OSUNČANO OKO I PERO SOKOLOVO Pisac: Miša Daničić Beograd, kraj 2009...

2

- K R A J - 13 maja (jedna od bezbroj REVOLUCIJA, na samo TRI kruga od SUNCA...) Kamen što svetluca i stene zanosnih oblina... Lepo je i prijatno. Jedina svetlost dolazi nošena pucketanjem vatre. I toplota. Bio bi to ugodan i prostran dom, da nije PEĆINA... Tup zvuk se razlegao i više puta odbio o reljefne naslage sige. Rikošet eha? Ili, Eho rikošeta? Tek: Vazduh, godinama zarobljen, bučno proslavi slobodu. Neko je otvorio flašu vina... Ljudi sede oko vatre.Svako je našao mesto i čeka da bude poslužen.Čaše u obliku lale žedno se pune tečnošću jasno skerletne boje. Što bi bio Vinsentov opis... To se vino rumeni...Rujno vino. Kažem ja...RUJAN je bio bog vatre i dao je ime boji. On je i preteča zmajevitih... Flaša Sunca u vino spakovana konačno rasuta u čaše osveštala je pećinu.I ove što obitavaju u njoj.Pećinske ljude... Zatim sledi kucanje i - KRISTALNA ETIDA... Danas sam postao OTAC ! I DEDA. Isti dan, isti čas. Sada, sa ove dve prelepe devojčice, u pećini nas ima trinaest.

3

Trinaest Maja. Mina, moja kći ( koju sam tek nedavno upoznao ), i Vesper - porodiše se u razmaku od TRI minuta. Čudesnom igrom sudbine, Danica i Indija ugledale su svet u nedrima jedne planine.I nisu mogle da udahnu svež majski vazduh u svoja majušna pluća... ( Da je sve bilo normalno, napolju bi slikao MAJ,vetrom umesto četkice.Oživeo bi svojim dahom sve čega se dotakne.Jutrom bi rosio polja i livade, u podne bosonog trčao po proplancima, a s večeri mirisao šumom. Vladao bi, tako, orkestrom prirode gde sve polako cveta i zri.Dirigovao... ) Ali - Nije se čuo vetar, ništa nije cvetalo - SVE je bilo okupano tamom... Eto. Tako se završilo... Baš tamo gde je nekada davno i počelo - U p e ć i n i...

PEĆINA Zovem se Pisac.

4

Od imenice, ne od glagola.Moji roditelji - Otac i Majka dali su mi to ime... - Biće pisac, rekla je majka, kad sam došao na svet. - Onda neka se tako i zove, rekao je otac, to će ga stalno podsećati na obavezu u životu.Da piše... - Šališ se? Nije. Napisao sam dve knjige: " EPITAF NA GROBU MLADOG PESNIKA SAMOUBICE " i "PREMETAČINA ANAGRAMA " Treća ? Stiže pravo iz pećine.Pod brdom. U kršu.Pišem. Okružen ljudima koje volim. Šteta što majka i otac odavno nisu među živima. Sada bi bili ovde, sa nama - u pećini. Pogubljeni su kao " kolateralna šteta " , ili tako nekako...U ovom poslednjem bombardovanju. ( da je bar poslednje ) " Tomahavk " ih je zatekao u biblioteci.Istoj onoj u kojoj su se nekada davno upoznali.Zavoleli... Majka je dolazila da čita.Uzima nove knjige. Otac je radio tu. Viđali su se svakoga dana i jedan put, domar se odvažio i skuvao joj " pravi " čaj. - Aparat je u kvaru, rekao je, mislim da će vam se svideti za promenu nešto pravo... Tako je počelo: - Prijaće vam uz tu divnu knjigu, nasmešio se. Ona mu ponudi svoj učtivi osmeh: - Hvala, već ste stigli da je pročitate? Sa svakom novom rečju rađalo se prijateljstvo koje je ubrzo preraslo u nešto više ; Skladan brak.Sin.Skroman život.Knjige.Zajednička čitanja. A onda :

5

Direktan pogodak ! "Toma Soko" je ušetao kroz otvoren prozor.Jednog običnog dana.U osvit 21 veka - pogođena je biblioteka. U glavu... Izgoreli su zajedno sa knjigama koje su toliko voleli. Nisam imao šta da sahranim. Dali su mi samo džak pepela. Pratio me osećaj da zajedno sa njima u raku spuštam sabrana dela nekog ruskog klasika.Ipak, nisam ih razdvojio.Ostaće tamo, u tom grobu zauvek, tako pomešani - majka, otac i knjige.Ubacio sam još " VESNIKA BURE ". Gorkog.To je bila njihova pesma... ( pogađate - kao šaku pepela ) Ne želim više o tome. Ipak se danas slavi. U pećini. Rekoh vam već, danas sam postao otac.Deda. Danas baš, reših da nastavim da pišem a nemam predstavu o tome da li će ta knjiga uopšte ugledati svetlost dana. (Ili bilo ko od nas...) Da li ću uspeti da je završim i hoće li je iko, ikada čitati? ( osim, možda, mojih sapatnika ovde, koji kako vidim spokojno pijuckaju vino.Smeju se i greju kraj vatre. Kao da napolju nije, pa recimo - m r a k )

1

( jedan krug pre kraja ) Pokrenuh se.

6

Obukao sam majicu sa Čeovim likom.Crvenu.Bez rukava.Iza Ernesta je bila Kubanska zastava a ispod je pisalo: " SEJAMOS REALISTAS EXIJAMOS LO IMPOSIBILE " Upalio sam plin i pristavio vodu.Za kafu.Sve je ovde radilo na plin i sve je bilo maleno.Nije ni čudo, živeo sam na točkovima...U kamperu. Bio je to dom. Mogao sam da biram gde ću prenoćiti.U centru ili u šumi. Ipak, živeo sam u deminutivu.Čist minimalizam.Minijature svakodnevice. Znači kafica. Možda i rakijica.Kajsija.Za dobro jutro. ( na parkingu sam uz reku, kod broda STARA STENKA, koji je takođe i restoran. Reka je SAVA... Eno me, Postavljam stvari na noge - tačnije mali, okrugli stočić. Ispred FORD KAMPERA, moje kuće ) SUNCE MI ODOZGO NAMIGUJE: " BUDIMO REALNI, OČEKUJMO NE MOGUĆE " Baš takav plan sam samislio za danas...Realno nemoguć... Prastari radio, upaljen ko zna kad, sa stanicom uvek podešenom na " NOSTALGIJU " svirao je baladu : "JEDNOG DANA I ODLETEĆU "

7

Pevala je, Rendi.Nežnim vokalom.Kraford. Otvorio sam prozor. Široki.Bočni.Jedini... Napolju - mirisi jutra pomešaše se sa rekom, kafom i kajsijama.Unutra - uploviše tiho u kamper... ( Bio je to FK 2000.Mora da je to 70 - tih kad su ga pravili ciljana d a l e k a budućnost. Ali,pogledajte ga sada.Ruinirano izgleda spolja. Oguljen je, nažuteo.Blatnjavih, ispunpanih guma. Više liči na nepokretnu imovinu. OPTIČKA VARKA Bio je u TOP - FORMI - " Kadar stići i uteći i na strašnom mestu postojati." )

ODELO NE ČINI ČOVEKA...To jest KAMPERA...

U BelomGradu počinjalo je leto.Preko puta jedne vrbe na

Savi, ( u kojoj se Sunce ogledalo, kao u ogledalu a savski galeb

jurio za odsjajem, zabavljen, daleko od svog jata.) -

Džonatane, rekoh mu, kakva je voda ?

Ovde su jutra čudesno lepa. Zato sam tu, skoro uvek, bacao sidro. Da ne kažem podizao ručnu... Ne retko, prohuji pored mene poneki biciklista.Ranoranioc. Već smo se navikli jedni na druge.Neki mi i mahnu.Ponekad. Mislim da mi pomalo i zavide.Što živim slobodan na njihovoj stazi. (biciklistička staza počinjala je od savskog rukavca,marine gde

8

bejahu usidreni mnogi brodići, čamci,gliseri,jedrilice i jahte.Predivan pogled se pružao već na samom startu.I, mada je levo - išla oko Jezera Ada Ciganlija - pored šume borova i jela, kupališta, uz nudističku plažu , pa zavijajući iznad brojnih kafea i restorana - pored ogromnog parkinga i konačno visokog gejzira , isprskana kapljicama vode kad god bi jače dunuo vetar, zvanično početak staze bio je ispred marine ) Ako ste vozili bicikl, put bi vas dalje vodio Bulevarom Vojvode Mišića, neko vreme, onda ponovo skretao uz reku od koje se više nije odvajao... Sada je pravo vreme da skinete nogu sa pedale jer prolazimo ispod prvog M O S T A... Da, dobro ste čuli: Sa desna kad ostavimo prugu za sobom, staćemo kod mog parkiranog doma. Taj most je moj prvi komšija.Godinama sam bio svedok njegovog nastajanja.A sve je počelo 21 maja 2008 i evo još uvek traje... ( na tabli izvođača radova vidimo natpis "21 MAJ 08 početak - 23SEPTEMBAR 2011 kraj radova.) (118,6 miliona evra koštaće on stanovnike Beograda.Čudno mi je samo to što ga grade Austrijanci,Slovenci i Nemci, nama koji tolike mostove izgradismo po trećem svetu...) Tako će se pored dva železnička - novog i starog - zatim Gazele i najzad Brankovog mosta, pred mojim očima roditi ŽIRAFA.Sa jaaako dugačkim vratom... Raselili su klub jedrenja koji je nekada zauzimao mesto na samom kraju rukavca na Adi.Poslednji u nizu, bio je zabačen iza veslačkih klubova Grafičar ,Zvezda i Partizan. Ali na ubedljivo naj lepšem mestu. ( da biste imali predstavu -- zamislite more.Oni su tu negde na rivi...Ali vi ste na plaži i držite noge u vodi.)

9

Divlji sprud često je prva zauzimala nadolazeća Sava.Zbog toga je Bole Legenda bar dva puta godišnje morao da seli sve stvari na drugi sprat zgrade.Bila je to njegova i kuća ljubitelja jedrenja.Škola za moreplovce... Na Savi... Hrabro su se borili sa ćudima reke i izdržali sve te godine ali su zbog novog mosta morali da odu sa tog divnog, robinzonskog mesta.Jer, na tom sprudu, izgradiće se noseći stub mosta - vrat buduće žirafe... Mogao sam da vidim, tih dana, kako se seli Bole Legenda a zatim kako kamioni dovlače kamen, čelik i veliki, žuti kran.Kada su je najzad sklopili dizalica je gospodarila nebom.Čak su se i oblačići razbijali o njen kljun. U moje "dvorište" stigoše šleperi, nicaše radničke barake, a ovi se neprestano muvaše okolo sve dok jednog dana ne ogradiše gradilište.Svoje maleno carstvo u kom su mogli da rade šta im se prohte... (Sve se to odvijalo na samo desetak metara od mene.I kampera. Na stazi.) Valjalo im je spojiti tri kraja. Početni od niza betonskih stubova, zatim noseći stub na rukavcu, ( pomenuti vrat ), i najzad silazni na Novom Beogradu kod brodogradilišta. Premostiti Savu. Po peti put... Tako se pred mojim očima rađao most. Počeh da razmišljam o novom mestu za spavanje, ( i buđenje ), ali mi pade teško da se odreknem uloge hroničara jednog mosta - " SavskeŽirafe " , koju bejah sam sebi dodelio. Odlučih da ostanem ovde... Nisam se pokajao.

10

( otići ću tek, mnogo, kasnije kad prvo vozilo pređe ovim mostom preko... ) Uzeh novi papir i nastavih da pišem... Sa polaznicima moje " male škole za velike pisce " sam dogovorio čas u gradu.Na starom mestu... (Bila je to škola kreativnog pisanja, koja me je izdržavala. Plaćala hranu meni i plin kojim se hranio kamper.) Tu sam bio da im otvorim neke nove svetove. U sopstvenom umu.Bez nametanja, bez upliva u stil pisanja. Upoznaću vas sa njima, kasnije, kako budu pristizali u "La Revolution", Knez... Sada me misao ponela pravo na most koji se rađao... Ispred mene. I nekoga ko je sve to uredno beležio svojom kamerom... " Da li čuješ bubnjeve, Fernando ? " pitala se ABA sa moje nostalgije... A ja sam pisao. Rukom, (ne kucaćom mašinom), da ne oteram DŽ o n a t a n a savskog galeba koji je sada prišao opasno blizu i radoznalo me gledao sušeći svoja srebrna krila na Suncu. Bacih mu par osušenih kajsija i nastavih da stvaram...

2

( Igraj se, ŽIVOT je samo FILM, pokušaj da svoj sam režiraš kad već ne možeš da igraš glavnu ulogu...) DSK je u stvari Dečko Sa Kamerom.Tako sam ga zvao.On je moj junak.Ove reči u zagradi ispod druge glave su njegov moto.

11

Ništa čudno, on nosi 8mm kameru svuda sa sobom.Ne razdvojni su.On nišani, kamera snima.Maštaju o SANDENSU. Prazniku ne zavisnog filma. "Igra Sunčevih Zraka", pričao je.Nema tu specijalnih efekata, besmislene priče skupo plaćenih zvezda i zvezdica.Lišena napadne montaže i konačno, bez Holivuda. Kamera sa ramena, film kao život... Život na filmu." On je već snimao jedan takav.Sa velikim F. O beogradskim biciklistima.Hodačima po stazi.Uopšte, o gradu i slavnoj istoriji.Prirodi.Rekama.Mostovima.Ljudima. Duboko zaglavljenim tu.Ovde.Sada. (O bombama koje su pale, one đavolske 999 sa kecom ispred.Sve je ovde naopako pa i rogonjin znak.Mada mislim da ni sam Sotona a ni svi njegovi vragovi nisu imali ništa sa rasturanjem jedne zemlje na njene sastavne delove.Neko se drugi pre dosetio...) Ovaj čudni grad je u svojoj istoriji, mnogo puta građen i razaran do temelja.Pa opet podizan.Kao da se BOG igrao Lego - Beograd kockicama.Vekovima. (naročito u "savezničkom" bombardovanju grada od aprila do septembra 1944, kada su pod izgovorom da biju švabe "naši saveznici" ubili lepi, beli grad ) Pomenute 1999 godine pale su bombe , po ko zna koji put na Beograd.Samo ovaj put u goste nam je sa visina stigao URANIJUM ! Siromašni. "Izvinite malo mi je istekao vek trajanja, morali su da me bace.Na vas." Mi se nešto i nismo ljutili.Lepo smo ga, po starom Srbskom običaju, ugostili.Uz pesmu i igru.

12

DSK je tih dana uglavnom snimao. BOMBING A LIVE. Onda ruševine... Bicikliste kako po lepom vremenu voze stazom, dok iz zvučnika zavijaju sirene ; O P A S N O S T iz V A Z D U H A ! Niko i ne mari za to... Nepoznati leteći objekti iz kojih je grmelo po BelomGradu bili su nevidljivi.Bar je tako bilo dok se jedan od njih nije sudario sa sveže pooranom njivom.Oboren od srbske PVO upecan na stari radar - lampaš... - Više nikad oni neće biti ne vidljivi, rekao je ushićeno, jedan Rus kome smo poklonili STELT tehnologiju, ( tj. njene ostatke sa sve plodnom sremskom zemljom.Crnicom.) Ironijom sudbine selo se zvalo Buđanovci... - Šta vam je trebalo da obarate taj nevidljivi avion od 4 milijarde, pitao je nato i još žešće udario po nama ... Izvinite, nismo znali da je nevidljiv ! Pisalo je posle po beogradskim fasadama u znak izvinjenja. Ali, saksofonista koji je tih dana glumio mr prezidenta i gazdu natoa, ( dozvoljavao pušenje u " ovalnoj sobi " iako je ta radnja strogo zabranjena na javnom mestu - onda lagao sa rukom na bibliji ), zatim njegov potrčko, klempavi englez, i neki notorni pijanac koga se više niko ne seća, nisu marili za to i dobro su nam zasolili odozgo.Tih dana... Bila je prava solana, s neba.

13

Ljudi su u Beogradu nastavili da žive, ( neki baš i nisu ), a Dsk je nastavio da snima svoj film... I Sava je nastavila svojim putem, (još malo pa), u Dunav... Sve se nekako nastavljalo jedno na drugo... Dsk je snimio kad su ubili jednu televiziju i sve ljude koji su se u zgradi zatekli.U tom krilu.Ostale su "samo" ranili. Snimao je rok koncerte u centru grada pod sirenama za uzbunu.Ruševine tornja na Avali.Ljude na mostovima - živi štit... Takav je bio Beograd tih ratnih dana. U školi, gde je Dsk učio, odlučiše da pošalju taj film na festival.Nije baš bio Sandens, ali recimo dobra smotra dokumentarnog filma... Klasa njegovog profesora, (kome sam zaboravio ime ali svi su ga zvali Šeik), oduvek je imala pobednički mentalitet. Već dokazani režiser dobro ih je podučio tajnama zanata. Cenio je posebno DSKa zbog njegovog insistiranja na "čistom" filmu.Bez laži i prevara.ONE MAN FILM."Kamera sa ramena". Dsk snima scenu: STAJAO JE TU.ISPRED MENE.KRALJ KESTENOVA.IMAO JE BODLJIKAVU KAPU I DVA OKA TAMNA.KESTENJASTA. OGRNUT PLAŠTOM OD BODLJI, SVETLUCAO JE ZELANKASTO.ILI JE TO BILO SAMO DOK MENJAM KANALE. MOJ UKRAS NA TVu.KESTEN U SVOJOJ POSTELJICI... GLEDAO ME NE TREMICE. DIVLJI KESTEN.OKLOPNIK. VRATI ME U PARK DEČAČE, REČE MI.JA SAM KRALJ... MOJI ME PODANICI TREBAJU... UJUTRU, REKOH IZNENAĐEN...NISAM NIŠTA PIO, ODAVNO... ODMAH...OSTAVI TU KAMERU I ODNESI ME.POD ONO DRVO. HOĆU DA VIDIM SVOJU DECU... MORAO SAM, POGLED JE BIO NE IZDRŽIV.IPAK JE TO KRALJ.SAMO HOĆE KUĆI.U PARK. ISPOD STAROG, DIVLJEG KESTENA POLOŽIO SAM KRALJA. IZDVAJAO SE U GOMILI SVOJIM PLAŠTOM I VELIČINOM. ZATO SAM GA VALJDA I PONEO SINOĆ...

14

VETAR JE ZGRABIO LIŠĆE ŽUREĆI NEKUD... OPRAŠTAM SE SA VISOČANSTVOM.ODLAZIM U SIGURNOST. NEŠTO JE MRMLJAO BODLJIKAVOJ DEČICI KOJA MU SE RADOVAŠE... DOK SAM KORAČAO POMISLIH DA... NEKE STVARI NE TREBA ODVAJATI OD PRIRODE...ILI... ILI ĆE TE U ŠETNJU U POLA NOĆI...DA POPRAVITE ŠTETU KOJU STE UČINILI PRIRODI... Video je Šeik u njemu sebe, bar kakav je nekada bio - mlad i butovan i protiv svih pravila...Protiv ispiranja mozga... Zato mu je naručio, posebno za film, muziku benda svojih prijatelja.Grupa se zvala Veliki Manitu, a ono što su svirali bila je čista REVOLUCIJA. Šeik mu obeća da će ga upoznati sa njima čim dođu u Beograd. Sada su u Meksiku na nekoj, (a kakvoj drugoj do), revolucionarnoj turneji.Skupljaju se pare za "ZAPATISTE" koje vodi Kapetan Markos.On je naravno borac protiv režima u Meksiku.Ulagivanje Americi, korupcija, droga, kriminal - zemlji Asteka je pretila propast...Sve manje SLOBODE... Glad, beda, sve veća razlika između bogatih i siromašnih i jedini spas bi bio - pogađate - REVOLUCIJA... Kao nekad Zapata i njegov najbolji borac Pančo Vilja. Dsk je odmah rekao Šeiku da bi taj film vredelo snimiti. - Vredelo bi ga i gledati , reče mu ovaj... Više od filma Dsk je voleo Minu.Ona je bila njegova srodna duša.Kad ju je video prvi put u kafeu "KNJIGA", znao je da je ugledao svoju srećnu zvezdu.Bila je to ljubav na prvi pogled. Obostrana. Pričaću vam kasnije o njima... Još samo da dodam da Dsk uglavnom pešači, nerviraju ga pogrešno, (namerno ? ), parkirani automobili po mestima namenjenim za kretanje pešaka.

15

Uredno beleži brojeve tablica.Na svoju kameru.Ponekad fotografiše, obožava prirodu i ne umorno je snima.Iz svih uglova...I čuva je, koliko god može... Uveče, naravno ide u KNJIGU... Svidela mu se istog momenta kad je u nju ušao. Bilo je to onog dana kad je snimao stare fasade i šunjao se dorćolskim ulicama.Video je natpis iznad i otvorio vrata... Knjiga ga zagrli svojim duugim rukama od stare narandžaste opeke.Cigla je tek tu i tamo bila cela.Grafiti po zidu, knjige na policama...Dobar izbor... UKLJUČIO JE KAMERU I NANIŠANIO. - Šta to snimaš, majstore ? ( tobož ne hajno) - upita ga barista - Film, odgovara ovaj ozbiljno, kad god vidim nešto ovako lepo moram da zabeležim.Pravo u mozak kamere. - Je li, stvarno ti se dopada moj bar? - Da, rekao je Dsk jednostavno. I nije slagao. Na jednom zidu: Ogroman foto - tapet jesenje šume.Ispred njega klupa.Iz parka.Požele da sedne... - To je naš kutak za zaljubljene, javi se glas odnekud. Ispod trešnjinog drveta nikad ne sedaj sam. Čaše raznih oblika i namena visile su sa kose tavanice iznad njega. U jednom uglu čučao je stari džuboks sa sve pločama u njemu. Dsk se pitao imaju li možda... - Pusti nešto, pročita mu barmen misli i dobaci mu staru petodinarku.Ovo su sad žetoni... ( ova se 5tica više puta obrte u vazduhu oko svoje

16

ose i najzad završi u ruci dečka sa kamerom ) ... imaju ... " HEJ DŽUD " krenuo je Džon. Ili Pol. Zvuci pesme ispuniše KNJIGU. Seo je za sto na kome su se jasno videli godovi. Veliki, stari panj... Taman mu se učini da vidi kakvu sliku, čaša se sa treskom smesti na nju zajedno sa glasom koji je prati : - Proka, reče i pruži mu ruku, "DVA PRSTA" - prvo piće kuća časti... Kucnuše se. - Uvek je tako, namignuo je Proka , vlasnik "kuće" - Nemate gostiju ? - Ne, ovde uglavnom dolaze stalni, a za njih je rano.Ponekad neko zaluta kao ti sada.Smejao se.Imamo frku oko rušenja. Stalno mi prete.Rasteruju goste.Hoće, valjda, da na ovom mestu dignu visoku zgradu. Tržnjak neki, sav u staklu tako nešto ... Ali, ne damo se sestra i ja, jel tako Minče ? Ušla je Mina, Prokina sestra, i stala kraj njih. Pogledom je fiksirala Dska. - Je li, da ti nisi neki novinar u potrazi za senzacijom, nekom pričom, nešto ? - Ne, ja studiram režiju.I kameru.Čuli ste za izraz - " ONE MAN BEND " ? E, pa ja sam "ONE MAN FILM " - E, a mi smo ti "TU MEN KAFE BUK ", reče Mina i istog trena svo troje prasnuše u smeh... Mina i Dsk.

17

Tako počinje priča o njima. Rekoh vam već, pričaću vam kasnije... Ta priča još uvek traje.Ali ja joj vidim skori kraj. Zajednički. Istovremeni. U pećini...

P E Ć I N A Ne, ne želim vam još reći zašto smo ovde. Ni zbog čega se napolju ne vidi " prst pred okom ". Ako čitate sve ovo znači da ste imali sreću ili znanje i preživeli, iako ste ostali na zemlji.

18

Na to ćemo doći kasnije, korak po korak.Glavu po glavu. ( Inače, kako bi ? Čemu moja tajanstvenost i vaše površno čitanje sve dok vas KNJIGA na jednoj strani ne uvuče u sebe...Sve dok ne uđete... ) Neko je, ipak sve znao i (propo)vedao... Spasao nam živote... I živote drugih... Sve je bilo kako si i rekao da će biti... Jednostavno odigralo se. Kao u pozorištu. U trenu. Samo je tresnulo. TRESNULO. Tek kasnije su došle munje pa gromovi. Žestoka oluja. Grmelo je kao u bioskopu. Mi smo bili na sigurnom.U publici... Sve dok nas mrkli mrak nije rasterao. Posle smo samo slušali.Iz sigurnog zaklona, razume se. Ogrnuti planinom kao gunjem. Smirivalo se u potresima.Daleeko.Pa sve bliže... Čekali smo svoj KRAJ. Nije svratio do pećine... Samo su stubovi prašine krenuli ka nebu gutajući oblake kao puslice... - Biće to, prijatelji, veličanstven kraj.Ali bez brige, brzo si dodao, Na kraju - BIĆE POČETAK ! " Kao u KNJIZI, velika iluzija opet će se pokrenuti... Zvezdani točak je to. Svemirska čakra. Ne brinite... " A mi ?

19

Neko je verovao, neko ne. Uradili smo ipak sve kako si nam pokazao. Za svaki slučaj... Sad više ne brinem.Bar ne za nas koji smo tu.Bar ne još... Ali za planetu... Nisam siguran. Bolelo je mnogo.Video sam to.Jecala je.Trzala se. Stenjala. Kao da se porađa. I na kraju NEŠTO joj je pojelo nebo... Sad znam da dugo još nećemo videti naše Sunce. SURIJU, kako si ga ti zvao. Toplo. Sjajno. Pravo. Sve što ovde imamo je fotografija. Dečka sa kamerom.Vešto uhvaćen smiraj. Negde na adi.Narandžasta lopta.Topla i sjajna. Ipak, samo fotka. Da u nju gledamo čekajući. I da čekamo. Gledajući. Da ne zbunjujem dalje čitaoca. Bude li ga uopšte... Ili čitaoce. Prenosioce.Što opasan virus zaraze prenose - Knjigom - ( ovo kažem stoga jer usnih čudan san kad prvi put legoh da odmorim.U snu videh vreme buduće - zavirimo na časak u tu moru)

20

" Pronađen opasan virus zaraze ! Svim uživaocima našeg program : NEMA RAZLOGA ZA STRAH ! (rekao je glas) Naše letelice - IZVIĐAČI - skenirajući teren na ničijoj zemlji, odavno izbrisanoj sa svih mapa dostupnih u navigatoru pokreta, u nekoj pećini u Nedođiji, locirale su izvor opasnosti.Male pošasti.To seme zla. Toplotno polje tragača 1 jasno je ozračilo knjigu... I još gomile drugih.Čitavu malu biblioteku virusa.Opasnih. Zamislite od papira! Taj izvor zaraze u takvom obliku odavno je UKINUT. Uzeti su neki primerci kojima se određuje starost i stepen sprovodljivosti zaraze a jedna rukom pisana poslata je na lasersko na biohemijsku ananlizu. Kao što vidite AGENCIJA brine o svemu. Čim se razbije kod jezika i dešifruje rukopis pisan, kako saznajemo, Ćiriličnim pismom - dobićete dozvolu prenosa na vaše hologramske memorijske module. PO STAROJ CENI. Prečišćen rukopis od svih virusa i naravno , preveden na jedini jezik dozvoljen za upotrebu: ENGLESKI... Još samo da je rekao : AKO NE BUDETE DOBRI , ZATVORIĆU VAS U TU KNJIGU... ( klik ) Ugasio sam ga. Nije bilo potrebe da i dalje slušam vesti sa "GLOBALNETSA" Jer tu "KNJIGU" ja sam upravo pisao... Ostale, zajedno sa dragocenim spisima koje smo teškom mukom spasili i doneli u pećinu, će verovatno po starom "dobrom " običaju spaliti.Šta će te, vreme novo običaji stari.Spali - da se ne prenese.Da se virus ne raširi.

21

( u budućnosti će već naći način da ne poslušne umesto u tamnice zatvaraju u knjige... Nevernici, zločinci svih sojeva, bolesni umovi, SVI NE ISTO mišljenici - SVI će oni morati u knjige, da tamo okaju svoje " grehe " i vrate se "ČISTI " u društvo. Kad za to dođe vreme.Ili kada " nadzornik " potvrdi otpust. Pa da zatim žive kao sav normalan svet.I da slušaju, nečemu opšte korisnom služe, da budu dobri i zdravi.Lepi i srećni svakog dana ! Ako NE - spaliće ih sa sve KNJIGOM ) Groznog li snoviđenja... Moram na trenutak da prekinem pisanije jer: Zvoni plač pećinom. Danica ili Indija ? ( pitam se i krećem ka , kobojagi , dečijoj sobi.Pećina je toliko velika da svako od nas ima svoju sobu. ) Sve jedno... Evo, par sekundi i sada to rade zajedno... Ili su to ponovo odjeci? Zato ja - otac Idije, Daničin deda, žurim da devojčicama ispričam jednu priču.Neka od prvih dana svog života slušaju istinu... O NJEMU, njihovom spasiocu. Poslednjem BOGU koji hodaše zemljom... ( Ili sam samo ja tako mislio. ) A vi prisluškujte. Za laku noć. Barem je tako u početku izgledala.

22

Noć ? Priča ? Laka ?

3 P Č E L A To je moje ime. Napisano je na SANSKRITU.Devanagari pismom.Ja sam učitelj tog prastarog pisma i jezika.Od njega su postali razvojnim putem, mnogi drugi.U INDIJI mojoj domovini on je u upotrebi i danas. Rođen sam ispod Himalaja.Često se penjem na brda u podnožju. Na Krov sveta.Ono što je Olimp bio za Grke za mene je Nisades.Tamo stanuju bogovi.Prema legendi.

23

Još mnoga druga uzvišenja koja se zelene plavljena rekama Ind i Bramaputra, pružaju pogled vredan truda da se svaki živi stvor na nj uzvere. Okupan vedrinom ispod mene prućio se DARDŽILING.Moj grad. Imenom što znači "Zemlja Munje"... Moja kasta koja je tu već stolećima zove se DAJDAR. Ovo pleme ime beše dobilo po osnivaču učenja mog čukun -čukun dede, Bele Pčele Dajdara.Prvog pčelara zemaljskog. Sada, jedini dajdaristi koji su još opstali su moj ŠRI DEDA moja kći Aditi i ja...I još nekolicina časnih ljudi... Njih dvoje odoše na Mer da posmatraju izgrevanje Sunca. Na Pamiru, ja sam, istim poslom zabavljen. Znam da će i ovoga puta, kao i uvek, jutrom doći sa istoka. Prosuće svetlost na svoje treće dete.Svoju kćer Zemlju. Svetlost koja joj život znači... Tamo daleko , sto i pedeset kilometara dalje čekaće zemlja fotone koji joj jure u zagrljaj brzinom od trista hiljada km u sekundi... To već sigurno znate. Moj ŠriDeda kaže da je jedino sunčeva svetlost brža od misli.Ali ako ponesete ogledalce sa sobom onda možete da ga uperite u Sunce i tako pošaljete misao ili reč, u visine koristeći brzinu istih tih zračaka. Pošto svetlosti treba osam minuta da stigne na zemlju, računajte da će za isto toliko minuta i vaša molitva biti isporučena Bogu.Lično. Dajdaristi uče da on sedi u Suncu i da ga može videti samo onaj koji gleda.Sunce je "samo" kućica kao što je to za dušu našu čovečije telo. Tako govori Šri Deda. Proganjaše nas u novom vremenu zbog takvog verovanja. Htedoše, drugi pak, da se domognu tajni naše škole.

24

Deda im je sve davao na kašičicu ; Kako gledanje u Sunce može da izleči.Kako da utoli glad. Kako ispunjava želje.Kako može da podmladi.Kako se spravlja i pije Sunčev čaj. I još mnogo drugih korisnih stvari za čoveka. Ajurveda to je... (pisao je jednu stranu u poznatom zdravstveno naučnom listu, sve dok ga vlasti ne ukinuše) Zabraniše nam i gledanje u Sunce, pod izgovorom da možemo narušiti zdravlje. Oslepeti. Mi nismo mnogo marili za to i eto me sada tu, na brdu. Čekam onog koji me nikad nije izneverio. Čekam dan koji će iz nebeskih dubina izroditi Sunce. Ili će Sunce sa nebeskih visina na svet doneti dan? Neka bude svetlost... Najglasniji protivnici našeg učenja bili su MESEČARI. Tako smo ih zvali. Duboko zatrovani religijom, (ovde svakako treba razlikovati veru od religije), govoriše BOG JE JEDAN , uvek sam se pitao čiji, BOG JE VELIK, SAMO BOG DAJE I UZIMA... Mi nismo imali ništa protiv.Govorili smo ono što mislimo i želeli samo da nas ostave na miru. Ali izgleda to nije jedini razlog što nas mrze. Mislim da je stvar mnogo krupnija... Nešto drugo im je više smetalo u toj priči...

25

Moja kći Aditi, ponos ŠriDede i Dardžilinga bila je PRINCEZA.Prava.Njena majka, a moja žena Arija je kraljica, tačnije Kneginja male Kneževine Sikim na Himalajima. Ona se nalazi između Nepala i Butana u blizini Dardžilinga. Indija je pripojila ovu zemlju baš u vreme kad smo se Arija i ja venčali.Čudna podudarnost ? Ne baš... Mudri ŠriDeda izveo je pravi podvig kada je otišao u prosidbu.Zajedno sa zaljubljenim mladoženjom. Sa, ćutljivim, trapavim, siromašnim Pčelom koga su u kraju zvali "Osunčano oko". Pogađate zašto ? Misija unapred osuđena na neuspeh. Bar sam ja tako mislio... Kneževina Sikim beše mala siromašna zemlja koja jedva sastavljaše kraj s krajem.Mada, to se vešto krilo... Jedino bogatstvo beše prelepa Arija, kći ostarelih kneza i kneginje. Jedino dete ali kakvo... Boginja! Videh je onog dana kada krenuh sa ŠriDedom u Sikim gde je dobri, premudri deda davao časove dvorjanima. Učio ih Vedama i meditaciji.Zatim Mudrama.Na kraju, (mislim da su ga zato najviše i zvali ), odavanju naročitog poštovanja roditeljima i učitelju. Govoraše im Deda da učitelj može imati bezbroj učenika, srazmerno moći svog učenja, ali da učenik mora imati samo jednog učitelja. Snagu te filosofije shvatiću tek mnooogo kasnije...

26

Bili su zapanjeni kad im je rekao da svako treba da bude svoj sveštenik... Ili, da, kada jedu - odvoje po malo hrane na sve četiri strane sveta za gladne ljude kao i za životinje. A za bilje - vodu i svetlost da bi kasnije mogli uživati u njihovim plodovima..."Svako drvo je živo biće, upamtite to." Njegovo učenje bilo je na glasu kao pametno i pošteno. Tada, svi su ga cenili i poštovali... Kasnije dok bi sa starim knezom ispijao čaj u prelepom vrtu, ja sam imao zadatak da učenicima čitam. Vede. Kad god bih podigao pogled ona me je gledala. U Vedskim spisima je pisalo da treba uvek toplo primiti i ugostiti putnika namernika a Arija mi se široko, toplo osmehuje... Čitam da u Sunce treba gledati tri puta u toku dana : U rano jutro kad izgreva, zenit (to je ipak samo za majstore) i pred veče kad se SMIRUJE - (nama je nekako uvek bilo lepše smirivanje od zalazaka.............) Naročito ga zorom treba dočekivati. Treptanje je, naravno, dozvoljeno a Arija me gleda netremice.U meni bukti sto Surija. Toplim Suncem što ga nosi u oku žari mi obraze i ja lepo osećam kako se ta toplota spušta i udara me pravo u noge, koje evo počinju da drhte... Počnem i ja redovno sa Dedom dolaziti, čitati Vede a ljubav plane kao agni, između mene i kneginjice.Ispričam Dedi, a on, lisac jedan već zna vidim, i kaže: - Isprosićemo devojku... Prvom zgodom uze ŠriDeda da o tome, uz blagi zeleni dardžiling čaj razume se, priupita starog kneza.

27

Ovaj se braniše da mu je kćer premlada - da je ona jedino bogatstvo njegovo, da iako se deca i vole - ne može se samo od ljubavi živeti...Treba i novaca... (i sve tako )... Tu deda pribegne neviđenom lukavstvu svome i ispriča njegovoj visosti da je što se novca tiče stvar SREĐENA.Naime, Prva Čajna banka što se otvaraše tih dana u Dardžilingu ima postaviti njegovog unuka - MENE? - za svog prvog predsednika ! " Ali on je tako mlad..." Deda će : DA, baš zato što žele da ovu zemlju vode mladi i pošteni ljudi, moj im unuk ima sasvim odgovarati. Ponudili su dobre uslove pa odlučismo da prihvatimo taj časni poziv.Bord direktora i vlasnika najvećih plantaža zelenog čaja u kraju, poveriće mom unuku Pčeli ključe od trezora...eh, neka mu Višnu prosvetli um.Toliki novci, takvo bogatstvo, a plata...benefiti... Nije uspeo da završi jer stari knez reče: - Kad je tako i kad ti bogatuni i gospodari imaju takvo poverenje u momka, ja mu dajem ruku svoje kćeri ! Radosnu vest Deda mi saopšti na putu povratka do kuće. Ja umalo ne padoh s nogu.Kakva sramota.Ko će me sad oprati kod Kneginjice moje. Kakva laž. Deda me umiri, ne prestano se smeškajući.Reče mi da odem na brdo i gledam u Sunce, radi zdravlja svojega, jer se bejah propisno ražalostio što nikad više neću videti Ariju - (kad ova prevara bude otkrivena ). Šri mi poljubi čelo i zaputi se u grad. - Poslom, reče i ode ponosit i uspravan u inat godinama... Tek kasnije ću saznati da se zaputio svojim bivšim učenicima, sada moćnim prijateljima.

28

Ovi ugledni ljudi koji jesu vlasnici brojnih poseda gde se gaji zeleno bogatstvo u malim listovima, uvedoše ga na sastanak veka u Dardžilingu. - Imam pravog čoveka za direktora vaše Prve Čajne Banke. To je moj unuk Dajdar Pčela.Uskoro se ženi.Princezom Arijom.Hteo bih prigodan poklon za Njih.Ukažite mu poverenje.Dobićete Knežev Trezor i gardu oko njega. Neverica... Gazde Glenberna, Blumfilda, Namringa i Kasitona se pogledavaju.Zatim sledi bujica.Potop. Plantažeri ga zasipaju pitanjima. Strpljivo je odgovarao... Na kraju zaključe da ako mi je stari, nepoverljivi knez mogao dati ruku svoje voljene jedinice... (Dajući mi time budućnost svoje države u ruke) ...mogu i oni da me za sada imenuju u prvog čoveka banke. Sa velikim primanjima jer snaga ove zemlje leži u mladosti.I ne potkupljivosti.O poštenju da i ne govorimo. Banka će kasnije doneti mnoge dobiti vlasnicima. Još veće Kneževini Sikim, koja je konačno isplivala iz dugova...Indijski zeleni čaj postao je vrlo tražena roba tih godina. Naročito u Engleskoj... Naročito Dardžiling. Treba li da vam kažem da je poslove vodio moj mudri deda a Arija i ja uživasmo u svakom našem danu zajedno provedenom. Iz jednog takvog dana, iz semena naše ljubavi, rodila se Aditi.Princeza. U prastarim spisima veda ona je bila majka bogova.I žena boga Višnua.Njoj su se prema predanju, ljudi molili da im podari sinove i stoku.Zaštiti ih ili očisti od grehova.Ona je i oslonac - potpora

29

zemlje.Vremenom - postaće i naš oslonac.Arija je bila presrećna.Podarila joj je retku lepotu. Ja sam se posvetio njenom obrazovanju. Izrasla je tako, naša Aditi u lepu i pametnu devojčicu. Postala je dobar znalac Indijske mitologije.Sanskrita i veda... Ali ju je, nekako najviše privlačila Nebeska mehanika i Svemir.Matematiku vaseljene izučavala je sa posebnim žarom i gutala, prosto, sve što bih joj doneo na čitanje. Radoznalost njena, beše glad koja se teško dala utoliti. Tako, dok hodamo nazad ka domu, opijeni tek viđenim izgrvanjem Sunca ona kao da recituje : - Merkur, Venera , Zemlja , Mars pa veelika kosmička praznina, onda najveći Jupiter pa Saturn sa svojim prstenom pa Uran, Neptun i Pluton... Zašto samo Zemlja ne nosi ime nekog božanstva? Kako bi bilo da se naša planeta zove Ahil ili Odiseja Stari Grci su planete zvali lutalicama, tako one dobiše ime - PLANETA na jeziku njihovom i znači lutalica. Pametnica... Smeškao sam se na njene izlive besa kad su Plutonu oduzeli pravo da bude "lutalica". ( Međunarodni astronomski savez, 24 avgusta 2006 odlučio je da Pluton nema odlike planete) - Može to ali samo u njihovim glavama.Imaju pogrešnu tačku gledišta.Loš ugao posmatranja... - Baš briga Plutona rekoh joj, što ga neki tamo naučnici skidaju sa spiska stanara Sunčeva Sistema.On je i dalje tamo, u tihim okeanima beskraja, dalek i tajanstven.Sa Hadronom koji ga u stopu prati - njegov mesec to je... Ipak, suziše joj okice.Oduzeti nekom BRAĆU i SESTRICE, za Aditi bilo je nezamislivo.Izdaja... Makar ona bila samo na papiru. - Ti naučnici namaju pojma, rekla bi tada...

30

- Nije baš tako, kćeri, oni samo nikako ne mogu da se pomaknu sa trećeg stepenika na kojem stoje. - Kuda da se penju.I ko je na prvom i drugom? Uvek spremna na pitanja.Neće me sad pustiti dok ne sazna sve što naumi. Nastavih stoga : - Mnogi samo gledaju u zvezde a neki krenuše ka njima... Na prvom stepeniku tih merdevina su ljudi koji se stalno pitaju zašto je nešto baš tako kako jeste.Ili kako se dešava to što se dešava...Na drugom stoje oni što ne samo da se pitaju, već i ZNAJU i zašto i kako.Jer su tragali za odgovorima.Čak mogu to i da vam objasne... Dođosmo i do trećeg, na kome stoje oni koji mogu sve to i da dokažu ili takvo što podražavaju u labaratorijama svojim. Naučnim eksperimentom da potvrde.Onda oni sa pravom donose zakone i principe... - Ko je iznad na četvrtom, pitala je nestrpljivo, kao i uvek. - Tu su svi oni koji stvari prihvatiše takve kakve jesu i bez potrebe da ih imenuju, uživaju u njihovoj PRIRODI.Uče kako da primaju i kako da daju, bez da se bilo šta poremeti u tom odnosu... - Ne razumem, reče pomalo razočarano. Probah da okrenem na šalu. - Ljudi bi bili u velikoj nevolji da Isak Njutn nije pronašao zakon gravitacije.Možda bi počeli da padaju sa Zemlje naglavačke samo da su bili svesni da treba da se drže za nešto dok se ne donese zakon...Ali ne, pala je samo jedna jabuka i to pravo na Njutnovu glavu...Pitam se da li je taj Ser u slast pojeo tu voćku zaslužnu za tako važan zakon ili su crvi ipak, imali tu čast...

31

Izmamih joj osmeh. - Ili, na primer, ko je otkrio Ameriku ? Spremna je : - 1492 Kristofer Kolumbo je krenuo da nađe pomorski put do Indije da bi otvorio Nove Puteve Španiji.Stigao je do Američke obale i pogrešno domorodce nazvao Indijancima.Mislio je da je pronašao Indiju... - Ne, drago moje dete, ni Ameriku ni Indiju nije otkrio niko.Bile su tamo od postanka sveta.Na njoj su živeli Ljudi.Zvali su se ovako ili onako.Nisu baš imali potrebu za imenima.Jednostavno, znali su da stvari treba da ostanu takve kekve jesu.Prirodne.Lepe u svom postojanju. Na zemlji ima toliko strahova, osvajanja, prisvajanja. Čovek je nekim grešnim čudom postao osvajač i želi da sve potčini.Svemu da svoje ime.Da svrsta i da se svrsta. Da odredi mesto svakome i svačemu... Otud tolike granice, podele...Na ovo i ono.Ove i one druge... Ništa baš ništa ne čeka da bude otkriveno i osvojeno. Ono je TU...Jednostavno... To je nekada davno znao i jedan mladi, izuzetni, čovek pa je posetio naše pretke još pre par hiljada godina. Dalek put je prešao. Samo zato da bi uzvratio darove... Zvao se Isus. - Jesmo li zato u opasnosti oče? Zbog onih spisa koje ŠriDeda čuva u Kneževskim riznicama... Ništa joj nije moglo promaći. - Da princezo.Oni će jednog dana pripasti tebi.

32

To su bili rukopisi u kojima se nalazilo svo znanje predačko.Vede.Ajurvede.Prenosiše se vekovima.Sa kolena na koleno.I dokaz da je Hrist bio u Indiji, da je učio od mojih predaka. Dok je još hodao zemljom. Ovoga puta pustio sam Aditi da ide sa ŠriDedom. I drago mi je da sam tako odlučio...Jer, sedeći ovde na brdu satima, meditirao sam čekajući izgrevanje Sunca... U njemu je sedeo moj bog.Lečio zracima.Hranio danima samo ako ste spremni da prihvatite svetlost kao hranu. Voda u flaši, pored mene... U vodu potopljene travke... Kada se dovoljno zagreje izložena toplim milovanjima Sunčevih zraka nastaje ne nadmašni lekoviti napitak. SUNČEV ČAJ. Trebaće mi ovih dana. Video sam ih pre nego oni mene. Ostao miran.Uhapsiće me zbog gledanja u Sunce. Narušavanja sopstvenog zdravlja, kakve li ironije... Držaće me nekoliko dana u tamnoj i hladnoj sobici a onda pustiti.Šta drugo mogu.Kaznu će kao i uvek platiti deda.

33

(Iako smo izgubili dosta uticaja otkad su " mesečari " došli na vlast u Dardžiling, imali smo priličan broj učenika i sledbenika, sve dok nisu počela hapšenja. To je bio samo početak - ko zna našta su sve spremni.) Zato smo odlučili da ja što pre krenem na put koji me kao sudbina čekaše... Put u Sveti Grad. (biće mi teško da ostavim Aditi ali znajući da će Arija i ŠriDeda dobro paziti moju Princezu, pomirih se i uteših) A eto i njih.Trojica.Mesečari. (u uniformama narodne vlasti.Izlaze iz "mahindra" džipova u podnožju i kreću ka meni.) Mogao sam da se učinim ne vidljivim - za njih - Da se stopim sa prirodom.To svaki Dajdar zna. Mimikrija. Uči se vrlo brzo u životinjskom svetu čuda. Ali, čemu to... Na horizontu rađala se zora. Dina stiže sa njom. Dan. Nebeski bioskop treperi... - Znaš, oče, zvezde trepere ali ne i planete.Tako ćeš poznati Veneru.Ona najviše blista na noćnom nebu. - Znam, ja mogu da je vidim i po danu. - Rekao si da ćeš me naučiti tom triku, kada oče, kaada? mazila se... Obećavam - kad te sledeći put budem video, pomislih... - Zdravo Venero, rekao sam. Danica je ćutala.Zlatila se ponosna.A onda se...

34

U mojim zenicama pojavilo Sunce... Mantrao sam : SUNCE SJAJNO SA VISINA UŽARENA VATRO ŽIVA ZNAM DA GLEDAŠ S BRDA S GORA PODANIKE TVOJIH DVORA PRIRODU KAD TOPLIM ZRAKOM POSPEŠ KAO SUVIMZLATOM OBASJAJ I MESEC TAMNI DOK TUMARA MRKLIM MRAKOM ZVECNI NEBESKIM DUKATOM DA POGLEDA U VISINE OSUNČANO OKO MOJE KAD SA NEBA OSMEH SINE DA NA ZEMLJU SIĐU BOJE PODANIKE DARUJ SVOJE ISPUNI IM SREĆOM SATE SVIMA ŠTO SE TEBI MOLE ŠTO TE PLAVIM NEBOM PRATE BUDNIM OKOM ODOZDOLE Polako postajem svestan nečega što već dugo nisam osetio a glasić moje princeze - radoznalice odzvanja po lavirintu mozga : - Kako to da Zemlja juri 700km oko svoje ose a da mi to ne osetimo... kako to da Zemlja leti oko Sunca brzinom od sto šest hiljada km na sat i niko se ne uzbuđuje zbog toga? - Stvari su takve kakve jesu... - Ih, oče... Ili na času, krupne dečije oči kad bi im rekao nešto što su teško mogli da prihvate u svojim pametnim glavicama. "Kad bi se sa zvezde, jedan kliker slučajno našao na zemlji, težio bi kao jedna cela planina." Uzdasi...

35

Kliker koji nisu mogli da podignu, hm... Morali su da mi veruju na reč... Stvari su, jednostavno, takve kakve jesu... - Dajdar Pčela ? Osmehnuh se očima, sada već punim Sunca. - Da ? - Pođite sa nama... Ustao sam mirno, kao što se moje Sunce jutrom podizalo, nisam davao povoda Mesečarima da me premlate ili čak upucaju...

4 " if aj ken čejndž d vrld " rekao je Klepton.Erik... Pevao sa radio nostalgije... Pisanje mi ubrzo dosadi.Jeste da sam od pera živeo, ( čak sam imao istetovirano pero na levom ramenu ) ali ovo lepo jutro pretočilo se u predivan dan. Ne želim da ga protraćim pišući.Imao sam i jedan POSAO da obavim... Već sam uveliko tumarao po 4toj deceniji svog života. Put me sve više vodio uzbrdo.Stazom sve užom.Negde na pola pokvarila mi se " klima ".Uređaj za regulisanje telesne temperature je otkazao.Postalo je vrelo unutra.Peckalo, pa tinjalo, pretilo požarom.Toplota se širila venama. Osećao sam navalu životne snage.U talasima.

36

Adrenalin me vukao za rukav. Nekad za nogavice... Tek tako, odjednom bio sam spreman da krenem. Na put. Oko sveta. Pešice ako treba, u sekundi. Ili na biciklu, na prvu pedalu... Bez plana.Sav novac u džepove, ranac na leđa i pokret ! Preokret... Biće ovo osećam duuugo, toplo leto. Kada se raduješ svakom novom danu... Kada si spreman da uradiš nešto veliko. Nešto novo.Da probaš... Bilo šta, samo nek je novi ukus. Samo da je prvi put. Sećam se da je sve počelo podizanjem spomenika. Rokiju, bokseru nežnog srca... ( zamislite, spomenik liku iz filma.U sred Srbije...) Mesto se zove Žitište.Moraću da odem tamo i ispitam stvar. Ne dugo zatim su meštani mirnog sela u Banatu, Banatski Sokolac - mislim da se zove, podigli spomenik Bobu Marliju.Prvi i jedini u Evropi.Sa sve kapom i dredloks frizurom.U " RASTA " fazonu - pretpostavljam samo... Jer i taj događaj sam propustio. Bila je odlična svirka a sa njom i velika gužva. Igranka.Reka ljudi... Biće da je to razlog.Ne volim gužve. Ono što znam o tome je da je "RASTAFARAJ" pokret dobio ime po Tafari Makonenu.Ras je Etiopljanska plemićka titula a čovek je u stvari Hajle Salasije.Tafari mu je kršteno ime. Bob Marli je bio na aerodromu kad je Hajle dolazio u posetu Jamajci.Car silazi iz aviona a iznad oblaka se iznenada pojavljuje Sunce...Kao u uvodu neke video igre...

37

Kao u starom proročanstvu: " Sunce će se ovde pojaviti kad Gospod sa neba siđe".Gomila oduševljeno kliče.Naš mudri Bob dobija inspiraciju za muzku.I prosvetljenje za pokret. (mora da je to bilo od Sunca koje se tako iznenada pojavilo iako se već mesecima skrivalo iza kišnih tmurnih,oblaka) Rege zvuci, sloboda - u svakom smislu - dredloks kikice i naravno beskrajno uživanje u svemu kao i borba za prava " braće" postaće sinonimi za veru Rastafarijanaca i danas popularnu u čitavom svetu.Uglavnom se slede ideje Markusa Garvija, ( 1887- 1940 ) ; Njegovog pokreta "Povratak u Afriku", i grupa "Crnog Ponosa" čiji je cilj bio borba za slobodu crnaca i vraćanje korenima i tradiciji. Bilo je to 21 aprila 1966... Priznajem da sam tako i dobio ideju za pokretanje jedne čudne peticije... Podići spomenik Ernestu Če Gevari.Na sred Kneza. Prolaze stranci i dive se.Če u slobodarskom Beogradu. ( možda se" primi " neki filmadžija pa napravi neki film tipa - Kako smo postavili REVOLUCIJU na noge - i... moje se knjige ponovo prodaju kao " lude ". Ne znam zašto je taj izraz "ide kao lud" , odomaćen - izgleda da ludilo dobro prolazi.Ovde.Svuda.) Bolje biti lud nego zbunjen. I za to moj narod ima izreku... Poslovice narodne su VELIKO blago. Primenjujte ih u svakodnevnom životu i izbeći će te mnoge, (mnogo), ružne stvari. Na primer: " Bolje je i sa pola puta vratiti se nego rđavim putem do kraja ići " ( e, da sam je samo ozbiljnije shvatio )

38

ovako ... Nisam pustio ideju da dugo luta po mojoj glavi.Ni da se mota po zamršenim ćorsokacima sivila.Ne, u zanosu sam krenuo ( REVOLUCIONARNOM ? ) , u ostvarenje te zamisli... Za Beograd i za Čea. Zato sam i obukao tu majcu sa EL KOMANDANTEom. Neka Ernesto lično nadgleda ovu ratnu operaciju... Upravo to je i bila. Birokratija se pokazala kao žilav protivnik. Tvrd orah. Ne osvojiva tvrđava. Ovde u Srbiji oduvek je tako.Niko nema pojma zašto... U staroj opštinskoj zgradi : Neki suvi, živi leš, u lažno skupom odelu, reče mi da prvo moram da sakupim STO HILJADA potpisa da bi peticija uopšte zaživela i bila predata Gradonačelniku. Sve se raspršilo kao oni šareni baloni od sapunice, što ih ulični prodavci ispaljuju na vas dok šetate "štraftom" . Gde da odem? Na "MARAKANU" kad je derbi - mislih se... Smejao se, opšitinski pacov. Štakorski. Tek da me otkači rekao je : - Čitao sam vaše knjige.Obe.Ali...Ruke su mi vezane... ( čudno, mlatarao je njima...) Postoje procedure, propisi.Zakon...

39

- Dušanov je bio bolji , promrmljah Nije čuo ili se pravio... - Čim sakupite te potpise sa uredno upisanim brojevima ličnih karata, biću srećan da pomognem.Vama i Čeu. Kad više nisam imao šta da kažem dao mi je gomilu praznih hartija sa opštinskim pečatom u zaglavlju... Uz osmeh naravno... Tek tako, nađeš sto hiljada građana, potpišu se na glupavi papir, i eto ti Ernesta Gevare u sred Knez Mihajlove ulice sa sve žutom zvezdom na kapi. Ili će na glavi imati beretku ? Ovo sam žarko želeo da podelim sa učenicima škole kreativnog pisanja, kad se uskoro sastanemo u La Revolution kafeu... Zato krenuh u centar grada. U sam centar zbivanja. Pešice. Pešečanje me čini neverovatno sretnim. Samo hodam. Prosto je - prvo leva pa desna.Pa ritam. Svaki me korak vodi ka sledećem... Ne koštaju puno ti koraci. Uglavnom O2.( Što čistiji to bolje - lepši su i duži...) Lakši uz svež vazduh.Zdraviji uz kiseonik. Dok tako idem sve mi se sliži u sliku. Gomila delova postane celina, i sve dobije SMISAO...Kao pazl.Ili pucle. Zavisi gde se sada nalazite... Slagalica.Bez laži... Misli u rojevima saleću jedna drugu.Zuje.Smetaju mi.

40

Želim da ih se rešim pa krećem stazom pored reke, na Dorćol... Negde ispod Kalemegdana ulićemo se u Dunav... Sava i ja... Jasno mi je zamirisala s leva - noseći jedno bure... Popeću se na zidine tvrđave i udariti na Kneza. (Široko, popločano, lepo uređeno šetalište.Uvek puno ljudi.Arterija Belog Grada. Omiljeno mesto svih koji prvi put borave u prestonici. Morate tuda ako hoćete na Kalemegdan. Naj slavniju znamenitost Beograda. I moje mesto za beg.) Kako je bivalo sve toplije, pružih korak.Valjlo je pokrenuti stvari sa mrtve tačke: Praznog papira i opštinskog pečata na njemu... Biciklisti su galopirali stazom na svojim gvozdenim konjima. Ja sam išao tik uz vodu. Da ne smetam. Ispratila me Natali Kordone, ( nažalost samo glasom zarobljena u "nostalgiji" ) " HASTA SJEMPRE KOMANDANTE " Sava nadošla.Raste svakim danom.Voda se gura na stazu. Probija ka slobodi... Točkovi sad već bezobrazno prskaju bicikliste po nogama. Ili se to konji propinju pod nervoznim jahačima ? Hitro promiču i točkići rolšua kao da se boje reke. Dugonoge lepotice što voze rolere.Pravac Ada. Sava se sad već svojski trudi da ih zarobi... Če i ja hodamo spokojni. ( Prava je sreća da ne živim u Poljskoj, tamo za Čea na majci

41

dobijete tri godine zatvora.Neverovatno ali istinito.) Pred nama pružaju se mostovi. Dok koračam smišljam neverovatan zaplet moje sledeće priče. Njima vode ne mogu ništa. Mostovima ? Priči ?

5 Proka nije izlazio iz KNJIGE. NIKADA. Nije to bio samo njegov kafe.Već i njegov PUT. Dlan. Sudbina. U stvari - bio je to nekada, klub zatvorenog tipa koji je pripadao ocu. Mininom i njegovom. Bar dok je ovaj bio živ... Pre par godina desiće se saobraćajna nesreća u kojoj će život izgubiti jedan Japanski diplomata i njegov vozač. Pogađate za volanom sedeo je Prokin otac... Od tada, pa do dana današnjeg, staraće se stariji brat Proka o maloj sestrici Mini. I o KNJIZI, takođe. ( Koja je u stvari podrum kuće iznad kog stanuju ) Kafić ih hrani i školuje, (Minu )... Majka - poznata Beogradska spisateljica umrla je donoseći je na svet. Nije izdržala težak porođaj.

42

Sada su, posle tragične očeve pogibije, imali samo jedno drugo... Imali su i sjajne prijatelje koji se svake večeri okupljaše u KNJIZI... Neki su tu bili oduvek a poneko bi došao samo vikendom... Upoznajte ih sami... Rio Hazuki sin onog istog diplomate, i Prokin naj bolji prijatelj. To su uostalom bili i njihovi očevi. Svuda su išli zajedno pa čak i u smrt... Dečko sa kamerom, koga sam već predstavio. Mina i on već zagrljeni. Sad će i ostali. Harli, osoba sa posebnim potrebama.Na prepravljenom Harli-Dejvidsonu.Opet se trkao sa Rijom.I kako je kao što vidite Rio već tu - opet izgubio.Naravno viknuo je turu. ( NIKAD ga ne nazivajte INVALIDOM, on nije NE VAŽEĆI ) Rio je vozio JAMAHU v-mah i imao nekoliko desetina konja više od Harlija.Imao je i zdrave noge, a za razliku od njega Harli je poznavao prečice.Bez obzira na to UVEK je gubio... - Sledeći put NINDŽO, sredićemo te ovo ćopavo američko kljuse i ja pola čovek pola Harli... - Nindže su na KAVASAKIJU a ja jašem na JAMAHI.Pravi sam samuraj, odgovara mu "kao" uvređen Rio... - Videćeš ti sutra, Musaši... Smehu nije bilo kraja.

43

Zatim će, nešto pre ponoći, pravo sa predstave u kojoj igra naslovnu ulogu ući Sonja Dores.Zanosna crnka, plavih očiju. - Pozdrav Kleopatri, kraljici na daskama.Kako si prošla sanjalice ? - gnjaviće je svojim smislom za humor, Harli. Dok El Galo razvlači neku tugovanku sa džuboksa. Sonja Dores će se baciti u krilo Harliju.U kolica.Marke Dejvidson... Poslednja veČEras ulazi Vesper.Noseći kacigu kroz čiji je otvoren vizir provukla ruku.(Vesna joj je ime ali kako je vozila vespu ostao joj nadimak.) - Stiže pica, opet će Harli, HODAJUĆA... ( Sonja ga nežno pljesnu po obrazu ) - Zdravo društvo, evo sad će...pica ! - Eto vidiš, ote se " smislu za humor " Ko zna koliko ih je danas napravila i razvezla na vespi i nije joj dosadilo.Krenula je pravo u kuhinju usput bacajući pare Proki na šank. - E, kad čovek radi ono što voli, reći će neko, onako, za sebe... A radila je u kafeu, (dok još nije postao picerija), od skoro. Jednog običnog dana došla je i tražila vlasnika. - Ja sam vlasnik i barmen i konobar pa i čistačica ako treba, reče joj tada Proka. I ne tražim radnicu... Proka se više šalio nego što je bio grub gledavši lepu crvenokosu devojku zelenih očiju - pravo u oči: - A i da imam posao za tebe ne bih puno mogao da te platim.

44

Ne znam da li bi uopšte imao da platim. Ona mu se osmehnu.Široko.Toplo. Crvenom kosom. - Ne, ne tražim posao, reče mu, JA JESAM POSAO ! Uspela je da mu objasni, skoro u jednom dahu, da je ona vespa napolju sve što ima kao i pica - peć na njoj, umesto kofera. Da već godinama sama pravi i razvozi najbolju picu u gradu. ( U pauzi između dve opravke motora.I to sama radi.) - Ja sam ti, bato, pravi pokretni posao... Šta on ima od toga ? - Polovinu, kazala je i odmah "kupila" Proku za sva vremena. (oduvek se hvalio svojim nosom za dobar posao.) - I jednu picu za mene.Svaki dan, dogovoreno ? - Naravno, odmah ću ti napraviti jednu, tek da vidiš kakvog si majstora upravo primio. Rukovaše se. Kasnije, Proka se prisećao kad je poslednji put jeo nešto toliko ukusno. Nije mogao da se seti. Vesper je, izgleda, imala tajni sastojak ali uopšte nije bila spremna da ga otkrije: - Podelili smo klopu, to je za sada dovoljno.Tajna prestaje da bude to ako je deliš sa nekim.

45

I stvarno, ako poželite da otkrijete svoju tajnu prijatelju nemojte smetnuti sa uma da i prijatelj ima prijatelja...

6 Kao što vidite, lep, sunčev dan. Skoro će podne. Knez Mihajlova. Devojka na rolerima.Vešt vozač, reklo bi se. Beskrajno se zabavlja dok opisuje OSMICE oko kanti za smeće. Zatim pravi slalom kroz reku šetača upućenih ka tvrđavi.Očigledno... Ne usporavajući uspeva da deli novine.Besplatne.Jedine u gradu.To je list 24 sata.( Po uzoru na Paris ili Madrid , gde je većina dnevne štampe besplatna.Ali, ovo su Beogradske.Narandžaste.Meni naj draže.Svima.Džabe su.) Od ranih jutarnjih sati stvaraju se redovi ispred narandžastih kutija na staničnim čekalištima.Svi uz autobus čekaju i novine.Nije ni čudo ništa ne koštaju... Samo, nije u redu što neki moji sugrađani uzimaju više od jednog primerka.Neki, čak , koliko god zagrabe.Pohlepa ? Valjda im za nešto treba.Da stave u poljski vc.Ko to još ima? Pitam se zašto onda... Možda da vam zaviju jaja koja ste kupili na uličnoj tezgi od kartonske kutije. U njoj se do juče šepurio SAMSUNG PLAZMA. Ili u najboljem slučaju, najlepšem po novinu , zaviće vam buket mirišljavog cveća...

46

( imao sam utisak da se svi besplatno nerviraju oko besplatnih novina ) Pustimo sada to... Nije naročito bitno za priču. Važno je da sam tog dana i ja dobio svoj primerak. Iz ruku lepotice na rolerima... Provozavši pored mog stola videla me gde sedim sam, sa kriglom piva u ruci. Nešto, učini joj se, žvrljam po svesci. (nisam žvrljao, pisao sam svoj roman, hladeći se pivom.Čekao sam učenike za stolom u bašti kafea LaRevolution.Uskočka što seče Kneza.Pivo beše donela konobarica jer već zna porudžbinu...) Napravila je okret i spustila mi na sto 24sata. Podigoh glavu i pogledi nam se sudariše na sekund - dva. Nešto nije bilo u redu. Videla je to u mojim očima. Pocepao sam list sveske po kojoj pišem...

47

6 Kneževa ulica. Lep, sunčev dan. Podne. Stigoh na ugovoreno mesto.Uskočka bb, kod robne kuće Mitić. Moj omiljeni kafe, La Revolution. A gde bi drugde sa Če Gevarom na majici ? Sednem u baštu i odmah dobijem pivo. Višnja, konobarica sa najslađim usnama na svetu - marke Beatris Dal iz vremena BETI BLU, ( Ili kao ona mala iz "NIKITE " ), znala je da pijem točeno. Ponekad bi u njega ubacila čašicu kubanskog ruma - što bi vam bilo "PODMORNICA". Samo, veče je bilo bolje vreme za potapanje podmornica. "O NIKITA, JU VIL NEVR NOU, ENITING ABAUT MAJ HOUM" čuo sam Eltona. ČEkajući polaznike škole, rešim da bacim jednu ideju na papir. Između dva gutljaja... Nešto je fijuknulo a zatim zašuštalo... Onda se i prizemljilo na moj sto. Ateriralo baš između krigle i sveske. Napravilo promaju i oduvalo par listova. Polako podignem pogled. Nigde nikog.

