Iz bogosluzenja pravoslavne crkve

 

OBJASNjENjESVETE BOZANSKE LITURGIJE

 

Primite, jedite, ovo je Telo moje,koje se za vas lomi na otpustenje grehova.

 

Pijte iz case ove svi: ovo je krv moja Novoga zaveta,koja se za vas i mnoge proliva na otpustenje grehova.

 

ZAJEDNICKA MOLITVA

 Mi se mozemo moliti Bogu svuda i na svakom mestu, onako kako nam je Hristos

rekao, "u duhu i istini,... jer je Bog Duh i koji mu se klanjaju, u duhu i istini treba da se klanjaju" (Jn.4,23-24). Medjutim, Hristos je narocito istakao znacaj zajednicke molitve: "Tamo gde su dva i tri sabrana u ime moje, onde sam i ja medju njima" (Mt.18,20). Takvu molitvu ce Bog i primiti: "Ako se dva od vas... uzmole dace im Otac moj koji je na nebesima" (Mt.18,19). Pa i Hristos je revnosno isao na zajednicku molitvu: "...i udje po obicaju svome u dan subotni u sinagogu, i stade da cita" (Lk.4,16).

Na zajednicku molitvu, u odredjeni nedeljni i praznicni dan, obavezuje nas i Cetvrta Bozja zapovest, koja glasi: Secaj se dana odmora da ga svetkujes, sest dana radi i zavrsi sve svoje poslove, a sedmi dan posveti (je odmor) Gospodu Bogu tvome.

I Prva crkvena zapovest trazi od vernika da revnosno ucestvuju u zajednickoj molitvi: Moliti se Bogu i ucestvovati u Sluzbi Bozjoj svake nedelje i praznika. I ne samo slusati (jer to moze biti i preko radija i televizije), vec aktivno ucestvovati u zajednickoj molitvi, u crkvi na Sluzbi Bozjoj.

Primer zajednicke molitve dali su nam vec sveti apostoli, koji su, posle vaznesenja Hristovog, ocekivali u Jerusalimu silazak Duha Svetoga na njih: "Ovi svi bijahu istrajno i jednodusno na molitvi i moljenju..." (Dap.2,14).

 

ZAJEDNICKA MOLITVA SE VRSI U HRAMU

 Bogosluzenje se ne vrsi u nasim obicnim stanovima, vec u narocito za to uredjenim

prostorima, hramovima ili crkvama. Hram se svojom spoljasnjoscu razlikuje od svih ostalih gradjevina, a unutrasnjost

mu je udesena prema potrebama javnog bogosluzenja. Zasto je to potrebno? Nas svakodnevni zivot je cesto daleko od Boga i od misli o Njemu. Zbog toga, da bi Mu se priblizili, potrebno je da se otrgnemo od obicne svakodnevnosti i da se prenesemo u neposrednu blizinu Bozju. Hram svojom spoljasnjoscu i unutrasnjim uredjenjem cini kao neki oklop koji stiti vernike od svih spoljasnjih uticaja i proizvodi u njima osecanje da se nalaze pred samim Bogom, na pragu neba.

Oblici pravoslavnih hramova su razliciti, obzirom na vreme podizanja, na gradjevinski stil ili na mogucnosti vernika. Pa ipak, jos izdaleka, u svakom naselju hram se najcesce istice svojim visokim zvonikom, sa koga se oglasavaju zvona i pozivaju vernike na bogosluzenja. Zvona se najcesce oglasavaju pre pocetka bogosluzenja, da bi potsetila vernike da se spreme i na vreme stignu u crkvu. Zvonace zvoniti i u toku Sluzbe, da bi oni koji nisu mogli doci u crkvu, mogli znati koji je momenat Sluzbe, da se i oni za trnutak bar u mislima i molitvenim zeljama prenesu u hram, da se prekrste.

 

DOLAZAK U CRKVU

 Prema Prvoj crkvenoj zapovesti, u crkvu treba dolaziti redovno, nedeljama i na

zapovedne praznike (stampane u u kalendaru crvenim slovima). Razume se, od ove obaveze su oslobodjeni oni koji u te dane moraju da rade, po prirodi svoga posla (javne sluzbe i poslovi od zajednickih potreba).

U crkvu treba doci na vreme, pre pocetka bogosluzenja, kako se kasnjenjem ne bi ometao sam tok bogosluzenja i odvlacila paznja vernika koji su se usresredili na molitvu.

Dolazeci u crkvu, na zajednicku molitvu, mi izlazimo pred samoga Gospoda, pa stoga treba dolaziti pristojno i sto je moguce svecanije obuceni. Ako u ovozemaljske ustanove i pred znacajne licnosti javnog zivota izlazimo lepo obuceni, to toliko pre treba obratiti paznju na svoj spoljasnji izgled pri izlasku pred nebeskog Cara.

Hristos nas je upozorio da na molitvu dolazimo izmireni sa svima. "Ako dakle prineses svoj dar oltaru, i ondje se opomenes da brat tvoj ima nesto protiv tebe, ostavi ondje dar svoj pred oltarom, i idi te se najprije pomiri sa bratom svojim, pa onda dodji i prinesi dar svoj" (Mt.5,23-24).

Narocito u pripremi za Sveto pricesce treba biti izmiren sa svima, jer kako cemo ocekivati da Bog nama oprosti i time nas ucini dostojnim pricesca, ako mi nismo spremni da oprostimo bliznjima i da sa njima u miru zivimo.

Dosavsi na Liturgiju (Sluzbu Bozju), treba pred Bogom stajati sa otvorenim srcem, sa cvrstom namerom da sebe predamo Bogu i da sa Njim budemo ceo taj dan, celu nedelju. Jer, iako je Liturgija bezgranicno dragocena sama po sebi, ipak se njeni plodovi, koje mi od nje dobijamo, mere nasim unutrasnjim raspolozenjem, nasim aktivnim ucescem u njoj. I vodu iz okeana je moguce bezgranicno crpeti, ali svako moze zagrabiti samo onoliko koliko staje u njegove sudove.

Uz to, sto smo sve dobili od Liturgije, postace nam jasno tek sledeceg dana ili nedelje. Ustvari, Liturgiji se moze prisustvovati svake nedelje, pa opet ne postati bolji. Bez aktivnog ucesca u Sluzbi Bozjoj (Liturgiji) nema ni prakticne koristi.

 

ULAZAK U CRKVU

 Pri ulasku u crkvu treba na ulazu zastati, pobozno se prekrstiti i poci ka celivajucoj

ikoni (obicno se nalazi na sredini hrama i predstavlja svetog kome je hram posvecen ili je to ikona praznika koji se tog dana slavi).

Jedan od najznacajnijih spoljasnjih vidova pravoslavne poboznosti je paljenje sveca. Paljenje sveca je simvolicko ispovedanje, da smo mi hriscani sledbenici religije svetlosti, a takodje i kao odgovarajuca zrtva Bogu. Zato svi vernici, odmah po ulasku u hram, uzimaju crkvene svece i odlaze do ciraka (odredjenog mesta za paljenje sveca), da bi tamo, paleci ih i stavljajuci na uobicajena mesta, otpocinjali sa molitvom Bogu.

Svece se pale za zdravlje zivih i pokoj dusa umrlih srodnika i prijatelja. Pre paljenja sveca treba se prekrstiti, poljubiti svecu (time se izrazava ljubav prema onome kome se sveca namenjuje), molitveno pomenutione kojima svecu "namenjujemo", zapaliti je i staviti na odredjeno mesto. Iako u hramovima obicno postoje odeljena mesta za paljenje

sveca zivima i upokojenima (za zive gore ili desno, a za upokojene dole ili levo) to nema nekog veceg znacaja, jer su pred Bogom svi zivi.

