava bila u punom zamahu. Ali suzastali, prihvatili je sa smehom. Gart je tada bio tihi mladi ĉovek, a Dorel mršavko

jedva iznad trinaest. Tada nije poznavala ni jednog ni drugog. Me Ċutim, Helmer, leta ĉsrednjih godina, sa ostrva najbliţeg njenom, bio je meĊu društvom, pa je obapredstavljanje i upoznavanje. Ĉak i sad sećala se tih lica, tih imena; crvenokosa A Kulhala, pa Foster koji se kasnije toliko ugojio da nije mogao da leti, Dţejmis Sena posebno je pamtila jednoga sa nadimkom Gavran, arogantnog mladića koj



oblaĉio u crno krzno i metal, i koji je u tri uzastopna takmiĉenja osvajao nagradIstoĉne. Bila je tu i devojka duge plave kose, sa Spoljašnjih ostrva, a zabava je bnjenu ĉast, jer se retko dešavalo da neko sa Spoljašnjih leti tako daleko, predaleko

Svi su pozdravili Maris dobrodošlicom, i uskoro se ĉinilo da je visokoj plavpreote la ulogu poĉasnog gosta. Dali su joj, uprkos mladosti, vino, pevala je sa njipriĉali su joj letaĉke priĉe koje je većinom ranije slušala, ali nikad od ovakvih ljKonaĉno, kad se osetila sastavnim delom grupe, njihova paţnja je odlutala od njese zabava nastavila kao i ranije.

Bila je to nezaboravna ţurka, a od svih dogaĊaja jedan je ostao zl atnom svetlošćuurezan u njeno pamćenje. Gavran, jedini Istoĉni u ovoj grupi, trpeo je mnbockamja. Na kraju, pripit, pobunio se. »Vi mislite da ste letaĉi«, rekao je glasom kojije rezao kroz vazduh kao vrh korbaĉa, glasom koji će Maris zapamtiti zauvek. »Doiteda vam pokaţem šta je ietenje.«

Celo društvo je izašlo napolje, do letaĉkog obronka Eirie, najvišeg meuobroncima. Okomita stena pruţala sesedamdeset metara u dubinu, a dole su se manje

stene uzdizale kao zubi okupani besno uskomešanim talasima. Gavran, na ĉijim suleĊima bila sloţena krila, prišao je rubu. Otklopio je prva tri dela letvice levpriĉvrstio ih kaiševima paţljivo zalevu ruku; takode je otklopio prva tri segmentadesnog krila i priĉvrstio ih za desnu ruku,. Ali, nije ih zaboravio, blokirao; šarke sbile slobodne, segmenti su se njihali tamo i amo sa njegovim rukama. Sve ostalesegmente drţavo je u šakama, sloţene.

Maris se pitala šta to Gavran namerava. Brzo je saznala. Potrĉao je i skoĉio, otisnuvši se što je dalje mogao, sa letaĉkog obronka.

krilima neraširenim. Maris je uzviknula, pritrĉala ivici. I drugi priĊoše, neki bledi, a neki cereći s

uva do uva. Dorel stade uz nju.Gavran je padao pravo nadole kao kamen, ruke su mu bile uz telo, a metalplatno

njegovih krila lepetalo je kao ogrtaĉ. Leteo je glavom nadole. Pad kao da je trabeskonaĉno.

A onda, u poslednjem trenutku, kad je veći bio tako reći na stenama,kad je Marismogla skoro da oseti udarac — srebrna .krila, iznenada, bli stava na suncu. Krila

niotkud. I Gavran zahvati vetar, i polete.Maris je bila impresionirana. Me Ċutim, Dţejmis Semor, najstariji letaĉ Zapadnih

samo se nasmejao. »Gavranov trik«, rekao je. »Dvaput sam ranije gledao kako toizvodi. On fino podmaţe šarke svojih segmenata krila. Kad je dovoljno padao, odbih u stranu što jaĉe moţe. Jedna za dru gom se ispravi i od zamaha se sama zabrZgodno, da. Moţeti biti sigurni da je to veţbao popriliĉno pre nego što je nastupipred ma kim. Samo jed nog dana će se jedna šarka zaglaviti, pa više nećemo morati slušamo Gavrana.«

Ĉak ni te reĉi nisu umanjile ĉudesnost videnog. Maris je više puta gledala kakoletaĉ, nestrpljiv zbog spore asistencije prašinara, podigne svoja skoro razapeta ikiznad glave, razmahne i izazove ispravljanje i zabravljivanje poslednjeg segmenta ilidva poalednja segmenta, šito je propraćeno oštrim zvukom. Ali nikad nije videla novako.



Gavran se izveštaĉeno smeškao, kad su se sreli na rovu za sletanje. »Kad bumogli ovo«, rekao je okupljenome društvu, »onda ćete moći da se nazivate letaĉim

Bio je to momak od onih prepotentnih, bezobzirnih, da, ali u tom momentu, pa igodinama kasnije, Maris je smatrala da je zaljubljena u Gavrana.

Odmahnula je glavom tuţno, i dovršila svojkivas. Sve to sada joj se ĉinilosmešnim. Gavran je poginuo nepune dve godine posle te zabave na Eirii, naišĉezao je na moru i nikakav trag nije naĊen. Po desetak letaĉa ginulo je svake godine,a sa njima obi ĉno su nestajala i njihova krila; nespretno letenje znaĉilo bi jednodana dole i davljenje, ili bi scila dugog vrata napala neopreznog niskog letaĉa, nekdsu ih sa neba bacale oluje il bi munja bila primamljena metalom njihovih krila; da, biloje mnogo naĉina kako su letaĉi ginuli. Većina bi, Maris je smatrala, naprosto izguorijentaciju, promašujući odredište i leteći slepo dok ih umnor ne bi priveo vodi.Poneko je moţda naleteo na onu najreĊu i najgoru opasnost neba: na mirno vreme,nepomiĉan vazduh. Ali Maris je, razmišljajući sada, znala da je Gavran bio istaknkandidat za smrt nego većina drugih; razmetljiv lelaĉ bez mudrosti i bez letatrezvenosti.

Dorelov glas ju je otrgao od uspomena. »Maris, hej, nemoj da na m zaspiš.« Maris je spustila prazan pehar. Njena ruka još je bila zakrivljena oko grub

kamena, još traţeći toplinu koja u njemu do maloĉas bejaše. Morala je da uloţi nada bi odvojila ruku i uzela svoj dţemper.

»To još nije suvo«, reĉe Gart. »Jel, ti hladno?« reĉe Dorel. »Nije. Moram da se vratim.«

»Suviše si umorna«, reĉe Gart. »Ostani da prenoćiš.« Gledali su se u oĉi i onda je Maris skrenula pogled. »Ne smem. Brinuće se.« Dorel je uzdahnuo. »Onda uzmi suvu odeću.« Ustao je, otišao u udaljeni .

sobe, gde je bio orman za odeću naĉinjen od izrezbaranog drveta, i potezanjem otvvrata.

»Do Ċi i uzmi nešto odgovarajuće.« Nije se pokrenula. »Bolje da po Ċem u sopstvenoj odeći. Neću se vratiti.«

Dorel je tiho opsovao. »Maris. Nemoj još više da, znaš, znaš da, ama, doĊi i uzminešto. Znaš da imaš pravo na to. Ako voliš ostavi svoju odeću kao nadoknadupuštam te da podeš mokra.« »Izvinjavam se«, reĉe Maris. Gart joj se nasmešio a Dorel je stajao ĉekajući. Polakustala, priteţući peškir ĉvršće oko svoga tela, udaljila se od toplote vatre. Uz Dorelovupomoć pretraţivala je gomile odeće dok nije našla pantalone i dţemper ikoji supristajali. Dorel je gledao kako se ona oblaĉi, a onda je brzo našao odeću za sOnda odoše do soške pored vrata i uzeše svoja krila. Maris je zaĉas pregledala letv

traţeći ma kakvu slabost ili štetu; retko se dešavalo ida krila iznevere, ali kad btoga došlo, problem je gotovo uvek bio u sastavcima. Što se metal platna tiĉe, onpresijavalo, podjednako meka no i jako kao i kad su uznjegovu pomoć putnicmeduzvezdanog broda stigli do ove planete. Zadovoljna rezultatom pregleda, Maris jepriĉvrstila krila na sebe. Bila su u odliĉnom stanju; Kol će ih nositi mnogo godin



njegova deca generacija ma posle njega.Gart joj je prišao, stao uz nju. Pogledala ga je. »Nisam tako vešt sa reĉima ,kao Rol, ili Dorel«, poĉeo je. »Ja . . . pa eto. Zbog

Maris.« Pocrveneo je. Izgledao je pokunjeno. Letaĉi jedan drugome nikad govorili zbogom. Ali ja nisam letač, pomislila je, pa je zagrlila Garta, poljubila ga, ioprostila se od njega sa »zbogom«, pozdrav om prašinara.

Dorel je izašao u noć sa njom. Vetar je bio snaţan, kao i uvek oko Eirie, ali olje prošla. Jedina voda u vazduhu bejaše blaga izmaglica nastala prštanjem morskepene. Na nebu, puno zvezda.

»Ostani bar dok ne iza Ċe mesec«, reĉe Dorel. »Moţemo da veĉeramo, Gart i bismo se tukli samo da dobijemo tu poĉast, da te posluţujemo.«

Maris je odmahnula glavom. Nije trebalo da dolazi; trebalo je da leti pravo k ući aDorelu i Gartu nikad i da se ne javi. Lakše je nepraviti rastanak, lakše je praviti se daće sve uvek biti isto, a na kraju išĉeznuti. Kad su stigli do visakog letaĉkog obroonog istog sa koga je Gavran skoĉio tako davno, prihvatila je Dorela zaruku, i stajalisu neko vreme ćuteći.

»Maris«, reĉe on konaĉno, sa oklevanjem. Gledao je u daljinu mora, stojeći rameuz rame sa njom, drţeći je za ruku. »Maris, mogla bi da se udaš za mene. Davao bkrila na upotrebu, ne moraš sasvim da se odreknešletenja.«

Maris je pustila njegovu ruku, sva se zaţarivši od sramote. Nije on imao to pravbilo bi surovo pretvarati se. »Nemoj«, reĉe ona šapatom. Krila nisu tvoja da bi ihdelio.«

»Samo tradicija«, reĉe on. Njegov glas odavao je oĉajanje. Jasno je sećala da je i

njemu neprijatno. Mislio je da joj olakša, a ne oteţa. »Mogli bismo da pokušamo.Krila su moja, al’ mogla bi i ti da ih koristiš. . . « »Dorele, nemoj. Knez, tvoj knez, nikad to ne bi dozvolio. Nije to samo tradicija

nego i zakon. Mogli bi da ti oduzmu krila i daju ih nekom drugom k o više poštujezakon, (kao što su uradili krijumĉaru Lindu. A sem toga, i kad bi smo i pobegli, naneko mesto bez zakona i kneza, neko mesto samo za nas, koliko dugo bi izdrţaodel iš krila s nekim? Sa mnom, ilibilo kim? Zar ne shvataš? Poĉeli bismo da semrzimo. Ja nisam dete koje bi se veţ balo dok se ti odmaraš. Ne mogu tako da ţivim,da moje letenje zavisi o d neĉije dobre volje, i da se zna da krila nikad neće moći postanu moja. A ti ne bi mogao zauvek da t rpiš naĉin kako bih te gledala, pa biizme Ċunas došlo do, do. . .« prekinula je, traţeći reĉi.

Dorel je trenutak ćutao. »Tako mi je krivo«, reĉe. »Hteo bih nešto da ĉinim, dpomognem, Maris. Nepodnošljivo boli kad ĉovek pomisli šta se spremaju da uĉine satobom. Hteo sam nešto da ti dam. Ne mogu da izizdr ţim misao da odeš i postaneš. . .«

Opet ga je uhvatila za ruku, i drţala ĉvrsto. »Da. Da. Ćuti.« »Znaš da te volim, Maris. Znaš, jel’ tako?«

»I ja tebe volim, Dorel. Ali, nikad se neću udati za letaĉa, ne sada. ne bih mogla.Ubila bih ga radi krila.«

Pogled ala ga je nastojeći da ublaţi sumornu istinu sopstvenih reĉi. Što joj nijeuspelo.

Drţali su se jedno za drugo, zadrţavajući se na samoj ivici momenta r astanka,



pokušavajući da jedno drugome kaţu sve ono što je kroz ceo ţivot moglo bitiobjašnjavano, i da to kaţu pritiskom tela, sad. Onda su se rasplakali i pogledali krozsuze. Maris je poĉela da petljaoko svoijih krila, tresući se. Opet joj je bilo hladnoiznenada. Dortl je nastojao da joj pomogne, ali su im se prsti sudarali, pa su senasmejali, neodluĉno, svojoj nespretinosti. Pustila ga je da joj odmotava krila. Kad jejedno bilo potpuno razapeto, a drugo skoro do kraja, iznenada je pomislila na Gavrana,pa je dala Dorelu znak da se skloni. Posm atrao je ĉudeći se. Podigla je krilo kao starletaĉ kome je već i dosadilo pripremanje za let, i razmahnuvši postigla ispruţanblokiranje pcslednjeg segmenta, uz ĉist i jasan zvuk. Sad je bilo sprem na za polazak.

»Dobar put«, rekao je na kraju.Maris je zinula da nešto kaţe, pa zatvorila usta i samo budalasto klimnula glavo

»I tebi«, rekla je najzad. »Cuvaj se, dok se opet ne .. . «, ali nije mogla dodatiposlednju laţ, baš kao što mu nije mogla reći zbogom. Obrenula se i pobegla od njega,i bacila se u let sa Eirie, polazeći na noćnim vetrovima u hladno mraĉno nebo.

Bio je to dug i usamljen let prekomora osvetljenog zvezdama na kojem se ništa nije micalo. Vetar je postojano duvao sa zapada, pa je morala da ide u cikcaik protivnjega ĉitavo vreme, gubeći brzinu, kasneći. Kad je ugledala kulu svetilju MalogAmberlija, o strva na kom je ţivela, ponoć je već bila prošla.

Na plaţi za prizemljenjeletaĉa bilo je još jedno svetlo. Videla ga je dok sspuštala planirajući, glatko i lako, i pretpostavila je da to moţe biti neko iz letaĉkonaka. Ali trebalo je da se oni odavno povuku sa duţnosti; teško da je iko od letaĉbio u vazduhu o vako pozno. Namrštila se zaĉudeno, i istog ĉasa tresnula o zemlneprijatno i jako.

Maris je jeknula, poţurila da ustane i poĉela da otkopĉava kaiševe krila. Trebalo jda zna bar toliko, da ,se u momentu ateriranja ne gleda tamo i amo. Svetlo je krenulona nju.

»Znaĉi odluĉila si da se vratiš«, reĉe glas, oštar i ljut. Beše to Ras, njen otac(taĉnije, oĉuh), a pribliţavao se drţeći fenjer u svojoj zdravoj ruci. Desna ruka, mrtnekorisna, visila mu je uz telo.

»Prvo sam se zaustavila u Eirii«, reĉe ona pravdajući se. »Nisi se brinuo valjda »Kol je trebalo da ide, a ne ti.« Bore na njegovom licu kao da su se okamenile.

»Pa spavao je«, reĉe Maris. »Kasnio je, i znala sam da će propustiti najbolji olujnih vetrcva. Ne bi on ništa ni uhvatio sem kiše, i trebalo bi mu sto godina da tstigne, ako bi uopšte i stigao. On još nije dobar na kiši.«

»Onda mora da nauĉi i poboljša se. Taj momak mora sada da ĉini svoje gresam. Ti si ga u ĉila, ali će krila uskoro biti njegova. On je letaĉ, a ti nisi.« Maris se trgla kao da ju je neko udario. Pred njom je bio ĉovek koji ju je nauĉioleti, koji je bio tako poncsan zbog nje i naĉina kako je, kao po nekom instinktu, znalšta i kad treba ĉiniti.. . Krila će pripasti njoj, rekao joj je ne jedanput, bez obziramu ona nije ro Ċena kćer. On i njegova ţena usvojili su je kad je izgledalo da mu nikad neće roditi dete koje bi ponelo njegova krila. On je usvoj udes pretrpeo i izgubionebo, pa je bilo vaţno odrediti letaĉa koji bi ga zamenio, ako ne potomka, onda nekog voljenog. Njegova ţena odbila je da uĉi; već je trideset i pet godina ţivela kaoprašinar, i nije imala nameru da skaĉe sa strmih obronaka, ni sa krilima ni bez. A i bilo



je prekasno: letaĉi se formiraju mladi. Zato je usvojio, pouĉavao i zavoleo Mribarsku kćer, koja je više volela da stoji na letaĉkom obronku i gleda, nego da se igrasa ostalom decom.

A tada, mimo svake verovatnoće, rodio se Kol. Njegova je majka pose dugoteškcg porodaja umrla (Maris, tada dete, zapamtila je mraĉnu noć punu ljudi knekud jure, a kasnije svog oĉuha kako plaĉe sam u uglu) ali Kol je preţiveo. Takozadesilo da Maris, iako dete, preuzme posao majke, da se za njega brine i voli ga. Upoĉetku se nije veroivalo da će deĉkoostati ţiv. Maris je bila sretna kad se on ipakoporavio, i tri godine ga je volela kao brata i kao sina, a tako Ċe i navikavala na krilapod budnim pogledom svog oĉuha.

Sve do one noći kad joj je taj isti oĉuh saopštio da Kol, mora da dobije njena k »Bolji sam letaĉ nego što ćeon ikad biti«, rekla je Maris sada o ĉuhu, na plaţi,

drhtavim glasom.»To ja ne osporavam. Ali to nemenja stvari. On je moj sjn.«»To nije pošteno!« uzviknu Maris, dajući oduške ogorĉenju koje se skupljai

njoj jcš od onog dana kad joj je sao pštio; da, sledećega dana postajala je punoletnatime je trebalo da nasledi i krila. Tad je Kol već bio zdrav i snaţan deĉaĉić, dodušepremalen da ponese kril a, ali sa jasnim izgledima da ih uspešno ponese kad steknepunoletstvo. Maris nije imala šta da se buni, nije imala nikakvo pravo. Takav je biozakon letaĉa, koji se protezao unazad, generacijama, sve do samih legendarnihzvezdanih putnika kcji su izrezali metalplatno i napravili krila. Prvoro Ċeno dete svakeletaĉke porodice nasleĊivalo je krila roditelja. Za sposobnost se nije pitalo; ovo je biozakon o nasle Ċivanju, a Maris je došla iz ribarske porodice koja joj nije ostavil nasled e ništa sem razbacanih ostataka razbijenog drvenog ĉamca.

»Pošteno ili ne, takav je zakon, Maris. Ti si toga svesna već odavno, iako signorisala. Već šest godina igraš se letaĉa, a ja te puštam, jer to voliš i jer Kolu trinstruktor, i to do bar, i jer je ovo ostrvo previše veliko da bi se oslonilo na samo dletaĉa. Ali ĉitavo vreme si znala da će ovaj dan doći.«

Mogao bi da bude ma lo blaţi, razmišljala je izbezumljeno. On sigurno zna štznaĉi odreći se neba.

»A sad po Ċi sa mnom«, reĉe on. »Više nećeš leteti.«

Krila su joj još bila potpuno razapeta, a samo jedan kaiš na ruci otkopĉan. »Poću«, reĉe ona ludo. »Nikad me više nećeš videti. Otići ću na neko ostrvo gde nemajusopstvenog letaĉa. Rado će me primiti bez obzira kako sam stekla svoja krila.«

»Nikad«, reĉ njen otac ţalosno. »Drugi letaĉi bi bojkotovali to ostrvo, kao što sIstoĉni uradili kad je ludi knez Kenehuta izrekao smrtnu kaznuletaĉu koji je doneo zlevesti. Oduzeli bi ti ukradena krila pa ma gde si. Nijedan knez ne bi hteo da se izloţiriziku.«

»Onda, ću ih polomiti!« reĉe Maris, jašući na talasu histerije. »Onda ncće ni oleti, kao ni ... n i . . . «Staklo se rasprštalo po kamenu, a svetlo ugasilo, jer njen je oĉuh ispustio fenjer.Maris je osetila kako je hvata za ruku. »Ne bi to uspela ni kad bi htela«, reĉe on. »I nbi tako nešto uĉinila Kolu. Nego, daj krila ovamo.«

»Pa ne bih ja. . .«



»Ne znam šta bi ti i šta ne bi. Mislio sam da si jutros poletela da se ubiješ, daumreš leteći u oluji. Znam ta osećanja, Maris. Zato sam se toliko uplašio i naljutio. Neokrivljuj Kola ni za šta.« »Ne krivim ga ni za šta. I ne bih mu spreĉavala da leti, ali jatako ţelim da letim, tata, molim te . . . « — Suze su joj potekle niz lice, u tami, iprimakla mu se traţeći utehu.

»Da, Maris« , reĉe on. Nije je mogao obuhvatiti rukom jer su krila smetala. »Nija tu ne mogu. Takav je poredak stvari. Moraš da nauĉiš kako se ţivi bez krila, kaosam i ja morao. Bar si ih imala neko vreme, osetila si letenje.«

»To nije dovoljno!« reĉe ona tvr doglavo, sva u suzama. »Mislila sam da jedovoljno, kad sam bila mala devojĉica, još ne tvoja usvojenica, nego prosto dete ksvako drugo, a ti si bio najveći letaĉ Amberlija. Gledala sam tebe i ostale sa obronmislila sam, kad bih imala krila, maka r za jedan momenat, bilo bi to dovoljno ţivotaAli nije, nije. Odreći se krila, to ne miogu.«

Sve one okamenjene bore sada su nestale sa lica njenog oĉuha. Dotakao je njlice neţno, obrisao suze. »Moţda si u pravu«, rekao je polako, teškim glasom. »Moţda

to nije bilo dobro. Mislio sam, ako te pustim da letiš neko vreme, bar malo, to ćebolje nego ništa, stvarno fini, divan poklon. Ali nije tako ispalo, zar ne? Sad više nne moţeš biti srećna. Ne moţeš da budeš pravi prašinar, jer si letela i uvek ćeš svesna svoje zarobljenosti.« Zaćutao je, a Mairis je shvatila da se to odnosi i na nsamog.

Pomogao joj je da sloţi i skine krila, pa su zajedno otpešaĉili do kuće. Njihova je kuća bila jednostavna drvena struktura, okruţena pošumljen

imanjem. Kroz zadnji deo imanja tekao je potok. Letaĉisu mogli da ţive dobro i lako.Tek što su prešli prag, Ras je svojoj poćerki rekao laku noć i odneo krila sa sobomsprat. Zar zaista nema nimalo poverenja? mislila je Maris. Pa šta sam to učinila? I opet joj se plakalo.

Nije pl akala nego je pošla u kuhinju, našla sir, hladno meso i ĉaj, i ponela ihsobom u dnevnu sobu. Na sredini stola leţala je pešĉana sveća u vidu ĉinije. Maris juje upalila, jela je i posmatrala igru plamiĉka.

Tek što je završila uĊe Kol, i stade zbunjeno kod vrata. »Zd ravo Maris«, reĉenesigurno. »Drago mi je što si se vratila. Ĉekao sam«. Bio je visok trinaestogodišnjaka, sa mekanim krhkim telom, dugomcrvenkastoblond kosom, i sapaperjastim poĉetkom brkova.

«Zd ravo Kol«, reĉe Maris. »Nemoj samo da stojiš tu. Izvini što sam ti uzkrila.«.

Seo je. »Meni to ne smeta, kao što znaš. Ti letiš mnogo bolje od mene, i, pa, zJel’ se tata Ijutio?«

Maris je klimnula glavom.Kol je izgledao prepadnuto i preo zbiljno. »Ostaje još samo nedelju dana, Mari

Sta da radimo?« Gledao je pravo pred sebe i to oborena po gleda, u plamiĉak svećne u Maris.Maris je uzdahnula, i stavila neţno svoju ruku preko njegove. »Uradićemo ono

morarno, Kol Nemamo izbora.«Razgovarali su njih dvoje o ovome i ranije, i ona je bila svesna njegove muke isto



koliko i svoje. Bila mu je sestra i skoro majka, i on joj je otkrio svoju sramotu i svojutajnu. Tu je i leţala vrhunska ironija.

Podigao je pogled prema njoj, i bilo je to kao pogled deteta upućen majci; iaksada znao da je ona isto toliko bespomoćna koliko i on, ipak se nadao. »Zašto nemizbora? Ne razumem.«Maris je uzdahnula. »U pitanju je zakon, Kol. Mi ovde ne idemo protiv tradicija, to tije poznato. Svako ima neku duţnost. Kad bih mogla da biram zadrţala bih krila, bilabih letaĉ. A ti bi mogao da bucleš pevaĉ. O boje bi se ponosili. i znali bi da smo usvom poslu dobri. Zivot prašinara je teţak. Toliko ţelim ta krila. Ima la ’sam ih, i neĉini mi se da je pravcdno da mi ih neko uzme, ali moţda, moţda je pravednost toganešto što ja prosto ne vidim. Ljudi mudriji od nas odluĉili su da stvari treba da bovako ure Ċene, a moţda sam ja samo detinjasta što hoću sve kako se meni svi Ċa.«

Kol je nervozno o vlaţio usne. »Ne.« Maris je pitanje izrazila samo pogledom.Odmahnuo je glavom, tvrdoglavo se ne predajući. »Nije pravedno, Ma

jednostavno nije. Neću da letim, neću tvoja krila. Sve je to tako glupo. Cela stvarţelim da te raţalostim, a taĉno to treba da uĉinim da ne bih raţalostio oca. Kako da mukaţem? Ja sam njegov sin i ti sistemi, i od mene se očekuje da uzmem krila. Pa on bime namrz’o. U pesmama se ne govori ni o jednom letaĉu kcji bi se plašio neba kao j.Letaĉi se prosto ne plaše, a ja nisam za letaĉa.« — Ruke su mu se vidno tresle.

»Kol, ne brini se. Sve će dobro ispasti, stvarno, videćeš. Svako se u poĉetku pI ja sam se plašila.« Nije ni razmašljala koliko laţe, govorila je samo da ga smiri.

»Ali nije pošteno«, povika on. »Neću da se cdreknem pevanja, a ako letim nemmogućnosti da pevam, ne kao Barion, ne onako kako bih hteo. Kako mogu da nateraju? Maris, zašto ne moţešti da budeš letaĉ, kao što ţeliš? Zašto?«

Pogledala ga je, bio je blizu s uza, a poţelela je da i sama zaplaĉe. Nije imalaodgovor koji bi dala njemu ili 'sebi. »Ne znam«, rekla je, šupljim glasom. »Ne znmali. Samo, tako se oduvek radilo i valjda tako mora.«

Zurili su jedno u drugo, oboje uhvaćeni u zamku, uhvaćeni istovremeno zakonomnastalim mnogo pre njih, tradicijcm koju nisu razumeli. Bespcmoĉni i povreĊeni,priĉalisu dugo pri svetlo sti sveće, ponavljajući iste stvari opet i opet, i tek u sitne sase rastali da bi pošli na spavanje, ne rešivši ništa.

Ali kad je ostala sama u krevetu, Maris je osetila kako joj se vraća pocplavaogorĉenja, osećanja gubitka i srama. Te noći, plakala je dok nije zaspala, i sanjala purpunim o lujnim nebesima kroz koja nikad neće leteti.

Ta nedelja dana kao da je trajala hiljadu godina.Desetak puta to kom tih beskonaĉno dugih dana Maris je odlazila na l etaĉki

obronak, samo da bi stajala bes pomoćno sa rukama u dţepovima i gledala morskupuĉinu. Videla je ribarsike ĉamce, i galebove, a jednom i glatkih sivih morskihmaĉaka u lovu, daleko, daleko od ostrva. Još više je pojaĉavalo bol to iznenadnozatvaranje sveta koji je poznavala, kako su se horizonti suţavalioko nje. Zato je tamostajala, ĉeznući za vetrom, ali jed ino što je letelo bila je njena kosa.

Jedanput je uhvatila Kola kako je gleda iz daljine. To posle nisu pomenuli.



Ras je sad ĉuvao krila, svoja krila, jer njegova su u stvari uvek moja , a njegova ćei ostati dok ih Kol ne preuzme. Kad je ostrvu Mali Amberli treba o letaĉ, pozivu seodazivao Korm sa suprotne strane ostrva i vesela Sali koja je letela kao pratilja kad jeMaris, još dete, uĉila najosnovnij e nebesko ponašanje. Ras je smatrao da, što se njegtiĉe, ostrvo nema trećeg letaĉa, i da ga neće imati sve dok Kol ne uzme ono što mu porasle Ċu pripada.Promenio se i Rasov stav prema Maris. Ponekad bi besneo na nju k ad bi je našaodatuguje, ponekad bi je zagrlio svojom zdravom rukom skoro bi zaplakao. Nije nalazioneku sredinu izmed u besa i saţaljenja,i zato, bespomoćan, poĉeo je da izbegava.Radije je provodio vreme sa Kolom nastojeći da se ponaša uzbuĊeno i oduševljeno.Mladić, kao dobar sin, nastojao je da uhvati i odrazi to raspoloţenje. Ali Maris je znalada i Kol odlazi u duge šetnje i prcvodi mnogo vremena sam sa svojom gitarom.

Na dan uoĉi Kolovog punoletstva, Mar is je sed ela visoko na letaĉkom obronku;noge su joj visile nad provalijom. Posmatrala je kako Sali vitla u srebrnim krugovimapo podnevno m nebu. Sali je rekla da će leteti da bi ribarima ukazala na eventualnu

pojavu morskih maĉaka, ali je Maris videla o ĉemu se stvarno radilo. Dovoljno dugo jebila letaĉ da prepozna letenje radi uţivanja. Ĉak i sad, sedeći zarobljena, mogla joseti udaljeni eho te rad osti; nešto je uzletelo u njoj kad god bi Sali naĉinila zaokret ikad bi se mlaz sunĉevesvetlosti za trenutak odbio od krila.

Zar je ovo način kako se završava? pitala se Maris. Neće biti. Ovo je način kakose počinje. Sećam se.

I stvarno se sećala. Ponekad je mislila da je posmatrala letaĉe još pre n'o štoprohodala, mada je njena majka, njena ro Ċena majka, tvrdila da nije. Maris semeĊutim jasno sećala obronka, klifa: kao devojĉica od pet ili šest godina beţala jkuće i dolazila ovde skoro svake nedelje. Sedela bi tamo — ovde — i gledaladolaţenje i odlaţenje letaĉa. Majka bi je uvek našla i uvek bi se mnogo ljutila.

»Ti ostaješ na zemlji, Maris«, govorila bi joj pošto bi je prvo izlu pala po turu. »Negubi vreme sa glupim snovima. Neću da moja ćerka bude Drvenokrila.«

To se odnosilo na jednu staru narodnu priĉu, koju je od majke slušala iznova kadgod bi bila uhvaćena na letaĉkom kil fu. Drvenokrili je bio drvodeljin sin rešendapoleti. Ali, dabo me, nije bio iz letaĉke porodice. Nije za to mario, nastavljala se prinije slušao prijatelje i porodicu, ţeleo je samo jedno: nebo. Najzad je u radnju svogaoca napravio sebi divan par krila: velika leptirova krila od izrezbarenog i uglaĉadrveta. Svako je rekao da su divna, svako sem letaĉa; letaĉi su samo ćutke odmahglavom. Najzad se drvenokrili po peo na letaĉki obronak. Letaĉi su ga tamo ĉekali,kruţeći i zaokrećući sjajni i ćutljivi u svetlcsti zore. Drvenokrili je pojurio njimsusret, pao tumbajući se ;i poginuo.

»A pouka je«, rekla bi uvek mama, »da ne treba da poikušavaš da budeš neštonisi.«

MeĊutim, da li je to bilo pouka? Kao dete, Mar.is o tome nije mnogo brinula,samo je otpisivala Drvenckrilog kao budalu. Ali kad je odras la, ova joj se priĉa ĉestovraćala. Ponekad je pomišljala da je njena majka sasvim pogrešno shvatila prDrvenokrili je pobedio, mislila je Mar.is. Ipak je leteo, makar samo za tren, i time jenadoknadio sve, čak i svoju smrt. Poginuo je letački. I oni drugi , ostali letači, došli su



ne da bi mu se podsmevali niti da bi ga upozorili, ne, leteli su kao njegova pratnja, jerje bio početnik, i jer su razumeli. Pr ašinari su se ĉesto smejali Drvenokrilom, to impostalo je sinonim za glupaka. Ali, zar je moguće da neki letaĉ ovu priĉu sluša a dzaplaĉe?

Maris je sad pomislila na Drvenokril og, sedeći na hladnoći i posmatrajući let Salii ta stara pitanja su joj se vratila. Da li je vredelo? Drvenokrili? pomislila je. Trenutakleteti, pa biti mrtav zauvek? A šta sam ja uradila, da li je vredelo? Desetak godina uolujama Vindhejvena, a sad ţivot bez? Kad je Ras prvi put poĉeo da ohraća paţnju na nju, na letaĉkom obronku, mala Marispostala je najsrećnije dete na svetu. Nekoliko godina kasnije, kad ju je usvojponosno je otisnuo u nebo, mislila je da će umreti od radosti. Njen je pravi poginuo, uništila ga je zajedno sa ĉamcem razbesnela scila, pošto ga je prethodnojedna oluja oduvala daleko od pravog puta. Mama je bila sretna da je se oslobodi.Maris se tada ba cila u novi ţivot, u nebo; ĉinilo jcj se da se svi snovi ostvarujDrvenok rili je imao dobru zamisao, ĉinilo joj se tada. Samo sanjaj o bilo ĉedovoljno uporno, i imaćeš ga.

Njena vera u to nestala je kad je maćeha rodila Kola i kad joj je kasnije bilosaopšteno da će krila pripasti Kolu.

Kol. Sve se vraćalo na Kola. I tako, izgubljena, Maris je prestala da razmišlja, i samo je gledala,

melanholi ĉnom miru.Onaj dan je došao, kao što je, Maris je dobro znala, i morao doći. Na zabavi je bilo malo ljudi, iako je sam knez liĉno bio domaćin. Beše to naoĉit,

krupan, dobroćudan ĉovek, koji je svoje prijatno lice sakrioogromnom bradom u nadida tako stek ne zastrašujući izgled. Kad ih je pozdravio na vratima, iz svakogsantimetra njegove odeće zraĉilo je bogatstvo: bogato izvezene tkanine, prstenje odbakra od bro nze, i teška ogrlicaod pravog kovanog gvoţda. Ipak njegova do brodošlicabejaše srdaĉna.

Ušlisu u veliku sobu za proslave. Iznad glave, gole drvene grede,Du ţ zidova razbuktale baklje, pcd nogama ske rletni ćilim. Sto je škriputao od tereta:kivas donet od Sotanaca, i vina sa sarnog ostrva Amberli, pa nrevi koje su letaĉi dosa ostrva Kulhal, v oće ĉak sa Spoljašnjih ostrva,velike ĉinije zelene salate. Naognjištu, na raţnju, okretala se morskamaĉka.

Došli su svi njihovi prašinarski prijatelji, skupili se oko Kola da mu ĉestitaju. Nekisu ĉak mislili da je potrebno da razgovaraju sa Maris, pa r joj govorili kako je sretnašto ima brata letaĉa, što je i sama donedavno bila letaĉ. Donedavno bila, bila, bila.Došlo joj je da vrišti.

Još su gori bili letaĉi. Došli su u priliĉnom broju, razume se. Pre svihoboje saAmberlija samog. Korm, zgodan kao i uvek, sijajući šarmna sve strane, okupio je u

jednom uglu grupu: priĉao je o dalekim ostr vima , prašinarskim devojkama koje su gagledale oĉima punim zvezda. Sri je plesala sa muškarcima; bilo je sigurno da ćepre kraja zabave uspeti svojom ludom energijom da sagori pet šest partnera. Bili su tu isa drugih ostrva: Ani sa Kulhala, deĉak Dţejmis Junior, Helmer koji brzo stario i će kroz manje od godinu dana prepustiti svoja krila svo joj kćeri, još pet ili šest



zapadnih, tri uobraţena Istoĉna letaĉa koji su r azgovarali uglavnom jedan sa drugim.Njeni prijatelji i braća i drugari Eirie.

Samo, sad su je izbegavali. Ani se nasmešila uĉtivo i okrenula pogled drugustranu. Dţejmis je preneo pozdrave svoga oca, onda je u nelagod noj tišini stajaoprem eštajući se sa noge na nogu sve dok ga Maris nije prislila da ide. Moglo se skoroĉuti kak o je odahnuo sa olakšanjem. Ĉak i Korm, koji je za sebe govorio da nikad nijenervozan, nije se osećao pri jatno kraj nje. Doneo joj je šolju vrućeg kivasa, a onda ka ugledao nekog r: r atelja na drugom kraju sobe sa kojima je apsolutno morao darazgovara.

Imala je osećanje da je izolovana i da je svi zaobilaze. Smestila se u jednu koţnufotelju kraj pro zora. Tu je pijuckala svoj kivas, i slušala kakosve jaĉi vetar navaljujena drvene kapke na prozorima. Ni na koga se nije ljut ila. Kako ĉovek da razgovara saletaĉem bez krila?

Bila je zadovoljna što nisu došli ni Gart ni Dorel, ni bilo ko od onihkoje je onaposebno zavolela. A opet se i stidela što se raduje neĉijem odsustvu.

Onda je nastalo malo komešanje kraj vrata, i Maris se donekle razgalila. Barion jestigao. Maris se i protiv volje na smešila. Iako je oĉuh Ras smatrao da je taj pevaĉr Ċavo uticao na Kola, njoj se Barion ipak dopadao, onako visok, sed i ozbiljan, sagitarom kao zašivenom za ruku i zvuĉnim dubokim glasom. Za njega se govorilo da je najbolji pevaĉ Amberlija. Bar je Kol tako govorio, a dabome i Barion sam.Medutim, Barion je isto tako govorio da je bio na desetak ostrva ,nezamislivo zaĉoveka bez krila. Pa je još i tvrdio da je njegova gitara stigla pre mnogo godina sasame Zemlje, da su je do neli kosmoplovci. U Barionovoj porodici se već mnogogeneracija ta gitara prenosila sa kolena na koleno, govorio je ponekad Barion sasvimozbiljno, kao da je zamišljao da će mu Maris i Kol poverovati. Naravno da je to bila besmislica, jer ko bi jednoj gitari ukazivao onoliko poštovanja koliko paru krila.

Svejedno, bio laţov ili ne, Barion je donosio zabavu i romantiku, a pevao je kaosam vetar. Kol je uĉio odnjega, i sad su bili najbolji prijatelji.

Knez ga je pljesnuo silovito po ramenu, a Barion se nasmejao, seo i pripremio dapeva. U sobi nastade tišina; ĉak je i Korm stao usred priĉe.

Barion poĉe »Pesmom o zvezdanim moreplovcima«.

Bila je to najstarija medu baladama, prva koju je narod Vindhejvena mogao sapunim pravom da nazove svojom knjiţevnošću. Barion ju je pevao jednostavnolakoćom, kao nešto što dobro poznaje ili voli, a njegov duboki glas bacio je Maris usanjarenje. Ko liko je samo puta slušala Kola kako, ostajući budan do kasno u noć,zvuke svoje gitare peva tu istu pesmu. Bilo je to doba njegovcg mutiranja, koje ga jeveoma ljutilo. Svaka treća strofa bila bi prekinuta oĉajnim piskutavim zvukom, i mtom psovanja. Maris je tada obiĉno leţala u svom krevetu i kikotala se kao ludaslušajući zvuke iz prizemlja.

Slušala je sada te reĉi. Barion je pevao zanosno o ljudima koji su plovili muzvezdama i o njihovom veliĉanstvenom brodu, koji je imao srebrna jedra stotinu mu preĉniku, pomoću k oji je hvatao divlje me Ċuzvezdane vetrove. Ponovio je priĉu opoĉetka do kraja. Tajanstvena oluja, oštećeni brod, mrtvaĉki sanduci u kojima suastronauti leţali samo privremeno mrtvi; zatim, daleko od svoje ţeljene putanje, n



su na ovu planetu, na sve t beskonaĉnog okeana i veĉitih ţestokih oluja, svet gde skopno sastojalo samo od hiljada razasutih kamenitih ostrva zauvek na udaru vetra.Pesma je opisivala sletanje bro da koji nije bio konstruisan da sleće, i smrt hiljada ljuu njihovim sanducima, i naĉin kako je jedro, jedva nešto teţe od vazduha, plovilpovrh mo rsikih talasa, ĉineći da vode s kraja na kraj Sotanskog arhipelaga busrebrne. Barion je dalje pevao o magiji zvezdanih letaĉa, o njihovom snu da oprbrod, i o postepenoj tegobnoj propa sti svih takvih pokušaja. Zadrţavao semelanholiĉno na postepenom slabljenju njihovih magaĉnih mašina, koje su se na ksa svim ugasile. Najzad je došlo do bitke u blizini Velikog Sotana, u kojoj su skapetan i njemu lojalni stari zvezdani plovioci izginuli braneći dragocena srebrna jedraod svojih sopstvenih sinova. Posle su ti sinovi, prva deca Vindhejvena, korisposlednju snagu magije; izrezali jedra u komade, lake, savitljive, izvanredno s naţne;uz upotrebu metala koji se mogao skinuti sa paloga broda, skovali su ikrila.

Jer, zvezdani putnici nisu ovu planetu uzalud nazvali »Vindhejven«, što je nanjihovom jeziku znaĉilo »Vetrovito pribeţište«. Stanovništvo serasulo po ostrvima, i

trebalo je nekako odrţati meĊusobni kontakt; bez bez metala, o kruţeni olujnimmorima gde su vladala grabljiva ĉudovišta, ljudi ništu nisudobili, sem snaţnog vetra; izato je izbor bio taj. Za ko munikaciju su morala da sluţe krila. Poslednji akordizamreše u vazduhu. Jadni astronauti, pomislila Maris kao i uvek. Stari kapetan injegova posada bili su tako Ċe samo su ih njihova krila nosila me Ċu zvezde. Njihovnaĉin letenja jemorao umreti da bi se novi rodio.

Barion je šir okim osmehom odgovorio na neĉiji zahtev, i poĉeo novu melodiOtpevao je pet pesama sa stare Zemlje, a zatim pogledao unaokolo pomalo posti Ċeno iotpevao svoju kompoziciju, bezobra znu pijanaĉku pesmu o scili koja se napalila ipomislila od ribars kog broda da je ţenka. Maris nije ni slušala. Njene su misli još bilesa zvezdanim putnicima. Imali su nešto zajedniĉko sa Drvenokrilim, mislila je: nmogli da odustanu od svojih snova. Zato su morali da izgiinu. Pitam se da li susmatrali da se isplati?

»Barione«, pozva Ras iz publike. »Ovo je dan punoletstva jednog letaĉa. letaĉke pesme!«

Pevaĉ se nacerio i klimnuo glavom. Maris je pogledom potraţila Rasa. Oĉuh jestajao kraj stola, sa ĉašom u zdravoj ruci, i sa osmehom na licu. Ponosan je, pomislilaje. Njegov će sin uskoro postati letač, a mene je zaboravio. Osećala se potuĉenom,i bilo joj je muka u stomaku.

Barion je krenuo sa letaĉkim pesmama: baladama sa Spoljašnjih ostrva, paSotana sa Kulhala, Amberlija, Povita. Pevao je o letećim duhovima, koji su se zauizgubili nad morima kad su poslušali kneza komandanta i poneli maĉeve na neboih moţete videti u mirnom vazduhu. Lutaju beznadeţno kroz oluje na svojnematerijalnim, fantomskim krilima. Ili bar tako legende govore. Med utim, letaĉi kojinaiĊu na miran vazd uh retko se vrate da o tome priĉaju, pa niko nije mogao pouzdanogovoriti o tim duhovima.

Otpevao je pesmu o sedome Rojnu koji je imao više od osamdeset godina. kad jepronašao telo svog unuka l etaĉa, ubijenog u ljubavnoj svaĊi, uzeo krila, poleteo upoteru i ubio zloĉinca.



Izveo je baladu o Aronu i Dţeni, najtuţniju od svih. Dţeni ne samo što je rodekao prašinarka, već i kao invalid; nije mogla ni da hoda. Ţivela je sa svojom majkom,praljom, i svakog dana je sedela uz prozor posmatrajući letaĉki klif na Malom SotTak o se zaljubila u Arona, elegantnog nasmejanog letaĉa, a u njenim snovima i onju voleo. Ali jednog dana, kad je bila sama kod kuće, videla ga je kako se igranebu sa jednom letaĉicom, ţenom vatrene boje kose, sa kojom se posle slatanpoljubio. K ad se majka vratila kući našla je Dţeni mrtvu. Aron, kad su mu rekli, ndozvolio da sahrane tu devojku koju nikad nije ni upoznao. Na rukama ju je odneo naletaĉki klif, vezao je za sebe, i krenuo na vetrovima daleko na more gde joj jeomogućio letaĉkusmrt.

I pesma o Drveno krilom se ĉula, samo nije bila naroĉito dobra; prikazivala gakao komiĉnu budalu. Barion ju je svejedno otpevao, pa onu o letaĉu koji je doneovesti, pa Ples vetrova, letaĉku svadbenu pesmu, i desetak drugih. Maris se tako una upesme da se skoro nije mogla ni pomaći. Kivas u njenoj ruci bio je hladan kao zaboravljen, jer su ga reĉi potisle u stranu. Bila je ispunjena nekim prijatnim ćanjem, uznemiravajućom i uzbudujućom mešavinom tuge i slave, i to je u njooţivljavalo sećanje na vetrove.

»Tvoj brat je ro Ċeni letaĉ«, prošaputao je neko blago kraj nje, i ona vide da se Konaslonio na stranu njene fotelje. Sklad nim pokretom pokazao je, ĉašom, na Kola kojije sedeo kraj Barionovih nogu. Mlad ić ĉvrsto je obuhvatio kolena šakama, a na licu mse ĉitao zanos.

»Vidi kako ga pesm e diraju«, reĉe Korm bez oklevanja. .Za prašinare to su samopesme, ali letaĉu znaĉe više, mnogo više. Ti to znaš jer si letaĉ.

Maris, a i tvoj brat. Jasno mi je ĉim ga pogledam. Jasno mi je kako se ti po svoj priliciosećaš, ali pomisli na njega, devojko. On voli let isto koliko i ti.«

Maris je podigla pogled prema njemu i zamalo je trebalo pa da se nasmeje ovojmudrosti. Svakako, Kol je izgledao zaneseno, samo je Maris znala razlog, a Korm nije.Kol je voleo pesmu a ne letenje; pesme, a ne temu. Kako je to Korm mogao znati,nasmešeni zgodni Korm sa tako mnogo samopouzdanja a tako malo znanja. »Mislsamo letaći sanjaju, Korm?« upitala ga je šapatom, pa brzo vr atila svoj pogled naBariona koji je dovršavao pesmu.

»Ima još letaĉkih pesama«, reĉe Barion. »Kad bi’ ih ja sve otpevao, ovde biostali celu noć, a ja nikad ne bi’ stigao da jedem.« Pogledao je u Kola. »Ĉekaj. Ti, kadstigneš do Eirie, nauĉićeš više nego što ću ja ikad znati. Ja sam proputovao samodesetak ostrva, a vi letaĉi ih vidite na stotine.« Korm, i dalje kraj Maris, podigaĉašu u znak pozdrava.

Kol ustade. »Da otpevam i ja jednu.«Barion se nasmešio. »Mislim da mogu da ti poverim ovu gitaru. Moţda nikom

drugom, ali tebi mogu.« Ustao je i prepustio svoje sedište tihom, bledom mladiću.

Kol je seo, prešao prstima nervozno preko struna, grickajući donju usnu. Ţmirnuoje u pravcu buktinja, bacio je pogled na Maris, opet ţmirnuo. »Htio bi’ da otpevamnovu pe smu, o jednom letaĉu. Ja sam je, ovaj, napisao. Nije postojala, vidite, ali sĉuo priĉu, i eto, sve je istina. To treba da ude u pesmu a nije ušlo, do danas.«

»Pa onda otpevaj momĉe«, reĉe knez grormko.



Kol se nasmešio i dobacio još jedan pogled Maris »Zovem je 'Gavranov pad’.« I otpevao je.Ĉisto i jasno, divnim glasom, taĉno kako se dogodilo. Maris ga je gledala ši

otvorenih oĉiju, i slušala zadivljeno. Sve je taĉno uhvatio. Ĉak i ono osećanje, ĉvor koji se u njoj izvio onoga dana i ĉasa kad suGavranova savijena krila odjednomgrunula blistavošću ogledala u sunce, uzdiţući ga iz sigurne smrti. Sva njena klinzaljubljenost stala je u pesmu; u stihovima Gavran je postao slavni krilati vitez, mraĉan, hrabar i prkosan. Kakvim ga je Maris nekad zamišljala.

Ima talenta, pomisli Maris, a Korm se naţe i reĉe: »Šta?« i ona shvatila je toglasno šapnula.

»Kol«, reĉe Maris tiho. Poslednji akordi pesme još su joj odzvanjali u uši»Moţe postati bolji cd Bariona ako mu se da prilika. Tu priĉu sam mu ja ispriĉKorm. Bila sam tamo, uz desetak drugih, kad je Gavran izveo svoj trik. Ali niko od nasne bi mogao u to uneti lepotu, kao Kol. On ima sasvim poseban talenat.«

Korm se nasmešio samozadovoljno. »Dabome. Iduće godine spiska ćemo Istou pevaĉkom takmiĉenju.«

Tog ĉasa Maris ga je pogledala, iznenada besna. Cela stvar je po gre š na, pomislilaje. Preko sobe, Kol ju je gledao, sa pitanjem u oĉima. Klimnula mu je glavom, i oponosino nacerio. Izveo je stvar kako treba.

I tog je ĉasa Maris donela svoju odluku.Pre nego što je Kol stigao da zapoĉne novu pesmu, oĉuh Ras je stupio nap

»Sad da se malo uozbiljimo«, ireĉe. »Bilo je pesme i priĉe, dobrog jela i pića, ovde utoplom. Ali napolju su vetrovi.«

Svi su slušali ozbiljnog izraza lica, kao što se od njih i oĉekivalo. pa je fijuk vĉitavo vreme zaboravljen u pozadini drugih zvukova.odjednom ĉujno ispunio sobu.Maris je, slušajući, zadrhtala.

»Krila«, reĉe njen oĉuh. Istupio je knez, drţeći ih u rukama kao sve tinju povernjemu, što i jesu bila. Izgovorio je svoje ritualne reĉi:

»Ova krila su dug o sluţila Amberliju, povezivala nas sa celim narodomVindhejvena, mnogo generac ija, još od dana zvezdaniih letaĉa. Marion, kćer jednozvezdanog letaĉa, letela je njima, pa njena kćer Dţeri, pa Dţerin sin Jon, pa AniElan, pa Denis . . . « genealogija je dugo trajala i konaĉno knez reĉe: »,pa najzad Rnjegova kćer Maris.«

U gomili je nastalo malo komešanje, jer knez je donekle odstupio od tradicMaris nije bila pravi letaĉ, pa zato nije smela biti pomenuta. Knez nastavi:

»A sada će mladi Kol uzeti ova krila, a ja ću ih, kao što su kneţevi radili kgenerac ije, za kratko drţati u rukama, da im svojim dodirom donesem sreću. Kmene ceo narod Malog Amberlija dodiruje ova krila, i mojiim glasom svi kaţu: ’Letidobro, Ko l’!«

Knez je predao sklopljena, ispresavijana krila Rasu, koji ih je prihvatio i okrenuose Kolu. Ovaj je stajao sa gitarom uz nogu, i ĉinilo se da je vrlo mali i vrlo bled. »Vreme je da neko postane letaĉ, reĉe Kolu otac. »Vreme je da ova krila predam

sledećem letaĉu, a Kol da ih uzme, ali bilo bi naopako poneti krila u sobi. PoĊimletaĉki obronak .da vid imo kako deĉak postaje ĉovek.«



Nosaĉi buktinja, bez izuzetka letaĉi, bili su spremni. Pošlo se iz kuće. Kol je ho na poĉasnom mestu, izmeĊu kneza i svog oca, a letaĉi za njima sa buktinjama. Msvi ostali išli su pozadi.

Deset minuta se pešaĉilo, laganim korakom, u nezemaljskom putovanju, do vrhaklifa, gde svi stadoše u pribliţan polukrug. Kraj ruba, Ras je sam, svojom jedinomupotrebljivom rukom, odbijajući pomoć, priĉvrstio krila na svoga sina. Kol je u bio beo kao kreda. Stajao je skoro okamenjeno dok je Ras opruţao krila. Mladinetremice gledao pravo u provaliju pred sobom, na ĉijem su dnu mraĉni talasi paraliplaţu svojim kandţama.

Konaĉno je bilo gotovo. »Sine moj, ti si letaĉ«, reĉe Ras. Povukao se, pridrugomili, stavši blizu Maris. Kol je sad stajao sam pod zvez dama, na ivici, a ogromnakrila ĉinila su ga manjim nego ikad. Maris je ţelela da poviĉe, da prekine stvar, danešto uĉini; osećala je suze na svojim obrazima. Ali se nije mogla pokrenuti. Kao drugi, stajala je u oĉekivanju tradicionalnog prvog poletanja.

Najzad je Kol, udahnuvši oštro i ĉujno vazduh, naĉinio par trĉećih koraka i otisnuose sa klila.

Pri poslednjem koraku se sapleo, i padajući nestao iz vida. Gomila je srnnapred. Dok su gledaoci isitdgli do ivice, Kol se već povratio i sad se polako uspinjao.Napravio je široki krug nad morem, pa je ponirao do klifa, pa se opet otisnuo ka moru.Ponekad su mladi letaĉi svojim prijateljima prireĊivali predstavu, ali Kol nije bio sklonpredstavama. Kao neki siromašak sa srebrnim krilima, lutao je nespretno i pomizgubljeno po nebu koje mu nije bilo dom.

Otvarala su se i druga krila; Korrn i Sald i drugi spremali su se da polete. Uskoro

će se prikljuĉiti Kolu, nadletaće prašinare nekoliko puta u formaciji, pa će ih ostavodeteti na Eiriu, da provedu ostatak noć: proslavljajući prikljuĉenje novoga ĉlana. Pre no što je iko odnjih mogao da poleti, vetar se promenio: Maris je za to imala

osećaj iskusnog letaĉa. Cak je i ĉula nadolazak novog vetra. hladne oluje koja jeţalobno fijukala preko kamenitih vrhova, a ooda je jasno videla kako Kol posrće. Mje potonuo, borio se da se spase, i iznenad a poĉeo da se obrće u krug. Neko je kriknuoSledećeg trena već je uspostavio kontrolu i krenuo ka kopnu. Ali mućeći se, muĉećVetar je bio od onih ţestokih, ljutitih, koji letaĉa guraju nadole; sa takvim vetrom lmora da postupa blago, da ga kroti i umiruje. Kol se sa njim rvao, i vetar ga jepobe Ċivao.

»Ovaj je u nevolji«, reee Korm. Taj elegantni letaĉ sad je ispravio i zabravio preostale segmente svojih krila jednim jakim zamahom. »Pratiću ga.« uz te rodjednom se našao u vazduhu.

Prekasno, me Ċutim, jer nije mogao stvarno pomoći. Kol, ĉija su krila lepetala gi dole od udaraca uznemirenog vazduha, jurio je ka plaţi za prizemljivanje. Bez ijednereĉi doneta je odluka, i svi po Ċoše nizbrdo, na ĉelu sa Maris i njenim oĉuhom Rasom.

Kol je ponirao brzo, prebrzo. Nije jahao na vetru, ne, nego ga je vetar gurao. Krilasu mu se tresla dok je sletao, zatim se nagao sasvim u stranu, tako da je vrhom jednogkrila zaparao pesak dok je vrh drugog stršao u nebo. Pogrešno, pogrešno,skrozpogrešno. Dok su još jurili prema plaţi, ugledali su pod svetlošću zvezda veliki opeska baĉenog u vazduh u mlazevima, zaĉuli grozan zvuk metala koji se slama, i



je Kol bio na tlu, leţao bezbedan, na pesku. Levo krilo mu je visilo, slomljeno.R as je prvi stigao do njega, klekao, poĉeo da otkopĉava kaiševe. Drugi se sku

unaokolo. Tad se Kol malo pridigao, pa su videli da se trese i da su mu oĉi pune su »Nema brige«, reĉe Ras laţno srĉanim glasom. »Samo jedna letvica, sine, a on

ĉesto lome. Pcpravićemo to zaĉas. Nešto si se spetljao, ali svi smo takvi kad prvipoletimo. Sledeći put biće bolje.«

Kol povika: »Sledeći put, sledeći put, sledeći put! Ne mogu. Ne mogu ovo, Neću sledeći put! Ja n eću ta tvoja krila!« Sad je otvoreno plakao, telo mu se treslo odjecaja.

Gosti su stajali šokirani i zanemeli, a lice njegovog oca dobi strog izraz. »Ti si sin, i letaĉ. Biće sledeći put. I nauĉićeš.«

Kol se i dalje tresao od plaĉa, a krila su mu sad leţala ispod nogu, slomljena i zasad neupotrebljiva. Neće noćas biti leta za Eiriu.

Otac je ispruţio zdravu ruku i dohvatio sina za rame, prodrmao ga. »Jel’ ĉuješJel’ ĉuješ? Neću da slušam nikakve gluposti. Ako ne letiš, nisi mi sin.«

Kolotvo iznenadno buntovništvo sad je sasvim nestalo. Klimnuo je glavom,otresao suze, podigao pogled. »Da, tata«, reĉe. »Izvinjavam se. Samo sam se upltamo gore. Nisam mislio to da kaţem.«

Pa on ima samo trinaest godina, dosetila se Maris gledajući iz grupe gostijuTrinaest godina, prestravljen, a letač uopšte nije.

»Ne znam zašto sam to rekao. Stvarno nisam mislio.« Maris je uspela da progovori. »Jesi, znao si«, rekla je glasno, seća ući se kak

Kol pevao o Gavranu, sećajući se svoje odluke. Lica ostalih, zaprepašćena, okrense ka njoj, a Sal i ju je uhvatila za nadlakticu da je zadrţi. Ali je Maris otrgla rukuprogurala se napred, i stala izmedu Kola i njegovog oca.

»Mislio je ozbiljno«, rekla je nešto tiše, sigurnim i pouzdanim glasom mada josrce treperilo. »Zar nisi mogao da vidiš, oĉe? On nije letaĉ. On je dobar sin, kotreba da se ponosiš, ali nikad neće voleti vetar. Baš me briga šta zakon kaţe.«

»Maris«, poĉeo je Ras, a u glasu mu nije bilo niĉeg toplog, nego samo oĉajanpovred enosti. »Ti bi da oduzmeš krila sopstvenom bratu? Mislio sam da ga voliš.«

Pre nedelju dana ovo bi je rasplakalo, ali ne sad, jer je sve suze odavno potro»Svakako da ga volim, i ţelim da ţivi dugo i srećno. Kao letaĉ neće biti srećan; onisamo radi tvog ponosa. Kol je pevaĉ, i to dobar. Zašto moraš da mu oduzmeš naţivota koji voli?«

»Ništa ja ne oduzimam«, reĉe Ras hladno. »Tradicija. .. «»Glupa tradicija.« Ubacio je novi glas. Maris se osvrnula da vidi ko joj je

saveznik, i videla Bariona kako se probija napred kroz gomilu. »Maris je u pravu. Kolpeva ikao an Ċeo, a kako leti to smo svi videli.« Osvrnuo se i bacio prezriv pogled na

letaĉe koji su stajali u blizini. »Vi letaĉi ste robovi navike do te mere da ste zaborda mislite. Sledite tradiciju sl epo, ne gledajući ko zbog togastrada.«Skoro neprimećen, Korm je sleteo i savio svoja krila. Sad je stajao pred njirna

besa mu je krv udarila u lice, obiĉno glatko i tamno. »Letaĉi i njihova tradicija daAmberliju veliĉinu, oblikovali su istoriju Vindhejvena već hiljadama puta. Nije me



briga da li ti mnogo dobro pevaš, Barione, to te ne stavlja iznad zakona.« PogledRasa, nastavio je. »Ne brini, prijatelju. Napravićemo od tvoga sina letaĉa kakav joAmberliju nije viden.«

Ali tad je Kol podigao pogled, pa iako su mu suze još tekle, na njego vom licupojavio se i gnev, i odluka. »Ne!« povika on dobacujući Kormu prkosni pog»Nećeš ti od mene praviti nešto što ja neću da budem, pa da si ne znam ko. Niskukavica i nisam dete, ali neću da letim, neću, NEĆU!« Njegove su reĉi bile bujica, i skoro ih je vrištao u vetar, njegova tajna provalila je iz njega rušeći barijere. »Vi letaĉi mislite da ste posebno dobri, da je svako drugi ispod vas, ali nznate, niste. Barion je bio na desetak ostrva, i zna više pesama nego deset letaĉzajedno, baš me briga šta misliš, Korm. On nije prašinar, nije vezan za zemlju, polbrodom i kad se svi druge plaše. Vi letaĉi beţite od scila, a Barion je 'jednu jednomubio harpunom, iz malog drvenog ĉamca. Kladim se da to niste znali. I ja mogu kaoon. Imam talenta. On polazi na Spoljašnja ostrva, i pozvao me je da poĊem s njim, irek’o je da će mi jednog dana dati svoju gitaru. On uzme letenje i da mu lepotreĉima, ali isto tako i ribolov, lov ilibilo šta. Letaĉi to ne mogu, a on moţe. On jeBarion! pevaĉ! a to vredi isto kao da je letaĉ. I ja mogu to da postignem, kao što veĉeras sa Gavranom.« Pogledao je Korma sa mrţnjom. »Uzmi ta stara krila i daMaris, ona je letaĉ«, povika, šutirajući mlitavo metal platno na tlu. A ja hoću saBarionom.«

Zavladala je strašna tišina. Ras je dugo stajao kao zamemeo, a onda je poglesvog sina. U licu je izgledao stariji nego ikad. »Ne moţe on ta krila da uzme, Kreĉe Ras. »To su bila moja krila, a pre toga mog oca, a pre toga njegove majke; a moja

je ţelja bila. bila .. .« reĉi mu zastadoše u grlu. »Ti si kriv za ovo«, reĉe Korm dobacujući besan pogled Barionu. »I ti, dati,

njegova sestra«, dodade prenoseći svoj bes na Maris. »Pa dobro, Korm«, reĉe Maris. »Odgovornost je na meni i Barionu, zato

volimo Kola i hoćemo da bude srećan i, dabome, ţiv. Letaĉi su predugo sletradiciju. Barion je u pravu, zar ne vidiš? Svake godine loši letaĉi uzimaju krila svotaca i ginu sa tim krilima, i Vindhejven ostaje siromašniji jer se krila ne mogunadoknaditi. Koliko je letaĉa bilo u danima kad su zvezdani putnici bili ţivi? Kolikje danas? Ne vidiš šta nam ta tradicija radi? Krila su zaveštenje; treba da ih nosekoji vole nebo, koji će najbolje leteti i najbolje ih ĉuvati. Umesto toga dajemokrilasamo po merilu ro Ċenja. Ro Ċenja, a ne veštine, a znamo da jedino (vešlina spasaletaĉa od smrti, i jedino ta veština drţi Vindhejven na okupu.«

Korm je šmrknuo. »Ovo je sramota. Ti Maris nisi letaĉ, i nemaš prava da o stvarima govoriš. Tvoje reĉi sramote nebo, a ti kršiš celokupnu tradiciju. Ako sebrat opredelio da napusti ono što mu po rode nju pripada, e pa, dobro. Samo, nećemoći da ismeva naš zakon i da i daje krila kome on hoće.« Osvrnuo se po go

skamenjenoj od šoka. »Gde je knez? Kaţi nam zakon!« Kneţev glas bejaše spor i briţan. »Zakon, tradicija, ali. ovaj slu ĉaj je sasvposeban, Ko arm. Maris je dobro sluţila Amberliju, i svi zna mo kako leti. Ja ... «

»Zakon«, reĉe Korm uporno. Knez je odmahnuo glavom. »Da, to je moja duţnost, ali, zakon kaţe, ako se le



odrekne svojih krila ona će biti predata drugom letaĉu sa istog ostrva, i to najstaripa će ih taj letaĉ, i knez, ĉuvati dok se ne izabere novi nosilac krila. Ali Korm, nijedanletaĉ se nikad nije odrekao krila, ovaj zakon se koristi samo kad letaĉ umre naslednika, a ovde, u ovom sluĉaju, Maris je. . . «

»Zakon je zakon«, reĉe Korm. »A ti ćeš ga slušati slepo«, reĉe Barion. Korm je to igno risao. »Ja sam najstariji letaĉ Amberlija, pošto je Ras predao kr

u nasledstvo. Preduzeću staranje o tim krilima, dok ne nademo nekog dostojnog dabude letaĉ, nekoga ko će uvidati kolika je to ĉast i ĉuvati tradicije .. .«

»Ne!«, povika Kol. »Ja hoću da Maris ponese krila!«»Ti nemaš o tome šta da priĉaš«, reĉe Korm. »Ti si prašinar.« To rekavši, saga

i uzeo odbaĉena, slomljena krila. Metodiĉno poĉe da ih presavija. Maris se osvrtala traţeći pcmoć, ali nade nije bilo. Barion je raširio ruke. Sa

Helmer su izbegavali njen pogled, a njen otac stajaše slomljen, u suzama, sada lĉak i naziva letaĉa, sveden na starog bogalja. Gosti poĉeše jedan po jedan daudaljuju.

Knez joj je prišao. »Maris«, zapoĉe on. »Ţao mi je. Dao bih ti krila da mogu.Zakon nije ovome namenjein, nije izmišljen radi kaţnjavanja, nego samo kao uputsAli to je letaĉki zakon, a ja protiv letaĉa ne mogu. Ako odbijem Korma, Amber ćekao Kenehut, a pesme će me nazvati ludim.«

Klimnula je glavom. »Razumem«, reĉe. Korm, sa po jednim parom krila ispodsvake ruke, odlazio je krutim koracima sa plaţe.

Knez se okrete i od e, a Maris pode preko peska prema oĉuhu Rasu. »Tatazaustila je.

On podiţe pogled. »Nisi mi ćerka«, reĉe i ok rete se namerno od nje. Gledala jestaroga kako se udaljuje, nabadajući mukotrpno korak po korak, da bi na kopnu saksvoju sramotu.

Konaĉno njih troje ostadoše sami na plaţi za prizemljenje, bez reĉi, poraţeMaris je prišla Kolu i zagrlila ga. Drţali su se jedno za drugo, oboje, za trenutak, sa deca koja traţe utehu, a jedno drugom je ne mogudati.

»Ima mesta kod mene», rekao je Bariom posle nekog vremena. Njegov glas ih je

probudio. Razdvojiše se ošamućeno videše kako pevaĉ nabacuje gitaru na rampod oše za njim kući.

Za Maris, dani koji su usledili bili su mraĉni i briţni. Barion je ţiveo u maloj dašĉari kraj luke, u neposrednoj blizini nap uštenog,

istrunulog keja; tu su sada i Maris i Kol od seli. Kol bejaše sretniji no što je ga Marisikad videla; svakog dana je pevao sa Barionom, i znao je da će najzad, posle svega,ipak postati pevaĉ. Jedino ga je muĉila ĉinjenica da je otac odbijao da ga vidi, ali i to jeĉesto zaboravljao. Bio je mlad, otkrio je da ga mnogi momci njegovih godina gledaju

sa d ivljenjem a i sa krivicom što se takvome dive,kao da je Kol neki pobunjenik, izato se osećao slavnim. Za Maris stvari nisu bile tako lake. Retko je izlazila iz dašĉare, a kad bi izašla

bi to uglavnom da bi lutala po keju u zalazaik sunca i gledala povratak ribarakihbrodića. Ni o ĉemu nije mogla da razmišlja sem o svome gubitku. Bila je zarobljen



bespomoćna. Potrudila se što je najboije mogla, ĉinila je sve kako valja i treba, i ostala bez krila. Vladala je, kao neki ludi okrutni knez, Tradicija, i svoju zarobljenicupomno drţala.

Dve nede lje posle incidenta na plaţi, Barion se vratio posle dana provedenog dokovima, gde je svakodnevno odlazio da sakuplja nove pesme od ribara Amberlija ida peva u luĉkim krĉmama. Dok su iz ĉinija jeli vruću ĉorbu sa mesom, on pognjih dvoje i reĉe: »Obezbedio sam prevoz brodom. Kroz mesec dana zaplovićSpoljašnja ostrva.«

Kol se nasmešio sa oduševljenjem. »Idemo i mi?« Bartion je klimnuo glavom. »Ti, da, svakako. A Maris?«Ona odmahnu glavom. »Ne«.Pevaĉ je uzdahnuo. »Ništa ne moţeš dobiti ostajući ovd e. Biće ti teško na

Amberliju. Ĉak i za mene su nastala teška vremena. Knez preduzima korake prmene, jer ga Korm na to podstiĉe, i zato ugledni ljudi poĉinju da me izbegavaju. Otoga, svet je prepun stvari koje vredi videti. Po Ċi sa nama.« Nasm ešio se. »Moţdanau ĉim ĉak i tebe da pevaš.«

Maris je brljala tamoamo po svojoj ĉiniji. »Ja pevam ĉak i gore nego što moj leti, Bariotne. Ne, ne mogu da pod em. Ja sam letaĉ. Moram da ostanem i ponovosvojim svoja kriila.«

»Divim ti se, Maris«, reĉe on, »ali tvoja bitka je beznadeţna. Sta moţeš da uĉin »Ne znam. Nešto. Eto recimo knez. Mogu da odem kod njega. Knez odreĊuje

zakone, a on je na mojoj strani. Ako uvidi šta je najbolje za narod Amberlija. .. « »Ne moţe on protiv Korma. Pa dalje, to je pitanje letaĉkog zakona, na šta k

nema uticaja. Pored toga. ..« oklevao je.»Sta?«»Ima vesti. Širom dokova se priĉa. Našli su novog letaĉa, taĉnije jednog sta

letaĉa. Devin sa ostrva Gavotre krenuo je brodom ovamo, da se ovde nastani i da tvoja krila.« Gledao ju je paţljivo, zabrinuto.

»Devin!« tresnula je viljuškom o sto i ustala. »Zar su ih njihovi zakoni potposlepeli, da ne vide ni zdravi razum?« Šetkala je preko sobe. »Devin je gori letaĉ negšto je Kol ikad bio. Devin je svoja krila izgubio kad se spustio previše nisko i dotvodu. Da nije baš tada naišao brod, ne bi Devim bio medu ţivim. I Korm hoće da muda još jedan par krila?«

Sa gorkim osmehom Barion reĉe: »Korm je letaĉ i drţi se starih tradicija.« »Pre koliko vremena je Devin krenuo?«»Kaţu, pre nekoliko dana.«

»To je put od dve nedelje, k’o ništa«, reĉe Maris. »Ako ću išta uĉiniti, to morapre nego što taj stigne ovamo. Kad jednom ponese krila, njegova su, a za menizgubljena.«

»Ama, Maris«, reĉe Kol, »šta moţeš da uĉiniš?« »Ništa«, reĉe Barion. »A, moglibi da ukrademo krila, jasna stvar. Korm ih je dao da se oprave, i sad su isto tako dobrakao i nova. Samo, kuda bi sa njima? Nigde ne bi našla dobrodošlicu. Odustdevojko. Ne moţeš izmeniti letaĉki zakon.«

»A, j el’?« reĉe ona. Glas joj je odjednom ţivnuo. Prestala je da se šetka, naslonila



se na sto. »Siguran si?« Zar trad icije bašnikad nisu menjane? Odakle su one uapšte?« Na Barionovom licu pokazaia se zbunjenost. »Pa, odrţan je savet, neposre

posle pogibije starog me Ċuzvezdanog kapetana, kad je novi knez kapetan VelikogSotana podeiio novonapravljena krila. Tada je odluĉeno da nijedan letaĉ nikad npone ti oruţje na nebo. Pamtili su bitku, i naĉinkako su stari zvezdani mornariupotrebili poslednja dva para nebeskih sanki da sipaju vatru odozgo.«

»Da«, reĉe Mari, »ali seti se, bila su i dva druga savetovanja. Jedno je bilo mngeneracija kasnije, ikad je knez komandant Velikog Sotana poţeleo da podvrgne drugkneţeve svojoj volji i stavi ĉitav Vindhejven pod svoju kontrolu, pa je poslao letVelikog Sotana u nebo sa maĉevima da udare na Mali Sotan. Ti letaĉi su išĉezpostali lete ći duhovi, a onda su se letaĉi drugih ostrva sakupili i osudili ga. Zato jebio poslednji knez komandant, a Veliki Sotan je ostrvo kao i svako drugo.«

»Da«, reĉe Kol, »a treće savetovanje je bilo kad su svi letaĉi glasali da ne slećKenehut, kad je ludi knez ubio letaĉa koji je doneo zle vesti.«

Barion je klimao glavom. »U redu. Ali od tada nikakvo dalje savetovanje nijesazivano. Jesi li siguran da bi oni pristala da se sakupe?«

»Naravno«, reĉe Maris. »To je nepisani zakon, jedna od Kormovihdragocenihtrad icija. Bilo koji letaĉ moţe da sazove savetovanje. Tam'o bih mogla da objasnsvoj sluĉaj svim letaĉima Vindhejvena, i. . .«

Zastala je, izmenjala poglede sa Barioncm. Oboje su mislili na isto.»Bilo koji letaĉ«, reĉe on naglašeno. »Ali ja nisam letaĉ«, reĉe Maris. Klonula jeu svoju stolicu. »A Koi se odrekao

krila, a Ras, ĉak i kad bi hteo da razgovara sa nama, već ih je predao u nasleĊe. Korm

ne bi uvaţio naš zahtev. Poruka ne bi krenula.« »Eventualno pitaj Sali«, predioţio je Kol,«»ili ĉekaj na letaĉkom obronku, ili... « »Sali je daleko mla Ċa od Korma, i previše se plaši«, reĉe Barion. i«Ĉujem ja šta

o tome govori. Njoj je ţao zbog tebe, kao i knezu, ali neće da krši tradiciju. Jer, Kobi mogao i njoj da oduzme krila. A ostali, na koga bi mogla da se osloniš? I kolikmogla da ĉekaš? Heimer naj ĉešće dolazi, ali on je isto tako krut kao i Korm. Dţejje suviše mlad, i tako dalje. Ti bi od njih traţila da se izloţe prilionom rizikOdmahnuo je glavom sumnjiĉavo.

»Neće uspeti. Letaĉi neće ni da razgovaraju sa tobom, ne na vreme. Kroz nedelje Devin će poneti tvoja krila.« Sve troje zaćutaše. Maris je zurila u svoju hladnu ĉorbu, i razmiš Ijala. Ne

naĉina? pitala se. Zar baš nikako? Tad pogleda Bariona. »Malo ĉas«, rekla je vrloobazrivo, »pomenuo si nešto .u smislu da uikrademo krila .. . «

Vetar je bio hladan, viaţan i ljut, šibao je talase; na istoĉnom nebu ocrtavalaoluja. »Dobro vreme za letenje«, reĉe Maris. Ĉamac se blago ljuljao ispodnje.

Barion se nasmešio, i pritegao ogrtaĉ oko sebe da se zaštiti od vlage. »E sad skad bi mogla malo da poletiš«, reĉe.

Njen pogled ode do obale, gde se naspram drveća ocrtavala Kormova drvena kućtamne boje. U prozoru na gonjem spratu gorelo je svetlo. Tri dana, mislila je Mariskivno. Već odavno je trebalo da bude pozvan na duţnast. Koliiko još mogu da ćeka



Svakim satom primiĉe se Devin, ćovek koji će uzeti njena krila. »Noćas?« upita Bariona. Ovaj sleţe ramenima. Ĉistio je nokte dugim bodeţom, i sav se uneo u taj pos

»Ti treba da znaš bolje od mene«, reĉe. »Koliko ĉesto pozivaju letaĉe?« »Ĉesto«, reĉe Maris zamišljeno. Hoće li meĊutim, Korm biti pozvan? Moţda knez

koristi samo Sali sve do Devinovog dolaska. »Ne svi Ċa mi se ovo«, reĉe. »Moramonešto preduzeti.«

Barion je zavukao bodeţ u kaniju. »Mogao bih ja Korma ovim, ali neću. Uz tsam, Maris, a tvoj brat mi je skoro kao sin, ali ne dolazi u obzir da ubijem radi parakrila. Ne. Ĉekamo dok svetionik ne uputi poziv Kormu, a onda provaljujemo. Ndrugo nije dovoljno bezbedno.«

Ubiti, pomisli Maris. Da tli bi do toga došlo ako bi oni provalili u kuću dokKorm još tu? I bilo joj je jasno da bi odista do toga došlo. Korm je Korm, oduprsse, Bila je jednom u njegovoj kući. Pamtila je komplet ukrštenih noţeva od obsidina zidu, svetlucavih i tvrdih. Mora postojati drugi naĉin.

»Neće njega knez pozivati«, rekla je. Na neki naĉin to je jasno osetila. »Sem uhitnom sluĉaju«.

Barion je prouĉavao boje koje su se stkupljale na istoku. »Pa onda?« reĉe. »Kbi ,to mi stvorili hitan sluĉaj?«

»Ne, ali moţ’ da pošaljemo signal«, reĉe Maris. »Hmmmm«, uzvratio je pevaĉ. Razmatrao je ovu ideju. »Da, mogli bi, valjda.«

Iscerio se na nju. »Maris, mi svakog dana prekršimo još po neki zakon. Nije dosttraţiš od mene da ukradem tvoja krila, nego hoćeš i da provalim u svetionik i pošallaţan poziv. Dobro je što sam pevaĉ, inaĉe bismo ostali zapamćeni kao najvećikriminalci u istoriji.«

»Na koju foru ćeš to da spreĉiš kao pevaĉ?« »Sta misliš, ko sastavlja pesme? Opevaću nas kao heroje.« Izmeniše osmehe. Barion je prihvatio vesla i brzo dove ĉamac obali, u jednu moĉvarnu plaţu

sakrivnu drvećem ali ne mnogo udaljenu od Kormove kuće. (»Ĉekaj ovde«, reĉeizlazeći iz ćamca u vodu duboku do kolena koja je zapljusikivala obalu.

»Idem do svetionika. U Ċi i zgrabi krila ĉim vidiš da je Korm izašao.« Maris klimnula glavom.

Skoro sat je sedela sama u sve g ušćoj tami, gledajući sevanje munja daleko nistoĉnom delu horizonta. Uskoro će oluja i ovde stići; već je (osećala ujede vNajizad se na vrhu najvišeg brega ostrva Amberli upalilo veliko svetlo kneţesvetionika i poĉelo munjevito da treperi prenoseći poruku. Barion je odnekud ztaĉan signal, ona shvati, iako je zaboravila sama da mu taj signal kaţe. Ovaj pevamnogo znao, više nego što je ona ikad verovala. Moţda on i nije toliki laţov.

Nekoliko minuta kasnije leţala je u korovu par koraka od Kormovih Ivrata,sagnute glave, zaklonjena senkama i drvećem. Vrata se otvoriše i crnokosi letaĉ ize,noseći svoja sklopljena krila preko ramena, Bio je toplo obuĉen. Odeća za let, pomMaris. On ţurno ode niz drum.



Kad je otišao, nije joj bilo tešk o da nad e kamen, privuĉe se jednoj strani zgrade raizbije prozor. Srećom, Korm bejaše neţenja, i sam u kući; sem ako je veĉeras nţena bila s njim. Medutim, osmatrali su kuću paţljivo, i videli su da niko nije dolaziosem ĉistaĉice koja je radila dan ju.

Maris je uklonila ostatke stakla, naskoĉila na prozorski okvir, pa u kuću. Unugust mrak, ali se njene oĉi brzo prilagodiše. Morala je da nade krila, svoja krila, prenego što se Korm vrati. On će vrlo brzo stdći do svetionika i otkriti da je poziv biolaţan. Barion je sigurno već pobegao.

Traganje je bilo kratko. Odmah do ulaznih vrata, na ĉiviluku gde su njegsopstvena krdla visila kad nije leteo, našla je svoja. Paţljivo ih je skinula, sa ljubavĉeţnjom, i prešla pristima preko hladnog metala da proveri letvice. Konaĉno, pomA sad , nikad mi ih više neće oduzeti.

Pripasala ih je i dala se u bekstvo. Izašla je kroz vrata i krenula kroz šumu, alputem kojim je Korm otišao. On će se uskoro vratiti i otkriti gubitak. Morala je ddomogne letaĉkog klifa.

Pešaĉila je dobrih pola sata, i dvaput morala da se krije u ţbunju od drugih noćnihputnika. A i kad je došla do klifa, nekog je tamo bilo, videla je dvojicu iz letaĉkonaka, pa je morala da se krije iza stena, ĉeka, i pazi na njihove fenjere.

Kad se već sva ukoĉila od ĉuĉanja, i kad je već drhtala od hladnoće, tugledaldaleko nad morem drugi par krila, u brzom spuštanju. Letaĉ je napravio jedan kiznad plaţe, da privuĉe paţnju te dvojice, a zatim je sleteo glatko. Dak su otkopĉavali kaiševe, videlo se da je to Ani sa Kulhala. Eto, dakle, prilike, misliMaris: sad će ova dvojica odvesti Ani kod kneza.

Kad su otišli sa njom, Maris brţebolje ustade i brzo poĊe kamemtim puteljkomuzbrdo, na letaĉki klif. Raširiti svoja sopstvena krila bio je (spor i mukotrpan posao, aliga je ona obavila, iako su šarke na levoj strani davale otpor. Morala je da zamahnpet puta da bi poslednji seg ment konaĉno dosao na mesto i blokirao se. Korm seĉak ni brinuo o ovim krilima, razmišljala je ogorĉeno.

Tada, zaboravljajući to, zaboravljajući sve, potrĉala je i bacila se u vetrove. Koncentrisana snaga oluje udarila ju je skoro kao pasnica, ali je Maris popustila

udarcu, pomicala se i uvijala pred njim, dok nije uhvatiia jaku uzlaznu struju i otpoĉelauspon, brzo, visoko i sve više. Nedaleko iza nje sevnula je munja, i Mariis oseti dstraha, ali posle te jedne munje zavlad ala je tišina. Letela je ponovo, pa ako bi je nebsad i sago relo, ništa za to, niko na Amberliju ne bi zaţalio za njom sem Kola, a lsmrti nema. Naĉinila je zaokret i popela se još više, a tad joj se i protiv volje oteo uzvik radosti.

Jedan glas joj je odgovorio. »Okreći!« povikao je neko iza nje razbešnjeno. Tse, na trenuta'k izgubila letaći oseća j, osvrnula se i pogle dala uviis.

Opet je munja rascepila nebo Amberlija, pa su krila iznad nje, dotle obuhvać

cmiinom noći, naĉas zasijala sjajem srebra u podne. To se Korm iz oblaka obrušana njtU.Usput je vikao. »Znao sam da si ti«, rekao je. Ali vetar mu je odno sio svaku treću

reĉ. ». . . moralo... iza toga.. . nisam išao kući. .. klif. .. ĉekao! Okreći! OborićuPrašinarko!« Ovo poslednje je ĉula i nasme jala se.





Satiina kasnije, prva svela ostrva Laus zaplamsaše iz mraka premanjoj gorućiorijentiri na vrhu stare tvr Ċave koja se uzdizala nad kamenitim ostrvom. Maris senakrenula u tom pravcu, i uskoro se pred njom našla polurazrušena masa prastarogzamka, mrtvog, ako se izuzmu svetla.

Preletela je i zamak i celu širinu malog brdovitog ostrva, i došla do slaze zaprizemljenje na peskovitom jugozapadnom rtu. Laus nije imao d ovoljno stanovništvada bi se sprovodilo deţurstvo kod letaĉkog konaka;ili odrţavao konak sam. Njoj je bašto odgovaralo. Neće biti nikoga da je doĉekuje pozdravom i da joj postavlja pitainja.Aterirala je sama i ni od koga primećena, u vodoskoku suvog pesika, i iskobeljala svojih krila.

Na kraju staze za ateriranje, koja se pruţala do samog podnoţja le taĉkog obronstajala je Dorelova jednostavna koliba, mraĉna i prazna. Kadse nije odazvao nakucanje, Maris je otvorila vrata, koja niĉim nisu bila zabravljena, i ušla, pozivajućpo imenu. Ali u kolibi je i daije vladala tišina. Osetila je nagli nailazak irazoĉarikoje se brzo pretvorilo u nervozu. Gde je Dorel? Kad će se vratiti? Sta ako je Korm

pogodio kuda će ona otići, pa ako uskoro doĊe i zarobi je ovde pre nego šito se Dvrati?

Nabacala je komade suve trske na zagmut ţar koji se na ognjdštu odavao saslabim sjajem, a zatim je upalila i pešĉanu sveću. Onda je pregledala malu, lepoured enu prostoriju, traţeći neki nagoveštaj kad je Dorel otišao i kuda.

Evo: uredni Dorel ipak je ostavio mrvice od riblje paštete na svom inaĉe ĉisstolu. Osmotrila ,je ud aljeni ugao: da, kuća je bila stvamo prazna, jer na ptiĉjetrapezu nije bilo Anitre. Tako dakle, Dorel jc otišao u lov sa svojim noćnim sokolom

U nadi da nisu otišli daleko, Maris je ponovo poletala i dala se u traganje. Našlje kako se odmara na jednoj steni u podimuMim plićacima na .krajnjem zapadu Lasa krilima priĉvršćenim na leĊa ali svijenim, i sa sokolom koji mu je stajao na ruĉzglobu i uţivao u komaidiću tek ulovljene ribe. Dorel je ptici nešto govorio, i nijvideo Maris dok ona nije projurila iznad njega, zaklanjajući krilima zvezde.

Onda je samo zurio u nju dok se spuštala opasno nisko, kruţeći, a njegovo lbilo je prazno, bez ikakvog traga prepoznavanja.

»Dorel!« povika ona, glasom povišenim od napetosti.

»Maris?« neverica mu se razlila po liou.Okrenula se hvatajući jednu uzlaznu stru ju. »Dodi na obalu. Moram da

razgovaram s tobom.«Klimnuvši glavom Dorel naglo ustade i otrese noćnog sokola sa ruke. Ptica je

nevoljno ispustila svoj zalogaj i vinula se u nebo bledim bel im krilima, i tu je kruţilabez ikakvog napora, ĉekajući svog gospodara. Maris zaokrete tamo odakle je došla

Ovog puta, kad se spuštala na stazu za prizemljivanje, spustila se iznenadnespretno, i ţestoko oderala kolena, Bila je zbunjena, sve se u njoj komešalo; napeza vreme kra Ċe, napor dugog letenja posle mnogo uzastopnih dana bez krila, ĉudnamešavina bola, straha i radosti koju je osetila kad je ugledala Dorela, sve ju je tosavladalo, potreslo, tako da sad nije znala šta bi. Pre nego što joj se f)orel mopridruţiti prio nula je na posao da savije i sloţi svoja krila, prigiljavajnći svoj dusvoje ruke da obavljaju jedan po jedan poikret. Nije još ništa mislila, nije i



dozvoljavala nikakvo razmišljanje. Silno joj je smetalo uporno curenje krvi iz koniz noge.

Dorel je aterirao kraj nje, uredno i glatko. Njena iznenadna pojava ga je potresla,ali nije dopuštao da osecanja utiĉu na njegovo letenje Nije to bilo samo pitanje ponnego i nešto skorouroĊeno, nasleĊen kao i krila. Dok je skidao svoja krila Anitra muse spustila na rame.

Ispruţenih ruku, pošao je u susret Maris. Noćna ptica je ovo propratila nimaloljubaznim komentarom, ali bi on svejedno zagrlio Maris, ne obazirući. se na pticumu Maris nije iznenada gurnula svoja ispresa vijana krila u ruke.

»Evo«, reĉe Maris. »Došla sam da se predam. Ukrala sam ova krila od Korma, pati sad izruĉujem i krila i sebe. Došla sam da te zamolim da sazoveš savetovanje radimene, zato što si ti letaĉ a ja nisam, a samo letaĉ moţe da sazove savetovanje.«

Dorel je zurio u nju, zbunjen kao neko ko se iznenada probudio iz teškog sna. KodMaris je to njegovo drţanje izazivalo silno nestrpljenje. Osećala se silno umorn»Pa, objasniću ti«, reĉe Maris, »daj prvo da uĊemo u kuću da se odmorim.«

Hodanje je potrajalo, ali skoro bez reĉi i bez dodira, Sarno jednom je rekao:»Maris, jesi li stvarno . . . ukrala . . ?«

Prekinula ga je. »Jesam.« Uzdahnula je iznenada i naĉinila pokret kao da ćedodirnuti, ali se uzd rţala. »Oprosti mi, Dorel, nisam mislila.. . iscrpljena sam, i valjse i bojim. Ni sanjala ni sam da ćemo se opet videti pod ovakvi.m okolnostima.« Onje opet zaćutala, on nije navalji vao, pa je u noći samo Anitra gundala i galamila što jemorala prerano da prekine ribolov.

Kad su stigli kući, Maris je utonula u jedinu veliku stolicu, trudeći se (da se opusti,da ukloni napeto st iz sebe. Posmatrala je Dorela, i osećala kako se smiruje gledajućinjegove dobro poznate rituale. Stavio je Anitru na trapez, navukao zavesice svuda ckonje (neko drugi bi navukao sokolu povez preko oĉiju, ali se Dorel ni je slagao s time),ras palio vatru i okaĉio ĉajnik nad plamen, da prokljuĉa.

»Ĉaj?«»Da.«»Staviću umesto meda malo cvelova kerija«, reee on, »da se relaksiraš.« Osetila je iznenadnu toplinu za njega. »Hvala.«

»Hcćeš da skineš to? Obuci nešto moje.« Odmahnula je glavom; pokrenuti se, bilo bi sad isuviše naporno. Onda je prim

da. on gleda netremice u njene noge, gole ispod kratke suknjice koju je nosila, i da sezabrinuto mršti.

»Povredila si se.« Od asuo je malo tople vode iz ĉajniika u jedan tanjir, uzeo krpu imalo melema i klekao pred nju. Mokra, topla krpa koja je uklanjala skorenu krv bila jeneţna kao mekan jezik. »A, pa nije tako loše kao što je izgledalo«, pr omrmljao jeradeći. »Samo kolena, plitke ogrebotine. Nespretno sletanje, draga.«

Njegova blizina i njegov blagi dcdir uzbudili su je. Sva napetost, sav strah i umoristog ĉasa nestadoše. Njegova ruka je skliznula duţ njene butine i tamo se zadrţala. »Dor. ..« reĉe ona blago, toliko obuzeta ovim trenutkom da je jedva govorila.

podiţe glavu, oĉi im se susretoše, i opet je bila njegova.



»Us peće«, reĉe Dorel. »Moraće da uvide. Neće moći da te odbiju.« Sedeli doruĉkovali. Maris je svoj plan detaljno objasnila dok je Dorel spremao jaja i ĉaj.

Nasmešila se i zahvatila kašiĉicom još malo iz rovitog jajeta. Bila je srećna i pnade. »Ko će poći prvi da saziva savet?«

»Razmišljao sam o tome, i trebalo bi da poĊe Gart«, reĉe Dorel sprem»Spopašću ga dok je još kod kuće, podelićemo obliţnja ostrva i krenućemo da širvest. Biće i drugih koji će hteti da nam pomognu. Kamo srećeda i ti moţeš sa nama.«U oĉima mu se ocrtalo ţaljenje. »Bilo bi lepo da poletimo opet zajedno.«

»Biće toga puno, Dor. Ako . .. « »Znam, znam, letećemo zajedno koliko god hoćemo, ali, bilo bi fino baš jut

posebno.«»Aha. Bilo bi fino.« Smešila se idalje dok nije i njemu izmamila osmeh. Upravo

je posezao rukom preko stola da je uhvati za ruku ili do takne po licu, kad se zaiznenadno kucanje na vratima, glasno i auto ritativno. Oni se slediše.

Dorel je ustao da otvori vrata. Ko god da ude neminovno je morao videti Mariskoja je sedela u stolici pravo ispred vrata, ali nije imalo smisla skrivati se, niti supostojala druga vrata.

Helmer stajaše napolju; sklopljena krila bila su mu j oš priĉvršćena iza telo.Gledaoje pravo u Dorela, ali nije skretao poglad unutra, na Maris. »Korm je iskoristio letaokopravo na sazivanje saveta«, reĉe napetim, ravnim, preterano formalnim glasom. pitanju nekadašnjeg letaĉa, Maris sa Maiog Amberlija, koja je ukrala tuĊa krila.Zahteva se tvoje prisustvo.«

»Sta?« reĉe Maris ustajući brzo. »Helmere, Korm je sazvao savet? Zašto?« Dorel joj je dobacio pogled preko rametna, pa opet pogledao Helmera; bilo je

oĉito da ovaj sa nelagodnošću ignoriše Maris. »Zašto, Helmere?« pitao je, tiše nego Maius maloĉas. »Rekao sam ti. I nemam vremena da ovde stojim i guram vetar ustima. Imam da

obavestim i druge letaĉe, danas će biti letenja i letenja. A dan nije dobar za let.« »Saĉekaj me«, reĉe Dorel. »Daj mi imena, i na koja ostrva da krenem. Pomoć

ti.«Ugao Heimerovih usta se grĉio. »Nisam pretpostavio da bi ti hteo da podeš na

takav zadatak, s obzirom šta je u pitanju, pa nisam traţio da mi pomogneš. Ali, kasam javljaš. . . « Dok se mlad i letaĉ hitro krilatio, Helmer mu dade saţete instrukcije. Maris je

koraĉala tamo amo, nemima, nespretna, opet u pometnji. Helmer je oĉevidno rešioje ignoriše, da im ne bi oboma bilo neprijatno. Maris ga više ništa nije pitala.

Dorel ju je poljubio i jednom ĉvrsto zagrlio pre polaska, »Nahrani Anitr u umestomene i pokušaj da se ne brineš. Nadam se da se vratim pre nego što noć mnodmakne.«

Kad su letaĉi otišli, u kući kao da ju je nešto gušilo. Napolju nije bilo mnogo bHelmer je bio u pravu, dan nije bio pogodan za letenje. U ovakve dane ĉovek jepomišljao na nepomiĉni vazduh. Stresla se, plašeći se za Dorela. Ali on je bio previvešt i pametan da bi se trebalo za njega brinuti, mislila je, pokušavajući da se smPoludeće aiko bude sedela unutra ceo dan i zamišljala opasnosti koje bi mogle da mu



prete. Dovoljna je frustracija sedeti ovde prinudno, biti lišen neba. Osmotrila je nobla ĉno. Ako posle saveta bude zauvek prašinarka.. .

Ali bud ućnost će dati dovoljno vremena za tugovanje, pa je rešila da o tome sne razmišlja. Vratila se u kuću.

Anitra, noćni letaĉ, spavala je iza svojih zavesica; koliba bejaše vrlo tiha i pusta. Poţelela je da Dorel bude uz nju, da joj olakša ove misli tako što će ih sa npodeliti, da zajedno nagad aju zašto je Korm sazvao savet. Ovako samoj, misli su jojišle, u krug i u krug po glavi, kao ptice u kavezu.

Dorel je na ormanu za odeću ĉuvao tablu za igru dţiĉi. Maris je sad spustilatablu sa ormana, i rasporedila glatke cme i bele oblutke u jednostavno otvaranje, kojeje u ovom stanju duha nije uznemirilo. Iz dosade poĉela je da ih pomiĉe, igrajući zaobe strane, gurkajući kamen ĉiće bez razmišljanja u nove konfiguracije, pri ĉemu svaka proisticala iz prethodne, svaka i neizbeţna i sluĉajna. Pa i razmišljala: Kormĉovek od ponosa; ja sam mu povredila ponos. Poznat je kao dobar letaĉ, a ja. ribarskći, ukrala sam krila od njega i izmakla mu kad me je gonio. Sad, da vaspostavi svoj

ponos, mora da me ponizi na neki opštezapaţeni, grandiozan naĉin. Da samo dokrila nazad, ne bi mu bilo dosta. Ne, svako, svi letaĉi, treba da budu prisutni, da vida sam poniţena i stav ijena van zakona.

Maris je uzdahnula. To je to. Ovaj je savet sazvan da bi se stavio van zakonaprašinar letaĉ koji je ukrao krila. A, biće pesama o tome. Samo, moţda inije bilo bitnoko je sazvao savet. Iako je Korm povukao prvi potez, savet bi se još mogao okreprotiv njega. Qna, optuţena, imaće pravo da govori, da se brani, da napadnebesmislenu tradiciju. Pri tome su njeni izgledi bili isti. znala je, pred savetom koji se

skupio na Kormov poziv, kao i na Doreloiv. Jedino što je ovako saznala puni oKormove povredenosti i besa.

Oborila je pogled na tablu za dţiai. Obluci, beli i crni, bili su raspore Ċeni okocentra table, suoĉeni jedni sa drugima. Obe su se armi je opredelile za jurišneformacije: dalo se videti da ovo neće biti igra odugovla ĉenja. Već u sledećem poneka figiira će pasti.

Maris se nasmešila i zbrisala sve oblutke sa stola. Da bi se savet sastao, bilo je potrebno mesec dana.

Dorel je odneo poz iv ĉetvorici letaĉa toga dana, i petorici sledećeg, a svako ovih je kontaktirao sa drugima, a ovi sa s ledećima, i tako se glas širio u koncentriĉnimtalasima preko mora Vindhejvena. P oseban letaĉ poslat je do dalekih Spoljašnjihostrva, a drugi do puste Artelije, velikog sle Ċenog ostrvasevera. Postepeno, svi susaznali, pa su jedan po jedan doletali na sastanak.

Za mesto odrţavanja skupa odreden je Veliki Amberli. Normalno bi se sku.podrţao u Malom Amberliju, domovini i Maris i Korma. Ali to malo ostrvo nije imalodvoranu odgovarajuće veliĉine, a Veliiki Amberli je imao jednu ogromnu vladvoranu, retko upotrebljavanu.

U nju dod oše letaĉi planete Vindhejven. Ne svi, naravno, jer je uvek bilo i hitsluĉajeva, i jer neki još misu saznali, i jer su neki krenuli od svojih ostrva na duge iopasne letove i još se nisu pojavili. Ogromna većina ipak je bila tu, i to je dovoljno. Nijedan takav skup nije se odrţao za ţivota ma koga prisutnoga. Ĉa



godišnja takmiĉenja na Eirii bila su mala u poreĊemju sa ovim, bila su samo lokalnatakmiĉenja istoĉnih i zapadnih. Takav je bar utisak Maris stekla, tokom tog mekoji je provela u ĉekanju i posmatranju, dok su se ulice Amber tauna punasmejanim letaĉima.

Stvaralo se neko prazniĉno raspoloţenje. Oni koji su ranije stigli pijanĉili su svnoći, na oduševljenje ovdašnjih vinskih trgovaca, i razmenjivali priĉe i pesmbeskonaĉno nagvaţdali o savetu i mogućoj odluci. Barion i drugi pevaĉi zabavljaih tokom noći, a danju su se pravile trke i zabave u vazduhu. Oni koji su dolaziliposlednji, bivali su urnebesno pozdravljani, a takvi su se d ovlaĉili sve jedan po jedan.Maris je doletela sa Lausa kad su joj dali specijalnu dozvolu da još jednom upokrila. Sad ju je srce bolelo od ţelje da im se pr idruţi u svemu. Svinjeni prijatelji bilitu, i svi Kormovi, i zapravo sva krila zapadnih. Istoĉni su takoĊe došli, mnogi odeu krzno i metal što ju je neodbranjivo pod sećalo na naĉin kako se Gavran oblaĉio, kako je bio obuĉen onog davnog dana. Došla su i tri Artelijanca blede koţe; svaki jenosio na ĉelu srebrni kruţić; bili su to aristokrati iz ledene zemlje gde su letaĉi kraljevi, a ne samo glasnici. Druţili su se kao braća i kao meĊusobno jednaki sacrveno uniformisanim letaĉima Velikog Sotana, sa dvadesetrojicom predstavnikaSpoljašnjih ostrva, koji nekako svi bejahu visokog rasta, i sa odredom od suncapocrnelih krilatih sveštenika sa zelenilom obraslog Juţnog arhipelaga, koji su sluţilsamo svojim kneţevima, nego i Bogu neba. ViĊati ih sretati ih, šetati se meĊu njima,znaĉilo je osetiti veliĉinu i širinu u kulturnoj raznovrsnosti Vindhejvena, i to je Msada osetiia kao retko kada rainije. Ona je latela, makar samo kratko; pripadala jepovlašćenoj manjini. A ipak je preostalo toliko mesta do kojih nije stigla. Kad bi samoopet dobila ikrila. . .

Najzad su stigli svi za koje se o ĉekivalo da će stići. Savet je zakazan za predveĉenoćas neće biti gomila u krĉmama Ambertauna.

»Imaš izgleda«, reĉe Barion Maris na stepeništiu ispred velike dvora ne,neposredno pre poĉetka saveta. Uz nju su bili Kol i Dorel. »Većina njih je u dobraspoloţenjiu, posle inekoliko nedelja vina i pesme. Plutam, priĉam, pevam, i ovoznam: spremni su da te ĉujiu.« Nacerio se svojim vuĉjim naĉinom. »A to je za lenešto isasvim neuobiĉajenio.«

Dorel je klimnuo glavom. »Gart i ja s mo priĉali sa mnogima. Ima punorazumevanja za tebe, naroĉito meĊu mlad im letaĉima. Starijii delegati se većincmsvrstavaju uz Korma i uz tradiciju, ali ĉak nioni nisu potpuno rešeni.«

Maris je odmahnula glavom. Stariji le taĉi su brojniji, Dor.« Barion joj je stavio oĉinski ruku na rame. »Onda ćeš morati i njih da pridobiješ na

svoju stranu. Pošto sam video šta si sve već uradila, trebalo bi i to da uspNasmešio se.

Delegati u dugim redovima u Ċoše, i sad je Maris kroz vrata iza sebe zaĉula kakoknez Velikog Amberlija udara ,po ceremonijalnom b ubnju kojim se oznaĉavaopoĉetak savetovanja. »Moramo unutra«, reĉe ona, a Barion klimnu glavom. neletaĉu, bilo mu je zabranjeno da uĊe. Stegao ju je jed ncm za rame, za sreću, uzeosvoju gitaru i pošao polako niz stepenice. Maris, Kol i Dorel poţuriše unutra.

Dvorana je imala oblik ogromnog kamenog amfiteatra, po ĉijem su obodu



upaljene buktinje. Sasvim dole bejaše pod, a u sredini poda bio je namešten dug stvelikom polukrugu sedeli su letaĉi, red iznad reda, na grubim kamenim sedištimado najvišega reda gde su zid i svod postajali jedno. Dţejmis Senior, lica istanjenurezanog starošću, sedeo je u sredini dugog stola. I ako već nekoliko godina nije leteo,njegovo iskustvo i njegov karakter bili su još široko poznati i respektovani, pprevalio dugi put brodom da bi ovde predsedavao. Levo i desno od njega sedela supreostala dva neletaĉa, prašinara, kojima je dopuštenoda pri sustvuju: crnomanjastiknez Velikog Amberlija i knez Malog Amberlija. Sasvim desno, na ĉetvrtoj stosedeo je Korm. Sasvim levo ĉekala je prazna peta stolica.

Maris joj pri Ċe i sede, a Dorel i Kol se popeše stepenicama do svojih mesPonovo se oglasiše bubnjevi, pozivajući na tišinu. Maris je gledala uokolo doktišina polako spuštala. Kol je sebi našao mesto visoko gore meĊu omladincima koji sujoš ĉekali da nasledek rila. Mnogi su doputovali brodovima sa obliţnjih ostrva da vitrenutak is torije, ali od kojih se, kao ni od Kola, nije oĉekivalo da uĉestvuju u procodluĉivanja. Sada su ignorisali Kola, što se i moglo oĉekivati; deca koja su jeĉekala da polete nebom teško da su mogla imati razumevanja za momka koji se odrekao krila. Izgled ao jc strašno usamljeno i zalutalo, a Maris se sliĉno osećala.

Bubanj prestade. Dţejmis Senior ustade, i njegov duboki glas odjeknu dvoranom.»Ovo je prvi letaĉki savet sazvan za ţivota ma koga ovde prisutnog«, reĉe on. »Većinavas već zna okolnosti pod kojima je sazvan. Moja pravila biće jednostavna. Korm govoriti prvi, jer je on i sazvao ovaj savet. Zatim će Maris, koju on optuţuje, dopriliiku da mu odgovori. Posle toga svaki letaĉ ili bivšiletaĉ ovde prisutan moţe dakaţe svoju reĉ. Samo bih zamolio svakoga da govori glasno i da odmah na po ĉekaţu svoje ime. Mnogi od nas ovde ne poznaju se meĊusobno.« On sede.

Sad je Korm ustao i progovorio u tišini. »Sazvao sam ovaj savet na osnletaĉkog prava«, reĉe. »Poĉinjen je zloĉin, a njegova priroda i implikacije su takvi dasvi moramo odgovoriti jedinstveno, svi letaĉi morajudejstvovati kao jedan. Svojomodlukom odredićemo svoju budućnost, a tako je bilo i sa odlukama ranijih savZamislite šta bi naš svet bio sada da su naši oĉevi i majke svoj evremeno odluĉili daprenesu ra tovanje u vazduh. Bratstvo svih letaĉa ne bi sada postojalo, pocepala bi sitna regionalna rivalstva, umesto da budemo, kao što treba, u visinama, iznad sva

na zemlji.« Nastavio je, doĉaravajući sliku pustoši koja je mogla da nastane da su ti davni

saveti glasal i drukĉije. Dobar je govornik, razmišljala je Maris; govori kao šlo Barionpeva. Otresla je sa sebe ma Ċiju koju je Korm 'postepeno stvarao i zapitala se ima liikakvog naĉina da mu se suprotstavi.

»Današnji problem je podjednako ozbiljan«, nastavi Korm, »a vaša odluka nuticati samo na jedmu osobu, za k oju moţete imati i simpatija, nego na svu našudecutokom budućih generacija. Pamtite to dok slušate današnje raspravljanje.« Osvrnupa iako svoj rasplamteli pogled nije uperio diirektno na Maris, ona se svejedno osetilazastrašenom.

»Maris sa Malog Ambenlija ukrala je par krila«, reĉe on. »Pretpo stavljam da je priĉa o tome svima poznata. . . ali on je ipak ispriĉao sve od poĉetka, od ĉinjen onjenom ro Ċenju pa sve do scene na pl aţi. » . .. i tako naĊosmo novog nosioca, Devina



od Gavore, koji je sad me Ċu nama. Ali pre nego što je on došao da uzme svoja kriMaris ih je ukrala i pobegla. Nije to sve. Kra Ċa je sramotna stvar, ali ĉak i kraĊajednog para krila moţda ne bi bila dovoljan razlog da se sazove letaĉki savet. Marznala da se ne moţe nadati da krila zadrţi. Uzela ih je ne da bi pobegla, nego da bpobunila protiv naših najvitalnijih tradicija. Ona dovodi u pitanje same temelje našegdruštva. Ona bi htela da se o vlasni štvu nad svakim parom kriia raspravlja, a to donoopasnost anarhije. Ako naša osuda ne bude jasna, ako u ovom savetu ne donesnopresudu koja će ući u istoriju. moglo bi se itiko desiti da ĉinjenice budu kas izvrnute. I posle Maris da ostane zapamćen kao hrabri buntovnik, a ne kao lopovjeste.«

Na tu reĉ, »lopov«, nešto je odzvonilo u njenoj duši kao zategnuta struna. LoZar je ona zaista to?

»Ona ima prijetelje me Ċu pevaĉima, koji bi voleli da nas i smeju«, reĉe Korm,»pišući pesme kojima veliĉaju njenu navodnu hrabrost.« Na ovo je Maris u svomsećanaju ponovo ĉula Barionove reĉi:Opevaću nas kao heroje. Potraţila je Kolapogledom ,i videla da on isad sedi uspravnije, sa malim osmehom na usnama. Peisu odista imali moć u društvu, ako su bili dobri.

»Zato se moramo izjasniti nedvosmisleno, za svu buduću istoriju, i ţigosati onošto je uradila«, reĉe Korm. Okrenuvši se ka Maris, pogledao je odozgo pravo u »Maris, optuţujem teza kra Ċu krila. Pozivam l etaĉe Vindhejvena, koji su se ovde usavetu sastali, da te stave van zakona, i da se zakunu da nijed an neće sletati ma makoje ostrvo gd e se ti nastaniš.«

Seo j e, i u strašnoj tišini koja je usledila Maris je shvatila koliko ga je zapravo

uvredila. Nikad nije sanjala da će on zatraţiti tako strogu kaznu. Niije bio zadovoda joj samo uzme ikrila, nego je hteo d a joj uzme tako reći i ţivot, da je protera upustinjaĉko izgnanstvo na nekoj udaljenoj praznoj steni.

»Maris«, reĉe Dţejmis Senior blago, pošto ona još nije ustala. »Ti si na reHoćeš li daodgovoriš Kormu?

Polako se podigla na noge, ţeleći u sebi da ima moć pevaĉa, ţeleći da bar jedngovori ,sa onom sigurnošću koja je izbijala iz Kormovog glasa. »Ne poriĉem krau«,rekla ie sledajući nagore, u redove bezizraţajnih lica, u more nepoznatih ljudi. Glaje bio sigumiji nego što je oĉekivala da će biti. »Ukrala sam ikrila iz oĉajanja, jer mto bila jedina šansa. Brod bi bio prespor a na Amberliju niko nije hteo da pomogne.Morala sam da stiginem do nekog letaĉa koji bi ihteo da sazove savet za mene. sam to postigla, predala sam svoja krila. To mogu da dokaţem, ako . ..« pogledalupitmo u Dţejmisa koji klimnu glavom.

Dorel nije oklevao, na ovaj šlagvort odmab je reagovao. Negde oko sredineredova koji su se postepeno uzdizali. mjegova figura se ispravi. »Dorel od Lausa«,reĉe glasno. »Svedoĉim, da je istina ovo što Maris kaţe. Ĉim je stigla do mene,

predala mi je krila na ĉuvanje, i više nije htela da ih koristi. Ja to ne nazivam kraĊom.«Oko njega ise zaĉuo hor odgovar ajućeg mrmljanja; njegova je porodica bila poznata icenjena, u njegovu reĉSE verovalo.

Maris je postigla poen, i sad je nastavila, osećajući sa svakom reĉju sve višpouzdanja. » Ţelela sam savet radi neĉeg što smatram veoma vaţnim za sve nas, i



budućnost. Ali me ie Korm pretekao.« Naĉinila je nesvesno malu grimasu. A u puje primetila pokoji osmeh na licima letaĉa koje nije poznavala. Skepsa? Prezirpod rška. slaganje? Prinudila je svoje ruke da se razdvoje i da miro vise uz telo. Ne biišlo da ovde pred svima krši ruke.

»Korm kaţe da se ja borim protiv tradicije«. nastavi ona. »i to j e taĉno. On kaţeda je to nešto strašno, ali ne objašnjava zbog ĉega. Nije obiasnio zašto bi trebalotradiciju odbraniti od mene. Samo za to što se nešto oduvek radilo na jedan naĉin nznaĉi da se ništa ne moţe ili ne treba da promeni. Da li su ljudi leteli na matiĉnimplanetama zv ezdanih putnika? Ako nisu, da li to znaĉi da nikad n,ije trebalo nipoletati? Mi nismo kao one ptice mazalice koje. ako im neko pritisne kjun premazemlji. nasatvljaju taiko da hodaju dok se ne preture i ne umru; ne moramo istomstazom da idemo, 'svaki 'dan, nije to uro Ċeno nama.«

Ĉula je neki smeh iz publike, i osetila olaikšanie. I ona ume da doĉara slikreĉima, kao i Korm! Te glupe, kaljave pećinske ptice prešle su iz njenog duha u ntuĊi i izazvale smeh: govorila je o kršenju tradicije. a j oš su je slušali. Nastavila jeinspirisano.

»Mi smo 'ljudi, pa ako imamo ikakav instikt. to je ponajpre instinkt. volja, zapromenom. Stvari su se oduvek menj ale. pa ako smo pametni sami ćemo upravljatpromenama, pre nego što budemo prisiljeni na njih. Tradicija da sekrila prenose saoca na sina priliĉnodobro je funkcionisala, i to dosta dugo. Sigurno je bolja odanarhije ili od one starije tradicije koja je postoj ala tokom Ţalosnih vremena, da se kandidati izmedu sebe bore za krila. Ali ona nije jed ini rnaĉin niti savršen naĉin.«»Dosta priĉe!« neko je zareţao. Maris se osvnula da ipogledom potraţi izvor togtrgla se kad je videla da Helmer ustaje sa isvoga sedištau drugom redu. Letaĉevobilo je ogorĉeno. Stao je sa rukama skrštenim na grudima.

»Helmere«, reĉe Dţejmis ĉvrsto. »Maris ima reĉ.« »Baš me briga«, reĉe ovaj. »Ona napada naše obiĉaje, ali nam ne nudi ništa bo

to iz dobrog razloga. Ovaj obiĉaj se odrţava toliko godina zato što nema boljegniaĉina. Tvrda je to tradicija, stvarno. Tvrda je za tebe jer nisi od letaĉa roĊena.Sigurno da je tvrda. Nego imaš li ti neku drugu mogućnost da predloţiš«

Helmer, mislila je dok je on sedao. Naravno, njegov je bes bio logiĉan, jer je bio ina redu da padne pod udar tradicije; već je pao pod udar. Još je mlad ,ali postaćeprašinar kroz godinu dana, kad njegova kćer postane punoletna i uzme mu kriMo ţda je on taj gubitak primio kao neizbeţan, kao praviĉno produţenje slavtradic je. A sad Maris napada tu tradiciju, jedinu stvar koja daje neku uzvišenostHelm erovom predstojećem gubitku. Ako se ništa ne promeni, zapitala se Maritrenu, hoće li Helmer jednog dana namrznuti svoju kćer zbog krila? Pa Ras da imao udes... i da se Kol nije rodio. . .