48

Pet stolova dalje, Višnja. Smeška se. Odmahuje glavom.Kao da kaže "NISAM JA MAJKE MI" Verovatno se zabavlja sa mnom. Uvek je odbijala sva moja udvaranja, možda se kaje, sad... Ali gađati nekog novinama.... Prihvatam igru... Uzmem da listam 24 sata.Besplatne novine.Meni omiljene.Svim beograđanima drage.Valjda zato što ništa ne koštaju... Ipak je jako teško doći do njih.Neki ljudi kad ih spaze, u narandžastim kutijama, na stajalištima autobuskim, ne mogu da odole - pa uzimaju mnogo više nego što im treba. Kao da je to postala životna filosofija svih... Ne znam zašto imam utisak da sam vam sve ovo već rekao... Izgleda da ovde, nešto baš i nije kako treba... Pivo je ukusno, i sveže...ali...čini mi se... Ne bitno, jer evo stiže i smešta se, upravo, na stolicu do moje..........LIK koga bih da vam predstavim. ( Rukujemo se.) Upoznajte 5raPana... Jedinog muškog polaznika mog kursa za pisce. - Vendi će malo da kasni, reČe tek što je seo. Naručih mu piće.Uzeo je pivo. Rekoh mu da ne brine. Sačekaćemo da stignu sve tri devojke pa tek onda čitati. ( zadao sam im za danas da spreme po jednu kratku priču za decu.ZA DECU? - čudiše se...Da, ko ne zna da piše za decu ne zna da piše uopšte.Prvo bi to da ih naučim.Da deci pričaju priče.Trebaće im, veruj te.Najteža lekcija na jednom od prvih časova.Dete ne možeš prevariti.) 5arPan nije hteo da odraste...

49

Zvao se logično, Petar, ovo mu je bio nadimak sa "čata ", kako on kaže "NIK"... Vendi je devojka koju je na istom tom čatu upoznao. Dopisujući se do besvesti. "Poruke su mu bile mala umetnička dela", rekla mi je jednom prilikom Vendi.Imali su plan da udruženim snagama napišu knjigu o svim tim likovima sa kojima su noći provodili šaljući poruke jedni drugima. Mnoga divna prijateljstva su tako započeta. Poneka ljubav. Njihova veza : (Bićemo najomiljeniji par na "SMARTU"), šta god im to značilo... - Znaš da sam pročitao u nekim novinama da u Poljskoj ne smeš da nosiš Če Gevaru na majici? gledao je u El Komandanta.Mogao bi da dobiješ tri godine.Iza brave. I ostale zemlje evropske unije će to da uvedu. - Šta da uvedu, pitao sam listajući narandžaste novine. - Pa to, obeležja...Diktatori, anarhija, revolucionari. Kažu truje im omladinu.Bunt.Tera ih da misle svojom glavom umesto da slušaju šta im vlade ujedinjene Evrope poručuju iz Brisela... - Sreća, pa smo u Srbiji.Mi nećemo još dugo u tu uniju.Ako i uđemo ovi će se raspasti.Kod nas dva čoveka - tri partije. Svako ima po jednu a treću su zajedno osnovali... Nego kad si pomenuo Čea, šta ti misliš o ovome... Tu mu ukratko ispričam priču o "spomeniku" koja se na 72 obrtaja vrtela u mom mozgu. Oduševio se.Odmah je tražio papir da bude "prvi potpis", kaže značilo bi mu. Dadoh mu prazan papir sa pečatom na vrhu...

50

- Znaš šta, Pisac, pričao je potpisujući se, ja imam ujaka u nekoj upravi grada. Možda bi mogli... ("pisac" su me zvali i ostali.To mi je ovih dana i inače, pored imena, i titula, nik, zanimanje i što je najslađe - hobi ) - Ne, nećemo preko veze, kad god sam išao "preko veze " , nadrljao sam.Pri tom niko nije bio zadovoljan, ni ja ni "veza"... Bez veze , rekoh mu... A onda sam zaćutao.Nisam ga više slušao. Jedan članak u listu privukao je svu moju pažnju: "UHAPŠEN DOK JE ZURIO U SUNCE" , kazao je naslov, D.P. iz Indijskog grada Dardžiling, uhapšen je jer je satima sedeo na brdu iznad grada, i ne pomično gledao u Sunce. Vlasti su ga odvele u pritvor zbog ugrožavanja sopstvenog zdravlja.Možda će biti i osuđen jer je u našem parlamentu izglasan zakon o zabrani namernog pokušaja da se naškodi sopstvenom zdravlju.Sve u želji da se smanji broj samoubica Čovek se branio da je baš zdravlja radi, i došao tu tri sata hoda od kuće...Nisu mu verovali... Preuzeto od IndijaPres.Rublika apsurdi, nekad i sad. - Slušaj ovo, prekinuh 5ra, u pola rečenice o rođačkim vezama, uhapsili čoveka jer je gledao u Sunce. - Gde ? - U Indiji - Indijanci...

51

Toliko sam se iznervirao, potresao, ovom pričom da sam istog momenta istrgao list iz sveske i počeo da pišem Indija Presu... ( naći na Guglu adresu i poslati redakciji APSURDI.Dakle "guglovati" - što je potpuno nova reč u svim jezicima sveta.Svima trebaju naočari... ) Mog mladog učenika nije ni najmanje dotaklo ono što je čuo... Za mene, to je bilo gušenje slobode čovekove u naj grubljem smislu te reči.Stavljanje papirne kese na glavu. Onda sledi ruka, led ledena, koja te vodi... "U bolji život.U lepše sutra"... Sutra malo.Vodi te u provaliju. Kao što moj narod kaže: " Ako slepac slepca vodi , oba će u jamu pasti" Pri tom uopšte ne misli na slepe i slabovide osobe... Kad sam završio pružih list 5ru i rekoh mu kako da pošalje.Bespotrebno. To je on znao bolje od mene. Zaputio se u obližnji intrnet kafe. Napravio je par koraka i već ga vidim kako radoznalo čita tekst koji će uskoro poslati sa svoje adrese virtuelnog poštanskog sandučeta... ( Ja takvo što nisam imao.Ni virtuelno, ni pravo.Ni stalnu ni veb adresu.Imao sam negde u kamperu lap-top i znao da se služim internetom.Smatrao sam ga nužnim zlom. Gledao sam filmove na njemu, ako bi prethodno negde napunio bateriju, a retko kad bih otkucao nešto na njemu. Priču ili pesmu.Držao sam se, stare , dobre, olovke što piše srcem...)

52

Da se vratim na tekst pisma koje će uskoro putem i mejla biti poslato Indijskim novinama. U stvari, pisamce je namenjeno tajanstvenom gledaču Sunca : D.P. U njemu, ja pozivam da dođe u Srbiju kad ga puste, dajem mu podršku, i iskreno žalim zbog ljudske gluposti u vidu tog zakonskog akta kao i zbog ne pravde koja mu je učinjena... ( Ovde u Beogradu poveo bih te na NAJLEPŠE zalaske Sunca koje se mogu videti sa raznih vidikovca širom grada. Ili na NE ZABORAVNE izlaske sa Dunava u Vinči, kad se ogromna beličasta kugla pokrene iz gustog šumarka na istočnoj obali reke) Ovde svi gledaju u Sunce, kad se to kome, ( i kako ko ), hoće... I niko, a najmanje vlasti, ne daju ni pet para za to... Još molim novinara koji je pisao ovaj članak da se zauzme da taj ne sretni čovek stvarno dobije moje pisamce. Da mi odgovori na ovu tj. adresu pošiljaoca. Što bi rekao 5ar "riplaj". Nudim da mu pošaljem novac na račun ili adresu koju mi daju.Za put... Do Beograda. Eto šta sve može čovek u nastupu besa pravednosti da uradi... Shvatam sad koliko je naivno bilo to od mene. Ali ja sam onaj koji bi da diže spomenike u centru, setite se samo. Tek, u Internet kafeu preko puta, moj "izaslanik " već je pritisnuo "send " i tako pokrenuo točak sudbine... Možda je to bio baš onaj točak sa zastave Republike Indije. Ašokina Čakra. Račka.Karač.Čarka.Krača.Rakča.Čkara.Akrač. Ili onaj točak isklesan od kamena u jednoj pećini.

53

Davno nekada.Na početku istorije. Daleko pre civilizacije. Ili na njenom kraju... Ačkar.Račak.Čarak, premećem... Nisam imao kad da više mislim o tome, jer, ka mom stolu prilazile su nasmejane, vedre i doterane: Maja, Ružica, Vendi... Da bi čitale svoje kratke priče za decu...i... Napravile svoj prvi, mali, korak kojim počinje svako pa i najduže putovanje...KORAK KA KNJIZI... Govornom izrazu jedanaestog stepena... Evo, vraća se 5ar, izveštava da je sve odradio i više nas ništa ne sprečava da krenemo sa čitanjem priča, ( osim možda Višnje, koja radoznalo posmatra ovaj čudni skup, stavljajući porudžbinu na sto: dve nes kafe, espreso sa mlekom, dve krigle točenog i...uzmi nešto za sebe...Meni posle sok od VIŠNJE, dobacih...ona i ja se nasmejasmo dok ostali ne ukapiraše - Zove se Višnja, tako se mi igramo... Aaaa...) ...ko hoće prvi da čita ? Ružica se bavila istraživačkim novinarstvom.Radila je neke kolumne u poznatim časopisima.Povremeno, honorarno za tv napravi autorsku emisiju.Žarko želi da svoja saznanja i istraživanja pretoči u knjigu... Mršti se kad se grubo šalim: "Koliko je u novini lista još je više mladih kolumnista" Uhvatio sam taj pogled na relaciji novinar - pisac i nikada je više nisam zadirkivao... Da je čujete ?

54

Ružičina priča "VOĆKICE" U istoj školi, slučaj je hteo, žive tri sestre.U isti razred idu, jer, one su trojke.Dunja, Višnja i Jagoda...One su "Voćkice".To ime dale su im "kume" školske drugarice. Isprva svi su se malo šalili na tu temu, čak i učiteljica. Kasnije kad je šesti razred ušao u njihov život, šalili su se sa njima i svi nastavnici i svi šestaci od šestog jedan do šestog šest.Nimalo nisu bile ljute - njihov bes bio je veliki kao VELIKI odmor. Najbolji frajer u školi se čudno smeškao kad god bi prošle pored njega, praćene povicima "VOĆKICE, VOĆKICE"... "OVČICE", rekla bi im tada Dunja, jer su sve druge trčale za Vukom kao neke ovčice, a on je opet u njih gledao kao u neke ukusne voćke...Još čudniji od izbora imena ovih slatkih devojčica bio je njihov hobi.Muzika. Cure su rokerke.Druge su svirale klavir, violinu, osnivale plesne grupe a naše junakinje su u svojoj sobici u malom domarskom stanu oš "DOSITEJ", prašile rok n rol... Dunja u pravom smislu te reči "LUPA" u bubanj.Dobro, ne pravi. Izlepljena lepljivom trakom, šestougaona kutija za jogurt.Poklopci za šerpe kao činele.Jedino su palice prave kupila ih je od džeparca ispred KulturnogCentra.Tamo se prodaju polovne stvari, ploče i sve drugo što ima veze sa muzikom.Čak i jedan gramofon stari... Jagoda svira gitaru, akustičnu na koju je tata veštim rukama nakačio magnet i sad radi kao električna. Višnja - jedini "pravi" instrument - bas gitaru.Poklonio joj otac, sada već ostareli roker i uspešni domar... Svirao je u "Robin Hudovima" sve dok se nisu raspali zbog "porodičnih obaveza"...

55

Možete li uopšte da zamislite taj čudni orkestar kako muzicira sa tatom kao dirigentom? Fina družina,lepa parada, gunđa mama... Smejao se Bora Čorba sa tatine majice... Morali su da vežbaju po čitav dan jer je taj proglas okačen na tabli u holu, (gde su inače visili pisani radovi na temu koliko volim ovo ili ono, i slike likovnjaka iz istoimene sekcije), rekao da je takmičenje već u maju. Dečija Pesma Evrovizije. Pa kad može Marija sa Molitvom da pobedi, mogu i Voćkice sa ZMAJEM.Obradile su jednu čika Jovinu pesmu i uradile rok muziku svuda po njoj... Tu sad stižemo i do Vuka.Ne samo da onako visok i tršav lepo izgleda već i lepo peva.Iako trenira fudbal, stalno organizuje karaoka žureve. Pozvale su ga u bend i on je pristao.Šale i dobacivke uškoli popeše se na devetku.Još jedan podeok ostao je do maksimale na pojačalu. Ali "VOĆKICE I VUK" su pobeđivale. Prvo na školskom pa na opštinskom i najzad na republičkom takmičenju.Sve je bilo jasno - Srbiju će u Atini predstavljati njih četvoro... Njihov zmaj rok je zavladao gradom.Škola je odvojila sredstva za nove instrumente. Dunja je napokon dobila "prave" bubnjeve, Jagoda električnu gitaru a Vuk mikrofon... Jedino je Višnja zadržala očev bas."Za Sreću" , rekla je. Nije im trebala sreća jer su sa velikim brojem glasova POBEDILI U GRČKOJ... U školi sve se promenilo ! Doček je bio veličanstven.Kakav šampioni i zaslužuju. Nikada ih više niko nije zadirkivao.Odjednom svi su hteli da se druže sa njima...A zašto da ne? A Vuk ? Vratio se fudbalu, muzika ga iznenada više nije zanimala. I znate šta, imao je najglasnije navijačice... Vuče, Vuče, orilo se Dositejom...

56

- Divno, rekoh. Šta drugo... Maja. Često bi svratila u kamper. Sama. "Studirala je svetsku književnost.Volontirala u pozorištu." Misli se na dobrovoljni - besplatni rad. Krišom, bavila se pisanjem. Radila je na knjizi i stalno joj je trebala pomoć i podrška. Sa dosta simpatija posmatrala je moj rad. Jednom sam je, čak, našao u kamperu kako čita neke moje rukopise... Imala je ključ, jedino ona i ja smo znali gde stoji... Dopadala mi se. Simpatije su bile obostrane, izgleda. - Želim da pišem, ali... - Ali ti se sve više čini da nije samo želja dovoljna.Nije presudno samo nešto voleti. - Šta da radim ? - Posvećenost, za početak.Upornost.Pisanje u rana jutra. Odmah nakon buđenja.Tada je mozak još prazan.Neopterećen svakodnevnim glupostima.Uveče treba pisati iz stomaka a ne iz glave.Treba da plešeš sa stranicama.Možda da uđeš među likove, da ih sludiš.Pomešaš karte. Onda da zbuniš čitaoce.I na kraju sebe, dobrom pričom... - Inspirišeš. - To mi je posao. - hvala - I ode Maja... - Neću ti naplatiti ove dopunske časove, svrati slobodno... viknuh za njom. - Naravno...

57

Osmeh koji nisam video... A tada, na mom radiju TIN LIZI cepali su VISKI IN D DŽAR sa svog najjačeg albuma VAGABUNDS OF VESTERN... Majina priča Napokon izlazim iz gradske biblioteke.Sa knjigom koju sam izabrala među milion drugih... Iz knjige, dok je listam, ispada pisamce: Dobro jutro deco, Kako ste mi jutros? Napolju već osvanuo lep dan.Sunce izgrejalo.Poveo bih i vas u šetnju po Kalemegdanu samo da niste kažnjeni. Ljutita mama i pospani tata zatvoriše vas u KNJIGU sinoć. I to baš u moju. Napravili ste strašnu gužvu u sobici posle odlaska odraslih na počinak. "Spavanje" , rekoše i upališe MRAK. Ali Mesec, taj žuti lisac, lukavo se kezio.Iskrivljenim osmehom.Poslao vam mesečinu kroz čipku na zavesi da se uz nju verete.U potrazi za blagom možda. Tako pentrajući se, oboriste policu sa knjigama... TRAS. Tresnulo je. TRAS. Mama je grunula na vrata kao košava na vrbovu krošnju. Iza nje, tata je bio besan talas što prevrće napušten čun. Uplašio je savske galebove.Uzbunio usnule ribe. Dograbivši prvu knjigu sa poda otvorio je na pola i zagrmeo: "ULAZITE UNUTRA VAS DVOJE I DA VAS VIŠE NISAM ČUO ! " Šta ste mogli.Kaznama se u zube ne gleda. Uvukli ste se i ušuškali sto drugim i sto trećim listom. Na tim sam stranama opisao prelepi pogled koji sa pružao sa tvrđave, noću.

58

Kako samo svetle četiri mosta i brodovi što klize pod njima.A Sava u kojoj se bezbrižno brčkala ona ista mesečina, uteče u Dunav. Tako zagrljene reke i ovog leta odoše na more...Blago njima...Daleko i dugo - besplatno putovati, u ovo vreme... Eno i vas, dečice, sedite na bedemu.Klateći nogama sa prastarih zidina ugledaste horde hrabrih Kelta Skordiska kako na drvenim splavovima prelaze reku. Da ovde izgrade Singidun. Grad - što na starom jeziku njihovom može da znači: Okrugli, Grad Lava, Grad od sige ili Beli grad - ko bi ga znao... Rimljani će mu mnogo kasnije dodati um. Singidunum, dakle...Beograd. Vizantijci će ga zvati Alba Greka a Despot Stefan, pravi ZMAJ tu će podići zamak.Dvorac sa kulom.Tada je u Belom gradu život bio lep. Ali posle smrti ovog velikana srbskog grad oteše Ugari. Sakrijte se deco, ljute će se bitke biti kad na njih navale Turci.Sibinjanin Janko braniće ga hrabro.Sa svojom družinom.On je sin jednog ZMAJA...Crvenog...Braniće ga i odbraniti... Priča vas vidim nosi, pa žudno trčkarate stranicama - sve do Karađorđa... Samo hrabro braco, sestricu za ruku i zavirite u istoriju svog grada ; U njemu će te već sutra, čim prođe ova kazna, i iskočite iz vašeg Vremeplova što ga odrasli zovu KNJIGOM, pojesti svoj prvi sladoled ovoga leta... Tu ispod POBEDNIKA. Sa nasmejanom mamom i naspavanim tatom... - Baš u stilu Čika Duška.Bravo. ( još samo da je završila sa " VOLI VAS VAŠ ČIKA DUŠKO. )

59

Bila je to sjajna priča, potpuno u stilu velikog Dušana Radovića.Pitam se da li je i Maja toga svesna. Jako sam bio sretan zbog njene priče......i......... Zato što sam u Beogradu. Što bi DUŠAN RADOVIĆ rekao: " Ako ste se jutros probudili u Beogradu, već ste dovoljno učinili za sebe..." 5arPan i Vendi, zajedničkim snagama napisaše priču o Zmajevima... Nešto ovako: Danas je deco 3Maj, dan ZMAJEVA.Danas se o njima priča, crtaju se, pevaju pesmice. Danas je dan da vam ZMAJ ispuni želju... Nisam baš mogao da pažljivo slušam priču. Mislima - bio sam u Indiji...Zabraniti čoveku da gleda u Sunce...ili, bliže u Poljskoj - proterati Čea sa majica, kapa, torbi... Pokušavam da smislim šta je kod nas zabranjeno a da je svakako apsurd... Ne uspevam, ali... Priča teče uveliko. Lepo navode ko je sve imao "zmajevit " nadimak....Čika Jova Zmaj, Mali Zmaj Brus Li, Zmaj Ognjeni Vuk, Zmaj ovaj, Zmaj onaj... Pri pomenu REDA ZMAJEVA i Despota Stefana shvatam da su svo četvoro pisali priče u isto vreme i na istom mestu. Dobro, možda ne Ružica... Da su razgovarali o tome, očevidno je... Ima previše podudarnosti u tri priče... Prelaze sad na mitove, a ja nikako da se setim nekog od ZMAJEVA kao ni neke apsurdne zabrane... Višnja, jedna od "voćkica ", pratila je priču pomnije od mene...

60

- Ožedneo sam, rekoh joj kad čitanje bi privedeno kraju. Nisam želeo da stavljam bilo kakve zamerke, već jednostavno, poručih turu pića za buduće kolege... - Uzmi i ti nešto, voćkice, dobacih Višnji. Nešto je sevnulo u njenim očima a onda posla par plamenih jezičaka u mom pravcu... Zmajčica... Kad popismo, pade dogovor za sutra.Isto vreme, isto mesto. Sakupljaćemo potpise za Čea. U to ime neka istraže i iskopaju neki neverovatan detalj iz života Ernesta Gevare. Neka naprave skicu za portret slavnog revolucionara... Crtaćemo ga sutra. Rečima... - Ne želim samo suve činjenice.Sve o Čeu znam već napamet. Hoću apsurde.Najbolji istraživač od mene dobija put na Kubu " Putevima Revolucije - Santa Klara" smeh... Društvo se razišlo i ja krenuh na Tvrđavu... Da sa zamka Despotovog malo gledam u Sunce. SLOBODNO. I nosim ČEa na majici. PONOSNO... Šta li se sad dešava sa D.P. čovekom koji je u Indiji uhapšen dok je mirno sedeo i pratio ustajanje Sunca ? Gde li je sada taj lik ?

61

7

Jerusalim.Sveti grad. Posmatram jedan od bajkovitih smiraja. Ceo zapadni kvart je obasjan narandžastom.Sunce miluje Maslinovu Goru... Osamih se u svojoj meditaciji i treperim sa Suncem što se smiruje... Ovde sam već dva dana.Sutra me čeka posao zbog koga sam i došao u SvetiGrad.Čovek što mi prenese poruku o mestu i vremenu sastanka reče da ranom zorom krećemo u Tiberijus. Tamo me u Kapernaumu očekuje otac Vergilijus, prijatelj ŠriDede... I ima nešto da mi preda... Mistične spise o učenju Hrista, koji kada se spoje sa ovima što ih ja nosim stvaraju novu sliku o Starom Svetu. Drevni san Isusov. San mojih predaka koji su se sreli sa njim.Učenje o besplatnoj hrani za sve gladne.O energiji koja se može slobodno uzimati, stvarati i obnavljati. O večnom životu u krugu.O tajnoj nauci Sunca.O vremenu svetlosti... Tako bar govori dobri deda moj... Izbavivši me iz mračne ćelije posle samo sedam dana, (verovatno podmitivši sudiju i pre-plativši kaznu), reče da je sad pravi trenutak da krenem na put... Put za dobrobit čovečanstva. Da sam ja odabran i da mene očekuju u dalekoj zemlji Izrailjskoj.I još po negde u belom svetu. Nisam imao pojma o čemu govori... I zašto tolika žurba ? Čemu tajanstvenost ?

62

Umirih se onda kad se on i Aditi, princeza moja, vratiše kod besne Arije.Ljutila se na dedu što nas sve dovodi u opasnost zbog svoje igre a zaboravlja da nas je ista ta "igra " i spojila... Šri se branio da nije znao koliko su mesečari ojačali i svuda pustili korenje. Kao hobotnica pipke. Ima ih svuda, u svim državnim institucijama. Narodnu miliciju odavno zaposeše, pokidaše nam veze sa Dajdarima širom Indije...Za naše prastaro učenje nasta teško vreme... Baš u zao čas.Kad svetu preti propast... Ja sam po svetoj dužnosti svojoj pozvan da ga spašavam... ( ja sam doduše, samo želeo da budem uz svoju kneginjicu u sigurnom Sikimu, učim Aditi našu, tajnama neba - igram se sa njom i uživam u gledanju u Sunce.Predajem dečici drevni Sanskrit, čitam im svete knjige Veda...Ali premudri je kao i uvek imao drugačiji plan za mene.Oduvek mi je govorio da sam poseban i spremao me za ono što doći mora...) I došlo je... Iz reke u vazduh. Brodom iz aviona. Pešačeći ili jašući u karavanu kamila stigoh u Egipat. Dobro sam pratio put koji mi beše zacrtao ŠriDeda. Od Kaira trebalo je da idem tragom biblije.Iskoristih taj trag da usvojim nova znanja i urežem u savršeno pamćenje sva čuda sveta kroz koji putovah... (fotografsko pamćenje rođenjem zasluži svako. Nestaje kasnije i niko ne zna zašto.)

63

Baš svaki Dajdar zna kako da naredi mozgu da sve pretvori u sliku i trajno sačuva na, za to, predviđenom mestu... Isto tako morate brisati ne potrebne informacije koje vam bombarduju mozak - svakodnevno... Tako učeći, posetio sam piramide u Gizi.Dolinu kraljeva. Video Sfingu, Keopsa, Tutankamona, Ozirisa, Amon Ra. Upoznao staru kulturu koja je toliko poštovala kult Sunca. Put me dalje vodio na Sinajsku Goru gde je Mojsije, prema predanju, primio deset božijih zapovesti... Tri sata dugog hoda od manastira Svete Katarine do vrha Mojsijeve gore.Abu - Moses. Tamo me na visini od oko dve i po hiljade metara, u daljini dočeka DUGA. Pružala se u šarenom sjaju svom i šepurila horizontom. A onda kao nekom magijom video sam prizor od koga svakom smrtniku zastaje dah... Boje su rasle prema nebu, visoko.U samom središtu duge javila se mala svetla tačkica i ja slutim, TO JE SUNCE... Lepo, osunčanim okom svojim, uvek spremnim za taj prizor, vidim kako raste i tačka postaje loptica ovenčana crvenkastim venčićem.Zatim se svetlost probije i lopta se sada već žuti... raste...izgreva... To se Sunce rađa iz duge... Prosipa sjaj po nebu... Zlati se... Meni suze oči i razlivajući se umiju lice... Znači, deda TO si želeo da vidim.Ali, rekao si da ću se upoznati sa "Astronomskim fenomenom", tako ga naučnici zovu, ovaj put se ne upuštajući u bilo kakva objašnjenja kako nastaje, a ja vidim ono što vidim : Moj Bog ustaje - donosi dan i radost meni i prirodi što ga dočekasmo na ovom svetom mestu. To ipak morate sami doživeti i svojim vidom videti.

64

Nema tog slikara koji bi vam naslikao ni pisca da vam verno prenese taj petnaesto - minutni porođaj... Ganut i iskreno dirnut prizorom, sedim nepomičan još dugo, dugo...isplakah se i bude mi lakše... Mnogo kasnije nastaviću, duž Mora Crvenog putem za Eijlat i preći Egipatsku granicu u potrazi za Izraelom... Posetih tajanstvene rudnike kralja Solomona, mesta gde bejahu mitski gradovi Sodoma i Gomora...Jeriho koga su po legendi uništile trube. Okupah se u Mrtvom moru gde ima toliko soli da nema ništa u njem živo po čemu i ime zasluži.Svaki pokušaj da zagnjurite biće vam uzaludan u takvom moru se ne može potonuti. U Judejskoj pustinji posetih crkvu Svetog Save Osvećenog... Tu mi moj dobri ŠriDeda napisa da dobro osmotrim ikonu na zidu.Beše to kompozicija "Simvol Vere".Urađena je u 12 lepih slika, ( iznad svake se nalazio tekst koji ih razumno objašnjava ), gde se vide prizori iz Biblije. Na njima neki ljudi SVETLE... ABHVAŠVARE. To si dakle hteo da mi kažeš. Tek sad shvatam tvoje reči. Ista vera. Različita religija. A VERA NAM JE ISTA...

65

Tu Sveti Sava Srbski podiže manastir tragajući za ISTINOM o Hristu.Mladi kraljević Nemanjić Rastko odreče se prestola zarad monaškog života i učini mnoga velika dela.Prevede Srbe u PRAVOSLAVNU veru Hrišćansku... To pročitah u knjizi koju mi deda beše dao na čitanje. Još mnoge stvari o zemlji i narodu Srbskom. Kad smo kod Srbije, ŠriDeda me uputi da pravo iz Jerusalima - čim sveti spisi budu u mojim rukama - odem natrag u Kairo.Tamo ću na aerodromu "Gamal Naser" biti ukrcan u nebesku lađu i letom ju441 otploviti u Beograd. Naser mi je bio poznat iz istorijskog, školskog, udžbenika koji nas je učio da je on zajedno sa Nehruom i Titom osnovao Prijateljstvo "Nesvrstanih " država... Koje u to vreme nisu htele ni sa Rusijom ni sa Amerikom. (Takva su tad vremena bila.Danas više nema ne svrstanih država.Svi bi da se negde uguraju.To je postalo hit među državnicima koji ih vode.Ko će bolje udati zemlju...) Džavarharal Nehru je bio prvi premijer Indije od naše nezavisnosti i velike pobede nad engleskim kolonijalistima 1947 pa do svoje smrti1964. Poznat je kao Pandit, što je ime njegove kaste i znači učitelj. Dovoljno da sami izvedete zaključke. Mudrošću velikom, nastavljajući put učenja Mahatme Gandija uspeo je da sačuva neutralnost Indije. Tito je bio maršal i doživotni predsednik Jugoslavije u kojoj se lepo živelo sve do njegove smrti.1980 godine. Glavni grad te, nama uvek prijateljske države je Beograd u kome - DedaŠri kaza tako, imam pronaći nekog pisca. Čoveka koji me uporno zvaše u goste dok sam sedeo u samici zatvora Dardžilinškog. Jugoslavija više ne postoji ali je Beograd opstao i pored svega što mu se u poslednje vreme događa...

66

Pratili smo vesti zajedno, i molili Sunce da ga sačuva od ZLA...Mesečarskog. Tamo kad sletim, brodom iz oblaka, na vazdušnu luku što joj dadoše ime Nikola Tesla po najvećem naučniku Srbskom, GOSPODARU MUNJA, čekaće me valjda takav čovek.Tri puta je pisao novinama...Upitah dedu za ime tog mistika a on će: - Rekoh li ti...Pisac Dade mi potom da takvome čoveku predam pismo koje ne smem otvarati.Znajući moju ne umerenu radoznalost objasni da su to uputstva za mog domaćina i molba da mi učini ugodnim boravak u Evropi. Ja sam, pak, znao šta to znači... Pisac - Dajdarista, pa još u Beogradu, prestonici Srbije.Gde nas sve neće biti... - Evo i knjige koju je sročio na ćiriličnom pismu naroda svojega. PREMETAČINA ANAGRAMA, zove se ista. - Čekaj malo, ko je pisao - pobunih se u ne znanju, ti reče da mu je to ime... - Jeste ime, ali pored toga što se tako zove on je i pisac.Knjigaš... Kakvi ljudi, mislim se ja Pčela.Umesto što gajim čaj možda bi trebalo da probam sa medom... Okrećem knjigu u ruci. Deda uhvati zabrinutost na mom licu:

67

- Ne brini lako ćeš je čitati.Vidi ga, on koji sedam jezika govori, umusio se.Srpski je nastao od Sanskrita... Sanskrit na jeziku piščeva naroda znači SKRIVENI SAN.U širem smislu što će reći - sakriti uputstva vere svoje, snova svojih u rečima - Jer na početku pre reči bila je misao - znači O REČIMA DOBRO VALJA RAZMISLITI...Evo ti ova čitanka Srbskog i uvidećeš : šezdeset od sto reči nam je isto. Videvši nevericu on stade da je lista... - Oni kažu "kuća" mi kuta.Dam je dom.Kula - kula. Stup je stup.Vidiš, neke su potpuno identične dok se druge tek ne znatno razlikuju.Uvidećeš vrlo brzo - sličnost je neverovatna.Sabua - soba...oganj a kod nas agni.Vatra je vatra i tamo i ovde, kao i iskra.Gar - goreti.Njihov žar je naša PALITA.Peći - PAČ. Ređa tako ŠriDeda reč za reč a ja ne mogu da verujem u ono što čujem. Luč - Svetlo.Kam - Kamen.Mrtis - Smrt."Mr" mi kažemo a oni mreti, MEDAS mi jedemo a oni med.Kod njih je IGRA a kod nas ŠIGRA.Vrt je vrt i ovde i tamo a LILA je LILA. - Naš prastari praznik vatre? Treba li da kažem da sam bio zapanjen... Ne samo kada su u pitanju reči... Nisam ni sanjao da se još negde PALI LILA, u slavu vatri. Lilanje je obred kome se sva deca raduju. Aditi je pravi majstor da napravi lilu.Nađe neku smolu od koje joj guma, namotana na drvo gori pola noći... Tu mora da su dedini prsti umešani.Uvek su tajanstveni pred Lilu. - Bagas mi kažemo a oni Bog.Nebas - nebo, tata - tata.Deva -deva, ljubhva - ljubav.Ustha - usta, dina - dan, nastavlja deda i pruža mi čitanku da se i sam uverim...

68

Poduči me da su nam i običaji ostali isti jer je taj narod nekada davno živeo u Indiji a onda se raštrkao po celom svetu u potrazi za novim plodnim zemljama bežeći od gladi i bolesti... Da bi bilo dobro da popričam sa svojim domaćinom i pri upitam ga kakva su njegova saznanja o tome... Obećah mu... Još mi kaza da u pismu traži od Pisca da mi omogući posetu jednoj naročitoj pravoslavnoj crkvi, te da me odvede u muzej jedan neveliki, daruje mi knjigu gde " SLOVA LEŽE U MIRU A SLOG JE LEP "...i da takvu knjigu obavezno predam njemu kad se vratim u Dardžiling... Upitah ga koliko je to povezano sa Kuranom što ga dobi od Alija, onolikih biblijskih spisa na pet jezika, jevrejskom knjigom o kabali i svim drugim tajnama što ih pod ključem drži u rizncama kneževskim...Koliko to ima veze sa opisom U JAGUAROVOJ ili ORLOVOJ KNJIZI ? Sa Bramanovom BAGAVADGITOM, Budistima i DAMAPADOM ? Sa Kan - gjurom.Sa LAMAMA ? - Ne žuri sine moj, put će ti sve kazati.Reče mudri Aćarja. Učitelj moj. Na sva pitanja naći ću odgovor potrebno je samo da tragam i budem strpljiv. - Onome koji traga za istinom, sva se vrata otvaraju... - Deda, da li je pisac jedan od naših ? - Mogao bi biti, ali to ćeš već sam otkriti... Pisao je da kod njega možeš slobodno da gledaš u Sunce. Mislim da tamo"mesečari" još nisu stigli ali svakako se dobro čuvaj...Svakakav oblik oni znaju uzeti... Prenećeš tom Piscu i sve što znaš o Majanskom proročanstvu.Pravu istinu.Ne onu za filmadžije i časopisce... Prilično me iznenadi ovaj poslednji zahtev. Malo ko zna o tome.To je bila najstrže čuvana tajna Dajdara. Po drevnom proročanstvu naroda Maja, koje je pronađeno u Palenki u grobnici kralja Pakal Votana, govori se o propasti sveta 2012.I kako će preživeti samo 144hiljade

69

odabranih ljudi.Svi govore o nekom 20-21 decembru pomenute godine a deda o trinaestom maju... Sve bi to za mene bila obična legenda, zanimnjiva priča da mi Šri nije rastumačio neke stvari. Kaže, poklapaju se mnoge proročke knjige vezane za taj datum... O tome govori biblijsko "Otkrovenje".Neki Vedski spisi. Šifrovane poruke, Pakala , kralja Maja - koji sad "ODLAZE" ali će se "VRATITI"... Još mi reče i naj ne verovatniju stvar, zbog koje, sad skitam po svetu umesto da sam sa svojom kneginjicom: - Čitajući POPOL VU, svetu knjigu Maja , Tutankamonovo Proročanstvo, Nostradamusa, mnoge mudre knjige drevne, tragajući za ISTINOM i proučavajući učenje naših predaka i Bele Pčele, došao sam do zaključka a to bi i tvoj put morao jasno da dokaže, zastao je ŠriDeda osmatrajući da li ga pažljivo slušam... - Nastavi, molim te, kako sam samo bio ne strpljiv da saznam tu tajnu zbog koje je bio tako zamišljen, ovih dana kako izađoh iz zatvora... - Izgleda da su Krišna, Tutankamon, Buda, Bog Perun, Kralj Pakal...SVI SU ONI JEDNA ISTA SVETLOST KOJA SE SA VRMENA NA VREME POJAVI NA ZEMLJI...Možda i ISUS. - Znam da je Krišna, sin božiji, osma inkarnacija Višnua, a Buda deveta, prekidoh ga ne učtivo. On me glednu pa nastavi: - Isus je sin božiji u hrišćanstvu i ima oreol svetlosti oko glave...Tutankamon je božanstvo Sunca i izjednačen je sa zracima.Pakal je takođe bog Sunca.Maja na sanskritu, kao što znaš, znači ILUZIJA.Ali ne znaš da je Pakal učio da je život iluzija i da se uvek vraća.A narod mu je verovao...

70

- Reinkarnacija? Nešto kao što monasi sa Tibeta uvek nađu Dalaj Lamu? - Da, ali i Hristovo vaskrsnuće, kada je postao svetlost i rekao da će se vratiti.A kako bi drugačije stigao nego kao svetlost...i...Najstariji Srbski bog je SUNCE.Ono je prema predanju starešina naroda SRBSKOG.Prenećeš Piscu sve što sam te učio... ...izgledao mi je strašno zabrinut... Uzeh šah da poređam figure, ako je išta na ovom svetu moglo da razgali dedu to je ova drevna igra.I briljantne pobede u njoj... Zajedno smo pravili tablu, rezbarili vojnike, kraljeve, kraljice, štitonoše i konje.Onda bi do duboko u noć utonuli u šah... Šah je pra igra koja potiče iz Indije.( Baš kao ŠOGI i GO ). Neko tvrdi iz Kine a neko iz Persije.Zavisi odakle ste... Svakako ste čuli a možda i odigrali koju partiju... Ili posmatrali, možda? Prema legendi, njegovog izumitelja prebogati Kralj ne mogaše da nagradi jer ovaj iskaše za svako polje, a ima ih 64 (8*8), po zrno žita, (ili pirinča, opet zavisi )...i to tako da se na prvo polje stavi jedno, na drugo dva na treće četiri i tako redom... Matematičari će progresijom doći do broja koji će debelo premašiti tadašnju svetsku proizvodnju žita... Ako ne verujete zašto je to bio ne moguć zahtev dignite dva na šezdesetčetvrti i probajte samo da izgovorite broj koji ste dobili. Još je više mogućih poteza i varijacija u šahu.Ima toliko situacija i mogućnosti da verovatno NIKAD neće biti odigrane sve moguće partije šaha...To je ono što ovu igru čini najvećom mozgalicom od svih igara. Pitam se da li otac sveti koji me sutra očekuje ili pak Pisac, (kome će deda javiti preko svojih novinskih veza u Delhiju da me počne očekivati), znaju da igraju drevnu igru. Stoga jer im - svakom po jedan primerak ručno rebaren dedinom veštom rukom - nosim na dar... Naravno i paketić ne nadmašnog Dardžiling čaja...

71

(S tom razlikom što se u zelenoj čoji ispod šahovskih figura nalaziše dobro skriveni spisi, a u malim zelenim listovima čaja sa podnožja Himalaja, nalaziše se u Majskoj berbi, ubrani zraci Sunca sjedinjeni sa cvetovima i napola polomnjenim, namerno već po tradiciji listići od kojih se pravi božanski napitak.) U jutro, krenusmo na put. Nakon dva dana odmora i obilaska Vitlejema. Posete Hebrejskom univerzitetu gde su me ukratko upoznali sa učenjem Talmuda, svete jevrejske knjige.Obišao sam i sve znamenitosti Svetog Grada.Al Aksa, svetilište koje Hadrijan rimljanin poruši Jevrejima kad se ovi na pobunu digoše zbog njegove zabrane obrezivanja.Zid Plača. Značajne bogomolje hrišćanske religije kao što je Crkva Svetog Groba podignuta na mestu na kom je Isus razapet na krst.Stenu srebrom okovanu na kojoj se taj krst nalaziše. Ne zaboravno rađanje Sunca još mi beše pred očima.Još jednom ću na Sinaj, reših čvrsto,na Mojsijevu Goru da odem. U poseti nekim čudnovatim manastirima sretah razne mistike u kanjonu KELT. Videh mesto gde je Hrist sišavši sa Maslinove gore ušao u Jerusalim.Zlatna Kapija. Taj prolaz sada je zatvoren i otvoriće se kad novi mesija stane preda nj.Tako bar pričaše vodič moj. Predamnom sve osta na svom mestu. Prorok Muhamed takođe je tuda prošao na putu do Meke... ( Muhamed, prorok, rođen je u Meki u Saudi Arabiji, oko 570god.Imaše viziju u kojoj mu se prikaza Arhangel Gavrilo i naloži mu da proglasi Alaha za jedinog istinskog boga.Do tada su ljudi u arapskim zemljama klanjali mnogim bogovima

72

ali ih je, pod uticajem hrišćanskog i jevrejskog stanovišta o jednom bogu, Muhamed podučavao o svom proviđenju.Alahu kao jedinom bogu.Proteran je, zbog takvog učenja, iz Meke u Medinu gde gradi prvu džamiju.Tu je sastavio Kuran - svetu knjigu Islama.Čine je stihovi i vizije koje mu preneše Arhangel Gavrilo.Meka posta sveti grad kad u nju vrativši se 630god. uništi Muhamed paganske idole.Od svih muslimana širom sveta traži se da bar jednom u životu posete Meku.Da hodočaste i obiđu oko ĆAVE sedam puta.To je Sveta Kocka na kojoj se nalazi Sveti Kamen Istoka.Crni kamen moraju dotaći ili celivati da bi Hadžiluk bio završen...) Posetih potom muzej u kome se čuvaju neki od svitaka "mrtvog Mora".To su Esenski svitci koje ovi bejahu sakrili od brojnih neprijatelja svojih.U njima su zapisane reči Starog Zaveta i datiraju još iz vremena Hristova.Isus je svoje sledbenike učio tajnim učenjima i oni verovahu da je on obećani Mesija.Mogao je da izleči bolesne i da mrtve vrati u život.Govorio da je on sin božiji.Jevreji ga smatraše bogohulnikom i nagovaraše rimljane koji tada vladhu Jerusalimom i većim delom sveta da ga osude.Ovi to i učine. Na smrt jer je propovedao.Razapeše ga na krst.Na Golgoti. Vaskrsao je a njegovi učenici i sledbenici još čekaju njegov povratak... Sve mi ovo ispriča moj vodič, moj čovek od poverenja dok smo hodali ka mestu sastanka... Na tom mestu me dočeka jedan mladi sveštenik koji mi požele dobrodošlicu.Uvede kod oca Vergilijusa te mi ovaj dade tajne spise za dedu.Ali tek pošto mu ja pružih šah odakle on izvadi rukopise na Sanskritu, što mu ih Šri posla po unuku svome Pčeli... Tako me otpusti onaj od koga očekivah mnoge odgovore na još ne postavljena pitanja. On se opet, nestrpljiv da odemo, ne sumnjivo zabavi proučavanjem rukopisa.Kaza nam da je na njih čekao pola života svoga i ode da pristavi čaj zahvališi se duboko... Krenuh natrag razočaran i sa nekom zebnjom u srcu, istim putevima i istom procedurom.

73

Ne želeći da se više zadržavam bilo gde jer sam osetio leptire u čakri "deset latica" što je za mene značilo da nailazi oluja... Uputih se na Sinaj.Da uhvatim još jedno svitanje koje se samo u najlepšim snovima usniti može... Pre nego što krenem dalje. U beli svet. U Beli Grad...

PEĆINA Evo nas ponovo u pećini... Noćas sam požarni.To ovde znači da brinem za vatru. Uglavnom. - Čuvajte Agni - oganj, rekao si mi.Ugasi li vam se ognjište ugasili ste i vi... Zato se sad smenjujemo iz večeri u veče.Čuvamo vatru. ( Muški...Devojke su pošteđene te dužnosti... )

74

Kao u prastara vremena kad je iskru ukrao Prometej bogovima, i doneo ljudima na zemlju. ( Pitam se šta je sa njegovom jetrom... ) Bebe su dobro, hvala na pitanju, uglavnom spavaju. Slušaju moju ispovest. I mame su dobro.One prate priču sa velikom pažnjom naročito onda kada čuju da su i same uticale na razvoj događaja. Ostali se uglavnom zabavljaju. Ponosni tata, DSK , beleži sve na kameru.Kakav će to film biti kad (ako) jednog dana izađemo... Srećom ima dosta filmske trake.Trebaće mu. Ko zna koliko dugo moramo ostati ovde. "Dok se ne slegne prašina, upozorio si nas, sve dok ne ugledate Sunce ostanite u zaklonu." Radio veze još su u prekidu.Mobilni telefoni odavno nemaju signal.Ne znamo broj ljudi koji je spašen. Malih, običnih, poput nas. Moćnici su još od samog početka, još dok je veliki meteor NIŠANIO zemlju, imali plan. Samo za odabrane. Za one koji će vladati svetom... Ili za one koji su bili spremni da plate.Za kartu... Naravno povratnu, obećavali su tada... Dvadeset miliona za mesto u šatlu. Za predivan pogled na SUDAR... Kad je stvar procurela u javnost bila je mnogo manja panika nego što se mislilo. Niko više nije verovao u smak sveta. Možda zato što je jedan drugi SMAK već bio na delu. Svima nama pred očima. Ratovi, glad, beda i otimačina.

75

Sve manje SLOBODE za ljude širom sveta. Seča šuma i uopšte - totalno, mahnito uništavanje prirode. Smeće na sve strane.Opasan otpad. Temperature su skočile za desetak stepeni. Snegovi večni se tope.Poplave prete.Okeani rastu a reke bujaju... Odbegli virusi iz labaratorija haraju svetom. Kome drugi smak treba... Inkvizicija misli.Zabrane knjiga.Filmova. Nije bilo previše pometnje zbog mogućnosti da jedan meteor od samo jednog kilometra u prečniku pogodi planetu... Uostalom astronomi nikako da se slože gde će pasti ta kosmička stena... Niko se više ne slaže ni oko čega... Vlade moćnih bogatih zemalja koje su odavno osvojile svemir, ipak su napravile plan evakuacije. Za svaki slučaj. Naravno samo za odabrane. Za ostale niko nije mario.Balast. Totalno ne potreban teret. Mi nismo čekali spas... Sami smo ga - hrabro potražili. A " sreća prati hrabre " ... Sad tek vidim da smo imali više sreće od dinosaurusa... Ili je ovo tek početak kraja... Prorok Pčela je sve tačno opisao: UDARIĆE i to vam je to... .......................samo je bitno da se prašina slegne što pre. Šest meseci bez Sunca je kritičan period.................... .............sve iza toga bila bi prava katastrfa................. biljni svet a potom i životinjski bili bi istrebljeni. Čovek ? Ko bi to znao? Zavisi koliko se dobro spremio. (mi, sav novac koji sakupismo za KNJIGU i njeno

76

spasenje, upotrebismo, kad je bezočno spališe, za opremanje pećine.Kako se pokazalo naše "spasenje".Reka potajnica čiji je izvor bio tu, u jednom delu naše velike kuće uštedela nam je veliki deo tih para.Za vodu, razume se... Mudrim izborom pokazala se ova"Hajdučka" pećina.Na planini, u stvari davno ugašenom vulkanu - čuvaru.Na ulazu u grad.) Grad koji je opet pao. Ovaj put viša sila.Takođe iz vazduha... Ali nije sramota pasti, sramota je ne ustati. Po tome kako ustaje posle pada ogleda se veličina grada... I njegovih žitelja. A priča ? Dopada vam se ? Da nastavim... Devojčice doduše spavaju... Svi spavaju...Osim požarnog. Pa, da založim malo...Neka se razgori... Vatra ? Priča ?

8 Jutrom U moru đubreta plivala je KNJIGA. Moja. Tačnije ja sam je napisao... Na tom istom smetlištu, pronađen je leš. Nag.Bez odeće, bez obuće.Nema ni sata na ruci.

77

Ni prstena na prstu.Ničega.Potpuno go. Na velikoj deponiji počivahu, desetak metara udaljeni leš i knjiga... Slučaj je hteo da istragu dodele najstarijem inspektoru. Mesec dana pre penzonisanja.Znači poslednji... I samo on je mogao da ih poveže. Leš i knjigu... Neko mlađi prošao bi mestom zločina a da knjigu i ne primeti.Uostalom puno stare hartije motalo se đubrištem. U gomili smeća, crnih kesa, razbijenih flaša.Paleži koja se još dimila.Smrad i gar... U tom smradu koji se širio i ulazio vam pod kožu, u nozdrve, mastio vam kosu - jedino je on spojio ono što ne bi niko... Moja knjiga postade predmet istraživanja iskusnog policajca... Istog dana, u podne, meni je stigao poziv. Mobilni je zasvetleo i ja sam se javio. Voleo bih da nisam...

9 Aerodrom Nikola Tesla Surčin.Opština, predgrađe Beograda. Na ulasku u grad sa zapadne strane, dan okupan svetlošću SUNCA.Smiruje se lagano... Sav gorim dok čekam tajanstvenog putnika.Nikako da se opustim... Kakvom se samo suludom brzinom samo nizaše događaji. Drugi za prvim, treći za drugim.A četvrti pre prvog... Da krenemo redom...

78

Od jutros ništa nije bilo normalno.Sve je krenulo naopako ali, za razliku od filmova strave - još od ranog jutra. Prvo - nigde galebova savskih. Ni Džonatana a spremih mu sardinu. Onda ta ... tišina koju ne razbi ni "Nostalgija" - šuštalo je samo sa mog starog radija... Časak ili par minuta... A onda više ni to.Baterije odavno nisam menjao. Uzeh da pišem a kafica mi iskipi po šporetu. Reči niotkud. Ništa, mislim se, pozvaću 5ra nek javi devojkama da otkazujemo za danas... Ovakve dane znao sam to iz iskustva treba provesti u krevetu uz knjigu i flašu vina. Crvenog. Radi malera...ali...nisam to učinio... 5ar je meni poslao poruku dok sam tražio mobilni... "Javio se NOVINAR IZ DELHIJA.Nađimo se u gradu.Odmah.Pozovi me.Nemam kredu." Horor.Nemam ni ja. Krenuh u komšiluk da tražim žicu. A onda sam ga ugledao... Vrzmao se oko "mog" mosta.Nešto snimao objektiva uperenog u betonske stubove koji nicaše kao pečurke posle kiše... (Samo što kiše dugo nije bilo.Zadnja kap je pala pre možda mesec dana a leto je baš rano počelo... Biće da su revnosni radnici mostogradnje zaslužni za brzi rast mosta...)

79

Onda je momak krenuo da fotografiše.Učini mi se da je više puta škljocnuo i na moj kamper.Moju kućicu na točkovima. O njemu sam vam pričao... Ali sada sam ga sreo. Na stazi. Tačnije, sreo sam NJIH. Držali su se za ruke neko vreme a onda bi ona otplesala na rolerima kad god bi dečko nanišanio foto aparatom. Krenuo da izoštrava tražeći najjasniju sliku.Klik. Potom sve u krug - za ruke - osmesi - klik - točkići - poljubac pa za ruke... Smeh je bio glasniji kad sam prošao kraj njih vozeći dva bicikla... U stvari jedan sam gurao a na drugom sedeo i sporo okretao pedale... Nije vam jasno ? Nije ni meni. Zašto li sam, uopšte, krenuo na aerodrom jedan bicikl vozeći a drugi gurajući pored sebe ? Čija je to ideja i zašto sam, samo, pomislio da je ostvariva, e - to zahteva novi napor za objašnjenje... ( Rekoh li vam već da danas ništa nije kao što treba.Muči me onaj osećaj da ne igram u svom filmu.Niti pišem scenario, nit ga režiram...Još se i VREME igra samnom. Čas mi se čini da ne moram nikud da žurim, a čas da nemam puno do sastanka.Kao da minuti ubrzavaju - usporavaju kad se to njima hoće.Pa jedan traje deset a drugi trista sekundi. Da li vam je poznat taj osećaj ? ) Samo par jedinica vremena, pozivam 5ra ...

80

Reče mi u jednom dahu da nabavim DVA bajka i dođem u kafe.Tamo će mi sve objasniti.Dobio je i mejl u kome sve lepo piše.Od NOVINARA iz DELHIJA... U šest sleće avion iz Kaira.U njemu je putnik koga mi valja dočakati..."BICIKLETIMA" Pomislih da je poludeo.Kakav Kairo, kakav Egipat, zar nije Indija bila u pitanju.Pa, ja imam samo kamper, točak nisam odavno terao...Šta je ovo danas sa svima ? Svratio sam zatim, do mojih prijatelja sa staze, koji tu drže sevis bicikala i prodavnicu polovnjaka.Iste i iznajmljuju. Na sat. Ili dva. I dadoše mi dva uz obećanje da ih vratim večeras pre zatvaranja... Dva "POLARA" - miraž i avalanš... Srećom po moje noge aluminijumskih. Laganih. Gledaše me čudno. Šališe se da sam devojku kojoj vozim bajs mogao da dovedem - da je upoznaju... - Ne vredi, rekoh, ni ja je još nisam upoznao...I, ...mislim da nije devojka... Ništa im nije bilo jasno a nisu ni marili jer sam im ostavio gajbu. Punu flaša. Pivskih. Ledeni napitak dobro je oznojio flaše. - Vidi : "S ROZI" dobaci neko... Mislio je na jelena.

81

Kad stigoh "mrtav" umoran u Revoluciju, ( uspon je pored zoo vrta bio ubitačan ), svi su već bili tamo.Sa vremenom sam se već posvađao ali čini mi se da je 5ar okupio ekipu malo ranije... Da čitamo o ČEu, pomislih... Vidim, sve ih više zanima ta misija. 5ar će samnom na aerodrom. Nemam ništa protiv. Svečano mu predajem plavi "miraž" A dotle... Spremili su prizore iz života Če Gevare, montirali ga u seriju i sada bi da je zajedno odgledamo. Devojke obećaše da će posle krenuti u sakupljanje potpisa. Za spomenik. Ali samo ako mi se dopadnu njihovi radovi... Kako sam mogao da odbijem - bile su ponešene revolucijom. "Baš smo se primile da tako ubijem vreme" Treba li da kažem isto ono "vreme" koje je mene danas "ubijalo" Sad mi se čini da je tako usporilo, nisam mogao ni pivo da dočekam, umirući od žeđi... Nisam ni mogao da dočekam da već jednom krenem u susret avionu u kome je moj ne poznati junak, moj gost iz Indije... Višnja najzad donosi piće praćena zvucima maestralnog muziciranja Ru Kodera i "Buena Vista Sošl Klaba". To je pustila, Kubansku muziku ...urota, znači... Dok praznim kriglu, Ružica počinje, ozbiljnim novinarskim glasom...(i skoro pevajući poslednje reči rečenice, uz Rua) : - Ernesto Gevara je rođen u Rozariu, Argentina 14 juna 1928g. Završio je studije medicine.Ali pre svega bio je putnik ne mirnog duha.Uvek u potrazi za avanturom.Putovao je provincijom svoje zemlje i shvatio koliko je užasno težak život seljaka.I

82

radnika.1951 obišao je Čile.Tamo je situacija bila ista.Posle toga putuje po Boliviji, Venecueli Peruu i Ekvadoru.U Gvatemali upoznaće svoju buduću suprugu Hildu.Ona će mu roditi kći Hilditu.U Meksiku 1955 sreće Fidel Kastra koji je sa drugovima pobegao sa Kube od diktatorskog režima Fulhensija Batiste.Taj susret obeležiće mu sudbinu...Sa njima kreće u REVOLUCIJU protiv diktatora i dobija nadimak Če što bi u slobodnom prevodu bilo "DRUŽE".Ili možda "BRATE" u SLOBODI naravno... Rat, u kome je Če jedan od komandanata, istaknuti borac, (više puta ranjen), traje dve godine.Pun uspona i padova, poraza i pobeda, uspešno je završen bekstvom diktatora iz zemlje.Nakon što je dobio bitku za SantaKlaru, jednu od naj važnijih, pobedonosno ulazi u Havanu 1 januara 1959. Dan ranije Batista, usled proslave nove godine, pod zaštitom svojih moćnih američkih saveznika beži sa Kube. Prelepe, nekad bogate, karipske države koju su zajedno iscedili... U oslobođenoj zemlji - Če je već legenda.Njegova hrabrost je dokazana.I mudrost takođe.U bitkama.I posle njih.Proglašen je KUBANCEM po ROĐENJU...Obnova zemlje može da počne.Če u svojstvu ambasadora revolucije putuje po svetu.Njegova strast za putovanjima ponovo bukti. Obilazi zemlje Afrike i Azije koje nisu zatrovane imperijalizmom i umobolnim vođama.Odlazi u zemlje koje će kasnije postati NESVRSTANE; - Tu dolazim do zanimljivog detalja kojeg bi da posebno istaknem, (priča nam ona i ne svesno počinje da šapuće, kao da će otkriti veliku tajnu ) - Če je u avgustu 1959 posetio Jugoslaviju.Bio je u Beogradu i sreo se sa Titom.Imao je veoma pozitivan utisak o zemlji gde radnici sami upravljaju fabrikama, grade državu i ne robuju nikome.Dakle, uvodi nas ona u FINALE, bio je ovde osam godina pre nego što će 9 oktobra 1967 godine u 13 i 10 po bolivijskom vremenu biti streljan na podu škole u selu LaIgera... (na pominjanje vremena ja grozničavo bacam pogled na njen ručni časovnik i zaključujem da, ako nam treba oko tri sata vožnje do

83

Tesle, imamo još toliko do pokreta.5ar i ja. A za ljubitelje apsurda - premetačinom slova, imena sela u kojem je ubijen Če dobijate A GERILA ? ) ... Šifrovanom porukom jedne tajne službe, ( nastavlja Ružica a meni mobilni počinje da svetli na stolu, dajući pivu u krigli crvenkasti odsjaj, jer mu je svaki ton odavno isključen.) ....Ubijen je bez suđenja.Istog trena otišao je u legendu i postao sinonim za sve one koji se bore protiv ne pravde svih vrsta i oblika... - Izvini, prekidam je... Da, javim se i slušam glas koji mi postavlja pitanje. ŠTA JE OVO DANAS... Mislio sam da se neko šali. Igra se sa mojim likom kao ja u svom romanu... Ubrzo - shvatim da je stvar OZBILJNA : Da li sam napisao tu i tu knjigu? Jesam. Kako se stvarno zovem ? Tako kako piše. Gde sam bio tad i tad ? Ne sećam se. Mogu li odmah da dođem u stanicu SUPa ? Ne mogu. Gde se nalazim sada ? Tu gde sam. Stvar je ne samo ozbiljna nego i HITNA :

84

Treba im moja pomoć.Tačnije njemu - inspektoru Obradu Obradoviću... Ja, pisac, umalo se ne nasmejah... Inspektor Obrad, sve je ko u lošem filmu... Još od jutros. Neko se stvarno grubo igra samnom... Ozbiljan glas vrati me u stvarnost: Sutra u osam (vreme), sup 29ti (mesto)... Očekuje me.Da pitam dežurnog za njegovu kancelariju. Svašta... Zabrinuti zbog mog bledila pitaju me o čemu se radi. - Nađen neki leš, odgovaram, još ne znaju ko je i šta je, zamislite, čitao čovek moju knjigu - bar dok je bio živ... Izgleda da sam im ja jedini trag... Kakav, bre, trag - ja sam pisac samo. Smeju se, i oni misle da je neki štos. Neslana šala... Ja posle ćutim. Svi dugo ćute zatim... - Videćemo sutra u 8 šta je u pitanju, prekidam mučnu tišinu. - Imam ja još, jedva dočeka Ružica. Gleda u beleške... Priča o drugovanju Čea i Kamila Sienfuegosa i šalama koje je ovaj zbivao na račun Ernesta. Ko li je "moj Kamilo", pitam se...

85

Iskopala je negde priču o tome kako je umorni ratnik Če, od silnih poslova koji su pali na njegova pleća u tek oslobođenoj zemlji, zadremao i podigao onako bunovan ruku misleći da Kastro pita ko je ZA.Istina beše da je pitanje bilo ko je spreman da se prihvati funkcije guvernera centralne banke Kube.Če dizanjem ruke tako natovari još jednu obavezu sebi na vrat... Tu je 5ar Pan teatralno likujući prekida i svi oduševljeno gledasmo u njegovu ruku... A u njoj je novčanica TRES PESOS sa likom Ernesta Če Gevare. Kubanska. Original. Kako si je nabavio, upitasmo u glas. Svi osim Vendi. Objasni nam kako je njegov "frend" doneo sa letovanja, bio je u Varaderu jer ga je "MOCART" častio... Ništa ne kapiram a vidim ni drugi, osim naravno, Vendi - ali i tako mi danas NIŠTA NIJE JASNO pa neću da insistiram... Dalje, on preuze reč a novčanica poče da kruži oko stola od ruke do ruke... Ružica me pogleda očekujući nešto i ja joj namignu toplo se osmenuvši u isti mah. Iznošenje novčanica je ozbiljan carinski prekršaj, ali ovaj "suvenir" vredeo je straha... - Morao sam da mu dam prvi album MIGUELA DEL MORALESA. Brat mi ga kupio "preko".Čuli ste ga ? "el Galo" ... Izgledalo je da imamo pobednika današnjeg malog klupskog takmičenja. Sakupio je neke sitnice vezane za Čea i sve mi to poklonio zajedno sa tri pezosa ako ikad rešim da osnujem klub ljubitelja lika i dela...Čeovog... Upaljač sa ČEom, tompus Če Gevara, film Dnevnik jednog Motocikliste. Jedna knjiga o revoluciji koju je pisao Ernesto i gomila fotosa skinutih sa mreže.

86

- Internet je čudo, reče nam i ispriča kako je narezao kratki film na kome se vide Če i Kamilo kako na tenku ulaze u Havanu... Zahvalih se iskreno... Ovi mladi ljudi su uspeli da shvate šta znači istraživati pre početka bilo kakvog pisanja... AJM a BILIVER čuli su se MANKISI, to je Višnja pronašla omiljenu mi radio stanicu - NOSTALDŽI...najzad... VIDEH NJENE OČI... Vendi je zadatku prišla iz druge perspektive, ( na moje oduševljenje ). Pronašla je negde u biblioteci, poeziju koju je pisao Če. Revolucionarnu i ljubavnu koju je posvetio ALEIDI M, svojoj drugoj ženi.Saborcu - koga je upoznao u bitci za Santa Klaru i koja će mu roditi četvoro dece... Poklonila je pažnju tom aspektu Čeove ličnosti - Čeu pesniku, piscu, humanisti i rodoljubu. A onda izvukla svog asa iz rukava: - Če je bio izvrstan fotograf, reče, i priloži lepe reprodukcije fotografija, koje je nabavila a sve ih je Če snimio...Internet je čudo... Da li se ona to rugala 5ru ili mi se samo činilo... Sve jedno mi ih dade za naš mali muzej i još plus tri knjige koje je "el komandante" pisao, dve na srpskom, jednu na španskom "GUERRA de GUERRILLAS".Zamislite od GUEVARE 1960, RAT GERILE... Još mi samo fali "DNEVNIK O POHODU", (na BOLIVIJU), pa da kompletiram...

87

Tražio sam pogledom konobaricu Višnju da naručim piće za ovu divnu mladost beogradsku... Bio sam srećan što sedim tu - sa njima... A onda je "drugarica " Maja zatražila reč: - Mislila sam da treba da istražimo čudne stvari i apsurde iz njegovog života. Izgleda da je njegova sudbina bila jedan VEROVALI ILI NE.Citira svima dragi Politikin Zabavnik. Budi mi sećanja... Krenula je da ređa, u kratkim crtama, sve same zanimljivosti iz života Ernesta Če Gevare : - Če pati od astme još od 4 godine svog života, zbog nje je oslobođen od služenja vojske.Ali on puši tompuse sa neskrivenim uživanjem i govori da oni prijaju njegovim plućima... - Majstor je za prerušavanje, putuje po svetu sa lažnim pasošima kao Ramon Benitez ili Fernando...Tako je putujući prošao pola sveta - Čehoslovačku, Sovjetski Savez, Austriju Nemačku,Francusku,Španiju.Kao i Maroko, Egipat, Indiju... - Kao mladić prokrstario je rodnom Argentinom na biciklu. Kasnije i Latinskom Amerikom ali na motoru.Zajedno sa prijateljem Albertom Granadom vozio je LA PODEROSU... Krenuli su iz SREBRNE zemlje i nazvali motor MOĆNA da bi što dalje stigli i što više videli...Tako je i nastao "DNEVNIK JEDNOG MOTOCIKLISTE", po istinitim Čeovim beleškama sa tog puta... - Bio je poliglota govorio je više jezika ali nikad engleski.Bar ne u javnosti...Francuski, italijanski, nemački pored maternjeg španskog i dijalekte severno američkih naroda... - Bio je izvrstan šahista...Pobeđivao je na tabli kao i u ratu - U Africi dok je boravio spremajući ljude za gerilsku borbu koristio je pseudonim TATU što na svahiliju znači TROJKA...1963godine... - 1996 Loran Dezire Kabila, učenik Čeov pobedio je Mobutua i diktaturu u Zairu i zemlji doneo slobodu i staro ime KONGO...

88

- U HIROŠIMI, Japan, gde je pala atomska bomba, bačena u 2svetskom ratu od strane SAD na nedužne civile, posetio je spomenik i odao poštu poginulima... - Sa samo trista boraca Če je osviojio Santa Klaru, grad branjen sa tri hiljade Batistinih vojnika.Zbog toga će mu 28 decembra 1988 narod Kube otvoriti memorijalni centar KOMANDANTE ERNESTO ČE GEVARA , na trideseto godišnjicu bitke... - Mnogo je čitao i pisao.Grčke i Ruske klasike, Šekspira i Dantea.Getea.Marksa i Lenjina... - Prvom sinu dao je ime Kamilo po saborcu i prijatelju Kamilu Sienfuegasu (1932-1959), koji je poginuo u avionskoj nesreći... - Bio je Kubanski ministar industrije, 1961 a 62 ponovo komandant u vreme raketne krize Rusija - Amerika kada je umalo izbio treći svetski rat. - 3 oktobra 1965 odriče se svih funkcija na Kubi i posvećuje se gerilskim pokretima širom sveta, shodno obećanju koje je dao kad jednom Kuba bude slobodna i kad ga pozovu ugnjeteni narodi sveta...A zvali su ga sa svih strana... - Odlazi u Boliviju da spremi narod za ustanak protiv diktatorske pro američke vlade... - U dvorani Čaplin, Kastro čita borcima Čeovo oproštajno pismo... ČAPLIN - setio sam se ! Apsurd je, u tome, da se Čarli jednom prijavio, na vrhuncu slave, na takmičenje za dvojnika Čarlija Čaplina i osvojio solidno treće mesto...Pravi Čarli treći ? Bravo za žiri... - Na foto robotu bolivijske vlade više liči na Van Gogov autoportret sa lulom nego na sebe... - Ubijaju Čea koji u trenutku smrti, ispijen i neobrijan podseća na Isusa, ali tada i nastaje MIT, legenda koja i danas živi... - Fotografija koja će proslaviti Alberta Dijasa Gutjeresa,

89

poznatijeg kao Korda, (kubanski fotograf koji je živeo u Havani 1928-2001), čijeg Čea na majici nose svi SLOBODNI ljudi širom sveta... (osim možda u Poljskoj, pomislih) - Kastro na Kubi štampa i deli narodu DNEVNIK IZ BOLIVIJE koji je ratnik ČE pisao sve do osmog oktobra kad je ranjen i zarobljen... - Dobro istraživanje, rekoh.Postigli ste cilj a nadam se da je put ka njemu bio lep...Jer PUT je nekad mnogo važniji i lepši od odredišta.Tako je i sa KNJIGOM...Dok tragaš i pratiš "znakove kraj puta", nova i nova saznanja magično deluju na tebe.U toj potrazi leži istinska lepota i radost. Ti živiš.Ti razmišljaš kao lik iz knjige a ne kao pisac pred praznim papirom.To je u nastajanju dela prvi korak - ISTRAŽIVANJE...tek onda ide sve ostalo...koliko je sati ? Svi se složismo da za sledeći čas čitamo zamišljene "Putopise po Indiji" u čast našeg gosta. Ili pred njim... Višnja mi naplati sve.Uz zanosni osmeh recitovala je : Snevao si bolje vreme pravdu, radost za sve ljude sejao slobode seme u zorama koje rude. Krenuo si stazom onom kojom samo hrabri hode i vodio četu malu od okova do slobode. Još u nama tvoj duh živi u mislima mnogih ljudi još uvek se tebi divi zub vremena koji sudi. Čekaju nas bitke mnoge zasedu nam trupe prave

90

zato bolje put pod noge s žutom zvezdom - uzdignute glave. U ime onih što te pamte što se bore, što te slave HASTA SJEMPRE, KOMANDANTE s žutom zvezdom - uzdignute glave. ONA je napamet naučila moju pesmu ČEu. Nemam reči...Možda ipak imam šanse, kod nje... I tako smo krenuli... Devojke - Knezom u misiju, 5ar i ja na biciklima pravac aerodrom... Za uspomenu na današnji čas Višnja nam dade posetnice. Crvene sa likom Čea koji je proslavio fotografa Kordu. Ispod lika Ernesta Gevare pisalo je kaffe LA REVOLUTION Uskočka bb (kod robne kuće Mitić) 063/ 7222 622 Ne znajući da nam daje vizit karte kafea koji će raditi samo još ovog leta... Prodajom robnih kuća Beograd, u koje je spadala i rk Mitić, koje su propale nečijom NAMERNOM ne brigom i ne domaćinskim poslovanjem, prodao se i prostor koji je vlasnik REVOLUCIJE zakupljivao za svoje goste... Gušenjem REVOLUCIJE preći ćemo na AKADEMIJU... Kasnije kad sve prohuji za nama... Ali ništa više neće biti isto... (Kao prvo nestaće Višnja, a o tome - pričam drugom prilikom, jer evo objavljuju dolazak Jatovog aviona iz Kaira...) Avion je uveliko kasnio i 5ar se vratio nazad.Stopom.