Crkvene svece su od pcelinjeg voska ili mesane sa preciscenim parafinom i one se osvecuju posebnom molitvom, gde se svestenik obraca Bogu "da svi, koji ulaze u hram Bozje slave kojoj se ne moze pristupiti, vide istinsku slavu Bozje pravde..."

Zato i ne treba posebno naglasavati da svece za molitvenu upotrebu treba uzimati iskljucivo u crkvi.

Posle ulazne molitve i paljenja sveca, treba otici na svoje mesto. U mnogim krajevima obicaj da muskarci, zene i deca stoje odvojeno u toku bogosluzenja. Ako nema posebne "zenske crkve" (unutrasnja priprata), zene stoje levo, muskarci desno (gledajuci prema oltaru), a deca stoje napred. To, svakako, zavisi od lokalnih obicaja, ali nema nikakvih prepreka da porodica i u hramu bude na okupu u zajednickoj molitvi.

 

POLOZAJ VERNIKA NA BOGOSLUZENjU

 Dosavsi na svoje mesto, gde ce ostati u toku cele Sluzbe Bozje, vernik stoji

uspravno, okrenut licem prema oltaru, sa rukama prekrstenim na grudima ili ispred sebe, a moze ih pravo opustiti (nikako ih ne drzati na ledjima).

Priklanjanje (sagibanje) glave je izraz posebne paznje i postovanja u toku Sluzbe Bozje. Na primer, za vreme "malog vhoda" (kada se prenosi Jevandjelje), dok se cita jevandjelje ili vrsi "veliki vhod" (prenosenje casnih darova radi osvecenja i pricesca), u vreme citanja molitve pred sveto pricesce - lako saginjemo glavu, u znak pojacane paznje prema recima koje se izgovaraju i dogadjajima na koje nas te radnje podsecaju.

Dakle, u crkvi se, na Sluzbi Bozjoj, stoji. To je izraz naseg postovanja prema Bogu. U izuzetnim slucajevima dozvoljeno je sedenje, narocito za starije i bolesne vernike. No i oni, u najznacajnijim momentima Svete liturgije, treba da ustanu.

Veliki pokloni (spustanje ruku ili cela do zemlje) i klecanje uobicajeni su u vreme posta i kajanja i izrazavaju covekovo priznanje svoje gresnosti i krivice pred Bogom. Obicaj klecanja za vreme citanja jevandjelja nije ispravan, jer nas je svestenik pred citanje jevandjelja upozorio: "Premudrost, smerno stojmo, cujmo sveto jevandjelje!"

Bez velike potrebe ne treba se pomerati sa svog mesta, okretati se, pozdravljati sa pridoslim vernicima, razgovarati ili napustati crkvu pre zavrsetka Sluzbe Bozje. Pogled uvek treba da bude prema oltaru, pazljivo slusati svestenikove reci i pratiti njegove pokrete. Kada nas svestenik kadi i kad nas posebno pozove na priklanjanje glave, treba lagano sagnuti glavu. Pri zavrsetku svake molitve i pesme, a pogotovo pri pominjanju Presvete Trojice (Oca i Sina i Svetoga Duha) treba se pobozno i pravilno prekrstiti (sa tri prsta desne ruke osenjujemo svoje telo u obliku krsta: na celo, grudi, desno i levo rame).

 

UCESTVOVANjE U SLUZBI BOZJOJ

 U toku cele Sluzbe Bozje treba nastojati da koncentracija na molitvu bude sto jaca i

trajnija. Zato pazljivo treba slusati svestenikove reci, pevati sa pojcima i i horom crkvene pesme koje su poznate, a narocito i obavezno kratke pesme: "Gospode, pomiluj" i "Amin" (rec amin znaci neka tako bude, dakle nasa saglasnost sa zajednickom molitvom).

Da misli ne bi odlutale i paznja oslabila, treba cesce posmatrati ikone na ikonostasu, udubljivati se u njihov sadrzaj i vracati se zajednickoj molitvi, kroz visekratno ponavljanje u sebi: Gospode Isuse Hriste, Sine Bozji, smiluj se na mene.

Simvol vere (Vjeruju) i Oce nas... ako ne "uglas", treba onda tiho zajedno izgovarati, jer kroz Simvol vere ispovedamo veru svoju pred Gospodom, dok je "molitva Gospodnja" (Oce nas...) najjaci izraz naseg medjusobnog zajednistva i jedinstva sa Bogom.

Narocito pazljivo treba pratiti citanje "apostola" i "jevandjelja", "mali" i "veliki vhod" i "kanon evharistije", od Simvola vere do Oce nas... Za to vreme treba izbegavati svako kretanje, razgovor, izlazenje, pa i paljenje sveca.

Ukratko, zajednicko bogosluzenje nije samo u tome da svi zajedno stojimo u crkvi, vec da se, sto je moguce vise, svi zajedno i molimo, da aktivno ucestvujemo u Sluzbi Bozjoj. Treba se, dakle, upoznavati kako sa sadrzajem, tako i sa znacenjem reci, radnji i sinvola u toku bogosluzenja. Tada nam Sluzba nece biti ni duga ni strana, vec prisna i razumljiva.

 

ISPOVEST I PRICESCE

 Vernik, koji se postom i molitvom pripremio, a pre Sluzbe nije nista jeo ni pio i koji

zeli da se pricesti, treba da dodje u crkvu ranije, pre pocetka Sluzbe, kako bi mogao da se ispovedi. Pred svestenikom, koji je posrednikizmedju vernika i Boga, treba otvoriti dusu, slobodno reci sta je na savesti, projaviti kajanje i zelju za ispravljanjem. Saslusati svestenikovu ispovednu pouku i zajedno sa njim moliti se Bogu za oprostaj grehova.

Na poziv svestenika da pristupite "sa strahom Bozjim, verom i ljubavlju" - treba prici oltaru, na soleju, i pazljivo saslusati, ponavljajuci u sebi za svestenikom, molitvu pred sveto pricesce. Svetoj casi treba pristupiti pobozno, s rukama prekrstenim na grudima. Ne krstiti se pred casom, da je ne bi slucajno zakacili i, nedaj Boze, prosuli sveto pricesce. Svesteniku treba reci svoje ime, otvoriti usta, primiti sveto pricesce i ubrusom obrisati usta. Posle primanja svetog pricesca i celivanja Svete case, vratiti se na svoje mesto, sacekati da se i ostali priceste i saslusati blagodarstvenu molitvu posle svetog pricesca.

Poneki vernici, sasvim ispravno, ne samo sto na dan pricesca ostaju do kraja Sluzbe, vec nastoje da se i posle Sluzbe zadrze odredjeno vreme u crkvi, da ne bi nakon stupanja u zajednicu sa Hristom, kroz sveto pricesce, suvise brzo se predavali svakodnevici.

I jedan savet: Pricescivati se treba sto cesce, ne samo u toku visednevnih postova i ne samo jednom u postu, vec kad god osetimo potrebu za ovom uzvisenom hranom nase duse i kad se dostojno pripremimo.

Sveto pricesce mora biti jedini izraz zivota sa Crkvom. Onaj ko se ner pricescuje, ne moze sebe smatrati clanom Crkve. Necrkvenost, pa cak i anticrkvenost savremenog drustva u mnogome se objasnjava odsustvom pravilnog liturgijskog zivota kod vernika.

 

IZLAZAK IZ CRKVE

 Iz crkve ne treba izlaziti pre zavrsetka Sluzbe i pre nego sto svestenik proiznese

"otpust". Propoved, koja je obicno pri kraju Sluzbe, treba pazljivo saslusati i nastojati bar glavnu poruku zapamtiti.