»Da«, reĉe Maris glasno, shvatajući iznenada da cela dvorana u tišini ĉeka n

odgovor. »Da, imam da predloţim nešto bolje, pa ne bih ni sazi vala savet da nisimala . . . «»Nisi ga ni sazvala!« neko je doviknuo, i nastade smeh. Maris je osetila da joj

udara vrelina u lice, i nadala se da nije vidno pocrvenela.Dţejmis je udario šakom po stolu, snaţno. »Maris od Malog Amber " sada



govori«, rekao je. »Sled eći koji prekida biće izbaĉen!« Maris mu je uputila zahvalan osmejak. »Predlaţem novi i bolji na ĉin. Predlaţ

da se pravo na nošenje ikrila stiĉe po tome ko zaslu ţ i. Ne ro Ċenjem niti godinama,nego onim što je jedino vaţno veštinom!«

Dok je to govorila, jedna ideja joj se iznenadno pojavila u glavi, ideja izgra Ċenija,kompleksnija, prikladnija od njene ranije mutne koncepcije o davanju prava svakome.Nastavila je:

»Predlaţem da osnujemo letaĉku akademiju, otvorenu za svakoga, za svako dkoje sanja o krilima. Ispiti bi bili veoma strogi, naravno, i mnogo ko bi se vratio kAli bi svako ima o pravo da pokuša, sin ribara, kći pevaĉa, ili tkaĉa, svako bi mogaosanja i da se nada. A oni koji poloţe sve ispite morali bi da izaĊu na konaĉni iispitnašem godišnjem takmiĉen ju, mogli bi da upute izazov bilo kogem leta ĉu, po svomizboru. Pa ako su dovoljno sposobni, dovoljno da ga nadlete, dobiće njegova kriTako bi krila uvek biia kod najbo ljih letaĉa. A poraţeni letaĉ, pa, on bi mogao da ĉeksledeću godinu i da pokuša da povrati svoja ikrila. Ili bi mogao da izazovetakmiĉenje nekog drugog, nekog slabijeg letaĉa. Nijedan više ne bi mogaosebidopustiti lenjost, a ko ne voli nebo ne bi bio prisiljen da letii. Sem toga . .. « pogledalaje Helmera, ĉije se lice nije dalo proĉitati, »sem toga, i deca letaĉa morala bi dpotrude i kroz nadmetanje osvoje nebo. Oduzeli bi krila svojim roditeijima tek kad sustvarno z a to spremni, ikad bolje lete nego otac iili majka. Nijedan letaĉ ne bi posprašinar samo zato što se mlad oţenio i što mu je dete već stasalo iako po pravpravu još treba da ostane na nebu. Samo sposobnost bi bila od znaĉaja, ne ko rodio, ne godine; ličnost, a ne tradicijja!«

Zastala je, i samo je malo trebalo pa da izbrblja svoju ţivotnu priĉu, da priĉa kizgleda kad se neko rodi u ribarskoj porodici i zna da nika d neće imati nebo, da opišetaj bol i ĉeţnju. Aili zašto trošiti dah? Ovi su svi do jednog (letaĉi po roĊenjiu, i ona iznjih nikako ne bi mogla da iscedi neko saosećanje za prašinare koje oni prezinu.iako je vaţno dati nekoj sledećoj Drvenokriloj koja bude ro Ċena na Amberliju prilikuza let, o tome sad nije dobro govoriti. Dosta je rekla. Sve je stavila pred njih da bimogli sada da biraju. Na Helmerovom licu vid ela je ĉudnovati ovlašni osmejak, i znala je stopostotnom izvesnošću da je njegov glas dobila. Upravo mu je pruţila šanssvoj ţivot opet preuzme u svoje ruke a da ne ispadne surov prema ,kćeri. Zadovoljnasmešena, Maris sede.

Dţejmis Seniorse okrete Kormu.»To mnogo lepo zvu ĉi«, reĉe ovaj. I on se smeškao, i to kao neko ko drţisituaciju

pod kont rolom; 'nije se ĉak ni potrudio da ustane. Videći takvu Kormovu smirenoMaris je osetila kako se sve njene mukotrpne nade izmiĉu.

»Lep san ribarske ke ćri, i ja nisam njime iznena Ċen. Moţda ti Maris ne znaš šta sukrila. Kako zamišljašda porodice koje su letele oduduvek, sad prepuste svoja krila

opštem grabeţu, da ih daju nepoznatim ljudima. Ljudima koji, bez tradicijporod iĉnog ponosa, moţda neće brinuti o krilima kako treba, neće ih poštovati? Milišda bi iko od nas predao svoju o ĉevinu nekom bezobraznom prašinaru? Umesto svomdetetu?«

Maris je planula. »Oĉekivao si od mene da predam svoja krila Kolu koji ne



kao ja.«»To nikad nisu bila tvoja kril a«, reĉe Korm. Stisla je usne i ni šta nije odgoivorila. »Ako si mislila da jesu, to je bila tvoja zabluda«, nastavi Korm. »Pomisli: ako se

krila dodaju od ĉoveka do ĉoveka kao neki ogrtaĉ, ako ih zadrţiš samo godinu dve,koliko bi ostalo od ponosa vlasnika? Bila bi ... pozajmljena, a ne u svojini, a svako znada letaĉmora imati krila ili nije letaĉ. Samo prašinar moţe da nam poţeli takav ţivot!

Maris je osećala kako se sa svakom njegovom reĉju emocije slušalaca pomeraju.Nabacivao je argumente jedan na drugi tako spretno da su joj svi izmicali pre nego šje stizala da se nekom poje dinaĉnom argu mentu suprotstavi. Morala mu je odgovoriali 'kako, kako? Vezanost letaĉa za svoja krila bila je skoro isto taiko jaka kao za svstopala, i tu se ništa nije moglo osporavati, protiv toga se nije moglo ići. Pamtilkafco se sama nalju tila kad je osetila da Korm nije odrţavao njena krila udobromstanju, a to ĉak iako icrila nisu bila istinsiki njena, već samo njenog oĉuha i brata.

»Krila su nešto što se poverava na upotrebu«, izletelo joj je. »I sam letaĉ zna ddoći dan da ih preda svom detetu.«

»To je sasvim druga stvar«, reĉe Korm trpeljivo. »Nije isto svoja porodicanepoznat svet, a letaĉko dete nije prašinar.«

»Ovo je previše vaţno da bi smo trpeli te gluposti sa rodbinskim vezamaplanula je Maris na njega, a glas joj je poistajao sve jaĉi. »Samo ĉuj sebe, Korm!ujsnobovštinu kojoj je dopušteno da se stvori kod tebe, i kod drugih letaĉa, ĉuj sprezir prema nel etaĉima, kao da oni tu nešto mogu da promene ove zakonenasle Ċivanja ka kvi sad vaţe! Njene su reĉi bile pune besa, i auditorijum se vidnokretao protiv nje; izgubiće sve ako se bori za prašinare a proitiv letaĉa. Toodjednom shvatila.

Prinudila je sebe da se smiri. »Sigurno da se ponosimo svojim krili ma«, poĉelasvesno se vraćajući na svoje najjaĉe argumente. »I taj ponos, ako ga ima dovolobezbediće da krila i zadrţimo. Dobri letaĉi saĉuvaće nebo za sebe. Izazvani, neće bititako lako i p oraţeni. Ako na takmiĉenju i izgube, vratiĉe se opet. I biće izadovoljstvo da znaju da je letaĉ, koji im je preoteo krila, stvarno dobar, da će okoji nasled uje ĉiniti ĉast tim krilima i upotrebiti ih dobro, bio njihovo dete ili ma ĉij

Krila su nam enjena. . .« poĉe Korm, ali Maris mu nije dala da završi. »Krila nisu namenjena da se gube u moru«, reĉe ona a nespretni letaĉi, letaĉi koji

se nisu potrudili da postanu stvarno dobri zato što nisu ni morali, e to su letaĉi koji sugubili svima nama krila. Neki jedva da su zasluţivali naziv letaĉa. A šta da kaţemo zdecu koja su zapravo previšemlada za nebo, mada su zakonski punoletna? Uhvati ihpanika, polete glupo, i izgube ţivot, odnoseći i krila sa sobom.« Bacia je brz pogleKola. »A šta sa onima koji baš nikako nisu za letaĉe? Ako je neko roĊen u leta ĉkojporodici, ne znaĉi da ima i letaĉki talenat. Moj sopstveni brat, Kol, koga volim i

brata i kao sina, taj bašnije ro Ċen za letaĉa. Krila su bila njegova, alinisam mogla damu ih dam, nisam htela da mu ih dam. . . ama, ĉak i da je hteo da ih zadrţi, ne bihţelela da ih se odreknem . . . «

»Tvoj sist em to neće izmeniti«, doviknu neko.Maris je odmahnula glavom. »Stvarno n eće. Još ne bi ţelela da izgubim krila, ali



ako bi neko dokazao da ume bolje, e, pa mogla bih da ostanem na akademiji, datreniram, ĉekam sledeću godinu i da ih tad pokušam da povratim. Ama ništa nećesavršeno, shvatate, jer nema dovoljno krila, a ta situacija se neće popravljati nsarno pogoršavati. Ali mi moramo pokušati da to zaustavimo, da zaustavimo dgubljenje krila svake godine, da stopiramo sve nesposobne letaĉe, da ne gubimo toliko. Još će hiti nesreća, i opasnosti, ali bar nećemo gubitik rila i letaĉe zbog iošeprocene, straha, neveštine.«

Iscprljena , Maris više nije znala šta bi kazala, ali je njen govor uzbudio publivratio je k njoj. Desetak ruku se podiţe. Dţejmis je uperio prst, i iz mase ustade jezdepasto gra Ċeni letaĉ sa Sotana.

»Dirk od Velikog Sotana«, reĉe on, slabo ĉujmiim glasom; onda je to ponovio jersu oni iz zadnjih redova vikali »Glasnije! Glasmije!«. Njegov je govor bio nespretan ismotan. »Samo sam hteo da kaţem . . . sedim ovde i slušam. . . nisam oĉekivao ovnešto da bude, nego samo da glasamo o stavijanju van zakona, samo . .. « Odmahmuoje glavom, vidno se muĉeći da naĊe reĉi. »Ma, doĊavola!« reĉe najzad.

»Maris je u pravu. Sramota me je nekako da kaţem, mada ne bi trebalo jeristina i jer ne ţelim da moj sin nasledi moja krila. To je dobar momak, pazite, i ja gamnogo volim, ali ima napade ponekad, znate bolest od koje se trese. Takav ne mda leti, al’ je porasto misleći samo na letenje, pa sledeće godine kad napuni trinĉekaće na moja krila, a kako stvari sad stoje ja ću mu ih dati, omda ima d’odlpogine, i on da šta sam, ost’o i bez sina i bez krila pa mogu i sam odma’ da umreNe!« I on sede.

Nekoliko giasova ga podrţa. Maris, ohrabrena, pogieda duţ stola ka Kormu i vda se mjegov osmejak uskolebao. Iznenada se i u njemu javila neka summja.

Tada u stade dobro poznati prijatelj i nasmeši joj se odozgo. »Ja sam Gart Skalnija«, reĉe. »I ja sam takode za Maris!«

Odmah ju je podrţao i sledeći govornik, pa sledeći. Maris uvide da je Dorasporedio svoje prijatelje po celoj sali i da oni sad pokušavaju da nateraju celugomilu u stampedo u njenu koris t. Ĉak je i uspevalo! Jer, (izmeĊu izraza podrške ostrane pojedinih letaĉa koje je ona godinama poznavala, javljali su se i totanepoznati letaĉi i podrţavali je. Jesu |li dakle pobedili? Korm je izgledao zabrinuto.

»Dobro si uoĉila slabosti mašeg sistema, ali tvoja akademija, rekla bih, ijerešenje.« Ovde su reĉi izbacile Maris iz njenog samozadovoljnog optimizma. Govje visoka plavuša, predvodnica letaĉkedelegacije sa Spoljašnjih ostrva. »Posto jerazlozi što svoju tradiciju ĉuvamo, i ne smemo je slabiti, da se ne bi naša deca vronom ludaĉbom voĊenju dvoboja za k rila. Ono što moramo uĉiniti je, morarno svojudecu bolje pripremati. Moramo i h nauĉiti da imaju još više ponosa, i moramo u njimarazvijati potrebne veštine dok su još vrlo mali. Tako je mene moja maj ka uĉila, i tak oja uĉim svog sina. Moţda je potreban neki test, i tvoja ideja o izazovu je dobra.«

Njena se usta iskr iviše. »Priznajem da se ne radujem danu, boji s e prebrzo pribliţava,k ad ĉu morati predaiti svoja brila Vardu. Toga dana oboje ćemo, rebla bih, biti premladi. Ali da se on sa mnom mora ta kmiĉiti, dokazati da je isti, ne, bolji letaĉ odmene, da, to je dobra ideja.«

Drugi su letaĉi blimali glavama u znak saglasnosti. Pa da, pa da, naravno, zašto im



nije ranije svamulo da bi bilo dobro sprovoditi neko testiranje? Svima je bilo poznatoda je trimaest godina kao doba punoletstva bilo odre Ċeno priliĉno proizvoljno, da sutom dobu bad su im davana krila, još deca, a nek i već zreli. Da, neka se mladi prvodok aţu bao letaĉi. . . ovo sek ao plima raširilo sk upštinom.

»Dok tu abademiju me Ċutim«, nastavila je govornica blago »nećemo. Nipotrebna. Ra Ċamo, izmed u sebe, dovoljino novih letaĉa. Znam tvoje poreblo razumem tvoja osećanja, ali ih ne mogu deliti. To ne bi bilo mudro.« Sela je, a Mistovremeno oseti kako joj srce tone. Ovo je bio k onaĉni udarac .pomislila je. Sad ćeda glasaju za test, ali će nebo i dalje biti zatvoreno onima boji su r oĊeni od pogrešnihroditelja, letaĉi će odba citi inajvaţnijii deo. A bilo je tako blizu, skoro da je uspela, paipak ne dovoljno blizu.

Visok mršav ĉovek u svili i srebru ustade. »Aris, letaĉ, princ od Artelije«, reĉe on;gledao ih je ledeno plavim oĉima ispod svoje srebrne brune. »Glasam sa svosestrom od Sp oljašnjih ostrva. Moja su deca k raljevske krvi, ro Ċena i odgajana zak rila. Samo u šali bi ih neko mogao terati da lete sa prostim narodom. Aii test, da sevidi k ad su zasluţili da lete, to je ideja dostojna letaĉa.«

Posle njega je govorila jedna ţena crne bose, obuĉena od glave do pete u koodeću. »Zevabul od Defa u Juţnom arhipelag’u«, poĉela je. »Svake godine prenosimporuke za svoga kneza, ali tako Ċe i sl uţim bogu neba,k ao i sve višekaste. Na samupomisao da predam brila nek om niţem, detetu blata, moţda nevernik u, baţem ne!«

Salom se kao odjek razlegoše i drugi sliĉni iskazi:»Dţoj od Najdaljeg orbansbog. Ja kaţem, da, neka letenjem zasluţujemokrila, ali

samo protiv dece letaĉa.«

»Tomas od Malog Šotana. Deca blatoroĊenih nik ad ne bi nauĉila da vole nebokaomi. Osnovati tu abademiju o bojoj Maris govori bilo bi traćenje vremena i para.slaţem se da bude testiranja.«

»Krein od Povita, i mislim isto k ao ovi drugi. Zašto da se tak miĉimo sa decomribara? Oni ne dozvoljavaju da se mi tak miĉimo za njihove brodiće, jel’te?« Dvoranse zaorila smehom, a ovaj stariji letaĉ se nasmešio. »Pa da, to je šala, .to moţe samo dobar vic. Pa, bravo, mi bi ispali šala, i ta abademija bi bila za šalu k ad bi smopropustili razni društveni otpad svakojakog porek la. Krila pripadaju letaĉima i to jekroz sve godine bilo tako i ostalo tako, jer tako stvari same po sebi stoje. Ostataknaroda je zadovoljan, a malo ko od njih stvarno ţeli da leti. Za većinu to je samoprolazni hir, ili nešto o ĉemu ne smeju da razmišljaju jer ih previše plaši. Što dapodstiĉemo zaludne snove? Nisu to letaĉi niti im je ikad bila namenjena letakabudućnost, ali zato mogu da provedu ţivot baveći se nekim drugim korisnim ... «Maris je slušala ispunjena nevericom i sve snaţnijim besom. Nije mogla da podneshvalisavo samozadovoljstvo u njegovom tonu... onda je ugledala uţasnii prizor, gde idrugi letaĉi, neki od njih mladi, klimaju glavom u znak saglasnosti sa njegovim

mislima. Da, bolji su oni od drugih ljud i zato što su od letaĉa roĊeni, da, oni susuperiorni i ne ţele da se mešaju, da, da. Odjednom je Maris nekako zaboravila da je uprošlim vremenima i ona sama imala neka sliĉna osećanja pre ma prašinarima, l judimavezanim za zemlju. Odjednom se u njenim mislima pojavio njen otac, njen praviroĊeni otac, mrtvi ribar koga je jedva pamtila. Vratiše se uspomene za koje je mi



da su takod e mrtve; uglavnom ĉulni utisci, tvrda odeća koja se oseća na so i ribu, toruke, rapave ali neţne, koje bi joj zagladile kosu i obrisale suzicesa obrašĉića kad bi jemama izgrdila; pa priĉe koje joj je priĉao, tihim glasom, priĉe o stvarima koje jedana video iz svog ĉamca: kako su izgledale ptice u bekstvu od iznenadne oluje, kakosu ribe meseĉevke iskakale prema noćnom nebu, kako je vetar navaljivao i kakzvuĉalo udaranje talasa o ĉamac. Njen je otac imao veliku moć zapaţanja i bio vhrabar, isvakodnevno je svojim krhkim ĉamcem upućivao izazov okeanu, i Maris kojojje vrelina gneva udarila u glavu, znala je da njen otac nije bio manje vredan od makoga ovde, il ma koga na Vindhejvenu.

»Snobovi jedni«, reĉe ona oštro, ne mareći više za eventualan gubitak ili dobglasova. »Svi od reda. Mislite da ste nešto posebno, samo zato što ste roĊeni od leti što ste bez ikakve zasluge nasledili krila.Mislite da ste od roditelja nasl edili i veštinu;A šta ćemo sa onim drugim roditeljem? Ili ste svi roĊeni iz letaĉkih brakova?«

Optuţujući, uperila je prst na jedno poznato lice u trećem redu: »Ti, Sar, ti maloĉas klimao glavom. Tvoj otac je bio letaĉ, istina je, ali tvoja majka je trgovkinja, i to poreklom od ribarske familije. Prezireš ih? A šta ako bi tvoja mpriznala da njen muţ nije tvoj pravi otac? Šta ako bi rekla da si ti nastao zahvalj unekom njenom susre tu sa nekim istoĉnim trgovcem? Šta onda? Da li bi smatrao damoraš da predaš krila i potraţiš drugo zanimanje?«

Sar, lica kao mesec, samo ju je gledao otvorenih usta; on nikad nije bio mnogohitar, pa ni sad nije razumeo zašto se Maris okomila baš na njega. Ona povuĉe pSad je svoju razbešnjenost prosula po svima.

»Moj ro Ċeni otac bio je ribar, pošten i hrabar ĉovek, stvar no super, ali nikad nijenosio krila i nikad ih nije ţeleo. Al’ da je bio, da je bio izabran za letaĉa, bio bi najbood svih! Pesme bi se pevale njemu u slavu! Ako talenat nasledujemo od roditelja,pogledajte mene. Moja mama vrti vreteno sa predivom, i skuplja školjke. To jaumem. Moj tata nije umeo da leti. A to umem. Neki od vas i znaju kakva sam 'Uvazdu hu, bolja od mnogih roĊenih letaĉa.«

Okrenula se i bacila pogled duţinom stola. »Bolja od tebe, Korm«, reĉe glasom.koji je odjeknuo zvonko ikroz ćitavu veliku dvoiranu. »Sem ako nisi zaboravio?«

Korm je buljio u nju, crven u licu od gneva, a na vratu mu je jedna vena ţestokonabrekla. Ništa nije rekao. Maris se okrenula dvorani. Glas jcj se ublaţio, i sad igledala sa laţnom zabrinutošću. »Jeste se uplašili?« pitala ih je. »Zar stedosad drţalikrila samo laţnom sposobnošću? Bojite ise da će gruba mala ribarska deca da nagroduzmu vam krila kad se pokaţu kao bolji letaĉi od vas, pa da svi skupa ispadnbudale?«

A tada više nijednu reĉ nije imala u sebi, niti besa. Sela je i zavalila seu svojustolic u, a u vazduhiu osta teška, mukla tišina. U velikoj kamenoj dvorani, konaĉno sejedna ruka podigla, pa druga, ali je Dţejmis samo zurio prazno ispred isebe, zamišNiko se ni je pomakao dok najzad Dţejmis nije uĉinio prvi pokret, kao da se budi izsna, i pokazao rukom ka nekome iz gomile. Visoko gore, sasvim do zi da, ĉovek sajednom tiukom stajao je sam pod treperavim svetlom buktinje. Skupština se okreda ga gleda.

»Ras ,od Malog Amberlija«, poĉeo je blagim tonom. »Braćo moja, Maris j



pravu. Bili smo ibudale. Niko veća budala od mene. Ne tako davno, stajao samjednoj plaţi i rekao da mi Maris nije ćerka. Danas bih rado te reĉi povukao, hoću dalje imam pravo da nazivam Ma ris svojom ćerkom. Veoma se ponosim njome. Aliona nije moja. Već, kako sama reĉe, kći ribara, ĉoveka boljeg od mene. Sve što samućinio bilo je da je volim neko vreme, i nauĉim je da leti. Znate, nije bilo potremnogo je uĉiti. Uvek je bila tako ţeljna uspeha. Moja mala Drvenokrila. Ništa je moglo zaustaviti, n išta. Ĉak ni ja sam, kad sam uĉinio glupost i to po kušao, posleKolovog ro Ċemja. Maris je najbolji letaĉ Amberlija, a moja krv s tim nema niSamo njena ĉeţnja je bila vaţna, njen san. A ako vi, moja braćo letaĉi, ako vi tolprezirete decu neletaĉa, onda je sramota daih se i plašite. Zar tako malo poverenjaimate u svoju decu? Zar ste toliko sigurni da vaša deca neće moći da zadrţe svkrila, pred hladnim izazovom ribarskih sinova?«

Odmahnuo je glavom. »Ne znam. Star sam ĉovek, a stvari su u poslednje vremstrašnoj pometnji. Ali ovoliko znam: da imam obe ruke zdrave, ne bi nikomeni oduzeo krila, pa da mu je otac noćni soko. I niko nikad neće preoteti krila od Maris,

dok ona sama ne bude spremna da ih ostavi. Ne. Ako stvarno nauĉite svoju decudobro lete, ona će zadrţati nebo. Ako stvarno imate taj ponos koj im se hvalite, bićetetog ponosa dostojni, i do kazaćete da ste dostojni, tako što ćete ,pustiti da krila nosionaj ko ih zasluţi, samo onaj ko se dokaţe u vazduhu.«

Ras sede, i mrak pri vrhu dvorane ga proguta. Korm je zaustio da nešto kaţega je Dţejmis Senior spreĉio. »Tebe smo dosta slušali«, reće predsedavajući. Kormiznena Ċeno ţmirkao.

»Mislim da ću ja nešto reći«, reĉe Dţejmds. »Aonda ćemo glasati. Ras je govoriomudro, za sve nas, ali jednu misao moram dodati. Nismo li, svi mi, potomci zvezdanihmornara? Sav je Vindhejven jedna porodica, uistinu. I nema na Vindhejveniu nikogako ne moţe naći u svom porodiĉnom stablu i nekog letaĉa, ako poglada dovoljnodaleko u prošlost. Razmislite o tome, prijatelji moji. I setite se da vaše najistarije detemoţe da ponese vaša krila i leti, ali ćenjegova mlad a braća i sestre i njihovi potomcikroz mnogo generac ija biti »prašinari.« Zar zaista treba da im zauvek uskratimo krisamo zato što je njihov predak roĊen kao drugo dete, a ne prvo?« Dţejmisosmehnuo. »Moţda bi trebalo da dodamda sam je drugo dete moje majke. Moj stariji

brat poginuo je u oluji šest meseci pre nego što jetrebalo da ponese krila. Malanapomena, zar ne? Šta kaţete?«

Predsedavajući pogeda levo i desno, na dvojicu kneţeva koji su sedeli ramerame s njim i ćutali tokom ĉitave sednice skupštine, ućutkani letaĉkim zakonom.Prošaputao je nešto prvo jednome, pa drugome, i klim nuo glavom. Potom Dţejreĉe:

»Zakljuĉujemo da je Kormov predlog, da se Maris od Malog Amber lija stavi zakoina, nepriliĉan. Sada ćemo glasati o predlogu Maris, da se osnuje leta ĉka

akademioa otvorena za svakog. Ja glasam za.«Posle ovoga, sumnje više nije bilo.

Kasnije, Maris je bila n a neki naĉin u šoku, u glavi joj se vrtelo od pobede, a opnekako nije mogla da poveruje da je sve stvarno gotovo, da više ne mora da se b



Vazduh napolju bejaše ĉist i vlaţan, vetar je postojano navaljivao sa istoka. Uţivalau njemu, stojeći na stepe ništu, dok su se prijatelji i neznamci tiskali oko nje, ţelećrazgovaraju.Dorel joj je ĉitavo vremedrţao ruku preko ramena, i nije ništa pitao niti se išćudavao;bio je onaj na koga se moţe nasloniti, odmoriti. Šta sad? pitala se. Opet kući? Gde jeKol? Moţda je otišao da naĎ e Bariona i dovede brod.

Gomila oko mje se razdvoji. Ras stajaše tamo, a Dţejmis uz njega. Njen oĉuh drţao je par krila. »Maris«, reĉe on.

»Tata?« glas joj je drhtao.»Ovako je trebalo da bude bez prestanka«. reĉeon. »Biću ponosan ako dozvoliš da

te opet zovem ćerkom, posle svegašto sam uĉinio. Biću više ponosan ako ponesešmoja krila.«

»Osvojila si ih«, reĉe Dţejmis. »Stara pravila više ne vaţe, a kvalifikovansigurno imaš. Dok akademija ne poĉne sa radom, nema ko da ih nosi sem tebe iDevina. A ti si bolje pazila svoja krila nego Devin svoja.«

Ispruţila je ruke da uzme krila odRasa. Ponovo su bila njena. Sme šila se, nije višeosećala umor, teţina tih krila umanjivala je njenu sopstvenu teţinu. Dodir tih kbeše joj dobro znan. »Joj, tata«, reĉe ona, a tada, oĉiju punih suza, ona i Razagrliše.

Kad suze prestadoše, ĉitava gomila poĊe na letaĉki obronak. »Da poletimo naEiriiu«, reĉe Maris Dore'lu. Tad je ugledala i Garta, ne tako daleko; jednostavno garanije nije primetila u masi. »Gart! Hajde i ti. Napravićemo zabavu!«

»Da«, reĉe Dorel, »meĊutim, da li je Eirija pravo mesto za to?«Maris se zar umenela. »A, pa naravno da nije! Ne, vratićemo se svojoj jkući, Mali Amberli, i svako moţe da doĊe, i mi i tata i knez i Dţejmis, a Barion moţe da

nam peva, ako moţemo da ga naĊemo, i. . . «Tad je videla Kola. Momak joj je pritrĉao. Lice mu se sijalo. »Maris! Mar

Zagrlio ju je oduševljeno, a onda se odmakao isceren od uva do uva.»Gde si bio?«»Krenuo sam sa Barionom , morao sam, pišem pesmu. Zasad imam samo poĉeta

ali biće dobra, to vidim. Biće pesma i po. Biće o tebi.«

»O meni?«Videlo se da je pun ponosa. »Da. Biće.š slavna. Svi će je pevati i svako će znat

tebe.«»Svi već znaju«, reĉe Dorel. »To vam mogu reći.«»Samo, ja misl im zauvek. Dok god ta pesma bude pevana znaće se za tebe,

devojku koja je toliko ţelela krila da je promemila svet.« Moţda baš tako i jeste, Maris je pomislila kasnije, kad je pri ĉvrstila krila na sebe i

podigla se u vetar, praćena Dorelom i Gartom. Ali, promeniti svet, to joj se nije sad

ĉinilo ni upola tako vaţnim ni stvarnim kao što su stvarni i vaţni ovaj vetar u njekosi, ovo dobro poznato zatezanje mišića dok je uzletala, jašući na voljanstrujanjima za koja je pomislila, jednom, da za nju mogu biti zauvek izgubljena. Imalaje opet svoja krila, imala je nebo; bila je kompletna i srećna.



Dţon Varli

U peharu

Nikada nemojte kupovati u prodavnicama polovnih organa. Pored toga, kada samveć poĉeo sa korisnim savetima, nemojte se opremati za put na Veneru sve dok tane dospete.

Ţeleo bih da sam i ja saĉekao. MeĊutim, dok sam pazario u Kopratesu, nekoliko

nedelja pre odlaska na odmor, naleteo sam na radnjicu u kojoj su me nagovorili dakupim infra o ko po veoma povoljnoj ceni. Ono što je trebalo da se zapitam bilo je: će uopšte infraoko na Marsu?

Razmislite malo o tome. Na Marsu ih niko ne nosi. Ako ţelite da vidite po njeftinije je da kupite njuškoskop. Tako moţete da skinete tu prokletu stvar kada Suizade. Oko se verovatno vratilo sa Venere zajedno sa nekim turistom. A i da ne.priĉam o tome koliko je stajalo u ĉabru, sve dok mi ono slatkoireĉivo momĉe ispriĉalo priĉu o slatkom malom starom uĉitelju koji nije nikada . . . pa, doVerovatmo ste sve to već ĉuli.

Sve bi bilo u redu, samo da je ta prokleta stvar cr kla pre no što sam napustioVenusburg. Znate Venusburg: grad vlaţnih moĉvara i loših hotela u kome vas moguprevariti dok šetate ulicama, u k ome moţete izgubiti bogatstvo za kockarskim stolomu kome moţete kupiti svako zadovoljstvo u poznatom svemiru, 'U kome moţete lopraisitorijska ĉudovišta kojase koprcaju u smrdljivim moĉvarama nadomak grada;znate? Onda morale znati da posle odre Ċenog ĉasa — kada isk ljuĉe sve holoe i mestose pretvori u obiĉnu gomilu srebrnih kupola koje poĉivaju u tami na temperaturdosam stotina stepeni i pritisku dovoljnom da izazove sinusnu glavobolju već pri sapomisli n a njega; kada iskljuĉe sve turistiĉke zafrkancije — lako moţete da naĊete putdo jedne od agencija za iznajmljivanje, smeštenih oko svemirske luke, i da sreditemedikamiĉke poslove. Primajumarsijanski novac. Vaša Solarna Express kartica će bidobrodošla. Samo ne ĉekajući udite.

Bilo kako bilo . . .Uhvatio sam dnevni ĉarter iz Venusburga, samo nekoliko ĉasova pošto s

srećan i miran, doleteo sa infraokom u savršenom stanju. Prvi nagoveštaji nevpojavili su se .kada sam sleteo u CuiCui Town. Istina, jedva primatni; samo neznatnozamagljenje u desnom perifernom delu vidnog polja. Zanemario sam to. Imao sam triĉasa na raspolaganju u CuiCuiu pre nego što ĉarter poleti prema Poslednjoj Šansi.Ţeleo sam da prošvrljam gradom. Nisam nameravao da protraćim svojih nekoĉasova u prodavmici tela sredujući oko. Ako mi i dalje bude pravilo probleme



pobrinućuise za njega u Poslednjoj šansi. CuiCui mi se više svideo od Venusburga. Unjemu nije bilo onog osećanja gomile. Šansa da na ulicama Venusburga naletiš napravo ljudsko biće bila je oko deset prema jedan; svi ostali su bili holoi, stavljeni da zaĉine sliku i pomognu da ulice ne izgledaju tako prazne. Brzo sam se umorio odprozirnih svodnika obuĉenih u odeću iz tridesetih godina dvadesetcg veka, koji supokušavali da mi utrape deĉake idevojĉice svih doba. U ĉemu je stvar? Samo probajtda dodirnete nekog od tih ljudi.

U CuiCuiu je taj odnos bio gotovo polapola, a tema nije bila dekadentna korupcija,već nemirna granica. Ulice su bile vrlo uve rljivo prašnjave, a drvena proĉelja radnjukusno ure Ċena. Nisam baš bio lud za osmonogim zmajevima koji su stalno tutngradom, ali sam doznao da su oni tu u spomen na ĉoveka koji je gradu dao ime. Tu redu, ali sumnjam da bi on voleo da jedna od ovih prokletinja nalik nadvanaestotonski tenk od ĉarobnog praha protutnji kroz njega.

Jedva da sam uspeo da »smoĉim« noge u »baricama«, ĉarter je bio spremanpolazak. Išao sam u krajeve u kojima nije bilo vazdušnih stanica na svakcm ćošzato sam od lućio da uzmem tagalong.

Moţda ih niste nikada videli. Oni su moderan o dgovor nauke na ranac, ili moţdana kolonu mazgi, iako, kada radi, verovatno više podseća na nosaĉe u safariju iz sfilmova, koji se ravnodušno vuku za Belim Lovcem sa balama namir nica na glavama.To ĉudo je par metalnih nogu dugaĉkih koliko i vaše, sa opremom na vrhu i pupĉanomvrpcom vezanom za donji deo vaše kiĉme. Ono što ĉini je to da vam omogućava ţna površini ĉetiri nedelje, umesto pet dana, kolikodobijete upotrebom ven erskih pluća.

Mediko koji je meni prodao svoja posad io me je na svoj sto, a straţnjica mi jeostala otvorena, kako bi mogao da prikopĉa cevi koje su prenosile vazduh izrezervoara u tagalongu do mojih venerskih pluća. Bila je to super prilikada gazamolim da mi proveri oko. Verovatno bi to i uĉinio, pošto je, dok me je spajproverio i ispitao pluća ne naplaćujući to. Zeleo je da zna gde sam ih kupodgovorio sam: na Marsu. Cokn uo je jezikom i rekao da mu se ĉini da su u reduUpozorio me je da nikada ne d opustim da nivo kiseonika u plućima bude prenizak, dto uvek proverim pre no što napustim kupolu protiv pritiska, ĉak i ako izlazim na snekoliko minuta. Tako je spojio nerve sa metalnom utiĉnicom iznad moje straţnjiukljiuĉio tagalong. Proverio ga je na nekoliko naĉina i rekao da je posao obavljen.

A ja ga nisam zamolio da mi pregleda oko. Tada u opšte nisam raz mišljao o oku.Ĉak nisam ni izlazio na površinu da ga vidim na delu. Oh, stvari su izgledale neznrazliĉite, ĉak i na obiĉnom svetlu. Bilo je razliĉitih boja i vrlo malo senki, a i slika sam dobijao sa infra oka bila je neznatno mutnija od one sa drugog. Mogao sam dazatvorim jedno, pa onda drugo i da uoĉim razliku. Ali, nisam o tome razmišljao.

Tako sam se sledećeg dana ukrcao na ĉarter koji je jednom nedeljno išaoLodestona, rudarsko trgovaĉkog grada blizu Farenhajtove Pustinje. Kako razlikuju

pustinju od bilo ĉega drugog na Veneri, dugo je zamene ostala tajna. Pobesneo samkada sam saznao da, iako je ĉarter bio poluprazan,moram da platim dve karte; jednuzamene, jednu za svoj tagalong. Za trenutak sam pomislio da ponesem prokletu stvarna krilu, ali sam posle desetominutnog opita u ĉekaonici odustao. Bio je pun oštivica i šiljatih uglova, a put je bio dug. Tako sam platio, ali je dopunski trošak



napravio veliku rupu u mom budţetu. Od CuiCuia etape su se smanjivale i bilo je teţe naći prevoz. CuiCui je dve hiljadekilometara udaljen od Venusburga, a od njega im a još hiljada do Lodestona. Posletoga, putniĉki prevoz je ner edovan. Me Ċutim, saznao sam kako Venerijanci odre Ċujušta je pustinja. To je mesto još nenaseljeno ljudskim bićima. Sve dok sam umogućnosti da naĊem ĉarter let, još nisam tamo.

Ĉarteri su presahli u malom mestu zvanom Blagostanje. Stanovništvo je brosedamdeset pet ljudi i jednu vidru. Mislio sam da je ona holo koji se igra u bazenu nagradskom trgu. Ĉinilo mi se da mesto nije dovoljno uznapredovalo da dopusti sebipravi bazen, sa pravom vodom. Ali, bilo je. Bio je to grad koji j e sluţio za snabdevanje istraţivaĉima ruda. Objasnili su mi da takvi gradovi mogu nestati preko noći ako seistraţivaĉi presele. Viasnici radmji se samo spakuju i odu na drugo mesto. Odstvari koje vidiš u gradovima na granici i onih koje su stvarno tamo je pribliţnoprema jedan.

Sa razumljivim olakšanjem saznao sam da je jedini ĉarter koji sam mogaouhvatim u Blagostanju vodio u pravcu iz koga sam došao. Nije bilo baš niĉedrugom pravcu. Bio sam srećan, jer sam mislio da sada treba samo iznajmiti prevoz upustinju. Tada mi je o ko naĉisto crklo.

Sećam se da sam se uznemirio; ne, ne samo da sam se uznemirio. Bio sam stvaljut. Medutim, i dalje sam gledao na sve to pre kao na nepriliiku, nego kao nakatastrofu. Trebalo je da to bude samo pitanje malog gubitka vremena i straćenognovca.

Brzo sam se uverio u suprotno. Upitao sam prodavca karata (bilo je to u salunudragstoru zasvod enom hodniku; nije bilo ĉekaonice u Blagostanju.) gde mogu naĊem nekoga ko će mi prodati i namestiti infra oko. Nasmejao mi se.

»Jok, bur azeru, ovde nećeš«, reĉc on. »Nikada nismo imali ništa sliĉno tome.Nekada je postojao mediko u Ellsworthu, tri stanice lokalnog ĉartera pre ove, ali stri godine vratio u Venusburg. Sad a je najbliţi u Poslednjoj Šansi.

Bio sam ošamućen. Znao sam da sam se uputio u bespuće, ali nikada nisampretpostavljao da postoji mesto koje nema jednu tako osnovnu stvar kao što je medMogli bi isto tako da ne prodaju hranu ili vazduh. kao što ne prodaju medikanusluge. Pa ljudi bi mogli i da umru ovde. Pitao sam se da li planetarna vlada zna zaovo odvratno stainje.

Znala ili ne, shvatio sam da mi ljutito pismo vladi ne moţe pomoći. Bio samškripcu. Brzo sabirajući napamet, otkrio sam da bi me cena leta do Poslednje Šanse ikupovina novog oka ostavili bez dovoljno novca da se vratim do Blagostanja i daponovo imam do Venusburga. Ceo odmor je srljao u propast, samo zbog toga što spokušao da skrešem troškove kupovinom polovnog oka.

»Šta je sa okom?« upitao me je.

»A? Oh, ne znam. Mislim, prosto je prestalo da radi. Ne vidim na njega, u tome jestvar.« Uhvatio sam se za slamĉiou videći ga kako prou ĉava moje oko. »Slušaj, zo torne ništa ne znaš?«

Odmahnuo je glavom i saţaljivo mi se nasmešio. »Jok. Ovaj, samo pomalo, tamo. Mislio sam ako su u pitanju pogrešno spojeni mišići ili nešto takvo .. . «



»Ne, ništa ne vidim.« »Loše je to. Zvuĉi mi kao da je oĉni nerv. Ne bih pokušavao da se zezam sa

Ja sam samo krpitelj.« Coknuo je jezikom saosećajno. »Hoćete li kartu do PoslednjeŠanse?«

Nisam z nao šta da radim. Planirao sam ovaj put dve godine. Već sam gotokupio kartu, kada sam sve oterao do Ċavola. Bio sam ovde i bar ću malo prošvrljatiokolo pre no što odluĉim šta dalje. Moţda ovde postoji neko ko mi moţe pomoći.Okrenuo sam se da upitam sl uţbenika da li on zna nekoga, ali mi on odgovori pre nšto sam stigao da zinem.

»Ne ţelim da ti previše podgrevam nadu«, rekao je, grubom otvorenošću trljajućipodbradak, »kao što sam rekao, nije sigurno, ali. .. «

»Da, šta je to?« »Pa, ovde stanuje neka klinka koja je prili ĉno zaluĊena za te stvari. Stalno krpi po

okolini radeći ĉudne poslove ljudima, sreĊujući sebe; znaš taj tip. Problem je u što je dosta svojeglava. Moţe se desiti da na kraju završiš gori no što si bio.«

»Ne vidim kako«, odvratio s am. »Gore ne moţe biti. Oko uopšte ne radi.«Slegnuo je ramenima. »To je već tvoj problem. Verovatno ćeš je naći kako visi

ako trga. Ako nije tamo proveri po barovima. Zove se Ember. Ima vidru mezimĉe kojaje uvek sa n jom. Ali, poznaćeš je kad je vidiš.«

Našao sam je bez problema. Prosto sam se vratio do trga i ona je bila tamo. Sedelaje na kamenoj ogradi fontane. Njena vidra se igrala na maloj ko sini, izgledajiućibeskrajno zadovoljna što je našla jedinu otvorenu vodu u knugu preĉnika hilkilometara.

»Jesi li ti Ember?« upitao sam je spuštajiući se pored nje. Pogledala me je onim neodre Ċenim pogledom kojim Venerijanac moţe da

uznemiri stranca. On dolazi od posedovanja jednog plavog ili braon oka i drugog kojeje svo crveno, bez beo njaĉa. I ja sam tako izgledao, ali nisam morao to da gledam.

»Pa šta i da jesam?« Njene prividne godine su bile oko de set ili jedanaest. Intiuitivno sam osećao, bliz

njenih stvarnih. S obzirom da je bila vešta u medikanici, mogao sam da pogreNešto je na sebi radila, ali naravno, razmere toga se nisu mogle utvrditi. Uglavnom je

liĉilo na kozmetiĉke prepravke. Nije imala kose na glavi. Zamenila ju je lepezom odpaunovog perja, koje joj je stalno upadalo u oĉi. Koţa lobanje bila je transplantovna potkolenice i podlaktice, a kosa je tamo bila duga, plava i talasasta. Zbog oblikanjenog lica bio sam siguran da je njena lobanja gomila ţiĉanih nosaĉa i koštalepkova kojima je sredila potkoţnu strukturu tako da prikazuje lice koje je ţelelanosi.

»R ekli su mi da ti znaš nešto malo o medikanici. Vidiš, ovo oko ima . . .« Frknula je. »Ne znam ko je to mogao da ti kaţe. Ja znam Ċavolski mnogo o

medicini. Nisam ja obiĉan mesni krpitelj. Dodi, Malibu.«Poĉela je da ustaje, a vidra je pogledavala ĉas mene, ĉas nju. Nisam siguran dbila spremna da napusti bazen.

»Ĉekaj malo. Ţao mi je ako sam te uvredio. I ne znajući ništa o tebi, moram priznam da znaš više od bilo k oga u ovom gradu.«



Konaćno se nasmešila i sela.»Znaĉi, nadrljao si. Ili ja, ili niko. Pusti me da pogaĊam: ovde si na odmoru, to je

jasno. Me Ċutim, da se vrati š u Poslednju Sansu spreĉava te bilo vreme, bilo novacPogledom je prešla po meni. »Mislim da je ipak novac.«

»Ubola si. Hoćeš li mi pomoći?« »Zavisi.« Pribliţila mi se i zapiljila u infraako. Stavila mi je ruke na obraze

smiri glavu. Nikuda nisam mogao da gledam do u njeno lice. Nije bilo viidljivihoţiljaka na njemu; toliko je barem znala. Gornji sekutići su joj bili oko pet milimeitaraduţi od ostalih zuba.

»Budi miran. Gde si ovo dobio?«»Na Marsu.« »Tako sam i mislila. To je pro bijaĉmraka, napravljen kod Severnog

Bio. Jeftin model. Uvaljuju ga većiinom turistima. Deset, moţda dvanaest godstar.«

»Je li nerv u pitanju? Momak sa kojim sam razgovarao. . .«»Nije.« Odmakla se i na'staviila da brĉka stoipalo u vodi. »Mreţnjaĉa. De

.strana se od vojila i pala preko fovee. Verovatao nikada nije bila previše priĉvršćePrave ove stvari taiko da ne traju duţe od godinu dana.«

Uzdahnuo sam i dlanovima udario o kolena. Ustao sam i pruţio joj ruku. »Pa, pretpostavljam da je tako. Hvala na pomoći.« Bila je iznenad ena. »Kuda ćeš?« »Natrag u Poslednju Šansu, a onda na Mars da tuţim dotiĉnu prodavnicu organa.

Na Marsu postoje zakoni za takve.«»I ovde. Ali, zašto bi se vraćao? Srediću ti to.«

Bili sm o u njenoj radionici, koja je sluţila i kao spavaća soba i kao kuhinja. Bilto obi ĉna kupola bez ijednog holoa. To je bilo pravo osveţenje posle ranĉerskih kukoje su tada bile u mod i u Blagostamju. Ne ţelim da budem šovinista i shvatam da jeVenerijancima potrebna neka vrsta vizuelne stimulacije, jer stahio ţive u oblacimaprekrivenoj pustinji. Ipak, nagl ašavanje iluzija nikada nisam previše voleo. Ember jţivela pored ĉoveka koji je stanovao u savršenoj kopiji Versajskog Dvorca. Rekiaje da kada iskljuĉi holo, ostatak njegovog stvarnog poseda moţe da stane u ranac.Ukljuĉujući i hologenerator.

»Sta te je dovelo na Vencru?«»Turizam.«Gledala me je iskosa kraji ĉkom oka, dok mi je umrtvljiva ĉem ţivaca prelazila

preko lica. Leţao sam na podu, pošto u sobi nije bilo nikakvog nameštaja osmnnekoliko radnih stolova.

»U redu. Ipak, do nas ne stiţe mnogo turista. Ako me se ne tiĉe, samo reci.« »To te se ne tiĉe.« Sela je. »Dobro. Sam sredi svoje oko.« Ĉekala je sa poluosmehomna licu. Na

kraju sam i ja morao da se nasmešim. Vratila se na posao uzi majući kašikastu alasa razbacane gomile alata koja se nalazila pored njenih kolena.

»Ja sam geolog amater. Stenolovac, u stvari, radim u kancelariji, a preko vikendaizlazim u prirodu i lutam po okoliini. Pretpostavljam da su stene samo izgovor da me



tamo izvuku.«Izvadila je oko iz leţišta i zavukla prst unutra da bi otkaĉila metalne veze d

oĉnog nerva. Podigla je o ĉnu jabuĉicu prema svetlu i bul jila u soĉivo. »Uspi malo ovoga u oćnu šupljinu i ustani.« Uradio sam to i sledio je do rad

stola.Sela je na stolicu i paţljivo ispitivala oko. Onda ga je ubola špricem i isuš

vodnjikavu tećnost iz njega, tako da je liĉilo na kornjaĉino jaje isušeno na suncu.Rasekla ga je i stala paţljivo da ga pretraţuje. Duga kosa na podlaktici joj je stasmetala, tako da je prekinula posao i pri ĉvrstila je gumicama.

»Stenolovac,« promrmljala jc zamišljeno.»Mora da si ovde zbog rasprskavajućihdragulja.«»Tako je. Kako sam i rekao, ja sam samo nepretenciozan geolog, me Ċutim, dosta samĉitao o njima, a i video jedan u pr odavnici draguljana Fobosu. Tako sam štedeo i došana Veneru da i ja probam da na Ċem neki.«

»To ne bi trebalo d a bude problem. Nalaze se lakše od bilo kog dragulja u poznatsvemir u. Na ţalost, ljudi se ovde nadaju da će se obogatiti na njima.« Slegnularamenima. »Nije da se na njima ne moţe zaraditi, ali bogatstvo koje svako priţeljkuje,svakako ne. Smešno; retki su kao i nekada dijamanti, a da sve bude lepše, ne mogse stvore u laboratorijama kao dijamanti. Oh, pretpostavljam da se nekako moguskrpiti, ali je suviše komplikovano.« Koristila je neku tanku alatku da vrati mreţnna straţnju stranu oka.

»Nastavi.««A?«

»Zašto se ne mogu napraviti u laboratoriji?« »Ti si amater geolog«, nasmejala se. »Kao što sam rekla, mogu, ali bi to suv

koštalo. Sastavljeni su od mnogo elemenata. Ima dosta aluminijuma, mislim. To ješto rubine ĉini crvenim, zar ne?«

»Da.«»A ostale primese ih ĉine tako lepim. Pored toga, moraš ih praviti na visok

pritisku i temperaturi, a tako su nestabilni da obiĉno eksplodiraju pre nego što nappravu mcšavinu. Tako da je jeftinije da iza Ċeš i pokupiš ih.«

»A jedino mesto g de ih moţeš naći je samo srce Farenhajtovc Pustinje.«»Ta ĉno.« Ĉinilo se da je završila sa priĉvršćivanjem. Uspravila se da pomno is

svoje delo. Namrštila se, a onda zapeĉatila rez koji je napravila i ponovo upumlateĉnost. Smestila je oko u leţištei naciljala lase rom na njega. Kada je proĉitala nekebrojeve na ĉitaĉu pored lasera, klimnula je glavom. »Radi«, rekla je. »Ali si, u stdobio limun. Zenica ne valja. Ekscentriĉna je oko 0,24, a biće i gore. Vidiš li braon na levoj strani? To je p rogresivno raspadanje mišićnog tkiva,otrovi se gomilajuna njemu. Ko ro Ċen si za kataraktu sledeća ĉetiri meseca.«

Nisam imao pojma o ĉemu priĉa, ali sam napućio usne kao da znam. »Ali hoće li toliko izdrţati?« Uisiljeno se osmehnula. »Hoćeš li šestomeseĉnu garanciju? Ţao mi je, ali nisam

još doktoirirala. Ali, ako se zvaniĉno ne obavezujem, mi'slim da mogu da kaţem dtrebalo. Verovatno.«



»Verovatno ćeš se dovesti u opasan poloţaj.« »Dobra je to veţba. Mi budući medikosi moramo uvek biti opreznida nas ne bi

tuţili zbog protivzakonite sluţbe.« »Pitam te«, govorio sam dok ga je sme štala natrag u leţište i prikopĉavala, »da li

ću biti siguran ĉetiri nedelje u pustinji sa ovim okom.« »Ne«, rekla je bez oklevanja i osetio sam veliki talas nezadovoljstva. »Ni sa

jednim okom«, brzo je dodala. »Ne ako ideš sam.« »Shvatam. Ipak, misliš li da će ovo oko izdrţati?« »Oh, naravno. Ali ti nećeš. Zbog toga ćeš i prihvatiti moju ĉudnu ponud

prihvatiti da ti budem vodiĉ kroz pustinju.« Frknuo sam. »Misliš? Ţao mi je, ali ovo će biti solo ekspedicija. Tako sam

planirao od samog po ĉetka. Zato i idem u lov na kamenje; da budem sam.« Iskopaosam kreditni metar iz dţepa. »Koliko sam duţan?«

Nije slušala već je odmarala bradu na dlanu i tuţno delovala. »On izlazi da bi bio sam, jesi li ĉuo to, Malibu?« Vidra je sa svom mesta na krilu

podigla pogied. »Eto, na primer, povedi i mene. Ja znam šta znaĉi biti sam. Gomila iveliki gradovi su ono za ĉim ţudim. Zar ne stari moj?« Vidra je i dalje gledala u njupotpuno spremna da de s a svaĉim sloţi.

»Pretpostavljam da znaš«, reikao sam. »hoće li sto biti u redu? To je otprilikepolovina one sume koju bi mi uzeo ovlašćeni mediko, ali, kao što sam rekao, tsam sa parama.«

»Nećeš da mi dozvoliš da ti budem vodiĉ? Poslednja reĉ?« »Ne. Slušaj, nisi ti u pitanju, samo . . .«

»Znam. Zeliš da budeš sam.Neopterećen«. Hajde,Malibu.« Ustala jekrenula ka vratima. A onda se okrenula.

»Videćemo se«, reka je i namignula mi.

Sve mi je bilo jasno već pri trećem ili ĉetvrtom obilasku grada. Nijemi trebalomnogo da shvatim.

Ĉinjenica je da Blagostanje nije bio grad k o ji zna šta da ĉini sa turistom koji doĊeu njega. U celom gradu nije pogtojala nijedna agencija za iznajmljivanje, niti hotel.Sve sam to slutio, ali nisam ni pomišljao da ću tako teško naći nekoga ko biiznajmio nebocikl. Saĉuvao sam golemu svotu novca za sluĉaj da naiĊem na derikBio sam siguran da će biti presrećni što mogu da oĉerupaju turiste.

Ali, nisu bili. Gotovo svakoje imao nebociikl, a savršeno niko nije bio voljan da gaiznajmi, Bio je neophodan svdkomeko je radio izvan grada, a svi su radili napolju. Isvako ko mi je dao nogu imao je koristan savet. Kao što sam rekao, nakon ĉetvrtog ilpetog takvog saveta našao sam se opet na gradskom trgu. Sedela je kao i onda iumakala stopalo u vodu. Ĉinilo se da Malibuu nije nikada dosta klizanja.

»Da«, rekla, je ne diţući pogied. »Sve se svodi na to da jedino ja imam nebociklna iznajmljivanje.«

Bio sam besan, ali sam to morao da sakrijem. Imala me je u šakama. »Jesi li ti baš uvek ovde?« upitao sam. »Ljudi mi stalno govore da se obratim

za nebocikl i savetuju me da te ovde potraţim, gotovo kao da ste ti i ova fontana



crticom spojene. Sta još radiš u ţivotu?« Uperila je u mene nadmen, ukoĉen pogled. »Opravljam oĉi tupavim turisti

Tako Ċe obavljam opravke na telu svakome u gradu, po ceni samo dvostruko većoone u Poslednjoj Šansi. TakoĊe, radim to izvrsno, iako su ovi paori poslednji koji bi topriznali. Nema sumnje da vam je na stanici gospodin Lam ara ispriĉao skandalozne laţio mojim sposobnostima. Ljute se zbog toga što koristim okolnost da karta i potrovreme na put do Poslednje Sanse, kao i normalna cena opravke, koštaju više odpriliĉno neobuzdanih cena koje im namećem.«

Morao sam da se nasmejem, iako sam bio siguran da ću na svojoj koţi osetiti neobuzdane cene. Bila je prepreden manipulator.

»Koliko ti je godina'?« zatekao sam sebe kako je pitam, a onda sam gotovoodgrizao jezik. Godine su poslednja stvar o kojoj ponosno i nezavisno d ete ţeli darazgovara. Me Ċutim, iznenadila me je.

»U ĉisto hronološkom smislu, jedanaest zemaljskih godina. To je nešto višešest vaših. Po stvarnom, uniutrasnjem vremenu, naravno ne starim.«

»Naravno. Sto se tiĉe tvog cikla.. . « »Naravno. Me Ċutim, izb egla sam tvoje prošlo pitanje. Ono što radim, pored tog

što sedim ovde je irelevantmo, jer dok sedim ovde, razmišljam o veĉnosti. Poniresvoj pupak ,nadajući se da ću proniknuti u pravu suštinu materice. Ukratko, radim veţbe.« Zamišljeno je preko vode gle dala svoje mezimĉe. »Osim toga, ovo je jedimibazen u krugu od hiljadu kilometara.« Nakezila se i zaronila tik ispod površine vSekla ju je kao oštrica noţa torpedovana ka vidri, koja je laveţom pravila veslarmu.

Kada je izronila blizu sredine bazena, pored mlazeva vode, pozvao sam je.»Sta je sa ’ciklom?« Stavila je ruku na uvo, iako je bila udaljena samo petmaestak metara.»Rekao sam, šta je sa ciklom?« »Ne ĉujem te«, sveĉano je izjavila. »Moraćeš da doĊeš ovde.« Zakoraĉio sam u bazen, gunĊajući u sebi. Mogao sam da uoĉim da ta njena

ukljuĉuje više no što je sam novac. »Ne znam. da plivam«, upozorio sam je.

»Ne brini, nigde nije mnogo dublje od toga.« Bio sam do grudiju u vodi. Išao kroz vodu sve dok nisam ostao na vrhovima prstiju, a ond a sam zgrabio izboĉinu nafontani. Izvukao sam se napolje i seo na mokri venerijanski mermer. Voda mi jecurila niz noge.

Ember je sedela u podnoţju kosine preko koje se prelivala voda i brĉkala nognjoj. Le Ċa su joj bila priljubljena uz glatku stenu. Voda koja se prelivala pravila jeluĉni talas na njenom temenu. Kapljice vode su oticale niz perjem pokrivenu lobaPonovo mi se nasmešila. Da se šarm prodaje, mogla bi se obogatiti. Šta to govorim? Pa

niko nikada ne prodaje ništa drugoosim šarma, na jedan ili drugi naĉin. Mogla je dmi proda severni i juţni pol pre no što bih se sredio. Ni za trenutak nisam mogao danjoj ponovo vidim lukavog malog derana.

»Milijardu solarnih maraka na sat, ni penija manje«, rekla je tim slatkimustašcima.



Nisam mogao da se ne usprotivim takvoj ponudi. »Dovela si me ovanto da mi to kaţeš? Stvarno si me razoćarala. Nisam te smatrao za zezatora, stvarno nisam. Msam da moţemo poslovno da razgova ramo. Ja . . . «

»Pa, ako te ta ponud a ne zadovoljava, ĉuj ovu. Dţabe, osim što ćeš plaćakiseonik, hranu i vodu.« Ĉekala je, udarajući stopalima po vodi.

Naravno, u tome je postojala neka kvaka. U intuitivnom skoku prave kosmvrednosti do pretpostavke vredne Ajnštajna, uoĉio sam vezu. Primetila je kako pr avimtaj skok. Znala je da mi se ne svi Ċa mesto gde ću doskoĉiti, i zubi joj ponovo blesnušTada sam opet, mada ne i poslednji put, morao ili da je zadavim, ili da se nasmeNasmešio sam se. Ne znam zašto, ali imala je tu petlju da se protivnicima sviĊa, kada ih je izigrala.

»Veruješ li u lju bav na prvi pogled?« upitao sam je, nadajući se da ću uspetida jeizbacim iz ravnoteţe, Bezuspešno.

»Lep primer navlaĉenja«, odgovorila je. Niste me zbunili gospodine . . . «»Kiku.«»Lepo. Marsovsko ime?«»Pretpostavljam. Nikada o tome nisam razmišljao. Ember, ja nisam bogat.« »Naravno da nisi. Ne bi se prepustio u moje ruke da jesi.«»Pa zašto si toliko zainteresovana za mene? Zašto toliko nastojiš da poĊe

mnom, kada je sve što traţim od tebe samo jedan ’cikl na iznajmljivanje? Da sam takoneodoljiv, već bih to primetio.«

»Oh, ne znam«, rekla je dok joj se jedna obrva penjala uz ĉelo. Ima ne što u tebi što mcapsolutno fasc inira. Neodoljivo privlaĉi, ĉak."Pravila se kao

da će pastiu nesvest.»Hoćeš li da mi otkriješ šta je to?« Odmahnula je glavom. »Neka to zasada ostane moja tajna.« Po ĉeo sam da

sumnjam da je opĉinjena oblikom moga vrata ne bi li mogla da zarije zube u njeispije mi krv. Rešio samda to na neko vre me zaboravim. Sa malo sreće, reći će mi višenarednih dana. Zato što mi se ĉinilo da će biti još zajedniĉkih dana, mnogo.

»Kada ćeš biti spremna za polazaik?« »Spakovala sam se ĉim sam ti sredila oko.«

Venera je avetinjsko mesto. Razmišljao sam i zakljuĉio da je to najbolji naĉin dopišem.

Avetinjska je d elimiĉno zbog naĉina na koji je vidite. Vaše desno oko — koje vidiono što se zove vidljiva svetlost — pokazuje vam samo mali svetlosni krug koji jeosvetljen vašom ruĉnom lampom. Povremeno se u daljini pojavljuje svetlucava ta ĉkarasto pljenog metala, ali, sve je pre više maglovito da bi se dublje pr oniklo u to. Vašeinfraoko probija te senke i daje vam nejasnu sliku onoga što leţi iza svetlosti lampebih nekada više voleo da sam slep.

Nema naĉina da se opiše kako ova dihotomija deluje na vaš mozak. Jedno vam kaţe da je sve izvan odreĊene taĉke u senci, dok vam drugo otkriva šta je usemkama. Sve vreme dok sam bio tamo pokušavao sam da uskladim ove dve slike

Ne volim da stojim na dnu pehara širokog hiljadu kilometara. To je ono što vidit



Bez obzira koliko visoko sc penjete ili daleko idete, i dalje ste na dnu pehara. Ako samdobro razumeo Ember, to je usled savijanja sunĉevih zraka u gustoj atmosferi.

A onda, tu je i Sunc e. Kad sam ja bio tamo bila je noć, što je znaĉilo da je Suncezgnjeĉena elipsa koja visi na istoku tik iznad horizonta, gde je zašlo pre mnnedelja. Ne traţite od mene da vam to objasnim. Sve što ja znam je da na VeneriSunce nikada ne zalazi. Nikada, bez obzira gde se nalazite. Ono samo postajepljos natije i pljosnatije ili šire i šire dok putuje ka severu ili jugu, u zavianosti od tgde se nalazite, postajući pljosnata svetla linija dok ne poĉne da prikuplja snagpovratak na zapad , gde će izaći kroz nekoliko nedeija.

Ember kaţe da za delić sek unde na ekvatoru postaje pun krug, i to u trenutku kadaje, u stvari, ispod naših nogu. Kao svetla ogromnog stadiona. Sve se to dogaĊa na ivicipehara na ĉijem dnu vi stojite, okodeset stepeni iznad teorijskog horizonta. To je jojedan efekat prelamanja svetlosti.

Sve to ne vidite levim okom. Kao što sam r ekao, o blaci zadrţavaju praktiĉno svuvidljivu svetlost. To vidite desnim. Boja je ona koju sam navikao da zovem infraplavo.

Tiho je. Poĉinje da vam nedostaje zvuk sopstvenog disanja, a ako o tome preerazmišljate, poĉinjete da se pitate zaštou stvari ne dišete. Vi to naravno znate, ali ne ivaš mali mozak, koji to ni najmanje ne voli.

Vašeg autonomnog nervnog sistema se ne tiĉe što vaša venerijanska pluća ubackiseonik pravo u krvotok; on nije napravljen da shvata stvari; primitivan je i oprezanprema poboljšanjima. Tako sam bio zaraţen osećanjem gušenja.

Bio sam tako Ċe priliĉno nervozan zbog temperature i pritiska. Smešno, znam. Mbi me isto tako ubio kad a bih ostao bez odela, a uz to, uĉinio bi to sporije i bolnije.

Kada bi mi ovde odelo otkazalo, sumnjam da bih išta osetio. Više jc to bila pomisataj neverovatan pritisak, koji polje sila, a o no fiziĉki gledano i ntjo tamo, drţi samomilimetar od moje krhke koţe. Barem mi je tako Ember rekla. Moţda je pokušalame na pravi ovcom. Mislim, magnetske linije sila nisu fiziĉki realne, ali sutamo, zarne?

Nisam mnogo razmišljao o tome. Ember je bila sa mnom, a ona razumela u testvari.

Ono štonije uspela dovoljno da mi objasni je to zaštonebocikl nema motor. Puno

sam razmišljao o tome, ţuljajući guzicu na sedlu i okrećuci pedale dok su mi svi vidicibili Emberini posrebreni guzovi. Imala je tandemcikl, što je znaĉilo ĉetiri sedišta;za vas i dva za vaše tagalonge. Sedeo sam iza Ember, a naši tagalonzi su bili nasedištima sa naše desne strane. Pošto su pratili naše pokrete nogu istom snagom smo mi primenjivali, ono što smo imali bio je ĉetvorocikl.

»Mogu ceo ţivot da provedem u razmištjanju«, rekao sam prvog dana našeputovanja, » ali ne mogu nikako da shvatim zašto je toliko teško da se u ovu stvugradi motor i upotrebi nešto dodatne snage iz ranca.«

»Nije uopšte teško, lenjivĉe«, rekla je, ne okrećući se. »Prihvati ovo kao sagoluţdravog medika; ovo je za tebe daleko korisnije Ako kori stiš svoje mišiće, duţeće ti trajati. Osećaćeš se zdravije i bićeš daleko od kandţi medika grabljivica. Ja toznam. Pola mog posla sastoji se u osloba Ċanju debelih njihovih straţinjica i vaĊenjuproširenih vena iz njihovih nogu. Ĉak i ovde ljudi ne doĉekaju dvadesetu na svojim



nogama, a već su zreli za renoviranje. To je uludo trošeoje novca.« Mislim da sam i ja baš mogao da se renoviram pre poslaska. Gotovo sam go

Zar ne moţemo reći da je dan pri kraju?« Nezadovoljno je uzviknula, ali je poĉela da ispušta vreli glas iz balona povrh naših

glava. Poĉeli smo u dugoj spirali da se spuštamo ka tlu. Spustili smo se na dno pehara, što je predstavljalo moj prvi susret sa tim, pošt

svi ostali pogledi na Veneru bili iz vazduha, odakle se to toliko ne pr imećuje. Stajaosam ,istezao glavu, i gl edao, dok je Ember napumpala šator i ispumpala balon.

Venerijanci koriste nula polje gotovo za sve. To im je lakše nego da se uhvate koštac sa tehnologijom koja mora da zadovolji ekstremne temperaturne usloviuslove visokog pritiska. Jednostavno sve pokrivaju nula poljem i puštaju da sve budenormalno. Balon cikla nije ništa drugo standardno loptasto nulapolje sadiskontinuitetom na dnu za grejanje vazduha. Telo cikla je zaštićeno istom vrspolja koje smo Ember i ja nosili; ona vrsta koja sledi površinu na stalnom rastojanŠator je bio poluloptasto polje sa ravnim dnom.

To olakšava mnoge stvari. Na primer, problem vazdušne brave. Ono što smo raje bilo prosto ulaţenje u šator. Naša poljaodela su nesta jala pošto su bila upijenpolje šatora. Da ga napustite bilo je potrebno da prosto proĊete kroz zid i odelo bi seoblikovalo oko vas.

Sruĉio sam se na pod i probao da iskljuĉim ruĉnu lampu. Na moje iznenaĊenje,ustanovio sam da je nije moguće iskljuĉiti. Ember je ukljuĉilalogorsku vatru iprimetila moju zbunjenost.

»Da, to je beskorisno trošenje novca«, sloţila se. »Ima nešto u Vener i janicama štomrze gašenje svetla. Nećeš naći nijedan prekidaĉ za svetlona ĉitavoj planeti. Moţdanećeš verovati, ali sam i ja pre nekoliko godina bia priliĉno zbunjena kada sam ĉula dapostoje prekidaĉi za svetlost. Vidiškolika sam ja provincijalka?«

To nije liĉilo na nju. Pogledao sam njeno lice da utvrdim šta je prouzrokovalo, aništa nisam magao da naĊem. Sedela je ispred logorske vatre. Malibu je u njenomkrilu mirno ĉistio perje.

Pokazao sam na vatru, koja je bila prekrasno ura Ċen holo pucketavih, krckavihtrupaca sa grejaĉem zamaskiranim u centru.

Zar to nije neobiĉan pristup? Zašto ne stvoriš zamišljenu kuću, kaou gradu?«»Ne volim falsif'ikovane kućc. Volim vatru.« »Zasto ne?«»Slegnula je ramenima. Mislila je o drugim stvarima. Pokušao sam drug

temom.»Ima li tvoja majka nešto protiv da sa strancima odlaziš u pustinju?« »Kako bih to mogla da znam? Ne ţivim sanjom. Ja sam emancipovana. Mislim da

je u Venusburgu.« Bilo j e oĉigledno da sam dotakao osetljiv teren, pa sam nastavio

opreznije.»Liĉni sukob?« Ponovo je slegnula ramenkna ne ţeleći da ulazi u to. »Ne. Pa, na neki naĉiin, da. Ona se nikada ne bi iselila sa. Venere. Ja sam ţelela

odem, ona da ostane. Interesi nam se nisu slagali. Tako je svaka pošla svojim pu



Sada radim na odlasku sa ove planete.«»Koliko si mu blizu?«»Bliţe nego što moţeš da zamisliš.« Ĉinilo se da u sebi nešto odmerava donos

sud o meni. Dok mi je pro uĉavala lice, mogao sam da ĉujem škripu zupĉanikazvonjavu registarske kase. Onda sam osetio da se šarm ukljuĉuje kao klik jednoonih nepostojećih prek idaĉa.

»Vidi, blizu sam odlasiku sa Venere kao što nikada nisam bila. Već k roz nekolikonedelja ne ću biti ovde. Odmah pošto se vratimo sa nekoliko eksplozivnih dragulja. zato što ćeš me usvojiti.«

Mislim da sam se navikao na nju. Iako ništa sliĉno nisam oĉekivao da ĉujnisam bio zbunjen. O prikupljanju eksplozivnih dragulija sam mislio neodre Ċeno. Onaće sa ranom pokupiti nekoliko njih, prodati ih i kupiti kartu za odlazak sa planete.

Naravno, bilo je to glupo. Ja joj nisam trebao da do Ċe do dragulja. Ona je bilavodiĉ, ne ja. Cikl je bio njen. Mogla je da ima eksplozivnih dragulja koliko je htela, averovatno ih je već imala. Ovaj plan je morao da ima veze sa mnom liĉno. Sve samznao i u gradu, a potpuno sam smetnuo sa uma. Nešto je htela od mene.

»Zato si morala da po Ċeš sa mnom? To je ta kobna privlaĉnost? ne razumem.«»Tvoj pasoš. Zaljubljena sam u tvoj pasoš. Na mestu oznaĉenom ’drţavljanst

piše ’Mars’. Pod godiinama, recimo, oko ... sedamdeset tri.« Promašila je za manjgodine, iako sam ĉuvao spoljašnjost tridesetogodišnjaka.

»Pa?«»Pa, dragi moj Kiku, posećuješ planetu koja polako i oprezno napipava pu

kamenog doba. Srednjevekovnu planetu. Gospodine Kiku, to znaĉi da postpunoletan sa trinaest godina hirovita i proizvoljna brojka, s ĉim ćeš se sigurno sloţitZakoni na ovoj planeti govore da su neka prava slobodnih gra Ċana oduzetamaloletnicima. Me Ċu njima su sloboda, potraga za srećom i mogućnost da seode saovog prokletog sveta!«

Zaprepastila me je svojim besom koji se toliko razlikovao od njene uobiĉajreĉitosti. Pesnice su joj bile stisnute. Sedeći na njenom krilu, Malibu je tuţno pogledaoprijateljicu, a onda opet mene.

Brzo se razvedrila i skoĉila da sprema veĉeru. Nije mi odgovorila na pitanjedanas je rasprava završena.

Sledećeg dana sam bio spreman da se vratim. Jesu li vam ikada nogeutrnule?Verovatno ne; ako ste zapaljeni za takvu vrstu poslova teţak fiziĉki rad verovatnojedan od onih zdravih tipova i od rţavaite kondiciju. Ja je nisam imao i mislio sam dću umreti. Za trenutak sam pomislio da stvarno umirem.

Srećom, Ember je to predvidela. Znala je da sam ja kancelarijski crv i kako suMarsijanci obiĉno nepripremljeni. Pored sedećeg naĉina ţivota, koji većina modernihljudi vodi, mi Mar sijanci smo u još gorem poloţaju jer nam Marsova gravitacija nepruţa mnogo izazova, ma koliko se trudili. Moji noţni mišići su bili nalik mekanomtestu.

Pruţila mi je staromodnu masaţu i modernu injekciiju koja je ubila nagomilanotrove. Posle jednog ĉasa u meni je poĉelo da se budi interesovanje za put. Ponovo me



je posadila na cikl i tako smo p ošli na još jedno noţno putovamje. Proticanje vremena se nije moglo odrediti. Sunce se spljošnjava i širi, ali to

presporo da bi se uoĉilo. U neko vreme toga dana prošli smo pritoku Rejinoidsreke. Pokazala se kao svetla linija u mome desnom oku, kao tromi lednik u levom.Teĉni aluminijum, rek li su mi. Malibu ga je poznavao, i ţalosno je lajao da stanemda bi se klizao. Ember mu to nije dopustila.

Na Veneri se ne moţete izgubiti ako još vidite. Reka se videla otkako smnapustili Blagostanje, iako ta da još nisam znao šta je. I dalje smo mogli videti grad iznas i planinski venac ispred, a ĉak i pustinju. Nalazila se malo dalje na strani pehEmber je rekla kako to znaĉi da nam predstoji još tri dana puta. Treba imati iskuda bi se procenjivala udaljenost. Ember je, i dalje pokušavaia da mi pokaţe Vensburkoji se nalazio nekoliko hiljada kilometara iza nas. Rekla je da ga je lako uoĉiti sićušnu taĉku po vedrom danu. Nikada ga nisam video.

Dok smo okretali pedale, dosta smo razgovarali. Nij e bilo niĉeg pametnijeg da seradi, a uz to, bila je zanimijiv sagovorni k. Priĉala mi je o svom planu da se odseli saVenere i punila mi glavu svojim naivnim idejama o tome kakve su druge planete.

Bila je to suptilno vo Ċena kampanja. Poĉeli smo tako što je ona branila svojsuludi pl an. U jednom trenutku on se preobratio u ĉimjenicu. Uĉinila je to kao da spristao da je usvojim i povedem na Mars. Napola sam i sam u to poverovao.

Ĉetvrtog dana sam primetio da ispred nas pehar postaje sve viši. Nisam znaoaje to prouzrokovalo sve dok mi Ember nije rekla da se zaustavim, i tako smo ostali davisimo u vazduhu. Stajali smo licem ispred ĉvrstog stenovitog lanca koji se peo pedeset metara iznad taĉke na kojoj smo se nalazili.

»U ĉemu je stvar?« upitao sam je raduju ći se odmoru.»Planine su više«, rekla je neopozivo. »Skrenimo levo, a onda ćemo pokušat

naĊermo prolaz.«»Više? O ĉemu priĉaš?« »Više. Znaš, visoĉije, uzdiţu se više nego kada sam posledmji put bila ov

neznatno veće magnitiude u elevaciji, veće nego .. . « »Znam definiciju višeg«, rekao sam. »Ali zašto? Jesi li sigurna?« »Naravno da sam s igurna. Grejaĉ vazduha na balonu se spljošitio; došli smo do

najviše taĉke do koje smemo da idemo. Poslednji put kada sam bila ovde bilo jedovoljno nisko da pre Ċem. Danas nije.«

»Zašto?« »Kondenzacija. Ovde topografija zn a popriliĉno da varira. Pojedini metali su

teĉni na Veneri. Kada su dani dole topli oni isparavaju i kondenzuju se na planinskimvencima, gde je hladmiije. A kada i ovde otopli, tope se i teku u doline.«

»Misliš li da mi kaţeš da si me ovde dovela usred zime?« Zgromila me je pogledom.





»Ti si taj koji je kupio kartu za zimski period. Pored toga, noć je, a još ni ponije prošla. Mislila sam da planine bar još jednu ned elju neće biti ovoliko visoke.«

»Zar ne moţemo da ih obiĊemo?«Kritiĉki je pogledala kosinu. »Postoji prevoj na oko pet stotina kilometara istoĉno, ali bi nam to oduzelo

jednu nedelju. Ţeliš li to?« »Šta je alternativa?«»Parkirati cikl ovde i nastaviti pešice. Pustinja je tik iza ovih lanaca. Sa ma

sreće, videćemo danas prve dragulje.« Shvatio sam da o Veneri premalo znam da bih odluĉivao. Konaĉno sam s

priznao da sam srećan što sa sobom imam Ember da me ĉuva od nevolja. »Uradićemo onako kako ti smatraš da je bolje.« »U redu. Skreni sasvim desno da bismo se parkirali.«»Priĉvrstili smo cikl dugim uţetom od legiranog volframa. Saznao sam da je to

predostroţnost u sluĉaju da doĊe do još većeg kondenzovanja dok budemo ods.Ostao je da lebdi na kraju ka bla sa grejaĉima uklju ĉenim na maksimum. Zatim smpoĉeli uspon na planinu.

Pedeset metara nije zvuĉalo mnogo. A i nije, na ravnom terenu. Jednom pokušda ih pre Ċete na padini od sedamdeset pet stepeni. Srećom po nas, Ember je predvidelaovu mogućnost i pripremila planinarsku opremu. Zabijala je klinove tu i tamo i drnas na okupu uţadima i ĉekrcima. Sledio sam njeno voĊstvo, ostajući odmahnjenog tagalonga. Bilo je neobjašnjivo kako je ta stvar sledi, stavljajući noge tatamo gde je ona zakoraĉila. Moj tagalong je ĉinio isto. A tu je bio i Malibu, kojskoro trĉao ispred nas, okrećući se da vidi kako napredujemo, penjući se na vbrbljajući o onome što se nalazilo sa druge strane.

Pretpostavljam da taj uslov za planinara ne bi predstavljao nikakav problem. Jasam liĉno više voleo da seotklizam niz kosinu i sve okonĉam. Ja da, ali Ember jsarno nastavljala da se penje. Mislim da nikada nisam bio toliko umoran, kao kadasmo se dokopali vrha i zastali da pogledamo preko pustinje.

Ember je uperila prstom ispred nas.»Evo, jedan dragulj se baš rasprsnuo«, rekla je.

»Gde?« nezainteresovano sam upitao. Nisam ništa video. »Propustio si. Niţe. Ne obrazuju se ovako visoko. Ne brini, još ćeš ihmnogo

videti.«I spustismo se. Ovo nij e bilo preteško. Ember mi je pokazala svojim primerom

sednuvši na glatko mesto i pustivši se. Malibu je bio odmah iza nje, ciĉući sretno dokje poskakivao i kotrljao se niz klizavu padinu. Video sam Ember kako udara o nenastavlja da leti da bi se do ĉekala na glavu. Njeno odelo je već bilo ojaĉanoZamrznuta u sedećem poloţaju, nastavila je da poskakuje niz padinu.

Pratio sam ih na isti naĉin. Nisam bio lud za poskakivanjem, ali sam još manjevoleo sporo, bolno spuštanje. Nije bilo loše. Ne osećašmnogo toga pošto se tvojeodelo zamrzne u zbijen oblik. Ono se širi tik uz tvoju koţu i postaje ĉvršće od metublaţujući udarce o bilo kakvu prepreku, osim onih najsnaţnijih, koji mogprouzrokovati da se vaš mozak udari o lobanju i tako dobijete unutrašnje povrede.



Nikada nismo išli ni pribliţno tako brzo da budemo u opasnosti da nam se to desi. Na dnu, nakon što se moje odelo odledilo, Ember mi je pomogla da ustanem. Ĉinida je uţivala u jurnjavi Ja nisam. Jedan udarac kada mi je nagnjeĉio donji deo leĊa.Nisam joj to pomenuo, već sam samo pošao za njom, osećajući sve veći bol svanarednim korakom.

»Gde ţiviš na Marsu?« »A? Oh, na Kopratesu. To je na sevemoj strani Kanjona.«»Da, znam. Priĉaj mi još o tome. Gde ćemo ţiveti? Imaš li stan na površini i

zabijein u zeml ju? Jedva ĉekam da ga vidim.« »Zbog ĉega misliš da ćeš se vratiti sa mnom?« »Ali, razume se da ćeš me povesti sa sobom. Rekao si. Samo.. . « »Ništa sliĉno nisam rekao. Da imam magnetofom, mogao bih da ti dokaţem.

naš juĉerašnji razgovor je bio serija monologa. Priĉaia si kako će biti lepo na Marja sam nešto progunĊao. I to zato što nemam ilinisam imao srca da ti kaţem koliko jeblesava šema o kojoj si govorila.«

Nadao sam se da sam je najzad pogodio. U svakom sluĉaju, jedno vreme je ćutalShvatila je da je preterala i da je skupljala pien pre nego što je bitka bila dobijena.

»Sta je u tome blesavo?« rekla je na kraju.»Skoro sve.«»Ne, hajde, reci mi.«»Zašto misliš da te ţelim kao ćerku?« Izgledala je kao da joj je laknulo. »Oh, ne brini zbo g toga. Neću praviti probleme.

Kad sletimo, moţeš da popuniš raskid ugovora. Neću to osporavati. Mogu da potpiobvezinicu da nišita neću osporavati. Kibu, ovo je strogo poslovni ugovor. Ne mda mi izigravaš majku. Nije mi potrebna. Ja ću .. . «

»Zašto misliš da je to zamene samo poslovni ugov or?« prasnuo sam. »Moţdaimam gl upe ideje, ali neću niikoga usvojiti zbog interesa. Već sam imao svoje debio mu uzoran otac. Ne ću te usvojiti samo da bih te doveo do Mairsa. To je mojaposlednja reć.«

Prouĉavaia mi je lice. Mislim da je shvatila da sam tako i misiio.»Mogu da ti ponudim dvadeset hil'jada maraka.«

Progutao sam knediu.»Kako si se doĉepala tolikog novca?« »Rekla sam ti da muzem dobre ljude iz Blagostanja. Do Ċavola, gde tamo da

potrošim novac? Ostavljala sam ga nastranu za ovakav sluĉaj i naletela nabezosećajnog neandertalca sa glupim idejama o dobru i zlu, ko j i . . . «

»Dosta je bilo.« Stidim se da kaţem da sam bio doveden u iskušenje. Nije prijasaznati da ono o ĉemu ste razmišljali kao o moralnim nazorima postaje beznaĉajnpred gomilom novca; ali, bol u le Ċima i loše raspoloţenje su mi pritekli u pomoć.

»Misliš da me moţeš kupiti? Pa, nisam na prodaju. Rekao sam ti, mislim da to u redu.«»Onda se nosi, Kiku. Nosi se do Ċavola.« Tresnula je nogom o zemlju, a njen

tagalong je ponovio pokret. Nastavila bi da me proklinje da nismo odleteli u vazduh.Eksplozijom, koja je odjeknula kada je njena noga udarila o zemlju.



Kao što sam i rekao, ranije je bilo tiho. Na Veneri nema ni vetra, ni ţivotinniĉega da stvor i zviuk. Ali, kada nešto zajeĉi, ĉuvajte se. Gusta atmasfera ubistvenodeluje. Mislio sam da će mi se glava raspr snuti. Zvuĉni talasi bubnjali su o odelodelimi ĉno ga ojaĉavaijući. Jedina stvar koja nas je spasla gluvoće bio je milimetar pod niskim pristiskom iz me Ċu polja odela i naših ušnih školjki. Dovolijno je ublaţiošok da se izvuĉemo samo sa zvonjavom u ušima. »Šta je to bilo?« pitao sam.

Ember je sela na zemlju. Oborila je glavu, nezainte resovana za bilo šta, osim zavlastito razoĉaranje.

»Eksplozivni dragulj«, rekla je. »Tamo preko.« Pokazala je prstom i mogao samda uoĉim usijanu taĉku, otprilike kilometar udaljenu.

»Hoćeš da kaţeš da si ga aktivirala udarcem noge o tlo?« Slegnula je ramenkna. »Nestabilni su. Puni su nitroiglicerina.«»Hajdemo onda da pokupimo komadiće.« »Samo napred .« Bila je potpuno ravnodušna prema meni i ostaće itakva, b

obzira koliko je gnjavio. Kada sam je naposletku podigao, usijane ta ĉke su nestale,ohladile se. Više ih nikada ne bismo našli. Nije htela da govori sa mnom dok snastavljali naš silazak u dolinu. Ostatak dana su nas pratile udaljene topovske salve.

Ni sledećeg dana nismo mnogo priĉali. Nekoliko puta je pokušala da obnpregovore, ali sam joj jas no stavio do znainja da sam ĉvrsto odluĉio. Ukazao sam jna to da sam njen cikl iznajmio pod uslovima koje je sama odabrala. Dţabe, reklosim potrošne robe kojiu sam platio. Nije bilo govora o usvojenju. Uverio sam je da ida je bilo, ja bih je odmah odb io kao što to i sad ĉinim. Moţda sam ĉak i sam u to pov

rovao. Tog jutra, od mah posle naše raspr ave, izgubila je svako interesovanje za put.Dok sam spremao doruĉak, sedela je u šatoru. Kad je došlo vreme za polazak, napje usne i rekl a da neće traţiti eksplozivne dragulje i da će radije ostati ovde, ili vratiti.

Pošto sam je podsetio na naš verbalni dogovor, nevoljno je ustala. Nije to ţelali je drţala reĉ.

Lov na eksplozivne dragulje se pokazao kao veliki antiklimaks. Za mišljao samkao danonoćno pretraţivan je okoline. A onda uzbudljiv tr enutak nalaţenja. Eureka! — zaurlao bih. U stvarnosti, ništa nije bilo tako. Evo kako lovite eksplozivne dragjako udarite nogom o tlo, saĉekate nekoliko sekundi, onda se pomerite i opet uda Kada vidite i ĉujete eksploziju, prosto odete na mesto dogaĊaja i pokupite ih. Raspršeni su svuda okolo i gore u infiracrvenom delu spektra od toplote eksplozije. Mogisto tako da imaju neonske strelice iznad sebe. Velika avantura.

Kada bi pronašlidragulj, pokupili bismo ga i bupnuli u hladnijak, ugra Ċen u našetagalonge. Obrazovali su se pod pritiskom eksplozije, ali su neki njihovi sastojci natemperaturi Venere isparljivi. Ako dragulje ne pokupite u raku od tri ĉasa, ti sasto jci ćeprokljuĉati i ostaće vam samo sivkaisti prah. Ne znam zašto i toliko traju. Kada smuzeli, bili su priliĉno topliji od vazduha. Zato sam mislio da bi se odmah moralistope.12345

Ember je rekla da je u pitanju struktiura kristalne rešetke, koja draguijima dpr ivremenu ĉvristinu da poibede teimiperaturu. Na ekstrem nim temperaturam



pritiscima Venere stvari se drugaĉije ponašaju. Dok se hlade, rešetka slabi i nasprogresivno raspadanje. Zato je vaţno da se uzme odmah posle eksplozije da bdobili nepore mećeni komadi.

Proveli smo ceo dan radeći to. Sve u svemu, sakupili smo oko deset ikilogradragog kamenja razmere do dvostruke veliĉine jabuke.

Te noći sam sedeo pored logorske vatre i prouĉavao ih. U svakom sluĉaju, bilnoć, barem prema mom satu. Još jedna stvar koja mi je nedostajala bio je dvadĉetvoroĉa'sovni ciklus smenjivainja dana i noći. A kad sam već kod toga, i mesecmii nedostajali. Puno bi me obrado valo da sam te noći mogao da vidim DeimFobos. Aii, Sunce je i daljeĉuĉalo tamo na horizontu, polako se krećuoi ka severu pripremajući se za prelaz na jutamje nebo.

Dragulji su bili prasto prekrasni. Bili su kao vino crveni, sa neznat nim nijansamabraon boje. Ali kad bi ih svetlost pogodila pod odredenim uglom, nije se moglopredv ideti šta će se dogoditi. Većina sirovih dragulja je prekrivena ţutom supstanckoija skriva njiho>vu pravu lepotu. Poku šao sam da je sastruţem sa nekih od nKada sam oljuštio patinu, uka zala se glatko površina koja jeSivetducala ĉak i kada jebila osvetljena svetlošću sveće. Ember mi je pokazala kako da ih obesim o ţicudarim. Zvonili bi kao zvonĉići i stalno bi poikoji odbacio svojiu nesavršenost kazao se u obliiku pravilnog oktaedra.

Toga dana sam kuvao sam za sebe. Ember, koja je kuvala od poĉetka, više nijebila zainteresovana da me omekšava.

»Unajmljena sam kao vodiĉ«, ukazala je ne skrivajući pakost. »Veb ster defivodiĉa kao . .. «

»Znam šta je vodiĉ.« ». . . i ništa ne kaţe o kuvanju. Hoćeš li da se oţeniš mnome.« »Ne«, nisam ĉak bio ni iznenaden.»Isti razlozi?«»Da. Neću da tako olako ulazim u sporazum. Pored toga, suviše si mlada.« »Legalno doba je dvanaest. Biće mi dvanaest za sedam dana.« »Premlada si. Na Marsu moraš imali ĉetrnaest godina.« »Kakav dogmatik. Ne zezaš se, stvarno ĉetrnaest?«

Bilo je to njeno tipiĉno nepoznavanje meata na koje je pokušavala da dospeznam odakle joij te ideje o Marsu. Konaćno sam zakljuĉio da je sanjareći sve sizmislila.

Jeli smo u tišini ono što sam spremio, igrajući se našom zbirkomdragulja.Procenio sam da imamo oko hiljadu maraka u neobradenom ka menju. A i skitanje popustoši na Veneri je poĉelo da me zamara. Zami slio sam da provedemo još jedanskupljajući kamenje, a onda se vratimo do cikla. Verovatno će to oboma doolak šange. Ember bi mogia da poĉne da postavlja zamke za sledećeg glupog turkoji dod e u grad, ili da se ĉak zaputi u Venusburg i tamo ozbiljndje po;kuša. Kada sam dobro razmislio o ovome, pitao sam se zašto je još ovde. Ako je imnovac da plati ogroman mito koji mi je ponudiia, zašto nije u gradu gde turista ima ţutih mrava. Taman sam nameravao da je to upitam kada je prišla i sela tik uz mene

»Da li bi ţeleo da vodiš ljubav?« upitaia je.



Bio sam sit provokacija. Frknuo sam, ustao i prošao kroz zid šatora. Kada sam izašao napolje, zaţalio sam zbog toga. Leda su me uţasno boiela, a ja

sam sa zaikašnjenjem shvaitio da maj dušek na naduvavanje neće proći sa mnom.i da ga nekako izvuĉem, sagoreo bi. Ali, posle ovakvog odlaska se više nisam movraćati. Shvatio sam da sam napra vio grešku. Moţda zbog bola u ledima nisam mogaoda razumno mislim.U svakom sluĉaju, izabrao sam meiSto koje mi se uoinilo mekanim i legao.

Ne rnogu da kaţem da je svuda bilo tako meko.

Probudio sam se u naletu bola. Bez prob anja sam znao da ću dobitinoţ u leda ako se pomerim. Prdradno je bilo da ništa ne pokušaivam.

Ruka mi je leţala na neĉem mekorn. Pomerio sam glavu, patvr du jući svojupretpostavku o noţu, i video da je to Ember. Spavala je leţeći na ledima. Malibu je bioskupljen u njenom naruĉju.

Otvorenih usta i ublaţenih crta lica, padsećala je na srebrom opto ćenu lut

Osetio sam kako mi se usne razvlaĉe u osmeh, isti onai koji je od mene izvukla uBlagostanju. Pitao sam se zašto se tako loše pona šam prema njoj. Naravno, iskoristilame je i prevarila i izgledalo je da ţe li da me ponovo iskoristi. Ali, koga je povredKo je patio zbog toga? Od iuĉio sam da joj se itog jutra izvinem zbog svog ponašada predloţim da pokušamo ponovo. Moţda bismo mogli i postići neku vrstu dogovorašto se tiĉe usvajamja.

A kada smo već kod toga, moţda bih se mogao dovoljno osmeliti da je zamolimda mi pogleda led a. Nisam joj to ĉak ni pomenuo, moţda zbog toga da se ne bih uvau još veće dugove. Bio sam siguran da mi ne bi naplatila u novcu. Više je volela m

Moţda bih je i probudio da sluĉajno nisam pogledao na drugu stranu. Neštotamo nalazilo. Gotovo da nisam prepoznao šta je to.

Bio je to eksplozivni dragulj pre eksplozije.Uplašio sam se da progovorim, a onda se prisetio da vazduh neće uticati m ok

atmosferu i izazvati eksploziju. Imao sam radiopredaj nik u grlu i prijemnik u uhu.Tako se razgovara ovde.

Pokreoući se veoma paţljivo, nagnuo sam se i neţno dotakao Embe rino rame. Mirno se probudila, protegnuda i poĉela da ustag'e.»Ne miĉi se«, rekao sam, nadajući se da šapućem. To je vrlo teško kada u g

formirate glasove, ali sam ţeleo' da je upozorim da nešto ndje u redu. Uznemirila se, ali se nije poanerila.»Pogledaj na svoju desnu straimi. Pomeraj glavu veoma sporo. Ne dotiai tlo, niti

bilo šta drugo. Ne znam šta da radim.« Outke je pogledala.»Kiku, nisi jedini«, prošaptala je naposietku. »O ovome prvi put ĉujem.« »Kako se to dogodilo?«»Niko ne zna puno o tome kako se obrazuju, niti koli'ko to traje. Niko nxu nije

prišao na manje od pet stotina metara. Uvek eksplodiraju pre nego što im prideš bliţe.Cak i vibracije propelera cikla ih aktiviraju pre nego što prideš dovoljno blizu da ihvidiš.«



»Pa šta da radimo?«Pogledala me je. Teško je ĉitati osećanja na licu koje je zamišljeno, ali mislim da

je bila uplašena. Znam da sam ja bio. »Rekia bih da je najbolje da nepomidno sedimo.«»Koliko je ovo opasno?«»Burazeru, ne znam. Biće to solidan beng kada ovaj monstrum eks plodira. O

će nas dobrim delom zaštititi, ali će nas podići i dati nam veoma veliko ubrzanjevrsta naglog ubrzanja moţe te iznutra izmuć katd. Najmanje potres mozga.«

Progutao sam knedlu. »Onda . .. «»Sedi mimo, razmišljam.« To sam i ja ĉinio. Bio sam zamrznut, sa vrelim noţem u ledima. Znao sam da se

jednom moram pomeriti.Pro'kletinja se pokrenula.Plašeći se da protnljam oĉi, zaţmurio sam, a onda ponovo pogledao. Ne, nije

svakom sluĉaju, ne spolja. Bio je to više pokret koji se moţe videti kada se ćeposmatra kroz mikroskop. Unutrašn ja strujanja fluida sa jednog na drugo mesto.Gledao sam to i bio hipnOtisan.U dragulju su se nalaziili svetovi. Bio je tamo stari Barsum iz deĉijih bajiki; biltamo Središnja Zemija sa zamkovima koji razmišljaju i šumama koje osećaju. Draje bio prozor u nešto nezamislivo, mesto gde nema pitanja i osećanja, već samo poĉista svest. Bio je taman



i vlaţan, bez pretnje. Rastao je i postajao potpuniji, kao da je oţivljavao. Bio je većove lopte vrućeg blata zvanog Venera i imao svoje korene u jezgru planete. Nije bilougla u vaseljeni koji nije doticao.

Bio je svestan mene. Osećao sam da me dodirtuje i nisam se izne nadio. Ispme je u prolazu, ali je ostao potpuno nezadnteresovain. Nisam imao tajni pred njim,ma šta on predstavljao. Već me je poznavao i odu vek me je poznavao.

Osećao sam sve snaţnije privlaĉenje. Stvar nije vršila nikakav uticaj na meprivlaeenje je poticalo od ĉeţnje u mom srcu. Posezao sam za potpunošću kojdragulj posedovao, a za k ojiu sam znao da je nikada neću steći. Za mene, ţivot ćzauvek ostati sled tajni. Za d ragulj oisim svesti ništa nije postojalo. Svesti o svemu.

Odvojio sam oĉi u pcslednjem mogućem trenutku. Bio sam obliven znojem. Zsam da ću ga za koji ĉas ponovo pogledati. Bio je najlepša stvar koju ću ikada vide

»Kiku, islušaj me.« »Šta?« sa ogromne udaljenosti sam se prisetio Ember. »Slušaj. Probudi se. Ne gledaj u tu stvar.«

»Ember, vidiš li bilo šta, osećaš li nešto?« »Vidim nešto. Ja. . . Ne ţelim da govorimo tome. Ne mogu da govo rim ot tome.

Kiku, probudi se i ne osvrći se. Osećao sam se kao da sam već stub soli, pa zašto da se onda ne osvrnem? Z

sam da mi ţivot više nikada neće biti kao nekada. Bilo je to nešto nalik nehotiĉnreligijskom preo'braćainju. Kao da sam izne nad a saznao ĉemu sluţi veseljena. To jedivna, sviilom postavljena kutija za prikazivanje dragulja koji sam upravo opazio.

»Kiku, trebalo je da ta stvar već odavno ode dodavola. Ne smemo ostati ovde.Pokrenula se kad sam ustala. Jednom isam pokušala da se prišunjam dragulju i prišlmu na pet stotina metara. Spustila sam nogu dovoljno meko da ostane i na vodi; on jeeksplodirao. Ovo ćudo ne bi trebalo da je ovde.«

»Lepo«, rekao sam, »kako ćemo izaći na kraj sa ĉinjenicom da ono jeste ovde?«»Dobro, dobro, ovde je. Ali mora da je još neobrazovan. Mora da u sebi još n

dovoljino nitroglicerina da eksplodira. Moţda moţemo po beći.« Ponovo sam ga pogledao, a onda skrenuo pogiled. Ĉinilo mi se da su mi

elastiĉnim vrpcama povezane sa njim; istegle bi se dovoljino da se okrenem, ali bi me

stalno vukle natrag.»Nisam siguran da hoću.« »Znam«, prošaputala je.»Ja . . . Stani, ne okreći se. Moramo pobeći.« »Slušaj«, rekao sam, gledajući je snagom volje, »moţda jedno od nas m

pobeći. Moţda oboje. Medutim, vaţno je da ti ne budeš povredena. Ako se japovredim, moţda ćeš moći da me zakrpiš. Ako se ti povre diš, verovatno ćeš umreako se oboje povredimo, mrtvi sm'o.«

»Aha. Pa?«

»Pa, ja sam najbliţi dragulju. Prvo ti poĉni da se udaljavaš, a ja ću :e pratZakloniću te od najgoreg naleta, ako eksplodira. Kako ti zvuĉi?« »Ne previše dobro.« ponovo je preispitala moje reĉi i ni)je naišla na grešk

zakljuĉivanju. Mislim da joj nije odgovarala uloga zaštićene, umesto heroDetinjasto, aili priirodno. Dokazala je svoju zreloist povlaĉe r.;em pred neizbeţnim.



Dobro. Pokušaću da se udaljhn deset metara. Javiću ti kada stignem amo. Mislim dudaljenosti od deset metara moţemo preţivetti ekspl

»Dvadeset.«»Ali.., oh, u redu. Dvad eset. Srećno Ki*ku. Mislim da te volim«, zastala je. »Ej,

Kiku.«»Sta je? Ne znaimo koliiko će dugo bisti stabilan. Kreni već jednom.' »U red'U. Ali ovo moram da ti kaţem. Moja ponuda oid prošle noći, ona koja te

naljutila.«»Da?«»Pa, nisam mislila da te podmićujem.Mislim, kao sa onih dvadeset hiljada

maraka. Samo sam .. . ovaj, još ne znam dovoljno o tome. Pret postavljam da je dopogrešno vreme?«

»Jeste, ali ne brini zbog toga. Samo kreni.«Uĉinila je to; centimetar po cen'timetar. Sreća je biia da niko od nas nije morao da

brine o zadrţavainju daha. Mislim da je napetost bila nepodnošljiva.

A ja sam se okrenuo. Nije mi bilo pomoći. Bio sam u svetilištu kosmiĉke cnk,kada isam zaĉuo njen poziv. Roju vrstiu energije je kori stila da dopre do menezinam. Plakala je.

»Kiku, slušaj me molim te.« »A? Oh, šta je to?« Zaijecala je od olakšanja. »O boţe, zovem te već ĉitav ĉas. Hajde.molim te, <dodi

ovamo, dovoljino sam udaljena.«Glava mi je bila mutna. »Oh, Ember. Ćemu ţurba? Zelim još samo minut

gledam. Ot kaĉi se.« »Ne! Ako ovog momenta ;ne pod eš, vratiiću ®e i izvući te.« »Ne moţeš da... Oh, dobro. Dolazim.« Pogledao sam je i kliznuo na ledima

njima više nisam mogao da razmišljam. Udaljio sam se dva metra, zatim tri. Morao sam da stanem da sc odmorim.

Pogled ao sam dragulj, a zatim Em/ber. Bilo ,je teško reći šta me je više privlaoMora da isam dospeo u ravnoteţan poloţaj. Mogao sam da odem u bilo kom pravcu

»Malibu!« 'kriiknula je Ember. Okrenuo sam se. Vidra je izgledala srećnija nikad, ĉak i kada se klizala >u gradu. Skoĉi'la je pravo u dragulj.

Povratak u svesno stanje bio je vecma postepen proces. Granice izmedu dva stanjaisvesti nije bilo iz dva razloga: bio sarn slep i bio sam gluv. Zbog toga ne mogu da>kaţem kada saim prešao iz snova u stvarnost: mešavina je bila suviše jednoobranije bilo promena koje bi se prkne tiie.

Ne sećam se saznanja da sam gluv i slep. Ne sećam se ni luĉenja jezika dodirami je Ember pokazala. Prvi svesni trenuta'k koga mogu da se setim ikao takvog, bio jekada mi je Ember izlagala planove za povratak u Blagos'tanje.

Rekao sam joj da uĉini ono što misli da je najbolje; da ima apsolutnu vlast. sam razoĉaran kada sam shvatio da nisam tamo gde sam mislio da jesam. U snovbio sam u Barsumu. Mislio sam da sam postao eks plozivni dragulj i da u nekoj vrstiproduţene eikstaze ĉekam eksploziju.



Operisala mi je oko i ĉak uspela da obnovi nekakvu sliiku. Kao kroz nizmagliau sam mogao da vidim stvasri 'na metar od sebe. Sve ostalo su bile senlke. Sadije barem mogla da napiše nešlto na lisitu papira i da tako to vidim. To 'je uibrzalostvari. Saznao sam da je gluva. I da je Malibu mrtav. Ili bi mogao biti. Staviia ga je uhladnijak i mislila da će ga moţda moći da zakrpi kada ise vratimo. Ako ne, uvemogla da napravi novu’ vidru. Rekao isam joj o svojim led ima, Bila je šakirana kada je ĉula da sam se povredio pklizanju niz padinu, ali je imala dovoljno takta da mene grdi zbog toga. Nije to bioteţak posao. Ništa sem tulubljenog diskusa, rekla mi je.

Bilo bi zamorno opisivati ceo naš povratak. Bio je teţaik, jer ni jedno od nas mznalo puno o slepoći. Medutim, ja sam 'se brzo prilagodio. Biti voden za ruku bilo jelako 'i posle prvog dana sam :se retko saplitao. Drugog dana uapona na planinu, moj setagalong poikvario. Ember ga je odbacila i sluţili smo se njenim. Mogli smo dradimo samo kada sam mirno sedeo, jer je njen bio napravljen za mnogo manju osobu.Kada bih poku šao da hodam isa njim on bi ubrzo pao lumazad i izbacio mravnoteţe.

Pos le toga nismo ništadrugo morali ida radimo do da sed imo na ciklu i okrećemopedale. Nedostajao mi je razgovar koji smo vodili u dola sku. Nedostajao mi jeeksplozivni dragulj. Pitao sam se d a li ću se i'kada navići na ţivot bez njega.

Ali, sećanje je izbledelo ĉim smo se vratili u Blagostanje. Sumnjam da ĉoveĉjistvarno moţe drţati iu isebi nešto takve veliĉine. Oticalo je od mene vrememom, što izjutra snovi blede. Više se nisam mogao ta;ko lako setiti šta je u tom dogadaijiubilo tako veliko. Ostal e su samo senke. Osećao sam se kao crv kome su pokazazalazak sunca i koji nema gde da pohrani sećanje.

Kada smo se vratili u grad, Ember mije bilo teško da nam povrati sluh. Sluĉajndesilo da u njenoj torbi za prvu pomoć nije bilo rezerv nih bubnihopni.

»Bio je to pravid«, rekla mi je. »Gled ajući unazad, izgleda jasno da će najverovatnija povreda od strame eksplozivnih dragulja biti pucanje birbnih oJednostavno nisam razmišljala.«

»Ne brini se zbog toga. Sve. si savršeno uradila.« Smejala se. »Jesam, zar ne?«

Vid je bio veći problem. Nije imala rezervne oĉi. Dala mi je jedmo svprivremeno rešenje. Zadrţala je infraoko i rešila da nosi zavoj prefeo drugog. Izgleje krvoţedno. Rekla mi je da kupim drugo u Venusburgu, pošto se naše krvne gru pe nepoklapaju. Moje telo će ga odbaciiti za oko tri medelje.

Došao je dan za medeljni odlazak ĉartera u Poslednju Samsu. Sedeli sino u mjradnji licem u lice, prekrštenih mogu, sa fonpom dragulja is pred nas.

Izgledali su odvratno. Oh ne, nisu se pro menili. Ĉak smo ih i luglaĉali sve doknisu sijali triput jaĉe nego pod svetlošću logors’ke vatre u šatoru. Ali sad smo ih v

kao trule, poţutele, polomljene posmrtne ostatke onoga što su bili. Nikome nismo priĉali o onome što smo doţiveli u Farenhajtovoj Pus tinji. Nijebilo naĉina da se priĉa proveri, a naše iskustvo je bilo potpuno liĉno. Niĉega što odrţalo pri laboratorijskoj proveri nije bilo. Mi smo bili jedini koji smo zmmjiihovu pravu prirodu. Verovatno ćemo to : ostati. Šta bismo mogli nekom reći?



»Sta misliš da će se dogoditi?« upitao sam. Pogledala me je oštro. »Mislim da to već znaš.« »Da«Sta god bili, kako god su preţiveli i mnoţili se, ĉinjenica je da ma manje od

kilometara od grada ne mogu da opatamiu. Jednom se eksplo zivni dragulj nalazio mamestu ma kome smo mi sedeli. A lj udi će se širiti. Još jednom mećerno znatiuništavamo.

Nisam mogao da zadrţim dragulje. Osećao sam se kao zao duh koji se hrljudskim leševima. Pokušao sam da ih dam Ember, ali ih ona nije htela.

»Zar ne moţemo nikom 'da kaţemo?« upiltala je. »Naravno. Reci kome hoćeš. Samo, ne oĉeknj da poĉnu da se prikra daju sve

ne budeš mogla da im dokaţeš. Moţda ĉak ni onda.« »Pa, izgleda da ću provesti još nekoliko godina priikraidajući se. Na lazim dne

mogu sebe da nateram da udarim nogoon o tio.«»Zašto? Bićeš na Marsu. Mislirn da vibracije neće putovati tako da

leko.«Skoĉila je na mene. »Šta je sad ovo?« Nastala je kratka zbunjenost, a onda sam našao se'be iu situacrji da joj se ob

izvinjavam, dok se ona smejala i govorila mi kakva sam prljava pacovĉiina bio,ortda to povlaĉila i govorila da se rtako sa njom mogu da igram kad god to poţelim

Bio je to nesporazum. Ĉasna reĉ, mislio sam da sam joj rekao o pro meni u sdok sam bio gluv i slep. Mora da je to bio samo san, jer ona to nije oula ipretpostavljala je da je odgovor i dalje »tne«. O usvotjenju posle eksplozije nije pomenula.

»Pasle sivega što si uĉinio za mene, nisaom mogla iviše da ti dosadujem«, rekla je,ostajući bez daha od uzbudenja. »Mnogo ti dugujem. Moţda ĉak i ţivot. A tako .sate bezdiušno iskoristila kada si prvi put došao ovamo.«

Porekao sam to i rekao joj da sam pretpostavljao da ne govori o tome jer misli daje sve sredeno.

»Kada si promenio mišljenje?« upitala je.Prisetio sam se, »Prvo sam mislio da se >to desilo kada si se brimila o meni dok

sam bio onako bespomoćan. Sada se sećaan kada se to zbilo. Desilo se to odmah psam izašao iz šatora tc poslednje noći koju ću provesti na zemlji.« Nije ništa rekla. Samo me je ozareno gledala. Poĉeo sam da sc pitam koju ću v

dokumenata potpisivati kada dod emo u Venusburg: usvojenje iii venĉanicu. Nisam se brinuo zbog toga. Neizvesnosti kao ova ĉine ţivot zanim Ijiv

Zajeid no smo iu^tali, ostavljajiući hrpu dragulja na podu. Meko hoda jući, poţurilismo da uhvatimo ĉarter. Robert Silverberg



U ĉeljustima entropije

ĉuje se pucketanje iz maglovitog zlatastog oblaka zvuĉnika koji lebde neposreispod plafona ove kabine svemirskog putniĉkog bro da. Šištanje: otvaraju se filteri zakomuniciranje. Neposredno predstoji saopštenje sa komandnog mosta, nesumnjivo.Onda kapetanov uĉtivi mehaniĉki glas; »Bliţimo se Panamskom kanalu. Svi putnisvoje boce, i tamo da ostanu dok ne dobiju signal da je sve u red u, posle našeg ulaska ukanal. Kad budemo izašli, kretaćemo se sa osamdeset brzina svetlosti prema Persgde nas ĉeka relejni ubrzivaĉ. Hvala. U kabini Dţona Skeina kugla za upozoravapoĉinje da seva kao blic fotoaparat, polivajući ga crvenim, ţutim zelenim svetlodlazeći i iz nad i isp'od vidljivog spektra, dajući mu i pomalo ultra i pomalo intakod e. Karte za ovaj putniĉki brod ne kupuju samo stvorenja sa ljud skim ĉuliSignaliziran.ie neće prestati sve dok Skein ne bude bez bedno u svojoj boci.Haj.de,kaţu mu fleševi svetlosti. Ulazi. Ulazi. Pa namski kanal je sve bliţe.

Poslušno ustaje i hoda preko tesne kabine prema ĉeliĉnom kon tejneru dva metra visokom, mat površine koji se prema vrhu postepeno suţava, a koji će ga šod dimenzionalnih optere ćenja prilikom ulaska u kanal. Skein je visok ĉovek uglasgrad e, tankih usana, jake vilice, sjajne cme kose koja mu se praktiĉno za lepilalobanju prostranoga svoda. Koţa rnu je jako pocrnela kao od sunca, ali oĉi odĉoveka koji je proveo izvesnovreme na zimi. Ovo je pedeseta godina njegovog drugogprolaska. Od svih putnika jedino on ima za odredište jedan svet u sistemu Abondašto će mu biti moţda poslednja etapa putovanja koje mu je oduzelo već nekolgodina.

Boca za putnika otvara se širokim zamahom, na svojoj krasnoj, rodijumomukrašenoj šarki, jer<su njeni senzori, primećujući Skeinovu masu i toplotu, rekli daštićenik u radijusu ulaska. Boca se zatvara i zabravljuje, obavijajući ga magnetpoljem bez šavova. »Molim sedite«, kaţe mu boca blago. »Provucite ruke kroz obza drţanje, postavite stopala na bezbednosne ploĉe za pritisak. Ĉim to uĉinite ppresora automatski će se ukljuĉiti, i bićete potpuno zaštićeni od po vrede tokpredstojećeg perioda turbulencije.« Skein, koji već ima puno iskustva sa putavanbrţe od svetlosti, oĉekivao je ova uputstva, pa je već zauzeo taj poloţaj, i mirujeZatvoren je. »Zelite li muziku« pita ga boca. »Neku knjigu? Video traku?Konverzaciju?«

»Ništa, hvala«, kaţe Skein, i ĉeka. Sad on već vrlo dobro razume ĉekanjc. Nekad je Skein b:o nestrpljiv ĉoveki

ovo je mršavo doba njegovog ţivota, doba u kojernje poĉeo da uĉi veštine stoiĉprihvatanja. Sedeći ovde, zadovoljan samim sobom kao da je Buda liĉno, sve dok ne izad e iz kanala. Ćutaće, sam i sebi dovoljan. Samo da se ne desi nijedna fuga o



pu ta. Ili, ako i bude (evo, gde se on već pogada sa svojim demonima0 uslovima muĉenja) bar neka se ne dogodi preskakanje u budućnost. Ako mponovo da bude otkinut iz matrice vremena, ţeli da bude baĉen u svoje juĉerašnjnipošto u svoje sutrašnjice.

»Već smo skoro u kanalu«, kaţe mu boca prijatnim glasom. »U redu je. Ne treba da se brineš za mene. Samo mi kaţi kad bude bezbedno

izadem.«Zatvara oĉl. Pokušava da zamisli brod: lomna svetlucava pur purna igla koja

kroz crninu, zadire u pravcu zvezdanog vrtloga koji je sad blizu, gde vlada pakaosukobljenih sila, kaša kontravari jantnih tenzora. To nazivajai Panamskim kanalKroz to mesto će put niĉki brod uskoro projuriti i u prolasku steći takav vepozajmljene sile da će se otrgnuti i osloboditi standardnog ĉetvoroprostora; na suprotnom kraju kanala izi'oniće u onaj ĉudni, mirni dţep univerzuma gde je brzsvetlosti donja granica brzine, a gornju granicu rviko ne zna.

Upozoravajući signal, siloviti,dozvanjaju hodnikom, zvon, zvon. Dislokacija

počinje. Skein je napet. Stali se vidi napolju? Nabori sjajnog crnog velura, ĉipkaspovesma rastrgnutog kontinuuma, omotana oko bro da? Titanske munje kako ĉekioo koritu broda? Kentauri koji preleću deformisanim nebom smejući se? Tumaske, sa nepromenljivim tragiĉ nim grimasama, okaĉene izmedu pomućenih zvezda?Pruge oranţ, ze lene i grimizne boje: bolesne duge, mlitave i zavmute? Ulazimo.Zvon, zvon, zvon. Poĉinje sledeća faza putovanja. On razmišlja o svom odredištu, dtu sliku kr uto u svome duhu. Slika je jasna i ţiva, iako je taj svet posetio samprilikom temporalnih fuga. A to je bilo1 preĉesto; bio je tamo ponovo i ponovo, tokom tih svojih momendezorijentacije u vremenu. Na tom svetu, boje su pogrešne. Pesak purpuran. Lišće nadrveću plavo. Previše mangana? Premalo bakra? Oprostiće on tom svetu njegove bako će od njega dobiti odgo vore na svoja pitanja. A onda? Skein oseća dobro poznatogadno na dimanje u vratu, kao da vrh njegove kiĉme hoće da se naduje i pretvobalon. On psuje. Pokušava da se odupre. Kao što se i plašio, boca se pokazdovoljnom zaštitom od onih naprezanja na polju. Van broda, univerzum se rasteţedelove; nešto od toga pro dire ovamo i baca ga u privatnu epilepsiju ove vremenlinije. Za nj ega, prostorvreme se raspada na delove. Predstoji mu fuga. On se drţi. bse, mada zna da je uzalud. Struje vremena naleću na njega, bacaju ga tamoamo. prblisku budućnost pa u podjednako blisku prošlost, kao da je Skein mehurić pljuvinsekta, ov laš zalepljen za suvu stabljiku. Neće moći još dugo da se odrţi. Samo dabude u budućnost, moii se on, pitajući se kome li se to obraća. Samo da ne budbudoćnost. I pušta se. Razbija se. I baĉen je, u krhoti nama. kroz vreme.

Naravno, ako je »x« pre »V«, ostaje večno pre »y«, i ništa se tu preticanjemvremena ne raoţe promeniti. Ali neobična pozicija onogšto je »sada« moţe se lako

izraziti prosto zato što naš jezik ima vre mena. Za budućnost kaţemo »biće«, sadašnjost kaţemo »je«, za prošlost kaţemo »bilo je«, svetlost će biti crvena, sada ţuta, a bila jf' zelena. No, da li tim izrazima opisujemo neku stvarnu slednu pri rovremena? Često kaţemo za neki dogad aj da je u budućnosti, pa onda da je usadašnjosti, i najzad da je u prošlosti, i t akvim govo rom izbegavamo upotrebu



gramatičkih vremena, a ipak prikazujemoproticanje vremena. Tako se bar čini, alistvari nije tako, jer rrc samo preobratili gramatička vremena u reči »pa onda« i»najzad« : u redosled kojim izgovaramo rečenice. Kada bismo ispustili te reči pomeša li rečenice, govor nam više ne bi imao smisla. Reći i za budućnost i za sad cšnjost i za prošlost da »su« znači na neki način izbegnuti problemi, prob lem vremeupotrebom bezvremenog jezika logike i matematike. U tak vom bezvremenom,atemporalnom jeziku, imalo bi smisla kazati da su svi Ijudi smrtni, da je i Sokratčovek, pa da je prema tome i Sokrat smrtan, iako je Sokrat mrtav već mnogo vekoAli ako vreme ne budemo mogli opisati niti jezikom u kome postoje gramatička vremena niti atemporalnim jezikom, onda kako ćemo ga opisati?

Gseća neobiĉno udvostruĉenje sebe, oseća da je već ovde bio, i zna da se vratprošlost. To je ipak neka uteha. Putnik je u sap stvenoj lobanji, gleda napolje krozDţona Skeina i prati nek i do gad aj koji je već iskusio, i koji sad ne moţe izmeniti.

Njegova sopstvena kancelarija. U svoj svojoj pozlaćenoj veliĉanstve noKristalni svod na vrhu Kenijatine kule. Sa svojim pojaĉalima, Ske in moţe da vidido Serengetija u jednom pravcu, do Mamase u d rugom. Moţe da prebroji buve naslonu u Tsavo parku. Na jugois taĉnoj fasadi svoda, zid svetlosti, u kojem su njegured aju za pri bavljanje informacije. Niko ne moţe da pcnmatra taj zid duţe od tridesekundi neprekidno, a da ne pretrpi ozb iljne teškoće zbog suviška informacija. Nikosem Skeina, on iz tog zida crpe duhovnu hranu iz sata u sat.