91

Ja ga dočekah, sve držeći na oku dve bicikle, stalno praćen sumnjičavim pogledima obezbeđenja... Bar sam imao vremena da vam ispričam sve ovo pre nego što dočekam gosta, (u ovom ludom danu kome još ne vidim kraja ), i, znate šta...jedva čekam da čujem njegovu priču...

10 P Č E L A Nemam strah od letenja... Kao Erika... Nisam ništa pio da razbijem napade panike zbog čestih turbolencija... Avion je darhtao kao list na vetru. Zato sam mnogo toga pročitao za ova četiri sata koliko traje let... Kairo - Beograd... Tajne spise, svakako odmah i prve... Zatim ću obnoviti moje skromno znanje Srbskog jezika ; Koliko - toliko.Onda da pokušam da čitam "Premetačinu." Tu je Pisac, reče mi deda, izneo zanimljiv stav da je svaka reč šifrovana anagramom. Videćemo... Brzo čitanje odavno sam usvojio.Fotografsko pamćenje biće mi od velike pomoći...Kad bi samo ljudi znali kako se lako da naučiti...Svaka strana - jedna slika... Smestite ih u biblioteke mozga... U mojim odajama, na tim policama imam mnoštvo vrednih pročitanih knjiga. Da ubacim i primerak mog domaćina, neće im smetati... Iskreno se nadam da je on jedan od naših.Deda Šri me samo testira nepotrebno obavijajući čitavu stvar misterijom.

92

Kao svileni šal oko vrata zanosne plesačice... Avion poskakuje u vazduhu. Baš tako i grudi moje saputnice, na mestu do mog.Trbušna plesačica u elitnom klubu u centru... Ona ima strah. Od letenja. Čudno me pogledava. Čini mi se da će me svaki čas zgrabiti za ruku... (Mrzim što ovo radim, ali moram)...pritiskam joj tačku na vratu...zaustavljam dovod kiseonika u mozak, na tren, drugom rukom joj nežno spuštam glavu na naslon. Sada moja saputnica spava... Lepše je leteti carstvom snova... Napokon mogu da se bacim na posao. Prevešću na Sanskrit spise koje sam dobio u Svetom Gradu: HODAM PLODNIM TLOM KRAJ REKE NA ISTOKU ČIJE IME NOSI I ZEMLJA OKO NJE REKA JOJ ŽIVOT DAJE A DREVNI MUDRCI POKLANJAJU MOLITVE I DAROVE IZVODE ČUDNE OBREDE NA NJENIM OBALAMA PIJU VODE SA IZVORA BISTROG KAD SE REKA SAKRIJE ONI JE MOLE DA SE POJAVI ISTO KAO ŠTO IZNENADA UTEČE POTAJNO ISTEKNE IZ KAKVE STENE ŠUPLJIKE SPALJUJU SVOJE MRTVE DA DUŠA LAKŠE NAPUSTI TELO I DA SE NIKAD VIŠE TAMO NE VRATI ONDA RASPU PEPEO SVUDA PO RECI MUDRACI SA ISTOKA MATI MI PRIPOVEDA DOŠLI SU PRATEĆI ZVEZDU NA DAN MOG ROĐENJA I DONELI DAROVE SADA JE VREME DA IM NEBESKU POSLANICU UZVRATIM I POSETIM ZEMLJU PREDAČKU OD NJIH NAUKOM SVETLIM PRIMIH NA UČENJA MNOGA ZNANJA ZA SVAKOG ČOVEKA OD KORISTI OVDE DOMAĆIN MOJ VERUJE DA BOG JE U SUNCU PODANIKE SVOJE PO SAV DAN OBILAZI I KUD PROĐE NIKNE ŽIVOT

93

TAMO GDE NOĆ JE SVE NA POČINAK IDE A ČEKA I SLAVI USTAJANJE SVETLA U ZARANA TAKO OVDE ZRAKE DOČEKUJU I GLEDAJU SVITANJA U KRUG JOŠ GA ISPRATE KAD NA PUT SUNCE SE KRENE SVAKOG POVEČERJA I KRASNE MU DAROVE PRINESU PLODOVE BILJAKA DRVETA I SA ZEMLJE SAMI JEDU I VODU SVETU PIJU JUTROM KAD SVANUĆEM OGLASI SE BOG NJIHOV SAV NAROD GLEDA I NAPOJI SE TOPLINOM I HRANU NJEGOVU KROZ ZRAKE CELIM BIĆEM PRIMA NAJVIŠE OKO BUDE NAHRANJENO U OVOM SELU KRAJ REKE ODAKLE VEČNI SNEGOVI SE VIDE NEMA BOLESNIH NI GLADNIH NEMA ZLIH NEMA ZATOČENIH DEČICA SE MNOGA SLOBODNO IGRAJU NIKO SE STRAHA OD SMRTI NE UZIMA JER ZNAJU DA MISLE DA DUŠA KAKVA IZ MRTVOG TELA IZAĆI ĆE I NAĆI NOVO STANIŠTE KAD BILO OŽIVI U MAJČINOM STOMAKU UDRCEM U ISTI JAVIĆE SE SAMA STARCE UMRLE SPALJUJU U MIRISNOM GRANJU DA BI KAŽU DUHA ISTERALI I SETILI GA DA TELO OVO NE MOŽE VIŠE BITI MU KUĆA ŽENE IM ČUDNU ODEĆU NOSE OD JEDNOG KOMADA PLATNA NAROČITOG I SAMO SE UVIJU U NJ ONE KOJE PRIPADAJU MUŽU SVOJEMU PORED DVA SVOJA I TREĆE OKO NA ČELU CRTAJU DA JE SVIMA NA UVID DEVOJKE MLADE TAKVOGA BELEGA NEMAJU POKAZAŠE MI NAROČITOG ČOVEKA NEKAKVOG ŠTO PO SAV DAN SEDI U ČUDNOM SEDU SVOME MISLIMA UNET DUBOKO U MOLITVE SVAKAKVE SUNCE SAMO PRATI VIDEH GA JEDNOM ROĐENIM OČIMA GDE TAKAV SVETLI U MRAKU I SVE OKO SEBE SJAJEM POSIPA KAD TO PRENEH DOMAĆINU OVAJ SE SILNO OBRADOVA I VELIKU GOZBU PRIREDI U ČAST VIĐENJA TAKVOG DADOŠE MI UČENJA TOG STARCA I REČ NJEGOVU DA NOSIM NA DAR U ZEMLJE SVOJE A PRIMIŠE OD MENE MNOGA PROVIĐENJA I OBRAĆANJA BOGA GOSPODA MENI

94

PROROČKE MOJE REČI ONI PRIGRLIŠE A REČI ONOG SVETOG ČOVEKA PO MENI POSLAŠE EVO IH UZ PUT STADOH PREOBRAZITI SA TEŠKA JEZIKA NJIOVA KOJIM ME STIGOŠE POUČITI NA BOŽIJI JEZIK MOJ KRENUH SPOKOJAN ISPUNJEN SVETLOŠĆU U NAROD SVOJ DOŽIVEH NA TOM PUTU DA MI SE BOG IZ SUNCA JAVI I REČE MI KUDA DA IDEM I ŠTA MI VALJA ČINITI NEKA BUDE VOLJA NJEGOVA NEKA MI DADNE MOĆ DA LEČIM I HRANIM KAO SUNCE ŠTO ZRAKOM ČINI RUKA TA OSUNČANA KAD SE NA OBOLELO MESTO STAVI ONA IZLEČI ALI TI NIKAD UPAMTI NIKAD NE LEČI NIKAD TELO PRVO VEĆ DUŠU PRVO ISCELI Još zapisa on pradavno a ja tek sad prevedoh : ZA MNOGE BOLJKE LEK NAĐOH ONAMO MNOGE NAUKE SAVLADAH I ČAK JEDNOM USPE MI DA DUŠU SVOJU OD KUĆE NJENE ODMAKNEM SVE U KUĆU SVESNO AL NE OČINJIM VIDOM GLEDAJUĆI MUDRE MI DARIVAŠE U NAUM I JEDAN KAMEN ŠTO KAŽU DA JE OD SUNCA OTPAO KOJI VELE ČUDA ČINI ZA ONOG KO GA STALNO U RUCI NOSI ČAK I DA MOŽE TAKAV KAMEN NOSIOCA SVOGA ZA DRUGE NE STVARNIM UČINITI PRAH NEKI DA GA MEŠAM U VODU KAD ŽEĐ NAVALI MNOGE MI MUKE ISTI ZALEČI OD HRANE A TO MI MUDRAC ONAJ ŠTO VAS DAN U SUNCE POGLEDA DADE ZA TEŽAK PUT DA MI SE NAĐE A MEDAS GA IMENOM ZOVU STVOR NEKAKAV ŠTO GA PRAVI SAKUPIVŠI PRAH OD CVETOVA RAZNIH I OD USTA DO USTA PRENOSI I ČUVA U ZAJEDNICI ŠTO SE PČELINJA KOŠNICA ZOVE A TAJ MALI STVOR PČELOM ZOVU TA STVAR JEDINA JE HRANA VELE KOJA UVEK VALJANA JE ZA JESTI I NIKAD SE NEĆE POKVARITI

95

Da li mu je to, predak moj, prvi svetski poznati pčelar otkrio tajnu medasa ? Pčele potiču iz moje Indije i mi ih smatramo za božanska bića kad mogu takvu hranu napraviti da večito traje i uvek ukusa istog.Med je jedna od naj zdravijih tvari na zemlji i ja je stavljam u čaj u vodu pa i u vino.Kada med se pomeša sa cimetom u čaši vode i pije po sav dan, čovek taj što se toga rituala drži, krepak stalno i mlad ostaće... Eto to nam pčelica na dar ostavlja...Čudesna pčela...I sve u vezi nje... ( Može da ima TRI pola.RADILICA I MATICA - ž - i TRUT - m MATICA se pari u vazduhu i smešta seme u žlezdu blizu repa.Kad dođe vreme da položi jaje ona ima dva izbora : - DA SAMO POLOŽI NEOPLOĐENO JAJE KOJE POSTAJE TRUT. Takvo jaje se posle razvije kroz proces poznat kao "BEZGREŠNO ZAČEĆE" i trut je svojevrsni klon matice... - Da POLOŽI OPLOĐENO JAJE.KAD TO REŠI ONA ISPUŠTA MALO TRUTOVOG SEMENA PREKO JAJETA... Sve Pčele kontroliše SUNCE i one lete upravljajući se prema njemu...Pričaju sa cvetovima uz pomoć boja...Osunčanih. ) Elektro - magnetni talasi iz uređaja ili mobilnih telefona mogu totalno izludeti i istrebiti pčele sa lica zemlje...JAO takvoj ZEMLJI onda...jer - Sve je više " talasa" a sve je manje "PČELICA"...

96

11

T E S L A Eno ga. Najzad. Visok, vitak preplanulog lica. Samo jedan ranac na leđima. Beli, šta je ono, ogrtač neki.Toga.Tako nešto.Svetlucavo. Osmehuje se. Ide ka meni. Kako je mogao da zna da ja njega čekam ? Pisac, kažem i pružam mu ruku. (vidim u drugoj steže neku kuglicu, plastelin neki) On me grli. Vosak, kaže...Tera krv da teče ko brzak...Potok... Osećam... Osećam se prijatno iznenada. Kao da mi sve današnje muke iščiliše sa u tom zagrljaju. Kolena prestaše da sevaju.Osmehujem se...

*

Posle čitanja te čudne knjige, lako sam ga prepoznao. Na koricama sa druge strane od naslova bila je njegova fotografija.U prirodi izgleda dosta mlađe... Teorija koju je izneo u svom delu da je anagram jedne reči važan kao i sama ta reč ako ne i "jača" od nje... Krije kod ili šifru za onoga ko ume da je premetne. Čakra - račka, točak - kotač, kelti - kleti, samuraj i sanskrit i mnogo toga još.Namastir...

97

Zagrlih ga i prenesoh dodirom jedne tačke u čakri za opuštanje, energiju dovoljnu da postanemo trenutni prijatelji.Da me razume i da ga razumem...

* Zašto li je iznenađen zbog bicikala, pa tvoj novinar iz Delhija je tako napisao.( 5ru u i mejl ) osmeh... To je kaže maslo njegovog dede. ŠriDeda. Zna da on, (kako li reče ime ? DP ) Pčela, DAJDAR PČELA jedino pored nogu za prevozno sredstvo koristi bicikl. Šta li će reći kad bude noćas prespavao u kamperu ? Pričamo. Oprezno. Vozimo uporedo. Ispadoh smešan kad počeh na engleskom... ON GOVORI I RAZUME SRBSKI... Kaže njegov Sanskrit i moj Srbski - to su braća... Mada su mu reči u rečenici, nekako ispreturane. "Mogao znati to bih ako mi reći hoćeš..." Sjajno zvuči, zar ne ? Priča mi o hapšenju.Suncu.Svemu. Pitam - kako si znao da te ja čekam ? Kako si poznao da sam ja taj ? On će : - Pozadi knjige slika tvoja jeste.

98

KOJE KNJIGE ? mislim se, preglasno... - Što pisao ti si je PREMETAČINA ANAGRAMA imenom ima se zvati...SIMVOL - SLOVIM...Skarabej - Beskraja... ČITAO JE MOJU KNJIGU ? Čudim ovog dana nikad kraja. Ili bolje da kažem Danima ovog čuda kraja nikada... Zapravo... TEK SU POČELA. Njegovim dolaskom. Ispostaviće se - nimalo slučajnim kako sam ja naivno mislio... Niti sam ga prizvao niti glumim nit režiram. Nisam čak ni statista. Neka druga ekipa je u pitanju bila, opasni glumci i lud režiser... Ja, izgleda, samo držim onu pecaljku sa mikrofonom. Za sada. Ali da vidimo...

*

Bicikli ? E, deda. Moj brižni, DEDA ŠRI... Nema ovde "mesečara"... Otkad su, kako mi ispriča, ubili dva " naša" na putu po Evropi - brine se stalno... Po omiljenom receptu KAMIONOM IZGURAJU SA PUTA AUTOMOBIL U PROVALIJU, pa sve izgleda kao nesreća. To im je potpis.Mesečarski. Jedan od ubijenih bio je diplomata i vrlo važan čovek.Svetski putnik.Veza Istoka i Juga.Naš borac. Ali ovaj Pisac...izgleda da nije naš...pogrešio si deda... Što duže razgovaramo, vozeći polako, uviđam to...

99

* Vozimo polako jedan pored drugog u "paukovoj mraži". Tako se u Beogradu naziva splet staza koje se šire u vidu mreže kroz celi grad. Povezuju stari sa novim. Moderne su i dobro osvetljene.Jedan krak ide do aerodroma. Njime vozimo do mosta gde će nas lift spustiti do reke.Napravljen je samo za bicikliste. Smetaju nam automobili...Pogrešno parkirani. Duž celog puta sve vreme pratio nas je mesec. Žućkast i pun sa svojim flekavim licem. Kao fenjerom bi razgonio mrak i samo jedna stvar bila je sigurna - pred njim nema tajni... Ima jedan most na DNJEPRU samo za pešake, TRUHANOV se zove priča mi Pčela... Pitam ga za SUNCE ? Kako to da ga uhapse zbog gledanja u Sunce.U čemu je štos ? Kaže da u Indiji, naročito u podnožju Himalaja, postoje ljudi koji se bore da očuvaju staru veru. On sam pripadnik je njihov.Kao i deda mu. Gledanje u Sunce koje ih hrani, leči, daje duhovni mir - - NJIHOV JE IZBOR... Nema gladi - nema kriminala.Nema ne mogućeg. Mi verujemo da u Suncu sedi bog naš i vozi se tim vatrenim kočijama u lopti plamenoj.Svako u svog boga gleda.Vidi ga samo onaj ko gleda...To su koreni prastarih običaja...Mi ih čuvamo... Ali otkad dođoše "mesečari" na vlast, doneše nove zakone i naše učenje nađe se u opasnosti...

100

Poznaćeš ih, nose tamne naočare, i kad je SUNČANO i kad nije.Ne čitaju "tuđe" knjige a misle da sve znaju... Onda nameću svoje viđenje sveta.Svima... Ili onoga što bi svet trebalo da bude. Zato donose besmislene zakone.Kao onaj o zaštiti zdravlja. "A veruj mi, prijatelju, ništa nema zdravije nego ustati u svitanje i posmatrati izgrevanje." - Stvarno ? Ja sam mislio da se to odnosi na zalaske... - Može i to.Kome se ne rani, ali naj bolje je i jedno i drugo... Samo mi ne kažemo ZALAZAK nego SMIRAJ.Sunce se samo smiri i eto ga zorom opet IZGREVA... Samo pravi majstori smeju da gledaju u ZENIT... Nema za njih bolesti, straha.Meditiraju i primaju besplatnu hranu u vidu zraka i leče dušu i telo.Posvećeni su i prosvećeni...vidiš... To je opasno za "mesečare" - to ih pogađa... - Zašto ? pitam naivno... - Gube kontrolu.O profitu da i ne govorim.Šta bi vlade sa toliko prosvećenih ljudi.Zdravih.Svesnih.Takvi bi za čas prozreli i rasturili farmakološku mafiju, i još mnoge druge...Nikom više ne bi trebali lekovi, ni kozmetička pomagala razna...A šta tek reći za tehnološke novotarije kojima nas zasipaju svakodnevno...Fabrike istih opasne su mnogo za majčicu zemlju.Truju naše vode, zagađuju vazduh.Skraćuju vek životni svemu na planeti.Reći ću ti još da je sad u toku pokoravanje ljudi koji MISLE SVOJOM GLAVOM.Mesečari žele da svi misle isto kao i oni, ne poštujući različitost.Da čitamo samo knjige koje su oni napisali.Da se okrenemo napretku koji donosi budućnost...a, Šta su sve znali ljudi onoga vremena.Učiše nas od malih nogu : Da usporimo vreme da nam ne utekne uludo. Da premeštamo bez da dodirujemo. Da vidimo prošlost držeći u ruci stvar koje je važna za istu.Predmet iz minulih vremena.Zavirimo u ta vremena. Da svaki jezik savladamo a naj bolje jezik PRIRODE i ŽIVULJAKA što ga vi NEMUŠTIM zovete. Da vežbamo odvajanje duše od tela. Meditiramo satima...One koji uspeše uzeše učenicima svojim načiniti.

101

Još nam rekoše a mi upamtismo : NE ZAPOSTAVLJAJTE DUH SVOJ ZARAD SREĆE TELA NITI PAK ZBOG UGODE DUŠI SVOJOJ SMETE ZAPUSTITI DOM NJEN. RAVNOTEŽA DUHA I TELA JE NAJ ZNAČAJNIJA ZA ČOVEKA. HRANITI TREBA I JEDNO I DRUGO. DUŠU ČISTOTOM A TELO ZNANJEM. TELO PRIRODOM ZEMALJSKOM A DUH ZRAKOM NEBESKIM I TAKO U KRUG.AKO TELO MORA DA OSTARI I OSLABI,DUŠA NE MORA.ZAPUSTITE JE I UMREĆE ZAJEDNO SA TELOM I NI TRAGA OD VAŠEG POSTOJANJA NA ZEMLJI OSTATI NEĆE. NAŠA SE DOBRA VERA ŠIRILA INDIJOM I SVI SU NAS CENILI.SVA SELA PODNO HIMALAJA PRATILA SU USTANAK SUNCA I PRIMALA NESEBIČNE DAROVE OD BOGA... Pitam ga dok vozimo uz reku i sve bliže smo kamperu, mojoj kući: - Gde obitava duša u čoveka ? U očima, kažu kod nas...Još su u konkurenciji srce i mozak, našalih se... - Duša nema kancelariju.Ona lagana kao duh božiji luta telom.Ona je setlost u telu.Aura koju vidiš ili ne, ali ako nešto ne vidiš ne znači da ga ne postoji...Ona je miris,ukus. Tu je na dlanu, na koži, u zenicama.Trag u vremenu.SAN, LJUBAV, ZAVIST, USHIĆENJE - Pa i mržnja. Kojim delom tela bi inače osetio mržnju ? Kako nisam imao odgovor, nastavi : - Najčešće se svest meša sa dušom.Ona to nije, ona je nesvesna brza reakcija, iznenadna inspiracija, ritam, prosvetljenje,

102

predosećaj, spontanost...Onaj ko nauči da mu duh telo vodi u velikoj je prednosti.Telo je jako sebično.Posesivno i razmaženo.Od trenutka rođenja trudi se da dušu drži na kratkoj uzici.Da je potisne, uguši. To čovek ne sme sebi da dozvoli.Jedan mudri Dajdar je rekao da bi čovek možda naučio da leti da nije izmišljen avion... - Zanimljivo postavljena tačka gledišta, rekoh... - Toliko toga vidimo a usvajamo jako malo.Čovek ili izabere ili mu nametnu da razvija, gradi i usavršava sve drugo osim sebe...Da sazna i shvati kuda ide...Da uspori malo... Činjenica je da se vreme ubrzalo do krajnjih granica. Na zemlji se sve manje umire prirodnom smrću.Možda stoga jer je priroda zauzeta borbom za vlastiti opstanak... Pričamo još o koje čemu. Dobar i pre svega mudar neki čovek, ovaj Pčela. Kamper nam ušeta u vidokrug. Nije uopšte bio iznenađen mojim domom. Kućicom na točkovima iz koje ćemo sutra krenuti u osvajanje Beograda.Nadam se da ću biti dobar vodič gostu iz Indije... - KAD TI SE NAJVIŠE ŽURI TI BUDI NAJ SPORIJI... rekao je iznenada...

*

103

Pisac je vidim, i što je važnije osećam TO, u čakri solarnog pleksusa, dobar čovek.Pravdoljubiv. Nadam se da će mi pomoći da izvršim zadatak koji dobri deda moj pred mene postavi kao izazov. On ne zna ništa o knjizi "Gde su sva slova u mir a slog lep", ali "IMAMO VELIKU BIBLIOTEKU GRADSKU". Sumnjam, momče, da se takve knjige što ŠRI za njima traga mogu pronaći na policama ... Brinu me, međutim, silna pitanja njegova.Kao da malo toga zna o zbivanjima na planeti. Načitan je i ima dobar predosećaj ali ... Priča o čudima koja se događaju. Njemu. Svima. Razmišljam da li da mu kažem... Čuo si za CERN ? Čitao je nešto malo o tome... Pogrešno skroz. Maska je samo da prave simulaciju "Velikog praska" u tunelu u Ženevi... (ne živa, rekla bi premetačina) Ili Ženeva - nevaže... Nešto se kao pokvarilo pa nisu uspeli da puste u rad "VELIKI HADRONSKI SUDARAČ ČESTICA". Magneti su izgoreli... NETAČNO. Cilj je da nađu HIKSOVU ČESTICU da bi rešili misteriju svemira... OPET KRIVO... Pušten je u rad i nisu SAMO 53 velika magneta oštećena... ( da je samo Tesla živ pa da to sredi očas posla.Nema većeg maga magnetizma na kugli zemaljskoj od njega...)

104

U taj tunel, sto metara ispod zemlje, može da uđe svaki naučnik.Cena se kreće od milion švajcarskih franaka pa čak do dest miliona.Kao na koncertu, sve zavisi od mesta na kojem sedite.Bina, balkon, VIP ? VERI IMPORTANT PIPL...smejao se...SVI BI DA BUDU... Svako je tamo ubacio svoje ljude jer je nastala pomama posle priče o propasti sveta...Tvoja Srbija plaća 20 miliona godišnje... Za nešto što nikad neće... za običnu prevaru.Razmisli samo koliko se hrane za gladne može kupiti za te pare... Treba im samo godinu dana da izazovu simulaciju praska ali niko nije siguran šta se može dogoditi.Naučnici kažu da je bezbedno.Protonski snopovi lagano ubrzavaju i kad dostignu brzinu jednaku onoj koja je bila kad se stvarao Kosmos... - Misliš da mogu da naprave neku štetu na zemlji ? - Iskreno ne znam.Ne dopada mi se ovo što vidim.Na SUNCU se dešavaju čudne stvari.I na zemlji takođe...Ljudima se kvare boje...Šteta je već napravljena...

* Čovek vidi aure... Pitah ga da nije možda sa druge planete. "Svi smo mi sa drugih svetova...Ako učinimo nešto stvarno VELIKO u ovom lakše se prepoznamo u sledećem..." E, pa luđi je od mene. Fascinira svojom pričom. Mir koji je prati. Ne ubeđuje me ni ušta, ne insistira...prosto iznosi svoje viđenje stvari... Pokloni koje mi donese...odmah sam pristavio čaj... Uzeo sam rakijicu i rekao mu da se u mojoj zemlji svaki uspeh zaliva čašom...

105

"Dobro je to sve dok se NEUSPEH ne rasteruje flašom", reče mi... Objasnih mu to onom narodnom "klin se klinom izbija" "Ali rupa ostaje", nadmudri me... Ipak uzeo je čašu vina. "Ujutro vino u podne srebro a uveče zlato.To je ova puna čaša...Svet pogledan kroz punu čašu vina izgleda DRUGAČIJE.Bajkovito..." Dobro je zapamtio moju knjigu.Citirao me.Između ostalog napisah da sam razrešio večitu zagonetku "DA LI JE ČAŠA DO POLA PUNA ILI DO POLA PRAZNA ?"...Ne bitno je... Tvrdim da je uvek mnogo važnije šta se nalazi u čaši... Pa, ako je vino... A tek taj šah... Divno izrezbaren ručni rad... Navaljuje da igramo... Rekoh da nisam neki šahista. Ali, odvešću ga na "Kališ" sutra to će ga iznenaditi.Tamo po ceo dan sede penzioneri koji od jutra do mraka bistre sve tajne drevne igre...Počistiće ga... On se mnogo i ne hvali jer kaže da " PRAZNA TIKVA JAČE ZVEČI " - opet navod iz moje knjige...igra se izgleda.Rečima.

*

106

Znači nije neki šahista.Šteta.Tako bi mi prijalo da igram sa nekim ko ne može biti tako jak kao DedaŠri. Našao je pismo skriveno u kutiji. Čita ga... "U redu", kaže..."Bio je ovo težak dan za mene, odigrajmo jednu pa na počinak" "Sutra nas čeka puno pešačenja...Imamo dosta toga da završimo..." Drago mi je da prihvata nov način razmišljanja, ljudi što su gluplji to sa većim žarom brane svoje stavove. Iako i sami vide da greše...Ne i Pisac... Ne zna, ipak, da PRAVA partija šaha tek počinje...

11 M A J A Baš se radujem što ću ga upoznati...

107

Nakon napornog sakupljanja potpisa, za divno čudo uspešnog - idem ka kamperu... Na "sajmu", saobraćajni kolaps - kao i uvek...Baš svakog radnog dana. U autobusu ne opisivo.Sparno i zagušljivo... Razmišljam da siđem i produžim pešice.Prevoznim sredstvom od boga datim.Mojim dugim nogama. Samo da otvori...vozač...vrata... Pitam se zašto se Ružica toliko trudila.Čak nam je i bedževe sa Čeovom slikom kupila. Dopada joj se naš učitelj Pisac. Vidi se iz aviona... Ako mene pitate on i nije ništa posebno.Tolike godine a samo dve knjige...i ova treća što sad radi na njoj...posebna... Njemu... Šta ja o tome znam, ja sam tek student druge godine. Lepe književnosti...ali... Važniji od svega mi je naš POKRET. Antiglobalizam. Čuvari prirode.Protiv "velikih". Protiv Evropske unije.Protiv izrabljivanja malih.Dužničkog ropstva...i svakog drugog... I naravno POZORIŠTE... On me je tu ubacio, moj "ludi" brat.Kako ga je ono Pisac nazvao u romanu ? Pisac... Propisno se isprepadao danas na času kad ga je neko pozvao na mobilni.Prebledeo je kad se odazvao na svetleći poziv. I taj telefon.Ton uvek na "of"...Pljuje po toj spravi zbog one reklame "MOGU VAS PRONAĆI BILO GDE", a ipak je nosi. Isti je kao i drugi...

108

Sad ovo sa Čeom... Da se je pitam, a ne pitam se... Zadatak je zadatak. Silazim, hvala bogu. Samo da udahnem... Sad ću do kampera polako.Ko zna kad će biciklisti... Imam vremena da pročitam rukopise... Ružicu bih otkačila i da nije iznenada hitno morala u redakciju.Novinar koji bi da bude pisac... Vendi je otišla da se nađe sa Petrom, koji je javio da avion kasni i da ne može više da čeka... "Osunčano Oko " Jedan od prvih. Naših. Pravi borac. Baš se radujem što ću ga upoznati...i... NOTING ELS MEDRS, dopiralo je... Metalika...Crni Album...

12 STOJI NA VRATIMA KANCELARIJE... Viši inspektor za krvne i

109

seksualne delikte OBRADOVIĆ OBRAD Izgleda da sam ga uplašio.Možda je trebalo da odem do njega. Izdavačka kuća dala mi je sve podatke.Osim adrese.Glupo ime.Glupo ko zanimanje.Pisac - lenština...Trovač. Knjiga "Premetačina Anagrama" idiotska stvar.Po njemu ja bi trebao na vrata da okačim DOBAR.Umesto Obrad... Bez veze... Samo...Ako bi mi pomogao da rešim motiv zbog koga je NN ubijen... Pisac još ne zna da sam poneo knjigu sinoć i našao to što sam našao... Prvo - pročitao sam nešto posle toliko vremena a da to nisu službeni izveštaji. Drugo - pri svetlosti lampe, čkiljave, nešto mi je čudno zasvetlucalo i ja sam znao šta mi treba...Iskustvo... Kupim u knjižari one olovke što se studenti služe njima da varaju na ispitima...Na jednom kraju ne vidljivo mastilo a na drugom lampica.Uperiš svetlost i zapis postane vidljiv. Glavolomke sam voleo još od rane mladosti. Jedini inspektor u Beogradu, član Mense. Eh, da nas je više... Nebi se tada dešavalo da neki mladi magarac, slave željan ubaci podatke u kompjuter i slučaj je rešen. Računar zatim sve lepo izbaci na ekran...e... Neće moći. Sam ću to na stari provereno dobar način da rešim.Istragom.Temeljno. A onda sledi penzija... Pecanje sa unucima...

110

Imam tri dana prednosti.Pre nego što neko ne zatraži knjigu na veštačenje.Odnese je na skener.Pre nego što obdukcija preko dnk analize dođe do identiteta žrtve. Zato mi pisac treba. Ja ću rešiti slučaj... Nađoh pomoću olovke da su podvučene reči neke. Pišem. Tražim smisao.Na trinaestoj strani podvučena reč VIDRAŠ. Ništa. ( osim kucanja na vrata ) Bilo je vreme da se pojavi.. ( umesto pisca ulazi sekretarica sa dosijeima koje sam potraživao od arhive...) Čim se onaj pojavi pošalji ga ovamo...jasno ? Da vidim kakav mu je album sa sličicama.Pa, momak je "nevin" još uvek...Galami protiv režima ponekad... Kog ? I ovog i onog starog.I ovog naj novijeg...Pa, za koga si ti čoveče? Veza, tajna sa Snežanom P.Ženska prava.Užas... Šta je sad ovo kakav - Če Gevara ? Koji SPOMENIK ? Kakva škola na crno ? Kakva CRNA ŠKOLA ZA PISCE ? Ma, ovaj nije čist !

13

Divno Jutro... Sija Sunce na polju - to videh. Svetli i mobilni, opazih broj na ekranu.To je onaj žandar. Ne mogu sad da se javim.Ne mogu sad da idem u stanicu. Ne mogu sad...

111

Pčela ulazi u kamper. S jutrom je ustao, skliznuo ne čujno iz kreveta navukao svoj beli ogrtač, ( koji je uzgred sa druge strane bio crn.Imao dva lica.Kao svi mi..."Za dan i za noć" objašnjava), i izašao da dočeka Sunce...Videh ga kako se umiva rekom i pušta da mu veseli zraci skakuću licem... Ko zna od kuda vratio se Džonatan i gleda u pridošlicu. Trgnuh se - " Mit mi at d blu kafe " reče joj Kris Rea, Želim da pođem sa tobom... Sinoć je proradio. Mislio sam da su baterije. Šuštanje je prestalo kad ga je Pčela uzeo u ruke. Magija.Ili on sam ? Sad duboko udiše miris kajsija koji se širi iz moje čašice. " Čemu tako sive misli u ovako zlatna jutra ? " Pričam mu. Sve. Od početka. Uz rakijicu koju on zove Vatrena Voda . Kaže da je kriva za propast Indijanaca. Zar nisu to bili kauboji... Kafu ne želi pa mu kuvam čaj.Iz kutije koju mi sinoć pokloni.Drugi nemam. Maja nas dočeka, sinoć...lepo...Nasekla je neko meze i pospremila malo...Oduševio se Pčela mojom kućicom na točkovima, Majom, još više, rekom...Svetlima grada. Tvrđavom gledanom sa obale reka.Sijala je u noći. Sutra ćeš koračati, tamo gore po njoj...

112

Hranu nije pipnuo. Nije čak ni izgledao umoran posle napornog "pedalanja"... Pričali smo dugo.Maja je bila oduševljena ovim čovekom mada se trudila da to sakrije. Otišla je kad smo poređali figure. ( ustaje rano, ima kolokvijum... želi nam lep provod sutra...) "Nemoj pogrešno da me razumeš ja sam samo duša čije su namere dobre" pevao je Džo Koker - Umesto nje...to tada nisam kapirao...sad znam... Koliko dobre...

* M E S E Č A R... Odmah mi sinulo kad mi, dobri domaćin moj, ispriča za Obrada inspektora. Na takve me je ŠriDeda upozorio.Tako znači, već su ovde. Ispriča mi, još, Pisac - da je počeo da sreće ljude o kojima piše.

113

SVOJE JUNAKE. Pitao me da li on to možda ulazi u svoju knjigu ili knjiga dolazi po njega ? Nisam znao da mu odgovorim. Možda su iz Cerna krenuli da prave štetu po svetu. I sam se čudno osećam.Nešto ima u vezi sa onom devojkom koja se ILUZIJOM zove... Prostor - Vreme, polako gube na značaju. Sve četiri dimenzije se dodiruju...Otvaraju se prolazi u druge svetove, širom sveta nam stižu vesti takve... Naravno u vidu FILMA, KNJIGA, SLIKA ; U šiframa... Ali ta slika, jedina koja je visila u kamperu... Čim sam sinoć ušao video sam je...Beše prekrasna. Potpis u donjem levom uglu odavao je autora. Boje...To je preslaba reč...Mogle bi biti... Ovo su bili NANOSI boja.Penilo je po platnu.Videh tri, četiri suncokreta krupnih, u rodu.Zlate se... Gore iznad na plavetnom svodu vidi se SUNCE u zenitu. Jureći ga po platnu, verovali ili ne - VINSENT VAN GOG... Sa kičicom.Šeširom.Lulom. Četkica njegova zrake hvata.Oslikava. Sunce zatim u punoj snazi i moći kreće na zvezde i zvezdice svojim ognjenim mačem. Dole suncokreti pogleda uperenog u nebo nemo gledaju scenu. Sve je titravo... Protok. Energija.Talasi - nešto u toj slici teče i valja se. Van Gog u polju.Smiren jedino u prirodi. Dok slika...Po nebu... Priznao mi je da je to jedina slika koju je uradio. Ne postoje blaga sveta zbog kojih bi je prodao. Videh i zašto je toliko vezan za nju... Sasvim slučajno uspelo mu je da slika OŽIVI - tu, pred mojim očima.Ono što bi svaki slikar poželeo svom platnu... Čestitah mu.

114

Šta sam drugo mogao... Kazah još i to da se što pre mora sastati sa takvim čovekom Obradom a ne izbegavati susret...Danas još...I ja ću sa njim. Samo treba da zakaže sastanak na javnom mestu. Posluša me... * Javio sam se posle ko zna kog upornog blinkanja nokije. Bio je besan...inspektor O. Rekoh mu smireno da nemam ništa sa tim. Rado bi mu pomogao ali imam obaveze... Prozreo je sve moje namere da ga slažem i izbegnem. Nisam imao kud... Dogovorih sastanak u kafeu u Knezu. Poslušah tako Pčelu koji mi savetova javno mesto umesto mračnih kancelarija. (čovek je imao iskustva) - Vidimo se Pisac, reče mi Obrad. Dajdar me gleda. Toplo.Prijateljski... Stavlja mi ruku na rame. Osetim čudne vibracije. "Ne brini prijatelju, biću za drugim stolom"

* Strah je samo ružna navika. Samuraji izričito zabranjuju plašenje dece ovim ili onim... Može otupeti čula. Pisca su u detinjstvu često plašili... Zato sam izveo trik sa rukom na ramenu da mu dodam malo energije u oslabljeno polje.

115

Uspelo je... Evo ga, čio - bira mi odeću : " Ne možeš u tome po ovakvoj vrućini" Mnogo varijacija na temu Čea i Kube na licu i naličjima njegovih majica.Ja samo želim - POKRET - što pre...

*

Htedoh da mu pronađem neku noviju stvar da obuče. Ali on pored izbledelih farmerki odabra " G N R " Majica na kojoj su stajali ukršteni koltovi sa mnoštvom crvenih ruža.Eksl Rouz virio je u pozadini. RUŽE I PIŠTOLJI. Bila je pohabana od nekadašnje upotrebe. Nosila je na sebi dane i dane, davno prohujala vremena. U njoj - Pčela je izgledao kao stari, olinjali roker... Probudio je u meni mnoge uspomene stavljajući ovu relikviju na sebe... Ja sam opet odabrao jednu sa likom Čea, ovaj put belu. Bez rukava. Sunce će danas pržiti gradom... Dajdar se zagleda u tetovažu na mom ramenu. U PERO... - "ILUZIJE", pita, čitao si... - Naravno da jesam, kod nas se zove AVANTURE MESIJE KOJI TO NIJE ŽELEO DA BUDE...Ričard Bah mi je omiljen... - Lepše je "ILUZIJE" Da. Ponekad prija, ponekad nervira biti u društvu nekoga ko toliko toga zna...

116

- Pristaje ti to pero sa korica te drage knjige...SIMVOL taj... Pokazah mu drugo rame gde je bio "mali" Če.Fino osenčen. - Kao kod Maradone...kažem ne bez ponosa... Mogao sam biti " el komandante " - ali ne ; - Ti ćeš biti "PERO SOKOLOVO " - ŠTA ? - To je tvoje indijansko ime...Znaš kako su mene druga deca od malena zvala ? - NE - "OSUNČANO OKO", i znaš šta, nije mi smetalo. Bio sam ponosan.Poseban.Imao sam indijansko ime. U igrama kauboja i indijanaca uvek sam bio poglavica. I uvek smo tukli kauboje... ( smejem se). - Igrali ste se indijanaca u Indiji ? - Što te to čudi, sva deca sveta se tako igraju, vi niste ? - Mi smo se igrali rata.OTPISANIH.Ja sam bio "Tihi".

*

Otpisani ? Šta li mu je to ? Neka ratna igra.Partizani protiv Švaba, okupatora, objasni. Dobro je, sve dok si na pravoj strani... Danas je teško biti na pravoj. - PERO SOKOLOVO , rekoh mu

117

- Da ? - Krećemo li...U rat protiv kauboja ? - Idemo OSUNČANO OKO, i neka VELIKI MANITU bude uz nas... Nije ni bio svestan, igrajući se, koliko će nam trebati njegova pomoć...VELIKI MANITU ima veliku moć... "Pada kiša po raju" čuo se Manu (prvi čovek) Čao, sa radija obešenog o svoj sopstveni kaiš...

*

"Osunčano oko i Pero sokolovo" to bi mogao biti dobar naslov moje buduće knjige... Primetio sam i da je neko čitao rukopise... Bila je tu jedna semenka od jabuke među kucanim stranama, sad je nema... Maja ? Ono pandursko njuškalo ? Ono dvoje ? Neko peti ? Nije me briga... Ništa pametno nema tu... Priča o mladima iz prestonice koji se uz RNR sa neba, druže u kafeu "KNJIGA". I liku koji sve to stavlja u svoj nagrađeni dokumentarac... Dečku sa kamerom.MOM DSKu...

14

Kafe-picerija Knjiga. Sve je spremno za slavlje. Nikad im nije trebao razlog, a sada su imali dva... Prvo je došao put koji su Harli i Rio dugo spremali. Povod je bio dolazak kantri grupe u Budimpeštu. Na koncert...

118

Bil Kari i Grejam Haris 1995 su u Severnoj Karolini osnovali bend koji se zove RED STAR BELGRADE. A kako su oni veliki Harlijevi prijatelji - poziv je stigao. Kum Harli je par puta pokušao da im organizuje koncert u glavnom gradu na stadionu tima po kome su i dobili ime, ali uvek neuspešno... Sad je, međutim, uspeo da nagovori Ria Hazukija krenu motorima u avanturu... Nije ga baš dugo nagovarao... Marakana će sačekati drugu priliku. Poneće muzičarima pet crveno - belih dresova na poklon. (Harli je hteo da pozadi svima piše PANČEV, da se ne svađaju, ali je Rio kupio pet različitih...HARLI - MAKEDONSKI PATRIOTA ) Neka momci sviraju u Pešti u dresovima svetskih šampiona iz 1991 kad su svi igrali KOLO - KOLO... Večeras je ispraćaj a sutra drum - pravo iz KNJIGE... Udruženje osoba sa posebnim potrebama i bajkerski klub WARRIORRS čiji su članovi Harli i Rio sponzori su puta. Idu i ostali RATNICI... Biće i medijski ispraćeni - šta god to značilo... Drugi, "jači" , razlog za slavlje je taj što su uspeli da odbrane KNJIGU... Bar za sada. Dugo im prete rušenjem. Građevinska mafija. Ovaj put su došli sa inspektorima.Mahali papirima. Proka ih je hladno pitao koliko traže da ga ostave na miru.

119

Kad je čuo cifru samo je rekao : - Dođite za mesec dana, spremiću pare... - Imaš dve nedelje.I bez rada na crno.Nemate dozvolu za dostavu hrane... .................... i tako je kupio dve nedelje vremena................... Produžio život KNJIZI za pola metra, mislio je... Samo, svi su znali da on tih para nema... Neće ih ni imati za 14 dana... I on je to znao... Neće ih još dugo imati ako ne krenu u akciju sakupljnja kinte.Kako i od koga, to nije mogao da kaže. Uzdao se u čudo... I čudo će mu uskoro otvoriti vrata knjige. Tačnije dva...

15 Kale (grad) Megdan (polje) Na Turskom. Turci su ti, prijatelju moj, bili u glavnoj ulozi u istoriji ovog grada. Na žalost... Dobro sam spreman za ulogu vodiča kroz Beograd. Koliko puta sam ga, samo, prehodao.Uzduž...Popreko... Učiniću sve da se moj gost iz Dardžilinga oseća prijatno. Slediću uputstva iz pisma Šri dede Pčelinog...

120

Uspeo sam hodajući da dešifrujem naslov te tajanstvene knjige koju traži dobri deda...SLOVA U MIRU to je mogao biti samo MIROSLAV...SLOG JE LEP to mi već zadade muku ali premetačinom dobih GOSPEL... Što će reći JEVANĐELJE... ŠRI DEDA je ni manje ni više tražio MIROSLAVLJEVO JEVANĐELJE...Teško meni, gde to da nađem.Mogu da skinem nešto sa "mreže", ( uz pomoć 5rovu, naravno ), ali sumnjam da bi ga to zadovoljilo... Moraću da se potrudim bar za pristojno odštampan primerak.Reprint ili repliku ili nešto takvo. O originalu nije bilo ni govora... U KUĆI SAN od MRAKA što sam prepoznao kao crkvu Svetog Marka, trbalo je da upoznam unuka njegovog sa starešinom. Pravoslavnim sveštenikom naravno... Dobro. Nije neki problem. Na kraju da potražimo kustosa muzeja "NA KOM GOLUBICA - NI LAKO SLETA" TESLA... To sam iz prve ... Zbog golubice. NIKOLA TESLA. I Tesline velike opsednutosti letenjem. Jasna asocijacija.I anagram, takođe... Taj kustos treba da nam potvrdi neku priču... Autentičnost nečega...Videćemo... PRVO NA TVRĐAVU, a onda taj ne prijatni susret sa inspektorom Obradovićem. Pa sve ostalo... Pade mi na um lepa ideja... Dok ja budem "ćaskao" sa pubom, Pčela će sesti sa Majom i drugim polaznicima moje škole.Tu, za stolom, u mojoj blizini oni će mu čitati svoje putopise. Iz Indije...

121

Treba li da vam kažem da je bio oduševljen...

*

Genijalni ŠriDeda moj, kao da nas je čak iz Sikima, (gde se nadam se nalazi - i čuva našu princezu i kneginjicu moju), pomerao po zamišljenom šahovskom polju. Vukao ne pogrešivo precizne poteze čak sa Himalaja... Preti mu jedino ovaj "LAUFER" što ugrožava našeg prijatelja Pisca. Izgleda da je bio u pravu : SUMNJAJ U SVE I SVAKOGA... TEK KAD BUDEŠ POTPUNO SIGURAN DA SI GA NAŠAO, SRBINA, NAŠEG ČOVEKA ISPRIČAĆEŠ MU PRIČU O MAJANSKOM PROROČANSTVU... O VEZAMA INDIJE I SRBIJE. O MERAMA KOJE ĆE PREDUZETI ZA SPAS ŠTO VIŠE LJUDI. Nisam u cajtnotu, ali nemam baš ni previše vremena. A kad obavim misiju NAZAD brzo. KUĆI. ADITI.ARIJA. Čekajte me devojke - stižem uskoro !

* Na KALEMEGDAN smo se popeli odmah iza železničkog tunela.Desno od staze...Prešli prugu i preskočili bankine puta kojim jezde uglavnom kamioni...(Bulevarom Vojvode Bojovića jure ka luci da pokupe tovar što ga brodovi doneše.Vozovi idu prugom za Donji Grad a biciklisti do sportskog centra 25 MAJ.) Mi se uspešno popesmo ulaskom na spoljnu SAVA KAPIJU... Nije to jedini ulaz na TVRĐAVU sa staze ali sa naše pozicije naj logičniji...

122

Objasnih Pčeli a kasnije ću mu i pokazati da postoje još mnoge kapije na tvrđavi. Zindan a odmah ispred nje i Leopoldova Kapija.(Po Austrijskom caru.) Zindan Kapija bila je najbolje branjena sa dve moćne kule naoružane topovima i strelcima na njima.Nekada u stara ratna vremena taj ulaz u tvrđavu bio je ne moguće osvojiti... Onda Despotova Kapija iz vremena Despota Stefana, prva polovina 15 veka...Ova kapija je bila glavni ulaz stolećima.Danas je tu Opservatorija Astronomskog Društva i on požele da baci pogled na Beogradsko nebo. Ruđer Bošković nije imao ništa protiv... Iz Baroka tu je Kapija Karla 6tog, sagrađena davne 1736 a posvećena caru koji je osvojio Beograd. Zatim veličanstvena SAHAT Kapija sa belom kulom iz 17tog veka... Čudi ga kako se na jednom mestu, ovde, sudaraju vekovi... Menjaju vladari, različite kulture i vere... Svi bez obzira, gradiše i rušiše Beograd istim žarom. Osvajači, vojske, carevi i vreme svi minuše i preseliše se u istoriju a Beograd osta da svedoči o večnosti provedenoj iznad reka...Svaki kamen na ovoj tvrđavi šapnuće ti po jednu priču...Nasloni uvo...i dobro slušaj... Vodim ga u crkvu Svete Petke koja se naziva još i VODICA. Ispod nje se nalazi izvor lekovite vode za koju narod veruje da je čudotvorna. Leči onog koji pije. Pijemo... Odmah do nje Crkva Ružica, pa Jakšića kula iz 15veka. Brojni muzeji, Rimski bunar koji je dubok 62 metara.Iz 17veka... Mesto gde se nalazio zamak despota Stefana, viteza reda crvenog zmaja, kome su pripadali mnogi znameniti Srbi. Red je osnovao Car Dušan najveći Srbin i otac, ( to doduše nećeš naći ni u jednoj istoriji), Cara Lazara. Znači deda Stefanov...

123

Na njega je ovaj povukao...

* Kakva tvrđava... Oduševljen sam... Tek pogled sa bedema Pobednika... Za tog visokog golog momka mi Pisac reče da je RATNIK koji čuva grad... "1928 izvajao ga je Ivan Meštrović u znak sećanja na proboj Solunskog fronta "...pamtio sam svaku reč...slikovito... Mač u desnoj a soko ptica na levoj ruci... A onda ja reših da malo otvorim karte pa mu ispričah nešto što njega obori sa nogu - bukvalno.Seo je na klupu i slušao... Ovo zasigurno nije nešto što je učio u lažiranoj školskoj istoriji...Srbskoj... "Hiljade godina pre rođenja Hristova pominje se u pisanim dokumentima ime Srbsko... Deda moj ih poseduje a ja sam ih čitao... Na jeziku Sanskritskom ime S E R B H znači seme, rod ; Koleno u širem smislu... Na Nisadesu brdu ispod Himalaja, legenda kazuje, živi narod odeven u kožuhe od koza.Ovaca... Raširio se oko oblasti Dunaj u Indiji. Dunav ? pita me...Možda, rekoh... Brzo raste i razvija se ovaj ratnički narod... Prozvani su Sjemskriti od nekih.(Opet SEME.) Dve države u Indiji osnovaše... Treći opet dalje krenuše...Ka srednjoj Aziji... Bežeći od teškog pomora i kuge, gladi i drugih boleština stigoše i do Kine... Odatle ih kineski ratnici oteraše jedva u malu Aziju. Kineski pogranični guverner Hja Ju, 160 godina pre Hrista, u dokumentu koji i danas čuva ŠriDeda, doslovce napisa:

124

SRBI SU OD PROLEĆA DO JESENI TRIDESET PUTA NA NAS NAPADALI I PLJAČKALI USUĐUJEM SE PREDLOŽITI DA SE POŠALJU NA NJIH VOJSKE IZ OBLASTI JUDZEJA DA IH NAPADAJU VAN STENA I TO ZIMI JEDNOM A SVAKOG PROLEĆA DVA PUTA OTKAKO SU POBEGLI JUNI OSILIŠE SE SRBI I ZAVLADAŠE ZEMLJAMA NJIHOVIM IMAJU PREKO STO HILJADA VOJNIKA ČUVENI SU SA SVOJE TELESNE SILE I DOSTA PROSVEĆENI U NJIH SU KONJI BRŽI I ORUŽJE OŠTRIJE OD HUNSKOG PLEMENA SILNIJA I BROJNIJA VEĆ DVE GODINE NE MOŽEMO DA SMISLIMO NAČIN DA IM DOSKOČIMO MNOGE BOGOVE SLAVE I IGRAJU OKO VELIKE VATRE DOK IM ŽENE PEVAJU A MALA DECA HRVAJU SE... Jedan Srbski ogranak iz Indije krenu ka zapadu na svojim lakim slonovima i konjima i zaustavi se kraj reka Tigar i Eufrat. Krenuše neki Srbi u malu Aziju iz koje pređoše u Evropu i naseliše se na Balkanskom poluostrvu. Treći opet, ogranak iz Indije uputi se prema Kavkazu Četvrti stigoše do Sibirije gde osnovaše državu SIBIRIJA. Uvek u borbi sa Kitajcima, Hunima, Mongolima, raseliše se svukuda po Evropi... Od Helena izgubiše Troju. TROJA. Od Turaka i Mongola mnoga naselja Srbska... Teško stradaše od Justinijana. U vojsci Aleksandra Makedonskog boriše se u prvim redovima. To ti je sve u kratkim crtama... Da li ti je nešto poznato ? - Ponešto, kaže postiđen. Srbe koji iz Indije stigoše na jug Rusije pre 4000 godina

125

zvali su Arijcima.U doba Veda taj narod pravoverni pripadao je svojoj kasti.Od njih će postati ono što zovu IndoEvropski narod i od njih mnogi drugi nastaće. Keltska plemena razna...Kelti grade naseobine svoje na vrhovima brda i utvrđuju ih tako da se lako mogu braniti. Svi su ti gradovi bili okrugli i imali su iskopane jarke sa naoštrenim koljima svud uokolo.Bili su naturalisti, voleli su velike reke i veliko drveće... Sad skoči dobri Pisac naš: "Kelti su prebrodili reku i ovde podigli jedan takav grad. Singidun.Bilo je to pleme SKORDISKA.To je bilo jedino pleme koje u to vreme nije u borbi koristilo oklop.Često su se borili nagi koristeći samo veliki mač.Nagost izaziva strah u mnogim kulturama kao i isplaženi jezici ili urlici u drugim..." "To deluje parališuće na neprijatelja..." - ODLIČNO, brate moj...rekoh - Nastavljam : Da li znaš da su Kelti obožavali mnoge bogove i boginje i imali kult obožavanja prirode...Da je jedno od njihovih božanstava bio SOKO? Sunce ? Pogledaj u njihove krstove i svuda ćeš videti Sunce ! Njegovih pet faza...Pet perioda...Neki od njih opisuju savršen obrazac magnetnog polja Sunca... Neverovatno, zar ne...Šta misliš ko je onda podigao STOUNHEDŽ svetilište Sunca... Gledao me pažljivo, da vidim da me prati ; Rimljani oteraše Kelte u brda Škotske i Velsa.Kao i u Irsku gde i danas žive... Zaćutao sam da bih mu dopustio da sredi utiske. Ovaj put tišina je duže trajala...

126

*

Pribrah se od šoka. - Dobro, rekoh najzad posle duugačke pauze. Dok sve te informacije dođu do mog malog mozga... Kako smo počeli tako ću i završiti. ( U mom totalom ne znanju...) Ovo jeste Ratnik koji štiti grad , možda je i Keltski... Grad je posle rušenja i osvajanja prelazio iz ruke u ruku. Ali, jedan drugi vitez ga je osvojio, vazdigao, prosvetio, izgradio... Stefan, sin carice Milice.Svetog Lazara... Vitez reda CRVENOG ZMAJA ! ( Čitao je Stefan još u to vreme "PČELU" list koji je bio najmudriji svog vremena.Izreke naroda mudrog i starih duhovnika.Mnoga Proročanstva i čitanje zvezda...

127

Na žalost sve će to izgoreti kao i Depotovo "SLOVO LJUBVE" u jednom od bombardovanja grada...) - Idemo sad na partiju šaha... Sada sam ja njega iznenadio... Bio sam spreman da se kladim na penzionere. Na desetak tabli se igralo a bar stotinu drugih stajalo je okolo i gledalo partije... Kibiceri su čekali svoj red a stolica je bila samo za one koji ne gube.Ostali su se smenjivali u krug... A onda je Pčela konačno seo za sto... Igrao je kao da sa golim Keltima vodi rat do istrebljenja. Štedeo pešadiju a forsirao skakače.Branio lovcima dijagonale...Dama uvek blizu kralja. Topove koje je on zvao kule odmah je postavio u vertikalu.Isturio lovca sa damine desne strane i čekao. Manevrisao po liniji odbrane.Odbio par ponuda za razmenu. Kibiceri ne trepću i traže slabe strane dvojici viteza... I čim protivnik Dajdarov izvrši rokadu on se svim silama baca na kraljevu tvrđavu.Žrtvuje konja za pešaka.Pa lovca za drugog.Svojom pešadijom ne zadrživo napreduje na razbijenu odbranu belog kralja.Manevar topovima i sad bije 4 puta poslednjeg pešaka ispred belog vladara. Beli, šta će, brani se ali vuče već iznuđene poteze. A iznuđen potez je najlošiji.Ne samo u šahu...Dođeš tačno gde protivnik želi...Pet poteza još i beli dobija mat. Vidi to i on pa predaje partiju i za sto seda sledeći igrač... Istu sudbinu doživljava ubrzo... Ređaju se kao na traci. Jedan pa drugi... Kad se obrnu krug, pa protivnik - onaj prvi, izvuče remi -- Dajdar ustade jer je sad on bio beli... Ja mu pružam ruku : Bravo ANANDE,

128

(Tu ovi što znaju ko je Višvant Anand u neverici podignu glavu i pogledom traže velemajstora a mi krenusmo na sastanak sa družinom...I sa Obradom koji me već sad, kao sudbina čekaše, za jednim od stolova Revolucije... ) Pokazujem mu kamen na kome piše ISTOČNA GEOGRAFSKA DUŽINA BEOGRADA JE 20stepeni 27minuta i 44sekundi... SEVERNA ŠIRINA JE 44stepena 49 min i 14 sek...Grad se nalazi na nadmorskoj visini od 116,75 metara. Vodim ga kod "KONJA" da mu pokažem pozorište i muzej a on se sa pravom pita zašto "konj" i ko je jahač na njemu neki... Nemam pravi odovor...zašto "konj"...a ne jahač... To je Knez Mihajlo, kažem, idemo njegovom ulicom...

16 La Revolution bašta Ne mogu da verujem kakvu glupost inspektor od mene traži. Našao je, neku reč podvučenu ne vidljivim mastilom, u mojoj knjizi "Premetačina Anagrama" i pomislio da ja znam sve odgovore. Na njegova ne postavljena pitanja... Da li je to Kafka ušetao u moj život ? Kao senka... Sve vreme me gledao pravo u oči, zbog čega mi je bilo jako ne prijatno i upecan u zamku, trudih se da to sakrijem. Potpuno bez razloga. Ja znam da nemam veze sa ovim cirkusom ali sam mislio da i ovaj iskusni policajac to zna...

129

Zašto onda prijateljski razgovor liči na saslušanje ? Pitam ga šta bi da popije - a on kaže kako nismo došli ovde da pijemo. Višnja ga gleda sa neskrivenim strahom. Širom otvorenih očiju. - Ti mala, kloni se lošeg društva... Nisam znao na koje društvo misli... Kao da je Višnja već imala ne prilike sa ovim tipom. Udalji se brzinom svetlosti... - Onaj stranac, tvoj prijatelj, preko puta, jel izvadio boravišnu dozvolu ? Šta ovaj priča - KOME TREBA DOZVOLA DA BI BORAVIO U BEOGRADU ? Moraću da budem beskrajno oprezan sa tim likom.

* E, jesam ga uplašio.Neka sam... Pisac, moj k***c. Lenština.Džabalebaroš. Rekoh mu da može da krivično odgovara zato što piše takve knjige... Daje bagri ideje kako da šifruju i otvaraju šifre. Mislio je da se šalim. Sad se usro...Strah ga zgrabio za gušu... - Dobar ti je onaj trik u knjizi : "BRAT JOJ SRAM A SESTRA NE VERA"... Provalio sam ga za čas. Odgovor je ZEMLJA.Brat joj je MARS a sestra VENERA...

* Kad si toliko pametan, što ne rešiš slučaj nego mene gušiš.SAMO ZATO ŠTO... Zato što pišem ono što mislim.

130

Pomislih... Reče mi da ga dripci na ulici zovu BradO, i to im je neka šifra...nešto. Rekoh mu da je "šatrovački" zaživeo beogradskim ulicama kao "kokni" u Londonu. Ne, nemam pojma zašto su nekog ostavili golog na deponiji smeća. Još manje znam zašto je taj čitao moje škrabotine. A naj veća misterija je podvučena (ne vidljivim mastilom ), reč "VIDRAŠ" Još mnoge nekakve rečenice, ali sve je bilo toliko bez smisla...nismo mogli da složimo ništa anagramima. Sat je prošao... A onda mi je sinulo... DRAŠVI je odgonetka... Uzmeš sve podvučene rečenice i složiš ih u pismo. Besmisleno...reče. Sad DRAŠVI zameni sa prvih šest slova AZBUKE.Pa nastavi. Ispod takve, napiši pravu azbuku i dobićeš koje slovo je zamena za pravo - traženo slovo... Eto ključa za vrata rešenja vašeg ubistva... Rečenice su izgleda počele da dobijaju smisao jer mu se jedva primetan osmeh pojavio na uglu usana. Tik ispod brka.

* Bravo momče. Ti mali pederu. Vidi ga - kako blista. Piskaralo. Skriboman, ispisa mi celu svesku...

131

- Dobro je - shvatam, rekoh mu...Ti sigurno misliš da su svi policajci glupi, (ti i ceo grad ), ne bih da se hvalim - ja sam član Mense... - Mensa meri samo LOGIČKU intelegenciju... - Meni samo ta i treba.Imao sam 153 a bilo je potrebno 148. Pet preko.Pitaš se kako onda nisam rešio tu glavolomku. Ne bi ni ti da je nisi sastavio... Mogu sad da te povedem u stanicu da malo dobiješ batine ili si toliko pametan da mi SVE ispričaš...

* Eto, znao sam - sad sam ja pisao šifre... Ispašće da sam ga ja i ubio. Slučaj rešen. Ja ne znam ništa o tome samo želim za susedni sto kod mojih prijatelja... Samo me plaši... Odlučio sam da mu kažem ISTINU, jer "PUTEVA JE MNOGO A SAMO SE SA ISTINOM IDE NAPRED"

* Onaj MESEČAR - baš je dobro pritegao mog prijatelja. U toku je čitanje radova što ih napisaše ovi divni mladi ljudi.Učenici Piščevi.

132

Ali ja sam mislima za njegovim stolom.Vodim borbu da utičem na tok razgovora.Šaljem pozitivne pakete i Piscu i žandarmu.Teško to ide sa potonjim. Ovde kao da ljudi očas planu. Raspoloženje se menja iz minuta u minut. Svi su nekako nervozni. Ipak. Nazire se kraj muka mog domaćina - zbog nečega je radostan. Blista... Jedva čekam da nam se pridruži...

* Iznenada - kako je počela , oluja i prestade. Obrad mi smireno kaza da će proučiti tajnu poruku što je otključasmo. Dade mi broj da mu se obavezno javim večeras i reče da ne smem "zucnuti" o ovome NIKOM... "Inače će biti svašta" Razdanilo mi se... Izgleda da samo ja znam da nisam kriv što sam pisao tu KNJIGU... ( svoju drugu knjigu napisao sam u anagramu, čitaoc je morao dobro da se pomuči da bi je čitao. Shvatio pravo značenje premetnutih slova... Naši čitaoci ne žele da se muče.Potrebno im je opuštanje uz dobro štivo - bio je sud izdavača.U sukobu mišljenja pobedio je onaj ko daje lovu...Sve su skratili, izbacili glavnu foru gde je zamenjena 26 sa 131 stranom

133

otkrivali namere, fudbalskim rečnikom rečeno "telefonirali" čitaocu...Ipak je roman postao predmet razgovora u određenim krugovima. Doživeo uspeh.Pljuvali su ga ili hvalili. Ravnodušnih nema.Uzdržanih 0.) Kasnije te večeri, pošto sa Pčelom obiđem muzej Nikole Tesle, Crkvu Svetog Marka; Pozivam inspektora Obrada Obradovića i on mi prijatnim glasom kaže da je rešio slučaj. " Znam identitet kurira koji je nosio knjigu.TVOJU KNJIGU. Knjiga služila kao šifrarnik jer mobilni odavno nije pouzdan..." - Ne pitaj mnogo, upozorio me kad sam hteo da saznam ko ga je "skinuo" i kome je nosio moju knjigu... " Čitaćeš u novinama, oni i onako znaju više od mene... Uhapsili smo onoga ko mu je knjigu dao.A ubicama smo na tragu.Sad je kolegama lako kad sam im dao "zicer".Kao na tacni...Pripazi se malo, ušao si u rat dva ganga.To su oni koji nameštaju poznatim facama dobre ribe,SVE NARAVNO SNIMAJU, a onda ucenjuju iste.Prodaju te fotke i filmiće kao na licitaciji.Ko više plati.Uslikani ili ovi DRUGI. E ti su malo zajebaniji likovi..." - Žuta štampa ? - pitam naivno. ...smeh sa druge strane... - Baš si ti žutokljunac.Ima boljih mušterija.Više njih.Kolekcionari.Sakupljači tuđih grešaka.Oni znaju gde i kako da uzmu mnogo veću lovu. - Interplanet ?

134

- Ništa ti nisam rekao.Ipak, pripazi se malo...Sve je to POLITIKA...Izvini ako sam te uplašio, znaš, one pretnje nisu bile ozbiljne.Javi se - popićemo nešto, nekad... Eto ti ga sad ! Zašto da se pazim ? Zar nije sve prošlo i šta ako su me videli da sedim za stolom sa policajcem ? Zar nije slučaj rešen ? Zar nije sve gotovo ? Nije , kazaće mi - kasnije te večeri : - Tek je počelo...