Pri izlasku iz crkve celivati ikonu i krst u ruci svestenika, primiti svestenikov blagoslov i naforu na dlan desne ruke. Na samom izlazu iz crkve zastati, okrenuti se prema oltaru, lako se pokloniti i pobozno prekrstiti.

Medjutim, ne zavrsava se sve kad svestenik na kraju Liturgije kaze: "U miru izidjimo!" To ne znaci: idite kuci i u toku cele naredne sedmice skinuti sa sebe oblicje hriscanina. Naprotiv. One znace: idite i pristupite ispunjavanju vaseg prizvanja. Sad ste vi duzni da sirite (propovedate) Hrista oko sebe. Svet gleda na vas. Svet treba da upozna Hrista, gledajuci vasa dela, slusajuci vase reci. Vi ste kvasac koji stavljaju u testo, da bi se ono citavo podiglo. Obogaceni Hristom - budite kao Hristos, u svom zivotu i u odnosu prema svojim bliznjima.

Jedan je covek govorio: "Volim da primam na Liturgiji Hrista, da bi On proveo svoj dan u meni". Pravi hriscanin, koji je proziveo Liturgiju, izazivace medju drugim ljudima u

toku celog dana i cele nedelje duhovni uticaj, pa i preobrazaj. Tajna pravilnog hriscanskog zivota je u tome, da se pravilno koristimo Svetom Liturgijom.

Zato pazljivo procitavajte, pa i ucite, sledeci tekst: Objasnjenje Svete Liturgije.  

SIMVOL VERE

 Verujem u jednoga Boga Oca, Svedrzitelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i

nevidljivog. Verujem i u jednoga Gospoda Isusa Hrista, Sina Bozjeg, jedinorodnog, od Oca

rodjenog pre svih vekova, svetlost od svetlosti, Boga istinitog od Boga istinitog, rozenog, ne stvorenog, jednobitnog sa Ocem, kroz koga je sve postalo;

Koji je radi nas ljudi i radi naseg spasenja sisao s nebesa i primio telo od Duha Svetoga i Marije Djeve i postao covek.

Koji je raspet za nas u vreme Pontija Pilata i stradao i pogreben; I koji je vaskrsao u treci dan po Pismu; I koji se uzneo na nebesa i sedi s desne strane Oca; I koji ce opet doci sa slavom, da sudi zivima i mrtvima i njegovom carstvu nece biti

kraja. Verujem i u Duha Svetoga, Gospoda zivotvornog, koji od Oca ishodi, koji se

zajedno sa Ocem i Sinom postuje i slavi, koji je govorio kroz proroke. Verujem u jednu svetu, sabornu i apostolsku Crkvu. Ispovedam jedno krstenje za oprostaj grehova. Cekam vaskrsenje mrtvih I zivot buduceg veka. Amin   

BOZANSTVENA LITURGIJA

 Rec liturgija je grckog porekla i znaci sluzba, ili jos bolje - sluzba Bogu, Sluzba

Bozja. Bogosluzenje se cesto naziva i evharistija, sto znaci blagodarnost. Liturgija je najvaznije bogosluzenje Hriscanske crkve, zato sto se na njoj, pod vidom hleba i vina, prinosi Bogu tajanstvena zrtva Tela i Krvi Gospoda Isusa Hrista, a kojom se mi pricescujemo, radi naseg osvecenja i sjedinjenja sa Hristom.

Liturgija je zrtva, koja se zasniva na golgotskoj zrtvi Hristovoj, a mi je ponavljamo u njenom beskrvnom obliku, zrtvujuci hleb i vino. Pored toga Liturgija je tajna i zasniva se na recima Hristovim, upucenim apostolima na Tajnoj veceri: "Uzmite, jedite, ovo je telo moje, koje se za vas lomi radi oprastanja grehova... Pijte iz nje svi, ovo je krv moja novoga zaveta, koja se za vas i i za mnoge izliva radi oprostenja grehova... Ovo cinite u moj spomen". Pricescujuci se na Liturgiji telom i krvlju Hristovom, mi ispunjavamo ovu znacajnu Hristovu zapovest.

 

LITURGIJA PRAVOSLAVNE CRKVE

 Razume se da Liturgija u ovom obliku, kako je mi danas sluzimo, nije nastala

odjednom, vec je produkt vekovnog razvoja. No, bez obzira na taj vekovni razvoj, kao i na postojanje velikog broja liturgija u toku istorije, sustina je ostala ista i neizmenjiva.

Da bi se sacuvala jednoobraznost sluzenja liturgije, u cetvrtom veku su Sveti Vasilije Veliki i Sveti Jovan Zlatousti zapisali cinove (tekstove) Liturgije, a koji se cinovi i

danas sluze pod njihovim imenom. U sestom veku Sveti Grigorije Dvojeslov je zapisao u Carigradu tekst jos jedne Liturgije, koja se danas sluzi u toku Vaskrsnjeg posta, pod imenom Liturgija ranije osvecenih darova.

Liturgija Svetog Vasilija Velikog, koja se od Zlatoustove razlikuje nesto duzim molitvama, sluzi se devet puta godisnje: u prvi pet nedelja Vaskrsnjeg posta, na Veliki cetvrtak i Veliku subotu, na Badnji dan i Krstovdan (uoci Bogojavljanja) i na dan Svetog Vasilija Velikog (

1/14. januara). Liturgija ranije osvecenih casnih darova sluzi se u dane Vaskrsnjeg posta (sem

subote i nedelje) i prva tri dana Strasne sedmice. Sluzi se zbog toga da bi se vernici mogli sto cesce pricescivati. Darovi za ovu Liturgiju su osveceni na Liturgiji Svetog Jovana Zlatousta ili Svetog Vasilija Velikog.

U sve ostale dane u toku godine sluzi se Liturgija Svetog Jovana Zlatousta. Ima, medjutim, nekoliko dana u godini kada Crkva uskracuje sluzenje Liturgije. To

su: sreda i petak Sirne sedmice, ponedeljak, utorak i cetvrtak Prve nedelje Vaskrsnjeg posta i na Veliki petak (ako na Veliki petak padnu Blagovesti, tada se sluzi Liturgija Svetog Jovana Zlatousta i ona se odnosi na praznik Blagovesti).

 

VREME VRSENjA LITURGIJE

 Sto se tice dnevnog casa, kad treba da pocne Liturgija, tu nema nekog odredjenog

pravila. Tu ce vaziti mesni obicaji, odluka nadleznog episkopa ili teren parohije. U Vojvodini, Slavoniji i Bosni pocinje kasnije (najcesce u 10 casova), dok u Srbiji pocinje dosta ranije (vec u 8 casova). Najopstije pravilo je da ne pocne pre izlaska sunca, ni posle podne. Izuzetak je Vaskrs, kad Liturgija pocinje vrlo rano, u nastavku jutrenja, kao i na Badnjidan, Krstovdan, Veliki cetvrtak i Veliku subotu, kad se Liturgija sluzi posle podne.

 

STA JE POTREBNO ZA SLUZENjE LITURGIJE?

 Na Liturgiji svestenik oblaci potpuno odjejanije (stihar, epitrahilj, pojas, narukvice i

felon) i za svaki deo odezde cita odredjenu molitvu. U toku Liturgije svesteniku ce biti potrebni odredjeni sasudi (putir, diskos, zvezdica, koplje, kasicica, pokrovci, kadionica, sud za toplu vodu, anafornik). Tekst Liturgije stampan je u Sludjbeniku, a svestenik ce koristiti i Jevandjelje, dok su pojci potrebni: Apostol, Casoslov, Zbornik i drugo.