Dok sklizava u dušu tog ranijcg Skeina, Skein osećakratkot.ra.jnu radost predprizorom svoje kancelarije, kao Enej koji uţiva u viziji ncosvojive Tro je, kao Adamkoji opet vidi raj. Kako je dobro bilo. Taj slatki široki sto konstruisan od delova sluţi Skeinovoj profe siji. Neţni psihosenzitivni tepih, tako koristan i tako lZatalasana skulpturatraka koja se pojavljuje iz zida kupole i opet u njemu ne staje,svaki put obavljajući molekularno preuredenje i pokazujući uvek najnoviji od svojihbezbrojnih mogućih oblika. Kancelarija bo gatog ĉoveka, on se nije stideo da isnajveću moguću eleganciju. Zaradio je pravo na luksuz inteligentncm upotr ebomsvojih veština. Vraćajući se sad u tu kupolu ĉuda, odavno izgubljenu, on hitro grabi *ajmomenat zadovoljstva, svestan da će se ubrzo pred njim ponoviti neka gorka, štscena, neka faza u pomraĉenju i uvenuću njego\og ţivota. Samo, koja?

»Neka 'ud e Kustakis«, ĉuje sopstvene reĉi, i one mu daju odgovor. Ta fazPonovo će posmatrati sopstveno uništenje. Oĉigledno nema nikakve potrebe da bponovo podvrgnut baš toj reprizi. Video ju ;e najmanje sedam puta; uskoro neće zni taĉan broj. Beskonaĉna spi rala traĉnica muĉenja.

Kustakis je ćelav, plavih oĉiju i oštra nosa, i poznaje mu se j.no oĉajanje ĉovkoji se bliţi kraju svog prvog prolaska a još nije siguran da će mu biti omogućen dprolazak. Skein procenjuje da Kustakis ima oko sedamdese t godina. Antipatiĉan je:grubo obuĉen, kreće se agresivnim malim srljanjima tamo i ovamo, a svakim

'.edom i gestom pokazuje da sav kipi od zavisti zbog raskoši kojom se Skein okruSkeinu, medutim, klijenti ne moraju da se dopa 'iaiu. Mora samo da ih ceni. AKustakis jc briljantan, i mora se

Skem kaţe: »Moje osoblje i ja prostudirali smo vaš predlog ve rr.a detaljno.



Lukavo smišljen.« »I vi ćete mi pomoći?« »Za mene je to riziĉno«, ukazuje Skein .»Nisenson ima moćan ego. Takode i vi.

Mogao bih da nastradam. Citav koncep.t sinergije porazumeva rizik za komunikatora.U sklad u s tim uraĉunava se i visina mog honorara.«

»Niko ne oĉekuje usluge komunikatora jeftino«, mrmlja Kus takis.

»Moje niisu. Ali mislim da ćete imati dovoljno za mene. Pitanje je samo hoću imati dovoljno za vas.«

»Vrlo ste enigmatiĉni, gospodine Skein. Kao i svi proroci«. Skein se smeši. »Bojim se da niisam prorok. Samo provodnik kroz koji

uspostavljaju veze. Ne mogu da predskaţem budućnost.« »U stanju ste da ocenite verovat eoće.« »Samo one koje se tiĉu moje dobrobiti. Uz to, dogada mi se da ih ocenim

pogrešno.« K.ustakis se vrpolji. »Hoćete li mi pomoći, ili nećete?« »Materijalna nadoknada«, kaţe Skein, »iznosiće pola miliona od mah, p

pefcnaest procenata uĉešća u korporaciji koju ćete uspos taviti posle kontakta kojibudem omogućio.«

Kustakis gricka donju usnu. »Toliko?«»Imajte u vidu da ću morati da delim taj honorar sa Nisenso nom. Konsultanti

što je on nisu jeftini.« »Svejedno. Deset posto.«»Izvinite, gospodi ne Kustakis. Stvarno sam mislio da u ovoj transakciji više nemšta da se pregovara. Preda mnom jedan pun obaveza, i zato. . .« Skein prelazi rukom

preko crnog pravougaonika na svom stolu, i jedan deo poda se neĉujno otvotkrivajući pris tup liftu. Skein klimanjem glave pokazuje u tom pravcu. Ćilim ot kboje Kustakisovih mentalnih procesa: crnu za gnev, zelenu za gramzivost, crvenu zazabrinutost, ţutu za strah, plavu za iskušenje, sve zamešane kao mleveno mespromenljivi obrazac koji pokazuje kakve se kalkiulacije sada odvijaju u njegovoj glavi.Kustakis će po pustiti. Ipak, Skein nastavlja sa komedijom ustajanja, pokazivrukom ka izlazu, pokušavanja da isprati gosta. »U redu«, kaţe Kus takis eksploziv»petnaest posto!«

Skein daje svome s tolu uputstvo da obezbedi jednu kocku za ugovor. Kaţ»Stavite šaku ovde, molim.« I kad Kustakis dotakne kocku, Skein stavlja svoj dlasuprotnu stranu kocke. Odjednom, glatka kristalasta površina kocke tamni i pogrublja, jer je ĉul ne informacije iz dva izvora bombarduju. Skein kaţe: »Ponavijatmnom. Ja, Nikolas Kustakis, ĉiji otisak ruke i obrazac vibriranja ula ze u ovaj ugovdok govorim . . .«

»Ja, Nikolas Kustakis, ĉiji otisak ruke i obrazac vibriranja ula ze u ovaj ugodok govorim . . .«».. , svesno i svojom voljom d ajem kompaniji Dţona Skeina, kao naknadu za

profesionalne usluge koje će on obaviti, akcije u Kus takisovoj transportnoj kompili svakoj kompaniji koja bi je na sledila .. .«



». .. svesno i svojom voljom. ..«Zujali su tako naizmenice kroz opis Kustakisove korporacije i bespovratne prirode

Skeinovog uĉešća to jest suvlasništva u njoj. Onda Skein arhivira ugovornu kockaţe: »Ako biste bili Ijubazni da teleso nirate svojoij banci i da odobrite odgovarajsumu u g otovom, ja bih uspostavio kontakt sa Nisensonom, posle ĉega biste mopoĉeti.«

»Pola miliona?«»Pola miliona.«»Znate da nemarn tako nešto.« »Da me gubimo vreme, gospodine Kustakis. Posedujete imovinu. Zaloţite je

garantiju. Kredit se lako dobija.«Mršteći se, Kustakis traţi od banke zajam, dobija ga, prebacuje sredstva

Skeinov tekući raĉun. Taj proces traje osam minuta; Ske ih koristi to vremepreispita odluke Kustakisovog ega. Skeinu je neprijatno što mora da primenjuje mizeran ekonomski pritisak, ali, ipak, usluga koju obavlja izlaţe ga opasnostima, zato mora da se dobro obezbedi, za sluĉaj da ga neki udes spreĉi da se dalje bavi ozanimanjem.

»Sada moţemo da poĉnemo«, kaţe Skein kad je transakcija upot punjena. Kustakis je manjevi še pronašao sistem za ekonomiĉno momen talno prenošen

materije. Taj sistem se neći moći, na ţalost, nikad primeniti na ţiva bića, jer ono štošalje uništava se i zatim skoro istovremeno rekonstruiše na odredištu. Onaj loentitet, koji je du ša, ne moţe odoleti razornom udaru elektronskog zraka u Kustavom »transporteru.« Ali za prenos robe, poslovne mogućnosti su kolo saKustakisov će transporter moći da prenese kupus na Mars, kompjutere na Pluton, dobre stanice za vezu trebalo bi da bude u stanju da dosegne do nastanjenih planetaizvan sunĉevog sistema.

»Med utim, Kustakis još nije usavršio svoj sistem. Već pet go dina ga stopira jeneprelazna prepreka: kako da zrak izmed u oda šiljaĉa i prijemnika zadrţi svojuzbijenost. Rasipanje zra ka dovelo je do haosa prilikom eksperimenata; ĉak marginalno odstupanje rezul tira gubitkom prenošenih informacija, pa su predmvek etizali ne potpuni. Uzaludno tragajući za rešenjem, Kustakis je( dscrpeo svoja

finansijska sredstva, pa je time prinud en na oĉajniĉki i skup korak odlaska kodkomunikatora.

Za odred enu cenu, Skein će ga dovesti u vezu sa nekim ko moţe da reši njegproblem. Skein ima mreţu konsultanata na nekoliko sveto va, a ti su .konsulteksperti za tehnologiju i finansije i filol cgiju i za skoro sve drugo. Upotrebljavajućsvoj sopstveni um kao foku i spojnicu, Skein će ostvariti telepatsko spajanje Kustasa jednim konsultantom.

»Dovedi Nisensona u stanje spremnosti za prijem«, nareduje svome stolu.

Kustakis, trepćući brzo, oĉito pometen, kaţe: »Prvo da mi nešto razjasnimo. ĉovek će videti sve što imam u glavi? Dobiće ipristup mojim tajnama?« »Ne. Ne. Komunikaciju veoma paţljivo filtriram. Ništa neće pre ći iz vašeg mo

u njegov sem prirode problema koji ţelite da savladate. Ništa iz njegovog uma ndoći ovamo sem odgovora.«



»A ako on ne bude imao odgovor?«»Imaće.« Skein ne vraća novac u sluĉaju neuspeha, ali neuspeh mu se još nikad

dogodio. On ne prihvata one poslove za koje oseća da se neće moći uspešno zavIli će Niisenson videti rešenje koje je Kustakisu izmicalo, ili će naĉiniti neku sugekoja će pogurati Rus takisa da sam reši problem. Presudni element je telepaspajanje. Obiĉan razgovor bio bi sasvim nekoristan. Kustakis i Nisenson mogli bi dazure u planove mesecima, rame uz rame, da kuckaju po kom pjuterima meseoima, davode jedan s drugim diskusijiu o problemu decenijama, pa ipak ne nadu odgovor. Alitelepatska veza stvara sin ergiju umova koja znaĉi minogo više od udvostruĉraspoloţive moţ





odzvanjajuća ţica ega, zagreva se, sad je već usijana, emituje udarnu, prţeći vreliĉestice identiteta istiĉu iz njega kao oslobodeni joni...



Onda leţi ukoĉen i ošamućen na podu svoje kancelarije, lica zarive nogpsihosenzitivni tepih, dok Kustakis laje sve ponovo i ponovo: »Ske in? Skein? Skein.«

Kao i svaki drugi hronometrijski ured aj, i naš unutrašnji časov nik izloţen je odred enim poremećajima pa, uprkos tome što se privatno i javno vreme u osnovipodudaraju, dolazi i do njihovog razi laţenja, ponekad iz čiste nepaţnje. Mah jprimetio da ako se lekar koncentriše na pacijentovu krv, moţe mu se učiniti da šiknula i pre no što je lanceta prodrla u koţu; iz istog razloga , ako se ispitaniku dajusimultano dva stimulansa, on će misliti da je onaj slabiji došaokasnije ... Zanormalan ţivot potrebna je sposobnos t da se iskustva prisećamo u onom redosledu,bar pribliţno, kako su se i dogodila. Ta kod e je potrebno da naša potencijalnaprisećanja budu u razumnoj meri pristupačna i na raspolaganju za slučaj potrebnašoj svesti. Ta potencijalna prisećanja ne znače samo postojanje u nama, stalnopred stava o prošlosti, već takode i neprestanu meduigru takvih predstava ineprekinu tog pristizanja novih informacija iz spoljašnjeg sveta. Baš /cao što je našaprošlost na usluzi našoj sadašnjosti, tako je i sadaš njost daljinski kontrolisana od

strane naše prošlosti: rečima pesnika Selija, »munjevito kao što zmija Memorugriza misao.«

»Skein? Skein? Skein? Skein?« Njegova boca je otvorena, pomaţu mu da izade. Njegova je ka bina puna uljeza.

Skein prepoznaje kapetanovog robota, lekara, i po nekog od putnika, na primercrnomanjastog ĉoveka niskog rasta iz Pingalora i ţenu iz Kugle petnaest. Vrata kabinesu otvorena, još sveta ulazi. Lekar mahne rukom kao da istresa nešto iz manţerukava, i oko Skeinove glave obavija se zaslepljujuća izmaglica belih metalaĉestica. Oseća nešto kao sitne ţmarce ili bockanje, i to ga podstiĉe da se vrati sebi.»Niste se odazvali kad vam je boca rekla da je gotovo«, kaţe doktor. »Prošli smo kkanal.«

»Da li je bio dobar prolazak? Fino. Fino. Mora biti da sam zadremao.«

»Ako bi ste bili ljubazni da dodete u ambulantu, samo jedan rutinski pregled,samo da prodete kroz diagnostat.. .«

»Ne. Ne. Hoćete li svi, molim vas, da odete? Uveravam vas da mi je sasvdobro.«

Nerado, kvocajući oko njega, konaĉno odlaze. Skein ispija hladnu vodu dok mglava sasvim ne razbistri. Stane nepomiĉno nasred kabine, stopala zalepljenih za pod, ipokušava da stekne neki osećaj kretanja napred. Sad brod prelazi nekih dvadesetmiliona kilo metara u sekundi. Koliko je to dugaĉko, dvadeset šest miliona metara? A koliko je dugo to, jedna sekunda? Od Rima do Napulja trebalo je voziticalo jutro autostradom. Od Tel Avava do Jerusalima, od sutona do mraka. Od SanFranciska do San Diega putovao je iz med u ruĉka i veĉere supetmetroom. Kad ovako

pomaknem stopalo pet santimetara napred, prevalimo dvadeset šest milikilo metara. Odakle, kuda? I zašto? Nije video Zemlju već dvadeset šest meseoi.kraju ovog puta, njegova će finansijska sredstva biti iscrpljena. Moţda će morati dnastani u sistemu Abondanca; nema povratnu kartu. Ali naravno, unutar sopstvenelobanje mo ţe da putuje koliko god mu srce ţeli, bacan kao na vrhu biĉa od taĉke



taĉke u vremen skoj liniji svog ţivota, kad ga zahvati fuga. Brzo prelazi iz kabine u salon za odmor i rekreaoiju.Ovaj brod spada medu drugorazredne, nije ni luksuzan ni be dan. Putnika ima

dvadesetak, a većina su, kao i on, krenuli u svemir sa ikartom saaio za jedatn smer, zaodlazak. On nije d irektno razgo varao ni sa kim, ali je u salonu puno prisluškivao, već sad moţe na svakog od njih da prikaĉi odgovarajuću dosadnu biograf iju. Evosupruge koja hrabro kreće da se pridruţi svom muţu koji se negde naselio pionirima, prvim naseljenicima, ii koga nije videla već pola decenije. Momak kogroditelji izdrţavati poštanskim uputnicama, ali uz strogi uslov da im ne dolazi bliţeoddeset hiljada svetlosnih godina. Preduzetnik svetlucavih ooiju, nalik na feniĉanstrgovca šezdeset vekova posle ere pravih Feniĉana; taj se zaputio da sebi stek ne bi carstva radeći kao posrednikov posrednik. Birokrat. Pukov nik. Skein jako odsk aĉeod ove kolekcije likova; jedino on se nije potrudio da upozna i da ga upoznaju, pamisterija njegove rezervi sanosti predstavlja za njih iskušenje.

Ĉinjenica da je propao, sa njim je, nosi je kao izraslinu na sebi, kao namreškpoţutelu guku. Kad sretne pogled ma koga ovde, ka ţe im u sebi,vidite kako samunakaţen? Preţiveo sam sopstvenu po gibiju. Uništilo me, ali ţiv sam i mogu da vidkako je bilo. Nekad sam bio čovek od moći i bogatstva, a vidite me sad. Samotraţim saţa Ijenje. Jasno?

Zguren uz bar, Skein pritiska ispupĉenje za filtrirami rum. Sti ţe mu piće, ali si momak poštanskouputniĉar, zgodan, mlad, sklon da se uvuĉe blizu. Namigne Skpoverljivo, kao da kaţe, znam, i ti lutaš kojekuda.

»Sa Zemlje, a?« kaţe on Skeinu. » S vojevremeno.«»Zovem se Pid Roklin.«»Dţon Skein.« »I, šta ste tamo radili?« »Na Zemlji?« Skein slaţe ramenima. »Bio sam komunikator. U penziji od

ĉetiri godine.« »Aha«, Roklin poruĉuje piće. »Dobar je to posao, ako ĉovek ima talenta.« »Imao sam taient a«, kaţe Skein. Ovo naglašeno prošlo vreme je granica do koje

on spreman da utone u samosaţaljenje. Pije i pri tiskom poruĉuje sledeće piće. Vesvetlucavi ekran iznad bara pri kazuje izgled jSvemira oko broda: prazan je, na ovojstrani Panam skog ka nala, iako je juĉe na istom crnom pravougaoniku svetlucamilion sunaca. Skein zamišlja da je u stanju da ĉuje hujanje mole kula vodonika kooĉešavaju o brodski oklop osamdeset puta brţe od svetlosti. On ih i vidi, kao mrsjaja razvuĉene do duţine od mnogo miliona milja, koje ĉine zip! i zip! pa opet zip! dok brod seva dalje. Purpurni oblak ga naglo obuhvata i on je baĉen u budućnost,fuga je naišla tako brzo da nije imao vremena ni za uobiĉajeni uzaludni otpor. »Ej

je?« kaţe Pid Roklin i poseţe da ga dohvati. »Jel vam . ..« i Skein je dzgubio vasionu Na onom je svetu za koji pretpostavlja da je Abondanca VI, a njegov dobro poznatipratilac, ĉovek sa licem kao lobanja, stoji uz njega na obali iuljastog oranţ mIzgleda da ponovo vode razgo vor o vremenu. Covek sa licem kao lobanja sigumo jestar bar sto dvadeset godina; koţa mu je razvuĉena direktno preko kostiju kao da isp



nje i nema mesa, a licem dominiraju nozdrve i plamteće oĉi. Košĉati svodovi iznjdh, oštri grebeni jagodica, ćelava polukugla gore. Vrat ne deblji od zglavka ruzdiţe se iz sasušenih ramena. Kaţe: Zar nikad nećeš uvideti da je uzroonost iluzSkein? Idejada postoji poslediĉni niz dogadaja samo je obmana. Namećemo neki redsvom ţivotu, govorimo o strelici koja pokazuje smer proticanja vreme na, kaţemvreme teĉe od dogadaja A preko B i G pa sve do Z, pretvara mo se da je sve lepolinerano. Ali nije, Skeine. Nije.«

»To mi uporno govoriš.« »Osećam se obaveznim da probudim tvoj duh, da vidi istinu. Moţe doći B pre A

Z pre oba. Većina nas ne voli to tako da sag ledava, zato sredujemo stvari u obrazackoji nam se ĉini logiĉnijim, baš kao što će pisac romana staviti motiv pre ubistvubistvo pre hapšenja. Ali univerzum nije roman. Ne moţemo prisiliti prirodu da imumetnost. Sve je nasumiĉno, Skein, nasumiĉno, nasumiĉno! Pogledajmo. Šta vidiplovi po vodi?«

Oranţ talajsi bacali su tamoamo naduveni leš zveri ĉupavog pla vog krzna. crkotini su se razaznavale oĉi kao tanjirići okrenuti nebu, mlitava njuška, debeli udZašto još ne tone, šta je drţi na površini?

Licelobanja kaţe: »Vreme je okean, dogadaji doplove do nas isto tako sluĉajnokao mrtve ţivotinje na talasima. Mi ih filtriramo. Od bijamo pno nelogiĉno a primau svoju svest ono što nam se ĉini sredenim po nekom pravilnom redosledu.« Nasmejase. »Velika ilu ziija! Prošlost nije ništa drugo do niz filmova koji nepredvidljivoklizavaju u budućnost. I još dublju prošlost.«

»Ne mogu to da prihvatim«, kaţe Skein tvrdoglavo. »Ta je teo rija demonshaotiĉarska, nihilistiĉka. Obiĉna glupost. Zar imamo sedu bradu pre nego štopostamemo deca? Da li umiremo pre rod e nja? Misliš da se drveće smanjuje usemenke? Poriĉi linearnost ko liko god hoćeš. Nećeš meubediTi.«

»Ti to kaţeš, posle svega što si doţiveo.« Skein odmahuje glavom. »Kaţem i kazaću. Ono što sam doţiveo je dušev

bolest. Moţda sam ja pomešao svoje klikere, ali vasiona nije.« »Upravo obratno. Tek si nedavno stekao zdravlje duha i poĉeo da sagleda

stvari kako one jesu«, insistira licelobanja. »Problem je samo što ne priznaješ dokoje si poĉeo da vid aš. Tvoji filteri su iuklopljeni, Skein! Otresao si se iluzilinearnosti! Sad imaš pri liku da pokaţeš svoju otpornost. Nauĉi da ţiviš saSTvarnomstvar nošću. Odustani od tog smešnog posla nametanja veštaĉkog reda, pri rodntoku vremena. Pa za što bi posledica došla posle uzroka? Zašto ne bi posle drvetanastalo seme drveta? Zašto moraš uporno da se drţiš beskorisnog, otrcanonedostojnog sistema laţnog vrednova nja iskustva, kad si uspeo da se oslobodiš. . .

»Prestani! Dosta više! Dosta! Dosta!«» . . . pozlilo, Skein?«

»Molim? Šta je bilo?« »Pa poĉ’o si da padaš sa stolice«, kaţe Pid Roklin. »Pobledeo si totalno. Misam da imaš neki srĉani udar ili takvo nešto.«

»Koliko vremena sam bio bez svesti?«»Pa, tri, ĉetiri sekunde, rekao bih. Ja sam te zgrabio i uspravio, i ti si otvorio



Da te vodim do kabine? A moţda bi treb’o u ambulantu.« »Neka, hvala«, kaţe Skein promuklo i odlazi iz saiona. Kad su halucinacije poĉele, ne dugo posle preopterećenja sa Kustakisom, prv

pretpostavio da je t o neka uznemirenost pam ćenja izazvana strašnim udarcem kojiprimio. Sasvim jasno, bile su to većinom scene iz prošlosti koje bi ponovo odţiveovreme fuge, tako briljantnim intenzitetom da mu se oinilo da je stvarno vraćen uprašlost. Nije se samo prisećao, već je doţivljavao prošlost iznova, sledeći priscenario koji nije mogao izmeniti dok je go vorio, osećao doticanje okoline, reagoTakvi ĉudni izleti u sećanje lako su se mogli objasniti: njegov je mozak oštećenizbacuje, kao da povraća, komade starog iskustva na videlo, u pokušaju da oĉisotpatke i zaleĉi ranu. Ali dok su bacanja u prošlost bila shvatljiva, bacanja u budućnisu nikako bila shvatljiva, a on ih i nije pre poznavao kao budućnost. Ti prizori on luta po dalekim svetovima, te fantomski razgovori sa ljudima koje nikad ni videonije, pa izgled kabine u svemirskim brodovima, izgled kabine za prenos, i nepozna tihhotela i staniĉnih zgrada, ĉinili su se svi skupa kao fanitazije, na sumiĉna izmišljnjegovog' povredenog mozga. Ĉak i kad je poĉelo da mu biva jasno da u timgrozniĉavim zavirivanjima u nepoznato postoji neki unutrašnji red, nije sedosetio oĉemu se radi. Imao je utisak da posmatra samoga sebe prilikom nekog traganja naduge staze, ili moţda hodoĉašća; kriške neiskušenog iskustva što mu be jahu date dvidi, poĉele su da se slaţu u povezanu strukturu pu tovanja i traganja. Neke su se sci razvoji p onavljali, dva, i više puta dnevno, uvek po istom scenariju, tako da je nod njih poĉeo da uĉi napamet. Iako siu te epizode imale tako solidan opip, uporno smatrao obiĉnim kratkim treperavim segmentima košmara. Baš i nije shvatio kakpovre,da mozga izazvala ove dnevne snove o dugim svemirskim putovanjima inepoznatim planetama, tako ţive i privremeno stvanne, ali ih se nije plašio ništa nego i onih pod jednako uverljivih skokova u prošlost.

Tek kasnije, mnog o meseci posle sluĉaja Kustakis, uvideo je isti nu. Jednog dauhvatio je sebe kako proţivljava epizodu koju je do tad svrstavao medu svoje fantazije.To bejaše sporedna stvar, koju je video, u celosti ili delimiĉno, dosad sedam ili oputa. Ono što jevidao, u istrzanim naletima nedobrodošle iluzije, bilo je, kako šekroz neku baštu otvorenu za prolaznike, u toplo prolećno jutro, i za staje pogromnom baroknom gradevinom, dok groteskna grupa tu risita sa drugih planetaprolazi kraj njega u koloni po jedan, u zavr nutoj škriputavoj i klamparavoj processkafandera sa inhalatorima i to kova za disanje i maski za disperzije jona. To je bilosve. A cnda se dogo dilo da ga jedna vrlo neprijatna parnica dovede u jedan grad udrţavi Severnoj Karolini inekih ĉetrnaest meseci posle sluĉaja Kustakis, pa se pojna isudu i obavio ono što je trebalo, krenuo je na dugu šetnju kroz ĉadavi propalimetropolis i naišao, kao zaĉaran, na di vovsku metalmu kapiju iza koje je mogao vprostranstvo raskošne šume, hrastove, rododendrone, magnolije, posadene u

elegantnom for malnom maniru. Bejaše to sudeći po natpisu na tabli kraj kapije,nje jednoga milionera iz devetnaestog veka, sada otvoreno za svakoga i saĉuvansvom prastarom stanju uprkos tome što ga je grad pri tisnuo sa svih strana. Skein jekupio kartu i ušao, pešice, i navalio da pešaĉi, oinilo mu se kilometrima, prprohladnih travnjaka nad koje se nadnosila masa lišća, dok staza nije naglo skre;nula a



on se našao u sjaju sunca i video pred sobom grdnu sivu zgradurinu zam ka, sastotinama soba, balkonĉićima i ušiljenim krovovima, i masivnim portalom ka komuzdizahu široka stepeništa. Obuzet ĉudenjem, prilazio je bliţe, jer to je bila zgrada iznjegove fantazije, a kad je zastao, ugledao je crvene, zelene i purpurne figure u koloni,one iste namotane, ĉvornovate, ispresavij ane oblike koje je već video u fan tahordu koja izaziva stravu, putnike iz vasione koji su došli da se dive lepotama ZemGlave bez oĉiju, oĉi bez glave, mnogostruki



udovi i odsustvo udova, tela kao tumor i tumori kao telo, sva imagi nativnostuniverzuma ovde na izloţbi u vidu ovih sakupljenih formi ţivota, tako ĉudnih njemu, opet, nimalo nepoznatih. Samo to ovog puta nije bila fantazija. Ovo se glatkouklapalo u redosled dogadaja toga dana, a nije u 'taj redosled nenadno i silom upalo.Nije ni is ĉezlo posle nekoliko trenutaka, prizor ostade oštar, nikako ge ne puš tajupadne nazad na neki ’realni’ svet. Realnost je bila upravo ovo, a on ju je već znao.

Još dvaput su mu se takve stvari dogad ale u sledećim nedelja ma, dok nije konaĉnbio spreman da prizna istinu o fugama samome sebi: da su to skokovi u budućsliĉni skokovima u prošlost, da je prinuden da gleda cdlcmke iz svoje budućnosti.

T’ang, moćni kralj zemlje Sang, obratio se Hsia Čiu pitanjem: »Na početku, dasu već postojale pojedinačne stvari?« Hisa Ci od govori: »Da tada nije bilo stvakako bi ih sada moglo biti? Ako buduće generacije ustvrde kako u našem vremenu bilo stvari, hoće li biti u pravu?«

A T’ang reče: »Zar za stvari, dakle, ne postoji ni pre ni posle?« Na to je Hsia Čiodgovorio: »Krajevi i izvori stvari nemaju granicu od koje počinju. Početak jedstvari moţe se smatrati krajem druge; kraj jedne moţe se smatrati izvoromdruge. Komoţe jasno da raz likuje te cikluse: Šta leţi iza svih stvari, »i pre svih dogadaja, to nene moţemo znati.«

Došli su do relejnog ubrzivaĉa u Peseusu i ušli u njega. To je uskomešzvezdana anomalija strukturno sliĉna Panamskom kanalu ali ni pribliţno tako moćnnjeno je dejstvo to, da ritne brod još jed nom povećavajući mu brzinu do malĉice isto svetlosti. To je po slednje ubrzavanje na ovom putu; brod će nastaviti isbrziinom dva i po dana, i prispeti u Scilu, glavnu stanlicu za usporavanje u ovom delu

galaksije, gde će ga zgrabiti sunderasta mreţa siladva.de set svetlosnih minuta upreĉniku i usporiti ga do podsvetlosnih brzi na radi ulaska u sistem Abodanca.

Skein provodii skoro ĉitav ovaj period u svojoj kabini, retko je de, vrlo mspava. Ĉita skoro neprekidno, opsesivno izvlaĉeći iz bo gate brodske biblioteke šikapriciozan izbor knj.iga. R.ilke. Kafka. Edington, Priroda fizičkog sveta. Louri, Čujna s o Gospode sa neba tvog boravišta. Elias. Razuminjin. Diki. Paund. Freise,Psihologija vre mena, Griin, San i iluzije Po. Sekspir.

Marlou. Torner. Pusta zemlja.

Uliks. Srce tame. Beri, Ideja progresa. Jung. Bihner. Pirandelo,Ca robni breg. Eliis, Na točk u. Servantes. Blenhajm. Fierst. Kits.Niĉe. U njegovom umu sve pliva od slika i odlomaka stihova, tu plutaju delovi dijaloga, i dijalektika kojoj su se porušile skele. On u svako delo uskoĉi samkratko, kao svraka, traţeći sjajne parĉiće. Reĉi stva raju krljuštavi namaz unutrašnjoj strani njegove lobanje. Otkriva da ovo teško verbalno predoziranje u n

maloj meri pomaţe da se izbegnu vremenske fuge; njegov je um ipritisnut i teretmoţda, vezan ovom olovnom hrpom pozajmljene mudrosti za pokretnu linijusadrţajnosti, pa tokom ovog ĉitalaĉkog razvrata rede tu liniju preko raĉuje. Njegov umse vrtloţi. Čovek je konopac izmed u ţivotinje i nat čoveka, zategnut preko provalije Mom strpljenju je kraj. Vidi, vidi kako Hristova krv lije preko neba! Jedna kap spasla



bi moju dušu. Nisam miislio da je smrt odnela toMke. Ovim fragmentima podupiremsvoje ruševine. Hoogspanning. Levensgevaar. Peligro de Muerte. Ele ctricidad.Opasnost. Dodaj mi koplje. Stari oče, stari snalaţljivče, budi



i sad i uvek čvrslo uz mene. Volite ovu baštu? Zašto je vaša? Izba cujem one kouništavaju! A onda sid e do broda, otisnu kobilicu u talase, napred po boţanskommoru. Ne postoji »zvaniĉna« teorija vremena, definisana nekim proverenim tekstovimaili univerzalno pri hvaćena medu hrišćanima. Hrišćanstvo se ne interesuje za ĉisto nauni aspekt ove teme niti, u širem smislu, njenom filozofskom analizom, izuzev štopredelilo za fundamentalno realistioki pogled pa nije moglo priz nati, kao što su nekeistoĉne religije priznale, da je tem poralna egzistencija ĉista iluzija. Drhtaj u bedrim qstvori tamo sru Sen zid, zapaljsn krov t i kulu , i Agamenona nirtvog. Dostojanstveni,debeli Bak Maligan silazio je niz stepenište, noseći lavorĉić pene na kome leţukršteni ogledalo i brijaĉ.U kojima je dalekim dubinama neba gorela vatra tvojihočiju? Kojirn krilima sme on uzletati? Koja ruka sme vatru uzeti? Ovim fragmentimapodupirem svoje ruševine. Ilieronim je cpet lud. A onda se osetih ka o posmatrač nebakad nova planeta uplovi u njegov vidokrug. Takod e je nedavno postulirano da je fiziĉkkoncept informacije identiĉan sa fenomenom reverzije en tropije. Psdholog mora ododati nekoliko napomena: meni ne iz gleda uverljivo da je informacija eo ipso

identiĉna snazi organizacije, snazi koja uništava entropiju. Datta. Dayadhvam,Damyata. Shantih shantih shantih.

Svejedno, kad je brod prošao kroz Scilu i poĉeo usporavanje pri miĉućiplanetama sistema Abondanca, periodi fuge ponovu su uĉe stald, tako da ţivi u zabacan izmed u senki koje oko njega sevaju, j uĉerašnjice, sutrašnjice.

Posle preopterećenja sa Kustakisom pokušao je da nastavi ţivot na stari naĉinje boljemogao.Vratio je Kustakisu novac i ne

ĉekajući da ovaj zatraţi, jer, nije obavio uslugu, niti će ikad moći. Momentalni prencs materije moraće da priĉeka. Ali je, Skein primao druge klijente. Još uvek je mogao da uspostavlja ujedinjujući

vezu,kakotako, pa je priroda zadatka bila na dovoljno niskom nivou, mo gao je ĉak postigne i pristojan sinergijski rezultat.

Ĉesto je, medutim, njegov rad bio nezadovoljavajući. Ugovori su raskidani unezgodnim trenucima ili, bi, opet, njegovmehanizam zafiltriranje popustio, pa bi celokupan sadrţaj klijentovog uma prešao u um konsult anata. Posledice ovih katastrofa bile su razorne, uplitale su ga u plaćaogromndh bolniĉkih troškova i ponekad u sudske par nice. Bio je prinuden dahonorare, ugovora uslovno: nema sigergije, nema plaćanja. U oko polovine sluĉanije uspevao da zarad i ništa, posle sveutrošeneenergije. A dotle, njegovi troškovi suostali kaopre: kancelarija ispod kristalnog svoda, mreţa konsultanata, nauĉno istraţivaosoblje koje je uzimao za saradnike, i sve drugo. Njego vi napori da se odrţi u prapidno su praznili bankovne raĉune koje je cstavio na stranu baš za sluĉaj da nade

takvo burno vreme.U njegovom mozgu nisu našli nikakvu organsku povredu. Na ravno, o talekomunikatora tako malo se znalo, da se medieinskom analizom i nije moglo mnogopostići.Kad nisu mogli ni da odrede centar iz koga je komunikator crpao

energiju za spajanje, kako bi



onda tek odredili gde mu je povreda? Medicinske arhive nisu pomogle; bilo jejedanaest ranijih sluĉajeva preopterećenja, ali je svaki bio fizio loški jedinstven.Reklisu mu da će se postepeno zaleĉiti i poslali ga napolje. Ponekad su mu doktoriprepisivaii smešne terapije: da od brojava, da trepće u nitmu, da skakuće prvo na lnozi pa na desnoj, kao da je pretrpeo udar. Ali on nije pretrpeo udar.

Neko vreme od rţavao se, u poslu zamahom stare slave. Kasnije, kad se rašĉulo je pretrpeo povredu i da je bezvredan, klijenti su prestali da d olaze. Ĉak ni sistemplaćanja samo u sluĉaju uspeha nije ih privukao. U roku od šest meseci bio je srako uhvati jednu mu šteriju nedeljno. Oborio je cenu, i to kao da je još pogoršalo stri, pa ju je opet povisio do iznosa pribliţno onome iz doba pre nes reće. Za kraposao je opet krenuo, kao da su ljudi stekli utisak da se Skein oporavio. Ipak, raddo jeloše, tako loše. Pomućene i nesi gurne veze, neoĉekivane povratne sprege, prcblemfiltriranjem, gubljenje informacija a povećanje suvišnoga. »Otići kod Skeina znstaviti svoj um na kocku«, govorilo se sada.

Fuge su još pogoršale njegove profesionalne probleme. Nije znao kad će uleteti u halucinaciju. To se moglo desiti, idešavalo se ne retko,

baš kada je u telepatskoj vezi sa ljudima. Jed nom se vratio na kontKustakiNisenson i povukao prestravlje nog klijenta u prizore preopterećenja. Desiosluĉaj, doduše u vre me kad još nije razumeo o ĉemu je reĉ, da se prebaci u budućnpovuĉe klijenta sa sobom, u skerletnu dţunglu na formaldehidnoj planeti, a kadSkein vratio u stvarnost klijent je ostao u dţungli. I tad se moralo platiti obeštećejoš kako.

Temporalna dislokacija dovela ga je i do toga da siabo proce njujc verovatnUzimao je klijente kojima nikako nije mogao biti od koristi, i traćio svoje vremnjih. Odbijao je Ijude kojirna je mogao pomoći i pri tom lepo zaraditi. Poilo više bio ĉvrsto usi dren u svoju vremensku liniju, nego je plutao nošen nasumiĉoscilacijama ĉak i do dvadeset godina, pa i više, u oba pravca, iz gubio je ono oosećanje perspektive na kom su se nekad zasni vale njegove struĉne procene. Takde,stekao je neuredan izgled i omršavio. Prošao je kroz oluju duševnih sumnji zbog kje prvo postao toalno religiozan, a zatim sasvim odbacio religiju, sve u roku od ĉetirimeseca. Menjao je advokate takoreći svake nedelje. Proda vao je vrednosne paskoro uve k u najgorem mogućem trenutku, da bi platio raĉune koji su stizalslapovima.

Godinu i po posle preopterećenja, formalno se odrekao svoje dozvole za rzatvorio kancelariju. Trebalo mu je još šest meseci da razreši preostale parnizahteve za obeštećenjem. Tada, sa os tatkom svog novca, kupio je kartu za svemiputniĉki brod i kre nuo u potragu za svetom purpurnog peska i drveća sa plališćem, gde, ako ga fuge nisu zavele na laţni trag, moţe eventualno naći na ĉinpopravi svoj slomljeni duh.

Sad se brod vratio u konvencionalni ĉetvorodimenzionalni pros tor i gega seplanetama brzinom nešto manjom od pola svetlosne. Preko crnih ekrana šire se cazvezda; ovaj deo svemira je gusto natrpan. Kapetan je voljan d a pokaţe Abondancusvakome ko zatra ţi; to je ovo sunce boje limuna, veće od zemaljskog, okruţeno dtinom sjajnih planetnih taĉkica. Putnici su uzbudeni. Zuje, cvrkuću, nagadaju,



predvid aju. Niko ne ćuti, sem Skeina. Svestan je koliko os tali izmedu seme flertuju;odbacio je ponude nekoliko ţena samo to kom poslednja tri dana. Od ustao je od ĉitanjai pokušava da preo ĉisti svoj um od svega što je u njega ugurano. Fuge su se pogorMora da ostavlja ceduljicu samome sebi, sa porukama u stiilu Ti si puinik na brodukoji ide za Abondancu VI i stići će za koji dan, tako da ne zaboravi koja od njegove triisprepletane vremenske linije je :na prava.



Odjed nom je sa Nilom na ostrvu u Meksiĉkom zalivu, i penje su u mali izletnibrodić. Ovde vreme miruje;stvari izgledaju skoro kao u dvadesetom veku. Jedrapovezana iskrzanim, labavim konop cima. Bubetava mašina prepravljena neveštunutrašnjeg sagore vanja na turbinski rad. Brkati meksiĉki banditi koji će im danasvodiĉi. Nila nervozno namotava svoju dugu plavu kosu i govori: »Ho ću li domorsku bolest, Dţon? Ovaj brod ulazi baš u samu vodu, a? Ne lebdi baš ni miznad?«

»Strašno je arhaiĉan«, kaţe Skein. »Zato smo došli.« Kapetan i pokretom ruke pokazuju da se ukrcaju. Haun Fran cisko i Sebastijan.

Braća. Los hermanos. Ispod debelih opuštenih br kova, metri sjajnih belih zuba. Ustrašno urlanje, ĉamac polazi sa pristaništa. Uskoro gradić trošnih pastelnih knestaje sa v idika, a oni odmiĉu neravnomerno ka istoku duţ obale; na levoj strani imzelena priobalna voda, a na desnoj plave dubine. Jutarnje sunce upeklo, pa sve j»Jel’ mogu ja da se sunĉam«, pita Nila. Nije sigurna u sebe; nikad je nije viovakvu, ispunjenu oklevanjem, postid enu. Mek siko joj je oduzeo ono njeno Njujoršksamouverenje. »Pa’ajde«, ka ţe Skein. »Što da ne«. Ona zbacuje svoju odeću. Isima samo kaiš oko pojasa, na ţestokom tropskom svetlu, grudi joj izgledaju beranjive, a male bradav ice izbledeloroze. Skein je prska zaštitnim spre jom, i ona opruţa po palubi poleduške. Los hermanos zure gladno i razgovaraju izmedu sebetihim potmulim tonom. Ne na španskom. Moţda je to jezik Maja? Ovdašstanovništvo nikad nije od turista prihvatilo naviku olake golotinje. Nila, kojoj jeoĉigledno još nela godno, prevrće se i leţe potrbuške. Njena široka glatka leda blistaju.

Huan i Francisko poviĉu iz sveg glasa. Skein prati njihove is pruţene prsDelfin! Ima ih desetak, poskakuju oko pramca, plivaju tek koji metar ispred brodićaiskaĉu visoko a zatim zasecaju u plavu vodu. Nila sa malim radosnim cikom jurograde da pogleda iz bliza .Ali nabacuje ruku preko gclih grudi. »Ne mcraš mrmlja Skein. Ona se i dalje pokriva. »Kako su krasni«, kaţe meko. Sebas tijan imprilazi. »Amigo«, kaţe. »Oni moji prijatelji.« Razigrani del fini posle nekog vrnestaju. Brodić se trza i propinje dalje, stalno u blizini prekrasne prazne palmoobale ovoga ostrva. Kasnije ba caju sidro, pa on i Nila pli vaju sa maskama, špijunirajukoralne vrtove. Kad se opet izvuku na palubu, skoro je podne. Sunce je stra»Ruĉak« pita Francisko. »Mi pravimo dobar ruĉak vama sad.« Nila se smeje. Višskriva svoje telo. »Umirem od gladi«, uzvikuje.

»Mi pravimo dobar ruĉak vama«, kaţe Francisko široko nace ren, i polazi sHuanom preko ograde. U plićaku, jasno ih vidiš, blizu belog peska dna. Imaju puna komprimirani vazduh, sa kopljima; zadrţavaju dah i šunjaju se. Skein prekashvata šta rade. Fran cisko izvlaĉi uzdrhtalog ĉlankovitog jastoga iza setne. Hprobada ogromnu belu krabu. Grabi i tri školjke, izbija na površinu, istova ruje

plen na palubu. Stiţe Francisko sa jastogom. Huan, opet ispod vode, harpunira drujastoga. Te ţivotinje nisu mrtve, puze tuţno u krug po palubi, dok se suše. ZgroţSkein se obraća Sebastijanu: »Recite im da prestanu. Nismo toliko gladni.« Sebastkoji pravi neku vrstu salate, smeši se i sleţe ramenima. Francisko je doneo još jekrabu, veću od prve. »Dovoljno je«, kaţe Skein. »Basta! Basta!'



Huan, sa koga lijc voda, baca pred njih ioš tri školjke. »Vi dobro plaćate«, k»Mi vama dobar ruĉak.« Skein odmahuje gla vom. Ova paluba postaje klanica za ţokeana. Sebastijan sada energiĉno razvaljuje školjke, vadi meso, baca ga u ogromnu ĉiniju da se marinira u nţutozelenoj teĉnosti. »Basta«, viĉe Skein. Da li je to prava reĉ na španskom?italijanskom jeste, siguran je. Los her manos imaju izraze lica kao da im je neštosmešno. More je puno ţivota, kao da mu govore. Dajemo vam dobar ruĉak. Iznenerup cija vode, to je Francisko, nosi nešto ogromno. Kornjaĉu! Dvadeset, dvadesekilograma! Vrag je odneo šalu. »Ne, kaţe Skein. »Slu šajte, ja ovo moram zabranim. Ove kornjaĉe su skoro izumrle. Razumete to? Muerto. Perdido.Desparaecido. Neću da jedem kornjaĉu. Bacite je nazad. Bacite je nazad.« Francisse smeši. Odmahuje gla vom. Spretno vezuje kornjaĉina peraja konopcem. Huan k»Ne za ruĉak, senjor. Za nas. Zar da prodamo. Mucho dinero.« Skein ništa ne moţe dauĉini. Francisko i Sebastijan poĉinju do komadaju krabe i jastoge. Huan sipa biberu ĉiniju gde se mariniraju školjke. Delovi

mrtvih ţivotnjarazasute su po palubi. »Dakle, mrtva sam od gladi«,kaţe Nila. Skinula je sad ĉak i kaiš koji je oko pojasa imala. Kor njaĉa posmatra ĉiscenu svojim klikerastm oĉima. Skein se stre se. Aušvic, razmišija011. Huhenvald. Zaţivotinje je Huhenvald sva kog dana.

Purpurni pesak, drveće sa plavim lišćem. Na zapadu, nedaleko odavde, oranţ msvetluca pod l imunţutim suncem.

»Nema još mnogo da se ide«, kaţe ĉovek sa licem poput loba nje, liceloban»Stići ćeš. Sarno treba koraĉati.«

»Zaduvao sam se, nemam daha«, kaţe Skein. »Ovi bregovi. . .« »Dvaput sam stariji od tebe, a idem bez problema.«»U boljojsi kondiciji. Ja sedim u svemirskim brodovima već

mesecima i mesecima.«»Samo još malo«, kaţe, licelobanja. »Oko sto metara od obale.« Skein gazi dalje. Vrućina je strašna. Njegova stopala teško nala ze oslonac u pe

koji se izmiĉe. Dvaput se sapliće0 crnu lozupu zavicu, ĉiji mesnati izdanci formirajumreţu desetak santimetara is pod površine; namotaji ove loze strĉe iz peska tu i taĈak pretrpi i kratku fugu, skok u prošlost u trajanju od sedam sekundi, vidi je dan boravak u Jerusalimu. Negde u jezgru svog duha, nalazi da je to zabavno: skok uprošlost unutar skoka u budućnost. Kon centriĉne halucinacije sadrţane jedndrugoj. Kad se fuga završi, vidi sebe kako ustaje i otresa pesak sa odeće. Deset kopotom, licelobanja ga zaustavlja i kaţe: »Evo, pogledaj dole u jamu.«

Skein vidi pravo ispred sebe levkast krater, moţda pet metara u preĉniku na nivtla, suţen do polovine toga na svom dnu, a dno je šest ili sedam metara niţe okolnog tla. Jama ostavlja utisak, Skein misli, da je serija perfektnih krugova koji

zajedno daju kupu, odrezanu na dnu. Strane su glatke i tvrde, skoro postavljene, a pesak ima braon nijansu. U jami, na ravnom pod u, mirno leţi nešto što izgleda kao zlatnaameba ne, veća od velike maĉke. Na ledima ima grbu koju popreĉno prelazi redokruglih crnoplavih oĉiju!. Tamo gde se dodiruju telo i tlo, vidi se blago zelzraĉenje.



»Sid i dole kod nje«, kaţe licelobanja. »Njena moć opada sa kubom rastojanodavde je ne moţe osetiti. Silazi. Pusti da preuz me vlast nad tobom. Spoj se sa njom.Postigni spajanje, Skein, pos tigni spajanje!«

»I šta, ona će me izleĉiti? Tako da opet bude kao pre ovih pro blema?«



»Ako je pustiš da te izleĉi, onda i hoće. Ona to ţeli. To je potpuno bezopaorganizam. Hrani se tako što popravlja oštećene duše. Pusti je u svoju glavu, pustda nad e oštećeno mesto. Slo bodno, imaj poverenja u nju. Silazi.«

Skein drhti na ivici jame. Ono stvorenje d ole teĉe i vrtloţi, pos taje prvo dugo iuzano, pa visoko i zgrĉeno, pa se opet opušta u svoju u osnovi, kruţnu formAmebina boja postaje dublja, postepeno pre lazi skoro u skerletnu, a zraĉenjpomiĉe ka ţutom. Kao da se proteţe i gladi. Ĉind se da ga ĉeka. Zeljno, reklo bi seje ono što je tako dugo traţio, putujući od jedne d o druge zamorne planete. Traţio jeĉoveka sa licem isušenim skoro do lobanje, purpurni pesak, jamu, i ovo biće. Ssmiĉe sandale sa nogu.Šta imam da izgubim?Jedan trenutak sedi na rubu jame; ondase sulja dole, kliza, i pri zemljuje mekano, blizu bića koje ga ĉeka. I odmah osećaamebinu sna gu.

Ulazi u prostor nalik na ogromnu praznu pećinu, to je katedrala Hagia Sofia. Nekoliko Turaka vodiĉa naslanja se na ogromne mer merne stubove, ĉekajunadajući se poslu. Turisti vuku noge una okolo, ĉitajući jedni drugima iz jeftinihplastiĉnih knjiţica, vodiĉa za turiste. Jedan mlaz svetlosti prodire kroz nekineverovatno postav ljeni prorez i razbija se o muslimansku propovedaonieu. Skeinu seĉini da ĉuje zvonjavu zvona i da oseća u nozdrvama neko bockanje kao od mirisatamjana. Ali kako to moţe biti? Hrišćanski obredi sc ovde ne obavljaju već hiljgodina. Turĉin izniĉe pred njim. »Da vam pokaţem mozike?«, kaţe. Mozike. »Da vamobjasnim ovu divnu £?rad evinu? Samo dolar. Ne? Moţda razmena novca? Menjamvrlo po voljno. Dolari, marke, eurolredit, šta; Vi engleski govorite? Pokaţmozike?« Turĉin izbledi. Zvona jaĉaju. Red sveštenika priklonjenih glava, u bsvilenim odeţdama, prolazi kraj oltara i peva na — — kom to jeziku? Grĉkom? Plafonje ukra šen dragim kamenjem. Svu da svetlucanje zlatnih ploĉa. Skeindoţivljavastrahotnu komleksnost katedrale, koja sada vri od ţivota. ĉitava mala vasiobuhvaćena ovom pomrĉinom, hiljadu kaipela ikrcatih vernicima, dugi redovi onih štĉe kaju da pišaju u podzemnim hodnicima, pa trţište na balkonu, gde ogrlice sa drakamenjem prelaze iz ruke u ruku uz mrmljanje i pogadanje, radaju se bebe izaalabesterskih sarkofaga, zvona jecaju, vojvode pozdravljaju jedan drugog klimanjemglave, oblaci tamjana kolutaju s e ka svodu. figure na mozioima su ţive, prave ka tebznak krsta, smeškaju se, domahuju poljupce, sada se i stubovi kreću, svi jaju se ledesno i pritom postaju debeli oko pasa, ĉitava kolosalna struktura se pomiĉe i tetopi. A Turci kao balet. Pok aţem mo zike? Novac menjam. Dopisnice? SuvenirInstanbula? Ameriĉko lice, punašno, roze:Vi ste Dţon Skein. zar ne? Onajkomunikator ? Radili smo zajedno na spajanju velike fuzione komore pedeset treć Skein odmahuje glavom. Mora biti da ste pogrešili. kaţe na italijanskom. Nisam taj.Pardon. Pardon. I prid ruţuje se koloni sveštenika, koji pe vaju.

Pesak je purpuran, a drveće ima plavo lišće. Limunsko sunce baca svetlost

oranţ moru. Od sletanja je prošao jedan sat. Skein razgleda panoramu sa najvsorata zgrade terminala, i vidi da se duţ obliţnje plaţe uzdiţe red ogromnih hotela.Odmah oseća promašaj: ne bi trebalo da bude hotela. Na onoj pravoi planoti ntakvih kula; prema tome ovo je još jedna od pogrešnih planeta. Pokušava da vrati sebe u vremenski sled i pritom trpi potpunu dezorjentaciju. Cde



sam? Na putniĉkom brodu koji se bliţi Abondanci VI.Šta to vidim? Vidim jednuplanetu koju sam ranije posetio. Koju? Onu sa hotelima. Ta je treća od sedam slienihjel’ tako?

Ovu je planetu vidao ranije prilikom skokova u budućnost. Mno go pre polaska Zemlje na veliku potragu, vid ao je te hotele, tu plaţu. Sad to opet gleda, ali to je skokprošlost. To ga muĉi. Mora se truditi da sebe sagledava kao taĉku koja putuje vreme, ali posmatra pejzaţ ĉas iz jedne, ĉas iz druge perspektive.

Vidi ranijeg sebe na termiinalu. Nekad je trebalo reći, budućeg sebe. Kakva jpometnja, kakvo nepotrebno petljanje! »Traţim jednog starog ĉoveka sa Zemlje«, k»Mora biti da je star oko sto, sto dvadeset godina. Lice kao u kostura, praktiĉno samakost i koţa. Sav izgleda kao da će se slomiti. Ne znate takvog? Dobro, a moţete lireći, postoji 11 na ovoj planeti jedna forma ţivota otprilike ove veliĉine, jedna grudva zlatnih pihtija, koja ţivi u jamama doleuz obalu mora i.. . Ne? Da pdtam,kaţete, nekog drugog? Naravno. Moţe li i jedna hotelska soba? Kad sam već prevtoliki put.«

Pronalaţenje pogrešnih planeta već poĉinje da ga zamara. Ka kva glupost je ostraćiti svoju poslednju uštedevinu na traganje za svetom vid enim samo u snu! Ĉovekbi oĉekivao da planete sa purpurnim peskom d drvećem plavoga lišća budu sasizuzetna stvar; ali ne, u jednoj beskonaĉnoj vasioni moţete naći bilo šta u deset ravarijanti, i evo gde je potrošio skoro polovinu para uza lud, i skoro godinu vremena, dabi posetio dve planete i sad ovu treću ne nalazeći ono što traţi.

Ide u hotel koji su mu našli. Plaţa je puna kupaĉa, većina su Zemljani. Skein prolazi izmedu njih. Čujte, ţeleo

bih da kaţe, ja imam problem, sa mozgom, je dna stara povreda, i zbog toga imamvizije samog sebe u prošlosti i budućnosti, a u jednoj od tih vizija vid am mesto gde ţivičovek sa glavom nalik na lobanju koji me odvodi do jedne vrste amebe u jami, ameba moţe da me izleči, ako je ovo jasno onda znate šta hoću da kaţem. Na tplaneti je pesak purpurne boje a clrveće ima plavo lišće baš kao ovde, i ja računam ako budem dovoljno dugo išao sigurno mo ram da naidem na licelobanju i na amebu?Vidite? Shvatite? A moţda ovo i jeste ta planeta, samo sam ja na pogrešnom viestu njoj. Šta da pre duzmem? Šta mislite, ima li stvarno neke nade za mene? Ovo je trećisvet. Zna da mora da poseti nekoliko pogrešnih pre nego što nade onaj pravi. Samo,koliko? Koliko? I kad će saznati da je na pra vom?

Sto ji ćutke na plaţi, oseća kako ga zahvata zbunjenost, pada u fugu, baĉen jesledeći svet. Debeli, prijateljski raspoloţeni konzul Pingalora. »Ĉovek sa licem kpotseća na lobanju? Ne, ne bih mo gao da kaţem da znam takvog.«

»Šta je ovo«, pita se Skein, »svet koji sam već posetio ili neki gde ću 'tek ićZasenjuju ga mnogost ruki slojevi iluzije. Prošlost i budućnost 1 sadašnjost su omoko njegovog vrata. Pomiĉne ravni realnos ti; filmovi dogadaja koji ,se medus,obno

presecaju. Purpurni pesak, plavo drveće. Koja planeta je to? Koja? Evo ga opeplaţi punoj sveta. Limunţuto sunce i oranţ more. Evo ga nazad u kabini putniĉksvcmirskog broda. Vidi cedulju sa sopstvcnim rukopisom: Ti si put nik na brodu kojiide za Abondancu VI i siići će za koji dan. Znaĉi sve je bilo vizija. Bivšeg ili budućegViše nije u stanju to da ra zazna. Zbunjuju ga te jednake planete. Purpurni pesak. P



lišće. Kad bi bar znao kako da zaplaĉe.



Za današnje spajanje nisu pripremljeni kldjent i konsultant, ne go kldjent i klijent.Skein će uspostaviti vezu izmedu jednog muš karca i jedne ţene, i to Miihaelsa gospod ice Sumpeter. To je spa janje neobiĉne, intimne vriste. Mihaels se ţenio šputa, a neki ocl tih bra kova završild su se, izgleda, razvodom pod izuzetno r davimokolnostima. Gospod ica Sumpeter, koja je priliĉno bogata, voli Miha elsa ali mu veruje sasvim; ţeli da mu malo zaviri u mozak pre nego što stavi palac na brakocku. Skein je na usluzi. Ho>nor ar je već prebaĉen na njegov tekući raĉun. Ne daj dabračnoj vezi is krenih, prepreka budem. Ako joj se ne dopadne ono što bude videla uduši svoga dragoga, moţda venĉanja neće biti, ali Skein je svoje već naplatio.

Jedan pipak njegovog uma ide ka Mihaelsu. I jedan ka gospo dici Sumpeter. Skeinotvara svoje filtre. »Sad ćete se po prvi put sresti«, kaţe im. Mihaels teĉe ka nGospod ica Sumpeter teĉe ka njemu. Skein je samo provodnik, cev. Kroz njega proambicij e, izdajstva, neuspesi, taštitne, pogoršavanja, rasprave, podlosti, starosne ţevelikodušnosti stidovi i ludosti ova dva ljûdska bića. Ako ţeli, moţe da razglnajintimnije grešne stvari gospodice Sumpeter i naj mraĉnije ĉeţnje njenog budućemuţa. Ali njega to ne interesuje. Takve stvari gleda svaki dan. Nije mu zadovoljstvoda špijunira duše ovo dvoje. Zar bi hirurga uzbudilo da vidi Falopijeve cevi gospodiceŠumpeter, ili da Mihaelsu vidi pankreas? Skein samo radi svoj po sao. Nije vonego komunikator .Sebe smatra javnim sluţbenikom.

Kad prekine kontakt, to dvoje su u suzama.»Volim te!«, cvili ona.»Beţi od mene!« mrmlja on. Purpurni pesak. Plavo lišće na drveću. Uljasto oranţ more.

Licelobanja kaţe: »Zar nikad nećeš uvideti da je uzroĉnost ilu zija, Skein? Ideja dapostoji poslediĉni niz dogadaja samo je obmana. Namećemo neki red svom ţivotugovorimo o strelici koja pokazuje smer proticanja vremena, kaţemo da vreme teĉedogadaja A pre ko B i G pa sve do Z, pretvaramo se da je sve lepo linearno. Ali nije,Ske in. Nije.«

»To mi uporno govoriš.« »Osećam se obaveznim da probudim tvoj duh, da vidi istinu. Moţe doći B pre A

Z pre oba. Većina nas ne voli to tako da sa gledava, zato sredujemo stvari u obrazac

koji nam se ĉini logiĉnijim. baš kao što će pisac romana staviti moliv pre ubistvubistvo pre hapšenja. Ali univerzum nije roman. Ne moţeino prisiliti prirodu da imumetnost. Sve je nasumiĉno, Skein, nasumiĉno, nasumiĉno!«

»Pola miliona?«»Pola milona.«»Znate da nemam tako nešto.«»Da ne gubimo vreme, gospodine Kustakis. Posed ;ujete imovinu. Zaloţite je kao

garantijum. Kredit se lako dobija.«

Skein gled a pronalazaĉa dok ovaj obezbeduje zajam. »Sad mo ţemo da poĉnemo«,kaţe. Zatim svome stolu: »Dovedi Nisensona u stanje spremnosti za prijem.«Kustakis kaţe: »Prvo da mi nešto razjasnimo. Taj ĉovek će vi deti sve što imam

glavi? Dobiće pristup mojim tajnama?« »Ne. Ne. Komuniikaciju veoma paţljivo filtriram. Ništa neće prr ćiiz vašeg mozga



u njegov sem prirode problema koji ţelite da sa vladate. Ništa iz njegovog uma ndoći ovamo sem odgovora.«

»A ako ne bude imao odgovor?«»Imaće.« »A ako on posle i sam ude u biznds kao prevoznik?«»On je vezan ugovorom«, kaţe Skein oporo. »Nikako ne bi mo gao. A sad, idemo.

Polećemo zajedno.« »Skein? Ske>in? Skein? Skein?«Vetar je sve jaoi. Pesak baĉen u visine zasiveo je nebo. Skein se pentra iz ja

izlazd i leţi pored ruba, teško dišući. Licelobanja mu pomaţe da ustane. Ovu seriju slika Skein je gledao već stotiinama puta. »Kako je?« pita licelobanja.»Cudno. I dobro. Glava mi je tako bistra!«»Postigao si spajanje tamo dole?«»O, da. Da.«»I? «Mislim da sam izleĉen«, kaţe Skein sav zaprepašćen. »Vratila mi se snaga. Ran

znaš, osećao sam se kao skresan do samih kos tiju, mdnimalnaverzija mene samoga. Asad . A sad..« Ispruţa pipak svesti. Dotiĉe um ĉoveka sa licem nalik na lobanju. Ostaklastu površinu; taj drugi um moţe dodirnuti, ali ne i ući u njega. »Zar si komunikator?«, pita Skein sa strahopoštovanjem.

»Na neki naoin. Osećam da me dotiĉeš. Sad ti je bolje, zar ne?« »Mnogo. Mnogo. Mnogo.«

»Kao što sam ti i govorio, Dobio si drugu priliku, Skein. Tvoj talenat je ponuspostavljen. Ljubaznošću naše prijateljiee u jami. One vole da pomaţu.« »Skein? Skein? Skein? Skein?«O vremenu mislimo kao o nečemu što teče ili kao o nečemu trajnom. Problem je,

kako pomiriti te dve koncepcije. Sa čisto for malističke tačke gledišta nema teškoće se osobine koje su u pi tanju mogu pomiriti načelom »duratio successiva.« Svakjedinica za merenje vremena ima osobinu tekuče trajnosti: jedan sat protiče dok trajesamo dok traje. Njegov tok je prema tome identičan sa nje govim trajanjem. Ovgledano, vreme je prolazna stvar, ali njego vo isticanje traje.

U ranim mesecima svoje nevolje doţiveo je, u fugama, mnoge scene izbudućnosti. Vidao je sebe ispred zamka iz devetnaestog veka, vidao je sebe ukancelarijama mnogih advokata, vid ao je sebe u ho telima, u staniĉnim zgradama, svemirskim putniĉkim brodovima, pratio je sopstvene rasprave o prirodi vremena salicelobanjom, gle dao je sebe kako drhti na ivici jame, i kako izlazi izleĉen, pratsvoje lutanje od sveta do sveta u trajanju za onim purpurnopešĉanim i plavolisnimće biti pravi. Kako se vreme odmotavalo, većina tih skokova u budućnost poslušn

smesti ulaţaše u tok sadašnjice; stvarno je došao do zamka, stvarno je lutao kroz onenekorisne sve tove. Sada, dok se primiĉe Abondanci VI, doţivljava jako mnogo kova u prošlost i tek poneki u budućnost, a i ti su ograniĉeni na prildĉno kratak rabudućeg vremena, koji pokriva njegovo pristi zanje na Abondancu VI, njegov susret sa licelobanjom, put do jame, i sopstveni izlazak, po ozdravljenju, iz jame.



Nikad ništa iza te konaĉne scene. Pita se neće li njegovo vreme isteći na AbondVI.

Brod prispeva na Abondancu VI pola dana pre roka. Kao i obiĉ tu> (reba izdrposiupko dekontaminacije, i dok oni traju Skein se odmara u svojoj kabini, brominute do slobode. Ispunjen je ĉud nim pouzdanjem da će upravo na ovom svetu licelobanju i bla



gotvornu amebu. Dod uše, tako se osećao i ranije, gledajući iz drugih svemirskputniĉkih brodova nadnuge planete sa odgovarajućim bo jama, pa se svaki pprevario. Medutim, intenzitet njegovo g pouz danja sada je sasvim drukĉiji. Sad jsiguran da je traganju ovde kraj.

»Iskrcavanje poĉinje«, kaţu zvuĉndci. Pridruţuje se putnicima, koji izlaze jedan po jedan. Drugi se smeše, grle, šapu

tokom ovog putovanja stvorena su nova prija teljstva pa i parovi. On ostaje po strani.Njemu niko ne kaţe »do videnja.« Izlazi u sjajno osvetljenu zgradu stanice, staklenukocku jed naku svim drugim terminalima rasutim po hiljadama planeta do kojih jeĉovek stigao. Mogao bi pristizati u Cikago ili Johanesburg ili Bej rut; videli bi se, istoovako, nosaĉi, sluţbenici za rezervacije, carinici, hotelski agenti, taksisti, vodiĉi, Kjednoobraznosti šir,i se vasionom. Skein izlazi teturajući se kroz carinske vratniveć ga napadaju. Hoćete li taksi, sobu u hotelu, ţensku, muškog, hoćete li vodiĉabesplantan komad zemlje u vlasništvo pod uslovom da podignete kuću i nastanitrajno, hoćete li posluţitelja, kartu za Abondancu VII, da iznajmite kola, prevodibanku, telefon? Ova galama izaziva kod Skeina tri uzastopne fuge od po deset sekundi,sve tri unazad : vidi jedan kišni dan u Tiera del Fuego, to jest Ognjenoj zemlji u Argtini, zatim vidi sebe kako telepatski povezuje jednog prired ivaĉa ne beskih predstavaza konsultantom, radi usavršavanja scenar ija za naj noviju akrobaciju, i vidi sebe kakostavlja dian na kocku i poĉinje da diktira ugovor sa Kustakisom. Onda NikKustakis izbledi, ter minal se opet pojavljuje, i Skein shvata da ga je neko uhvatio zalevu ruku taĉno iznad lakta. Košĉati prsti bolno se zarivaju u nje govo meso. To jeĉovek sa licem kao lobanja. »Podi sa mnom«, kaţe. »Odvešću te tamo gde ţeliš dastigneš.« »Ovo nije samo još jedan skok u budućnost, nadam se?« pita Skein, taĉno onkako je mnogo puta vid ao da će pitati. »Mislim, to si stvarno ti došao da me povedeš?«

Licelobanja daje odgovor koji je Skein toliko puta ĉuo prilikom fuga: »Ne, oputa nije skok u budućnost. Stvarno sam došao po tebe.«

»Hvala bogu. Hvala bogu. Hvala bogu.«»Idemo ovamo. Pasoš ti je prd ruci?« Poznate reĉi. Skein je spreman da uvidi da je to bila samo fuga, oĉekuje da b

svakog trenutka baĉen u razoĉaravajuću realnost. Ali ne. Ova scena ne gubi ĉvrsOstaje. Ostaje. Konaĉno je sustigao ovu scenu. prestigao je i obuhvatio je, kao bnaborima prezenta. Izlazi iz terminala. Licelobanja mu pomaţe da sredi formalnoKa ko je sasušen! Kakve vatrene oĉi, koje izmršavelo lice! Ĉoveka zastra šuju kosvodovi koji napinju koţu ĉela. Pa obraz kao sasušeni pergament. Skein osluškneće li ĉuti kako rebra zveckaju. Jedan ţestok udarac, i ništa ne bi ostalo, samo oblakbele prašine koja bi se onda polako slegia.

»Znam za tvoju teškoću«, kaţe licelobanja. »Upao si u ĉeljusti entropije. Entro

te proţdire. Ona povreda tvog uma, to te je gur nulo u situaciju sa kojom ne moţeš daizad eš na kraj. Mogao bi, kad bi samo nauĉio da se adaptiraš na prirodu percepkoje sada pri rnaš. AU to ba.š nećeS, a? E pa, ovde moţeš d da se izleĉiš«, rekao »Da se manjeviše izleĉiš. Vodim te na to mesto.«

»Šta misliš time, da bih mogao da kontrolišem situaciju kad bih se adaptirao?«



»Povred a te je oslobodila. Po«kazala ti je istinu o vremenu. Ali ti odbijaš davidiš.«

»Koju istinu?«, pita Skein mirno.»Još uvek pokušavaš da veruješ da vreme teĉe uredno od alfe do omege, od juĉe

kroz danas do sutra«, govori licelobanja dok po lako hodaju kroz terminal. »Ali nijetako. Ideja da vreme teĉe na pred je varka koju sebi namećemo u detinj9tvu.Apstrakcija, bazirana na opštoj saglasnosti ljudi, da bi se moglo lakše snalazipojavama. Istina je da su dogad aji nasumiĉni, tck vremena je samo naša zajedniĉkhalucinacija, a ako vreme uopšte nekad teĉe, onda teĉe u svirn ’pravcima' istovremPrema tome . . .«

»Ĉekaj«, kaţe Skein, »Kako objašnjavaš zakone termodinamike? Entropija sepovećava, a raspoloţiva energija neprestano smanjuje; va siona se kreće ,ka onkonaĉnom mirovanju.«

»Zar?«»Drugi zakon termodinamike . . . «

»On je jedna apstrakcija«, kaţe licelobanja, »koja na ţalost ne odgovara situacistvarnom univerzumu. Nije to nikakav boţanski zakon. To je samo matematiĉhipoteza koju su razvili ljudi nemoćni da uoĉe pravo stanje stvari. Potrudili su se šbolje mogli da sve ĉinjenice objasne nekim okvirom njima razumljivim. Njihovkoni formulišu verovatnoću, ako se pode od uslova koji vladaju u zat vorenomsistemu, pa ako izaberemo odgovarajući zatvoreni sistem, onda drugi zatermodinamike nešto pokazuje i koristan je. Medutim, za vasionu kao celinu naprostone vaţi. Ne postoji strelica koja bi po kazivala pravac toka vremena. Entropija ne mora

da se povećava. Prirodni procesi mogu se i vraćati unatraške. Uzrooi ne idu uvekposledica. Zapravo, sami pojmovi uzroka i posledice su prazni. Ne postoje nikakviuzroci i nikakve posledice, već samo dogadaji, spon tno nastali, koje mi u svojimsvestima sredujemo u obrasce redosle da.«

»Ne«, mrmlja Skein. »To je ludilo!«»Nema obrazaca. Sve je nasumiĉno.« »Ne.«»Zašto ne priznaš? Mozak ti je povreden; uništen je tvoj cen tar vremenskog

opaţanja, onaj ĉvor pomoću kojeg ljudi nameću ne realni red dogadajima. Pregoreo tije vremenski filter. Pristupaĉni su ti prošlost i budućnost baš kao i sadašnjost, Skein:moţeš kud hoćeš, moţeš da posmatraš promicanje dogadaja u onom pravom svetlu. Samo, nisi bio spreman da od ustaneš od starih navika u razmišljanju. Još uvek se trudda nametneš uobiĉajeni entropijski red stvarima, iako sada nemaš mehanizam za zato te konflikt izmed u onog što misliš da opaţaš gura u ludilo. A?

»Otkud ti znaš sve to o meni?« Licelob anja kaţe: »Ahah. Pa stradao sam na isti naĉin kao ti. Odavno je to bi

kad sam oslobod en vremenske linije, preoptereće njem one vrste kao što se tedogodilo. Ali imao sam godine i go dine na raspolaganju da se pomiirim sa novomstvarnošću. U poĉetku sam bio prepadnut kao i ti. Sad razumem. Slobodno se krećZnam stvari, Sikein.«

Promuklo i tiho se nasmeje. »Treba ti, medutim, odmor. Soba, krevet. Vreme za



razmišljanje. Hajd’. Nema više ţurbe. Na pravoj si planeti; uskoro ćeš biti O.K.« Dalje, povezivanje uvećanja entropije sa strelicom vremena nije ni u kom sluč

kruţenje u definiciji: u stvari, takvo povezivanje



nam govori i što će se desiti prirodnim sistemima u vremenu, to jest proticanjvremena, i šta mora biti vremenski sled unutar serije različitih stanja jednog sistemNa primer, često smo u stanju da od redimo kakav je bio redosled u vremenu nedogad aja koristeći samo vezu vremeentropija, ne pominjući nikakve satove nveličine vre menskih intervala u odnosu na sadašnjost. Procenjujući što je bilo prešta posle, često se oslanjamo na svoje iskustvo (iako nemamo ni kakvo izričsaznanje o zakonu povećanja entropije): znamo, na pri mer, da za komad gvoţ da naotvorenom prostoru stanje čistoće me tala mora biti »pre« a stanje zar d alosti površine»posle«, ili, isto tako, znamo da će veš ostavljen na vrelini sunca biti suv posle, a pre, pune nakvašenosti.

Napeta, vlaţna noć grmljavine i vremenskih oluja. Leţeći sam u prevelikhotelskoj sobi, pet kilometara d aleko od purpurne obale, Skein trpi i pati, izloţeţestokim naletima fuga.

»Slušajte, ja ovo moram da zabranim. Ove kornjaĉe su skoro izumrle. Razumto? Muerto, Perdido, Desaparecido. Neću da jedem kornjaĉu. Bacite je nazad. Baciteje nazad.«

»Drago mi je što vam je odobren drugi prolazak, gospodine Ske in. Naravno, nnije ni sumnjao u to. Zelim vam dug i srećan novi ţivot, gosfpdine.«

»Sid i dole kod nje. Njena moć opada sa kubom rastojanja, odav de je ne moosetiti. Silazi. Pusti da preuzme vlast nad tobom. Spoj se sa njom. Postigni spajanje,Skein, postigni spajanje!«

»Da vam pokaţem mozike? Da vam objasnim ovu divnu grade vinu? Samo dolar.Ne? Moţda razmena novca? Menjam vrlo povolj n,o.«

»Prvo da nešto razjasnimo. Taj ćovek će videti sve što imam u glavi? Dobpristup mojdm tajnama?«

»Volim te!«»Beţi od mene!« »Zar nikad nećeš uvideti da je uzroĉnost iluzija, Skean? Ideja da postoji posled

niz dogad aja samo je obmana. Namećemo ne,ki red svom ţivotu, govorim o streikoja pokazuje smer proticanja vre mena, kaţem da vreme teĉe od dogadaja A preko B iG pa sve do Z, pretvaramo se da je sve lepo linearno. Ali nije, Skein. Nije.«

Doruĉak je na verandi obrasloj lišćem. Jutarnje svetlo sa za pada, pod kodrveće svetluca ultramarinplavo. Pridruţuje mu se lice4obanja. Skein potajno motri pergamentno lice. Da li je sve iluzija? Moţda je on iluzija.

Hodaju prema moru. Znatno pre podneva, stiţu do obale. Lice lobanja pokazprstom prema jugu, i oni kreću duţ same obale; pešaĉenje postaje malo napornijeĉesto nailaze na mesta gde pe ska nema, a tad moraju zaći dublje prema kapnu, mose pen trati po kvarcnim strminama. Cudovišni starac je neumoran. Tad zas taju dodmore, ĉuĉeći na praiskonskom purpurnom ţalu zaravnje nom nedavnom plimom, i

'debata o vremenu se nastavlja, i Skein ĉuje reĉi koje mu odjekuju u glavi već ĉgodine ili više. Kao da je sve dosad bilo proba, kao da je dosad uveţbavaopredstavu koja sad poĉinje. Na pozornici je.

»Zar nikad nećeš uvideti da je uzroĉnost iluzija, Skein?« »Osećarn se obaveznim da probudim tvoj duh, da vidi istinu.



»Vreme je okean, dogad aji doplove do nas isto tako sluĉajno kac mrtve ţivotinjna talaskna.«

Za svaki dijalog Skein daje taĉan šlagvort. »Ne mogu to da pr ihvatim. Ta je teorija demonska, haotiĉarska, nihilistiĉka.« »Ti to kaţeš, posle svega što si doţiveo?« »Kaţe i kazaću. Ono što sam doţiveo je duševna bolest. Moţda sam ja pomeš

svoje klikere, ali vasions nije.«»Upravo obratno. Tek si nedavno stekao zdravlje duha i poĉeo da sagledavaš

stvari kakve one jesu. Problem je samo što ne prizna ješ dokaze koje si pcĉeo da vdaš.Tvoji filtri su uklonjeni, Skein! Otresao si se iluzije linearnosti! Sad imaš prilikpokaţeš svoju ot pornost. Nauĉi da ţiviš sa stvarnom stvarnošću. Odustani od tog smencg posla nametanje veštaĉkog reda prirodnome toku vremena. Pa zašto bi posledicadošla posle uzroka? Zašto ne bi posle drveta nas talo seme drveta? Zašto moraš uporda se drţiš beskorisnog, otvo renog, otrcanog, nedostojnog sistema laţnog vrednoviskustva, kad si uspeo da se oslobodiš .. .«

»Prestani! Dosta više! Dosta! Dosta!« Već je rano popodne, oni su mnogo kilometara daleko od ho tela, i još uvek

drţe što je moguće bliţe obali. Teren je neravan i izdeljen, ponegde ĉvornovati pstene doseţu skoro do same vode, a Skeinu je hodanje : tcţe nego što mu se u vizijaĉinilo. Nekoliko puta zastaje, zadihan, i potrebno mu je podsticanje da bi se pokre

»Nema još mnogo da se ide«, kaţe licelobanja. »Stići ćeš. Samo treba koraĉati. »Zaduvao sam se, nemam daha. Ovi bregovi. . .«»Dvaput sam stariji od tebe, a idem bez problema.«

»U boljoj si kondiciji. Ja sedim u svemirskim brodovima već me secimmesecima.«

»Samo još malo«, kaţe licelobanja. »Oko stometara od obale.«Skein odmiĉe, po strašnoj vrućini. Sapliće se u pesku; znoj mu ulazi u oĉi i zas

ga; za kratko trpi od fuge, doţivi skok u prošlost. »Evo«, kaţe licelobanja konaĉ»Pogledaj dole, u jamu.«

Skein uoĉava kupasti krater. Ugleda zlatnuamebu.»Sid i dole kod nje. Njena moć opada sa kubom rastojanja, odav de je ne mo

osetiti. Silazi, kaţe licelobanja. »Pusti da preuzme vlast nad tobom. Spoj se sa njPostigni spajanje, Skein, postigni spajanje!«

»I šta, ona će me izleĉiti? Tako da opet budem kao pre ovih problema?«»Ako je pustiš da te izleĉi, onda i hoće. Ona to ţeli. To je pot puno bezopa

organizam. Hrani se tako što popravlja oštećene duše. Pusti je u svoju glavu; pusda nad e oštećeno mesto. Slobodno, imaj poverenja u nju. Silazi.«

Skein drhti na ivici jame. Ono stvorenje dole teĉe i vrtloţi, pos taje prvo duguzano, pa visoko i zgrĉeno, pa se opet opušta u svoju, u osnovi, kruţnu for

Amebina boja postaje dublja, poste peno prelazi skoro u skerletnu, a zraĉenjepomiĉe ka ţutom. Kao da se proteţe i gladi. Cini se da ga ĉeka. Zeljno, rekio bi seje ono što je tako dugo traţio, putujući od jedne, do druge zamorne planete. Traţiĉoveka sa licem isušenim skoro do lobanje, pur purni pesak, jamu, i ovo biće. Ssmiĉe sandale sa nogu.Šiaimam da izgubim? Jedan trenutak sedi na rubu jame; onda



se sulja dole, kliza, i prizemljuje mekano, blizu bića koje ga ĉeka. I odmah osamebinu snagu. Nešto kao da mu se lako oĉešalo o mozak. Taj do



dir ga podseća na ĉasove prakse tokomnjegovog prvog prolaska, za vreme kojih sumu instruktori pokazali kako da razvije svoj talenat Neki prsti ispipavaju njegovusvest. Hajde, ud ite, kaţe im on. Otvo ren sam. Otvoren sam. I gle, sad je u kontaktu bićem iz jame. Nema reĉi. Dvosmerni tok neopisivih sila jedina je veza; jedni oblic:ulaze u njegov um, drugi izlaze. Univerzum se muti. Nije više sigu ran gde je ce njegovog ega. Oduvek je zamišljao svoj mozak kaosferu u ĉijem se centru naiazi on sam, ali sada mozak kao da muje izduţen, eliptiĉan, a elipsa nema centar, samo par fokusa, ovde i ovde, jedan foknjegovoj lobanji a drugi — gde,? — u toj mes natoj amebi. Onda odjednom gleda sebeamebinim ooima. Veliki dvo noţac sa kostimau sebi. Kako je to ĉudno, i kako grote&kno! Ipak.on pati. Ipak mu treba pomoći. Dvonoţac je ozleden. Slomljen.Idemcnjemu u susret, svom svojom ljubavlju. Izleĉićemo. I Skein oseća kakc nešto preko ogoljenih nabora i navoja njegovog mozga. Samo. više ne pamti da li jeljud sko biće ili ono drugo, da li je stvor sa kostima ili onaj bez kostiju. Njihoviidentiteti su izmešani. Pro lazi kroz fuge, desetine fuga, vidi juĉerašnjice i sutrašni sve je to bezobliĉno i bez sadrţaja; ne uspeva da prepozna sebe niti da ra zume reĉkoje su ĉuju. Nije bitno. Sve je nasumiĉno. Sve je iluzija. Odreši taj ĉvor bola kotako stegao u sebi. Primi. Prihvati. Pri hvati. Prihvati.

Prihvata.Odrešuje. Stapa se.

Baca u stranu krhotine ega, sopstvenog egzoskeleta koji ga je gušio, i strpljpušta da se izvedu potrebna prilagodavanja. Mogućnost, med utim, istinskog smanjenja termodinamičke en iropije u neko

izolovanom sistemu (ma kako retko se to dešavalo znači da moramo ospodefinisanje vremenske strelice terminima en tropije. Jer ako bi veliki, izolovani sistemnekim slučajem zaista ušar . iz veće u manju entropiju (proisticanjem jednoga stanja idrugog morali bi smo kazati da se vreme »vratilo unatrag«, ako je naša de finicivremenske strelice bila bazirana na povećanju entropije. Med utim, ako izvršimo konačno definisanje usmerenosti vremena napred u terminima istinskog pojavljivanraznih stanja i putem merenjc vremenskih intervala polazeći od sadašnjosti, onmoţemo lako ob jasniti i smanjenje entropije: biće to samo retka nepravilnost u fizkim procesima prirodnog sveta.

Vetar je sve jaĉi. Pesak baĉen u visine zasiveo je nebo. Skeir. se pentra iz jamizlazi i leţi pored ruba, teško dišući. Licelobanja mu pomaţe da ustane.

Ovu seriju slika Skein je gledao već stotinama puta. »Kako je?«, pita licelobanja.

»Cudno. I dobro. Glava mi je tako bistra!«»Postigao si spajanje tamo dole?«»O, da. Da.«»I?«»Mislim da sam izleĉen«, kaţe Skein sav zaprepašćen. »Vratili mi se snaga.



Randje, znaš, osećao sam se kao skresan do samih kos tiju, minimalna verzija menesamoga. A sad. A sad.« Ispruţa pipa: svesti. Dotiĉe um ĉoveka sa licem nalik nalobanju. Oseti staklas* površinu; taj drugi um moţedodimuti, ali ne i uoi u njega. »Zs.si i ti komunikator?«, pita Skein sa strahopoštovanjem.

»Na neki naĉin. Osećam da me dotiĉeš. Sad ti jebolje, zarne?«

»Mnogo. Mnogo. Mnogo.«»Kao što sam ti i govofio. Dobio si drugu priliku, Skein. Tvoj talenat je pon

uspostavljen. Ljubaznošću naše prijateljice u jami. One vole da pomaţu.« »I šta bi sad trebalo da radim? Kudada podem?«»Bilo šta. Bilo gde. Bilokada. Slobodan si da se krećeš duţ

vremenske lindje kako god voliš. U stanju kontrolisane,usmerene fuge,

da se tako izrazim. Najzad, ako je vreme nasumiĉno, i akone postojikruti sled dogadaja . . .«

»Da.«»Onda, zašto ne izabereš dogadaje koji ti se svid aju? Zašto bi se drţao grupe

apstrakcija nasled ene od nekadašnjeg tebe? Slobodan si ĉovek, Skein. Idi. UţivPoništi svoju prošlost. Rediguj je i ko rigiraj. Popravi je. To tebi nije prošlost, kaoti ni ovo n ije sadaš njost. Sve je jedno, Skein, jedno. Izaberi deo koji ti se svida.«

Odluĉuje da oproba istinitost ovoga što lice lobanja govori. Obaz rivo, Skein stri minuta u prošlost i vidi sebe kako se trudi da iziaae iz jame. Klizi ĉetiri minubudućraost i vidi kako ĉoivek sa licem lobanje, sam, gazi na sever, duţ obale. Sve tSve je fluidnost. Slobodan je. Sio bodan.

»Vidiš, Skein?« »Sad vidim«, kaţe Skein. Izvukao se iz ĉeljusti entropije. Gos podar je vremen

to znaĉi i svoj sopstveni. Moţe kud hoće. Moţe da se suprotstavi imaginarnimsnagama i silama d etermindzma. Od jednom shvata šta sad mora da obavi. Iskazasvoju slobodnu volju; izazivaće entropiju na biitku, i to na njenom terenu. Skeiosme huje. Preseca veze sa vremenskom li nijom i plovi u ono što bi drugi zvaliprošlošću.

»Dovedi Nisensona u stanje spremnosti za prijem«, nareduje svo me stolu.Kustakis, trepćući brzo, oĉito pometen, kaţe: »Prvo da mi nešto razjasnimo.

ĉovek će videti sve što imam u glavi? Dobiće pristipmo jim tajnama?«»Ne. Ne. Komunikaciju veoma paţljivo filtriram. Ništa neće pre ći iz vašeg mo

u njegov sem prirode problema koji ţelite da sa vladate. Ništa iz njegovog uma ndoći ovamo sem odgovora.«

»A ako on ne bude imao odgovor?«»Imaće.« »A ako on posle i sam ude u biznis kao prevoznik?« pita Kus

takis.»On je vezan ugovorom«, kaţe Skein oporo. »Nikako ne bi mo gao. A sad, ide



Polećemo zajedno.« Sto javlja da je Nisenson, pola sveta udaljen, u Sao Paolu, spre man. Skein brzo

prebacuje Kustakisa u stanje spremnosti za prijem, pa se okretom stolice postavlja takoda gleda pravo u blistava svetla svojih uredaja za pribavljanje informacija. Ovo jetrenutak kad moţe sve da zaustavi. Okreni stolicu nazad, Skein. Suoĉi se Kustakisom, nasmeši se izvinjavajuće, kaţi mu da je veza neostvarljiva. Vrati mu pi uputi ga na nekog drugog komunikatora, pa neka njemu ra zcri um. Pa onda ţivzdravlju i sreći, zauvek. Na ovoj je taĉki Skein, posećujući ovu scenu u bezbrojfugama, dovikivao samome seb i neĉujno i beznadeţno da stane. Sad moţe stvarno dstane, jer ovo nije fuga, nije iluzija skoka kroz vreme. Stvarno je skoĉio. Stvar no jeovd e, naoruţan znanjem o svemu onome što će sedogoditi, i jedini je Skein ovde, onajoperativni Skein. Pa, ustani sad. Odustani od ugovora.

Ništa od toga ne radi. Time baca izazov entropiji. Time raskida lance.

Zuri u varniĉave, pomiĉne, male bljesike sve dok oni ne upale vatru njegodara, dok ne prodţaraju elektriĉne ritmove njegovog mozga toliko da se Skein podignena energetski nivo koji dopušta telepatsko spajanje. Poĉinje uzletanje. Ispruţa jepipak svog uma i uspostavlja kontakt sa Nisensonom. Drugim pipkom hvataKustakisa. Sada postojano primiĉe jedan pipak drugome. Svestan je u kakve opas ulazi , ali veruje da moţe da ih nadvlada.

Pipci se sreću. Iz Kustakisovog uma istiĉe opis transportera materije i jasan opis problema

rasipanjem zraka? Skein to odguruje do Nisensona, koj: poĉinje da radi na rešeKombinovana snaga dva uma je velika. ali Skein ispretno pušta da se suvišni naponistoĉi, i odrţava telepat sku vezu bez nekog posebnog napora, tako da KustakNisenson ostaju zajedno i bave se svojim tehniĉkim stvarima. Skein ne obraća mnpaţnje, dok njihovi uzbudeni umovi jure prema rešen jima. Ako ti. Da, i onda. Ali ako.Vidim, da. Mogao bih. I. Med utim, moţdab: trebalo. To mi izgleda dobro. Dovešćedo. Naravno. Neizbeţni rezulta: Moţe li se med utim napraviti? Mislim da moţe. Samomoţda ćeš moral: Pa mo gao bih. Da. Mogao bih. Mogao bih.

»Ja vam se milion puta zahvaljujem«, kaţe Kustakis Skeinu. »Bi lo je sve tjednostavno, samo kad smo videli na koji naĉin treba postaviti problem. Uopšte ne zameram zbog onolikog honorara Uopšte.«

Kustakis odlazi — sav sija od radosti. Skein, ispunj en osećanjen: olakšanja, kaţesvom stolu: »Daću sebi trodnevni odmor. Udesi ras pored rada tako da svi koji imajuzakazano budu odloţeni u skladu s tim.«

Smeši se. Prelazi na drugi kraj svoje kancelarije, odvrće poja ĉala, da bi uţivavelaĉanstvenom pogledu na okolinu. Košmar je likvidiran. Prošlost revidirPregorevanje izbegnuto. I za sve tc bilo je potrebno samopouzdanje. I prosvetljenost

duha. Istinsko razu mevanje procesa koji su u pitanju.Oseća kako se na njega iznenada obraĉunavaju predznaci ten: poralne fuge. Pre nošto moţe da interveniše i uspostavi kontrolc otisnut je u tamu i već je purpurnopešĉanoj plavolisnoj plane*. Oranţ talasi zapljuskuju obalu. Stoji nekometara daleko od kc niiĉne jame. Zaviruje u nju, vidi da na dnu leţe, ameboliko



stvorer.;: i ljudska figura; konci ţelatinozne materije polaze iz vanzemaljskc; biomotavaju se oko ĉovekovog tela. Prepoznaje tog ĉoveka dole to je Dţon SkSpajanje u jami se završava; ĉovek se pentra, ;z lazi iz jame. Vetar je sve jaĉi. Pesakbaĉen u visine zasiveo je neb: Stoji strpljivo i gleda sebe samog, mladeg, kako izlazi izjame. Sc: razumem. Elektriĉno kolo je zatvoremo; ĉvor je zavezan: kruţna pe>identiteta je upotpunjena. Njegova će sudbina biti da provede mr.: go godinaAbondanci VI, dok ne postane silno star, i sasušen. Cr sam je licelobanja.

Skein, koji je prešao rub jame, sada leţi pored ruba, teško c šući. Pomaţe muustane.

»Kako je?« pita.



3. jun 1990.

Jedanaest je sati uveĉe, a ja se plašim da odem na spavanje, I ne samo ja. Ĉitasvet se plaši sna.

Jutros sam ustao u 6.30 kao što ĉinim svake srede. Dok sam se bri jao i tuširazmišljao sam o sluĉaju drţave Ilinois protiv Dţozefa Lan kersa, optuţenog ubistvo. Taj sluĉaj poĉinjao je da smrdi kao riba stara tri dana. Moj krunski svedok

imao je sve izgled e da bude optuţen za kri vokletstvo. Obukao sam se, sišao u prizemlje kuće i poljubio Karol za dobro jut ro. Sipalje šolju kafe i rekla: »Novine kasne.«

To mi je pokvarilo raspoloţenje. Ujutru su mi potrebni i kafa i no vine da bidobro startovao.

Dvaput za vreme doruĉka, ustajao sam od stola da pogledam napolje. Nisupojavile ni novine, ni deĉko koji ih raznosi.

U sedam, Karol se popela na sprat da probudi Majka i Toma. Prvi je star deset a

drugi osam goidina Subotom i nedeljom probude se rano iako bih ja baš hteospavaju duţe da me njihovodipanje po kući ne bi pro budilo. A radnim danom, kad ide u školu, moraš ih izvlaĉiti iz kreveta.

Kad sam treći put otvorio vrata, Dţo Gejl, raznosaĉ, bio je kod su sednih vrMoje novine leţale su na pragu.

Imao sam osećanje gubitka orijentacije, kao da sam ušetao u pog rešnu sudnicukao da je sudija izrekao mome klijentu, sitnom lopovu, kaznu doţivotne robIzgubio s am korak sa ovim svetom. Danas nikako nije mogla biti n.edelja. Pa šta o

traţi nedeljno izdanje, šareno zbog stranica sa stripovima u boji, ovde? Danas je sre Uĉinio sam korak napolje da dohvatim novine i ugledao staru gos podu Daglas,moju komšinicu sa leve strane. Gledala je naslovnu stranu novina kao da. ne moţe veruje.

Svet se prestrojio u uspravne linije polarizacije. Moja tanka panika rasturila se iisĉezla. Mislio sam, redakcija Zvezde ovog puta je stvarno zabrljala. To se dešava kaneko pr epusti kompjuteru slaganje lista, špigl. Negde bude neki kratak spoj, i u srse novine pojave uredene kao da je nedelja.

Verovat.no je noćas smena u Zvezdi od luĉila da pusti ta;ko ureden list u štampu;bilo je prekasno da se greška ispravlja.



»Dobro jutro, gospodo Daglas!« rekao sam. — »Recite mi, koji je danas dan?«»Trideseti maj«, reĉe ona. »Valjda. . . Izašao sam u dvorište i povikao za Dţoom. Nevoljno, on okrete svoj bicikl i vr

se.»Sta je ovo?« rekoh, mašući novinama prema njemu. »Jesu li oni u Zvezdi

zabrljali stvar?«»Ne znam, g. Franhame«, reĉe deĉak. »Niko od nas ne zna, takomi boga«.To »nas« verovatno se odnosilo na druge deĉake koji su ujutru sret nu na m

gde im se iz kamiona izruĉe novine. »Svi smo misli li da je sreda. Zato sam zakasnio. Nismo znali šta se dešava,

smo dugo priĉali a onda je Bil Ambers telefonirao redakciji. Gejts, to je direprodaje, bijo je isto tol’ko šavrlj kol’ko i mi.«

»Bio«, rekao sam.»Sta?«, reĉe on. »Ne kaţe sebijo nego b io, bio je šavrlj, ma šta to znaĉilo«, rekao sam.

»Pobogu, g. Franhame«, reĉe on, »ko sad za to mari!« »Nekima od nas je to još uvek vaţno«, rekoh. »Dobro, i šta je Gejts rekao? « »Bio je prokleto ljut«, reĉe Dţo. »Rekao je da će se glave kotrljati. Noćnasmena

verovatno je zaspala i spavala satima, a za to vreme nek; frajer se petljao okokompjutera, ili. . .«

»I to je sve?« rekoh. Osećao sam olakšanje. Kad sam ušao u kuću, izvadio sam iz reciklatora zadubre novine od poslednja

ĉetira dana. Seo sam na sof u i preleteo ih pogledom.

Nisam se sećao da sam ih ranije ĉitao. Nisam se uopšte sećao posled nja ĉdana!

Glavni naslov u sredu bio je: MISTERIOZNI OBJEKAT ORBITI RA OKOZEMLJE.

Pamtio sam ĉlanke od utorka, koji su obaveštavali da se veliki ok rugli o bjektpribliţava nekoj taĉki izmedju Zemlje i Meseca. To je svemi rsko telo detektovanotri nedelje ranije, dok je prolazilo kroz pojas asteroida. U to vreme kretalo se brzinomod pribliţno pedeset sedamhi ljada kilometara na sat u odnosu na Sunce. Onda je

usporilo, nekolik puta menjalo putanju, i najzad je postalo oĉigledno da će, akoizmer:. opet putanju, stići u blizinu Zemlje. Kad se primaklo na osamnaest miliona kilometara, radari su odredi li njegovu

veliĉinu i oblik, mada ne i sastav. To telo bilo je savršena sfera. pola kilometra upreĉniku. Nije odbijalo mnogo svetlosti. Pošto je tak; ĉesto menjalo putanju, bilbez sumnje veštaĉko. Sagradeno je nekiir. ĉudnim rukama, ili ĉudnim kozna ĉim.

Sećam se panike, i mnogih mahnitih ĉlanaka u novinama i ĉasopisi ma, specijalnim TV emisijama skrpljenim preko noći radi razmatranjc znaĉaja o

otkrića. Sfera uopšte nije odgovarala na radio i lejzerske signale upućene s: Zemlje. Msu nauĉnici tvrdili da u njoj i nema ţivih putnika. Poštc je sigurno bmedjuzvezdanog porekla, znaĉi da su je razumna bića s neke planete koja kruţi neke zvezde poslala sa ugradjenom automat skom opremom. Nijedno ţivo biće n



moglo da ţivi dovoljno dugo za takav put. Ĉak i od najbliţe zvezde do Zemlje trebalbi putovati ĉetir. godine kad bi se mogla postići brzina svelosti, a to je bilo nemogCa, i jedna šesnaestina brzine svetlosti ĉinila se nedostiţnom, s obzirom n;



potrebni utrošak energije. Ne, ovaj objekat je lansiran samo sa elektro mehaniĉured ajima kao »putnicima«,postigao je svoju najveću brz nu, iskljuĉio motore i dleteo po inerciji sve dok se nije pribliţio na šem solarnom sistemu.

Eksperti su tvrdili da sfera neće moći da sleti na Zemlju zbog svoje veliĉinteţine. Ona je predstavljala verovatno samo izvidaĉki brod, pa kad bude naĉinilafotografije Zemlje i izvršila radarsko i lejzersko osma tranje, verovatno će opet kresvojim putem, moţda nazad do orbite oko planete gde je i napravljena.

2

Prošle srede unoć, Predsednik nam je rekao da se nemamo ĉega bo ,iali. I pokuje da svoj govor završi optimistiĉki. Bar tako piše u novi nama koje su mi sada bile u rukama, novinama koje sam jutros iz vadio iz d ubreta. U njima još stoji, da bićako ja su poslala Sferu moraju biti mnogo razvijenija od nas, i da sigurno raspomnog.im dobrim stvarima koje narn mogu dati. A mi ćemo sigurno imati nešto kor

za njih. Na primer šta? — pitao sam se. Nekoliko fotcgrafija Sfere, naĉinjenih sa jedne od naših orbitalnih laboratorijposadom, bilo je na drugoj strani. Sfera je izgledala kao ogromna crna bilijarska kugla.Jedan komiĉar na TV je ĉak nabacio ide ju, da ,sa suprotne strane Sfera ncsi ogrobelu cifru 8. Prošle srede moţda mi je to bilo i smešno, ali sada više ne. Cinilo mvrlo verovat nim da je Sfera u vezi sa našim gubitkom pamćenja o ĉetiri posledana. U kakvoj vezi, to nisam mogao ni da pretpostavim.

Upalio sam radio da ĉujem ves:ti u 7.30 ,ali n.ije se imalo mnogo šta ĉuti, semda

se isto desilo svim Ijudima celog sveta. Ĉak i oni u najdub ljim rudnicima dijamaili u podmornicama pretrpeli su isto. Predsed nik je na zasedanju, all će dati izjavsredstva informisanja kasnije u toku dana. U meduvremenu. potvrdeno je da iz Sferene izlazi n.ikakvo zraĉenje. Nije bilo nikakvih dokaza da je taj objekat izazvao gubpamćenja. Ili ,kako su novinari skoln.i stvaranju novth reĉi već govo>dememorizaciju«.

Ja sam advokat, i volim da razmišljam logiĉno, ne samo o onom što hO već denego i o onom što bi moglo tek da se desi. Zato sam naĉinio ckstrapolaciju na tem

ono malo dokaza., ili podataka, zasad raspoloţi vih. Trećeg juna, u nedelju, probudili smo se ne pamteći uopšte 30. i 31. maj niti 1. ijuni. Potpuno smo za boravili da smo te dane proţiveli. Ve rovali ,smo da je dan ptoga bio utorak, 29 maj, i da je osvanula sreda, 30. maj.

Ako je Sfera ovo izazvala, zašto nam je oduzela samo ĉetiri dana pamćenNisam to znao. Niko to nije znao. iMoţda je moć Sfere, taĉnije moć uredaj;a u njoj,bila ograniĉena. Moţda ti uredaji nisu mogli da iz brišu više od ĉetiri dana ljudskogpamćenja, pamćenja svih ljudi na Zem Iji

Pretpostavimo da je tako. Onda, šta ako se isto ponovi sutra? Pro budimo se sutra,4. juna, i ucpšte ne pamtimo ovaj dan, 3. jun, ali nam ta kode oduzmu i tri dana još presrede, na primer 27, 28. 1 29. maj. I tako iz našeg pamćenja nestane osam uzastopdana.



Ako tu uţasnu stvar ponove i 5. juna, pa nam uzmu još ĉetiri dana uspomena,moţe se dogoditi da ne pamtimo ĉak dvanaest uzastopnih dana.

Pa sled ećeg dana? Izbrišu i 5. juni, i sve dane još od 21. maja nao vamo. Sesnadana potpune praznine u glavi. A sledećeg dana? Pa sle dećeg?

Ne, o tome se ne moţe ni razmišljati, suviše je strašno i fantastiĉno. Dok smo gledali TV, Karol i deĉaci opsedali su me pitanjima. Ona je bila u pan

a momci kao da su uţivali u misteriji. Probudili su se oĉekujući da idu a lispostavilda imaju dan odmora.

Na sva njihova pitanja odgovarao sam: »Ne znam. Niko ne zna«. Nisam hteo da ih plašim svojim pretpostavkama. Uostalom, ni sam nisam u

verovao.»Bilo bi dobro da pozoveš kancelariju i javiš da danas ne dolaziš . reĉe Ka

»Sudija Pejn će sigurno otkazati današnja sudenja.«»Karol, nedelja je, nije sreda, ako smern da te podsetim«, rekoh.Zaplakala je. Obrisavši suze, rekla je: »Pa u tome i jeste stvar, Ne sećam se! B

šta se dešava?« Reporteri su takod e javljali da je Bela kuća zasuta telegramima telefonski

pozivima u kojima se zahteva da se rakete sa hidrogenskirr. bojevim glavama ispale naSferu. Specijalne emisije, koje su usledile po sle vesti, bile su posvećene SfGovorili su razni struĉnjaci, nauĉnic' vojnici, sveštenici, i pokoji pisac naufantastike. Niko od njih nije ba. ; odisao samopouzdanjem, ali svi su smireno i umerenopristupali proble mu. Pretpostavljam da su ih i birali po tome, po uzdrţanostizjašnjava nju. Nisu puštali na ekran razne usijane glave i otkaĉenjake. Nisu htepodstiĉu histeriju.

Medutim, Anet Robertson, fundamentalist i nadrilekar koji je pc sedovaosopstvenu radio i TV stanicu, već je proklamovao da je Sfera bc ţja presuda grešnoplaneti. Sfera je bila Andjeo uništenja Za ovo san: saznao od gospode Daglas. Ona nijebila neki fanatik, ali je svakako b:.. religiozna. Telefonirala mi je i rekla da pozovempropovednikov telt fonski broj, i da ga na taj naĉin slušam. »Robertson govori već sat rekla mi je, »i govoriće ceo dan«.

Zvuĉala je uplašeno, pa ipak, ispod tog straha bila je i nota raclos: Oĉigledno, nije

smatrala da će na sudnji dan ona sama bitd medu ooirr... koji kreću za pakao. Ona ćebiti usred stada najĉistijih belih ovĉica. Mo\ rado'znalosit konaĉno je preovladala nadmojom odvratnošću prema R' bertsonu. Okrenuo sam taj broj ali sam dobio sam.oprazan signal. Kasn: sam saznao da su njegovu stanicu vlasti zatvorile navodno zbogkršen . nekih nejasnih federalnih propisa. Bar je tako javljeno, ali imao sam ir sak ga je vlada smatrala za izazivaĉa panike.

U jedanaest pre podne, Karol me je podsetila da je nedelja, i da ć. mo zakasniti ucrkvu ako ne poţurimo'.

Prezviterijanska crkva na bregu Forest Hil obiĉno je dobro posec na, a njenogromni parking uvek je bio dovoljan. Ovog jutra, morali srr. da parkiramo dva blokadalje i pe šaĉirno do crkve. Sva su sedišta bila rf • uzeta. Morali smo da stojimo upredsoblju ispred glavnih vrata. Iz rul' se širio miris straha. Lica su im bila bleda istisnuta, oĉi raširene. Apar: za erkondišn uzalud su se naprezali da uklone iz vazdu



vrelinu i vla. zbijenih i oznojenih tela. Hor je pevao glasno ali drhtavo; njihova »Stcvekova« se drobila.

Trebalo je da Dr. Bojnton ĉita prcpoved napisanu u subotu po pc: ne, kao štuvek radio. Danas je govorio bez pripreme, improvizova:::Moţe biti, rekao je, da je Sfera stvarno izazvala naš gabitak pamćenja. Moţda u njima ţivih bića koja su nam oduzela ĉetiri dana, ne iz nekog neprijateljstva već samdemostriraju svoju ogromnu moć. Nema raz loga da se plašimo nekog novog gubpamćenja. Ta bića samo ţele da nam pokaţu da smo u nauenom pogledu neizmeinferiorni i da. ih ne moţemo uspešno napasti.

Razmišljao sam, šta to dovraga priĉa ovaj? Šta hoće, da nas namrt vo prepadne?Bajnton je poţurio da kaţe da tako moćna stvorenja, tako vidno na predna, n

biti, i ne mogu biti, zlonamerna. Biće na tako visokom etiĉ kom nivou da na zle stkao što je rat, neće ni misliti, sem ako ih neko napadne, naravno. Smatraće nas za koja se još ni.su uzdigla do tak vog nivoa, ali imaju mogućnost, od bogadatumogućnost, da se visoko uz dignu. Kad budu uspostavili kontakt sa nama, Bojntobio siguran u to, kazaće nam da je sve dobro.

Kazaće nam da moramo, svidalo nam se to ili ne, postati pravi hri ićani. Unajmanju ruku moraju svi Ijudi na svetu, pa i budisti, muslimani i drugi, primitihrišćanski duh, bez obzira kojoj religiji pripadali ili ne pripadali. A tada će nas ta nauĉiti da ţivimo kao braća. i sestre, da budemo srećni, da istinski volimo. Nesumnje: bog je poslao Sferu, jer se bez boţjeg znanja i boţje volje ništa ne dešava.bića, ma kakva ona bila, poslao je On, i to ne kao Andela uništenja već kao deliteljamira, liubavi i blagostanja.

Ovo poslednje, i to sa velikim B — Blagostanje! — smirilo je glav ninukongregacije. Bojnton nije zaboravljao da su njegovi vernici veći nom poslovni ljudprofesionalci, struĉnjaci. Niti ja zaboravljao da na luku iznad ulaza u crkvu pBLAGOŠTANJE JE ZA ONE KOJI TE VOLE.

3

Masa se polako izlivala na sunce toplog junskog poslepodneva. Pog ledao sam u

nebo ali, naravno, loptu nisam mogao da vidim. Sredstva in formisanja su javljala daSfera, uprkos .svojoj velikoj udaljenosti od Ze mlje, obilazi oko Zemlje svakih 65minuta,. Nije bila u slobodnoj orbiti. Neprestano je trošila energiju da bi se odrţavna toj putanji. Ali, nije se primećivalo da se iz nje širi bilo kakva energija.

Gubitak pamćenja zahvatio je ceo svet izmedu 01 i 02 ĉasa ujutro po centralnomstandardnom vremenu. Proces je bio propraćen spava njem: oni kojini.su 'već spavali,zaspali su i cstali tako najmanje jedan sat. To je naravnO' izazvalo 1 na stotine hiljadanesreća. Avioni bez automats kog pilota su popadali, vozovi su ,se sudarali ili iska

iz šina, brodovi su tonuli. Najmanje dvesta hiljada ljudi je izginulo ili teškoranje.no.Najma nje milion vozaĉa i putnika takode je povred eno. Ni hitna pomoć, ni bol nicenisu mogle da izidu na kraj sa takvom situacijom. I njihovo je osob lje spavalonajmanje jedan sat, a posle bud ena trebalo im je još dosta vremena da se srnadu, što jeznatno pogoršalo situaciju. Umrli su mnogi koji su mogli biti spaseni da im je nek



vreme pritekao u pomoć. Nastalo je i mnogo poţara, od kojih su najgori još besneli u Tokiju, Atini, Napu

Harlemu i Baltimoru.Razmišljao sam: zar bi nas bića visokog etiĉkog nivoa uspavala, zna jući da

toliiko ljudi poginuti ili biti povredeno?Stigla je i neobiĉna vest o dvojici ĉuvara koji .su cdstreljivali krdo slonov

Keniji. Zaspali su, a slonovi su ih potom izgazili i usmrtili. Sta god da je izazvalospavanje, bilo je vrlo selektivno. Dejstvovalo je samo na ljudska bića.

Optimizam koji nam je Bojnton dao u crkvi, na suncu se rastopio. Mnogi suverovatno razmišljali sliĉno meni: ako se Bontonove reĉi poka ţu prorcĉansMbespomcćni smo. Ta bića u Sferi, bez obzira da li su ţi va ili mehaniĉka, moguodluĉe da za nas uĉine, ili .sa nama uĉine, šta god hoće. Više nismo gospodari svsudbinc. Neko se moţda prisećao šta su tehnološki superiorni belci svojevremuradili raznim domorodaĉ kim kulturama. I to sve u ime progresa i. boga.

Ali ovo će biti, mora biti, drukĉije, razmi.šljao sam. Bojnton mora biti u praTako napredan narod ne moţe da postupa kao mi. Cak ni mi više nismo isti kao starim, rd avim danima. Nešto smo nauĉili.

S druge strane, uz razvi jenu tehnologiju ne mora ići i razvijena etika.

»Ni druge stvari«, promrmljao sam»Sta kaţeš«, macane?« reĉe Karol. »Ndšta«, rekoh. Sklonio sam njenu šaku sa svoje roiš’ce, za koju sa moja dr

ĉvrsto drţala tokom ĉitavog vremena provedenog u crkvi, kao da sam ja neka stena

vekcva. Prišao sam sudiji Pejnu, koji je imao šezde set godina ali je ovog juizgledao kao da mu je osamdeset. Mnogi ispu cali krvni sudovi na njegovom licu bilisu crveni, ali je ispod toga bilo si vilo.

Pozdravio sam ga i zatim upitao da li će se sutra raditi normalno. Ĉinilo se darazume o ĉemu gover ;,m, pa sam rekao: »Sud enje će sut ra poĉeti na vreme?«

»A, da, sudenje«, rekao je. »Naravno, Mark«. Nasmejao se ţalostivo i dodao: »Pod uslovom da kad ,se sutra probu dimo,

zaboravimo šta smo danas rekli«.

Ovo se ĉinilo neverovatnim, što sam odmah kazao. »Dobre advokate ne stvara dobar pravni fakultet«, reĉe on, »već is kustvo. A

iskustvo nam kaţe da se iste proklete fstvari, sa beznaĉajnim va rijacijama, staponavljaju, iz dana u dan. Pa zašto cnda mislite da se ovo zlo neće ponoviti? I akponovi, kako ćete izvući neku pouku, kad se nećete niĉeg sećati?

Nisam imao nijedan logi.ĉan argument, a on više nije hteo da razgo vara. Zgrje svoju ţenu za ruku, pa su njih dvoje krenuli kroz gomi lu gazeći kao da oĉekujnaidu na dubinu i udave se u moru tela.

Veĉeras, evo, rešio sam da smimim na magnetofonsku traku ono što je danas bI sad ću leći da spavam, moleći se gospodu da mi pamćenje ne nestane, da u snuprestane. . .

Ostatak današnjeg dana proveo sam uglavnom pred televizorom. Ka rol je uzapotrošila sate pokušavajući da se probije kroz zakrĉene te lefonske linije da b



razgovarala sa prijateljima. Tri ĉetvrtine vremena dobijala je signal »zauzeto«. PrTV upueivane su molbe gradanima da ne koiriste telefon sem za hit.ne potrebe, aliKarol na to nije obraćala paţnju sve do otprilike osam sati uveĉe. Tad je jedan TVbilten. po šesti put za šezdeset minuta, preneo gradanima molbu da ne telefoniraju. Najmanje dvad eset poţara je izbilo u gradu, a vatrogasci o njima ni.su mogli bitiobavešteni zbog zakrĉenosti telefcnskih linija. I hitna pomoć se iz is tog razloga mogla dobiti.Rekao sam joj da već jednom odustane, pa smo se posvadali. Naša suzbijena histerijaje izašla na površinu, a deĉaci su se povukli uz stepenice u svoju sobu, i tamo su oiza zatvorenih vrata. Pos le nekog vre mena Karol se rasplakala i bacila u moje naruĉa tad sam d ja zaplakao. Izljubili smo se i pomirili. Deĉaci su sišli. Izgledali su kasmo ih izda li. što i jesmo,

Za njih ovo više nije bila vesela avantura iz neke nauĉnofantastiĉne priĉe.

Majk reĉe: »Tata, da mi pomogneš da uradim zadatak iz aritme tike?«

Nisam baš bio raspoloţen za tako nešto, ali sam hteo da se nekako iskupim pnjim za onu malopred ašnju divlju scenu, pa sam pristao. Ali kad sam video kolikoposla, rekao sam: »Zar sve ovo? Pa šta je to sa tvojim nastavnikom? Nikad nisavideo toliko. . .«

Zastao sam usred reĉi. Naravno, Majk je zaboravio sve što je nauĉio u posletrd dana u školi. Sad je morao da savlada sve te lekcije od po ĉetka.

I tako oistadosmo uĉeći sve do jedanaest, iako smo mogli da završi mo i ranijja nisam uporno gledao vestd po deset minuta na svakih po la sata. Punih trideset

minuta proveo sam slušajući predsednika SAD, koji se pojavio na ekranu u 21Ništa nije imao da doda onome što su novinari već rekli, sem da će pitanje Sfererazrešeno u roku od tride set dana, ovako ili onako. Ako u sledeća dva dana Sferodgovori na naše signale, onda ćemo poslati ĉetvoroĉlanu ekspediciju da ispita Sfe

»Ako moţe da udje u nju«, pomislio sam slušajući to. Med utim ako Sfera poĉini i jednu dalju neprijateljsku akciju, SAD će b

odlaganja lansirati, u saglasnosti sa drugim zemljama, rakete sa hidrogenskimbombama.

A do tad, hoćemo li svi da se pridruţimo predsedniku u zajedniĉkoj molitvi sveroispovesti?

Hteli smo.U jedanaest, stavili smo decu da spavaju. Ali nekih pola sata kasni je, prola

pored njihovih vrata, ĉuo sam utišani zvuk televizora. Nisam ništa rekao Majku, sam znao da on sutra mora u školu.

U dvanaest, snimio sam prvi deo ove trake.Ali, evo, ima još minut do jedan ujutro. Ako se noćas desi isto što i prošle n

prvo će biti zahvaćena ona Zemljina hemisfera na kojoj je sada noć. Ljudi u vremenskoj zoni koja preseca juţni i severni At lantik i pokriva istoĉni deo Grenlanda,zaspaće. Kao predostroţnost, za sluĉaj da se stvar ponovi, svi avioni su zadrţaniaerodromima. Evo baš sad TV prikazuje kapetanski most i salon prekookeansputniĉkog broda Paks. Tamo je pet sati ujutru, ali je salon prepun. Putnici imaju na



glavama papirne šešire, bacaju konfete, baloni su svuda. Šta bi to mo gli da slstvarno ne znam. Kapetan je malopre kazao da je ukljuĉen automatski uredaj zavod enje broda, ali da on ne oĉekuje da se ponovi ono od prošle noći. Reporter kojinterviui še obaveštava nas da vlade onih drţava, koje se nalaze na dnevnoj strani, nuspeli da zadrţe narod u kućama. Vidimo slike iz svih delova sveta, svuda zavijsirene, ali, svuda sem u totalitarnim drţavama, ulice dnevnog sveta pune su autobila. Prokl ete budale jednostavno ne veruju da će se stvar ponoviti.

Ponovo vidimo kapetanski most i salon brcda na Atlantiku. Gospo de! Oni padajuu san!

Spikeri televizije ponavljaju uputstva. Svafco treba da legne da se ne bi povrediopadajući. Svi kućni aparati koji bi mogli izazvati poţar mo raju biti iskljuĉeni. I dalje, i tako dalje.