* Pčela je bio iskreno dirnut "čitanjem " Indije... Oči su mu zasuzile.Crno se kupalo u belom. Da bi se nekako odužio zamolio me da mu prepustim ulogu učitelja kreativnog pisanija... Učinio sam to sa zadovoljstvom i nisam zažalio : - Možete biti dobronamerni i u svakom, čak osrednjem delu, prepoznati NADAHNUĆE.Želju ili misao stvaraoca... ali, ako ste zlonamerni ili loše volje - u najvećim bravurama, u genijalnim uzletima - pronaći će te samo čemerne pokušaje jadnog umetnika... Ne verujte puno kritičarima - to su sve pisci koji nemaju petlju da sami pišu... Zato vaše reči dajte samo onome ko želi da vas čuje... Indija je danas ponosna na Beograd, našalio se... Onda nešto najbolje što su od njega čuli :

135

Slušajući o Vašem delu i IDEJAMA, NAJBOLJI ljudi će ozbiljno istražiti njegove dubine. OSREDNJI će ih čuti, prihvatiti i napustiti... PROSTACI čim budu čuli za njih ismejaće ih - što glasnije... Svi su ga, vidim, ozbiljno shvatili.Ja takođe... Sada su spremni da krenu sa radom na svojim prvim romanima. To sam im rekao. Bar prvo poglavlje.Ili kroki cele priče. Skica za portret jedne knjige...Za sledeći čas... Nemate predstavu gde ću ga održati ? Potrudite se malo.

Pećina Vreme kiša. Vreme sadašnje... Sećam se da si im rekao još, da svaki slikar na kraju treba da uđe u svoju sliku - svaki pesnik u sopstvenu pesmu. Kompozitor u delo.Kao Betoven. Vajar u kamen, glinu ili drvo. Glumac u ulogu. Arhitekt kao kad ulazi u svoje ostvarene snove. Gaudi na primer. Naravno i pisac u knjigu... TREBA DA BAR NEKO VREME ŽIVE U SVOJOJ UMETNOSTI PRE NEGO ŠTO POČNU DA SE IGRAJU BOGA... "Sa prvim kapima kiše koji padahu na zemlju opadala je njegova moć pisanja.Teško je pokretao SLOVA a kamoli REČI. O REČENICAMA nije moglo biti ni govora. Konačno sa pljuskom koji je prišao sasvim blizu stigla je i njegova nemoć.Totalna blokada.Izraza.Misli, čak... Blokada mirisa, prirodnog toka stvari.

136

Boja. Sve je nestalo usled potapanja ulica. Zemlje. Tako potopljena stajala je njegova duša. Čekala je, barasta. Zavirio sam unutra... Sve što sam našao beše kišnica. Mutna, gola, bez životna... Pljusak i zvuci udara krupnih kaplja o vodu." Mora da sam zaspao na tren nad praznim papirom. Sanjao... Pisca. Stajao je tamo, na Makiškoj obali Ade. Promrzao. Jezero se jedva naziralo u mraku. Nebo sipa bombe po vodi.Rafali. Mokar je i spolja i iznutra. Iscrpljen.Gladan.Nemoćan.Bezvoljan. Sakrio se pod povećom topolom.Drvo propasti. Promrzlih stopala, grčio je prste pod cipelom. Gledao a nije video. Tragao a nije našao. Ništa nije mogao da uradi i krenuo je nazad. U kamper. Kući. Trgnem se. Kiše ne prestaju čitave sedmice. Da li je to dobro ? Hoće li sinuti posle potopa ? Da li se to zemljina atmosfera čisti ? Sve smo bliži vatri ovih dana. Mnogo razmišljam a malo pišem. Ne valja to.

137

Bebe su uznemirene.Nešto (pred)osećaju ? Mame takođe. Zalihe se troše.Polako ali sigurno. A ogrev... Nestaju naslagane cepanice pred našim očima. Vatra mnogo gladna. Guta ih u slast. Čitav južni zid pećine. Moram odmah da vam raspletem neke stvari, ili će me ugušiti sopstvena ispovest. Priča. Moja knjiga, zdrobiće me stranicama... SMRVIĆE ME - NI PEĆINA NI NEBO VEĆ ONA ZLOSLUTNICA.UHVATITI KAO U MIŠOLOVKU... Posle odlaska inspektora Obrada, svi su odahnuli. Svi osim Pčele. Po prvi put od kako je kročio u Beograd vidim mu notu zabrinutosti na licu. Reših tada da mu odagnam i nostalgiju koja se davila u njegovim očima, (naročito dok su mu čitali "putopise" iz Indije), pa ga povedoh u avanturu koju nisam mogao da zamislim ni u najluđem snu. Ni u najhrabrijem filmu. Ni u Aminovom gradu. Samarkandu. Da krenemo ? Zajedno. Prvo u muzej... ( Ili... Ostavite tu prokletu knjigu - LAKO, kao što će ona ostaviti vas jednoga dana - čim naiđe pažljiviji čitač odbačenih rukopisa. Neko sa dužim prstima na

138

lepim, negovanim rukama...)

17 Muzej Nikole Tesle Ugao Proleterskih Brigada i Prote Mateje... U ovom objektu čuva se zaostavština velikog naučnika Srbskog. (Nasmejah se dok sam Dajdaru objašnjavao pokušaje nekih suseda da svojataju Nikolu : - Otac mu beše pravoslavni sveštenik, reče mi načitani brat moj...) Po Teslinoj ličnoj želji i zahvaljujući nećaku Savi Kosanoviću, Nikoline stvari su, (nakon njegove smrti u Njujorku 1943), sakupljene i prenete u Beograd. Svedočannstva o životu i radu velikana. Naučni radovi. Eksperimenti sa magnetizmom, indukcioni motori. Lične stvari. Posmrtni pepeo. Po poslednjoj želji.

139

Muzej je počeo sa radom 1952. Pune tri godine naporno su radili stručnjaci, istoričari i poznavaoci ovog velikog čoveka i naučnika. 20 oktobra 1955 otvorili su vrata za posetioce i poštovaoce Nikole Tesle. Tu negde, pola veka kasnije - eto i nas... Indijanci OsunčanoOko i Pero Sokolovo, na pragu hrama nauma i nauka jednog od najznamenitijih Srba i istoriji... Ponovo je navukao svoju togu. Muzej ima "dobru" klimu. Razgledamo dok čekamo kustosa. Jedno pismo u Pčelinoj ruci žuri ka njemu. Vodič nam u međuvremenu objašnjava eksponate. Pored nas đačka ekskurzija. U svoj svojoj galami. U punom trku. Malo šta njih ovde zanima.Šteta. Desno od ulaza bista Nikole Tesle. (opet Meštrović, majstorski - kako mu prezime nalaže) Reči o izuzetnom pozivu pronalazača ispisane iznad. Fotografije iz mladosti.Dokumenti.Krštenica.Položena matura u Karlovcu i pasoš kojim je 1894 putovao u Njujork. Svedoci istorije. Slike rodne kuće u Smiljanu i Crkve u kojoj je njegov otac sveštenikovao. Priznanja koja su mu lično, slali najveći naučnici toga doba...Ajnštan, (sa kojim se Nikola nikad nije slagao), Kruks, Kelvin, Rentgen, Pupin i mnogi drugi. (zamislite Albert se 1931 lično zahvalio Tesli što je tako VELIKI.Preveo deo pisma sa nemačkog - iz vitrine, Pčela lično ! ) Razgledamo Tesline stvari: Šešir, štap, kofer, sitnice... Vezena torba, ručni rad majke Đuke, najdraža uspomena od osobe za koju je bio izuzetno vezan.

140

Pčela fasciniran.Pogledom ispituje stvari. - Nema prstena, kaže.. - Šta ? - Prsten TESLIN. Da. Znam tu priču.Nestao je sa njegove ruke posle smrti. Američka tajna služba ušla je prva u Teslinu hotelsku sobu. Preturali su po stvarima. Na božić 1943 banuli su u NJUJORKER hotel u sobu broj 3327 i izvršili premetačinu... - Ko zna šta još nedostaje, kažem... Vodič nas gleda. - Taj prsten je bio magičan... "Kao i sve drugo vezano za Teslu ", stiže kustos i ubacuje se u priču...Otpustio je vodiča i srdačno se pozdravio sa nama : - Kako vaš DEDA ? Stoji nam, kaže na raspolaganju... Ja sam u rebusu.Blago rečeno. Odgovara na brojna Dajdarova pitanja. O prstenu: - Jedno vreme je posle Nikoline smrti, potraga za njim ličila na priču o gralu.Svi su ga tražili. Kasnije - sve se stišalo.Umovi tog vremena zaključiše da nije ni postojao... Samo zato što nije pronađen.Ostala je samo legenda. O tajni Teslinog prstena... Kako su se samo prevarili... Jednu drugu tajnu nam je otkrio.O Nikolinom dolasku u Beograd 1892... Priču o zlatnoj urni sa pepelom genija. (Izgleda da ste morali da budete poslani od ŠriDede da bi ovde u sred belog grada čuli prave stvari...) O patentima "Gospodara Munja" - Nacrti za BEZŽIČNI PRENOS električne energije...

141

Dokumenti za praktično i potpuno iskorištavanje SOLARNE ENERGIJE. ( to je Pčelu posebno zanimalo, dugo ih je gledao kao da ih memoriše...valjda da bi vernije prepričao dedi...mislih ja tada) Eksperimenti i izumi magnetizma... Krenusmo dalje i ja glumeći znalca rekoh mu da je jedinica magnetne indukcije jedan Tesla jednak Veberu po metru kvadratnom." Znam, zahvali se, ali mislim da nam Tesla nije želeo reći sve što zna o tome.Naročito o sadejstvu Sunce - Zemlja.Kao i o magnetizmu unutar samog Sunca..." Taj ogromni solarni magnet odlučuje šta će sa svojom decom, među kojima je i naša planeta, mnogo više no što mi možemo i da zamislimo... Na prvom spratu nalaze se još rukopisi, crteži, knjige - objavljena i ne objavljena dela, prepiske... Dnevnici... Na izlazu nam kustos dade pismo za ŠriDedu. Pozdravi se srdačno i mi krenusmo ka Crkvi Svetog Marka. Tamo će Pčela reći svešteniku da u zvoniku pretraže arhiv starih crkvenih knjiga i rukopisa. Poslao je momka... Nisam ni sumnjao da opet DEDA svemogući stoji iza toga... Dajdar dobi na dar prelepo ukoričenu kopiju Miroslavljevog Jevanđelja. Zadatak rešen. Ista priča kao i u muzeju - pismo za Šrija na rastanku... Nisam postavljao pitanja. Ožedneo sam i ogladneo. Vrućina nesnosna. Nazad u Knez, U Revoluciju. Hodali smo i sam je započeo priču : - Mi smo sakupljači istorije.Napravili smo vremeplov istine... Ali izgleda da su mesečari napravili "pravi" vremeplov.

142

Bar, u to sumnja moj mudri deda.Kaže da rade ono što nikako ne bi smeli.Menjaju istoriju.Lažima.Novcem. Gledam ga belo... VREMEPLOV ? Eto, na primer, onaj tvoj omljeni slikar Vinsent Van Gog... Za života nije prodao ni jednu sliku. - Osim "CRVENIH VINOGRADA", koju je brat Teo skoro poklonio rođaci...upadam ja... - A danas... Njegova platna su NEPROCENJIVA.Sa deset slika možeš nahraniti svu gladnu decu Afrike. Vinsent bi bio ponosan. On koji nikada nije mario za pare a pre često je umirao od gladi...Šta ti misliš ? Sigurno bi više voleo da njegove slike nekome pomognu nego što vise po zidovima muzeja... Znaš li da je njegovo uvo u stvari odsekao GOGEN posle jedne od njihovih žestokih svađa.A znaš zašto su se svađali. Oko toga da li je Vinsent dobar slikar...Gogen je hteo da ode pa ga je iznervirani V. gađao čašom.Punom APSINTA. POL je zamahnuo brijačem... Posle su napravili zavet ćutanja.Gogen će ostati a Van Gog ga neće optužiti... - Znam rekoh, pročitao sam sve o Vinsentu, (ali za to uvo...), voleo bih da svratim tamo. U to vreme...Da vidim istinu... Da ispričam Vinsentu budućnost. Gogen mu onda ne bi bio potreban. Promenio bih možda tragičan kraj za obojicu. Možda bi Pol bio sretniji na MARKIZIMA...

143

Ili bi se vratio u Dansku kod žene Mete Gad. Možda bi TOTEFA dobio smisao... - Naučiću te jednom triku, reče mi Pčela, kasnije kad se Sunce smiri i mi sa njim pored reke... Kako da zaspeš sa knjigom i uđeš u nju. Liči na san... A nije...

18 sati... Mesto gde vreme ništa ne znači... Svetla još ne gore. Sedimo, umorni od skitanja, u bašti za jednim od stolova Revolucije... On pije čaj - ja pivo...Višnja je tek dobila "Ginisa" pa rešila da me časti.Prva krigla u buretu crnog napitka. - Dobro je...onako...baš...za Ginisa....Prvi u Beogradu probao. Pričam u "direktnom prenosu", Pčeli dok testiram novo pivo u gradu... Pokazujem mu 24 sata... Besplatan list u kome sam čitao o njegovom hapšenju. On pomisli da sam sačuvao taj raritet i uze da ga lista. Broj koji je u stvari današnji... Na sredini, kao i uvek, besmisleni reklamni materijal. Jedan letak mu ispade i odlete pod sto... Saginjem se...

* Šareno nas je gledao papir taj što mi iz novine ispade. Ne znam zašto se Pero Sokolovo toliko uzbudi oko njega. Podiže ga sa betona i drhturavim glasom reče

144

" PICERIJA KNJIGA " Povukao je dobar gutljaj GINISA pre nego što je prozborio: - Da poručimo ? Sad razumem, to je neka vrsta dostave hrane - kako beše ona smešna reč - ketering... - Kasno za mene, rekao sam mu.Pčele jedu samo pre sumraka. - Molim te... - Dobro , neku salatu...

* Salatu ? U piceriji, e moj brate, Osunčano Oko. Ne mogu da verujem da postoji picerija u ............... ...............ZMAJA OD NOĆAJA !? I da se zove KNJIGA ? Pčela je primetio moju uznemirenost.Jedva sam okrenuo broj za narudžbine.Poručih "meksikanu" i "vegetarijanu" (salatu nemaju)... - Sad ćeš da vidiš o čemu sam ti pričao, kakav crni CERN.Kakve CRNE RUPE... To je knjiga. Moja... Stigla je nakon pola sata.Na motoru.Pijađo. Bila je to crvena vespa. Sjahala je. Skinula kacigu. Crvena kosa se rasula svuda po Knezu. Oštri pokreti glavom i... crvene pahulje su pale, u sred leta...krupne...nestvarne... Podiže motor na nogare.

145

Otvori poklopac kutije i uze dve pice. Krenu ka stolovima. Još su se pušile i njihov miris zazvižda po bašti. Nešto od Morikonea... Bio sam na ivici svesti. Ugleda nas. POTENCIJALNE NARUČIOCE. Mene - širom otvorenih čeljusti... Jedva dižem ruku - otupelih čula - u znak raspoznavanja...

*

Pisac joj mahnu. Zablista osmeh kad nas ugleda.Te OČI - prošetale su kroz nas lako kao da smo od stakla...Sad shvatam zašto svi tvrde da su Beograđanke najlepše žene na svetu...Ne bez razloga.

* Ruke mi trnu. Žmarci silaze niz kičmu. Kao pijavice. Tresem se. U slepoočnicama počinje da kucka. Jedno apsolutno ne verovatno saznanje kretalo se ka mozgu. Vreme usporilo.Slou moušn na delu. U igricama se to zove bulet tajm. Stalno sam maštao da mi se to desi. Želeo sam to da osetim u naj luđim snovima a sada na javi totalno nem... To je ona.Nema greške. Devojka mog života. Došla iz "KNJIGE". Samo sam joj platio... I dalje "mjute".

146

Pogled pun ??? Bez kusura ? Hvala i prijatno pa pozovite opet... (tako nešto izusti ) Panika...PANika...PANIKa...PANIKA...

* Šta se dešava sa mojim drugom.Ni glas da pusti. Devojka jeste bajna, ali... Kreće se ka motoru a on bezobrazno bulji za njom...

*

To je to. Otići će a ja neću saznati. Kako je to moguće ? Da, da, to je... V E S P E R... Poziv koji sam kriknuo jedva da je šapatom izašao. Devojka se zadovoljno kretala ka vespi. Okrenuta je leđima sada i ja ne vidim široki osmeh koji joj igra licem.Ima ga i u očima.Zelenije su kad se osmehne...

* Kako i ne bi - ovakav bakšiš nisam odavno dobila. Ma nikada...Napojnica kao sam račun... Taman da uzjašem kad neko zakrešta iza : V E S P E R !

147

Dolazilo je od stolova. Mora da su ona dva čudaka, pomislih. Primetila sam čudne poglede još dok sam prilazila stolu. Proka će biti zabrinut kad čuje, njemu su svi sumnjivi. Naročito stranci. Pogotovu gospoda "Veliki Bakšiši" "Obavezno očekuju nešto za uzvrat" Ili su, NE DAJ BOŽE, V e s p e r ! ! Iznenada jasno čujem ime. Sopstveno ime. Ali kako.... O BOŽE, INSPEKTORI ! Okrećem se da potvrdim sumnje. Jedan je krenuo ka meni. Jeste oni su...E, nećeš galantni..

* Pisac je izgleda poznaje.Ali ona ne haje.Žuri,skida motor sa nožica paleći ga istovremeno.Kako je samo graciozno brza. Kao da želi da pobegne od mog domaćina. Ustajem za njim. Da ne napravi nešto glupo. Od susreta sa onim mesečarom kao da se gubi na trenutke... Sustižem ga i hvatam za rame. Smirujem. On se okreće i tupo me gleda. Devojka dodaje gas i nestaje iz vidnog polja našega. - To je ona, promuca... - Koja, pitam - Vesper, glavna junakinja moje knjige... U trenu shvatam sve...

148

- Za njom , prodrmah ga , ZA NJOM ! Prosvećen iznenada - Takvu predstavu nisam smeo da propustim...

* Umakla sam im. Moja "osica " baš zna da zuji kad treba... Proka će odlepiti. Poslali su "kaznenu ekspediciju" na nas... A baš je bio DOBAR, činilo mi se, onaj cajkan. Glumio je, znači... Kao i svi mi...

* Da, sad ZA NJOM...Možda je i stignemo...Kako da ne... A da poletimo ? Da si ti, samo, "NAŠA KRILA" a ne OKO OSUNČANO...Da me nisi zadržao, uspeo bi... mislim se a samo mu kažem : - Nema veze imamo letak... Sedamo nazad da dovršimo piće. Čaj i pivo. Odjednom je GINIS, tamno IRSKO pivo sada bez ukusa... - Očigledno ste je zbog nečega uplašili, Višnja je stajala nad našim mislima... Odjednom doživim prosvetljenje. I nije tako teško.Sabrao sam dva i dva...Ako sam u pravu -

149

onda mora da su tamo i Proka i Mina i DSK... Moj junak Dečko sa kamerom, koga sam par puta - bez uspeha, pokušao da ubijem. U knjizi, naravno... Možda sam zato dobijao blokade... - HELO SAJLENS MAJ OLD FREND čuo se Pol Sajmon odnekud, ili je to bio ART GARFANKL... Svi bi trebalo da budu tamo - tihi, kao ZMAJ OD NOĆAJA. U strahu od rušenja. Šta bi na to Stojan Čupić rekao ? - Idemo, Osunčano Oko, imaćeš čast da te upoznam sa likovima moje knjige, koju pišem sve teže ovih dana...

*

Za mene više nije bilo sumnje.Idemo u skrovište koje Pisac zove knjigom... E, deda DEDA moj.Mogao si da nađeš neki lakši način da u nju uđemo.

* Ušli smo u knjigu ili je ona došla po nas... Sve jedno mi je. Samo stotinak metara dalje, ( ja to tada nisam video a sad znam pouzdano ), DSK je sa zidina Tvrđave snimao kamerom ulazak karnevala brodova na ušće Save u Dunav... Montirana na bedemu, tik ispod Pobednika, hrabrog Keltskog ratnika, kamera će mu podariti kadar vredan pobede na SANDENSU. Kakva simbolika... DSK - drugar sa keltima.

150

Proka jeste bio u " KNJIZI " prema kojoj je na motoru jurila Vesper da gazdi saopšti lošu vest... Šta li će na to reći moj prostodušni VELIKOSRBSKI junak ? Postoji samo jedan način da to saznam... Krenusmo pravo u ulicu Zmaja gde bi trebalo da nabasamo na KNJIGU... Najzad ćeš mi verovati Osunčano Oko. Likovi se pojavljuju u stvarnosti. Dosadilo im da budu zarobljeni među stranicama. Ili to ili nas uvlače u priču... Ako sam u pravu, Harli i Rio su na putu ka Pešti. Proka sa sestrom zaglavljen u misiji spašavanja svog kafea - kuće. Čitaj ne mogućoj misiji - sakupljanja para... Jer plac na kome su, sad odjednom prema tumačenju novog zakona, nema valjane papire. Znači pare ili plac... Ako plati obrušiće se lešinari na nekog drugog jadnika. Podići će Šoping Mol prekoputa. Otkad je to Tržni Centar postao šoping mol. Otkad je "AKCIDENT" smenio nezgodu... Otkad je moj te ve propričao stranim jezikom. Svi šopinguju, tripuju a destinacija im je odredište... DSKa, kažem vam, nikako nisam uspevao da ubijem u romanu. Ukoči mi se ruka.Odjednom mi se ne piše.Imam druge obaveze.Kamper me guši... Nikako da padne sa litica Kalemegdanskih da ga nešto zgazi da se pobije sa navijačima pa da mu neki klinac sjuri nož u stomak...Ništa. A hteo sam.Tako nabodeš poene kod kritike. Kad ubiješ glavnog pozitivca na pola. Čitaoci tad traže drugog sa kim bi se poistovetili. Samo sad im izbor niko ne nameće. Sami biraju.

151

Možda će i SonjaDores biti tamo ako nema predstavu večeras... Ona uvek pravi predstavu od života. Bližimo se... Ulazak naš uneće pometnju među likove. Siguran sam...Valjda...

19 Picerija i kafe KNJIGA Proka. Zamišljen... Kakvi inspektori ? Šta to u panici govori Vesper ; "Jedan je crn u belom sariju" , kaže... Svašta "sari" je Indijska tradicionalna nošnja i nose je ŽENE.Platno koje se pet - šest puta obmota oko tela... Ne pitah je da li je imao tačku na čelu to bi značilo da je udata žena... - Nemoj da se šališ, vitak, preplanuo tip.Duge crne kose. Sprečio je inspektora da me uhvati.Možda je neki strani investitor, reče mi crvenokosa.Znaš koliki bakšiš su mi dali...Vidi...I znaš šta : ZNALI SU MOJE IME... Mora da je Sunce danas prejako.Šibnulo je u glavu ispod one limenke. Prešla je pola grada sa tom konzervom na glavi.Kao nekad za nedelju dana.Samo je pekla i razvozila.Pice,toplese,viršle KUVA LI NEKO DANAS, uopšte ? Pala je dobra kinta i kad reketaši sutra banu, zamazaću im oči.Mada nije ni četvrtina... Mina je danas ostavljala letke picerije KNJIGA po čitavom gradu.Ubacila ga i u one besplatne novine koje deli prolaznicima. Ume da zablista moja mala sestrica... Zato je Vesper pala s nogu danas. I sa točkova.

152

Sad bunca o nekim strancima. Kao da oni hoće da ulažu svoje oprane pare u ne legalne poslove u Beogradu... Oteti nekom kuću samo zato što je pre sto godina izgrađena na opštinskoj zemlji... Možda misle da sam bogat jer imam kafe ili što mi je majka pisala romane...Otac vozio diplomatu... Saobraćajka malo sutra...Vojvoda Prokopijević nije pio ništa jače od kisele.Strogo Knjaz Miloš... Nije čak ni mešao ; Veliki Srbin. Što mi bar ne dade neko dično ime iz naše istorije... Nego po dedi.Prokopije. I ode... Ostavi nas...mene i Minu. Tačnije, Minu meni.Tek što je pošla u školu. Majka nas je napustila još na porođaju. Otac je mumlao nešto o "božjoj kazni"... Mislio je da ne znam da beba nije njegova. Kad ? Kako ? Nikad nije bio kod kuće.A i kad bi iznenada banuo sa skupim poklonima za kevu i mene - ona bi jednostavno izašla. Uvek je imala promociju knjige kad bi stari došao. Na jednoj takvoj upoznala je valjda i Mininog budućeg "biološkog" oca. Kladim se da ni taj nesrećnik ne zna da ima odraslu, lepu kći - moju Minu... Čuvala je samo, u stilu Ane Karenjine, njegova pisma koja su redovno svake nedelje stizala na udruženje književnika... Iako sam ih krišom čitao, nikad nisam saznao ko je gospodin Vronski...

153

Sve dok u jednom nisam našao sliku... Majka je uvek živela kako je sama htela.Ponekad baš u knjigama koje je pisala.U bajkama. Surovu stvarnost ostavljala je nama. Mnogo je uradila za sve žene - pisce u gradu.U državi... Na vrhuncu slave, u sred ne dovršene triologije umire na porođaju... Ostavio sam studije i posvetio se Mini i kafeu. Otac je i dalje putovao sa gospodinom Hazukijem. Njihove misije. Borci za pravdu. Za put u slobodu. Dok ih jednog dana nisu izgurali sa tog puta... Rio, sin tog Hazukija, kad je ostao bez oca koji je zajedno sa mojim izgoreo u provalijama švajcarskih Alpa, samo je rekao : - Ne brini, pobratime, NISI SAM... I nikad nas, za sve ove godine, nije ostavio... Nije otišao ni kad je nato sručio radioaktivne bombe na grad. Njihovo dejstvo, izgleda, tek sada osećamo... Trebalo im vremena da procvetaju... Pa da ubiju mirisom...

154

Voleo je Minu kao sestru i starao se da joj ničega ne manjka. Knjiga mu je bila druga kuća... Ipak, motori su bili njegov život. Jamahe. Sanjao je o divnim mestima u Srbiji za koje mu otac pričaše. Da krstari drumovima...Svi ti manastiri u ne taknutoj prirodi...A onda je upoznao Harlija.U nekom od bajkerskih klubova. Tu bitangu.Ludaka.Dovlačio ga u Knjigu.Uvek su se trkali ulicama grada. Zamislite lik je nabudžio na kolica "harlijevu" mašinu. Ili je bilo obratno.Bogalj. Sad je smislio da odvuče Ria na taj muzički festival u Mađarskoj. Sviraju neki njegovi cigani.. Rio se kleo da će taj "put", spasiti knjigu... Nisam nešto ubeđen. - Ne brini , pobratime za mesec dana imaćemo para ko motora u tokiju.... (kao vespi u Rimu, ubacila se Vesper) ...veruj mi.... Ja sam mu verovao. Nikada me nije slagao u životu. Ali taj ružni osećaj... Opet taj lavež u dvorištu. Režanje. Bagira opet prepada nekog na kapiji. Lavež.

155

NAJS DEJ 4 VAJT VEDING, prašio je AJDOL sa džuboksa... Vesper podiže ruke, sva je u testu. Pravi nam ručak.Red je da i mi jedemo danas... - Ja ću, kažem joj... Vidim dva tipa na kapiji. Sumnjivci. Vesper ih je tako lepo opisala... Nisam mogao da omašim... E, sad baš da vidimo čiji ste vi momci...

* Sa pojavom gazde, psi prestaju da laju... Bagira, komanduje Proka, MESTO ! Veliki crni ode poslušno a mali beli mu se umota oko nogu... - Bagira je crni panter...javi se Pčela, a ti mi ne ličiš više na Moglija.Porastao si. - Zdravo Trute...brate...otkud ti ? - Ono mora da je RIKI TIKI TAVI, pa jesam li ti pričao da je Kipling bio kolonista.Britanac, ne Indijac.Za imperiju.

Pa, ovi se znaju.Grle se i ljube...tri puta... Mislim da ovde jedino ja ne znam šta se događa... Čekaj te malo, ja treba da pišem i pripovedam... - Pisac, brate moj, da te upoznam sa prijateljem... reče mi Pčela ;

156

* Kakav samo izraz lica napravi domaćin moj, Pisac... Skoro da mi ga je žao... Ali, tako je moralo...Šri Deda vukao je poteze. Simultanka. Sa svima nama... Sad kad vidim Pronalazača, shvatam sve... Uz piće, kasnije, kad se povrati od šoka objasniću i Piscu. Njegovi likovi navedoše ga da uđe u KNJIGU... Još ne napisanu do kraja. Tako je odlučio Veliki Manitu, deda moj... Mora da je KNJIGA u opasnosti i potreban joj je pisac da pomogne u spašavanju... Deda je svoj štab u večitoj borbi protiv mesečara pretvorio u pozorište...Podelio uloge...evo ulazi jedna od glavnih... - Zdravo "ILUZIJO"...rekoh, Maja me zagrli. Potom zagrli Pronalazača. Na kraju sluđenog Pisca.

157

* Znači tako - Sonja Dores glumi Maju, sve vreme. Maju - Iluziju.Ili je obratno ? Baš sam naivan. Čitala je moje rukopise u kamperu i koristila ih kao scenario...Briga me, za mene je Maja...Ko je još u igri ? Zašto li je Ružici, Pčela rekao u Knezu da bi RUŽA ISTO MIRISALA MA KAKO JOJ IME LJUDI DALI. Neka šifra ili samo citira Šekspira ? Razmeće se svojim znanjem ili... Petar i Vendi ? - NE VERUJEM – ali, Čemu sve ovo ? Zašto sam vam ja toliko bitan ?

* Zato što te ne znaju, druže moj... Mesečar - onaj što te proveravao, Obrad...prevario si ga i prošao test...Maja mi je sve ispričala... Nije tu bilo nikakvog ubistva...Postavio ti je zamku... Rešio si mu šta je tražio, bez želje da mu budeš prijatelj. Bez dalje priče.Ulizivanja.Pčelu nisi pomenuo.Ni učenike... Imeš i "beo dosije".Nisi protiv EU. "nisam ni za" Nisi ANTIGLOBALISTA.Ne iznosiš javno svoje stavove... "osim u knjigama" ZA TO NAM I TREBAŠ, JAKO... Hoće da nam sruše KNJIGU ! Moj i Minin dom. Hoće da nas oteraju odavde, SVE NAS. Da idemo gde oni kažu, radimo što oni misle da treba. Crtaju nam sudbine i igraju se nama. Olako daju kredite a onaj ko ih "olako" uzme, biće im dužan čitavog života.KAO GRČKA... "IGRAĆE KAKO MU SE SVIRA" Ima ih svuda.

158

Moćni su. Rotiraju se na vlasti. Masovni pokreti njihovi i članstvo u njima donosi slavu i bogatstvo.NAUČNICI – sve su im bliži...Nobelovci isto... "Rotšildi" i ostali FELERI dobro brinu o svojoj "braći"... Još više o onima koji to ne žele da budu. ...Ti imaš samo člansku kartu Gradske biblioteke...a Pčela se spremao za Srbiju još odavno. Ti si mu došao kao kec na desetku karo...i... Njegov deda bio je jednom davno ovde gde ti sad sediš, ali su mu vlasti otkazale gostoprimstvo. "Rovario je protiv poretka" Jedan mladi inspektor u usponu koji je radio tada u "imigrantskom" uhapsio ga i odveo pravo na aerodrom. Posle podruma u milicijskoj stanici u "Krcunu", razume se. Šri nije odao ništa i nikoga.Zato su ga deportovali sledećeg jutra...Sa doživotnom zabranom ulaska... Ali kad je još jedan Dajdar ušao u zemlju, to nije moglo da ostane ne primećeno...Retki ljudi, retko i prezime... Opasni su ti mesečari..

*

Kako je moja kućica, prekida ga Pčela... Još uvek je tamo...na drvetu...odgovara Proka. Ne verujem... Zamislite, Pčelina zaostavština iz vremena kad je kao mladić dolazio sa dedom u posetu Prokinom ocu, bila je kućica na starom Hrastu ! Napravili su je Proka, (koga je Dajdar Pčela iz nekog razloga zvao "Pronalazač"), i on... Ako imaš STRAH popni se na HRAST reče im tada deda i uputi ih u tajne pravljenja kućice na debelim granama gorostasnog stabla.

159

" Na starome HRASTU, kućica u krošnji stoji - jedan setni pogled daljinama luta i čokote broji... Večno mlado SUNCE sipa osmehe po ogrozdelom vinogradu - a on stoji, gleda, čeka berbu novu i nazdravlja SUNCU u hrastovu hladu... Biće grožđa, VINA - svako zrno daće sok života i nektar istine svako ko popije taj eliksir znaće da podmladi dušu u visine vine... Vinogradar priča Suncu - starom drugu neka danas dugo i ponosno žeže nek se sjaji zemlja u zelenom lugu dok je zorom kapi rose ne osveže... Nema za njega ni radosti veće kad mu dobro rodi vinograd crveni blista Sunce - blista starina od sreće u hrastovom buretu ISTINA rumeni... On na starom Hrastu - vinograd pod njime Sunce nebom zlati a vetar u krošnji gledaju se nemo i smišljaju rime svojoj rodnoj zemlji u jesenjoj nošnji..." ( Pčela je upravo kazivao stihove moje pesme !? Čitao je i "epitaf na grobu pesnika samoubice" ? ) Izašli su da je pogledaju pozadi kuće u dvorištu... Vesper nam je servirala. - Imaš jak servis, našalih se, kakva je bila tvoja uloga ? - Da te zavedem, zanosni osmeh zaigra usnama. - Uvek si tako direktna ? Još se nisam oporavio od šoka, pazi na moje srce... - Ne brini neću ga slomiti...Morala sam da pročitam tvoje knjige, da uđem u ulogu...Svidelo mi se pa sam pročitala i one što si preporučio čitaocima na kraju. - Stvarno ?

160

- Malog Princa, Galeba Džonatana Livingstona i Iluzije. Sidartu...Da li je istina da sakupljaš samo prve knjige svih pisaca koji ti nešto znače? - Uglavnom, prve su prave.Najjače...Ali recimo, Džoana Haris je napisala Kupinovo Vino... - Hoćeš mi dati da čitam, prekide me, sada ne mogu da stanem. Noću ne mogu da zaspim ako nemam nešto dobro za čitanje... - Imam zanimljivu biblioteku u kamperu.Možeš da svratiš kad hoćeš pa izaberi... - Iznenadićeš se koliko brzo ću doći...Zaljubila sam se, opasno u taj SVET... Kasnije kad skupim dovoljno hrabrosti reći ću joj JA SAM SE ZALJUBIO U TEBE, VESPER, JOŠ DOK SI VOZILA PO MOJOJ KNJIZI...

* - Vidi ti našeg Pisca kako guguče sa Vesper... Rekao mi Pronalazač dok smo ulazili da probamo Specijalitet Kuće. Ananas picu... - Ima tu hemije, nastavlja, ne prestaje da priča o njemu posle onih škrabotina...Mada ima očajnu "vizuelnu memoriju", nije ga provalila, mislila je da ste inspektori... Ušli ste pre nego što je bilo predviđeno... Počeh da mu objašnjavam zašto, ali me nije slušao, oči i sva druga čula bila su mu uperena na sto koji se pušio od tek spremljene hrane...

* Za trpezom čujem Pčelu kako pita Proku, (pronalazača), da li je šta pronašo od svojih dečačkih snova... Ovaj priča a Maja,Vesper i ja "umiremo" od smeha između dva zalogaja...

161

(Ili pregrizemo slatkoprepečeno testo umazano paradajz sosom, između dva cerekanja... Na pečurke,sir i papriku, postavljen odozgo okruglo nas posmatra ananas. Pustio je svoj slatki nektar svuda po pici. Kačkavalj kao super lepak : Ukusno, prste da poližeš...) Pronašao je patike za brzo hodanje. Ne obične - neobične. Neće, kaže sudije isključivati iz trke hodače koji su "KAO" potrčali...Tu leži prostor za nameštaljke... Ja sam patentirao crvene lampice na đonu, pa kad atletičaru makar jedna noga nije na stazi, što je SIGURAN znak da je isti "protrčao" - one svetlucaju pa mu sudija izrekne opomenu.Treći put kad zasijaš crveno - ćao ! Samo čekam da mi jedan programer napravi softver koji će da zajedno sa pločicom šalje signale...Pa da ugradimo u patike i prodamo patent IAFu ! - Šta ti je to ? - Atletska Federacija - I ? I ništa nastavlja Proka mljackajući...Lova do krova... Nego kad sam kod hodanja, Smislio sam lek za bolesnu kičmu. Smeh opšti zavlada... Nadjačao je na tren Lenona koji nam je pevušio sa džuboksa ZAMISLI DA NEMA RAJA, VIDI DA LI ĆEŠ MOĆI, NEMA NI PAKLA ISPOD, IZNAD NAS JE SAMO NEBO...ZAMISLI DA SVI ŽIVE SAMO ZA DANAS... Da, prosto je... Treba samo hodati UNATRAŠKE... ZAMISLI DA NEMA DRŽAVA, NIJE TO TAKO TEŠKO, NEMA NIŠTA VREDNO SMRTI, NEMA NI RELIGIJA TAKOĐE

162

ZAMISLI DA SVI LJUDI ŽIVE U MIRU... Da, kao kad poželiš da vratiš vreme.Tvoje noge i tvoje telo su napravili kilometre i sate i dane i godine u korak s vremenom...Sad sve to treba vratiti...Kao kazaljke na starom satu...Hodaš u nazad...Svaki dan...Bar jedan sat... MOŽEŠ REĆI DA SAM SANJAR... ALI NISAM JEDINI... NADAM SE DA ĆEŠ NAM SE PRIDRUŽITI...JEDNOG DANA... Podmladiće vas to, sigurno...Ili gledajte kad mešate, čaj ili bilo šta drugo, da to radite SUPROTNO smeru u kom se kreće vreme...Ma, bilo šta što radite - radite kontra satu koji meri taj protok...vremena... - A šta je sa seksom ? - odala se Vesper o mislima... - Vodite ljubav pravcem kojim se ne vode kazaljke, duže će vam trajati... Smeh je ovoga puta toliko glasan da Lenona nismo ni čuli. ...MITARV ES AD MAKEČ AVDEJ Poče Pčela - Moja je misija sada ispunjena... Prikupio sam stvari koje je deda tražio da mu donesem. Želeo bih da odem u SAKSAHUAMAN.Tamo u naselju INKA na visini od 3000 metara svake godine slave INTI - RAJMI praznik Sunca i njegove dece.To bi da vidim - Makču Pikču u Andima...imam tamo prijatelje... Samo još da vam pomognem da skinete reketaše s vrata. (vrata je pogrešno akcentovao, pa svi pogledasmo ka ulazu) MA IDEM NAZAD kad kaže moj brat da je zdravo... Čekaju me dve prelepe a meni naj draže devojke... Arija i Aditi... Onda preuze ulogu komandanta, koja mu i pripada, bez obzira na brbljivog Proku...

163

- Plan je da zajedno sakupimo novce za knjigu.Haračlije će vas ostaviti na miru pa možete da krenete sa pripremama za doček METEORA... ( pomislih tada da su ti "meteori" neki satav koji treba da nastupi u knjizi...kako sam bio gluuuup) - Ja ću odmah krenuti da rezbarim šah i figure.Motiv "Kalemegdanska tvrđava" kao tabla i vitezovi na jednoj a Turci na drugoj strani.Crni, razume se... Despot Stefan vladar na jednoj a Bajazit na drugoj strani... Ti i Vesper prodavaćete neke starine koje ovde imamo... - Na "sajmu antikviteta" - hotel "Slavija", ubacuje se Proka. Treba li da vam kažem da mi se svidela podela poslova ? (To što ću provesti vreme u "borbi" pored Vesper. Kao Če pored Aleide M...Jer : Varničilo je sve više. U razmeni pogleda između nas.) Predložih im radostan da preko svog "izdavača" napravim licitaciju za prodaju LIKOVA u mojoj novoj knjizi. Nasmejao sam ih. Kao da aludiram... Bio sam ozbiljan... Svakog ko plati pristojnu sumu za spas KNJIGE - učiniću besmrtnim.Tako što ću ga ubaciti u priču. - Srazmerno parama koje je dao, opet će Proka... Maja - SonjaDores već priprema predstavu za vikend u "Knjizi" : - Napravićete mi binu od gajbi...za Šekspira reče...Mnogo buke ni oko čega...

164

- Bolje da si PORODICU ili TIKVU spremila nije izdržao Proka...a u nastavku : - Ja ću praviti koktele a DSK će snimati.Svako može da uđe na scenu i kaže nešto pametno.Da uzme učešće... Posle nek kupi disk i gleda se do mile volje... Kad pomenu Dečka sa kamerom, pitao sam se gde je taj misteriozni buntovnik... ...Uskoro će Rio sa onim dripcem da se vrati.Nadam se da imaju nešto za mene...Treba nam džak para... - Biće sve kako treba.Ne brini toliko unapred.Uzalud je to... Sredićemo sve pre nego što ja pođem...Dobro... Sad da pređemo na glavnu stvar...Zbog nje sam zapravo i dolazio u misiju : MAJANSKO PROROČANSTVO , završi Pčela... - Ali pre toga moram da vam ispričam pesmu koju sam napisao DSKu za novi film...Javlja se PRONALAZAČ, opet... JAO BRE viču ostali... Proka vadi papir i čita - ne obazire se... GDE GOD VIDIŠ TROTOARE TU KOLA NASADI ŽANDARI SU ZAUZETI MURIJA NE RADI DA TU PEŠAK NE PROLAZI A TI DOBRO PAZI NA ULICU NEKA SIĐE DRUGI DA GA ZGAZI...

165

NA TRUDNICE I KOLICA ŠTO PREVOZE BEBE TI VASPITNO KO IZ VICA SVIRAJ KO IH J**E BICIKLISTU KADA VIDIŠ UDARI PO GASU NEMOJ S UMA TI DA SMETNEŠ OVCE TRAVU PASU. ŠTA ĆE ONI NA ULICI DA SMARAJU TEBE BOLJE DA SU U LUDNICI - GAZI KO IH J**E NA CRVENO TI PROLETI AKO TI SE ŽURI I NE GLEDAJ KUDA BIJEŠ JOŠ BOLJE ZAŽMURI AUTOBUSI I TROLA, ŠINE I TRAMVAJI KAMIONI I SVA KOLA SKLONITE SE BAJI ŠIBAJ BAJO KROZ BEOGRAD IZ ZVUČNIKA PEVA STOJA SKLONITE SE MANIJACI ULICA JE SAMO MOJA... Posle smo igrali karte... Kao da nam Pčela nije ispričao o "planu za spas" u Sledećem krugu...Kad grune...u maju...Niko se ne uzbuđuje preterano... Osim mene naravno... Remi se igra a ja ne mogu da spojim ni za "otvor" Vesper i Maja dobijaju...Tim redom... Mnogo razmišljaš...Potrebna ti je meditacija...odmah... Pčela je pokušavao da mi pomogne, kad smo završili... - Znam ja jednu dobru, javi se Proka.On će da deli da ti i ja opletemo pokericu.Ti si šahista Trute a ja Pokeraš...smeš? Dok sam im delio po kartu, jednom pa drugom, video sam kakav je majstor Proka...Da izludi čoveka...Ali Pčela se ne da... Igrali su u ledene kocke koje su devojke tako dobro pravile. I u palačinke...Ja sam moje u slast jeo, bez stida...

166

Korona pivo stizalo mi u pravilnim razmacima od po pola sata, pa mi nije bilo teško...I kad sam mislio da će bitka završiti šahovskim rečnikom rečeno - remijem, počeše da se poklapaju... Na stolu su sad bile dve palačinke i osam slasnih kocki... Pčela je tražio dve a Proka samo jednu kartu. Posle odgustiranih karata ulog se duplirao... "Daj, jedite malo - EVO STIŽU SA EUROKREMOM...Pisac gde su tvoje...pojeo...sviđa, znači...jel..." Pčela, kome osmeh nije silazio sa lica poče da ređa karte po stolu - trijumfalno : evo prvo KARLO VELIKI kralj herc, pa za njim karo - JULIJE CEZAR...kralj DAVID JEVREJSKI u piku i na kraju najveći - ALEKSANDAR VELIKI tref - poker kraljeva i jedna dama srce...Gledao je Proku čekajući da ovaj pobesni...To se nije desilo...Pronalazač je počeo da ređa svoje karte imitirajući Pčelu... EVO KECA SRCE - TAJ JE IZ ISTORIJE...EVO GA IZ BIOLOGIJE U PIKU...TREĆI KEC MI JE ENGLESKI U KARONU, UČIO SAM SAMO RUSKI...A ZA NJIM I ČETVRTI KEC - TREF, NJEGA NIKAD NISAM POPRAVIO - GEOGRAFIJA...Sanjao sam samo MOSKVU... Završava i grabi kolače za sebe...Plakao sam od smeha. Takvim "znanjem" odgovoriti na enciklopedije u glavi D.P. Smajao se i Dajdar - šta je drugo mogao. Proku Dorćolca niko nikad nije tukao na pokeru. Kasnije smo svi to saznali od Mine... O noćnim partijama u "KNJIZI"... - Hteo sam da te pustim ali nisam mogao ZBOG GAVRILA... Čudim se ko je taj Gavrilo a Vesper mi objasni da tako Proka u stvari kaže IZ PRINCIPA... Kakav lik... Imao je u rečniku i ono čuveno KATA DI STROFA, kad mu nešto nije bilo po volji... Mnogo si zanimljiviji od mog barmena u knjizi...rekoh, - Nemoj samo da me ubijaš danima ko Dska, Pisac... - Ne brini treba mi neko da nas zasmejava kad padne mrak i posedamo oko logorske...u pećini...

167

- Oću al da bude kobasica, pa na štap... I tako, do kasno u noć... A noć ZVEZDANA, brojali smo ih Vesper i ja... Dok sam joj recitovao... Da je zavedem... Da li zbog devet Korona ili Najluđeg Dana u mom životu učini mi se na časak, tek, da ću uspeti... Kome pevam, pitam je... U muzeju - tvoja dela neprocenjiv, a nekada nisi znao prodat sliku do CRVENOG VINOGRADA Slikaš polja, most na vodi Sunce ti se s neba smeši shvatio si u slobodi da većina uvek greši. Suncokrete, maslinjake, zvezde noćne, žita zlatna a pod kistom dok noć pada oživeće stara platna. U absintu kupaš boje i kad slikaš draga lica narandžastom zebnjom slutiš nebo puno crnih ptica. Oslikani na tom platnu čempresi ti još šumore a Venera blista nebom dok se oči ne umore. Lake dame i skitnice

168

strahom, bolom i grehotom što od svega ostaje im samo žudnja za životom. Slikaš toplu kuću žutu ne priznato to što rađaš ne shvaćeno to što snuješ sa sudbinom gorko svađaš Zadnju lulu vidim pališ Sunce se sa neba žuti i odlaziš ne utešan Neka su ti laki puti... - VINSENTU, ČITALA SAM JE...VanGogu...

P e ć i n a Brinu me pomalo zalihe.Nestaju nam pred očima... Ovde samo vode ne manjka...Nije ni čudo imamo IZVOR.

169

Juče smo igrali stoni tenis. Napravili nogare od knjiga debelih. Osam gomila i daska preko njih. Sto. Razgoreli vatru da se bolje vidimo... Mina je čuvala bebe. Vesper i ja igrali smo protiv Maje i Dska... Lopticu smo našli u nečijoj torbi i od nje dobili ideju za meč. Šta da se radi, dugi dani u pećini postaše dosadni... Pravilnije je reći noći, jer tama još caruje napolju. Mrak i kiše kisele...kiselina mirisom prodire ovamo... Da nema vatre ne znam šta bi smo... Bio si u pravu brate Osunčano Oko, za to kao i za sve drugo... Knjige nam zamenjuju rekete, pošto istih nema. Samo jedan pravi iz one torbe i njega dobi Maja u izvlačenju, na sreću. I treba - naj slabiji igrač je... U mojoj ruci su "Licidarske Cipele", Harisove a Vesper igra Ljosinom "Nevaljalom Devojčicom" Dsk je odabrao ukričenog "Lovca", kojim bije takve smečeve da mu još ne nalazimo kontru. Mrežicu glume "Deca Ponoći" - Ruždi , "Višnuova smrt" - Manil Suri i Murakami - "IGRAJ, IGRAJ", postavljeni na korice. Često padaju kad ih pogodimo - ali brzo ustaju na hrbate. "Ne moj da zakucavaš, uništićeš lopticu" - jednom, i "Lakše malo, porušićeš sto", drugi put. Baš je lepa kad se ljuti moja Vesper. Mama naše Indije... Moram da vam ispričam kako je došlo do toga da se spojimo ona i ja, spasemo se, dobijemo ćerkicu i još uvek gutamo jedno drugo pogledom punim ljubavi i razumevanja...

170

Ja ljubavi a ona razumevanja, čini mi se... Čim izgubimo i drugi set... Vesper seda pored mene a oboje smo kraj vatre, Dsk i Maja sad igraju protiv trećeg para... Pričam vam a ona će se već sigurno negde ubaciti... Posle dogovora u KNJIZI pozvao sam učenike da nam se pridruže... Oduševljeno su pristali. Tako i Če...I ON JE UZ NAS... Potpise za njegovu bistu ustupio je za spas našeg SVETA. Knjiga je to i postala, odjednom. Svima bitna... Kamper sam parkirao preko puta Prokine kapije. Vesper je sada spavala kod mene. Svako veče. Dobro, nismo baš samo spavali... Čitao sam joj... Priče ili pesme... Pčela je obitavao u svojoj kućici na drvetu uz rezbarije... Deset šahovskih garnitura za tri dana. Proka ga zatrpavao materjalom, ovim i onim, bitnim i ne bitnim. Mina i Dsk sa Majom spremaju predstavu. Ne razdvajaju se... Rio i Harli javiše se iz Pešte - STIŽU... Rio poručuje Proki da bude bez brige, sređeno je...

171

Držim poslednji čas u kafeu KNJIGA.Tada im kažem: Treba otići na mesto gde vam radnja priče protiče. Tamo gde se odigravaju ključne scene.Potrudite se da svakako postanete senka glavnog junaka.Postupajte isto kako bi on postupio.Baš onako kako opisujete u delu, tragajući i istražujući.Pišite NESVESNO, bez primene sile, iz stomaka, ne mozga.Isključite tog dosadnog šaptača, on je bitan u pozorištu, (gledam u Maju), u prozi smeta... Potrebno je da priča teče kao voda... Jednostavno, ako može...To je najbolje.Bez kićenja. Bez baroka ali i bez srednjeg veka.Morate znati šta radite i o čemu pišete - zato prvo naporno istraživanje. A onda ono najlepše - uživite se u knjigu, prošetajte njenim stranama. Prođite, proročki, danima koji tek dolaze.Samo što nisu. Sretnite likove na mestima gde ih ne očekujete. Idite sami na ta mesta... Osetite atmosferu. Ubacite junaka u tu situaciju. Pustite ga da upije zvuke.Boje.Mirise tih boja... Na kraju budite uporni... Kad se probudite pišite ono što vam padne na pamet.NESVESNI DA TO RADITE - Stvorićete priču vrednu čitanja. Što je još važnije od toga - UŽIVAĆETE DOK STVARATE... Ružica je zajedno sa Majom napisala par poglavlja.Radili su u 4 ruke klavirskim rečnikom.Ružica je bila ISKRA I VINSENT a MAJA je odabrala da se njeni junaci zovu MAJA i VESPER. Kod pominjanja imena meni drage osobe postah posebno zainteresovan. Da zavirimo u taj početak budućeg best selera NOVOG SVETA. Vinsent

172

Ne volim da pišem. Ja sam slikar. Ne piskaralo. Sve što imam - kistom objašnjavam. Moje su reči boje.Četka - olovka...Papir - platno... Rekoše da MORAM.To je deo terapije... ( Tek tad ne mogu - kad MORAM ) Inače nikad neću videti belog dana. Kad već ne želim da pričam... Ni opojne zvezdane noći. Osim sa njom. Jedina osoba na ovom svetu koja me razume... I ja evo pišem. Zbog nje. Korice sveske na kojoj je moja slika PUT SA ČEMPRESOM I ZVEZDA mame me da ih gledam.Zvezdu, put i čempres. Više prijaju za oči nego praznina lista što ga treba ispuniti. Svaki dan po tri, barem. Tako kažu, da treba.Svaki dan srećne, male misli...Upiši... Ona mi je poklonila tu svesku. Zvaću je Maja jer prava imena ne smem pominjati u DNEVNIKU JEDNOG SAMOUBICE...pa, da počnem...uh... Draga Maja, danas je druga nedelja kako sam ovde. Prve smo samo razgovarali a od danas ću ti pisati o sebi... To će me - kaže vaš direktor Sergej - izlečiti od...ali... Da krenemo redom... Strana prva... Popeo sam se na taj MOST koji već pripada nekom Branku, ne da bih privukao pažnju na sebe već jednostavno zato što ne znam da

173

plivam...Pa, ako me ne ubije pad sa trideset metara, reka će mi se sigurno obradovati.Zagrliće me snažno i nikad me više neće pustiti.Ne plaši me voda toliko - koliko osećam strah od hladnoće njezine. Sigurno ću se dugo mučiti u toj jezivoj mračnoj zimi. Ne znam da li ću se udaviti pre nego što se smrznem... Možda se zaledim pre no što potonem zauvek. To je bio razlog mog oklevanja sa skokom. Posle se već stvorila gužva... " NE PRILAZI MU, SKOČIĆE ! " " AVALA TRI - IMAMO SKAKAČA - POSTAVI EKIPU... AVALA JEDAN - BLOKIRAJ SAOBRAĆAJ, POZOVI HITNU I VATROGASCE...DVOJKA ZOVI LAZU..." Kakve vatrogasce ? Ništa nisam zapalio i ne smetam automobilima da jure ka gradu razbijajući maglu koja se mešala sa sumrakom... Žućkasti farovi, precizni kao mačije oči. Orkestar sirena.Paraju uši. U tom koktelu ludila mislio sam da ću ostati neprimećen. Nikog nisam povredio. Mala siva tačka što drži se za ogradu mosta. S one strane normalnog. Evo ih prilaze... " AJDE SKAČI VIŠE MAJMUNE, POČEĆE MI UTAKMICA" " SKLANJAJ SE ODATLE PA DA PROĐEMO" " VIDI KOJU SI GUŽVU NAPRAVIO.KOLAPS" " MA PUSTITE LJUDI, ČOVEKA - SVI ĆE MO JEDNOG DANA TAMO...ŠTA NAM TO RADE..." " ILI SKOČI IL SE SKLANJAJ, DA IDEMO KUĆI " " ČEKAJ DA TE UHVATIM NA MOBILNI, ZA JU TJUB, BIĆEŠ HIT, ČOVEČE...KAKAV TRIP" Strana druga... Kakofonija glasova. Ne razumem.Ništa im nisam skrivio...Kakav trip ? Da skočim ja pre nego što onaj ludak "psiho" počne da me davi...Eno ga, prijateljski širi ruke...e, pa...Kakav tip !

174

Jadnik će dobiti otkaz zbog mene.Pregovarač. Laku noć dame i gospodo - ostavljam vas svojim jadnim životima. Praznim kao i ovaj moj korak što je... KORAK U PRAZNO. Videh Savu kako se osmehuje, ledena. Večnost ili dve i mrak me ogrnu svojim crnim plaštom. Kasnije, na suvom skidaju mi odeću mokru i smrzlu. Oblače u toplo i suvo ćebe. Zavlače špric u venu. Pominju nekakav ŠOK i to je poslednje što čujem dok tonem u dubine... Ovoga puta bio je to SAN koji me privuče sebi, zagrli i ne pusti sve do BOLNICE... A sanjao sam da lepo umačem ogromne krofne u more od prah šećera...Posle ih grickam, okolo - kao miš... Baš me zanima kako li će Dr Sergej protumačiti taj okrepljujući san. Da, samo na prijemu nije se pojavio on - šef Psihijatrije na "LAZI" - već TI.MAJA. To je za mene sasvim nova priča bila. Ti nisi mogla znati tada ono što sam Sergeju recitovao kao pesmicu...Svaki put. On je dobro znao da tu od samoubistva, nema ni " S " . Dobro sad, da malko preskočim... To je kažu DRAMSKA PAUZA. Umetnička praznina - toga nema na mojim platnima.Puna su. Strana treća... Da vidim, šta bi tu mogla da bude "srećna misao"... Jednostavno to - što sam se na prvi pogled ZALJUBIO u tebe. Kasnije će tvoj pogled pun pažnje i razumevanja, za priču koju si čula iz mojih usta - totalno ne shvatljivu za sve koji su je ikada MORALI slušati - produbiti, osnažiti i podržati tu ljubav...

175

Ne - ne šalim se. Šta li sam sad napisao ? Sve što sam napisao je ISTINA... Slušala si širom otvorenih očiju. Moju priču o reinkarnaciji primila bez sumnji. Reč o tome da sam ja Vinsent, nesrećni slikar koji se vratio da ispravi nepravdu onozemaljsku, nikad nisi dovela u pitanje.Ni lakrdiju tadašnju. Onovremensku tragediju. Ni sadašnju (tragi) komediju. Takve ni Šekspir nije pisao. Ni Dante. Molijer. Nušić ni Domanović. Pa čak ni Gogolj. ( Da se malo razbacujem znanjem sakupljenim iz pročitanih knjiga.Jedina članska karta koju sam ikada imao.Biblioteka grada Beograda.Moje prezime na njoj.Jedini trag o mom postojanju, ime meni toliko ne poznato koliko i tebi.Ništa ti ne bi značilo da ga napišem baš koliko i meni što ne bi...Maska samo - to je...Ljuštura.Šasija.Oklop... Učlanih se tako što sam dao krv - DOBROVOLJNO DAJTE KRV I DOBIJATE NA POKLON GODIŠNJU ČLANSKU KARTU ZA ČITAONICU...pisale su besplatne novine.Volim SVE SVE SVE što se ne plaća.Razlog je prost - NIKADA NISAM IMAO NI PARICE.NI U OVOM, A BOGA MI NI U PROŠLOM ŽIVOTU. Biblioteka za "DŽ", dakle... U toj sam ustanovi provodio dane na klupi za čitaoce.Čitao. Bilo je toplo, mogao se dobiti čaj i tiho - NIKO me ne bi uznemirio do zatvaranja. Naravno kad nisam boravio kod vas. U jednoj posve drugačijoj ustanovi. A toliko ISTOJ... Pronalazite lek za dušu kao i ovi prvo pomenuti. - Ne toliko uspešno - prim aut. (Da li se tako piše?)

176

Elem, vaš nadređeni misli da ja znam da pričam samo o Impresionistima, Poentilizmu, Ekspresionizmu ili Simbolistima...Da su moje reči bedni Impasto... Ali vi Maja, svakako uviđate koliko greši taj "GLAVONJA") Sad - pošto pročitate - potrgajte ovu stranu - pa ću je nanovo pisati bez ovih zagrada.Da ne padnem u nemilost vašeg šefa što bi značilo samo jedno : ULICA - BEZ BOJA ! Bez hrane, kreveta, i ponovo SKOK.Četrnaesti put. Jednom će me sreća izdati i SAVA će me progutati. U jednom zalogaju. Nestaću pod krilom sivog talasa. Ko će vam onda pričati divnu tužnu priču o jednom geniju za koga ste čuli samo na času likovnog. U školi.Možda...Zavisi od nadahnuća vašeg učitelja. Da li me je samo pomenuo među svim tim nesretnicima. Ili vam je možda rekao onu čuvenu šalu : " VAN GOG BI DANAS BIO MNOOOGO BOGAT ČOVEK " Ne... Takav luksuz sebi ne smemo da dopustimo. Dakle cepam... Evo ga - dolazi. Čitamo se kasnije... I s k r a Apsurdi su moj život. Pišem o njima već pet godina. Neke i snimam. Oni me, tako reći izdržavaju. Šta ću kad ih narod voli. I moj urednik... "SVAKA KAP MORSKE VODE SADRŽI MILIJARDU ATOMA ZLATA" "PACOV MOŽE DA IZDRŽI BEZ VODE DUŽE NEGO KAMILA" U jebote... "JEDINA ŽIVOTINJA NA SVETU KOD KOJE JE MUŽJAK BREMENIT JE MORSKI KONJIC"

177

Više NE.Dva su mužjaka ljudske vrste zatrudnela.Čudo ? Ne baš - oba su nekad bile ŽENE.Da li se sad to važi ili... Ne bitno... "VATRA BRŽE NAPREDUJE UZ BRDO NEGO NIZ BRDO" "TOPLA VODA SE BRŽE SMRZAVA OD HLADNE" Ništa za mene... Mobilni je zavapio - DIS IZ MAJ LAJF - javi se ! Javim se. Slušam. Krećem odmah ! Drajver je bio spreman što ne mogu reći za kameru. Felini skita po kancelarijama u potrazi za ženkom. Odvešće je u jazbinu po prepoznatljivom scenariju... SAMO... Niko više ne pada na laskanja i obećanja. Mora da šuška.Što duže to bolje. Dobar provod pod OBAVEZNO...Pokloni... Nalazimo ga najzad. Sa njim je i TONAC.Uči mali, uči... Pokret. Čemu tolika žurba, pitaju se. Ukratko - "moj Vinsent" je po trinaesti put digao ruku na sebe... Tačnije nogu...Zakoračio je u reku... Sa Brankovog... To ga dovodi na prvo mesto top liste apsurda za našu emisiju...Lepo je počela godina...Već treća ZIMA kako pokušava da sebi oduzme život... JEL USPEO, OVAJ PUT ? Zašto samo zimi, mislim se - NIJE - IZVUKLA GA "REČNA SLUŽBA SPAŠAVANJA"

178

KUDA DA VOZIM, pita Drajver U LAZU, KUDA BI...TAMO IH ODVODE...MOŽDA ĆE SERGEJ OVOGA PUTA DA ME PUSTI DA PRIČAM SA NJIM... TI FELINI, PRATI ME, NEMOJ DA JURIŠ RIBE PO... NE JURIM, MAČKO - JA IH SAKUPLJAM, ZNAŠ KOLIKI AKVARIJUM IMAM U GAJBI. NE ZNAM.JA SAM JEDINA IZ REDAKCIJE ČIJA NOGA NIJE KROČILA TAMO...NITI ĆE...IKAD. "NIKAD NE RECI - NIKAD". " NIKAD - čak ni tada ". MAJA Da, dobro se sećam našeg prvog susreta. Samo retki nađu retke... Pevao je radio uspavanku za dečaka. Prva noć. Duševna bolnica LAZA LAZAREVIĆ. Padinska Skela. Velegrad ne izgleda tako strašno kao u pričama. Nas iz provincije kolege stalno plaše Beogradom. Poješće nas mrak, kao... Ni "ludaci" nisu ništa "luđi" od onih naših. Pacijenti, mislim. Ovde moram da pazim na "rečnik". Dolazim iz malog mesta na krajnjem istoku Srbije. Ako bi da se igrate - TRI slova, zimzeleno drvo.

179

Jelin dečko...ha - ha - ha... Podelila sam terapiju, uglavnom anti depresivi, lekovi za smirenje... Poneka manija gonjenja, šizofrenija, poremećaj ličnosti i omiljena dijagnoza mog šefa - dezorjentisanost. U vremenu i prostoru... Sergej je tatin školski drug, dugo godišnji prijatelj i naravno kum.Moj.On bar tako misli... Krstio me je još dok sam bila beba. BOG NA NEBU, KUM NA ZEMLJI reče mi otac kad me otpremi na novo radno mesto u PRESTONICU. Majka mi je jedan drugi (DUGI) govor držala ali da vas ne zamaram sa tim... Na lepo me "mesto" namestio moj kum. Noćna dežurstva, brojanje sedativa i podela istih, radna terapija i razgovori sa suicidnim pacijentima... Nije baš "F" odeljenje, gde su naj teži slučajevi, ali nije ni daleko odatle... Odmah iza "A" Stalno pristižu novi.Život nije lak.Naprotiv.Sve je teži. Sad su, baš, dovezli jednog i ja sam dobila zadatak da noćas razgovaram sa njim. Sergej ima puno poverenje u mene. On ne može na posao...Ne oseća se dobro... Kad je čuo o kome se radi - (...Bezopasan je taj, dobro ga znam.Traži samo toplu reč...) Uzimaju mu podatke, šale se sa njim. Svi ga poznaju...Sestre i bolničari. ŠTA JE SLIKAR, OPET TE IZVUKLI... EVO SAD ĆE OVA NOVA SESTRICA SVE LEPO DA TI POKAŽE. MADA BI TI MOGAO NJOJ, LEONARDO...NJOJ JE OVO PRVA NOĆ A TI SI VEĆ DOMAĆI...

180

- JA SE ZOVEM VINSENT. AHA, LUTKO, PREUZMI GA. Seli smo u sobu za prijem a ti si me gledao tužno, štenećim pogledom.Rekao si tada da si umoran od svega i da ti nije do priče.Šetala sam tvojim umom.Pričao je dovoljno... Znaš da moramo to da prođemo. Sedim i pišem. To će ujutru postati izveštaj za šefa klinike... Poznaješ Sergeja.On te uvek "izlečenog" pusti a ti mu ovako vratiš.Ali ne može se živeti u gradu gde te niko ne shvata.Bez prijatelja, bez hrane i što je najgore BEZ BOJA...JA SAM VINSENT VAN GOG, mirno si se predstavio, NE UMEM ŽIVETI BEZ BOJA...OVDE IH IMA DOSTA...IMA I MOJIH SLIKA, DOĐI... Poveo si me do zida, sasvim ne primetljivog do tada i POKAZAO MI... Ta slika me je naterala da sednem.Sve se zavrtelo. Nikad ništa slično nisam videla...Te BOJE. Cela tuba NARANDŽASTE mora da je otišla na mesec.Žuta na zvezde a tamno plava na noć... Sedela sam nema ispred te slike na fotelji koju si mi učtivo prineo.I verovala... DOPADA TI SE ? DIVNA JE... NE MISLIŠ DA JE ČUDNA ? DA SAM MALO PRETERAO SA IMPASTOM ? ČIME ? VINSENT Rekla si tada da nikad nisi videla takve zvezde.Noćno nebo. Nedelju dana sam ti iz večeri u veče pokazivao svoj rad. Pričao ti o svom prošlom životu. Bila si u početku kao i SVI DRUGI ne poverljiva ali tako strpljiva.Čista.Tebi se bar dopadaju slike... Razumeš da sam tu jer je toplo i zato što uvek mogu da računam na bar dva obroka dnevno.Shvataš da su mi omiljene "slobodne aktivnosti" jer tada SLIKAM...