Na svetom prestolu, zrtveniku i soleji treba da gore svece. Za Liturgiju je potrebno pet hlebova - prosfora (prosfora znaci prinos), umesanih od cistog psenicnog brasna, sa kvascem i solju. Svaka prosfora ima na gornjoj strani pecat, koji predstavlja kvadrat sa krstom u sredini. Medju kracima krsta je natpis: IS -HS; NI - KA, sto na grckom jeziku znaci: Isus Hristos - pobedjuje. Prosfore se sastoje iz dva dela, sto oznacava dve prirode u Isusu Hristu, bozansku i covecansku. Pored prosfora potrebno je i cisto prirodno vino, obavezno crveno, da nas podseca na krv Hristovu. U vino se sipa malo vode.

 

SVETA LITURGIJA SE SASTOJIIZ TRI OSNOVNA DELA

 1. PROSKOMIDIJA

2. LITURGIJA OGLASENIH 3. LITURGIJA VERNIH

 

PROSKOMIDIJA

 Svestenik koji je spreman za sluzenje Liturgije ulazi u hram, cita pred oltarom

odredjene ulazne molitve, celiva ikone i ulazi u oltar. Tu celiva Jevandjelje i sveti presto, oblaci svestene odezde, pere ruke i staje pred zrtvenik, da bi otpoceo rsenje proskomidije (rec proskomidija znaci prinosenje, prinosenje na zrtvu hleba i vina).

Stojeci pred zrtvenikom, svestenik uzima prvu prosforu, cini kopljem na njoj znak krsta i, citajuci molitve i reci iz Isaijinog prorostva o Hristu, vadi kockasti deo, koji se od tog momenta naziva AGNEC (Jagnje) i predstavlja Hristakoji se zrtvuje za ljude. Svestenik stavlja Agnec na sredinu diskosa, raseca ga sa donje strane unakrsno, a sa gornje strane probada kopljem, kao sto je rimski vojnik probo rebra Hristova. Posto je tada iz Hrista istekla krv i voda, uliva svestenik vino i vodu u putir.

Iz druge prosfore vadi se trouglasta cestica u cast Presvete Bogorodice i stavlja se desno od Agneca. Iz trece prosforevadi se devet cestica, u spomen cinova svetih: proroka, apostola, svetih otaca, mucenika, prepodobnih, besrebrenika i drugih, a stavljaju se levo od Agneca, u tri reda po tri cestice. Iz cetvrte prosfore vade se cestice za zive, a iz pete za upokojene clanove Crkve i te se cestice redjaju ispod Agneca.

Agnec ce se u toku Liturgije pretvoriti u telo Hristovo i njime ce se pricestiti svestenici i vernici. Ostale cestice ce se, posle pricesca, sipati u putir, gde se nalazi krv Hristova, da bi krv Hristova ocistila grehe svih onih cija imena je svestenik pomenuo, vadeci cestice, i da bi se sjedinili sa Hristom. Ostatke prosfora, iz kojih je izvadjen Agnec i druge cestice, razdaje svestenik posle Liturgije svima prisutnim vernicima.

Posle zavrsetka vadjenja cestica, svestenik blagosilja kadionicu i, okadivsi zvezdicu, stavlja je na diskos. Zatim okadivsi pokrovce, stavlja ih na diskos i putir, a sve pokriva najvecim pokrivacem (vozduhom). Uz to govori molitve u kojima moli Boga da primi ove darove i da se seti svih koji su prineli ove darove i i radi koga su prineseni.

Proskomidija nas podseca na rodjenje Hristovo, a takodje i na stradanje Njegovo. Rodjenje je bilo u tisini, ljudi Ga cak nisu ni primetili. Samo su andjeli pevali na nebesima i pastiri su se poklonili novorodjenom Spasitelju. Zbog toga se proskomidija i vrsi u tisini. Svestenik sve molitve izgovara poluglasno. Cesto se proskomidija vrsi u toku jutrenja ili casova. Po zavrsetku proskomidije svestenik kadi oltar i hram.

 

LITURGIJA OGLASENIH

 Oglaseni su bili ljudi koji su se pripremali za krstenje, za prelazak u hriscansku

veru. Crkva ih je pre krstenja poucavala u nauci Hristovoj, pa je dopustala oglasenima ili katihumenima (katihizirati - znaci poucavati u veri) i pokajnicima, kao i Jevrejima i mnogobozcima, da prisustvuju ovom delu Liturgije, da bi upoznali veru Hristovu. Tako se po njima, ovaj deo Liturgije nazvao - Liturgija oglasenih. Oglaseni nisu stajali zajedno sa vernima, nego na narocitom mestu u crkvi, u priprati. Na djakonov poziv: "Vi koji ste oglaseni, izidjite!" - morali su izaci iz hrama, da bi mogao poceti treci deo Liturgije - Liturgija vernih.

Liturgija oglasenih, u Crkvi prvih vekova, sastojala se iz pevanja psalma, citanja Svetog pisma, propovedi i molitava za oglasene i pokajnike. Ovo i danas, sa malim izmenama, sacinjava Liturgiju oglasenih.

Po zavrsetku proskomidije, zvonjenjem svih zvona, objavljuje se pocetak Liturgije, koju svestenik pocinje slavljenjem Boga, troicnog u licima:

"Blagosloveno carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova - na sta narod, kao iz jednog grla, odgovara - Amin, neka tako bude.

Stojeci u oltaru, pred svetim prestolom, svestenik proiznosi veliku jekteniju (ako sluzi djakon on sve jektenije proiznosi ispred oltara, sa soleje). Jektenija je, ustvari,

revnosna, usrdna molitva, niz kratkih molbi, kojima se narod pobudjuje na molitvu, a iza svake molbe, narod odgovara: Gospode pomiluj, to jest Gospode, smiluj se na nas. Svestenik se moli za mir u svetu, za narod, za arhijereja i svestenstvo, za pogodno vreme i izobilje zemaljskih plodova, zaone koji plove, putuju, stradaju, boluju, kao i za izbavljenje od svih opasnosti i nevolja.

Na kraju jektanije cita svestenik molitvu, a narod peva prvi antifon. Antifon je naizmenicno pevanje ili citanje stihova iz psalama u desnoj i levoj pevnici. Stihovima Starog zaveta dodaju se pesme Novog zaveta. Ovim sjedinjavanjem oba zaveta prikazuje se jedinstvo ljudi, koji zajednickom hvalom slave i velicaju moc i dobrotu Bozju.

U nasoj bogoslovskoj praksi ima tri vrste antifona na Liturgiji. To su: antifoni svakidasnji, antifoni izobraziteljni i atifoni praznicni. Svakidasnji antifoni se pevaju u radne ili tezatne dane; izobraziteljni u subote i nedelje, na praznike Bogorodicine i svetiteljske; praznicni - na velike Gospodnje praznike.

Kao sto se vidi, najcesce se upotrebljavaju izobraziteljni antifoni. Naziv su dobili otuda sto se pevaju na izobraziteljnoj, koja ponekad zamenjuje, izobrazava Liturgiju. Prvi antifon je ustvari 102. psalm "Blagosiljaj duso moja Gospoda...", ili kako se popularno kaze - prva slava. Drugi se antifon sastoji od 145. psalma i pesme "Jedinorodni Sine...", koja govori o ovaplocenju Hristovom - to je druga slava. Treci antifon cine stihovi blazenstava i pesama koje su pozajmljene sa jutrenja, iz takozvanih kanona. Izmedju antifona govori svestenik malu jekteniju i cita molitve antifona. Ove molitve, kao i (ostale koje cita svestenik) u toku Liturgije, svestenik cita tiho u oltaru, da Liturgija ne bi bila isuvise duga.