Sedim na stolici sa zabaĉenim naslonom. Karol je na sofi. Sad sedim na sofi. Karol mi je upravo rekla da ţeli da se drţi za me ne kad

strašna stvar naide.Spikeri padaju u histeriju. Za nekoliko minuta biće zahvaćen Nju jork. Istoĉ

polovina Juţne Amerike već je podlegla. Pada i centralr/ deo.

4

Istinski datum: 4 Jun 1990. Subjektivni datum: 27 maj 1990,Gospode! Koliko puta li sam uzviknuo »Gospode!« tokom protek'; dva dana?Probudio sam se na sofi. Uz mene su bili Karol i Majk. Sat je poka zivao tri ĉ

ujutru. Na ekranu je bio Kris Tarner. Pojma nisam imao o ĉemu to govori. Samo razumeo da pokušava da ubedi sve svoje gk daoce da je sve u redu i da će sveuskoro objašnjeno.

Sta traţim ja na sofi? Pa valjda sam otišao na spavanie o:ko jed:: naest sati u n26. maja, a to je bila subota. Karol i ja smo se nešto ma lo zakaĉili zato što samdan ostao vian kuće radeći na sluĉaju Lan kers, a bio sam obećao da je vodim na filmNova ekspres. Stvarno smo to : obećao, ali sa vaţnom napomenom: ide.moako uspemda završim posao d: osam uveĉe, što oĉigledno nisam uspeo. I otkud sad mi na sofi? Ot kud se Majk stvorio tu, i šta to govori ovaj Tarner, da je navodno 4. jun'

Magnetofon je bio na stolu pokraj mene, ali mi nije paćlalo na u:v da ga ukljuĉ Prodrmao sam Karol i ona se probudila. Zbunjeno smo pitali jedr. drugo šta se

dogodilo. Konaĉno. Tarnerov uporni glas prodro je do na' paţnje. Objasnio je situavaljda po peti put iz poĉetka. Kasnije, obja; nio je da je njega probudio budilnik kojimu se nalazio uz samo uvo, nr vijen na 02.30.

Karol je pristavila kafu, i popili smo svako po ĉetiri šoljice. Svakoi: ke stvari smpriĉali, a povremeno slušali Tarnera, sve dok nismo ste’:’ kakvotakvo poloviĉnouverenje da smo odista izgubili svaku uspome:: na poislednjih osam dana. Majk jeĉitavo vreme spavao, pa sam ga kona: no odneo uz stepenice u krevet. Njegovtelevizor je tamo još radio. N: ' Frobišer, Majkov omiljeni spiker, histeriĉno je priĉao.Iskljuĉio sam ga sišao niz stepenice. Kasnije sam došao do zakljuĉka da se Majkverovat:: uplašio i sišao da ,sedi sa nama.



Zora nas je zatekla kako ĉitamo novine još od 26. maja pa sve do juna. Bilo je kao da ĉitate vesti sa Marsia. Karol je uzela pililu za un: renje da se malo smiri, a jasam izvrnuo iednu ĉašicu »Divljeg ćuran? Pa još jednu. Kad sam popk> valjda šestKarol mi je rekla da ostavim . • kiju. Neću biti sposoban za posao. Na to samodgovorio: ako ona zamiš' da će neko nešto raditidanas, znaĉi da je potpuno poludela.

U sedam, izašao sam da uzmern novine. Nije ih bilo. Tek u ĉetvrt : osam, Dţo je doneo. Pokušao sam da razgovaram sa njim, ali nije h:■. da stane. Sve što mrekao, okrećući bez zastanka pedale svog bicik*. bilo je: »Nije subota«!

Ušao sam nazad u kuću. Ĉitava prva strana bila je posvećena Sft: i jutrošnjimdogad ajiima zakljuĉno so 04 ĉasa ujutro. Jedan deo lista t: je sloţen pre 01 ĉas. Kranapomena na dnu strane obaveštavala je : se osoblje probudilo oko tri ĉasa ujutru.Trebalo im je sat vremena da ; srede, a onda ,su skrpili najnovije vesti i delove treće rubrike. Nikad im t: ne bi usda nisu imali kompjuter, koji je slagao savršen slog po di r.tatu izgovaranommikrofon.

I pore d onoga što sam rekao u razgovoru sa Karol, otišao sam na po sao. Prvo sse pobrinuo za sinove. Otišli su u školu u deset. Ĉinilo mi :e da je beskorisno daOni su bili ţeljni da priĉaju sa drugarima o no voj situaciji. Iskreno, i ja sam ţeleoodem u kancelariju i u sud iz istog razloga. Zeleo sam da popriĉam o ovomekolegama. Da ostanem u ku :: ĉitav dan uz Karol ĉinilo mi se gubljeniem vremSamo smo govo riii iste stvari ponovo i ponovo.

Karol nije ţeiela da idem. Plašila se da ostane kući sama. Naši su r:ditelji umrli, alije ona imala sestru u obliţnjem gradiću Hena. Rekao sam Karol da bi dobro bilosvrati tamo, da malo izad e iz kuće. A što se mene tiĉe, da jednostavno moram da odedo sud.a, jer ne mogu druk ::je da saznam šta se tamo dešava, pošto su telefonske linijezauzete.

Kad isam izašao do kola, Karol je istrĉala za mnom. Njena duga pla va kosa vse, rasĉupana; imala je velike kese ispod oĉiju; izgledala je itao veštica.

»Mark! Mark!« rekla je.Sklonio sam prst sa dug'meta s tartera i rekao: »Šta je sad?« »Znam da ćeš misliti da sam luda, Mark«, rekla je, »ali stvarno ne :u izdrţati!«

»A ko će izdrţati?« rekoh. »Mark«, reĉe ona, »šta ako odem do moje sestre i onda zaboravim kako da

vratim? Sta ako zaboravim tebe?«»Ta stvar se dešava samo noću«, rekoh. »Za sada!« povika ona. »Za sada!«.»Slatkišu«, rekoh, »vratiću se rano. Obećavam. Ako nećeš da ideš, ostani ode.

Pred i onamo i priĉaj sa gospodom Najt. Eno vidim je kako :leda kroz prozor. Ona jesposobna da razgovara ceo dan, dok ti ne otpad nu uši.«

Nisam joj rekao da poseti nekog bliskog prijatelja, jer ih nije ni. ima la. Njenanajbolja prijateljica je umrla od raka prošle godine, a dve su setke sa kojima se zblodselile su se.

»Ako odeš do sestre«, rekao sam, »uzmi mapu, zabeleţi na njoj gde stanuješzakaĉi je na tablu za instrumente u kolima, tako da je sigur no vidiš.«



»Smoto jedan smotani«, reĉe ona. »To nije smešno!« »Pa ja se nisam ni šalio«, rekoh. »Nešto mi govori. ..« »Sta?« reĉe ona. »Pa, uskoro ćerno sami sebi da pišemo cedulje. Ako se ovo nastavi.« Tad sam misliio da se šalim. Razmišljajući o tome kasnije u toku ovog istog d

shvatio sam da je to jedini naĉin da se snademo sledećeg jutra. Pa, moţda ne jedini, alto treba da nam pomogne na samom p oĉet ku, kad se probudimo. Istakni cedulju nmesto gde je ne moţeš previde ti, a ona će te uputiti da ukljuĉiš magnetofon, koji ćukratko obavesti ti o situaclji. Onda ćeš upaliti TV da ĉuješ sveţe vesti.

I da sam ostao kod kuće isto bi bilo. Samo polovina sluţbenika suda je došloposao, a i oni su radili sasvim neefikasno. Sudija Pejn nije do šao i nikad više i doei. Umro je od srĉanog udara tog jutra u šest, gledajući TV. Valter Barbindejl, ortak u advokatskoj firmi, izrazio je mišljenje da bi taj sudija u svakom sluĉaju usdoţiveo srĉani udar. No, ova situacija sigurno je to ubrzala.

»Berza akcija je praktiĉno srozana do dna«, reĉe on. »Još jedanova kav dan, i

imaćemo ekonomsku krizu svetskih razmera. I to krizukojoj ona od 1929. ne će moćini sveću da drţi. Cakne mogu da dobijem ni svog berzanskog agenta da mu kaţem dasve proda.«

»Ako svako bude prodavao, onda će na berzi stvarno doći do sloma«, rekoh. »Sta ti radiš, ĉuvaš svoje akcije?« »Bio sam previše zauzet da bih rnislio o tome«, rekao sam. »Moglo bi se reć

sam zaboravio.«»Nije duhovit vic«, reĉe on.

»I ţena mi je nešto tako rekla«, odgovorih. »Ali ne pokušavam da budem duhomada, boga mu, stvarno bi nam došlo malo šale. I, šta ćc mo sa sluĉajem Lankers? »Pregledao sam neke spise«, reĉe on. »Nemamo nikakvih izgleda. Kaţem ti, bio

to šok, otkriti iz spi,sa, i to po drugi put, da je svedok u kcga smo polagali sve nazatvoru, optuţen za krivokletstvo«.

Pošto je u palati pravde vladao opšti haos, nije imalo smisla razmiš Ijati ko ćesledeći sudija u sluĉaju Lankers. Pravo reĉeno, nije me tc ni zanimalo. Ĉovek je morao razmišljati o daleko vaţnijim stvarimf nego što je sudbina jednoga ubnesumnjivo krivog.

Otišao sam u bar »Grovers rover«, koji je od palate pravde udaljer. jedan blok.Uzgred reĉeno, a ovo će moţda koristiti. meni ili nekomek . jednog dana bude slušaoovu traku, zašto ja sebi ponavljam stvari ko;. savršeno dobro znam, na primer talokaciju ovog bara? Moţda zato š* * mislim da ću te stvari jednog dana zaboraviti.

Bar sam, ipak, dobro pamtio, a i trebalo bi, jer idem u njega otka: je podignut, prepet godina. Vazduh je bio gust od duvanskog dima, sv: je mirisalo na pivo i piće, ivladala je galama. Svako je govcrio glasno brzo, kao što se i moţe oĉekivati na mgde su sve sami advokati i slir benici ,suda. Natisnuo sam se uz sam šank i ĉastidrţavnog tuţioca ĉaš com Divljeg ćurana. Priĉali smo o jutrašnjem sluţbemom raRekao rr je da je jutros morao da pusti na slobodu dvojicu provalnika. Bili su u'r.vaćeni i lišeni slobode pre dva dana. Policija je naravno podnela odgo\?. rajućeizveštaje. Ali, ti izveštaji ne bi bili dovoljni za osudu, kad bis\ denje jednom poĉelo.



Ni provalnici, ni oštećeni gradani, ni policajci, n: : uopštc pamtili te sluĉajeve. »Sem toga«, reĉe drţavni tuţilac, »u dva i trideset jutros, policiji ' stigao poziv iz

taverne »Crna senka« u ulici Vašington. Policija nije st:: la na lice mesta sve do 0jer su policaici dobar sat pa i više bili pre še dezorijentisani da ma šta uĉine. Kakonaĉno stigli u tu krĉmu, r.s li su leš.Covek je dobio teške batine, a zatim je ubodennoţem u stoma/ Niko ništa ne pamti, prirodno. Prema onome što se moglo saznati,vatno je da se pokojnik u pijanstvu posvadao sa jednom ili više nep:: natih osoba neštopre 01 ĉas ujutru. Sigurno je bar trideset svedoka p:; matralo ubistvo. Znaĉi imamoubicu ili ubice na slobodi, oni se danas taju ulicama a ne sećaju se ni ubistva niĉega što je ubistvu predh dilo.«

»Moţda ipak znaju da su krivi, ako su planirali stvar duţe«, rek: ': Nacerio se i rekao: »Ali, taj ubica, ili ubice, neće o tome nikom ■ ĉati. Krvi

bilo ni na kome sem na lešu. Niko nije imao izubijane i" ili sliĉno. Dvojicauhapšeni što su nosili kame, ali šta s tim? Uskoro : biti pušteni, i niko, ama baš nne moţe dokazati da su ih i upotreb:. Noţ je naden zariven u trbuh pokojnika, a

njegovi pokušaji da ga izva uništili su sve eventualne otiske prstiju«. Mnogo smo priĉali i mnogo pili, kad odjednom videsmo da je već šst po podne

Nisam bio u stanju da vozim, i bio sam još dovoljno pri =ebi da to shvatim. Pokušsam da pozovem Karol da dod e po mene, ali linija bila zauzeta. Pokušao sam opet u18.30 i u 19 ĉasove, bez uspeha. jaluĉio sam se da uzmem taksi. Posle još jednog ptelefonirao sam pet i ovog puta dobio vezu.

»Gde si bio«, reĉe ona. »Zvala sam tvoju kancelariju, ali niko nije : :igovaPomišljala sam da zovem policiju«.

»Kao da oni već nemaju dovoljno posla«, rekoh. A kad si tidošla ..uci?

»Zaplićeš jezikom«, reĉe ona hladno. Ponovio sam pitanje.»Pre dva sata«, reĉe ona. »Linije su bile preoptrećene«, rekoh. »Pokušavao sam.« »Znao si koliko sam se bojala, i nije te bilo briga«.»Šta ja mogu, ako drţavni tuţilac uporno hoće da obavlja sluţbene rr.ari u baru?«,

rekoh. »Sem toga, pokušavao sam da zaboravim. »Šta da zaboraviš?« »Ne znam sad šta je bilc«, zaboravio sam. »Magarĉe«! povikala je. »Uzmi taksi« Zaĉuo sam spuštanje slušalice. Nije napravila scenu kad sam došao kući. Odluĉila je da smiri stvar, ilida zbog

dece. Pila je dţin i tonik kad sam ušao, i rekla je: »E ti ćeš ada kafu, pa posle nekogvremena moţeš da ĉuješ traku koju si juĉe nas :.:mao. Zanimljiva je, mada jezovita

»Kakvu traku«, pitao sam.»Majk se igrao magnetcfonom«, reĉe r ncja draga. »Pa je otkrio da si .apravioisnimak o juĉerašnjim dogadajima.«

»Taj klinac«, rekoh. »Uvek zavlaĉi nos u svašta. Zar u ovoj kuei ĉo =1: baš nišne moţe da zadrţi za sebe«?



»Nemoj ništa da mu kaţeš«, reĉe ona. »I ovako je vrlo uznemiren. 5;Iokako bilo,dobro je što je ukljuĉio taj magnetofon. Inaĉe bi ti sasvim :iboravio da to uĉiMislim da treba da praviš dopune svaki dan.«

Znaĉi misliš da će se dogoditi opet?« Suzc su joj navrle na oĉi. Sledećeg trenutka sam je zagrlio. Mislio ar.i da ću i ja

zaplakati. Ali Karol me je odgurnula, govoreći: »Smrdiš na ... goru rakiju.« ■>Pa kad pijem ono što u baru nude«, rekoh. »Nemam dovoljno para :.. Div

ćurana, koji košta tri dolara ĉašica.« Popio sam ĉetiri šolj.lce crne kafe i grickao usoljene raĉiće. Uzgred .:di reĉeno, ni

za to nemam dovoljno para, jer zarad ujem samo ĉetrde :: pet hiljada dolara godišnje. Kad smo otišli u krevet, otišli smo u krevet. Kad je bilo gotovo, Ka . :I ;e re

»2ao mi je, macane, ali u ovo nikako nisam mogla da se une : celim srcem.«>1 ne samo srcem«, rekoh.•Baš si nevaljao«, reĉe cna. »Htela sam da kaţem da nisam mogla ... prestanem

mislim, i dok smo se mazili, da je sve uzalud. Mislila :m. sutra se ovoga nećesećati.«

A kad se pa sećamo? Hleb naš današnji daj nam za. . . ovaj.. .«Dcbro je što nisi ostvario svoj san iz detinjstva da postaneš jjropo . ednik«, reĉ

Karol. »Dobar si advokatgrabac. A bio bi oĉajan pop.« »Vidi«, rekoh. »Pamtim neke sluĉajeve kad nam je bilo izuzetno le po. Sem t

medeni mesec nikad neću zaboraviti. Ali treba nam san Nismo skoro ništa spavali dvadeset i ĉetiri sata. Hajde da knjavamo : zaboravimo sve, do sutra. Sto pomislim. . .

Zurila je u mene a onda rekla, »Jadni moj mali, nije ni ĉudo što s: tako napašaljiv! To'ti je odbrana od straha«Udario sam pesnicom u dlan i povikao: »Znam! Znam! Zaboga, ko liko će

potrajati?«Otišao sam u kupatilo. Lice u ogledalu izgledalo je kao da pokušava da flertuj

mnom. Levo oko je bez prestanka namigivalo.Kad sam se vratio u spavaću sobu, Karol me je podsetila da još ni sam snim

svoje uspomene na današnji dan. Nije mi se htelo da to sad radim, jer sam bio tako

umoran. Ali, iopasnost da izgubim još jedan dan iz svog pamćenja podstakla mNe, ne još jedan dan, pomislio sam. Ako se ujutru sve ponovi, izgubiću ĉetiri dOvaj i ona tri dana pre već zaboravljenih majskih dana. Probudiću se sutra, u utorjuna, i za mišljaću da je 24. maj.

Govorim ovo u mikrofon u svojoj radnoj sobi, u prizemlju. Ne bih ţeleo da Kĉuje neke od mojih primedbi,

Pa, do sutra. Sutra će nam doći, ali juĉe neće doći. Napisaću sebi ce duljzataknuću je u futrolu svojih naoĉara.

6

Istinski datum: 5. jun 1990.Probudio sam se ubeden da je danas moj rodendan, 24. maj. Okre nuo sam se na



str anu, video sam da iz moje futrole za naoĉare viri parĉc hartije, stavio sam naona nots i proĉitao cedulju.

Ništa nisam shvatio. Nisam se sećao da sam je napisao. I što bih sišao u prizemlje i ukljuĉio magnetofon? Ipak sam to uĉinio.

Dok sam slušao mašinu, srce mi je gruvalo kao sudijin ĉekić. Ĉinilo mi se dzvuk povremeno gubi. Zar ću pasti u nesvest?

Tako mi je pola dana propalo u pokušajima da popunim prazninuod dvanaest dana u svom umu. U kancelariju nisam otišao, a deĉaci su otišli u škosazakašnjenjem. A šta se desilo sadecom na dnevnoj stra ni Zemlje? Ako su prespavalina primer ĉas geometrije, onda će morati ponovo da uĉe istu lekciju iz geometrije dana. A to onda pomiĉe plan nastave napred, zapravo nazad, za taj dan. Koliko ćetekvremena izgu biti radnici na radnim mestima. Moraće da ga nadoknade, što znaĉi dpoći kući jedan sat kasnije. Zar samo jedan? Ĉoveku treba više od sata vre mena doporavi i orijentiše Kafcav haos je ovo?! I kakav će tek biti ako se stvar nastavi?

U jedanaest pre podne, Karol i ja dovoljno smo se oporavili za jedan odlazak dosamoposluge. Bio je utorak, radni dan, ali Karol je htela da budem sa njom, pa sammorao da telefoniram u kancelariju i javim sek retarici da neću doći na pcsao. Linibile zauzete, a i sumnjao sam da je došla na posao, pa sam rekao sebi, nek’ ide svvraga, i odustao.

Naša samoposluga se normalno otvara u osam. Danas nije bilo tako. Morali da stanemo u dugi red, koji je iza nas još produţavao. Vrata su otvorena u podne.Poslovod a, sluţbenici i prodavci prošli su, naravno, kroz iste nevolje kao i mi ostdok se nisu snašli. Neki uopšte nisu došli :;a posao. A neki od kamiona koji normalno dovoze nove zalihe robe, nisu pojavili.

Dok smo Karol i ja ušli, oni ispred nas već su. ispraznili pola samo posluge. Imasu istu ideju kao i mi. Napravi zalihe odmah, pa nećeš mo rati da ĉekaš u redovĉesto. Sveţe mleko je nestalo, a od mleka u pra r.u ostala je samo jedna kutijapolici. Krenuo sam da je zgrabim, ali ne ki tinejdţer bio je brţi. Poţeleo sam da gaudarim, ali to naravno nisam uradio.

Sve cene su povećane za ĉetvrtinu, pred našim oĉima. Potom, dok smo stajaredu pred kasom, neki proizvodi poskupeli su još jednom. Od :renutka kad smo stred pred poslugom, pa do trenutka kad smo iz r.;e izgurali troja pretovarena kolica,prošlo je ĉetiri sata.

Dok je Karol smeštala kupljenu robu u kuću, odvezao sam se do drusamoposluge. Tamo se red protezao duţ ĉitavog jednog bloka zgra da; ta bi radnja ispraţnjena pre nego što bih i stigao do ulaza.

Sledeće dve samoposluge, kao i bakalnica na uglu, takode su bile reznadeţne zamene. Nisam imao nikakvih izgleda ni u tri prodavnice pi :a do kojih sam se odvezao.Ispred ĉetvrte je stajalo samo tridesetak lju di u redu, pa sam rešio da okušam sreću

Dok sam stigao na red, piva više r.;je bilo, što me i nije zabrinjavalO', ali od ţestokihpića ostala je samo jed r.a flaša od petine litra jeftine rakije. To sam pio kao studen.sam bio :ez para. Doneo sam tu odvr atnu flašicu, i litar jeftinog muskata, do kaseBolje išta nego ništa, bez obzira što su cene udvostruĉene.

Poĉeo sam da popunjavam ĉek, kada sluţbenik za kasom reĉe: »Ţao rr.i



gospodine. Samo gotov novac.«»Šta?« rekoh. »Zar niste ĉuli, gospodine?« reĉe on. »Banke su zatvorene danas u dva po podn »Banke su zatvorene?« rekao sam. Ove moje reĉi su zvuĉale glupo i rreni samo »Da, gospodine. Zatvcrila ih je savezna vlada. To je samo privreme r.o. ili bar tako

kaţu na TV. Otvoriće se kad se sredi guţva na berzi.« »Ali. . .«»Berza. se sarušila«, reĉe on. »Srušila«, ispravio sam ga gotovo automatski. »Mislite na novi Crni petak?« »Danas je utorak.«»Mladi ste vi, pa ne znate na šta se to odnosi«, rekao sam, a u sebi .i:dao: »M

ali i neškolovan.« »Predsednik će uvesti sistem racionisanja hrane«, reĉe on, »kao prvu m

privremene uprave. I kontrolu cena, Tarner je tako rekao na TV pre jedan sat. Svto Predsednik lcpo da nam objasni veĉeras u iest.«

Kad sam se vratio kući, Karol je sedela pored televizora, bleda, ra jirenih oĉiju.»Biće nova depresija!« rekla je. »Mark, šta da radimo?«

»Ne znam«, rekao sam. »Nisam ja Predsednik, znaš.« I sruĉio sam se :: sIzgubio sam duhovitost.

Budući da smo oboje rodjeni 1955., nismjo stvarno znali šta je Dep resijavelikim »D«, naime, nismo liĉno iskusili veliku ekonomsku kri zu tridesetih godAli naši roditeslji, koji su tada bili mala deca, priĉali = :i nama o tim daniima. Karroditelju su tad ţiveli prastojno, mada ne



dobro, ali je moj otac, tako mi je bar priĉao, pojedinih dana bio zadovo ljan akjelo dobije bajat hleb i kuvanu repu.

Predsednikov govor na TV je bio uglavnom o depresiji, za koju je rekao da ćeprivremena. Pcsle pola ,sata optimistiĉkih fraza, otkrio je zašto misli da ova situneće potrajati. Savezna vlada nije nameravaia da ĉeka da razumna bića u Sferi, aktamo uopšte ima, stupe u kontak: sa nama. Neprijateljstvo Sfere je sada bilo oĉigleZato se odustalo oc istraţivaĉke ekspedicije. Sutra će SAD, SSSR, Francuska, ZapaNe maĉka, Izrael, Indija, Japan i Kina ispalitd armadu raketa sa atomskim bo jeglavama. Još jutros su kompjuteri odredili orbite i recLosled bacanja u bitku. Jedajedan, projektili će se zaletati u Sferu dok je potpunc ne razore. Biće ih cfovoljno unište ne jednom, nego mnogo puta.

»Ovo će podići akcije na berzi«, rekoh. Evo, završavam snimanje, i sada ću u krevet. Sutra ćemo postupit: po uputstv

na ceduljama, slušaćemo trake iz poĉetka, proĉitaćemo ope . pojedine stranice novpa pogledati vesti na TV. Palata pravda. neka ide do vraga; u njoj sigurno nećenikog.

A, da. U ovoj pometnji i opštem uzbudenju svi su zaboravili, pa i > sam, da mi jedanas rod endan. Ĉekaj! Pa danas minije rodendan.

Islinski datum: 7. jun 1990. Subjektivni datum: 18. maj 1990.

Probudio sam se ljut na Karol zbog naše svade prethodnog dana. N. šestog' juna,naravno, nego sedamnaestcg maja. Bili smo na zabavi ko; Barlingtonovih, i tu sam

sreo divnu mladu slikarku Robertu Gardner. Ks rol je smatrala da sam se previšzadrţao u njenom društvu zato što . Roberta liĉila na Mirnu. Moţda je tako. S drstrane, istinski su me z& nimale Robertine slike. Stekao sam utisak da ima praviumetniĉki talena: Kad smo došli kući, Karol rne divljaĉki napadala da još volim MUza lud sam se bunio. Na kraju sam joj kazao da moţemo i da se razvedem: akomoţe da mi eprosti i zaboravi. Karol se rasplakala, izjurila iz soi: ■. i otišla da spaprizemlju, na sofi.

Naravno, ne pamtim kako smo se pomirili, ali smo se sigurno nek. ko pomirili,inaĉe ne bismo i dalje bili u braku.

Bilo kako bilo, probudio sam se rešen ćla danas razgovaramo sa vokatomrazvcdniĉarem. Na pomisao šta će Majk i Tom morati da pretr pe, pripami je muka. Ali, treba ih poštedeti naših uţasnih svada. S: ćam se svojih reakcija kadsam bio klinac, kada bih ĉuo da se moji rcc, telji tuku. Bilo je olakšanje, mada tuolakšanje, kada su se razveli.

Razmišljajući o ovome, posegnuo sam za naoĉare. I našao cedul;. Tako je poĉelonovo putovanje u pometnju, nevericu i uţas.

Sad, kada se naša panika donekle smirila, vratio nam se dvadeseti. ne, nego valdevetnaesti maj? Uglavnom, Karol i ja još ţivimo u on:r danu posle svade, pa su našiodnosi priliĉno hladni.

Sada je trinaest ĉasova. Gledali smo prenos lansiranja prvih rake:: Deset atomprojektila, jedan za drugim.



EvO', trinaest i pedeset pet, gledamo satelitski prenos lansiranja panskih raketa.Upravo smo ĉuli da su ispaljeni ruska i kineski projek:.. Kad i cstale nacije ispalesvoje, biće ih ukupno trideset sedam.

Ne stiţu vesti. U cvakvom sluĉaju, ako vesti nema, to je loša vr Šta se dogodiloIzveštaĉi to ne otkrivaju. Priĉaju o svakojakim drug.r. temama.

Istinski datum: 8. jun 1990. Subjektivni datum: 15. maj 1990.

Moje trake govore da je ovo jutro prošlo isto kao i prethodna ĉetiri. Pakao. Sada je trinaest ĉasova. Predsednik, iako mu je samo ĉetrdeset i ĉe ::ri godizgleda kao tuţni tarac, dok izveštava o katastrofi. Svih tride s:t sedam rak eta ieuništeno svojim sopstvenim hidrogenskim bombama, koje su eksplodirale narastojanju od oko tri hiljade milja od Sfere. Vide I: smo poneku fotografiju tiheksplozija, naĉinjenu sa orbitalnih stanica. i.'išta impresivno, Nema dimnih peĉujasno, a nemani mnogo svetla.

Sfera raspolaţe oruţjima protiv kojih mi ne moţemo ništa, Uz to, :.ko moţe d

aktivira hidrogenske bombe na takvom rastojanju od sebe, onda moţe da aktivira ikoje su još na Zemlji. Gospode! Moţe da or.išti sve ţivo, ako samo poţeli!Pred kraj svog govora, Predsednik nam je ipak pruţio malo nade. S a jadn

osmehom (oĉajniĉki je pokušao da nam prikaţe onaj svoj veliki :zbornodobijajosmeh) rekao je da ni u kom .sluĉaju nije sve izgubljeno," Dok on sad govori, nplan se uveliko priprema. Naziv mu je Projekt 7 oro.

Toro na španskom znaĉi bik, pomislio sam, ali to nisam glasno kazao. Karol i dne bi smatrali da je to dcbar vic, a uostalom, moţda je u pi ::.nju ona japanska reĉ k

znaĉi»pobeda« ili »uništenje«, ili tako nešto. Ispostavilo se da je Toro naziv jednog malog asterodda nepravilnog :oi:ka, duţako dve hiljade ĉetristo metara, širine hiljadu šest stotina. i' . egovu nepravilnu ora i neobiĉnu, otkrili su 1972. godinenekiL. Da r_e!son sa Svedskog kraljevstehnološkog instituta i neki V. H. Ip sa Kaiifornijskog instituta u San Diegu. Torekao je Predsednik, je ve zan za Zemlju rezonantnom orbitom. Kad god Toro prodeblizu Zemlje, a :o blizu« moţe da znaĉi i dvadeset jedan milion kilometara, od Zem:y.\ ‘ taman toliko dodatne energije da se njegova sledeća orbita opet za :ši u bliZemlje. Orbita Toroa je nestabilna, i povremeno pada pod ■::ntrolu planete VenNekoliko vekova Zemlja kontroliše ovaj astero _i: zatim ga Venera preuzima svoje. Zemlja kontroliše Toro još od'.530. godine; Venera će ga preuzeti 2200te.Zemlja će ga ponovo zgrabiti l:5Qte; Venera će ga dobiti nazad 2800. godine. ..

Pitao sam se u ĉemu je stvar sa ovim pripovedanjem o nebeskorn : .r.gpongu. TPredsednik reĉe da je moguće postaviti rakete n.a Toro. P.an je zahtevao da mnsvemirskih taksija leti do Toroa i prenosi de .:vc koji će tamo biti montirani.

Kad motori budu izgradeni i duboko utemljeni, njihovim radom .: ;e ostvaritipotisak, pomcću koga će Toro biti pomeren sa svoje orbite. 7: ce zahtevati mnogoletova svemirskih taksija krcatih gorivom i rezerv ...: dalovima za raketne motore.Motori će se zamenjivati više puta. Na •::a u. medutim, asteroid će preći na orbitu kojase zavrsava aireKtnim _:.::arom sa Sferom. Toro, koji se sastojij od miliona tona stene,nikla i ; ::ţda. uništiće Sferu potpuno, pretvoriće je u ĉistu energiju.



»Da», rekao sam g'lasno, »ali šta će spreĉiti Sferu da jednostavno oromeni orbSvojim senzorima otkriće asteroid, promeniće sopstvenu : r.tanju, i Toro će proćimimo nje kao voz na šinama.

To je bila sledeća stvar0 kojoj je Predseinik govorio. Prilikom na r.euspelogna.pada saznala se, taĉnije, potvrdila se bar jedna stvar: k

su prve hidrogenske bombe eksplodirale, postalo je nemogućekontrolisa:. ostalerakete ili ih pratiti radarom ili lejzerom, zbog radijacije. Te preos tale rakete su letelena slepo, bez upravljanja sa Zemlje. Pa, ako' su tak: bombe delovale na naše senzdelovaće isto i na Sferine.

Zato, malo pre poslednjeg poti skivanja asteroida na onu završnu pu tanju, naSferu će se uputiti Hbombe. Njihovim eksplozijama, Sfera c: biti okruţena oblakomradijacije. Biće lišena posmatranja. A neće ni ve rovati da mora da menja orbitu. Jejoš pre toga izraĉunaće da je Torov; orbita bezopasna. Kad radijacija ispuni kosmosoko Sfere, tad Sfera v. ; neće moći da vidi da se putanja asteroida još jednom menja, ito na naĉ::'. koji će dovesti do sudara..

Ovaj projekat će traţiti ogromne koliĉine materijala i radne snagr Pošto SADmog u to same da obezbede, projekat će biti u celosti inter nacionalan. Sto jedna zemne bude mogla da da, daće druge.

Na kraju je Predsednik pomenuo da će Projekt Toro , kao i stalr.: brisanje ljudskogpamćenja, dovesti do radikalnih izmena u ekonomsk r modelu. On, Predsednik,objaviće detalje nove ekonomske strukture (r._ politike, već strukture) kroz dva dRezultat će biti obnova blagostar;: i ujedno, ali ne sluĉajno, oslobodenje ĉoveĉanstvaod mnogih probleir.: koji su pratili još od industrijske revolucije.

»Da, ali kada će Projekat Toro biti ostvaren?« progovorio sam. »K:. da, o gospmoj boţe, kada?« »Sest godina«, reĉe Predsednik, kao da me je ĉuo. Moţda i duţe. Sest godina!

Nisam kazao Karol koje posledice ovoga sagledavam. Ali ona n:v glupa. Mo ţe isama da predvidi da će se neke stvari za tih šest godina gurno dogoditi, i to sve loš

Nikad u ţivotu nisam osetio toliko beznade, a nije ni ona Ipa’: imamo jedno drugoNije zaboravljen onaj dan svad e, samo je positao t; ko beznaĉajan. Zagrli smo sei

ĉvrsto drţali neko vreme. Majk i Tom s plakali, verovatno znajući da ovo ispoljavaijubavi nagoveštava neš:: strašno za sve nas, nešto što se bliţi. Jadni klinci! Kad semrzimo, to : " potresa, ali kad se volimo, to ih još više uplaši.

Kad smo shvatil i šta im ĉinimo, pokušali smo da se ponašamo ves: lo. Ali nismuspeli da ih navedemo na osmeh.

Istinski datum: sredina 1991. Subjektivni datum: sredina 1987.

Ovo pišem jer nisam mogao da nabavim trake za magnetofon. Ka: da je nestasamo privremena. Mogao bih neke stare da izbrišem i p ■ novo upotrebim, ali bih tada osećao kao da gubim vitalni deo sebe. D sta sam izgubio i ovako. Naša komšinica stara gospoda Daglas je mrtva. Ubila se, piše u te lešci na momkalendaru. Izvršila je samoubistvo drugog aprila ove godi:: Nikad ne bih pomisli



ona inoţe tako nešto d.a uĉini. B:ila je ubedc: fundamentalista, a ta sekta veruje, kao iRimokatiolici, da je samoubis t: tako reći neoprostivo. Pretpostavljam da ju je slomšok zbcg smrti r.;: nog muţa, pretrpljen dvostruko. Taj ĉovek je umro baš druaprila, s: mo ne 1987. već 1986. godine. Kad je umro, ona je od šoka i bola postelju i ostala u bolnici dve nede lje. Posle smo je Karol i ja više p'.:: pozivali nruĉak, i svaki put je priĉala o smrti svoga muţa. Pretposta' ljam da je sad njena papostajala iz dana u dan sve veća, jer je sta: gospoda putovala unazad kroz vreme,prema danu smrti svog muţa. Nije mogla da se ponovo souĉi sa tim, pa se ubila.

Nije samo njena kuća prazna u našem susedstvu. Dţek Briaţer je ubio svoju ţesvoje troje dece, taštu i sebe prošlog meseca; t;ako sam bar zabeleţio, na snimRazlog nije poznat, ali mogu da pretpostavim d a nije izdrţiao da gleda svojutrogodišnju ćerku kako tone u idiotizam. To se dete vratilo u dan svog rodenja, moţdai dalje. Mala je izgubila sposobnost govora i sposobnost da se sama hrani. Zaĉudoje umela, da hoda, a pokazivala je znake da u sebi k rije mogućnost za visoku inteligenciju. Njen mozak je bio mozak naprednog trogodišnjeg deteta, ali su iz nje ga izbrisva iskustva steĉena posle rodenja. Bilo je onda bolje da je prestala da hoda. Bar bileţala bespomoĉno u kolevci, pa se ne bi moralo na nju paziti iz. minuta u minut.

Sudbina Bridţerove male Ane ĉeka i Toma. On sad priĉa kao petogo dišnjak.Majkova sudbina.. . moja. . Karolina. .,. Goispode! Svi ćemo na kraju biti kao Anamogu da podnesem tu misao.

Jadna Karol. Njoj je najteţe. Ja provodim ceo dan van kuće, ali ona mneprestano da se brine o dvojici deĉaka koji su, efektivno, stari pet i osam godinsvakodnevno postaju mlad i. Nema odmora za Karol, jer oni su stalno kod kuće,. Svobrazovne institucije, sem nekih istraţivaĉk ih, zatvorene su.

Predsednik kaţe da će devedeset odsto naše privrede morati da se prepusti kontfcompjutera. U stvari, elektronski mozgovi će upravljati svim stvarima kojima ikmogu da upravljaju. Tako mora biti. Kom pjuterd će upravljati svaĉim, od samihrudnika i opreme za transport rude, pa preko ţeleznica i kamiona, sve do pakovandistribucije gotove robe, što će se obavljati u centrima zadistribuciju.

Da li je šest godina dovoljno da se ovo postigne? I ko će sve to da plati? Nije vaţno, kaţe on. Novac će biti ukinut. Xaš predsed

je postao prokleto radikalan. Koristi ovu situaoiju da spro vede u ţivot neke svideje, koje, to je prokleto sigurno, nije ni pomenuo za vreme svoje predizbornekampanje. Ponekad se pitam ko je u stvari stavio Sferu tamo gore. Dobro, ta ideja jeĉista paranoja. Ako ništa drugo, ovaj gigantski projekat ratne vlade zaposliće svekoji su sposobni za rad. Ostali će dobijati, vremenom sve više i više njih, minimgaranto '.•ani prihod, a taj će prihod bogami biti stvamo minimalan, Ipak, kPredsednik, doći će dan da svako dobije sve što mu treba, naime: hranu, krov glavam, odeću, školovanje itd. On nekom priĉa! Sta ako Projekt Toro ne uspe? A

ako uspe? Hoćemo li se vratiti na staru privredu? Naravno da nećemo. Biće nemonapustiti sve na ĉemu smo radili, a nova vlast će se potruditi da ostane. Pokušavam da utvrdim gde stanuje Mirna. Ovo beleţim u svojoj kancelariji,

Karol ne sazna. Volim je, mislim Mirnu, strasno. Zaposlio sam je pre dve nedelje izaljubio ,se ludo, vatreno. Sve je to bilo 1987, na ravno, ali danas, u meni, na snazi je



1987.Karol o ovome ništa ne zna, naravno. Prema pismima i ceduljama od Mime, k

sam nameravao da uništim, ali hvala bogu, nikada nisam :mao srca za, to, Karo jesaznala za nju tek dve godine kasnije. U najma nju ruku tako pdše u ovom Mirnipismu. Tad beše otputovala kod svo je sestre, pa je odgovorila na moje pismo. Dje što je tako bilo, inaĉe sad ne bih znao šta se tad dešavalo.

Razum mi kaţe da zaboravim Mirnu. I zaboraviću je. Kroz vezu sa Mirnom sam putovao unazad, od onog našeg gorkog rastanka

ovog stanja, kad sam je najviše voleo. To znam jer sam upravoproĉitao beleske o nvezi. Poĉela je da se kvari nekih šest meseci prt konaĉnog rastanka, ali tih osećanja sadu meni nema. A kroz dve nedelic neću uopšte ništa osećati za Mirnu. Ako ne buĉitao beleške, neću zna ti ni da je ikad postojala.

Ta misao je nepodnošljiva. Moraću da je nadem, mada mi to dosac uopšte nijepolazllo za rukom. Kroz ĉetrnaest tiana, ne, kroz per, jer svaK. novi dan oduzima mjoš po tri dana prošlosti, neću imati ţelje, pogona dc. je traţim. Neću znati šta gubim

Karol ne mrzim. Volim je, ali rashad enom braĉnom ljubavlju. kad pomislim naMirnu, osetim se opet kao mlad ić. Gorim onim divnir/. plamenom.

Ali gde je Mirna?

Istinski datum: 30. oktobar 1991.

Sreo sam na uliei Brakvela Lia, starog pisca detektivskih priĉa, d:* nas. Kavećina pisaca koji nisu zaposleni u drţavnom ministarstvu pro pagande, veoma r davo

stoji s a novcem. Odrţava se u ţivotu zahvaljujuć: svom GMP (garantovani minimaprihod), ali više ne moţe da dobavljc za sebe prva izdanja retkih knjiga, nova sporkola, najbolje piće i mk de devojke. Ĉastio sam ga s nogu sa tri ĉašice one bedne rkakv u sa da daju u Groverovom baru, pa sam slušao neke smešne priĉe, koje mpriĉao da mi se nekako oduţi za piće. Takode sam slušao i njegove ţalc pojke.

Niko više ne kupuje romane niti. zapravo, ma kakve druge radove Ĉak i akobrzinski ĉitaĉ pa savladate ceo roman za jedan dan, sledeće; dana kad ga uzmetstola morate ga ĉitati iz poĉetka. Pisanje za TV sem za propagandne emisije, nije n

drugaĉije. Iste emisije se priikazu;. svakoga dana, a ljudima se dcpadaju isto kao ili prethodne godir.: Ako su moje beleške taĉne, gledao sam veselu uvodnu epizoseri' . »Bluz sapunske opere« već pedesetak puta.

Kad je Li poĉeo da priĉa kako ga mlade devojke odbijaju, poĉeo . skoro dacmizdri i bio je odvratan. Rekao sam mu da to ne govori mnoc dobrog ni o njemu ni otim devojkama. Ali, ako ne ţeli da pati, zašto r. izbriše trake na kojima su zabeleţenneuspesi?

To nije hteo, mada nije mogao da navede nijedan logiĉan razlcg za :

»Ĉuj«, rekao sam mu sa iznenadnom inspiracijom pijanog ĉovek »zašto neizbrišeš stare snimke i ne napraviš nove? Kako si oborio ovu onu strašnu mladuţensku. Opiši svoje uspehe do detalja. Sutra ćeš mish da si najveći Kazanova uistoriji.«

»Ali to neće biti istinito!« reĉe on.



»Ti, pisac laţi, to kaţeš?« rekoh. »U svakom sluĉaju, nećeš znat: nije istina.« »A, da«, reĉe on, »ali ako se sutra napalim, pa pojurim u varcĉ . izvrnem neku

ţensku, cna će me odbiti i opet ću biti gde i sada.« »Onda cstavi sebi strcgu opomenu da te trake slušaš samo kc.:. uveĉe, recim

jedan sat pre nego što te Sfera uspava. Na taj naĉin, nik. te ništa neće povrediti.« Tada je ušao Dţordţ Palmer. Pitao sam ga kako idu stvari. »Potonuo sarn dovde u sluĉajeve rnladih koji ne mogu da dodu vozaĉke dozvole«,

reĉe on. »Istina je da ss voţnja moţe nauĉiti i za j£:i. dan, ali se sve nauĉeno sutrazaboravi. Ucstalom, dobar vozaĉ se pos:. samo iskustvom, i. .. šta da ti priĉam?Mladima su kola neophcdna, pcvoze bez obzira na sve. Otud, kao što se nesumnjiivo sećaš, broj saobra ćajnih udprekršaja raste izdana u dan.«

»Znaĉi, tako?« rekoh. »Aha. Manje se dešava ujutro, jer liudi većinom polaze na posao tek oko podne.

Med utim, novi sistem prevoza će sve srediti kada ga budemo dcbili, negde oko 19ili 5te.

»Kakav novi sistem prevoza?«»Pisalo je u novinama «, reĉe Palmer. »Froĉitao sam neke od njih iz nova, jutro

Grad Los And eles već ima ovakav sistem, a rezuitati su tako dcbri da će sistem bproširen na celu širu oblast grada. Na kraju će sva ki grad i svako veće naselje u zeimati ovakav sistem. Niko neće mo rati da pešaĉi više od ĉetiri bloka do sitanicZiagad enje vazduha će se prepoloviti, a guţva u saobraćaju smanjiti za dve trećiNaravno, sistem će biti prinudan: da bi se nekom dozvolilo' da upotrebi kautomobil, mo raće dadokaţe da postoji specijalna potreba. Uţasavam se kadpomislim kakva će tek nevolja iztoga da nastane, koliko birokratskih papira, pa zagušenost sudova i tako dalje. Ali, imajući u vidu kako je vJada razbila po bunu uAndjelesu, vercvatno je da će se ostali gr adovi pomiriti sa si tuacijom.«

»Kako će ostali gradovi znati šta je vlada tamo uradila, ako im ss ne kaţe?« p.sam.

»Biće im reĉeno. Svakoga dana.« »Na kraju, neće biti dovoljno vremena u jednom danu da nam se sa opšti sve

treba da znamo«, rekoh. »Pa, i kada hi bilo dovoljno vremena, provodili bismo po ceodan pred televizorom. Ko će onda da radi?«

»Svako će morati da se opredeli samo za one informacije koje ga se pcsedotiĉu«, reĉe Palmer. »Gledaće onaj kanal na TV koji se njega najviše tiĉe ignorisaće sve ostalo.«

»A kako će se opredeliti, kad neće znati šta ga se tiĉe, dok ne stekne potpsliku? Svakcg dana iznova.«

»Da ti kupim jedno piće«, predloţi on »Alkohol ima jednu dobru csobi

Omogućuje ĉoveku da zaboravi ono za šta se plaši da će pamtiti.«

8

Istinski datum: pozna 1992. Subjektivni datum: ■pozna 1984.



Ĉim je ušla u moju kancelariju, znao sam da će biti nešto više od cbiĉnog kliieĈitavog dana sam patio od »sindroma ogledala«. Zabo ravio sam ono tridsodmogodišnje lice koje je moj dvadeset devetogo dišnji um video u ogledalu tog jLepa je. Ima dvadeset sedam godina. U poĉetku sam jedva razumeo šta govor ţeleo sam sarno da ;le gledam. Najzad sam razumeo da ena ţeli da iz zatvora izvuĉnjenog muţa, op *uţenog za ubiatvc. Izgleda da leţi u ziatvoru još od 198(objektivni da ■’.im). Traţila ie da se sluĉaj vrati precl sud i da se upotrebi mozasnova . a na »rehabilitaciji retrogresijcm«. Misli.la je da ja znam taj izraz, rne 2utim,morao sam da. bacim pogled u svoi rezime da bih mogao da joj od ?ovorim.

U rezimeu sam pod oznakcm »RR« našao objašn.jenje i napomenu da;e većizvestan broj ljudi osloboden tim putem. Glavna misao je bila d a kriminalci nisu višeoni isti kakvi su bili neposredno pre zloĉina, koji su sad zaboravili. Otputovalnazad do dobrote, moţete reći. Naravno, RR



se ne odnosi na višestruke kriminalce, niti na one koji su zloĉin veoir.. dplanirali pa ga tek onda. izvršili.

Pitao sam je zašto ţeli da pomogne ĉoveku koji je ubio svoju ljubav nicu u nastbesa, kada je otkrio da ga ona vara.

»Volim ga«, odgovorila je.A ja volim tebe, pomislio sam.Dala mi je neka dokumenta iz velike akten tašne koju je nosila. Po; ledao sam ih i

rekao: »Ali vi ste se razveli od njega 1987me?«»Da, on je zapravo moj bivši muţ. Ali sad o njemu mislim kao muţu.« Nije bilo potrebno da je pitam zašto. »Prouĉiću ovaj sluĉaj«, rekoh. »Vi sebi ostavite belešku da sutra ć:dete kod mene.

U meduvremenu, kako bi bilo da popijemo jednu u Ro\ _ e: baru i popriĉamo ostrategiji?«

Tako je sve poĉelo, opet. Tek sam nedelju dana kasnije, pregledajući svoje stare beleške, s&: nao da j

opet. Ništa, svejedno je volim,. Takode volim Karol, jednu K. rol. Onu Karol koja seudala za mene pre šest godina, naime, pre šest c dina po mom pamćenju.

Postoji i druga Karol, ona koja ţivi danas, nesrećna slomljena jaćr. ca, koja nemoţe da izade iz kuće dok se ja ne vratim. A ja mogu da ■ vratim tek pozno uveĉe, jerpoĉinjem da radim tek oko podne. Istina je : bih mogao da dodem kući ranije, da .se nesastajem sa Mirnom. Uzalud '0 tome misliti. Moram da vidam Mirnu,

Kaţem sebi da sam baš pokvareno kopile, što i jesam, jer sam de^ Karol jakopotreban. Tom ima dese t godina, a ponaša se kao da ima d'. Majk je ĉetvoirogodišnjsa telcrn deĉaka od dvanaest godina. Dolaz:~ kući cd Mirne, u ludnicu svakoga danbar tako piše u mojim beleškar:.: 1 svaki dan je verovatno kao ovaj.

Ništa ne pomaţe što osećam krivicu i stid, Samo se razbesnim, a or. pokušam dsuzbijem bes, koji je rod en iz oĉajanja, bespomoćnosti, krv ce i stida. Ali sve provalinapolje kao kada prsne ĉir, i ta.da ludnica po = :. ne pakao.

Kaţem sebi da Karol i deca moraju uz sebe imati ĉvrsti oslonac. '■kog smirenog,

ko će kn ulivati pouzdanje i ko će ih, iznad svega, vo’. Nekoga ko će rešavati hiljadumukotrpnih i gadnih problema koji opse: ju svako domaćinstvo u ovcm svetu sa svmanje pamćenja. Ukratko, :: ba im heroj. Jer, pravi junaci i junakinje jesu oni koji sejunaĉki bore .svakodnevnim ţivotnim nevoljama, koje su, sam bog to zna, sada umstruĉene. Nije heroj onaj ko probode zmaja maĉem jednom u ţivotu. onda se odmarHeroj ie onaj koji ubija bubašvabe i pacove svakodne' i ne odmara se na lovor ikamasve do duboke starosti, a moţda ni tad.

O ĉemu ja to priĉam? Moţda bih izlazio na kraj sa svim ovim pr: lemima, da ni

gubitka pamćenja. Na taj gubitak ne mogu da se pri' . nem, ne mogu da mu prilagodim. Citavo moje biće, um i telo, izkr ,suistom visokovoltnom udaru svakogjutra.

Osiguravajuća društva su poništila sve polise za osobe mlade od c naest goidina,Vlada je razmatrala mogućnost da te polise preuzme na pa odustala. Vlada će ipak



plaćati sahranu dece, jer to neko' mora. Ne rujem da mnogo dece biva »sluĉajno«ubijeno radi naplate ostigurania. ćina smrtnih sluĉajeva oĉigledno profistiĉe iz iudiroditelja ili njih onesposobljencsiti da se brinu za decu.

Udaljavam se od Mirne, ili bar to pokušavam, zato što ţelim da : boravim svojukrivicu. Volim je, ali kad je ne bih video sutra, zabor:.



bih je. Ipak, sutra ću je videti. Moje beleške će se za to pobrinuti. Za mene, svakiiznova donese ljubav na prvi pogled. To je predivno ose ćanje i ţeleo bih da treveĉno.

Kad bih samo imao petlju, pa da uništim sve beleške o njoj noćas. Ali nemampomisao da je izgubim, padam u paniku.

9

Istinski dcitum: sredina 1994. Subjektivni datum: sredina 1978.

Iznenad uje me što sam se tako rano probudio. Juĉe smo se Karol i ja venĉali, u podne. Odvezli smo se do ovog luk suznog hot

kraj Ţenevskog jezera. Ostatak dana smo proveli uglavnom u krevetu, naravno, msmo ipak ustali radi veĉere i šampanjca. Konaĉ r.o smo zaspali oko ĉetiri ujutro. Znisam oĉekivao da ću se profouditi u zoru. Pruţio sam ruku da pipnem Karol, pitajuse nije li ona ipak pre više pospana. Ali nje itamo nije bilo.

Otišla je u kupatilo, pomislio sam. Zgrabiću je kad se vrati. Onda sam se pridigao u sedeći poloţaj u krevetu, a srce mi je zalu palo kao da se

tek tada setilo da postoji. Ivice sobe po>stadoše nejasne, a :r.da mutnoća pojuri prmeni,

Svetlost zore je bila ublaţena zastorima, ali, video sam da mi je na rr.ešnepoznat. Nikada nisam bio ovde.

Skoĉio sam iz kreveta a nisam, dabome, primetio cedulju zadenutu futrolu naoĉA, i zašto bih? Tada nisam nosio naoĉare.

»Karol«, povikao sam, jureći niz dug i potpuno nepoznat hodnik, po :raj otvorvrata kupatila, u sobu na drugom kraju hodnika,. U toj SDbi stadoh. Bila je to dspavaća soba: kreveti na sprat, zastavice, pa role. fotografije dvojice deĉaka, poisveliki portreti nekih faca koje ni :ad nisam video, sem Stanliia i Olia, pa neke knjigenauĉne fantastike, Tol kinove i knjige o Tarzanu ,neki školski udţbenici i veliki ravan.komad r.eke opreme okaĉen o zid. Da nisam video na njemu dugmad u ĉiju se nije moglo sumnjati, ne bi mi palo na pamet da je to televizor.

U tim krevetima niko nijc spavao, odavno. Prvi zraci .sunca su pa na debelu

prašinu na stolu. Pojurio sam nazad u hodnik, proverio kupatilo mada sam znao da tamo nikoga

nema, video prljave peškire, veš i ĉarane natrpane u ugao, pa :rĉao opet do spavaćesobe, one u kojoj sam se probudio. Kroz zastore ni e prolazilo dovoljno svetla, pa sampotraţio prekidiaĉ na zidu. Nije ga bi'J. ali sam priimetio malu okruglu bronzanuploĉu na mestu gde bi se oĉe rr:alo da bude prekidaĉ. Dotakoh je i svetla se upališeispod plafona.

Na Karolinoj strani kreveta nije bilo spavano.

Ogledalo iznad stoĉića me je uhvatilo, privuklo i zadrţalo. Ko je taj r rsustali sĉovek koji zuri u mene sa mog dvadeset trogodišnjeg tela? Irr.am sedu kosu, kispod oĉiju, odebljale i otromboljene crte i dugi oţi r:.k na desnom obrazu.

Posle nekog vremena, ošamućen i još drhteći, uzeo sam knjigu koja : btla na stoĉ pogledao je. Ovako izbliza, jedva sam ra.zaznao naslov,



: kad sam je otvorio, tekst je bio samo brljotina.Ostavio sam knjigu Budite majstor u sopstvenoj kući i krenuo krozod tavana do podruma. Više puta samzajecao: »Karol! Karol!« Ne ::.’.s.zeći

nikoga, napustio ,sam tu kuću i otišao do susedne, zakucao na vra Ntko nije otvoriniti su se unutra upalila svetla.



Otrĉao sam clo sledeće kuće i pokušao da probudim Ijude u njoj. Nr: ih bilo. Jeana ţena je pcvikala u mom pravcu iz kuće preko ulice. Pojur: sam ka nj

brbljajući. Imala je oko pedeset godina i bila je zahvaće1' histerijom kao i ia. Trenutakkasnije, ĉovek njenih godina se pojavio17: nje. Nisau me slušali; zasipali su mepitanjima, onim istim koja sam ja pos tavljao njima. Onda videh crnobela policijskakola, meni nepoznate vrj te, kako izlaze iza ugla, pola bl oka cdavde. Potrĉao sam kanjima i sta: Kola su bila tako tiha da sam i u svoioj panici shvatio da su na elektrpogon. Dvojica policajaca u njima su nosila ĉudne unifcrme, crne kao ć mur, sa bšlemovima i crvenom perjanicom na vrhu. Njihove alurn: nijumske znaĉke na lstrani grudi imnle su oblik orla raširenih krils

Kasnije sam saznao da je policija u ĉitavoj drţavi federalizovar.i Ova dvojica subila u ncćnoj smeni, pa su imalidovcljno vremena cla reorjentišu. Ipak, jedan od njihse toliko tre.sao da mu je ovaj drugi rck: da se vrati u kola i neko vreme odmara.

Kad nas je malo umirio, pitao nas je zašto nismo slušali svoje tr:.'.. »Kakve trake?« pitali smo,

»Gde je vaša spavaća .soba?« obratio se policajac braĉnom paru. Odveli ,su ga tamo, a on je ukljuĉio mašinu na stoĉiću pored kreve: »Dobro jutro«, zaĉuo se glas. Prepoznao sam ga kao glas svog dorr.i ćina. »

panike. Ostani u krevetu i slušaj me. Slušaj dobro sve što • kaţem.« Sledio je rezime, i to podugaĉak, o glavnim dogadajima odprv:. dana gubitka

parnćenja. Završio se uputstvom ovcme paru da pogledf svesku u kojoj se nalaze linapomene njima potrebne, na primer: su im radna mesta, kako da do tamo stignu, gdese u njihovoj zoni nala: centralne radnje za distribuciju, kako se koristi liĉna karta itako dalje

Policajac reĉe: »Vaši magnetofcni su podešeni da se sami ukljuĉe šest i tridesetali vi ste se probudili raniie. To se ĉesto dogada.«

Vratio sam se, vukući noge, u kuću iz koje sam pobegao. Bila je r.:. • ja, ali samu njoj oi sećao kao stranac. Preslušao sam traku na svoni m?._ netofonu dvaput. Zasam stavio nacĉare na nos i pristupio ponovr.: sastavljaniu svog razbijenog ţivota.Svakodnevna repriza »Pripovesti '' rog mladića, nasukanog na sprudove vremena«

Nigde danas nis am išao. Zašto bih? Nisam više imao zaposler. Kome trebaadvokat koji još nije završio pravni fakultet? Već sam preć evo, ovde kaţe, molbu prijem u sastav policijskih snaga. Policija pov. je sve brojnija, ali u isto vreme,mnogo ljudi i izlazi iz njenih redova. I. je beleške kaţu da radi razgovora o novomzapcslenju treba da se pojr. u gradskoj većnici sutra.

Ako se sutra budem csećao kao danas, a tako će po svoj prilic: : ona verovatnoneću moći da prinudim sebe da odem na taj razgovor. 7 liko sam ojaden da ništa nemogu, samo sedim i zurim ili, ponekad, nem i koraĉam tamoamo, kao besni leoparkavezu koji je naprr vreme. Ĉak mi ni sredstva z,a smirenje ne pomaţu mnogo.

Izgubio sam svoju nevestu jcdan dan posle venĉanja. A volimKa . duboko.Trebalo je da imamo dug, srećan ţivot i da podignemo dvoje 7 : Da ih odgajamo ukući u kojoj vlada Ijubav.

Beleške, medutim, kaţu da je moj stariji sin pobegao iz kuće, r.?. teo na kola pogirmo, a da je tada Karol, u nastupu. oĉajania i tuge. v.': prvo mladeg sina, pa sebe.



Njih troje sad leţe na Springdejlskom groblju. Ne mogu da osetim nikakvo ţaljenje, unazad preko vremena, za tim nepozna

oscbama zvanim Majk i Tom.Ali Karol, divna nasmejana Karol, ţivi u mom duhu. O, boţe, zašto jednostavno ne izbrišem .svoje trake? Tad ne bih ose ćao kaja

zbog svih stvari koje sam u ţivctu uĉinio ili propustio da uĉi nim. Ne bih znao kasam pokvarenjak bio.

Zašto to ne uĉinim? Uzmem prošlcst i svuĉem sa nje sve trenutke uada se slomilo. i sve krivice, kao što zmija svlaĉi staru koţu. Ili, kao što zakcnodavna vponištava stare zakone. Pritisni dugme, napuni koš zadubre, pa si opeL ĉist i lak, opetnevin. To je iogiĉan postupak, a ja sam advokat, pcsvećen logici.

Zašto da ne? Zašto? Ali ne mogu. Moţcla volim da patim. Drugima sam rado zadavao bol. \ koliko mi

je poznato, oni koji vole da nešto rade, podsvesno se nadaju da se to njima. radi. Ne, neće to biti razlog. Bar ne ceo razlog. Cuvam beleške prvenstve r.o da ne

izgubio svoj identitet. Glavni deo men e, jedinstvene osobe, =ţi ne u neuronima moguma, gde mu je mesto, već u jednom, elektrome haniĉkom uredaju i u tragovimagrafita i mastila na hartiji. Belanĉevina, tkivo mog bića, ne moţe da zadrţimene.

Ima me sve manje, topim se, kao ona zla veštica nakoju je Doroti s.pala vodu.Postaću barica, plaĉni glas beznadeţnog oĉaja, a zatim. . . r.išta.

Boţe, zar nisam dovoljno pretrpeo?! Dobio sam ovo telo, u tvojim; :.m knjigama.Zašto moram da se borim svaki dan da ne postanem glupa ::votinja, stvar pam ćenja? Zašto ne bih odustao od borbe? Dovoljno je ia pritisnem dugme, napukoš, da svoje oĉajanje izbacim u vidu haosa rr.&gnetskih linija i upropašćenog pap

Za svaki dan dovoljna su zla toga dana samoga. Nisam shvatao, gospode, šta to stvarno znaĉi.

10

Venĉaću se sa Karol kroz tri dana. Ne, trebalo je da bude tako, aii se ■ce ostvar Ne, u stvari je to već bilo.

Sećam se da sam ĉitao, u dvadeset prvoj godini, svesku stripova Krejzi Ket«. Jstrip se zvao »Kcma vlada«. Pokrajina Kokouning je ::'.a zahvaćena apatijom, ukomatcznom stanju. Niko, ni Krejzi Ket, ni nuš Ignjac, ni oficir Pup, niko nije isnage da rna šta ueini. Miš je bio rahvaćen takvom lenjošću, da nije ni pomišljabaci svoj komad cigle, Tudno, kako mi je to ostalo u pamćenju. Ĉudno je pomisliće se usko :: sve ovde otkaĉiti, zauvek.

Koma danas vlada svetom.Sa jednim izuzetkom, kaţe televizija, a to je Projekat Toro. A i on .•:.sni.

Zemlja, miš Ignjac,neće sebi dozvoliti da zaboravi. na bacanje ;:cle. asteroida.Medutim, dok je Ignjac bacaniem cigle ispoljavao, na ne :::ĉan, uvrnuti naĉin, Ijupogad ajući Keta u potiljak, dotle svet ispo';iva svoju mrţnju i svoje oĉaianje bacajućiToroa na Sferu.

Ipak sam da.nas usdco da cclem u varoš na zakazani razgcôr. To;;a.m .. ur.io da



ne hih poludeo od bola. Zakasnio sam, ali šef Moberli kao da je : lekivao da zakasKaţe, skoro svi zakasne. Jedan od razloga za moju ruvaĉnost bilo je i to što samizgubio u gradu. Ovaj njegov deo, gde su

stambene zgrade, 1978me je bio obiĉna šuma izvan grada. Nernamkola, a mokuća je u sredini ove zone. Ulice su mnogobrojne i krivudavc Imam mapu gradasam zaboravio da je imam. Išao sam uporno ka istc ku i kcnaĉno nabasao na vbulevar. U stvari, to je bio Put 98, kojiir. sam putovao mnogo puta još od detinjstvaAli, kuće duţ njega su mi bik nepoznate. Privatni aerodrom, koji sam oĉekivaovidim na suprotno; strani, nestao je, a na njegovom mestu su stajale brojne industrijsikezgra de.

Video sam klupu zaštićenu krovomi pored nje veliki znak koji mi k kazivao da tuĉekam gradski autobus. Doći će jedan na svakih deset minu ta, pisalo je.

Cekao sam jedan ĉas. Kada se autobus kcnaĉno pojavio, video sair. da to nonakvo vozilo kakvo je znak obećavao, potpuno automatsko.U njemu su bili pospanivoizać i deset nervoznih putmika. Vozaĉ mi nije tra ţio novac, pa mu ništa nisamdao. Seo sam i gledao ga i ponekad baca' pogled krcz prozor. Vozaĉ nije imao vopred sobcm. Imao je jednu po lugu. Kad je hteo da autobus uspori ili stane, gurao ju jenapred. Da gi ubrza, vukao bi je ka sebi. Autobus je, videlo se, išao duţ jedne alumjumske šine na sredinidesne staze. Moje beleške su mi kasnije otkriile d. automatsured aji za voţnju i otvaranje vrata nikad a nisu isporuĉeni, c verovatno još godinama neće biti; moţda nikad. Nije bilo dovoljno ljuri: i radnih sati. U stvari, sve ovo ide dodavola.

Šef policije Adam Moberli star je pedeset, a izgleda kao da ima šez deset godina. Razgovarao je sa mnom petnaestak minuta i onda mi da: da uradim jedankratak test inteligencije i probu fiziĉke sposobnosti. Tr: sata po ulasku u policpoloţio sam zakletvu. Predloţio mi je da stanu jem u scbi sa dva druga policajca,kojih je jedan šezdesetogodišnji ve teran, u hotelu sa druge strane ulice. U drušlakše ću pretrpeti jutar nju dezoriientaciju. Sem tpga, policaici nastanjeni u centraldelu gra da su bolje prolazili u mnogo ĉemu, na primer prilikom deljenja rac' onispotrepština.

Odbio sam da se selim. Me mogu da kaţem da mi je oma kuća dom ali ipakosećam kao vezu sa prošlošću, to jest budućnošću, ne, ipa'.: hoću da kaţemprošlošću. Kada bih napustio svoju kuću, bilo bi to ka: da odsecam još jedan deo s

Istinski datum: pozna 1994. Subjektivni datum: rana 1977.

Danas mi je umrla majka. To jest, bar što se mene tiĉe, danas. !.);• koji me oĉekbiće puni tuge i brige. Umirala je dugo. Utvrdila jec :: ima rak dve nedelje posle smrtimog oca. Zato ću putovati unatragkrc: tugu, pored svoje majke, pa pored svog oca,koji je takode dugo bolova:

Hvala bogu što neću morati da preţivim svaki pojedini dan togc Samo svaki treI evo, odluĉio sam, posle svih ovih reĉi neću više sninv.:. ništa o njihovom bolovanumiranju. Ali, k ako da ne snimam, sem ak napravim snimak koji će me podsećati dane snimam?



Iz beleţaka sam saznao odakle mi onaj veliki oţiljak na licu. Mirn::: bivši muţ mje posekao, a ja sam ga ond a zveknuo velikom pepeljarc: ■ po glavi. Odnet je uzatvorsku bolnicu za opasne ludake, gde ie nekolik' meseci kasnije izgubio ţivot upoţaru. Izgoreli su svi zatvorenici u bolnic do poslednjeg. Pojma nemam šta je posbilo sa Mirnom. Izgleda da sar: odluĉio da to ne beleţim.

Osećam strašan uraor noćas, kao, po mojim beleškama, i svakeno: Nije ni ĉudo,ako je svaki dan ovakav. Poţari, ubistva, samoubistva,ne;



reće, poludeli ljudi. Bebe stare i po ĉetrnaest godina, napuštene. Policijs ka stanu kojoj više od devedeset odsto ljudi nema efektivno ni dan is kustva. Zrtve dospevajuu bolnice gde bolniĉarke imaju samo poloviĉnu ili nikakvu struĉnu spremu. Lekariuglavnom ĉasni starci izvuĉeni iz penzije.

Idem odmah u krevet, iako je tek devet sati uveĉe. Tako sam iscrp ljen da me nrazbudila ni Pvakel Velĉ. Plašim ,se sutrašnjeg dana. Pored uobiĉajenih razloga, ovputa postoji i jedan tako uţasan, da ne mogu da izdrţim ni pomisao na njega.

Sutra će moje pamćenje skliznuti ispod dana kada sam sreo Karol. Xeću je se uopšte sećati.

Zašto plaĉem, kada ću ss osloboditi velike tuge?

11

Istinski datum: 1996. Subjektivni datum: 1972.

Kad pcmislim na Dţin odma’ pošizirn, al’ je truba fora što ne mogu da je nadem.Prema mojim beleškama, cdselila se u Kanadu 1975. Zašto? Sigurno se nismozaljubilipa odljubili. Naša ljubav je besmrtna. I tako se cboje nalazimo, evo, u 1972oj goefektivno. Bar napola u 1972oj. Vo iozemci vremena. Dal’ misli na mene? Ili ne mni na mene ni na bilo š:a drugo, jer je moţda mrtva ili luda? Sutra ću da pokrenemzvaniĉnu ruašineriju. Prema mojim beleškama, kanadska vlada će moći da je pro depreko med unarodne kompjuterske informacione mreţe. A do sutra, ;oreću tihplamenom. Tako sam prokleto umoran.

Sad me ne bi podigla ni Merilin Monro. Al’ Dţin. Aha, Dţin. Vidim ;e kao cuod sedamnaest, visoku, vitku, ali onclikih grudi, sa koţom be iom kao kajmak, visoĉelom, ogromnim plavim oĉima, sjajnom crnom ;<osom i najcmokovitijim usnamistoriji. Emituje sekstalase tako guste da ih prosto vidiš, kao toplotne talase. Jipi! I takoumorni stari Jipi ide ::r. spavanje.

6. februar 1999.

Dok sam jutros gledao televiziju da se reorijentišem, prekinuli su program

hitne vesti. Predsednik SAD je umro cd srĉancg napada pre r.ekoliko minuta, »Pobogu!« rekoh. »Umro Nikson.«Ali predsednikova slika nije nimalo liĉila na Niksona. A njegovo ime r bilo nek

koje nikad ndsam ĉuo, naravno. Ne mogu da ţalim tipa koga nisam ni poznavao. Ipak sam malo porazmislio o njemu. Da li je zbunjen svakog jutra kao ja? Zamisli

tip u.staje, misli da je senator u Vašingtonu, a ono pred ;ednik. Bar ima neke vezupravljanjem. Nije ni ĉudo što mu je stara pumpa kveknula. Kaţu na tiviki da je im

pet prethodnika, i to sve neke teske starkelje. Ej; jednog upucali; jedan izveo salto naglavu kroz prozor 3ele kuće: dvojica riknuli onako, cd srca; jedan poblesavio i zamda izazove rat, kao da mu nije doista drugih nevolja, zaboga.

I pcsle orijentacije, ne snalazim se stvarno. Valjd a sam previSe glup d?. mi bilo štaude u ovu glupaĉu koja mi razdvaja uši.

U



Zvao rae pandur, kaţe da hitno dodem na posao. Rek’o sam mu mi se baš nešto neide, a sem toga, što bi’ ja postao pandur? Kad on ke: ako ne dod em, moţ’ da me staveu aps. Pa sam doš’o.

Istinski datum: 1998. Subjektivni datum: 1966.

Evo imam jedanaest godina, uskoro ću napuniti deset.

Na jedan naĉin, naravno. Na drugi naĉin, evo imam ĉetr deset i t: a uskoro ćunapuniti šezdeset. Tako mi bar lice izgleda.Ovo mesto je kao neki zatvor, samo neki od nas dobijaju odgovorr.: zadatke.

Prema rasporedu rada, izlazim kroz veliku kapiju u podne, to u dvanaest sati, sagrupom za rušenje. Danas smo srušili pet napola izg: relih kuća. Šef naše grupestariĉika Rodţers kaţe da je to samo »obavl;a nje javiiih radova«, e al’ sad, šta li mu znNego, jedan dasa sa k: jim radim bio mi je sve više i više poznat. Odjednom, osetikao da b: pao u nesvest. O.stavim ovaj svoj ĉeliĉni malj, odem do njega i kaţeir. »Jesi

ti onaj Dejvi Smrdljivko?«On je za trenutak izgledao nekako ĉudno, a onda je kazao: »Isus: Ti si DrekaviDrekavi Frenham!«

Nije treb’o da spominje boga tek tako, al’ ko da mu to uzme za zlc Kako se osećam, ništa mi ne bi bilo ukusno, ali sendviĉi koje smodc bili za

doruĉak, pa za ruĉak, pa za veĉeru, imali su ukus kao da ima ma’.: nafte u njiMislim baš nafte, kao iz motora. Glavni dasa ovde, a ta; ima valjda osamdeset godkaţe, u njegovim beleškama piše da se senri viĉi prave od petroleja. Petrolej pretvo

nekakve belanĉevine pa doda ju neke sastojke za ukus i tako ti sistemi. Ej. Zovutakve sendviĉe, naf taleske. Veĉeras, pre gašenja svetla, gledali smo predţin govor. Predsedniko\ Predţa rek’o,

za mesec dana Projekat Toro biće gotov. Gotov uspešno il' gotov neuspešno, ali goI sve ovo gubljenje pamćenja ima da prestane Nije mi mnogo jasno, .iako sam slujutro's. Ljudi na Mesecu, automatsk: brodovi na Veneri i Marsu, sve to. Pa Crna Sfera,došla iz kosmcsa. Sari guramo asteroide. Nauĉna fantastika, a?

12 Danas je taj dan.U stvari, veliki sudar treba da bude sutra, deset minuta pre jedar. sat ujutro, ali. . .

za mene je to kao danas. Toro, koji se kreće brzinom ori dvesta ĉetrdeset hiljkilometara na sat, treba da udari pravo u Sferu. Ako stvar uspe.Evo ponovo se javljam. Ja, Mark Franham, pravim snimak za sluĉa; da se Sizmakne u stranu, pa da opet zavisim od svojih beleţaka. Sari je seclam sati uvzavršili smo onu dronjavu veĉeru, bile su naftaleske. krompir ĉorba i šargarepekonzerve. Evo nas pedeset se skupilo oko te levizora broz osam. Sad praĉaju dvnauĉnika, neke teordje, kao što je Sfera i zašto narn je oduzimala uspomene. Sdoktor Ĉarls Prisli (da ncki rci Ehnsu?) misli da je Sfera neki izvid aĉki brod bezposade. Kacl nad e planetu gde ima razumnih bića, »razumnih« to znaĉi pametn



uzima uzorke. Ali to»moţe da radi milijardama ljudi odjednom. Kao, ĉita nuspomene, ali ih ujedno i briše. Prisli kaţe da je to neki Hajzenbergovprincip duSfera ne moţe da izbliza osmotri naše uspomene, a aa ih pritom ne poremeti.

Ova Sfera uzima naša sećanja i ĉuva ih kod sebe. Pa kad završi sa nama, kad npotpuno isisa sve iz mozga, krenuće na put prema nekoj rirugoj planeti, koja kruţineke daleke zvezde. Jednog dana, vratiće se na svoju matiĉnu planetu, pa će nauĉtamo da prouĉavaju naše za~ oeleţene uspomene.

Drugi nauĉnik, Dr Ludovik — a još nije poludeo! ha! ha! ha! — pita rašto nekotoliko razvi jeniji od nas, da ovo sve moţe da izvede, ima toliko ziobe u sebi da namuĉini? Vanzemaljci sigurno znaju kakvu nam og romnu štetu prave. Zar nemaju odrazvijenu etiku, za tako nešto? Dr Prisli kaţe da smo mi za njih moţda kao ţivotinje, toliko su iznad .. Lud ovik kaţe,

moţda. Ali, moţda oni što su napravili Sferu, šta — da su, imaju drukĉije mozgovenego mi. Njihov zrak za ĉitanje . vesti, ako je taiko nešto u pitanju, kad se primennjih same, ne uz n.rava naslage pamćenja. Ali mi se razlikujemo. To vanzemaljci.. .

vanzemaljci, ne znaju, dabome. Bar ne sad. Kad Sfera stigne tamo,. ni proeitaju naše uspomene, šokiraće se kad vide šta su nam urad

. . . tad će biti prekasno. ■UGKtori x'rish i Ludovik se sad raspravljaju, kako će vanzemalj :: moći

razumeju naše uspomene, snimljene. Kako da prevedu naše je r:ke kad nemreferente, ne, to se kaţe reference? Kako da prevedu reĉi stolica i belka, šta namaznaĉiibeleška, rokeenrol i boglevid’ i tako rialje, kad nema ko da im objasni šta kojreĉ znaĉi? Ludovik kaţe da oni ’r.eće imati samo reĉi već i mentalne slike uz reĉtako dalje. Neke. stvari .::je ovi trakeljaj.u ne razumem uopšte.

Ali jedno ipak znam, a siguran sam da i ovi mozgovnjaci znaju. Sa mo im nijedozvoljeno da to provale preko televizije da se ne uplašimo još više. A to je: šta akkompjuteri u Sferi upravo sada prevode naše jezike, :1: nam ĉitaju iz glave, snimaju uspomene za d anas? Onda znaju sve o Projektu Toro, Doćekaće asterospremno, uništiće ga ako imaju dovolj r.o jaka oruţja, a ako nemaju, samo će dapornaknu Sferu na malo druga ĉ:ju orbitu.

Neću reći drugim deĉacima ništa o ovome. Što da im kvarim raspo l:ţenje?

Sad je deset. Prema pravilima koja su izlepljena svuda okolo, vreme ‘5 da se idena spavanje. Ali niko ne ide. Ne noćas. Moţda se bliţi kraj sveta.

Zeleo bih da su mama i tata kraj mene. Jutros sarn plakao kad sam ;aznao da nestanuju u ovoj rupi, pa sam pitao šefa gde su. Kazao je da rade u obliţnjem gradida će me uskoro posetiti. Mislim da je lagao.

Smrdljivko me video da plaĉern, al’ nikom nije rekao. A i zašto bi? Kladim seje i on pustio po koju kad niko nije gledao.

Dvanaest sati. Ponoć. Još manje od jedan sat preostaje. A onda, ve i.ki sudar

ţao mi je da na takvo nešto mislim, veliki promašaj. Nećemo r.išta videtii golim okjer je nebo iznad skoro cele Severne Amerike ob laĉno. Ali je spremljen sistem dbljesak vidi na televiziji. Naime, ako :ude ogroman bljesak kad se Toro i Sfera sudare.

A ako ne bude ništa? Onda ćemo svi uskoro postati kao oni veliki momci, nekinjih stari ĉak i dvadeset godina, koji su zakljuĉani u veli koj zgradi na severoiistoĉ



uglu. Oni ne znaju ništa da kaţu, samo »dada« i »mamama«, balave iz usta i punesvoje pelene. Ako uopšte imaju pelene, jer stari ĉika Rodţers kaţe da je ĉuo, jutrnaravno, d a nisu ode veni uopšte. Bolniĉarke jedanput dnevno udu i ispolivaju ihvod om pomoću creva, a tako im operu i prostorije. Nemaju vremena da ih zamotavu pelene, da im ih men jaju i da ih pojedinaĉno kupaju. Dovoljan im je po sao i da samo nahrane na kašiĉicu.

Još ĉetr deset pet minuta. Mogu i ja poatati kao oni. Sem ako ne poludim pre toga, pa me strpaju u onu zgradu koju ĉika Rodţerszove kretenarnica. Tamo su svi totalno pobandrljavili, kaţe on, pa ĉak i ako gublje nje pamćenjprestane noćas, neće se ništa popraviti.

Ĉika Rodţers kaţe da u SAD danas ima pedeset miliona ljudi manjr nego 19tako piše u beleškama. I to je dobro, kaţe, jer i ovako jedv= hranimo ove ţive.

’Ajde, Toro! Razvali ih! Ti si nam poslednja šansa! Ako Toro ne uspe, ubiću se. Stvamo hoću. Neću dozvoliti da posta

nem idiot. A dok bih ja postao idiot, ponestalo bi hrane i za one pametncUmro bi’ od gladi. Bolje da umrem odma’, nego da mi se sve to dešava.

Biće mi oprošteno. Boţe, ti znaš da sam hteo da budem pop. Oţeniću se dobrom ţenor:. i imaću dob

decu. I moliću ti se svaki dan. Kad bi samo mama i tata bili ovde.Sad je dvanaest i trideset, pola sata posle ponoći, Za dvadeset minr. ta, znaćem Televizija kaţe da naše hidrogenske bombe još eksplodiraju oko Sfe re, sa s

strana.Televizija kaţe da narod na istoĉnoj obali već pada u san. Ono ĉiir. se Sfera slu

a to su moţda neki zraci, nije se nimalo poremetilo od ek splozija hidrogenskih bo bii zraĉenja. Ali to ne znaĉi da senzori podje:. nako dobro rade. Nadajmo se daonesposobljeni.

Još deset minuta. T.oro mora da prevali još oko ĉetrdeset hiljada k> lometara. Nsenzori više ne mogu da nam kaţu da li je Sfera još u dc sadašnjoj orbiti. Nadam se dajeste! Nadam se da jeste! Ako je promen;'.. putanju, gotovi smo! Uništeni! DokrajĉUcepani!

Još pet minuta, još dvadeset hiljada kilometara.U mašti vidim Sferu, skoro pola milje u preĉniku, kako juri svojorr. orbitcm, sl

k’o slepi miš, pa se nadam i molim da uspe, prvo boml:; preostale od naših pet hiljhidrogenki, sevaju, sevaju, a onda Toro, d gaĉak miilju i po, milju širok, miilioni tostene, gvoţda, i nikla jur prema cnoj taĉki koiju je sudbina odredila.

Ako je odredila.Ali svemir je veliki, pa su i Sfera i Toro mali u odnosu na svu prazninu tamo. Š

ako su raĉuni naših nauĉnika bili samo malo pogreir. ili ako raketni motori na Torone rade sasvim kako treba, i Toro sarr. projuri pored Sfere? Mora da se siretne saSferom na pravom mestu : . pravo vreme, mora!

Kad bi samo naši radar.i i lejzeri vi.deli šta se dešava. Moţda je bo!. što ne videKad bi mi već znali da je Sfera skrenula. . . ovako se još r.. damo.



Ako Toro promaši, ubijam se. Zaklinjem se. Još dva minuta. Sto dvadeset sekundi. U veliko sobi je tišina, sarr. se ĉuje kako

deĉaci kao ja tiho priĉaju u svoje mikrofone, ili se mole, nek.o i priĉa i mcli se i pla Televizija kaţe da su bcmbe prestale da eksplodiraju. Neće višecr njihovog

sevanja sve dok Toro ne pogodi Sferu — ako pogodi. Boţe,nr. pogodi, neka pogodi!Sateliti bez posade otkriće objektive svojih kamera u onoj pravoj kundi i napra

brzi snimak. Kamere su oklopljene olovom, zaklon: :.pred objektiva su olovni, aoprema je uglavnom specijalna, meha niĉka, ne elektriĉna, skoro kao ljudsko oko. Akokamere vide veliku eksploziju, po slaće elektriĉni impuls kroz ţice, koje su takodeoklopljene olovom, do me hanizma koji će ispaliti veliku granatu sa tankim oklopoU toj granati je prašak koji svetli, onaj isti koji fotografi upotrebljavaju, samo pomsa kiseonikom, da bi mogao da se zapali. Biće tri najveća svetla koja ste ikada videTri. Tri za pobedu.

Ako Toro promaši biće samo jedno svetlo. O gospode, samo da se to ne desi!Avioni sa automatskim pilotima kruţe iznad oblaka, njihova oprema će vide

svetla i preneće ih do TV stanica na zemiji. Još minut. ’Ajde, boţe!

Ne dozvoli da se desi, molim te, ne dozvoli da se desi, da na nekom :amo dalekommestu, kroz hiljade godina od sad, neko nakaradno stvore nje ĉita ovo i uţasne se kadvidi šta je njegov narod nama uradio. Hoće li rnu biti krivo? Baš će to nama mnpomoći. Vi, tamo u svemiru, mrzim vas! Boţe, kako vas mrzim!

Ajoj, petnaest sekundi, samo sad, deset sekundi, pomozi boţe, pet se kundi, pesnice, zašto? Zašto? Šta ,sa.m ja ikad skrivio? Nema ništa na ekranu! Nema ništa na ekranu! Šta je bilo? Izgubili •:ezu? Il

boje da nam kaţu istinu? Pogcdili smo! Pogodili smo!JAAAAAAAAAAAAAAA HAAAAAAAAAAA! ! !

13

4. jul 2002. godine

Moţda ću obrisati ovu traku. Ako sam uopšte razuman i hoću. Da sam sapametan, ne bih uopšite ni pravio ovaj snimak.

Osvanuo je Dan nezavisno'sti, a još tsmo pod gvo<zdenom vladavinom. Staridiktator uporno ponavlja d,a kad više ne bude potrebe za strogomr.Diitrolom ustavopet moţe da stupi na snagu, pa će biti demokratija. On već ima devedeset pet godineće moći još dugo. Potpredsednik ima camdeset, ali to je baš tvrdosamdesetogodišnjiak, tvr dih nema. Još je r.rklonjeni totalitarnom reţimu negoPredsed nik. Uostalom, kad je iko dobrovoljno slšao s viasti?

Spadam u elitu i nije mi osobito loše. Već sama ĉinjenica da imarn pedeset sedgodina otvara mi put u tu klasu. Sem toga, postao sam dok :or nauka iz oblastiobrazovanja, a deo vremena posvećujem propovedanju :: crkvi. Jasno je zašto s



deo — niko ne radi puno radno vreme kao p;>p, sem funkcionera Severnoameriĉsaveta crkava. Sveštenici sa pu r.im radnim vremenom ne trebaju Narodu. Svako mda radi najmanje :eset ĉasova dnevno. Ali meni je bolje nego mnogima. Već tri godo cijam .sveţu govedinu i svinjetinu. Imam lepu kuću koju ne moram da de i:mdrugorn porodicom, nije zajedniĉki stan. To nije ona kuća za koju .: mojim beleškpiše da sam je nekada posedovao, Tu kuću mi je Na rcd oduzeo na ime zaostalogporeza. Nije mi pomoglo što sam se bunio da r. porezi bili ukimuti za vreprivremene vlade. Jer, kaţe Narod, priv .cniena vlada je ukinuta po uništenju Sfere

Ali, kako sam mogao da plaćam porez kad sam, ef ektivno, imao je ianaest godina?



Pošto je danas praznik, izašao sam po podne sa Leonom, koja mi je sada ţenadoSpringdejla. Stavili smo cveće na grobove njenih roditelja. kojih se ona uopšte ne i na grobove mojih roditelja, Karol i mojiii sinova, z a koje znam samo po beleškama.Nadam se da će mi Karol i mom ci oprostiti.

Ned aleko od Karol sahranjen je Smrdljivko Dejvi. Taj momak nije imao sreOne noći kad je Sfera uništena, poludeo je i morali su da ga smeste u ćelijugumenim zidovima. Tako lud, umro je pet godina kas nije.

Ponekad se pitam zašto i ja nisarn poludeo, takode. Svakodnevni šo kovi gubitkapamćenja su mogli sve da nas unište. Medutim, neki od nas su bili otporni, otpornijinego što su zasluţili da budu. Pa i pored toga, Svakodnevni napad panike naneo nam jeodred enu štetu,. Siguran sam da je i najotornijima medu nama ţivot skraćen za po nekugodinu. Mi smo razbijena generacija. A to je rd avo i za mlade, koji neće imati starijelju de uz sebe kao vod stvo sledećih desetak godina.

A da li je to baš tako loše za mlade? Oni koji su bili u svojim dvadesetim, ili mladi, kada je Sfera razbije na, dobro

napreduju. Moja Leona je tad imala dvadeset godina. Postala je moja uĉenicsrednjoj školi. Sada je fiziĉki stara trideset pet godina, ali ima samo petnaest, kakmladi kaţu, »godina u giavi«, u pamćenju. Ali pošto odrasli uĉe brţe i pošto su ukinsve d ruštvene nauke, poloţila je maturu prošle godine. Još ţeli da postane lekarlekari nam svakako tre baju. Dok diplomira, imaće ĉetrdeset dve. Planiramo ddece, koliko je najviše dozvoljeno, samo, biće vrlo tešk o paziti ih dok ona ide nafakultet.

Dok smo napuštali groblje, prišla nam je Mardţi Oliander, vrlo zgodna devojkadvadeset pet. Pitala me je da li moţemo da razgovara mo nasamo. Leoni se to svid elo, ali sam joj rekao da Mardţi verovat no hoće da r azgovara o svojim ocenama izg'eometrije, koju joj predajem

Mard ţi je stvarno pomenula neke svoje probleme sa uĉenjem. Ali je zatim poĉda postavlja pitanja o politiĉkom sistemu. Da, trebalo bi da ovo izbrišem, i da starih navika, sad a bih to već ĉinio, uveliko.

Posle nekoliko minuta, postalo mi je neprijatno. Sticao sam utisak da ona pokuda me navede da se kritiĉki izrazim o sadašnjoj situaciji.

Da li je Mardţi agentprovckator, ili me isprobava za eventualno pri stupapodzemlju?

Šta god da je radila, bila je u opasnim vodama. I ja sa njom. Rekao sam joj daodgovore traţi od svog nastavnika politiĉke filozofije. Odgovo riia mi je da je proĉitala udţbenik, drţavni udţbenik. Promrmljao sam nešto u smislu: »Daj Cezono što je Cezarovo«, pa sam se okrenuo i po šao.

Ali, ona je krenula za mnom i pitala da li sutra rnoţeda dode na raz govor u mojukancelariju. Malo sam oklevao, pa sam kazao da moţe. Pi tarn se da li bih pristaonije tako lepa?Kada smo stigli kući, Leona je napravila scenu. Optuţila me je da jurim mlţenske, zato što je ona suviše stara da me podstakne. Rekao sam joj da ja nisam senilni kralj David pa da jurim cure, i da to do bro ima na umu, a ona je rekla da jeslušala moje trake i da zna kakav sam ĉovek bio. Odvratio sam da sam iz svojih



grešaka izvukao pouku. Sve što irnam zabeleţeno o svojim izgubljenim godinaslušao sam i ĉitao rano go puta.

»Da«, reĉe ona, »ti znaš za svoje greške intelektualno. Ali, ti ih neosećaš.« Što i jeste istina. Evo me izvan kuće, podiţem pogled u noć. Tamo gore, u prostorima, razdvoje

atomi i molekuli plove, hladni i sami; to su razbijeni ostaci Sferine memorije, atomi imolekuli nekada sloţeni u neverovatno kom pleksne obrasce, tako da su sadrtrideset dve godine uspomena p et mi lijardi ljudskih bića. Sve je to zauvek izgubljensem u duhu Jednog.

O, gospode, poĉeo sam ţivot iz poĉetka kao jedanaestogodišnjak. Me dozvolpravdm ponovo iste greške.

Ponovo imamo sutra, ali nemamo mnogo prošlosti koja bi nas vodila. Sutra ću biti vrlo hladan i profesionaian sa Mardţi. Ne preterano, dabome,

izmed u nastavnika i uĉenika treba da bude i izvesne topline. Samo kad me ne bi podsećala na. .. na koju?

Nemoguće. Ne pamtim ništa iz doba prelazne vlade. Savršeno ništa. A, šta ako postoje dve vrste pamćenja?



Dţejms Tiptri mladi

Zene kakve muškarcima nisu poznate

Prvi pat je moje oĉi vide dok Meksikana 727 ponire prema aerodro mu na osKozumel. Izlazim iz »vece« i teturajući se nalećem na njeno sedište, i kaţ»’Zvin’te« dvostrukoj ţenskoj mrlji. Bliţa mrlja klimne glavom. Ona mlada, u sedištupored prozora, samo i dalje gleda kroz pro zor. Odem ja niz prolaz izmed u sedišta, neregistrujem ništa. Zero. Nikari više ne bih te dve ţenske pogledao, ili na njih pcmislio.

Kovmel je uobiĉajena mešavina upaniĉenjih Jenkija, obuĉenih za probijanje kpustinju, i hladnih Meksikanaca, za ruĉak u hotelu »Pre zidente«. A ja, polovni Je

obuĉen za ozbiljno pecanje, izvlaĉim .svoje štapove i vreeu iz potpunog haosa kojiovde vlada i pešaĉim preko aero droma da nadem svog iznajmljenog pilota. Nekikapetan Esteban potpisao je ugovor kojim se obavezuje da me preveze na jedan. sprudzvani Belis. tri stotine kilometara niz obalu. Tamo će moj ribolov poĉeti.

Ispostavlja se da je taj kapetan Esteban indijanac visok preko dves ta deset, kboje mahagonija, Maja puro. Takode je u nekom uozbilje nom majanskomraspoloţenju. Odmah mi kaţe da je moja cesna ostala ne gde na zemlji, a danjegovu Bonancu zakup ilo neko društvo koje ide u Ĉetumal.

Dobro, pa Ĉetumal je juţno. A je’l moţe on mene da ukrca, pa da produţi u Bekad njih iskrca u Ĉetumalu? On sumorno dopušta da pos toji takva mogućnost,ako ovidrugi to dopuste i ciko ne nose suviše prt ljaga.

Prim iĉe se društvo koje ide za Ĉetumal. Ona ţena i ona mlada (nje na pratilja,ćerka?), koraĉić po koraĉić biraju put preko šljunka. Njihov: koferi marke »Ventunamenjeni za nošenje po dva odela svaki, isti su kao i one: mali, obiĉni, neutrboje. Svaka vuĉe po jedan. Nema prob lema. Kad kapetan pita mogu li i ja da vozim, majka blago odgovara: »Svakako«, a da me nije ni pogledala.

Mislim da je moj unutrašnji detektor nagiba uĉinio svoje prvo »klik«, sasvim tNa koju foru je ova ţena mene već tako dobro oceni la, da me sad pušta u svoj avioZanemarujem to. Paranoja mi nije ko ristila u poslu već godinama, ali tih starih naje teško otresti se. Utr pavamo se u Bonancu, i tom prilikom vidim da mala ima koje bi mog lo biti interesantno kad bi u njoj bilo bar najmanje iskrice. Ali nema. Kapetan Esteban presavija jedan serape i seda na njega da temeljno pregle daiinstrumente. Onda uzletimo i gegamo se polako preko tirkiznog ţelati na Karipsmoira, protiv jakog ju ţnog vetra. Obala desno od nas je te



ritorija poznata kao Kvintana Ruo. Ako nikad niste vid’li Jukatan, zamis najveći na svetu savršeno ravan sivozeleni oilim. Zemlja koja izgleda stvarno praPrelećemo bele ruševine Tulama i jednu posekotinu na ćilimu (drum za Ĉiĉen Icdesetak plantaţa kokosa, a onda ništa, samo sprudovi i niska krţljava dţungla sve horizonta, u istom stanju u kak vom su to konkvistadori zatekli pre ĉetiri veka.

Dugi konopci kumulusa jurišaju na nas, a dole na obalu bacaju sen ke. Koshvatam, pilot se toliko namraĉio dobrim delom zbog vremen skih prilika. Hladni fzamire nad poljima Meride, zapadno odavde, a jugo je nabacao ĉitav niz olujaobalu, od one vrste koju zovu llovisna. Esteban vrio metodiĉno zaobilazi par velikiholujnih oblaka na našem putu. Bonanca nam poskakuje, ja se okrećem sa neknejasnom name rom da umirujem ţene. One hladno gledaju prostrani Jukatan. Pa, im je ponudeno mesto kopilota, ali su odbile. Iz stidljivoisti?

Još jedanllovisna raskrupnjiava se pred nama. Esteban vodi avion kao uzbrdo, ada bi video kuda ide, ustaje. Ja se najzad opuštam, po prvi put posie diugog i preduvremena, uţivam u geografskoj širini koja me deli od kancelarije i u predstojenedelju dana pecanja. Moj pog led pa da na klasiĉni majanski profil našeg kapetananos grabljivice, ĉelo iskoše no unazad, usne i brada koje ĉine korake unatrag u odnna taj nos. Da su mu oĉi bile još samo malo iskošenije i zrikavije, nikako mu ne bipilotsku dozvolu. Ma, lepa je ta kombinacija crta, da vam kaţem. Kad vi dite mladmajansku cicu u mini suknji, pa sa svetlucavom mazarijom svuda oko tih kosih oto je i vrlo erotiĉna kombinacija. Nisu one neke orijentalne lutkice, taj narcd ima kod kamena. Baba našeg Estebana bi verovatno mogla da povuĉe ovu našu Bcnancu

U stvarnost me vraća ĉinjenica da me je kabina upravo udarila po desnom uvEsteban nešto viĉe u mikrofon, nadvikuje se sa bubnjanjem grada po kabini. Prozonam tamncsivi. Jedna vaţna vrsta buke nedo staje: motor. Shvatam da se to Estebanbori sa mrtvim avionom. Tri hi ijade i šesto, već smo izgubili dve hiljade stcpa!udara po prekidaĉima za gorivo, a oluja nas baca kako voli. Ĉujem kako pominjegasolina, uz Keţenje koje otkriva njegove velike zube. Bonanca srlja nadole. Kad onpodigne ruku da dohvati neki prekidaĉ iznad glave, ja vidim da pokazivaĉ goriva na »puno«.Moţda je prosto zapušena cevĉica kroz koju gorivo stiţe u motor principu gravitacije, a to vam znaĉi da ono teĉe1 nadole iskljuĉivo sopstvenomteţinom, bez neke pumpe. Ĉuo sam da u ovom de lu sveta ĉesto prodaju benzin neĉistoća. On baca sa glave set slušalica : mikrofon. Sigurno je, milion prema jeda nas kroz ovu oluju i na ovoj udaljenosti od civilizacije n iko neće ĉuti, ni tako niovako. Dve i po hiljade stopa, i sve niţe padamo.

Izgleda da je ipak uspeo da ukljuĉi elektriĉnu pumpu za gorivo: mo :or grmnestane, grmne — i stane zauvek. Iznenada ispadamo iz obla l:a kao cigla. Ispod nas jeduga bela linija goiovo sakrivena kišom: sprud. Ali, nema plaţe iza spruda, saveliki krivudavi zaliv i gusto izrasli rnangrovi, i sve se to diţe ka nama, i to brzo. B

gadno, kaţem sebi sa totalnom neoriginalnošću. Ţene iza mene se uopšte ne ĉOsvrnem se, a one ĉvrstO' vezane za sedišta, a uz glavu stavile kapute. Ovo ćetresne sa oko sto dvadeset na sat, pa prema tome nema mnogo smisla truditi se, aliipak, i ja se doibro uĉvršćujem. Esteban se još malo dernja u radio,dok njegov avionleti kac .sekira. I mogu reći da ludo dobro' pilotira, stvarno, ■er kad je more ve



trebalo da nas tresne on je izveo jedan zaokret od ko ga mi se digla koisa na glavi,poveo nas protiv vetra, i to taĉno prema onorn dugcm bledom pojasu peska pred nama.Gde je to našao stvarno ne znam. Bonanca aterira, mi udaramo trbuhom aviona o pesak, uz straobalnu lom ljavu, kao dase nešto odvalilo. Odskaĉemo u vazduh, opet drmnemo, a onda se sve ludo nagdok se zalećemo, vrteći se pljoštimice, u stabla mangrova na kraju pešĉanog poTras! Roke! Avion završava do>bro umotan u lijane daviteljke, jednim krilom nagKršenje prestaje, a svi smo ĉitavi. i nema eksplozije benzina. Fantastiĉno!

Kapetan Esteban jednom polugom uspeva da otvori vrata, koja su sada tavanice.Iza mene ţenski glas tiho ponavlja: »Majko. Majko.« Pen tram se tamo, i šta vidDevojka pokušava da se oslobodi iz zagrljaja svoje majke, ĉije oĉi su ĉvrsto zatvorOna ih odjednom otvara, pušta ćerku, i od tog trenutka se ponaša sasvim normalno.Esteban poĉinje da ih izvlaĉi napol]e. Stiţern da zgrabim sanduĉe za prvu pomoć naše bo nance i pentram se napolje u briljantno sunce i jak vetar. Oluja koja nasredila već zamiĉe niz obalu.

»Veliĉanstveno sletanje, kapetane.« »A, da! Bilo je divno.«2ene se nešto tresu, ali nema histerije. Esteban razgleda pejzaţ uz onaj izraz l

koj'i su njegovi ipreci upotrebljavali .kad su gledali Španee. Ako ste ikada prošli kroz nešto ovakvo, onda znate kakvo se uspore no ĉiste v

ništa više. Voda je duboka samo stopu ili dve, a dno ima ma nogdrveta na pojas peska.Vruć vetar silovito navaljuje. Zapaţamo, ne shvatajući opasnost, da oko nas possamo kilometri i kilometri kristal no ĉiste vode, ništa više. Voda je duboika samo su

ili dve, a dnoirnarna slinastu boju mulja. Udaljene obale oko nas sastoje se iskljuod ravmh moĉvara mangrova, potpuno nenastanjivih. »Baija Espiritu Santo.« Te Estebanove reĉi potvr duju moju pretpos tavku da smo u

toj divovskoj vodenoj pustoši. Oduvek sam ţeleo ovde da pecam. »Od ĉega je sav ovaj dim?« kaţe devojka, pokazujući ka perjanicama dima k

vetar raznosi negde na horizontu.»Lovci na aligatore«, kaţe Esteban. Indijanske lovokradice su osta vile neugaš

vatre u moĉvarama. Dolazim na pomisao da signalne vatre, koje bismo mi, na primer,

zapalili, ne bi bile preterano upadljive. Sad uvi d am i to da je naš avion dobro ukopanmed u smokvino drveće i lijaneda viteljke. Nije ga baš lako videti iz vazduha. I, tekje pitanje kako odav de otići risplovio na površinu moje svesti, stariija ţena smirpita: »Ako vas nisu ĉuli, kapetane, kada će poĉeti da nas traţe? Sutra?«

»Tako je«, kaţe Esteban zlovoljno. Prisećam se ĉinjenice da je u ovom delu svspasavanje na moru i u vazduhu priliĉno neformalno pos tavljeno. Otprilike: »Ej, ljudi,gdeli jeMario, njegova mama javljadaga nema kući već nedelju dana?«

I tako mi je svanulo da bismo mi ovde mogli da ostanemo i malĉice

duţe. Oni zvuci nalik na dizel mctor, koji nam dopiru s leva, to su talasi Ka ripskog mora,koje navaljuje da zad e što dublje u zaliv. Vetar nas snaţno gura. Goli delovi pri dnstabala mangrova pokazuju da je kompletno naše pešĉano ostrvce pokriveno vokad naid e plima. Sećam se da sam jutros video pun Mesec (bilo je to, verovali ili ne, u



SAD — u gradu Sent Luisu), što nagoveštava maksimalnu plimu. Dobro, popećemnazad u avion. Samo, gde da nad emo vodu za piće? Ĉujem iza sebe jedno malo»pljus« i vidim da je starija ţena upravo pokušala da pije vodu ovog za liva. Oodmahuje g lavom i ţalosno se smeši. To je prvi stvarni dzraz lica koji sam dosvideo kod njih dve. To tumaĉim kao signal da se upoz namo jedni s drugima. Jakaţem Don Fenton iz Sent Luisa, a ona meni,mi smo gospodica i gospoda Parsons izBetezde, Merilend. Tak o to lepo kaţe da u poĉetku i ne primetim nedostatak liĉnimena. Svi opet upuću jemo pohvale kapetanu Estebanu.

Njegovo levo oko je zatvoreno masnicom, ali jednom Indijancu iz plemena Majaje ispod ĉasti da obraća paţnju na takve male neprijatnosti. Medutim gospoda Parsonsprimećuje da on nekako stiska lakat uz rebra.

»Povredeni ste, kapetane?«»Roto — mislim da mi je slomljeno.« Postid en je što ganeštO' boli. Ubedimo ga

da skine svcju košulju marke »Dţaime«, i ukaţe sena njego vom superiornompotamnelom torzu, grozna modrica.

»Ima li flastera u toj kutiji, g. Fenton? Ja se pomalo razumem u prvu pomoć.« Stara poĉinje da rukuje flasterom i gazom vrlo efikasno i sasvim bez liĉ

poslovno. Mladica i ja šetamo do drugog kraja našeg ostrva i vodirao konverzacijukoje ću se kasnije vrlo jasno sećati.

»Ruţiĉaste ĉaplje«, kaţem joj, dok tri ruţiĉaste ptiĉurine odleću mla tarajukrilima.

»Divne su«, kaţe ona svojim glasićem. Obe imaju tanke glasiće. »On je MIndijanac, zar ne? Mislim, naš pilot.«

»Tako je. Pravi primerak, pravo sa zidnih slika u Bonampaku, Jeste li razgledaliĈiĉen i Uksmal?«

»Jesmo. Bile smo u Meridi. Id emo u Tikal, u Gvatemali. . . hoću re ći, tarno smse bile zaputile.«

»Pa, i stići ćete.« Pada mi na pamet da ovu devojku treba malo oh :’abriti irazveseliti. »Jesu li vam kazali da su majanske majke vezivale jednu daisku svojoj decina ĉelo, da bi dobilo taj nagib? Takode su im ka ĉili lopticu od loja ispred nosa, da bideca bila zrikava. To' se smatralo ari strokratskom osobinom.«

Ona se smeši, baca još jedan pogled iz daljine na Estebana. »Ljudi u ovJukatanu nekako su drugaĉiji«, kaţe zamišljeno. »Ne liĉe na one Indijance okoMeksiko Sitija. Nekako su, ne znam, nezavisniji.«

»To dolazi otuda što nikada nisu biU pokoreni. Pleme Maja Španci su siizmasakrirali i gonili unaokolo, ali niko nije uspeo da ih pritisne o zemlju. Kladim seda ne znate da je poslednji meksikanskomajanski rat :konĉan sporazumno postignprekidom vatre, 1935. godine.«

»Nisam znala!« A onda kaţe oz biljno: »To mi se dopada.«

»I meni.«»Voda stvarno veoma brzo raste«, ĉujemo blagi glas gospode Par sons iza svojihleda.

To je taĉno. a brzo raet.e i sledećallovisna. Penjemo se nazad u Bo nancu. Janameštam svoj kišni ogrtaĉ da posluţi kao hvataĉ kišnice, al.i oluja naleće besn



brzo, te plan propada. Iz istumbanih stvari u kabini izvlaĉimo neke slatkiše i mflašu »Dţek Danielsa« i priliĉno ,se udobno smeštamo. Parsonsove otpijaju svakajedan gutljaj viskija, a Esteban i ;a mnogo više. Avion lupk a na vet.ru, kiša ulazi unjega. Esteban pravi :ednu prastaru majansku grimansu u pravcu mlazića vode koji mcuri u kabinu, pa prileţe da spava. Svi dremamo.

Plima 'Se povukla. a naša euforija takode. Osim toga, silno smo ţed ni. Uzimanipecaĉki štaip, mamce i trokrake udice d uspevam da upecam ćetiri cipala. Estebţene vezuju Bonancin patuljasti ĉamac za spaisava r.je medu stabla mangrova da biuhvatili kišnicu. Vetar je toliko vruć da prosto peĉe. Nikakvi avioni nas ne nadleću

Najzad dolazi i prolaz i sledeći pljusak, ostavljajući svakome od nais po dvesgrama vode. Dok zalezeće sunce obavija svet zlatnim dimom, se dimo na pejedemo vlaţnu sirovu ribu i pahuljice instant doruĉka. Ţene su u šorcevima, zgodneapsolutno ne seksi.

»Dosad nisam znala da je sirova riba ovako osveţavajuća stvar«, kaţe gospodaParsons prijatno. Njena ćerka se malĉice nasmeje, takode prijatno. Ona sedi sa mamine

suprotne strane, daleko od Estebana i mene. Sad shvatam šta je gda Parsons:majkakokoška, koja štiti svoje jadno pi le od muških grabljivica. Meni to ne smetDošao sam ovamo zbog peca nja. Nešto mi ipak smeta. Ove dve prokletnice senijednom nisu ni našta poţalile, kapirate. Ni glas da puste, nikakvo jecanje, nikaispo ljavanje liĉnosti uopšte. Kao da su ispale iz nekog priruĉnika za dobro snalaţenje

»Ovde u divljini ste stvarno kao kod svoje kuće, gospodo Parsons. Ĉestokampujete?«

»Blagi boţe, ne, nikako.« Tu se ona srameţljivo nasmeje. »Nisam kampovala od devojaĉkih, izvidaĉkih dana. Gle, jesuli ono albatrosi?«

Manevar: na pitanje odgovoriš pitanjem. Ja lepo ĉekam, sve dok al batrosiotplove prema zalazećem suncu.

»Betezda. Da li ću pogrešiti ako kaţem da vi radite za Ujka Sama1?»Pa, istina je. Mora biti d a dobro poznajetc Vašington,gospodine Fenton. Da li

vas poslovi ĉesto odvode tamo?« Na svakom drugom meatu na svetu, semnaovom pešĉanom ostrvcu, njena

taktika uspela. Moj lovaĉki gen se trza.

»Za koje ministarstvo radite?«Ona priznaje mat, ne Ijuti se: »Pa, u Glavnom statistiokom zavodu. Tamo sam

bibliotekar.« Naravno, sad je znam, znam ja sve te gospode Parsons u arhivania i

raĉunovodstvima, u kadrovskim i administrativnim odelenjima. Zovite gospduParsons, treba nam saţet pregled svih ugovora sa inostranstvom u fiskalisedam deset itrećoj . . . A sad smo dospeli u Jukatan. Šteta, baš mi je ţao. Prodajemstari vic: »Vi znate gde su svi leševi zakopani.«

Ona se smeši sa neodobravanjem i ustaje. »Baš se brzo smrkava. zar ne?« Vreme je da se opet ulazi u avion.Jato ibisa kruţi iznad nas, Evidentno su imali naviku da noć provo de ĉuĉeć

granama baš ove naše smokve. Esteban odnekud izvlaĉi neku maĉetu i majanski v1 Naziv »Ujka Sam« se odnosi na federalnu vladu SAD, i na SAD kao zemlju (prim. prev.)



krevet. Razapinje, taj krevet izmedu drveta i avi ona. Ne dozvoljava da mu ikopomogne. Zamasi njegove maĉete su vid ljivo neodluĉni.

Parsonke su se sklonile iza repnog stabilizatora aviona radi pipi. Ĉujem kakjedna okliznula i malĉice vrisnula. Kad su se vratile, upi tale su: »Moţemo li nas da spavamo u toj visećoj postelji, kapetane?

Esteban razvlaĉi usta u osmeh neverice. Ja se suprotstavljam, istiĉuĉi da će ikiše i komaraca.

»Ali, mi imamo mast koja odbija insekte, a sveţ vazduh strašno vo limo.« Taj vazduh svira pored ušiju gotovo olujnom snagom, a i hladniji je iz minu

minut.»Imamo i kišne mantile«, dodaje devojka veselo.Pa, dobro, dame. Mi, opasni muškarci, ćemo se uvući u vlaţnu kabi nu. S vrem

na vreme kroz vetar ĉujem tihi smeh dvaju ţena. Njima je oĉigledno udobno u thladnom gnezdu, pogodnom za ibise. Bezazlena forma ludila, za kljuĉujem ja. Znam dasam od svih muškaraca ja ponaj manje opasan. Moja nekarizmatiĉnost kod ţezapravo mi je pomagala u poslu, tokom godina. Moţda njih dve nešto fantazirajEstebanu? Ili su moţda stvarno lude za sveţim vazduhom. .. San mi dolazi naonim nevidljivim dizelima koji urlaju po okolnom sprudovima.

Izranjamo iz sna, suvih usta, u ogromnu vetrovitu zoru boje lososa. Dijamantnakrhotina sunca izranja iz mora, ali je oblak odmah potapa. Prelazim na posao saštapom i mamcima za cipale, a dva pljuska nas zao bilaze. Za doruĉak svakodobijavlaţnu traku barakudinog mesa. Parsonke nastavtjaju staiĉki i usluţno. PEstebaruovim rukovodstvom nameštaju jedan komad limarije, gde ćemo zapbenzin ako nas neko nadleti, ali ništa nas ne nadleće, sem nekog putniĉkog mlaznjaka,koji, za nas nevid ljiv, zuji kroz visine prema Panami. Vetar urla. Vruć je, suv i koral ne prašine. Takvi smo i mi.

»Prvo tragaju po moru«, izjavljuje Esteban. Njegovo aristokratski iskošeno ĉeorošeno znojem. Parsonke ga gledaju zabrinuto. A ja gle dam kako se oblaĉni pokrivcepa iznad nas, postaje sve viši, suvlji i de blji. Dok to traje, niko nas neće naproblemĉić sa vodom sad više nije smešan. Naposletku, pozajm]jujem od Estebmaĉetu i uspevam da iz deljem dugu, laku motku.

»Jedan potoik uliva se tu negde, video sam iz aviona. Ne moţ’ biti više od trioekilometra odavde.«

»Samo, bojim se da ie ĉampc probušen«, kaţe gda Parsons, pokazu jućirascepljena mesta u oranţ plastici. Nervira me ĉinjenica da je pro izvod aĉ iz Delvara.

»Onda, u redu«, ĉujem samoga sebe kako objavljujem. »Plima opa da, poĉoseka. Ako odreţemo zdrav deo ovog creva za vazduh, ja u njemu mogu da dovuvodu. Gacao sam po plićacima i ranije.«

I meni samome zvuĉi blesavo.

»Ostanite uz avion«, kaţe Esteban. U pravu je, naravno. Ali, isto je tako jasno i da je on u groznici. Bacam pogled na visoke oblake, a na ustima mi ukus peska i bajatebarakude. Ma, u vraga sa pravilima. Poĉi njem da seĉem ĉamac da bih izdvojio decrevo za vazduh. Esteban mi kaţe da ponesem serape. »Ostanite jednu noć.« Opet jpravu. Moraću da ĉekam oseku, onu sledeću.



»I ja ću isa vama«, kaţe gda Parsons hladnokrvno. Ništa ne kaţem, samo zurim u nju. Koje novo ludilo je ušlo u Majku Kokoš

Moţda zamišlja da je Esteban u tako lošem stanju da više ne funkcioniše? I dok tprovodim vreme u zaprepašćenosti, moje oĉi za paţaju oinjeinicu da su gdi Parsonsnoge priliĉno pocrvenele od sunca, da ioj kosa visi raspušteno, da joj je malo izgnos. Vrlo dobro drţećih, u stvari, vrlo zgodnih blizuĉetrdeset.

»Ĉekajte, gacati po ovom plićaku je uţasno. Blato vam dode do uši ju, a vodapreko glave.«

»Istinski sam u dobroj formi, i mogu priliĉno da plivam. Nastojaću da drţim kosa vama. Udvoje je mnogo bez bednije, gospodine Fenton, a i dovući ćemo više vode.«

Ozbiljno misli, Pa, ja sam ĉvrst i u formi otprilike kao grudva pihti ja. u ovo dzime, i ne mogu da se pretvaram da mi je neprijatna ideja da dobijem društvo. Oneka bude.

»Samo da nauĉim gospodicu Parsons kako se peca ovim štapom.« Mlad a Parsonka je još crvenija i razbarušenija, i nimalo smotana kad tre

ruikovati štapom. Dobra cura ova gdica Parsons, na svoj nikakav naĉin. Odrezujemjoš jednu dugu motku i spremamo neku zajedniĉku opremu. U poslednjim trenucimaEsteban pokazuje koliko mu je stvamo pozlilo: nudi mi svoju maĉetu. Ja mu kaţhvala, ne treba, navikao sam na svoj noţ Virkala. U plastiĉnu cev zavezujemo nevazduha, da nam bude plovak, i polazimo pravcem koji izgleda najpeskovitiji. Estebandiţe jedan mrki dlan.»Buen viaje«. Mlad a Parsonka, koja se već izgrlila sa mamomveć je krenula da baca udicu sa jednog stabla mangrova. Maše nam. Mašemo joj .

Sat kasnije smo još na takvom rastojaniu da bismo mogli i da maše mo još mPr obijanje kroz plićak ide straobalno loše. Pesak se razleće i postaje mulj kroz kone moţe ni hodati ni plivati, a dno je posejano kopljima od mrtvih grana mangroSpotfuramo se od jedne rupĉage do druge, plašeći kornjaĉe i raie i moleći bogada nenagazimo na elektriĉnu jegulju. Do pola smo prekriveni sluzavom prljavštinompola smo sasu šeni zbog ţedi, a mirišemo na moĉvaru iz doba Krede.

Gospoda Parsons ne posustaje. Samo jednom moram da je vadim 'u rupe. Dok toĉinim zapaţam da naš pešĉani sprud sad više nije na vidiku.

Naposletku stiţemo do otvora u zelenilu, gde bi se po mom mišlje nju monalaziti potok piiaće vode. Pokazuje se da je to samo prolaz u novi usek istog zaoiviĉen istom šumom maingrova. A plima nadolazi.