181

JER TADA IMAM SA ČIM DA SLIKAM. Kada sam poslednje noći tvog dežurstva naslikao tvoj portret, shvatila si da govorim ISTINU. Da sam ja ON... Da sam se vratio. Da ispravim vekovnu nepravdu. Gomile ne prodatih slika.Bezvrednih. Danas - ne procenljive...Vrednije od zlata.Ipak... Manje vredne od njih samih. Nažalost, vratio se sa iznenadnog bolovanja i Sergej. Opet mučni razgovori. Lekovi od kojih mi se povraća. Vrtoglavica. Pilule zbog kojih ne mogu da radim. Jedino što znam. Da slikam. Dogovorih se da ne moram da pijem to đubre pod uslovom da počnem da vodim dnevnik. Da smem da slikam samo JEDNU sliku dnevno. Da noću spavam kao svi drugi.Da pokušam da se setim. Ko sam i gde živim.Imam li nekog svog. Da učestvujem na tvojoj radnoj terapiji...U RATu ? (Ovo poslednje mi i nije tako teško palo.) Zbog tebe Maja. Volim da te slušam.Da te gledam dok radiš. To je bio uslov. Ali ova sveska.Praznina.Moram da je popunim.Rečima. Možda mi se tako vrati... Pamtim samo da sam imao NEKOG koga sam ne izmerno voleo. TE OČI.PLAVETNILO KOJE IZ NJIH KLIČE.Ne znam da li su muške ili ženske.Ali kad ih ponovo budem video setiću se.AKO ih ugledam, ikad...Užas - kakav napor...Uzalud.... Sad bežim u san.On beži od mene.Neće na oči.Hoće da ga pustim da luta u noći...

182

Te noći što mame...Mirisi koji se uvlače kroz otškrinut prozor naše spavaone...Zavijanje kuje na pun mesec.Vetar čiji fijuk ledi krv u venama. Dah obližnjeg kanala.Zimski.Oštar. Setim se kad si došla sa nekom knjigom iz bolničke biblioteke... Pitanja... Tek da zapišeš da pacijent ZNA APSOLUTNO SVE o VINSENTU VAN GOGU...A ničega drugog ne može da se seti... Ma ajde... Otac ? ...Teodorus... Majka ? ... Ana ... Braća, sestre ?...Teo, Kor, Ana, Liz, Vil... Pitala si me tada zašto im dajem nadimke a ne puna imena. I zašto ne bi ispričao nešto o njima. PROČITAJ SAMA IZ TE KNJIGE KOJU DRŽIŠ U KRILU... Baš se slatko duriš... Dobro... Rođen sam 30 marta 1853 u selu Grot Zundert u holandskoj provinciji Brabant.Sestra Ana, dve godine mlađa.Brat Teo četiri.Sestra ELIZabet šest godina mlađa.VILhelmina devet.Brat KORnelius 13 godina mlađi. Eto... Nešto teže ? Kad je rođen Teo ? Prvog maja 1857. Kad je umro ? Šest meseci posle mene - 25 januara 1891 Ne ? Ja sam pokušao da pucajući u grudi umirim BOL KOJI JE PARAO SRCE, beše to 27 jula...Dva dana kasnije duša moja će ostaviti tu ruinu od telesa posle 37 godina prebivanja i mučenja u istoj...

183

Ali to su smešni podatci - PRIČAĆU TI NEŠTO ŠTO NIKO NE ZNA. Niko živ. VESPER Mora da me je ova knjiga potresla. Zamalo da zaplačem.Dobro - jedna suza.Ali... Ogladnela sam, iznenada sasvim. MOST PREKO VEČNOSTI – Ričard Bah. Da, da to je taj. Galebov otac.Galeba Džonatana tvorac. Livingstona – znate ga ? E – baš taj… užasno mrzim " GLAGOLSKE " romane, tipa ovaj je uradio ovo, onaj je rekao ono... Ali pisac "ILUZIJA", "JEDNO", "KRILA" i već pomenutih "GALEBA" i "MOSTA" daleko je od dosadnih knjiga "nabijenih RADNJOM" Njegove reči su PROROČKE i sam RIČARD je daleko ispred svog vremena. Baš kao i ja.Takvi su uvek NE SHVAĆENI, čitaj ODBAČENI u svetu u kom se trenutno nalaze... U svetu "TVORCA" jednakih po rođenju. Ništa nije NE TAČNIJE od toga... Gde li je sada moj tvorac, da vam potvrdi ovu izjavu ? Njega nikad neću pronaći.Nije mi naročito bitan. Ali OTAC.Njega bi želela da vidim.Da sve bude kao nekad... Zato i dalje, uporno TRAGAM. Zato ga tražim sve ove godine. Majku nikad nisam ni upoznala.Ostavila me je još dok sam bila beba.Tek tri dana sam imala kada me je ostavila pred vratima njegovim. Krasnu je kuću izabrala, nalepšu u kraju. Tako je na izlasku iz iste taj lik što me našao postao moj otac.PRONAŠAO ME.A nije mu bilo suđeno. Ne, nije mu bilo REČENO nego baš SUĐENO. Tako se, mislim, kaže...

184

Sada ja njega tražim… Bez obzira što ta kuća i nije baš bila njegova… Ma, nije bila njegova UOPŠTE. On je samo imao ključeve i tu je obitavao već nedelju dana - toliko mu je još preostalo vremena za druženje sa tom vilom… Dok ne završi zidove. Slikar, i to kakav - a radi kao moler. Jednom naročitom zidu nije odoleo. Valjda mu je zaličio na platno. Ne velik, kockast mamio ga je svojom belinom. I moj tata Vinsent ga je oslikao.Besplatno. U čast našeg susreta. Poneo me je unutra, našao neko mleko u frižideru, stavio da ga ugreje. Tada su počele ne volje. Plakala sam snažno ne hajući na njegova kreveljenja. Nije imao flašicu za bebe. Cucla je ključna reč jer bi, sada već toplo, mleko mogao sipati u bilo koju flašu...Navući cuclu koju nije imao. Onda je započeo pretragu kuće... To inače NIKAD ne bi učinio da mu ja onako majušna ali opako grlata nisam, zavijajući tražila. I našao je posle par minuta. Bila je tanka puna mleka, mekana kao dojka nesretnice što me ostavi, i ... MIRISALA JE NA JAGODE... Dobri čovek je napunio gazdin kondom mlekom, probušio vrh iglicom i tako mi utolio glad. Varate se ako mislite da mi je spasao život. Dobro možda jedan od DEVET. Nisam vam rekla ? Ja sam mače. Tako me je zvao MAČE MOJE MALO...

185

Kako ja sve ovo znam i zašto vam pričam ovu jebenu srceparajuću priču ? Znam tako što mi je Vinsent ispričao svaki sekund mog života sa njim.Svaki delić, ni jedan detalj nije preskakao. NIŠTA SLAGAO. NIŠTA DODAO NI ODUZEO...Možete li da pojmite TOTALNU ISKRENOST ? Ko bi voleo tako nešto ? Ko bi podneo nešto takvo ? ISTINU UVIJENU U PELENU.USRANU I UPIŠANU TOLIKO PUTA... Počelo je od trena kad mi je ne baš nežno ugurao prezervativ sa ukusom jagoda PUN TOPLOG MLEKA ŽIVOTA. Moja kravica sa sočnim vimenom.Ružičasto - crvenim... Pričao mi - valjda da razbije strah koji ga je terao da drhti ili jad koji mu je gonio suze na oči.Tresao se kao prut. I glas mu je podrhtavao : AJDE, TAKO, MAČE MOJE MALO.DA LEPO RUCKIMO PA DA PAJKIMO.KO LI JE MOGAO TEBE DA OSTAVI.KAKVO JE SRCE U MAJKE KOJA SE ČEDA SVOGA ODREKLA.OVAKVE LEPOTICE. NIJE TI NI IME DALA.NI MLEKCE TI NIJE OSTAVILA. SRČI SAMO TI...TAKO, LEPO MOJE, GLADNO MAČE....Počeo je da prebira po običnoj korpi - cegeru jednom ne uglednom - ali ništa nije našao ispod ćebeta kojim sam bila uvijena. Osim pelene i ćebeta ništa mu nisam donela.Ni tada ni bilo kada.A tako mi je mnogo dao. SAD ĆE TEBE ČIKA VINSENT DA NAHRANI PA ONDA IDEMO U... ČEKAJ, MAČE MOJE MALO - PA GDE TA NOSIM ? U POLICIJU - TAMO NE SMEM NI DA PRIVIRIM. U BOLNICU JOŠ MANJE. GAZDE SE VRAĆAJU TEK SLEDEĆE NEDELJE.ONI BI ZNALI KUDA SA TOBOM, ALI JA ... Htedoh da mu kažem da mi je lapo sa njim. (Miris jagoda mešao se sa mirisom farbanih zidova. Duh boje nosio je i u kosi, na rukama i u dahu. Sve sam to osetila i da se ne lažemo prijalo mi je.) Ništa nije htelo napolje osim plača.

186

Tada još nisam znala ali kako budem odrastala shvatiću da mogu da upamtim SVAKU, ali baš SVAKU REČ ovoga čoveka koji će mi ocem postati. (Ne svojom voljom već nekom magičnom igrom sudbine.) Pomislih SVAKO TO MOŽE.Ništa čudno, čak je lako. Ko sme da proba. I veruje... Testo je evo zamešeno, a kakva će pita nastati zavisi šta će te u nju staviti. Jabuke ? Višnje ? Borovnice ? Sir ? Maline ? Zelje ili pečurke možda... Stavite vi šta god vam milo meni JAGODE ostaše u mozgu i na silne muke stavih mog Vinsenta jer nisam htela ni da pipnem mleko osim ako nije provučeno kroz ukusni lubrikant.Marke JAGODA. BIZARNO ? Ni najmanje... Kad čujete ostatak Vinsentove ispovesti - koja evo klizi preko mog jezika - SMEŠKAĆETE SE a ne ZGRAŽAVATI nad jagodama. Znači - odlučio je da me zadrži još nedelju dana i to mi odmah sasuo u lice.Majušno - sa dva OGROMNA OKA. LEPO ĆEMO SE SLAGATI, MAČE MOJE MALO, TI I JA. OSTAĆEŠ SAMNOM JOŠ MALO DOK GAZDARICA NE VIDI ŠTA ĆEMO...AJDE SAD TI LEPO DA PAJKIŠ, VIDI JE SVE JE SMAZALALA DO POSLEDNJE KAPI. JA SAM POŠAO U NABAVKU KAD SI ME TI IZNENADILA MAČENCE...TREBA NESTO DA KUPIM - PREKOPUTA...DOBRO I MLEKCE...ALI PIVO DA TE USPAVAM... NE ZNAM DA PEVAM ALI DOBRO IMITIRAM TRUBU PA ĆU TI TRUBITI NEŠTO... ALI ŠTA ?

187

Počeo je, kao neki marš a kad je video da negodujem, okrenuo me na stomak, prislonio glavu na mišicu leve ruke i desnom lupkao po guzi u ritmu sad već nekih prijatnih nota.Truba je sad dobila pratnju. Ritam.Doboš neki.Ma ne, TAM - TAM. Tako sam još od trećeg dana svog novog života imala priliku da slušam orkestar uživo. Opijena mirisom koji ću mnogo kasnije prepoznati kao terpentin, podojena mlekom od jagoda zaspala sam spokojna. U tatinom naručju. Kasnije, kad je krenuo u prodavnicu, uvio me u ćebe i pažljivo spustio na sredinu bračnog kreveta buržuja koje je moja genetska majka odredila za staraoce. Mislila je bar, da me dobro udomi kad već "mora" da me negde ostavi. Kako se samo prevarila... Posle divne nedelje provedene sa Vinsentom... Gazde su se vratile.I... NIJE IM SE SVIDELA SLIKA. Nije im se dopala beba. Nije ih ganulo tatino objašnjenje. Nisu hteli da se petljaju sa mnom. Platili su duplo za "LOŠE OBAVLJEN POSAO", ( griža savesti, možda ? )....i...izbacili Vinsenta na ulicu. Zajedno sa korpom. Zajedno samnom. Možda su se uplašili ? Čega ? Ucena, obaveza, poludele majke, blesavog molera kome su ostavili vilu na renoviranje a ovaj im pokrao kondome i oslikao zid jarkim bojama prirode, neba i sunca... Sad bi još da im uvali bebu. Da su hteli " DECU, SAMI BI IH PRAVILI " Toliko o izboru moje "majke" Ne ću ih više ni pomenuti - nisu uopšte bitni ni za priču ni za mene...Kao ni nju...Nesretnicu koja me se zauvek otarasila... Nikad je nisam potražila.

188

Ona mene ? Jeste ? Ma, šta kažete !? Gledali ste film. Vratila se posle neke godine ? Godine dobre za nju...A ovi "Jevreji" je izbacili.Hteli da zovu žandare ? Napujdali psa na nesretnicu...Njihovog MEDU ? Na nju ? Kupili ga da im bude zamena za...ma nije to bilo u mom filmu...Moj će MORATI da se završi hepi - endom ili ga neću ni snimati... Nisam vam rekla ? Biću GLUMICA ! O da, bilo je suza.Očajavanja.Glumatanja... Bilo je i pretnji Vinsentu da ODLAZIM ODMAH DA NAĐEM PRAVOG TATU I MAMU kad on ne može ni ekskurziju morsku da mi plati...Đačku...mislim... Uvek je PALILO, jadnik se vraćao uveče PUN novaca i davao mi sve do zadnjeg dinara preklinjavši me da ga ne napuštam. Prodavao je u KNEZU svoje slike u bez cenje.Zbog mene. Samo je gunđao kako mu se sve ETO, vraća.Nisam ga kapirala. Tada. Ali dobro, retki su to trenutci bili... On se brinuo o meni, dakle, od trećeg dana mog života - dok nisam progovorila, prohodala, pošla u školu - završila osnovnu školu sa svim peticama a da nikad knjigu nisam ni pipnula...Pogodili ste kako ? Imam " fotografsko pamćenje " Mrzela sam taj dar tada, ni sada ga ne podnosim. Iako mi je mnogo olakšao... Ništa baš ništa NE UMEM DA ZABORAVIM. Za ovih šesnaest godina života mnogo se toga nakupilo. Izbacivala bi slike iz mozga lopatama samo da mogu... A onda SMO OBRNULI ULOGE...

189

Pošla sam u srednju i ubrzo je napustila. Vinsent je odlepio...Ne zbog mene. Nije više ništa mogao da radi osim slikanja ! Ništa u ruci nije podnosio osim četkice. Polu isceđene tube bile su svud po sobi. Polu završena platna čudesnih boja ležala su i dozivala. Pružala ruke, nemoćna kao nekad ja. Hranu koju mu spremim jedva da okusi. Počeo je da se svađa sa nekim, prvo u snu a zatim i na javi. Jednog dana me je posadio na stolicu na platno razgovora i rekao da je on Vinsent. Znam - to si bio poslednjih 37 godina. NE RAZUMEŠ - VAN GOG TO SAM JA - PREPOZNAO SAM SE. SAMA ME RUKA VODI DA SLIKAM KAO ON.BORIO SAM SE - NE IDE...SVAKA SLIKA, SVAKI POTEZ TAJ IMPASTO, ENERGIJA, SVAKO OVO DO POLA ZAVRŠENO PLATNO...TO JE ON - TO SAM JA VINSENT VAN GOG... NJEGOV DVOJNIK, DRUGO JA, INKARNACIJA, LEVA DIMENZIJA,PARALELNI SVEMIR, HOLOGRAM - ŠTA LI SAM? ALI TO JE TO... SHVATIO SAM I TO PROSVETLJENJE ME KONAČNO OSLOBODILO.SAD MOGU DA KAŽEM SVETU ! KO SAM ! Samo to nemoj, htela sam da kažem - OBELEŽENA sam za svakog ko zna za moj dar.Za njih sam NAKAZA iako sam lepa, NEPOŽELJNA iako me žele.Ali nisam od njihove vrste... Čak me ni profesori nisu shvatali ozbiljno. Vanzemaljac koji ne mora da buba.Dovoljno je da jednom pročitam tekst.Vidim sliku.Čujem muziku. Ton. Note. Film. Poemu. Ali ne, nije me slušao.

190

Zgrabio je sliku, jedinu koju je završio i izleteo napolje. Od tada ga više nisam videla... Ne - NIJE ON NESTAO - JA SAM... Njega nije bilo kad sam se vratila našoj dvorišnoj udžerici posle mesec dana skitanja po svetu. Polako, objasniću vam... Komšije kažu da je bio van sebe od brige. Bol ga je uništavala. Nije hteo da jede, pije, samo je slikao. Spavao i slikao. Kad posle pedeset oslikanih platana nisu hteli da ga prime u UDRUŽENJE, pokušao je da se ubije. Pričali su da BEZ MENE i BEZ BOJA nije više mogao. Mislio je, jadan, da tamo dele BOJE besplatno. Pa slikaj do mile volje.Moj tata HIPIK... Nisu zato udruženja nastala.Da pomažu talente...NE - Već da ovi izdržavaju nesposobne koji znaju lepo da lažu. On je bio operisan od laganja.Moj Vinsent. Nije uspeo da liši sebe života pa je odveden u duševnu bolnicu u Skeli i više se nije vraćao kući... Od sramote, valjda. Ili zato što je tamo dobio platna, boje - možda još nešto ? Svima u dvorištu je obećavao BOLJI ŽIVOT, KULE I GRADOVE kad postane slavan i ispravi neku "vekovnu ne pravdu" Jadnici "DVA" - pali su na priču.I na drugi deo - čak... Šta zna raja o EKSPRESIONIZMU...Još ga čekaju... Ja znam mnogo toga. Tokom ovih godina prateći tragove mog tate SVE sam naučila o slikarstvu... Zato sad "pet para" ne bih dala za neke basnoslovno skupe slike. Pogotovu ove "MODERNE" iz Pariza. Čista prevara. Pazite - ŠTO VEĆE PLATNO TO LOŠIJI SLIKAR. Da ne kažem manji...

191

I, tako - ja u LAZU a on otpušten kao zdrav. "Orjentisan u vremenu i prostoru." Alal ti diploma, majstore... Neki Sergej.Diša. Tražio mi broj mobilnog da mi javi ako sazna nešto. Ostavio mi njegov broj da ga nazovem ako se tata pojavi. DŽUKAC MATORI. Pogledajte samo kako izgledam i SVE će vam biti jasno. Bejbi Fejs, da svakom prikrivenom pedofilu krene voda na usta i tako se otkrije.Ne treba da mu traže po kompu... Ne moraju da kopaju po hardu... Zlatna kosa koju još uvek nisam upoznala sa hidrogenom. Plave oči blistavije od letnjeg neba.Dublje od Jadrana kod Perasta.Tamo sam bila sa školom... Na moru. Mršavica, zategnutog stomaka i male ali zaobljene guze. JBGa sad su velike u modi.Prokleta DžejLo.Kad su bile male - ja sam bila mala... Ali grudi...NE : G R U D I . Okrugle kao dve lopte za rukomet.Čvrste kao stene.Stavite li olovke ispod njih obe će pasti privučene silom teže. Stariji ne znaju gde da gledaju - u oči ili u grudi. Mlađi se ipak drže rukometa... A ovaj ćale, čas gleda gore čas dole.Šeta matori lukavo. A ha - dedice...Broj mobilnog...Da, da...Kako da ne... Dala sam mu broj mog poslednjeg "PRATIOCA" Ne, nije ono što misliš, dragi čitaoče... Pooolaaakooo... Objasniću ti. Sad moram na avion. Za BEOGRAD. Opet me je prešao.Moj tata Vinsent. Poslednji trag je vodio u "RIJKSMUSEUM". Amsterdam.Holandija. Tamo sam prvi put videla Vinsentov rad, mislim na PRAVOG VAN GOGA...

192

Glupe reprodukcije u knjigama o umetnosti ništa ne kazuju. Ni razglednice. Morate dodirnuti platno. Jesam. Kunem vam se.Sad sam za korak bliže da poverujem tati. Kako ? Evo, ispovediću se samo da se smestim u " gvozdenu pticu " A dotle, skuvajte kaficu. Ili čaj. Možete i milk šejk. I ja bi jedan. Jagoda naravno... A koji drugi ? ISKRA " JEDNA PČELA TOKOM ŽIVOTA SAKUPI SAMO JEDNU DVANAESTINU KAŠIČICE MEDA " " PACOVI SE RAZMNOŽE TAKO BRZO DA ZA GODINU I PO JEDAN PAR MOŽE IMATI MILION POTOMAKA " Životinjski svet je čudestan.Tako INSPIRIŠE. Za radnim stolom sam.Radim.Kucam sinopsis.Na računaru. U duševnoj bolnici doživeli smo fijasko. Sergej je uzeo bolovanje. Neka mala prostakuša nije nam dozvolila da priđemo krilu " B " , tako da Vinsenta nismo ni videli... Propade moj pokušaj da mu nakačim zvanje - "kralj apsurda" Čovek je 13 puta pokušao da se ubije, a ne daju mi intervju sa njim...Zaslužio je... Posle moje intervencije i mučnog razgovora sa Sergejem izvukla sam obećanje da "imam priču" čim se vrati u fotelju. ISKAMČILA - bolje reći... Šta li mu znači ono da mi se priča baš i neće dopasti... Drugi deo pogodbe da moram da promovišem ustanovu i njega - direktora iste - bio mi je kristalno jasan...Reklama za LAZU. SVAŠTA !

193

Ali, da sačekamo...Još par dana... "Venera je jedina planeta koja se okreće u smeru kazaljki ..." Sumnjam da će moj urednik biti zadovoljan ovim kratkim, preciznim apsurdima koji sami po sebi sve kazuju... Njemu je potrebna priča.Akcija.Snimci.Ne samo studio... Više, kaže, voli snimatelje od kamermana... Šta treba da radim ? Da pitam Veneru zašto je "kontrašica" i ko je u pravu ona ili ostalih osam... Pardon sedam...Pluton više nije planeta...Izbaciše ga naučnici...Kako li se osećao - da ga pitamo... Kamera - ide Ton - ide Ja : "KAKO SE OSEĆATE MISTER, ( ILI SENJOR ), PLUTON ? " P - "DOBRO SAM PODNEO TAJ NISKI UDARAC, ŠETAM SE POMALO KOSMIČKIM PAŠNJAKOM.ALI HADRON - NJEMU JE TO TEŠKO PALO.RAZMIŠLJA DA SKOČI U OBLIŽNJU CRNU RUPU " JA : "ZAŠTO, MOLIĆU LEPO" P - "NIJE VIŠE MESEC JEDNE PLANETE.SAD JE OBIČNA STENČUGA LEDENA ŠTO KRUŽI OKO MENE - LUTALICE " NE, ne verujem da bi se oduševio GOSIN UREDNIK. "KROKODILI NE MOGU DA IZBACE JEZIK, MAČKE NE MOGU DA POKREĆU VILICU LEVO - DESNO..." - toga mu je dosta. Životinjskih pokrivalica.Svemirskih. E pa - za ovog lika što tvrdi da je Van Gog, tako i slika, i pokušava da se SAMOUBIJE jer mu niko ne veruje i ne sluša ga - moraćemo malo da sačekamo... Ali, kad te se ja dočepam napraviću ZVEZDU od tebe momče. Svi će te drugačije gledati posle gostovanja u mojoj emisiji - " DOBRO DOŠLI U SVET APSURDA " Na pravu adresu se obrati i vrata slave će se otvoriti... Uspeh te vuče za rukav a ti ga ignorišeš.Svet te zove.

194

Samo se pojavi - ispričaj tvoju PRIČU, naslikaj tvoju SLIKU i snobovi iz "udruženja" će zažaliti što te nisu primili... Slikar iz "KNEZA" postaće atrakcija BEOGRADA. A dotle... " NAJČEŠĆE KRADENA KNJIGA IZ KNJIŽARA JE...pogađate... GINISOVA KNJIGA REKORDA." (eto vidiš...) , Ta - da -da - dam : Likujem.Dok prsti lete po tastaturi. Šta tamo ima tako zanimljivo ? APSURDI. Jedan do drugoga. Jedan za drugim.Sve GO rekord apsurdni. Zato i moj serijal grabi ka vrhu NAJ GLEDANIJIH emisija. Uskoro će mo Vini, baciti grad pod noge. Ti i ja. Zajedno.Bićemo na vrhu i tako mi mikrofona niko nas neće skinuti odatle.A onda... " PRVA ČETIRI POTEZA U ŠAHU MOŽETE ODIGRATI NA, pazite sad dobro, 318.979.564.000 NAČINA..." MAJA On stvarno piše dnevnik... Sergej je uspeo da ga natera, šta li mu je obećao... Čime li ga ucenio.Bolje reći. (Čitam, pre no što ću ga odneti direktoru.) mmm - ja mu se dopadam...interesantan čovek... Ima nešto u njegovoj priči.Pun je tajni.Ha, imam i ja jednu... Uopšte ne liči na slikara - ali mi je već objasnio da reinkarnacija nema veze sa " fizikom ".Ma - Bravo. Zna, ama baš sve o Van Gogu ali mu je potreban dodatni napor da se priseti.Ponekad pretera - kao sa onom pričom da mu je Gogen odsekao uho brijačem : "KAD SAM GA GAĐAO ČAŠOM U KOJOJ SE KUPAO APSINT" Nije mi baš naj jasnije.Pitaću kuma.Pardon - šefa...

195

Ali te slike koje radi... Portereti su mu baš VANGOGOVSKI.Nanosi boja na lice da bi uhvatio karakterne osobine. Oči koje uvek govore više od usana, potezi po poljima senki bile to jagodice ili obrazi.Čelo.Vrat ili brada... Simbolika predmeta koji obavezno prati portret. Mene je naslikao sa onom knjigom u rukama...Žuta - ISTORIJA UMETNOSTI.Osušene travke na njoj...Zatim... Vrišteće ljubičast radni mantil nasuprot zagasitim bojama zidova. Na licu smetovi CRVENE - NARANDŽASTE - OKER, ( mora da misli da imam jak karakter ), i stidljivi tonovi zelenoplave kao da se kolebam...Linije nisu baš tačne ali taj IZRAZ - to sam JA, kakvu ponekad sebe ulovim u ogledalu. Zar me on tako doživljava ? " TRENUTNO , kaže.KAD TE BOLJE UPOZNAM PORTRET ĆE BITI SASVIM DRUGAČIJI.POZIRAĆEŠ MI JOŠ ? OBEĆAJ, MOLIM TE " Morala sam. Pogled je bio grozničav.Ne izdrživ. E, sad o mojoj maloj tajni... Drago mi je što me zove MAJA u "dnevniku" - mada sam mu ja to smestila u mozak.Učinila da izgleda kao da je on smislio.Sugerisala mu mislima i on je to pročitao. Lako je - pevate u sebi kao refren.Skandirate : MA - JA, MA - JA, MAJA i eto ga - - ZVAĆU TE...MAJA...U SVESCI KOJU MORAM ISPISATI ZA VREME MOG BORAVKA OVDE.NADAM SE DA ĆE POTRAJATI ! A NE KO PROŠLI PUT - DVE NEDELJE... Znači ja sam odgovorna za tu ILUZIJU... MAJA na SANSKRITU, drevnom jeziku - pra jeziku - znači ILUZIJA... Zapravo veća nego što mislite...evo zašto... Dajem vam svoju ispovest koja će me - svesna sam toga - učiniti ranjivijom nego što u stvari jesam...Psst, proverite da li ste sami...Niko ne gviri u vašu knjižicu ?

196

Ovaj primerak je jedinstven i magičan... U ostalim knjigama ovoga nema ! U ostalim - MAJA je samo još jedna obična dušebrižnica. Sestra iz provincije koja se vezala za svog prvog velegradskog pacijenta... Ali, ne i JA ! Veseli Anđeo - to sam bila.BESMRTNI beli krilati stvor. Tako me zamišljate ? Neću vam kvariti idilu. Istina je malčice drugačija... Ma, neka vam bude. Igrala sam se sa RAJEM - TO, zapamtite nije MESTO već STANJE.Slatko stvorenje koje može imati bezbroj lica. Kako ga već osmislite... Pili smo slatki nektar grožđani i grickali zrnca nara. Dugu plavu kosu krasio mi je venac svežeg i mirisnog cveća sa nebeskih livada...Pesma vaskrslih ptica ovde je za oktavu viša, za ton jasnija nego na zemlji. Ne - ne podižite glavu u visine - nije u pitanju ta dimenzija. Vaše PROSTOR - VREME, za nas nema nikakvog značaja. Kod vas sija, videh to čim sam sišla jedno SUNCE.Ovde SUNCE možete dohvatiti rukama - JEDNO od milion malih sunčića...Sva čula uživaju a ima ih tri put više nego što ima običan, normalan čovek. Da ne dužim više, sve je to meni oduzeto jednim nesretnim slučajem, jednom ne opreznom igrom njih dvoje dole na zemlji...davljenje jedne klinke... Morala sam da umrem da bi ona živela. Morala sam da napustim dimenziju i utrčim u vašu bezveznu igru koja se, kakve li ironije ovde zove ŽIVOT. PRAVI ŽIVOT JE U MOM SVETU.VERUJTE NA REČ - IAKO ĆE GA NEKI ISKUSITI...što...ZAVISI OD VAS SAMIH KOLIKO STE SPREMNI DA... ALI O TOME NE ODLUČUJEM JA - VEĆ ON... ISTI ONAJ KOJI JE ODLUČIO DA SMIRI JEDNOG ANĐELA I

197

POŠALJE GA NA ZEMLJU... Tako sam se ne očekivano, pošto je njen mladić sasvim slučajno - kladim se - "rekao šifru" dok se davila u Peku: VRATI SE ! VRATI SE ! VRATI SE ! - tri puta je u očajanju zvao i ja sam uskočila u njeno telo.Umesto da umre ona - umrla sam ja i moja duša dobila je telo...A tako mi se nije išlo... Vi čak ne možete ni da letite bez čudnih naprava koje ste izmislili. Za to je opet zaslužan jedan moj rođak iz trinaeste dimenzije ali neću vam kvariti Braću Rajt... Izronila sam na površinu i nije mi trebalo ono jeftino filmsko : DIŠI, DIŠI, DIŠI... Moj dečko je bio ne izmerno srećan što me nije izgubio. Kasnije kad se verimo IZGUBIĆU ja njega... Ostaće zatrpan u jami Borskih Rudnika. Tako vam je to - RAVNOTEŽA ne sme biti narušena. Morao je da ode jer nije pustio da ona ode... Sad sam JA tu SVESNA ko sam i šta sam... Za razliku od Vinsenta koji se vratio ali je toga postao svestan tek u 37moj godini "ŽIVOTA" Neko zna od trenutka - neko ne... "TRENUTAK" može biti rođenje, oživljavanje u majčinom stomaku, starost duboka mudra, pa i sama smrt - koja kao što vidite nije konačna. Ne žalite mnogo za tim telom. Ima nešto MNOOOGO lepše i bolje. Od darova "S NEBA" - (čisto da bi vam bilo lakše ), ostaše mi ČITANJE LJUDSKIH MISLI i IZLAZAK IZ TELA KAD GOD POŽELIM...( nije ni stoti deo mojih "moći" ali dobro sad ) Zato sam i poverovala Vinsentu SVE.PROČITALA SAM GA ! On je takav kakav je - ali je ISKREN do srži.Nikada me nije slagao... To je jedan od PRINCIPA za put u druge dimenzije... Za razliku od one novinarke čije sam namere teško otkrila. Došla je "kao" da razgovara sa Vinsentom...Ja sam znala da je došla da se okoristi. To je u vrhu KONTRA - PRINCIPA.Lična korist na tuđoj muci.

198

Od tog trenutka, svesna sam počinje borba između mene i nje za Vinsenta. Samo, slabe su mi šanse.Pogledajte je samo... Ona ima PRAVU MOĆ.(OVDE NA ZEMLJI).Može da ga učini slavnim.Može da ga izleči pre nego ja i pruži mu ne uporediva zadovoljstva. Da se ne lažemo - lepša je i ima napredne linije u odnosu na moje OVODIMENZIONALNO telo. Ili da kažem OVOZEMALJSKO ? Kladim se da ima dobra primanja i lepo uređen životni prostor... Može da mu proda sve slike.Ako hoće...Samo ih proglasi za umetnički događaj godine...( eto i VAS na izložbi ) Jadnom Vinsentu baš to i treba ! Šta će mu neko da mu leči dušu koje jedva da je i svestan... Znači GUBIM... Videćemo... Jedva čekam da se otarasim ove uloge male, dobre ( kako ono krstiše nas ? ) RURALNE devojke... RUŽNIJU REČ NISAM ČULA NI U JEDNOJ STVARNOSTI. NITI U BILO KOM STANJU...odrecite se ružnih reči - SLOBODNO recite SELO. SEOSKI KRAJOLIK.SEOSKA IDILA.SELO VAŠEG DETINJSTVA...Kupili ste važan PRINCIP... Ma, udarite vi samo u gong pa da počnemo.Bez rukavica. VESPER U Rijks muzeju V.V.GOG videla sam Vinsentove slike. (Tako ih je lepo opisao da nisam mogla promašiti.) Bila sam tako upadljiva među svi tim starcima - turistima. Vodič me je stalno pogletkivao.Činilo se da baš meni tumači ŽETVU.Ružni holandski.Kao lavež. Kasnije kad se grupa razmilela na slobodnu turu razgledanja pričali samo na perfektnom engleskom. Da - setio se neuglednog tipa koji se na jedva razumljivoj jezičkoj mešavini bučno raspitivao za slike VAN GOGA.

199

Nudio je pozamašnu svotu da samo opipa, golom rukom platno...TO JE NARAVNO BILO NE MOGUĆE... (Eto je MAGIČNA REČ.NEMOGUĆE izgovori vodič i baci mi rukavicu u lice.Kad god čujem tako nešto upotrebim sve svoje moći da NE MOGUĆE postane DA - MOGUĆE.) Jadni čovek nije znao šta ga je snašlo. Uzela sam ga za ruku i značajno namignula."ALI TATICE TI ĆEŠ TO URADITI ZA MENE, JEL DA ? POSLE TOGA ĆU BITI MALA POSLUŠNA DEVOJČICA..." Takvom izazovu nije mogao da odoli.Gutao je knedle zamišljajući nas u nekoj mračnoj ostavi. Poveo me do kustosa i rekao da je njegovoj kćeri rođendan i na odbojnom holandskom izložio molbu. Usluga za uslugu bila je na delu...Matori vodič dobro je zadužio kustosa... Uveli su nas u jednu prostoriju.Radila se restauracija slike "Drveće sa bršljanom" koje je slikar uradio u bolnici - azilu u SEN REMIJU - PROVANSA... Dozvolili su mi da dodirnem platno nakratko. Da je samo tata mogao da me vidi...Umro bi u trenu ! U ovom muzeju su još bila izložena mnoga dela Vinsentova. Najpoznatije svakako platno : "ŽITNO POLJE SA VRANAMA" za koju neki tvrde da mu je poslednja.Misterija ove slike još nije razjašnjena... Da li vrane lete KA ili OD umetnika ? Ako ikad nađem tatu pitaću ga kakva su njegova saznanja o tome.On zna daleko više o VAN GOGU od ovog vodiča. Ovaj čičica ne zna ništa o "UVETU" osim da je završilo kod RAHELE, animir dame.Videćemo... Zahvaljujem mu se, ljubim u obraz i dajem broj sobe obližnjeg hotela u kome naravno neću biti - " TUNAJT ! "... Voda mu već pošla na usta...Dirljivo... Kako li je Vinsent stigao do Amsterdama i da li je išao u Oterlo do muzeja Kruler-Miler da snimi brojne VanGogove slike koje su tamo obešene - ne znam i iskreno nije me briga. Letim nazad jer nemam više ni kintu.Da nije sendviča u avionu onesvestila bi se od gladi.Dobro sam iscedila galantnog

200

poslovnog pedosa, koga sam srela u JATovom avionu.Ali posle tolikih troškova u tom ludom gradu... Moram da vam priznam da, iako su lak plen, uživam da zavedem matorca - dopustim mu da me odvede u hotel... Kasnije dok čvrsto spava opelješim ga sasvim. Par pilula u viskiju ili vinu i uvek se obeznane usred striptiza koji im izvodim. To je sve što dobiju od mene. Pošteno im naplatim SVLAČENJE IZ PRVOG REDA i kad se probude shvate da su skupo platili ceh svojoj pohlepi. Nikom ne pada na pamet da me prijavi jer bi morali da odgovaraju na puno ne baš prijatnih pitanja u policiji. Slikam ih nokijom, za svaki slučaj. Zajedničko na tim slikama je usnula žrtva i otkopčan mu šlic. Tako ja prilično jednostavno dođem do para i bezbolno živim putujući...Tragajući... Možete o meni misliti šta hoćete ali ja nikog ne prisiljavam da mi se udvara i vodi me u sumnjive hotele. I sama mogućnost seha samnom ih raspameti. Da samo možete da vidite ta lica. Dobrim ljudima tako nešto nikad neće pasti na pamet. Za perverznjake baš me briga - zaslužuju sve što ih snađe. JE LI SLOBODNO, MLADA DAMO... Eto, šta sam vam rekla.Sad će da me startuje sa jednom iz lepeze meni poznatih priča.Verujte sve su srceparajuće. PODSEĆATE ME NA ŠKOLSKU PRVU LJUBAV, ISTE OČI... Čujete li vi tog jadnika ? Dobro - idemo, baš mi treba malo keša.Ovaj ga izgleda ima u izobilju.Skupocen sat - kožni kaiš, torbica.Krokodilke. PUŠITE ? Uzimam SOBRANJE, prinosi blještavi lajter - vidimo se u Belom gradu... Nadam se da mi nisu odneli "vespu" sa TESLE... KAKO SE ZOVEŠ LUTKICE ? Goga, lažem, a ti tatice ?

201

I TU SU STALE... FENOMENALNA JE - MNOGO MI SE DOPADA, rekoh. Kako mislite da razvijate priču dalje ? Ružica poče : Novinarka Iskra će osvojiti Vinsenta.Organizovaće mu izložbe, uvesti ga u svet poznatih.Kupovaće mu boje i platna.Opremiti slikarski atelje u svom stanu.U stvari će on nju učiniti slavnom i jako bogatom.Ali povremeni odlasci kod Sergeja koji ga leči i Maje koja mu pomaže da se izleči kazaće mu gde je ostavio SRCE. A VINSENT je uvek razmišljao srcem.Nikad mozgom. Tajna romansa sa Majom koja se od gubitnice pretvara u zaljubljenog palog anđela... TU ULEĆE PRAVA MAJA SA SVOJIM VIĐENJEM PRIČE : Dala sam joj moći anđela da bi mogla da se bori sa zlom koje nose slava i novac na ZEMLJI.Što bogatiji i slavniji - njegovi radovi su gori a on sve nervozniji.Punog stomaka, sa šampanjcem umesto apsinta nije mogao da radi onako "živa" platna.Na njegove oči slike se pretvaraju u razglednice. Zato mu je MAJA I RAZGOVORI SA NJOM jedina nada za spas. Rešava da posle velike izložbe KAŽE SVE SVETU U LICE, pogotovo ISKRI i nestane nekud sa Majom... Ali - vozeći vespu po gradu, radeći svoj kurirski posao VESPER ugleda ogromno platno na Narodnom muzeju. ispod slike njenog tate pisalo je : VINSENT KAO VAN GOG... Umalo se nije preturila sa motora.Konačno ga je pronašla. Sledi susret dirljivi gde "otac" ne može da se seti "kćeri" u sred izložbe.Ali te OČI...polako mu se vraća... Vesper navaljuje.Vinsent popušta. Seda na motor i oni beže - bez slika, bez para, bez objašnjenja.Pravac Skela - po Maju. Vesper ih ukrcava na voz i oni odlaze na selo...kod majke Vesper koja je - pogađaš ... M. iz Bora...

202

Tamo su još uvek ! Bar tako Vesper kaže. Žive sretno mama i tata... "ČEKAJ MALO - KAKO TO VESPER KAŽE !? " Ovo je njena ispovest - naravno romansirana - NJENA ŽIVOTNA PRIČA.Posle dolaziš ti, i mi... Molim te ne govori joj ništa dok ne završimo.Pobiće nas... Obećah tada... Proka mi jedan dan donosi u kamper staru kutiju za cipele. Mislio sam - neki njegov izum... Pružio je Vesper narudžbinu, (ispisan list), i ova je istog momenta odjurila da je napravi i razveze... U kutiji su bila pisma. Moja. U jednom i fotografija. Moja. - Mislim da je fer da znaš.NIKAKO NE GOVORI MINI DA SI JOJ TI OTAC...Majka je za nju bila svetica iako je nikad nije upoznala.Umrla je darujući svetu jedno divno stvorenje... Tresao sam se kao prut. Suze ne zadrživo kapnuše a onda zaplakah kao malo dete. Jecao sam i jecao. Ne morate mi verovati, Proka me zagrlio... Tapšao me po leđima a ja sam se još gore osećao zbog toga. - Snežana je samo odjednom nestala...Rekla mi da putuje sa mužem i sinom i da je ne tražim.Da je zaboravim... Nije mi bilo teško, bio sam mlad čovek u usponu željan slave i pažnje.Nikakvo dete nije pomenula... "Tipično, kaže I za tebe i za nju...

203

Nije me više briga, mnogo je vode proteklo od tada. Samo želim da Mina bude srećna. Kad sve ovo prođe venčaćemo ih. DSKa i nju. Takav par ja još nisam video ni na filmu.Kao jedno su..." Proka je rekao što je imao, okrenuo se i otišao... Kao i uvek... Ostavio me sa gomilom uspomena... Sedeo sam ne pomičan sa pismima kao svedocima na sopstvenom suđenju... Takvog, i u stanju "korak do ludila", zateći će me Vesper. Jadnog. Nikakvog... - Znala sam da si ti Minin otac.Od početka. Proka nije mogao dugo da živi sa svojom tajnom. Tu kutiju mu je dao otac dan pre nego što će otići u smrt. Kao da je predosećao... Videla sam Proku sa kutijom i odmah shvatila da namerava da ti kaže... Rekao mi je da je majka oduvek radila sve što je htela potpuno slobodna.Bez kočnica. Još mi je samo rekao da za takve naš narod ima jednu mudru izreku : " Možeš kako `oćeš al ne možeš dokle `oćeš" Tako nekako...nego... Donela sam ti nešto da te oraspoložim... Napisao si u knjizi da to najviše voliš, nadam se da nisi lagao... Opis je bio tako stvaran da sam poželela da probam. Sori, nema jagoda... Vesper i ja... Ko bi rekao, dosta je mlađa od mene. Ali pogledaj te nas. U kamperu smo. Preko puta "KNJIGE" koju branimo... Naporno.

204

Prodajemo. Sakupljamo. I, eto ga, jedini trošak koji je napravila u poslednje vreme. Otvara ga... "Crveni Milion" Crven kao njena kosa. Boje zrelog nara... Peni kao moja želja. Pucanj u kamperu.Bez prosipanja.Povlači gutljaj.Propušta šampanjac da joj klizne preko zuba ali ne guta slatkastu tečnost.Jezik joj se kupa u mehurićima. Primiče mi lice. Naslanja usta na moja. Želi poljubac. Ljubim je a ona me posluži nektarom. Pravo iz usta.Vreli šampanjac.Naj topliji koji sam probao. Ima ukus jagoda. Ne. Kosa joj miriše na jagode. Ne, dah. Ne znam. Dodirujemo se.Gleda me u oči. - Žedna sam... Sad je na mene red.Uzeh gutljaj.Sledim njen scenario. Spajamo usne a crveni teče ispod mosta od dva jezika. Uliva joj se u dušu. Ovo je nešto naj slađe što sam probala, kaže. Ljubimo se. Traje.Šušti.Divno je... Moja ruka kreće ka njenom srcu... - Dobro je, šta si se uživeo u priču... Razumeli su te pripovedaču...Ti što pretvaraš reči u slike. - Imao sam dobrog učitelja...

205

Rekoh li vam da će se umešati u priču ?

20

JUTRO. HEJ TI, ČE GEVARA...DOĐI OVAMO...OSTAVI VESPER... - Jel spava , pita me... Dobro je, kaže, kad klimnuh... - Šta je razlog ove jutarnje akcije ? - Ma dođi da popijemo po jednu.Ovaj TRUT neće da pije ništa jače od čaja.Neće ni da siđe odozgo.Morao sam da mu nosim vreo čaj u kućicu.Izgoreo sam ruke.Neki me maler tera od jutros - ajd da ga razjurimo...ajde...Protiv uroka...sipam... Bio sam sanjiv posle burne noći sa Vesper. Ništa ga nisam razumeo.Kakvi uroci ? Izgleda da se krsti još od kad je ustao... - Gledaj da joj bude lepo, ti srećno piskaralo... Uz rakiju mi je svašta napričao...Veselo ; Večeras stižu bajkeri. Biće veliika žurka. Majine drugarice... Minine drugarice... "Zovi one tvoje"........." drugarice" Prodajom smo skupili kintu, ovo je čist višak... Za svadbu.Poslaću ih na Kubu za medenjaka.Minu i malog. Hoću i ja da vodim Vesper tamo - hteo sam da viknem DA VIDI ČEa...nisam stigao...Ništa od njega da kažem, samo pije, priča i sipa li sipa.Dve njemu, jedna meni... Šljiva, domaća.Deset kuka stara...

206

Mislim se, teško onoj kući gde se uspeh zaliva čašom a tuga rasteruje flašom......preglasno...... - Tuga, kakva tuga, brate sretan sam...Vidi ovako - KNJIGU smo spasili, ali sam pića sva prodao što ih matori godinama skupljao.Imam samo "domaću", nju niko neće. Al su me zajebali...Jebo ih ČIVAS...i Džeki...Šetač... Danas kad dođu reketaši - ja njima pare oni meni papire za plac.Papiri za papire...Ajd živeli, srećko... Zatim novi početak.Gotovo je sa šankom.Raskidam.Dosta je... A ovo što mi priča Pčela za kometu koja udara u zemlju u Maju 012 te... nemam pojma - ja u to ne verujem...neće to na nas! - Čekaj malo pa svi pričaju o decembru...Knjige, filmovi... budim se polako...ajde... - Ti si gledao u Vesper i ništa nisi čuo.Sad ću ja da ti objasnim šta nam je Pčela savetovao...Ostalo je čist marketing.Komercijala...Sinoć me ja strašno nervirao film na TVu...Stalno mi je prekidao REKLAME...Kad ste otišli - slušaj sad ti mene - DOBRO ! - Nemoj molim te, idem da kuvam kafu...Vesper će... Nastavlja kao da ništa nisam rekao : - Vidi, napravili su kuću tamo na Himalaju.Solarnu, Sve radi na Sunce.Skupa ko đavo, ali Pčelin deda je čudo. Pokazao mi slike.Kaže da su pre toga išli u "SOLARNI PARK" u Sevilju.Tamo su najbolji stručnjaci.Sad skupljaju struju i dovlače namirnice.Kad bude zviznulo po zemlji kaže da moramo da se pritajimo sve dok ne IZAĐE Sunce. Ponovo.Inače će mo proći ko dinosaurusi.Važno je, kaže, spasiti što više PČELA...To je dobro za prirodu. Ti svakako misliš da je bitnije spasiti što više PISACA, jel ?

207

Nasmejem se iako znam da će on to tumačiti kako mu volja... - Knjiga Proko, kažem, KNJIGA.Čuo sam tu priču već...Od Dajdara, nisam samo... On dosu rakiju. Ne obazire se : - Mene brinu Tarabići, ono za šljivik...Dao sam mu knjigu da nosi dedi.Kaže nikad čuo...I taj deda, kako SVE ZNA, a ne zna gde će i koga će da klepi ta kamenčina s neba.Šta ti misliš - ja mislim posred Holivuda - tamo ga najviše priželjkuju. Stalno snimaju filmove o sudnjem danu...A i brate NAJ POKVARENIJI su tamo.Naj poročniji...Slabo se krste... - Gde god da rokne, izginuće narod.Običan.Sirotinja. Nauči da razlikuješ decu i ljude od političara. Nedužne od krivih...Nisu svi...ameri... - Slušaj zabole me, znaš, za sve njih.Ko je od njih brinuo kad su naša deca ginula od njihovih bombi.Kao biju po diktatoru, pa nije cela Srbija bila za njega. Nisu ni ona dečica ni njihovi očevi što izginuše uludo... Šta im je grad bio kriv da ga onako razvale.RTS,Toranj...Ma u pravu je DSK, on je lepo rekao...Ili onaj voz...Mostovi po Srbiji...mamicu im... Znao sam da je taj u pitanju. Otrovao ih je pričom. Protiv svih.Svega. ( Da li da mu kažem da sam ja u napadu dvadeset zemalja na jednu - našu, izgubio oba roditelja ? ) BUDI NE ZAVISAN OD BILO KOGA ILI ČEGA. BORI SE ZA ISTINU. NE DAJ DA TE SVRSTAJU U OVE ILI ONE.

208

SAMO MISLI SVOJOM GLAVOM. NE DAJ DA TE PLAŠE. NE DAJ DA TE VOZAJU. NE DOZVOLI DA TE KUPE. Lepo mali priča... I znate šta - UVIĐAM DA JE POTPUNO U PRAVU... Sve više... Osim za tvrdnju da je FILM u svakom slučaju bolji od knjige. - " TADA SVA ČULA UŽIVAJU !" - " GREŠIŠ, DEČKO.PO ČEMU SNIMAŠ TAJ TVOJ FILM AKO NE PO KNJIZI.MAKAR SE ZVALA KNJIGA SNIMANJA..." - " FILM OSTAVLJA DUBLJI TRAG ! " - " KNJIGA DUŽE TRAJE ! " - " FILM MOŽE POKRENUTI - REALNO JE VREDNIJI I VEĆI ! Žestoko smo raspravljali na tu temu.Knjiga vs Film... Razmena krošea.Ličilo je na boks meč.I dobio bi rundu da mu nisam ispričao vic : SEDE DVA MIŠA U KINOTECI : KAKO TI SE SVIĐA FILM, pita prvi NIJE LOŠ, odgovara drugi, ALI KNJIGA JE BILA BOLJA... Proka, sad već polu pijan viče kroz otvoreni prozor što jedva da gleda u dvorište : POKAZAĆEMO MI NJIMA, KAD SVANE ZORA NOVA. SLOBODA JE BLIZU...AJDE APISE, SILAZI SA HRASTA... Neko je učio latinski...mislim se...bolji mu je od anglo -saksonskog...apis je pčela... - Kome ćeš ti pokazati, PROKOPIJE ? Ulazi Vesper nasmejana i spašava me od davitelja... Otera nas kod Pčele na drvo, da može da pospremi kafe i baci se na testo...da sprema proslavu...

209

Gore mi je Dajdar davao poslednja uputstva jer će već sutra uhvatiti let za Indiju... Lepa ti košnica, primetih. Proka je praznio flašu i bio totalno ne zainteresovan. Bezvoljan. Čas srećan što ima da plati reket, čas ljut : " Šta ja njima da plaćam ono što mi pripada, nije ovo njihova zemlja, mamicu im..." ili " Ionako će SUNCE, to tvoje Trute, na sredini godine da dođe na sredinu MLEČNOG PUTA pa će sredinom zemlje da projuri neka repatica...ili neki REPATI." Kao nasluta, bogorađao bi i kukao.Slutio na zlo u svom ovom opštem dobru koje nam se svima dogodilo... Shvatiću kasnije koliko je bio u pravu... Zlo nam je stizalo i to mnogo brže nego što smo očekivali. I to ne sa neba, iz kosmosa... Odavde sa zemlje. Zlo od ljudi. Grabljivaca. Sa vrha lanca ishrane. Od MESEČARA... ( Što bi nam uvila lepo u ukrasni papir naša draga tv lica : PREDATORI kad te TARGETIRAJU, ..................................................Baš mi je drago što nemam mali prijemnik VELIKIH gluposti )

210

21 Znaš šta Trute, uopšte mi se ne sviđa ovaj naš Pisac... Proka, moj brat još od detinjstva krenuo je da se ispoveda. Ispraznio je flašu i sad će biti teško sa njim... Zamisli - ubili su mu Majku i Oca u bombardovanju Beograda. Oni zlotvori iz alijanse...A ja ne mogu da od njega izvučem ni poštenu psovku protiv njih...Kakvi smo to ljudi... Vesper je maločas pozvala Pisca u nabavku.Pronalazač im savetovao Super Vero.Kaže da tu imaju masline - ogromne. Mogu da ih jedu na licu mesta - besplatno.Crne su naj ukusnije.Ni magnum - zelene nisu loše... Kad kupuje brašno za testo, on dođe tu - pa se najede... Onda ode u SOS da kupuje domaće. - "Čim uđem u sos, shvatim da sam u sosu" priča... Prevariće taj Vesper, ostaviće je...Jesi vido kako ga gleda ona novinarka, njegov đak... - Ružica ? - Ta...Kao da je ljubomorna...Da se ne lažemo, dobra je.Možda i bolja riba...ali, Vesper ima dušu... Da mu kažem da sam video kako Vesper svetli, bilo bi uzaludno...Boje su joj zlatile auru... - Ona čini mi se tebe pogledava, ta Ružica.Zar nisi primetio, Pronalazaču ? - Stvarno ? Nisam...Misliš...A ona deca iz Nedođije - Petar i Vendi, ubiše noć pored televizora kucajući poruke. Toliko su se naložili i prišli mu blizu da sam mislio da će da opletu "trojku".Sa te ve om...Grupnjak sa čaterima...

211

Sreća pa mu zazvoni neka sprava koja liči na telefon. Ako je to mobilni, ja sam...možda neki izum mog druga... Javlja se. Jasno čujem glas sa druge strane. Vesper mu kaže da ona i Pisac idu kamperom na kvantašku pijacu...Treba joj svež ananas...Paradajz i još ponešto... - Vidiš ! Već je okreće protiv mene... Krenuo je nesigurnim korakom da silazi sa drveta... - Kuda ćeš, prijatelju - Ganeša ti ? Boga znanja... Moj Pronalazaču...

* - Gde ću ? Da, stvarno gde sam pošao ? U VENECIJU, kažem tek da ga otkačim.Znam ja gde ću i šta ću. Mislim se.Samo se ti pakuj moj Apise. Ja idem u ve ce... NE DAM PARE... E sad neću ni kako ja oću. Idem da im j***m mater... "ME JAMAM KAJE" tresao se džuboks kad sam prošao kraj njega...Manu je BOG.SVAJAM BHUVA.SVAJAM - od sebe, SVOJ. BHUVA jednako BIVA, znači BITI SVOJ !LEPO ME JE TRUT NAUČIO, A ? E, pa onda.. "Možda će te isterati knjigu iz mene, ali mene iz KNJIGE nikada..."

212

*

Vesper i ja vozimo se već pola sata.Idemo do reke da joj pokažem gde inače kampujem...Uz put je. Posle izlećemo na "gazelu". Možda da prvo posrčemo riblju čorbu na brodu "Stenka". Ljubi me ispod vrbe... Razmenjujemo nežnosti. Džonatan mi prilazi... Nije sam više... Našao je društvo... - Savski galebovi, kaže mi Vesper. Ljubim je na vetru. Miris reke nam se uvlači pod kožu. Prvi savski poljupci... Posle kratkog ručka - krećemo...Brine se kad Proka pije... Retko to radi - ali uvek napravi neku glupost... Šta može da mu bude, Pčela je sa njim, tešim je... Para ima, sve je rešeno... Nervoza joj raste.Na mostu je gužva.Kolaps.Krećemo se brzinom dva metra u minutu...Negde na pola mosta, dok smo pogledom istraživali obalu reke na kojoj smo maločas stajali... SIRENE. Sa druge strane mosta. Urlaju. Probijaju sebi put kroz reku vozila. Tri crvena " VATROGASCA " - Gde li gori ?

213

pita... - Sad bi "čika Velja " rekao "KAKO MOGU DA PALE NA OVAKVU VRUĆINU" Smeje se...Gledala je "Sela" Obožavam da je nasmejem citatima iz domaćih filmova... Tu disciplinu dobro smo razvili, ovih dana, u kamperu. Ipak ne uspevam da odagnam senku slutnji sa lica. Provučemo se nekako do Sava - centra i taman pomislim kako sad mora da krene makar "žuta" traka u koju sam bezobrazno upao...kad Vesper molećivo zavapi : - Hajde da se vratimo, ne javlja se...izgubio je signal. Njegova "cigla" - idiotski telefon. Motam desno - naglo ka kružnom izlazu i sad vidimo dim u daljini.Negde u "centru"... - Srećna mu je pa ne želi da kupi drugi, objašnjava mi. Kad se posle teškog manevra uključih na auto - put izbih na "mostar" pred skretanje ka gradu - kraj nas projuri grupa motociklista... Bajkeri se skoro očešaše o naš kamper, i Vesper prepozna Harlijev motor... - Eno i Riove Jamahe " v mah"... Počeh da sviram. Blicam farovima. Nisu se obazirali. Vesper je uzaludno mahala...sada su već bili daleko... Na putu ka KNJIZI. Uskoro ćemo ih sve tamo zateći... - Požuri, molim te... reče mi V. Nije morala, stisnuo sam gas do kraja i pre nego što je otvorila usta. Njene crne slutnje postaše jasno vidljiv deo mojih misli... Kretali smo se Bulevarom Vojvode Mišića, ka "Sava mali" tačno u pravcu dima sve gušćeg i tamnijeg...

PEĆINA

214

Moram prvo nešto da vam ispričam da bi ste shvatili kako se sada osećam. Sinoć sam opet imao more...Drva više nemamo... Bio sam požarni i tri puta zaspao kraj vatre. Tri sna... Tri puta... Tri(p) PROROKA... Prvi put sanjao Pčelu kako mi pokazuje onaj trik... Knjige su ti vremeplov... U koju ti hoćeš da zaviriš...U neku sa Čeom? VINSENTA VOLIŠ...Znam to... uradi ovako... Uzimam "Žudnju za životom" i sedam pokraj vatrice koja vene... Otvaram na sredini. Vidim boje. Žuta kuća. Vinsent slika u svojoj sobi. Ne primećuje ne zvanog duha iz budućnosti. Radi.Naporno.Slika.Celim bićem. Impasto. Zove Pola... Da se pohvali. Ovaj ulazi pijan.Zuri u sliku... Ismeva prijatelja...Izlazi.Opet podsmeh... Vinsent za njim. Sedaju za sto.Počinje svađa. Apsint. Gogen preti da odlazi zauvek. Vinsent ga gađa čašom.Punom. Ovaj besan, maša se brijača i nasrće na Van Goga. Oštrica odseca pola levog uha. Krv šikne i poprska me licu. Šta god popijem otad osetim ukus Vinsentove krvi. Gogen moli prijatelja za oprost. Ja se budim...

215

Vinsent nikada nikome nije rekao za ovaj događaj. Ni bratu Teu.U Pismima. Nije ni Pol. Zavet ćutanja... Van Gog prijavljuje u bolnici da je sam sebi odsekao uvo. Kanije kad naslika autoportret uz pomoć ogledala, kao i uvek na slici će biti zavijeno desno zdravo i čitavo... Što je jedan od najvećih apsurda u svetu umetnosti. Ili je nešto drugo po sredi. Vinsentova poruka ? Posle sanjam Proku gde pijan džara drvo od kog razgoreva pokoji plamičak, ostalo se neumitno u žar pretvara... Ovaj će pepelom postati...Sedi preko puta i ruga se: " Iz dubina glas se čuje i sto puta odjekuje - što radio stari svira i remeti svedoke tišine i mira. Pisac ne zna da to knjiga dolazi da naplati jeres Ćutke uz naklon moli čitateljku za poslednji ples, htede da vas šokira a sam je zgranut bio kad je kamen s neba zemlju zamračio... Sad kaže kako ne može da ga iznenadi ništa više osim možda likovi o kojima piše... Da ga samo jedna briga mori Umreće od zime tu gde se sakrio jer voda više ne gori... ha ha ha ha al VATRENA VODA gori. HA HA HA............ha ha.........ha............... " Jeziv smeh. Trgnem se. Nema ga.

216

Otišao je. Odavno ga nema... Nema ni drvca više... "Duboka je povezanost KNJIGE i VATRE." Pčela bi sad rekao nešto u mom stilu : "kniga - agnik" Gorele su VEKOVIMA... Neko ih je pisao, neko čitao a neko palio... Ja vam čitam to što pišem... Dana 6 aprila u rano jutro Nemci su u osvit drugog svetskog rata bombardovali Beograd.1941... Do temelja je tada srušena zgrada Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu. Sve knjige uništene su. Među njima i "SLOVO LJUBVE", Despotovo... Trista hiljada knjiga...Hiljade rukopisa... Neki čak iz 12 i 13 veka... Sve što je ikada u Srbiji štampano još od 1832. Ne potrebni svedoci. Zato li je gađana zapaljivim bombama. Bačenim iz štuka. Ili meseršmita. Na knjigu... 332 godine pre n.e. Aleksandar Veliki osnovao je Aleksandriju na obalama Nila.

217

Želeo je da to bude prestonica novog sveta. Luka na Sredozemnom moru u sredini na putu između Evrope i azije... Centar grada zvao se KAPIJA SUNCA. Ptolomej ju je nakon Aleksandrove smrti odabrao za svoju prestonicu.Naj pametniji vojskovođa njegov. Naj Prosvećeniji grad tog doba. Velika biblioteka bila je njen ponos. Lični primerak "Ilijade " koji je Makedonski nosio uz sebe kad je išao u osvajanja, opet njen ponos... Sve dok je nije planula u građanskom ratu.Julije Cezar Rimski tada je vladao gradom...Više je Kleopatra vladala cezarom... Patrijarh Teofil je 391godine, spalio skoro sve knjige u slavu ukidanja mnogoboštva...Rulja je divljala i rušila biblioteku...Samo su neke "posebne" spašene.Od strane čestitih, istinoljubivih uživaoca pisane reči. Arabljani kad osvojiše Aleksandriju ne samo da nisu rušili biblioteku i palili knjige već su retke i učene prevodili na svoj jezik.Tako ih u stvari sačuvali od zaborava...Hvala im... Sadašnja Aleksandrijska "kuća od knjiga" ima 11 spratova od kojih su četiri pod zemljom.Ima na sebi Sunčev disk a u njenom središnjem delu je bista Aleksandrova.Otvorena je 2002 i potrebna su vam tri života samo naslove da pročitate...Oko milion ljudi poseti godišnje to znamenito zdanje...Uh, Ne znam šta mi je... Nekako se noćas osećam čudno.Mirno je i tiho. Ako izuzmemo pucketanje vatre.Ognjišta... Nema onih nevidljivih "ozgo da rokaju".Što bi Proka rekao. R n R...do daske... Da se kotrlja. DA SE RUŠI, DA IZGORI.

218

Da nas spale žive ovde. Kao mamu i tatu... Kao knjigu... Ponovo sam zadremao...Priviđa mi se... Nalazim se u pećini.Sa dvanaest "druga"... Spavaju.Bebice, takođe...svi su spokojni... Nema više ko da nas gađa - ni švabe ni "saveznici", preteča natoa, pa ni ovi sami... Nema ni vanzemaljaca više... Što su imali to su poslali na nas u vidu plamteće stenčuge... Ne znam ŠTO i ŠTA očekujem da grune... Svi ratovi su valjda gotovi. Planeta se primirila kao da zna šta je čeka. (Horde gladnih u napadu na site i bogate.Jer sit gladnom ne veruje...a ni gladan sitom...znači to je...to... Priroda više ni samu sebe ne može da izdržava, a kamoli ljude.) Ne trucka više...Ni da štucne... Buncam.Bulaznim.Grozničim. Tripujem, što bi rekli Mina i Dsk. Mora da je od vatre.(DIMA - bolje reći.) Sada je gledam kako umire tu na moje oči. Gledam a ne mogu da pomognem. Ogrev koji je bio predviđen za godinu dana otišao je za šest meseci.Toliko smo već ovde. Sve je hladnije u Hajdučkoj Pećini. Gde li je sad Sunce ? Da ogrejem dušu... Mrak se opasno širi špiljom.I hladnoća... I tako se naša priča privodi kraju... Posmrzavaćemo se u tami... A onda se, nesretnik - setim..i... Krenem, isprva hrabro - AGNI je ovde život.

219

Napolju ga nema...života ni Sunca... Velika Vatrena Lopta ostavila je svoju kći, treće čedo svoje, u korpi pred vratima uzaludnih nada. "UGASI LI VAM SE..." Prestani ! ZNAM već...šta treba da radim... Grabim gomilu. Korice pulsiraju u mojim šakama. Živo srce knjige. Ne smem ni da pogledam.Šta li sam uzeo u ruke ? Inkvizitor. Seldžuk. Knjigo - ubica. Ne ne mogu to... Ne Milankovića... NE VASIONU I VEKOVE ! Uzimam lampu baterijsku. Ne IZGUBLJENU RUŽU. Izabraću manje važne. Da. Ali koje ? Sve junake poznajem. I njihove tvorce. Hemingveja. Ernest i Ernesto tako zaljubljeni u Kubu...U raznim fazama... Starce i mora... Kauboje i Indijance... Gejše i samuraje... i kamikaze - "Božanski Vetar" Čakorapade - OBILIĆE... Okupatore i ilegalce. Amona, Vinetua, Putnika, Fransoaza, Jozefa K.

220

Anrija de Tuluz Lotreka za stolom u Mulen Ružu.Degaa dok crta balerine, Sezana dok slika voće, Seraa dok udara tačkice po platnu.Vermera.Rembranta.Leonarda starog lažova... Džoa Krompiraša da spalim i u pepeo pretvorim ? Donalda Šimodu ? Nikad.Rua ? Toma i Haka ? Šta sam opet uzeo... Vanju, Petra, Andreja Rubljova.Grofove ? Rodiona Raskoljnikova ? Sve jadnike... Stepske vukove ? Gardu i Musketare... Lordove. Ne. Da. Braću ? Sestre ? Virdžiniju... Mišimu i Murakamija. De Foa ? Vikvasa SVARUPA i njemu smo, davno, slali pismo Petar i ja. Da tuži filmadžije koje su od izvanredne knjige "Pitanja i Odgovori" napravili katastrofalno lošeg MILIONERA, (koji je, i tako loš - apsurda li, pokupio oskare...) Egziperija - Malog Princa ? Kuelja ? Kastanedu ? Ričarda Baha ? Znam sve njegove knjige... Avione i Mesije. Sva PROROČANSTVA.Celestinsko... I PROROKE.Nostradamusa.Mišela.Orvela. Poznajem i sela i gradove.Farme. Vetrenjače i slavne vodenice. Ćuprije i Avlije. KRAJOLIKE i PEJZAŽE. Stepe, prerije i šume.Džunglu i Amazon.

221

Pustinje. Kairo - "Al Kahiru - POBEDNIKA" Havanu.Pre i ZA VREME FIDELA. Mora i okeane. Gusare. Samarkand.Amina. Olimp. Atinu i sve bogove grčke... Trojance i Ahileja. SVE... Sve bacam u plamen. SVE. Plačem i palim. SVE. Smejem se. Palim. Na ivici sam nervnog sloma... Spaljujem znanje godinama čuvano, palim zemlje, gradove. OGNJIŠTE PRETVARAM U LOMAČU. Molim ih da oproste. A bacam.Sada mahnito. Sve što stignem. Buktinja od knjiga odgovara. Plamenim jezikom. Glasovi života što gore u njima. Olovni.Teški. Napisali majstori od pera. Spalio ja, Pisac. Ubio knjige znanja. Uništio sve u njima. Slike dozivaju mešajući boje.HODI ! GORI ! Sve gori i gori ! Dođe mi da uskočim. Grabim moje rukopise da koraknem u oganj. Zajedno u S M R T...Lako je... Pisao, napisao, ušao u svoju knjigu.