 

MALI VHOD

 Pri kraju pevanja stihova blazenstava vrsi se mali vhod. U staro vremeJevandjelje

se nije nalazilo na svetom prestolu, vec u narocitom spremistu. U toku bogosluzenja iznosilo se i stavljalo na sveti presto. Tada se prvi put pred ocima vernika pojavljivalo Hristovo jevandjelje i zato mali vhod prestavlja izlazak Hrista na propoved.

Svestenik, noseci Jevandjelje na grudima, izlazi kroz severne dveri i ide preko soleja prema carskim dverima, govoreci tiho molitvu vhoda, koja govori o tome da andjeli Bozji sluze zajedno sa svestenikom Liturgiju. Na sredini soleje svestenik blagosilja vhod (ulazak), celiva Jevandjelje i onda, podigavsi ga visoko iznad glave, govori na carskim dverima: Premudrost, stojmo smerno! Ovim recima poziva svestenik vernike na paznju, jer ce uskoro nastupiti citanje Svetog pisma. Vernici, videci Hrista medju sobom (Jevandjelje predstavlja Hrista), klanjaju Mu se i mole Ga da ih spase.

 

TROPARI I KONDACI NA LITURGIJI

 Posle vhoda sa pevaju se tropari i kondaci, kratke pesme, u kojima se slavi

praznik ili sveti, da bi se oznacilo da se Hristovo ucenje ostvarilo u zivotu Bozjih svetaca i da bi se svetima, kao izvrsiteljima Hristovog ucenja, ukazala cast koja im pripada. Pevanje tropara i kondakazavrsava se obicno pesmom u cast Presvete Bogorodice. Dok se pevaju tropari, svestenik tiho cita molitvu, u kojoj moli oprostaj grehova za sebe i sve koji stoje u hramu, koji od Boga mole snagu da bi Mu mogli pravedno sluziti. Molitva zavrsava vozglasom: Jer si svet Boze nas, i Tebi slavu uznosimo, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova - Amin.

 

CITANjE APOSTOLA I JEVANDjELjA

 

Pesma Sveti Boze, sveti Krepki, sveti Besmrtni, pomiluj nas uvedena je u bogosluzenje jos u petom veku, posle jednog cudesnog dogadjaja u Carigradu, kada je grad bio spasen od zemljotresa, a cula se pesma andjeoska, ovakve sadrzine. Na neke Gospodljnje praznike, umesto ove pesme, peva se: Vi koji se u Hrista krstite, u Hrista se obukoste, Aliluja. Na Krstovdan (14/27. septembra) i Nedelje krstopoklone peva se: Krstu Tvome klanjamo se Gospode i sveto vaskrsenje Tvoje slavimo.

Djak, koji ce citati apostol, prima od svestenika blagoslov i odlazi na sredinu hrama, dok pojci pevaju prokimen, odredjeni stih iz Svetog pisma Starog zaveta. U apostolu se citaju odlomci iz Dela (svetih apostola) i poslanicasvetih apostola. Za vreme citanja apostola narod stoji, a svestenik kadi oltar i ceo hram sa soleje - da bi time oznacio kako se citanjem Svetog pisma rasirio dar Duha Svetog, kako se izlio na sve krajeve sveta i u duse vernika miomiris Hristovog ucenja.

Slusajuci citanje apostola, mi se secamo poziva Hristovog, upucenog ucenicima, kada su oni sve ostavili i posli za Njim i pocetka propovedi apostola, na koju ih je Hristos poslao. Svestenik zatim tiho cita molitvu pred svetim jevandjeljem, u kojoj moli Boga da nas obasja svojom svetloscu, kako bi mogli razumeti jevandjelje koje ce nam se citati.

Posle citanja apostola, koje se zavrsava pesmom aleluja (jevrejska rec, a znaci - hvalite Gospoda), svestenik priprema vernike za slusanje svetog jevandjelja. Za citanje jevandjelja pale se svece, da bi oznacile svetlost jevandjelske istine, koja je prodrla kroz tamu neverovanja, a u kojoj su se nalazili narodi pre Hristovog dolaska. Ovom svetloscu se i danas prosvecuje um svih onih koji u Hrista veruju i Njegovu nauku slusaju.

Svestenik uzima Jevandjelje sa svetog prestola i iznosi ga na carske dveri, pokazujuci time da su i apostoli, radi propovedanja jevandjelja izasli iz Jerusalima. Tu se Jevandjelje stavlja na specijalan stalak - nalonj - a ako sluzi djakon, nalonj ce se staviti na amvon (okruglo uzvisenje na soleji).

Jevandjelje nam izlaze svedocanstva o zivotu Gospoda Isusa Hrista, govori o Njegovom ucenju, delima i cudima, pa zato svi vernici treba pazljivo i pribrana duha da slusaju, pravo stojeci, a preklonjene glave, pokazujuci na taj nacin, da su spremni da izvrsuju ucenje Hristovo, objavljeno u Jevandjelju.

 

ZAVRSETAK LITURGIJE OGLASENIH

 Ubrzo posle citanja jevandjelja zavrsava se Liturgija oglasenih, jer su citanje Svetog

pisma i propoved za oglasene bili najvazniji. Svestenik zatvara carske dveri i govori sugubu jekteniju (sto ce reci - udvostrucenu), koja je dobila ime po tome, sto se u pocetku ove jektenije, u dva maha, udvojeno, obracamo milosrdju Bozjem, a narod na molbe odgovara sa tri puta Gospode pomiluj. Molbe su upucene za zdravlje i napredak naroda i arhijereja, za one koji su podizali hramove i pomagali ih, kao i za sve pravoslavne hriscane. U nastavku ove jektenije moze se, po potrebi proiznositi i jektenija za upokojene, u kojoj se molimo za oprostenje grehova umrlih hriscana. Ovaj deo Liturgije zavrsava se jektenijem za oglasene, a za to vreme svestenik na svetom prestolu razvija antimins.

Zasto se danas, kada u Crkvi zvanicno nema katihumena, kad niko ne napusta hram na poziv: oglaseni izidjite..., ipak na Liturgiji citaju jektenije za oglasene?

Zato sto i medju hriscanima ima mnogo takvih, koji bi se mogli ubrojati medju oglasene jer, iako su krsteni, ipak svojim zivotom pokazuju da nisu dostojni da ucestvuju u Liturgiji. Svi oni koji se ne kaju za ucinjeni greh, koji svesno krse zapovesti Bozje i zapovesti crkvene, koji u svojoj dusi gaje mrznju i zlo prema svojim bliznjima, trebalo bi, na svestenikov poziv, da izidju iz hrama, kao sto su nekada izlazili pokajnici i katihumeni stare Crkve.

Oglaseni su, takodje, i svi oni maloletni i punoletni potomci pravoslavnih predaka u bivsim komunistickim zemljama, a koji do sada jos nisu krsteni.

U staro vreme, zajedno sa oglasenima, izlazili su i oni hriscani koji su zgresili, koje je Crkva na izvesno vreme odlucivala od ucesca u vrsenju svete tajne Evharistije. Poziv oglasenima da izadju iz hrama, napominje nam da, ako bi nam Crkva sudila onako kako je

sudila u staro vreme, mnogi bi od nas zasluzili da izadju iz hrama, pre najvaznijeg dela Liturgije, Evharistije.

 

LITURGIJA VERNIH

 

VELIKI VHOD

 Kad su, na poziv svestenika, oglaseni izasli iz hrama, pocinje treci deo Liturgije,

kome mogu prisustvovati samo verni, zbog cega se i nazova Liturgija vernih. Glavni delovi Liturgije vernih su: veliki vhod, priprema za osvecenje casnih darova, osvecenje darova, priprema za pricesce, pricesce svestenika i vernika, blagodarenje Bogu sto nas je pripustio svojoj bozanskoj tajni i, na kraju, zavrsetak Liturgije.