»Al’ mi je bila ideja! Najveća truba u istoriji ideja.« Parsonka uzvraća blagom primedbom: »Kako se ovo razlikuje od po gled

aviona.«Sad znam šta da mislim o devojaĉkim odredima izvidaĉa. Oremo da lje prema

nekoj mutnoj izmaglici tamo daleko, koja bi morala da bude prava obala. Sunce zalazitaĉno ispred naših lica, pa je teško gledati. Ibis: i ĉaplje lete oko nas, a neka ribe

pliva pred nama, vrludajući lednim perajem. Padamo u nove rupĉage. U baterijsklampe prodire voda. Pa dam i u halucinacije da je sav svernir ispregraden korenjemmangrova. Teško mi je i da zamislim kako sam ono nekad šetao ulicom, na primda se nisam neprestano zaplitao u korenĉuge i granĉurine. A sunce se spu šta, ttone.



Odjednom gubimo tlo ispod nogu i padamo u hladnu struju.»Potok! Ovo je slatka voda!«Pijemo, rasturamo se pijući, grgoljamo, zamaĉemo glave. To je naj lepše što sa

ţivotu popio. »Ohoho, jipi«, viĉe Parsonka i smeje se na sav glas. »Ono tamno mna desnoj strani mi izgleda kao pravo kopno.

Batrgamo se popreĉno u odnosu na struju, duţ jedne ĉvrste podvod ne padine kose postepeno izdiţe i pretvara u ĉvrstu obalu pred nama i iznad nas. Samo, treba popeti. Uskoro nailazimo na jedan prekid u palisadi tvrdog ţbunja, grabimo nagorušimo se po tvrdom tlu.Sa nas curi, smrdimo. Onako, iz ĉistog refleksa moja rkreće da zagrli Parso novicu — kad, nje nema tamo. Pridigla se na kolena i osmatraspaljeno prostranstvo oko nas.

»Tako je lepo videti zemlju po kojoj ĉovek moţe da hoda!« kaţe ona toinopreviše nevinim. Noli me tangere 2.

»Ne pokušavajte«. zaprepašćen sam: pa, šta misli da je to, ta mala blatnjava»To zemljište je u stvari kora pepela preko moĉvare i puno je oštrih ostataka stakoja su izgorela. Tu se upada do kolena.«

2 Ne dodiruj me. (Lat.)



»Ovde gde smo ĉini se da je ĉvrsfco.« »Zato što smo na vrhu legla gde se izleţu jaja aligatora. Zato je bilo onako str

Ne bojte ise. Jer, ako su Indijanci palili, stara dama aligator ka veĉ je odavno na putuda bude pretvorena u ţenske tašne.«

»Sramoita.«»Bolje da bacim pokoju udicu dok. se još vidi.« Spuštam se nazad u vodu i odmotavam najlon duţ kojeg nameštam niz udica

nadi da ću tu ujutro naći nešto za doruĉak. Vraćam se i vidim Parsonku kako cblato iz serapea.

»Dobro je što ste me opomenuli, g. Fenton. Stvarno je varljivo.«»Aha.« Ne ljutim se više. Nebo mi je svedok da ne bih hteo datan gere gospodu

Parsons, sve i da nisam iscrpljen do kostiju. »Na svoj mimi naĉin, Jukatan je prilneprohodan. Nije ĉudo što ,su Maje gradile dru move. A govoreći o drumovipogledajte!«

Poslednii zraci zalazećeg sunca ocrtavaju prema nebu malu kvad ratnu siluetuje neka majianska ruina iz koje raste smokva.

»Ima mnogo takvih ovde. Ljudi priĉaju da su to nekada bile kule straţare.« »Stiĉe se osećanjeda je ovu zemlju svako napustio.«»I komarci, nadajmo se.«Prostiremo se po tlu ovog legla aligatora. Jedemo poslednji slatkiš, gledajući k

zvezde klizeći prolaze kroz oblake gonjene vetrom. Ko marci nisu strašni. Moţda isredilo spaljivanje vegetac iie. A nije više ni vruće,, u stvani, nama ovako mokrima nĉak ni toplo. Gospoda Par sons i dalje je smireno zainteresovana za Jukatan i

nedvosmisleno nezain teresovana za zbliţavanje. Upravo kada dobijem neke agresivne ideje o tome kako ćemo prove sti

ukoliko ona oĉekujeda serape prepustim njoj, ona usitaje, porav r.ava par busenova ikaţe: »Ovde će valjda biti isto tako dobro kao i bilo gde drugde, zar ne, g. Fentone

I uz tu mudrost, postavlja vreću sa vazduhom da nam bude jastuk, leţe na zem postrance, pokriva se taĉno jednom polovinom tog ćebeta, = drugu ostavlja otvoprema meni. I njena uzana leda su okrenuta prema meni. Ovo je tako ubedljivoizvedeno, da sam se već napola uvukao pod svoj deo serapea. kad mi svane kolikto smešno.

»Uzgred budi reĉeno, moie pravo ime je Don.« »Ah, da, naravno.« Njen glas je esencija ljubazncsli. »A moje je

Rut.«Uvlaĉim se a da je ne dodirujem baš sasvim i onda leţimo kao dve r:be na tanj

izloţeni zvezdama. Osećamo miris dima u vetru, a osećarr.o i kafeo neke ţivestvarĉice mile ispod nas. Ovo je najgluplji intimni “.oment koji sam doţiveo u mngodina.

Ova ţena mi ne znaĉi ništa, ama baš ništa ne znaĉi, ali to njemo n.a .■r.etljpovlaĉenje, taj prkos njene male zadnjice na samo dvadeset san vimetara od mog šlica.. . e, za dva pezosa skinuo bih ovaj šorts i prešao na ..roznavanje u smislu ko jeTo, da sam dvadeset godina mladi. I da r_sam ovoliko isceden.. . Ali, dvadeset

godina viška i iscrpljenost su sa r.nom, i pomišljam ciniĉno kako je Parsonka sveoze



umetniĉki izmerila. Da ja jesam dvadeset godina mladi, ne bi ona sad bila ovde. Tovam je kao :r.a ribica zvana »baterfiš«, koja plivucka oko leda barakude, ali išĉezne::r.i oseti da se barakudine namere menjaju. Zna dobro Parsonka da je :;en mali šorcbezbedan. Taj ĉvrsto ispunjeni mali šorc, tako blizu. . .

Jedan topli nerv mi se budi u preponama, i upravo u taj ĉas posta ;em svestan praznine iza sebe. Gospoda Parsons se neprimetno udaljava, milimetar p,o milimetar.Savršeno sam siguran da kada bih posegao rukom ona uopšte ne bi bila tu, negOverovatno stajala pokraj vode i saopštavala da namerava da se kupa. Onih dvadgcdina donose malo smeha mome grlu i ja se opuštam.

»Laku noć, Rut.« »Laku noć, Don.« I, verovali ili ne, tako smo i zaspali, dok su armade vetra hujale pre ko nas.Budi me svetlcst, hladna, bela i postojana.Prva pomisao su mi lovci na aligatore. Biće bolje da se predstavimo kaoturistas i

to što pre. Grabim da što pre ustanem, a primećujem da se Rut zavukla pod ţbunje. »Quien estas? A secorro! Help, senore s/«

Niko mi ne odgovara, ali se svetlost gasi, tako d a ostajem kao slep. Demjam se jošmalo na drugim jezicima. Mrak ostaje gust. Sa spaljene ravnice dopire granekakvih noţica i neko neodredeno zviţdanje. Iz sekunda u sekund ovo mi se svemanje svid a. Pokušavam da odrţim govor o tome kako se naš avion srušio i da nampotrebna pomoć. Veoma uzan zrak svetlosti preleće preko nas i gasi se.

»Iiip«, kaţe jedan mutan glas uz neki metalasti cvrkut. Prokleto je sigurno da ovinisu lokalni Indijanci. Neprijatne ideje mi padaju na pamet.

»Yes, help!« Nešto ĉini krckrc, vušvuš, i svi zvuci se gube. »Šta je ovo, prokleto bilo!« kaţem i spoturam se prema mestu odak le su zv

dolazili.»Poglsdajte«, šapuće Rut iza mene. »Tamo, kod ruševina.« Gledam tamo, stiţem da uhvatim višestruko svetlucanje koje brzc nestaje. »Neko se ulogorio?« kaţem i naĉinim još dva koraka kroz tamu, na slepo. N

mi propada kroz koru pepela i jedno nagorelo drvo me ubada taĉno tamo gde je

ĉovekovo koleno najosetljivije. Po bolu koji me prostre Ijuje kroz bešiku zakljuĉuda mi je kolenska ĉašica nastradala. Ništa tako savršeno ne pretvara ĉoveka u invza samo jedan sekund, kao ĉašica kolena. Prvo otkrijete da više ne doiazi u obzir dasavijete tu nogu onda pokušate da naĉinite korak i opteretite tu nogu bez savijantada bajonet ĉistog bola šikne kroz vašu kiĉmu tako da vam otpadne donja vi Razlog: sitni d elići hrskavice su se zavukli u osetljivu kliznu površi nu kolenskogzgloba. Koleno bi htelo da se savije, a ne moţe, i vi padate. što donosi olakšanje.

Rut md pomaţe da se dovuĉem do serapea.

»Koji kreten, koji prokleti imbecil. ..«»Nernojte tako, Done. Postupali ste savršeno prirodno.« Ukresujemo šibice. Njeni prsti potiskuju moje ustranu, ispituju ozle deno mesto.

»Mislim da nije ništa pomaknuto, ali nateklina se brzo pove ćava. Povezaćumokrom maramicom. Tek ujutro moći ćemo da ispita mo poseklinu. Šta mislite,



su to bile lovokradice.«»Verovatno«, laţem ja. U stvari, mislim da su to bili krijumĉari. Or.j se vraća

nakvašenom bandanom koju mi vezuje oko kolena. »Sigurno smo ih poplašili. Ono svetlo. . . bilo je tako jako.« »Neki lovci«, kaţem ja. »Ljudi prave razne stvari u ovim krajevima. »Moţda će se vratiti ujutro.«»Moţ’ se desi.« Rut navlaĉi preko nas mokri serape, i mi po drugi put kaţemo »lak noć«. Niko

pita kako ćemo se vratiti do aviona bez pomoći. Leţim i zurim na jug, gde se medu oblacima povremeno pojavljuje Alfa Centauri,

i proklinjem sebe zbog ove straobalne kaše koju sam zame sio. Moje prvofoittumaĉenje ustupa mesto jednom još gorem. Švercuju ovde dvojica sa motorĉamcem, a robu im donosi ribarski brodić. Ali, kad pale svetlo, sami ostajpotpunom mraku, a imaju i neku vrstu dţi pa za moĉvaru koji kad juri stvara sšištanje. Domogli su se neke op reme za komandose?

Citao sam da neki ĉegevaristiĉki infiltratori dejstvuju na granici Bri tansHcndurasa, a to je ,sto kilometara. šezdeset milia, odavde, pribliţ no prema jugu. Akosu nas oni osvetljavali, bio bih srećan da se ne vrate.

Budim se pod snaţnim pljuskom, sam. Prvi moj pokret potvr duje ono što sam ioĉekivao. Noga ne da mii se ukrutila, ne da je natekla nego se pretvoriiila u nešto nna dţanovsku erekciju koja mi strši iz šorca na pogrešnom mestu. Bolno se pridiţevidim da Rut stoji pored ţbunja i osmatra zaliv. Jedan nimbus pun vode kao sunderpristiţe sa juga, do noseći još pljuska.

»Neće biti aviona danas.« »Oh, dobro jutro, Don. Da pogledamo sad tu posekotinu?«»Minimalna je.« U stvari, jedva da mi je probijena koţa, a o nekom dubok

ubodu nema ni reĉi. Sasvim u nesrazmeri sa onim groznim hao som unutra, u kolen »Njih dvoje će imati vode za piće«, kaţe Rut smireno. »A oni lovci će se mo

vratiti. Idem da vidim da li na udicama imamo neku ribu. Samo, pre toga, da li jepctrebno da vam u neĉemu pomognem Don?«

Vrlo uĉtivo. Ispuštam neki odreĉni zvuk, a ona se udaljuje da obavi svoje poslApsolutno neĉujnc, dodao bih, i ne brzo. Ja sam stigao da obavim svojesanitarnohigijenske radnje, a nje još nema. Najzad ĉujem pljuskanie.

»Velika riba!« Još pljuskanja. Zatirn se ona uspinje uz obalu, noseći ribu cd kpo, ali donoseći sa sobom i nešto drugo. Tek kada smo zavr šili prljavi poizrezivanja traka od oĉišćenog ribljeg mesa, poĉinjem da primećujem. Ona prahrpicu strnjike i granĉica. Kiša ie stala, pa se na damo da zaloţimo vatricu i bar ozapeĉemo ribu. Njene malene ruke rade vrlo brzo, njena gornja usna pokaznapetost. Još ptno mokri, ali dovoljno nam je toplo. Rut mi :donosi moj deo ribljeg

mesa na raţnju od mangrova i zatim ĉuĉne sa nekim ĉudnim, zadihanim uzdahom. »A vi nećete, jesti?« »Oh, da, naravno«, kaţe, uzima meso za sebe i bez volje ga gricka.

Ili nam je soli premalo, ili suviše, jel’ te? Trebalo bi da donesem malo morske vodDok to govori oĉi joj lutaju od niĉega prema nigde.



»Dobra misao.« Ĉujem je kako uzdiše i zakljuĉujem da ovu skautki nju trebajednom ohrabriti. »Vaša ćerka je rekla d.a ste putovale pre ko Meride. Da li ste videleMeksiko detaljnije?«

»Pa, i nismo. Prošle godine smo bile u Macatlanu i Kuernavaki.« Mršteći se, ostavlja ribu.

»A videćete i Tikal. Hoćete li obići i Bonampak?« »Ne.« Ona iznenada skaĉe na noge, brišući svoje mokro lice. »Da vam done

vode, Don?«Odlazi dole i vraća se posle priliĉno vremena, donoseći vodu u od lomljenom

komadu šuplje grane. »Hvala.« Ona stoji iznad mene i nemirno osmatra horizont.»Rut, ţao mi je što moram da vam kaţem, ali oni momci se više ne će vraćati,

je verovatno dobro. Šta god da mute, mi im znaĉimo samo



problem. Najviše što će oni uĉiniti jeste da obaveste nekoga da smo mi ovTrebaće dandva da se ta vest raširi, a dotle ćemo se domoći aviona.

»Potpuno vam verujem, Don.« O dlazi do našeg ognjišta. I nemojte se brinuti za svoju ćerku. Ona je već velika devojka.« »Ma, sigurna sam da je Altea dobro. .. Sad imaju dovoljno vode. Ona kucka

prstima po butini. Kiša opet poĉinje. »Dobro, Rut, sedite. Priĉajte mi o Altei. Ona još studira?«Uz laki oismeh, ali bcz teškog disanja, ona seda. »Diplomirala je proš le god

Altea je kompjuterski programer.«»To će joj biti dobro. A šta vi radite u GSZ, bibliotekar?« »Vodim arhiv o inostranstvu.« Ona se mehaniĉki smeši, ali disanje još nije sredila.

»To je veoma zanimljiv posao.«»Znam jednog Dţeka Vitiga koji radi na pripremanju medudrţavnih ugovora,

mioţda ste ga sreli?« Takav razgovor zvuĉi priliĉno apsurdno, ovde na leglu aligatora. »Da, videla sam gospodina Vitiga. Siguma sam da me on ne bi pre poznao.«»Zašto da ne«? »Nisam tip koji se pamti.«To kaţe sasvim obiĉnim glasom, kao prostu ĉinjenicu. U pravu jc dabom

Pamtim li ja onu ţenu, kako se ono zvaše, gospoda Dţenings Dţeni, šta li, koja jegodinama svakodnevno ratovala sa mojim papirima 0 Sposobna, prijatna, bezliĉna.Sećam se da je valjda imala bolesnog oca. Ipak, zaime sveta, ova Rut bar izgprivlaĉnije. Mislim, u poredenju. »Moţda gospoda Parsons ne ţeli da je bilo kopamti?«

Ona ispušta neki neodredeni zvuk umesto odgovora, i odjednorr. shvatam da meuopšte ne sluša. Sakama ĉvrsto stiska kolena i zuri prems ruševinama preko pepeposute moĉvare.

»Rut, kaţem vam da su naši prijatelji sa reflektorom već stigli u ne ki drugi Meksika. Zaboravite celu stvar. Sta će nam ond?«

Njene oĉi se vraćaju na mene kao da je zaboravila moje pastojanje. Lagano klglavom. Ĉini se da nema snage za reĉi. Iznenada naginje glavu ustranu i skaĉe. »Ida pogledam udice, Don. Kao da sam nešto ĉula. . .« I beţi kao zec.

U njenom odsustvu pokušavam da ustanem oslanjajući se na zdravu nogu i nadugaĉku motku. Od bola mi se povraća. Ĉini mi se da od kolena do ţeluca vodi nekuţarena linija. Pravim dva tri skoka da bih ocerr hoću li biti u stanju da hodam uzpomoć »Demerola«, kog imam u opas; ĉu. Dok to radim, Rut se vraća, a u rukama jojse praćaka riba.

»Ne, Don, ne!« Od uzbud enja stiska ribu u naruĉje. »Voda će poneti deo moje teţine. Rado bih malo pokušao.«

»Ne smete!« Ovo uzvikuje baš silovito, ali odrnah moduliše svoj gla na umerejaĉinu. »Pa pogledajte zaliv, Done, ništa se ne vidi.« Stojim, klateći se. U ustima mi je ukus ţuĉi. Gledam kako prek: vode naizmeni

prelaze zavese sunca i kiše. Zena je u pravu, zaista. I d su mi zdrave obe ncge, tambih sad mogao upasti u nevolju.



»Va ljda nećemo pomreti ako ostanemo ovde još jednu noć«, kaţen Dopuštam joda me poloţi na zemlju. Onda Parsonka razvija ţivu akti" nost, Nalazi mi komaddrveta za naslon, razapinje serape preko obe motk* tako da budem zaštićen od kišedonosi još vode, kopa da bi našla suve k madiće trulog drveta.

»Ĉim prestane kiša naoraviću pravu logorsku vatru, Don. Oni će v; deti naš dim iznaće da smo dobro. Sada samo treba ĉekati.« Vedar csmeh »Kako ćemo mi vas jobolje da smestimo, pitam se?«

Tako mi svetog Sterozon tija! Ona se igra domaćice. Za jedan mome nat sprepuštam glupom uobraţenju da Parsonka to ima neke namere prema meni. Ondaopet prelazi u onaj poloţaj ĉuĉanja i išĉekivanja. Nesvesno malo vrti zadnjicom.svesti mi, iz ušiju, konaĉnodcspeva kljuĉna reĉ: ĉekati.

Rut Parsons ĉeka. Zapravo, ponaša se kao da ĉeka iz sve snage, kao danepodnošljivo napeta. Šta to ĉeka? Pa, ĉeka da nas neko izvuĉe cdavde, šta bi drAli zašto se toliko uţasnula kada sam pokušao da us tanem i samostalno odem? Ztolika napetost?

Moja paranoja se budi. Hvatam paranoju za kragnu od košulje i po ĉinjem smida proveravam protekle dcgad aje, jedan po jedan. Sve do trenutka kada se prošle nopojavio onaj ko ss pojavio, ma ko to bio, go spod a Parsons se ponašala, ĉini mi se,normalno. Ili bar smireno i razum no. Sad zuji kao prenapeta ţica, kao dalekovoodjednom ţeli da sedi ovde i ĉeka. E, ĉisto radi intelektualne zabave da se zapitzašto?

Da li je ona mogla imati plan da baš ovde dode? Nikako. Njen plan je bio da sad

bude u Ĉetumalu, koji je na granici. Uzgred reĉeno, neobiĉ no je zaobilazan taj pupreko Ĉetumala u Tikal. Recimo da se scena rio operacije sastojao u tome cla se oĈetumalu sretne sa nekim. I to sa nekim ko je deo neke organizacije. Znaĉi, sad kontakt u Ĉetumalu zna da je zakasnila. I, kad su se oni tipovi pojavili prošle nParsonka je došla na ideju da su oni deo iste organizacije. Zato se ona nada da ćesabrati dva i dva i doći nazad po nju?

»Mogu li dobiti noţ, Don? Da oĉistim i ovu ribu.« Dod ajem joj noţ nešto polako. Ljut sam na svoju podsvest. Tako mi sliti o ov

pristojnoj, obiĉnoj ţenici, nekadašnjoj ĉlanici skauta, izvidaĉa. Ma, nevolja je u tomešto sam u toku karijere naleteo na previše profesi onalaca pod paţljivo odrţavanmaskom obiĉnosti.

Nisam tip koji se pamti. ..Šta sadrţi taj »arhiv o inostranstvu«? Oni ugovori koje Vitig pripre ma su drţav

tajna. Mnogo se tamo govori o novcu: pregovori o deviz nim kursevima, plafoni cenaosnovnih proizvoda, prodaja tehnologije. Opet, samo hipotetiĉno, šta ako je stvamnogo jednostavhija, ako je u onom skromnom koferu marko »Vcntura« debeosveţanj novĉanica, koje treba zameniti za paketić iz recimo, Kostarike? Ako je njihov kurir, oni će ţeleti da se dokopaju aviona. A onda, šta će biti sa mnom i moEstebanom? Nije dobro. Ĉak ni kao hipoteza. Oledam je kako kasapi ribu, mršteod napora, grickajući donju usnu. Svašta, zar gospoda Rut Par sons ,iz Betezde, ovapovuĉena ţena? Pa, jesam li ja stvarno lud?Oni će videti naš dim.



»Evo vam noţ, Don. Oprala sam ga. Kako je noga, da li mnogo boli?« Trepnem jednom da oteram sve te fantazije. Vidim jednu uplašenu ţenicu

moĉvari mangrova, »Sedite, odmorite se. Niste stali.«Ona seda poslušno, kao dete u zubarsku stolicu.»Muĉe vas misli o Altei. A ona se verovatno brine zbog vas. Sutra ćemo se vr

sopstvenom snagom, Rut.«»Iskreno vam kaţem da se uopšte ne brinem, Don.« Osmeh uz koji je to rekla već je izbledeo i nestao, namrštena ĉela, ona osm

zaliv.»Znate, Rut, iznenadili ste, me kad ste se ponudili da podete sa mnom. Naravno, ja

to veoma cenim. Ali, pre sam oĉekivao da Alteu ne ostavljate samu. Sa našim dobpilotom, mislim. Ili je bilo sarno radi mene?«



Ovim sam k onaĉno skrenuo njenu paţnju na sebe. »Verujem da je kapetan Esteban veoma fini ĉovek.« Ove reĉi me pomalo iznenaduju. Ono što se obiĉno kaţe u ovakvim

sluĉajeVima jeste otprilike: »Ja imam poverenja u svoju kćer«, ili eventualno, indignirano: »Altea je dobra devojka«.

»Ipak je muškarac. Altea ga je, ĉini mi se, smatrala interesantnim.« I dalje ona gleda zaliv, ali sad oblizuje tu svoju grabljivu gornju usnu. Oko uš

grla ima neko rumenilo koje nije od sunĉanja, a jednom rukom jedva primetno gbut inu. Šta to ona vidi sa one druge strane vode?

Oho!Mahagonijske ruke kapetana Estebana grle biserno telo gospodice Altee Parscns.

Arhaiĉne nozdrve kapetana Estebana šmrkću uz njen neţ ni vrat. A onda. . . U vispostelji, tako elastionoj. Maje znaju sve o tome.

F;ino bogami. Znaĉi Majka Kokoška ta.ko misli. Osećam se smešnim, ali se i nerviram. Sad to saznajem. Ali, i razmiš ljanj

neĉijoj tudoj poţudi nije loša stvar, kad se ĉovek nalazi u blatu i kiši. Smirujem Sećam se kako je smireno gospodica Altea, kompjuter ska programerica, mahala doksmo cd lazili. Moţda je ona namerno posla la svoju majku da gaca preko zalivamnom, da bi programirala nešto u majanskom stilu? Prisećam se kako sam jedgledao neki mahagonijs ki balvan iz Hondurasa kako se zabija, sve iznova i iznova, usvetlucavi beli pesak. Spremam se da predloţim gcspodi Parsons da dode pod mojerazapeto ćebe, kad ona smireno kaţe: »Izgleda da su Maje vrlo fini tip Iju di. I vi ste,ĉini mi se, tako rekli Altei.«

Implikacije ovoga padaju na mene sa kišom.Tip. Kao kad se razgo vara oodgajivanju vrsta, pedigreu, nasled u. Šta, ja sam znaĉi tom svojom primedbom istakaEstebana ne samo kao muškarĉinu, nego i kao davaoca odliĉnih gena?

»Rut, da li vi to meni kaţete da biste prihvatili poluindijansko unuĉe? « »Pa, Don, to je Alteina stvar, znate.«Kad pogledam kakva je majka, zakljuĉujem da to stvarno i jeste Alteina stvar

za ime mahagonijskih gonada.Rut opet osluškuje vetar, ali ja ne nameravam tako lako da je pus tim. Ne poisle

onog noli me tangere glupiranja.»A, šta će reći Altein otac?« Njeno lice se munjevito okreće prema meni. Istinski je iznenadena. »Altein otac?«

Komplikovani poluosmeh. »Neće mariti.« »I, on će prihvatiti takvo unuĉe?« Gledam je kakoodmahuje gla vom kao da tera

rnuvu i dodajem zlobnošću bogalja: »Vaš muţ je sigurno vrlo fini tip ĉoveka«. Rut naglo zabacuje svoju mokru kosu i prostreljuje me pogledom. Imam utisak da

se ovaj miš cd ţene polako pretvara u lava. Ipak, govori tiho.

»Ne postoji nikakav gospodin Parsons, Don. Niti je ikada postojao. Jndan dans.kistudent medicine je Altein otac. Mislim d a je stekao priliĉ nu slavu poslednjih godina.

»A, tako«, kaţem. Nešto me upozorava da ne kaţem »moje sauĉešće' kao da jeumro, jer verovatno nije umro.

»Mislite, on i ne zna za Alteu?«



»Ne zna.« Oĉi su joj sjajne i podsećaju na pticu kukavicu. »Cini se da je sudbina prema njoj bila gruba.«»I ja sam odrasla srećno pod istim okolnostima.« Bum, padam mrtav. Tako, tabo, tako. Luda slika procvetava u mom umu:

generacije usamljenih ţena ,sa prezimenom Parsons izabiraju najpogodnije muţjaonda polaze na putovanje radi oplod enja. Uosta lom, ĉuo sam da u svetu ima toga svviše.

»Bolje da proverim udice.«Ustaje i odlazi. Sjaj išĉezava. Ne. Jednostavno: ne, nema kontakta. Zbogom,

kapetane Esteban. Noga me grdno boli. U vraga sa gospodom Parsons i njenimorgazmom na daljinu.

Posle toga više ne razgovaramo mnogo, što njoj, izgleda, odgovara. Ovaj ĉudan nekako se vuĉe. Pljusak za pljuskom prelazi preko nas. Rut je uspela da ispeĉribljih filea, a onda joj je kiša ugasila vatricu. Reklo bi se da pljušti najgore baš izlazak sunca iza oblaka.

Napokon ona dolazi da sedne pod moj serape, koji se ugnuo od kiše, ali nikatopline nema. Dremam svestan da Parsonka povremeno ustaje i gleda uokolo. Mojapodsvest zapaţa da je ona još nervozna. Kaţem svo joj podsvesti da prestane većjednom. Budim se i vidim da Parsonka neš to piše na mokrim stranicama jesvešcice.

»Šta je to, spisak za aligatcre kad podu na pijacu?«Automatski uĉtivi smeh. »Ma, sarno jedna adresa. Za sluĉaj da nas. . . eto, pr

pravim budalu od sebe, Don.«

»Hej.« Pridiţem se u sedeći poloţaj, Ovo me je štrecnulo. »Rut, ma ne brinitestvarno vam kaţem Uskoro ćemo se izvući iz cvoga. Imaćete šta da priĉpoznanicima.«

Nije se ohrabrila. »Da. . . verovatno hoću.« »Ma hajde, pa nije nam loše. Ovde nema nikakve stvarne opasnosti, znate. S

ako ste alergiĉni na ribu?« Još jedan smeh dobremaledevojĉice, ali sa drhtanjem »Pon ekad misl'im da bih rado otišla . .. istinski daleko.«

Da bih joj onemogućio da opet utone u ćutanje, kaţem prvu stvar koja mi padapamet: »Kaţite mi jednu stvar, Rut. Ĉudim ,se, zašto ste se opredelili za tako usamţivot, u Vašingtonu. Mislim ţenakao vi. . .«

»Trebalo bi da se uda?« uzdah, opet nesiguran. Vraća svešĉicu u svoj mokri dţe »Zašto da ne? To je normalan naĉin da se stekne društvo. Ne recite mi da name

u sebi odgajate neku mrţnju prema muškarcima.« »Da nisam lezbejka, mislite?« Ovog puta smeh je stvarniji. »Sa svo jim stupnjem

proverenosti kod sluţbe bezbednosti? Ne, nisam.«

»Dobro, onda, kroz kakvu god traumu da ste prošli, ona ne moţe veĉ no trajatimoţete mrzeti sve muškarce.« Laţni osmeh. »Nije bilo nikakve traume, Don, niti mrzim muškarce. To bi b

smešno, kao, kao lju.titi se na vremenske prilike.« Ona baca ci niĉan pogled uviskišu koja nas zasipa nošena vetrom.



»Ipak mislim da se zbog neĉega ljutite na muškarce. Ĉak i mene neizbegavate.«

Hitro kao ugriz miša, ona kaţe: »Volela bih da ĉujem nešto o vašoj porodiciDon.«

Mat. Priĉam joj onu verziju za javnost, kao više nemam porodicu itd., a ona kaţeda joj je stvarno ţao, kako je to ţalosno. Onda priĉamo kako je u stvari cdliĉan ţivtneţenja, kako ona sa svojim prijateljima izlaziLI pazorište, na koncerte, ĉesto putuje, ajedna njena poznanica je glavna blagajnica kod Ringling Bradersa, šta kaţete naSamo, razgovor se



trza kao traka na pokvarenom magnetofonu, ona kruţi pogledom po hori zontu ioisluškuje nešto što nije moj glas. Šta nije u redu s njom? Pa, isto što nije u redbilo kcjom drugom sredoveĉnom ţenom praznog kreveta I dosijeom kcd slubezbednoisti. Stara navika u razmišljanju navodi me da Parsonku ocenim pr voklasnu metu za obaveštajni prodor.

» . . . sada mnogo više moguonosti za uspeh u ţivotu.« Kaţem: »Znaĉi triput ura za ţenski vslobodilaĉki pckret, a?« »Pokret?« Ona se nestrpljivo naginje napred i bolje zateţe ćebe. »To' je prop

stvar.«»Kako to misli te, prcpala?« kaţem zainteresovan tim pesimizmom. Ona me gleda kao da se pita šta mi je, kaţe neodredeno: »Pa. . .«»Hajde, zašto propala? A amandman o jednakim pravima?« Dugo oklevanje. Ona potom progovara izmenjenim glasom:»Zene nemaju nikakva prava, Don, sem onih prava koja im muškar ci daju. Oni s

agresivniji i jaĉi, oni vladaju svetom. Kad ih bude uzne rnirila sledeća ozbiljna knaša takozvana prava nestaće kao onaj dim tamo. Postaćemo ono što smo uvek bsvojina. A, za sve neivolje će baciti krivicu na nas i našu slobodu, kao što su uĉinilpropasti Rima. Vide ćete.«

Sve ovo ona kaţe sivim tonom totalnog ubede'nja. Poslednji put san: ĉuo taj tonkad je jedan tip objašnjavao zašto mora da drţi mrtve goiubo ve u fijokama svog st

»Ma, haj’te: vi i vaše drugarice ste kiĉma sistema. Kad biste se pobu nile, drţabi se paralisala za jedno prepodne.«

Na ovo ne odgovara osmehom.

»To su fantazije«, kaţe. »Ţene ne funkcionišu tako. Mi smo svet be: zubOsvrće se kao da traţi neki izgovor da prekine ovaj razgovor. »Zenr se samo trude daostanu. Zive, jedna tu, druga tamo, u pukotinama va svetske mašine.«

»To već zvuĉi kao gerilska operacija«, kaţem ne šaleći se mnogo. »Gerilci bar imaju ĉemu da se nadaju.« Iznenada se vraća onaj 1 a: no vei

osmeh. »Smatrajte nas za paoove, torbare, oposume. Da li s' znali, Don, da oposumaima svuda, ĉak i u Njujorku?«

Uzvraćam osmeh, ali dlaĉice na vratu su mi se najeţile. A ja pom:; lja da sam ja

lud.»Muškarci i ţene nisu dve razliĉite vrste bića, Rut. Zene rade sve i:. i muškarci »Zaista?« Oĉi nam se susreću, ali ona kao da vidi duhove izmedu n. medu kapima

kiše. Mrmlja nešto kao »Mi Lai« i skreće pogled. »Svi ti skrajni ratovi. .,« šapuće,»Sve te ogromne tiranske organizacije koje bave nestvarnim pos lovirna. Muškarciţive da bi se medusobno borili, a r: smo deo bojišta. Ništa sc tu nećc izmeniti, sem ane promenimo : svet. Ponekad sanjam o. . . odlasku.«

Onda se pribere i dodaje: »Ne ljutite se što priĉa.m ovakve glupof

Don.«»Pa, i muškarci mrze ratove, Rut«, kaţem najblaţe što mogu. »Znam.« Sleţe ramenima i ustaje. »Ali, to je već vaš probl^ zar ne?« Kraj komunikacije. Gospod a Rut Parsons i ja ne ţivimo na istoj

neti.



Gledam je kako ,se nemirno šeta oko mene i osmatra onu. ruše\'. Onaj ko se tolikootud i moţe da završi skupljajući mrtve golubove, š:: bilo problem njene firme. Ali,moţe da završi poklanjajući svoje povr: nje nekom mangupu koji prodaje fore kako ćeda popravi ĉitav svet. A to će biti moj problem, ako se ispostavi da je neki takav bik od ta ruševine prošle noći i da ona njega ĉeka.

Gerilici bar imaju čemu da se nadaju . ..?

Gluposti. Pokušavam da se namestim udobnije. Vidim da se Sunce klonizapadu, a nebo razvedrava. I vetar konaćno popušta. Nije pamet no zamišljati dasitna ţena u ovoj moĉvari sprovodi neke svoje fanta zije u delo. Ali, ona opremaprošle noći nije biia fantazija. Ako ti mom ci imaju neke veze sa Parsonkom, ja ćbiti smetnja. Nema na svetu boljeg med ta za saia'ivaaje lesa. ivioţda je nekiĉegevarista »fini tip ćo veka«.

Apsurd. Samo jedna stvar bila bi veći apsurd, a to je, da ja, koji sam prošao kratove, budem likvidiran od strane momka jedne lude bibiio tekarke, na godišnodmoru.

Riba se praćaka u vodi kraj nas. Rut se okreće tako da brzo naleće na ćebe. »Boljeda naloţim«, kaţe. I dalje osmatra, osiuškuje.

Dobro, da testiramo.»Oĉekujete društvo?« To ju je uzdrmalo. Ukoĉila se, koluta oĉima oko mene kao na iseĉku filma

natpisom »strah« za studente glume. Lepo vidim kako donosi od luku da se smeši. »Pa ĉovek nikad ne zna.« Smeje se otkaĉeno, a oĉi joj i dalje kolu taju. »Idem

nadem za potpalu.« I uz te reĉi praktiĉno se baca u ţbunje. Niko, paranoiĉan ili ne, ovo ne bi mogao nazvati normalnim ponaša njem. IRut Parsons sišla s uma, ili ĉeka nekog, o kome ja ništa ne znam. Dobro, moţda jluda. Moţda i nije, ali neke greške ĉovek ĉini samo jednom u ţivotu.

Polako povlaĉim rajsferšlus na onom pojasu koji nosim ispod odeće, tajno, uz Pvazmišljam: ako nekodolazi, treba da uzmem neko sredstvo za ublaţenje bolova unozi i da se maksimalno udaljim od gospod e Rut Parsons pre nego što taj stigne. Umom tajnom p'ojasu je i mali pištolj 7,62 za koji Rut ne zna, ali nemam nameru d

vadim. Moj program za dug ţivot predvlda da pucnjavu gledam samo na TV, saposebnim naglaskom na bekstvo kad zagusti. Biću bezbedan, sam u rnoĉvari, rndumangrovi ma. . . Jesam li poludeo?

U tom ĉasu Rut se pojavljuje, gleda prema ruţevini za.klanjajući oĉi šakom zbcgsunca, nešio skriva u dţep kcji zakopĉava i energiĉno zateţe kaiš svojih pantalonica

Odluĉujem ,se. Gutam nasuvo dve tableis cd po sto miligrama, sto bi trebalo d a mi omegući da

hodam a da mi ne poremeti zdravo rasudivanje. Sada treba pri eekati koji minut.

Proveravam aa li su mi kompas I uaice u d ţepu i oe kam, dck Rut pokušava da opetnaloţi vatru, bacajući pogled krišom ona IilO.

Ravni svet oko nas dobija nezemaljsku ćilibarsku i ljubiĉastu boju. Noga mumrtvljuje, bol popušta. Rut se zavukia pod ţbanje, traţi neš to suvo. Vidim sa



jedno nj eno stopalo. Sad je ĉas da beţim. Okej. Gra bim svo.ju dugu motku. Odjednom se to stopalo trza i Rut viĉe, taĉnije, iz grla ispušta ono »Ahaaaa«

znaĉi ĉisti uţas. Stopalo išĉezava u kršenju granĉica. Us tajem na ncge uz pomoćmotke i vidim nepokretne prilike na obali.



Rut ĉuĉi okrenuta vodi postrance i drţi se za stomak. Oni su meta: niţe, na vodskifu, uskom i dugaĉkom ĉamcu. Dok sam se ja predomiš ljao kao budala, oni suse zavukli praktiĉno pod zadnjicu. Ima ih tro;: ca. Visoki su i beli. Pokušavam da ihsagledam kao ljudska bića u neka!: vim belim svemirskim odelima. Onaj najbobali ispruţa dugu belu r_ ku prema Rut. Ona se trza i izmiĉe. Ruka se rasteţenjom. Izd uţuje još, i još. Dva metra te ruke sada stoji horizontalno u vazduhu. Na njenom kraju mrdaju neke male crne stvari.

Traţim pogledom lica i vidim crne udubljene tanjire sa vertikalnirr prugama lcse polako okreću. Nema više nikakvih mogućnosti da :: smatram ljudskim ili bkakvim poznatim b ićima. Kakve je to duhov Rut prizvala?

Ne ĉuje se ni glasak. Trepćem, trepćem, ovo ne moţe biti stvarr.: Ona dvojicaudaljenijem kraju skifa namotavaju svoje ruke oko nek:: aparata na tripodu. Nekooruţje? Iznenada ĉujem onaj isti glas od proš‘T noći.

»Dddati. . .« stenje taj glas. »Ddati.. .«Blagi boţe, što god da je nije prividenje. Prestravljen sam. Moj m: zak se trudi da

ne smisli ni jed nu jedinu reĉ. A Rut? Dabome, i Rut je van sebe od straha: izmiĉe se od ovih ĉud višta, gled

njih otvorenih oĉiju i usta. Ova trojica nisu niĉiji prijatel;: oĉigledno. Rut stiska neuz telo. Zašto se ne popne na obalu i sakrije iza mene?

»Ddati.« To dopire iz aparata na tronošou. »Mooim daatii.« skif malo uzvodnoprati Parsonkino kretanje. Ruka ponovo 1 poĉinje da se is ţe prema njoj, a crni prsti seuvijaju. Rut grabi da se popne uz obalu.

»Rut!« viĉem. Glas me izdaje. »Rut, ovamo iza mene!«

Ne gleda me, štaviše, vraća ,se do vode a izmiĉe ustranu. Moj slr:.: eksplodira gnev.

»Ma dolazi ovamo!« Slobodnom rukom vadim svoj 7,62 iz poja=: Sunce jeupravo zašlo.

Ona se ne okreće. Uspravlja se bojaţljivo, još ne pušta to što irr.: Vidim da jojusta pomiĉu. Šta?! Ona to razgovara sa njima?

»Molim vas.. .« kaţe Rut i guta. »Molim vas, razgovarajte sa mnor.: Treba mivaša pomoć.«

»RUT! ! !«U tom ĉasu se najbliţi beli monstrum izvija u ogromno slovo »S baca se ka oba

pravo na nju. Dva i po metra zatalasanog belog uţasa. Ja pucam i pogadam Rut.To tek posle nekoliko trenutaka saznajem. Tako brzo sam izvuk: pištolj i opalio

da je motka pomoću koje stojim kliznula ustranu, i ja s:: pucao već padajući na leda.Ustajem, ĉujem kako Rut vrišti: »Ne! Ne!«

Onaj stvor se vratio u svoj ĉamac a Rut je pobegla malo dalje. Sti.:!:. zdravomrukom svoj okrvavljeni lakat.»Prestani, Don. Niko te ne napada.«»Zaboga! Ne budi blesava, ne mogu da ti pomognem ako ostaješ : :

njih.«



Nema odgovora. Niko se ne pomiĉe. Ništa se ne ĉuje sem zujanja i: kog putniĉmlaznjaka u visinama. Na vodi ispod mene, sve mraĉnij: tri bele figure nemirnopodešavaju svoj poloţaj. Stiĉem utisak da se darske tanjiraste antene usmeravaju. Rmi same ulaze u glavu: sionci.

Bića su sa druge planete. I, šta da radim, da zovem Predsedmka? Da ih zarobim ovako sam, preteći ov

pampuraĉom od revolvera? Sam sam, zalutao sam bogu iza ieve plećke, sluţimsamo jednom nogom, a mozak mi je pun meperidin hidrohlorida, za ublaţavanjebolova.

»Mlllliim«, njihova mašina opet mumla, »trrea poomć«. »Naš avion je pao«, kaţe Rut nekim vampirskim glasom, kao sa drugog sveta.

Pokazuje rukom prvo uvis, ka tom mlaznjaku, pa onda ka zali vu. »Moje.., moje deteje tamo. Molim vas da nas povedete tarno vašim ĉamcem.«

Za ime sveta. Dok ona maše rukom, uspevam da vidim šta to ona stiska uz tTom ranjenom rukom ona drţi nešto svetlucavo, valjda me talno, što liĉi na verazvodnik paljenja. Otkud.. .?

Prisećam se: jutros je bila dugo odsutna, i moţda je tada to našla. Nešto što suostavili ili izgubili. Zato se onako ĉesto zavlaĉila pod ţbu nje: gledala je taj predmet.Sakrila ga je a meni ništa nije rekla, bamo je ĉekala. Sad su se vlasnici vratili i uhvje. To im treba. Ona, zaboga, pokušava da se pogada.

» . . . preko vode«, kaţe Rut, opet pokazujući rukom. »Povezite nas. Menenjega.«

Crna lica se okreću ka meni, slepa i uţasna. Kasnije ću moţda biti zahvalan za»nas«, ali sada nisam,

»Baci pištolj, Don. Povešće nas nazad.« Glas joj je slab. »Vraga ću da bacim pištolj. Vi, ko ste vi? Šta radite vi ovde?« »O, zar je to vaţno? On je uplašen«, viĉe im ona.»Zar ne razumete?«Rut mi ne izgleda ništa zemaljskije nego oni, u ovom sumraku. Bića u skifu n

cvrkuću izmedu sebe. Njihova kutija poĉinje da muĉe: »Ss stu . . . denti.« Toliko srazabrao. »Ssstudamo., . nnnnee štšteettii mmi... kah. . .« onda nešto besmisleno i nakraju: Ddaaaatti. . . mmi. . . idde...«

Dakle, miroljubivi studenti, istraţuju našu kulturu. Sad eto i medu zvezdanerazmene studenata. O, ne.

»Donesite mi to ovamo, Rut, ovog ĉasa!« Ah, ona polazi prema njima i kaţe: »Uzmite me.« »Ĉekaj, ţeno, treba ti zavoj za tu ruku! Kompresa!« »Znam. Molim vas da ostavite taj pištolj, Don.« Ušla je u skif, sa njima je. Oni se ne miĉu. »Isuse Hriste.« Polako, protiv svoje volje, puštam iz ruke svoj 7,62. Kreć

nadole i osećam se kao da plivam — adrenal in i »Demerol« daju nezgcdnu mešavinuSkif klizi bliţe, meni u susret. Rut je na pramcu, ne pušta onaj predmet. Vasioostaju na krmi iza svog trcnošca, podalje od mene. Zapaţam da je skif kamuflaobojen, u zeleno i tamno braion. Svet oko nas je dobio duboku, .senovitu tamnoplavuboju.



»Don, donesite vreću s vodom.« Vraćam se, dovlaĉim plastiĉnu vreću za pijaću vodu. Pada mi na um da je stva

pošizela: šta će nam sad voda? Ali ni moj mozak nešto ne radi najbolje. Ništa vidim sem silno istegnute bele gumaste trake sa crnim crvima na kraju, koja mipridrţava tu narandţastu vreću, pomaţe mi da je napunim slatkom vodom kojplovimo. Ne, ovo ne moţe biti stvarnost.

»Moţete li da se popnete unutra, Don?« kaţe ona. Vreća je u ĉamcu, a ja diţeovu ukr ućenu nogu da nekako udem. Dve duge bele cevi kreću ka meni. E, nećeteRitnuvši se malo ţešće, upadam u ĉamac, tumbam se po njegovom dnu, uz Rut. Onizmiĉe.

Poĉinje neko zujanje, škripanje. Dopireiz klinaste izboĉine na src dini ĉamcaKrećemo se, klizimo preko vocie.

Zurim u tu klinastu izboĉinu, ništa ne mislim. Jesu li to tajne njiho ve vasiontehnologije? Nikakvu tajnu ne vidim. Izvor pogonske snage je ispod ovog trouglastogpoklopca, širokog pedesetak santimetara. Ni apa rat na tronošcu ne otk riva mi mnogo,

sem što jedan njegov deo ima veli ko soĉivo. Njihova svetlost? Izlazimo na otvoreni deo plićaka, zujanje se pojaĉava, jurimo po vo di sve br

brţe. Pedeset kilometara na sat? Teško je to oceniti u ovom mraku. Ĉini mi se dkorito njiho vog ĉamca prilagodeni trihedral, kao što je to sluĉaj kod naših, zemaljskĉamaca, ali talasi ga udaraju daleko manje nego što bih oĉekivao. Duţina ĉamrecimo nešto manje od sedam metara. Planovi o zarobljavanju mi se vrte po glav trebaće mi Esteba nova pomoć.

Iznenada, prava poplava bele svetlosti izbija iz tronošca i širi se trouglazahvatajući nas na pramcu. Vasionci ostaju skriveni u tami, na krmi. Vidim da priteţe kaiš oko svoje ruke, iznad rane, ali onaj pred met ne pušta.

»Da vam ja napravim taj povez?«»Hvala, ne treba.«Taj vasionski pred met ispušta svoju svetlost, kao da malo foisforesci ra. Naginje

se ka Rut i šapućem: »Dajte mi to, da dam Estebanu.« »Ne!« Ona se izmiĉe, dolazi do sarne ivice. »To je njihovo, potrebno im je.« »Šta?! Jeste li poludeli?« Toliko me iznenaduje taj njen stav da buk valno mucam.

»Naša je duţnost da, da.. .« »Nisu nam ništa naţao uĉinili. Siguma sam da su mogli.« Njene me oĉi gledintenznetom grabijive zveri. U beioj sveilosti izgleua kao iu dakinj a. Ĉak i ovakosmućen shvatam da će se jadnica baciti preko ivice ako nešto pokušam. I ponećpredmet.

»Mislim da su blagorodni«, mrrnlja ona.»Ama, boga mu, Rut, to su bićci iz vasione.« »Navikla sam na to«, kaţe ona rasejano. »Eno ostrva! Stop! Ovde

stanile!«Skif usporava, okreće se. Na svetlosti, gomila zelenila kao da se sma njila. Odmetala — avion.

»Altea! Altea! Jesi li dobro?«Povici i pokreti u avionu. Plima je, plovimo iznad peska. Vasionc tako u.pravljaju



ĉamcem, da rni ostajemo napred,osvetljeni, a oni pozadi. u mraku. Vidim kako krozmorsku vodu ka nama ţuri jedna bleda ljudska figura, a za njom, nešto sporije, jetamnija. Esteban se sigurno ĉudi ovakvom svetlu.

»Altea, gospcdin Fenton se povredio. Ovi Ijudi su nas dovezli, ca vodom. KakosiV«

»Savršeno okej«, kaţe Altea. Prilazi nam kroz vodu koja joj je do pojasa, zaviuzbudeno.« Mama, kako si ti? Jao, kakvo svetlo!«

Kao neki automat, kao robot, dodajem joj blesavu vreću sa vodorn. »Neka, to će uzeti kapetan«, kaţe Rut oštro. »Altea, moţeš li dasc popneš u

ĉamac? Brzo, vaţno je.« »Evo me!s»Ne, ne!« bunim se ja, a ĉamac se malo naginje na jednu stranu — Altea

navratnanos uskaĉe u njega, Vasionci cvrkuću, a njihova kutija z:\ razgovc r poĉinje dastenje: «Dadadaaaj. . . saad daaaaj.«

»Que lega?« kaţe Esteban. Njegovo lice se pojavljuje pokraj mene. Zmirkajuzuri u izvor svetla.

»Grabi to, uzmi joj tu stvar koju ima. . .« ali, Rut me svojim glasom nadjaĉa»Kapetane, izvucite g. Fe ntona iz ĉamca, povredio je nogu. Samo poţurite, molimvas.«

»Ĉekaj, ej, stoj!« viĉem ja, ali već me je obuhvatio rukom oko poja sa. Kad Maja zgrabi, ponese vas. Ĉujem kako Altea uzvikuje: »Mama! Tvoja ruka!« i papreko Estebana. Teturam se, clo pas a u vodi. Uopš te ne osećam ni levu ni desnu nogu

Malo sam ĉvršći na nogama, ali skif je već metrimadaleko. Dve ţene sede,

nagnule su glavu jedna ka drugoj i ćućore nešto. »’Vataj ih!« otrţem se od Estebana i srljam ka ĉamcu. Rut, u njemu, ustaj

okreće se ka nevidljivim vasioncima.»Povedite nas sa sobom. Molimo vas. Zelimo da podemo sa vama, da odemo

odavde.«»Rut!« viĉem. »Estebane, da zgrabimo ĉamac.« Bacam se i gubim tlo ispod n

Vasicnci, iza svoje zavese od svetla, cvrkuću kao ludi, »Molimo va s da nas povedete. Nije bitno kako izgleda vaša planeta Nauĉićemo

uradićemo bilo šta! Nećemo stvoriti nikakav problem. Mo lim vas. Molim vĈamac klizi sve dalje. »Rut! Altea! Jeste li lude?! Ĉekajte. . .« ali sve što mogu da uĉinim ieste da ga

usporeno napred, kao u košmaru, dok ta prokleta kutija šišti: »Nnne docde. . . viššše. . .nnne dodde. . .« Altea gled a u tom pravcu, smeši se otvorenih usta.

»Da, razumemo«, uzvikujc Rut. »Ne ţelimo da se vraćamo. Molim vas, povenas!«

Ja se dernjam, ali Esteban se probija kroz vodu brţe od mene, viĉući nešto o radi

»Daaaa«, kaţe kutija. Rut iznenada seda, grli Alteu. U tom ĉasu Esteban grabi ivicu ĉam ca.

»Drţ’, Estebane, ne puštaj da odu!« On mi dobacuje preko ramena jedan kratak pogled svojih kcsih oĉi ju, pogled



oznaĉava potpuno nemešanje. Dobro je on primetio kamu flaţnu boju i odsustvokakve ribarske opreme. Oĉajno navaljujem, cpet se okliznem i kada se pridigĉujem kako Rut kaţe: »Mi cdlazimo sa ovim ljudima, kapetane. Pare za prevoz, štonas vozili, uzmite iz mog novĉanika, u avionu je. A ovo dajte gospodinu Fentonu.«

Dodaje mu nešto malo, cnu svešĉicu. On je uzima laganim pokretom. »Estebane, ne«On pušta ĉamac. »Mnogo v am hvala«, kaţe Rut. Skif plovi sve dalje od nas. Glas joj je nesigura

ona ga pojaĉava. »Don, neće biti nikakve nevolje. Pošaljite taj telegram, molim vasje upućeno jednoj mojoj prijateljici, koja će se za .sve pobrinuti.« Onda dodaje nadidetal j te noći. »Silna je to cura. Ona je direktorka škole za bolniĉarke na N. I. H.«

Skif plovt Ĉujemo kako Altea kaţe nešto kao »prava stva.r«. Tako mi svega.. . Evo, poĉinie zujanje. Svetlo se brzo udaljava. Po slednji

gledam gospodu Rut Parsons i gospod icu Alteu Parsons, dve '•itne senke naspram tosvetla, kao dva oposuma. Svetlost se gasi, zujanje se pojaĉava, i one cdlaze, odlctišle su.

U crnoj vcdi nedaleko od mene Esteban svima i svakome na svetu poruĉuje dmogli malo da se čingarse.



»Valjd a prijateljima«, kaţem neubedljivo, »Tmao sam utisak da ho ćeš s njima. Uporno ćuti i vuĉe me ka avionu. Zna Esteban šta bi so moglo sresti u ov

krajevima, zna bolje od mene, a takode ima svoj sopstveni, ma janski program za dugţivot. Ĉini mi seda je u boljoj formi nego pre. Ula zaći u avion primećujem da vispostelja nije na istom mestu.

Jedino što ,se desilo te noći ieste da ie vetar promenio pravac. Slede ćeg jjedna Cesna kruţi već u sedatn i trideset oko našeg peskovitog os trva, pod vedrim,sunĉanim nebom.

Oko podneva stiţemo nazad u Kczumel. Kapetan Esteban uzima pare za vaţnjsa lakonskim pozdravom kreće u svoj teški ratSQ osiguravaju eim društvom. KofereParsonki ostavljam kod predstavnika kompanije »K aribe«, a njega za to baš briga.Šaljem telegram, koji je adresiran na neku gospodu Priscilu Hejz Smit, takode izBetezde. Odvlaĉim se do dok tora i u tri po podne sedim na terasi hotela »Kabansa vrlo debelom nogom i duplom margaritom, nastojeći da u celu stvar poverujem.

Telegram je glasio: »Altea i ja koristimo priliku za ekstraordinamu priliku zaputovanje. Od sutne više godina. Molim, sredite naše poslove. Voli te Rut.«

To je ona napisala po podne, vidite. Naruĉujem još jedno duplo piće i grickam se što nisam bolje osmo trio

ĉarlamu. Da li je moţda imala etiketu: »Proizvedeno na Betlge zu?« Kako je moParsonka, luda ili ne, samo na osnovu tog predmeta da pretpostavi. . .?

I ne samo to, nego da se ponada, da planira. ..? Ono njeno »Volela bih da odemistinski daleko«. . . Eto šta je planirala celogdana. Ĉekala je, nadala se, smišljala kakoda se domogne svoje ćerke. Sa ciljem da njih dve podu na neku tudu planetu, koju nividele nisu. . .

Uz treće piće pokušavam da smislim vic o ţenama kojesu se udalji le odmuškaraca, ali nisam stvarno zagrejan za šalu. A siguran sam da neće biti nikakkomplikacija, nikakve gnjavaţe. Dve pripadnice ljud skog roda, od kojih je jemoţda trudna, otišle su pretpostavljam, medu zvezde. Tkivo ljudskog društva neće sni najmanje uznemiriti, neće ispo Ijiti ni najmanji talasić. Padam u neko potištmozganje: da li sve gos pod e Parsons ovog sveta spremno ĉekaju da iskrsne prvprilika, pa da odu sa Zemlje? Hoće li gda Parsons naći neki naĉin da jednoga dana po

šalje po Priscilu Hejz Smit, tu »silnu curu«? Šta drugoda radim, sem da naruĉim još jedno hladno piće i da za mišljem Alte

Kakva li će sunca gledati kosooki potomak kapetana Este bana, ako ga bude? »UAltea, idemo do Oriona.« »Nema problema. kev o.« Moţda su one na neki posebannaĉin vaspitane? Zivi jedna tu , dru ga tamo, u pukotinama vaše svetske mašine... A zabića iz vasione Navik kla sam na to. Nije se uopšte šalila. Ludo. Kako moţe jedna ţenda se op redeli za ţivot medu nepoznatim ĉudovištima, da kaţe zbogom svome domusvome svetu.

I dok me margarite polako savlad uju, ĉitav ludi scenario se svodi n; dve malesenke što sede jedna kraj druge, u isvetlosti vasionaca, dok se ova polako udaljuje. Pobegoše nam dva oposuma.

K. Dţ. Ĉeri



Kasandra

Vatre. Nepodnošljive su ovde. Sve su jaĉe. Pipajući, Alis je traţila vrata stana. Znala je da su ĉvrsta i da će izdrţati. Oseć

je hlad noću metala okrugle brave izmedu tih plameno va .. . kroz dim ikoj'i se valjao,mogla je da vidi sablasne stepenice. Jasno je osećala kako silazi niz njih, ubedujućisvoja oula da će one izdrţati njenu .teţinu.

Luda Alis. Niije ţurila. Vatre su gorele. Prošla je kroz njih i sišla na ĉvrsto tlo niije mogla da ĉeka lift, taj zatvoreni prostor sablasnog poda, koji je padao dole i samodole; došla je u prizemlje, skretala svoj pogled od crvenih, hladnih plamenova.

Avet joj je nazvala dobro jutro . . . stari Vilis, tanak i providan, na suprotplamenova koji su sikakaili. Zaţmirila je i osomo otpozdravila — nije propustila davidi drhtaje glave starog Vilisa kada je otvorila vrata i izašla.

Podnevni saobraćaj je prošao, na ulici su se videli nepaţljivi plame novi, cikotrljale, oilupine brodova plamtele. Stan je propadao — crne cigle padale su ubezdan. Pakao medu zelemiim, sablasnim drvećem. Stari Vilis je izbegavaoplamenove, okrećući se i padajući da bi se otrgnuo. Ugljenisano meso je umirJedva se uzdrţavaj,ući, Alis više nije plakala. Nije obraćala paţnjiu na uţas koijirasuo oko nje, trudeći se da prode kroz raspadajuće cigle. Cigle koje nisu sadrţavalnikakvu supstancu. Prolazila je pored duhova koje nije mogla da uznemiri u njihovojţurbi.

Kinglslijev kafe je bio najmanje oštećena zgrada. To joj je bilo pri beţište papodne, tu je imala osećaj sigurnosti. Otvorila je vrata, za zvonilo je izgubljenozvonce.

Avetinjski gosti su je posmatrali i šaputali. Luda Alis.Saputanje ju je uznemiravalo. Izbegavala je njihovu prisiutaost i nji hove poglede.

Sela je u drveni separe u uglu, koji je jediino mogao da pcd nese pramenove vatre.RAT — naslov ispisan crnim teškim slovima. Zadrhtala je pogle davši

samrtniĉko lice Sama Kingslija. »Kafu«, rekla je, »i sendviĉ sa šunkom.« Uvek Nije menjala ĉak ni red. Luda Alis. Njena patnja joj je otpomagala. Otkada su jeotpustili iz bolinice, kriza je nailazila svakog meseca. Jednom nedeiljno je dolazila na

kliniku do lekara, koji su sada izgledali izbledelo kao i ostali. Zgrada je gorela okonjih. Dim se valjao kroz plave, antiseptiĉne holove. Prošle nedelje je zapaljen pacijonttrĉao kroz njih.

Zveokanje porcular.a. Sam je stavio ka£u na sto, a odmah zatim i sen dvPognula je glavu i poĉela c3a jede providmu hranu pa polurazbijenog porcelans



tanjira. Naprsla, vatrom zamrljana šolja sa providnom drš kom. Jela je, dovoljnogladna, ne obazirući se na uţas koji je za nju postao obiĉan. Sto puta videni, i najgoriprizori gube svoju snagu. Više nije vri štaia na sonke. Razgcvarala je sa duhcvjela hranu koja je nekako ublaţavala bol u njenom stomaku, nosila isti suviše dugdţemper, plavu košulju i sive pantalone zato što joj je jedino to izgledalo pristojNoću je sve to prala pa sušila i opet oblaĉila sledećeg dana, ostavljaj<ući ostale sda vise u ormanu. Nije priĉala lekaru o ovcme. Ţivot u bolniei i van nje nauĉio ju je dane bude suviše pcverljiva. Znala je šta treba da im kaţe. Polovina raz'uma jojgovorila da se smeje tim avet'injtikim licima, koja su prepredeno baratala svojimmapama i kartama u ruševinama koje su poĉinjale da tinjaju u kaano popcdne.Ugljenisan leš je leţao u hcdniku. Nije se uzdrţavala dok se ironiĉno smeškdciktoru.

Dali su jcj lekove. Lekovi su zaustavili snove, zavijanje sirena, vi zije ostepenicama kcje izmiĉu. Tako je prclazila ncć u njenom stanu. Do pustili su jo daispava u sablasnom krevetu viscko liznad ruševinc>, sa plamenovima ko>ji supuckeiali i glasovima koji m vrištali. Niije priĉala o ovome. Zalila se jedino na noćnmore, uznemirencst, a oni su jcj dali još više crvenih pilula.

RAT, nasilov je obaveštavao.Podigla je šoijicu i tacna je zazvsĉala. Progutala je poslednji kcmad hleb i sprala

ga kai'om, trudeći se da ne gleda napred kroz slcmljeni prc zc'i’ na ulicu, gdeulubljeni metail olupina brodova pušio. Stajala je kao što je to ĉinila svakoga d Sam joj je napunio šoljiou, gundajući. Podi gla ju je uţivajući u aromi kafe, tako jzauslavila drhtanje ruku.

Zvono se nerazgovetno oglasilo. Covek je zatvorio vrata i seo kod biagajne.Ceo, jasan u njenim oĉima. Piljila je u njega, uzdrhtavši. Svce joj je tuklo. Poruĉio

je kafu, pokrenuo sc da kupi novine od prodavca, ponovo seo, ostavljajući kafu dhladi dok je ĉitao novine. Videla je jedino nje gova leda — pcderani braon koţnikaput, smedu kcsu koja pada malo pre ko okovratnika. Na kraju je pcpio hladnu kafu ujednom gutljaju, bacio novac na blagajnu i ostavio ncvine da leţe naslovom nadcle.

Mlado lice, meso i kosti med u duhovima. Ignorišući sve, pošao je prema vratimPoĉela je da se probija ka n;jem,u. »Hej«, pozvao ju je Sam.

Pretraţivala je po svom novĉaniku zveckajući i nepaţljivo bacila na blagajnu venovĉanicu no što je bilo potrebno. Napustila je kafe, zaohi lazila gomile otpadakarazmišlrjajući o njima, videia je samo njegova leda kako neistaju medu sablasti'ma.Trĉala je gurajući sablasti cd sebe, ne plašeći se vrištećih piamenova koji suotpade.ika bezbolno pljuštaii po njoj. Nastavila je da trĉi. Duhcvi su se okrenupiljili u nju šokirani i— cn je uradio isto. Dotrĉala je do njega, zapanjena što vidi šona njegovom licu — dok je gledao u nju.

»Šta je?« 'iKiilao jo.

Omamljena, nije ţelela da vidi ono što je videla. Gledao je u nju potpuno iisto i ostali. Nije mogla da odgovori. Ljutit, nastavio je da hcda. Ona ga je pratila; suze sujoj se kotrljale niz lice, dah joj je stao u fgrlu. Ljudi su zaĉudono gledaili. Primetio jenjeno priisuistvo i ubrzao hod kroz otpatke, kroz vatru.

Zid je p'oĉeo da pada. vrismula je.



Trgao se na to. Iza njega, prašina i ĉad su se digli kao oblak. Na licu mu seogledala Ijutnja, a i izbezumiljenost. Piljio je iu nju kao što su i drugi ĉinili.

Neka majka je sklcinila svcju decu da ne gledaju ovu scenu. Banda maloletnika jezurila hladnog pogleda, smeškajući se.

»Cekaj«, rekla mu je. Otvorio je usta kao da će poĉeti da je proklinje; ustuknuladcik joj je hladni vetar vatre sušio suze. Lice mu se iokrivilo u zbunjenoj samiloGurnuo je ruku u dţep i poĉeo da izvlaĉi novac sa namerom da joj ga cla. Odmahnje glavom, trud eći se da zaustavi suze — pogledala je uvis kolebajući se, izgledalo joje kao da su se i ostale zgrade zapalile.

»Šta nije u redu?« pitao je, »Šta nije u redu sa tobom?« »Molim te«, rekla je. Pogledao je duhcve koji su zurili, a onda poĉeo polako

hoda . Išla je uz njega, hrabreći sebe da ne zavrišti na ruševine, na pepeljaste tigkoje su se kretale lutajući kroz spaljene koostrukciije zgrada, na izuvijane leševulici gde se odvijao saobraćaj.

»Kako ti je ime?« pitao je. Rekla mu je. Dok su hcdali, posmatrao ju je s vremena

na vreme, mršteći se i naibirući ĉelo. Imao je lice suviše istrošeno za mladost i soţiljak pored usana. Izgledao je stariji od nje. Osećala seneprijat.no dok ,su mupogledi lutali po njoj; rešila je da to pri hvati, da se nosi sa svim što joj daje ova ĉpojava. Uhvatila ga je pod ruku, ĉvrsto zabivši prste u istrcšenu koţu jakne. Prihvje to.

Posle nekog vremena skliznuo je rukom iza nje i uhvatio je oko stru ka, hodali sukao ljubavnici. RAT, naslov je plakao. Skrenuo je iu uliou po red Tenove prodavniceoruţja. Spreĉavala ga je da ide tim putem zbog ono ga što je tamo video. Zaustaviosetivši to, okrenuo se ka njoj dok su mu leda bila okrenuta vatrama tcg poţara.

»Ne idi«, rekla je.»Kuda ţeliš da ideš?« Slegl a je ramenima pokazujući u drugom pravcu, na glavnu ulicu. Govorio jn

'tepajući joj kao dete'uu, šaleći se na raĉu.n njenog straha. To je izgledalo ţalosnoneko postupa sa njom na takav naĉin. Bila joj je pcznata ta vrsta pcnašanja, ali jeprihvaliila. Zvao se Dţim. Juĉe j^ u grad došao autostcpom. Nije poznavao nikovde. Slušala je njegovo nespretno brbljanje i kada je završio jcš je zurila u njVidela je nje govo lice u oĉaju. »Ja nisam luda«, rekla mu je. To je bila laţ kojusvako u gradu znao, samo on ne jer nije poznavao nikoga. Njegcvo lice js bilo ĉvrsistinito a mali oţiljak pored usana davao mu je cprrcst dok je razmišljao; u neko drvreme uplašio bi je. S?d je strahovala da ga ne izgubi medu tim duhovima.

»Rat je.«Klimnula je, trudeći se da gleda u njega a ne u vatre. Njegovi prsti su je dodiri

neţno. »Rat je«, poncvio je. >Svi su ludi, svako je lud.« Stavio je ruku na njeno rame. Krenuii ?u ka parku, gde se zeleno lišće lelujal

ornim skelctnim gr; nama. Krdal i su duţ jezera, i po prvi put posle duţeg vremcnaslobodno je od ahnula osetivši celu njegovu ra zumnu pcjavu pored sebe. Kupili su kukuruz, seli na travnatu obalu jezera i bacali ga sablasnim labudovima.

Prikaze su prolazile pored njih. Osećala je kako su okupi rali to zemljište — uprkosnaislovima po novinama ti stari ljudi su se izveštaĉeno, izveţban':m mirnoćom kret



»Da li ih vidiš?« usudila se konaĉno da ga upita. »Svi su tanki i sivi.« Nije je razumeo, samo je slegnuo ramenima. Oprezno je napustila to ispitivanje.

Pcdigla se i zagledala u horizont gde se dim viorio na vetru.



»Da kupim hranu?« pitao je. Okremula se, bila je pripremljena na ovo. Std'dljivo ioĉajnioki se asmehnula. »Da«, rekla je, znajuei šta je or. ţeleo <da kupi time.

Mrzela je sebe, oĉajno uplašena da će on otići noćas ili sutra. Nije pcznav1jude. Nije imala idejiu šta da kaţe ili uradi kaiko bi spreĉila njegov odlazak, jedinznala da će on to uĉiniti kada spozna njeno lu dilo.

Cak i njeni roditelji nis'U mogli to da podneau —posećivali su je sva kog prvog ubolnici, onda samo za praznike, a na kraju je uopšte nisu pcssćivali. Nije znala gde senalaze.

U susedstvu je bio deĉak koji se udavio. Morala je da kaţe da će mu se to dePlakala je zbog toga. Ceo grad je govorio da je ona bila ta ko'ja ga je gurnula.

Luda Alis.Bezopasna maštanja, govorio je lekar. Pustili su je. Bile su to speci jalne šk

drţavne škole. I s vremema na vreme — boinice.Sredstva za umirenje.Ostavila je crvene pilule kod kuće. Od njih su joj se znajiii dlanov;. donceile su

mrtvilo, zaiustsvljale nnove. Stisnula je usne, uprkos panici. i odluĉila da joj potrebne. Brzo je stavila svoju ruku u njegovu i nastavila da hoda sa nijim sigurnimkoracima. Popeli su se uz stepenice i izašli iz parka na ulicu.

Vatre su se zaustaviie. Nestale su.Sablasne zgrade su se izdizale iznad svojih besprizoirnih i nazupĉe

konstrukcija. Prikaze su se kretale kroz hnpe otpadaka, ponekad gotovo nevidljive.Jedva ju je vukao, korak joj je zapinjao, stavio je svoju ruku oko nje.

»Drhtiš«, r&kao je.»Hlad.no ti je?«Zatresla je glavom, trudeći se da se osmehne. Vatre su otišle. Bio je to do

predzsnak za nju. Noćne more su završene. Zagledala se u nje govo briţno lOsmeh joj je zamalo prerastao u divlji smeh.

»Gladna sam.«Dugo su jeli kod Grabenovih — on u svojoj istrošenoj jakni, ona u dţemperu koj

je visio na laktovima i straţnjici. Sablasni gosti koji su bili daleko bolje obuĉeni zsu u njih. Seli su u najbliţi ugao do vrata. tu su bili manje upadljivi. Na nepcstojestolovima stajao je napuknut: kristal i slomljeni porcelan, dok s:u zvezde hladnotreptale u ruševinama koje su zjapile iznad velikcg slamljenog lustera što je beskSivetlucao.

Ruševine, hladne, mirne ruševime. Alis je smirano pogledala oko sebe. Neki mogu da ţive u ruševinama. jedino t

vatre nestaju. Tu je bio Dţim, smešio se na nju bez ikakvog saţaljenja, jedinopostojalo divlje viliinako oĉajanje koje je razumela: on koji je potrošio mnogo viš

što je sebi mogao priuštiti i to u Gra benovom restoranu ĉiju unutrašnjost aoĉekiivala da će videti — rekao joj je — kako se moglo oĉekivati — da je bi'laprekrasna. Drugi siu moral' to da potvrde. Zamerala mu je u podsvesti takav postupak,njemiu, kome je ona odluĉila da veruje. Nasmešila se ţalosno kada joj je to rekbrzo ;odustala od toga u strahu da ga ne uvredi svojom melanholijom.



Opet se nasmešila. 'Lud a Alis. Saznaće i ostaviće je ako ne bude obazriva. Trudila se da sve okr

na šalu, da se nasmeje. Gnd a je muziika stala i buka sa ostalih stolova se utišala. Spiker je dav

obaiveštenija bez svrhe. Skloništa . . . Sklaništa . . . Sklondšta . . . Krici su provalili. Stolice se prevrnule.Alis je pošla hramajući, osećajući Dţimovu hladnu ĉvrstu ruku u svojoj, videl

njegcvo uplašeno lice kako izgovaranje.no ime.Onda jiu je podigao, gurajiući se sa njom. Poĉeo je da trĉi. Napolju je šibao hladan vazduh. Cpet se šokirala videći prizore ru ševina i pri

koje su se medusobno svadale. Taj haos gde su vatre bes neje.Alis je znala.»Ne«, plakala je, vukući ga za ruku. »Ne«, insistirala je. Telesa koja su se, jedva nazirala udarala su ih u ţurbi, do unište nja. Dao jct

iznenadnu siguimo st pruţivši joj ruku. Zajedno, kloneći se gomile, dok su sireludaĉki zavijale u noći — beţali su stazama kroz ruševine, stazama koje je ona znala.

Kafanski stolovi kod Kingslija, stajali su napušteni sa nedirnutom hranom, vratbila napola pfitvorena , stcdice isprevrtane. Prošli su kroz kuhinjiu i spustili se podrum, u mrak, hladnu aigurnost koja ih je štitila od plamenova.

Niko ih nije pronašao. Na krajn se zemlja zatresla. Bilo je suviše duboko za zSiirene su prestale i nisu se više javljale. Leţali siu u mra ku satima stisnuti jedno>uz drugo i drhtali dok je nad njima besneo zvuk vatre. Dim im se zabadao u oĉinozdirve. Dopirala je udaljena lomljava cigala, huĉanje koje se pribliţavalo i trezemlju nikada suviše blizu njihovog skrovišita.

Ujutro, vukli su se u mutno dnevno svetlo sa tragovima vatre u vazduliu.

Ruševine su bile ĉitave i umirene. Sablasne zgrade i injihove kcn strukcije stasu ĉvrsto. Prikaze su nestale. Jedino su vatre bile ĉudne, neke istinite, neke ne, igsu se nad mraĉnim i hladnim ciglama. Ve ćina njih je gubila boju.

Dţim se neţno zaklinjao i plaikao.

Kad je pogledala u njega, bila je bez suza. Slušala ga jekad je poĉeo da priĉa o njima dvoma, o napuštanjiu grada. . . »Dobro«, rekla je.

A onda je stisla usne i zatvoirila oĉi pred onim što je viidelana nje govom licu.Kad ih je otvorila, videla je iznenadniu providnost i ispraz nost krvi. Drhtala je dok juje drmao. Njegovo providno lice je bilo iz bezumljeno.

»Sta nije u redu?« pitao je. »Šta nije u redu?« Nije mogla da mu kaţe, nije htela. Setila se deĉaika koj.i

se udavio,setila se ostalih duhova. Iznenada se istrgla iz injegovih ruku i poĉela da beţi, nmenjajući pravac kroz lavirint smeća, koje je ovoga jutra bilo stvarnO'.

»Alis«, vikao je i trĉao za njom. »Ne«, plakala je. Iznenada se okren ula videvši inestabilan zid. Zau stavila se



nesposobna da nastavi beg. Poikazivala mu je rukama da se vrati, upozoravala ga. Zidse zatresao i pao. Podigla se velika prašina koja ;e za treniutak zaklonila sve. Stajai dalje, a onda je obrisala ĉadavo '.:ce, okrenula se i poĉela da hoda, drţeći se sredinmrtvih ulica.

Iznad glave, oblaci su se sikupljali teški od kiše. Traţila je mir. .. Videla je vlaţnu mrlju na ploĉniku još ne oseća ;ući kišu. Po

izvesnog vremena kiša je pala i ruine su postaleledeno hladne. Posetila je mrtvo jezeroi sagorelo drveće, ruševine Grabenovog restorana gde je našla ogrlieu od kristala.

Dan kasnije, smejala se kad ju je jedan pljaĉkaš dcveo iz nabavke. Rekla mu jima avetdnjsko lice i smejala m iu se ga mesta na koje on nije smeo da se pcipne.

Kasnije je napravila sklcnište u srušenim kcnistrukcijama ,gde se ose ćalasigur.noi gde nije imaia ncćnih mora, gde je sutrašnjica ista kao : današnjica.

Neki mogu da ţive u ruševinama, jedino tako vatre nestaju. I svi duhovi £'u bili u prošlosti, nevidljivi.





Gledajući unazad: 480 sekundi

Hadoik Bruks, pesnik, stajao je u pcslednjam gradu Zemlje, ĉekajući da reĉudar

stig.ne iz svemira. Snimali su ga. Ono što je video, i kako se osećao, svi zvuci i mi najblaţi dodiri smrti njegovog sveta, kretali su uvis, pa kroz slobodan prcslor,brodova koji au zapoĉmjali svoje ko naĉno putovan.je, piutovanje u pravcu nchstaništa, negde medu zvezda ma. Njegove su vitalne funkcije praćene na monitorimprikljuĉci kod .ilamusa prenosili su njegove miisli i boje svih stvari oko njega, da sve to zabeleţilo na trake, na brcdovima. Neko da izveštavct o smrti Zemlje,tako seukratko rncgao opisati njegov zadatak; na osnovu tog zadatka, ob javili su poziv, i odde.set hiljada dcb: ovoljaca konaĉno su izabrali njsga.

Deset hiljada mazchi.ta, voajera, vecniika deatrukcije, ljudi opsednu tih ţeljomsrnrću, psihotika, ledem ih analitiĉkih mislilaca, fanatika, pra vih vernika i onih koji za sebe tvrdili da su kamere. Od tih deset hi ljada izabrali su njega, jer je bio pesnik ijer su ovom prilikom moţda samo oĉi sanjjara mogle da prenose dogadaj sa dovoljnomadije za one ge neracije dece koja će biti rodena u svemiru ili na udaljenim svetovimaoko nepoznatih sunaca. On se prijavio dobrovoljno ne zbcg nekog nedos tatka pametiili ţelje za smrću, već zbog toga što je imao previše razloga za ţivot. Irnao je ţekoju je voleo, d ecu koja su ga oboţavala, imao je mir, talenat, i bio je zadovolja

Takav ĉovek mogao je da oseti bol gubit ka rodne planete Coveka. Zato se prijaznajući da je pravi ĉcvek za taj posao, a izabrali su ga izmedu deset hiljada jer je bilojasno da će on moći da sumiira poslednje trenutke sredeno i lepo.

Ovaj grad je još ţiveo; tako je uradeno samo radi Hadona Bruksa. 3vi drugigradovi su pretopljeni radi izdvajanja fisicinih materijala. Od gradcva su napravljeniveliĉanstveni brodovi tipa Orion, od po tr i miliona :cna svaki, po otoliku nalik naveliku piramid ai iz Gize, opremljeni sa donje sirane blago kupastim potisnim ploĉam

Do zvezda će brcdove nositi hidrogenske ekaplozije iza tih ploĉa, po jedna sva,sekun.de, sa izlaskom u orbitu poila sedam mlnuta. Iz oirbile će Oricni krenuti u svimpravcima astrolaba, da poseju ĉoveka širom sve mirske tame. Brodovi su već otdšodlasku zagad ujući atmosferu Zemlje tcliko da o nekoin ĉišćenju više nije moglo bni govora. Ali šta mari: Zemlja će ‘Umretik roz jedan ĉas.

Stajao je u centru rotonde likoivnih umetnosti; poslednja dela Kon stantinaKsenakisa su se po'javljiivala i pretapala širom kupole, svakog minuta po stoncviih kombinacija sireibnnih i zlatnih niti.

»Tih, ali vrlo jasan, vrlo razgoivetan glais sa admiralskog broda flote Oriona

zaĉuo se u njegovoj glavi. »Primiĉe se. Još jedan sat, moţda.« Zaustivši da odgovori, Bruks je i nehotice pogledao uvis. »Primate li ono što šaljem?« »Ono što snimate.« »Da, izvinja;vam se. To sam misliio. Qno štosnimam.«



Glas iz svemira postao je blaţi. »Ne, ja se izvinjavam. Toliko sarr. navikao natehnogovor. . . Izrazite se kako god ţelite, gospodine Bruks Sve primamo, I to vjasno. Odliĉno je, izvrano. Nisam ţeleo da vas pre kidam, nego samo da vas obavemda nema nikakve promene.«

»Hvala.«Iz Bruksove glave je nestao taj glas, i najmanji znak njegovog pri susiva, i on je

znao da je opet sam. Sam, iako ĉiitavo stanovništvo Zemlje sluša i gleda. Odšetao je napolje i izišao na govornioki balkonĉić ispod koga su sc prcstirali

pastelni vrtovi.»Nebo je vrlo plavo«, rekao. »Nikaid ga tako plavo nisam video. »Ka: masa vode

sve do nebeskcg svoda. Ali nema ptiea.« Njegove su oĉi sve beleţile i emitovgledaooima: njihamje drveća na povetarcu, boje koje su se pretapale jedna na drugu sadelikatncm mekotom.

»Evo jedne pesme za vas, ko god da ste.«Sroĉio je pasmu brzo, stihovi su se pojavljivali u njegovoj svesti trer. pre nego

će ih izgovoriti. Vasiatore, uništitelju iz hladnog vilajeia, proţdireš vreme,

pedeset hiljada kilometara u sekundi.Tvoj dolazak neću ni videti. Spoljnci te tama poslola, moje te Sunce sakrira, ali kad te tvoja glad pronese, pašće samo osam minuta mrvica sa tvoguţasnog stola.

Odmahnuo je glavom. Ova mu p&sma nije pošla od ruke. Pokušao je da popraviutisak. »Zgrade su kao metialno ţito na suncu. Taĉka svetla koje blistaju kao nkroz filter zvezdanog okulara. Divne su. AM nem; zvukova ljudi. Ĉini se da grad ĉvaš povratak. Glupo stvorenje, pa koji ne zna da je njegov gazda umro. Cekaće dok isam ne um>re. Da i. ste ikad shvatili da se ţivot grada sastoji iskljuĉivo od ljiudnjemu?«

Pritisnuo je dugme na svom rancu za lateinije i poilako se uzdigao sa balkomĉCentralni vrtcvi grada nisu naglo prestiaijali, nego su se nas tavljali duţ glavnih

arte'rijiskih praivaca koji su vodili iz centra. Nijedr.. ulica nije bila sasvim bezţivoĉak ni sad. Nadleteo je poslovni centa. »Roboti nastavljaju svoj pcsao«, rakao je. »Male osobe od metala . plastike. Uvek

sara imao lepo mišljenije o nijirna. Znate li zašto? Tako mal: traţe, a tako mnogo raTako su plemeniti da niko ne bi mogao ni p. misiiti da bude surov prema njima, pa jezato njihov ţivot dobar. Zad^ voljni su svojim poislom. Cak i posle o'dlaska sviju nas,robo ti odrţava. toĉkove privrede u pokretu. Kako smo bili srećni što smo ih ima zsaradnike.«

Otplovio je niţe, prošao pored novinskog kioska na uglu ulice Stanip i Holcgraavanije. Kicsk je gla&no ponavljao poslednje saopštenje astr: noma. Bruks je lebdeublizjni i slušao kioiskov prijatni glais: bio je to . stvari glas Tandre Melou, poznateholovizijske lionosti.

»Objeikat velićine planete koji nadire iz meduzvezdanog prostor: prema našem



Suncu pribliţno je 325 puta maisivniji od Zemlje, što zna:.



t

da je nešto veći od Jupitera, najveće planete u Sunĉevcm sistemiu. Preć nik tobjekta je oko 156.000 kilometara; zbog toga što ga njegciva puta nja vcdi u suidar saSuncem, dobio je ime Vastatar, što na iatinskcm znaĉi uništitelj. Prvi prcraĉunukazivali da će ovaj aateroid udariti u Sumce direktno, pod uglom od triide'set stepMed utim, kad se razdaljina sma njila, prepravljeni proraĉuni su pokazali da će Vastsamo okrznuti Sunce, i otrgnuti deo korone. Na ţalost, time sudbina Zemlje neoepcstati ništa bolja. Sunce će rasuti po svemiru talase rad'ijacije, preteţno saĉinje nprotona visoike eneLgije i helijumskih jezgara. To će zraĉenje za hvatiti i Zemlju.ţiva bića na Zemlji će umreti a potom se pretvoriti u paru i dim. Zemljište ćerastopiti i sliti u stakiastu masu, a okeani će prokljuĉati. Taias zraĉenja putovaćeSunca do Zemlje pribliţno osam miinuta. Prizor koji će tada nastaiti neće imati koposmatra, sem Hadona Bruksa, poznatcg peisnika. . .«

Bruks je poieteo uviis i udaljio se.Preleteo je sto'tinu jezera, spojenih ustavama. Ĉamci i katamarani, napušt

piovili su besciljno po jezerima. »Nedeijni izlet«, reĉe Bruks i odlete dalje.

»'Sad prelećem kvartove gde su stanovale posebne etniĉke grupe. Sećam se ndeĉjih pesmica. Mora biti da je fino kad ţivite u getou, ĉlan ste izclovane manjzinate svoje poreklo, i shvatite smisao nekih reĉi koje se ne mogu u potpunoprevesti. Niko cvde nirje mogao biti srećan. Umiranje iluzija. Nevidljivi zidovi. Uovim udubljenjima su ljudi i ţene prediavali sebe juĉerašnjdci da bi njihova deca imsutrašnjicu. Ali ne mogu ih ţaliti. Znali su jednu vrstu ljubavi skrivenu od nas ostTamo gde sada idete, kakva god biia ta nova mesta, svskako cstavite pro stora i za onekciji ţele da se na taj naĉin razlikuju. Ne moţemo svi biti isti, a i ne treba da budem

Uzleteo je do najviših stambenih nivoa, provlaĉeći se kroz prolaze i issaobraćajnih nadvoţnjaika, klizeći nisko iznad poikretnih trotoara, bacajući svdugu semku preko šljunkom naĉiĉkane površine zidova, bliţih i daljih. Fasaiznenadini otvori. Udubiljenja, tuneili za ome koiji voie da stanuju u sveţim, tammestima; tu se još zadrţavao miris gar denija. Zaustavio se u šumici bonsaija i pokda speva još jednu pesmu, ovog puta za svoju ţenu.

»Ovo moţda neće biti dobio, Kala, ali u ovom trenutku ne mogu bolje .. . mislimi rascepljane. Zelim da kaţem nešto posebno tebi i deei, ali vremena je sve mansam ću biti ki'iv ako posle svega ne iskaţem svu ljubav i poštovanje za vas. Vi sitmene bili najbolji tremiuci, naj sjajnije boje, najdublji uzdasi, najslad i šećer ţivota.Uvek sam se plašio da vas neću biti dcistcijam. Ali said sam zadovoljan: odrţao samvašu lju bav. Oh, do vraga, mcja ljubavi, moja najbolja, ne mogu sad da sasitavLmpesmu. Oprcsti, ali jedino mogu da se setim reĉi drugcga ćoveka. Zvao se RaDţarel i ţiveo je pre sto godina i nikad nije posmatrao zvezde sa Marsa niti zavirio urasplamtelo srce našeg jadnog Sunoa iz srebrnastih kupoia na Mesecu, ali je znao mojuljubav za tebe i rekao je.

»Budi kao i dosad moja sreća, daj da spavam pored tebe svake noći, kad se trgnem iz snai nešto promrmljam, neka me tvoje »Volim te« opet uspava. Ujutro mi d onesi u tvojim očima odraţeno, sivo obojeno,



t

ulepšano,nebesko sunce.«









Dţoana Ras Kada se promenilo

Kati vozi kao manijak; mora da smo išli više od sto dvadeset kilo metara na ĉaonim krivinama. Ipak, dobra je, izuzetno dobra. Vidala sarn je kako automobilpotpuno rastavi i ponovo sastavi za jedam dan. Moje rodno mesto u Vajlaveju je bilovelikim delom posvećeno poljopri vrednoj mašineriji, pa sam odbila da se rvampetobrziinsikim menjaĉem pri nerazumnim brzinama. Aii, ĉak ni na onim krivinausred noći, Ka tina voţnja me nije uplašila. Smešna stvar u vezi sa mojom ţenoneće da rukuje oruţjem. Ĉak je išla na pešaĉenje u šume iznad ĉetrdeset osme parabez vatrenog oruţja, danima bez prestanka. A to me plaši.

Kati i ja imamo deou, jedno njeno i dvcije mojih. Juriko, moje i naj starije,spavalo je na zadnjem sadištu, sanjajući snove dvanaesitogodišnja ka o Ijubavi i beg ka moru, lov na severu, snove o oudno lepim lju dima na ĉudno lepim mestsve te prekrasne besmislice koje izmišljaš kada puniš dvanaest godina i kada ţlepoĉinju da rade. Jednog dana, uskoro, kao i sve one, nestaće nedeljama, da bi se nakraju vratila ĉadava i ponosna, pošto je ubila noţem svog prvcg kaguara ili ustrelprvog medveda. Vući će za sobom neku gn.usno opasnu zverku, kojoj ja nikada noprostit i za ono što je mcgla da uĉini mojoj kćerci. Juriko kaţe da Katina voţniuspavljuje.

Za nekoga ko se borio u tri duela, ja se zaista, zaista previše plašim. Starim. Resam to svojoij ţeni.

»Imaš trideset oetiri gcdine«, rekla je. Lakons'ki do tišine,taj odgovor.Upalila je svetla, onako, u trzaju — još tri kilometara, a put postaje svegcri.

Elektriĉnozeleno drveće jurilo je u naša svetla i oko kola. Is pruţila sam ruku nanprema nosaĉu priĉvršćenom za vrata, i oslobo dila pušku u svaje krilo. Pozadi, Jurikose pomsrila. Moja visina, ali Ka tine oĉi, Katino lice. Motor auitomobila je takoKati kaţe da moţeš ĉuti disanje na zadnjem sedištu. Juki je bila sama unutra kadaporuka stigla, oduševljeno dekodirajući njene taĉkecrte (ludo je montirati koirekvemtni tranisiver blizu I. C. mctora, ali najveći deo Vajlaveja je na paru) Base iz kola, taj moj štrkljasti i dreĉavi potomak, vioući iz sveg glasa, tako da sneizcstavno morali da dod emo. Intel&kitualno smo bili spremni za ovo jcš od kada jeKolcnija osncvana, još od kada je napušte na, ali ovo je nešto drugo. Ovo je grozn

»Ljudi!« vrištala je Juki, iskaĉući krcz vrata automobila. »Vratiii su se! Pravi lsa Zemiije.«

Sreli smo ih u kuhinji farmers ke ikuće bilzu mesta gde su sletal'i; pro zori su biotvoreni, noćni vazduh vrlo blag. Prošli smo pored svih vrsta





.transporta kada smo parkirali napolju: parne traktore, kamione, I, C. ravn:kamion, ĉak i bicikl. Lidija, rejonski biolog, izašia je iz sivoje severnjaĉke ćutljivdovoljno dugo da uzme uzo'rike krivi i urina. Se'dela je u ćošku kuhinje, zapanjodmahujiući glavom nad rezultatima; ĉak se prisilila (vrlo velika, vrlo lesrameţljiva, uvek bolno crveni) da askopa stara jeziĉka uputstva — mada ja znam dagovorim staire jezike i u snu. I to i ra dim. Lidiji je neprijatno sa nama; mi smojiuţnjaci i previše smo vatreni. Izbrojala sam dvadeset ljudi u toij kuhinji, svi.mozNovog Kontinenta. Filis Spet je, mislim, došla jedrilicom. Juki je tamo bila jedinodete.

Tada sam videla njih ĉetvoricu. Veći su od nas, Veći i širi. Dvojica su bila viša od mene, a ja sam izu zet

visoka, jedan metar i osamdeiset santimetara, neobuvena. Oĉito je da su naše vnstedaleko, neopisivo daieko, i kako moje oĉi niau mogle i još ne mogu da potpuno shvatlimiju tih stranih tela, nisiam mogla tada da se nateram da ih dodirnem, maida je jedankoji je govorio ruski — ka kve samo glasove imaju! — hteo »da se ruikujemo«, obiĉajiz prošlosti. pretpostavljam. Mogu samo da kaţem da su biii majmiuni sa ljudskim licima. Izgiedalo je da misli dobro, aii sam se našla kako drhteći uzmiĉen: skoro ceduţdnom kuhinje — a tada sam se nasmejiala izvinjavajući se — i da dam dobarprimer ( interateralno prijateljstvo, mislila sam) na kra ju sam se rukovaia. Tvrda,tvrda ruka. Tešiki su kao vuĉni koinji. Nejasni. duboki giasovi. Juriko se ušunmedu odrasile i otvorenih usta buljila u Ijude.

On je okrenuo svoju glavu — te reĉi nšje bilo u našem jeziku šes: stotina godina— i rekao na lošem ruiskoim:

»Ko je to?«»Moja kćerka«, rekia sam, pa dodala (sa tom iracionalnom paţnjon: pre

dobrim manirima koju ponekad primenjiujemo u tremucima iudo sti). »Moja kćJuriko Dţenetsom. Mi upotrebijavamo patronimiikon.V: biste ireikli matronimiikan.«

Nasmejao se, nevoljno. Juki je uzviknuia: »Mdisiila sam da ćete bit: lepi!« jrazoĉarana naĉfctom na koji je prim/ljena. Fiiis Helgason Spet. ikoju ću jednog duibiti, doibaciia mi je preiko sobe hiadan, ravan, otro van pogied, kao da kaţe: Pazišta pričaš. Ti znaš šta ja mogu da učinim.

Taĉno je da je moj formaini statuis nizak. Ali, Gospoda Predsednik će daspeti uozbiljnu nevolju sa mnom i sa svojim osobijem ako nastavi da posmatra indus'trijsikušpijuinaţu kao dobru, ĉistu zabavu. Ratovi i gla sine o ratovima, kao što kaţe jednaknjiga našiih preda'ka. Prevela san: Jukine reĉi načovekov pasjiruski, iednom našlingua franca, i čovek se ponovo nasmejao.

»Gde su svi vaši Ijiudi?« rekao je razgovorijivo. Prevela sam to i posmatrala iica u sobi; Lidija posramijena (kao i uvek), Spet,

koja ţmirka smišijajući neku prokletu spietku, Kati, vrlo bleda.

»Ovo je Vajlaveij«, rekia sam.I dalje je deiovao neobavešteno. »Vajlavej«, rekla sam. »Da ii se sećate? Imate li zapise? Na Vajlaveju je b

pomor.«Izgledao je blago zainteresovan. Giave su se okrenuie prema braju sobe, i na



sam opaziia d elegata lokalnoig pariamemta profesija. Do ju tra, sve gradske skupštisvaki rejonaki odbor će biti u punom zaise danj.u.

»Pomor?« rekao je. »To je vrlo ţalosno.«»Da«, rekia sam. »Vrlo ţalosno. Izgubili smo poia stanovnišlva u jed n

geineraciji.«Izgiedao je prikladno impresioniran.»Vajiavej je imao sreće«, rekla sam. »Imali smo veliki poćetni skup gena, biii

izabrani zbog izuzetne inteligencije, imali srao visoku teh oologiju i znatno preostalostanovništvo u kojem je svaka odrasla osoba biia dvatri eksperta u jeidnom. Zemidoibra. Klima je blagosioveno blaga. Sada nas kna trideset miliona. Stvari poĉinjse naglo razvijaju u industriji — razumete li? — dajte nam sedamedeset goddna iimaćemo više nego jedan pravi velegra'd, više nego nekoliko industirijskih centardiooperatore sa punim radnim vremenom, mašiniste sa punim radnim vremenom, dnam sedamdeset godina i neće svako morati da provede tri ĉetvrtine ţivo'tnog vekfarmi.« I pokušala sam da objasnim kako je to teško kada umetnik moţe da se bsvojim poslom samo u staraiĉ kom dobu, kada ima tako malo, tako malo onih mogu da budu slobo dni, kao Kati i ja. Takod e sam pokušala da im apišem našiuvladu, dva doma, jedan po profesijama i geografski dom; priĉala sam mu da rejoodbori nukuju probiemima koji su preveliki za pajedinaĉne gradove. A kontnataliteta nije poiitiĉiko pitanje, ne još, ali dajite vremena.. . To je osetl jiva taoka unašoj istoriji; dajte nam vremena. Nema potrebe za ţritvovanjem kvaliteta ţivota, rliudog jiuriša u industrijalizaciju. Pu stite nais da idemo našim sopistvenim tempDajte nam vremena.

»Gde su svi ljiudi?« rekao je ĉovek sia fiksidejom. Tada sam shvatila da nije mislio ijudi, misiio je muškarci, a reĉi je davao znaĉenje

koje na Vajlaveju nije imala već šest vekova. »Umrli su«, rekla sam. »Pre trideset generacija.«Mislila sam da smo ga sasekli. Hvatao je vazduh. Kreouo je kao da će ustati sa

stolice na kojoj je sedeo; stavio je ruku na gruidi; pogledao je unaakolo, na nas, sanajĉudnijom mešavinom strahopoštovanj a i sentimen talne neţnosti. Tada je rekdostojansitveno i is’kreno:

»Velika (tragedija.«Cekala ;sam ne razumevajući ga u poipunosti.»Da«, rekao je hvatajući vazduh, ponovo sa ondm ĉudnim osmehom,

osmehom oidraslog detetu koji ti kaţe da je nešto skriveno i da će uskciro pokazano sa uzviicima ohrabrenja i veselja, »velika tragedija, ali prošlo je.« I ponje pogle dao okolo na sve nas sa ĉudnim popušta njem. Kao da smo invalidi.

»Zaĉud'Ujuiće ste se parilagodili«, rekao je. »Cemu?« upitaia sam. Izgiedao je posramljeno. Izgledao je blesavo. Najzad je

rekao: »Tamo odakle ja dolazim ţene se ne oblaĉe tako obiĉno.« »Kao ti»« rekia sam. »Kao nevesta?« jer Ijudi su bili obuĉeni u sre bro od gl

do pete. Nikada inisam videla ništa tako dreĉavo. Krenuo je da mi odgovori, a ondoĉito predomislio; ponovo mi se nasmejao. Sa ĉadnom veidrinom — kao da smo mineštio deitinjasito i nešto ĉudesmo, i kao da nam ĉini ogromnu uslugu — grozniĉavo



je uzdahnuo i rekao: »Pa, ovde smo.«Pogledala sam Spet, Spet je pogledala Lidijiu, Lidija je pogiedala Amaliju, koja je

glava lokalne gradske skiupštine, Amalija je pogledala ne znam koga. Grlo mi sesteglo. Ne podnosim lokalno pivo koje farmeri loĉu kao da im stomaci imiriddjiumsku pcstavu, ali sam ga bez obzira uzela, od Amalije (ono je bio njen biciklkoji smo videli napolju dok smo se par'kirali), i progutala sam ga. Za ovo će treatimnogo vremena. Rekla sam: »Da, ovde ste«, i nasmešila se (osećajuoi se kao budaozibiljno se zapitala da li um muškarca sa Zemlje radi toliko razliĉito od uma ţenZemlje, ali nije moglo biti tako jea’ bi rasa odavno izumirla. Radio jmreţa je dostavilavesiti širom planete do tada i dobili smo još jednog govornika ruskog, dopremljeavionom iz Varne; ja sam odluĉila da se iskljuĉimkada je čovek paslao okolo slikesvoje ţene,koja je izgledala kao svei tenica nekog mitste'rioznog kulta. Predloţio je daispita Juki, pa sam j; zatvorila u straţnjusobu, uprkos njenim lj'utitim protestima, iizašla na verandu ispred kuće. Doksam odlazila, Liidija je objašnjavala razliku izmedu partenogeneze (koija je tako prosta da svako moţe da je izvede) : onoga što miradim'O, to jest spajanja ovuma. Zato Katiina beba liĉi na mene. Liidija je nastavilAraski Procesom i sa Kati Anskl, našim jed: nim potpunim polimatematiĉkimgenijemi prapra, ne znam koliko pu;e praprabakom moje sopstvene Katarine.

Taĉkacrta primcp.redajnik u jednoj od spoiljašnjih zgrada brblja: je tiho sam sflertovanje operatora i priĉanje viceva na liniji.

Na verandi je bio ĉovek. Drugi visoki ĉovek. Posmatrala sam ga ne koliko mi— ja mogu da se miĉem vrlo maio kada to hcću — i kada sam mu dozvclila da mevidi, preistao je da priĉa u malu mašinu kojamu je visila oko vrata. Tada je tiho rekao,na odlianom ruskom: »Da li sfce znali da je sefcsualna jedmakost ponovouspostavijena na Zemlji?«

»Vi ste onaj pravi«, rekla sam, »zar ne? Onaj drugi je za predstavu. Bilo je velikoolakšanje riazjasniti stvari. Klimnuo je glavom prijateljski.

»Kao narcd nismo narocito pametni«, rekao je. »Bilo je previše ge netsoštećenja u nekoliko poslednjih vekova. Radijacija,droga . . . Tre baju namVajlavejevi geni, Dţemet.« Stranci ne zovu strance imenom.

»Moţrte uzeti dovoljno ćelija da se udavite u njima«, rekla sam. »Uzgajajte svsopstvene.«

Nasmešio se. »To nije naĉin na koji hoćemo to da uradimo.« Iza njega sugledala Kati kako ulazi u kvadrat svetla koji se video umesto zaklonjenih vrata. On jenastavio, tiho i uotivo, ne ismevajiući me, miislim, ali samopouzidanjem nakog kuvek imao nego što je davoljno novca i snage, nakog ko ne zna šta je drugcklasinpr ovLncijsko. Sto je vrlo ĉudno, jer dan pre, reikla bih da je to taĉan opiis mene.

»Govorim tebi, Dţenet«, rekao je, »jer slutim da ti imaš više uticaja u narodu nbilo ko drugi ovde. Ti znaš isto tako dobro kao i ja da partenogenetska kulpcseduje s ve vrste naslednih defekata, i mi ne nameravamo ■— ukoliiko se tomemoţe pomcći — da vas upotrebimo za bilo šta te vrste. Oproeti mi: nije trebalo kaţem »upotirebimo«. Ali ti svakako vidiš da je ova vrsta društva neprirodna.«

»Ĉoveĉanstvo je neprirodno«, reĉe Kati. Imala je pušiku ispod leve ruke. Vrsvilene glave ne dohvata ni mojiu kljuĉnu kost, ali Kati je tvrda kao ĉeli.k; on



pokrenuo, ponovo sa onim osmehom popuštanja (koji mi je prethodno pckan.jegc.v kolega, ali ne i on), a puška je sik li znula u Katinu ruku kao da je pucala iz njecelog ţivcta.

»Slaţem se«, reĉe ĉovek. »Ĉoveĉanstvo je neprirodno. Trebalo je da znam. Immetal u svojim zuhima i metalns igle ovde.« Dotakao je svoje rame. »Tuljani suharemske ţivciiinje«, dodao je, »a i l judi su; majmuni su promiskuitivnii, a i ljudi su;golubovi su jednoţenci, a i Ijudi su; postoje ĉak i ljudi neţenje i ljudi hcmosaksuaPostoje homoseksualne krave, verujem. Ali, Vajlaveju i dalje nešto nedostaje.« Sse smejuljio. Uka zaću mu poverenje time što ću verovati da je to nešto što irna vsa nervima.

»Meni ništa ne nedostaje«, reĉe Kati, »osim što ţivot nije beskrajan.« »Vi ste —?« reĉe ĉovek, klimajući glavcm cd mene do nje. »2ene«, reĉe Kati. »Mi smo venĉane.« Pcnovo suvo smejuijenje.

»Dobar ekoncmiski sporazum«, rskao je, »za rad i brigu o deci. I isto tako dobar kao ibilo koji drugi za uncšsnje raznovrsnosti u nasledne oso bine, ako vaša reprodusledi isti obrazac. Alsi, razmisli, Katarina Mi šelson, zar nerna nešto bolje što moponuditi svojim kćcrkama. Ja verujem u instikte, ĉak i u Coveku, i ja ne mogumislim da vas dve — mašinista, jesi li? i kcliko shvatam ti si neka vrsta šefa polic■— ne csećate nakako šta ĉaik i vama mara nedostajati. Vi to znate intelektualnaravno. Ovde postoji samo pola vrste. Muškarci se moraju vratdti na Vajlavej.«

Kati ništa nije rekla. »Mislim, Katarina Mišelson«, rekao je oovek blago, »da ćete vi od svih ljdi

dobiti najviše takvom prcmenom.« I prode pored Katine puške u kvadrat svetla koji je

dclazio cd vrata. Mislim da je tada primetio moj oţiljak koji se stvarno ne pokadok svatlo ne pada sa strane: fina linija od slepooĉnice do brade. Većina Ijudi ĉak i nezna za njega.

»Gde ste to dobili?« pitao je, i ja sam mu odgcivorila sa nevoiljnim cerenjem: »Usvcm poslednjem dvobo>ju.« Sitaijali smo nakostrešeni jedno na drugo nekosekiuindi (ovo je apsurdno, ali istinito) dok nije ušao unutra i zatvorio vrata za sobKati reĉe krhkim glasom: »Ti proikleta budalo, zar ne znaš kada si uvredena?« iobriniu pušku da ga ustreli kroz vrata, ali sam stigla do nje pre nego što je moglopali i skrenula joj pušku sa cilja; progorela je rupu krcz pod verande. Kati se trŠapa tom je stalno pcnavljaila: »Zbog toga je nikada nisam ni tak la, jer sam znala dabih nekoga ubila, znala sam da bih nekag ubila.« Prvi ĉoivek — onaj sa kojim samnajpre priĉala — još je priĉao u kući, nešto o velikom pokretu za rekolcnizaciju ipcnovno otkrivanje svega što je Zemlja izgubila. Naglasio je prednosti za Vajlavej:trgovina, razmena ideja, obra zovanje. I on je rekao da je seksualna jednakost poncvouspostavljena na Zemlji.

Kati je bila u pravu, naravno; muškarci dolaze na Vajlavej, Trebalo je daspalimo na mestu gd.e su stajali. Kad jedna kultura ima velike topo've, a druga ih nemauopšte, positcji izvesna predvidljivost ishcda. Moţ da bi ljudi na kraju došli u svasluĉaj'u. Volim da mislim da bi im se za ,:,to gcdina maje praunuke oduprle, ili babi se izborile za primirje, ali ĉak je i to neverovatno; sećaću se celog ţivota ĉetvorice Ij:udi koje sam prvo srela, koji su bili nabijeini mielćima kao bikovi i ko



me na terali — bar za trenutak — da se osećam malom. Neurotiĉna reakcija, Kati kaţeSećam se svega što se desilo te noći; sećam se Jukinog uzbudeinja u kolima, Katincgjecanja kad smo 5 "’gli kući kao da će joj prepući srce, sećam se kako je vodila ljupomalo oštro, kao i uvek, ali ĉudesno smi •rujući i olakšavajući. Seće.m se kakose neumorno šuljala po kući po što je Kati zaspala sa jednom golom rukom zabaĉenomu mrlju svetla iz hola. Mišice na njenoj pcdlaktlci su kao motalne šipke od svvoţnje i testirania njenih mašina. Ponekad sanjam o Katinim rukama. Sećam se da odlutala u deĉju sobu i podigla bebu svoje ţene, dremajući neko vre me sa dirljivĉudesncaTLtcplotom dateta u svom krilu, i kako sam se najzad vratila u kuhinju dabih tamo zatekla Juriiko kadco sprema sebi kasni obrok. Moja ćerka jede kao VDanac.

»Juki«, rekla sam, »da li m :sliš da bi mogla da se zaljubiš u muš karca?« a onzaurla pcdsmevajući se. »U ţabu krastaĉu od deset stopa«, reĉe moje taktiĉno det’e

Ali, ljudi dolaze na Vajlavej. U pcsled nje vreme sedim noćima i bri nem zbcg ljudkoji će doći na ovu planctu, brinem za svo'je dve kćerke i Betu Katarinason, za onće se desiti Kati, meni, mom ţivotu. Dnev n.ici naših predaka su jedan dugi krik bopretpostavljam da bi sada tre balo da budein srećna, ali ne moţe se cdbaeiti šest vekili ĉak (kako isam u poslednje vreme otkrila) tridesct ĉeiiri godine. Poneksd se smejempitanjima oko kcjih su cma ĉetiiri ĉoveka okolišala celo veĉe a nisu se do kodvaţili da pitaju, gledajući na nas, na goimilu, seljaĉine u radnimodelima, farmere upantalonama od ikanvasa i jednoistavnim ko šuljama Koja od vas igra ulogumuškarca? Kao da smo morali da napravimo kar bonsku kopiju njihovih grešaIaiko sumnjam da je na Zemlji seksualna jednakoist ponovo uispostavljena. Ne volimda mislim o sebi kao o pred metu ruganja, ili o Ka'ti, kojoj pop' uštaijiu kao da je slaba,ili o Juki, koj' su naterali da se oseća nevaţna ili luckasta, o svojojdragoij deci, kojojs'.: na prevaru uzeli njihovu punu ĉoveĉnost ili kojiu su pretvorili u strance I uplasam da će se moja sopstvena dostgnuća smamjiiticd onog št: su bila — ili od onogšto sam ja mielila da jesu — do neciaroĉito4ntere santnog kurioziteta ljudske vrstĉudnovatih stvari o kojima ĉitate r.a .kraju knjige, stvari kojima se smeijete jer su egzotiĉne, privlaĉne a'.: ne i impresivne, šar mantne ali neupotrebljiive. Nalazim da jeto bolnij; nego što mogu da kaţem. Sloţićete se da je za ţenu koja se borila u tr. dueod kojih ss svaki završio smrću, prepiuštanje taikvim strahovimi ismešno. Ali oinoje sada iza ugla je taiko veliiki due l da za njega nemar. srca; Faustovim reĉimaVerweile doch, du bist so schdn! 3 Saĉuvaj to ka .kvo jeste. Ne menjaj se.

Ponekad se noću setim izvornog naziva ove planote, promeaijenog oc pgeneracije naših preda,ka, tih ĉudnih ţena za koje je pretpoistavljarr. pravo ime bilopreviše bolna uspomena, pošto su mušlkairci pomrli. Nala zim da je zanimljivosuimoran naĉin, videti sve to kompletno pireokre nuto. Ovo će takode proći. Sve dobrestvari se moraju završiti.

Uzmite mi ţivot, ali ne oduzimajte smiisao mog ţivota. ZaTrenutak. 4

3 »Potraj još, ti si tako iep«. 4 Na engleskom For-a-While znaĉi »za trenutak«. Radi se o igri rec. koju je teško prevesti, jer trenutni naziv planeteWhileway znaĉi

»pribe- ţište«.





Frederik PolKupovali smo ljude

Trećeg marta kupljeni čovek po imenu Vejn Golden učestvovao je u trgovinskpregovorima u Vašingtonu kao predstavnik vladaju će rase sa zvezde GrumbriPonudio je licencu za proizvodnju glav rdh sastavnih delova jednog ured aja koji ćepretvarati otpadne mate rije iz nuklearnih elektrana u gorivne ćelije. Bila je to dobponuda, trţište je bilo spremno da prihvati takav proizvod. Pošto je polovina drţavAjda ho već ključala od radioaktivnih otpadaka, Amerikanci subili nestrpljivi dakupe, pa je Golden prodao licencu za sto miliona do lara u obliku trgovinskogkredita. Sledećeg dana je leteo za Spaniju. Dopušteno mu je da celim putem spaispruţen preko dva sedišta u prvoj klasi Konkorda; brava sigurnosnog pojasa dubokmu se ure zala u rebra. Petog marta upotrebio je deo kredita da plati robu koju jekupio, i to: petnaest Pikasovih ulja na platnu, videokasetu sa snim kom flamenka uizvod enju najboljih igrača i harpsikord iz petnaestog veka, ukrašen zlatom i sizrezbarenim nogama. TJredio je da se ta roba konzervira, zapakuje i otpremi u gradOrlando u Floridi, posle čega će biti lansirana sa Kej Kanaverala na put u kosmoskoji će tra ;ati više od dvanaest hiljada godina. Grumbridţani se nisu ţurili i nisusitničarili. Sama raketa zemaljske proizvodnje koštaće ih, za ovu jed:u upotrebu,jedanaest miliona dolara. To nije mnogo značilo. Na te ućem računu Grumbridţanostalo je još mnogo para. Petnaestog, Golden se vratio u SAD, načinio brzopresedanje na aerodromu Logan Boslonu i stigao rano u svoju štenaru u Čikagu. Tmu je dato : âmdeset i pet minuta slobode.

Znao sam taĉno šta da uradim sa svojih osamdeset pet minuta. Touvek znam.

Vidit e, kad radite za ljude koji vas poseduju, ne moţete da upravljate svojpostupoima, ali do neke mere imate mogućnosit da raz rr.išljate o ĉemu god hoćOna sprava koju vam ugrade u glavu samo vas kontroliše. Ne menja vas, ili se barmeni tako ĉini. (Kad bih bio iz :r.enien, kako bih znao da sam dzmenjen?)

Moje gazde me nikad ne laţu. Nikad. Mislim. da i ne znaju šta je to ’?.ţ. Ako bikad mcrao da dokazujem da nisu ljudska bića, već to bi bio .bvoljan dokaz, ĉak ne znam da oni ţive osamdeset šest miliona kilo .r.etara daleko, pokraj neke zvezdekoju ne mogu nd da vidim. Ne kaţu n.r.ogo, ali ne laţu.

Ĉovek se zapita, kakva li su to bića, koja nikad ne laţu. Ne mislim r:ako izgledfiziĉki. To sam video u biblioteci jednom prilikom, kad sam





imao nekoliko sati slobodnog vremena. Ne sećam se gde je to bilo, moţda u Paniskoj narod noj bibliotecd, ali u svakom sluĉaju nisam mogao1 da oitam taj jezikna kojcm su knjige bile. Ipak sam video fotografije i holograme. Nemajte brige, dobromi je poznat fizdĉki izgled mojih vlasnika. Isuse. Al tairanci izgledaju otprilike pauci, a Siniusiancd donekle nalikuju na krabe. Ali ovi moji sa zvezde Grumbridţ, e,momci, to je nešto dirugo. Dugo me je pratilo jedno' neprijatno osećanje zbog toga, jernije ni lako kad ste prodati neĉemu što izgleda ctprilike kao masa crva na ovorzagad enoj rani. S druge strane, onii su tako daleko, a sve što ja s njima imam jesite daprimam njihove komande putem brzih talasa i da radim što mi kaţu. Niko nikogdodiruje niti ma šta sliĉno. Pa onda, šta me briga kako izgledaju?

Ali kakvo je to zavrnuto biće koje nikad ne kaţe ništa što nije ob jektivna ist,nikad se ne predomisli, nikad ne obeća nešto što poslere moţe da ispuni? Oni nisumašine, to znam, ali moţda misle da sam ja nekakva maf ina. Zar biste gubiii vrelaţući mašinu? Nc biste mailn. ništa ni obećavali. Niti joj ĉinili ikakve usluge, poni meni ne ĉine ni kakve usluge. Ne kaţu mi da sam dobio osamdeset pet minvoljno ziatc što sam uĉinio nešto njima po voljd, ili da me odobrovolje pošto oĉenešto od mene. Kad sve uzmem u obzir, bilo bi tc smešno. Sta bi ţeleli0 Nemamnikakav izbor . Nikad. Zato oni ne laţu, niti prete, ne podmićuju. niti nagraduju.

Ipak mi iz nekog razloga daju slobodne minute, sate ili ĉak da ne, a sad sam doosamdeset net minuta. Poĉeo sam smesta da ih koristim, kao što uvek ĉinim. Prvootišao na šalter za prona laţenje, u našoj štenari. Pitao sam gde je Karolina. Sluţbeza pro nalaţenje (taj nije kupljen, radi za platu i ponaša se prema nama kao da sgovna) već me poznaje. »O, do vraga, Vejn, momĉino<. kaţe on imitirajusasosećanja i sa takvim laţnim prijateljstvom da mi dode da ga ubijem, »upravo si semimoišao sa svojom curom Vdeo sam je, ĉekaj, jel’ beše u sredu? Ali potom je oti»Kuda? pitao sam ga. On je ond a neko vreme gurkao te karte na ploĉi za pronalaţenjzna da nikad nemam mnogo vremena pa mi baš troš: vreme, i najzad rekao: »Jonema je uopšte na mojoj tabli. Baš se pitam. Da nije sa onom grupom kojaotputovala u Pekine? Ili ć; pre biti da je, u Peking otišla ona druga debela ribavelikim gru dima?«

Nisam se zad rţavao daga ubijem. Ako je nema na lokaciono;' tabli, znaĉida niieu osamdcsetpetminutncm transportncm cpsegu, pa prema tome, mojih osamdeset pet,ne, sedamdeset devet minuta neće pomoći da stignem do nje.