222

Našao ljubav, kći, za koju nije znao da postoji. Ušao u pećinu... Dete, unuku, prijatelje, knjigu - SVE IZGUBIO... Glupavom promišlju da nas može održati u životu zapaljena biblioteka Hajdučke Pećine...Gluperdo...hodaj... Još samo korak, SVE JE TOPLIJE, VRI... NE, kriknu Vesper. Udaram se pesnicama u grudi, idem oko vatre, vrištim. Oni koje sam probudio misle da igram ples, pa počinju dlanovima da daju ritam... Okrenem se, Vesper jeca a u naručju joj Indija... Prilazim i grlim ih... Plačemo sve TROJE... ŠTA TI JE, LJUBAVI ? BIĆE SVE U REDU... a znam da neće...

Pčela Ležao sam na leđima i meditirao. Mirišljavi štapić je goreo.

223

Tiha molitva. Za sve nas, za ove ovde i one tamo. Za leptire ! Upravo sam bio svedok REINKARNACIJE... Pred mojim očima gusenica je umirala pretvorivši se u divno krilato stvorenje... Šta radi toliko Pronalazač... U toaletu ? Zadržao se, baš. Trešnja miriše kao nikad. To je moja komšinica. Na HRASTU sam ja. Ili to štapić mirišljavi savlada sve druge mirise. Sa nekim novim, čudnim notama. I prizvucima. Ili je to... Višnua mi boga. Knjiga... Skočio sam poput kobre, kliznuo kao senka i u tri koraka i jedan skok bio na zemlji. Još toliko trebalo je do vrata KNJIGE. Puši se unutra a onda pucketavo zastenja. Uskoro će planuti.Malo joj treba sa toliko alkohola i hartije po policama. Vatrena lopta ubacivaće "trojku" sa svih pozicija... Svitak ? pisma ? blago ? Ostavio sam ih kod MIROSLAVA, tik do Alhemičara. Trk po njih. Nazirem put. Vatra me opkoljava. Od dima više ne vidim ništa... Slutim gde su. Zadržavam dah. Uzimam knjigu i dragocenosti.

224

Svitak i pisma iz svetog grada. Žurim. Odvrćem neke slavine za vodu. Plavu i crvenu. Kako li vatra reaguje na vrelu vodu ? Levo je prozor, iskočiću zajedno sa stvarima koje po cenu života moram odneti dedi. Biće sve u redu. Spreman na skok. Ja i moje relikvije. SAD. Tup. Noga mi zakači za nešto. Pronalazač. Skoro da sam ga šutnuo. Ustaj brate moj, nije vreme za trežnjenje na podu... Ajde - NIJE SRAMOTA PASTI, SRAMOTA JE NE USTATI. Težak je ali ga podižem. Mora da se onesvestio. Od pića ili od dima. Sve jedno. Sad ne mogu kroz prozor. Sve se razbuktava. Sve je sad crno.Naslanjam ga na prozor. Čekaj tu prijatelju... Iskačem sa nepovređenom knjigom. Proka je još unutra. Trčim i bacam blago što dalje. Na sigurno. Sad brzo natrag. Šta si to uradio brate moj...

225

Vraćam se istim putem - drugog više i nema. Sve je u plamenu. U rukama Manitua sad je.I ti si, OSUNČANO OKO... I ti si. Mesto gde su ležale knjige sada ne postoji.Nema ni klupe. Vatra je progutala šank.Kiseonik sa prozora koji sam razbio zove je u talasima.Požar nadire,širi se... Ne vidim stolove ni stolice drvene... Ovde postaje ozbiljno. Grabim Proku, dižem ga preko, bacam - spašen je... Sad ja. Aditi...Kćeri moja... To je poslednje što mi je prošlo kroz glavu.Pre nego što je na istu pala greda... DedaŠri, Arija i Aditi stajahu ispod KUĆE OD SNEGA, poslednji poljubac mi šalju.Sunce me privlači sebi... Vrelo je... To je sve od mene. U ovom životu. Ne, neću vam sad pripovedati šta osećam dok mi duša napušta telo. (Nije joj više potrebno. Od njega će uskoro ostati samo pepeo. I od njega i od Prokinog doma.Od svega ovde što gori zajedno samnom.

226

Da li ja to čujem GAJATRI sa džuboksa koji plamti - Himnu VEDA ? ) Ne opisivo je...Vidim...eh... To ćete svakako sami jednom doživeti. Vrlo je lično. Verujte na reč. Da se ne lažemo nikom ne prija napuštanje svoje kuće. Navikli ste se već na sve njene nedostatke.A NAVIKA je opasna stvar. Sad znam zašto moji pretci spaljuju... Ali, živ izgoreti... To je doživljaj. Duša šmugne čim zagusti.Nema tu muke. Kad zapeče ona lagano otplovi. Nije ko na filmu. Nema boli. Ostane malo tek da osmotri svoju bivšu kuću i put pod noge. Bez patetike i drame... Sad se uzdam u Pisca i ostale da će dedi svakako dostaviti sakupljeno blago.Znaće šta treba... Pronaći će pismo u kućici na drvetu koje sam napisao za slučaj da mi se nešto desi... Nešto se desilo i eno me odlazim... " OVAKO PROVERAVAŠ DA LI JE TVOJA MISIJA NA ZEMLJI ZAVRŠENA : AKO SI ŽIV - N I J E ..." Rekao bi MESIJA lično u ovom svetlom, topom trenutku... A vi - Živite život. Kao što vidite SMRT nije ništa specijalno. Prelazak jednog stanja u drugo.Iz vode u paru.

227

Pa opet u reku... A taj sufler, šaptač... Oslušnite nekad tog pronalazača u vama. Poslušajte. Ne bojte se. Nikada... Jedino što može loše da vas zadesi je da upadnete u pogrešnu knjigu. Kao ja... Vidimo se, ovih dana, u nekoj drugoj... Pravoj.

22 "KNJIGA" u plamenu... Vatrogasna kola gase požar.

228

Policijski automobil sa plavom rotacijom.Bez zvuka. Neobično tiho za ovakav cirkus.Ili... Ne vidim Proku da urla. Parkirani motori u haotičnom poretku. Rio sedi na trotoaru sa rukama na licu. Bagira leži pored nogu. NEPOMIČNA ? Harli se svađa sa policajcem. Ne dopire mu do pojasa a pokušava da ga zgrabi. Pretnje se ostvaruju... Ne ! Kola hitne pomoći. Samo to NE ! Stajemo. Kroz polu otvorena vrata vidimo da su se uzalud borili za nečiji život. "Proka", povika Vesper i zatrča se... Ne, Ne, Ne... Stižem i ja do belog kombija. "ŽAO NAM JE" Mrtav je ? Bela "HITNA" , pocrnela je na moje oči... Onaj drugi je izgoreo sasvim, nisu ga ni vadili - čujem... KOJI DRUGI, NIJE VALJDA...SAMO NE ON...BOŽE MOLIM TE...

229

SAMO NE PČELA... Neee... - TI PIROMANE, DOLAZI OVAMO ! Vidim inspektora Obrada kako urla u mom pravcu. Okrećem se. Nikog iza. On to meni viče ? Prilazim. Uvrće mi ruku. Drugu. Njegov posilni mi stavlja lisice. Uguraše me u kola... Šta... TIŠINA BRE !

* Morao sam da ga uhapsim. Neko treba da plati za ovaj cirkus.Biće to ovaj mali čovek. Šugavi pisac - koga briga za taj soj.Ko još čita vaše knjige ? Kad mi preda stvari koje tražim, možda ću mu dozvoliti da izvrši samoubistvo u ćeliji...Da dostojanstveno završi svoju priču... Onda sledi penzija i zbogom svima...SAMO HEDON I JA... TIŠINA MAJMUNE, SEDI TU I ČEKAJ.DA NISI PISNUO ! Kako mi prija da vičem na miševe...

* Zašto hapse Pisca... Pustite ga, bio je samnom... - MARŠ TAMO !

230

Rio šta se desilo ? - Ne znam Vesper. Zvao me Proka na mobilni.Bili smo u Subotici. Kaže : "Majku im njihovu dolaze da mi zapale kuću ! " Ko, pitam ga, reci lepo da imaš pare, stižemo za sat... "MA BRIGA NJIH ZA PARE, HOĆE PLAC, HOĆE SVE..." Sklonite se odatle svi, dolazim, zovi policiju... "KOJU POLICIJU, PA ONI SU SA NJIMA.REKAO SAM DA NE DAM PARE.NE DAM NIŠTA.SAD ĆU JA SVE DA DIGNEM U VAZDUH, VIDEĆE ONI...kkkkkkkkrrr...HAJDUK VELJKO.... Ne pravi se lud, PROKO, pobratime... Prekinula se veza...Eto to je bilo. - Ne mogu da verujem, nikad on ne bi ovo napravio.Znaš koliko je voleo tu KNJIGU... - Evo su Mina i DSK...Javio sam joj... Mina se otrgne od njega i zaleti se na Obrada. OPET VI ? VI STE GA UBILI - KAO I MOG OCA I RIOVOG TATU... Ovaj joj opali takav šamar da se srušila na beton. Prilazim i podižem je...

Pećina DA, VESPER, VIDEO SAM TO IZ POLICIJSKOG AUTA... Sedimo ona i ja.Beba u mojim rukama.

231

Riki, maltezer sedi pored. Mali, beli pas nikada više nije zalajao. Od kada su mu zlikovci ubili gazdu i otrovali Bagiru... Ni u pećini. DA SAMO VIDITE PRIZOR : Sviće napolju ! Po prvi put posle pola godine dolazi zora... Ostali su na ulazu u Hajdučku pećinu. Skidaju barikade. Žele da gledaju rađanje novog Sunca... Pridružiću im se za koji minut. Vesper sa Indijom u naručju im prilazi i sada na oku imam celo pleme. 13 Maja... Sad je vreme da završim pisanje KNJIGE, pa pokret.U potragu za novim pašnjacima...I jedno obećanje da ispunim... Zavet obožavaocu Sunca koji me je spasao. Sve nas... Pružio smisao mom životu. Upalio svetlo na kraju tunela. Uveo me u knjigu... Moju mojcijatu. Ušao i zauvek ostao tamo... U stanici su me tukli, pretili, tražili da priznam, pa opet tukli... Nisam imao šta da priznam, što se pokazalo dobrim... Našli su Pčelino pismo na drvetu. Logično, tražili su dragocene papire od mene. Kako nisam imao pojma gde su, rekao sam da su izgoreli sigurno...

232

Pčela ih je stavio u Jevanjđelje. A gde je prsten ? To tek nisam znao... Tada... (Sada ga nosim na ruci.Na palcu.Teslin prsten.Mali perpetumobile. Koristi zemljino magnetno polje da se vrti oko svoje ose. Samo kad je sunčano. Kad ga deda prouči imaće energiju, koja se sama obnavlja i ništa ne košta.Kustos mu je dao kompletne nacrte.Prsten je samo dokaz da sve radi... Verovatno su svi zemljini izvori energije uništeni, pa vi vidite...Jedino SUNCE...) Pustili su me posle tri dana. Vesper i neki advokat izvukli su me iz 29 stanice. Do suđenja... Objaviše novine da je Prokopijević P. sam nehotice zapalio lokal. U sred bela dana. Zatim i kuću... U pijanom stanju. (Mene terete da sam pio sa njim i tu držao školu na crno...) On se ugušio jer je zaspao mrtav pijan a stranac D.P. Indijski građanin, koji mu je ne prijavljen bio u poseti, stradao je u pokušaju da ga spase...

233

Od njega su ostali samo spaljeni ostatci, jer je goreo dugo nakon što ga je teška greda onesvestila udarcem po sred glave... ( Sve je totalno ne logično, i mi smo ubeđeni da tako nije bilo ali njih više nema, nema ni svedoka, tako da mogu da serviraju šta im odgovara...) Znate li ko je spasao knjigu i relikvije u njoj ? Prsten u malom, žutom kovertiću ? 5ar Pan. Krenuo je ranije u knjigu da isplanira sa Prokom iznenađenje za Vendi. Hteo je da je prosi na žurci... Da joj Proka smućka koktel i ubaci prsten. Seks on d bič. Mora biti na slamku. Pa kad Vendi posrče... IZNENAĐENJE. Nije stigao do Proke.Video je Pčelu kako ga izbacuje kroz prozor. "KNJIGU" koja plamti. Hteo je da pomogne ali Proka je već bio mrtav. Pčela se nije pojavljivao iz vatre.Paničio je... Pokupio je knjigu - Jevanđelje, koverte i sve što je našao - otšao na internet govornicu da zove policiju... Nikad nije imao kredita na telefonu.Osim pred čet. To ga je spasilo. Tek petog dana od moje slobode došao je sa Vendi u kamper na starom mestu... Predao je meni i Vesper papire i sve nam ispričao. Ispao je heroj. Pravi. Još nam je rekao da je Proka imao čudno crven vrat. Da sa Vendi odlazi kod frenda sa četa nekog "GORŠTAKA" u Boku Kotorsku - na more...

234

Zaprosiće kasnije ovu devojku u malom čamcu veslajući ka Perastu... Ona će naravno pristati. KO BI PLIVAO KILOMETRE NAZAD... Znao je još tada da ću ih zvati u "sklonište" sledeće godine. Kad tresne... Nije mogao a da ne zaviri u spise i planove. U njima su bili proračuni naj boljih Indijskih astrologa i astronoma a o tome gde će i kad pasti meteor...i... Pčelin prevod na Srpski. Korektan. Uputstvo za spas. Besplatno. Za sve. Bogataši su sve krili od naroda a Dajdaristi dižu svet na noge...I SVEST... I to sedam meseci ranije... Teslina tajna. Proročanstva. Zapisi o tome kako spremiti...Odbor za doček... Šta učiniti i kako preživeti. Mina se borila i izborila za obdukciju koja će dokazati da joj je brat ubijen.Zadavljen, a požar podmetnut da bi se sakrili tragovi. Lako bi posle oteli njegov plac, i zemlju ostalih preplašenih komšija. Kad su u po bela dana zapalili poslednje uporište Dajdarista i ubili dvojicu najboljih... Ali nisu računali na nas. Potplaćivali smo na sve strane. Pare su vrtele čak i tamo gde burgija nije prolazila. Pomogli smo Mini i DSKu u borbi, koliko god smo mogli.

235

Ružica naročito svojim vezama u štampi i na tv. Borila se kao lavica. Za sve nas. Za istinu. Na pravoj strani. Nije htela sa nama u pećinu, ostala je da uživo prenosi "propast jednog sveta"... Mislim da je bila ljubomorna na Vesper. Ali hrabra. Ne znam da li je preživela "šest meseci pakla". Potražićemo je svakako... Revoluciju su zatvorili i ja sam uzalud tražio Višnju, da bih je spasao...Nisam je našao...Ko zna gde je, voćkica. Maja je na kraju svake predstave delila godišnje programe. U njih je diskretno stavljala proglase.Ja sam ih pisao.I ČE. Dsk snimio dokumentarac i pobedio.Slobodna Zona. Iskoristio svojih pet minuta da ljudima objasni svoju antiglobalističku borbu.Proterali ga iz Londona. Iz EU.Odasvud. "Ustanite protiv krađe identiteta. Protiv čipa u ramenu.Protiv kamera "svevidećeg oka" Mislite svojom glavom... Ne dajte da vas svrstaju bilo gde. Protiv svih unija i društava, protiv svih oblika vlasti i svega što ograničava SLOBODU... Budite svoji. Čuvajte PRIRODU i ona će sačuvati VAS... Podmitljive VLADE sigurno NEĆE..." Postao je anarhista broj 1 u Evropi pa ga je Šeik sklonio na sigurno. Upoznao ga je sa MANITUIMA i dao mu zadatak da snimi film o njima.Poslao ga u Meksiko...

236

Vratio se tek pred "ULAZAK" u PEĆINU. Tada je čuo nešto što ga je vinulo u nebo. Saznao da će postati otac... Minu je ljubio tri sata.Srećan kao nikad. "TEBE NI PISAC U KNJIZI NE MOŽE DA UBIJE A KAMOLI MESEČARI..." kažem mu i čestitam. - Takvo nešto više ne postoji...grli me...sve smo ih... " KAKAV SI TI LIK, DEČKO MOJ, PAZI TU MOJU MALU TRUDNICU SAD ĆE DA KRENE VATROMET " - Ne brini, pazi ti tvoju Vesper... Doneo je pun kofer dokumentaraca i puštao ih na platnu u pećini... Dok su trajale baterije...Deset kutija...Spotove MANITUA... I druge filmiće...Bicikliste...O BEOGRADU... Među njima je bio i onaj sa mostom koji se gradio i video se moj kamper. ( Šta li je sa mojom kućom na točkovima...Parkirao sam ga u podnožju Avale...Nije bilo LAVE... On jedini može peške do Indije, moj kamper.Lagano...) Na tom kadru se vidi Maja, sestra njegova koju je "zarazio" borbom za očuvanje prirode i slobodne misli.Maše sakrivenom kamermanu dok otključava moj kamper. Da postane SonjaDores, pozorišna sanjalica... U svojoj životnoj ulozi. Na suđenju su nas proglasili SLOBODNIM. Nikakva tajna organizacija osim škole pisanja nije dokazana. Ne bi ni to da ja nisam priznao...Po savetu advokata. Ali ni ubice - piromane nikad nisu uhvatili...

237

Mina je poklonila plac nekom majčinom fondu, neka "kuća sigurnih spisateljica...", njen životni projekat... Obradova snaga pokazala se kasnije kad sam išao da vadim novi pasoš... (Njega su penzionisali ubrzo.U krugovima "visokim" proglašen je nesposobnim jer nije pronašao dokumenta od važnosti za MESEČARE...Stradao je na pecanju kad je samohotka presekla njegov čamac na Dunavu kod Velikog KAZANA...Sreća pa nije vodio unuke.Tek tada je procurelo u štampi da je on odgovoran za "akciju" na Dorćolu.Ono što smo i naslućivali.Ružica je još jednom obavila dobro - istraživački posao do kraja...) Putne isprave nikad nisam dobio... Nije me briga sad mi ionako neće trebati... Što bi Dsk rekao: "GRANICA VIŠE NEMA - RIBE SLOBODNO PLIVAJU IZ JEDNOG MORA U DRUGO..." Rio i Harli par puta su palili mašine u Pećini. Na opšti užas stanara.Brujalo je na sve strane. Stotinama puta umnoženo akustikom. ("Bila bi dobra opera ovde.Maja se oduševila... "Bar mjuzikl.Da odigramo jednočinku" ?) Eno ih, sad se spremaju za trku.Čim odskoči "zubato" Sunce. Kluastofobični Rio i večiti gubitnik Harli prvi će krenuti...( Harli je svih šest i kusur meseci proveo polirajući cilindre i radeći na motoru - kolicima... - Kad mu "ratnica" nije sedela u krilu...)

238

Poslednji su ušli ovamo jer su staru Jugoslaviju prokrstarili za godinu dana.Sa Bajkerima, razume se. Upali su na sam dan udara...Sa još dve VORIORSICE. Rio nam je pre polaska na put, pokazao ček Tokio Banke na pola miliona dolara donosiocu... To mu je otac otvorio račun pre dvadeset tri godine, na dan rođenja. Tek sad ga je ispraznio. Uzeo sebi za put a ostatak dao za opremanje Hajdučije... I njihovog skrovišta. Bilo je "gusto" jer je mogao da ga uzme tek za dve godine. Odrekao se svih kamata i više problema nije bilo. Nosio ga je u prednjem džepu kožne jakne pri brzini od dvesta na sat dok jurio sa koncerta u Pešti da ga preda Proki. Zato je išao tamo...Po ček...Ovde nema TokioBanke... Zato je jedini bio miran kad su reketaši tražili pare... Pokazalo se da nije problem u parama već u ljudima. Čekali su ispred "KNJIGE" da mi odemo.Da Proka bude sam... Da je spale, dao im je ideju on sam kad je zvao i pretio da će sve da popali i da digne u vazduh ako samo priđu. I sebe i njih...Kao pravi Srbin kad brani kuću... Ovi javljaju Obradu a on izdaje komandu za ubistvo i palež. Računali su da će sve izgoreti.Da će nas uplašiti.Optužiti mene ili Pčelu. Posle je lako... Eto vam sad ove knjige pa radite šta hoćete. Ako je nađete. Ona je ISTINA o jednom plemenu.

239

( Dobro, povremeno je gonjena snažnim zamasima krila proročkih.Istina kojoj se po gde kad dogodi mašta... Mašta je ovde lepši deo istine. Izmišljena slikovnica koju strefi kamičak istine pravo u oko...Jedno od tri... Istina je nekad veća od mašte. Sve što izmaštamo negde se već događa...) Dajdar Pčela, veliki vrač - ili prihvata prerano otputovalu decu na nebu i uči ih tajnoj nauci Sunca... Ili to ili... ...je u telu neke bebice, već se vratio, pije po sav dan mleko u prirodnom pakovanju direktno sa izvora i čeka svoj trenutak... Za neki bolji svet... Drugačiji, bar... Bez mesečara... Pronalazač će već naći način da vam se javi nekim svojim božanstvenim izumom... Budite strpljivi sa njim. Sa ŠriDedom smo ubrzo izgubili svaki kontakt... Pisali smo novinaru Indija Presa a on odgovorio da nas Šri očekuje kad "SVE ZLO PROĐE"...Da dođemo u Dardžiling i pitamo za "MUNJU"...Predamo unukove stvari...otkopano blago... Da li je to mistik, čovek ili hotel, krčma, fabrika, list ili klub, možda žena ili nešto deveto nije nam rekao. Prekinuo je e - prepisku rečima da je tako bolje za nas. I za njih...Jer, tek što nije udarilo...Dobro došli smo "samo" ako preživimo...InaČe...

240

Najjači ciklus aktivnosti Sunčevih pega se završio. Pomerila se naša zvezda životodajna iz centra Mlečnog Puta.I sa slepog creva svemira.Van puteva CRNIH RUPA. Obrnula magnetne polove...a... Nije izgubila ni jedno dete, sem jadnog Plutona. I Hadrona njegovog meseca. Za Zemljin Mesec nisam baš siguran - videćemo da li je tu kad izađemo sada. Ili veČEras.Kad on izađe.Ako se uopšte pojavi... Pa ću vam dopisati... ( Da li ću na putu sresti Mesiju i hoće li prepoznati naš "pečat" ?...nekako ću dojaviti...) Bistu ČEu sasvim sigurno nikad ne ću ugledati u Knezu... (ZA)UVEK će ostati na mojoj majici. Vodi me u novu misiju. U Indiju... U neku novu borbu... Što se mog grada tiče... Beograd je stvarno postojao i ubeđen sam da još je tamo, čeka nas... Njemu stolećima niko ništa nije mogao pa sumnjam čisto da mu je jedan običan kamen nešto naudio... Neke stvari tek treba da se dese, pa budite spremni. Sami ih dopišite...Ako ih nema - IZMISLITE IH... Kao ja... Onda će SIGURNO DOĆI...

241

U Savu ću uskoro, čim se spustim sa planine i krenem sa svojim plemenom na dugo putovanje čak do Indije, istresti sadržaj flaše KORONA piva.Najboljeg na svetu. Meksikansko, osunčano. U njoj je pepeo naše KNJIGE pomešan sa pepelom Dajdara Pčele. Neka ga sveta voda nosi u Dunav... Neka putuju dalje u Crna Mora i OKEANE... Tada ćemo, znam to, ostati ZAUVEK spojeni, ovaj put kao Osunčano Pero i Oko Sokolovo... NE MOŽEŠ SE DVA PUTA OKUPATI U ISTOJ RECI rekao si mi... Na moje poslovice uzvratio izrekom. Dok sam bio u tamnici - sahranili su Proku pored posmrtnih ostataka oca i davno upokojene majke...Po pravoslavnim običajima... Meni su sakupili pomešani "pepeo" KNJIGE I PČELE, da ga prospem gde želim.Po Indijskom običaju... Kako mi se sve vratilo... Čuvao sam ga prvo...Za Aditi...Sad shvatam da je to glupo.Za to dete imam priču o njenom velikom ocu koji je spasao mnogo ljudi. Još lepšu od ove koju sam vama ispričao... Različiti ljudi istu knjigu drugačije dožive... Kako se samo sve vrti po krugu pravilnom.SVE IDE U KRUG... Pa da krenemo i mi - Pero Sokolovo i saplemenici - na hodočašće... Da započnemo novu priču u Indiji.U zemlji munja.Ispod kuće od snega, odakle su pre mnogo vekova krenuli naši pretci... Ispod Himalaja...

242

Vama, dakle, ostavljam rukopise u Hajdučkoj pećini i ono malo knjiga koje nismo spalili...Grejući se... Dobro je što novac više neće igrati bilo kakvu ulogu u stvaranju svega. Nemamo više ni parice...NEĆE NAM NI TREBATI... U NOVOM SVETU - ZNANJE ĆE SE PITATI...SUNČEVO SAZNANJE... I NAŠA DECA PRE NEGO MI... A za to si se ti dobro pobrinuo brate moj Osunčano Oko... Tvoje proročke reči vratiše nas u sledeći krug, na POČETAK

2 deo

243

Ostao sam vam dužan Majinu Priču o VESPER.Pomogao sam joj neznatno, što će te već, siguran sam ukapirati...Na pojedinim mestima... Da se ne bi ste vraćali u nazad – dajem vam celu priču onako kako je zabeležena...Uživajte...A ja ću se već javiti kad sednem u kamper i pokrenem pleme na hodočašće... Ne volim da dajem savete...ali...za svaki slučaj... PRIPREMITE SVOJU PEĆINU...DOBRO JE OPREMITE...NAPUNITE – PRE SVEGA KNJIGAMA... Srećno ! Vinsent Ne volim da pišem. Ja sam slikar. Ne piskaralo. Sve što imam - kistom objašnjavam. Moje su reči boje.Četka - olovka... Papir - platno... Rekoše da MORAM.To je deo terapije... ( Tek tad ne mogu - kad MORAM ) Inače nikad neću videti belog dana. Kad već ne želim da pričam... Ni opojne zvezdane noći. Osim sa njom.

244

Jedina osoba na ovom svetu koja me razume... I ja evo pišem.Zbog nje... Korice sveske na kojoj je moja slika PUT SA ČEMPRESOM I ZVEZDA mame me da ih gledam.Zvezdu, put i čempres. Više prijaju za oči nego praznina lista što ga treba ispuniti. Svaki dan po tri, barem. Tako kažu, da treba.Svaki dan srećne, male misli...Upiši... Ona mi je poklonila tu svesku. Zvaću je Maja jer prava imena ne smem pominjati u DNEVNIKU JEDNOG SAMOUBICE...pa, da počnem...uh... Draga Maja, danas je druga nedelja kako sam ovde. Prve smo samo razgovarali a od danas ću ti pisati o sebi... To će me - kaže vaš direktor Sergej - izlečiti od...ali... Da krenemo redom... Strana prva... Popeo sam se na taj MOST koji već pripada nekom Branku, ne da bih privukao pažnju na sebe već jednostavno zato što ne znam da plivam...Pa, ako me ne ubije pad sa trideset metara, reka će mi se sigurno obradovati.Zagrliće me snažno i nikad me više neće pustiti.Ne plaši me voda toliko - koliko osećam strah od hladnoće njezine. Sigurno ću se dugo mučiti u toj jezivoj mračnoj zimi. Ne znam da li ću se udaviti pre nego što se smrznem... Možda se zaledim pre no što potonem zauvek. To je bio razlog mog oklevanja sa skokom. Posle se već stvorila gužva... " NE PRILAZI MU, SKOČIĆE ! " " AVALA TRI - IMAMO SKAKAČA - POSTAVI EKIPU... AVALA JEDAN - BLOKIRAJ SAOBRAĆAJ, POZOVI HITNU I VATROGASCE...DVOJKA ZOVI LAZU..."

245

Kakve vatrogasce ? Ništa nisam zapalio i ne smetam automobilima da jure ka gradu razbijajući maglu koja se mešala sa sumrakom... Žućkasti farovi, precizni kao mačije oči. Orkestar sirena.Paraju uši. U tom koktelu ludila mislio sam da ću ostati neprimećen. Nikog nisam povredio. Mala siva tačka što drži se za ogradu mosta. S one strane normalnog. Evo ih prilaze... " AJDE SKAČI VIŠE MAJMUNE, POČEĆE MI UTAKMICA" " SKLANJAJ SE ODATLE PA DA PROĐEMO" " VIDI KOJU SI GUŽVU NAPRAVIO.KOLAPS" " MA PUSTITE LJUDI, ČOVEKA - SVI ĆE MO JEDNOG DANA TAMO...ŠTA NAM TO RADE..." " ILI SKOČI IL SE SKLANJAJ, DA IDEMO KUĆI " " ČEKAJ DA TE UHVATIM NA MOBILNI, ZA JU TJUB, BIĆEŠ HIT, ČOVEČE...KAKAV TRIP" Strana druga... Kakofonija glasova. Ne razumem.Ništa im nisam skrivio...Kakav trip ? Da skočim ja pre nego što onaj ludak "psiho" počne da me davi...Eno ga, prijateljski širi ruke...e, pa...Kakav tip ! Jadnik će dobiti otkaz zbog mene.Pregovarač. Laku noć dame i gospodo - ostavljam vas svojim jadnim životima. Praznim kao i ovaj moj korak što je... KORAK U PRAZNO. Videh Savu kako se osmehuje, ledena. Večnost ili dve i mrak me ogrnu svojim crnim plaštom. Kasnije, na suvom skidaju mi odeću mokru i smrzlu. Oblače u toplo i suvo ćebe. Zavlače špric u venu. Pominju nekakav ŠOK i to je poslednje što čujem dok tonem u dubine...

246

Ovoga puta bio je to SAN koji me privuče sebi, zagrli i ne pusti sve do BOLNICE... A sanjao sam da lepo umačem ogromne krofne u more od prah šećera...Posle ih grickam, okolo - kao miš... Baš me zanima kako li će Dr Sergej protumačiti taj okrepljujući san. Da, samo na prijemu nije se pojavio on - šef Psihijatrije na "LAZI" - već TI.MAJA. To je za mene sasvim nova priča bila. Ti nisi mogla znati tada ono što sam Sergeju recitovao kao pesmicu...Svaki put. On je dobro znao da tu od samoubistva, nema ni " S " . Dobro sad, da malko preskočim... To je kažu DRAMSKA PAUZA. Umetnička praznina - toga nema na mojim platnima.Puna su. Strana treća... Da vidim, šta bi tu mogla da bude "srećna misao"... Jednostavno to - što sam se na prvi pogled ZALJUBIO u tebe. Kasnije će tvoj pogled pun pažnje i razumevanja, za priču koju si čula iz mojih usta - totalno ne shvatljivu za sve koji su je ikada MORALI slušati - produbiti, osnažiti i podržati tu ljubav... Ne - ne šalim se. Šta li sam sad napisao ? Sve što sam napisao je ISTINA... Slušala si širom otvorenih očiju. Moju priču o reinkarnaciji primila bez sumnji. Reč o tome da sam ja Vinsent, nesrećni slikar koji se vratio da ispravi nepravdu onozemaljsku, nikad nisi dovela u pitanje.Ni lakrdiju tadašnju. Onovremensku tragediju. Ni sadašnju (tragi) komediju. Takve ni Šekspir nije pisao. Ni Dante. Molijer.

247

Nušić ni Domanović. Pa čak ni Gogolj. ( Da se malo razbacujem znanjem sakupljenim iz pročitanih knjiga.Jedina članska karta koju sam ikada imao.Biblioteka grada Beograda.Moje prezime na njoj.Jedini trag o mom postojanju, ime meni toliko ne poznato koliko i tebi.Ništa ti ne bi značilo da ga napišem baš koliko i meni što ne bi...Maska samo - to je...Ljuštura.Šasija.Oklop... Učlanih se tako što sam dao krv - DOBROVOLJNO DAJTE KRV I DOBIJATE NA POKLON GODIŠNJU ČLANSKU KARTU ZA ČITAONICU...pisale su besplatne novine.Volim SVE SVE SVE što se ne plaća.Razlog je prost - NIKADA NISAM IMAO NI PARICE.NI U OVOM, A BOGA MI NI U PROŠLOM ŽIVOTU. Biblioteka za "DŽ", dakle... U toj sam ustanovi provodio dane na klupi za čitaoce.Čitao. Bilo je toplo, mogao se dobiti čaj i tiho - NIKO me ne bi uznemirio do zatvaranja. Naravno kad nisam boravio kod vas. U jednoj posve drugačijoj ustanovi. A toliko ISTOJ... Pronalazite lek za dušu kao i ovi prvo pomenuti. - Ne toliko uspešno - prim aut. (Da li se tako piše?) Elem, vaš nadređeni misli da ja znam da pričam samo o Impresionistima, Poentilizmu, Ekspresionizmu ili Simbolistima...Da su moje reči bedni Impasto... Ali vi Maja, svakako uviđate koliko greši taj "GLAVONJA") Sad - pošto pročitate - potrgajte ovu stranu - pa ću je nanovo pisati bez ovih zagrada.Da ne padnem u nemilost vašeg šefa što bi značilo samo jedno : ULICA - BEZ BOJA ! Bez hrane, kreveta, i ponovo SKOK.Četrnaesti put. Jednom će me sreća izdati i SAVA će me progutati. U jednom zalogaju. Nestaću pod krilom sivog talasa.

248

Ko će vam onda pričati divnu tužnu priču o jednom geniju za koga ste čuli samo na času likovnog. U školi.Možda...Zavisi od nadahnuća vašeg učitelja. Da li me je samo pomenuo među svim tim nesretnicima. Ili vam je možda rekao onu čuvenu šalu : " VAN GOG BI DANAS BIO MNOOOGO BOGAT ČOVEK " Ne... Takav luksuz sebi ne smemo da dopustimo. Dakle cepam... Evo ga - dolazi. Čitamo se kasnije... I s k r a Apsurdi su moj život. Pišem o njima već pet godina. Neke i snimam. Oni me, tako reći izdržavaju. Šta ću kad ih narod voli. I moj urednik... "SVAKA KAP MORSKE VODE SADRŽI MILIJARDU ATOMA ZLATA" "PACOV MOŽE DA IZDRŽI BEZ VODE DUŽE NEGO KAMILA" U jebote... "JEDINA ŽIVOTINJA NA SVETU KOD KOJE JE MUŽJAK BREMENIT JE MORSKI KONJIC" Više NE.Dva su mužjaka ljudske vrste zatrudnela.Čudo ? Ne baš - oba su nekad bile ŽENE.Da li se sad to važi ili... Ne bitno...

249

"VATRA BRŽE NAPREDUJE UZ BRDO NEGO NIZ BRDO" "TOPLA VODA SE BRŽE SMRZAVA OD HLADNE" Ništa za mene... Mobilni je zavapio - DIS IZ MAJ LAJF - javi se ! Javim se. Slušam. Krećem odmah ! Drajver je bio spreman što ne mogu reći za kameru. Felini skita po kancelarijama u potrazi za ženkom. Odvešće je u jazbinu po prepoznatljivom scenariju... SAMO... Niko više ne pada na laskanja i obećanja. Mora da šuška.Što duže to bolje. Dobar provod pod OBAVEZNO...Pokloni... Nalazimo ga najzad. Sa njim je i TONAC.Uči mali, uči... Pokret. Čemu tolika žurba, pitaju se. Ukratko - "moj Vinsent" je po trinaesti put digao ruku na sebe... Tačnije nogu...Zakoračio je u reku... Sa Brankovog... To ga dovodi na prvo mesto top liste apsurda za našu emisiju...Lepo je počela godina...Već treća ZIMA kako pokušava da sebi oduzme život... JEL USPEO, OVAJ PUT ? Zašto samo zimi, mislim se - NIJE - IZVUKLA GA "REČNA SLUŽBA SPAŠAVANJA" KUDA DA VOZIM, pita Drajver U LAZU, KUDA BI...TAMO IH ODVODE...MOŽDA ĆE SERGEJ OVOGA PUTA DA ME PUSTI DA PRIČAM SA NJIM...

250

TI FELINI, PRATI ME, NEMOJ DA JURIŠ RIBE PO... NE JURIM, MAČKO - JA IH SAKUPLJAM, ZNAŠ KOLIKI AKVARIJUM IMAM U GAJBI. NE ZNAM.JA SAM JEDINA IZ REDAKCIJE ČIJA NOGA NIJE KROČILA TAMO...NITI ĆE...IKAD. "NIKAD NE RECI - NIKAD". " NIKAD - čak ni tada ". MAJA Da, dobro se sećam našeg prvog susreta. Samo retki nađu retke... Pevao je radio uspavanku za dečaka. Prva noć. Duševna bolnica LAZA LAZAREVIĆ. Padinska Skela. Velegrad ne izgleda tako strašno kao u pričama. Nas iz provincije kolege stalno plaše Beogradom. Poješće nas mrak tamo, kao... Ni "ludaci" nisu ništa "luđi" od onih naših. Pacijenti, mislim. Ovde moram da pazim na "rečnik". Dolazim iz malog mesta na krajnjem istoku Srbije. Ako bi da se igrate - TRI slova, zimzeleno drvo. Jelin dečko...ha - ha - ha...

251

Podelila sam terapiju, uglavnom anti depresivi, lekovi za smirenje... Poneka manija gonjenja, šizofrenija, poremećaj ličnosti i omiljena dijagnoza mog šefa - dezorjentisanost. U vremenu i prostoru... "TREBA SAMO DA ORJENTIŠEMO PACIJENTA I IZLEČEN JE" Sergej je tatin školski drug, dugo godišnji prijatelj i naravno kum.Moj.On bar tako misli... Krstio me je još dok sam bila beba.On je u to ubeđen. BOG NA NEBU, KUM NA ZEMLJI reče mi otac kad me otpremi na novo radno mesto u PRESTONICU. Majka mi je jedan drugi (DUGI) govor držala ali da vas ne zamaram sa tim...Sve same zablude... Na lepo me "mesto" namestio moj kum. Noćna dežurstva, brojanje sedativa i podela istih, radna terapija i razgovori sa suicidnim pacijentima... Nije baš "F" odeljenje, gde su naj teži slučajevi, ali nije ni daleko odatle... Odmah iza "A" Stalno pristižu novi.Život nije lak.Naprotiv.Sve je teži. Sad su, baš, dovezli jednog i ja sam dobila zadatak da noćas razgovaram sa njim. Sergej ima puno poverenje u mene. On ne može na posao...Ne oseća se dobro... Kad je čuo o kome se radi - (...Bezopasan je taj, dobro ga znam.Traži samo toplu reč...) Uzimaju mu podatke, šale se sa njim. Svi ga poznaju...Sestre i bolničari. ŠTA JE SLIKAR, OPET TE IZVUKLI... EVO SAD ĆE OVA NOVA SESTRICA SVE LEPO DA TI POKAŽE. MADA BI TI MOGAO NJOJ, LEONARDO...NJOJ JE OVO PRVA NOĆ A TI SI VEĆ DOMAĆI... - JA SE ZOVEM VINSENT. AHA, LUTKO, PREUZMI GA.

252

Seli smo u sobu za prijem a ti si me gledao tužno, štenećim pogledom.Rekao si tada da si umoran od svega i da ti nije do priče.Šetala sam tvojim umom.Pričao je dovoljno... Znaš da moramo to da prođemo. Sedim i pišem. To će ujutru postati izveštaj za šefa klinike... Poznaješ Sergeja.On te uvek "izlečenog" pusti a ti mu ovako vratiš.Ali ne može se živeti u gradu gde te niko ne shvata.Bez prijatelja, bez hrane i što je najgore BEZ BOJA...JA SAM VINSENT VAN GOG, mirno si se predstavio, NE UMEM ŽIVETI BEZ BOJA...OVDE IH IMA DOSTA, A NIKO IH NE KORISTI...IMA I MOJIH SLIKA, DOĐI... Poveo si me do zida, sasvim ne primetljivog do tada i POKAZAO MI... Ta slika me je naterala da sednem.Sve se zavrtelo. Nikad ništa slično nisam videla...Te BOJE.NOĆ U KOLORU. Cela tuba NARANDŽASTE mora da je otišla na mesec.Žuta na zvezde a tamno plava na noć... Sedela sam nema ispred te slike - (na fotelji koju si mi učtivo prineo) - i verovala... MOJA JE, VERUJ MI...DOPADA TI SE ? DIVNA JE... NE MISLIŠ DA JE ČUDNA ? DA SAM MALO PRETERAO SA IMPASTOM ? SA ČIME ? V I N S E N T Rekla si tada da nikad nisi videla takve zvezde.Noćno nebo. Nedelju dana sam ti iz večeri u veče pokazivao svoj rad. Pričao ti o svom prošlom životu.Tužno platno.Ne dovršeno.Nikad ne oslikano do kraja... Bila si u početku kao i SVI DRUGI ne poverljiva ali tako strpljiva.Čista.Tebi se bar dopadaju slike...

253

Razumeš da sam tu jer je toplo i zato što uvek mogu da računam na bar dva obroka dnevno.Shvataš da su mi omiljene "slobodne aktivnosti" jer tada SLIKAM... JER TADA IMAM SA ČIM DA SLIKAM. Kada sam poslednje noći tvog dežurstva naslikao tvoj portret, shvatila si da govorim ISTINU. Da sam ja ON... Da sam se vratio. Da ispravim vekovnu nepravdu. Gomile ne prodatih slika.Bezvrednih. Danas - ne procenljive...Vrednije od zlata.Ipak... Manje vredne od njih samih. Nažalost, vratio se sa iznenadnog bolovanja i Sergej. Opet mučni razgovori. Lekovi od kojih mi se povraća. Vrtoglavica. Pilule zbog kojih ne mogu da radim. Jedino što znam. Da slikam. Dogovorih se da ne moram da pijem to đubre pod uslovom da počnem da vodim dnevnik. Da smem da slikam samo JEDNU sliku dnevno. Da noću spavam kao svi drugi.Da pokušam da se setim. Ko sam i gde živim.Imam li nekog svog. Da učestvujem na tvojoj radnoj terapiji...U RATu ? (Ovo poslednje mi i nije tako teško palo.) Zbog tebe Maja. Volim da te slušam.Da te gledam dok radiš.Da pišem. To je bio uslov. Ali ova sveska.Praznina.Moram da je popunim.Rečima. Možda mi se tako vrati... Pamtim samo da sam imao NEKOG koga sam ne izmerno voleo. TE OČI.PLAVETNILO KOJE IZ NJIH KLIČE.Ne znam da li su muške ili ženske.Ali kad ih ponovo budem video setiću se.AKO ih ugledam, ikad...Užas - kakav napor...Uzalud....

254

Sad bežim u san.On beži od mene.Neće na oči.Hoće da ga pustim da luta u noći... Te noći što mame...Mirisi koji se uvlače kroz otškrinut prozor naše spavaone...Zavijanje kuje na pun mesec.Vetar čiji fijuk ledi krv u venama. Dah obližnjeg kanala.Zimski.Oštar. Setim se kad si došla sa nekom knjigom iz bolničke biblioteke... Pitanja... Tek da zapišeš da pacijent ZNA APSOLUTNO SVE o VINSENTU VAN GOGU...A ničega drugog ne može da se seti... Ma ajde... Otac ? ...Teodorus... Majka ? ... Ana ... Braća, sestre ?...Teo, Kor, Ana, Liz, Vil... Pitala si me tada zašto im dajem nadimke a ne puna imena. I zašto ne bi ispričao nešto o njima. PROČITAJ SAMA IZ TE KNJIGE KOJU DRŽIŠ U KRILU... Baš se slatko duriš... Dobro... Rođen sam 30 marta 1853 u selu Grot Zundert u holandskoj provinciji Brabant.Sestra Ana, dve godine mlađa.Brat Teo četiri.Sestra ELIZabet šest godina mlađa.VILhelmina devet.Brat KORnelius 13 godina mlađi. Eto... Nešto teže ? Kad je rođen Teo ? Prvog maja 1857. Kad je umro ? Šest meseci posle mene - 25 januara 1891 Ne ? Ja sam pokušao da pucajući u grudi umirim BOL KOJI JE PARAO SRCE,

255

beše to 27 jula...Dva dana kasnije duša moja će ostaviti tu ruinu od telesa posle 37 godina prebivanja i mučenja u istoj... Ali to su smešni podatci - PRIČAĆU TI NEŠTO ŠTO NIKO NE ZNA. Niko živ. Vesper Mora da me je ova knjiga potresla. Zamalo da zaplačem.Dobro - jedna suza.Ali... Ogladnela sam, iznenada sasvim. MOST PREKO VEČNOSTI – Ričard Bah. Da, da to je taj. Galebov otac.Galeba Džonatana tvorac. Livingstona – znate ga ? E – baš taj… užasno mrzim " GLAGOLSKE " romane, tipa ovaj je uradio ovo, onaj je rekao ono... Ali pisac "ILUZIJA", "JEDNO", "KRILA" i već pomenutih "GALEBA" i "MOSTA" daleko je od dosadnih knjiga "nabijenih RADNJOM" Njegove reči su PROROČKE i sam RIČARD je daleko ispred svog vremena. Baš kao i ja.Takvi su uvek NE SHVAĆENI, čitaj ODBAČENI u svetu u kom se trenutno nalaze... U svetu "TVORCA" jednakih po rođenju. Ništa nije NE TAČNIJE od toga... Gde li je sada moj tvorac, da vam potvrdi ovu izjavu ? Njega nikad neću pronaći.Nije mi naročito bitan. Nije me JEDNAKOM stvorio. Ali OTAC.Njega bi želela da vidim.Da sve bude kao nekad... Zato i dalje, uporno TRAGAM. Zato ga tražim sve ove godine. Majku nikad nisam ni upoznala.Ostavila me je još dok sam bila beba.Tek tri dana sam imala kada me je ostavila pred vratima njegovim. Krasnu je kuću izabrala, nalepšu u kraju.

256

Tako je na izlasku iz iste taj lik što me našao postao moj otac.PRONAŠAO ME.A nije mu bilo suđeno. Ne, nije mu bilo REČENO nego baš SUĐENO. Tako se, mislim, kaže... Sada ja njega tražim… Bez obzira što ta kuća i nije baš bila njegova… Ma, nije bila njegova UOPŠTE. On je samo imao ključeve i tu je obitavao već nedelju dana - toliko mu je još preostalo vremena za druženje sa tom vilom… Dok ne završi zidove. Slikar, i to kakav - a radi kao moler. Jednom naročitom zidu nije odoleo. Valjda mu je zaličio na platno. Ne velik, kockast mamio ga je svojom belinom. I moj tata Vinsent ga je oslikao.Besplatno. U čast našeg susreta. Poneo me je unutra, našao neko mleko u frižideru, stavio da ga ugreje. Tada su počele ne volje. Plakala sam snažno ne hajući na njegova kreveljenja. Nije imao flašicu za bebe. Cucla je ključna reč jer bi, sada već toplo, mleko mogao sipati u bilo koju flašu...Navući cuclu koju nije imao. Onda je započeo pretragu kuće... To inače NIKAD ne bi učinio da mu ja onako majušna ali opako grlata nisam, zavijajući tražila. I našao je posle par minuta. Bila je tanka puna mleka, mekana kao dojka nesretnice što me ostavi, i ... MIRISALA JE NA JAGODE... Dobri čovek je napunio gazdin kondom mlekom, probušio vrh iglicom i tako mi utolio glad. Varate se ako mislite da mi je spasao život. Dobro možda jedan od DEVET. Nisam vam rekla ? Ja sam mače.

257

Tako me je zvao MAČE MOJE MALO... Kako ja sve ovo znam i zašto vam pričam ovu srceparajuću priču ? Znam tako što mi je Vinsent ispričao svaki sekund mog života sa njim.Svaki delić, ni jedan detalj nije preskakao. NIŠTA SLAGAO. NIŠTA DODAO NI ODUZEO...Možete li da pojmite TOTALNU ISKRENOST ? Ko bi voleo tako nešto ? Ko bi podneo nešto takvo ? ISTINU UVIJENU U PELENU.USRANU I UPIŠANU TOLIKO PUTA... Počelo je od trena kad mi je ne baš nežno ugurao prezervativ sa ukusom jagoda PUN TOPLOG MLEKA ŽIVOTA. Moja kravica sa sočnim vimenom.Ružičasto - crvenim... Pričao mi i nikad više nije prestao - valjda da odagna strah koji ga je terao da drhti ili jad koji mu je gonio suze na oči.Tresao se kao prut. I glas mu je podrhtavao : AJDE, TAKO, MAČE MOJE MALO.DA LEPO RUCKIMO PA DA PAJKIMO.KO LI JE MOGAO TEBE DA OSTAVI.KAKVO JE SRCE U MAJKE KOJA SE ČEDA SVOGA ODREKLA.OVAKVE LEPOTICE. NIJE TI NI IME DALA.NI MLEKCE TI NIJE OSTAVILA. SRČI SAMO TI...TAKO, LEPO MOJE, GLADNO MAČE....Počeo je da prebira po običnoj korpi - cegeru jednom ne uglednom - ali ništa nije našao ispod ćebeta kojim sam bila uvijena. Osim pelene i ćebeta ništa mu nisam donela.Ni tada ni bilo kada.A tako mi je mnogo dao. SAD ĆE TEBE ČIKA VINSENT DA NAHRANI PA ONDA IDEMO U... ČEKAJ, MAČE MOJE MALO - PA GDE TA NOSIM ? U POLICIJU - TAMO NE SMEM NI DA PRIVIRIM. U BOLNICU JOŠ MANJE. GAZDE SE VRAĆAJU TEK SLEDEĆE NEDELJE.ONI BI ZNALI KUDA SA TOBOM, ALI JA ...

258

Htedoh da mu kažem da mi je lapo sa njim. (Miris jagoda mešao se sa mirisom farbanih zidova. Duh boje nosio je i u kosi, na rukama i u dahu. Sve sam to osetila i da se ne lažemo prijalo mi je.) Ništa nije htelo napolje osim plača. Tada još nisam znala ali kako budem odrastala shvatiću da mogu da upamtim SVAKU, ali baš SVAKU REČ ovoga čoveka koji će mi ocem postati. (Ne svojom voljom već nekom magičnom igrom sudbine.) Pomislih SVAKO TO MOŽE.Ništa čudno, čak je lako. Ko sme da proba. I veruje... Testo je evo zamešeno, a kakva će pita nastati zavisi šta će te u nju staviti. Jabuke ? Višnje ? Borovnice ? Sir ? Maline ? Zelje ili pečurke možda... Stavite vi šta god vam milo meni JAGODE ostaše u mozgu i na silne muke stavih mog Vinsenta jer nisam htela ni da pipnem mleko osim ako nije provučeno kroz ukusni lubrikant.Marke JAGODA. BIZARNO ? Ni najmanje... Kad čujete ostatak Vinsentove priče - koja evo klizi preko mog jezika - SMEŠKAĆETE SE a ne ZGRAŽAVATI nad jagodama. Znači - odlučio je da me zadrži još nedelju dana i to mi odmah sasuo u lice.Majušno - sa dva OGROMNA OKA. LEPO ĆEMO SE SLAGATI, MAČE MOJE MALO, TI I JA.

259

OSTAĆEŠ SAMNOM JOŠ MALO DOK GAZDARICA NE VIDI ŠTA ĆEMO...AJDE SAD TI LEPO DA PAJKIŠ, VIDI JE SVE JE SMAZALALA DO POSLEDNJE KAPI. JA SAM POŠAO U NABAVKU KAD SI ME TI IZNENADILA MAČENCE...TREBA NESTO DA KUPIM - PREKOPUTA...DOBRO I MLEKCE...ALI PIVO DA TE USPAVAM... NE ZNAM DA PEVAM ALI DOBRO IMITIRAM TRUBU PA ĆU TI TRUBITI NEŠTO... ALI ŠTA ? Počeo je, kao neki marš a kad je video da negodujem, okrenuo me na stomak, prislonio glavu na mišicu leve ruke, na prevoju lakta a desnom lupkao po guzi u ritmu sad već nekih prijatnijih nota.Truba je sad dobila pratnju. Doboš neki.Ma ne, TAM - TAM. Tako sam još od trećeg dana svog novog života imala priliku da slušam orkestar uživo. Opijena mirisom koji ću mnogo kasnije prepoznati kao terpentin, podojena mlekom od jagoda zaspala sam spokojna. U tatinom naručju. Kasnije, kad je krenuo u prodavnicu, uvio me u ćebe i pažljivo spustio na sredinu bračnog kreveta buržuja koje je moja genetska majka odredila za staraoce. Mislila je bar, da me dobro udomi kad već "mora" da me negde ostavi. Kako se samo prevarila... Posle divne nedelje provedene sa Vinsentom... Gazde su se vratile.I... NIJE IM SE SVIDELA SLIKA. Nije im se dopala beba. Nije ih ganulo tatino objašnjenje. Nisu hteli da se petljaju sa mnom. Platili su duplo za "LOŠE OBAVLJEN POSAO", ( griža savesti, možda ? )....i...izbacili Vinsenta na ulicu. Zajedno sa korpom. Zajedno samnom. Možda su se uplašili ?

260

Čega ? Ucena, obaveza, poludele majke, blesavog molera kome su ostavili vilu na renoviranje a ovaj im pokrao kondome i oslikao zid jarkim bojama prirode, neba i sunca... Sad bi još da im uvali bebu. Da su hteli " DECU, SAMI BI IH PRAVILI " Toliko o izboru moje "majke" Ne ću ih više ni pomenuti - nisu uopšte bitni ni za priču ni za mene...Kao ni nju...Nesretnicu koja me se zauvek otarasila... Nikad je nisam potražila. Ona mene ? Jeste ? Ma, šta kažete !? Gledali ste film. Vratila se posle neke godine ? Godine dobre za nju...A ovi "Jevreji" je izbacili.Hteli da zovu žandare ? Napujdali psa na nesretnicu...Njihovog MEDU ? Na nju ? Kupili ga da im bude zamena za...ma nije to bilo u mom filmu...Moj će MORATI da se završi hepi - endom ili ga neću ni snimati... Nisam vam rekla ? Biću GLUMICA ! O da, bilo je suza.Očajavanja.Glumatanja... Bilo je i pretnji Vinsentu da ODLAZIM ODMAH DA NAĐEM PRAVOG TATU I MAMU kad on ne može ni ekskurziju morsku da mi plati...Đačku...mislim... Uvek je PALILO, jadnik se vraćao uveče PUN novaca i davao mi sve do zadnjeg dinara preklinjavši me da ga ne napuštam. Prodavao je u KNEZU svoje slike u bez cenje.Zbog mene. Samo je gunđao kako mu se sve ETO, vraća.Nisam ga kapirala. Tada. Ali dobro, retki su to trenutci bili... On se brinuo o meni, dakle, od trećeg dana mog života - dok nisam progovorila, prohodala, pošla u školu - završila

261

osnovnu školu sa svim peticama a da nikad knjigu nisam ni pipnula...Pogodili ste kako ? Imam " fotografsko pamćenje " Mrzela sam taj dar tada, ni sada ga ne podnosim. Iako mi je mnogo olakšao... Ništa baš ništa NE UMEM DA ZABORAVIM. Za ovih šesnaest godina života mnogo se toga nakupilo. Izbacivala bi slike iz mozga lopatama samo da mogu... A onda SMO OBRNULI ULOGE... Pošla sam u srednju i ubrzo je napustila. Vinsent je odlepio...Ne zbog mene. Nije više ništa mogao da radi osim slikanja ! Ništa u ruci nije podnosio osim četkice. Polu isceđene tube bile su svud po sobi. Polu završena platna čudesnih boja ležala su i dozivala. Pružala ruke, nemoćna kao nekad ja. Hranu koju mu spremim jedva da okusi. Počeo je da se svađa sa nekim, prvo u snu a zatim i na javi. Jednog dana me je posadio na stolicu na platno razgovora i rekao da je on Vinsent. Znam - to si bio poslednjih 37 godina. NE RAZUMEŠ - VAN GOG TO SAM JA - PREPOZNAO SAM SE. SAMA ME RUKA VODI DA SLIKAM KAO ON.BORIO SAM SE - NE IDE...SVAKA SLIKA, SVAKI POTEZ TAJ IMPASTO - SNAŽNI NANOSI BOJE - ENERGIJA, SVE TREPTI U POKRETU - SVAKO OVO DO POLA ZAVRŠENO PLATNO...TO JE ON - TO SAM JA VINSENT VAN GOG... NJEGOV DVOJNIK, DRUGO JA, INKARNACIJA, LEVA DIMENZIJA,PARALELNI SVEMIR, HOLOGRAM - ŠTA LI SAM? ALI TO JE TO... SHVATIO SAM I TO PROSVETLJENJE ME KONAČNO OSLOBODILO.SAD MOGU DA KAŽEM SVETU ! KO SAM !

262

Samo to nemoj, htela sam da kažem - OBELEŽENA sam za svakog ko zna za moj dar.Za njih sam NAKAZA iako sam lepa, NEPOŽELJNA iako me žele.Ali nisam od njihove vrste... Čak me ni profesori nisu shvatali ozbiljno. Vanzemaljac koji ne mora da buba.Dovoljno je da jednom pročitam tekst.Vidim sliku.Čujem muziku. Ton. Note. Film. Poemu. Ali ne, nije me slušao. Zgrabio je sliku, jedinu koju je završio i izleteo napolje. Od tada ga više nisam videla... Ne - NIJE ON NESTAO - JA SAM... Njega nije bilo kad sam se vratila našoj dvorišnoj udžerici posle mesec dana skitanja po svetu. Polako, objasniću vam... Komšije kažu da je bio van sebe od brige. Bol ga je uništavala. Nije hteo da jede, pije, samo je slikao. Spavao i slikao. Kad posle pedeset oslikanih platana nisu hteli da ga prime u UDRUŽENJE, pokušao je da se ubije. Pričali su da BEZ MENE i BEZ BOJA nije više mogao. Mislio je, jadan, da tamo dele BOJE besplatno. Pa slikaj do mile volje.Moj tata HIPIK... Nisu zato udruženja nastala.Da pomažu talente...NE - Već da ovi izdržavaju nesposobne koji znaju lepo da lažu. On je bio operisan od laganja.Moj Vinsent. Nije uspeo da liši sebe života pa je odveden u duševnu bolnicu u Skeli i više se nije vraćao kući... Od sramote, valjda. Ili zato što je tamo dobio platna, boje - možda još nešto ?

263

Svima u dvorištu je obećavao BOLJI ŽIVOT, KULE I GRADOVE kad postane slavan i ispravi neku "vekovnu ne pravdu" Jadnici "DVA" - pali su na priču.I na drugi deo - čak... Šta zna raja o EKSPRESIONIZMU...Još ga čekaju... Ja znam mnogo toga. Tokom ovih godina prateći tragove mog tate SVE sam naučila o slikarstvu... Zato sad "pet para" ne bih dala za neke basnoslovno skupe slike. Pogotovu ove "MODERNE" iz Pariza. Čista prevara. Pazite - ŠTO VEĆE PLATNO TO LOŠIJI SLIKAR. Da ne kažem manji... I, tako - ja u LAZU a on otpušten kao zdrav. "Orjentisan u vremenu i prostoru." Alal ti diploma, majstore... Neki Sergej.Diša. Tražio mi broj mobilnog da mi javi ako sazna nešto. Ostavio mi njegov broj da ga nazovem ako se tata pojavi. DŽUKAC MATORI. Pogledajte samo kako izgledam i SVE će vam biti jasno. Bejbi Fejs, da svakom prikrivenom pedofilu krene voda na usta i tako se otkrije.Ne treba da mu traže po kompu... Ne moraju da kopaju po hardu... Zlatna kosa koju još uvek nisam upoznala sa hidrogenom. Plave oči blistavije od letnjeg neba.Dublje od Jadrana kod Perasta.Tamo sam bila sa školom... Na moru. Mršavica, zategnutog stomaka i male ali zaobljene guze. JBGa sad su velike u modi.Prokleta DžejLo.Kad su bile male - ja sam bila mala... Ali grudi...NE : G R U D I . Okrugle kao dve lopte za rukomet.Čvrste kao stene.Stavite li olovke ispod njih obe će pasti privučene silom teže. Stariji ne znaju gde da gledaju - u oči ili u grudi. Mlađi se ipak drže rukometa...

264

A ovaj ćale, čas gleda gore čas dole.Šeta matori lukavo. A ha - dedice...Broj mobilnog...Da, da...Kako da ne... Dala sam mu broj mog poslednjeg "PRATIOCA" Ne, nije ono što misliš, dragi čitaoče... Pooolaaakooo... Objasniću ti. Sad moram na avion. Za BEOGRAD. Opet me je prešao.Moj tata Vinsent. Poslednji trag je vodio u "RIJKSMUSEUM". Amsterdam.Holandija. Tamo sam prvi put videla Vinsentov rad, mislim na PRAVOG VAN GOGA... Glupe reprodukcije u knjigama o umetnosti ništa ne kazuju. Ni razglednice. Morate dodirnuti platno. Jesam. Kunem vam se.Sad sam za korak bliže da poverujem tati. Kako ? Evo, ispovediću se samo da se smestim u " gvozdenu pticu " A dotle, skuvajte kaficu. Ili čaj. Možete i milk šejk. I ja bi jedan. Jagoda naravno... A koji drugi ? ISKRA " JEDNA PČELA TOKOM ŽIVOTA SAKUPI SAMO JEDNU DVANAESTINU KAŠIČICE MEDA " " PACOVI SE RAZMNOŽE TAKO BRZO DA ZA GODINU I PO JEDAN PAR MOŽE IMATI MILION POTOMAKA " Životinjski svet je čudestan.Tako INSPIRIŠE. Za radnim stolom sam.Radim.Kucam sinopsis.Na računaru. U duševnoj bolnici doživeli smo fijasko.

265

Sergej je uzeo bolovanje. Neka mala prostakuša nije nam dozvolila da priđemo krilu " B " , tako da Vinsenta nismo ni videli... Propade moj pokušaj da mu nakačim zvanje - "kralj apsurda" Čovek je 13 puta pokušao da se ubije, a ne daju mi intervju sa njim...Zaslužio je... Posle moje intervencije i mučnog razgovora sa Sergejem izvukla sam obećanje da "imam priču" čim se vrati u fotelju. ISKAMČILA - bolje reći... Šta li mu znači ono da mi se priča baš i neće dopasti... Drugi deo pogodbe da moram da promovišem ustanovu i njega - direktora iste - bio mi je kristalno jasan...Reklama za LAZU. SVAŠTA ! Ali, da sačekamo...Još par dana... "Venera je jedina planeta koja se okreće u smeru kazaljki ..." Sumnjam da će moj urednik biti zadovoljan ovim kratkim, preciznim apsurdima koji sami po sebi sve kazuju... Njemu je potrebna priča.Akcija.Snimci.Ne samo studio... Više, kaže, voli snimatelje od kamermana... Šta treba da radim ? Da pitam Veneru zašto je "kontrašica" i ko je u pravu ona ili ostalih osam... Pardon sedam...Pluton više nije planeta...Izbaciše ga naučnici...Kako li se osećao - da ga pitamo... Kamera - ide Ton - ide Ja : "KAKO SE OSEĆATE MISTER, ( ILI SENJOR ), PLUTON ? " P - "DOBRO SAM PODNEO TAJ NISKI UDARAC, ŠETAM SE POMALO KOSMIČKIM PAŠNJAKOM.ALI HADRON - NJEMU JE TO TEŠKO PALO.RAZMIŠLJA DA SKOČI U OBLIŽNJU CRNU RUPU " JA : "ZAŠTO, MOLIĆU LEPO" P - "NIJE VIŠE MESEC JEDNE PLANETE.SAD JE OBIČNA STENČUGA LEDENA ŠTO KRUŽI OKO MENE - LUTALICE "

266

NE, ne verujem da bi se oduševio GOSIN UREDNIK. "KROKODILI NE MOGU DA IZBACE JEZIK, MAČKE NE MOGU DA POKREĆU VILICU LEVO - DESNO..." - toga mu je dosta. Životinjskih pokrivalica.Svemirskih. E pa - za ovog lika što tvrdi da je Van Gog, tako i slika, i pokušava da se SAMOUBIJE jer mu niko ne veruje i ne sluša ga - moraćemo malo da sačekamo... Ali, kad te se ja dočepam napraviću ZVEZDU od tebe momče. Svi će te drugačije gledati posle gostovanja u mojoj emisiji - " DOBRO DOŠLI U SVET APSURDA " Na pravu adresu se obrati i vrata slave će se otvoriti... Uspeh te vuče za rukav a ti ga ignorišeš.Svet te zove. Samo se pojavi - ispričaj tvoju PRIČU, naslikaj tvoju SLIKU i snobovi iz "udruženja" će zažaliti što te nisu primili... Slikar iz "KNEZA" postaće atrakcija BEOGRADA. A dotle... " NAJČEŠĆE KRADENA KNJIGA IZ KNJIŽARA JE...pogađate... GINISOVA KNJIGA REKORDA." (eto vidiš...) , Ta - da - da - dam : Likujem.Dok prsti lete po tastaturi. Šta tamo ima tako zanimljivo ? APSURDI. Jedan do drugoga. Jedan za drugim.Sve GO rekord apsurdni. Zato i moj serijal grabi ka vrhu NAJ GLEDANIJIH emisija. Uskoro će mo Vini, baciti grad pod noge. Ti i ja. Zajedno.Bićemo na vrhu i tako mi mikrofona niko nas neće skinuti odatle.A onda... " PRVA ČETIRI POTEZA U ŠAHU MOŽETE ODIGRATI NA, pazite sad dobro, 318.979.564.000 NAČINA..."

267

MAJA On stvarno piše dnevnik... Sergej je uspeo da ga natera, šta li mu je obećao... Čime li ga ucenio.Bolje reći. (Čitam, pre no što ću ga odneti direktoru.) mmm - ja mu se dopadam...interesantan čovek... Ima nešto u njegovoj priči. Pun je tajni. Ha, imam i ja jednu... Uopšte ne liči - FIZIČKI - na VAN GOGA - ali mi je već objasnio da reinkarnacija nema veze sa " fizikom ". Ma - Bravo. Zna, ama baš sve o Van Gogu ali mu je potreban dodatni napor da se priseti.Ponekad pretera - kao sa onom pričom da mu je Gogen odsekao uho brijačem : "KAD SAM GA GAĐAO ČAŠOM U KOJOJ SE KUPAO APSINT" Nije mi baš naj jasnije.Pitaću kuma.Pardon - šefa... Ali te slike koje radi... Portereti su mu baš VANGOGOVSKI.Nanosi boja na lice da bi uhvatio karakterne osobine. Oči koje uvek govore više od usana, potezi po poljima senki bile to jagodice ili obrazi.Čelo.Vrat ili brada... Simbolika predmeta koji obavezno prati portret. Mene je naslikao sa onom knjigom u rukama...Žuta - ISTORIJA UMETNOSTI.Zatim... Vrišteće ljubičast radni mantil nasuprot zagasitim bojama zidova. Na licu smetovi CRVENE - NARANDŽASTE - OKER, ( mora da misli da imam jak karakter ), i stidljivi tonovi zelenoplave kao da se kolebam...Linije nisu baš tačne ali taj IZRAZ - to sam JA, kakvu ponekad sebe ulovim u ogledalu. Zar me on tako doživljava ? " TRENUTNO, kaže.KAD TE BOLJE UPOZNAM PORTRET ĆE BITI SASVIM DRUGAČIJI.POZIRAĆEŠ MI JOŠ ? OBEĆAJ, MOLIM TE " Morala sam. Pogled je bio grozničav.Ne izdrživ.