Posle dve kratke jektenije i dve molitve za vernike, narod pocinje da peva heruvimsku pesmu, takozvanu "heruviku", u kojoj se kaze da mi tajanstveno predstavljamo heruvime, koji nevidljivo nose Cara slave. Zato sada treba odbaciti svaku zivotnu brigu, to jest da ne mislimo nista o imanju, slavi, uzivanju, nego da dostojanstveno primimo Cara svih zemaljskih i nebeskih stvorenja, sa onom cascu i slavom, kojom Ga slave angelske cete na nebu, klicuci - aliluja.

Dok narod peva prvi deo heruvike, svestenik najpre cita molitvu, u kojoj se govori o potrebi duhovne cistote za one koji sluze pred svetim prestolom, a zatim, podivavsi ruke, govori tri puta heruvimsku pesmu i na kraju kadi oltar i hram sa soleje. Odlazi zatim zrtveniku, uzima levom rukom diskos a desnom putir i, kad narod prestane sa pevanjem, izlazi kroz severne dveri, iduci prema sredini soleje, pominje blagocestivi narod, ktitore i priloznike hrama, episkopa i sve pravoslavne hriscane. Svestenik ulazi u oltar i stavlja svete darove na razvijen antimins na svetom prestolu, a narod nastavlja da peva drugi deo heruvike.

Veliki vhod, to jest prenosenje casnih darova sa zrtvenika na sveti presto, radi osvecenja i pretvaranja u telo i krv Hristovu, sto je i glavna svrha Liturgije vernih, kao i pevanje heruvimske pesme, simvolicki predstavlja dolazak Isusa Hrista iz Vitanije u Jerusalim, da pretrpi mucenja, stradanje i smrt. Zato, za vreme velikog vhoda, gledajuci prenosenje casnih darova, sa najvecom poboznoscu i postovanjem priklanjamo glave, kao da mimo nas prolazi sam Gospod nas Isus Hristos, iduci na muke i stradanja, radi nas i nasih grehova i zato treba u sebi da ponavljamo: Seti me se Gospode u carstvu Tvome (Lk.23,42).

Postavljanje casnih darovana sveti presto predstavlja raspece Hristovo, zatim skidanje tela sa krsta i polaganje u grob. Zatvaranje carskih dveri i navlacenje zavese, simvolicki predstavlja pecacenje groba Hristovog i postavljanje straze oko njega.

 

PRIPREMA ZA OSVECENjE CASNIH DAROVA

 Posle tog velicanstvenog prenosenja casnih darova na sveti presto, pocinjemo da se

pripremamo za vrsenje svete tajne Evharistije. Svestenik najpre proiznosi prozbenu jekteniju, u kojoj svaka molba zavrsava recima: od Gospoda molimo (prosimo). Posle svake molbe narod odgovara: Podaj Gospode! Jektenije zavrsava podeljivanjem mira i pozivom svestenika na medjusobnu ljubav: Ljubimo jedni druge, da bismo jednodusno ispovedali a narod prihvata: Oca i Sina i Svetoga Duha, Trojicu jedinosusnu i nerazdeljivu. Na ove reci verni su duzni da ispune svoje duse ljubavlju prema svojim bliznjima, da od srca oproste sve uvrede i da svi u sebi gaje medjusobnu

cistu i bratsku ljubav u Isusu Hristu. Bez takvog raspolozenja duse, prisustvovanje na Liturgiji ne moze biti Bogu ugodno, a ni nama korisno (Mk.11,25-26;Mt.6,15).

Da bi dostojno i sa verom mogli pristupiti svetoj tajni, poziva nas svestenik recima: Dveri, dveri, premudroscu pazimo! U staro vreme taj vozglas se odnosio na specijalne vratare, da paze kako niko ne bi ulazio, ni izlazio iz hrama. Sada nas ovaj vozglas podseca da zatvorimo vrata srca svoga za sve sto nije dobro. Samo u ljubavi i jednomisliju, to jest u istoj veri i nadi moze se vrsiti veliko i strasno bogosluzenje tajne Tela i Krvi Hristove. Zato, pristupajuci mu, mi citamo Simvol vere, u kome su ukratko izlozene osnovne istine hriscanske vere.

Za vreme citanja Simvola vere, svestenik mase vozduhom iznad svetih darova. Time on izrazava snagu molitve o silasku Duha Svetog na darove i njihovom osvecenju. Otkrivanje darova i otvaranje zavese na dverima, oznacava da mi svoju veru ispovedamo pred licem samoga Gospoda. I sledeci vozglas: Stojmo smerno, stojmo sa strahom, pazimo da sveti prinos u miru uznesemo, upucuje nas kako treba da stojimo pred Gospodom i da budemo postojani u veri. Narod prihvata ove reci i dopunjava ih: Milost mira - zrtvu hvale, jer je Bogu najugodnija zrtva - nasa ljubav prema dusevnom miru i dusa cista pred Gospodom. Posle upucenog blagoslova, svestenik nas poziva da uzdignemo svoja srca ka Gospodu. U najuzvisenijem casu Liturgije, hriscani treba da uzdignu osecanja i misli od zemaljskog ka nebeskom, da odbace sve zivotne brige i da uprave srca ka Bogu covekoljubcu.

 

"LjUBIMO JEDNI DRUGE, DA BISMO JEDNODUSNO ISPOVEDALI:OCA I SINA I SVETOGA DUHA, TROJICU JEDNOSUSTNU I NERAZDELjIVU"!

 

KANON EVHARISTIJE

 Podsecajuci na Spasitelja, Koji je na Tajnoj veceri blagodario, svestenik, klanjajuci

se pred svetim prestolom, govori: Zablagodarimo Gospodu! Od tog momenta pocinje KANON EVHARISTIJE to jest strogo, po pravilu ustanovljeni poredak samog osvecenja darova, najvazniji deo Liturgije. Narod peva: Dostojno je i pravedno klanjati se Ocu i Sinu i Svetome Duhu..., a za to vreme svestenik cita evharistijsku molitvu, uzima zvezdicu, dodiruje njenim krakovima diskos, govoreci glasno zavrsetak molitve: Pobednicku pesmu pojeci, klicuci, uzvikujuci i govoreci, a narod punim glasom nastavlja: Svet, svet, svet, Gospod Savaot. (Savaot - Gospod nad vojskama) Puno je nebo i zemlja slave Tvoje; Osana (osana, jevrejska rec - Gospode spasi) na visinama, blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje; Osana na visinama. Svestenik za to vreme nastavlja da cita evharistijsku (blagodarstvenu) molitvu, koja se zavrsava recima: "uzevsi hleb u svoje svete i preciste i neporocne ruke, blagodariv i blagosloviv, osvetiv, prelomiv, dade svojim svetim ucenicima i apostolima, rekavsi: (tada pokazuje rukom na diskos i Agnec na njemu i nastavlja glasno da govori) Primite, jedite, ovo je telo moje, koje se za vas lomi na otpustenje grehova". Pokazujuci na casu govori: Pijte iz nje svi, ovo je krv moja novoga zaveta, koja se za vas i za mnoge proliva na otpustenje grehova. Na oba ova poziva narod odgovara sa Amin. U kratkoj molitvi, koju svestenik cita tiho, spominje se krst, grob, tridnevno vaskrsenje, uznosenje na nebo, sedenje sa desne strane Oca i drugi slavni dolazak, a glasno izgovara: Tvoje (darove) od Tvojih (mnogobrojnih darova, koje si sam izabrao na Tajnoj veceri) Tebi prinosimo za sve (sto je pomenuto u predhodnoj molitvi - krst, grob, vaskrsenje, i drugo) i svega radi (radi naseg spasenja), a narod prihvata: Tebi (zato) pevamo, Tebe blagosiljamo, Tebi blagodarimo, Gospode, i molimo Ti se, Boze nas.