Skoknuo sam do WCa, brzo sam svršio rukom, i izašao u oĉajni, hladni vetarĈikaga u martu, da potrošim svojih sedamedeset de vet minuta. Sedamdeset jedablizini naše štenare ima jedan zgodar. meksiĉki kao restoran, gde me znaju. Ne zanih ko sam. Moţda im bronzana ploĉica u mojoj glavi ne smeta jer mdsle da je divnoljudi sa dalekih zvezda pomaţu našem svetu, ili moţda zato što da jem ogromnapojnice. (Sta bih drugo radio sa novcem koji dobi jem?) Proturio sam glavu unutra,

zviznuo Teriju koji stoji iza šanka i rekao: »Kao i obiĉno. Vraćam se za deset minuta.«Onda sam opru ţio korak do robne kuće, kupio novu košulju i odmah je obukaotavljajući u radnji smr dljivu staru. Sezdeset šest minuta. U radnji na ćošku uzeo sapar pomića dţepnog formata i zabio ih u dţepove. kupio sam i cigarete, sagao poljubio ruku blagajnici, koja je bila



vitka ţena lepog tena i finog mirisa, ostavio sam je tako iznenadenu, i vratio se urestoran taĉno na vreme da vidim kako Alisa, kelne rica, stavlja na moj sto .sazpadve flaše piva. Pedeset devet minuta. Smestio sam se da uţivam u preostalomvremenu. Pušio sam i jeo sam i pio sam pivo, pušeći izrnedu dva zaiogaja i pijućiizmed u dva dima. Stvarno se radujete takvom neĉem kad ste na poslu a niste s

gazda. Ne mislim time da kaţem da nam ne dajuda jedemodok rad imo, ali ne moţemo da biramo šta jedemo i gde. Upumpajgorivo u mašinu da bi dalje radila. I tako, taman sam završio guka mole i poslao Alisupo još, kad ona donese i tortu sa ĉokoladom i kafu na ameriĉki naĉin, pa sam jeo i tortu i novu guakamole naizmeniĉnim obilnim zahvatima viljuškom. Osamnaest minuta.

Da sam imao malo više vremena, svršio bih još jednom, ali ni sam pa sam plraĉun, podelio napojnice svima i otišao iz ovog lokala. Stigao sam do onog blzgrada gde je naša štenara sa svega clva minuta viška. Duţ ivice ploĉnika jedna vitkaţena u krznenoj iakni i pantalonama šetala je svog škotskog psa, udaljavajući se odmene. Prišao sam joj s leda i rekao: »Daću vam pedeset dolara za jedan poljuba»Okrenula .se. Imala je dobrih šezdeset godina, ali ni je bila loša, pa sam je poljubdao joj ped eset dolara. Nula mi nuta, i upravo sam ušao u to mesto gde smo nastankoje zovemo štenarom, kad sam osetio peckanje u ĉelu i moji vlasnici preuzkomandu.

Tokom sledećih sedam dana marta Vejn Golden posetio je Kara či, Šrinigarmesto Bat u drţavi Montani u SAD, obavljajući poslo ve Grumbridţana. Obavio uspešno trideset i dva zadatka. Tad je casvim neočekivano dobio hiliadu minuslobode.

Ĉini mi se da ie mesto u kotn s^m se ovoga puta zatekao b’lo Pokatelo u Indili tako nešto. Morao sam da pošaljem hitnu po ruku onom pešku koji radipronalaţenju u Ĉikago i da ga pitam gde je Karolina. Kao što sam i oĉekivao, tremu je mnogo vre mena da odgovori. Prošetao sam malo po okolini, ĉekuiući da ĉuNarod je bio vedro raspoloţen, ljudi su sa osmehomišli kroz sneg sitan kao prašina,

ĉak su se smešili i na mene kao da ih nije bri ga što sam kupljen: a tu ĉinjenicu jsu mogli da vide po zlata stom metalnom ovalu koji mi je ugraden p o sred ĉela ipomoću kojegmi vlasnici kaţu šta da radim. Poruka iz Ĉikaga, kad je stigla, gla sje: »Zalim Vejne macane, ali Karoline nema na mojoj tabli. Ako je nad eš, daj joi jedani za mene.«

Pa. u. redu. Imam puno para za trošenje. Zato sam ovog puta nzeo sobu u hotelu.Liftboj mi je doneo bombicu rakije i led , i to brzo, jer je znao zašto ţurim i da ćudavati napoinice za hitnu uslugu. Kada sam pitao za ribe. ponudio roi ie širok iz

što god hoću. Rekao sam, bele. vitke, sa dobrom pozadinom. To sam prvo zapazio kodKaroline. Karoline. To mi ie glavna stvar. Ona devojĉica koiu sam sredio u Brunsviku, kako se ono zvaše? valjda Rahel, imala je samo devet godina., ali kakvdupe nosila, ne biste verovali.

Istuširao sam se i obuka.o sve ĉisto.Vlasnici varn ne daiu stva.rno dovolino



vremena za stvari te vrste. Ĉesto smrdim. Ĉesto skoro ukva sim gaće jer me ne puda idem kad moram. Par puta više nisam mogao da izdrţim, drţaosam dok sammogao a onda, bogamu, baš se ĉovek oseća padno kad mnse to desi. Najgori sluĉaimise desio kad sam pratio neki simpozijum u Rusiji, u nekom gradu koji se zvaootprilike Akademo grodok ili sliĉno. To je bilo,kaO', o nuklearniim eks plozivnimprocesima. Ništa ne znam o toj vrsti stvari, a uostalom, bio sam nešto pomešao, msam da je reĉ o jednoj od stvari koju su ljudi sa zvezd a uĉinili za nas, naime udesili suda nema više onog, znate, atomsko oruţje drţava, pa bombe, ratovi i to. Medutim, ovinisu o tome priĉali. Govorili su o eksplozijama u jezgru galaksije. To vam jeastronomija. I upravo kad je neki dasa po imenu Ejnzek objaš njavao kakoprominence FG, šta god to znaĉilo, i prominence EMK, šta god pa to znaĉilo, u sdeo ekspandirajuće pulsne sfere, šta god ona bila, ja ispraznih creva. Znao sam dmi se to dogod iti. Pokušao sam da to kaţem Grumbridţanima. Nisu slušali. Onda je ditelj diskusije sišao sa podijuma, prišao mom mestu i poĉeo da viĉe pravo u mojekao da su moji vlasnici gluvi ili glupi: »Moţete li, molim vas, da ga izvedete napolje,pcitrebno je zbcg ugcdnostd 5 higijene ostalih uĉesnika.« Mislio sam da će se naljutijer će mora ti da propuste deo ove konferenoije koja ih zanima. Ali nisu mi nuĉinili. A kao da bimogli išta da mi uĉine što bi bilo gore, ili druk ĉdje od ovog što

stalno rad e i što će uvek raditi. Kad sam bio, dakle, sav ĉist,obukao sam košuljukratkih ruka

va otvorenu oko vrata i pantalone »Cinos«, upalio sam TV i nalio sebi jedno blagopiće. Nisam ţeleo da budem i dalje pijan kad mo jih hiljadu minuta istekne. Preko svihkanala prenošen je specijalni prcgram, bila je proslava zato što je sklopljen ugizmedu Organi zacije Ujedinjenih Nacija i dva zvezdana naroda, valjda Sirianaca iKapelanaca. Svi su bili silno srećni zbog toga, jer je navodno sad Zemlja dobila nekepodatke o poljoprivredi i hemiji, pa će za kratko vreme na svetu biti više hra:ne, nšto moţemo da pojedemo. Koliko mi duguiemo zvezdanim narodima! govoriogeneralni sekretar Uje dinjenih Nacija, na engleskom jeziku sa Brazilskim naglaskom.Moţe rno bil.i slobodnd od kontrole. Oboje slobodni skoro nikad. To vam je pomZemlji da preţivi svoje mnogobrojne krize i probleme, i zato svi treba da budesrećni.

Ali ja nisam bio srećan, iakosam imao ĉašu »Dţon Bega« u ruci,iako se drolja već pela liftom ovamo, jer ono štosam ja ţeleo. bila je Karolina.

Karolina je bila kupljena osoba, kao i ja. Video sam je sve u svemu dvadesetakputa. A kad sam je vid ao, obiĉno ili ona iii ja nis mo bili slobodni od kontrole. Oboslobodni sko ro nikad. To vam je kao Ijubav pomoću dopisnioa. sem što smo nekad fiziĉki blizu, ĉal: se i doddrivald. Desilo se jednom ili dvapuit da smo bdli zaiedno, : oboje slobodni. Imali smo tako nekih osam minuta, jed nom prdlikom u Bukureštu, popovratku sia one velike hidrocentrale na Gvo'zdenc' kapiii. To nam je rekord, dosad.Pre i posle tog sluĉaja smo se mimo ilazili. mogli smo da vidimo jedno drugo, ali nviše, jer smo nas tavliali da obavljamo svoje duţnosti. Dogadalo se da jedno od nasbude na slobodi i nade ono drugo. Kad bi se to dogodilo, onaj slo bodni je mogao dagovori, ĉak i da dodiruje, šta bilo, samo da ne ometa ono drugo u obavljanju zada



A onaj od nas koji je bio i dalje pcd komand om, nije mogao da ĉini ništa aktivno, ali jmogao da ĉuje i oseća. Oboje smo bili apsolutno paţljivi da ne ometamo rad Me znšta bi sedesilo da smo ometali. Moţda ništa? Nismo ţelel: taj rizik, medutim, madasam ponekad jedva odolevao iskušenju da ba; ometam ono što Karolina radi. Jednomsam je našao kadsam bio slobod an, a Karolina je bila na duţnosti ali ništa aktivno nijradila. samo je stajala na kapiji TVA 51 aerodroma Sent Luis. Ĉekala je da neko doputuje. Istinskd sam ţeleo da je poljufciim. Govorio sam ioj. Tapšao je po rznate, drţeći mantil prebaĉen preko svojih ruku da prolaznici ne bi ništa prdmetida bar ne bi mnogo videli. Go vorio sam joj ono što sam ţeleo da ona ĉuje .Alimoja ţelja je bila daje poljubim, a to se nisam usudivao. Zbog toga bi moţda propus tila da opazi osobu koju je ĉekala. Ispostavilo se da je to bio jedan viši starešinpolicije Gane, i da je došao da pregovara o prodaji ne kih politiokih zatvoreGrumbrid ţanima. Bio sam uz Karolinu kad je taj sišao iz aviona, ali nisam mogaoostanem i vidim da li će ona kojim sluĉajem biti slobodna kad završi te pregovoreje tada moje slobodno vreme isteklo.

Ipak, proveo sam tog dana tri sata uz nju, baš tik do nje. Bilo jevrlo ţalosno i vrlo ĉudno, i ne bih to dao nd za šta na svetu. Znao sam da sve ĉuje i oseća, ali ne moţe da odgovori. Ĉak i kad te vlasniciupotrebljavaju, postoji jedan mali liĉni deo tebe koji i da lje ţivi. Tom njenom dsam se obraćao. Priĉao sam joj kako bih voieo da se poljubimo, i da odemo u krevda budemo zajedno. Ma, vraga. Ĉak sam joj rekao da je volim i da hoću njome doţenim, iako oboje savršeno znamo da za to nikada neće biti ama baš nikakve šaNas ne ĉeka penzija ili prestanak rada; mi smokupljeni.

Bilo kako bilo, ostao sam uz nju što samduţe mogao. Za to sam posle platio. Jajakao da ih je neko izgazio, gaće sa unutrašnje strane mokre pa ledene, ništa tu nijemoglo pomoći, ĉak ni mastur bacija, jer ni to nisam mogao dok nisam sledećidobio voljno. Što je bilo tek kroz tri nedelje. I to u Švajcarskoj, zaboga. Van se zone.Nikog u hotelu nije bilo sem kelnera d ldftboja d dvetri stare dame koje su gledale ovumoju pozlaćenu ploĉu u ĉelu tako, kao da smrdi.

Uţasna je, ali najdraţa stvar, voletd beznadeţno.

Pretvarao sam se, uvek, da nade ima. Svaku mrvicu slobode ko ju sam dobio,upotrebio sam za pokušaj da je nadem. Vodi se vrlo pomna evidencija o kretanju svihnas, nas d vesta ili trista hiljada kupljenih osoba u sluţbi svakojakih luckastih hopuzavaca, gmiza vaca i gasnih duhova koji su nas kupili da im budemo oruda sa daljinskim upravljanjem na ovoj planeti koju sami ne mogu nikad da posete. Karolina i jasmo bili u vlasništvu te iste rulje, što ima svo ju dobru i svoju lošu stranu. Dobrstrana što postoje izgledi da ćemo jednog dana oboje biti istovremeno slobodni i todugo: Takve stvari se dešavaju. Moţda na planeti Grumbridţ menjaju smene, ili im

praznike ili tako nešto. S vremena na vremedobili bismo po ĉitav dan, moţda isedmicu slobode, kad niko sa Grumbridţa ne bi ništa radio, pa smo mi njihotkupljenici bili svi slobodni istovre meno.

Loša je strana što njima skoro nikada nije potrebno da nas ima ju više na jednmestu. Zato se Karolina i ja nismo mnogo sretali. Kada bih dobio neki duţi per



slobode, veliki njegov deo bih po trošio da je lociram, a tada bih utvrdio da se onanalazi tako reći na suprotnom kraju sveta. Ne bi bilo vremena da tamo stignem i dvratim na vreme na duţnost. Toliko sam ţeleo da je odvalim, ali to još nikad nisuspeli da uraddmo, a moţda nikad i ncćemo. Nikar' nisam imao priliku da je pitam zašta je u stvari osudena. Ja nju zapravo ne poznajem, sem koliko je potrebno da jevalim.

Kad se pojavio liftboj sa mojom ţenskom, već sam bio prijatno nasviran od psa nogama uvis i Rendţersima na ekranu, a taj timvredi gledati. Ova nije mnogo lna kurvu. Nosila je neke tesne pantalone koje su pcĉinjale tek ispod pupka, imaveće grudi nego što ja vclim, ali i cnu divnu liniju struka kojd prelazi u kukove,kako volim. Zvala se Nik. Liftboj mi je uzeo pa re, odljuštio jednog petka za sebe,dcdao njcj ostalo i nestao, cereći se. Šta li je tu smeš no? Zna šta sam, jer to vidploĉi u mojoj glavi, ali on mora tome i da se smeje.

Da se skinem?« imala je sladak glasić, malo bez daha, dugu crvenu kosu i slao,široko, prijateljsko lice.

»’Ajde«, rekao sam. Smakla je sandale. Noge joj nisu bile pr ljave, samo se mvideo urez od kaiševa sandale. Iskoraĉila je iz pantalcna i presavila ih preko nasstandardne fotelje hotela Kon rad Hilton, skinula je bluzu, pa presavila i nju, izmaklase iz lan ĉića sa medaljonom koji je nosila oko vrata pa ga prebacila preko blostajući u crvenom ĉipkanom brushalteru i crvenim gaćicama kao cd bikinija. Zavrje jorgan, ušla u krevet, pridigla se u se aeći poloţaj, otkaĉila brushalter, uvukla iumeškoljila unutra, iz bacila nogam gaćice sa jedne strane kreveta i dobro se pok»Mo ţcš, macane«, rekla je. Ipak je nisam odvalio. Nisam ĉak nd ušao u krevenjom, ne pod jorgan; popio sam još rakije, pa sam zato, i zbog umora, zaspao, a ksam se probudio bio je dan, i video sam da mi je, ispraznila novĉanik. Još sedamdesetjedan minut. Pla tio sam raĉun ĉekom i ubedio ih da mi daju kusur u sitnini kakomogao da platim prevoz. Onda sam krenuo nazad u štenaru. Od svega mi ostadsamo d ve stvari, ĉista odeća i mamurluk. Mislimcla se ona mene pomalo plašila.Svako zna kako smo mi otkupljenici dcspeli do toga da budemo za prodaju, pa moljudi nisu sigurni da nećemo opet poĉiniti neko zlo, jer ne znaju koliko nas pouzdvlasnici spreĉavaju da ikad uĉinimo išta što im se ne svida. Svejed no, ramo mi je

krivo što mi je ukrala pare. Strategije i generalni ciljevi zvezdanih naroda, a posebno naro da sa zvezde

Grumbridţ koji je njega samog otkupio, bejahu nejasni otkupljenom čoveku po im Vejn Golden. Nije bilo tesko razume ti šta oni rade. Čitav svet je znao da su narodi sazvezda uspostavili kontakt sa narodom Zemlje putem brzih talasa i da su radi obavljanja svojih poslova na Zemlji otkupili tela izvesnog broja osudenih kri minalaca, pa unjih ugradili tahionske brzotalasne prijemnootpremne uredaje. Ali nije bilo lakorazumeti zašto to rade. Divili su se umet ničkim predmetima, pa su ih kupovKupovali su retke vrste bi liaka i cveća i zamrzli ih do temperature tečnog helijumKupov ali su i neke utilitarne predmete. Svakih nekoliko meseci je još po jednci letelurlajući uzletala sa ostrva Merit, koji kilometar severno od Kejp Kanaverala, i takonovi tovar kretao za zvezdu Grumbridţ, do koje će putovati dvcmaest hiljada godi





nailazila u susret da vidim nisu li crveni Volvo kakav, pretpostavljali su, Karolina sadavozi, zaustavljajući se kod svake druge ćevabdţinice da pitam nisu li vi deli devosa kratkom crnom kosom, braon oĉima i prćastim nosi ćem i, ch da, i sa zlatacva lom usred ĉela.

Dok sam prolazio kroz Nju Dţersi, u pamćenje mi je došlo da sam baš tu prvi uleteo u nevolju. Tu sam naišao na onu devet naestogodišnju blagajnicu u bioskovaroši Paramus, ona mi je bila prva. Saĉekao sam je posle predstave od jedan ĉas noću.I pokazao sam joj, dobila je predstavu. Samo, u stvari mi uopšte nije odgvarpreviše matora i pokvarena. Nije mi se naroĉito dopala kad je umirala.

Posle toga sam nako vreme bio uplašen, gledao sam TV novosti svake veĉerdvaput, u šest i u jedanaest, i nikad nisam prošao



pored kioska a da ne pregledam sve naslove u novinama, nekoliko meseci. Ondasam vrlo paţljivo promislio šta stvarno ţelim. Devojka je morala da bude vrlo mladeto, ne moţe se znati, ali koliko god sam mogao da budem siguran, nevina. Zato samsedeo u jednoj kafanici u gradu Pert Amboi, tik do Njujorka, tri cela dana, gledakako deca izlaze iz škole, dok nisam našao svoju dragu. Potrajalo je. Prva kojizgledala dobro bila je, pokazalo se, autobusaljka. druga je bila hodaljka ali je njenavelika sestra uve.k išla s njom. Treća je išla kući pešice, i sama. Beše decempopodneva behu priliĉno mraĉna, i tog popodneva ona je pošla kući ali nikad stigla. Nisam nijednu od njiih napastvovao seksualno, znate. Mislim, u jednom smisluja sam još nevin. Nisam ja to hteo, samo sam ţeleo da ih gledam kako umiru. Kame na saslušanju pre sudenja pi tili da li znam razliku izmedu dobra i zla, nisam znaošta da im odgovorim. Znam da je ono što sam uĉinio po njihovom shvatanju zlo. Amene nije bilo, jer to sam ţeleo.

I tako, vozeći se sada duţ Parkveja, obeshrabren po pitanju Ka roline, primsam gde sam, skre,nuo sam na put trideset pet i vratio se na to isto mesto. Dovezaosam s e baš do škole, pa pored škole, i do drvare gde sam sredio tu devojĉicu. Zaustaviosam kola. ugasio motor i razgledao okolinu. Dan pun sreće. Sad je bilo drugo goddoba, pa su stvari izgledale nešto drukĉije. Neke grede su bile naslagane visoko jna drugu, taĉno tamo gde sam sredio de vojĉicu. Ali u svome duhu jasno sam vkako je ovo mesto tada izgledalo. Nebo, tamnosivo. Farovi kola promiĉu. Cujem zujanje u njenom grlu: pokušava da vriišti ispod stiskia mojih prstiju. Da vi dimo. je to, o pobogu, pre devet godina.

A da je nisam sredio, sada bi imala dvadeset ili tako nešto. Tucala bi se sa svimmomcima. Moţda bi se drogirala. Bila bi moţda turdna ili udata. Ako se stvari gledna odred eni naĉin, ja sam je spasao od mnogih groznih, bednih stvari, od menstruaoije,i od toga da pušta ruke mladića i usta mladića na sebe, i tako, sve ono. . Poĉela je dme boli glava. To je jedino od dejstva ove ploĉe u glavi: ne pušta vas da se mnogozadubite u ono što ste radili u sta rim danima, jer, to previše boli. Zato sam upaliomotor i odvezac se, pa je uskoro glavobolja nestala.

Nikad ne mislim o Karolini na taj naĉin, znate. Za tu devojĉicu nikada nisu dokazali moju krivicu. Ona zbog koje su me, uhv

bila je bolniĉarka u Long Branĉu, na parkingu Ona je bila moja greška. Biila je sdtnog raata, a nosila je vuner.: dţemper preko uniforme. Nisam shvatio da je odrdok nije bil: prekasno. Vrlo sam se naljutio zbog toga. Na neki naĉin mi nije bilo kkad su me uhvatili, jer, postajao sam vrlo neoprezan. Ai: onu ludnicu u Marlborou gdesu me stavili stvarno sam mrzeo. Se dam, ajoj, sedam godina. Ustaj ujutro, popij svojroze lekić iz p?. pirne ĉaše. Poravnaj svoj krevet i radi svoj posao, a moj posao je bioda ĉistim podove u odelenjima gde su oni koji ne mogu da kon trolišu creva i bešveć sami mirisi i prizoni tamo su dovoljni di se ĉovek izbljuje u startu.

Posle nekog vremena, pustili su me da gledam TV pa ĉak i a ĉitam novine. KaAltairanci uspo stavili prvi kontakt sa Zemljorr. to me je zainteresovalo, a kad su poĉda kupuju umobolne zloĉino da im budu zastupnici ovde na Zemlji, ţeleo sam dakupe. Bil: šta, pristajao sam nabilo šta samo da izadem iz tog mesta, pa maka:





to znaĉilo da će mi ugraditi kutijicu u glavu i da više nikad neću moći normalno ţivim.

Medutim, Altairanci me nisuhteli da kupe. Iz nekog razloga,hteli su samo crnce. Posle su se i drugi javljali brzotalasnim radiom i pravili pogodbe.Pa ipak me ndko nije hteo. Oni sa zvezde Procion su kupovali samo mlade ţene, nikamuškarce. Valja imaju, neko mi reĉe ĉini mi se, samo jedan pol tamo. Svi ti gstvorovi imaju neku posebnu osobinu, ovakvu ili onakvu. Neki su metalni, ili ga soviti,neki u sluzavim grudvama,nekisa tvrdim oklopom, zveketavi. Svaki. I svi imaju neku smešnu naviku, kao ono, ako su vam vlasniciiKanopusa, ndkad nećete jesti ribu.

Ama odvratni su mi, i ne znam zašto su se SAD uopšte petljale sa njima. Kinezi su poĉeli, pa Rusi i onda valjda mi nismo mo gli da izostanemo. Pretpostavljamda nismo mnogo štetovali. Nije više došlo ni do jednog rata, a i na mnogo drunaĉina su nam pomogli da rašĉistimo stvari. Ja liĉno nisam loše prošao, to je siguNa rod sa Grumbridţa pojavio se na trţištu kasno, kad su već prodati svi zdrkriminalci. Zato su Grumbridţani kupovali one preostale, kakvi su — da su. Kupili sumene. Mi Grumbridţanski otkupljenici smo opaka rulja, i baš se pitam zbog ĉegKarolina dospela na prodaj u.

Vozio sam ĉitavim putem duţ obale, od Njujorka na jug, oko sto pedesetkilometara, kroz Asberi Park, Brie,l, Atlantik Siti,sve dorta Mej, a usput sam stalno telefonirao sluţbeniku za pronalaţenje, i nisam je našao.

Znao sam jasno da ono što mi izmiĉe jeste ljuštura Karoline, jer, bila je pod

kontrolom i radila je. Mogao sam da je poljubim ili dodirnem, ne više. Ipak sam ţda je nad em. Za sluĉaj slu ĉaja. Koliko ĉesto ĉovek dobija slobodu na neodredenovreme? Kad bih samo mogao da je pronadem i ostanem uz nju, onda bi pre ili kasnije,moţda, i ona dobila slobodu. Makar samo dva sata. Ma i trideset minuta.

A onda, usred bela dana, baš kad sam se, upisivao u knjigu gos tiju u jednmotelu blizu neke vojne baze kopnenih snaga, i dok sam gledao soldatuše poredanepored blagajne da b i njihovi momci mogli lakše da ih pronadu, dobio sam poziv: javise na raport u štenari u gradu Filadelfiji. Smesta. Već mi se u glavi vrtelo od panosti, ali sam vozio taj Hercov krš kao da je Maserati, jer smesta znaĉi smUvalio sam koila u parki ralište i prijavio se na šalteru u štenari, osećajući kako mi srgruva, da su mi usta kao gruba daska, od umora, i ispunjen bolom jer sam ispustiosvoju najbolju šansu svih vremena da stvarno budem sa Karolinom.

»Sta ţele?« pitao sam sluţbenika za traţen je. »Ud i tamo«, reĉe on, praveći lice kaoda se zlobno zabavlja. Svi ti sluţbenici za loci janje postupaju sa nama jednako, šisveta. On dodad e: »Ona će ti reći.«

Ne znajući ko je ’ona’, olvorio sam vrata, ušao, i video Karo

linu.»Zd ravo, Vejn«, reĉeona.»Zdravo, Karolkia«, rekao sam.Stvarno nisam imao nikakvu ideju šta sada da radim. Nije mi dala nika

nagoveštaj. Prosto je sedela. Na toj taĉki u razvoju do gadaja palo mi je na pamet da



bih se mogao i zaĉuditi ĉinjenici da Karolina na sebi ne nosi skoro niš>ta, samo krspavaćicu, a da je ispod toga gola. Takode, sedela je na spremnom krevetu. Dakle, vi





Posie završetka planirane serije eksperimentalnih postupaka, koji sn pedantnzabeleţeni, otkupljenica po imenu Karolina Šerner nije se više rnoglci vratiti upotrebu. Sačinjen je odgovarajući zapisnik o tome. Odelenje za uslovno puštanje ivanzatvorske aktivnosti Zen skog vaspitnopopravnog zavoda u Midvilu obaveštenda je ta otkupljenica prestali da ţivi. Data je narudţbina za zamenu, a bankov ni računumrle je zatvoren.

Otkupljenik Vejn Golden je upućen na redovne duţnosti, na ko jima funkcionisao normalno dok god je bio pod kontrolom. Usta novljeno je da u momentuukidanja kontrole otpočinje sa pokušajima da uništi i druge Ijude i sebe samoPostavljena je hipoteza da ono seksualno ponašanje kojim se on ranije bavio, kao štoje dokazano, kao za sebe normalnim, a to znači, uništavanje seksnalne partnerkmoţda nije bilo prikladno s obzirom na uslove u vreme obavljanja eksperimenEksperimenti će se nastaviti, ali drugom procedurom i sa drugim par tnerima, u bliskojbudućnosti. Vejn Golden nastavlja sa normalnim i efikasnim radom, uz kontrolu knikad ne prestaje, i nastaviće, izgledi su, zauvek tako.



Robert SekliSedma ţrtva

Stenton Frelejn je sed eo za svojim radnim stolom, trudeći da izgledazauzetposlom, kao što poslovni rukovodilac i treba da bude u devet i trideset ujutro; ali tobilo nemoguće. Nije mogao da se koncentriše na oglas kojd je prošle noći napisao,mogac da razmišlja o biznisu, jedino je mogao da ĉeka poštu.

Već je dvened elje ţiveo u išĉekivanju da mu stigne notifika cija. Drţavnaadministracij a je, kao i obiĉno, kasnila.

Na sitaklenim vratima njegove kancelarije pisalo je Morger : Frelejn, proizvod ačiodeće. Ta se vrata sad otvoriše, i u koncelariji ude E. J. Morger. Pomalo je hramao:posledica stare rane od revol verskog metka. Hodao je pogurenih pleća, ali to gsedamdese: trećoj godini ţivota, nije mnogo brinulo.

»Dakle, Sten?« reĉe Morger. »Šta je sa tim oglasom?« Pre šesnaest godina se Frelejn, koji je tad imao 27 godina, pri druţio Morgeru.

Njih dvojica su od Protekt odela naĉinili biznis vre dan milion dolara. »Pa rekao bih da moţeš da ga daš«, reĉe Frelejn, dodajući ]is hartije Morgeru.

Mislio je: kad bi ta pošta stizala bar malo ranije.. . Morger je poĉeo glasno da ĉita, drţeći hartiju blizu oĉiju. »,Ima te li Protekt od

Najfiniji krojaĉki rad na svetu ugraden je u Pro tekit odelo firme Morger i Frelejn, paje ono zato na samom ĉelu muške mode.«

Morger je pogledao Frelejna, proĉistio grlo i nasmešio se. Ĉitac je dalje. »’Proodelo je i najbezbednije, a ne samo najelegantnije U svako Protekt odelo ugradena jespecijalna pregrada za revolver. sa garancijom da se na tom mestu neće viispupĉenje. Niko neće znati da imate revolver — niko sem vas. Pregrada se izuzetnolakc dohvata, što omogućuje brzo i lako potezanje, a moţe biti smešter.. po vašizboru, na kuk ili grudi.’ Fino je«, dodade Morger svo; komentar.

Frelejn sumorno klimnu glavom.»’Odelo Protektspecijal ima u sebi i vrhunski domet moderne tehnike za li

zaštitu, dţep iz koga piatolj sam iskaĉe. Dovoljn: je da pritisnete skriveno dugmeće vam oruţje samo uleteti u ruku. otkoĉeno, zapetog obaraĉa. Zašto ne svratitnajbliţu prodavnicu Protekt odela? Zašto da ne budete bezbedni?«

»Fino je«, reĉe Morger završivši ĉitanje. »To je vrlo zgodan, dos tojanstven

oglas.« Jedan trenutak je razmišljao, pipkajući svoj be’:



brk. »Zar ne bi trebalo da spomeneš da se Protekt odelo prodaje u nekoliko razlistilova, sa jednim ili dva reda dugmadi, sa jed nim ili dva prevoja, sa uzanim iliširokim peševima?«

»Taĉno. Zaboravio sam.« Frelejn je uzeo list natrag i na margini naškrabao belešku. Onda je ustao i zate

sako svog isturenog stomaka. Frelejn je imao ĉetr deset tri godine, pomalo se ugojna vrhu glave pomalo oćelavio. Bio je to ĉovek prijatnog izgleda i hladnih ooiju.

»Opusti se«, reĉe Morger. »Doći će sa današnjom poštom.« Frelejn je prinudio sebe da s e osmehne. Bio je raspoloţen da šeta tamoamo po

kancelariji, ali je umesto toga seo na ivicu radnog stola.»Kao da mi je to prvi odstrel«, reĉe on sa osmehom neodobra vanja. »Znam kako je to«, reĉe Morger. »Pre nego što sam okaoio svoj pištolj o k

dešavalo mi se da po mesec dana ne spavam, išĉekuju ći notifikaciju. Znam.« Ĉekali su. Kad je tišina već postala neizdrţljiva, vrata se ot voriše. Ušao je, je

sluţbenik i stavio poštu na Frelejnov sto. Fre lejn se okrenu i prikupi pisma. Hitro provrte o kroz prste, i na šao je ono što je traţio — dugu belu kovertu od BEKa,obeleţenu peĉatom vlade.

»Evo ga!« reĉe Frelejn razvlaĉeći usta u osmeh. »To je moje slatko malo!« »Fino.« Morger je zainteresovano osmotrio kovertu, ali nije za traţio od Frele

da je otvori. Bilo bi to i neuĉtivo, i nezakonito. Niko nije smeo znati ime Zrtve njenog Lovca. »Ţelim ti dobar lov.«

»Mislim da će i biti dobar«, uzvrati Frelejn sa pouzdanjem. Nje gov radni stbio sred en; već je nedelju dana bilo tako. On uze svoju tašnu.

»Dobar odstrel će ti silno prijati«, reĉe Morger polaţući šaku ovlaš na Frelejnrame. »Bio si napet.«

»Znam«. Frelejn se opet iscerio. Rukovao se sa Morgerom.»Kamo sreće da sam opet klinac«, reĉe Morger, bacajući poglecldole, na svoju

osakaćenu nogu, koju je posmatrao sa iskricom uvr nutog humora u oĉima. »Poţeda opet uzmem pištolj u šake.«

Taj starac je u svoje vreme, bio itekakav Lovac. Pošto je deset puta uspezavršio lov, kvalifikovao se u Klub desetkaša. Naravno, posle svakog lova Morger je

morao da nastupi i kao ţrtva, što znaĉi da je ukupno izveo dvadeset odstrela. »Bogami, nadam se da moja Zrtva nije nalik na tebe«, reĉe Fre lejn, upola šalji »Neka te to ne brine. Do kog si broja stigao?«»Do sedmice.«»Srećna sedmica. Zgrabi je«, reĉe Morger. »Ubacićemo mi već tebe medu

desetkaše.« Frelejn je odmahnuo rukom i krenuo ka vratima.»Samo nemoj da postaneš nepaţljiv«, upozorio ga je Morger. »Dovoljno je

naĉiniš samo jednu jedinu omašku, pa da ja budem prinuden da traţim novom ortaka.Ako nemaš ništa protiv sadašnji mi se sasvim dopada.« »Paziću«, obeća Frelejn.







ZanetMari Pacig. Njegova Zrtva bila je ţensko! Ustao je i nekoliko trenutaka hodao po sobi. Potom je još jed nom proĉitao pis

ŢanetMari Pacig. Nema greške. Devojka. Bilc su priloţene tri njene fotografije, njadresa, i uobiĉajeni opis.

Frelejn se namrštio. Nikad nije ubio ţenu. Jedan momenat je cklevao, zatim je podigao slušalicu telcfcna i pozvao BEK. »Biro Emocionalne Katarze, odsek informacije«, reĉe jedan muš ki glas. »Da, ĉujete«, reĉe Frelejn. »Upravo sam dobio notifikaciju; iz vukao s

devojku. Jel’ to u redu?« Saopštio je ĉinovniku devojĉino ime. »Sasvim je u redu, gospod ine, odgovorio je ĉinovnik pošto je prvo proveo jeda

minut proveravajući mikroarhivu. »Ta devo jka se prijavila Birou dobrovoljno. Zakonkaţe da ona ima ista prava i pri vilegije kao i muškarac.«

»Moţete li mi reći koliko je već odstrela postigla?« »Zao mi je, gospodine. Vi moţete dobiti iskljuĉivo informaciju

0 legalnom statusu Zrtve i opis koji ste već dobili.« »Vidim.« Frelejn zastade. »Mogu li dobiti nekog drugog?«»Vi, naravno, moţete da dobijete lov. To je vaše zakonsko pra vo. Ali slede

Zrtvu ne moţete dobiti dok prvo ne odsluţite svoj red kao Zrtva. Zelite li odbijete?«

»A, to ne«, reĉe Frelejn ţurno. »Samo sam pitao. Hvala.« Ostavio je slušalicu i seo u svoju najveću fotelju; popustio je. svoj opasaĉ

ovome se moralo razmisliti.

Proklete ţene, promumlao je sam za sebe; uvek pokušavaju da uguraju rogovĉisto muške igre. Zašto ne ostanu lepo kući? Ali one su slobodni gradani, podsetio je sebe. Ipak, ovo naprosto nijc ţenstveno. Znao je da je, istorijski gledano, Biro Emocionalne Katarze os novan samo i

jedino za muškarce. BEK je formiran kad se završio ĉetvrti svctski rat (ili šesti, poraĉunanju nekih istoriĉara).

U to vreme postojala je preka potreba da se postigne perma ncntan, trajan mir.Razlog za to bio je praktiĉne prirode, a i ljudi koji su taj mir ostvarili bili su praktiĉ

Ukratko — do uništenja je ostao samo još jedan k orak.Tokom svetskih ratova, oruţja su povećavala svoje razmere, efi kasnosti i sv

uništavajuću moć. Vojnici su se na njih navikavali, pa su ih koristili sa sve maoklevanja.

Ali, d ošlo se do taĉke zasićenja. Sledeći rat zaista bi uklonio i najmanmogućnost da se ikad više ratuje. Ne bi ostalo niktig ţivog ko bi ratovao.

Zato je ovaj mir morao da traje veĉno, apošto su Ijudi kojisu ga pripremili bili praktiĉni,uzeli su u obzir još prisutne tenzije 1 dislokacije, kotlove u kojima su se rato\d kuval i. Zapitali su se zašto mir uprošlosti nikad nije bio trajan.

»Zato što muškarci vole borbu«, odgovorili su. »O, ne!« završili su idealisti.

Ali stvaraoci pravog mirabili su prinudenida postuliraju, ma



knr i sa ţaljenjem, prisustvo potrebe za nasiljem kod znatnog delaĉoveĉanstva.

Muškarci nisu andeli. Nisu ni d avoli. Samo su vrlo Ijudska bića, u visokomstupnju borbena.



S obzirom na obim nauĉnog znanja, i moći, kojim su u tom momentu raspolagti praktiĉni Ijudi su mogli mnogo da uĉine u pravcu uklanjanja te odluke iz ljudrase. Mnogi su mislili da je to pravi odgovor.

Praktioni ljudi nisu tako mislili. Uzeli su u obzir vrednost kom peticije, borbenogoduševljavanja, hrabrosti u suoĉenju sa izazovom ĉak i kad su izgledi na uspehminimalni. SmatraH su da su to crtc koje, kod Ijudskog roda, zasluţuju divljenjkoje osiguravaju bu dućnost. Bez tih odlika ljudski rod bi neizbeţno nazadovao.

Sklonost ka nasilju, utvrdili su oni, nerazdvojno je povezana sa inventivnošću,fleksibilnošću, ambicijom.

Problem je, dakle, bio: kako da obezbede mir koji će trajati i posle njihovnestanka, kako da ljudskom rodu onemoguće samo uništenje a da mu ne oduzmukoje dovode do sklonosti ka samo uništenju.

Odluĉili suda to postignu rekanalisanjem ljudske. agresivnosti.Dajte muškarcu ventil, dajte mu mogućnost da se iskaţe. Prvi veliki korak biia je legalizacija gladijatorskih borbi, orah pravih, gromkih i

krvavih. Ali bilo je potrebno još nešto. Sublima cija uspava samo donekle. Onda ljudipoĉnu da zahtevaju pravu stvar.

Ništa ne moţe da zameni ubistvo. Zato je ubistvo legalizovano, ali na strikindividuainoj bazi, i to samo za one koji su ga ţeleli. Vladama je naredeno da osnujuBiroe Emocionalne Katarze. Posle jednog eksperimentalnog perioda, usvojeni suzakoni isti za sve.

Ko god ţeli da ubija, moţe da se prijavi BEKu. Prvo mora da da odredene podatkei pristanke, a onda mu se dodeljuje jed na ţrt va. Po zakonu, nekoliko meseci kasnije ose dodeljuje nekome kao Zr tva.. . ako preţivi. To je bila suština sistema. Individui jomo gućeno da poĉini neograniĉeno .mnogo ubistava, ako tako ţeli. s tim da psvakog ubistva bude i Zrtva. Ako uspe da ubije svog Lovca. moţe da se iskljuĉdaljeg lova, a moţe i da se pri javi za nov lov.

Nije prošlo ni deset godina, a trećina civilizovanog stanovništva sveta ukljuĉiu ovaj sistem. Taj se broj kasnije smanjio na ĉet vrtinu,i tu ostao.

Fiiozofi su odmahivali glavama, aii su praktiĉni ljudi biii za dovoljni. Ravraćen tamo gde treba — u ruke ratobornima.

Naravno, ova je igra imala neke svoje posledice, i neke pravce razvoja. Kad jejednom prihvaćena, postala je veliki biznis.Usiugesu mogli iznajmljivati i Lovac i Zrtva.

BEK je birao ime ţrtve nasumiĉno. Lovac je imao na raspolaganju dve nedelje vremena da odstreli Zrtvu. To je morao da uĉini sopstvendovitljivošću, svojeruĉno. Dobio bi ime, adresu i opis ţrt ve, i dozvolu da upotrevolver standarnog kalibra. Oklop ma koje vrste bio je zabranjen.

Ţrtvi je javljeno nedeiju dana ranije nego Lovcu.Zrtva je saz

navala samo da je Zrtva, ništa drugo, Zrtva je smeia da nosi okloppo sopstvenom izboru. Mogla je i da iznajmi Izvid aĉa, koji nije smeo da ubija — samoLovac i Ţrtva su imali to pravo — ali je mogao da otkrije novo lice u gradu, i dananjuši nervoznog ĉoveka sa re volverom. Ţrtva je imala pravo da postavi zasedu biio koje vrste, sa ciljem da ubije Lovca



ubistvo ili ranjavanje pogrešnog ĉoveka, kazne su bile stroge; jer, ovaj sistem sankcionisao nikakva druga ubistva, sem izmed u Lovca i Zrtve. Za ubistvo iz mrţnjeili osvete, i za ubistvo radi dobiti, bila je predvidena smrtna kazna. Lepota sis temasastojala se u tcme što je ubijati mogao ko je hteo, 'a ko nije hteo — većinastanovništva — taj ni je morao. Zato više nije bilo velikih ratova, niti izgleda da takavrat zapreti.

Vod eno je samo više stotina hiljada malih ratova.Frelejnu se nije svidala ideja da ubije ţenu, ali ona se prijavila. Nije to njegova

krivica. Nije imao ni najmanju nameru da poklekne u svom sedmom lovu.Ostatak jutra proveo je memorišući podatke o svojoj ţrtvi. Za tim je pismo osta

u arhivu.Ţanet Pacig je ţivela u Njujorku. To je bilo dobro. Voleo je lov u velikom gradu

sem t.oga oduvek je ţeleo da vidi Njujork. Nije bila navedena njena starost, ali supo fotografijama, bila je u ranim dvadesetim godinama.

Telefonom je rezervisao avionsku kartu za Njujork, a onda se istuširao. Paţljivobukao novo Protektspecijalno odelo, napravlje no za lov. Iz svoje kolekcije revclveraizabrao je jedan, oĉistio ga i podmazao, i postavio ga u izbacni dţep odela. Zatimspakovao svoj kofer.

Uzbud enje je pulsiralo njegovim krvotokom. Ĉudno, pomislio je, koliko ga svnovi odstrel oduševljava; ĉovek se moţe od francuske paštete zamoriti, ili od ţene, ilipića, ili ma ĉega drugog, ali od ovoga ne. Ovo je uvek novo, svaki put drukĉije.

Najzad je pregledao svoje knjige, da vidi koje će poneti. Njegova je biblioteka sadrţavala sve dobre knjige o ovoj pro blematici. Ovog p

mu neće trebati knjige namenjene Zrtvama, kao naprimer Taktika za Ţrtve u kojojautor, L. Fred Trejsi, insistira na krutom kontrolisanju svoje okoline, ili Nemojte mislitikao Zrtva! Dr. Friša. Te će ga knjige veoma zanimati kroz koji mesec, kad on budeZrtva. Sa d mu trebaju lovaĉke knjige.

Taktika lova na Ijude predstavljala je standardnu literaturu, bilo je to sveobuhvatnodelo, no on ga je već znao skoro napamet. Razvoj zasede nije odgovaralo njegovimsadašnjim potrebama.

Odabrao je Lov u gradovima od Mitvela i Klarka, Videti izvi zača od Algrina, i

Socijalno grupisanje Zrtava od istog autora.Sve je bilo u redu. Ostavio je cedulju mlekaru, zakljuĉao apar :man i uzeo taks

aerodroma.U Njujorku je otišao u jedan hotel u centru, ne mncgodaleko :d adrese svoje

Zrtve. Sluţbenici hotela su bili nasmešeni i paţljivi, . :o je Frelejnu zasmetalo. Nije voleo da u njemu tako lako prepoz ".aju ubicu izdrugog grada.

Prva stvar koju je primetio ulazeći u svoju sobu bio je pamflet ::a stoĉiću kkreveta. Naslov: Kako š to bolje iskoristiti svoju emo r.onalnu katarzu. Uprava hotelaposvetila je ovu knjigu svome gostu. “: e!ejn se nasmešio i na brzinu je prelistao.

Pošto je to bila njegova prva poseta Njujorku, proveo je po r:dne prosto šetakomšilukcm ţrtve. Posle jemialo lutao kroz ne .e prodavnice. Fascinirala ga jeprodavnica Martinsona i Bleka. Obi



je njihovo odelenje za Lovce i lovljene. Video je lake oklopne rii'.uke za Zrtve, a išešir tipa Riĉard Arlington, neprobojne za m

S jedne strane je bila velika reklama za novi revolver od 9,65

Upotrebite novi Malvernov Pravopucaĉ!« pozivao je taj plakat. oren je od stBEKa. Ima dvadeset metaka. Testiranjem je

dokazano da sa rastojanja od hiljadu stopa ne promašuje više od hi ljadinke i

Nemojte promašiti svoju Zrtvu! Zašto da se lišavate najboljeg, i rizikujete ţivBudite bezbedni sa Malvernom!«Frelejn se nasmešio. Oglasje bio dobar, a izloţeni primerak ma

logcrnog revolveraizgledaO' je kao krajnjii mogući domet efikasnosti. Ali Frelejn je bio zadovoljan onim što ima.

Na rasprodaji su bili trikštapovi, koji su mogli da ispale ĉe tiri metka; nudilbezbednost ali i skrovitost. Kad je bio mlad, Fre lejn se mnogo interesovao zainovacije. Sada je znao da su starinski naĉini obiĉno najbolji.

Pred radnjom su ĉetvoricadubretara upravo odnosila jedan sveţ leš. Frelejnu jbilo krivo što je propustio akciju. Veĉerao je u dobrom restoranu i rano otišao na spavanje. Sutra je imao mno

posla.Sledeĉeg dana,Frelejn je krenuo kroz komšiluk svoje Zrtve.

Pred oĉima mu je bilo njenolice. Nije nikoga zagledao. Hodao jebrzo, kao da se stvarno nekud zaputio; tako Lovac treba da hoda.

Prošao je, pored nekoliko barova, i svratio u jedan na piće. Onda je produjednom poboĉnom ulicom koja se odvajala od Leksington avenije.

Tu je bio neki prijatan kafe, koji se delimiĉno proširio na ulicu. Mimo njegFrelejn prošao.

I ugledao nju! Nepogrešivo je prepoznao to lice. Bila jc to ZanetPacig; sedela je za stolom i zurila u svoju ĉašu pića. Dok je on proIszio, nije podigla pogled.

Frelejn je hodao sve do kraja bloka. Zašao je za ugao i stao. Ruke su mu drhtal Da li je ta devojka luda, kad se izlaţe na otvorenom? Da !: zamišlja da je zaĉar

i da je metak neće? Zaustavio je taksi i rekao taksisti da vozi oko bloka. I eno, eno,

nje, sedi na istom mestu. Dobro ju je osmotrio.Izgledala je mlada nego na slikama, ali nije mogao biti sasvim siguran. Ocenio je

da joj nema mnogo iznad dvadeset. Njena jc crna kosa bila razdvojena razdeljkom nasredini i zaĉešljana iza ušiju, tako da je liĉila na kaludericu. Izraz na njenom licupokazivao je, kolikc je Frelejn mogao videti, tugu i rezignaciju.

Zar ona neće ĉak ni pokušati da se brani? Platio je taksisti i otišao u jednu veliku prodavnicu. Našao jc slobodnu telefon

kabinu i pozvao BEK.»Jeste li sigurni da je Zrtva po imenu ZanetMari Pacig dobila notifikaciju?«»Trenutak, gospodine.« Frelejn je kuckao po vratima kabine dok je ĉinovnik tr

informaciju. »Da, gospodine. Imamo njenu liĉnu po‘ vrdu o tome. Zar nije u r,



gospodine?«»Ne«, reĉe Frelejn. »Samo sam hteo da proverim.« Najzad, šta se njega tiĉe što ona ne ţeli da se brani. Svejedno je imao pravo da je ubije.Red je na njega da lovi.Med utim, odluĉio je da to odloţi za jedan dan. Otišao je u bio skop. Posle veĉer

se vratio u svoju sobu, proĉitao pamflet BEKa legao na krevet i zurio u plafon. Trebalo je samo da sruĉi jedan mctak u nju. Prosto da prod. taksijem i ubije je.Ali, ona se uopšte ne drţi sportski, zakljuĉio je nezadovoljno, : zaspao. Sledećeg popodneva Frelejn je opet prošao pored istog kafca. Devojka je bil

svom mestu, za istim stolom. Frelejn uze taksi.»Vozite oko ovog bloka veoma sporo«, reĉe on vozaĉu. »Nema problema«, reĉe vozaĉ, smešeći se ironiĉno i mudro. Frelejn je iz taksija motrio na eventualno prisustvo Izvid aĉa. Ko liko je mogao da

primeti, ova devojka nije imala nijednog. Obe ruke je drţala na stolu, na vidiku. Laka, nepokretna meta.Frelejn dotaĉe jedno dugme na svom sakou sa dva reda dugmadi. Jedan nabo

munjevito otvorio . Revolver se stvorio u njegovoj ša ci. Potegao je zatvaraĉ, provemetke, pustio da škljocne u zatvo ren poloţaj. »E, sad polako«, reĉe on taksisti. Taksi je milio pored kafea. Frelejn navajući mušice sadevojĉinom figurom. obaraĉu. »Prokletstvo!« reĉe on.

Neki kelner je prošao blizu devojke. Frelejn nije ţeleo slu ĉajno da okrzne nekog drugog.»Opet oko bloka«, reĉe on taksisti. Ovaj se opet nasmešio, i pogurio u svom seclištu. tao da li bi vozaĉ biotoliko obuzet veseljem kad bi treba da bude ţena.

Ovog puta nije bilo kelnera. Devojka je pripaljivala cigaretu i zurila uupaljaĉ. Frelejn joj je nanišanio pravo u ĉelo, zadrţao dah.

Onda je odmahnuo glavom i vratio pištolj u dţep. Ta idiotkinja mu je oduzimala veliki deo katarze.Platio je taksisti i pošao peške. Suviše je lako, rekao je sebi. Navikao je na pravu poteru. Od njcgovih

prethodnih odstrela, većina je bila priliĉno teška. Zrtve su pokušavale da izmak nu nasvaki mogući naĉin. Jedan ĉova je iz najmio dvanaest Izvidaĉa. Ipak je Frelejn svakojZrtvi dohakao, i to tako što je svoju taktiku menjao, prilagodavao situaciji. Jednom scpreobukao u mlekad ţiju, drugi put u naplaćivaĉa raĉuna. Sestu ţrt vu je morao da jurikroz Siera Nevadu, i taj je tip bogami ţestoko prašio ali je Frelejn bio bolji.

Kako će moći ovimda se ponosi? Sta bi na ovo rekao Klub de setkaša? Na ovu misao, Freiejn se trgao. Zeleo je da ude u taj klub. I ako se okane ove cure,svejedno će morati da se brani od sledećeg Lovca. Pa ako to preţivi, opet će muĉlanstva nedostajati ĉetiri cdstrela. Takvim tempom nikad neće stići na cilj.

Već se zaleteo da još jednom prode mimo kafea; a onda se, vo den iznenadnim

je paţljivo nanišanio, porav Njegov se prst

zategao na

Frelejn se pi znao daţrtva



impulsom, zaustavio u mestu.»Zdravo«, reĉeon.Zanet Pacig ga pogleda tuţnim plavim oĉima, bez reĉi. »Ej, slušaj«, reĉe on sedajući. »Ako sam bezobziran, samo kaţi i ja ću odm

otići. Nisam iz Njujorka. Došao sam na jednu konven ciju. Prosto bih ţeleorazgovaram sa nekim ţenskimstvorom. Ako ti to smeta . . .«

»Svejedno rni je«, reĉe Ţanet Pacic* ravnim glasom. »Rakiju«, reĉe Frelejn kelneru. Zanet Pacig je pred sobom inm]«:i ĉašu još u

dopola punu.Gledao je ovu devojku i osećao kako mu srce bije o rebra. Ovo je već valjalo — on

pije sa svojom Zrtvom!»Zovem se Stenton Frelejn«, reĉe on, znajući da time ndštane menja.»Zanet.«»Zanet kako?«»Zanet Pacig.«

»Drago mi je što smo se upoznali«, reee Frelejn, sasvim prirod nim glasom. »li zauzeta veĉeras, Zanet?«

»Verovatno ginem veĉeras«, reĉe ona tiho. Frelejn ju je paţljivo pogledao. Da li je shvatila ko je on? Moţ da je, njemu

neznano, već uperila nešto na njega, ispod stola. Drţao je ruku na domak dugmeta za izbacivanje revolvera. »Jesi li ti Ţrtva?« upitao je. »Pogodio si«, reĉe ona ironieno. »Da sam na tvom mestu, ja bih se sklonila. K

je to fora, da te pogcde greškom.« Nije shvatao njen mir. Samoubica? Moţda jednostavno nije ma

rila. Moţda je ţelela da umre. »Zar nemaš nijednog Izvidaĉa?« upitao je. Lice je namestiou adekvatan izraz

zaprepašćenja. »Ne.« Pogledala ga je pravo u oĉi, i tad je Frelejn primetio nešto što mu je d

izmicalo.Bila je veoma lepa.

»Ja sam jedna rdava, rd ava devojka«, reĉe ona neozbiljnim to nom. »Palo mi je napamet da bih rado nekog ubila, pasam se upisala kod BEKa. A onda — nisam to mogla da uĉinim.«

Frelejn je od mahnu glavom, ispunjen saosećanjem. »Ali još sam u igri, naravno. Iako nisam pucala, sad moram da budemZrtva.«»Ali zašto ne iznajmiš nekoliko Izvidaĉa?« upita on. »Ne bih mogla nikog da ubijem«, reĉe ona. »Jednostavno ne bih mogla. Revol

nemam.« «

»Veoma si hrabra što smeš da izlaziš ovako, na otvcren pros tor«, reĉe Frelpomišljajući da je veoma glupa, zaprepašćujuće glu pa. »A koje mogućnosti imam?« upita ona ravnodušno. »Niko se ne moţe sakriti

Lovca. Ne od pravog. A nemam dovoljno para da iz vedem dobro nestajanje.«»Ja bih rekao da ti u samodbrani imaš...« poĉe Frelejn, ali ona ga prekide.



»Ne. Ja sam s voju odluku donela. Sve je ovo pogrešno, ĉitav sistem. Kad saimala svoju Ţrtvu na nišanu ■— kad sam videla kakc mogu . . . mogu . ..«

Brzo se sabrala.»Da zaboravimo sve to«, rekla je i nasmešila se. Frelejn je konstatovao da je to jedan zasenjujućiosmeh.Posle su priĉali o drugim stvarima. Frelejn joj je pripovedao svom biznisu, a on

njemu priĉala o Njujorku. Imala je 22 godinc Bila je neuspela glumica. Veĉerali su zajedno. Kad je prihvatila Frejlejnov poziv da za jedno idu na

gladijatorske igre , osetio je neko apsurdno olakšanje. Pozvao je taksi — ĉinilo se da će mu glavna vremena u Nju jcrku proći p

taksijima — i otvorio joj vrata. Sagla se da ude Oklevao je: sad je mogao da ispalimetak u nju. Bilo bi vrlo lakc Ali uzdrţao se, i to, rekao jesebi, sarno privremeno.

Gladijatorske igre su bile manjeviše iste kao i na bilo koir. drugom mestu, semsu glad ijatori ovde bili malĉice talentovaniji\'odili su se uobiĉajeni dvoboji u skladusa istorijskim tradicijama: maĉem, mreţcm, sabljom, rapirom.

Većina dvoboja završila se, prirodna stvar, pogibijom jednog gladijatora. Zatim su išle borbe sa bikovima, lavovima i nosorozima, a po :om modern

borbe: lukom i strelom iza barikada, pa dvoboj na ko nopcu razapetom visoko.Sve u svemu, prijat.no veĉe. Frele.jn ju je otpratio kući. Dlanovi su mu bili lepljivi od znoja. Nijedna

se ţena u ţivotu nije toliko svidela. A ipak, ovu je imao pravo, po zakonu, ubije.

Nije znao šta će. Pozvala ga je da ud e, pa su seli na kauĉ, zajedno. Pripalila je sebi cigaretu

velikim upaljaĉem, a onda se zavalila nazad. »Da li ćeš ići skoro?« pitala ga j »Pa valjda«, reĉe on. »Konvencija traje još samo jedan dan.« Jedan mcmenat je ćutala. »Biće mi ţao što ideš.« Neko vreme su ćutali. Onda je Zanet otišla da mu pripremi piće. Gledao j

u led a dok se udaljavala. Sad je bio ĉas. Primakao je ruku dugmetu. Ali njegov ĉas je prcšao, zauve.k. Neće je ubiti. Covek ne ubija devojku k

voli.

Saznanje da se zaljubio u nju ga je šokiralo. Došao je da ubija a ne daţ eni.Vratila se sa pićem i sela naspram njega. Zuri.la je u prazno. »Zanet«, reĉe on. »Volim te.« Sedela jc i samo ga gledala. U njenim oĉima su bilc suzc. »To ne moţeš«, bunila se. »Ja sam Zrtva. Neću poţiveti dovoljno dugo da

.«»Niko te neće ubiti. Ja sam tvoj Lovac.«

Zurila je u njega jedan trenutak, pa se nasmejala nesigurno. »Hoćeš li ubiti?« reĉe. »Ne budi smešna«, reĉe on. »Oţeniću se tobom.« Odjednom mu se našla u naruĉju. »Oh, gospod e boţe!« jeknula je. »Ĉekala sam . .. toliko sam se plašila .. .«



»Svemu je kraj«, reĉe joj Frelejn. »Pomisli kakvu ćemo priĉu imati priĉamo svojoj deci. Došao sam da te ubijem a završio ven ĉavajući se s tobo

Poljubila ga je, zavalila se u sediste i pripalila još jednu ciga retu.

»Nego, da se mi pakujemo«, rece Frelejn. »Hoću da. . « »Ĉekaj«, prekinula ga je Zanet. »Nisi pitao da li ja

volim tebe« »Sta?«Još uvek se smešila. Upaljaĉ je bio imao crnu rupicu,taman dovoljnu za milimetra.»Ne pravi gluposti« , reĉe on ustajući. »Uopšte se ne šalim, dragi«, reĉe ona.

U sledećem deliću sekunde Frelejn se zapitao otkud mu pomi sao da jedevojka ne mnogo starija od dvadeset. Sad kad ju je gledao — kad ju je stvarno gledao — znao je da joj ne moţe biti mnogo ispod trideset. Svaki minut napetcg,briţnog ţivota odrazio se sad na njenom licu.

uperen u njega. Nadnu je prolazakmetka kalibra 9,65



»Ne volim le, Stentone«, reĉe ona veoma blago, i dalje nišane^: Frelejn je hvatvazduh. Jedan deo njega shvatao je, drţeći postrani od dogadaja, sa kakvom izvrsnomglumicom ima posla. S: gurno je znala od samog poeetka.

Pritisnuo je dugme i revolver mu je uleteo u dlan, zapet, otk:ĉen.

Udarac koji ga je zahvatio posred grudi preturio ga je prek stoĉića sa kafOruţje mu je ispalo iz ruke. Udišući šištavo, polu svestan, posmatrao ju je kpaţljivo nišani da zada cowpde grace Cuo je još nekoliko njenih reĉi.

»Sad mogu da se uĉlanim u desetkaše«, rekla je sa olakšanjen'. poteţući obaraĉ





Dţordţ R. R. Martin Pesma za Liu

Gradovi Škinasu stari, daleko stariji od ljudskih; pokazalo se da je najstariji onajkojii se dizao iz njihovih svetih bregova. Bila je to velika metropola, boje crvene kaorda. Taj grad Škina nije imao ime. Nikakvo ime mu nije trebalo. Gradrli su onstotine, pa i na hiljade gradova i gradića, ali se nijedan nije mogao meriti sa ovimbregovima. Ne samo što je metropola bila brojno i razmerama naj veća, i što je

svetim bregovima bila jedini grad, nego je i po zna ĉaju bila nešto posebno, njRim, njihova Ćaba, njihov Jerusalim, sve to cdjednom. Bio im je to grad gradovima, i svi su Skini na kraju u njega dolazili, u poslednjim danima pre Unije.

Bio je to prastari grad još u vremenima pre pada Rima, bio je ogroman i prostse u nedogled još kad smo o Vavilonu mogli sa mo da sanjamo. Ali nije odistvarnošću. Ljudsko oko je moglo vi deti samomilje i milje niskih kupola od crvenecigle; te njihove male, poluloptaste kuće od osušenog blata pokrivale su bregovekakve ospice. Unutar, mrak, vazduh takoreći niotkud, sobe male, nameštaj primitiv

Nije ostavljao ni utisak neke strogosti ili opak osti. Prosto je ĉu eao dan za danom utim suvim bregovima, kuvajući se pod vrelim suncem koje je sedelo na nebu umorna dinja oranţ boje; i sva koga dana je ţivot u njemu bujao, širili su se mikuvanja, zvuci smeha i brbljanja, deca su jurcala, ciglari su petljali i preznojavali seopravljajući kupole, a Pridruţeni su hodali ulicama i zvonili svo jim zvonima. Šksu bili vedar, bujan narod, skoro detinjast. Ni po ĉemu se nije moglo videti da su tostar narod, ništa nije ukazivalo na neku drevnu mudrost. Ovo je jedna mlada rasa,govorili su svi znaci, ova se kultura tek rodila.

Rodila se, med utim, pre ĉetrnaest hiljada godina. Pravo novorod enĉe ovde bio je ljudski grad, kome nije bilo još ni deset godin

Bio je podignut na ivici bregova, izmedu skinske me tropole i prašnih smedih ravnicana kojima je izgrad en kosmodrom. Sa ljudske taĉke gledišta, bio je to divan graotvoren, pun vazduha, sa gracioznim nadvoţnjacima, sa fontanama u kojimasvetlucala vo ::a. sa širokim bulevarima duţ kojih su se pruţali drvoredi. Zgrade 'Ubile naĉinjene od metala, obojene plastike, i domorodaĉkog drve :a. i skoro sve suniske, radi saobraţavanja sa arhitekturom Ški na. Skoro sve ... a jedini izuzetak biAdministrativna kula, ugla :ana plava ĉeliĉnaigla zarivena u kristalna nebesa.

Mogli ste je videti iz svakog pravca, sa mnogo milja ud aljenosti. Još pre našegsletanja na kosmodrom, Liana ju je ugledala, pa smo je sa divljenjem osmatrali izvazduha. Vitki oblakoderi na Staroj Zem lji i na Bald uru su viši, a fantastiĉni pauĉastigradovi na planeti Arah ne daleko su lepši, ali nam je ipak veoma imponovala



uzana plava kula, koja se, bez ijednog rivala oko sebe, vinula u visine da usam ljendominira nad svetim bregovima.

Kosmodrom je bio u senci kule, pa smo do nje lako mogli i da dopešaĉimo. Ipaĉekali su nas. Niska vazdušna kola skerletne boje ĉekala su, predući kao rnaĉkpodnoţju rampe, dok smo se mi iskrcavali. U kolima je bio vozaĉ: udobno se zavasvoje se dište, a upravljaĉku polugu je samo ovlaš pridrţavao. Pored kola je staDino Valkarengi, naslonjen na vrata, i razgovarao sa nekim svojim pomoćnikom.

Valkarengi je bio administrator ove planete, vunderkind ovog sektora svemira. Bioje mlad; to sam od ranije znao. Niskog rasta, zgodan, i to na neki tanan i intenzivannaĉin, guste kovrdţave crne kose, prijateljskog osmeha.

Kad smo sišli sa rampe, prvo nam je uputio taj osmeh, zatim ispruţio ruku darukuje. »Zdravo«, reĉe on. »Drago mi je da vas vidim.« Nije taj gubio vreme saformalnim upoznavanjima. Znao je ko smo, a mi smo znali ko je on. Valkarengi nijemnogo mario za rituale.

Liana se ovlaš rukovala s njim, i prikazala mu onaj svoj vam pirski izgled: krutamnne oĉi širom otvorene, zure, a tanke usne jedva primetno podignute u bled osmeh.Ona je malena devojka, sla bašna sa kratkam smedom kosom i figurom deteta. Moţeponekad da izgleda vrlo krhka, bespomoćna. Kad tako ţeli. Voli da uzdrma ljude vampirskim pogledom. Ako znaju da je Lia telepat, odmah po misle da je ona već, eto,poĉela da pretura po njihovim najskrive nijim tajnama. A u stvar.i se to Lia samosa njima; jer kad stvarno ĉita, ĉitavo joj se telo ukoĉi, skoro je vidite kako se trese. a tenjene velike oĉi, sposobne da vam ispijaju dušu, postanu uzane. tvrde i neprozirne.

Ali malo ih je koji to znaju, i zato se ljudi pred vampirskim pogledom uzvrpolje,

gledaju na drugu stranu, ţurno ispuštaju njenu ruku. Ne i Valkarengi. Taj se sanasmešio, uzvratio pogled, pa pre šao na mene. Ja jesam ĉitao dok sam se rukovao s njim — to je moja stan dardna operativna

procedura. A to mi je ujedno, rekao bih, i rd ava navika, jer sam na taj naĉin nekamoguća prijateljstva u stvari po kopao. Moj talent je skromniji od Lijinog. Zato traţi da se to liko napreţem. Ja ĉitam emocije. Do mene je doprla Valkarengijesrdaĉnost, jaka i istinita. Iza nje nije biio niĉeg, ili bar niĉeg što bi bilo tako bpovršini da bih ja to mogao uhvatiti.

Takod e smo se rukovali i sa pomoćnikom, sredoveĉnom plavo kosom rodom odĉoveka po imenu Nelzon Gorlej. Onda nas je Val kerengi sve uveo u vazdušna kolasmo poleteli. »Pretpostavljam da ste umorni«, reĉe on kad smo već bili u vazduhućemo da izbegnemo razgledanje grada i da krenemo pravo u kulu. Nelz će vpokazati vaš apartman, onda moţete da nam se pridruţite da nešto popijemo ipopriĉamo o problemu. Proĉitali ste materijale koje sam vam poslao?«

»Jesmo«, rekoh. Lia je klimnula glavom i rekla, »Bilo je intere satnih podataka, alinisam sigurna radi ĉega smo ovde.«

»Pr eći ćemo i na to, vrlo skoro«, uzvrati Valkarengi. »Moja bi :iuţnost bila da najpre pustim da uţivate u pejzaţu.« Pokazao je : ukom prema prozonu, nasmešio zaćutao.

Tako smo Lia i ja uţivali u pejzaţu, onoliko koliko je to bilo rncgućno tokopetominutnog leta od kosmodroma do kule. Kola su dmicala glavnom ulicom na nivou



vrhova drveća, stvarajući stru anje vazduha, tako da su se u krošnjama tanje granpovijale i ;:bale tamoamo. U unutrašnjosti kola bilo je prohladno i senovito, a rapoje škinsko sunce jahalo prema podnevu, pa smo mogli da vidimo treperenje jare naploĉnicima. Gradani su se sigurno posakri vali u kuće i zgurili oko svojih aparataerkondišn, jer su ulice, bile~.<oro puste.

Iz kola smo izašli nadomak glavnog ulaza u kulu;zatim smo prošli kroz ogromnopredvorje koje se blistalo od ĉistoće. Valkarengir.as je onda napustio i otišao da neštokaţe potĉinjenima. Gorlej nase poveo do jednog od liftova, koji nas je, kroz svojucev, zaĉas iz racio do pedesetog sprata. Onda nas je proveo kao u valceru poredednesekretarice do drugog, privatnog lifta, pa smo se još peli.

Dobili smo divne sobe, sa tepisima hladne zelene boje; zido vi ;u bili obloţenidrvetom. Imali smo tu i jednu popriliĉnu biblioteku, ;~:oja se sastojala uglavnomklasiĉnih dela zemaljske knjiţevnosti, rkoriĉenih u sintekoţu, i od nekoliko romanBaldura, naše rodne r'.anete. Neko se, dakle, potrudio da sazna šta volimo. Jedazido va spavaće sobe bio je od zatamnjenog stakla, pa smo mogii da vivmopanoramu grada, daleko ispod nas. Bio je tu i kontrolni instru rr.ent pomoću kogasmo mogli još jaĉe da zatamnimo staklo, ako smo'e leli da spavamo.

Gorlej nam je savesno pokazao apartman. Drţao se kao nadu :eni hotelskimomak. Caskom sam ga proĉitao, ali nisam našao neku dbojnost. Bio je nervozan,ne mnogo. Osetio sam kod njega i is vrenu naklonost prema nekom. Prema nama?Prema Valkarengiju?

Lia je sela na jedan od dva identiĉna kreveta. »Da li će namreko doneti prtljag?«pitala je.

Gorlej je klimnuo glavom. »Brinućemo se za vas kako valja«, . rre on. »Ako vam išta treba, samo zatraţite.«

»Ne bojte se, i hoćemo«, rekoh ja. Sruĉio sam se na drugi kre . e:, i gestompokazao Gorleju da sedne na stolicu. »Koliko dugo ste :vde?«

»Sest godina«, reĉe on sedajući zahvalno. Kad se razmestio po stolici, onakodugaĉak, praktiĉno ju je zatrpao. »Ja sam jedan od veterana. Radio sam dosad podĉetiri administratora. Sad je Dino, pre r.;ega je bio Stjuart, a pre njega Gustafson.Sluţio sam ĉak i pod Rokvudom, par meseoi.«

Lia je naĉuljila uši, prekrstila noge ispod sebe, nagla se napred. Rckvud i nije dostao, jel’ tako?« »Taĉno«, reĉe Gorlej. »Nije mu sedopa la planeta, pa je brzo :rršao na niţu duţnost, da

bude pomoćni administrator negde drugde. Pra vd da vam kaţem, laknulo mi je On je bio jedan od onih ner vvznih , koji uvek nešto nareduje samo da bi se videlo ko

je gazda.«»A Valkarengi?« pitao sam.Gorlej se osmehnu tako da je to više liĉilo na zevanje. »Dino? Dino je o

Najbolji je od svih. Dobar je i zna da je dobar. Ovde ;e tek dva meseca ali je punopostigao, i stekao mnogo prijatelja. Pos :upa sa osobljem tako, što uvaţava svakkao liĉnost,svakog zove r: imenu, i sve u tom smislu. Ljudi to vole.«

Ĉitao sam, i proĉitao iskrenost. Znaĉi, Gorlejeva naklonost fc..i je usmerena kaValkarengiju. Ono što je o njemu govorio, stvamo i mislio.



Imao sam još pitanja, ali nisam dobio priliku da ih postav:_ Gorlej iznenadaustade. »Stvarno ne bi trebalo da se zadrţavam«, : kao je. »Vi ţelite da se odmoritzar ne? Dod ite na vrh kroz jec." dva sata, pa ćemo da pretresemo stvari sa vama. Zngde je ccv

Klimnuli smo glavama; Gorlej ode. Okrenuh se Liani. »Sta ir_liš?«

Opruţila se po krevetu. Posmatrala je plafon. »Ne znam«, re: »Nisam ĉitala.Pitam se zašto su imali toliko adminisitratora. I zar su nas zvali.«

»Mi smo Talenti«, rekoh smešeći se. Da, to se piše sa velik.r slovom T. Liana i jasmo prošli testove, i uvedeni u registar ps‘ Talenata, što smo mogli dokazati i svojidozvolama za rad.

»Aha«, rekla je, okrenula se na stranu i uzvratila mi osrr.;* Ovog puta, ni traga odvampirskog poluosmeha. Bi o je to seksi osrr. • moje devojeice.

»Valkarengi ţeli da se odmorimo«, rekoh. »To verovatno nije '. ideja.« Lia je skoĉila sa svog kreveta. »Okej«, rekla je, »ali ovako dvojeni kreveti ne

dolaze u obzir.«»Jedino da ih guramo dok se ne sastave.«Osmehnula se opet. Gurali smo ih dok se nisu sastavili.A i spavali smo. Kad je došao red na spavanje. Kad smo se probudili, naš prtljag je bio pred vratima. Presv, smo se, nabacili

obiĉnu svakodnevnu odeću, raĉunajući na Valkarr' gijevu dobro znanu nenaklonospompi. Lift nas je kroz svoju : odneo do vrha kule.

Kancelarija planetarnog administratora izgledala je tako, ria jedva mogla nazvati

kancelarijom. Nikakvog stola nije bilo, ništa uobiĉajenog dekora. Bogati plavi tepikoji su nas gutali do ĉlar.a ovde šestsedam stolica razbacanih bez reda, tamo jedan bar,r._ . više. Plus mnogo prostora i sunĉanog sjaja, a s one strane za:ir njenog stakla,planeta Skina prostrta pred naše noge. Ovde su sv£ : — tiri zida bila od stakla.

Valkarengi i Gorlej su nas ĉekali. Piće je posluţivao Valkorr", liĉno. Nisamprepoznao vrstu vina, ali bilo je rashlad eno, zaĉinjer aromatiĉno, i priliono jako.Otpijao sam zahvaćen osećanjem da ir.. to baš dobro došlo, da mi je iz nekog razlotrebao podsticaj.

»Škinsko vino«, reĉe Valkarengi sa osmehom, odgovarajuć: nepostavljepitanje. »Imaju oni ime za njega, ali to još uvek * mogu da izgovorim. Ali dajtevremena. Ovde sam tek dva mesr: = a jezik je baš teţak.«

»Uĉite škinski?« zapita Lia iznenadeno. Znao sam šta ju je nenadilo.Skinski je zaljudska usta teţak, dok, medutim ovdašr. domorodci uĉe zemaljski jezik neverovatnolakoćom. Većina ljudi ;: ■ je, prihvatala tu situaciju, jednostavno prestajala da se bnap • nim radom na savladivanju vanzemaljskog jezika.

»To mi daje u vid u njihov naĉin mišljenja«, reĉe Valkarer; »Bar bi, po teoriji,trebalo da bude tako.« Osmehnuo se.Opet sam ga ĉitao. Sad je bilo malo teţe. Fiziĉki kontakt trava. Opet sam dobiosamo jednu jednostavnu emociju primakr. _ . površini; ovog puta, ponos. Sa primesomzadovoljstva. Pripisao :•' to vinu. Ispod, niĉeg.

»Kako god to piće izgovarali«, rekoh, »meni sedopada.



»Ovi Skini proizvode široki asortiman pića ihrane«, umeia ;e Zjiiej. »Mnogotoga smo već odobrili za izvoz, a druge artikle sada :: overava mo. Oĉekujemo da ćeprodaja ići dobro.«

»Dobićete priliku da probate još ovdašnjih proizvoda, veĉeras :eje Valkarengi.»Zakazao sam obilazak grada, uz pa,r zaustavljanja .. Škin gradu. Ako se uzme uobzir veliĉina našeg naselja, noćni ţi : nam je priliĉno razvijen. Ja ću vam biti vodiĉ.«

»Zvuĉi dobro«, rekoh ja. I Lia se nasmešila. Obilazak grada zna.: je izuzetnupaţnju. U prisustvu Talenata, normalno se većinom . ;ećajunelagodno, pa nas zatobrzo dovedu do mesta gde ćemo ra za njih, a ĉimsmo posao završili, gledaju da nasse što pre rato.. ;a ju. Ni u kom sluĉaju ne vole da nas ukljuĉuju u svoj društveni . 70t.

»A sad — naš problem«, reĉe Valkarengi, naginjući se napred puštajući ĉašu.»Citali ste o kultu Unije?«

»Neka škinska religija«, reĉe Lia. »Jedina škinska religija«, ispravio ju je Valkarengi. »Svaki po . edini Skin,

izuzetka, je vernik. Ova je planeta bez jeretika.«»Proĉitali smo materijale o tome, koje ste nam poslali«, reće 1.;. »I sve ostale.« »I kakvo je vaše mišljenje?« Slegao sam ramenima. »Grozna stvar. Primitivizam. Ali nije go r cd niza drugih

religija o kojima sam ĉitao. Bilo je i na Staroj Zemlji e.igija koje su ukljuĉivprinošenje ljudskih ţrtava.«

Valkarengi odmahnu glavom i pogleda Gorleja.»Ne, niste shvatili«, poĉe Gorlej, spuštajući svoju ĉašu na ćilim. ?: juĉavam »jih

religiju već šest godina. Nije u istoriji bilo sli - e Xa Staroj Zemlji nešto nalik ovome? Ne, gospodine moj. Niti kod

koje druge rase koju smo dosad otkrili.«»A što se tiĉe njihove Unije«, nastavi on, »pogrešno je porediti

- sa prinošenjem ljudskih ţrtava, prosto pogrešno. Religije na Staroj lemlji su umirivanja svojih bogova ubijale po koju nevoljnu ţrt

Ubijali su samo po nekog, da bi izmolili milost za milione ljudi. . : taj ’poneko’ s pravilu, svim silama opirao. Skini to ne rade . . Griška uzima svakoga. I svako odlazidobrovoljno. Kao lemin Skini marširaju do tih pećina, da ih tamo paraziti pojedu . :■:; Škin se pridruţuje u ĉetrdesetoj, i odlazi na Finalnu Uniju pre : Têsete.«

Bio sam zbunjen. »U redu«, rekoh. »Rekao bih da mi je ta dis _;:;a jasna. Alidalje? Gde vam je tu problem? Pretpostavljam : ;e Unija, za Škine, mnogo gadna sali to je njihova stvar. ■ 'va religija nije ništa gora nego ritualni kanibalizam Hrangana,::. ne?«

Valkarengi je dovršio svoje piće, ustao i pošao prema baru. Dok r s:pao sebi jošjednu ĉašu, rekao je, skoro uzgred: »Koliko znam, ■■r.ganski kanibalizam još nijesebi privukao ni jednog ĉoveka.«

Lia se trgla. Ja sam se trgao. Uspravio sam se u stolici, zurio.



Valkarengi se sa ĉašom u ruci vratio do svog sedišta. »Izves broj ljudi preobratise u tu veru i pridruţio kultu Unije. DeTe njih već imaju status Pridruţenih. Nijedanjoš nije otišao na7 r.a'.nu Uniju, ali to je sad samo pitamje vremena.« Seo je i pogle :_:Gorleja. I mi smo okrenuli poglede tamo.



Visoki plavokosi pomoćnik nastavio je priĉu. »Prvi se ĉovek pre obratio jošsedam god ina. Skoro godinu dana pre nego što sam ja došao, a dve i po godine pošto jeŠkia otkrivena i ovaj grad po dignut. Tip se zvao Maglaj. Psihopsihijatar; blisksarad ivao sa Skinima. Bio je jedini preobraćenik, i tako je cstalo, tokom dve godPojavio se drugi, godine 08, pa sledeće još njih. Od tada se broj pre obraćenja ubrzanopoveeava. Našlo se i jedno velike ime. Fil Gus tafson.«

Lia je trepnula. »Planetarni administrator?«»Baš on«, reĉe Gorlej. »Imali smo mnogo administratora. Kad Rokvud više

mogao da izdrţi ,došao je Gustafson. Bio je to kru pan, robustanstari drugar. Svi su gavoleli. Na prethodnom zad atku izgubio je ţenu i decu, ali nije dao da se to na njemprimećuje. Bio je uvek srdaean i zabavan. E, onda se zainterescvao za škinsku relipoĉeo da razgovara sa njima. Priĉao je i sa Maglajem, i sa drugim preobraćenima.je išao da vidi griške. To ga je gadno potreslo i za neko vreme odbilo, ali se koncporavio, pa je nas tavio svoje istraţivanje. Radio sam sa njim, ali ni slutio nisamšta se spremao. Pre nešto više od god'inu dana, prešao je u njihovu veru. Sad je

Pridruţeni. Niko nikad nije primljen tako brzo. Cujem da u Skingradu priĉaju, da ćmoţda biti primljen u Finalnu Uniju, ubaĉen sasvim preko reda. Vidite, Fil je ovdeadministrator duţe nego iko drugi. Ljudi su ga voleli, i kad se preobratio, mnogo prijatelja je pošlo za njim. Sad su preobraćanja uĉestala kao nikad pre.«

»Nešto ispod jednog procenta, zasad, ali to se povećava«, reĉe Valkarengi. »Ćobi rekao da jedan odsto nije mnogo, ali setite se šta to znaĉi. Jedan procenat Ijudi uovom gradu izabrao je religiju lcoja zahteva da se ode na samoubistvo vrlo neprijatnevrste.«

Lia je gledala ĉas njega, ĉas Gorleja. »Zašto o tome nije bilo vesti?« »Trebalo je da bude«, reĉe Valkarengi. »Ali Gustafsona je nas ledio Stjuart, ĉovek

koji se grdno bojao ma kakvog skamdala. Nije zakonom zabranjeno preobraćati vanzemaljske religije, pa je Stju art ĉitavu stvar definisao kao neproblem. Preobraćje ukljuĉio u svoje rutinske izveštaje, a niko od njemu pretpostavljenih nije se potrudio da poveţe ĉinjenice i da sagledau šta se ti ljudi preobraćaju.«

Dokrajĉio sam svoje piće i stavio ĉašu na tepih. »Nastavite«, rekao sValkarengiju.

»Ja definišem ovu situaciju kao problem«, reĉe on. »Uopšte me ne umiĉinjenica da je broj umešanih ljudi mali. Ideja da će ljud ska bića dopustiti da ih pogriške, za mene je znak za uzbunu. Kad sam došao, angaţavao sam tim pishologana tome radi, ali oni još uvek nisu ništa postigli. Bili su mi potrebni Talenti. Oĉekuda vas dvoje utvrdite zašto se ljudi preobraćaju. Tada ću ja moći da ov ladamsituacijom.«

Problem pred nama bio je neobiĉan, no ĉinilo se da imamo posla sa potppoštenim poslodavdma. Za svaku sigurnost, proĉitao sam Valkarengija. Njegovemocije ovog puta bile komplikovanije, ali ne mnogo. Dominiralo je samopouzdanje,bio je siguran da će moći da nadvlada ovaj problem. I iskrena zabrinutost; ali nijestraha. Nigde ni najmanjeg traga podvali. Ispod te površine, ni ovog puta ni mogao da uhvatim baš ništa. Valkarengi je svoje unutrašnje ne mire dobro skrivao,ih je uopšte i imao.



Bacih pogled na Lianu. Sedela je u svojoj stolici nezgrapno, a prsti su joj bilisnaţno zgrĉeni oko vinske ĉaše. Cita. Onda se opus tila, pogledala me i klimnglavom.

»U redu«, rekoh. »Mislim da ćemo ovo moći da obavimo.« Valkarengi se nasmešio. »U to nisam nikad sumjao«, reĉe on. »Jedino pitanj

bilo da li ćete pristati. E, dosta je bilo poslovnih razgovora, za veĉeras. Obećao sam veĉeras izademo u ţivot, a svo ja obećanja uvek nastojim da odrţim. Cekaću vas dou holu kroz pola sata.«

Lia i ja smo se presvukli u nešto formalniju odeću, kad smo se vratili u svoju sJa sam se opredelio za tamnoplavu tuniku, bele ĉakšire i prikladnu kariranu maraNije to bio baš poslednji krik mode, ali nadao sam se da je Škia u pogledu mnekoliko meseci u zakašnjenju. Lia je skliznula u svilasti beli triko prošaran tanplavim linijama, koji se pripio iuz njenu koţu; te linije su se pokretale i prelivalenjoj, reagujući na njenu telesnu toplotu, i davale senzualne šare. Bile su to neke

bezobrazne linije, rekao bih, jer su sa jedinstvenom upornošću naglašavale rauzbudljiva mesta na njenoj tananoj figuri. Svoju odeću za veĉeras Lia je kom pletplavim kianim ogrtaĉem.

»Valkarengi mi je ĉudan«, reĉe ona prikopĉavajući ogrtaĉ. »Da?« Borio sam se sa prikopĉavajućim preklopom na svojoj tu nici, koj

odbijao da se preklopi i prikopĉa. »Nešto si uhvatila kad si ga ĉitala?« »Nisam«, reĉe ona. Završila je sa prikopĉavanjem ogrtaĉa, pa je zadovol

osmatrala svoj izgled u ogledalu. Onda se hitro okre nula meni, pri ĉemu je ogrt

zalepršao iza nje. »U tome i jeste stvar. On je mislio taĉno ono što je i govorio. bilo je razlike u formulacijama, naravno, ali ne vaţnih. Njegov se um bavio onim oĉemu smo diskutovali. Iza toga, zid.« Nasmešila se. »Nisam ulovila nijednu njegduboku mraĉnu tajnu.«

Konaĉno sam svladao taj preklop. »Ctcc«, rekon. »E pa ima ćeš veĉeras npriliku.«

Uzvratila mi je grimasom. »V raga. Ne ĉitam ljude van radnog vremena. To nijfer, a i vrlo je naporno. Kamo sreće da ja mogu da hvatam misli tako lako kaosećanja.«

»Cena Talenta«, rekoh. »Ti ga imaš više i zato plaćaš više.« Pre turao samnašem prtljagu traţeći jedan kišni ogrtaĉ i za mene, ali nisam našao ništa što bdobro slagalo, pa sam odustao i od luĉio da idem bez ogrtaĉa. Uostalom ogrtaĉi suizašli iz mode. »Ni ja nisam mnogo otkrio o Valkarengiju. Ništa više nego što snjegovom licu moglo videti. Taj ĉovekizgleda ima vrlo disciplinovan um. Aiioprostiću mu, zato što je servirao onako dobro vino.«

Lia je klimunula glavom. »Taĉno! Mogu reći da mi je prijalo. Oslobodilo mglavobolje sa kojom sam se probudila.«

»To je zbog visine«, rekoh, nagad ajući. Izadosomo.U holu nije bilo ni ţive duše. Ipak, na Valkarengija nismo dugo ĉekali. Ovog p

je sam vozio, i to sopstvena aerokola, crna, olupana, evidentno ne baš najnovija. Goĉigledno nije voleo društvo, pa nije došao, ali je zato Valkarengi poveo sa sobom



jednu ţenu, pre lepu viziju po imenu Lori Blekbern. Imala je bujnu crvenomrku koBila je mlad a od Valkarengija; zakljuĉio sam, na osnovu njenog izgleda, da nema vod dvadeset pet.



Poleteli smo u ĉasu kada je suncezalazilo. Citav daleki horizon: bio jeveliĉanstvena tapiserija crvene i oranţ boje. Prohladni pove tarac duvao je iz ravnica.Valkarengi je iskljuĉio aparate za rashladivanje i otvorio prozore kola, pa smo moglida posmatramo, dok je vozio, kako se grad zatamnjuje, tone u sumrak.

Veĉera je bila u luksuznom restoranu iznutra uredenom u bal durijanskom stilu — što je trebalo, pretpostavio sam, da nam pomog ne da se osećamo prijatno. Hranmed utim, bila izrazito kosmo politska. Zaĉini, trave i stilkuvanja bili su baldurijanski.Meso : povrće bili su domaći, škinski. Bila je to interesantna kombinacija Valkarje naruĉio za sve ĉetvoro, sve u svemu dvanaestek razl: ĉitih jela; probali smo od spomalo. Meni se najviše dopala ma jušna škinska ptica kuvana u kiselooštrom sNiste se od nje mog li mnogo najesti mesa, ali to malo što je bilo, bilo j’e izvanukusno. Uz veĉeru smo slistili i tri flaše vina: još onog škinskog koje smo poslepoprobali, jednu flašu rashladenog Veltaara sa Baldura. : jednu pravog burgunjca sa StareZemlje.

Brzo smo se zagrejali za razgovor; Valkarengi je bio rod eni pri povedaĉ, a ipodjednako dobar slušalac. Pre ili kasnije, dabome, kor. verzacija se morala usmna Škiu i Skine. Lori je navela raz govor na njih. Ona je na planeti Škii provelašest meseci, pri premajući rad iz vanzemaljske antropologije. Pokušala je da ustazašto je škinska civilizacija ostala tako reći zamrznuta, zašto nije na predovalkoraka tokom tolikih milenijuma.

»Oni su star iji od nas, znate«, rekla nam je. »Imali su gradovr pre nego štoĉovek nauĉio da se sluţi alatima. Trebalo je da Skir.: putuju svemirom i naidu naprimitivne ljude, a ne obrnuto.«

»Zar o tome već ne postoje neke teorije?« rekoh. »Postoje, ali nijedna ni je opšteprihvaćena«, reĉe ona. »Napri mer. Kalen isti

nedostatak teških metala. To jeste znaĉajan faktor no da li je to ceo odgovor? Hamrin zastupa tezu da se Skir.: suoĉiii sa dovoljno oštrim izazovima. Nije velikih mesoţderar.:. ovoj planeti, niti bilo ĉega drugog što bi u škinsku rasu usadilagre sivne sklonosti. Ali Fon Hamrina su ţestoko kritikovali. Skia nije batoliko idiliona, inaĉe Skini ne bi ni dovde stigli. Sem toga, šta griška, ako ne mesoţder?ih proţdire, zar ne?«

»A šta vi mislite?« upita Lia.»Moralo je da bude nešto oko te religije, ali nisam još sasvirr. razjasnila st

Dino mi je pomogao već u mnogim razgovorima, Škini su otvoreni kao malo koipak istraţivanje nije lako.« Iz nenada se zaustavila i prodorno pogledala Liu. »Bar zamene. Pre: postavljam da će vama biti lakše.«

To smo već ĉuli. Normalno ĉesto zamišljaju da mi Talenti ima mo nepošteprednost, a i ne zameram im, jer stvarno imamo. Lori medutim, nije govorila sa nekimogorĉenjem. Svoju misao je iskazaia ĉeţnjivim, spekulativnim tonom, a

razjedajućom verbalnom kise linom. Valkarengi se nagao napred i zagrlio Blekbernovu jednom rukoir. »Hej«, reĉe»Nećemo o poslu. Rob i Lia ne treba da brinu c Skinima do sutra.«

Lori ga je pogledala i nasmešila se neodluĉno. »Okej«, reĉe on?. vedro. »Ponese zanesem. Pardon.«



»Nema problema«, rekoh je. »To je zanimljiva tema. Za koji dar. i nas verovatno oduševiti.«

Lia je. klimnulaglavom u znak saglašavanja, i dodala da ćemo Lori javiti broj,akootkrijemo n ešto što podrţava njenu teoriju. Ja sam te reĉi jedva ĉuo. Znam da nije uĉtivo ĉitati Normalne kad s njima izadete udruštveni ţivot, ali ponekad ne mogu da odolim. Valkarengijeva ruka još je bila nje; ĉak ju je blago privlaĉio k sebi. To je pobudilomoju radoznalost.

Oitao sambrzo,ispunjen osećanjem krivice. Valkarengi je bio visok, rekao bih pomalo pripit, pun pouzdanja i zaštitniĉkog osećanja: gosposituacije. Lori, pravi haos: nesigurnost, suzbijena ljutnja, ne ;asni nagoveštaj strahakoji jebrzo bledeo. Uz to, ljubav, konfuznaaii vrlo jaka. Teško da je to moglo biti usmereno na mene, ili Liu. Lori je voValkarengija.

Posegao sam rukom pod sto. traţeći Liinu ruku, ali sam našao~amo njeno koleno.Stisnuh blago. Lia me je pogledala i nasme šila se. Xije ĉitala; odliĉno. Iz nekograzloga, meni nejasnog, smetalo mi je :o što Lori voli Valkarengija, a nisam ţeleoLia primeti tu moju ::zenimirenost.

Ostatak vina nije još dugo odolevao našim udruţenim snagama. r;da je Valkarenplatio ĉitav raĉun, i ustao. »Napred!« reĉe on energiĉno. »Noć još je mlada, poseteĉiniti valja.«

Pod osmo u te »posete«. Nije nas odveo na holofilm, ili nešto ■ ako dosadno, iako je u gradu bilo dosta bioskopa gde smo mogli ''vratiti. Nanjegovoj listi, sledeće mesto bio je kazino. Kockanje je

ovoj planeti bilo legalno, naravno, a da kojim sluĉajem nije, on : ga ozako Nakupovao je ĉipove. Ja sam jedan deo tih njegovih 'nova prokockao, sliĉno je pi Lori. Lii nije bilo dozvoljeno da ;a: njen je talenat bio suvi še jak. Valkarengi jedobio, i to mnogo;

je izvanred an igraĉ midspina, i priliĉno dobaru tradicionalnim •:r5tamakockanja.

Onda, u bar. Još smo pili, i gledali ovdašnje zabavljaĉe, koji su bolji nego što saoĉekivao. Kad smo izašli, bilo je mraĉno kao u rogu. Pretpostavio _ sam .. se naša eksped bliţi kraju. Valkarengi nas je, medutim, izne r adio. Kad smo se vratili u kola,

zavukao je ruku pod instrument •ablu. izvukao kutijicu pilula za treţnjenje, i podelisvakom po jednu.

»Hej«, rekoh ja. »Vi vozite. Šta će meni ovo? Nekako ću moći ■ gore.« »Vodim vas na autentiĉni škinski kulturni dogadaj, Pvob«, reĉe »Ne ţelim da tamo

pravite nepristojne primedbe ili da se ispo■ : af'ate po domorocima. Uzmite svoju pilulu.«

Uzeo sam svoju pilulu, i zujanje u mojoj glavi poĉe da slabi. “alkarengi je vozio. Zavalio sam se u sedište i jednom rukom:agrlio Liu, a ona mi je stavila glavuna rame. »Kuda ćemo?« za;:::a.h.

»U Škingrad«, reĉe on, ne osvrćući se, »u njihovu Veliku dvo ;:iu. Tamo veĉerasodrţavaju sastanak. Mislim da će vas to zan



rr.ati.«»Govoniće škinski, naravno«, reĉe Lori, »ali Dino moţe da vam ;::evodi. I ja zn

nešto malo njihovih reĉi, pa ću dodavati ono što :: propusti.« Lia je izgledala uzbudena. Citali smo, naravno, o tim sastancima, nismo ni slutili da

ćemo već prvog dana svog boravka na Škiir.ati prilike da takvom skupu prisustvujemo. Ti sastanci bili su svo ■rvrstan verski ritual: tu su se maso

ispovedali svi hodoĉasnici kojima je predstojalo da uskoro budu primljeni u redove Pridruţenih Hodoĉasnici suovaj grad na bregovima dolazili svakog dana, al: su sastanci drţani samo tri ili ĉputa godišnje, kad bi se naku pilo dovoljno onihkojićeuskorobitiPridruţeni.

Aerokola su skoro neĉujnoodmicala kroz blistavo osvetljer: ljudsko naselje,prolazeći pored ogromnih fontana koje su plesale de setinama boja, i pored lukrasnih lukova koji su se prelivali kao teĉna vatra. Videli smo još po koja aerokPonekad smo nad letali pešake koji su se šetali širokim gradskim avenijama. Ipak; sgrad ani bili većinom u kućama; iz mnogih domova koje smo nad letali prelivali ssvetlost i muzika.

A onda se, odjed nom, karakter grada poĉeo da menja. Dotad ravno tle postalozatalasano, bregovi su bil i pred nama, i evo ih. već za nama; svetlosli su nestale. Ponama više nisu bile avenije. nego neosvetljene ulice od mrtvog kamena i zemlprašine, a po'lu loptaste kupole od metala i stakla, koje smo mi ljudi podizalitirajući domorodaĉku arhitekturu, ustupile su mesto svojoj starijoj ciglenoj braći. GSkina bio je tiši nego njegov ljudski sused. Zgra de su bile, većinom, mraĉno ćutlii

A onda se pred nama pojavila pogurena kupola veća od drugih, tako velika dmogla maltene ravnati sa okol nim breţuljcima. Ima la je velika luĉno nadsvodenavrata i mnoštvo prozora nalik na uzane proreze. Svetlost je dopirala iz ove kupobuka, i bila je puna Skina.

Odjednom sam shvatio da sam lck sad po prvi put ugledao Ski ne, iako sam naplaneti Skii pr oveo već skoro ceo dan. Nisam ih ni sad, iz aerokola, u mraku, naroĉdobro video, ali sam ih ipak vi deo. Bili su manji od ljudi — najviši je imao oko 150santimetara — sa velikim oĉima i dugim rukama. Samo toliko sam mogaodarazaznam iz visine.

Valkar engi je aterirao u blizini Velike dvorane. Iskrcali smo se. Škini su jpristizali iz raznih pravaca i ulazili, ali glavnina je već bila unutra. Pridruţili smonima koji su ulazili, i niko nije obra tio posebnu paţnju na nas, sem jednog Skina je tankim, cijuka vim glasom pozdravio Valkarengija, nazvavši ga »Dino«. I ovdValkarengi imao prijatelje.

Unutrašnjost se sastojala od samo jedne ogromne prostorije, sa velikom, grnapravljenom platformom u centru; oko platforme se tiskala ogromna gomila Skina.Jedinu svetlost davale su buktinje po zabadane u udubljenja duţ zidova i priĉvršćna visoke motke uokolo platforme. Neko je govorio. U tcg govornika bile su uperenesve te velike izbuljene oĉi. Nas ĉetvoro smo bili jedina ljudska bića u dvorani.

Govornik, osvetljen jakim sjajem buktinja, bejaše jedan debeli, sredoveoni Skoji je polako, skoro hipnotiĉki mahao rukama dok je govorio. Taj govor je bio szviţduka, hripanja i gundanja, i zato se nisam mnogo trudio da slušam. Nisam mog



ni da ga ĉujem, jer je rastojanje bilo daleko preveliko za tako nešto. Jedino što mogao bilo je da prouĉavam njegov izgled, i izgled onih Skina koji sj mi bili bNisam video na njima nijednu vlas kose, nijednu dlaku. Koţa im je bila oranţ bizgledala je mekana, i bila je zguţvana u hiljade silnih bora. Nosili su vrlo proodeću od grube šarene tkanine. Bilo mi je vrlo teško da razlikujem muško od ţen sk

Valkarengi se nagnuo ka meni i prošaputao, pazeći da to bude stvarno tiho. »Oje poljoprivrednik. Priĉa gomili šta je postigao, i koliko se u ţivotu namuĉio.«

Osvrnuo sam se. Valkarengijev šapat bio je jedini zvuk ovde. Svi ostali su ćukao zaliveni, oĉiju prikovanih za platformu, jedva dišući. »Kaţe da ima ĉetiri brareĉe mi Valkarengi. »Dvojica su već otišli u Finalnu Uniju, treći je Pridruţen. Aĉetvrti brat je mladi, i sad je vlasnik farme.« Valkarengi se namrštio. »Govornik vnikad neće videti svoju farmu«, reĉe Valkarengi nešto glasnije, »ali je zbog togasrećan.«

»Loše rodilo?« reĉe Lia, smešeći se bez imalo poštovanja. I ona je slušalaValkarengijev šapat. Pogledao sam je strogo.

Skin je govorio dalje, a naš prevodilac se zapetljavao trudeći se da ga sledi. »priĉa o svojim zloĉinima, o svim svojim delimakojih se stidi, o svojim najcrnjim inajskrivenijim tajnama. Bio je :štra jezika, ponekad, ispoljavao je i taštinu, jednoĉak udario svog mladeg brata. Sad govori o svojoj ţeni i o drugim ţenama u svcm ţivotu. Mnogo puta ju je prevario, imao polne odnose sa dru ::m ţenama. Kao deĉak.sparivao se sa ţivotinjama, jer se bojao ţena. Poslednjih nekoliko godina bioimpotentan, pa je njegovu ţenu zadovoljavao njegov brat.«

Bilo je toga još mnogo, nastavljalo se i nastavljalo: neverovatni detalji, kojiznenadiva li i plašili. Ništa intimno nije prikrivao, ni ;odnu tajnu ostavio. Stajao saslušao Valkarengijev šapat, u poĉet ku šokiran; najzad mi jc dosadila sva ta prljavšPoĉeo sam da se vrpoljim. Zapitao sam se za tren da li i o jednom Ijudskom biću : toliko, koliko o ovom velikcm debelom Skinu. Onda sam se ::apitao da li Liana, sasvojim talentom, moţe i upola toliko da sazra o nekome. Ĉinilo se maltene dagovornik ţeli da prinudi sve nasda proţivimo njegov ţivot, ovde i sad.

Njegov govor je trajao, ĉinilo namse, satima, ali je konaĉno poĉeo da se primiĉekraju. »Sad govori o Uniji«, šapnu Valkarengi. Postaće Pridruţeni, to ga raduje, za je ĉeznuo toliko dugo. Njerovim patnjama je blizu kraj, njegovoj izdvojenosti takode,uskoro će :odati ulicama svetog grada i zvonima oglasiti svoju radost. A onda, :roznekoliko godina, Finalna Unija. Biće sa svojom braćom, u ţiotu posle smrti.«

»Ne, Dino«, Taj šapat došao je od Lori. »Nemoj da zavijaš nje ;:ve reĉi u ljudskefraze. Rekao je: postaću moja braća. Ta frazaookode znaĉi da će oni postati on.«

Valkarengi se nasmešio. »U redu, Lori, ako ti tako kaţeš...« Odjednom debelcg seljaka više nije bilo na platformi. Gomila je oamorila. Neko d

se popeo na platformu, neko mnogo sitnijeg- ■' n. silno zboran, bez jednog oka umesto kojeg je zjapila velika ru7Poĉeo je dagovori, u pcĉetku sa zastajkivanjem, posle veštij »Ovaj je ciglar, radio je na mnogim kupolama, u svetom gradu i:vi. Oko je izgubio pre

mnogo godina, kad je pao sa jedne kupole . r.aleteo na mesto gde je bio jedan oštaštap. Bolelo je strašno, ali ::: se u rcku od godinu dana vratio na posao, nije molio da



bude- 'mljen u Uniju prevremeno, on je vrlo hrabar i time se ponosi. ocnjen je. ali

dece nije bilo, to ga ţalost.i, nije mu lako da govori- svojom ţonom, i kad su zajedno svako se drţi postrani od drugog,r.z noću

plaĉe, on je i zbog toga ţalostan, ali on njoj nikad nij - ::n:o ništa naţao i. . .«

Opct je trajalo satima. Moj se nemir opet probudio, ali sam g' suzbio — ovo je bilosuviše vaţno. Zato sam dopustio da me Valka rengijeva naracija sasvim obuzmUskoro sam priĉu jednookog Skina slušao isto tako pomno kao d vanzemaljci mene. U kupoli je bilc vruće, zagušljivo, vazduha skoro nije ni bilo; na mojoj tuvec su se pokazali prljavština i znoj, ĉak i znoj stvorenja koja su se tiskala oko mAli to sam jedva primećivao.

Drugi govornik je završio kao i prvi, dugom apologijom rados tima PridruţenFinalne Unije. Pred kraj govora, Valkarengije\ ’ prevod mi je bio skoro nepotreban: uglasu ovog Skina ĉuo sam ko liko je srećan, video sam to u njegovoj ustreptaloj fiMoţda sam. nsvesno, ĉitao. Ali znam da sa tolikog rastojanja ne mogu da ĉitam sem ako subjekt ne doţivljava izuzetno jake emocije.

Na platformu se popeo treći govornik, i poĉeo glasnije nego dru gi. Valkarengidrţao korak. »Ovog puta, ţena«, reĉe on. »Rodila je svome ĉoveku osmorodece, imaĉetiri sestre i tri brata, bavila se celog ţivota poljoprivredom, i. ..«

Iznenada govor kao da je d ošao do nekog vrhunca; jeaan dugi niz reĉi završio ssa nekoliko uzastopnih oštrih i visokih zviţduka. Onda je ta ţena zaćutala. Slušasvi odjednom, uzvratiše sopstve nim zviţducima. Taj se zvuk kao avetinjska muzrazlegao Velikom dvoranom; Škini oko nas svi poĉeše da se ljuljaju tamoamo i da de. Zena na platformi drţala se pogureno, slomljeno.

Valkarengi je zaustio da prevodi, ali se spetljao. Lori se ume šala pre nego štoon uspeo da nastavi. »Ona im je upravo objas nila svoju veliku tragediju« , prošaputaLori. »Oni zviţde da pokaţu svoj jad, svoje jedinstvo sa njenim bolom.«

»Da, svoje saosećanje«, reĉe Valkarengi, ponovo pi'euzimajući prevodenje. »Kadje bila mlada, njen brat se razboleo, i ĉinilo se da će umreti. Roditelji su joj rekli dona odvede do svetih bre gova, jer oni nisu mogli da ostave mladu decu bez nadzora.

Ali ona je vozila nepaţljivo i polomila toĉak na kolima, pa je njen brat umroravnicama. Nestao je, nije se domogao Unije. Ona za to okrivljuje sebe.«

Skininja je opet p rogovorila. Lori nam je to prevodila, tihim šapatom, naginjućika nama. »Njen je brat umro, ona to ponavlja. Ona mu je nanela najveće zlo, sprega je da ude u Uniju, on je sad otcepljen, sam, ostao je bez . . . bez.. .«

»Ţivola posle smrti«, reĉe Valkarengni. »Bez ţivota poslo smrti.« »Nisam sigurna da je baš tako«, reĉe Lori, »Taj koncept. . . to je . . .« Valkarengi joj je mahnuo da ćuti. »Slušajte«, reĉe. Nastavio je da prevodi.

Slušali smo priĉu te Skinkinje, prepriĉanu Valkarengijevim sve promuklijimšapatom. Govorila je duţe od svih, i ispriĉala najgore stvari. Kad je završila, popesled eći govornik. Ali Valkarengi mi je stavio ruku na rame i pokazao prema izlazu.

Hladni noćni vazduh me je polio kao ledena voda. Tek sad sam shvatio da spotpuno mokar od znoja. Valkarengi se brzim kora kom uputio ka kolima. Iza nas su



ostali Skini koji su, ne pokazujući znake umora, slušali novi govor. »Skupovi traju danima, ponekad nedeljumu«, reĉe Lori, dok smo ulazili u kola. »Sslušaju, manjeviše, u smenama. Siino se trude da uhvate svaku reĉ, ali ih pre ili kasavlada umor, povuku se



radi kraćeg odmora, pa dolaze ponovo. Velika je ĉast slušati ceo je dan skup spavanja.«

Valkarengi naglo potera u visinu. »Ja ću to pokušati jednog da na«, reĉe »Nikad nisam ostao duţe od nekoliko ĉasova, ali pret postavijam da ću uz pompilula uspeti da izdrţim. Povećaćemo ra zumevanje izmedu ljudi i Škina ako sepotpunije ukljuĉimo u njihove rituale.«

»Jel’te?« rekoh. »Moţda je i Gustafson tako mislio.« Valkarengi se blago nasmejao. »Da, samo ja nemam nameru da uĉestvujemtoliko

blisko.«Povratak je bio ispunjen umorn im ćutanjem. Nisam imao nikakvu predstavu

vremenu, ali je moje telo insistiralo da zora nije daleko. Lia se skupila pod mojomrukom. Izgledala je iscrpljena, prazna, na pola zaspala. I ja sam se tako osećao.

Ostavili smo aerokola pred kulom, pošli liftom gore. Više ništa nisam mislio. Sanse spustio brzo, vrlo brzo.

Sanjao sam te noći. Neki dobar san, rekao bih, ali je sa nai laskom svetlizbledeo, tako da sam ostao prazan, sa osećanjem prevarenosti. Leţao sam tada bugrleći Liu jednom rukom, gle dajući u plafon, poušavajući da se setim šta sam sanUzalud.

Misli mi skrenuše na j'UČerašnji skup, koji sam poĉeo ponovo da cdmotavam glavi. Konaĉno sam se oslobodio toga, i ustao. Stak lo smo bili zatamnili, pa je u još uvek bio mrkli mrak. Sve jedno, kontrolnu ploĉu zaista nije bilo teško naći. Psam da u snbu ude dco svetlcsti poznog jutra: samo malo.

Lia je pospano promumlala nešto nalik na protcst, okrenula se na stranu, ali nijpokušala da ustane. Ostavio sam je u spavaćoj sobi i prešao u našu biblioteku, tranekakvu knjigu o Skinima, ncšto sa više detalja nego što ih je bilo u materijalima smo ra nije dobili. Med utim, nisam imao sreće: ova je biblioteka bila ,na_ menjenarekreaciji, a ne istraţivanju.

Našao sam videotelef on i otkucao broj Valkarengijeve kancela rije. Javio seGorlej. »Zdravo«, reĉe on. »Dino mi je rekao da ćete zvati. On sad nije tu. Otišao jnadgleda sklapanje jednog trgo vinskog ugovora. Sta ţelite?«

»Knjige«, rekoh, glasom još priliĉno pospanim. »Nešto o Skini

ma.«»Tu vam ne mogu pomoći«, reĉe Gorlej, »Ncma takvih knjiga. Postoje stud

monografije, mnogo raznih tekstova, ali nijedna kom pletna knjiga. Ja nameravam danapišem jednu, ali još nisam poĉeo. Dino ;ie mislio da vam ja mogu posluţiti kao izvorpodataka.«

»Aha.«»Imate neko pitanje?«Pokušavao sam da smislim neko pitanje, ali ništa mi nije palo na pamet. »Pa, ne

baš«, rekoh, sleţući ramenima. »Samo sam ţeleo opštu pozadinu, moţda nešto više o skupovima.« >0 tome mogu kasnije da vam priĉam«, reĉe Gorlej. »Dino je

mislio da ćete danas ţeleti da predete na posao. Moţemo da vam dovodimo ljude u kulu, ako tako ţelite, ili moţete da izlazite i sre



ćete se sa njima.« »Izlazićemo«, rekoh brzo. Ako ĉovcka dovedeti radi razgovora, ste pokvarili.

Ljudi se zabrinu, i to pokrije svc cmocije koje bih ja mogao da proĉitam. Uz to,mislc odrugim stvarima, što i Liani kvari posao.



»E, fino«, reĉe Gorlej. »Dino vam je stavio aerokola na raspo laganje. Dole u holudaće vam kljuĉeve za njih, i još neke kljuĉeve. tako da ćete moći da dolazite provamo u kancelariju, bez ikak vog zadrţavanja sa sekretaricama i tim stvarima.«

»Hvala«, rekoh ja. »Ĉućemo se kasnije.« Ugasio sam videotele fon i vratio se uspavaću sobu.

Lia je sedela u krevetu, pokrivaĉima ogrnuta do struka. Seo sam kraj nje i poljuje. Nasmešila se, ali nije uzvratila. »Hej«. rekoh. »Šta nije u redu?«

»Boli me glava«, reĉe ona. »Mislila sam da pilule protiv pijan stva ujednoeliminišu i mamurluk.«

»U teoriji, da. Moja pilula je to sasvim lepo postigla.« Otišao sam do ormananadem nešto što bih mogao obući. »Trebalo b: da ovcle negde imamo i pilule prglavobolje. Siguran sam da Dino ne bi zaboravio nešto tako oĉigledno.«

»Hmf. Da. Baci mi nešto da obuĉem.« Dohvatio sam jedan od njenih trikoa i dobacio joj ga preko so

be.Dok sam se oblaĉio, Lia je ustala i skliznula u njega, pa otišla u kupatilo.

»Bolje«, rekla je vrativši se. »Bio si u pravu, nije zaboravio le kove.«»Tip je temeljit.« Nasmešiila se. »Izgleda da jeste. Ali slabije zna škinski nego Lo ri. Ĉitala sam

Dino je par puta pogrešio u prevodenju, noćas.« To sam i ja bio naslutio. No to nije znaĉilo sramotu za Valkaren

gija: sami su nam rekli da je o n uĉio škinski ĉetiri meseca manjc. Klimnuo sam glavcm. »Jesi 1’ još nešto proĉitala?«

»Ne. Pokušala sam da ĉitam one govornike, ali bili su preda leko.« Prišla miuzela me za ruku. »Kuda ćemo danas?« »U Skingrad. ’Aj’ da pokušamo da nademo neke od tih Pri d ruţenih. Nijednog

nisam video na skupu.«»Ne. To su skupovi samo za onekojićeuskorobitiPridruţeni.< »Tako kaţu. Idemo.« Pošli smo. Zadrţali smo se na ĉetvrtom spratu radi kasnog do ruĉka u kafeter

ove kule. Sluţbenik uholu pokazao namje koja

su aerokola za nas: jedan sportski zeleni ĉetvorosed, kakav se vrloĉesto vidao, pa prema tome vrlo neupadljiv.

Nisam vozio duboko u Skingrad, jer sam smatrao da ćemo ste ći bolji uvid malo pešaĉimo kroz ulice. Zato sam aterirao od mah iza prvog niza bregova. Odatlesmo išli peške.

Dok je ljudski grad bio, bar prividno, skoro prazan, škinski grad je vrveoţivota. Ulice od mrvljenog kamena bile su prepune van zemaljaca, koji su hitali tamamo, nosili na ledima tovare cigala i korpe sa voćem i odećom. Na sve strane deca

deca, većinom gola: trĉala su u krug oko nas, kao kakve debeljušne loptice oenergije, uz zviţdanje, mumlanje i cerenje, i povremeno su nas vukla za ode ću. Klsu se, razlikovili od odraslih. Pre svega, imaii su na glavi nekoliko manjih površina sapo malo crvenkaste kose. Koţa im je bile glatka, bez bora. Jedino su ta deca obraćalapaţnju na nas. Od



rasli Škini su išli za svojim poslovima, i samo nam ponekad upući vali prijateljski osmch. Na ulicama Škingrada, ljudska bića oĉigled no nisu bila redak prizor.

Škini su uglavnom pešaĉili, ali su imali i dosta zapreţnih kola, malih, drvenŠkinima je za vuĉu sluţila ţivotinja nalik na velikogzelenog psa koji samo što seispovraća. U svaka kola bile su upreg nute po dve takve ţivotinje, naporedno. Dok suvukle, ove ţivotinje su konstantno skiĉale, pa su ih ljudi ,naravno, nazvali skiĉavciNi su sarno skiĉale, nego su konstantno i vršile nuţdu. To_ je, zajedno sa mirihrane koju su prodavali iz korpi, i m irisom Škina samih, davalo ovom gradu jedan vrlodreden i jak miris.

Bilo je i buĉno, galama nije prestajala. Deca zviţde, Škini glas no priĉaju svomumlanjem, ciĉanjem i cijukanjem, skiĉavci skiĉe, a kola tandrĉu po kamenu. Liasmo ćutke išli kroz sve to, sa rukom u ruci. Gledali smo, slušali, osećali mirise .ĉitali.

Otvorio sam se sasvim, kad sam ušao u Škingrad, puštajući da emocije sa svstrane slobodno teku kroz mene. Hodao sam tako, nefokusiran ali prijemĉiv. Bio centar jednog m ehura emocija: csećanja su se pojaĉavala kad su Škini prolazili, slabsa njihovim ud aljavanjem, vrtela se ukrug kad su nas deca optrĉavala. Plovio sam kmore utisaka, veoma iznenaden.

Iznenad en, zato što je sve oko mene izgledalo tako poznato. I ranije sam ĉivanzemaljce. Ponekad je to bilo teško, ponekad lako, ali iivek je bilo neprijaHrangani imaj.u zlovoljan um, koji se sav raspada od mrţnje i ogorĉenja: kad ih ĉiti kad se povuĉem, ose ćam se zaprljanim. Kod Findia emocije su tako blede, da skoro i

ne mam šta da proĉitam. Damuši su . . .drukčiji. Kod njih oĉitavam snaţ ne emocije,ali cnda ne znam kojim bih nazivima te emocije oznaĉio. Ali ovi Škini — pa bilo je to kao da šetam ulicama mog rod nog Baldura. Taĉni

kao u nekoj od onih izgubljenih kolonija; na izvesnim planetama ljudsko naselje sevratilo u varvarstvo i zabo ravilo svoje poreklo. Tamo divljaju praiskonske ljudskeemocije, ve oma snaţne, ali jednostavnije, prostije nego na Staroj Zemlji ili Bal dEto takvi su Škini bili: moţda primitivni, ali sasvim shvatljivi. Citao sam radost i tzavist, gnev, neozbiljnost, gorĉinu, ĉeţnju, bol, istu onu vrtoglavu mešavinu kojasvuda obuhvata, ako se samo otvorim.