268

E, sad o mojoj maloj tajni... Drago mi je što me zove MAJA u "dnevniku" - mada sam mu ja to smestila u mozak.Učinila da izgleda kao da je on smislio.Sugerisala mu mislima i on je to pročitao. Lako je - pevate u sebi kao refren.Skandirate : MA - JA, MA - JA, MAJA i eto ga - - ZVAĆU TE...MAJA...U SVESCI KOJU MORAM ISPISATI ZA VREME MOG BORAVKA OVDE.NADAM SE DA ĆE POTRAJATI ! A NE KO PROŠLI PUT - DVE NEDELJE... Znači ja sam odgovorna za tu ILUZIJU... MAJA na SANSKRITU, drevnom jeziku - pra jeziku - znači ILUZIJA... Zapravo veća nego što mislite...evo zašto... Dajem vam svoju ispovest koja će me - svesna sam toga - učiniti ranjivijom nego što u stvari jesam...Psst, proverite da li ste sami...Niko ne gviri u vašu knjižicu ?

Ovaj primerak je jedinstven i magičan... U ostalim knjigama ovoga nema ! U ostalim - MAJA je samo još jedna obična dušebrižnica. Sestra iz provincije koja se vezala za svog prvog velegradskog pacijenta... Ali, ne i JA ! Veseli Anđeo - to sam bila. BESMRTNI beli krilati stvor. Tako me zamišljate ? Neću vam kvariti idilu. Istina je malčice drugačija... Ma, neka vam bude. Igrala sam se sa RAJEM - TO, zapamtite nije MESTO već STANJE.Slatko stvorenje koje može imati bezbroj lica. Kako ga već osmislite... Pili smo slatki nektar grožđani i grickali zrnca nara.

269

Dugu crnu kosu krasio mi je venac svežeg i mirisnog cveća sa nebeskih livada...Pesma vaskrslih ptica ovde je za oktavu viša, za ton jasnija nego na zemlji. Ne - ne podižite glavu u visine - nije u pitanju ta dimenzija. Vaše PROSTOR - VREME, za nas nema nikakvog značaja. Kod vas sija, videh to čim sam sišla, jedno SUNCE.Ovde SUNCE možete dohvatiti rukama - JEDNO od milion malih sunčića...Sva čula uživaju a ima ih tri put više nego što ima običan, normalan čovek... Da ne dužim više, sve je to meni oduzeto jednim nesretnim slučajem, jednom ne opreznom igrom njih dvoje dole na zemlji...davljenje jedne klinke... Morala sam da umrem da bi ona živela. Morala sam da napustim dimenziju i utrčim u vašu bezveznu igru koja se, kakve li ironije ovde zove ŽIVOT. PRAVI ŽIVOT JE U MOM SVETU.VERUJTE NA REČ - IAKO ĆE GA NEKI ISKUSITI...što...ZAVISI OD VAS SAMIH KOLIKO STE SPREMNI DA... ALI O TOME NE ODLUČUJEM JA - VEĆ ON... ISTI ONAJ KOJI JE ODLUČIO DA SMIRI JEDNOG ANĐELA I POŠALJE GA NA ZEMLJU... Tako sam se ne očekivano, pošto je njen mladić sasvim slučajno - kladim se - "rekao šifru" dok se davila u Peku: VRATI SE ! VRATI SE ! VRATI SE ! - tri puta je u očajanju zvao i ja sam uskočila u njeno telo.Umesto da umre ona - umrla sam ja i moja duša dobila je telo...A tako mi se nije išlo... Vi čak ne možete ni da letite bez čudnih naprava koje ste izmislili. Za to je opet zaslužan jedan moj rođak iz trinaeste dimenzije ali neću vam kvariti Braću Rajt... Izronila sam na površinu i nije mi trebalo ono jeftino filmsko : DIŠI, DIŠI, DIŠI... Moj dečko je bio ne izmerno srećan što me nije izgubio. Kasnije kad se verimo IZGUBIĆU ja njega... Ostaće zatrpan u jami Borskih Rudnika. Tako vam je to - RAVNOTEŽA ne sme biti narušena. Morao je da ode jer nije pustio da ona ode...

270

Sad sam JA tu SVESNA ko sam i šta sam... Za razliku od Vinsenta koji se vratio ali je toga postao svestan tek u 37moj godini "ŽIVOTA" Neko zna od trenutka - neko ne... "TRENUTAK" može biti rođenje, oživljavanje u majčinom stomaku, starost duboka mudra, pa i sama smrt - koja kao što vidite nije konačna. Ne žalite mnogo za tim telom. Ima nešto MNOOOGO lepše i bolje. Od darova "S NEBA" - (čisto da bi vam bilo lakše ), ostaše mi ČITANJE LJUDSKIH MISLI i IZLAZAK IZ TELA KAD GOD POŽELIM...( nije ni stoti deo mojih "moći" ali dobro sad ) Zato sam i poverovala Vinsentu SVE.PROČITALA SAM GA ! On je takav kakav je - ali je ISKREN do srži.Nikada me nije slagao... To je jedan od PRINCIPA za put u druge dimenzije... Za razliku od one novinarke čije sam namere teško otkrila. Došla je "kao" da razgovara sa Vinsentom...Ja sam znala da je došla da se okoristi. To je u vrhu KONTRA - PRINCIPA.Lična korist na tuđoj muci. Od tog trenutka, svesna sam počinje borba između mene i nje za Vinsenta. Samo, slabe su mi šanse.Pogledajte je samo... Ona ima PRAVU MOĆ.(OVDE NA ZEMLJI).Može da ga učini slavnim.Može da ga izleči pre nego ja i pruži mu ne uporediva zadovoljstva. Da se ne lažemo - lepša je i ima napredne linije u odnosu na moje OVODIMENZIONALNO telo. Ili da kažem OVOZEMALJSKO ? Kladim se da ima dobra primanja i lepo uređen životni prostor... Može da mu proda sve slike.Ako hoće...Samo ih proglasi za umetnički događaj godine...( eto i VAS na izložbi ) Jadnom Vinsentu baš to i treba ! Šta će mu neko da mu leči dušu koje jedva da je i svestan... Znači GUBIM... Videćemo... Jedva čekam da se otarasim ove uloge male, dobre ( kako ono krstiše nas ? ) RURALNE devojke...

271

RUŽNIJU REČ NISAM ČULA NI U JEDNOJ STVARNOSTI. NITI U BILO KOM STANJU...odrecite se ružnih reči - SLOBODNO recite SELO. SEOSKI KRAJOLIK.SEOSKA IDILA.SELO VAŠEG DETINJSTVA...Kupili ste važan PRINCIP... Ma, udarite vi samo u gong pa da počnemo.Bez rukavica. VESPER U Rijks muzeju V.V.GOG videla sam Vinsentove slike. (Tako ih je lepo opisao da nisam mogla promašiti...) Bila sam tako upadljiva među svi tim starcima - turistima. Vodič me je stalno pogletkivao.Činilo se da baš meni tumači ŽETVU.Njegov ružni holandski.Kao lavež. Kasnije kad se grupa razmilela na slobodnu turu razgledanja pričali samo na perfektnom engleskom. Da - setio se neuglednog tipa koji se na jedva razumljivoj jezičkoj mešavini bučno raspitivao za slike VAN GOGA. Nudio je pozamašnu svotu da samo opipa, golom rukom platno...TO JE NARAVNO BILO NE MOGUĆE... (Eto je MAGIČNA REČ.NEMOGUĆE izgovori vodič i baci mi rukavicu u lice.Kad god čujem tako nešto upotrebim sve svoje moći da NE MOGUĆE postane DA - MOGUĆE.) Jadni čovek nije znao šta ga je snašlo. Uzela sam ga za ruku i značajno namignula."ALI TATICE TI ĆEŠ TO URADITI ZA MENE, JEL DA ? POSLE TOGA ĆU BITI MALA POSLUŠNA DEVOJČICA..." Takvom izazovu nije mogao da odoli.Gutao je knedle zamišljajući nas u nekoj mračnoj ostavi. Ništa više nije bilo ne moguće. Poveo me do kustosa i rekao da je njegovoj kćeri rođendan i na odbojnom holandskom izložio molbu. Usluga za uslugu bila je na delu...Matori vodič dobro je zadužio kustosa... Uveli su nas u jednu prostoriju.Radila se restauracija slike "Drveće sa bršljanom" koje je slikar uradio u bolnici - azilu u SEN REMIJU - PROVANSA... Dozvolili su mi da dodirnem platno nakratko.

272

Da je samo tata mogao da me vidi...Umro bi u trenu ! U ovom muzeju su još bila izložena mnoga dela Vinsentova. Najpoznatije svakako platno : "ŽITNO POLJE SA VRANAMA" za koju neki tvrde da mu je poslednja.Misterija ove slike još nije razjašnjena... Da li vrane lete KA ili OD umetnika ? Ako ikad nađem tatu pitaću ga kakva su njegova saznanja o tome.On zna daleko više o VAN GOGU od ovog vodiča. Ovaj čičica ne zna ništa o "UVETU" osim da je završilo kod RAHELE, animir dame.Videćemo... Zahvaljujem mu se, ljubim u obraz i dajem broj sobe obližnjeg hotela u kome naravno neću biti - " TUNAJT ! "... Voda mu već pošla na usta...Dirljivo... Kako li je Vinsent stigao do Amsterdama i da li je išao u Oterlo do muzeja Kruler-Miler da snimi brojne VanGogove slike koje su tamo obešene - ne znam i iskreno nije me briga.Verovtno je imao dobru uličnu tezgu tog leta... Letim nazad jer nemam više ni kintu.Da nije sendviča u avionu onesvestila bi se od gladi.Dobro sam iscedila galantnog poslovnog pedosa, koga sam srela u JATovom avionu.Ali posle tolikih troškova u tom ludom gradu... Moram da vam priznam da, iako su lak plen, uživam da zavedem matorca - dopustim mu da me odvede u hotel... Kasnije dok čvrsto spava opelješim ga sasvim. Par pilula u viskiju ili vinu i uvek se obeznane usred striptiza koji im izvodim.Pogled na moje raskošne grudi. To je sve što dobiju od mene. Pošteno im naplatim SVLAČENJE IZ PRVOG REDA i kad se probude shvate da su skupo platili ceh svojoj pohlepi. Nikom ne pada na pamet da me prijavi jer bi morali da odgovaraju na puno ne baš prijatnih pitanja u policiji. Slikam ih nokijom, za svaki slučaj. Zajedničko na tim slikama je usnula žrtva i otkopčan mu šlic. Tako ja prilično jednostavno dođem do para i bezbolno živim putujući...Tragajući...

273

Možete o meni misliti šta hoćete ali ja nikog ne prisiljavam da mi se udvara i vodi me u sumnjive hotele. I sama mogućnost NA ONO samnom ih raspameti. Da samo možete da vidite ta lica. Dobrim ljudima tako nešto nikad neće pasti na pamet. Za perverznjake baš me briga - zaslužuju sve što ih snađe. JE LI SLOBODNO, MLADA DAMO... Eto, šta sam vam rekla.Sad će da me startuje sa jednom iz lepeze meni poznatih priča.Verujte sve su srceparajuće. PODSEĆATE ME NA ŠKOLSKU PRVU LJUBAV, ISTE OČI... Čujete li vi tog jadnika ? Dobro - idemo, baš mi treba malo keša.Ovaj ga izgleda ima u izobilju.Skupocen sat - kožni kaiš, torbica.Krokodilke. PUŠITE ? Uzimam SOBRANJE, prinosi blještavi lajter - vidimo se u Belom gradu... Upaljaču svih čula... Nadam se da mi nisu odneli "vespu" sa TESLE... KAKO SE ZOVEŠ LUTKICE ? Goga, lažem, a ti tatice ? ISKRA OVO JE DOBRO: " JEDAN AUSTRALIJANAC, RAZOČARAN POSLE RAZVODA, PRODAO JE ČITAV SVOJ ŽIVOT NA "NETU"...ZA KUĆU, POSAO I PRIJATELJE DOBIO JE 380 HILJADA DOLARA I OTIŠAO NA PUT OKO SVETA " Eh, kad bi svratio do mene na proputovanju kroz Beograd, imali bi o čemu da pričamo... " AJKULE SU JEDINE ŽIVOTINJE IMUNE NA SVE VRSTE KANCERA " Valjda zato što su stalno u pokretu.Kad bi samo za čas zastale - uginule bi...Skoro kao ja...Rad i samo rad. Spavam četri sata dnevno.Kao TESLA... Da ali ja...skoro nikad ne sanjam... " JEDINO BESMRTNO BIĆE NA ZEMLJI, PO NAUČNICIMA -

274

JE MEDUZA...VRSTA TURITOPSIS NUTRIKULA IMA MOĆ DA SE IZ ODRASLE FAZE VRAĆA U DEČIJU FAZU - POLIPA ! ŠTO JE ČINI BESMRTNOM " Tako nešto bi i reinkarnacija mogla... Samo kad bi se svi setili svog prošlog života. Vinsent kaže da je uspeo. Prepoznao se kao slavni slikar. Tvrdi da čovek mora nešto VELIKO da uradi u ovom životu da bi se pronašao u sledećem...On se pred slikama VAN GOGOVIM setio svega i krenuo da slika... Ali zašto je morao da ponovo prolazi težak PUT - odbačenosti, gladi i nemaštine ? Ne priznavanja zvaničnih lica na očigledan talenat. Na očevidno... Na istančane nijanse koje nosi u oku i lepršavu ruku nikad tešku na bojama.On vidi SVE ono pored čega obični ljudi svakodnevno prolaze... Drvo trešnje u cvatu - miriše sa njegovog platna. Latice SUNCOKRETA njišu se na vetru dok love sunčev zrak po svodu. Portreti sa kojih se čita tuga, blagost ali i čežnja i nada. Mene je naslikao dok smo radili interviju u sobi "B" odeljenja na klinici... Sergej je održao obećanje. I ja sam. Više je pričao direktor od Vinsenta... Ovaj je uglavnom slikao. Video me u ciklama boji.Oker lice sa crvenkastom koja se razlila po donjoj usni.I po levom obrazu. Tamne obrve i lešnik oči.Kesten kosa.Drečava bluza i dugački prsti što stežu pisaljku u jednoj a papir u drugoj ruci. To je efekat posla kojim se bavim.Zapisujem reči. Uhvatio je moju koncentraciju...Prikazao je na licu... Snimili smo razgovor i portret "novinarke" u nastajanju... Sergej je odobrio sve.Pričao je o zadatcima duševne bolnice, o Santa Mariji Lazinoj, o osoblju, programima i uslovima...konačno - o pacijentima...

275

Izmontirala sam za stolom kasnije i ispalo je prilično dobro.Kao spot.Deveta je išla kao podvučena Ludvigom. Večeras se emituje a vi uključite vaše televizore i podignite mi indeks gledanosti. Rejting mi nikad nije bio problem, ali za svaki slučaj... U "LAZI" su spremili kolektivno gledanje za večeras. Za ceo sat će odložiti počinak da bi pacijenti videli sebe. Videli gde su. Vinsent kao nadareni predstavnik.Izlečen od suicida... Sutra ga puštaju a ja ću ga čekati...Pomoći mu... Maja - sestra i radni terapeut - osoba koja se uglavnom brinula za Vinsenta u poslednjih mesec dana rekla je da joj je drago što sam pristala da mu pomognem kad izađe... KAKO JE SAMO LAGALA... Ona nije želela da ga proslavim uz pomoć svojih veza. Htela ga je samo za sebe.Ljubav je izgleda planula i ko sam ja da gasim tu vatru ? Sačekaj malo, rekla sam joj - kad jednom bude bogat i poznat neka sam odluči hoće li da ti se vrati... A lepo sam videla da mu se ja dopadam. Sinuo je kad sam rekla da sam mu spremila sobu na spratu mog "dupleksa" gde može da slika i odmara se... Dok se ne snađe. Dok se ne seti. Dok god hoće. A HOĆE. Vidim to... Evo počinje, pogledajmo... DOBRO DOŠLI U APSURD ! MAJA Rekoh li vam da ću ga izgubiti ? A sad malo prljave igre. Nadam se da se ne ljutite... VINSENT Da li se to sudbina opet igra sa mojim životom.

276

Ovaj atelje je divan. Iskra. Kao TEO, moj brat...Vila - zaštitnik slikara. Kačim njen portret pored Majinog.Dve muze, takooo - a sad... VESPER Vozila sam za crnim "AUDIJEM" skoro sat vremena. Lik je platio "ležarinu" motora pjađo ph 200. Kad sletesmo na "TESLU" Humano - nema šta. Crvena vespa. Moja. Jedina pokretna imovina koju posedujem. Više ona mene. Jedina imovina uopšte. Eto, nas dve sada jurimo za A6. Frajer korektno vozi auto putem.Isključuje se na Zvezdari, ulazi u VOJISLAVA ILIĆA - ja za njim. Sad nastupaju semafori pa sam čak i brža. Izazivam ga. Spušta zatamnjeno staklo i ceri se. Balavi. Skreće u DENKOVU BAŠTU i parkira se. Ja stajem pored i dižem "osicu" na nogare. Skidam kacigu i hvatam ga slobodnom rukom pod ruku. Kuda sad - pitam... Idemo prvo do VERA, prazan mi frižider - odgovor. Tamo ću shvatiti zašto volim raskoš... Ubacio je Džeka u kolica koja sam gurala, vozeći se povremeno na njima.Kao na pomahnitalom trotinetu. Denijelsa. Sad nas je dvoje na točkićima.Zabavno je... Zabavlja ga. Džek je za mene - kaže - šta ćeš ti Goga ? Brizer sa votka - jagodom.I flašu Tuge...

277

TGA ZA JUG. Brblja nešto o tome kako je VRANAC bolji.Pogotovu PRO KORDE, on taj stalno pije - dobar je za SRCE... - JA NEMAM SRCE... Ulazim u gajbu - pa komotno mogu reći JEBARNIK. Bez da razmislim o tome. Tip je sve podredio tom glagolu : svetla na aplauz, "francuz" sa baldahinom, stereo uređaj - gramofon ali elektronski i OGROOMNA plazma kao slika na zidu. Slike nije imao ali jeste uramljene fotografije aktova bez lica.Samo kosa i senke. Mekane linije - grudi što štrče i najzad izlaze iz rama.Guze koje razbijaju staklo.Zakoni fizike kao đaci prvaci pred objektivom majstora... - Moje su, uhvati moj pogled u ogledalu, da li ti se dopadaju ? - Ne ravnodušna sam...Moj tata je Vinsent Van Gog... (Prvi put mu u tri reči bacam istinu - od svega što sam ikada izrekla pred tim matorim licem a PRVI PUT on mi ne veruje... Kako samo čovek sluša ono što bi želeo da čuje.I kako ne vidi ono što ne želi da vidi.) Sipa piće i ubacuje gotovu picu u mikrotalasnu. Bljak.Umrećeš brzo čoveče.Pica treba da je umetnost. Ja krckam pistaće. Poneka ljuska mi NAMERNO odleti na skup persijski. On se pravi da to ne vidi a u sebi peni - osećam. Dobro je razvio samo kontrolu. Priča da je predugo fotografisao vrhunske modele i da mu je dosta savršenosti.Proporcije.Anoreksije. - Šta time misliš da kažeš, DA LI JA TO NISAM SAVRŠENA ? - Neee... Počinjem svoju igru.

278

Skidam dugačke crvene čizme.Rajsferšlus zvrči kao vespica u leru. Dodajem gas. Motorka otkriva duks izobličen na mestu gde su moje lopte. Tako sam ponosna na njih. Jadnik skida "palačinku" Gleda me iskolačenih očiju. Ovoga neću morati da uspavljujem, strefiće ga srčka - sto posto...skidam duks... Dakle - samo farmerice svetlo plave i gore u istoj boji VIKTORIJINA TAJNA.U boji mojih čizama, mislim. Da nema tog brusa moje bradavice bi ga ubole u oko. Toliko se primakao. - Prvo pod tuš, tatice... Zašto li uvek odlepe na tu reč ? Zna li neko iz publike ? Smeje se.ČEKAJ ME TU, GOGILI... GOGILI ? Sad kad nisam prasnula. Da, hoću - samo da ti malo začinim skivi. Pa ćeš lepo u carstvo snova. Divno ćeš me sanjati a ja ću sa tvojim firmiranim paricama biti daleko... Tri pilule za spavanje istresla sam u flašu, jbg ako rikne nadrljala sam. Jednom ću pasti znam to, samo ne sad, bože molim te... Tip se vratio obmotan peškirom. Dlakav je a zlatni lanac sa pločicom bije se sa maljama. Uzima flašu i čašu do pola ispunjenu ledom.Sipa. Penje se na krevet.Spreman je za predstavu.Pije. Gasite svetla ŠOU GRLS počinje. E, pa čiko pošto si pun ko brod - videćeš nešto što drugi nisu... Jedan divni mladež u obliku deteline sa četiri lista. Butine i drugi deo VIKTORIJINE TAJNE...

279

A onda laku noć... ISKRA " Mislim da produhovljeni ljudi, konačno, vide stvari drugačije od drugih.Vide svetlost njihovu.Vide njezinu treću dimenziju.Vide stvari onako kako ih drugi ni ne mogu zamisliti...To je nagrada...Kazna je ta što to ne stižu nikom objasniti, osim ako ne NASLIKAJU, NAPRAVE FILM ili PESMU, SONATU ili NAPIŠU KNJIGU... Ali, čak i tada moraju da se pravdaju ili objašnjavaju šta su u stvari hteli reći.Tumači njihove umetnosti nisu ni blizu da pogode.Slatkorečivi ili ne razumljivi - sve jedno... Još veća kazna je - da što više slikaju ili čitaju to više sumnjaju u svoju autentičnost.Ako pišu nalaze da je SVE već napisano. Gube dodir sa originalnom crtom svog dela i na kraju upadnu u KOSMIČKI tok misli gde svi sve znaju i svi isto misle. Protiv ovakvog skupa PREMUDRIH je u stvari - prvobitnom zamisli i krenuo da se bori...Gore u ne slućenim visinama sreće gomilu sebi sličnih, večitu decu, sjajne pesnike, umetnike i mistike, duhovnike i astrale podjednako zbunjene kao i on..." NE MOGU DA VERUJEM DA JE MOJ VINSENT IZGOVORIO NEŠTO TAKVO... On po sav bogovetni dan slika ili čita knjige iz moje biblioteke.I ne silazi odozgo.Dopušta mi da mu odnesem hranu, da ga malo snimam dok slika...Ponekad nešto i kaže. Neku mudrost svoju ili citira mudrije od sebe... SVE JA TO BELEŽIM...Rekoh vam da ću ga učiniti slavnim. Već sam pripremila teren zaizložbu. U "NARODNOM" ni manje ni više... Duguju mi uslugu za minimum dvadeset slika, mada mi se čini da Vinsent ima duplo više...Kad sam mu rekla silno se obradovao.Tada smo se prvi put poljubili... Mogao je da me ima još iste večeri ali je oklevao... Bio je ne odlučan i magija je nestala. Pila sam SMIRNOF sa ceđenom pomorandžom a on APSINT. Posle smo otvorili šampanjac i veče proveli smejući se...

280

Sve je izgledalo lepo da lepše ne može biti. VINSENT Dve muze... Druga me očekuje. (Ceo moj prošli život nisam imao ljubav pa čak ni pažnju suprotnog pola - a sada se dve žene otimaju o mene...) Hodam ka psihijatriji.Mojoj drugoj kući. Drugoj muzi - MAJI... Leči me sam pogled na njene blage oči. A kamoli razgovor. Sergej je uočio kakvu moć ona poseduje nadamnom pa joj je prepustio brigu o meni. Pričamo dugo, satima. Nije ljubomorna na moju vezu sa Iskrom. Razume me. Sasvim. Ne zna da moje srce pripada njoj. Nikad joj nisam rekao. Niti ću. Zašto od jednog slepca da pravim dva... Iskra me je spasila i dužan sam joj. Učiniće poznatim moj rad a ja ću je učiniti bogatom. Zauzvrat. Moje slike će to - bolje od mene... Ipak NIKO mi ne može oduzeti razgovore sa Majom. Više ne pomišljam na SKOK. Da se ne lažemo - samo sam prvi put stvarno pokušao. Ostali skokovi sa mosta bili su beg u toplu postelju u "LAZI"...Klopu, boje i platna mogao sam da dobijem samo tamo...Naravno, Sergej me je pročitao - lukav je on... Imali smo prećutni dogovor... Šta je drugo mogao. Jasno mu je da se više ludih šeta - sa brižljivo navučenom maskom - ulicama grada nego što će ih ikada biti u ustanovi u kojoj je on glavni...

281

MAJA Evo dolazi... Uvek imam tremor kad ga osetim u blizini. Jadni moj Vinsent. Čitam mu misli i shvatam koliko me voli. Ja ga jedina razumem. Prihvatam ga takvog kakav jeste. Ne želim da ga menjam. Volim njegovu umetost. Volim ga takvog kakav je. Obožavam njegove priče. Najviše mi se dopala ona o trenutku kad je shvatio da je on VINSENT VAN GOG...Kad je postao SIGURAN u to... Kaže, a nema sumnje da govori istinu, (ili je bar potpuno ubeđen), dva meseca je po sav dan prodavao slike u Knez Mihajlovoj ulici. Da sakupi novac za put. Put u Amsterdam. RIJKS MUZEJ VAN GOG gde ima najviše Vinsentovih slika. Ima ih kaže po celom svetu : U Americi u gradovima ili državama - Boston, Čikago, Klivlend, LA, Njujork, Filadelfija, i Vašington... U Belgiji to je Brisel - muzej lepih umetnosti. Zatim PARIZ muzej ORSEJ, Minhen - tu su "SUNCOKRETI", Esen; U Holandiji, pored Amsterdama, ima ih u Roterdamskom muzeju i - (neki smatraju najlepšem od svih muzeja), KRULER-MILER u OTERLU...Tu je glavna zbirka.Zatim širom planete - London, Tokio, Sant Petersburgov čuveni ERMITRAŽ - svi poseduju poneko Vinsentovo platno.Prag.Helsinki... O privatnim kolekcijama da negovorim... Švajcarskoj.Argentini - "ZUAV MILE" On NAŽALOST može samo do AMSTELA na čijim obalama - deleći sudbinu Venecije - tavori naj liberalniji grad na svetu...i tone lagano...upada u kanal... Kad je stigao tamo, (vozom), zaputio se u muzej pravo sa stanice.Pešice.

282

Točak sudbine se pokrenuo... U RIJKSMUZEJU se strašno razočarao. Svuda čuvari, slike su predaleko, od amatera koji kopiraju platna ne može se prići.Ima ih svuda...Gužva, ekskurzija, svi jezici sveta melju mu UM KAO VODENIČKI TOČAK ŽITO... Bio je na granici svesti. Nudio je vodiču SAV preostali novac samo da ga odvede u neke posebne odaje da dodirne poteze kičice. Oživele pod rukom čoveka koga je, tada - smatrao SVETCEM. Ovaj ga umalo ne istera na ulicu. Pokazao mu je rukom na posebnu odaju - TOALET. Vinsent se dugo umivao da bi se pribrao... ODJEDNOM... Hladeći vrat sada već lednom vodom nešto mu je kvrcnulo u glavi... Podigao se i... Umalo da se onesvesti... SA DRUGE STRANE OGLEDALA GLEDAO GA JE VAN GOG. Vinsent. Sa sve riđom bradicom i ludački zelenim odsjajem u oku. Zurili su jedan u drugog nekoliko dugih minuta. Moglo je biti TRI ili manje ali VINSENTU je bio potreban SAT da shvati. Sve mu je sada bilo otključano. Otišao je do slike " ŽITNO POLJE SA GAVRANOVIMA " i prosvetljen znao da ju je ON naslikao. Bilo je to u OVERU u sred paklenog jula 1890. Samo tri slike pre nego što će TU u TIM poljima pucati sebi u grudi. "ZAŠTO SAM TO URADIO ? - IMALO JE TOLIKO TOGA DA SE NASLIKA..." Setio se da je poplašio gavranove koji su se dali u let. Setio se da je stigao do kraja puta.Da nema dalje. Vetar je talasao klasje. Ptičurine su graktale. Bio je ULJEZ u njihovom svetu. Crnji od prhnulog jata vrana... Nepoželjan TU kao i svagde.

283

Kod jedne druge slike setio se svađe u kojoj mu je Gogen odsekao uho. Kod ŽUTE KUĆE... Nije bilo namere ali zamahnuo je brijačem... Jer ga je Vinsent gađao čašom.Punom. Setio se njihovog dogovora. Setio se ZAVETA ĆUTANJA. Setio se da je sebi tada obećao... Ipak je na svakom portretu NAMERNO slikao pogrešno. Nije DESNO bilo u pitanju već LEVO... Nije celo već samo donji deo levog uveta. "To što sam na slikama radio DESNOM UHU nije krivo ogledalo već poruka...BEZ REČI...Ali naslikana istina. Zamalo me ubio a onda kukavički pobegao ! " Vodič nije mogao da podnese više njegova živa "PRISEĆANJA" pa su ga izbacili napolje... VINSENT Upamti MAJA, ovo sam samo tebi rekao i nikome više : KAD GOD SE POGLEDAM U OGLEDALO VIDIM NJEGA... Vi me svakako vidite drugačije jer mi niko ne veruje. TI MI VERUJEŠ ? DOBRO, ALI MOLIM TE NE GOVORI NIKOM... NI SERGEJU, POGOTOVU NE SERGEJU... NE ! Seti se samo - Pričao sam ti divne priče o TULUZ - LOTREKU i MULEN RUŽU o mom bratu TEU - najdivnijoj osobi na ovom svetu.ONOM... O gladi, promašenim ljubavima - o prostitutki Rašeli, doktoru Gašeu, čiča Tangiju, poštaru Rulenu i svim drugim ljudima koje sam učinio besmrtnim...Žutoj kući u ARLU. Slikarskoj Koloniji.ODBAČENIMA. Slikarima malog bulevara.Deci manjeg boga.

284

Neke od njih sretao sam po Beogradu.Video ih iste kao pre 120 godina, prilazio - UZALUD nisu me prepoznali. NISU SE PREPOZNALI... Osećam da mi veruješ, smejala se ili plakala nad prošlim životom mojim... Seti se i zaboravi na sve to... Maja - do sad si već pročitala moj dnevnik koji sam vodio dok sam boravio kod vas.Reci mi iskreno... - DA VINSENTE, VERUJEM TI U POTPUNOSTI... čujem tvoj glas tako blag - pun neke čežnjive daljine i žala za prohujalim vremenom... "DA VINSENTE, ne treba više da postavljaš to pitanje sebi jer ja... TE VOLIM VINSENTE ! SVIM SRCEM...DUŠOM SVOJOM... NE SMETA MI ŠTO SI NJEN, ZNAM DA ĆE MO KAD TAD BITI ZAJEDNO I ..." Prekidam je sitnim poljupcima.Sve sam bliži usnama.Suze počinju da joj klize niz obraz a jezik moj ih sakuplja kao nekad kad sam lizao rosu sa poljskog cveća. Ni tada a ni sad nisam znao da utolim žeđ. NAPOKON - LJUBIM SE.Posle toliko godina... Jezici se prepliću a ja počinjem da drhtim. Slama me, jača je od mene ova količina emocija. NIKAD - NIKAD - NIKAD se dosad nisam poljubio sa ženom koju sam voleo.Tako da bude obostrano. UVEK JE JEDNA STRANA GLUMILA. To se ne može sakriti. Samo prećutati. Ali duša zna... Telo možete lako prevariti.... Slagati sujetu. "UVEK ĆU TE VOLETI.ČEKAM TE.KAD BUDEŠ ŽELEO TI DOĐI.PO MENE, NA RAZGOVOR, NA POLJUPCE, NA..." Znao sam da tako i misli.

285

Ova mlada žena predavala mi se u potpunosti. Zašto ? Nije toliko atraktivna kao Iskra niti ima šta da mi ponudi osim sebe... ZAŠTO ? Čemu oklevanje Vinsente, uzmi je za ruku i nestanite sa lica zemlje - SAD, ODMAH... Kao da čujem u glavi... - " JELI SLOBODNO ? " Kratko kucanje i potez kvake, škripa vrata i ulazak Sergeja prekinuo je tok mojih misli... - ŠTA SE TO OVDE... ISKRA "NAJSTARIJA POZNATA ŠTAMPANA KNJIGA POREKLOM JE IZ KINE.868 GODINE JE OBJAVLJENA..." "KONGRESNA BIBLIOTEKA U VAŠINGTONU IMA 300 MILIONA KNJIGA NA 500 JEZIKA I NAJVEĆA JE NA SVETU." "NAJMANJA KNJIGA JE KAMELEON, ČEHOVA IMA 30 STRANICA I TRI ILUSTRACIJE...A NAJVEĆA JE "BUTAN", KOJA JE TEŠKA 60 KG I KOŠTA 10HILJADA DOLARA" "BIBLIJA JE NAJ POPULARNIJA A AGATA KRISTI NAJ PRODAVANIJI PISAC...DŽOANA ROLING JE PRVI PISAC MILIJARDER ZAHVALJUJUĆI HARIJU POTERU..." Gde je Vinsent, više ? Koncert nam počinje za sat vremena.Trebalo je već da krenemo... Zašto se toliko zadržao u Padinskoj skeli. Nerviram li se ja to ? Osećaj ljubomore ? To mi je sve ove godine bilo starno... Sada...Nešto se čudno dešava u mom mozgu. Ali nemam se zašto brinuti, sigurna sam...

286

Lepša sam i zgodnija od one male. Imam šta da ponudim Vinsentu i verujem da me neće odbiti. Slavu i mesto u džet - setu belog grada.Novac.Sigurnost. Možda i brak. Što da ne...Ali on... Tako je ne predvidiv. Detinjast. U svom svetu čuda. Razgovara sa slikama.Plače dok čita poeziju. Bodlerovog Albatrosa je izdržao sve do zadnjeg stiha... Onda su krenuli trzaji, pa jecaji i na kraju ne kontrolisan plač. U sred krešenda : "TOM KRALJU OBLAKA I PESNIK JE SLIČAN ON SE S BUROM DRUŽI, MUNJOM POJI OČI ALI NA TLU SPUTAN I ZEMLJI NEVIČAN DŽINOVSKA MU KRILA SMETAJU DA KROČI..." I eto ga - suza suzu stiže ; Dobro mi je natopio ešarpu... Moj lični apsurdni samoubica. Sad, ovog momenta moram pozvati doktora Sergeja. Neka pošalje Vinsenta smesta u Madlenijanum... Zakasnićemo. Posle duge melodije koju odslušah... Dobro poznat glas mog nekadašnjeg ljubavnika me obavesti da je V. upravo krenuo... Zakasnićemo. "Nećete. Rekao sam šoferu da ga prebaci do grada..." Brine se, kaže, za Vinsenta. Muti sa Majom. Ne žele da priznaju - ali se nešto događa između sestre i pacijenta... HEMIJA ? Pa, ne šaljem ga ja u školu nego na lečenje... Napraviću skandal, kažem...

287

Niko ne sme da se igra sa mojim kućnim ljubimcem... Sergej se izvinjava. Slaže se i dobro će izribati svoju radnicu. Kumicu... Nikako ne bi smela da zbunjuje mog Vinsenta. Sad kad je...moj i na pola puta do slave... Ređam po stolu voćke koje sam mu kupila... Narandže, dva crvena grejpa.Kivi.Tri limuna.Grožđe. Grozd banana.Šljive i kajsije.Breskva i kruška... Naravno jabuke, crvene i zlatne - delišes. Ukusne što bi rekli englezi... Nar kao kruna svega.Jagode kao šlag na tortu. Naglo ulazi u svoju sobu - atelje i zatiče me u sred dekoracije : - ZAR SE NISMO DOGOVORILI DA SAMO JA MOGU DA UĐEM OVAMO ? Kupila sam ti voćke, kažem...Zašto kasniš, presvuci se pa da krenemo...Sad moramo taksi pozvati... - napadam ga bujicom reči.Ne pominjem razgovor sa psihijatrom. Za sada...(To će postati ZASEDA - jednom ) Čudno je miran, samo mu oči opasno svetlucaju. - NE MOGU SAD DA IDEM NA TOG ZUBU, IDI SAMA. Na korak sam od njega.I od besnila.Zapovednim glasom ili očajničkim pokušajem da spasim neumitno MOLIM GA... ZUBIN MEHTA, ne znam da li da se smejem ili plačem. Odlučno : - OSTAJEM DA SLIKAM. U REDU, rekoh, izložba se bliži - smirujem stvari a u sebi... pa - VEZUV i ETNA i Stromboli prete lavom... - DA LI TI SE DOPADA VOĆE ZA SLIKU, DEKORACIJA I... pričam naj mirnije što mogu...ČINIJA ? - DA, SVEŽE JE I MIRIŠE.ALI DA BI UHVATIO TAJ MIRIS NA SLICI - MORAM DA...vadi iz džepa britvu, ( nisam ni znala da je ima ),

288

mirno uzima grejp žuto - crveni i seče ga na dve jednake polutke.Smeška se...kapljice gorkokiselkaste orosiše mi lice - to je to - erupcija... POPOKATEPETL : - UPRSKAĆEŠ SVE ! On nastavlja sa rasecanjem voćkica.Na red je došao kivi. "Činija nije potrebna, slikaću ih kako leže rasuti... Na stolu : - POGLEDAJ KAKO JEDNA RUŽNA DLAKAVA STVAR POSTAJE SJAJNO ZELENA KAD JOJ ZAVIRIŠ U DUŠU...OVO BELO..." Zašto mu osmeh ne silazi sa usana ? Kad je oljuštio bananu i zagrizao, kap je prelila čašu... TRAS. VINSENT Postavio sam platno na štafelaj. Iskra je sa treskom izašla. Ne znam šta ju je toliko naljutilo. Što sam sekao voćke na pola ? Mnogo su bolje za sliku , i inače... Kad im zavirim u dušu shvatim lepotu jedne kruške. Ili jabuke recimo. TAAKOO. Tek kad ih presečem na pola dobijem želju da ih prenesem na platno.Inače su mi bezvoljne, nekako... Jedino grožđe ostade netaknuto i na svom mestu.U providnoj činiji.Ostale rajske voćke igrale su oko nje.Divlji ples domorodaca.Ples poželjne smrti.Oslikane pa pojedene. Reinkarnirane u viši oblik života... POČINJEM. Nar raspolućen - čija će boja KRVAVO CRVENA praviti jasan kontrast sa kivi zelenom.Purpur grožđa nasuprot narandžastoj narandži...Šljiva plavo i limun žuto... Mislim da boje tako treba doživeti u prirodi. Samo na platnu ili kakvoj fotografiji smeju se zvati crvenom... Napolju imaju svoj život - pa su to boje MAKA, ZRNACA NARA,

289

SUNCA KOJE URANJA U HORIZONT - PLAMIČCI VATRE ILI VINO U ČAŠI...KRV...BOJA VENA... U PRIRODI kažite da je nešto crveno i napravili ste greh prema svojoj duši...i prema kraljici carstva boja... Sto sa voćem krenuh da selim na platno. U pozadini ću - na zidu staviti Iskrin portret - to će je valjda odobrovoljiti kad se vrati sa koncerta... Videh je kroz prozor kako besno zatvara vrata taksi vozila. U potrazi za svetlom - dobro sam, tada, raširio zavese. Prizor na stolu ispred bio je veličanstven...JASAN... Osim, možda... Ipak ću smazati onu bananu do kraja, pocrnela je sasvim... Jednu jagodu, kako samo mame...i... ČAŠA ŠAMPANJCA - neće škoditi... Navikavam se na komfor. Apsint sam zamenio mehurićima. Zato mi i slike sve više liče na razglednice. Na moj lični užas. MAJA Ne mogu da verujem koliko sam bila neoprezna. Dozvolila sam da nas uhvati...skoro na delu... Zato sad već pola sata slušam prekore. Ispiranje mozga. Teatralnost Sergejeva je za pozorište. Cela ova situacija, takođe... Obećavam... Šta ? - nemam pojma... Vraćam se sumornoj jednoličnosti profesije. Brojanje lekova, priprema terapije. Jedino što stvarno donosi radost mom biću je grnčarski točak...Uzmem glinu, zahvatim vode u šaku i nagazim pedalu. Sve počne da se vrti a dlanovi stanu da miluju masu. Oblik koji misao pokreće.

290

U glavi samo kruži.Palčevima radim oko grla.Prstima dajem dubinu.Zaranjam rukom u njihove tajne dubine. Tako ćupovi nastanu i kad se ispeku dam ih pacijentima da ih ukrase bojom... Divnih li šarenih vazica. U njih stavljamo poljsko cveće pa sve to crtamo u svoje blokove. Ne možete zamisliti kakva je to terapija. Mislim da deluje...Na duše. Jače od lekova. Čak i najteži slučajevi raduju se kao mala deca takvoj radnoj terapiji. Tada im na licu čitam posvećenost i drago mi je da im je stalo...Njihova me koncentracija, (dok rade), uvek iznova oduševi.Lica - inače bez izraza - blistaju u odrazu... Kasnije u holu pravimo izložbe gde poneki gosti kupuju mala umetnička dela.Ne baš toliko bez vredna... Autentična svakako. Originali napaćenih dušica. Surovi i sirovi život kao umetnik na delu... Nadam se da se moj lični UMETNIK zabavlja na koncertu... Rekao mi je kako mu je već svega dosta.Da je ISKRA o.k. -ali da on nije.Ne trpi laž i licemerje... Ja sam mu rekla da izdrži... Uskoro, bićemo zajedno ! Ne znam kako, samo imam taj osećaj da će sve biti u redu. Da li vam je poznat ? VESPER KAKVA JE SAMO ZBRKA NASTALA... Alo, bre momče ili ko to već sedi gore. Prestani da od mog života praviš komični pozorišni komad. Da krenem redom... "Puna ko brod" izletela sam iz "taticinog" stana.

291

Slikali smo se za rastanak.On je naravno hrkao. Vespica je bila budna.Čekala me.Uzjahala sam pitajući se kuda sad sa teško stečenim blagom...Osica zazuja... U poteru za tatom, gde bi... Idem do Skele, mislim se, možda SERpedoGEJ ima neku novost.Dugo ga nisam obilazila. Zaobilazila - DA ; Posetila - NE... Obradovaće se - sto posto. Jadničak. Stajem na prvoj pumpi da refilujem moju gvozdenu drugaricu. Ta kobila još me nikad nije zbacila. Par puta mi je čak sačuvala glavu. Da sam jedan put imala jaču mašinu...bilo bi ZBOGOM. Onaj put kad sam letela... Zujimo lepim krajolikom. Put se pružio pred nama.Lenjo se proteže kao kakav mačor olinjali. Automobili - skoro da nas i ne primećuju. Ni kamioni... Grozne su samo kamiondžije. Sviraju, bolje reći TRUBE kad me vide na motoru. Danas ih ima za simfonijski orkestar. Bučni su.Guraju me sa puta. Kao da slute nešto. Dođe mi da okrenem. Za 180. Da odem u bioskop pa na picu... Dođe ali nisam...Grabili smo pravo ka "LAZI" Bolje da sam poslušala životinjski instikt. Tamo u bolnici na psihijatrijskom odeljenju " B " sačekao me direktor Sergej. Taj susret ličio je na sve drugo osim očekivanog. Pitao se, prvo, gde sam do sad, pokušao da me nađe ali sam ga grubo prevarila... GOVORI BRE ČOVEČE, ŠTA KRUŽIŠ. On se vrti ko vezan ovan : Vinsent je tu, pokušao je još jednom da sebi oduzme život.

292

TATA JE TU !? JEL ŽIV I ZDRAV ? Nije baš OVDE, kod jedne prijateljice je.Ona sad vodi brigu o njemu.Dopao joj se njegov rad i priča i ... MOLIM ? NE - JA NE VERUJEM TO ŠTO ČUJEM. "Ne brini - daću ti adresu.Ali možda je bolje da sačekaš malo.Bar dok ne prođe ta velika izložba...Znaš ta amnezija koju ima..." ŠTA PRIČAŠ DEBILU, mislim se.ŠTA IMA DA ČEKAM ? Kako je moguće da sam ga promašila.Beograd je selo najobičnije... - Dobro, smirujem ga, biću oprezna ali moram da ga vidim. Mene će SIGURNO POZNATI, možda pomognem...Ko je ta grabljivica što ga se dokopala ? - Polako... Pozvaću Maju da ti da uputstva, to je sestra koja ga je bukvalno izlečila.Rečima ne lekovima.Ona će ti predati dnevnik koji je Vinsent vodio.Pa ti vidi... Nažvrljao je ulicu i broj.VINSENT JE VODIO DNEVNIK ? SVAŠTA.Podigao slušalicu i pozvao tu... Maju.Pogledao me značajno... - A sad, malecka mislim da mi nešto duguješ. - Šta ? - pravim se luda. - Mobilni - A da, vadim spravicu iz motorke : EVO IZVOLITE... Smeška se - " Broj srećice.Srećni broj mi dođeš..." - A, to...Pišite...nula šest... Zamislite - kreten me pozvao da vidi da li ga radim. Začula se METALIKA.Prekinuo je u trenu. - Eto, sad imaš moj broj pa mi se javi...Mislim kako je prošao susret sa ocem...i to... - Nije mi on otac nego tata, to znate dobro.Ali pozvaću vas već koliko sutra... Tup zvuk začu se iza mene.U mom mozgu odjeknuo je kao rafal.

293

Kuca i otvara vrata devojka koja bi mogla biti MAJA. Mogla bi ali nije.Kapiram to jer... U stomaku mi se okrenulo a u glavi zazujalo.Sekund pre opšteg alarma za opasnost.UZBUNA. Ova žena je duboko u CRVENOM. Ona pali moje senzore.Ona bičuje moja čula. Ona ništa ne sluti već uručuje šefu dnevnik koji je do nedavno, kako čujem vodio Vinsent.Ovaj ga daje meni. Pruža mi ruku kad čuje da sam ja Vesper - njegovo usvojeno dete.O BOŽE, je li ovo IRONIJA ? NIŠTA ZVANIČNO, kažem joj.Neobavezno.Bez obaveza. KAKO TO MISLIŠ, pita.Crvenilo na licu širi joj se poput kuge.Pući će kad joj kažem za fotku – koju i da sam htela ne bi uspela da izbrišem iz pamćenja.A htela sam... Kažem vam da je " level pred gejm over ". Moja percepcija vrištiNAPUŠTAJ BROD.SKAČI I PLIVAJ. Kapetan lađe INKVIZITOR SERGEJ ipak izlazi prvi. - Ispričaj te me.Ispričajte se.Vratiću se brzo... Vrata se zatvaraju... - PA DOBRO MAJKO, POČNI OD POČETKA...ledeni glas izlazi iz mog grla. Sirotica se onesvestila skoro. M A J A Sudbina nekad želi da se malo poigra sa vama. Sad me tera da glumim.A nisam baš neka... Ova devojčica misli da sam joj MAJKA. Pa dobro.Biće to moja životna uloga. Holivude imaj me u vidu za oskara... Bar za zlatni globus...

294

Ili ipak da joj objasnim da ju je ostavila devojka koja je u ovom telu boravila pre mene...Korpu sa bebom, ćebe i fotografiju.Crno – belu... Ne - mislim da bi to zahtevalo mnogo priče a mi nemamo vremena.Vinsent je u pitanju... Teško da bi poverovala u tu priču. Ne biste ni vi da vam je neko ispriča. Zato glumim nesvest. Kao - iznenađena sam silno što me pronašla kći koju sam ostavila nekada davno u mladim godinama svojim. Pre tačno šesnaest leta. Pročitala sam joj misli čim sam je videla. ONA JE UBEĐENA DA SAM JE JA RODILA I OSTAVILA. Kako i ZAŠTO, nemam pojma...ipak ; Delimično je u pravu.Ali ja tada nisam imala ništa sa tim. TELO JE ZLO A NE DUŠA... Bunilo me jedino to što je ona došla ovamo da se raspituje za Vinsenta.Nisam mogla ni da sanjam da je predamnom beba koju je Vinsent pronašao pre toliko godina ispred vile koju je krečio... Njena beba. KASNIJE - Moja beba. Porasla Vinsentovom dobrotom, brigom i pažnjom u prelepu devojku... Dobro ju je, siromah, odnegovao. LIČIMO - kažem joj kad sam se povratila od "ŠOKA". Igra sudbine je jasna da jasnija ne može da bude... Pa da zaigramo.U tri čina... Prvi se upravo završio i zavesa se lagano spušta... Protegnite noge, osvežite se pa da nastavimo... ISKRA Zašto li sam samo pristala na taj intervju ? Noć pre velike Vinsentove izložbe... Pisac je opaki ludak.Taj bukvalno govori ono što misli. Još gore - on to i piše... A najgore od svega je to što SVI to čitaju... Kritika ga, malo je reći, ne voli...

295

Ne štedi ga, možda čak ogovara kod nj.v. ČITAOCA. Ovi za to ne daju ni pet para. Od usta do usta - iz ruke u ruku, putuju reči ove barabe. Zarazili se i gledaoci mog šoua pa moram da ga dovedem u emisiju... Sujetan neki čovek. Zamislite tražio je samo da ide UŽIVO... Šta li će večeras lupetati ? Da mi je znati... Ma, ne brinite - zauzdaću ja njega - uvek imam štapić zvani REKLAME ! Šta on misli da sam ja - OPRA ? Da može da kaže šta hoće ? Čitam njegovu knjigu dok se spremam za nastup. Podvukao mi je pasuse bitne za tok intervjua... Ako me zbog ovoga ne "skinu" - nikad neće... Slušajte ovo : KAKVA EVROPSKA UNIJA VAS JE SPOPALA.U TOM TORU BIĆEMO CRNE OVCE.ILI KRAVE MUZARE, JER NJIHOVE ODAVNO NEMAJU MLEKO...ONI VAM GOVORE ŠTA I KAKO DA RADITE I VI TO ČINITE - SVIDELO VAM SE ILI NE. ONI UZIMAJU A VI DAJETE.ONI VAMA - PREZADUŽENIMA PRIČAJU O SLOBODI.DOBRO - KAŽEM JA - PROČITAJTE " PUTNIKA " KNJIGU KOJU JE PISAO MOJ PRIJATELJ - DŽON 12 JASTREBOVA...SVET POSTAJE JEDAN VEELIKI ZATVOR STALNO NADGLEDAN ODOZGO.SVE VIDEĆE OKO SADA JE BUDNO 25 SATI NA DAN...MI KOJI NEMAMO PODOČNJAKE I MIRNO SPAVAMO JOŠ NISMO DEO NJIHOVE VRTEŠKEINGIŠPILA... Ništa ja tu ne razumem, za koga je ovaj i ko mu je stao na žulj. On je od onih likova " E, A SAD NEĆU NI KAKO JA HOĆU " Šminka je gotova.Predstava za budale - takođe... Kamera "ulazi" - pa da počnemo... " ZAŠTO JE ZA VAS BOEMSKI NAČIN ŽIVOTA TOLIKO BITAN ? "

296

- " TO JE SINDROM 2 P...NEKO MORA DA PIJE DA BI POBEGAO OD SEBE...P KAO PIJANICA... - " PIJAVICA ? " ... DOK NEKO PIŠE ZARAD ISTOG BEKSTVA...DAKLE P KAO PISAC... - VI STE SE ODLUČILI ZA OBA P, USPEŠNO RADITE I JEDNO I DRUGO... - " ČINI VAM SE - KAD DOBRO PIŠEM JA VEOMA MALO I RETKO PIJEM.USPEŠNO I MNOGO PIJEM SAMO KAD NE MOGU DA PIŠEM... - " I ŠTA NAM TO LEPO PIŠETE OVIH DANA ? VOTKU, KONJAK, PIVO, VINO ILI MOŽDA RAKIJU ? " - NEĆETE VEROVATI ALI - BERMET ME ČINI SRETNIM...I POLETNIM...CRVENI MILION TAKOĐE, I NARAVNO PIVO, ALI SAMO KORONA MEKSIKANSKA...A TEK DOMAĆA... - KOJI JE NASLOV VAŠE NOVE KNJIGE, O ČEMU GOVORITE U NJOJ...ILI BOLJE REĆI KOGA PLJUJETE...??? - NASLOV... " ŠTO SAM PRODO TRAKTOR ? ", RADNJA JEDNOSTAVNA - LIK STIŽE SA SELA U VELIKI BELI GRAD... OD GLAVNE ULOGE POSTAJE STATISTA...OD JEBAČA - JEBENA STRANKA...OD VELIKOG SELJAKA - MALI GRAĐANIN... - ČEKAJTE, BEZ PSOVKI - NISU SVI IZ RURALNIH SREDINA... - KAKO STE IH NAZVALI ? - POBOGU, PRIČAJTE SRPSKI...SA SELA, DEVOJKO - SELJANI...SMUČILI STE MI SE VI NOVINARI SA NEKIM STRANIM JEZIKOM - GOVORITE LI SRPSKI ? pokušavam da ga prekinem ali on nastavlja... - UPALIM ONAJ B 52, KAD TAMO BOMBE JEZIČKE : NEKAKVI AKSIDENTI, TARGETI, HENDIKEPI, PI AR OVI, VEDER 2 AMBRELA - UMESTO VREMENA, OVER DOZIRANI ; Šopinguju a ništa ne kupuju.Tripuju a nikud ne putuju. Imaju PERSONALITI a nemaju LIČNOST, imaju PRIPEJD i POSTPEJD i BUK i LUK... LOGUJE SE I BAGUJE. I SURFUJE... Gde je nestao naš lepi jezik ? Postoji li mesto gde ga još možete sresti ? Ja ću vam i odgovoriti - u KNJIGAMA, devojko...

297

Samo njih više niko ne čita...Zamorno je...Lakše je "BLEJATI " ...Danju se spava - noću se leti... Koja je vama ptica milija SOVA ili ŠEVA ? Opet reklame... Stvarno ste preterali ! Pričajte, čoveče o književnosti o inspiraciji o motivu...o... " Ja vam o tome i govorim.Kažete INSPIRACIJA a ne NADAHNUĆE.Ono malo što nešto vredi pobeglo je sa sela u grad.U velegradu su uspeli ili nadrljali... Ni jedni ni drugi se neće vratiti.Propašće ili će rukovoditi ali će sve jedno zaboraviti selo.Zato što ih vi nazivate RURALCIMA...ZATO ŠTO SU IZGUBILI PRIPADNOST SEBI - vi će te reći IDENTITET... E, PA JA, ČIM ZAVRŠIM ROMAN - KUPUJEM KUĆERAK U NE TAKNUTOJ PRIRODI I BEŽIM DA GAJIM ŽIVULJKE.SVAKOJAKE.PERNATE I ONE DRUGE... VOĆNJAK SADIM - DA IMAM DA SE SLADIM.ŠLJIVU, DA PEČEM RAKIJU A I ZA DŽEM DA SE NAĐE.KAJSIJU ILI BRESKVU U ISTE SVRHE...AKO KUPIM VINOGRAD BIĆE I VINA...MADA MOŽE I VINO OD KUPINA. JABUKE OBAVEZNO.MALINA... A TEK ŠANGAREPA, KUPUS I KROMPIR.PARADAJZ I KRASTAVCI.ZELENA SALATA I MLADI LUK.ROTKVICE... GRAŠAK I BORANIJA.PASULJ MOGU DA JEDEM SVAKI DAN. NA TIHU VATRICU STAVIM LONAC... MA - OD SVEGA POMALO...UŠTEDEO SAM NEŠTO ZA CRNE DANE.EVO IH TU SU.Ne mogu biti crnji... POSETITE ME ZA MESEC - DVA PA ONDA DOBIJETE RAZGOVOR ZA MEDALJU.PULICER, BRE...ZAPIŠITE I NASLOV "UMESTO NA MURALU PISAC U RURALU"...SAD SE GUBIM ODAVDE, IZVINITE I SRETNO....Sad kaži da sam otišo da serem - podići ćeš gledanost...U stvari, meni se samo piški... I krenu - idiot..

298

- DAJTE, SMIRITE SE ČOVEČE...POZVALA SAM VAS KAO PISCA " PREMETAČINE ANAGRAMA " - KNJIGE KOJA JE DESET NEDELJA NAJ PRODAVANIJA U GRADU...NE KAO POLITIČARA...IDU REKLAME A POSLE... - U REDU, PRIČAM O KNJIZI...U KOJOJ NE MOŽETE NAĆI NI JEDNU STRANU REČ...NE KAŽE SE DŽABE - GOVORI SRPSKI DA.. - ZNAM, ZNAM OSTAVITE SAD PATRIOTIZAM I NACIONALIZAM PO STRANI... - ZAŠTO VAM JE TEŠKO DA KAŽETE RODOLJUBLJE...JA JESAM RODOLJUB...ŠTO NIKAKO NE ZNAČI DA MRZIM SVE OSTALO... - OK, EVO IDEMO U ŽIVO, MOLIM VAS...SABERITE SE... - IDEM I JA U ŽIVOT, A TI SE SABIRAJ I ODUZIMAJ... VESPER Eto. Tražila sam tatu koji u stvari nije moj otac a našla majku koja jeste moja.Od nje nosim neke gene - nažalost... Verovatno, mada... Mada sam viđala usvojenu decu koja više liče na roditelje koji su im pružili dom i detinjstvo nego na one BIOLOŠKE. Ne kaže se džabe " S KIM SI - TAKAV SI " Čak i likom - ne samo po osobinama...Nasleđenim ili stečenim... Vremenom i kućni ljubimci počnu da liče na vlasnika. ILI OBRATNO - ŠTO JE ČEŠĆI SLUČAJ... " MAMA " mi reče da će mi sve objasniti, mada je meni sve odavno jasno... Dugo mi je pričala o susretu sa VINSENTOM. Priznala da je zaljubljena. Misli da joj je uzvraćeno istim osećanjem. Ne čudi me, moj Vinsent je zaljubljive prirode...

299

To sam joj i rekla...Svako ko mu pruži malo pažnje, dobija mesto u njegovom srcu.Potencijalno PRVO. ZLATNU MEDALJU... Čini mi se da MAJ(K)A to već zna... Ipak smo se rastali u prijateljskom raspoloženju. Rekoh joj da ću svratiti sa njim čim ga izbavim iz ropstva. Smejala se. Ja sam bila ozbiljna. VINSENT Dakle i taj dan je stigao...Moja platna vise u galeriji... Pedeset odabranih...Zašto ne osećam ništa ? Nema treme, straha od posetioca, kritike...Nema sreće, ushićenja - ničega... Mogu vam reći u poverenju da je svaka slika koju sam prodao u Knezu, onako bez rama još sveža sa bojama koje se "CEDE" - svaki taj izliv duše bolesne na platno DALEKO je bolje i oku prijatnije od ovih "RAZGLEDNICA"... Ove su nekako statične... Čista komercijala.. Zlatni ramovi... Drečeće šare po njima... Zašto sam dozvolio da mi se desi ovaj cirkus... Za šaku evra - koji mi i onako nisu potrebni. Nemam više pasoš - oduzeli ga... Ne mogu da putujem... Ne umem čak ni da se setim GDE SAM SVE PUTOVAO. Nemam volje ni za čim. Nemam ni želja.Snova. Nemam ništa...slike su sad njene...neka... Sve joj ostavljam - samo hoću svoj mir. Noćne slike sa Majom. Zašto me LAZA jednostavno ne usvoji ? Evo je, blista i prekida mi misao svojim zavodljivim sjajem. Kao i uvek.Iskra. Taj zagonetni osmeh. Mora da u sebi govori : IMAM JEDNU TAJNU I NEĆU DA VAM

300

KAŽEM... Otud tajanstveni izraz lica... - DA LI SI SPREMAN, DRAGI VINSENTE DA POSTANEŠ NEKO, DA PRESELIŠ TVOJA PLATNA NA NEBO MEĐU BESMRTNIKE ? Kakvo pitanje...Naravno da nisam... - JESAM, DRAGA ISKRA, MA ŠTA TI TO ZNAČILO... - DUHOVIT KAD NE TREBA, DRAMATIČAN U POGREŠNOM TRENUTKU - TO SI TI, DRAGI MOJ...SAMO SE OPUSTI I SMEŠKAJ SE, ISKRA ĆE SVE DA SREDI... Odjednom promena tona : - PORTIRI, PUŠTAJTE ZVANICE.KONOBARI, POSLUŽITE ŠAMPANJ KOKTEL...IDEMO... Kao da režira napeti akcioni film davala je instrukcije svima. Osoblju, meni, gostima, paparacima koje je sama pozvala. Slikama, portretima na njima. Tumačila. Dirigovala. Zvuci violina čuli su se sa galerije... Svi su me gurkali i brbljali - mislio sam da ću se onesvestiti... Pre govora - izvinite nije mi dobro moram do toaleta da se umijem - promucao sam. Ni to je nije poremetilo, iz zahoda čujem kako počinje da drži slovo umesto mene. Više je ličilo na promociju... UMIH SE. POGLEDAH U OGLEDALO... ODANDE SE ZLOKOBNO CERIO VAN GOG BEZUHI... Hladnom mlazu ponudih vrat.

301

Ostao sam tako dok se ISKRA TELE ŠOP uživo odvijao u lobiju...Dobru robu ima na prodaju... Podigoh glavu i ( mada to nisam stvarno hteo ) pljunuh na lik sa druge strane ogledala. ŠTA MI JE ? Pokušao sam da koristim rukav, dva broja većeg, armani odela...da obrišem... SLEDIO SAM SE. " OSTAVI TAKO, NEK SE CEDI - SLIKARU ! I ZAPAMTI NISI TI PLJUNUO MENE NEGO JA TEBE... MOŽDA TO POMOGNE BOLJE OD VODE. POSLUŠAJ SVOJE SRCE - KAO ŠTO SI UVEK RADIO...BEŽI ODAVDE...PRODAJU TI SLIKE NA METAR, ZAR SI TO HTEO ? TI SI SENZACIJA - SUTRA ĆE SA TOBOM ISPIRATI USTA SVI PRESTONIČKI MALI I VELIKI KRITIČARI.NOVINARI. GALERISTI ĆE SE OTIMATI O TEBE. TVOJA ULJA VISIĆE IZNAD SKUPIH MAŠINA. BOGATIMA DAĆEŠ POVOD A ZA SIROMAŠNE NEĆE BITI UTEHE... PRAVI ZALJUBLJENICI U SLIKE, ONI KOJI ZNAJU DA IH GLEDAJU SATIMA - DANIMA, NEĆE MOĆI DA IH KUPE... TRGNI SE, ČOVEČE I KRENI.K R E N I S A D..." Nestao je.UMESTO MENE. Mogu vam se zakleti da sam jedno vreme tupo blenuo u prazno, ogledalo bez odraza... Bilo je prilično bolno jer sam se navikao na lulaša. Ponekad bi čak i osetio mirisni smrad jeftinog duvana. Gde si ? VINSENTE ? Lupio sam pesnicom po staklu, moj ružni lik se odmah ukazao a na pod počeše da kaplju crvena i bela krvna zrnca sa posekotine zadobijene u direktnom sudaru. Crveno na skupocenim crnim pločicama. Šarao sam prstom po toj, sada već, barici. Mislim da će se čistačica oduševiti VELIKIM GRIMIZNIM NOĆNIM SUNCEM... Sekund pre nego što ga počisti krpom.

302

ISKRA PA, GDE JE, MAJKU MU... Gde si, VINSENTE ? Šta se dešava, gospođice ISKRA, gde je slavni govornik ? Prilazi mi sa 1000 pitanja u očima i samo jednim na usnama organizator ovog skupa...Glavonja himself. U mučnom razgovoru koji sledi saznaću da neki uvaženi posetioci i što je još bitnije potencijalni kupci – drže da je umetnik na samom pragu zdravog razuma... Ekscentričnost - to je u redu.Ali, ostaviti tolike ljude da čekaju...Oni imaju novac i ne žele nikakva proseravanja ogrnuta umetničkim plaštom...Nije on MILIĆ... Pravdam se i objašnjavam da mu je loše i da ima tremu, Priprema se da izađe pred posetioce, svakog trenutka treba da... NEKA SE POJAVI ŠTO PRE ! NADAM SE DA JE NAUČIO GOVOR, ZNATE DA NE TRPIM IMPROVIZACIJU... VESPER Vozila sam prema gradu na dva točkića mog PJAĐA... Iza mene nije bila Maja, iako sam žarko želela da sedi i drži ruke oko mog struka... Posle dugog razgovora totalno sam promenila mišljenje o njoj...Skoro da je razbila svaku moju blokadu.Ne krivim je više što me ostavila...Toliko...Bila je tako mlada.Momak je hteo da je udavi u reci kad mu je otkrila da je trudna već treći mesec i da želi da rodi...Čudno kako se od školske ljubavi pretvorio u čudovište...Muškarcu samo nagovestite obaveze za ceo život i raspadnu se sasvim.Izgube glavu i ne znaju šta rade...Kad je shvatio da je preterao u ubeđivanju Maje da se reši deteta umalo je nije udavio... Jedva je kaže spasao.ON NJU – SPASAO ? Mislim da ga previše brani...Mog pravog oca koji će kasnije

303

ne dočekavši da me vidi poginuti u rudarskoj nesreći... Nije znala šta bi sa bebom, i na nagovor babe – koja je nema sumnje bila VEŠTICA – odnela korpu pred vrata raskošne vile u prestonicu...Kao da nosi voće na prodaju. Srećom po mene V. je prvi otvorio. Ne smem ni da zamislim u šta bi me oni bogati ljigavci pretvorili.Još bi pogubnije bilo seljakanje po domovima... Ne bi sad, to je sigurno jezdila drumovima, lepog belog grada.Ne bi osetila VETAR, jedinog ljubavnika u mom životu. Uvek me grlio tako nežno, svileno i bez potrebe da mi se pravda – mrsio kosu...Naj važnije od svega - ne bih u bilo kojoj drugoj kombinaciji imala ovoliku SLOBODU. Što je za mene bila sveta stvar. Zato sam joj rekla da i ne pomišlja na nekakav MAJKA – ĆERKA odnos...Jedini čovek koga bi ikad poslušala bio je Vinsent.Doduše samo prvi deo...Čim počne da se gubi u priči ja šmugnem...Jedino sam njemu verovala.Razlog je prost. VINSENT NIKADA NIJE LAGAO, za razliku od odraslih... Verujte - proverila sam par puta, navlačila ga, gurala u LAŽ. Ništa nije vredelo...Jednostavno – UVEK je govorio ISTINU ili ćutao... Uključujem se sa PANČEVCA ka gradu...Idem da preuzmem paket u KURIRSKO i da ga predam nekoj agenciji za video nadzor...Pravo u centar...BULS AJ...Tako se zovu... Kakvo idiotsko ime...Koga li nadgledaju da mi je znati... Sva moja mašta i zamišljanje špijunskih situacija razvejana je na PRIJEMU POŠILJAKA... Prijem pošiljaka – kako to nesnosno zvuči... Magaciner – lik koji SVE zna – KO KOGA radi u ovom poslu i ko je sa kim a ko protiv koga – objašnjava mi da je ta ekipa nadgledala jedino javne garaže...Sprečili su par krađa i dospeli u sferu interesovanja bogataša...Posao im je krenuo, a BOGU FALA i nama...Postali su nam redovne mušterije... Zato sad moram do Obilićevog venca... Ne volim mnogo vožnju kroz grad.Nagutam se dima iz auspuha kamiona i autobusa.Ne bi se čudila da voze na lož ulje.