 

OSVECENjE DAROVA

 Svestenik sada cita molitvu, u kojoj se direktno obraca Duhu Svetome, da sidje i

osveti darove, da ih pretvori u telo i krv Hristovu. Tek posle ove molitve usudjuje se pravoslavni svestenik da blagoslovi darove poslednjim, zavrsnim blagoslovom. Nastaje najsvecaniji trenutak Liturgije. Vrsi se tajna koja je nedostupna i andjelima. Pripremljen blagodacu Duha Svetog, svestenik blagosilja Sveti Agnec i tiho govori: I ucini ovaj hleb casnim telom Hrista Tvoga. U tom trenutku zvoni prvi put zvonce u oltaru (obicaj prihvacen u severnim eparhijama), a narod tiho i pobozno peva: I molimo Ti se, Boze nas.

Svestenik sada blagosilja putir i tiho govori: A sta je u casi ovoj (ucini) casnom krvlju Hrista Tvoga. Po drugi put zvoni zvonce, a narod ponavlja: I molimo Ti se, Boze nas. Svestenik krsnim znakom blagosilja putir i diskos zajedno i govori: Pretvorivsi ih Duhom Tvojim Svetim. I treci put zvoni zvonce, a narod gromkim glasom i otegnuto peva: I molimo Ti se, Boze nas. Od tog trenutka, silom Duha Svetog, casni darovi su osveceni i pretvoreni. Pretvoren je hleb u istinito telo Hristovo, a vino (sa vodom) u istinitu krv Njegovu, iako pred nasim ocima ostaju u svom prirodnom obliku. Svestenik pada nicice pred svetim prestolom i zahvaljuje Bogu sto ga je udostojio ovog najuzvisenijeg svestenodejstva.

Trenutak osvecenja darova i njihovog pretvaranja u telo i krv Hristovu je, prema tome, najsvetiji i najuzviseniji trenutak. Stoga se zvonjenjem velikog zvona sa zvonika opominju ne samo prisutni u hramu na poboznije molenje, nego se time objavljuje i svima koji nisu u hramu, dokle god dopire zvuk zvona, da ostave za casak svoje poslove i razgovore, da sjedine svoje molitve sa molitvama koje se prinose u hramu.

Kao sto je zrtva Hristova na krstu bila prinesena za ceo svet, isto tako se evharistijska zrtva prinosi za ceo svet, sto se narocito izrazava u molitvama posle osvecenja darova, kad se svestenik pojavljuje kao posrednik izmedju Boga i cele vaseljene.

Svestenik se moli za one koji su spremni da se priceste svetim darovima, zatim za umrle i najzad za zive. Za pricesnike svestenik se moli, da im sveti darovi budu na budnost duha, za oprastanje grehova, za zajednicu Duha Svetog, a ne na sud i osudu. Svestenik se moli da Bog, zbog molitava svetaca, pogleda i na nas.

Uzvisenim glasom spominje svestenik Vladicicu nasu Bogorodicu, precistu Djevu Mariju, da bi time pokazao duboko postovanje, koje pripada Majci Bozjoj i carici svih svetih, najmocnijoj nasoj posrednici pred prestolom Bozjim, a pominjemo i sve ostale, zbog kojih je izvrseno ovo zrtvoprinosenje. Bogorodica je takodje covek i zato je njeno spasenje, kao i svih ostalih ljudi, bilo izvrseno od strane Hrista. Zive i upokojene clanove Crkve svestenik pominje tiho, sapatom, a samo arhijereja pominje glasno.

Pomenuvsi crkvenu vlast, svestenik moli od Gospoda jednodusnost i mir za celu Crkvu i posreduje za sve ljude sveta. Pomeni Gospode grad ovaj u kome boravimo, svaki grad i zemlju i one koji verom borave u njima. Pomeni Gospode one koji plove, putnike, bolesnike, patnike, zarobljenike i spasenje njihovo... I nastavlja glasno: I daj nam da jednim ustima i jednim srcem slavimo precasno i velicanstveno ime Tvoje, Oca i Sina i Svetoga Duha...

Blagosiljajuci prisutne, svestenik zavrsava KANON EVHARISTIJE. Pocinjuci pripremanje vernika za primanje svete tajne, to jest pricesce. Svestenik proiznosi po drugi put prozbenu jekteniju, u kojoj se moli za oprostenje nasih grehova i za dobijanje mirnog, svetog i bezgresnog zivota. Ova jektenija se zavrsava svecanim citanjem molitve Gospodnje (Oce nas...).

 

PRIPREMA ZA PRICESCE

 Stojeci pred svetim prestolom, svestenik govori uzvisenim glasom: Pazimo!

Svetinja svetima! Pazljivo uzima prstima obe ruke Agnec i podize ga uvis, sto oznacava uznosenje Spasitelja na krst i raspece, a reci nas podsecaju da se svetinja, to jest tajna pricesca, daje samo svetima. Narod na to smerno odgovara: Jedan je svet, jedan je

Gospod Isus Hristos... to jest, niko od ljudi nije svet sam po sebi, vec da svetost dobija od jednog svetog Isusa Hrista i svaki treba da se trudi, da po meri svoje duhovne moci dobije osvecenje.

Da bi pokazao Spasiteljeve muke na krstu, razlama svestenik Agnec na cetiri dela i te delove unakrsno razmesta na diskosu. Zatim uzima jedan deo, na kome pise Isus, spusta ga u putiri potom uliva toplu vodu, toplotu. Sjedinjenje tela Hristovog (Agneca) sa bozanskom krvlju, oznacava vaskrsenje Hristovo, a topla voda se sipa u putir da bi se mi pricestili toplom krvlju Hristovom, jer je u zivom telu topla krv.

Svestenik se pricescuje u oltaru, a narod za to vreme peva pesmu, koja se zove pricasten. To je neki stih iz Svetog Pisma ili odgovarajuca pesma. Pricesce svestenika u oltaru podseca nas na vaskrsenje Hristovo unutar zapecacenog groba. Oni se pricescuju odvojeno telom (od cestica na kojoj pise Hristos) i krvlju iz putira, kako su se u starini pricescivali svi vernici. Sada svestenik priprema svete darove za pricesce vernika, drobi cestice NI - KA na sitne delove, prema broju pricasnika, citajuci pri tom reci pashalnih (vaskrsnjih) pesama i sipa ih u putir. Ako nema pricasnika medju vernicima, onda ce sada u putir sipati sve cestice sa diskosa.

 

PRICESCE VERNIKA

 Kad je svestenik pripremio pricesce za vernike, otvara carske dveri i iznosi Svetu

casu, pozivajuci vernike recima: Sa strahom Bozjim, verom i ljubavlju pristupite! Pokazivanje putira na dverima predstavlja javljanje vaskrslog Hrista apostolima, a ucenici koji su videli Vaskrslog, poklonili su Mu se. Vernici sa poboznoscu i prekrstenim rukama na grudima dolaze na soleju, gde za svestenikom ponavljaju molitvu pred Sveto pricesce. U njoj ispovedamo nasu veru u Svetu tajnu pricesca i molimo Gospoda naseg Isusa Hrista, da nam oprosti nase grehe, koje smo ucinili hotimicno i nehotimicno, recju ili delom, da bi se mogli neosudjeno pricestiti. Molimo Gospoda da nas pripusti Svetoj tajnoj veceri, ne zato da bi dali izdajnicki poljubac kao Juda, vec da bi rekli kao onaj razbojnik, koji je bio raspet sa Hristom: Seti me se Gospode u carstvu Tvome!