Lia je takod e ĉitala. Osećao sam napetost njene ruke u svojoj. Posle nekogvremena, njena ruka se opustila. Okrenuo sam joj se, i ona vide pitanje u mojim oĉ

»Ovo su ljudi«, reĉe ona. »Oni su kao mi.« Klimnuo sam glavom. »Moţda je to paralelna evolucija. Škiu mo /i mo shva

kao malo stariju Zemlju, sa pokojom razlikom. Svejedno, u pravu si. Ovi su ljudskijinego ijedna druga rasa koju smo dosad ■ iikrili u svemiru.« Razmislio samsopstvenim reĉima. »Da li to d aje odgovor na Dinovo pitanje? Ako su Škini kao m

onda logiĉno s’edi da će i njihova religija biti ljudima privlaĉnija nego neka istinnezemaljska.«»Ne, Rob«, reĉe Lia. »Ne slaţem se. Upravo je obrnuto. Ako su kao mi, onda

logiĉno da tako rado idu u smrt. Shvataš?« Bila je u pravu, naravno. U emocijama koje sam ĉitao nije bilo niĉ



samoubilaĉkog, niĉeg nestabilnog, niĉeg stvarno abnormalnog. A :pak, svaki Škinizuzetka odlazio je na kraju u Finalnu Uniju.

»Treba da se fokusiramo na nekog«, rekoh. »Ova mešavina misli neće nas odvesnikuda.« Osvrnuo sam se sa namerom da potraţim pogodnu individuu, ali sam u trenutku zaĉuo poĉetak zvonjave.

Zvona su se ĉula ncgde u daljini, sa leve strane; gradska vreva 11 ,je skoronadjaĉavala. Povukao sam Liu za ruku, pa smo potrĉali :i:z ulicu da ih nademo.Iskoristili smo prvi otvor u urednom redu kupola da se provuĉemo levo.



Sad su zvona bila ispred nas, ali još uvekdaleko, pa smo tr ĉali prepreĉili krozpovršinu koja je valjda bila neĉije dvorište, po peli se preko jedne ţive ograde oţbunja i slatkih gljiva. Prodosmo drugo dvorište, pa pored jame sa balegom, kroz nored kupola, naj zad na ulicu. Tu nadosmo one koji su klepetali zvonima.

Bilo ih je ĉetvoro. Svi su bili Pridruţeni, imali su na sebi duge haljine oblistavocrvene tkanine, koje su se za njima vukle po pra šini, a u svakoj ruci po jveliko bronzano zvono. Zvonili su bez prestanka, izmahivali svojim dugim rukamanaprednazad, a oštri bronzani zvuci ispunjavali su ulicu. Sva su ĉetvorica bipoodmak lim godinama — bar za škinske pojmove — i stoga, bez ijedne dlake na koţiprekrivenoj milionima bora. Njihovi su osmesi bili široki, a mladi Skini koji suprolazili mimo njih uzvraćali suim osmesima.

Na lobanji sve ĉetvorice jahali su griške. Bio sam pripravan da pred tim prizorom osetim gadenje. Ali, gadenja nije bilo.

Prizor je bio donekle onespokojavajući, ali samo zato što sam znao šta znaĉiparaziti su imali izgled blistavogrimiz nih grudvi, nejednake veliĉine. Najmanji paraznalazio se na zad njoj istrani lobanje jednog Prid ruţenog, i nije bio više do pulsirajućacrvena bradavica. Najveći parazit je bio ĉitav plašt visećeg, pokret nog crvenila, kje drugome Škinu pokrivao ĉitavu glavu i pleća, daj'ući mu izgld kaluderazakukuljenog u nešto ţivo i crveno. Znao sam da griška ţivi tako što sve potrehranljive materije crpe di rektno iz krvotoka ţrtve.

I ujed no svoju ţrtvu polako, sasvim polako.. , proţdire. Lia i ja smo se zaustavili desetak koraka od njih. Giedali smo ih kako zvone. Njen

izraz lica bio je sveĉan, kao i, ĉini mi se moj. Svi drugi prisutni samo su se smeZvona su pevala pesme radosti. Cvrsto sam stegao Lianinu ruku. »Ĉitaj«, šapnuo s

Ĉitali smo. Ja, ja sam prvo oĉitao zvona. Ne zvuk zvona, ne, ne to, negoosećanje zvona,

emociju zvona, onu blistavu zveĉeću radost, onu tras bumzvon glasnoću, pesPridruţenih, zajedništvo, deljenje svega. Ĉitao sam ono što su Pridruţeni osećali dsu zvonili, njih ovu sre ću, radosno išĉekivanje, njihovu ekstazu što mogu zvonjavoda jav ljaju svima o svom zadovoljstvu. I ĉitao sam ljubav, koja je iz njih izviravelikim toplim talasima, strasnu posesivnu ljubav muškar ca i ţene koji su zajedno, a

ne onu slabu ra zvodnjenu naklonost ĉo veka koji »voli« svoju braću ljude. Ovo je bstvarno, bilo je stras tveno, skoro je plamtelo, dok me je prelivalo iobavijalo. Oni suvoleli sebe, i voleli su sve Škine,i voleli su grešnike, i voleli su

jedan drugog, i voleli su nas. Nas su voleli. Voleli su mene, isto onakovrelo i d ivlje kao što me je Lia volela. Uz ljubav, ĉitao sam i

pri

padanje, i d eljenje svega. Svako od njih ĉetvoro bio je zasebna liĉ nost. razlikovaood ostalih, pa ipak su mislili maltene kao jedan um, i podjednako pripad ali griškama, ibili svi zajedno i povezani uprkos tome što je svakizad rţao svoju posebnost, i štonijedan nijemogao da ĉita druge, ovako kako sam ih ja ĉitao.



A Liana? Otrgao sam se od njih teturajući se, zatvorio samse,

bacio pogled na Liu. Lice joj jepotpuno pobled elo, ali smešilase.

»Divni su«, reĉe ona, glasom sićušnim, mekim, zadivljenim. Poplav ljen ljubavipak sam uspeo da se setim koliko volim nju, koliko sam deo nje i ona deo mene.

»Šta — šta si proĉitala?« pitao sam, trudeći se da nadjaĉam neprekinutu zvonja Otresla je glavom, kao da hoće da je razbistri. »Oni nas vole«, reee ona. »

sigurno znaš, ali, zaboga, osetila sam, oni nas stvarno vole. I to tako duboko. Ispod teljubavi ima još ljubavi, pa ispod toga još ljubavi, i tako dalje, i dalje, zauvek. Njihsvesti su tako du boke i tako otvorene. Ne verujem da sam ijedno ljudsko biće ĉitala tako duboko. Sve je na samoj površini, izloţeno, njihovi ĉitavi ţivoti, njihovisnovi, osećanja, uspomene,i . . . ma, sve sam to samo pokupila, proĉitala u trenu. Koljudi, kod Zemljana, ima uvek mno go posla. Moram da kopam, moram da se borim,pa i tada ne stiţem naroĉito duboko. Ti to znaš, Rob, ti to znaš. Oh, Rob!« Prišla mi ĉvrsto se pribila uz mene, a ja sam je zagrlio. Ono što je od menedoprlo kao bujicaosećanja, nju je sigurno udarila kao plima talasa, kao cunami. Njen je talent bio jaĉi od mog, i sad je bila uz clrmana. Ĉitao sam je dok me je obemarukama grabilasebi. Pro ::tao sam ljubav, veliku ljubav, i divljenje, i sreau, ali takode i strah, koji sekroz sve to kovitlao.

Zvonjava oko nas iznenada stade. Zvona su jedno po jedno preš ’.a u mirovaĈetvorica Pridruţenih jedan sekund su stajala ćuteći. 3nda im jedan od obliţnjih Skprid e sa ogromnom korpom, koja ;e bila pokrivena platnom. Jedan od Pridruţenonaj najmanji ras :om a sa najvećim griškom, podiţe platno sa korpe, i ulicom se ramiris vrućih valjušaka sa mesom. Svaki od Pridruţenih uzeo je po nekoliko iz kordok si trepnuo, već su ţvakali, srećni i za :iovoljni, a vlasnik valjušaka gledao iisceren od uva do uva. Jedna mala gola šinska devojĉica pritrĉala je i ponudilaĉuturu vode, koju su oni prihvatili i dodavali jedan drugome bez reĉi.

»Šta se dešava?« pitao sam Liu. Onda sam se setio, pre nego š.o je ona odgovorila.O tome je bilo reĉi u materijalima koje nam jeValkarengi bio poslao. Pridruţeni nisuradili ništa. Ĉetrdeset zemalj;kih godina ţiveli su radeći naporno, ali od Pridruţivanjpa do Fi r.alne Unije znali su samo za radost i muziku, pa su lutali ulicama, :Iepetalisvojim zvonima, priĉali i pevali, a drugi Škini su im davali r.ranu i piće. Smatralo sje ĉast nahraniti Pridruţenog. Ovaj Skin :oji je besplatno dao svoje valjuške sa messav se sijao od sreće ! ponosa.

»Lia«, prošaputa, »moţeš li da ih ĉitaš sad?« Na gnudima sam osetio kako je klimnula glavom. Odvojila se :d mene, pa se

zagledala u Pridruţene; oĉi su joj postale tvrde, a ^nda opet blage. Uzvratila mi jepogled. »Sad je drukĉije«, rekla je rainteresovano.

»Na koji naĉin?« Zmirkala je zbunjeno. »Ne, znam. Mislim, oni nas još uvek vole, : sve to. Ali ssu njihove misli, pa, nekako ljudske. Opet postoje rr.voi, znaš, opet treba napornokopati, postoje skrivene stvari, stvari r.tje oni kriju i od sebe samih. Nije više onakootvoreno kako je :Io. Sad razmišljaju o hrani, kako je ukusna. Te su misli veoma ţi



skoro osećam ukus u ustima. Ali nije isto.« Došao mi je trenutak inspiracije. »Koliko uraova tu ima?« »Ĉetiri«, reĉe ona. »Na neki naĉin su povezani, rekla bih. Ali r.e stvarno.« Zastala

je, zbunjena, i odmahnula glavom. »Hoću da ka šem, na neki naĉin osećaju jdrugima emocije, nešto sliĉno tvo ;:j sposobnosti, rekla bih. Ali ne osećaju misli,detalje. Ja mogu ::a ih ĉitam, ali oni jedan drugog ne mogu. Svaki od njih ostaje posebna liĉnost. Bili su bliskiji pre, dok su zvonili, ali i tad su bili :r.dividue.«

Bio sam pomalo razoĉaran. »Ĉetiri uma, a ne jedan?« i'LJm, da. Ĉetiri.« »A griške?« To mi je bila druga dobra ideja. Ako svaki griška ima svoj um .. . »Ništa«, reĉe Lia. »Kao da ĉitam biljku, ili komad odeće. Ĉak ni dajasamţiv.« To je bilo uznemirujuće. Ĉak i niţe ţivotinje su imale nekakvu svest da su ţive

osećanje za koje smo mi Talenti imali naziv »da jasamţiv« — mada je to obiĉno bilasamo mutna iskrica sve sti, ko ju su samo najjaĉi Talenti mogli da proĉitaju. Ali Lia bila izuzetno jak Talent.

»Da popriĉamo s njima«, rekoh. Klimnula je glavom, pa smo pri šli mestu gdPridruţeni, stojeći, ţvakali valjuške sa mesom. »Zdra vo«, rekao sam spetljano,znajući kako da im se obratim. »Go vorite li zemaljski?«

Trojica su me gledala bez razumevanja. Ali ĉetvrti, onaj mali sav zaogrgriškcm, klimnu glavom goredole. Tankim, visokim gla sićem je rekao, »Ještegovorenuo.«

Odjednom sam zaboravio šta sam tomislio da ga pitam, ali me je Liana spasla.»Znate li nekog Pridruţenog ko je Zemljanin?« reee ona.

Malo se iscerio. »Švi Pridrušenuti šu išto.« »A, tako«, rekoh ja. »Pa, dobro, ali da li znate nekog ko izgleda kao mi? Znate,

visok, ima kosu, a koţa beloruţiĉasta, ili mrka, tako. znate?« Prekinuo sam, osećajse nelagodno, pitajući se koliko ovaj stari Skin zna zemaljski, osmatrajući grišknjemu ne bez straha.

Odmahnuo je glavom levodesno. »Pridrušenuti šu švi ţašebni. ali švi šu išti. Nbijao kajao ja, neki bijao kajao vi. Kajo vi. Vi pridrušenite?«

»Ne, hvala na ponudi«, rekoh. »Gde mogu. da nadem pridruše nutog

Zemljanina?«Još koji put je odmahnuo glavom. »Pridrušenuti, oni pevaju, ţvo ni, šetaj po š

grad.«Lia je dotle ĉitala. »Ne zna«, reĉe mi ona. »Pridruţeni prosto lutaju i zvone. Ne idu

po nekom planu, i niko ne prati njihovo kre tanje. Sve rade, nasumice. Neki idu ugrupama, neki sami, a nove grupe se stvaraju svaki put kad se dve grupice sastanu.«

»Moraćemo da tragamo« rekoh. »Jedi«, reĉe nam mali Skin. Posegnuo je u korpu ostavljenu ns tle i kad je izvu

ruke, u njima su bile dve valjuške koje su se pušile od vreline. Jednu je gurnuo meruku, drugu Lii.Osmotrio sam valjušku podozrivo. »Hvala«, rekao sam mu. Po vukao sm

slobodnom rukom Liu, pa smo zajedno pošli. Pridruţen; su nas ispratili ogromosmesima. Nismo daleko odmakli niz ulicu. kad se njihova zvonjava ponovo razleţ



Valjuška mi je još uvek bila u ruci; njena kora mi je pekla prste. »Da li ja ovojedem?« pitao sam Liu.

Odgrizla je jedan zalogaj od svoje valjuške. »Sto da ne?« Jel: smo ih prošle norestoranu, zar ne? Sigurna sam da bi nas Val karengi upozorio, da je kojim sluĉadomorodaĉka hrana otrovna.

To je bilo log iĉno, pa sam, ,u hodu, podigao valjušku do usta : zagrizao. Bilavruća, i to bašvruća, i nimalo nalik na valjuške koje smo prošle noći probali. Ono bile zlataste, prhke stvarĉice, blag: zaĉinjene baldurskim zaĉinom orindţoDomorodaĉka varijanta je



prštala u ustima, a meso unutra je ispuštalokapljice masti koje su mi pekle usta. Ali bilo jeukusno, a ja gladan, pa valjuška nije dugo trajala.

»Jesi li još nešto proĉitala iz ovog malog?«rekoh oko velikog vrelog zalogaja valjuške.

Progutala je i klimnula glavom. »Jesam. Bio je srećan, ĉak sreć niji od ostalih. Stariji je. Bliţi je Finalnoj uniji, i to ga ushićuje.« Izraţavala sena svoj stari naĉin, lako i brzo; izgledalo je da sune stale posledice onog ĉitanja grupe Pridruţenih.

»Zašto?« razmišljao sam glasno. »On će daumre. Kako ga to ćini srećnim?«

Lia je slegla ramenima. »Na ţalost, nijerazmišljao mnogo de :aljno niti analitiĉki.«

Olizao sam prste da se oslobodim ostatkamasti. Stigli smo na cednu raskrsnicu. Skini suhitali u svim pravcima, svuda oko nas. Ĉu 1: smo još zvonjave u vetru. »Još pridruţenih«, rekoh.»Da ih pro verimo?«

;>I šta da otkrijmo? A da nam to nije već poznato? Treba nam Pridruţeni koji je Zemljanin.«

»Moţda će jedan iz te gomilice biti ĉovek.« Dobio sam od Lio, za ovo, pogled koji je

prosto spaljivao. »Ha«, :eĉe ona. »Koja jeverovatnoća?«

»Dobro, dobro«, rekoh. Već je bilo kasno popodne. »Moţda je:olje da se vratimo. Da sutra podemo ranije. Sem toga, Dino nas .vrovatnooĉekuje na veĉeri.«

Ovoga puta su dovukli u Valkarengijevukancelariju još malo na r.eštaja, pa su tu posluţiliveĉeru. Ispostavilo se da je njegov apart r.an naspratu niţe, ali da je on radije primao goste ukancelariji, ;ato što su tu mogli da uţivaju uspektakularnom pogledu sa vrha :ule na svestrane.

Bilo nas je ukupno petoro: ja i Lia,Valkarengi i Lori, i Gorlej. 7u veĉeru je, skuvalaLori, pod majstorskim nadzorom Valkarengija.'maii smo bifteke od goveda gajenih na Skii, ali

pravog pravcijatog ".arozemaljskog porekla, i prekrasnu mešavinu povrća, u koju su ušle



'.eĉurke sa Stare Zemlje, druge peĉurke saBald ura, i škinske slatke ;.jive. Dino je voleo daeksperimentiše; ovo jelo je bilo jedan od nje ;: vih

pronalazaka.Lia i ja smo mu podneli komletan izveštaj o

našim današnjim ivanturama. Valkarengi nas je povremeno prekidao svojim prodornim,rerceptivnim pitanjima. Posle veĉere, oslobodilismo se stolova i ta ::;:ra, pa smo sedeli, piliValtaar i priĉali. Sad smo Lia i ja postav ;ali

pitanja, a glavninu odgovora davao je Gorlej.Valkarengi je slu :.o sedeći na jednom jastuĉetuna podu; jednom rukom je grlio Lori, . clrugomdrţao ĉašu sa vinom. Nismo mi prvi Talenti kojidolaze r.a Škiu, rekao nam je Gorlej. Niti smo

prv i koji tvrde da su Škini;':ĉni ljudima.»Pretpostavljam da to ima neki znaĉaj«,

nastavio je Gorlej, »ali r.t znam kakav. Oni nisu ljudi, znate. Ne, gospodine moj. Pre svega,rr.nogo su društveniji. Veliki mali graditeljigradova, još od davnina; :iuvek su bili u gradovima, uvek su se okruţivalidrugim Škinima. Mnogo su komunalniji od nas,skloniji zajedništvu: saraduju u svemu svaĉemu, imnogo vole da sve dele izmedu sebe. Vidite, zanjih je, r.a primer trgovina — medusobnodeljenje dobara.«



434 MONOLIT, Science Fiction almt.r :

Valkarengi se nasmejao. »To ste baš dobro rekli. Upravo sz.~ utrošio ceo danpokušavajući da formulišem trgovinski ugovor sa jfc r nom grupom farmera sa kojomranije nismo poslovali. Verujte mi :; to nije lako. Oni će vam datisvojih proizvodakoliko god hoćete, uk> liko ti proizvodi nisu njima samima potrebni, i ukoliko nnije v: nije zatraţio, pre vas. Medutim, za uzvrat, oĉekujiu da dobiju od vi: ubuduonosti, sve što zatraţe. Takav zahtev već sad otvoreno postav ljaju. Zato, svakiput kad se pogad amo s njima, imamo dve mogi;. nosti: ili da im damo blanko ĉek,da se grdno namuĉimo u pr^ govorima s njima, i da nas oni na kraju smatrajutotalne seb:! njake.«

Lia nije bila zadovoljna objašnjenjem: »A seks?« reĉe ona.»S deći po onomvašem prevodu od prošle noći, oni su monogamni.«

»Njihovo shvatanje seksualnih veza je vrlo konfuzno«, reĉe G lej. »Ĉudna stvaVidite, seks je deljenje, pa je prema tome poţel;:: deliti ga sa svakim. Ali mora sedeliti nešto što ima istinsku vre ■ ncst, pravi znaeaj. Tu nastaju problemi.«

Lori se uspravila. »To sam prouĉavala«, reĉe ona brzo. »Mo: Škina zahteva da vole svakoga. Ali to im ne polazi za rukon: suviše ima ljudskog u njima, suviše suposesivni. Na kraju formira; monogamne ve ze, zato što je istinski duboka seksualnaveza sa je nom osobom bolja nego milion površnih fiziĉkih veza; tako bar cr misleIdealni Skin bio bi u seksualnoj vezi sa svakim, i svaka : tih veza bila bi podjednakoduboka, ali oni taj ideal ne mogu ostvare.«

Namrštio sam se. »Zar inije neko prošle noći bio kriv što je pra vario svsuprugu?«

Lori je ţivo klimnula glavom. »Jeste, ali se kriviea sastojala tome što su tenjegove druge veze umanjile njegovo deljenje sa n;r govom ţenom. Utome jeneverstvo. Da je bio u stanju da uspost&v Ija nove veze, a da ne povredi staru vezu,seksulani odnosi ne bi ima'. nikakvog znaĉaja. A da je u tim drugim vezamauspostavio istins/. deljenje ljubavi, bila bi mu to zasluga. Njegova bi se ţena njin:.ponosila. Za Škina je veliko dostignuće da bude ĉlan višestruke ve:. koja dobrofunkcioniše.«

»A jedan od najgorih zloĉina za Škina da ostavi drugog Škir.: u usamljenosreĉe Gorlej. »U emocionaino j usamljenosti. Bez c: ljenja.«

Razmišljao sam o tome. Gorlej je nastavljao. Medu Škinima = zloĉini retki, rekaonam je. Naroĉito su retki zloĉini pri kojima ~ vrši nasilje. Nema ubistava ni prebijanema zatvora ni ratova njihovoj dugoj, praznoj istoriji.

»Oni su rasa bez ubica«, reĉe Valkarengi. »Time se jedna stva: moţda moobjasniti. Na Staroj Zemlji, one kulture koje su ima'. najveći broj samoubistava, imsu ujedno najmanji broj ubistavs Procentualni iznos samoubistava kod Škina100%.«

»Ubijaju ţivotinje«, rekao sam.

»Zivotinje nisu deo Unije«, odvratio je Gorlej. »Unija obuhvati sva stvorenja kojamisle, i ta stvorenja niko ne sme ubiti. Zato Šk> ni ne ubijaju Škine, ni ljudegriške.«

Lia je pogledala prvo u mene, pa u Gorleja. »Griške ne misle reĉe ona. »Pokušsam jutros da hi ĉitam, ali nisam pronašla niš:: sem umova onih Škina na kojima su




griške jahali. Ništa, ĉak r.. dajasamţiv.«



»To nam je već bilo poznato, i to je jedna od stvari koje me zbunjuju«, rValkarengi ustajući. Otišao je do šanka, vratio se sa flašom vina, napunio svima ĉ»To je parazit koji zaista nema apsolutno nikakvu svest, pa ipak je uspeo da porobijednu inteligent nu rasu kao što su Skini. Zašto?«

Novo vino bilo je dobro i hladno, ostavljalo je hladnu putanju u mom grlu. Piosam ga, i klimnuo glavom sećajući se poplave euforije koja me je obuzela jut»Droge«, rekoh, nagad ajući. »Griš ke sigurno proizvode neku organskudroguzadovoljstva. Škini se tome dobrovoljno podvrgavaju i umiru srećni. Radost je stvverujte mi. Osetili smo je.«

Liana, medutim, kao da nije prihvatila ovu tezu, a Gorlej je nepopustljivoodmahnuo glavom. »Ne, Rob. Nije tako. Mi smo sa griš i:ama vršili eksperimei . . . «

Primetio je moje uzvijene obrve i zastao.»A kako su Škini reagovali na to?« upitao sam. »Niismo im rekli. Njima se to i ne bi svid alo, baš nimalo. Griš i:a je samo jedna

ţivotinja, ali njima je griška bog. Sa bogom se ne .'Hie šaliti, znate. Dugo smouzdrţavali, ali kad se Gustafson preo bratio, stari Stjuart nije odoleo radoznaloRadili smo po njego . om nared enju. Samo, ništa nismo postigli. Nije bilo nikakvog e^trakta koji bi mogao biti droga. Nikakvog sekreta, niĉeg. U stvari, Škini su jedina ţiva vrsta na ovoj planeti koja se tako lako podvr gava ovom parazitu. Znate, uhvsmo jednog skiĉavca, vezali ga, i stavili mu grišku na glavu. Par sati kasnije, pusmo ga. Prok icti skiĉavac je besneo, ciĉao i urlao,i napadao je tu stvar na svojoj.ilavi. Praktiĉno je oderao sebi koţu sa lobanje, ali je parazita skinuo.«

»Moţda ta stvar deluje samo na Škine?« rekoh. Bio je to ne ;akav jedini pokuda spasem svoju tezu.

»Neće biti«, reĉe Valkarengi, sa malim, tankim osmehom, »De i ; t ie i na nas.«

Lia je u liftu bila ĉudno ćutljiva, povuĉena u sebe. Mislio sam :ia joj je na unaša malopredašnja konverzacija. Ali još se nisuvrata našeg apartmana propisno nizatvorila za nama, kad se ona okre te i snaţno me zagrli.

Podigao sam ruku i pomilovao njenu meku smedu kosu, pomalo :rgnut ovakvimzagrljajem. »Hej«, promrmljao sam, »šta nije u redu?«

Uputilami je onaj vampirski pogled: velike oĉi, krhkost. »Ma ::me, Rob«,rekla je sa iznenadnom urgentnošću,ali blago. »Molimte. Mazi me odmah sad.«

Nasmešio sam se, ali to je bio osmeh zbunjenosti, a ne onaj moj uobiĉajpohotljivi osmehuspavaćojsobi. Lia, kad joj se hoće da vodimo ljubav, obiĉno povragolasta i nevaljala, ali sad je bila :i:ĉenje slabosti i neraspoloţenja. Nije mi bilojasno.

Ali nijebio ĉas zapostavljanje pitanja, pa zato nisam ništa pitao. Samosam je, bez reĉi, privukao sebi, poljubio je ţestoko, i pošao s njom do spavaće sobe.



Onda smo vodili ljubav, ali stvarno, bolje nego što to mogu jed ni Normalni. Našsu se tela spojila, a onda sam osetio kako se Lia nialo ukoĉila, kad je posegla svoumom u moj um. Otvorio sam ;e. pustio da me potopi poplava ljubavi, ţelje i strakoja se izliivala :z nje.

A onda se, te k što je poĉelo, već i završilo. Njeno me je zado voljstvo prelilo ksiloviti crveni talas. Pridruţio sam joj se na vr huncu, a ona me je ĉvrsto stegla; oĉjoj bile suţene, male, dok je sve to upijala.

Posle smo leţali u mraku. Dopustili smo zvezdama Škie da si paju sav svoj sjajnesmetano kroz prozor. Lia se šćućurila uz mene. sa glavom na mojim grudima, sam je milovao.

»Ovo je valjalo«, rekao sam pospanim glasom, sneno, smešeć; se u tami proţzvezdama.

»Da«, odgovorila je. Glas joj je bio neţan i tih, tako tihda sam ga jedva ĉuo.

»Volim te, Rob«, prošaputala je. »Aha«, rekoh. »I ja tebe.«Oslobodila se moje ruke i okrenula jednom oko sebe, pa je po duprla glavu rukom,

zurila u mene, smeškala se. »Voliš me«, reĉe ona.»Ĉitala sam te, pa zato znamsigurno. A i ti znaš koliko js volim tebe, zar ne?«

Klimnuo sam glavom, smešeći se. »Sigurno.« »Mi imamo sreće, znaš. Jer, Normalnima su na raspolaganju sa mo reĉi. Kako

uspevaju da iskaţu, koristeći samo reĉi? Kako mogu da znaju? Uvek su razdvojenijedno od drugog, pokušavaju da se pribliţe, ne uspevaju. I kad se maze, pa i svršavaju, razdvojen: su. Sigurno se osećaju strašno usamljeno.«

U ovome je bilo. . . neĉeg... uznemirujućeg. Zagledao sam seu Liu, u njene krupne srećne oĉi, i razmislio. »Moţda«, rekao sam najzad. »Ali njje tako ipak dobro. Oni i ne znaju za neku drugu mogućnost. Sem toga oni pobušavole se, ponekad premošeuju provaliju.«

»Samo pogled, samozvuk, onda opet tama, i veĉiti muk«, reĉe

Lia, citirajući stih iz jedne pesme. Glas joj je bio blag i tuţan. »M; smo bolje sreće, zar ne? Mi imamo mnogo više.« »Mi smo bolje sreće«, ponovio sam papagajski. Onda sam poku šao da je ĉitam

njenoj je svesti lebdela izmaglica zadovoljstva. proţeta blagim mirisom tuusamljene ĉeţnje. Ali postojalo je jo.~ nešto, daleko u dubind, što je već išĉezaval



vidika, al i što sam ipak uspeo da otkrijem. Polako sam se podigao u sed eći poloţaj. »Hej«, rekao sam. »Ti si zbog neĉeg

zabrinuta. A maloĉas, kad smo ušli, bila si uplašena. 0 ĉemu se radi?«

»Zapravo, ne znam«, reĉe ona. Zvuĉala je zbunjeno; ĉitao sam: bila je stvaozbunjena. »Taĉno je da sam bila uplašena, ali ne znam zašto. Valjda zbog PridnuţeNeprestano razmišljam o tome koliko su me voleli. Nisu me ĉak ni poznavali, ame voleli, : razumeli — bilo je to skoro kao ovo što mi imamo. To.. . ne znam. to mje zabrinulo. Nisam oĉekivala da će me iko ikad tako voleti. sem tebe. Sem togasu bili tako bliski, tako zajedno. Osećala sam se usamljenom, zato što smo se mi samdrţali za ruke i priĉali. Po ţelela sam da satobom budem tako bliska. Kad sam videlakako s_; cni zajedno, kako sve dele, i sve ostalo, uĉinilo mi se da je prazno. 1 zastrašujuće, biti sam. Znaš?«

»Znam«, rekoh, dotiĉući je opet neţno, rukom i umom. »Razu mem. Mi razumemo. M smo zajedno skoro kao Pridruţeni, mnog: smo bliţi nego što Normalni ikad mogu biti.«

Klimnula je glavom, nasmešila se, i zagrlila me. Zaspali smc tako, jedno drugomeu naruĉju.

Opet snovi. I opet, u zoru, uspomena na te snove mi je oduzeta. Poĉinjao sam zovoga da se Ijutim. San je bio prijatan, lepo sam se ose ćao u njemu. Zeleo ®am gaopet, a nisam mogao ni da se setim D ĉemu je bio. Naša soba, isprana grubim svetlomdana, ĉinila mi se bednom, u poredenju sa divotama moje izgubljene vizije.

Lia se probudila posle mene, sa novom glavoboljom. Sad su joj pilule bile pri ruci,kraj uzgljavlja. Napravila je grimasu, i progu tala jednu pilulu.

»To je sigurno od škinskog vina«, rekoh joj. »Neki njegov sas :ijak opasnozaratio sa neĉim u tvom metabolizmu.«

Navukla je na sebe nov triko i pogledala me mrko. »Ha. Prošle r.oći smo piliVeltaar, sećaš se? Otac mi je dao prvu ĉašu Veltaarar :ada mi je bilo devet godina.Nikad dosad od tog vina nisam dobila glavobolju.«

»E pa sad ti je prvi put«, rekoh, sm.ešeći se. »Nije duhovito«, reĉe ona. »Ovo boli.«

Prestao sam da se zafrkavam, poktišao da je ĉitam. Govorila ;e istinu, stvarnobolelo. Iza ĉitavog njenog ĉela pulsirao je bol. B’zo sam se povukao da ne prede i namene.

»Dobro«, rekoh. »Izvinjavam se. Pilule će to, medutim, da sre ■ie. A inaĉe, ĉekanas posao.«

Klimnul a je glavom. Ta devojka još nikad nije dozvolila da neš ■ ' poremeti nrad.

Drugi dan smo proveli u poteri. Mnogo ranije smo startovali, ’ iruĉkovali smbrzinu sa Gorlejem, i ispred kule seli u svoja ..rokola. Ovog puta ih nismo ostavili naprilazu Skingrada. Hteli mo da nad emo ĉoveka koji je Pridruţeni, iz ĉega je sledilo dsmo “jrali da pretraţimo veliku teritoriju. Ovaj grad bio je veći od svih : je sam ikvideo, bar po prostranstvu, pa su se hiljaduinešto ::eobraćenih ljudi izgubili mdumilionima Skina. A od tih preob : ;cenih, samo oko polovine su već postali Pridruţeni



Zato smo leteli nisko, pa smo zujali goredole prateći oblik bre _ va prekrivekupolama, kao kakav leteći tobogan. Izazivali smo ::;liĉnu guţvu dole, na ulicaŠkini sui ranije vid ali aerokola, r.aravno, ali su ona za njih ipak još uvek predstavljizvesnu no :nu, naroĉito za decu, koja su pokušavala da trĉe za nama ĉim bis r.preleteli. Jednog skiĉavca smo bacili u takvu paniku, da je crevrnuo kola puna koja je vukao. Zbog ovoga sam se osećao rivim, pa sam posle toga leteo na vevisini.

Primećivali smo Pridruţene širom grada, kako pevaju, jedu, še:aju, i udaraju timzvonima, tim veĉniim bronzanim zvonima. Ali pu r.a tri sata smo pronalazili saškinske Pridruţene. Smenjivali smo;c: dok je Lia vozila, ja sam osmatrao, i takonaizmeniĉno. Posle juĉe . išnjih uzbudenja, ovo je traganje bilo dosadno i zamorno.

Najzad smo nešto našli: veliku grupu Pridruţenih, ĉak deseto ::. okupljenu jednih kola sa hleb om, iza jednog od strmijih bre :: va. Dvojica su bili viši od ostalih

Aterirali smo s druge strane brega i pošli ka toj grupi pešice, :;:avljajući oko svaerokola gomilu škinske dece. Kad smo stigli, ?::druţeni su još uvek jeli. Osmoricabili Skini , nejednakog ras i. razliĉitog izgleda, i svaki je imao po jednog pulsirajućegrišku :.avrh lobanje. Preostala dvojica bili siu ljudi.

Nosili su iste dugaĉke crvene haljine kao Skini, i iste opasaĉe. ,‘eaan od njih bikrupa n ĉovek; koţa mu je visila labavo, ĉinila :. eklope, kao da je bio debeo panedavno omršavio, i to mmogo. Ko







po njegovom mišljenju. On u sveveruje, u sve, kompletnu religiju. Griška je njebog, i on će se svome bogu pridruţiti. Umro je pre toga, i sad. Covek je dobio sporukugu, Rob. Sporu kugu. Neizleĉiv sluĉaj. Ona ga proţdire već pet naest godina. Dobioju je u moĉvarama planete Košmar, onda kad je njegova porodica izginula. Taj zaista nije za ljude, ali on se tamo snašao, pcstao je administrator istraţivaĉke banaimenovan sa mo na kratko. Njegova je porodica ostala da ţivi na Toru, ali je došia uposetu. Tad im se brcd srušio. Gustafson je podivljao, poku šao je da se probijnjih, ali je u guţvi zgrabio neispravno zaš titno odelo, pa su se spore probilenjegove koţe. A kad je stigao na lice mesta, njegova ţena i deca već su bili mrtvi. Tajje ĉovek strahovito patio, Rob. Spora kuga strašno boli, ali ga je strašnije bgubitak porodice. Stvarno ih je voleo. Kasnije više nikad nije bio isti ĉovek. Damu naimenovanje na Škii kao nekakvu, valjda, nagradu, damu pomognu da zaboravikatastrofu, ali on je nije ni jednog trena zaboravio. Videla sam sliku u njemu, Rob.Toliko je jasna. Nije mogao da zaboravi. Deca su ostala u srušenom brodu, bezbeiza zidova, ali je sistem za ventilaciju stao, pa su se ugu šili. Ali njegova ţena — oh,

Rob, uzeia je zaštitno odelo, htela je cla pode da dovede pomoć, a napclju su je ĉekalaona stvorenja, ona velika puzajuća stvorenja kojih ima mnogo na Košmaru...?«

Progutao sam teško, osećajući muku u stomaku. »Crviţderavci«, rekoh tupo. Citaosam o njima, i video holoslike. Mogao sam da zamislim siiku koju je Lia našlGustafsonovom pamćenju: nije bila baš nimalo prijatna. Osetih zadovoljstvo štonemam Liin talent.

»Oni su je još... još. . . kad je Gustafson tamo stigao. Znaš poubijao ih jeskriĉpištoljem.«

Odmahnuo sam glavom. »Nisam verovao da se takve slvari za ista dešavljudima.«

»Nisi«, reĉe Lia. »Nije ni Gustafson. Pre te katastrofe na Koš maru bili su takotako srećni. Voleo ju je; bili su stvarno bliski; a on je u svojoj karijeri pcstizao uspehza uspehom, kao zaĉaran. Nije uopšte morao da prihvati duţnost na Košmaru, zPrihvatio je zato što ga je privlaĉio izazov, duţnost tako teška da se niko drugi usud ivao da je preuzme. I to ga sad proţdire. Ne prestaje da misli na to. On . . . o n i . ..« Izdao ju je glas. »Bili su uvereni da je sreća na njihovoj strani«, reĉe Lia i zaćut

Na to misam imao šta da kaţem. Vozio sam ćutke, razmišljao, nalazio u smutnu, razdvojenu predstavu o onom bolu koji je Gus tafson verovatno osećao. Poslenekog vremena, Lia je opet progovorila.

»Sve je to bilo prisutno u njemu, Rob«, reĉe ona, glasom bla ţim, zamišljenisporije. »Ali ipak ga je ispunjavao mir. Sve je pamtio, pamtio je sav uţas, ali toviše nije muĉilo kao pre. Sad samo ţali što oni nisu sa njim, što su umrli bez FinaUnije. Kao ona Skinkinja, sećaš se? Ona na skupu? Koja je izgubila brata?«

»Sećam se«, rekoh.

»Tako sad on misli. Um mu je otvoren, daleko otvoreniji nego Kamencov. A kadje zazvonio, svi nivoi su nestali, sve je izašlo na samu površinu, sva ljubav, sav bsve. Citav njegov ţivot, Rob. Po dclila sam ĉitav njegov ţivot s njim, za tren. I njegove misli, ta kode. On jc video pećine Finalne Unije, . . Išao je tamo jednom, prenego što sc preobratio. Ja .,.«



Opet ćutanje: leglo je na nas, zamraĉilo nam kola. Već smo iz ’.azili iz SkingraIspred nas je kula cepala nebesa, blistava u suncu. Uskoro sagledasmo, daleko ispodkule, kupole i lukove blistavog ljudskog grada.

»Rob«, reĉe Lia. »Ateriraj ovde. Moram malo da razmaslim, znaš? Vrati se mene. Hoću malo da se šetam medu Skinima.«

Namrštio sam se, bacio jedan pogled na nju. »Da šetaš? Daleko je odavde do kLia.«

»Biće sve u redu. Molim te. Samo me pusti da malo razmislim.< Citao sam je. Magla se vratila, gušća nego ikad, isprobadana bo jama stra

»Sigurna si?« rekoh. »Uplašena si, Liana. Zašto? Sta nije u redu? Crviţderaĉidaleko od nas.«

Samo me je gledala, zabrinuto. »Molim te, Rob«, prošaputala je. Ne znajući šta bih drugo uĉinio, aterirao sam. Dok sam vraćao kola kući, i ja sam razmišljao. O onome što je Liana rekl

onome što je proĉitala u Kamencu i Gustafsonu. Upor no sam se vraćao na problemĉije rešavanje smo najmljeni. Nas tojao |sam da ne mislim na Liu, niti na njen problem.To će se već nekako rešiti, mislio sam.

Stigavši u kulu, nisam gubio ni trenutka. Otišao sam pravo do Valkarengijkancelarije. Bio je tamo, sam, i sedeo je diktirajuć: nešto u rnašinu. Iskljuĉio ju jesam ušao.

»Zdravo, Rob«, poĉe oon. »Gde je Lia?«»Napolju, šeta. Htela je da razmisli. Ali i ja sam razmislio. Mis lim da sam na

odgovor za vas.«

Uzvio je obrve i ĉekao. Seo sam. »Danas po podne smo našli Gustafsona, i Lia ga je citala. Mislim d

jasno zašto je prešao u tu veru. Bio je to ĉovek sasvim skrhan, iznutra, bez obzira što jljudima pokazivao nasmc šeno lice. Griške su mu dali oslobodenje od bola. Još jedanpreobra ćeni bio je sa njim, neki Lester Kamenc. Bio je to stvairno jedan usamljenika koji nije imao radi ĉega da ţivi. Pa zašto se ne bi pre obratio? Proverostale preobraćene, i siguran sam da ćete nać odredenu pravilnost. Oni najizgubljeniji,najranjiviji, oni neuspešni izolovani — takvi su pristupili kultu.«

Valkarengi je klimnuo glavom. »Okej, ovo vam je taĉno«, reĉe on. »Ali našipsiholozi su to odavno pogodili, Rob. Samo, to nije od govor, bar ne pravi. Ne sporimda su ti preobraćeni, kad ih gledamo kao grupu, priliĉno jadna i bedna gomilica.zašto su se okrenul; baš Uniji? Na to psiholozi nisu znali da odgovore. Uzmimo za primer Gustafsona. Verujte mi da je to bio izuzetno snaţan ĉovek. Nikad ga nisam liupoznao, ali znam njegovu karijeru. Uzimao je vrk teška zaduţenja, jer je tad najuţivao u uspehu, i svaki put je uspevao. Mogao je da izdejstvuje sebi neku udobnuzavetrinu, ali ni je ga to privlaĉilo. Cuo sam za incident na Košmaru. Taj je dogda;

postao slavan, u nekom nenormalnom smislu te reĉi. Ali Fil Gusta: son nije bio ĉokoji bi dopustio da ga išta slomi, pa ĉak ni nešto tako. Nelzi mi priĉa da se Gustavrlo brzo oslobodio depresije. Do šao je na Skiu i odista zaveo red, uklonio je haos koji je Rokvuci za sobom ostavio. Uspeo je da sklopi naš prvi trgovinski ugosa Škinima, štaviše uspeo je da im utuvi u glavu pravo znaĉenje tog ugovora, što z



nije lako.«»Eto, dakle, takav je to bio ĉovek, kompletan, talentovan, pos vetio je svoj ţivo

savlad ivanju teških zadataka i savladivanju prob lema medu ljudima. Pretrpeo je lionikošmar, ali ga to nije unišiilr Zadrţao je svu svoju ĉvrstinu. I odjednom, ni pet nišest, nego pris tupio kultu Unije, što praktiĉno znaĉi da se dobrovoljno prijavljuie za jedan groteskni oblik samoubistva. Zašto? Da bi okonĉao svoju pat nju, kaţZanimljiva teorija, ali ima i drugih naĉina da se ĉovek oslobodi bola. Izmedu onogdogad aja na Košmaru, i ovog sa griška ma, Gustafson je imao nekoliko godvremena. Za sve to vreme, nijednom nije pokušao da pobegne od bola. Nije potrizlaz u piću, drogama, niti u nekom drugom uobiĉajenom naĉinu da se istupi iz ţivMogao je da skokne do Stare Zemlje da mu psihopsihi jatri oĉiste uspomene, štamogao je, verujte mi, lako da udesi da mu taj put bude plaćen, da je samo poţeleo.Posle Košmara, mini starstvo kolonije uĉinilo bi za njega sve. Ali on je progutao svojbol i gurao dalje, gradio svoj ţivot iznova. Kad, odjednom — preobraćenje.«

»Patnja ga je oslabila, da, u to ne treba sumnjati. Ali nešto drugo ga je privunešto što je Unija nudila, a što se nije moglo dobiti u vinu, ili brisanjem pamćenjavaţi i za Kamenea, i za 5ve druge. Imali su druge izlaze, druge naĉine da svome ţivka ţu ’ne’. Nisu te druge izlaze iskoristili. Uniju su medutim prihvatili. Shvatate štapokušavam da kaţem?«

Shvatio sam, naravno. Shvatao sam da moj odgovor nije bio pra vi cdgovor. Ali iValkarengi je u poneĉemu grešio.

»Da«, rekoh. »Ĉini mi se da ćemo morati još malo da ĉitamo.« Nasmešio sambledo. »Ali bih morao da vam skrenem paţnju na jednu stvar. Gustafson nikad stvarno savladao svoj jad. Lia je :o veoma jasno rekla. Bol je bio u njemu iz dana udan, muĉio ga;o. Samo, on nikad nije dozvolio da se to primeti.«

»A to je pobeda, zar ne?« reĉe Valkarengi. »Sakrijte svoje rane :nko dobro,niko i ne zna da ih imate?«

»Ne znam. Ne bih rekao. Ali . . . bilo kako bilo, postoji još nešto Gustafson ii. sporu kugu. Umire. Već godinama umire.«

Valkarengijev izraz lica se samo za trenutak poremetio. »To ni .'9111 znao, ali i topotvrd uje ono što vam govorim. Ĉitao sam da nekih samdeset posto ţrtava spore kuge

dobrovoljno prijavljuju za eutan aziju, ako su na planeti gde je to legalno. Gustafson jebio adminii 'trator ove planete. Mogao je sopstvenim dekretom da legalizuje eu:anaziju. Ako je, med utim, toliko godina izbegavao samoubistvo, zaštoga je sadprihvatio?«

Na to nisam mogao da odgovorim. Liana mi nije dala nijedan podatak koji biposluţio kao odgovor; moţda ni sama nije imala ta kav podatak. I nisam znao bismo odgovor mogli naći, sem ...

»U pećinama«, rekoh iznenada. »Potraţićemo odgovor u pećinama a Finalnu

Uniju. Posmatraćemo kako se to obavlja; moraćemo. Neš:o u tome sigurno postoji,nešto što će objasniti preobraćenja. Dajtenam priliku da to otkrijemo.«Valkarengi se nasmešio. »Vaţi«, reĉe. »To mogu da sredim. Oĉe kivao sam da

do toga doći. Samo, da vas upozorim: nije prijatno. Ja to znam zato što sam tamo bi »Nema problema«, rekoh. »Ako mislite da je ĉitanje Gustafsona bilo prija



trebalo je da vidite Liu kad je završila. Sad ona tamo rapolju pokušava šetnjomistera iz sebe posledice toga.« Pomislio ;am: verovatno je to pravi razlog što je traţilada se šeta. »Uveren:am da Finalna Unija ne moţe biti nikako, ni na koji naĉingroznija d onog što jc bilo na Košmaru.

»E, dobro. Zakazaću to za sutra. Ići ću sa vama, naravno. Neie iim da dopustim ninajmanju mogućnost da vam se nešto desi.«



Klimnuo sam glavom. Valkarengi ustade. »To smo sredili«, r: »Ostaje nam do togizlaska još mnogo vremena za zanirnljives tv ; Jeste l i već planirali gde ćete daveĉerate?«

Ispalo je da smo na kraju veĉerali u kobajagiškimskom re_' ranu, kojim sstvari upravljali ljudi. Sa nama d vojicom bili : još i Gorlej, i Lori Blekbern.Razgovor se sveo na konvencionaln: r.

— sport, politiku, umetnost, stare viceve, i tome sliĉno.Cini m:da ĉitave veĉeri niko nije pomenuo ni Skine, ni griške.

Kad sam se vratio u naš apartman, tamo sam zatekao Li&' _Cekala me je. Sedela je u krevetu, ĉitajući jednu od lepih k:.. iz naše biblioteke,zbirku poezije sa Stare Zemlje. Kad sam ui podigla je pogled.

»Ej, zdravo«, rekoh. »Kakva je bila šetnja?«

»Duga.« Osmeh je nabrao njeno bledo, malo lice, pa se izgub »Ali sam imalavremena da razmislim. O ovom poslepodnevu, ; onom juĉe, i o Pridruţenima. Inama.«

»O nama?«»Rob, jel’ ti mene voliš?« Pitala je to takvim glasom i naĉin::. kao da govori o

kojoj najobiĉnijoj temi, i kao da zaista ne odgovor. Seo sam na krevet, uhvatio je za ruku, pokušao da se nasmeir »Sigurno«, rekao

sam. »Ti to znaš, Lia.«

»Znala sam. Znam. Voliš me, Rob, stvarno me voliš. Najviše;

Ijudsko biće moţevoleti. Ali...« Zastala je. Odmahnula je glavc zaklopila knjigu, uzdahnula. »Ali jošuvek smo razdvojeni. Još uv: je svako za sebe.«

»O ĉemu priĉaš ti?« »O ovom popodnevu. Ostala sam tako zbunjena i uplašena. N

sam znala zašto, ali sam se trudila dashvatim. Dok sam ĉitala, R ~ bila sam unutar njihove zajednice, sa Pridruţenima, delila sam n;i njihovu ljubav. Stvamo jesam. i nijemi se izlaziilo. Nisam ţelela ; ih ostavim, Rob. A kad sam ih ipak ostavila, obuzelo me je osećar da sam izolovanaodseĉena.«

»To je tvoj kiks«, rekao sam. »Pokušao sam da razgovaram tobom, ali nijevredelo, jer je gospod ica bila suviše zauzeta razm: ljanjem.«

»Da razgovaraš? Koja korist od razgovora? Dobro, i to je r.i kakva komunikacija,valjda, no da li je stvarna? Nekad sam misl:.; da jeste ,nekad davno, pre nego što semoj talent obukom razv. Posle toga, zakljuĉila sam da je ĉitanje jedina pravakomunikac:;; jedini naĉin da dohvatim nekog, nekog kao ti. Ali sad, ne zna~Pridruţeni. . . kad zazvone . . . postaju tako zbliţeni, Rob. Povezani. Sk: ro kao kad mivodimo ljubav. I oni se vole. Ali vole i nas, never vatno intenzivno. Osetila sam. . . neznam. Ali Gustafson me voli liko i ti. Ne. On me vcli više.«

Dok je to izgovarala, lice joj je potpuno pobledelo, a oĉi su b.; široke, izgubljeusamljene. Osetio sam iznenadnu hladnoću, kao :i mi hladan vetar duva kroz dušu



Ništa nisam rekao. Samo sam ; pogledao, i ovlaţio usne. I krvario. Videla je u mo jim oĉima koliko sam povreden, valjda, Ili r proĉitala, Njena ruka

povuĉe moju, poĉe da je miluje. »Rob, mol:~ te. Nisam mislila da te povredim. Nikriv. Radi se o svima n ; ma. Sta mi imamo, u poredenju sa njima?«

»Ne znam o ĉemu priĉaš, Lia.« Jedna polovina mene odjed nom je poţelela daplaĉe. Druga poloviina je ţelela da se dernja. Prigušio sam obe polovine; glas mostao postojan. Ali unutra, nisam bio postojan, nimalo postojan.

»Da li me voliš, Rob?« Opet to. Opet je stvarno pitala. »Da!« Besno. Izazivaĉki. »Sta ti to znaĉi?« reĉe ona. »Znaš ti dobro šta to znaĉi«,rekoh. »Do vraga, Lia, razmisli!

Seti se svega što smo imali, svegašto smo delili. Zajedno smo bili,To je ljubav. Lia. To. Mi smo on,ikoji imaju sreće, sećaš se? Samasi to rekla. Normalni imaju samo dodir i glas, a onda se vraćaju u svoj mrak. Jeuspevaju jedno drugog da nad u. Sami su. Uvek. Pokušavaju, iznova i iznova, da sispentraju iz svojih komora za izo laciju, pipaju nasumice, uvek padaju. Uvekpodbacuju. A mi, mi smo na šli pravi naĉin, znamo se najbolje što se ljudska bićuopšte mogu znati. Nema niĉeg što bih ja odbio da ti kaţem, i da sa tobom pode To sam i ranije govorio, i ti znaš da je tako, moţeš to u meni da proĉitaš. To je ljubdo davola. Zar nije?«

»Ne z nam«, reĉe ona, glasom tako tuţnozbunjenim. Neĉujno, bez ijednog jecaja, poĉela je da plaĉe. Dok su suze putovale svojim usamljestazama niz njene obraze, govorila je. »Moţda je to lju bav. Uvek sam tako mislilasada ne znam. Ako je ovo što mi imamo ljubav, onda, šta sam to osetila opopodneva, šta je to što samdotakla i u ĉemu sam uĉestvovala? Oh, Rob, pa i ja tebvolim. Ti to znaš. Pokušavam sve da delim s tobom, pa i ono što sam pro ĉitala ţeda ti doĉaram kako je bilo. Ali ne mogu. Odseĉeni smo. Ti to ne moţeš da shvatišsam ovde, ti si tamo, moţemo da se dodirujemo, da se volimo, da priĉamo, ostajemo razdvojeni. Vi diš? Vidiš? Sama sam. A ovog poslepodneva,nisam bilasama.«

»Pa nisi sama, davo ga nosio«, rekoh iznenada. »Evo me ovde.« Cvrst.o sam

stisnuo njenu šaku. »Osećaš? Cuješ? Nisi sama!« Odmahnula je glavom, a suze su i dalje tekle. »Vidiš da ne razumeš? I ne pos

naĉin da te nateram da razumeš. Rekao si da se znamo najbolje što se ljudska uopšte mogu znati. U pravu si. Ali, koliko se ljudska bića mogu medusobno znati? Zarnije svako od njih, uistinu, odseĉen? Svako je sam u velikom, mraĉnom, prazromuniverzumu? Samo se zavaravamo kad kaţemo da je neko uz âs. Kad dode kraj, dode hladni usamljeni kraj, ostajemo samo mi, sami, u mraku. Jesi li tu, Rob? Kako dato znam? Hoćeš li umreti >a mnom, Rob? Hoćemo li tada biti zajedno? Jesmo li

zajedno? Kaţeš da smo bili srećnije ruke nego Normalni. To sam i ja rekla. Imsamo dodir i glas, a? Koliko puta sam to po novila? A štami imamo? Dodir i dva glasa,moţda. To više nije dovoljno. Bojim se. Odjednom me je strah.«

Zajecala je. Instiktivno sam pohrlio ka njoj, ovio svoje ruke oko nje, pogodio je.Legli smo skupa; plakala je na moji m prsima. Pro ĉitao sam je. samo na kratko, i naša



bol, iznenadnu usamljenost, glad , sve u kovitlacu, sve gušćoj tami, u mentalnoj olustraha. Pa, iako sam je dodisrivao, milovao je, šaputao joj iznova i iznova da će sveu redu, da sam je tu, da ni je sama, znao sam da to neće biti iovoljno. Odjednom izmed u nas zevnula provalija, nešto vclikn, mraĉno, što se svakim trenom proširiva što ja nisam umeo da premostim. A Lia, moja Lia, je plakala; bio sam joj potrebona meni, ali nisam uspevao da stignem do nje.



Tada sam primetio da i ja plaĉem. Drţali smo se tako, ćuteći, u suzama, ĉitav sat. Ali i suze su : najzad potrošile.

me je stegla tako jako da sam jedva disao, gla me je ĉitavim telom, a i ja sam steganju podjednako ĉvrsto.

»Rob«, prošaputala je. »Rekao si... rekao si da se zaista zna.~ Koliko puta si toponovio. Ponekad kaţeš i da sam prava ţena : = tebe, da sam savršena.«

Klimnuo sam glavom, ţeleći da verujem. »Da. Jesi.« »Ne«, izgovorila je skoro se gušeći, gurajući reĉ silom u vazdu*. slamaj

sopstveni otpor. »Nije tako. Ja tebe ĉitam, još kako. Ĉujer reĉi kako lupkaju jednadrugu u tvojoj glavi, dok sastavljaš rećr nicu koju ćeš mi reći. Ĉujem kako sprekorevaš kad uĉiniš ner glupo. Vidim tvoje uspomene, bar neke od njih, ipreţivljavam ih tobom. Ali sve je to na površini, Rob, sve je to odozgo. Ispod tog;te još, još mnogo. Promiĉu polumisli koje ne uspevam sasv.r da uhvatim. Osećanjkoja ne nalazim nazive. Strasti koje sv,: bijaš, uspomene za koje ni sam ne znaš da ihimaš. Ponekad usp: vam da se spustim na taj nivo. Samo ponekad. Pa i to, samoak sestvarno borim, ako se iscrpim nemilice. A i kad tamo stignerr. opet znam, sigurncisam, da postoji još dublji nivo. Ispod toga s.: deći, pa sledeći, i tako redom, sve dublje.Ne mogu te nivoe da dch vatim, Rob, iako su deo tebe. Ne poznajem te. Ne mogu da teupc nam. Ni ti samog sebe ne poznaješ, shvataš? A mene, poznaješ n^ne? Ne. Mĉak i manje znaš. Znaš ono što ti kaţem, a ja : govcrim istinu, ali moţda ne celu istinu.A ti ĉitaš moja osećanja, mo;: površinska osećanja—bola kad lupim noţni pnervozu kad mi neš*: zasmeta, zadovoljstvo kad si u meni. Zar to znaĉi da me znaAšta sa mojim, nivoima, površnim, pa dubljim i dubljim? Sta sa stv& rima koje ni jasama ne znam? Zar ih ti znaš? Kako, Rob, kako1

Opet je od mahnula glavom: to je bio njen smešan mali obiĉ&. kome pribegavala kad je bila zbunjena. »A govoriš da sam savr šena, i da me voliš. Dabaš prava ţena za tebe. Ali, jesam 1:‘Rob, ja čitam tvoje misli. Znam kad ţeliš dabudem seksi, pa sa:r. tad seksi. Vidim šta te pali, pa to ĉinim. Znam kad ţelišbude:r. ozbiljna, a kad da se šalim. Znam i koju vrstu viceva da priĉam. N> kadsurove, ti to ne voliš, ne voliš da povreduješ niti da vidi^ povredene ljude. Ti se smeješsa Ijudima, ne smeješ se ljudima. A ja se smejem s tobom, i volim to što imaš takukus. Znam ka:: ţeliš da priĉam, a kad da ćutim. Znam kad ţeliš da budem tvponosna tigrica, tvoja jaka telepatica, a kad da budem devojĉica koja će se šćućuriti utvom naruĉju. Ja sam uvek takva, Rob, zato što :: tako ţeliš, zato što te volim, zatoosećam u tvojoj svesti rados: kad god uĉinim baš pravu stvar. Nikad nisam namotpoĉela sa takvim ponašanjem, nego su stvari tako išle. Nije mi bilo krivo, nije msad ţao. Najĉešće sam to ĉinila bez svesne odluke. I ti s: meni na sliĉan naprilagad avaš. To ĉitam u tebi. Ne moţeš da ĉi taš kao ja, ponekad ne pogodiš navališ sa duhovitim primedbama kad ja ţelim razumevanje bez reĉi, ili se drţiš

snagator i ljudina onda kad ja hoću deĉaka kome ću biti mama. Ali ponekad i pogA trudiš se, trudiš se uvek« »Medutim, da li si to slvarno ti? Da li sam lo stvarno ja? Sta bi bilo da nisam savršena,kaţi, da se prosto ponašam kako mi sc .svida, da istupim sa svim svojim manamtvarima koje ti ne voliš da vidiš na svetlu dana? Da li bi me tad voleo? Ne znam



Gustafson bi, a i Kamenc. To znam, Rob. To sam videla. Njih znam. Njihovi nivoisu... nestali. Ja ih ZNAM, i ako bih se vratila mogla bih da delim sa njima, više negsa tobom. A oni znaju mene, onu pravu, znaju me celu, rekla bih. I vole me. ViVidiš?«

Da li sam video? Ne znam. Bio sam zbunjen. Da li bih voleo Liu kad bi bila »onaprava«? Ali šta je to »ona prava«? Na koji naĉin bi se onda razlikovala od ove Lieznam? Mislio sam da Liu volim i da ću je uvek voleti, ali šta ako prava Lia nije billik na ovu moju Liu? Sta sam to voleo? Ĉudni apstraktni koncept jednog ljudskog ili telo, glas i liĉnost sa zajedniĉkim nazivom, u mojoj glavi, »Lia«? To nisam zNisam znao ko je Lia, niti ko sam ja, niti šta je sve to skupa treblao da znaĉi. Upsam se. Moţda nisam mogao da osetim sve što i ona, tog poslepodneva, ali sam moda osetim kako je njoj potom bilo. Bio sam usamljen, i bila mi je potrebna bliskost sanekim.

»Lia«, pozvao sam je. »Lia, hajde da pokušamo. Ne moramo da cdustaneMoţemo jedno drugo da dohvatimo. Postoji naĉin, naš naĉin. Uspevali smo ranHajde, Lia, dodi sa mnom; dodi kod mene.«

Dok sam govorio, svlaĉio sam je, a ona je uzvratila, pa su njene ruke pomomojima. Kad smo bili goli, poĉeo sam da je mazim, polako, i ona mene. Naši su umpošli u susret. Dotakli su se i spojili kao nikad pre. Mogao sam da je osetim usvojojglavi, kako kopa sve dublje. Dublje i dublje. Otvorio sam joj se. Kapitulirao sam,predao sam joj sve besmislene male tajne koje sam dosad i od nje skrivao, ilipokušavao da skrivam, predao sam joj sve ĉega sam ikako mogao da se setim,moje trijumfe i sramote, dobre momente i momente bola, situacije kad sam nekome

uĉinio naţao, i one kad su meni drugi ĉinili naţao, duga usamljena plakanja, strahĉije pos tojanje nisam priznao, predrasude protiv kojih sam se borio, taštine Ivojenastojao u sebi da suzbijem, smešne, deĉaĉke grehove. Sve. Bez ostatka. Ništa niszakopao. Ništa sakrio. Dao sam se njoj, Lii, mojoj Lii. Bilo je bitno da me ona upo

I ona se otvorila. Njen je um bio šuma kroz koju sam lutao, loveći pramenemocija, prvo stra h, potrebu i ljubav na površini, pa ispod toga blede stvari, a onda,zalazeći dublje u šumu, napola formirane male hirove i strasti. Nemam talenta kaoĉitam samo osećanja, nikad misli. Ali ovog puta sam ĉitao i misli, po prvi i posleput u ţivotu, misli koje je ona bacila meni u susret, zato što ih nikad ranije nisvideo. Nisam mogao mnogo da proĉitam, ali ponešto sam mogao.

Otvorila mi je ne samo svoj duh, nego i telo. Ušao sam, pa smo se kretali skladtela sjedinjenih, umova prepletenih, zbl iţenih naj više što je ljudskim bićima mogućnoOsećao sam kako se preko me ne valjaju veliki slavni talasi zadovoljstva, mog, njekako oba zad ovoljstva narastaju oslanjajući se jedno na drugo, i ĉitavu veĉnost sjahao na rubu talasa koji je huĉao ka dalekoj, silno dalekoj oba li. Najzad se talasrazbio o tu obalu, svršili smo istovremeno, i tad je nastupio sekund — samo jedan

majušni, neuhvatljivi sekund — kad nisam znao koji je orgazam moj a koji njen.Ali onda je sve to prošlo. Leţali smo, tela pre pletenih, na kre vetu. U svestolstizvezda. Ali, to nije bio krevet. Bila je to plaţa, ravna crna plaţa, a iznad nas nijezvezde. Dotakla me je misao, misao lutalica, koja nije bila moja. Liina misao. Bili smona ravnici, rrr.slila je ona, i video sam da je u pravu. Vode koje su nas dovde donele



povukie su se, nestale. Samo se titanska crna ravan širila usvim pravcima, a nahorizontima su se mutno nazirali neki zli oblici. Ovde sam kao na ravni mraka, mililaje Lia. Odjednom sam znao koj: su to oblioi, i znao sam koju je pesmu ĉitala.5

Zaspali smo.

Probudih se sam.U sobi je vladao mrak. Lia je leţala na drugoj strani kreveta. sklupĉana, i da

spavajući. Noć je već izmicala, ĉinilo mi se da je zora blizu. Nisam bio u to siguran.Mesto me nije drţalo. Us tao sam i neĉujno se obukao. Bilo mi je potrebno da proše tam, da razmisl

da sagledam situaciju. Ali, gde?U dţepu mi se nalazio kljuĉ. Kad sam navlaĉio tuniku, dotakao sam ga, pa sam

setio. Valkarengijeva kancelarija. U ovo doba noći. biće prazna i zakljuĉaPanorama će mi moţda pomoći da mislim

Izašao sam, našao cevi liftova, uĉao u onaj pravi, koji me je kao iz topa izba

uvis, uvis do vrha kule, do vrha ĉovekovog ĉe liĉnog izazova Skinima. U kancelarvladao mrak; nameštaj se sveo na mraĉne forme u senkama. Jedina svetlost bila jesvetlost zvez da. Škia je bliţa galaktiĉkom centru nego Stara Zemlja ili Baldu: Zvsu ovde plamteći svod na noćnom nebu. Neke od njih su ve oma blizu, pa gore crvene i plavobele vatre u mraku nad na ma. Svi zidovi Valkarengijeve kancelarije sustakleni. Prišao sam jed nom zidu i pogledao napolje. Nisam mislio ništa, samo oseća~ Bilo mi je hladno, osećao sam se izgubljenim i malim.

Onda je jedan blagi glas iza mene rekao »Zdravo«, tako tih: da sam to jed va ĉuo. Okrenuo sam se od prozora, ali druge zvezde su mi poletele oĉi sa drugih zidov

U jednoj od niskih stolica sedela je Lori Blek bern, skrivena mrakom.»Zdravo«, rekoh. »Nisam hteo da vam smetam. Mislio sam d; nema nikoga.« Nasemšila se. Zraĉan osmeh na zraĉnom licu, ali bez veselj. Kosa joj je pada

velikim crveonomrkim talasima niz pleća; n; sebi je imala nešto dugo i vazdušaKroz to sam nazirao njene blage obline, a ona nije ni pokušavala da ih sakriva.

»Cesto dolazim ovde«, reĉe ona. »Uglavnom noću. Kad Dino spa va. Ovdemoţe fino razmišljati.«

»Da«, rekoh smešeći se. »Taĉno sam to hteo.« »Ove zvezde su tako lepe, zar ne?«»Da.«»Krasne su. Ja...« Oklevanje. Onda se digla i došla mi. »Vol.j Liu?« pitala me j To pitanje me je drmnulo kao malj. U ovom trenutku... Al: mislim da sam se

dobro snašao. Mojim mislima još uvek je dominira: nedavni razgovor sa Liom. »Drekao sam. »Veoma. Zašto pitaš':

Bila mi je blizu, gledala mi je u lice, i mimo mene, u zvezde »Ne znam. Ponekadrazmišljam o ljubavi. Volim Dina, znaš. Doša: nam je pre svega dva meseca, i zatnaše poznanstvo kratko. A'.. već ga volim. Nikad nisam nikoga takvog poznavBlag je, obzirar. i sve radi dobro. Nikad nisam videla da je u ma ĉemu podbac:: Ipne odaje utisa k, kao neki drugi ljudi, da ga neka strašna sils.

5 njegova verovatno najpoznatija pesma, Do verska plaža (Matthew A rn r. - Dover beach). Prim prev.



goni. Pobed uje sa lakoćom. Veoma je samouveren, a to je privlaĉno. Dao mi je sve sam mogla da zatraţim, sve.«

Ĉitao sam je, proĉitao ljubav i zabrinutost, pogodio. »Sve sem sebe«, rekao sam Pogledala m e je, trgnuta. Onda se nasmešila. »Zaboravila sam. Ti si Talen

Naravno da znaš. U pravu si. A ja i ne znam oko ĉega se brinem, ali brinem. Dintako savršen, znaš. Priĉala sam mu — pa, sve. Sve o sebi i svom ţivotu. On je slušaoshvatao. On je uvek p rijemĉiv, i uvek je blizak kad mi zatreba. Ali. . .«

»Ali je poveravanje bilo jednosmerno«, rekao sam. Nije to bilo nagadanje. Znaosam.

Klimnula je glavom. »Ne krije on neke tajne. Nije u tome stvar. Odgovori nasvako pitanje koje mu postavim. Al’ ti odgovori ništa ne vrede. Pitam ga, recimo, se plaši, a on kaţe, niĉeg, i to tako da mu verujem. Veoma je racionalan, veosmiren. Nikad se ne razljuti, to se još nije desilo, pitala sam ga o tome. Ne mrzi ljusmatra da je mrţnja loša stvar. Nikadnije osetio patnju, ili bar kaţe da nije. Mislim,emocionalnu patnju. Ipak me razume kad priĉam o svom ţivotu. Jednom je rekao dnjgova najveća mana lenjost. A ja znam da uopšte nije lenj. Zar je zaista tako savrKaţe mi da je uvek tako pouzdan u sebe zato što zna da je odliĉan, ali kad to ksmeška se, pa ne mogu da ga optuţim ni za taštinu. Kaţe da veruje u boga, ali to niprvi ne pominje. Ako pokušate s njim ozbiljno, moţda će vas strpljivo slušati, a moće okrenuti stvar na šalu ili odvesti razgovor u drugom pravcu. Kaţe da me voli, ali

Klimnuo sam glavom. Znao sam šta dolazi. Došlo je. Podigla je ka meni molećiv pogled. »Ti si

Talent«,

rekla je. »Ĉitao si ga, zar ne? Znaš ga? Reci mi. Molim te reci.« Ĉitao sam nju. Video sam kolik o joj je bilo stalo da sazna, ko lilco se brinula i

plašila, koliko je volela. Nisam mogao da je laţem. Ipak, nije bilo jednostavno istinit odgovor.

»Ĉitao sam ga«, rekoh polako, paţljivo, odmeravajući reĉi kao kakvu dragocteĉnost. »A i tebe, takode. Video sam tvoju ljubav, one prve noći, kad smo veĉerazajedno.«

»A Dino?«

Reĉi su mi zapele u grlu. »On je. . . ĉudan, kako to reĉe Lia jednom. Njegpovršinske emocije ĉitam kao od šale. Ispod toga, ništa. Zatvoren je u sebe, Zatvje u sebe, ograden zidom. Kao da su njegove jedine emocije onekojima dozvoljava da se pojave.Osetio sam njegovo samouverenje, njegovo zadovoljstvo. Ose (ti sam i njegovuzabrinutost, ali nikad pravi strah. On ima naklonosti prema tebi, osećanje zaštitnVoli da bu de neĉiji zaštitnik.«

»Zar je to sve?« Toliko nade. Zalosno je bilo to gledati.

»Bojim se da jeste. On je ograden zidom, Lori. Niko njemu ne treba, sem njegasamoga. Ako u njemu ima neke ljubavi, ona je iza tog zida, skrivena. Nisam u stanjuda je proĉitam. On ĉesto po mišlja na tebe, Lori. Ali ljubav... ljubav je nešto druOna je jaĉa, a manje razumna, ona nailazi silovitom plimom. A kod Dina toga nebar ne tamo odakle moja moć ĉitanja dopire.«



»Zatvoren«, reĉe ona. »Za mene je zatvoren. Ja sam muse totalnostvorila. A on meni niije. Uvek me je nešto plašilo, naime ĉak i kad je bio sa mnom, ponekad sam imala osećanje da uopšte nije prisutan...«

Uzd ahnula je. Proĉitao sam njeno oĉajanje, naviruću usamW nost. Nisam znao bih ĉinio. »Plaĉi ako ţeliš«, rekoh joj budalas' »To ponekad pomogne. Znam to, jersam se u ţivotu naplakao.«

Nije plakala. Podigla je pogled ka meni, i lako se nasmejala. A ne«, rekla je, »to nejmogu. Dino me je nauĉioda snikad ne plaĉe; On kaţe da suze nikad ništa nisu rešile.«

Zalosna filozofija. Moţda suze ništa ne rešavaju, slaţem se. one su deoljudskosti. Zeleo sam to da joj kaţem, ali sam joj samo nasmešio.

Uzvratila mi je osmeh i naklonila glavu na jednu stranu. 7 da plaĉeš«, rekla jeiznenada, glasom koji je bio pun ĉudnog ra v vanja. »Smešno. To je priznanje mnogokrupnije nego ijedno koje ikad ĉula od Dina. Hvala ti, Rob. Hvala.«

Pa se onda Lori propela na prste i digla pogled, išĉekujući. M> gao sam sasvimlepo da proĉitam šta oĉekuje. Zato sam je zagrli: poljubio, a ona je stisla ĉitavo telosnaţno uz moje. Zatim sam ĉita\ vreme mislio na Liu, kako mi ona ne bi zamerila,ponosila bi mnome, imala bi razumevanja.

Posle sam ostao u kancelariji sam, da gledam svitanje zore. E. sam ispraţnjenna neki naoin zad ovoljan. Svetlost je nadirala hor zontom, goneći senke ispred sebodjed nom su mi svi strahovi, k: su se u noći onako nadnosili nad mene, izglesmešni, nerazumr Premostili smo, pomislio sam, Lia i ja smo premostili. Šta god : prevladali smo g a, pa ćemo danas podjednakom lakoćom, zajedr da prevladamoproblem sa griškama.

Kad sam se vratio u apartman, Lie nigde.»Aerokola smo pronašli u centru Skingrada«, govorio je Valk rengi. Bio je hlad

precizan, ulivao je smirenost. Njegov mi je g'.a. ; sasvim nezavisno od reĉi, govorio danemamo razloga za zabrinui: ; »Poslao sam ljude da je traţe. Ali Škingrad je golem.Imate li ne.:. ideju gde je mogla da ode?«

»Ne«, rekoh tupo. »Ne bih rekao. Moţda je pošla da vidi Pridruţenih. Oni kao dsu joj postali... opsesija. Ne znam.«

»Pa, imamo dobru policiju. Naći ćemo je, u to sam siguran. A to moţe potrajatiDa se niste vas dvoje posvadali?«

»Jesmo. U stvari, nismo. Mislim, kao jesmo, ali to nije bila p:. va svada. Bilo jenešto ĉudno.«

»Vidim«, reĉe on. Ali ništa nije video. »Lori mi je rekla cii ste noćas došli ovde,sami.«

»Da. Bilo mi je potrebno da razmislim.«»U redu«, reĉe Valkarengi. »Onda, pretpostavimo da se i L:;

probudila, i da je zakljuĉila da je i njoj potrebno da razmisli. Vi s*r došli ovdegore.Ona je sela u kola i krenula. Moţda samo ţeli di provede jedan dan lutajući kSkingrad. Nešto sliĉno je juĉe ur; dila, zar ne?«

»Jeste.«»Znaĉi, to isto opet radi. Nema problema. Verovatno će se vra titi pre ruĉka.«



Nasmešio se. »Onda, zašto je otišla ne kazujući meni ništa? Zašto nije ba:

ostavila ceduljicu, ili nešto sliĉno?« »Ne znam, niti je vaţno.« Da li nije bilo vaţno? Kako bi moglo da ne bude vaţno? Sede: sam na stolici,

glave naslonjene na ruke, grdno namršten, preznojava jući se. Odjednom sam se silno uplašio, madanisam znao ĉega. N:pošto jenisam smeo ostaviti saimu, mislio sam. Dok sam ja bio gore sa Lori, Liana seprobud ila, sama samcata u mraĉnoj sobi, i. . . i šta? I otišla.

»Med utim«, reĉe Valkarengi, »nas ĉeka posao. Sve je spremno za odlazak upećine.«

Podigao sam pogled, ne verujući svojim ušima. »Pećine? Pa ne mogu sad tamidem, ne mogu sam.«

On je izveo jedan uzdah zgraţavanja, daleko preteran radi većeg efekta. »Ahajdete, Rob. Nije kraj sveta. Biće sve u redu sa Liom.Moj je utisak da je to sasvim

razumna devojka, i siguran sam da će umeti da stara o sebi. Slaţemo se?« Klimnuo sam glavom.»A dotle ćemo da prodemo kroz pećine. Još uvek sam rešen da ovu stvar rasvetli

do kraja.«»Ali neće biti nikakve koristi«, bunio sam se ja. »Uzalud idemo, bez Lie. Ona je

daleko više talentovana.J a . . . j>a samo ĉitam emo cije. Ne mogu da prodirem onakduboko kao ona. Nikakvo rešenje eću moćd da nadem za vas.«

Slegao je ramenima. »Moţda ne. Ali put ,je zakazan, a mi nemamo šta izgub imo. Kad se Lia vrati, moţemo da idemo još jednom. Sem toga, ovo će vkoristiti, skrenuće vam paţnju sa tog Liinog odlaska. Ništa sada ne moţete uĉinitLiu. Poslao sam u potragu svakog raspoloţiivog ĉoveka. Ako je oni ne nadu, visigurno nećete. Zato nema smisla da se na tome zadţavamo. Jednostavno stupiteakciju, angaţujte se.« Okrenuo se i pošao ka liftu. »Idemo. Cekaju nas aerokola. INelzon.«

Nevoljno sam ustao. Nisam bio ni najmanje raspoloţen da se bavim problemŠkina, ali Valkarengijevi argumenti nisu bili sas vim lišeni smisla. Sem toga, Lianasmo od njega dobili honorar, pa smo imali, stoga, i neku obavezu prema njemu.Pomisli sam: ipak ću pokušati, kakotako.

Tokom voţnje, Vaikarengi je sedeo napred, do vozaĉa. Vozio je jedan nar ednikpolicije, pravo brdo od ĉoveka, sa licem od granita isklesanim. Ovog puta smvozili policijskim kolima, tako da smo mogli primati izveštaje o traganju za Liomzadnjem sedištu smo bili Gorlej i ja. Gorlej je preko svog i mog krila raširio vekumapu, pa mi je priĉao o pećinama za Finalnu Uniju.

»Postoji teordja koje veli da su griške, kao ţivotinjska vrsta, po reklom baš iz

pećina«, reĉe Gorlej. »To je verovatno taĉno, iz gleda vrlo razumno. Tamo su grmnogo veći. Videćete. Pećine se prostiru ispod mnogih bregova, u udaljenijem deluŠkingrada, tamo gde su bregovi znatno strmiji. One ĉine jedan krasan lavirint. Ukoj ima po griška. Tako bar priĉaju. Bio sam u nekoliko pećina, i u (svakoj od tihje po jedan. Zato verujem ono što kaţu o svim ostalim pećinama. Grad, sveti g



verovatno je podignut zbog peći na. Škirai ovde dolaze sa ĉitavog kontinenta, znradi Finalne Unije. Evo, ovo je region pećina.« Izvadio je olovku i naĉinio vecrveni krug blizu centra mape. To meni ni šta nije znaĉilo. Ova mapa me je samozamarala. Dosad nisam shvatio koliko je Škingradogroman. Kako su, zaboga, uspevalida pronad u onoga koji nije ţeleo da bude pronaden?

Valkarengi se osvrnuo sa svog prednjeg sedišta. »Pećina u koju idemo je velbar u odnosu na većinu drugih. Tamo sam već bio. Oko te Finalne Unije ne posnikakve formalnosti, znate. Škin prosto izabere jednu pećinu, ude, i legne na grišku.Ude kroz bilo ko;: ulaz, koji god mu je zgodan. Neki ad tih ulaza nisu širi od kanacion e cevi, ali, po teoriji, ako puzite dovoljno daleko, na kraju ćete naići na grišku,leţi u mraku i polako pulsira. Najveće pećine su osvetljene buktinjama, poput Vedvorane, ali to je samo rad: dodatnog uţivanja. Za Finalnu Uniju kao takvu, svetlost jesasvirr. nepotrebna.«

»Valjda idemo u neku osvetljenu?« zapitah.Vaikarengi je kldmnuo glavom. »Dabome. Smatrao sam da će va; zanimati izg

odraslog griške. Nije lepo, ali je pouĉno. Zato nar je trebalo svetlo.« Gorlej je nastavio da priĉa, ali ja ga više nisam slušao. Oseća: sam da o Skinim

griškama već znam sve što ţelim da znam, a . druge strane, još sam se brinuo za LiPosle nekog vremena t:p je ućutao; ostatak puta prošao je u ćutanju. Preleteli smo ra — tojanje nego ikad ranije. Ĉak je i kula, naš blistavi ĉeliĉni putokaz nestala medubregovima daleko iza nas.

Teren je sad bio grublji, stenovitiji, u većoj meri obrastao zelt nilom, a bregovii divljiji. Ali kupolama Skina nigde kraja — v> deli slmO' iih 'još, i još, i još, a Skini

su vrveli ma sve strane. Moţda je Lia bila tamo dole, mislio sam, izgubljena medu timnebrojen:::: milionima. Sta je traţila? Sta je mislila?

Najzad sletesmo, i to u jednu šumovitudolinu izmedu dva masr. na kamenitabrega. Ćak i ovde je bilo Skina, ĉije su kupole od crve ne cigle izvirivale iz krţljadrveća. Lako sam uoĉio pećinu. Bi'.i je na pola puta uz jednu uzbrdicu: mraĉni zekamenom licu bre ga. Do pećine je krivudao prašnjav put.

Aterirali smo u dolinu, pa smo pešice pošli nagore, tim puten: Gorlej je nezadrţodmicao dugim, klimavim koracima, a za njim Valkarengi išao harmoniĉnim, lakimneumornim koracima. Policaja: je trampao za .njima, tupo ali sigurno. Ja sam bio onajnajspor: Vukao sam se kojekako, i dok smo d ošli do ulaza u pećinu, priliĉr. sam sezaduvao.

Ako ,sam oĉekivao pećinsko slikarstvo, ili neki oltar, ili nekaka: hram u slprirode, onda sam mogao biti samo razoĉaran. Bila ;e to obiĉna prirodna pećinvlaţnim kamenim zidovima, niskim sv; dovima i hladnim, vlaţnim vazduhom. Ovde jevazduh bio hladniji ne go što je uobiĉajetio na Skii, i manje prašnjav, i time surazlike iscrpljivale. Od ulaza se kroz stenu išlo jednom dugim, krivudavin: prolaz

dovoljno širokim da idemo sva ĉetvorica naporedo, a ipa: tako niskim da se Gorlejmorao saginjati. Duţ zidova su na ravnomer nim razmacima bile priĉvršćene buktali je gorela tek svaka ĉe: vrta ili peta. Gorele su dajući uljasti dim koji kao dpribijao u: tavanicu pećine, a oda polako klizio ka dubinama pećine, is pred na ; Zapitaosam se šta ga uvlaĉi.



Posle nekih deset minuta hoda, uglavnom niz jedva primetn. nizbrdicu, izadosmo uvisoku, sjajno osvetljenu prostoriju, ĉiji je v: soki kameni svod bio sav ĉadav od dimabuktinja. U toj prostoriji.. griška.

Bio je tupe braonkastocrvene boje, kao krv davno prolivena, i ne sjajnezamaloprozirne grimizne boje kao oni mali griške na 1; lobanjama Pridruţenih.više mesta video sam crne mrlje, kao opekc tine ili mrlje od ĉadi, na ogromnom telu.Jedva sam uspevao ć = sagledam suprotni zid pećine: griška je bio tako veliki, taknadnosio nad nas, da je izmedu njega i plafona ostajala samo mala puko tina. Alinjegova strana okrenuta nama bila je strma, kao neki breg od stvrdnutog ţelatinzavršavala se dobrih sedam metara od mesta gde smo stajali. Izmedu nas i ogromnogtrupa bila je šuma crvenih niti, koje su visile i njihale se. Bila je to ţiva pauĉgriškinog tkiva, koja nam je visila takoreći pred licem.

Sve je to pulsiralo. Kao jedan organizam. Ĉak su i niti odrţavale taj ritam, širile sei skupljale, u sklad u sa neĉujnim otkucajima ve likog griške iza njih.

Menii se stomak okretao, ali moji pratioci nisu ni trepnuli. Ovo su već vidali.

»Haj’mo«, reĉe Valkarengi, paleći baterijsku lampu koju je poneo da posluţi kdodatak sjaju buktinja. Svetlost se uvijala oko pulsirajućih vlakana, stvarajući prneke ĉudne zaĉarane šume. U tu šumu je Valkarengi zakoraĉio, lakim korakIzmahivao je lam pom i odgurivao vlakna od sebe.

Gorlej je krenuo za njim, ali ja nisam smeo. Valkarengi se okre nuo sa osmehom.»Ne bojte se«, rekao je. »Griški trebaju sati da se zakaĉi za vas, a i tada se lako mukloniti. Neće vas zgrabiti ako natrĉite na njega.«

Stisnuo sam petlju, ispruţio ruku, i dodirnuo jedno od ţivih vla kana. Bilo je meko

i vlaţno, i ĉinilo se ljigavim. Ali to je bilo sve. Lako se kidalo. Zakoraĉio sam naprazgrćući i kidajući pauĉinu da bih lakše prošao. Policajac je ćutke išao za mnom. Prošli sam kroz pauĉinu, koja je nadomak velikog griške pres tajala. Valkareng je

jedan sekund osmatrao grišku, a onda bateri jom pokazao nešto. »Evo«, reĉe»Finalna Unija.«

Pogledao sam tamo. Njegova svetiljka je bacila jezerce svetlosti na prostor okojedne tamne mrlje. Ta je mrlja kvarila ravnomernost crvenkaste telesine. Pogledao samizbliza. U mrlji videh jednu glavu. Glava se nalazila usred tamnine. Videlo se samo

lice, ali je i ono bilo pokriveno tankimcrvenkastim filmom. Crte su se mogle nepogrešivo prepoznati. Bio je to neki postariji Skin, sav zboran; njegovesu ve like oĉi ,sad su bile sklopljene. Ali smešio se. Smešio se.

Prišao sam još biiţe. Malo niţe, desno, virilo je nekoliko vršaka prstiju. Ali tobilo sve. Glavnina tela već je nestala, potonula u grišku; škinovo telo, ako i nijesasvim raspadnuto, već se uve liko raspadalo. Mrtav je bio taj stari Skin, a parazit jeuveliko proţ dirao leš.

»Svaka od tih tamnih mrlja oznaĉava po jednu nedavnu Uniju«, govorio

Valkarengi, upirući svoje svetlo na pojedina takva mesta. »Mrlje vremenom izblnaravno. Gr iške neprestano raste. Kroz sto tinu godina ispuniće ovu dvoranu, pakrenuti prolazom.«

Iza nas se zaĉuše zvuci neĉijeg pribliţavanja. Osvrnuo sam se. Još nekoprimicao kroz niti.



Brzo je stigla do nas, i osmehnula se. Škinkinja, stara, gola, sa dojk ama opuštenim do ispod struka. Pridruţena, naravno. Njen griš ka joj je pokvario skoro ĉitavu glavu ivisio niţe nego dojke. Bio je još sjajan i poluproziran od izlaganja suncu.Kroz njega se moglovideti mesto gde je izjedao koţu na njenim ledima.

»Kandidatkinja za Finalnu Uniju«, reĉe Gorlej. »Ovo je jedna populama pećina«, dodade Valkarengi niskim, iro niĉnim glasom 2ena nam se nije obratila, a ni minjoj. Smešeći se, prošla je

pored nas.Legla je poled uške na najniţi, nešto ravniji deo griške.



Onaj mali griška, koji joj je do'tad jahao na ledima, kao d£ . pri kontaktu rastopio,slio se sa velikim pećinskim stvorenjem, .a' da su Škinkinja i velika griška sad bilispojeni. Ništa se dalje dogadalo. Prosto je sklopila oĉi i leţala mirno. Ĉinilo se kao dasp; :

»Šta se dešava?« pitao sam. »Unija«, reĉe Valkarengi. »Treba ĉitav sat da se nešto prirr.T ali ustvari griška već

poĉeo da je obuhvata, da je guta. Kaţu d.. to reakcija parazita na telesnutoplotu. Zajedan dan, ona će bit: hranjena unutra. Za dva dana, biće kao ovaj.« Svetlost je našlap:'.. raspadnuto lice iznad nas.

»Moţeti li da je ĉitate?« predloţio je Gorlej. »Moţda ćemo t; nešto saznati.« »Dobro«, rekoh ja, zgaden ali i radoznao. Otvorio sam se. 7 trena me je tresnula

mentalna oluja.Pogrešno je zvati to ĉak i mentalnom olujom. Bilo je to ne jaĉe, nešto ogromno

straviĉnog intenziteta nešto što me je palilo. : = slepljivalo, gušilo. A u isti mah, bii mirno i blago, ali se blagos t nametala ţešće nego najţešća ljudska mrţnja. Vrištalo ;esvojoj dobroti, urlikalo svoje sirenske pozive, zavodilo me strasno, :: pljuskivalo megrimiznim talasima strasti, vuklo me sebi. Istovreir.e. me je sasvim ispraznilo i sasvimispunilo. Cuo sam zvo na, gruba zika bronzanog treštanja, pesmu ljubavi, predaje,zajedništva, ispajar.;: ulasku u jedno, posle ĉega se više nikad neće biti sam.

Oluja moţda oluja, da, moţda to i nije bio pogrešan izraz. : ovo je u poredenju saobiĉnom mentalnom olujom bilo kao supe: nova u poredenju sa uraganom, a ovapomamna ţestina bila je ţes::.' ljubavi. Ova me je oluja volela, ii ţelela, i zvala isvazvonima. re vala o svojoj ljubavi, i ja se pruţih ka njoj, dotiĉući je, ţeljan ria : demnjiom, ţeljan da se spojim, ţedjan da više nikad ne buĈT. sam. Iznenada se opet nadohna rubu velikog talasa koji me je nos. ali sad je to bio plameni talas koji veĉito pupreko zvezda sad sam znao da se taj talas nikad neće zaustaviti, da me nikadizbaciti usamljenog na ravan mrak.

A ta fraza me navede da pomislim na Liu.I već sam se borio, bacakao, udarcima pogadao to more usisav^ jući ljubav. Trĉao

sam, trĉao, trĉao, TRCAO. .. i zatvorio vrata sv: ga uma, zario teškim udarcpopreĉnu rezu na njeno mesto, pa : upro svim snagama da podrţim vrata na kojoluja i dalje nav ljivala, zavijajući. Vrata poĉeše da popuštaju i da se raspadaju.

Vrištao sam. Pukoše vrata u paramparĉe, a oluja šinu unut:: zahvati me, izvuĉeopet napolje, tumbajući me i prevrćući luĉ: Odleteo samsve do hladnih zvezda, ali oneviše nisu bile hladne. ja sam rastao, rastao, najzad sam ja bio zvezde a zvezde su bbio sam Unija, za jedan jedini zasenjujući tren bio sam univerzu.'r

Onda, mrak.

Probudio sam se u apartmanu, sa glavoboljom koja kao da ; htela da mi miniralobanju. Gorlej je sed eo kraj kreveta ĉitajući je: nu od naših knjiga. Kad sam zastenjbacio pogled na mene.

Liine pilule za glavobolju još uvek su bile kraj uzglavlja. Zu: no sam uzeo jednonda sam se nekako izborio da se dig nem sedeći poloţaj.

»Jel’ vam dobro?« reĉe Gorlej.



»Boli glava«, rekoh, masirajući svoje ĉelo. Nadimalo se kao daće pući. Bilo je gore nego onda kadsam zavirio u Liin bol. »Sta 5edesilo?«

Ustao je. »Zestoko ste nas uplašili. Ĉim ste poĉeli da ĉitate, po ĉeli ste i da drhOdjednom ste zakoraĉili pravo u prokletu grišku. Zatim ste poĉeli da riĉete, ĉoveĉe.Dino i narednik su morali da vasizvlaĉe. Gazili ste pravo u tu stvar, i već vam je bila do kolena. Itrzala se, što je baš ĉudno. Dino vas je onda nokautirao jednim dob rim udarcem.«

Odmahnuo je glavom, pošao ka vratima. »Kuda ćete?« pitao sam. »Idern da spavam«, reĉe on. »Bili ste u nesvesti nekih osam ĉasova. Dimo m

zamolio da vas pazim dok se ne osvestite. Okej, sad ste se osvestili. Sad treba da seodmorite, a bogami i ja ću. Raz govaraćemo sutra.«

»Ja hoću da razgovaram odmah sad.« »Kasno je«, reĉe on zatvarajući vrata. Ĉuo sam njegove korake kako

udaljavaju. Jasno sam ĉuo i zakljuĉavanje izlaznih vrata. Ne kome je izgleda već dosta Talenata koji krišom odu u noć. Neko je rešio da ja ne odem nikud.

Ustao sam i potraţio piće. Jedna flaša Veltaara bila je stavljena da se hladi. Posam dve ĉaše na brzinu, i pojeo neku malu uţinu. Glavobolja je poĉela da popuOnda sam se vratio u spavaću sobu, ugasio svetlo, prosvetlio staklo, tako da je svezvezda mogla slo bodno sva da ulazi. Vratio sam se u krevet da spavam.

Samo, nisam odmah zaspao. Suviše se togadesilo. Morao sam da razmislim. Prvo,ova glav obolja, ova neverovatna glavobolja koja je pokušavala da mi razbije glavuje osetila i Lia. Ali Lia nije prošla kroz ono kroz šta sam ja prošao. Da li nije? Lspadala med u izuzetne Talente, imala je veću sposobnost prijema nego, ja, i vradijus dejstva. Moţda je ta mentalna oluja stizala i dovde, bez obzira na rastojanjemnogo milja? Moţda noću, kad su i ljudi i Skini spavali, tako da su im misli bmalobrojne i prigušene? Moţ da. A moţda su moji poluzapamćeni snovi bili blrefleksije on oga što je Liu zahvatalo svake noći. Doduše, moji su snovi bili prijaJedino me je ljutilo što ih se posle budenja nisam sećao.

Opet, da li je mene ova glavobolja zahvatila dok sam bio u snu? Ili tek sad kadsam se probudio?

Sta ,se kog vraga uopšte dogodilo? Kakva me je to stvarzgrabila,tamo u pećini, i povukla sebi? Zar onaj griška? A ko bi drugi? Nisam stigao da fokusiram na onu Skinkinju, pa je prema tome to morao biti griškakako, kad je Liana rekla da griške ne poseduju nikakvu svest, ĉak ni dajasamţiv? .

Sve se to kovitlalo oko mene, pitanje za pitanjem, a ja nisam nalazio nijedanodgovor. Onda se moje misli opet usmeriše na Liu; pitao sam se gde je i zašto meje ostavila. Da li je oma pretrpela

neštosliĉno ovome? Zašto ja to nisam na vreme shvatio? Sad mi jenedostajala. Zeleo sam da bude uz mene, a nje nije bilo. Bio sam sam, i veomasveistan te ĉinjenice.

Zaspao sam.Usledila je dugotrajna tama, a onda, konaĉno, jedan san,



i tadsam se setio. Opet sam bio na ravnici, na beskonaĉnoj r avnimraka,nad koju se nadnosilo nebo bez zvezda, na ĉijem horizontu su se uka zivali taoblaci. O toj ravnici je Lia tako ĉesto govorila. To je bilo iz jedne njene omiljenepesme. Bio sam sam, zauveksam, i tosam znao. Takva je bila priroda stvari. Ja sam biojedina realnost uuniverzumu, ibilo mi je hladno, i bio sam glad an i uplašen, a or oblici su mi se primicali, neljudskneumoljivi. I nakog nije bilo k: ga bih mogao pozvati, kome bih se mogao okrenuti, kobi ĉuo mo; pozive za pomoć. Nikad nikoga i nije bilo. Nikad nikog i neće b::

Onda mi je došla Lia. Sišla je lebdeći sa neba bez zveda, bleda, tanana, krhka, i sts'. kraj mene

ravnicu. Sklonila je rukom kosu, pogledala me sjajn:: krupnim oĉima, nasmešilaSad sam znao da ovo nije san. Na ne naĉin je stvarno došla kod mene. Razgovarasma.

Zdravo, Rob.Lia? Zdravo, Lia. Gde si? Ostavila si me. Zao mi je. Morala sam. Razumeš li, Rob. Moraš da razumeš. .V sam ţelela više

nikad da se nad em ovde, na ovom groznom mestu. . tu bih se našla Rob. Ljudska bić su uvek tu, sem u nekim trenuci koji brzo produ.

Samo pogled, samo zvuk? Da, Rob. Onda opet tama, i večiti muk. I ravan mraka. Mešaš dve pesme, Lia. Ali ne mari. Ionako ih znaš bolje ne; ja. Zar n^. ispuš

medutim, jedan deo? Jedan raniji stih, koji gla5 »Ah, Ijubavi, budimo jedan drugomverni . . .«

O Rob.Gde si? Ja sam . . . svuda. Ali preteţnim delom u pećini. Bila sam spre na, Rob. Bila s

otvorenija nego većina drugih. Zato sam mogla : preskočim i skup, i pridruţivanje.Talenat je navikao da deli. PrVrv: tili su me.

Finalna Unija? Stupila si u Finalnu Uniju?

Da.Jaoj, Lia. Rob, molim te da se pridruţiš. Pristupi meni, pristupi nama. O' : je sreća, zar ne

shvataš? Sreća zauvek, zauvek, i pripadanje, i de'. ■: nje, i zajedništvo. Zaljubila samse, Rob, zaljubila sam se u milijci milijardi Ijudi, i sve njih sam upoznala bolje negošto sam tebe znala, a oni znaju mene, mene celu, i vole me. I to nikad neće P~: tati. mi, Unija. Ja sam još uvek ja, ali sam i oni, vidiš? A su ja. Oni Pridruţeni, ono čitanjotvorili su me, a Unija me : ‘ zivala svake noći, zato što me je volela. Razumeš? Oh,Rob, molir, stupi medu nas, udi medu nas. Volim te.Unija. Hoćeš da kaţeš, griška. Volim te, Lia. Molim tedr istrgneš. Verovatno tejoš nija apsorbovalo. Kaţi mi taĉno gde si. T ći ću po tebe.

Da, dodi meni. Ud i bilo gde, Rob. Griška je samo jedan, svc pećine spojene ispodbregova, a i mali griške su delovi unije. L:: kod mene i pridruţi mi se. Voli me onako



kako si rekao da me vc' Spoj se sa mnom. Tako si daleko, jedva stiţem do tebe, čak i uz r moć Unije. Dod i i budi isto što i mi.

Ne. Ništa mene neće pojesti. Molim te, Lia, kaţi mi gde si. Jadni Rob. Ne boj se, Ijubavi. Telo nije vaţno. Ono je griški r : trebno kao hrana, a

griška je potreban nama. Ali, Rob, Unija nije =~ griška, vidiš? Nije griška vaţan, paon uopšte nema um, on je veza, medijum, Unije čine Skini. Milioni milijardi Skina, ko;: ţeleli i pridruţili se tokom četrnaest hljada godina, i koji sad svi : zajedno,besmrtni, vole se i pripadaju. Divno je, Rob, mnogo je . nego što smo mi imali, mnogoviše, a mi smo bili oni izuzetno pov : ćeni, pamtiš li? Bili smo! Ali ovo je bolje.

Lia. Moja Lia. Voleo sam te. To tamo nije za tebe, nije za ljud ska bića. Vrati se.

Nije za Ijude? Ali, JESTE! To je ono za čim Ijudi oduvek traga ju, lutaju u potrazono za čime plaču ’u usamljenim noćima. To je Ijubav, Rob, prava, realna Ijubav,Ijudska Ijubav je samo bleda imi tacija ovoga. Vidiš? Uvid aš?

Ne.

Hodi, Rob. Pristupi nam. A ako nećeš, bićeš zauvek sam, sam u ravnici, i samopovremeni dodir i glas će ti pomagati da se odrţiš. A kad na kraju tvoje telo umnećeš više imati ni to. Samo večnost tame i praznine. Ravnica, Rob, zauvek, zauveja više neću biti u stanju da te dohvatim, nikad više. Ali ne mora tako da bude . ..

Ne.Oh, Rob. Gubim snagu, bledim. Molim te, dodi.

Ne. Ne idi, Lia. Volim te. Ne ostavljaj me.Volim te, Rob. Volela sam te. Stvarno sam te volela. ..Onda je nestala. Bio sam opet sam u ravnici. Vetar je odnekud duvao, rastrgao je

njene sve slabije reĉi i odneo ih od mene, nekud napolje, u hladnu ogromnbeskonaonosti.

Kad je svanulo jutro bez radosti, neko je otkljuĉao vrata apart mana. Popeo samliftom do vrba i našao Valkarengija, samog, u kancelariji. »Verujete li vi u boga?«zapitao sam ga.

Podigao je pcgled, osmehnuo se. »Ma naravno.« Neozbiljnim to nom. Ĉitao ga. Nije taj nikad razmišljao ni o kakvim bogovima.

»A ja ne verujem«, rekoh. »Nije verovala ni Lia. Mi Talenti smo većincm ateznate. Pre pedeset godina je na Staroj Zemlji organizovan jedan eksperiment.Organizator je bio jedan izuzetno ob daren Talent po imenu Linel, ĉovek sireligiozan, Došao je na ideju da okupi najjaĉe Talente sveta, i da spoji njihove umpa da uz upotrebu drog e svi zajedno oĉitaju nešto što je on nazvao izrazom ’svemirsdajasamţiv’, i što bi ujedno bilo bog. Hteo je da pro ĉita boga. Eksperiment je sasvpropao, ali nešto se ipak desilo. Li nel je poludeo, a ostali su se povukli donoseći slinekog ogromnog, mraĉnog ništavila, koje baš nimalo ne mari ni za koga i ni zakoje nema ni razum, ni bilo kakvu formu, i ne znaĉi ništa. I drugi Talenti su poneosećali nešto sliĉno, a i poneko od Normalnih. Pre mnogo vekova postojao je jepesnik koji se zva Arnold, koji je pisao o ravni mraka. Pisao je na jednom od drevnihjezika, ali pesmu ipak vredi ĉitati. Ona pokazuje. . . strah, rekao bih. Nešto baziĉ



ĉoveku, neki uţas od usamljenosti u kosmosu. Moţda je to samo strah od smmoţida nešto više. Ne znam. Ali to je nešto iz najdublje prošlosti. Svi ljudi su zausami, ali nijedan to ne ţeli da bude. Veĉno traganje, pokušavaju da uspostave kontda preko praznine dohvate druge. Neki ljudi u tome nikad ne uspevaju, neki se ponekad probiju. Lia i ja smo imali sreće. Ali kod Ijudi to nikad nije trajno. Na kraju ĉoopet bude sam, opet u ravni mraka. Vidite li vi to, Dino? Vidite li?«

Njegov je maleni smešak pokazivao da ga ovo donekle zabavlja. Nije se rugao — to nije bio njegov stil — ali je ispoljavao iznenad e nje i nevericu. »Ne«, reĉe on.

»Onda pogledajte još jednom. Ljudi uvek poseţu za nekim, za neĉim, tragaImaš ljubav, seks, razgovor, ili si Talent, svejedno, sve su to delovi iste stvari, istepotrage. Tu spadaju i bogovi. Covek je



stvorio bogove zato što se plašio samoće, plašio se jedne prazne sione, plašio se ramraka. Zato se vaši ljudi preobraćaju, D zato ljudi st upaju u kult Unije. Našli su akone boga, ono bar r.: : najbliţe bogu što ikad mogu naći. Unija je kolektivni um, beskolektivni um, prepun ljubavi. Do vraga, Škini ne umiru. Nije * ĉudo što nemajukoncept ţivota poisle smrti. Znaju da postoji Moţda on nije stvoritelj univerzuma, alije saĉinjen od ljubavi. ljubavi, (a svi i kaţu da je bog ljubav, zar me? Ili je, moţda o

mi nazivamo ljubavlju, samo majušni delić boga. Nije me briga. ...god da je, Unija je to. To je za Skine, i za ljude, kraj traganja. I:; smo mi njima nalik,taliko smo sliĉni da to prosto boli.«

Valkarengi je opet upotrebio onaj preterani uzdah. »Rob. r više ste se uzbudZvuĉite kao Pridruţeni.«

»Moţda bi i trebalo da se pridruţim. Lia se pridruţila. Ona sad deo Unije.« Trepnuo je. »Otkud znate?«»Pojavila se prošle noći u mom snu.« »A. U snu.«»Bilo je to stvarno, do vraga. Bila je to stvannost.«Valkarengi je ustao, smešeći se. »Verujem vam«, rekao je. = ime, verujem

griška koristi psihomamac, ili ako hoćete Ijubsv. mamac, da privuĉe svoje ţrtve, nšto je tako moćno da ljud:. :; ĉak evo i vi, veruju da je u pitanju boţanstvo. Opasnstvar, oĉig'.:" no. Moraću dobro da razmislim pre nego što atupim u akciju. y.~z.bismo da postavimo straţu ispred pećina, da ljudi ne bi mog'i: . ulaze, ali tih pećima suviše. A ako sasvim zatrpamo grišku. r kvarićemo svoje odnose sa Skinimato je sada moj problem ste svoj posao obavili.«

Ĉekao sam da završi. »Grešite, Dino. Ovo je stvarno, nije r,:; kav trik, nikailuzija. Ja sam to osetio, a i Lia takod e. Griška * poseduje ĉak ni dajasamţiv, a karnolpsihomamac toliko jak ; mu privodi Skine i ljude.«

»Jel’ vi oĉekujete da ja poverujem da je bog jedna ţivotin; . pećinama planSkie?«

»Da.«»Rob, to je apsurd, ii vi to znate. Zamišljate da su Skini našl: govor na misterij

postojanja svemira. Ali, pogledajte ih samo, : * su najstarija civilizovana rasa u dosadispitanom delu svemira. : evo, već ĉetrnaest hiljada godina se ne pomiĉu iz bronzanogcr :; Mi smo otkrili njih. Kamo su im svemirski brodovi? Gde su njih kule?«

»A gde su naša zvona?« rekoh. »Gde je naša radost? Oni su src:~ Dino. A jesmo limi? Moţda su našli ono za ĉim mi još tragarr Sta kog vraga uopšte goni ĉoveka datoliko trudi? Zašto se ĉ:v toliko upinje da osvoji gaiaksiju, ĉitav svemir, šta sve neI\Ici:i traţi boga? . .. Moţda, Pošto ga nigde ne nalazi, ide sve dalje i da/r neprestanotraţi. A na kraju se uvek nade na istoj ravn,i mraka.«

»Uporedite ko je šta postigao. Ja se opredeljujem za postigr.... ĉoveĉanstva.« »A da li vredi plaćati toliku cenu?« »Rekao bih da vredi.« Prišao jc prozoru, i pogledao kroz n,;*; »Mi imamo jedinu

kulu na njihovom svetu«, reĉe, smeškajući se, c dajući sa te visine, kroz oblake, prtlu.



»Oni imaju jedinog boga u našoj vasioni«, uzvratio sam. To nije poremetilo njesmešak.

»U redu, Rob«, rekao je kad se konaĉno okrenuo. »Sve to ću ja imati na umu. ALianu ćemo vam naći.«

Moj glas je postao blaţi. »Lia je izgubljena«, rekao sam. »To sada znam. A i janastradati, ako budem ĉekao. Odlazim veĉeras. Traţiću kartu za prvi brod koji ideBalduru.«

Klimnu o je glavom. »Ako tako ţelite. Javiću da pripreme is platu vašeghonorara.« Iscerio se. »A kad nad emo Liu, poslaćemo je za vama. Bve tmi se ĉini dće biti nešto malo ljuta, ali to je vaš problem.«

Nisam odgovorio. Samo sam slegnuo ramenima, i uputio se ka liftu. Kad sam bionadohvat lifta, on me je zaustavio.

»Ĉekajte«, rekao je. »Sta kaţeteda priredimo jednudobru veĉeru noćas? Odliĉno ste radili za nas. I bez vas imaćemo oproštajno veĉe, Lori i ja. Naime, i ona ide.«

»Baš mi je ţao što ide«, rekoh. Sad je 0 slegnuo ramenima. »A zašto da ţalimo? Lori je divna os’oba,

nedostajaće mi. Ali nikakve tragedije tu nema. Ima i drugih divnih osoba. Ĉini mda joj je Skia već pomalo išla naţivce.«

Skoro sam zaboravio da sam Talent, u svojoj uţarenosti, i u bolu zbcg gubitka. Sada sam se toga setio. Proĉitao sam ga. Nije osećao ni tugu ni nego samo neko nejasno malo razoĉaranje. Ispod toga je bio njegov zid. Uvek taj koji je odvajao ovog ĉoveka; ĉoveka koji se svakome obraća po imenu, a ipak nkim nije bio intiman. Na tom zidu kao da je bio natpis, dovde se moţe ići, ne dalje.

»Pa dod ite veĉeras«, reĉe on, »Biće nam valjda prijatno.« Klim nuo sam glavom

Kad je moj svemirski brod poleteo, zapitao sam se zašto odlazim. Moţda sam ţeleo da se vratim svome domu. Imamo kuću na Balduru, daleko od

gradova, na jednom od slabo nastanjenih kontinenata, gde nam je jedini sused divljina.Ta kuća stoji na jednom klifu koji se nadnosi nad visoki vodopad. Voda se sa vodopada sruĉuje, veĉ no, u jedno senovito zeleno jezerce. Lia i ja som tu ĉesto pliu onim sunĉanim danima izmedu poslova. Posle plivanja, legali bismo goli u hladorindţspajs drveća, i voleli se na tepihu srebrne maho vine. Moţda tome ţelim davratim. Ali neće biti isto bez Lie, Lie koju sam izgubio . ..

I koju bih još uvek mogao imati. Mogao bih je ovoga trenutka imati. Bilo btako lako, tako lako. Ušetao bih mirno u tamu pe ćine, zaspao za kratko. A onda bibila sa mnom ĉitavu veĉnost, bila bi u meni, delila bi me, bila bi ja, a ja bih bio ona.Voleli bismo se i znali jedno o drugome više nego što ljudska bića ikad mogu saznUnija i radost, i nikad više tama. Bog. Da sam vero vao u ono što sam Valkarennapriĉao, zar bih Lii rekao ne?

Moţda odlazim zato što nisam sasvim ubeden. Moţda se još na dam da ću naćinešto veće, nešto sa više ljubavi nego što je u Uniji ima, moţda boga o kome mi nedavno priĉali. Moţda rizikujem, jer deo mene još uvek veruje. Ali ako grešim. .. otama, i rav nica. . .



A moţda sc radi o neĉem drugom, o neĉem šlo sam u Valkaren giju pnoĉitaneĉem što me je pokolebalo. Jer, ĉovek je, na neki naĉin, nešto više nego što je Spostoje i Ijudi poput Dina i Gor




leja, ali i drugi poput Lie i Gustafsona, postoje ljudi koji se t:ljubavi i Unije bar isto toliko koliko je i priţeljkuju. Dihotorr

dakle. Covek ima dve praiskonske potrebe, a Skin samo jednu? Aje tako, moţda postoji ljudski odgovor: pruţiti ruku, spajati se. r biti sam, ali ostatiĉovek.

Ne zavidim Valkarengiju. Rekao bih da on iza svog zida pia:samo što to nikome nije poznato, ĉak ni njemu. Niko to neće n

ni saznati, pa će on na kraju ostati sam, nasmešen u bolu. Ne.r zavidim Dinu.Ipak, Lia, u meni ima neĉeg valkarengijevskog, a i neĉeg tv.r: Zato sam beţao,

iako sam te voleo.Sa mnom je na brodu bila Lori Blekbern. Posle poletanja

veĉerali, a zatim smo proveli veĉe priĉajući preko vina. Moţdan=;razgovor nije bio ispunjen srećom, ali je bio ljudski razgovor. I r::7

ni, i njoj, bio je potreban neko, pa smo ispruţili ruke

Posie sam je odveo u svoju kabinu, i voleo je što sam pom nije mogao. Kad smo na taj naĉin ublaţili mrak, zagrlili smo se : . priĉi proveli noć





Dţor dţ R. R. Martin o sebi i svom pisanju

Pi tanje : Kako se konstruiše neki novi svet? Kako vi to radite? M ar t i n : Pa, upravo sam završio pisanje jednog članka o tome za knjiguPisanjei pro davanje naučne fantastike čiji je urednik Čarli Grant, a suizdavačiSFWA i Rajters Dajdţest (Writer’s Digest), tako da sam morao o toj temi darazmislim analitičnije nego ikad pre. Dosad, do pisanja tog članka, nisam o tomezapravo ni razmišljao ne go sam to činio intuitivno. Ja ne koristim metod zakonstruisanje planeta koji su ra zradili Hal Klement i Poul Anderson; oni,

esencijalno, počinju sa planetom čija je udaljcnost od zvczde tolikatolika, onda jojpripišu odredene klimatske crte pa na osnovu toga razrade odgovarajućuekologiju, i najzad kakvi bi se l.iudi mogli tamo razviti. Na kraju oni imaju svojcvanzemaljce, a planeta im moţda sugeriše nckc mogućnosti zapleta.

Ja to radim suprotno. Počinjcm od priču i likova. Onda konstruišcm planctuna ko.joj će moći da se izvedc ono što mi u priči treba. Na primcr, »Pesma za Liu«je bila prosto priča o ljubavi\ religiji i visaiTiljenosti i takvim stvarima; to su biieteme o kojima sam ţeleo da kaţem što šta. Da bih to mogao da kaţem na

najefektniji način, konstruisao sam odgovarajuću planetu. Pi tanje : Mislim da u mnogim takvim pričama, pa j u vašoj »Pesmi za Liu«postoji .iedan problem, i to sledeći: palneta vanzemaljaca na kraju ne ostaviutisak društve ne zajednice jedne drvige ţive vrste, nego prosto utisak stranezemlje, inostranstva.

M ar t i n : Ako govorimo o Škinima, to je donekle taeno. Ali tako je ta pričazahtevala. Bilo je potrebno da oni budu mentalno veoma bliski ljudskim bi ćimatako da mogu da osete i sličnu potrebu za ljubavlju, istu potrebu za zaledinomverovanja, kao što to Ijudi osećaju, tako da onda ljudska bića budu podloţnadejstvu Griške, masovnog uma. Moj protagondsta to i kaţe u pi'iči, onda kadpominje druge vanze maljske rase i jednu opisuje rečima: »Ti uopšte nema.junikakve emoci.je«, a d rugu rečima: »Nji hove emoci.je veoma jako osećam, ali tonisu ljudske emocije.« Skini su veoma bliski Ijudskosti. Znaoi, u ovom slučaju,da, to što ste rekli je u izvesnoj meriistinito, ali namerno sam tako postupio. Tosam hteo.Pi tanje : Da li mislite da se moţemo pouzdati u pretpostavku da bi jedna sasvimne zavisna evolucija dovela do stvaranja tako antropomorfnih stvari kao što sugradovi i religija?

M ar t i n : I da i ne. Tamo napolju ima prostora koliko hoćete, pa se uistinu svaštamo ţe desiti, a to je meni jedna od najinteresantnijih stvari u naučnoj fantastici,



to što moţete da odredite svoje uslove kako god hoćete, a ako neko baš insistira naobjaš njenju, vi sa više ili manje truda uvek moţete da odbranite to što ste uradili.Zaista verujem da će biti rasa sličnih nama kao što su to Škini, ali će biti i rasakoje su nam potpuno tud e. Evo, na neki način prepričavam ono iz članka.

Prikazati istinski vanzemalj skog vanzemal.jca to je jedna od najteţih stvari uSF. Ne bih rekao da je to iko ikad stvarno dobro uradio. Neki su zamalo uspeli.Moţ da jc vas začuditi, ali po mom mišljenju jedan od tih je Lavkraft sa pričom»Boja izvan sveta«, gde se pojavljuje jedan takav vanzemaljac da ljudi kadpričaju o van zemljcima najčešće i ne pomisle nanjega. iako je on jedan odnajstrašnijih vanze maljskih stvorova koje pamtim. Tu je naravno, i Lemov»Solaris«. Ako izuzmemo ta dva, koliko različitih vrsta vanzemaljaca znamo? Nemnogo. Ako su to većinom str. ne drţave, onda su njihovi gradani samo ljudskabića sa po nekom manjom zavrr. _ tošću. Znate već: počne se od neke fizičkerazlike pa se odatle ekstrapolira, Ali s zična premisa je ljudskost.

Pitanje: Jeste li ikad pomislil i koliko bi, sa stanovišta biologije moralo da se ponc'tačno ponovi, onih slučajnih skretanja u evoluciji, da bi se najzaddobilo nešto :dve ruke i dve noge?Mar t in : Postojao je u SF jedan period kad su se pojavljivali članci u kojima ;tvrdilo da će evolucije ići paralelno zato što je čovek nešto cptimalno. Autori članaka tvrdili su da će sve vanzemaljske rase biti čovekolike, prosto zato što će taj način najbolje funkcionisati.