Prilazeci Svetoj casi svaki treba da kaze svoje ime. Svestenik pricescuje vernike kasicicom, zahvativsi telo i krv i govoreci: Pricescuje se cedo Bozje (ime) casnim i presvetim telom i krvlju Gospoda i Boga i Spasa nasega Isusa Hrista na otpustanje grehova i na zivot vecni. Pricesceni vernik brise usta ubrusom, celiva podnozje putira, uzima parce prosfore, klanja se i odlazi ustranu, da pazljivo saceka kraj Liturgije i blagodarstvenu molitvu, koju ce svestenik procitati posle pricesca. Za vreme pricesca narod peva: Telo Hristovo primite, izvor besmrtnosti okusite!

Kad su se svi pripremljeni vernici pricestili, unosi svestenik putir u oltar i sipa u njega sve cestice sa diskosa, koje su izvadjene na proskomidiji. Zatim rukom blagosilja vernike, a narod izjavljuje kroz pesmu: Videsmo svetlost istinsku, primismo Duha nebeskog, nadjosmo istinitu veru, klanjamo se nerazdeljivoj Trojici, jer nas je ona spasla. I poslednji put iznosi svestenik na dveri Svetu casu, osenjujuci njome sve prisutne, uz reci: Svagda, sada i uvek i u vekove vekova. Oni koji se nisu pricestili, klanjaju se Svetoj casi, secajuci se vaznesenja Hristovog na nebo. Dobivsi veliku radost u pricescu Svetim tajnama, mi blagodarimo Bogu u molitvi, koju narod slozno peva: Da se ispune usta nasa hvale Tvoje, Gospode, jer si nas udostojio da se pricestimo svetim Tvojim... tajnama... Blagodarenje se nastavlja i u poslednjoj jekteniji, koju izgovara svestenik, zatvarajuci antimins na svetom prestolu.

 

ZAVRSETAK LITURGIJE

 Svestenik objavljuje zavrsetak Svete liturgije i, pripremajuci vernike za dostojan

izlazak iz hrama, kaze: U miru izidjimo! No pojci, u ime svih vernika, izjavljuju zelju, da ne izlaze iz hrama drugacije nego u ime Gospodnje, da dobiju blagoslov imenom

Gospodnjim. Tada svestenikstaje iza amvona i cita molitvu, u kojoj ukratko ponavlja molbe cele Liturgije: on moli da Gospod spasi svoj narod, da blagoslovi one koji Njemu pripadaju, da sacuva punocu svoje Crkve i da osveti one koji vole lepotu doma Bozjeg, da ne napusti one koji se u Njega nadaju, jer je svaki dar savrsen koji dolazi odozgo, od Oca svetlosti, kome treba neprekidno da uznosimo hvalu i slavu, na sta narod tri puta peva: Neka je blagosloveno ime Gospodnje od sada i do veka!

Zavrsavajuci Liturgiju, svestenik proiznosi otpust, prizivajuci svete Bozje ugodnike, da posreduju za ljude. Vernici prilaze svesteniku da celivaju casni krst, a on im razdaje antidor, naforu, to jest ostatke prosfora iz kojih je izvadjen Agnec i ostale cestice. Nafora se daje onima koji se nisu pricestili na Liturgiji (jer svi vernici nisu uvek spremni i dostojni da prime Sveto pricesce). Otuda se nafora i naziva antidor - sto znaci: umesto dara Svete evharistije. Na taj se nacin postize jedinstvo onih koji su se pricestili sa onima koji se nisu pricestili. Ovim se unekoliko ispunjavaju reci Svetog apostola Pavla: Jer je jedan hleb, jedno smo tijelo mnogi, posto se svi od jednog hleba pricescujemo (1.Kor.10.17).

Davanje nafore cini se spomen na agape (veceri ljubavi), zajednicke trpeze hriscanske zajednice iz prvih vremena Crkve. Od ostatka prinesenih darova, a u svrhu pomaganja siromasnih, odrzavale su se agape - zajednicko bratsko obedovanje, kao vidljiv znak medjusobne ljubavi i hriscanskog jedinstva.

Na mesto ovih agapa crkva je uobicajila da, posle Liturgije, podeli vernima ostatke blagoslovenog hleba, u znak njihove zajednice sa Crkvom. U znak te zajednice nafora se salje kuci onima, koji zbog bolesti ili kakvog drugog opravdanog razloga, nisu mogli da dodju u crkvu na Sluzbu Bozju.

Nafora se obicno jede pre svakog drugog jela toga dana.   

 

MOLITVA PRE PRICESCA

 Verujem Gospode i ispovedam da si Ti vaistinu Hristos, Sin Boga zivoga, Koji si

dosao u svet da gresnike spases, od kojih sam prvi ja. Jos verujem da je ovo samo precist Telo tvoje i ovo sama casna Krv tvoja. Stoga Ti se molim: pomiluj me i oprosti mi sagresenja moja, hotimicna i nehotimicna, ucinjena recju i delom, svesno i nesvesno i udostoj me da se neosudjeno pricestim precistim Tajnama tvojim na otpustenje grehova i na zivot vecni.

Primi me danas Sine Bozji, za pricasnika Tajne Vecere tvoje, jer necu kazati tajnu neprijateljima tvojim, niti cu Ti dati celiv kao Juda, vec kao razbojnik na krstu ispovedam Te: pomeni me, Gospode, u Carstvu tvome. Neka mi pricescivanje svetim tajnama tvojim, Gospode, ne bude na sud i na osudu, vec na isceljenje duse i tela. Amin.

 

MOLITVA POSLE PRICESCA

 Blagodarimo Ti covekoljubivi Vladiko, dobrotvore dusa nasih, sto si nas i u danasnji

dan udostojio tvojih nebeskih i besmrtnih tajni. Ispravi put nas, utvrdi sve nas u strahu tvome, sacuvaj zivot nas, ucvrsti korake nase, molitvama i moljenjima slavne Bogorodice i Prisnodjeve Marije i svih svetih tvojih. Amin.

 

IZ POSREDNICKE MOLITVE NA LITURGIJISVETOG VASILIJA VELIKOG

 ...Pomeni Gospode tvoju svetusabornu i apostolsku Crkvu od kraja do kraja

vaseljene i daruj mir njoj koju si stekao casnom Krvlju Hrista tvoga i ovaj sveti hram utvrdio do svrsetka veka...

Pomeni Gospode blagoverni narod nas, naoruzaj ga oruzjem istine i daruj mu pobedu nad vidljivim i nevidljivim neprijateljima...Dobre sacuvaj u dobroti tvojoj, rdjave dobrotom tvojom obrati u dobre... po obilju milosti tvoje pomiluj nas: domove nase napuni svakim dobrom, brakove sacuvaj u miru i slozi, decu odgaji, omladinu vaspitaj, starce ukrepi, malodusne utesi, rasejane saberi, zabludele obrati i prisajedini tvojoj svetoj Crkvi; plovi sa onima sto plove; putuj sa onima sto putuju; udovice stiti; sirocad zastiti, suznje oslobodi; bolesnike isceljuj.

Pomeni Boze one pod sudskim isledjenjem i one po rudnicima... i sve one sto su u bilo kakvoj nevolji i nuzdi i opasnosti.

Pomeni Gospode i sve one kojima je potrebno tvoje veliko milosrdje i one koji nas vole i one koji nas mrze... Pomeni i sav narod tvoj i izlij na sve bogatu milost tvoju i daruj svima ono sto mole za spasenje... Jer si Ti Gospode pomoc bespomocnicima, nada beznadeznima, lekar bolesnima...