Tu teoriju ja ne kupujem, ali na neki način prihvatam jednu njenu mod::kovanu verziju. Naime, ako hoćete da napišete priču, jednostavno vam je lakše radite sa čovekolikim bičima nego sa nečim potpuno vanzemaljskim. Potpuno tubiće veliki je izazov, voleo bih jednog dana da se pozabavim i takvim nečim, ai: u svakoj priči. Pitanje: Kad pisci pokušavaju da kreiraju sasvim neljudsko biće, često samo uz.rneku Ijudsku crtu pa je izvrnu; već je uhodana praksa da se postulira kako var.:maljci imaju tri pola, a ne dva. Moţete li da nadete neki način da se ovo ne radi ;tom principu anti —atropomorfnog? Većina vanzemaljaca dosad su bili refleksija

:: padne kulture.Mar t in : Ono što mnogi pisci čine a što ja smatram lenjivačkim postupkom, jestesIt deće: uzimaju ne toliko refleksija zapadne kulture, koliko refleksije nekih dru:kultura. Pročitaju, iz nekog razloga, neki tekst iz atropologije, pa saznaju šta ra:neko afričko pleme ili neka grvipa na Juţnom Pacifiku, neka grupa sa veoma ču:nim običajima, pa onda to ugrade u svoje vanzemaljce i tvrdeda je takvoponašfcr. vanzemaljsko. Ako nešto nije deo baš našc, zapadne kuiture, ne značida nije c': Ijudslce kulture uopšte.

Teško je dobro dati vanzemaljcc. I ne bih rekao cla jc lako otrgnutj se tomčaju reverziranja ljudskih crta. Teško je naći pravu početnu 1ačku. Pitanje: Kad pr avite projekciju budućeg ljudskog društva, da li ga izvoditc iz sa\:: menog zapadnog društva ili direktno iz vaše priče? Mar t in : Iz priče, u većini slučajeva. Teško da ikad pravim ekstrapolacije o



buducr • sti našeg društva. Neke od mojih priča, one o bliskoj budućnosti, jesunaime, b ‘ ekstrapolacije o pojedmim stvarima za koje sam smatrao da će severovatno c goditi. Ali većina mojih priča se dešavaju u dalekoj budućnosti i nadrugim plane'i ma, i glavna stvar je radnja. Radnja je najvaţnija. Ekstrapolacijepravim ono’. V koliko je potrebno radi boljeg odvijanja dramske radnje.

*Pitanje: A odakle vam onda ta d ramska radnja? Počinjetc sa idejom, ili sa nc:.'apstraktnim, moţda slikom? Mar t in : Nekad sa jednim, nekad sa drugim. Izvor je moj ţivot: autobiografske st\= _ su ponekad, aho ništa drugo, a ono bar semenkei z kojih priče izrastaju; pa cr.:stvari koje čitam, priče drugih pisaca. Reagujem na njih.

Pitanje: Da li spadate medu svesne ili medu nesvesne pisce? Da li pripremite drljan plan, ili se sve prosto desi?Mar t in : Pa prosto se desi. Najčešće mi sine ideja, imam jedan list za ideje, a toprosto jedan običan list hartije, i tu nabacim moţda samo naslov, ili opis koji setoji od samo jed ne reči; to mi posluţi kao startna tačka čitave ideje. Dakle,otkucar samo naslov, moţda jednu frazu na tom listu pa kad poţelim da pišem,ako nićr drugim nisam u tom trenutku zauzet, uzmem u ruke taj list sa idejama,gledam : pijem jako mnogo kafe, i posl e nekog vremena moţda počnem budan dasanjam ovome ili onome, i tako nastaje većina mojih priča, dnevnim sanjanjem,kuckan :e' po električnoj pisaćoj mašini. ili ponekad tako što ostanem budan noću,slušam rr.u ziku, moţda, a scene i likovi i te stvari pooinju da se sklapaju u mojojglavi. Pr:: počinje da ţivj pa kad ovaj proces dovoljno odmakne, kad imadovoljno scena kt; su zaţivele, sednem da kucam. Kad jednom prevalim sampočetak onda obično: i brzo. Samo tu se već radi svesnije. neke se vizije morajuprihvatiti a neke odbac:' sve se mora uklopiti, moraju se nekako ispuniti praznineizmed u moćnih scena. Pitffnje: Kiad biste nekoni unapred otkrili ideju priče, da li biste time izgubilisobnost da priču i napišete? Da li vam priče »umiru« ako su prerano izloţene?Ims li taj problem?

Mar t in : Uglavnom ne volim da mnogo pričam o svojim tekstovima dok ih nedovr šim. Jednom mi se desilo da preranim otkrivanjem ideje, sebe jako usporim.Bilo je to negde kad sam počinjao, kad sam valjda tek jednu priču uspeo daprodam Ben Bo vi, našao sam se u njegovoj kanceiariji, i izsloţio sam mu detaljnosvoju sledeću pri ču, koja je u mojoj glavi već ţivela, ali još nije sišla na hartiju.Tada sam nekako iz gubio interesovanje za tu priču, i to za dugo. Konačno sam jeipak napisao, ali tek nekoliko godina kasnije, umešali su se i novi snovi, uticali npriču, rekao bih izme nili je u dovoljnoj meri da se moje interesovanje za nju opet

pobudi.Pitanje: Zašto, po vašem mišljenju, to tako ide? M ar i in : Ne znam. Kad mi je priča u toku, mislim o njoj počeo sam da je pišem — recimo da sam na pola puta — ja o njoj budan sanjam. Ona je na ringlama moguma i kuva se, mislim o scenama, menjam scene preradujem likove i odlomke



dijaloga, neprestano mi nešto novo pada na pamet. Ali kad je priča gotova,napisana, izišla, ja 0 njoj prestajem da sanjam. Nema je, iščezla je bez ostatka. Više ne sanjam o»Pe smi za Liu« kao kad sarn je pisao. Ne vraća mi se u svest dok se, na primer,vozim metroom, i slično.

Zato bih rekao: ako priču ispričate glasno, to je kao da ste je i napisali. Donosite odluke, koje do tog časa nisu morale biti donete. Sanjati moţete i ovako ionako ali ono napisano je zamrznuto, a i ono usmeno preneto takode jezamrznuto, Ispričaii ste priču. Eto nje. Ona vas je napustila i nije više u procesukreacije.

Piianje: Rekoste da pišete brzo. Da li mnogo revidirate? Mar t in : Uopšteno govoreći, reviziju vršim dok pišem. Koncepte ne pišem. Sedimot kucam stranu, ili rečenicu pa oko mi se ne dopadne izvučem tu stranu i kucamizno va. Ako nešto otkucam, recimo jednu rečenicu, pa kaţem samome sebi, »E

ova reče nica ništa ne valja« promeniću je smesta, pre nego što podem i jedankorak dalje, onoliko puta koliko bude potrebno, sve dok ne budem zadovoljan.Ponekad ide pri lično brzo. i priču završim, a u njoj su neki delovi ispali iz prve, aneki delovi su re vidirani i to znatno. Najzad prod em kroz celu priču od početka,sa penkalom u ruci,1 vršim konačnu reviziju. Uglavnom se to sastoji od pritezanja: izbacujempojedine reči. Moţda ću prekucati jednu stranu ako mi se ne do padne, moţdadve. Na tome se revidiranje zaustavlja. Moja prva verzija je prilično tvrda, maloje posle menjam.

Pitanje: Da li ste oduvek tako rad ili, ili ste se, postajući sve izrazitijiprofesionalac, postepeno menjali?Mar t in : Ne, u suštini sam oduvek ovako radio. Ne prerad ujem priče, sem akoured nik baš navaljuje, a u poslednje vreme i to sve češće odbijam, zato što samotkrio da priča koju preradim najčešće više ne funkcioniše. Jednu priču samprerad ivao šest puta, i to je jedna od uţasnih etapa u mom ţivotu. Najzad sam pritom proveo godi ne u ogorčenju i prodao jednu priču, a u fasoikli sačuvao pet

ranijih verzija; mogao sam za to vreme da prodam šest priča, i da podjednakounapred im svoju veštinu. Prerada, po mom mišljenju, ima nekoliko funkcija, a najočiglednija od njih

jeste prosto da se poboljša priča. Druga funkcija, po mom mišljenju podjednakovaţ na, jeste da pisac uoči svoje slabosti, da analizira sopstveni materijal. Akosamo pi šite i šaljete prvu verziju i sve vam se proda, mogućno je da kvalitevašeg rada trpi zbog toga, zato što niste svesni svojih problema, ne kritikujetesebe. Cesto učestvu jem u knjiţevnim radionicama i tamo, činim mi se, dobijam

tu veoma vaţnu stvar. Pa ako neku moju priču u knjiţevnoj radionici teškokritikuju, ako joj mnogo učes niku nalazi mane, vratiću joj se i sreaiću manjeproblema u njoj. Neću je raditi iz početka, menjati strukturu i zaplet i takvestvari. Radije ću to novo znanje o sebi poneti kući, i nastojaću da moja sledećapriča bude bolja a ovu prethodnu ću proda ti. Moţda je samo nalazim



intelektualna opravdanja; činjenica je da mrzim revidira nje. Stvarno mi jeodvratno da priču pišem iznova. Mnogo ću radije napisati novu nego. preradivatistaru.

Pitanje: Zar se ne bojite da ćete kroz mnogo godine imati za sobom dugi tragpriča koje biste najradije zaboravili, nepopravljenih verzija? Mar t in : Pretpostavljam da je to moguće, i da to vaţi do neke mere za svakog

pisca. Koliko god se trudio makar proveo i po godinu dana na svakoj priči, ostaćečinjeni ca da ako se godinama i sa praksom učite, kroz deset godina ćete boljpisac, pa ćete se do neke mere stideti svojih ranijih radova.

Pitanje: Šta biste odgovorili onim Ijudima ko ji tvrde, kao Silverberg i Malzberg,da u SF ozbiljan pisac nema šta da traţi?





Mar t in : Teško da sam ja u poziciji da o tim njihovim tvrdnjama sudim, jermc;.karijera je u sasvim drugoj fazi nego njihova. Iz toga što su rekli zaključujem danjih dvojica hteli da malo pišu vonegatovski, da transcendiraju SF i postignuznači jan finansijski i kritički uspeh u glavnom toku. Zapravo, oni kaţu da to nemogu izved u ostajući iu okviru SF. Kaţu da pisac ne moţe to da izvede ako jesuviše ja> no etiketiran kao pisac SF. Moţda su u pravu, moţda i nisu. Nijesvejedno ko to p> pokušava, a vrlo su bitne i neke sasvim prizemne stvari, naprimer, marketing stvaranje slike u javnosti. Ali rekao bih, u svakom slučaju, daje moje pisanje o: biljno, i da spada u SF, pa prema tome ima mesta za ozbiljnogpisca u SF. Sil\ e: berg je bio ozbiljan pisac i bez obzira što sad napušta SF, bio jeaktivan u njoj mro go godina i dao neke odlične knjige, pa bi za njega u fantastioii dalje bilo mesta ki: bi on u njoj ţeleo ipak da ostane. Siguran sam da bi RobertSilverberg mogao proda svaki roman koji mu se svidi da napiše.

Pitanje: On se buni da se njegovi romani brzo rasprodaju, a posle ne budedru„<_ izdanja. Mar t in : Pa, moţda je tako, i ako jeste onda je to ţalosno. Zapravo, napisaosampr. kaz Silverbergovog najnovijeg' romana za čikaški >;San Tajms« i tamoizrazio ţal;: nje što se njegove knjige tako brzo izgube iz knjiţara; ali na te stvar.iutiču ne: drugi faktori. Uopšte mi se ne čini da su stvari tako jednostavne kakvimih on pr e: stavlja: e, njegove se knjige teško mogu naći u knjiţarama, zaključak,za ozbil;r.r pisce nema mesta u SF. Ne. Ne znam ,ali trebalo bi imati višeinformacija pa izvu: neki zaključak. Moţda treba da steknem više iskustva sasopstvenom spdsateljskc.~ karijerom. Zanima me kako izgledaju finansijskibilansi prodaje najozbiljnijih deU Ali mnogi ozbiljni pisci već rade u SF, Le Gvinna primer, ili Dţin Vulf, to su dv: je kojima se odista divim. Mislim da su njihdvoje podjednako dobri kao bilo koji p. sac glavnog toka, a oni rade primarno uSF, i čini se da su zadovoljni i da im doh:': ide. Vidite, sad kad sam ovo rekao onće verovatno da se povuku iz naučne fantas*_ ke već sledeće nedelje, tako da ćuispasti budala čim ovaj intervju izide iz štampc Pitanje: Čini se da svako čezne da mu kritičko priznanje odaju baš oni ljudi kc;.

knjigu neće ni da otvore ako na njenim koricama stoje slova »SF«. Da li je uopšvpoţeljno dobiti pohvale od takvih? Martin: Poţeljno je, u čisto pragmatičkom smislu. Poţeljno je dobiti bilo kakvepo:: vale, jer se to pre ili kasnije pretvori u novac. Lesli Fidler je pričao kako je,kad ;r bio jedan od članova ţirija za Nacionalnu nagradu za knjiţevnost, ţeleo dau izbc: uvede i knjigu Gvozden i san, da moţda to bude najbolji roman u SAD tegodine, s'. su ostali članovi ţirija od odbili. Rekli su da će jednom moţda bitiuvedena posebr.: kategorija za SF, ali to tad neće uzimati SF u obzir prilikom

svog odlučivanja.Ov: nam otkriva neke vrlo ruţne stvari o ljudima koji dodeljujuNacionalnu nagradu z: knjlţevnost: nisu hteli tu knjigu čak ni da uzmu u obzir. Sdruge strane, ja svakak: ne bih odbio Nacionalnu nagradu za knjiţevnost, ako bimi ona bila ponudena. Or. moţe da učini fantastične stvari za vašu karijeru, irekao bih da ta nagrada itekak: ima svog smisla, i da ulavnom toku ima



perceptivnih kritičara, iako, doduše, ima . guzica. A to vaţi i za kritičare SF. Imanekih SF kritičara koji su vrlo sposobni i pe rceptivni, ali ih ima i koji to nisu.Vidimo to u svom ţanru.

Postojao je na primer onaj »Verdteks« u kome su automatski ocrnjivali svakknjigu ako je u njoj saradivao ma ko povezan sa Novimtalasom.

Voditelj i nter vjua: Po njihovoj definiciji,

Mar t in : Da.Pitanje: Dozvolite mi da se malo udaljim od naše teme, Čini mi se da SF pisac r.e

moţe biti dobar ako nema i neku načitanost izvan SF ţanra. Jer ako nema,proizvc diće samo bajate prerade tudih SF dela. Sad kad sam izrekao ovu opasnuizjavu, dc pustite da vas pitam o vašoj literarnoj pozadini, ko je na vas uticao, itd.Mar t in : Moja literarna pozadina je zapravo uglavnom SF, mada sam u srednjojškc li čitao glavni tok i imao ga u nastavi, i mada ga i sad čitam, i to ne maloMnogc više čitam SF nego bilo šta drugo zato što je to polje na kome radim, dakl

iz tcg pragm atičnog razloga, a i iz drugih razloga. Ţelim da budem potpuno utoku sa onim što se na mom polju dešava, da vidim šta drugi ljudi rade. To je ivredan izvor sti mulaoije. Školovao sam se za novinarstvo. Iz toga sam mgistrirao, radio sam u no vinarstvu, i šta da vam kaţem, to vam je jedanknjiţevni uticaj sasvim različiti oc svih drugih.

Imalo je to svoj dubok uticaj na mene; pisanje za novine izmenilo je moj stiiKad sam počeo da pišem u srednjoj školi, znate već ono, imao sam tendenciju dap šem veoma tešku prozu, natovarenu pridevima, rečenice su bile duge, opisi

teški. Malo je od toga ostalo posle novinarskog iskustva, gde se insistiralo, moţdčak i preterano, na saţetosti, stegnutosti, čistim i jasnim rečenicama. Nastojim,sada, da ne dozvolim ni tom uticaju da se preterano ispolji, ali mislim da jenovinarstvo bilo veoma vredno veţbalište za mene. Sada pišem priče bogatijegstila, recimo: više fic dţeraldovske nego hemingvejevske. Više volim Ficdţeraldanego Hemingveja. Mno go više volim njegov stil.

Pitanje: Šta tačno podrazumevate pod »stilom«? Moţda znate za Dilejnijevutvrdnju da su stil i sadrţaj nerazdvojni. Rekao bih da ni dvojica ne misle isto kadkaţu reč »stil«. Martin: Način kako pisac rukuje rečima. Znate, zaplet, radnja, to je jedna stvar.Sa drţaj, opet, moţe biti mnogo štošta. Radnja moţe biti sadrţaj,ili tema, neštošto poku šavate da kaţete. Aii stil je, rekao bih, jezik kojim ste se odlučili da tokaţete. Na primer, da li kaţete da ste upali u govna naglavačke ili kaţete da steupali u poslo vičnu nepoţeljnu supstancu sa gornjim i donjim ekstremitetimaokrenutim vertikal no uvis. Poruka je ista, stil bitno različit. Mislim da je jedanod glavnih minusa SF u prošlosti bio slab stil, nedostatak stila. Reči su korišćene

utilitarno. Pričale su pri ču, šta se u njoj desilo, to pa ono, vodile su vas od tačkeA do tačke B; ali ako čita te na primer neku Ficdţeraldovu knjigu (da spomenemsamo jednog od mojih omi ljenih pisa ca iz glavnog toka), čitam recimo odlomakiz Velikog Getsbija i ne samo što saznajem šta se desilo, nego i vidim slike, vrlomoćne, zahvaljujući izboru jezika. Da li iole bolje poznajete to delo?

»Novog talasa«,



Voditelj intervjua: Da. Martin: Njegov opis Getsbijevih prij ema. Moţete ih opisati rečima »gomila svetašljema i muva se unaokolo«, ali on ih opisuje drugim rečirna, koje kaţu isto,podjed nako jasno, rečima »sjajno obojene mušice lepršaju zajedno«. To mi sečini lepom slikom, čini mi se da obavlja isti posao ali bolje. Uostalom, sam jezik ječitaocu va ţan izvor zadovoljstva. Zavalio sam se u fotelju čitaiući to, i rekao»Ovo je divno«. To mi je ostalo u sećanju. To je jedna od stvari koje ţelim da usvom radu postig nem.

Ona vrsta SF koju ţelim da pišem i koju sada zapravo i pišem, po mom mišljenju bi se mogla nazvati tradicionalnom SF. Bavim se stvarima kojima se SF tradicionalno bavi, koje su dobro poznati sastavni delovi ţanra, ali ţelim da imdodam stil, najbolji što mogu, i karakterizaciju, koja je druga stara slabostnaučne fanta stike. Pitanje: Ne smatrate li da su te dve stvari u čvrstoj medusobnoj vezi, zato štoauto rova upotreba jezika omogućuje da se likovi sagledaju različito? Martin: Veze ima, identičnosti ne. Da, dobar stil će vam pomoći da ocrtate likovesvojih junaka. Dobro je to, komandovati stilom, naterati ga po potrebi i da šenipred vama, ali, s druge strane, ima romana koji su pisani prilično utilitarnimstilom, a ipak je karakterizacija u njima uspela. Ne ţelim da samo ocrnjujemutilitarni stil. Na neki mestima, u nekim pričama, on je potreban. Stil treba dabude instru ment, a vi treba da budete u stanju da ga upotrebite, da birate kakoţelite da ga upotrebite.

Prošao sam kroz jedan period, negde na samom početku, kad bih video neštoćemu sam se divio, pa pokušao da napišem nešto slično, da imitiram stil piscakome se divim, kao: ako samo uspem da prodrem vi njegove misli, ovladaćunjegovim spo sobnostima. Recimo, napisaću Lavkraftovu priču. Lavkraft je kaopisac imao mno ao mana, ali rekao bih da je neke stvari radio izuzetno dobro. Itako, sednem ja i zapnem da pišem priču Lavkrafta ili priču Roberta E. Hauarda,da bih naučio da pišem kao oni. Posle ću, mislio sam, ići dalje, pisati nešto drugoI stvarno, kad sam, PD svome uverenju, naučio da pišem kao oni, okrenuo sam seučenju od drugih. Pi sac treba da raspolaţe mnogim glasovima, pa da koristi onajglas koji njegovoj pri ći odgovara.

Pitanje: Da li smatrate da je hotimično pisanje imitacija dobar način učenja?Martin: Ono to moţe biti, ali ima u njemu i opasnosti. Čovek mora da ima naumu šta čini i zašto. Moja lavkraftovska priča bitno se razlikovala od onih silnihimita cija Lavkraft koje sam imao prilike da čitam. Kad sam kao srednjoškolacčitao Lavkrafta, bogami me je hvatala ţestoka prpa. Bile su to divne priče strave iuţa sa, snaţno su uticale na mene, ţeleo sam da pišem tako, da pišem priče koje

će po stizati takvo dejstvo. Gledao sam šta on radi i pokušavao i ja tako. Alnisam po zajmio imena, likove, od njega, kao što su toliki drugi imitatori činiliAugust Dč: Jet je to radio, pa Lin Karter: sve su uzimali od Lavkraftasem onogosećanja st: ha, koje nisu uspevali da postignu. Za mene, njihove priče subeţivotne. Potpu.. su neuspele. Nikad ne bih gradio karijeru na imitiranju



drugoga, To moţe da bu_ metod učenja, ali treba imati na umu da nije cilj da seimitiraju samo sredstva, r.. go i da se postigne konačni efekat.

Pitanje: Jeste li pisali, profesionalno, priče natprirodne strave i uţasa? Mar t in : Napisao sam profesionalno dve priče fantazije. Jedna od njih je u stvi:druga priča koju sam u ţivotu prodao. Bila je to mešvina SF i fantazije, zvala >»Izlaz kod San Brete«, bila je to priča o duhovima, ali u budućnosti, u jednom sv

tu SF vrste, gde su autoputevi napušteni, a jedan čovek sreće duh automobila. D:_ ; a takva priča se zvala »Usamljene pesme Larana Dora« i bila je čista fantaz..Još nije objavljena. Ted Vajt ju je uzeo za predstojeći broj časopisa Fantastik.iovatno će štampanje biti završeno pre nego što vi štampate ovaj intervju.

lVIoţda ću još pisati fantaziju. To me interesuje, ali za fantaziju jednosta'. rne postoji onako dobro trţište kao za SF. Pitanje: Do koje mere je ono što pišete u zavisnosti od zahteva trţišta? Mar t in : Ne znam. Sigurno da utieaj postoji. Kad pišem, ja sam komunikator. Ni

stvari ţelim da kaţem, i ţelim da ih ljud i pročitaju, nisam jedan od onih pisaca kji pišu samo za sebe. Ne pišem samo za sebe, te kad bih znao da više nema SF rrgazina niti bilo kakvog drugo g načina da svoja dela objavljujem, verovatno više rbih pisao, nijednu reč. Moţda bih još uvek sanjao budan. To verovatno ne bih ir.gao da sprečim, ali ne bih se trudio da išta od toga stavim na hartiju. Dakle,činjer. ca da postoji trţište navode me da pišem, i to trţište svojom prirodomoodred uje i: ću pisati. Ono što ţelim da kaţem, nastojim da kaţem na takav načinda se to prc': je do čitalaca, da mnogo ljudi to uzme u ruke i čita. Ako nisam

uspeo da komun.: ram, ako priča neće nekud otići sem u mojufioku, onda jebolje da se i ne tredirr.

Voditelj intervjua: Hvala, gospodine Martin.



PitersNikols 1 crHicariMonstrumi i kritičari

Tokom svog kratkog i burnog veka naučna fantastika se suočila sa dve vrstedestruktivnih snaga: spoljašnjim i unutrašnjim, samostvorenim. Izabrao sam dazo vem spoljašnje agente »kritičarima«, a unutrašnje »monstrumima«. Iuglavnom ću o njima govoriti kao da su svi kritičari odvojeni od svih monstruma(U stvari, to nije tačno: mnogi od kritičara sposobni su da, kao vukodlaci, na prviznak punog Meseca trenutno postanu besni monstrumi.)

Da bismo nastavili sa isterivanjem davola, neophodno je da demone nazovemo njihovim pravim imenima. Počećemo sa kritičarima.

Prvu g'rupu kritičara, Putnike u bli ndir anim kolima, čine ljudi koji običnonisu baš previše zainteresovani za objekt svoje kritike, a često ga i ignorišuivinogi od njih su akademici koji prepoznaju blindirana kola čim ih spaze iprikače se za njih, pre no što nastave da se, kao što su akademici oduvek radili,bave prvim što ih zainteresuje. Takav je onaj profesor koji je svom kursu daonaziv »naučna fan tastika« i primamio lakoverne studenteentuzijaste, a onda svečasove posvetio analizi radova Dţonatana Svifta.

Opasniji od ovih nepoţeljnih parazita jesuKonzervativci, pokvareni ignoranti koji mrze naučnu fantastiku ne znajući ništa o njoj, zamišljajući je kao napadna kulturne standarde, knjiţevnost i biitanski način ţivota. Oni su videli nekolikoepizoda »Zvezd anih staza« i, moţda, drugu polovinu filma »Godzila sreće KingKonga« na ponoćnom televizijskom programu, a imaju maglovita sećanja na stripove o Flaš Gordanu i Bak Rodţersu. Oni obično napadaju naučnu fantastikuzbog njene vulgarnosti a ako im se pokuša ponešto nabaciti o Velsu ili Haksijuoni jed nostavno frknu i kaţu da Vels i Haksii nisu pisali naučnu fantastiku.Mislim da je Kingzli Ejmis bio taj koji je ovakvim shvatanjima dao epigramskioblik:

»Naučna fantastika je loša, čuje se njihova vika. A ako je dobra, pa to onda nije naučna fantastika.« Ova vrsta štetne i neinformisane kritike spolja, vodila je naučnu fantastiku ka

mentalitetu geta. Kritičari iz geta potiču iz redova fanova i pisaca kod kojih seovaj mentalitet najbolje ogleda. Sada postoji p rilično materijala o naučnoj fantastici, ali verujem da još nije napisana nijedna stvarno dobra knjiga o njoj. U čemuse pogrešilo? Unutar zidova geta svi su prijateljski raspoloţeni. Često se unutarfanzina i na konvencijama čulo mišljenje da naučna fantastika nije subjekt istihkritičkih standarda kao druge vrste knjiţevnosti. Takvi kritičari, pokretom magičnog štapića, mogu zanemariti svu spoljnu kritiku koja, kaţu oni, ignoriše



specijalne kriterijume po kojima treba procenjavati naučnu fantastiku. Medutim,briţljivo čitanje kritičkih tekstova,recimo. Samjuela Moskoviča ili Donalda

Volhajma ne otkriva te kriteri.jume. Sve što nalazimo jesu prazne samopohvale i preterani

fanovski entuzijazam za drugorazredno koje ide zajedno sa neuobičajenimnepoverenjem za sve što bi se moglo nazvati »intelektualnim«. Lista pisaca kojVolhajm niti po minje u svojoj studiji o naučnoj fantastici »Stvaraoci svemira« jedosta zanimlji va: Dţejms Bliš, Ursula Legvin, Alfred Bester, Tomas Diš, FrenkHerbert, Henri Kutner, Valter Miler i Viliam Ten. Zbog ovakvih propusta on seulaguje uvoštenom rečitošću o Edgar Rajs Barouzu, Andre Nortonu i BertramuCendleru. Ovakva vrs ta geto kritike predstavljena Volhajmom i Moskovičemmorala je odigrati svoju, istina malu ulogu u pravljenju naučne fantastikesmešnom, Sa prijateljima kao što su ovi, kome su potrebni neprijatelji?

Obrazovaniji, uticajniji, a moţda i najopasniji za ţanr koji vole jesu E'..:: •posetioci sirotinjskih četvrti; grupa lcritičara koju najbolje predstavl jaju Kir.t:.mis i Robert Konkvest koji su nekoliko godina izd avali seriju antologija naučr.^ _tastike pod nazivom »Spectrum«.

Pretpostavljaim da su i Ejmis i Konkvest, kao i većina nas, dospeli u r._ . ifantastiku u mladalačkom periodu kada je mefavina novina i ţivo pripovech ..voljno da privuče većinu. Visokoobrazovani ljudi, poznati kao cinični kad su .. 'nju druge stvari, čini se da vide u naučnoj fantastici komadić nostalgične nc. ukome je sve jednostavno i jasno. Kao odrasli, upravo kao raskalašno druj: kraja

u potrazi za prijatnom kafanom sa lepuškastim kelndricama, uţivaju up. .ma sirotinjskim četvrtima. Ali sve je upropašćeno iskusnom posetiocu ako r: predvodnik mode. Divne kafane East Enda, gde si u starim dobrim vremenirr._~ gao častiti pićem poznatog gangstera, gube svoju lepotu i šarrn čim se pomenu_ vinama. Upravo takav odnos sam odredio izmedu Ejmisa i Konkvesta sa jedr..: ne i naučne fantastike sa druge. Po njima, naučna fantastika se upropastila s'sve većom popularnošću medu drugim ljudima iz njihove klase.

Ejmisova kritika, naročito u njegovoj knjizi »Nove mape pakla«, na oč: r.način je izvrsna. Unutar uskih granica naučne i'antastike koju ispituje njegovt ve je teško pobiti. On pravilno pohvaljuje Kornbluta i Pola, Roberta Šeklija, 7........................................................................................Dika i Alireda Bestera. Medutim, nema prave ozbiljnosti u njegovoj kritici. Or.prvo, nije oštar prema drugim pjscima. On ih briţljivo sve voli i oseea se pomal:sramljen zbog' toga.

Cak i Brajan Oldis, kritičar koji se izdvaja po mnogo čemu, izgleda da : . jeod iste nostalgije, da je i dalje oduševljen naslovnim stranama Frenka l^.

spejsoperama, potpunom apsurdnošću i energijomdobrih starih dana. Teškoosećati simpatiju za ovo, naročiti kada i ti sam to osećaš. Jedna od meni najc..antologija na učne fantastike jeste »The AstoudingAnalogue Reader« koju su : liOldis i Hari Harison; istinski zlatni rudnik veličanstveno budalastih priča takoţivo podsečaju na prošlost sa svim onim mladalačkim htenjima i mladalač.. '



nevinošću da, paţljivijim čitanjem, suze počinje da teku niz moje, nekadaa'~obraze. Ali, ja se nisam prilepio za naučnu fantastiku i dalje traţeći od njc ist. štosam očekivao kada mi je bilo šesnaest godina. Niti je Brajan Oldis, što njc.naučna fantastika stalno dokazuje.

Oldis je povremeno, tokom dugog niza godina, pisao kritičke prikaze na :..čite teme. Ta aktivnost je najzad kulminirala u knjizi »Milijardu godina zabavctorija naučne fantastike«, koja je, i pored svih grešaka, najbolja knjiga studija c :. učnoj fantastici ikad napisana, Cak i u ovako dugoj i briţljivoj stud iji osećanjevanja i radosti pokazuje se prejakim. Moje je mišljenje da ne moţemo nikadajst.r ki vrednovati dobro, ako ga ne uporedimo sa manje dobrim. »IVIilijardugodina bave« boluje od te boljke naročito u odeljcima o periedu posle 1940godine. 01d: ; kritičar sai posebno osetljivim uhom za jezik i oštrim okom zamaštu, ali nekak: moţda u interesu misionarskih radova i činjenja dobrih dela zaţanr koji voli — : dornost njegovi h čula stavljana je u pogon samo povremeno.Rezultat toga je da ;.. nešto od sindroma Eleganinog posetioca postoji čak i ovde,što je paradoksalno s : zirom da je u pitanju pisac kojj je domorodac u regionukoji opisuje.

Mnogi kritičari koje smo dosad pomenuli, a i mnogi drugi pripadaju jecr.pokiapajućoj grupi,Genaolozima; koji vole da opisuju naučnu fantastiku uterrr.nima njenih roditelja. Privh osam odeljaka Oldisove knjige »Milijardu godinabave« (tri četvrtine knjige) posvećer.o je godinama do sredn jih tridesetih. Slede:četrdeset godina, tokom kojih je napisano devedeset pet odsto čitljive naučnei rtastike sabijeno je u preostala tri poglavlja. Moskovič čini to isto. A i Bejli u kr. z»Putnici kroz vreme i prostor«.

Traćenje vremena relativno malim delom ukupne naučne fantastike je no.Naučna fantastika nikada nije bila ţivlja nego danas. Mi je ozledujemo u r... šemnastojanju da je uveličamo balzamujući je u njenu istoriju.

Na kraju, ţeleo bih da pomenem poslednju i hronološki najnoviju grupu k:. tičara kojoj i sam pripadam. Mi smo Pametnjakovići. Naša greška je u našem p:hvatanju elističke note. Mi smo duhoviti i načitani. Uzimamo naše metafore oda;vud, od geologije, mode, tradicionalne knjiţevnosti, do relativističke fizike. Nezimo se smešnih pored enja i samtramo da je najbolje isticanje Dok Smitovih nećcstataka kroz poredenje njegovih knjiga sa Miltonovim. »Izgubljenim rajem«. M: 'činimo sa zadovoljstvom dobro obavljenog posla i bez osećanja nepodudaranja.P: znati smo po nemogućnosti dase odvojimo od teme Roberta Hajnlajna. Ubacur mo ga u svaki argument koji se tiče naučne fantastike, zaboravljajući majčines:. vete da je bolje u njega ne clirati. Mora se priznati da se akademskiobrazovan:~ čitaocima ne svidamo zbog svoje vulgarnosti, dok se običnimčitaocima ne svidair.

zbog stalnog prikazivanja naše pameti. Na kraju, ne činimo mnogo zla ţanru, alisumnjam da činimo i mnogo dobrog. Sigurno ne onoliko koliko bi činili kadbismo davali ista zapaţanja mirnim, prijateljskim tonom ne teţeći nipopustljivosti, ni ne razgovetnosti.

Pre no što vam predstavim svog prvog monstruma,Sentimentalnog stiiistu,



moram da vas upoznam sa pozadinom svega ovoga. Kada sam u ranim pedesetimgodinama počinjao da čitam naučnu fantastiku, moglo se nabiviti veoma malo kritičkih tekstova. Većina onoga što sam mogao pronaći bila je u bliku novinskih članaka ili su to bili prikazani u SF časopisima. Čak i oni koji su najviše voleli naučnu fantastiku osećali su zbunjenost i nezadovoljstvo zbog' njene izveštačeneproze, vrste drugorazrednog narodtovoli stila današnjih trilera i detektivskihromana. Svi su se slagali da su Isak Asimov i Robert Hajnlajn dobar koraknapred od vre mena Dok Smita, aii biio je još mnogo mesta za napredovanje.Izgledalo je d a svi čekaju pojavu pravog stiliste u naučnoj fantastici, i dvojica suse pojavila. Bili su to Rej Bredber.i i Teodor Sterdţen.

Kad sam prvi put počeo da čitam naučnu fantastiku, ime Rea Bredberija biloje na svačijim usnama. Zbog svog stila, opšteprihvaćenog kao poetski i osećajanbio je dočekan sa ushićenjem. Trenutno je iz SF časopisa dospeo u »SaturdayEvening' Post«. Zeleo bih da kaţem da je »Saturday Evening Post« pravo mestoza Bredbe rija. Bezrezervna toplina i sentimentalnost kojom »Saturday EveningKost« već vi še decenija ubeduje čitaoce da američki način ţivota i dalje odsiikavaprave vred nosti ţivljenja, odgovara upravo Bredberijevom načinu iziaganja.Akord koji je Bredberi dotakao zatitrao je u srcima Amerike, naročito u srcimaljudi iz unutraš njosti. Osećanja koja on iznosi zaista su pristojna. lVloja zamerkaje da su ona mla ka i nerealna. Ljudi ih rado prihvataju jer to mogu vrlo lako daučine, pri tom ne razmišljajući mnogo.

Postoji i zanimljivo naličje svega ovoga, koje se postepeno godinama pojavljivalo. Zajedno sa utopijskim osećanjima ljudi iz malih mesta javljala se i malograd anska opsesija tamnom stranom stvari. Sve više i više Bredberijevih priča dešavalo se u oktobru, mesecu Noći veštica (Halo\veen). Njegove slike izgubile su miris jorgovana i sarsaparile, i poprimile vlaţni, zemljani miris sveţe iskopanog groba. Stvorenja bez kostiju, mutanti, neurotičari.. . počeli su da se pojavljuju u ţiţinjegovih priča i sve više i više tonuo je u ona osećanja koja je prezirao.

Ponešto od svega og'leda se u onome što smatram prilično uočljivim nedosttkom njegovog stila. Prečesto je to poetika ćudljivih misli i ljupkosti. Nedostajjoj snaga — ona pre naginje prizivanju uspomena nego osobenom sopstvenom

stvara nju. Dopustite mi da vam navedem mnogo hvaljeni odlomak iz rornana»Srebrni skakavci« izdatog 1951. godine.

... Ljudi su prilazili povlačeći noge, neki, onako za početak, najviše njih četrdesetoro, jer je većina osetila kako ih obuzima mučnina, pre no što je rake tapoletela u prostor. A ta mučnina, to je bilo Osamljivanje, jer — kada bi videlikako se kuća smanjuje na veličinu šake, zatim limuna pa glavice pri badače ida napokon nestaje iza vatrenog repa — imali bi utisak da se nisu nikada nirodili; nikakav grad nije više postojao; potonuli bi u ništavilo i osetili bi sebačeni u prostor bez granica, nepoznat prostor, usred stranih lju di. I kada sudrţave Ilinois, Ajova, Masuri ili Montana nestale ispod mora ob laka i kadasu, kasnije, Sjedinjene drţave postale samo magloviti otočić, a či tava planetaZemlja samo siva lopta bačena u daljinu — tada se čovek ose ćao zaista sam



lutajući ravnicama prostora, na putu za neki svet koji nisu mo gli ni zamisliti.

Ovo je pritajeno loše pisanje, od one vrste koja se često predstavlja kao »zaista« dobro pisanje. Primećujem da uglas zajednički ponavljani ritmovi udaljujučitaoca od pravog značenja. Slike su pre izabrane zbog svog nostalgičnogsadrţaja, nego zbog svoje svrsishodnosti. Grad veličine limuna, siva lopta bačenau daljinu i, najgore od sv ega, »lutajući ravninama prostora«. To je potpuno

nerealno. Ni za tren ne mogu da poverujem da bi svinjar iz Ajove, prevrnutogţeludca, uguran u raketu zajedno sa gomilom stranaca, mislio o sebi kao o»lutalici kroz ravnine pro stora«. Bredberi tako piše ţeleći da u nama probudibanalne porive koje »lutajući ravninama prostora« budi u nama još od mita oProserpini ili još ranije, a stvarno značenje neka ide dodavola.

Radije sam se zadrţao na Bredberiju nego na Sterdţenu zato što je Bredberidaleko poznatij i izvan polja naučne fantastike, iako je, unutar njega, po mom mišljenju, Sterdţen dobio više pohvala. Tuţno je to što je on toliko cenjen, jer postojivelika lenjost u njegovol pisanju. Kao opsednut on se stalno vraća istim temama, koje su priliĉno ţenskomagazinske. Na primer, on je veoma jak kada piše o sp.;.nosnoj snazi ljubavi i, kao i Bredberi, ima priliĉno ljigavu opsednutost smrću, r'.tantima, okrutnošću dece... Kao primer za sve ovo preporuĉujem vam priĉu fesorovmeca« — moţete je naći u zbirci»E Pluribus Unicorn«.

Kombinacija veštaĉki »dobrog« pisanja i ugodne sentimentalnosti, prekri.c: vrsleprozne strave, dosta je ĉesta u knjiţevnosti uopšte, a naroĉito u naućr: fantasBredberi' i Sterdţen nipošto nisu sami; ima njih još u toj kategoriji Rodţer ZelazHarlan Elison, na primer: moţda ĉak i najomiljeniji pisac SF1 " rata Kordvejner Sĉija mi se nesumnjiva elegancija uvek ĉinila pomalo s;s:: modnom i srameţljivpokazujući pomalo samozadovoljstva i mlakog opadar..

Moj suk ob nije sa samim piscima. U razliĉitim razdobljima svi su m; :■ pruţilimnogo zadovoljstva. Bredberijeva priĉa »U doba mirnog vremena« (ona zaljubljenu Pikasa koji sreće svog idola kako crta slike na pesku) nezabora.: je. Sterdţenovapriĉa »Kildoţer« i roman »Više nego ljudski« dugo će se parr.' ' Zelaznijev »Besmrtnje snaţan roman. Prisećamse Elisonove priče »Lepa>1 Novacoĉi« sa velikimzadovoljstvom.

Moj sukob je sa samosvesnošću u polja koje prenagljuje i precenjuje rać.samosvesnih knjiţevnih stilista. Ova vrsta hvalospeva. je zatvorena u sebe i ćir.: . dnije briga za standarde odliĉnog koji se mogu naći u svetu beletristike iz : polja naufantastike gde bi Bredberi i Sterdţen lako mogli biti ocenjeni kao kusni komercijalpisci koji k oriste konvencionalni aresenal konvencionalnih cf. ćanja, ne bi li izazvalkonvencionalne reakcije.

Još blţe suštini, ĉak unutar nauĉne fantastike,postoji originalnost razliĉ.:. naĉinada se d ospe do istinski vrednog. Na primer, Dţejms Bliš, u svojim najbol. ■ trenucibio je teţii inteligentniji pisac no Sterdţen, iako ni on nije bio u pot: nosti oslobodensentimentalnosti. U vreme kada je Sterdţen pisao mogli smo ĉ::i i priĉe AlfrBestera, Kornbluta i Pola, Roberta Sekliia, ĉak i ranog Dţ. G. B.larda — a sv.i su oni,naravno, prefinjeniji i originalniji pisci no Sterdţen. Naroĉ : Bester nije nikada



cenjen od strane svojih savremenika, iako je dobio p: . HUGA 1953. godine za roman»Razoreni ĉovek«.

Sasvim sluĉajno, Elison, Zelazni, Bredberi, Sterdţen i Kordvejner Smitcic .de nam nekoliko pripojenih monstruoznosti. Oznaĉio sam površne vidove njihc . : kao Sentimentalni stilista , ali bi se oni isto tako mogli nazvati i »antinaućr.. a njihovproza »fantastika maskirana u nauĉnu fantastiku«. Svako od tih irr.c' odgovaralo bibilo kom od petorice pomenutih, a i još nekima koje nisam ukl;_. u prvu listu, jer primili ovoliko nezasluţenih pohvala. To bi bili Filip H; Farmer, Kliford Simak,Mekefri, ĉak i Fric Lajber, iako je on, i pored svoje .’ tirajuće zaokupljenmaĉkama, Sekspirom i naklonosti kakolokvijalnom jeznapisao nekoliko lepih priĉa koje nije lako kategorizvati.

Na stalim monstrumima neću se zadrţavati toliko koliko sam se zadrţaoScntimentalnom stilisti. Smatram da su Sentimentalni stilisti naroĉio opasni jer :(iako to nije njihova krivica) doveli do toga da mlad i ĉitaoci (a većina ĉitalaca r: uĉnefantastike jesii mlad i ĉitaoci) pogrešno smatraju da bi knjiţevni stil mogac : ti nešraskošno i reĉito, i neprestano na rubu ponora jeftinih oseĉanja. Prisus: osećanja priĉi, naroĉito ĉesto naglašavanih, ne moţe biti garancija kvaliteta, 5 zavisi od merkojom se ona prikazuju i njihove podesnosti liĉnosti kojc; : pripisana.

Sledeĉi sa kim ćemo se suĉiti jeste stvorenje suviše tanano da bismo sa s :.' nomogli reći da li je monstrum ili kritiĉar. To je Pisac recenzija. Daću varr. 5i mo jedanprimer, potpuno tipiĉnu mešavinu netaĉnosti, neodgovarajuće sinta.> preterivannajzastranjenijeg šovinizma. Roman Margarete Sent Kler > Zr Labrisa« veomdoterana, ţiva fantazija koja zasluţuje da bude poznatija. C:: podioi Sent Klerk nijeuĉinjena usluga poslednjom stranom »Corgi« edicije na piše:

ZENE PlSU NAUCNU FANTASTIKU!ORI GINALNO! BRILJANTNO! FASCINIRAJUĈE! Zene su bliţe izvornosti nego muškarci. One su svesne Meseĉeve privlaĉr.::’ zemaljskih plima. One poseduju skriveno sećanje na nejasnu, drevnu prc;.: ĉoveĉanstva koje moţe izrasti u jedinstveno obojen i prijatan roman.. Takva ţena je Margaret Sent Kler... Sledeći monstrum je paradoksalno stvorenjc, jer ni izbliza ne izgleda onol

strašno koliko on, u stvari, jeste. To je Nedovoljno monstruozni stranac. Moj omiljeni primer je iz romana Hala Klementa »Mistja gravitacije« u kome srećemo dru štvoMesklinita. Oni su po spoljašnjosti i ţivotnim navikama toliko razliĉiti od nas da mulivati strah sve dok ne progovore. a tada zvuĉe upravo kao Kalvin Ku lNedovoljno monstruozni stranac je prvi. rod ak svom opasnijem druškanu antropomorfu, Nedovoljno stranom društvu. Pravo je ĉudo koliko ĉesto, naroĉito u delima d vojice staraca nauĉne fantastike — Isaka Asimova i Roberta Hajnlajna — galaktiĉno društvo funkcioniše pod potpuno diskreditovanim zakonima »laissezfakapitalizma (kapitalizma koji dopušta individualnu aktivnost, bez kontrole vladslobodne trgovine koji su u našem društvu prestali da vaţe još u ranim dvadese tigodinama. Uţivam u Asimovljevoj trilogiji o Zaduţbini isto koliko i bilo ko dru g



terminima šta će se sledeće dgoditi. Briţljivo skriveno rešenje tajne — gde je DrugaZaduţbina? — ĉini knjigu uzbudljivim trilerom. Ali meni se ĉini neverovat nim da ionih — moguće je da je medu njima i sam A.simov — koji ove knjige shvataju kaoozbiljne ĉinjenice o prirodi istorijske revolucije. (Ovo izuzima ĉinjeni cu daGalaksiju spasila prerano sazr ela ĉetrnaestogodišnja devojĉica zvana Ar kadiSluĉajno, Asimovljev »Kraj veĉnosti« daleko ubedljivije navodi dokaze prosocijanog inţenjeringa, nego što to trilogija o Zaduţbini ĉini u njenu korist.

Antropomorfizam u naučnoj fantastici je monstrum k oga je teško zaobići. Mimoramo strance prikazati pojmovima koje moţemo shvatiti ili će oni ostati jedtavno nerazumljivi. Dva SF romana — i to vrlo dobra — uzimaju ovu ant.ropomorfizirajuću naviku ĉoveĉanstva, tako nesumnjivo oĉiglednu kod Asimova. Ha jnlajna iKlementa, kao svoju temu. Preporuĉujem svakome od vas da proĉita Aldţisa Badr»Neposlušni mesec« i Stanislava Lema »Solaris«.

Brzo se krećući kroz monstrume koji su preostali dolazim do Monstrumaanarhije. On je naroĉito zanimljiv i zasluţuic obimniju i paţljiviju studiju. U meduvremenu, oaraniĉavam se da kaţem da je prikazivanje sveta koji scrasparčava ipropada, i ĉije moralne vrednosti ne odgovara.ju probleniu njihovog spasavanja, nekc od najboljih romana posledn.je decenije. Ali kako prikazujemo raspada nje?Kakvim glasom? S ĉije taĉke gledišta? Da li prikazivan.je anarhije i nihilizneophodno dovodi do odricanja svih moralnih sudova? Ja liĉno osećam da taodbacivanje moţe biti postignuto samo svesnim neprihvatanjem autorove ĉoveĉnojer, pravilno ili ne, svi mi sudimo, ipak smo svi naklonjeni naĉinu ţvota koji smatramodobrim.

Kao prave dokaze za sve ovo predoĉiću vam tri odliĉna, ali u neku ruku iprijatna romana. To su »Slom« Dţ. G. Balardn, »Bosonog u glavi« Brajana Oldisa i»Engleski ubica« Majkla Murkoka, najbolji u, za sada nezavršenoj, tetralogiDţeriju Korneliusu. Sve su to dosta razliĉito obojeni romani koji ipak imaju nzajedniĉke crte. Prvi ima veoma veliki naglasak na stvari — objekte i mesta, ode ću,kola, oglase, puške, ploĉe — zajedno sa smanjenim naglaskom na iiĉnosti. To dovodo tog da se liĉnosti mogu odrediti samo pojmovima sredine i stila ţivota. Sveknjige su primetno hlaidne i bez strasti. »Slom« je najizrazitiji primer, a za njim ne

zaostaje ni »Bosonog u glavi«, iako je Old isova veća spremnost da prizna ljudskestrasti delimiĉno izazvana Itićenim baroknim stilom koji ih stvara. I Mur kok i Bapišu hladno. Zaista, Monstruma anarhije karakteriše njegova hladno ća. On besciljnotumara ra zrovanim predelima, ţigosanim zncima samouništenja, odmara povremeno u Getsemanskom vrtu ne traţeći i ne oĉekujući nikakvu po moć ni Qd lni od boga. On mnogo opisuje seks i najzadovoljniji je kada to ok ruţi ostaciuništenja, slupanim kolima, puške prebaĉene preko ramena dok pra zan špric leţpodu toaleta. Ovaj monstrum me narooito zabrinjava jer je mogu će da on nije to

proizvod literature, koliko samog ţivota. Ja liĉno još nisam spreman da prihvatimdoĉekam s oduševljenjem njegov galopirajući dolazak i nisam srećan zbog onoga ovi pisci ĉine, iako znam (i upravo je to ono što stvar ĉini zabrinjavajućom — da supisci koji su pozdravili njegovo prisustvo dali nekoliko najboljih dela na našem po

Nameravao sad da govorim o Monstrum u neispunjenog obećanja, ali on, iako



melanholiĉna figura, uvek daje nadu da bi se jednog dana mogao, kao u preobra ţasceni Lepotice i zveri, pretvoritl u lepog princa. Daleko je tuţniji moj pos ledmonstrum, Monstrum ispunjenog obećanja.

Reĉcno je da svaki pisac ima jednu temu kojo.i se stalno vraća. Ovo je daltaĉnije u nauĉnoj fantastici nego izvan nje. Cesto se u nauĉnoj fantastici dešava dairhetiipska priĉa po kojOj se pisac pamti napisana veoma rano, nekad ĉak i kao prva ukarijeri. Ima i izuzetaka, pisaca koji su poĉeli veoma osrednje, neretko muć kajućimaterijale za jeftine ĉasopise, a onda postepeno sazrevali. Robert Silverberg



i Dţon Brner su pisci čiji su poslednji radovi primctno sasvim drugačije vrste r.rani prepisivački napori. Manje plodniji mladi pisac koji pokazuje sve znake ‘vanja jeste Kristofer Prajs.

Monstrum ispunjenog obcćanja je prisutan kod pisaea koji nastavljaju da ‘šu svoje prve knjige. Poneki, kajo Alfred Bester ili Volter Miler, moţda shva.:. .opasnost samoponavljanja rano se povlače iz SF ţanra. Cešće, oni nastavljaju 'mislite na Sirila Kornbluta, Pola Andersona, Art ura Klarka, Teodora Sterč::'A.E. van Vogta, Dţona Kristofera, Dţona Vindama, Roberta Hajnlajna, Kliford=; maka, Lari Nivena, Frederika Pola, Frenka Herberta, P»odţera Zelaznija, EFrenka Rasela... Lista ni slučajno nije kompletna. Neki od njih nikada nisu dobripisoi; drugi su zaista vredeli. Ali oni su ispunili svoja obećanja i mi oče'::. mo — bar ja to činim — njihove nove knjige sa blagim osećanjemdosade i ji.vosećanjem već videnog.

Zbog ovoga moramo najviše sebe kriviti. .Tedan od ključnih paradoksa nai'fantastike je taj da ona (iako bi trebalo da bude literatura konceptualnih istrai

nja) sadrţi u sebi veoma snaţne komercijalne pritiske da stalno piše na isti r.= :Primetio sam da su nakon predavanja Harija Harisona četvorica ili petorica pr:;nih prišli i pitali ga kada moţemo očekivati još neku knjigu iz serije »Deathvc ‘ Ija bih voleo još jednu takvu knjigu i nisam cslodoben krivice više no bilo kr, vas,ali ova vrsta konzumentskog konzervatizma, umnoţena snagom miliona eitalmogla bi biti smrt onosni poljubac za ceo ţanr. Mi ga gušimo našom ljubavlju.ţeljom da ostane večno mlad i lep. Ţelimo iznova iste novine.Nova novina zah:od nas napor volje i inteligenci.je da bismo uţivali u n.joj. Kukamo što nema c:.:nalnih dela, a kada se pojave gledamo na njih sa tupim neodobravanjem, kao :naše ţene odseku kosu ili promene ruţ za usne. Konzervativni očekivač je jedar.najprimernijih monstruma i nije stvoren ni od strane pisaca. ni od strane kriti: =iako su svi oni učestvovali u njegovom rodenju. Na kraju krajeva, on nasta;; ■nas čitalaca.

A sada, kao, zaključak, izneću nekoliko razloga zbog kojih naučnu fant.;=:smatram značajnom, kao i razlog zašto mi je ona toliko prirasla za srce.

Prvo: naučna fantastika je velika metaforična knjiţevnost. Konvencior *knjlţevnost ima svoja ograničenja postavljena od strane svakodnevnice u poc' •koiičine maštovitosti koju moţe sebi da dozvoli. Naučna fantastika, koja moţestvara svoje sopstvene svetove, ima pristup do novih granica. Neočekivane i dur.te veze raznolikih po.jmova oduvek su bile priznate kao jedna od najvećih snass :ezije. Naučna fantastika moţe to isto da čini. Izncćudva primera. Prvi je iz rorr.i'»Doba« Brajana Oldisa, takod e izdanog i pod naslovom »Kriptozoik«. Na početk;mana umetnik stvara na pustoj plaţi. Uskoro postaje jasno da to nije plaţa sada ;_ ce, da je to crvena, peskovita plaţa devonske ere, postavljenau umetnikovoj

pro;'' ti. On se vratio u doba evolucije u kome su ribe plućašice izašle iz mora nalr veliku prekretnicu u istoriji na koju umetnik odsovara, jer mu ona pomaţe dame iskonski zov slanog mora koji odzvanja u sasto.icima njegove krvi. Iznenadamirna scena je raznesena i sa brda, što je u ovom kontekstu nemoguće u bilo :tradicionalnom romanu, silazi grupa momaka obučenih u koţn.jake. Ovo je



ncu:': čajeno ţiva i snaţna poetika kontrasta. Drugi primer je iz naslovne priče časopisa »New Worlds« 8, Priča sc

Stračavanje (»Running down«), a napisao jn je M. Dţon Harison. To je hladna.i' paţljivo razradena mctafora o entropiji. Slike se niţu u serijama od odsečenoep:r preko prerano ostarele dţangrizave ţene, svedo njenog crnog, izgorelog tela.Pr:č = do ovog trenutka mogla biti priča glavnog toka knjiţevnosti. Ali jednazavršna s'.:' koja objedinjuje sve ostale, moţe se pojaviti samo u naučnojfantastici. Nas '. smo prebačeni iz sveta sitnih kućnih nezgoda n svet apokalipse,gde se nesr gotovo umno poremećeni protagonist penje na jedan vrh u LejkDistriktu i !'• dokgromoA'i udaraju oko niega, pušta urlik bolai postajeepicentar zemljotresa krči svoj put do kraja priče. U terminima glavnog toka. to,ie kao kada bismr dvadesetak stranica bili proneseni od Margaret Drable do»Kralja Lira«. Ni na dan drugi način ova metafora o entropiji ne hi bila takozadovoljavajuće zaokr_ na. Čak i kraj — sasvim u duhu glavnog toka — snaţnijije u svom SF konter: : Priča se ovako završava:

Više volim da zamislim Stikl Tarn, ne kako je izslcdao sa hiljadu šesl sf stopavisokc litice tokom I.cjalinog konnčno« naslupa besa i očaja, voć vog gaspsećnm iz Kcmbridţskihdana i joS ranijc širok, hladan baze senci prastarog,prekrasnog grebena, gde u tmurnim, vetrovitim danima. rr ske ptice, ko.iene moţeš prepoznati, izgledaju kao da lebde nad vodom u trazi za nečim štoverovatno ni ne mogu ob.jasniti.Druga posebna snaga naučne fantastike jeste u tome što ona moţe da pred

stavlja intelektualno šokantan materijal, d elimično zato što je tako izrazito literatura promene. za razliku od literature glavnog toka koja predstavlja literaturu neprekidnosti. Ovo je naročito izraţeno poslednjih godina. Udaljavajući se odumere nosti i nezrelosti SF postaje primetno čvršći.

Tomas Diš je u svom predavanju govorio o ironiji, a ja verujem da je uključivanje ironije u tradicicnalnu naučnu fantastiku donelo mnogo snage koju onadanas poseduje. To je primetno u Dišovim delima. a i u radovima RobertaŠeklija. Časopis »New Worlds« u Engleskoj, uprkos svim svojim ekscesima,ponavljanjima i samoslavljenjima, prokrčio je put ka zrelijem tonu u naučnojfantastici.

Vaţno je uočiti da ja ne preporučujem pesimizam umesto optimizma. Ja odajem priznanje suptilnoj dvostrukoj svesnosti ironije. Ironičar nije okrutan čovek,ali je spreman na najgore, jednako kao i na najbolje. Njegova objektivnost je neophodna da zadrţi snage uništenjai da ga ne preplave potpunim osećanjem, kojedo vodi do izuzimanja misli.

Treće: SF je knjiţevnost autsajdera, u ekstremnom smislu. Tradicionalna realistička proza posmatra radnju iz ugla učesnika u njoj. Ona deli iluzije društvakoje je stvara. To čini i sva ostala proza, ali je naučna fantastika ta koja čini svestan, ponekad prilično uspešan napor da stane sa strane, da namda marsovskipogled na stvari. Po tom pitanju, slučajno, ona vodi poreklo izosamnaestovekovne satire. Glas Dţonatana Svifta nastavlja da ţivi u Šekliju i



Dišu. Potrebna nam je ta men talna tojaga koju nam SF pruţa, kao način da seoslobodimo sebe i našeg društva.

Četvrto: SF nam pruţa mogućnost za beg, ali nam pruţa izbor bekstava u svetgde nije baš sve lako, Pruţa nam, koliko pakala toliko i rajeva; po tom pita njuniena reputaci.ia kao ekstrapistička proza treba da se uobliči.

Peto: sloboda maštovitosti koju moţe sebidopustiti SF pisac omogućava muda, svesno ili nesvesno — jer su često piščevi strahovi i nade ujedno i, naši — poveća snagu efekta. Kolapsirajuća zvczda, zagrljaj monstruma, pleme kojeumire,ţivotinja koja je mašina i mašina ko.ia ,jc ţivotinja — ovi i mnogi drugi pojmovinaučne fantastike imaju opscda.iuću snagu mita. Drugim rcčima, i neiskusanpisac naučne fantastike barata pojmovima ko.ji često pogadaju vrlo duboko.Zbog ovoga, SF je stc, pre svega, moderna knjiţcvnost koja sc ne bavi fizikom većmetafizikom. Danas u naučnoj fantastici traţimo odgovore na najdublja pitanjaznačenja i uz ročnosti.

Konačno, priznajem, da je moja uloga isterivačadavola osudena na propast.Jcdnostavno ime novanje kritičara i monstruma nije dovoljno da bismo ih se otarasili. Svi mi , a i mnogi drugi, moramo još dugo ostati u odeći isterivačadavola preno što će se rezultati pokazati. Mislim da mi tomorarno učiniti. Naučnafantastika sve više napreduje i našim odbijanjem da prihvatimo njene greškenećemo joj uči niti uslugu.

Već danas su monstrumi manje očigledni nego što su to bili pre deset godinaKnjiţevnost koju pišu takvi pisci kao što su: Ursula Legvin, Filip Dik, Tomas DišHari Harison, Dţon Braner, Alan Garner, Robert Šekli, Jon Votson ima jošmnogo ţivota u sebi. Uz ova imena pomislite na na.ibol.ja dela Brajana OldisaDţ. G. Ba larda, Majkla Murkoka, Dţin Vulf i Bob Šoa (koji .je sigurnonajinteligentniji od svih onih koji još pišu naučnu fantastiku).

Mislim da je ovo nešto više ocl uobičajenog nabra.janja. Nasuprot dostignućma moderne naučne fantastike, za sve nas koji nismo zaslepljeni suzamanostalgije, sto.ii da takozvano »zlatno doba« naučne fantastike četrdesetih godinamoţe da se nazove i »olovno doba«.



Ursula Legvin

Naučna fantastika i gospoda Braun

Pre pedesetak gdina, u vagonu voza koji je išao iz Ričmonda za Vaterlo. poimenu Virdţinija Vulf sela je nasuprot druge ţene, čije nam ime nije pozr.ţ' Nijega znala ni gospoda Vulf; nazvala ju je gospoda Braun.

Bila je to jedna od onih starih dama koje deluju eisto, ali pohabano, čijakrajnja urednost — sve na njoj bilo je zakopčano, pritegnuto, priljubljenc.krpljeno i iščetkano — ukazivala na krajnje siromaštvo više ncgo št.o bi to č ~li dronjci i prljavština. Bilo je nečeg teskobnog u njoj, izgled patnjc, zebrpovrh svcga bila je izuzetno sitna. Njena stopala jedva da su doticala P'Oscčala sam da nijc imala nikog da je izdrţava, da je morala da sc stara oscbi i da je, ostavši napuštena ili postavši udovica još pre mnogo godina. ■ dilţivot pun briga i ncprilika, potliţući svoga sina jedinca koji se, mc; bi biti, dotog trenutka vcć sprcmio da ode u krevet« (Gospodin Bcnct i gospda Braun).

Gospoda Vulf, koj a je bila ncpopravljiv radoznalac, slušala je isprekidani r =:govor stare darne i čoveka koji je putovao sa njom — dosadne pnimedbe, namsh: nerazumljivi dogovori. Onda je iznenada gospoja Braun kazala: »Moţete limi rec : li hrast umire ako mu gusenice pojedu lišće u dve uzastopne godine?«Govorils sasvim jasno i prilično razgovetno, smirenim, radoznalim glasom. I dokje njer. s.: putnik odgovarao na njeno pitanje, pričajući nadugaoko o najezdiinsekata na nje njegovog brata u Kentu, gospoda Braun je izvadila malu, belumaramicu i pc: la tiho da plače. To je uzrujaio gospodina. Onda je on sišao savoza na stanici K fam, a ona je sišla u Vaterlou. »Gledala sam je kako nestaje uogromnoj, bleš?. stanici, noseći sa sobom svoju torbu«, kaţe gospoda Vulf.»izgledala je veoma i veoma istrajna, istovremeno veoma krhka i vcoma hrabra.Višc je nikada n s' vidcla.«

»Ova gospod a Braun«, kaţe Vird ţinija Vulf, »tcma je romana. Ona romancrcu iskrsava u kupeu njegovog voza ili u njegovom urau i kaţe mu: Ulovi memoţeš!«

»Vcrujcm da svi romani počinju sa starom gospodom iz suprotnog ugla. L:nosno, verujem da se svi romani bave problemom ličnosti i da treba prik«:;ličnost, a ne pripovedati doktrine, pevati pesme ili veličati slavu Britanskeperije, i da se taj obiik romana, tako nezgrapan, brbljiv, nedramatičan. bogat.elastičan i ţiv, već dovoljno razvio... Veliki romanopisci su nas r.a' . da vidimošta god su ţeleli da vid imo kroz neke njihove likove. Inače oni : _ bi biliromanopisci, već pesnici, istoričari ili novinari.« (ibid)





•eristično prefinjenim i na. prvi poglcd podozrivim, ali potpuno odlučnim Ne. Al1923. gdine, kada je napisala esej »Gospodin Benet i gospoda Braun«, ona zaistar.ije mogla da odgovori na to pitanje. jer biio je vrlo maio naučne fantastike dos•.upne njenim očima i njenom sudu. Naučno fantastični romani H. Dţ. Velsa bilisu ■=:ari već četvrt veka, on ih je ostavio za sobom, zauzetpisanjem utopija — utopija ra koje je Virdţinija Vulf zaista vrlo odlučno rekla: »Nema gospodaBraun u Uto piji.« Bila je potpuno u pravu.

Ali, baš kada je to rekla, u Englcskoj bila je objavljena jedna knjiga, a dru :.anapisana u Americi; bile su to čudn e knjige. pisane pod čudnim okolnostima, štoh jc sprečilo da dobiju dovoljno kritičkih prikaza ili da privuku paţnju javnosti.Dnu štampanu u Engieskoj pisao je Rus, Zamjatin, na ruskom, mada ni tada niti■kada posle toga nije bila objavljena u Rusiji, Pedeset godina postojala je samo u:nostranim izdanjima i u prevodu — u izgnanstvu. Njen autor umro je u izgnanstvu. Primer ni danas ne izgleda baš nepoznato. Što sc druge knjige tiče, ona uopšte: nije pisana za objavljivanje, a štampana je tek nakon smrti autora, Ostina Tapana Rajta 1942.

Evo jednog sasvim dobrog, jednostavnog testa za otkrivanje prisustva ili odsustva gospod e Braun u knjiţevnom delu: moţete ii se setiti njenog imena nekih—:esec dana nakon čitanja romana? Izgleda luckasto, ali uspeva dosta dobro. Napri r.er, skoro svako ko pročita »Gordost i predrasudu« sećaće se imenaElizabeta i Darsi. vervatno mnogo duţe od mesec dana. Ali ma ko od onih koji sučitali neko :d knjiţevnih dela gospodina Normana Majlera ne mora da seizvinjava što uopšter.e moţe da se seti imena iz njega, osim jednog naravno,imena Normana Majlera. 7o je zato što knjige gospodina Majlera i nisu o gospodiBraun. One su o gospodi ,".u Ma.jleru. Oij, je veličanstven pisac, ali nijeromanopisac. Vr lo mali broj Ameri ■: = naca to jeste. Vidite, ipak nekakouspeva, Aii. priznajem da jc prva proba koju ;.m ţelcla da napravim na naučno.jfantastici potpuno podbacila. Mogla sam se sc ■ 'i samo imena dvcju od tri glavneličnosti. 2ene su 0 i t330. a tu .ie i ona divna poredna ličnost zvana S, ali kako szove pripoved ač, ccntralna ličnost? Oh, prok litstvo! Morala sam da pogledam usvoj primerak knjige. Naravno, D503, tako je.





Stejoldona Postoji Nečoveštvo i ono što dolazi posle kao kod Orvela i Ha! Postojekapetani i vojnici, vanzemaljci, devojke j naučnici. imperatori i roboti dovišta — svi znaci, svi simboli, tvrdnje, slike, alegorije. sve izmedu stereotipa hetjpa. Aii,nema gospode Braun. Navedite mi neko ime. Nema imena. Imens vaţna. Imenasu puke etikete — Gagarin, Glcn — simboli, etikete heroja, imer. tronauta.Ljudskost astronauta je prepeka, slabost, nevaţna za njegovu misi.iu. tronautnije biće, on je radnja. Radnja je ta koja se računa.Mi ţivimo u doba ke. gdenema ničera što j es te . Nijedan naučnik, nijedan filozof ne moţe rcć neko ilinešto j es te . Oni samo mogu precizno i lepo da kaţu šta neko radi. tehnologije ibiheviorizma. doba radnje.

Onda, dok se vek pribliţava sredjšnjici i dok izsleda kao da doaadaj: svcizbeţnije hrle traff ičnom razrešenju, pojavljuje se najneverovatni.ja eospoda Bkoju smo ikada videli. Ona dolazi iz najneverovatnijeg pravca. To mora da evrsta znaka i predskazanja. Ako i jedna knjiţevna oblast ne moţeda sadrţ: rikgosnodu Braun, onda je to fantastika — čista fantastika, svremeni potomak r.sr

priče, ba.jke i mita. Ovi se ţanrovi bave arhetinovima. a ne ličnostjma.Prava s .vilinskog carstva je da gospod a Braun ne moţe da stisrne tamo sve dck se p:*. neizmcni i prctvori u matoru ludu vešticu. jli lepu, mladu princczu. ili cr.usro

Ko je onda ta ličnost koja veoma tičiim eoKpodu Brnun. ako v.uzir "krznena stopala: mali, mrSavi stvor um.ornog i/.eleda koji nosi zlatni prs'.: r.čjću oko vrata i koji se, prilično snuţdeno,zaputio peške ka istoku? ?•:=v~: jenjegovo ime poznato.

Zapravo neću suviše ţcstoko braniti Frodoa Baginsa kao istiniti, potpuno razvijeni lik romana; kao što sam rekla, za moju temu on je vaţan kao znak i predskazanje. Ako stavite Frodoa za.jedno sa Samom, Golumom i Smegolom, pa seoni slj.ju u jedinstvenu celinu, dobićete zaista sloţenu i zadivljujuću ličnost. Alikao što starinski mitovi i narodne priče cepaju sloţene, svesne, realne ličnosti unesvesne, nestvarne arhetipske komponente, pa gospoda Braun postaje princcza,ţaba, crv, veš tica, dete, tako je i Tolkin u svo.joj muclrosti razbio Frodoa načetirj dela: Frodo, Sam, Golum i Smegol, moţda na pet ako računamo i Bilboa.Golum je verovatno najbolji lik u knjizi, jer se sastoji iz dva dela, Smegola i

Goluma jli, kako ih Sam zove, Sunjala i Smrdljivka. Sam Froclo je samo četvrtinaili petina samoga sebe. Ipak, i pored toga, on je nešto novo u fantastici: ranjjv,ograničen, pomalo nepredvi dljiv junak, koji ne uspeva u svojoj misiji — neuspeva na samom kra.ju i mora da dozvoli da to drugi uradi za njega,i to Golum,njegov smrtni neprijatelj, koji je, jpak, n.jegov rod ak, njegov brat, u suštini onsam. .. On zatim odlazi svome domu u Sajru, kao što bi to uradila i gospodaBraun da joj se samo pruţila prilika. Ali, on zatim mora danastavi dalje, danapusti dom. sti'ine na kraj puta, u suštini da umre — nešto što junaei

fantastičnih prjča nikada nc čine, a alegorije nisu u stanju da učine. Nikada neću prestati da se čudim kritičarima koji su pronašli da je Tolkin ograničen pisac. Kako li su veljčanstveno ograničeni njihovi umovi'

Dakle, sada smo smestili primitivnu verziju gospode Braun u fantastiku, drevno kraljevstvo kome je naučna fantastika moderna provincija. Evo je kako čvrsto



stoji na svojim krznom obrasljm nogama. Sreli smo je d va Puta na graničnim područjima Utopije. Ali već dccenijama nema nikakve Utopije; izgleda kao da seţanr potpuno preokrenuo, postavši isključivo satiričan i opomjn.jući. A šta ie sapravom naučnom fantastikom? Kako stiţemo u šezdesete i sedamdesete godine,naučnu fan tastiku počinje da piše nova vrsta pisaca. Ona se štampa na novojvrsti papjra ko.ji se ne guţva i ne ţuti brzo, dok prave rakete sleću na praviMesec i time omogućuju naučnoj f antastici da prestane sa opisivanjembudućnosti j da počne da jc izmišlja. Rloţemo li sada naći u svcmirskom brocluviše mcsta za gospodu Braun?

Nisam sigurna u to.Moraću za trenutak da govorim o sebi i svom sopstvenom radu. Ali prc ncgo

što to uradjm — s obzirom da nc ţclim da predstavim sebe kao neku vrstuodvaţnog Korteza, ćutijivo uzdignutog iznad kupola Diznilenda, usamljenogistraţivača mora kojih nema u geografskim kartama — dozvolitc mi da pomencmdva imena:

Gospoda Tea Kadens.Gospodin Nobusuke Tagomi.Da li vam ova jmena išta kazuju? Meni znače prilično puno, To su imena

prvih gospod a Braun koje sam srela u naučnojfantastiei. G. Tagomi se pojavljujeu roma nu »Covek u visokom dvorcu« Filipa K. Dika. Tea je protagonista dela D.G. Komp tona »Synthajoy«.

Oni nisu jedinstveni. Jesu retke pticc u naučnoj fantasticj, ali nisu .jedini. Izabrala sam baš njih dvoje zato što mi sc dopada.ju. Dopadaju mi se kao l.iudi. Oni

i jesu ljudi. Ličnosti. Potpune, čvrste j čvornovate. Ljudska bića sa ćoškovima iispup čenjima, tvrdim i mekim delovima, dubinama i visinama,

Oni, naravno. predstavljaju još dosta toga. Oni su primerj, nastavna sredstva,ako vam se tako dopada, Oni pokazu.ju ne.što što su njihovi autori ncizostavnoţeleli cla kaţu što je moguće jasnije. Nešto o ljudskim bićima pod stresom, podneobičnjm, modernim oblicima moralnog pritiska.

Ako su autori ţeleli da govore jasno, zašto nisu napisali esej, dokumentarnu,psjhološku ili sociološku studiju?

Nisu zato što su obojica romanopisei. Pravi romanopisci. Pretpostavljam da pišu naučnu fantastiku zato što se to ono što ţele da kaţu najbolje kazuje bašorud cm naučne fantastike, a majstor zna svoj alat. Povrh toga, oni suromanopisci i zato što, dok koriste veljki raspon imag'inativnosti dostupnenaučno.j fantastici, sve što imaju da kaţu govore kroz liikove, i to ne kao krozsvoje glasnogovornike, nego kao kroz potpuno zaokruţene sekundarne tvorevine.Ličnost je primarna. A ono što je obič no bilo celokupni predmet naučnefantastike — pronalaţenje čudesnih naprava, odnosi alternatjvnih istorija i slično

— sada se upotrebljava subjektivno, kao me tafora, kao sredstvo za istraţivanje iobjašnjavanje onoea što se dogada u gospod i Braun ili Tei ili Tagomiju. Piščevointeresovanjc niio više vezano za spravc ilj vc ličinu univeruzma ili zakonerobotjke ili za sudbinu socjnlnih klasa, niti za bilo šta što se moţc opisatikoličinskim, mchaničkim ili objektivnim jzrazima, Njih tie interesuje šta stvari



rade, već kakve su. Njihova tema je subjekat, i o ona.j koji j ne moţe biti ništadrugo nego subjekat: mi sami. Ljudska bića.

Ali, to su ljudi koji ţive u svemiru onakvom kakvjm ga vidi moderna r.j. i usvetu izmenjenom modernom tehnolocijom. To je ono po čemu je naučna tastikaudaljena od ostale knjiţevnosti. Prisustvo nauke i tehnologije je nešto : čega se nemoţe u obema ovim knjigama. To jc dato. Samo, kao što rekoh. r.a:razmišljanja, činjenice, ideja relativiteta, ideja o mašini koja stvara emocije. .uzete za krajnji cilj, to su samo metafore. Metafore za šta? Za ono što nije ci za X,ono X za kojjm pisci oduvek tragaju. Neuhvatljivi pojedinac na koga cie'.. . svedatosti, ali koji jednostavno postoji. Ličnost, ljudska psiha, ţivot, gospoda = un,»duh vremena«. Uhvati me ako moţeš. Mislim da su je uhvatili. Tu je. T:.prepredena i tragična u svojoj ludnic.i, Tagomi lukav i tragičan u svom uredu, c:■ je pokušavaju da se dokopaju slobode u polusvesnoj, zbrkanoj agoniji, obojeusi' vaju, ili propadaju, zavisi kako gledate na to, »veoma sitna i veoma istrajna,:«• vremena veoma krhka i veoma hrabra.«

Dobro došli na palubu svemjrskog broda, gospodo Braun.Angus Vilson (čija se knjiga »Starac u zoovrtu«, uzgred budi rečeno, sasv

sigurno moţe računati u naučnu fantastiku, mada sumnjam da bi on voleo da 'de ka te go r izov ana u naučnu fantastiku) opisao je u knjizi »Divljj način nakoji mu se prvi put javila ideja za roman.

»U svojoj prvobitnoj koncepciji dela ’Hemlok i posle. ..’ video sam gospo:.Karj. go.jaznu, slatku, preteću, sigurnu u svoje osećaj moći da uništi dobr:čoveka, Bernarda Sandsa; pošto je moja vizija u osnovi ironična, videoSL ~Bernarda kao bolesno mršavog gorkog, introvertnog... Trenutna snaţna v:z ;debele ţene i mršavog muškarca, Sve ostalo u rcmanu, bilo dobro ili lc=:

jednostavno je dograd nja koja je. kako sam mislio, bila potrebna da bj štobolje prenela baš ona ironična slika... Romani, u suštini, i jesu ti trenuci vizije. Za romanopisea se ni.iedna djd =tička, sociološka, psihološka ili tehnička razrada ne moţe uporeditj sa t:r Kaoi kod svih d rugih umetnika, piščev iskaz je koncentrisana vizija... A: 7 .a razliku od drugih, on je izabrao najteţu od svih formi, onu koja u proc: surazvo.ia stvara svoju sopstvenu discipljnu. Nikada se ne moţemo nad =sa\ TŠenst.vu ( . . . ) koje druge umctnosti moeu da dostignu. Ali bilo koji c'biljan pisac koji ( . . . ) ne proglasi ovu viziju za svoj centralni impuls, ili ~dodvorava nekom zamišljenom tipu »proste« publike, ili je zaboravios\o;.prvobitnu, pravu jnspiraciju u polemici moralne, soci.jalne iil formalne r.mene. Svi kao opšte poznatu stvar navode da je roman samo produţena rr.:tafora, ali premalo njih insistira na tome da je metafcra sve, a nadgradr samonačin izraţavanja. To je sja.jno, a Virdţinija Vulf sjajno nastavlja citat kojim sam započc::

Prilično me pogada, jer na dosta dobar način iznosi moie sopstveno iskustvo. McrknjiEfa ne dolazi kao ideja ili zaplet, dogad aj, društvo ili poruka. Ona mi dolaz: .obliku ličnosti. Kao ličnost videna sa odred ene udaljenos'i, objčno u pejsaţu. Mc



= to je tu, osoba je tu. ,Ta je nisam izmislila, nisam stvorila: on ili ona je tamo. Mc posao je da i ja tamo stignem.

.Tednom sam, poput gospodjna Vilsona, i ja videladve osobe. Poštomoja v: zija nije ironična nego romantična. ovo su bile male figure,udaljene u ogromno~ pustom pejsaţu snecra i leda. Vukle su sanke ilinešto nalik njima, tegleći zajedr.: preko leda. To je sve što sam videla.Nisam čak znala ni koje" su pola (mora— prjznati da sam bilaiznenadena kada sam to kasnije otkr'la). Ali, tako j e poče moj roman»Leva ruka tame«, i kad god mislim o toj kn.jizi ioš uvek vidim tu s’.ku. Sve ost.alo u kniizi, sa svim t.im čudnim izmenama liudskog rodapaletom iz da.ja. usamljenosti j hladnoće, predstavlja moj napor dauhvat.im korak, da se prifc l iţim, stignem tamo gde sam videla dvefigurc na snegu, razdvojene a zajedno.

Poreklo moje knjige »Rasposednuti« bilo bi podjednako jasno, alisam ga prilično zamutila pre neg'o što mi se sve ponovo raabistrilo.Ona je takod e počeli jednjm likom, ovaj putvidenim izuzetno jasno i izmnogo veće blizine. Ovoga put; bio je to muškarac: naučnik, zapravofizičar. Videla sam to lice jasnije nego obič no, izduţeno, s velikimbistrim očima i velikim ušima, za koje mislim da su dolu tale iz detinjihsećanja na Roberta Openhajmera u mlad im danima. Ali, jačacž svihde+alja i privlačnjja od svega bila je njegova ličnost — privlačnaotprilik: onako kao plamcn za noćnog lc.ptira. Eno ga. ovoaa putatnoram ga se dočepati..

Moj prvi pokušnj rln ga uhvatim bila je kratka priča. Trobalo je daznam cte jc OJI preveliki za kratku priču. Posao je pisca da razvijenepogrešiv osećaj za ve ličinu i duţinu koje odgovaraju delu; lepota

novele ili romana je u suštini arhitek tonska to je lepota proporcija. Bila je tozaista uţasna priča, jedna od najgorih koie;jm napisala za trideset godinaspisteljskog rada. Ovaj je naučnik beţao sa plane :s koja je bila neka vrstazatvorskog logora, Grulaga medu zvezdama, pa je stigao r .d bogatu, udobnu irazmaţenu, mada srodnu planetu. Na kraju on v:še ne moţe ~a podnese ţivot nanjoj j pored ljubavne romanse koju je tamo imao i beţi na :ad na Gulag, tuţan alioplemenjen. Oplemenjeno, ali slaboumno, O, bila je to glu pava priča. Sve sumetafore bile zbrkane. Nisam mu ni blizu prišla, Toliko sam promašila da ganisam ni okrznula. Ostao je tamo potpuno netaknut. Ulovi me ako moţeš.

U redu, u redu, ti kakoljsevećzoveš. Stvarno, kako se ono zvao? Ševik, rekami je brzo. U redu, Ševiče, dakle, šta si ti? Ovoga puta, njegov odg'ovor bio ;manje siguran. Mislim, rekao je, da sam gradanin Utopije.

Dobro. To je zvučalo razumno. Bilo je nečeg toliko uljudnog u njemu bio je

:oliko inteljgentan, a ipak razoruţavajuće naivan, da bi zaista mogao da potiče saniesta koje je bolje od ovog. Ali kojeg? Sa boljeg mesta, niotkud. Šta sam ja znala0 Utopiji? Parčence iz Mora, odlomke iz Velsa, Hadsona, Morisa. Ništa,Trebalo mi je nekoliko godina čitanja, razmišljanja i traţen.ia cilja i mnogopomoći od En =;elsa, Marksa, Goldvina, Goldmana i Gudmana, a na.jvjše od svih

uiodernauka mu

naucnan •logijenešto be7

što rekoh,čjiv.ra

mocije,su ono štoe datc.

3c naga deluju

vot,spodaa vatili.

je. Tea.svom

edu, obooniji,oje uspc

marajna,o



od Šelija i Kro potkina, pre nego što sam počela da uvidam odakle on dolazi i darazaznajem pej zaţ oko njega — pa da, na neki način to i jeste bio zatvorskilogor. Ali kakve 11 :azlike! — i druge ljude, ljude koje su vid ele njegove očj; imesto, to drugo mesto io kojeg je kren uo i zbog kojeg sam shvatila, kao što je i onoduvek znao, z a š t o mora da se vrati.

Tako sam, pokušavajući da otkrijem ko i šta je bio Ševik, saznala još mno odrugih stvari i naporno razmišljala, onoljko koliko sam ja za to sposobna, odruštvu, mome svetu, o samoj sebi. Ne bih saznala ništa d toga, niti bih umela dauspostavim vezu izmedu to.ga da nisam po svim paralelnim i sporednjmputevima tvrdog'lavo tragala za neuhvatljivom gospodom Braun.

Knjiga kaja je prozašla iz toga je ncka vrsta Utopjje. Didaktična je, dakle isatirična i idealistička. Po definiciji Angusa Vilsona, to je tematski roman, a unjemu mi. nije u potpunostj uspelo da »proširim moralnu normu kroz mnoštvo ţivotnih iskustava, tako da se ona za: vreme čitanja nikada ne oseti direktno, već seshvati na kraju, jer predstavlja rezultat ţivota koji ste osetili u knjizi. Ovo, nastavlja gospodin Vjlson, »je pravi izazov i trijumf romana.« (Divlji vrt) Ja nisam upotpunosti srela taj izazov, niti osetila trijumf. Moralna norma »Rasposednutih«ponekad je otelotvorena, a ponekad ne, baš kao što je zvuk sekire koja se zabija uzemlju povremeno i čujan. Ta ipak verujem da u osnovi to jeste roman, jer unjegovoj srţi nećete naći ni jdeju. ni poruku, čak ni kamenu sekiru, već neštomnogo krhkije, ne jasnije i sloţenije: lienost, Moje je uverenje sve više jačalo kako sam primećivala da je gotovo svaki recenzent, ma koliko zanet podrţavanjem,napadanjem ili objašnjavanjem teme i jdeje ove knjige, negde u toku svoje rasprave po imenu pomenuo glavnu lićnost romana. Evo ga, tu je, makar samo trenutak. Ako sam i morala da izmislim dva cela sveta da bih stigla do njega, dvasveta i sav njihov jad, vred elo je. Samo ako sam uspela da omogućim čitocima makar i letimičan pogled na ono što sam videla: Ševika, gospodu Braun, onogdrugog. dušu, ljudsku dušu, »duh vremena,

Pretpostavljam da sam odgovorila na svoje drugo pitanje pre nego što sam gai postavila. Ako se sećate, ono je glasilo: treba li naučnofantastično delo da bu droman? Isto tako, ako je to moguće, da li je preporučljivo i poţeljno da pisacnaučne fantastjke bude romanppisac? Već sam potvrdno odgovorila. Već sam priznala da to za mene predstavlja bitsvega. Da za mene nijedan drugi vid proznog dela ne predstavljt ni zakrpu odromana. Zato, ako ne moţemo cia ulovimo gospodu Braun makar samo na trenutak, tada su svi ti divni brodovi brţi od svetlosti, sva ironjja i mašta, sv znanje isvi izumi uzaludni, mogli hismo isto tako da pišemo i traktate ili pravimostripove, jer nikada nećemo biti pravi umetnici.

A sada, dozvolite mi da na trenutak jgram svog sopstvenog neprijatelja i po

kušam da raspravljam u korist druge strane: to je tačka gledišta antiromana, ili postromana, koja kaţe da pisci naučne fantastike nikada neće biti romanopisci,niti dobri pi sci uopšte.

Sa ove tačke gledišta pravi roman, roman karaktera, mrtav je — mrtav kao1 herojska poezija, i to iz istog razloga: vremena su se promenila, Pisci poput



Vil sona i Drejbla su obični epigonj, oni vade poslednji talog iz već ispraţnjenogbure ta. Pisci kao što su Bhatačarja i Garsija Markes cvetaju samo zato što sunjihove zemlje marginalne u odnosu na mesto nastanka romana, koji je kasnostigao do periferije, pa će, shodno tome, tamo kasnije i odumretj. Roman jemrtav, a zadatak i nada koju donose novi knjiţevni oblici, kakva je i naučnafantastika, nije da na stave roman, već da ga zamene.



Zaista, nema više nikakve gospode Braun — postoje samo klase, mase, s;a:tike, popisi stanovništva, liste pretplatnika. polise osiguranja, potrošači, pretpU ■ničke liste, nasumice odabrani uzorcj i ţrtve. Ili, ako negde ispod svih tih bro;:.ostane neki znak kvaliteta neki delić gospode Braun, on ne treba da bude uhva. nijednim cd tradicionalnih orud a knjiţevnosti. Niko j ne moţe da je uhvati. C sepreduboko i previše izmenila za našeg ţivota. Dostigla je brzinu svetlosti j = talanevidljiva i za naše najbolje teleskope. Sta je to ljudska priroda danas, kc ?usuduje da o tome ozbiijno govori u 1975oj? Ima li ona ikakvjh prepoznatl;/ vezasa onim što se u romanima od pre jednog veka nazivalo »Ijudskom prirodLr: a štomi sada vidimo kao uzani, ograničeni deo ogromnog raspona ljudskih razr.:_kostj i mogućnosti? Glavni lik romana bio je jedan odredeni deo svesti nekih I"ropljana i Amerikanaca, uglavnom belaca, uglavnom hrišćana, poreklom uglavr.iz srednje klase, uglavnom potpuno nedirnutih tekovinama nauke i, mada okru:nih tehnologijom, potpuno nezainteresovanih za nju. Grupa starosedeoca, vrlonimljivih etnolozima zbog sloţenog načjna ponašanja i izuzetne prijemčivostimedusobnim odnosima. Oni su mislili da je njihova priroda ljudska priroda, ai: rto ne radimo; ne moţemo. Onj su mislill da su norma. Mi nemamo normi. Uz z 'moć tehnologije, koja nam omogućuje da putujemo i razgovaramo i, zahvalju;takvim naukama kao što su antropologija i psihologija, naučili smo i previše o slonosti i raznoljkosti ljudskog ponašanja i o još većoj raznolikosti Ijudske psihe, stii podsvesti i shvatili da u suštini gotovo ništa ne znamo. Nije preostalo n:>: čvrstoništa za šta bismo se mog'li uhvatjti.

Kao primer takve čvrstine pogledajmo gospodu Saru Gamp. Evo je. Sve vezi s

njom gotovo je zastrašujuće čvrsto. Ona predstavlja odredeni, utvrd eni dr_ štvenisloj, mada ja, neuka Amerikanka, neću pokušav’ati da ga precizno odred.r Onaje Engleskinja, belkinja, ona je hrišćanka — jli bi bar rekla da je hrišćan!:_ Onaje proizvod urbanizma i industrijske revolucije, ali su njene tradicije mnc:. starijeod toga, i vi biste njene pretke mog'lj naći okupljene poput pljačkašac: posteljeOvidija i Oresta. Ona je fiksirana u istoriji, običajima i svome sopstv: nommšljenju. Zna ko je i šta ţelj. A ono što ţeli je flaša na okviru kamina, pc; tavljenana dohvat njene ruke i koju »moţe da spusti na svoje usne s vremena r._ vreme,

kada je za to raspoloţena.« Koji je savremeni ekvivalent gospode Gamp? Da bih izbeg'la odvratna po: =

denja, dozvolite mi da izmislim nekoga. Bila bi to ţena najverovatnije mlada c:gospod e Gamp. Moţda se ne bj kupala nimalo češće. Kada bi bila hrišćanka, mc:da bi bila verski fanatik, ali verovatnije je da bi se bvila nekom vrstom maglov.tog' okultizma ili astrolog'ijom. Verovatno bi se bolje odevala, hranila i stanovalao gospode Gamp j smatrala normanim neke stvari za koje gospoda Gamp nijenikc da ni čula — automobile, šampone u bocama, televiziju u bolničkim sobama,

per.. cilin i tako dalje. Ipak, što se tiče njenog mesta u društvu, bila bi mnogonesigur nija. Moţda bi bjla potpuno nesposobna da lcaţe ko je ili šta ţeli. Gotovoje sigu: no da ne bi imala bocu na dohvat ruke. Imala bi špric. Njena zavisnost nebi bi' — smešna, kao što je zavisnost gospode Gamp smešna zbog sramnoglicemerja. B:l: bi to suviše vidljivo j previše uništavajuće da bi bilo smešno. Bil



bi previše d£ leko od dodira sa stvarnošću, isuviše nesposobna da radi, čak i, takološe kao š:: je radila gospoda Gamp kao noćna bolničarka. Njena upletenost ukriminal ne t. kao kod gospode Gamp, bila posledica grabljenja za ugledom, jhbar nade za nec graničenim količinama dţina. Njena umešanost u kriminal inasilje bila bi pasivr.i bespomoćna, besciljna. Zaiista:, dok je gospoda Gampbundţijski nepokorna, ja ov: njenu novu verziju vidim kao potpuno pasivnu.Veoma je teško gnušati je se, sme jati joj se i voleti je kao što volite gospoduGamp. Bar ju je Dikens voleo, a i ja ;ć volim. Ona ne vredi dovoljno. Skitnjca jepion, otpadnik, izlomljeni komadić lić nosti koja nikada nije u potpunostiocirasla. Ima li je dovoljno da ud e u roman ka: prava ličnost, dovoljno materijalada se izvaja njen lik? Nije li ona, nismo li s\ mi danas, previše tučeni sa svibstrana, isuviše promenjeni i promenljjvi, šokira ni budućjnošću, postali previšerelativizirani i nepostojanj da bismo ikada zastai. dovoljno dugo da bi spora,nezgrapna umetnost romanopisca mogla da nas se dc mogne?

Klik, oko kamere — trenutak, ne osoba, ne portret, samo jedan jedini trenu

tak koji ne sadrţava u sebi ništa nj pre ni posle toga, nikakav kontinuitet, klik. :zujanje filmske kamere, hvatanje jednog trenutka u njegovom pretapanju u drugi, nepovezani trenutak. To su naše umetnosti. Tehnološke umetnosti, zavisne ocneverovatno precizne mehanike i ogromnog utroška mehaničke energije, odraz dcba tehnike. Još ima poezjje, ali nema više gospode Braun. Postoje fotogr afije ţeneu različitim trenucima. Postoje filmski snimci ţene na raznim mestima i sa raznim ljudima. Ali onj se ne stapaju ni u šta tako čvrsto, toliko odredeno, takoviktorijansko ili srednjevekovno, kao što je to ličnost, ili bar karakter. Postojetren u ci, raspoloţenja, poezija prelaza, odlomci odlomljenog, menjanjepromenljivog.

Zar ne uvid amo da je ovo nagovešteno i u delu same Vidţjnije Vulf? Ali šta je naučna fantastika na svm vrhuncu, nego baš takvo novo oruoe

kakvo je gospod a Vulf skrušeno traţila pre pedeset godina, ludi, protejski, levoruki univerzalni ključ, koji moţe da se upotrebi kako god korisnik ţelj; za satiru,predvid anje, predskazivanje, iznošenje apsurda, pogadanje, preterivanje,upozore nje, iznošenje poruka, pričanje priče, šta god ţelite ■— metafora koja se

moţe bes krajno proširiti, potpuno prilagodena našem univerzumu koji se širi,razbijeno og ledalo slomljeno u bezbroj komadića, od kojih svaki moţe natrenutak da reprodu kuje levo oko i nos čitaoca, kao i najdalje zvezde što sjjaju udubinama najuda ljenjih galaksija?

Ako je to naučna fantastika, ili je sposobna da to bude, istinska metaforanaših čudnih vremena, onda je, naravno, pokušaj da je ukalupimo u stara ograničenja jedne prohujale umetnosti stvarno glup i reakcjonaran — kao kada bismopokušali da pretvorimo nuklearni reaktor u parnu mašinu. Zašto bi iko i pokuša

vao da sastavi ovo na tako divan način razbijeno ogledalo samo zato da bi ono dalo odraz jedne gospocte Braun, koja moţda više uopšte i nije sa nama? Da li nasje, u stvari, uopšte briga je li ona ţiva ili mrtva?

Pa, jeste. Govoreći isključivo u moje ime — da. Mene je briga. Ako je gospoda Braun mrtva, moţete da skupite svoje galaksije, zguţvate jh i bacite u kan



tu za d ubre. Mene se ne tiče. Koja je vajda od ob jekata u uhiverzumu ako nigdenema subjekata? Nije tačno da je samo čovečanstvo vaţno. Ne mislim da je čovekmera za sve, čak ni za većinu stvari. Ne mislim da je čovek savršetak ili vrhunacbjlo čega. Ko smo, šta smo i kuda idemo ja ne znam, niti verujem ikome ko kaţeda zna, osim, moţda, Betovenu u poslednjim trenucima njegove poslednje simfonje. Jedino što znam jeste da smo mi ovde i da smo svesni te činjenice. i da nas tprimorava da budemo oprezni — da obratimo paţnju. Jer njsmo objekti. Mi smosubj ekti i ko god nas tretira kao objekte radi nešto nečovečno i pogrešno, protivprirodno. Zajedno sa nama, Priroda, taj veliki objekat, neumprno plamtisuncima, a njene galaksjje i planete koje se vrte u krug, njeno stenje, mora, ribe,paprati, jele i male k rznate ţivotinje svi su oni takode postali subjekat. Kao štosmo mi deo njih, tako su i oni deo nas. Krv naše krvi, meso našeg mesa. Mi smnjihova svest. Ako mi prestanemo da gledamo, svet postaje lep. Ako prekinemoda prjčamo i slu šamo, svet postaje gluv i nem. Ako prestanemo da mislimo, nepostoii misao. Ako uništimo sebe, uništili smo svest.

A sve to, gled anje slušanje, govor, razmišljanje, osećanje, sve to radimo sva koza sebe. Velikj mistici su otišli dalje od zajednice, osetili su identitet — identi tetsviju nas, ali mi obični smrtnici ne moţemo toda učinimo, ili, ako i moţemo, ondaje to samo na trenutak, jednom u ţivotu. Ţivjmo svako za sebe, svaka dušaodvojeno. Osoba, izdvojena jedinka. Društvo je najbolje čemu se moţemo nadatia društvo za većinu ljudi značid o d i r : dodir tvoje i tude ruke, posao uraden zajedno, saonice vučene zajedno, ples odigran zajedno, dete odgajano zajedno. Immo samo jedno telo i dve ruke, moţemo da napravimo krug, ali njkada ne moţemo biti krug. Pravi krug, pravu za jednicu čine pojedinačna tela i duše. Ako ni.jetako, onda društva uopšte i nema. Samo mehanička, neosetljiva imitacjja pravogdruštva pravi se od osoba svedenih na objekte i brojke — društvena klasa, drţava nacija, armija, korporacija, blok sila. Nema nikakve nade u tom pravcu. Stiglismo do njegovog fcraja. Ja zaista ne vidim nadu nigde, osiiim u gospodi Braun.

Mnogima od nas, ovih dana, dobro bo došlo malo nade; ja naginjem da vi, kaočitaoci, imate pravo da traţite — ne da zahtevate, nikada da zahtevat e, već samoda traţite —■ malo nade od naših umetnosti. Ne moţemo je traţiti od nauke.Nauka nema veze sa nadom, njti ju je ikada imala. Kada nam i ponudi nešto pozitivno, to je puki nusprodukt, drugorazredna primena. U meduvremenu senauka drţi svoga pravoga kursa i ide prema sve boljo.i imitaciji prirode i premasve pot punijoj objektivnosti. Sto ;je nauka slobodnjja da produţi prema onomešto je ne izbeţno, slobodnijm stavlja umetnost u njenom sopstvenom domenusubjektivnos ti, gde ona moţe da se igra na svoj sopstvena način, pa, ako imahrabrosti, da se poigra sa prirodom, čak i sa naukom, našom zamenom zaprirodu.

U delu Stanislava Lema »Nepobedjvi«, glavni junak Rohan i drugi iz posadezvezdanog broda »Nepobedivi« susre ću se sa neprijateljskim i zagonetnimsvetom. Oni postepeno razvijaju odlično objašnjenje za prirodu tog sveta,bukvalno, me haničko objašnjenje. Ali nije objašnjenje poenta knjige. Nije tomjsteriozna priča. Tema knjige je moral , a njen vrhunac krajnje teţak etički



izbor koji treba da iz vrši pojedinac. Ne slede ni nagrada. ni kazna. Svešto mi iRohan saznajemo je neš to o nama samima i nešto o tome šta jeste, a šta nijenepobedivo. U Lemovom »So





larisu« radnja se dogad a na svetu koji je potpuno nemoguće objektivnoshvatiti. liki deo knjige je papazjanija napora naučnika da objasne planetuSolaris, ko;a r tome suprostavlja i sve ih zbunjuje, a ipak učestvuje u najdubljimmotivacj i problemima glavnog junaka Kelvina, tako da na kraju, ako on i nijeshvatio laris, izgleda da je Solaris na neki način shvatjo njega. Zaslepljujućebogate, .: ventivne i sloţene metafore ovih romana sluţe da prikaţu ilisimbolizuju ili os’ le mislj i osećanja čoveka sa ltraja dvadesetog veka, onoliktačno i onoliko sr.~ no koliko su sirotinjske četvrti u Londonu, sud u Censerijukancelarija me = r_ okruga i boca gospod e Gamp posluţili Dikensu da osvetlikaraktere i sudbine s jih savremenika.

U eseju kojim sem počela, Virdţinija Vulf je kritikovala školu Arnolda 3 neta,jer, po njoj, takvi pisci su zamenili ono spoljnije — kuće, profesije. rer prihod,vlasništva, manirizam itd. — za subjektivno koje ih u stvari više njje :"'■resovalo. Oni su s e odrekli pisanja romana radi sociologije. Moderan psihološk]man predstavlja sličnu stvar, obično ne pokazujući portret ličnosti, već studiju i..čaja. Socrealizam je još jedan primer bekstva od subjektivnostj. Veći deo nau:.fantastike pokazao je istu sk lonost. Moţda je to posledica naizgled boţanskera'. rdušnosti naučnika, ali je, kao rezultat, došlo do izvrdavanja duţnosti umetnika :reprodukuju svoju viziju — indjrektno, jer ona i ne moţe da bude direktnorez:dukovana. Naučna fantastika se uglavnom odlučila za pseudoobjektivno nabri..nje čuda, divota i uţisa, koji ne osvetljivaju ništa osim sebe samih i kojj sumoralnog odjeka: sanjarenja, ţelje, košmari. Imaginacija je izvanredna, ali je masebi dovoljna j sterilna. Još ekscentričnija i detinjastija strana naučne far.:^ tikeje idolatrija, odbrambena, fanatična i masovna, koja podjednako pothrar. ihrani se onom vrstom trivijalnosti, koje su same po sebi bezopasne, ali kojezavaju ukus, drţeći standarde izdavača, ćjtalaca i kritike na veoma nisk om n.. : .To je kao kada bi neko traţio od nas da igramo poker bez kladenja. Ali, prava ; 'se igra sa pravim ulozima. Šteta je što je ova trivijalna slika ovekovečena, ia’r:.: jljudj od Zamjatina do Lema pokazali da, kada naučna fantastika upotrebljava ;bezgranični raspon simbola i metafora za stvaranje romana sa subjektom kaotrom, ona usipeva da nam pokaţe ko smo, gde smo i kakve nas odluke očeku.v _

nevid enom jasnoćom i velikom i uznemirujućom lepotom. Pretpstavljam da je lepota knjiţevnosti uvek uznemirujuća. Ona ne moiv :

ponudi prevazjlaţenje, mir kojidonosi razumevanje, kao što to rnogu poezija : ~zika, niti moţe da pruţi čistu tragediju. Suviše je sloţena za to. Njena suštinasloţena. Roman, knjiţevnost vezana za lik, u svojoj tvrdoglavoj odbrani ljui;.ličnosti ilj ljudske morainosti, izgieda da čak i sada potvrduje prisustvo r.::Usprkos najboljim naporima protivnika romana, on nastavlja da izbegava čisv.bleštavu sterilnost beznada. Sioţen je, elastičan, maštovit i priiagodlj jv.

I potrebno je da bude prilagodljiv. Ovo su loša vremena, a šta treba daumetnost kada su vremena loša? Umetnost nikada nije nahranila nikoga — čakni umetnika. Pola sveta je gladno, a umetnost hrani smo duh, nematerjja’.r: ~hranom. Reči, reči, reči. Moţda ću doţiveti da jedem sopstvene reči.

Ali, do tada, evo šta ja mislim: mislim da je umetnost u središnjoj vaţr.>:



svakog doba, najboljeg ili najgoreg, jer ona ne laţe. Nada koju ona pruţa nije i.na nada. I mislim da je roman vaţno umetničko delo, jer govori o onome od :ţivimo, osim hleba. Ja mjslim da naučna fantastika jeste, u stvari ne, nije vair..........................................................................................ali je vredna razgovora, jer ona je obećanje da će se nastaviti ţivot mašte, ćc’:~orud e za proširenje svesti, moguć letimičan pogled, nasuprot ogromne, tamne ; :■zadine, na veoma krhku, veoma hrabru figuru gospode Braun.





krajem šezdesetjh gcdina od strane pisaca takozvanognovog talasa, Prvu pričuobjavio je 1971. godine u časopisuGalaxy. Bila je to priča »Heroj«. Medutim,slavu su mu donele priče izašle uAma zi ngu: »Pesma za Liu (»A Song for Lya«),»Sa jutrom dolazj magla« (»With Mor ning Comes Mistfall«) ... Za novelu»Pesma za Liu« dobio je i svoje prvo prizna nje, nagradu HUGO za 1974. godinu.Uskoro, zajedno sa mladom knjiţevnicom Li zom Tatl objavljuje i novelu »OlujeVindhejvena« (»The Storms of Windhaven« koja će kasnije, 1981. godjne, bitiproširena u izvrstan roman »Utočište vetrova« (»Windhaven«), Objavio je inekoliko manje poznatih romana: »Umiranje svetios ti« (»Dying of the Light«),»Kraljevi peska« (»Sandkings«) ... Mnoge njegove pri če imaju sličnu pozadinu,alj teško ih je svrstati u koherentne serije. Izuzetak su priče »Prejahati«(»Override«) iz 1973. godine i »Covek iz mesarnice« (»Meathouse Man«) iz 1976.godine koje govore o ljudima koji upravljaju telima umrljh, koris teći ih za različite svrhe; kao i priče o Zvezdanom prstenu koje sačinjavaju ga vrstausamjjenosti« (»The Second King of Loneliness«) iz 1972. godjne : mnogo obojenevatre Zvezdanog' prstena« (»Nor the Manv Colored Fires o£ a ; Ring«) iz 1976.Do sada je objavio dv e zbirke priča: »Pesma za Liu« i »Pesme : d i senki«(»Songs of Stars and Shado\vs«), obe 1976. godine.

LIZA TATL (LISA TUTTLE) je najmlad a od svih pjsaca čija dela objavlju;:r.. uovom almanahu. Rod ena je 1952. godine, a već nekoliko godina spada u red r ^poznatijih američkih SF spisateljica. Karijeru je otpočela pričom »Stranac u(»Stranger in the House«) napisanom za antalogiju Robjna Skota Vilsona »KU

on II« (1972). Dve godine kasnije dobija nagradu DZON V. KEMBEL kao na;:>:novi pisac naučne fantastike. Pored romana »Utočište vetrova« napisanog saMartinom objavila je i knjigu »Porodjčni duh« (»Familiar Spirit«), a najporratije priče su joj »Podmetnute stvari« (»Changelings«) iz 1975, »Noćni letovi« ■ghtflyers«) napisana u saradnji sa Stivenom Atlijem j »Svemirski brod nuć.r. odkamena« (A Spaceship Made From Stone«), Priče su joj vrlo često na s:.; granicifantastike i naučne fantastike. DŢON VARLI (JOHN VARLEY) je jedna od najvećih nada američke naučnetastike, a po mnogima i najboljj pisac nove genearcije. Prvu priću objavio je u :.sopisu M agazine of F antasy and Science Fiction (Priča »Piknik na levoj stran.»Picnick on Nearside«), Uskoro su usled ile odljčne priče »Fantom iz Kanzi.::(»The Phantom of Kansas«), »U peharu« (»Tn the Bowl«), »Povratno leto« ( F.rograde summer«) ... koje su ga za dve g'odine smestile u sam vrh američkih :saca naučne fantastike. Godine 1973. pripale su mu obe velike američke SFnu=. .de — HUGO I NEBULA — za izvrsnu novelu »Postojanost vida« (»The Persjs:"ce of Vision«). Prvi roman objavio je 1977. godine; »Direktna veza sa Ofijuksc.

(»The Ophiuchi Hotline«), Radnja romana odigrava se pet stotina godina u buc_nosti kada je čovečanstvo odavno napustjlo Zemlju,oterano od strane superiorr.: ali prema Zemljanima potpuno ravnodušnih »osvajača«, Prijateljski nastrc.'humanoidi šalju višestruko kloniranoj protagonistkinji romana vest da je čoveć:stvo osud eno da luta zvezdama. Slično zamišljena budućnost predmet je j mnc: •



drugih Varlijevih priča, od kojih su većina sakupljene u dve zbirke »Postojc.r.:vida« i »Barbi ubistva i druge priče« (»The Barbic Murders and other storjesposled nje tričetiri godine objavio je i romane »Carobnjak« (»Wizard«) i »Ti:_r

FILIP HOZE FARMER ( PHILIP JOSE FARMER) je jedan od onjh pisaca x:već svojim prvim delom privuku paţnju čitalačke publike. Radi se o njegovojr. .veli »Ljubavniei« (»The Lovers«), Tada, godine 1952. čuveni urednkiAstround .

Dţon Kembei odbio je da štampa ovo delo zbog toga što je kršilo kanone SF ţar ':koji su jzričito zabranjivali seks u pričaam. Medutim, jedan drugi urednik, Ki •.Gold, bio je drugog mišljenja i tako su »Ljubavnici« ugledali svetlost dana i dcr.li svom autoru nagradu HUGO za najperspektivinjem mladom piscu. Na ţalost.pored izuzetnog talenta, Farmer nije u potpunosti opravdao ovo prjznanje, issrr.: jc povremeno u svojoj isprekidanoj karijeri SF pisca davao dela dostojnasvog r: nomea. U grupu njegovih značajnijih dela svakako spada tetralogija»Rekasv«: (;>Riverworld«) koju sačinjavaju romani: »Uputite se ka svojjm

rasutim teliir.s (»To Your Scatteied Bodies«) za koji je dobio nagradu HUGO1971. godine, > Ba ni rečni brod« (»The Fabulous Riverboat«), »Mračni projekt«(»The Dark D sign«) i »Čarobni lavirjnt« (»The Magic Labvrinth«). Vaţnijepripovetke su rr. »Plovi! Plovi!« (»Sali on! Sail on!«), »Majka« (»Mother«),»Svet samo utorkcrr. (»The SlicedCrossvise OnlyonTuesday World«) i »Skicemed u reševinama rr.c: uma.«

DZEJMS TIPTRI MLADl (JAMES TI PTREE JR). Teodor Sterdţen, američkip:s.. naučne fantastjke poznat koliko po svom remekdelu »Više nego ljudski«toliko po svojim izjavama (devedeset posto naučne fantastike jedubre.. .)sredinom SĆ damdesetih godina izjavio je da su svi značajniji novi pisci, saizuzetkom Tiptrj.a ţene. Nekoliko godina kasnje ispostavilo se da jzuzetak nijeizuzetak. Naime, :: šturih podataka o sebi koje je Tiptri pustio u javnost (roden1915, detinjstvo prt veo u Africi, a naročito podatak da je više godina radio zaamerj čku vladu) stvc rio je utisak da se radi o muškarcu. Istina je otkrivena tek1977, godine. Dţejrr.; Tiptri mlad i je, u stvari, Aljsa šeldon. amerikanka koja je usvojoj pedeset drugc. sodini diplomirala na eksperimentalnoj psihologiji. Kasno

je počela i da piše. Pr\ c njena priča objavljena je uAnalogu marta 1968. godine.Bjla je to priča »Nastans': preprodavaca«(»Brith of a Salesman«), Prva njenazbirka je »Deset hiljada sve:losnih godina od doma« (»Ten Thousant LightYearsfrom Home«), i pokazuje ne verovatno brz razvitak ove spisateijice, od sasvimkonvencionalnih priča kao što su »Brod majka« (»The Mother Ship«) i »Lutkazna najbolje« (»Pupa Knows Best«) do jedne tako kompleksne priče kakva je»Probudio sam se i našao ovde na hladnoj strani brda« (»And I Awoke andFound Me Here on a Cold Hill’s Side«) napisana 1971. godine. Sledeća njenazbirka »Topli svetovi i drugačiji« (»Warm Worlds and Otherwise«) pokazuje jošveći napredak, j nekoliko priča iz te zbirke dobile su HUGA ili NEBULUPoslednja zbirka njenih priča nosi naslov »Zvezdana pesma starog nadbiskupa«(»Star Song of an Old Primate«),.. Prvi roman ove spi sateljice je »Duţ zidovasveta» (»Up the Waiis of World«), priljčno sloţena spaceopera koja se sastoji od



tri paralelne priče: o neograničeno velikim meduzvezda nim bićima koja plutajusvemirom i uništavaju zvezde, o bićima telepatama čija zvezda biva uništena i oZemlji na kojoj vladini eksperimentisa eksprasenzornim pojavama dobjjajuneţeljeni tok . . . O delu Dţejmsa Tiptrija mladeg, američki SF pisac i kritičarGard ner Dozois objavio je 1977. godine, dakle, na nesreću, pre no što je pravidentitet Tiptrija utvrd en, knjigu »Belestristika Dţejmsa Tiptrjja mladeg« (»TheFiction od James Tiptree Jr.«).

KAROLINA DZENIS CERI (CAROLYN JANICE CHERRYH) takode spada uvrlo plodotvorne novajlije. Rodena je 1942. godine u Sent Luisu i magjstriralaklasičnu istoriju i umetnost. Sve do skoro bila je nastavnica u srednjoj školi(predavala is toriju i latinski), a onda je odlučila da postanefu l l t \me pisac. Od1976. godine iz dala je dve trilogije, »Knjiga o Morgani« i »Izbledeio Sunce«, ičetiri nezavisna romana. Napisala je i nekoljko kratkih priča od kojih joj je»Kasandra« nagrade na nagradom HUGO za 1978. godinu. Godine 1981. pripaln

joj je nagrada HUGO za roman »Stranica za doie« (»Donwbeiow Station«),HARLAN ELISON (HARLAN ELLISON) spada svakako u rednajkontraverz nijih američkih pisaca naučne fantastike. Rodeni je pripovedač isposoban da od bjlo kog materijala načini priču. Izuzetno je aktivan kako napolju profesionlnog bav ljenja naučnom fantastikom, tako i amaterski. Počeo jeda pjše još u detinjstvu i od rane mladosti bio je uključen u Klivlendski fandom,pišući a kasnije i ureduju ći nekoliko fanzina. Prvu priču objavio je 1956. godjnekada mu je bilo dvadeset dve godine. Bila je to priča »Kresnica« (»Glowworm«a časopis I nf in ity Science F iction. Većina njegovjh ranih radova kreće se utradicionalnim okvirma američ ke naučne fantastike pedesetih godina. No, sausponom takozvanog »novog talasa« sredinom šezdesetih godina i Elisondoţivljava pravi uspon kvaliteta i popularnost i . . . Prva njegova značajnija prjča bila je »Pokaj se, Harlekine! reče Tiktokman« (»Repent, Harlequin! Said theTiektockman«) objavljena 1965. i koja je iste godine dobila i HUGA I NEBULA.Godine 1967. Elison je uredio antologiju »Opasne vizi je«, zasjgurno najpoznatijuSF antalogiju ikada objavljenu, jer je ona predstavlja la pravu prekretnicu u

izdavaštvu naučne fantastike omogućujući štampanje slo bodnijih, otkačenijihpriča, priča koje su, iako vrlo kvalitetne, bile odbijane od drugih izdavača jzraznoraznih razloga. Mnoge njegove kratke priče spadaju u sam vrh SFostvarenja: »Nemam usta, a moram da vrištim« (HUGO 1967), »Zver koja jeklicala ljubav u srcu sveta« (HUGO 1968), »Dečak i njegov pas« (NEBULA 196»Dţefti petogodišnjak« (HUGO 1977 i NEBULA 1977), »Ptica smrti« (HUG1973).. . Romani su mu daleko slabiji i vrlo ih je malo objavio. Prilično jeproduktivan ka da su u pitanju i scenariji, pisao ih je za nekoliko američkih TV

serija, pa i za ču vene »Zvezdane staze«. Za jednu epizodu »Zvezdanih staza«»Grad na rubu večno sti« dobio je nagradu HUUGO.

DŢOANA RAS (JOANNA RUSS) Rodena je 1937. godine profesor anglistike naVa šington univerzitetu u Sietlu. Prvu prieu objavila je 1959. godine uF antasp &



Sci ence F i ction magazinu pod naslovom »Ni starj običaj« (»Nor Custom Stale«),U i stom časopisu često je objavljivala kritike knjiga i vaţi za jednog od boljih poznavalaca teorije naučne fantastike. Prvi roman objavjla je 1968. godine pod naslovom »Piknik na Raju« (»Picnic on Paradise«), drugi 1970. pod naslovom »I haosje umro« (»And Chaos Died«), a treći i najbolji, 1975. godine pod nazivom»Zenski čovek« (»Female Man«), Dţoana Ras je, jnače, strasna feminiskinja štočesto pre naglašava u svojim delima.

FUEDERIK POL (FREDERIK POHL) Predstavljati Frederika Polači i d i ij b S č i i j

Documents

Monolit Broj 1 (Nesredjen)