304

Stavljam kacigu, obavijam maramu oko usta.Proveravam koferče u kome se nalaze dragocene vetačke OČI velike braće iz centra.Palim osicu i juriššš... Za čas, uprkos stravičnoj gužvi na ulicama, koristeći ponekad i trotoare – obilazeći pomenute teškaše, IZLEĆEM Na Francusku...Semafor koji se užasno slaže sa bojom moje vespice i bojom mojih čizama zaustavlja me ispred Narodnog Pozorišta. Iz sluški sada trešti BILI AJDOL – SVIT SIKSTIN... Aj duu eni ting...vit maj svit sikstin... Podižem glavu. ZELENO.KRENI VESPER... Krećem i perifernim vidom ugledam PLAKAT veliki kao zid jedne zgrade...Umalo da padnem sa motora...Skrećem desno, umesto levo – penjem se na trotoart i stiskam obe kočnice... Škripe točkovi.Neka baba što prodaje žuto cveće – narcise valjda – viče na mene...Obaram joj dve kofe ali nije me briga...SADA GA JASNO VIDIM...PLAKAT KOJI REKLAMIRA IZLOŽBU SLIKA...NA NJEMU ISPOD KOLAŽA REPRODUKCIJA KRETENSKI ŠARENIM SLOVIMA -SVAKO SLOVO DRUGA BOJA- PIŠE, I JA SHVATAM DA ČITAM NAGLAS, (NADJAČAVAJUĆI BILIJA KOJI MI SE DERE U UŠI ) :

V I N S E N T KAO Van Gogh Prepoznajem auto – portret urađen u stilu pravog VINSENTA. To lice, taj pogled i ludački sjaj u oku to je... TATA ! TO MOŽE BITI SAMO ON... Potrčala sam, po prvi put u životu, ne mareći za moju vespicu...Jedna kola su me jedva promašila uz besno trubljenje isprepadanog vozača... Na ulazu u muzej – OGROMNI BAJA sa naglaskom na JUŽNE krajeve naše skraćene države – isprečio se i jasno mi stavio do znanja da dalje neću moći. Bila sam pod inercijom i zalepila se za njegov mekani vazdušni jastuk.Pogledala sam na drugi sprat i srela se sa očima crnjim od

305

mraka.U trenu skapiram da taktika zavođenja ovde neće živeti ni jedan ceo minut...Zato ga šutnem čizmom u cevanicu i počnem da vrištim iz sveg glasa...Tip me zgrabio za kosu i počeo liftom da me diže... Ručerde i sve na ovom oblakoderu bilo je ne srazmerno i ogromno...Kad me podigao do vrata zamahnula sam rukom u kojoj mi je bila kaciga...Čuo se teški zvuk udara metala u čelik...BOING...Zavrljačio mi je takvu šljagu da me skoro ubacio kroz hodnik na glavni ulaz...Letela sam TRI duga metra...Ali u pravom smeru. Polu svesna upala sam pravo u govor mog dragog tate. Gorila je išao zamnom.Držao se za glavu iz koje je curila, Zaklela bih se – zelena sluz... Boje su mi se skroz raštelovale jer mi je VINSENT onako na visini podignut na galeriju delovao jarko narandžast. Pritrčao je još jedan - nešto manji, do duše, majmun sav plav sa nekim svetlom na jakni.Krenuo da me ščepa za rame...Taj far uperen u moju glavu me je ubijao...Pre nego što se otrgnem čuću glas voljenog tate izobličen mikrofonijom – STANITE... VINSENT STANITE...ŠTA SE DOGAĐA ?...PUSTI TU DEVOJKU... JA ĆU JOJ PLATITI KARTU, pokušao sam da se našalim uprkos ozbiljnosti situacije... Obezbeđenje je i dalje gonilo devojku. Stali su tek kad se Iskra isprečila između njih i plena. Ogromni je krenuo u VC a mali da zauzme njegovo mesto na ulazu... Gosti su se uskomešali pa sam, brže bolje, nastavio govor. Priča koja nije moja.Reči koje sam dobio.Mrzeću sebe još više ZNAM TO kad sve jednom prođe... Ali, čini se da kraj nije ni blizu... Upad ove malene kao da nagoveštava POČETAK BURE ! Privodim namešteni govor, skraćujem drastično... Svega mi je već dosta, a niko ništa i ne primećuje. Razmileše se okolo kao buba – švabe.Razlog ?

306

Da dostave najbolju ponudu i tako dođu u posed SLIKE, Umetnika za koga se verovalo da će uskoro dobrovoljno napustiti planetu...SUICIDAN JE, šuškalo se... SUICIDAN ? e, bolidi... Kad izvršim samoubistvo platna će ponosnim vlasnicima doneti desetostruku dobit... A ja mislio sve ljubitelji VAN GOGOVOG načina izražavanja. Ma JEBITE SE svi... Prilaze mi ISKRA i DEVOJČICA... TATA – grli me malena.Oči joj besno sjaje, cakli se suzica u uglu svakog od dva smaragda.U mojim samo ? Vinsente, NE PRAVI SE LUD – TO SAM JA VESPER ! VIČE LI TO ONA NA MENE ? ISKRA stoji, pored zabezeknuta. Ništa mi nije jasno, ali te OČI negde sam već video... Čas plave kao kod NIKOL čas zelene kao ANĐINE... Kakvo je ovo čudovište ?...ZNAM... To je moje malo čudovište... BEBO kažem joj, BEBICE moja... Sve mi se vratilo. Godine BOLA BEZ NJE... Zaplakah ko malo dete. BEBO VOLIM TE... Grlim je, Ona rida...TATA, tata - jeca mi na obraz. Krajičkom oka vidim da plače i ISKRA. Suza suzu stiže. PAZITE SAD – niko baš niko živ ne obraća pažnju na nas. Guraju cedulje sa gomilom nula GLAVATOM... Vesper, moja VESPER – bebica kako sam je oduvek zvao hvata me za rukav i odvlači nekud... KAKVO TI JE TO GLUPAVO ODELO.ŠTA TI JE SA KOSOM. KRATKA JE...

307

SAD JE KRATKA A KAD PORASTE... KAD PORASTE BIĆE KENGUR... SVE MI SE VRATILO.NIJE ZABORAVILA NAŠE IGRE NASTAVLJANJA REČENICA NA TEMU DOBRIH FILMOVA... NOĆIMA ME POBEĐIVALA JER JA SAM GLEDAO FILMOVE KOJIMA SE DIVIM U KRUG – A ONA SVE ŠTO STIGNE... EVO JE... SADA JE TU I VIŠE ME NEĆE NAPUŠTATI. GDE SI BILA BEBO, SVE OVE GODINE ? GDE SAM JA BILA ? GDE SI TI V. ? SVUDA SAM TE TRAŽILA... HAJDE IDEMO, PRE NEGO ŠTO SE PRETVORIŠ U USPEŠNOG POSLOVNOG PRODAVCA SOPSTVENE UMETNOSTI... Ovo me je dotuklo.Krenuh za njom kao poslušno kučence. Bio sam vučen ka IZLAZu, ali ne za povodac... Rukav, pre dug i pre širok, dobro joj je poslužio da me usmeri tamo gde želi... I S K R A Shvatila sam iz prve.Sergej mi je SVE tako dobro objasnio. Čak je i predvideo neke situacije. Organizator mi značajno namiguje. Suze su presahle i spolja i iznutra.Slavu smo dobili, VIDIM biće i para - ali izgleda da gubim VINSENTA. Zlatna koka snela svoja jaja i pile njeno reklo dosta. Odvodi ga nekud. Nemoćna sam da promenim tok događaja. Dirnulo me, ne mogu da kažem...ipak više bi volela da se drugačije završilo...Imali bi KORIST i oni i ja... To je sve od mene. Javiću vam se sa nekim novim apsurdima – USKORO... Upalite drugi i gledajte me svakog vikenda. Podignite mi rejting. Možete i gledanost, sada mi je baš SVE JEDNO...NEGO...

308

Kako ide broj onog malog tonca...Taj slatkiš... Sveža krv će mi jako prijati, piletinu niko ne odbija... Dosta sam glumila mecenu, sad ću malo da budem učiteljica. Felini pomislio da ga zovem da izađemo a kad je čuo da tražim broj telefona mladog kolege – silno se razočarao. NISAM TI JA ZA IZLOŽBE, pravda se kao da ga neko zove. Daje mi traženi broj i ja već kucam poruku koja će našeg junošu dovesti pravo pred moje noge.Upecaće se u ove mrežaste čarape. Moj lični TONAC. Sa svojom dugom pecaljkom i debelim, čupavim mikrofonom...HALO...JA SAM - V E S P E R Zašto li je Vinsent nokautirao onog malog na vratima... Radnik obezbeđenja, (neka firma sa TRI slova ), slušao je instrukcije na tužibabi... Dok smo prolazili pored pokazao nam je rukom da sačekamo. Iz VOKITOKIJA jasno sam čula PUSTI IH DA PROĐU. Vinsent je izgleda drugačije shvatio gest nesrećnog momka. Koliko se samo besa nakupilo u njemu za sve ove godine. Vratar je pao kao pokošen.Nešto je krcnulo i ja se uplaših. Ako mu je slomio vilicu – najebali smo... Projurili smo pored zapanjenih svedoka tuče i uzjahali vespu.V je tresao rukom bolnu pesnicu... Nisam znala gde bi pa sam je usmerila natrag ka SKELI. Smirena MAJA jedina je koja će moći da se nosi sa situacijom... Posle svega što sam čula od nje JASNO MI JE šta treba da radim. VOLIŠ LI JE, TATA... V. ne čuje – od vetra ili od zujanja moje osice. ŠTA ? VOOOLIŠ LIII JEEE

309

KOOOGAAA ? MAAAJUUU VOOOLIIIM... To mi je dovoljno.Vinsent nikad ne laže. Čak i kad slaže on govori istinu - kasnije se ispostavi. M A J A Znala sam da će ga dovesti do mene.Pročitala sam joj tu ludu misao u glavi još dok se rađala.Bistra moja devojčica. Jeste - MOJA je.Ono što ne zna ne može joj naškoditi. Ne želim da joj razbijam idilu.Onaj koji me je poslao dole možda je imao na umu baš ovakav rasplet.TATA i MAMA zajedno.Niti sam joj ja mama niti joj je Vinsent otac. Život je ponekad luđi od filma.Čudniji od knjige. Smešniji od komada satire. Ali lep je.Gore je bilo dosadno.Vinsentov poljubac JEDAN više mi znači nego večni život u belom... Ulaze...Da će tako brzo doći to ipak nisam predvidela. Pričam im da imam plan. Idemo svi u selo.Kod mene. Vinsent će voditi slikarsku koloniju. Imam salaš na predivom proplanku CRNOG VRHA. Vinsent pristaje. TI VESPER MOŽEŠ DA... Vesper nam požele sreću – ostaje u BEOGRADU. VOLIM MOJ GRAD VIŠE NEGO SEBE. Kum Sergej donosi loše vesti.Policija krenula ovamo. Javila mu ISKRA...Neka dvojica iz obezbeđenja završila u bolinici.Dve frakture, kaže, lobanja i vilica... VINSENT I VESPER u glas izgovarauju da su oni krivi. Mala buntovnica preuzima inicijativu.Kaže mi da se pakujem – KREĆEMO ODMAH...NEMATE ŠTA VIŠE DA ČEKATE VAS DVOJE...

310

Ne znam zašto ali čini mi se da je u pravu... V I N S E N T Kako li smo samo stali na taj motor... Beba je vozila skoro stojeći.Maja do nje, čvrsto je držala oko struka.Ja iza – pola na rešetkama, gde je nekad stajalo koferče.Beba ga pokloni Sergeju : STAVI GA NA BAJS KAD KRENEŠ NA PECANJE.TREBAĆE TI ZA MAMCE... Izgleda da su imali posebno prisan odnos... On je stajao sa strane uplašen a Bebica moja mu dobacivala razne ne povezane gluposti : AKO UPECAŠ ZLATNU RIBICU, PRVO PROVERI DA LI JE PUNOLETNA PA TEK ONDA POŽELI ŽELJU... Šta to lupeta moje zlato ? Svašta.On nije rekao ni reč.Jeste.SREĆAN PUT, NEĆU VAS ODATI... Bio sam siguran da ne laže... Još mu je rekla da može da zadrži OKO.Njoj više ne treba. Prelazi u ugostitelje.RADIĆE ZA SEBE.Pica peć kupuje... Umesto kofera...Peče ih i raznosi...Legalno sto posto...Može i Sergej da poruči jednu, broj zna... Ništa ja ne shvatam, šta moja bebica priča... Tek, eno nas... Jurimo nekim sporednim, truckavim drumom. Vesper vozi i sluša nekog tipa koji se užasno dere u njenu ušnu školjku...Maja je povremeno drmne za rame i levom rukom joj pokaže kuda da vozi...Desnom se grčevito drži za njen struk...Ja joj pozadi, prepričavam avanturu iz muzeja i čujem smeh koji je muzika za moje uši...Grlati, iskreni smeh žene koju volim... Putešestvije po zemljanom putu zameniše kocke sa kaldrme. Izlazili smo na neki, meni nepoznat pravac. Još više je truckalo.Umalo ne pregrizoh jezik. Sačekali smo malo pritajeni a onda jurnuli preko pančevačkog mosta...Skrenuli desno tik uz reku...Pa gde... Neke šine.Ostavljeni, išarani sprejem teretni vagoni...

311

Umetnost grafitaša.Genijalci.Svuda nađu platno... A onda sam ukapirao, ulazili smo na DUNAV STANICU, odakle bi trebalo da uhvatimo voz za BOR. PREKO POŽAREVCA, KUČEVA i MAJDANPEKA – reče nam MAJA M A J A Dobro smo to izveli... Tri begunca.Vinsent i ja ukrcavamo se u kupe... Bez stvari.Bez garderobe.Bez ičega... Nema veze.Važno je da smo zajedno... Moji skromno žive ali pošteno. Mislim da će im se dopasti V. Ovako sređen, obrijan i u Armaniju deluje mladoliko. Razlika u godinama nije više toliko očigledna... Vesper nam reče da budemo DOBRI, i otrča da nam kupi sendviče.Divno dete.Šteta što neće sa nama. DOĆI ĆU NA LETO, NE VOLIM ZIMU NA PLANINI, šalila se.Ili nije, ko bi ga znao...Njoj sve teže čitam misli... Vinsent i ja iskoristismo samoću na peronu punom putnika za POLJUBAC. Sa velikim P. I O.I LJ.I U.I B.I A.I C. V E S P E R Tražila sam od prodavačice da mi da ekstra salvete za 4 sendviča sa šunkom, majonezom i krastavčićima... Narendan kačkavalj - tu i tamo... Želim li kečap ? Ne želim. Bili su mali, kao rođendanski. Ne znam za Maju, ali moj Vinsent obožava da tamani rođendanske sendviče... Ma dajte mi još četiri ista i dve konzerve AMSTELA, dug je put ...

312

ŠTA, ZAR POSTOJI NAŠ AMSTEL...DOBRO TETKA, DAJ... DA... MOŽE LI JOŠ SALVETA, PLIZ...? MOŽE, E SUPER ! Te salvete su vam jako korisna stvar.Mogu lepo da se obrišu usta posle kolpe.Ili to ili... Mogu se upotrebiti i kao vc papir ukoliko istog nema u vozu. A nema ga...Nikad...Ovde se krade toalet papir u vozovima a kamoli nešto (bez)vrednije... E, sad kakva će karma biti ovih nevinih belih salvetica koje su nekad bile ponosno drvo i vrhovima krošnje parale oblake... To je stvar sreće.Njihove.JER ZAVISE OD VAS. Jednom takvom će te obrisati usta i staviti u džep, pošto gle čuda – NEMA NI KORPE ZA OTPATKE.Risajkl bina, ha-ha-ha... Drugu će te, pak, poneti da bi poslužila i bila bačena na prugu, sa sve tovarom isporučenim iz vaših poludelih creva.Tako olakšani vratite se nazad u kupe i ne mislite više o sudbini salveta... Zašto vam sve ovo pričam...DVA SU RAZLOGA... Prvi – jer se dvoumim da li da im ovaj novac od poslednje žrtve sakrijem u salvet - pa kad ručaju nađu kintu i oduševe se...Tada će već biti daleko pa neću morati da odgovaram na pitanja mojih – sada već dragih RODITELJA ... Ali šta ako... Drugi – jer me baš zanima u koje svrhe bi ona novinarka upotrebila Vinsentovu salveticu... Maja već vidim briše usta...ONI SE LJUBE kao par tinejdžera ! E, pa MAMA, TATA – evo klopice i pivceta dva za srećan put. Ajde OSMEH...Taaakooo. SAD UZMITE OVO I BEZ PITANJA DA SE NE PREDOMISLIM. Dajem im sve što imam – njima će trebati a ja ću se već snaći...Oni tek počinju a ja imam razrađen biznis... Dok ga ne legalizujem.Šalimse.Stvarno ću da pečem pice i da ih dostavljam motorom.Samo da sakupim još malo keša od pedosa...Leto koje stiže u Beograd donosi ne slućene mogućnosti za mene...i moju vespicu... Zabavlja me izraz na licima M i V... ODAKLE TI...

313

Pištaljka prekida Vinsenta...unervozio se... Hajde BEBO, (jao što ne volim da me tako zove jer svi zaljubljeni u prestonici jedan drugog tako zovu...), SILAZI ILI IDEŠ SA NAMA...HVALA ZA LOVU... Voz otkoči.Mašinovođa pritisnu sirenu tako krvnički da mi se sledila krv u žilama...UPLAŠI ME, BRE... Skočiše da me ljube kao pomahnitali... DOBRO, DOSTA, DOSTA... Voz krenu uz snažno cimanje... Iskačem. Mašem. Voz ubrzava. Odmahuju mi dve glave i dve ruke proturene kroz prozor kupea... Njihov vagon šareno nestaje noseći sa sobom veliki grafit na svojoj strani...Na tren zaličio mi je na tatinu sliku. Voz nestaje u izmaglici...Nedostajete mi već ! VOOLIMOOTEEBEEBOOO – čujem eho dok se odbija o beton perona... Ajde bre matorci...Moraću stvarno da svratim na leto... Palim vespu pijađo i odlazim niz drum mog dragog belog grada...Jedinog koji me nikad neće ostaviti... Nikuda taj neće otići a mnoge će dovesti... Svi samo dolaze ovamo, neki u goste, neki da ostanu. Beograd ih sve bez razlike prima u svoj široki zagrljaj. Iskren i prijateljski. Vi sami odlučite kojim bi ste putem. Ovde i JEDINO ovde možete IZABRATI SVOJU KARMU... Samo hrabro salvetice moje, vidimo se kod konja... To je ono mesto gde se svaki PRVI SASTANAK zakazuje. Posle je već lako... Odatle možete bilo kuda.

- kraj -

314

Evo opet početka na kraju... To je u stvari, samo KRAJ jedne priče koju su pisale Ružica i Maja... Ružica, doduše samo do polovine a Maja ju je završila sama vodeći sva četiri lika sigurnom rukom iz PEĆINE... Sećate li se Hajdučke pećine ? Tamo sam napisao svoju treću po redu knjigu... POSLEDNJU. Jer - više se ne pišu. Sada se smišljaju...Izgovaraju naglas... Objasniću vam kasnije. Da remiziram prvo. Svakom po pola poena. Zašto da samo ja zaključujem... Ako ste kojim (sretnim ili ne, to ne zavisi samo od vas), slučajem pronašli i pročitali rukopis Pisca Pećinskog – videli ste i čuli da je se TU U PEĆINI SAKRIO od kamena pravde nebeske... Pčela ili Osunčano Oko spasao je mnoge vaše sugrađane sigurne smrti... Na dan kad je tresnuo meteor 13 maja 2012 hrabro pleme PERA SOKOLOVOG ( piščeva družina, dakle) bilo je dovoljno ludo da se sakrije u nedrima vulkanske pećine na Avali... I dovoljno plašljivo da preživi udar. Šest meseci proveli smo tamo.Krili se. Oni hrabri su postradali...

315

Čekali smo Sunce, (verno sledili uputstva Pčelina) i ono se najzad rodilo jednog običnog jutra...Izašli smo napolje. Sa bebama – Indijom i Danicom... Vesper i ja – VAŠ Pisac a od danas samo pripovedač, dobili smo devojčicu i nazvali je INDIJA u čast Dajdara Pčele, spasioca...U slavu puta kojim smo kasnije krenuli... Druga beba Danica, moja je unuka – rođena iz stomaka moje kći Mine onoga časa kad je kosmička stena zaparala utrobu GEe.Zemljice naše... DSK – dečko sa kamerom – moj junak – lik iz knjige koju sam smišljao za vas, ponosni je otac... (Sada gledajući ih ovako tragi – komične još nisam siguran u postojanje njihovo u ovoj pustoši duha i nada...Ne znam da li su stvarni ili još žive samo u mojoj knjizi...Daleko istinitije deluju kao likovi pustolovnog romana.Vernije su mi prikazani u pećinskim snoviđenjima nego sad na postapokaliptičnoj javi...Ili ja to još uvek sanjam ? Ma ja sam u kamperu i probudiću se jednom...Ko li je ono napisao da san traje koji minut tek...) Zato ću od sada da vam slikam rečima, sve dok me ne probude. Da. Sve mi se više čini da sam ja ipak Vinsent u književnom svetu čuda - jer evo hrabri autori još lepših knjiga koje sam godinama čitao nateraše me da vam pripovedam baš kao slikarski idoli Vinsenta da slika.Nismo išli u umetničke škole, nikog nije bilo da nam pokvari talenat i ukalupi nas.Samouki smo, i pre svega Ekspresionisti, šta god IM to značilo...To što vidimo i doživimo izrazimo – on na platnu – ja na papiru...na neki poseban način.Van svih klišea. Protiv šema.Pravila.On kičicom a ja perom...Od ovog trena samo rečima... Ali, dobro – teško da će iko verovati u taj moj osećaj – osim mene, naravno...Ja ću se samo za vas potruditi da vam prenesem priču baš kao što on prenosi na platno svoje viđenje prirode ili likova koje je oslikava.Doživljaj sveta. Sam mi je rekao da tako treba, prošle noći na drugom spratu OGROMNE Robne Kuće u kojoj smo zanoćili.Zaspao sam sa Majinom pričom u kojoj Vesper nalazi mamu.Tata Vinsent je

316

pronašao nju davno još dok je bila u pelenama...Ponovo sam je čitao i zadremao...Sada sa jakom glavoboljom, teško otvaram oči... Budim se okružen opljačkanim stvarima - sitnicama koje su preostale od jedne veće haračke družbe... Švabija. Nismo hteli preko Turske, Irana i Pakistana što bi svakako bio najkraći put. Definitivno NAJOPASNIJI.Kako smo se samo prevarili. NEMA danas bezopasnog PUTA.Još ne mogu da verujem da je u našem Beogradu, bilo naj gušće... Samo smo vozili i skretali kad god smo morali.Zato će se ovo hodočašće verovatno prtvoriti na put oko sveta. To sada sa ove tačke gledišta uopšte nije važno. Važno je da mi je u san banuo riđobradi i pitao me znam li kuda vodim PLEME... Rekoh da znam.U INDIJU – Dardžiling se zove ciljano mesto. Tamo, nadam se, novi život grade SUNČEVA Deca vođena sigurnom rukom Šri Dede...A mi smo im potrebni... Setite se samo Pčelinog magičnog dede.Njemu nosimo BLAGO koje je "iskopao" hrabri unuk...Zbog njega i glavu izgubio... Teslin prsten premeštam sa palca na palac – levo pa desno jer se vrti kao lud čim ugleda SUNCE... A Sunce slavno, prži po vas, ( VAS – SAV ), dan kao da želi da nam nadoknadi šest pećinskih meseci.Tame i hladnoće. Reče mi noćas slavni slikar, (koji za života – baš kao i ja - priznanja nikakvoga za svoj doprinos umetnosti ne zaradi), da osnujem tamo komunu i da svako dobije ono što mu treba da bi bio srećan...Da počnemo KAKO TREBA od početka...Svakom po malo.Nikome previše...Sve za dobar život.Za umetnost. Došao je i da pita šta je bilo sa njegovim slikama... Ja sam pričao... Trudio sam se da mu objasnim što sam bolje umeo. Pripalio je posle lulu i zapalio kao što je i došao - u vidu magličastog mirišljavog dima... "Stvarno bi mogli preko Amsterdama da maznemo neko Vinsentovo platno"...Maja je vrisnula od smeha kad sam je probudio sa ovom idejom...Na iznenadnu buku -

317

Indija ispusti dojku i sočnu bradavicu Vesperinu iz usta... - Šta vam je manijaci, smešno ? Probudili ste malu... Gurnu joj ponovo mlaz slatkog mlekca u mala usta. Setim se da sam nekad tako slatko pio vodu sa Beogradskih fontana...Mlaz vode pravo u usta. Voda života koje više NIGDE NEMA...Osim u retkim, celim flašama.Koje se još ređe nalaze....Cele... ALI SETITE SE – MI SMO DECA SREĆE... Da li smo stvarno ? Moram sad da se vratim na IZLAZAK iz Hajdučke pećine. Da bih mogao da dam odgovor na to pitanje - vama a i sebi... Na POČETAK dakle...Tamo gde se završila tama i sinulo Sunce...Ne želim da vam zakinem ni metar priče iako smo prešli već dobru četvrtinu puta do Indije... Pričaću u vetar a on će vam doneti fijukom reči poglavice putujućeg plemena.Ono što ne izgovorim – pomisliću samo, JER ZAPAMTITE – TA MISAO IDE NEKUDA, U KOSMOS I JOŠ DALJE...NEKO ĆE JE NEKAD – MOŽDA BAŠ VI – ZAPISATI. ZAVISI KOLIKO STE USPELI DA SE PROPNETE NA PRSTE I DOHVATITE INSPIRACIJU IZ CENTRA GALAKTIČKIH STVARALAČKIH MISLITEKA... MUDRAČKIH MOZGOVA KOLO - DOK ŠALJE I PRIMA... Tamo : NI JEDNA PRIČA NIJE IZMAŠTANA. NI JEDNA PESMA NIJE UZALUDNA. NI JEDNA IDEJA NIJE NE OSTVARIVA... Pametan nađe način a budala izgovor, učio me moj narod. IZREKAMA.Poslovicama. POSLEDICE – tako ih je zvao DSK. NI JEDNA REVOLUCIJA NIJE PORANILA A SVE SU ZAKASNILE...To su njegove reči...Blesav dečko – VOLIM ga jer VOLI i brine o MINI i DANICI... Zajedno putujemo dugo vremena a još se nismo posvađali. Bar ne ozbiljno...A toliko puta život plemena visio je o koncu.Tankom končiću marke FORTUNA...

318

Krenimo redom... Krupnim APOKALIPTIČNIM koracima... Zakotrljajmo ćelave gume doma mog. Vigvam je postao onog momenta kad su svi ušli. Koju GLAVU ovde da stavim ? Šta vi predlažete... DA. Tako sam i mislio... SVOJU dakle... Glava poglavice plemena. Brbljiva usta Pera Sokolovog. Dao bih TU glavu da znam da će nas sreća pratiti do Indijskog poluostrva kao i do sada... A sve je krenulo loše da gore ne može biti... Radosni što mogu da izjure prvi na svojim mašinama, krenuli su Rio i Harli sa svoje dve "grupi" devojke. Napustili pećinu suludom brzinom uz rzanje mnogobrojnih ukroćenih konja.Čim su sišli na drum. Propeli su konjicu i zatrubili juriš...Odjezdiše... Mi smo se spuštali ne uporedivo sporije i posmatrali ih sa brda.Put je za divno čudo prohodan iako je pepelkaste prašine bilo na sve strane. Vegetacija svela.Drveće spustilo otežale grane do crne zemlje.U vazduhu još se osećao teški miris amonijaka. Još ni jednu životinju ne opazih. Osim našeg Rikija koji mi se uplašeno motao oko nogu. I dalje nem.Bezlavežan... Nigde žive duše... U zavijutku koji je "bežao" od sivog proplanka ugledasmo oblak prašine što ga podigoše HARLIjev DEJVIDSON i Riova JAMAHA...Grabili su prema širim asvaltnim Avalskim ulicama...Kopitali.

319

Željni da osete vetar.Ludi za brzinom.Puni slobode u plućima... Besno upregnuti konji lako su galopirali i kao da ne osećaju težinu svojih jahača tražili još korbača pod rebrima... Harli je bio ispred, sve dok Rio nije dodao gas.Videli i čuli.Razlegao se TIŠINOM. Urlik japanskog divljeg krda i prošišaše američku zapregu. Tada smo ih izgubili iz vida. Ne znam da objasnim šta se kasnije dešavalo jer nisam bio svedok...Ali slutim... Nismo ih samo iz vida izgubili - nestali su zauvek iz naših života. Tek kilometrima dalje i satima kasnije naćićemo sva četiri tela pored izlupanih motora - bez i jedne gume, odvaljena sedišta.Probušeni rezervoari za gorivo. Prostreljene lobanje naših drugova.Devojke izmrcvarene, skoro gole.Silovane - očigledno.Zverski mučene pa ubijene. Znači zato se nisu vraćali...Nisu ni mogli... Kroz glavu mi je prošao MED MAKS 2. Da li je ovo APOKALIPSA počela ? Dok su nam suze natapale lica improvizovali smo dva groba i spustili ih tamo.Na večni počinak. Smak sveta su preživeli ali SUMRAK je pobedio SVETLO. Mrak u ljudskim mozgovima nikada neće biti poražen. VEK ZA TAVNIM VEKOM U VEČNOST ĆE SAĆI A RAZUM ĆE LJUDSKI PO MRAKU DA LUTA... ODGOVORA NEĆE NA PITANJE NAĆI NI ISTINI PRAVOJ PROLAZA NI PUTA...recitovao sam umesto opela... Kad više ništa nismo mogli da uradimo za njih - krenuli smo... Iza - ko zna koje krivine, čeka nas ista sudbina. Nismo imali oružje jer nismo ni pretpostavili da bi nam moglo trebati... Bili smo ne zaštićeni i užasno spori. Da - moj kamper je upalio i krenuo.Pokretni šator... Ali iz ko zna kog razloga odbijao je da prebaci u četvrtu. Mogao sam da ga vozim samo u trećoj i samo do brojke 50. Crvena kazaljka nije mogla da prekorači prag pedesetice. Ma koliko ja udarao - do samog poda - papučicu gasa.

320

(Devojke su ga dobro očistile, trajalo je ali ja za to vreme nisam uspeo da popravim menjač...) Odlučio sam da je bolje ići lagano, štedljivo i sigurno. Videli ste gde je našu braću odvela " jurka ". Posle nesretnog doživljaja sa Riom, Harlijem i devojkama shvatili smo da ništa više neće biti isto. Gurnuti smo niz drum nekakvog surovog sveta. Širio se iz perspektive kampera pred našim očima. Samo je bilo pitanje časa kada će NEKO ili NEŠTO krenuti na nas.Smešno - mogli smo da se branimo jedino kuhinjskim noževima i jednim pajserom...Sad kad se setim - žao mi je što smo ostavili gomilu stvari iza sebe - u pećini. Sekiru, pre svega... Ali pokazalo se da smo zalud brinuli. Nigde nikog na vidiku. Avalskim drumom silazili smo ka gradu... Ili onome što je od njega ostalo. Moje jadno, smanjeno pleme... Vesper sa našom bebom. Dsk i Mina sa majušnom Danicom. 5ar, kao suvozač. Vendi i Maja spavaju na gornjim krevetima. Za volanom pisac.( Nekada dok je imao po čemu i o čemu da piše...) Pripovedač sadašnji. Baš taj lik je odjednom krvnički nagazio središnju pedalu. KOČIII...sevalo mu je u refleksima. I uspeo bi samo da je imao duga svetla. (Da sam ga video ranije...) Ovako - strah nam je odavno upalio kratka svetla na farovima pa je vozač ispao kratkovid. Jasan, iako tup, udarac začuo se iz pravca levog migavca. Stali smo.Crvenokožci moji popadali po šatoru. Izjurio sam tada napolje i u sekundi bio povijen nad njim. Malo mlitavo telo. Neki klinac ležao je levo od druma.Na nečemu što se nikako na bi moglo nazvati travnatim tepihom.

321

Krv se slivala niz lice... Panično sam ga uneo u kamper. VESPER Sreća pa mali ima tvrdu glavu. Mene su odredili za bolničarku. Negujem ovog mališu već par sati i još se ne budi... Došao je svesti na kratko kad smo ga uneli u vozilo. Rekao je "DOBRO MI JE...sada sam dobro samo mi se spava" i...onesvestio se.Okrenem ga na bok - da se ne uguši sopstvenim jezikom.Brišem krv i previjam mu glavu. Plava kutija hitne pomoći mogla je najzad da posluži svrsi. (Nažalost našoj četvorki spasa nije bilo.Bili su mrtvi satima...Ria sam volela kao rođenog brata...) Ko je mogao da uradi tako nešto ? Šta smo to propustili krijući se u PEĆINI ? Nije se valjda dole vodio RAT, dok smo gore bili sigurni ogrnuti planinom kao gunjem – što bi rekao moj Pisac... Nisu svi ozbiljno shvatili naša upozorenja. Šta li je sa BEOGRADOM ? Koliko li je stradao od kamenčuge iz praćke bogova ? Uskoro sam dobila odgovor. Dečak se budio.U stvari probudila ga je eksplozija... GDE SE NALAZIM ? Idemo u centar. NEEE, vikao je, NE U GRAD, UBIĆE NAS... Pisac je čuo.Mali je vikao koliko ga grlo nosi. Jezivo.Zato je moj čovek reagovao brzo... Na samom ulasku u grad videle su se vatre u daljini. Eksplozije su se sada već jasno čule i opasno nam se približavale.P. je smotao van puta u neki – pa nazovimo ga šumarkom.Nije tu bilo ni Š od šume.Gola stabla stoletna videla su i bolje dane.Kao u nekom crno – belom filmu strave, bili smo zarobljeni u teškim morama. Mali je progovorio normalno : U GRADU VLADA HAOS...UBIJAJU SVAKOG KO SE POJAVI.

322

BANDE SU NA ULICAMA...PA GDE VI ŽIVITE...SVE JE OTROVANO...HRANA I VODA...SVAKI DAN SPALJUJU MRTVE... JNA I MARAKANA SU SAD VELIKI KAMPOVI.SAMO ŠTO NIKO NE NOŽE DA IH NAPUSTI...JA SKITAM VEĆ NOĆIMA U POTRAZI ZA HRANOM...ZA DECU... MOJI SU MRTVI ODAVNO...NE IDITE U GRAD...VOZITE ŠTO DALJE OD NJEGA, MOLIM VAS...VOZITE... Ponovo se onesvestio.Udarac umalo da bude fatalan za dečaka...Dala sam mu čaja i keksa...Kost i koža – ko zna kad je jeo poslednji put...jadničak. Pisac mi dotače rame. Pogledasmo se. Ostatak družine bio je tih. Znali su da moramo doneti važnu odluku... SOKOLOVO PERO VAŠ LIČNI PRIPOVEDAČ Dobro.Rekoh im.Ne vredi nam kukati.Šta je – tu je ... Idemo pravo.Koliko nam to put dozvoli.Izgleda da se mnogo toga lošeg dogodilo za ovih šest meseci našeg ZIMSKOG SNA...Sada nam valja putovati... I preživeti. Zato – IDEMO PRAVO – NAPRED...Bez stajanja do ŠriDede. Pa kako bude.Uz put ćemo se snalaziti... Svi su se složili...Tužno, ali sada smo jedni drugima bili SVE...A zar to nismo bili odavno ? Neka nada u nama gonila nas je i bodrila da preživimo teške pećinske dane misleći da će biti DRUGIH.Nama sličnih.Da ćemo se naći...Jedni drugima. Sada bih voleo da više nikog ne sretnemo. Kao da nas je neko ubacio UŽIVO u OPSTANAK... Samo - izgleda da su SVI lovci a mi plen... Kao ovaj dečkić i njemu slični...i nama... Ne zaštićeni.Izloženi.Bez leđa, dodao bi Dsk.. Male bebe kojima je neko oduzeo ZVEČKU jer pravi puno buke ni oko čega pa VELIKI ne mogu da dremaju. Vesper je probudila malog, dala mu hranu i flašu dragocene vode.

323

OVDE SILAZIŠ – rekoh mu...EVO TI MAPA SA UCRTANIM PUTEM DO PEĆINE NA AVALI...PRONAĆIĆEŠ SVAŠTA TAMO...VODE IMA KOLKO OĆEŠ...I NIJE ZATROVANA. PRONAĐI SVOJE PLEME I SREĆNO... Par minuta me je gledao ćutke i već sam pomislio da će me moliti da ga povedem sa nama. Onda je klimnuo i krenuo... IMAM PRIJATELJE.KRIJU SE.ŽEDNI SU...ZDRAVO... I ode.Zavijene glave ali nekako ponosan što može da im oda tajnu o pećini sa blagom...Mladi poglavica TVRDA LOBANJA...Biće to dobar ratnik... Pokrenuo sam kamper suznih očiju... DSK je seo na mesto suvozača.Snimao je sve vreme. Mali pokvarenjak.To je bilo jače od njega... KUDA ĆEMO POGLAVICE ? upita ozbiljnim glasom, ali nisam mogao da se otmem utisku da me zadirkuje u ovom jebenom času...nišanio me. KAKO KUDA – PA U INDIJU... Naš plan da se snabdemo u gradu propao je...Naš Beograd koji je sad vreliji od samog pakla ostao je za nama i hiljade vatri slilo se u jednu crvenu mrlju na mom retrovizoru... Nikada nisam mogao da zamislim da se neću vratiti u voljeni grad...I ne samo to... Bežali smo što dalje odatle.Koliko nas gume nose.SREĆOM - Više nismo naletali na ljude... Krajolik se osušio.Boje su posivele.Sva priroda prikazivala nam se u sepiji. Najuzbudljivije što smo videli bio je krš od pokušaja barikada na putu... Ko se i od koga branio nisam smeo ni da pretpostavim. Kuće pored puta izgledale su napušteno.Ostavljeno. Nije bilo vozila, svuda pustoš i ožiljci na zemlji... Nismo se osvrtali. Samo smo jurili – sa svih pedeset na sat – napred u ne izvesnu budućnost... Stali smo tek kod OSTATAKA neke benzinske pumpe... Zgrada je bila poharana ali cisterna sa gorivom nije... Ukopana i dobro obezbeđena.Na sred auto – puta.

324

Nikom izgleda nije bilo do putovanja.A gde bi pa išli ? Svuda je isto...Udar je došao ranije i NIKO se nije pripremio.Osim onih koji su NAS poslušali, ili možda NJIH...Ali, dobro - videćemo... Pre ili kasnije srešćemo se sa novim gospodarima sveta. Dosad smo shvatili da su voda i hrana najtraženija roba. Nestali su iz garave prodavnice u sklopu pumpe. Plina nije bilo ni za upaljače. Pokretni šator naš mogao je da koristi i benzin kao pogonsko gorivo pa smo ga natočili u sve moguće sudove. Našli smo par kanti, nagorelih ali ne oštećenih i punili ih zelenom tečnošću koja će nas odvesti što dalje od ovog pakla...Šteta što je najveći kanister zapremine pedeset litara propuštao na sve strane pa smo ga beskorisnog odbacili... 5ar, DSK i ja užurbano smo pretakali nečije tečno zlato u naše sudove kao da bi taj NEKO svaki čas mogao da bane i uhvati nas na delu... Niko se nije pojavio... Nećete mi verovati, NIKO se nije pojavio ni na carini. Osećaj je bio jeziv. Kao da smo sami na svetu. Kao da je ostatak populacije u nekakvim SABIRNIM CENTRIMA. A onda nam se dopalo. Kasnije - sve se pretvorilo u euforiju. DSK je njuškajući okolo provalio u magacin. Snabdeli smo se glupostima.Tehnika uglavnom... Mobilni telefoni, kamere, laptopovi... MOŽDA NALETIMO NA NEKOG KO BI OVO MENJAO ZA HRANU... Sad uviđam kolika je to GLUPOST bila. Gde god smo prošli nalazili smo kuće sa puno iste takve opljačkane robe...Bez ukućana. Od nečega što bi poslužilo za jelo ili piće ni traga – a naše zalihe se opasno približiše jednom obroku dnevno. Uglavnom slatkom... Ali – GDE SU LJUDI ? GDE SU DEČICA ? NEMA NI STOKE NI ŽIVOTINJA, DOMAĆIH NI DIVLJIH... Zar je moguće da sve nestane za samo šest meseci bez SUNCA?

325

Ako je tako GDE su leševi ? Gde TRAGOVI... Ubrzo smo dobili odgovor na neka od ovih pitanja. Iz kolone vojnih vozila koja je mirno, skoro paradirajući prolazila odvojio se jedan džip i krenuo ka nama... Mahali su da stanemo sa strane. GDE SMO - pitala je Vesper iza mog ramena. Negde u Mađarskoj... Ovo su prvi stanovnici zemlje koje vidimo još od bekstva iz plamtećeg grada.Civilizovani nadam se. DSK je izašao.Pričao je sa vojnicima... Izađoh i ja. Na engleskom jeziku vodio se naj čudniji razgovor koga sam ikad uspeo da čujem. Oni njega pitaju šta se dešava ? NIŠTA PAMETNO – kaže im – U BEOGRADU JE HAOS, PA IDEMO DALJE...ležerno kao da priča o saobraćaju. ZAŠTO NISTE U SKLONIŠTU...SMAK SVETA JE U TOKU... MOLIM ? Da li ja to dobro prevodim reči Visokog oficira u mozak koji odbija da ih primi...ITS END OF D VORLD IN PROGRES, JU NOU, ENI TAJM...BI TREBALO DA ZEMLJA NAPUSTI ORBITU A ONDA... ŠTA ONDA ? To nije znao da kaže, samo je slegnuo ramenima... Eh, vi SRBI...Opet ste NEORGANIZOVANI.Svako za sebe, A ? KAO U FUDBALU...KAKO LI STE POSTALI PRVACI SVETA PRE DVE GODINE ? SREĆA I SUDIJE UZ VAS, DOSTA - A ? "DA". Mirno je rekao Dečko sa kamerom.Nije znao ili nije hteo da im kaže da je LANE te godine razbijao golmane i punio mreže.2010 - davno u junu. Dijegovom timu dao je tri komada u finalu.El Pibe je čestitao Antari, skrhan...Ej - MARADONA je priznao da smo bili bolji ! Šta bi drugo posle tri – jedan ?

326

POĐITE SA NAMA – U NAŠIM SKLONIŠTIMA IMA SVEGA ŠTO VAM TREBA, AKO OSTANETE NA ULICI IZGUBIĆETE ŽIVOTE...reče mu starešina. ? PA OVO JE CRNJAK – AKO MISLE DA ĆE PLANETA DA SE ODLEPI - SVI I SVE – BUKVALNO SVE ĆE BITI IZGUBLJENO...ŠTA ŽELE DA POSTIGNU...KAKVA SU TO SKLONIŠTA...I OD KOGA, ČEGA...(Genitiv valjda)... SE SVI POSAKRIVAŠE. KAKVA HUMANOST... Samo... NEKO IH JE OPASNO SLAGAO... DAO IM NAMERNO ( ? ) POGREŠNE INSTRUKCIJE. UPUTIO IH U MRAK I PROPAST. DA...I SAD MOŽE DA IH DRŽI U " MRAKU " KOLIKO GOD HOĆE... MRAK ZA SVE - OSIM ZA ŠAČICU ODABRANIH... " Hvala na pozivu, idemo u INDIJU " Dsk je bio ladan ko Višnjino pivo, nekad... HA HA HA HA...orilo se iz vojničkog džipa, svi su se kidali od smeha.Visoki naj glasnije...GUD LAK, ha ha ha ha... Hepi trip, dobacio je šofer...valjda za srećan put... Glavni ga mrko pogleda i naredi pokret. Kad smo DSK i ja ušli zabrinutosti je nestalo sa lica naših saplemenika. Kad smo im ispričali vratila se u još većoj meri... Svako je imao nešto da kaže : PA ONI NISU NORMALNI...SUNCE SE NAJZAD POJAVILO I UMESTO DA SE SVE VRATI U NORMALU...NIŠTA SE TOLIKO STRAŠNO NIJE DOGODILO.ZEMLJA JE PREŽIVELA I SAD ĆE SE POLAKO OPORAVITI.UMESTO DA JOJ POMOGNU ... Čekajte malo, smirio ih je DSK uz blagi pokret ruke. Njegov ispruženi kažiprst jasno nam je stavio do znanja da je ukapirao...Prvi, kao i obično.Skoro da je odrepovao : OVI KRETENI OČEKUJU APOKALIPSU 21 DECEMBRA...

327

KOJI JE DANAS... "Izašli smo trinaestog novembra.Tačno šest metara posle udara", javi se 5ar... Tako sam i ja shvatio.Znači KRAJ SVETA se po nekim "prorocima" tek očekuje.Za oko mesec dana.Svi očito misle da je onaj udar meteora samo uvod u veliko finale... Ali produžetaka neće biti.Dobili smo ih. Dajdar Pčela nam je sve objasnio.On je bio "pravi" . Nije moguće da greši... Kapiram ga skroz.Dsk ga tumači ovako : NEMA DRUGOG SMAKA.ZEMLJA NEĆE NESTATI.NIKAD NIJE NI HTELA.MOŽDA ĆE, KAŽEM MOŽDA - ŠAPOM IŠČEŠATI DOSADNE KRVOPIJE SVOJE KAO PAS BUVE.KAO NAŠ RIKI SADA.UHVATILI SMO SE KAO KRPELJI I PIJEMO JOJ KRV - KOLIKO ? - SEDAM, OSAM HILJADA GODINA...TEK DVEHILJADEDVANAEST OD HRISTA...POSLEDNJIH STO JE NAJGORE VREMA ZA PLANETU, OD KADA SU LJUDI NA NJOJ. TERMITI SU PRAVO POREĐENJE.KLJUČNA REČ... UBEĐEN SAM DAKLE DA ĆE NESTATI SAMO ČOVEČANSTVO ILI BAR NJEGOV DOBAR DEO, LOŠIJI DEO U STVARI... TREĆI KAMEN OD SUNCA ĆE NASTAVITI DA SE POSLUŠNO VRTI OKO IZVORA ŽIVOTA...DOK OVAJ NE PRESAHNE JEDNOG DANA...DOK SE NE PRESELIMO NA NEKE DRUGE GALAKSIJE, PREVOZNIM SREDSTVIMA NEKE NAPREDNIJE CIVILIZACIJE ( AKO POSLE SVEGA ŠTO SU VIDELI, UOPŠTE ŽELE DA NAS SPASU )...ALI DOTLE, ZA BOGA MILOGA - DAJMO ŠANSU RODNOJ PLANETI...ZEMLJI NAŠOJ... To je bio prvi i jedini put da on pomene BOGA. Došlo mi je da pustim volan i zapljeskam mom junaku. Našem DSKu. Nisam to učinio.Preneo sam vam njegove reči. To će mu više značiti... Sada - na drugom spratu velike robne kuće te reči pogađale su me jače nego ikada do tada.Jer - Videli smo otimačinu na sve strane.Bežali od gužve. "Propast" navodna, svuda je uzimala danak.Nisu se svi spremili kao Mađari.Harale su horde zlih a vojska ili policija pokušavale

328

su da ih odvedu u neke centre gde bi svi zajedno čekali sudnji dan.Sve je ličilo na loše kadriran crni film.FilmNoar. Neko je ipak razmišljao vlastitim mozgom i nije se povinovao vladinom proglasu...Ali taj neko bio je spreman da otima i da ubija, da uzima SVE što može od poslednjeg minuta vremena koji mu je "kao" preostao... Našli smo i letak koji je na nemačkom jeziku sve lepo objašnjavao - GDE i KAKO i ŠTA...Ali, poslovni i disciplinovani Nemci (za čudo), nisu mnogo marili za njega...Mnogo manje od naših komšija. Ovde je baš kao i u Beogradu besneo rat na ulicama. Često nas je terao da skrećemo sa puta.Tako smo i zaglavili ovde.Dsk je stražario kod kombija.Sa samostrelom i dva pištolja.Jaka uteha...Samostrel je imao samo jednu strelu. Revolver nije bio pravi već plašljivac - imitacija koja je ispavljivala smrdljive ćorke.GASNI pištolj, nekad smo ga zvali...Treće oružje je bio ispaljivač signalnih raketa... Eto, tako naoružan čuvao je naš pokretni vigvam na ulazu. Hteo sam još nešto da vam kažem pre nego što siđemo svi do njega i krenemo dalje u nepoznato...SPREMITE SE ! U stvari smislio sam pričice.Kratke. Moram da ostanem u formi... Samo me brine jedna stvar. NIKAD NEĆU SAZNATI KO LI IH JE VEĆ NAPISAO... Ranije dok sam još rađao svoje knjige ili romane ili priče mišljah kako sam samo originalan ili jedinstven. Kasnije dok sam puno i brzo čitao, (nekad i knjigu na dan jer sam znao da celu zimu preležim u kamperu čitajući i ne radeći ništa drugo, osim možda spavanja.Dobro - hrana i vino između redova...), shvatio sam da SVI crpimo inspiraciju sa istih izvora.Misli - pa čak i rečenični sklopovi bili su tako slični.Ono što sam sročio mesec, dva pre - čitao sam u nekoj knjizi uzetoj iz biblioteke danas... To me je jako nerviralo u početku, dok nisam shvatio da postoji SAMO JEDNO ISPRAVNO RAZMIŠLJANJE o svakoj stvari ili situaciji. Jednostavno rešenje za sve probleme.JEDINSTVENO.Neka sam našao sam - neka sam tek uvideo pronađena od dgugih autora.Misao im beše laka i jasna -

329

kao da je postojala davno pre no što je prenesena na papir.Nadahnuće sa njihovim ličnim pečatom. Jedinstvena formula znanja.NIŠTA NIJE POGREŠNO osim ako se VEĆINA ZDUŠNO ZALAŽE ZA TO...Probajte.Smislite bilo šta što bi vam sada delovalo ne moguće, što bi većina sigurno odbacila - recite nekoj grupi ljudi i SVI će vas ismejati... Kroz par godina ili ako ste pokupili jači, (možda bliži), kosmički oblak misli - (za koji mesec tada ) - čitaćete vašu ZAMISAO u lokalnim novinama...U nekoj knjizi iz bibioteke, knjižare.Čitaonice. Možda je vidite na TVu.Ili čujete na radiju. Neki daleki drznik VAM JE UKRAO IDEJU.Ona se gle čuda, ostvarila i VI ponosno - ne bez razloga, gordo - podsećate ekipu da ste im to baš na ovom mestu VI prvi pričali... NIKO SE NE SEĆA ILI SE PRAVI... ALI TO JE BAŠ TA - PROROČKA, TADA JEDINSTVENA MISAO KOJOJ NIJE BILO RAVNE, MISAO BEZ SENKE BEZ ODRAZA U OGLEDALU.TADA JE BILA SAMO VAŠA A POGLEDAJTE SADA - OPET SE VEĆINA OTIMA O NJU... Ne sikirajte se uludo, TAMO GORE JE PRAVI INTERNET MISLI I IDEJA.Mogu se skidati besplatno ako su vam namere poštene...Bezopasniji je kud i kamo od zemaljskog neta.Nema VIRUSA jer se o svemu stara KOSMIČKA PRAVDA. Ona je takav antivirus da se crvi, malveri, trojanci i koje kakve štetočine i krekeri ne mogu primiti na duže...Ružnim mislima tamo je zabranjen upliv.Hakovi su dobrodošli. Kosmički hakeri tamo rade za dobrobit planete i njenih žitelja...Književnici su samo neki od njih...Muzičari. Pesnici, filmadžije - one autentične, NE - kopiketi u borbi za što veći profit... Zato ja više nemam potrebu da zapisujem.Jednostavno izgovaram glasno svoju priču... Ko je skine - skinuo je...Samo da je ne razgoliti... Priča prva - o Knjizi u glavnoj ulozi... Ležao sam čitajući je... Bio je to poseban primerak, crvenih korica BEZ NASLOVA...

330

Uzeo sam je juče - nju i još devet drugarica sa police Gradske biblioteke.Na kraju KNEZA – samo ju je jedna ulica delila od KALEMEGDANA... Kao i uvek po dolasku u kamper zapisao sam današnji plen...Vodio sam evidenciju svih pročitanih knjiga u tefteru u kome bi neko inače beležio brojeve telefona poznanika i prijatelja. Pokoja ljubavnica ili agencija možda.U takvom registru gde su strane umesto brojevima žigosane slovima azbuke ja upisujem i dela pozajmljena iz pomenute biblioteke.I njihove autore.Po redu.To stoga jer su me jednom krivo optužili da im nisam vratio knjigu koju nisam ni iznajmio. Kako nisam mogao da vratim nešto što nisam ni uzeo - platio sam...i naučio se pameti...Hvala im naj iskrenije... Sada imam spisak svih pročitanih knjiga u poslednjih pet godina...Sam pogled na njega i listanje azbuke mi pričinjava ne opisivo zadovoljstvo.Naslovi me uzbuđuju i vraćaju na vreme čitanja.Vreme sreće i spokoja. Pošto sam ih sve popisao... Danas sam odabrao nju... Da vidim šta ima da kaže CRVENA KNJIGA bez naslova. Čekao sam sina iz prvog braka da svrati iz škole. Trebala mu je lova za bioskop i... Kao i uvek "priča" za sastav iz Srbskog jezika... Čekao ga i čitao.Listao strane požutele od vremena. Strane knjige bez naslova i bez imena pisca... ODJEDNOM - Kinuo sam. Prašina, fina knjiška podizala se sa svakim okretom lista.Nije tamo pisalo bog zna šta... Recept protiv kijavice, recimo - SVAŠTA... Kao da zna da sam to dobio maločas a baš mi je ona prenela tu napast...

331

LIZNUTI JEZIKOM NEPCE, TRLJATI GA O ŽDRELO VIŠE GORE I DUGO...ZATVORITI RUKOM NOZDRVE I LAGANO DUNUTI KROZ NOS...ZEVNUTI... Zevnuh.Za ZEVANJE je dovoljno samo čuti ili pročitati ZEVAJ. (DA LI VI SADA MOŽDA ZEVATE ? ) Niko još nije provalio ništa u vezi tog čina - osim da čarobno deluje na mozak... Pridremalo mi se, baš...Gde li je taj školarac ? Okrenuh stranu i pogled mi se ukoči... Na početku pasusa doslovce je pisalo : "Deca ponekad vole da ostanu posle časova da se igraju, uglavnom šugice sa devojčicama...Ili pak žmurke u sumrak..." "BEZIMENA KNJIGA " kao da pokušava da komunicira samnom. Ne, JOŠ BOLJE - ona odgovara na moje misli... Na NE postavljena pitanja zna odgovor. Čudno. Da vidimo... Kakvo će vreme biti sutra ? Okrenuo sam nekoliko stranica... "OČEKUJTE OLUJU I VREMENSKE NEPOGODE NAROČITO UZ REKU TIK PO ZALASKU SUNCA..." Ma šta mi reče...čista glupost...Dan je bio divan. Naši meteorolozi za sutra predviđaju još lepše vreme. Eno ih, keze se sa ekrana - beskonačno... Ipak NE pogađaš budućnost, malena.Probaću nešto lakše. U kom smo gradu ? (OTVARAM NEGDE OKO SREDINE - PUN NADE ZA BEOGRAD...) " VEĆ STE ISKORISTILI MOGUĆNOSTI. ŽAO MI JE - DOBILI STE TRI POMOĆI...TRI ODGOVORA. TOLIKO MOGU DA VAM DAM - HVALA ŠTO STE ME OSLOBODILI..." U tom trenutku mališan ulazi u kamper i na omiljenom krevetu svoga oca zatiče neobičnu knjigu crvenih korica. KNJIGA KOJA NEMA NASLOV ?

332

TATA, GDE SI - IZVINI ŠTO KASNIM - NEMOJ DA SE KRIJEŠ...NISI VALJDA LJUT...TATA...IZAĐI.GDE SI BRE ? Radoznalo otvara crvenu knjigu bez naslova. Čita naglas, teško sričući slova izbledela od habanja... TATA JE MORAO DA ODE, UNUTRA JE I VRATIĆE SE ČIM DA JOŠ DVA TAČNA ODGOVORA I POMOGNE TI SAVETOM... " Šta je sad ovo ? " Čudi se dečak. " Tata mi ostavlja poruke u svojoj knjizi...Mora da se igra - kao i uvek...Dobro, poneću je...Sutra na pismenom iz srpe razvaliću profanku...Ova knjiga će mi poslužiti da napišem sastav...Za medalju. Videće oni da sam pravi sin svoga oca...Pisca." Naježih se. Čuo sam ga iz knjige i osetio kako me podiže lako, piše mi poruku na lepljivom papiriću.Uzima pare sa stola - dodaje "hvala za džeparac" na žućkasti stiker...Lepi ga na vrata kampera i izlazi sa mnom pod miškom... Vrtelo mi se u glavi od skakutavog dečačkog hoda. (Ili od virusa koji sam pokupio od crvene knjige.) Sve jedno, snažno je veslao rukama, u levoj je držao NJU i mene u njoj... Žurio je. Navlačili su se oblaci nad reku. Pogledah u nebo.Parale su ga munje.Spremala se oluja i prve kapi sitne kiše kao rosa padoše po mojim crvenim koricama... KAD KIŠA HOĆE DA UDARI ONA PRVO STANE PROKAPLJAVATI Pisalo je tu - prekoputa. Moj sin potrča.Da uhvati autobus za grad.Uskače u zadnji čas. Tik iza njega vrata se treskom zatvaraju i on cimnu knjigu da ne bi bila zarobljena. Olovo me zatrpa i jedno veliko U ubode me u vrat...

333

ŠTA BUNCAŠ, HAJDE POKRET...JESI LI REKAO DA SE SPREMIMO... Prenu me Vesper. - Evo ti INDIJA, ruke mi otpadoše... Uzeh našu bebu u naručje.Gledala me svojim krupnim plavim okicama i smešila mi se. Sve bih dao da taj osmeh preselim svetlosnu godinu dalje ispod Himalaja.U Dardžiling... Zemlju munja nestrpljivu da se sretne sa svojim pravim gospodarom - NIKOLOM TESLOM. I sa nama, nosiocima prstena. VESPER Svašta, veliko " U " ga UBOLO... u vrat ?...On se još šali sa mnom.I sa situacijom u kojoj smo.Gladni i žedni a nismo ni na pola puta.Bolje da smo okrenuli za Bor kod mojih. Vinsent i Maj(k)a su se sigurno bolje spremili od naše hajdučke družine.Ide mi voda na usta kad pomislim na kajmak i pršutu... Zamislite neku noć me pita jesam li stvarno zavodila matorce i krala im lovu ? Takva sam klinka bila ? Da li ti čoveče od pera znaš uopšte šta je romansirana biografija ? ...uzvraćam pitanjem... Poglavica, očito ljubomoran, naređuje pokret. Nešto ne dorečeno ostaje da lebdi u tišini koja nas odvaja. Na metar smo jedno od drugog a on je kilometrima daleko. Još priča sam sa sobom...STVARNO SVAŠTA... Sad je još izgubio glavu za nekim kratkim pričama koje izgovara u vetar a NEKO će ih već NEKAD zapisati. Priča nam, dok vozi, jednu takvu... DSK ga - naravno - nišani kamerom... ČITAO JE KAO MALI JEDNU MNOGO DOSADNU KNJIGU. LEKTIRA. NIKAKO DA UHVATI RITAM.DOŠAO BI DO POLA PASUSA DA SHVATI KAKO NIŠTA NIJE ZAPAMTIO. VRATIO BI SE TADA NA POČETAK, IZNOVA - UPORAN DA SAZNA NEŠTO NOVO...

334

NEŠTO ŠTO BI MOGAO DA UPOTREBI.ALI, NIŠTA. JEDNOLIČNO I MONOTONO REĐANJE REČENICA BEZ SMISLA ZATVARALO MU JE KAPKE. E, NEĆEŠ...SUTRA PITA LEKTIRU...UH...UZDAHNUO JE... GUŠILA GA JE POMISAO DA MUCA PRED TABLOM I ČITAVIM ODELJENJEM...PRED DRUGARICAMA I NASTAVNICOM. RAZREDNOM, SRPKINJOM U KOJU JE... KAO I SVI DEČACI U RAZREDU. OPALIO JE SEBI VRUĆ ŠAMAR.TO JE VIDEO SINOĆ DA GLAVNI LIK RADI PRED SVAKI - " EKŠN " - UVUKAO JE U PLUĆA, MOŽDA I PREVIŠE, VAZDUHA I ŠIŠTEĆI GA IZBACIO...Fuuuuuuuuuuuuuuuuuuššš PRAVO NA KNJIGU... NA NJENE OTVORENE STRANE SA KOJIH SU GA GLEDALE - DO ZLA BOGA - DOSADNE REČI... A L I ... ČUDO SE DOGODILO, TU NA NJEGOVE OČI...GONJENI VRELIM VAZDUHOM IZ NAPUĆENIH USTA REČI SE USKOMEŠAŠE, SLOVA KRENUŠE NA GORE - UMALO DA ODLETE OLOVNIM KRILIMA - DA UTEKNU IZ KNJIGE... ZATIM SE, DOSTIGAVŠI MAKSIMALNU DOZVOLJENU VISINU, OBRUŠIŠE NAZAD - SVAKO NA SVOJE MESTO... ALI NE... SLOGOVI NISU BILI ISTI VIŠE.MESTA GDE LEŽAŠE SLOVA U REČIMA IZMENIŠE SE A SAMIM TIM I IZGLED SVAKE OD REČENICA. IZGLED ? A TEK SMISAO... NAJEDNOM - PRIČA MU POSTADE ZANIMLJIVA... GUTAO JE SVAKU REČ, MA ŠTA REČ - ČITAVE PASUSE PA STRANICE I POGLAVLJA...SA SVE UPITNICIMA, CRTICAMA I USKLIČNICIMA.TAČKAMA I ZAPETAMA... NIJE MU SE VIŠE SPAVALO, JEDVA JE ČEKAO DA VIDI DA LI ĆE NA KRAJU PRAVDA IPAK TRIJUMFOVATI I ZLOČINAC BITI KAŽNJEN ZA NEDELO...A POSTAO JE TAKO UGLEDAN. I USPEŠAN.MOĆAN, URADIO JE ONO ŠTO BI SVAKO UČINIO FALSIFIKOVAO JE SOPSTVENU PROŠLOST.MALO JE REĆI LAŽIRAO.KRADUCKAO TU I TAMO.ĆUTAO GDE TREBA...

335

KAD JE OKRENUO POSLEDNJU STRANICU OVE DIVNE I UZBUDLJIVE AVANTURE, UZEO JE OLOVKU I NAPISAO KONCEPT IZLAGANJA ZA SUTRAŠNJI ČAS... NAKON POLA SATA BIO JE ZADOVOLJAN POSTIGNUTIM I SA ZAGONETNIM OSMEHOM OTIŠAO NA POČINAK... OD TE OCENE ZAVISIO JE NJEGOV KONAČAN USPEH NA POLUGOĐU... I SUDBINA PLAVOG TROBRZINCA U IZLOGU PRODAVNICE BICIKALA - KOJI LIČE NA MOTORE... IMITIRAJU IH ZAPRAVO...TO JE TADA BILO HIT...PLASTIKA OD ISEČENIH ČAŠA ZA KISELO MLEKO PRIČVRŠĆENA ZA ŽICE NA TOČKOVIMA - ETO I ZVUKA BAJKERSKOG...TO ĆE SAM...SAM ĆE JE I VOZITI...RASPUST IZ SNOVA... TAKO JE SUTRA I BILO... PRVI JE PODIGAO RUKU, OTIŠAO DO TABLE SA PAPIROM PODSETNIKOM I KRENUO DA IZLAŽE... " ŠTA SAM DOŽIVEO DOK SAM ČITAO TU KNJIGU " A DOŽIVEO JE MNOGO TOGA... I DOŽIVLJAJ JE BIO JAK... TO JE I RECITOVAO SVIMA U LICE. PONOSNO. BEZ ZAMUCKIVANJA. NASTAVNICA GA JE GLEDALA KAO PARALISANA. KAD JE ZAVRŠIO NE GUBEĆI DAH SKORO DVADESET MINUTA, OČEKIVAO JE ŠIROKI OSMEH I APLAUZ OD DRUGOVA... GRČ NA LICU NIJE SE PRETVORIO U OSMEH... MRTVA TIŠINA NIKAD SE NIJE PRETOČILA U GROMKI APLAUZ... NIŠTA MU NIJE BILO JASNO... ONA MU JE PRIŠLA I KRVNIČKI GA ZGRABILA ZA ZULUF...VUKLA JE GORE PA DOLE PA LEVO PA DESNO. KAD JOJ JE PRAMEN OSTAO U RUCI DOČEPALA SE UVETA. OD TOG DANA LEVO MU JE DVA BROJA VEĆE OD DESNOG. JOŠ UVEK NIŠTA NE SHVATAJUĆI JUNAČKI JE PODNOSIO

336

KAZNU...ALI ZAŠTO ? PRVI PUT JE PROČITAO DELO DO KRAJA I PREPRIČAO GA SA TAKVIM ŽAROM DA JE AUTOR MOGAO KOMOTNO DA STAVI NJEGOV "DOMAĆI" U POGOVOR... OTREŽNJENJE I KONAČNO BOL, STIGLI SU SA KECOM U DNEVNIKU PRAĆENI REČIMA NASTAVNICE U KOJU JE BIO POTAJNO ZALJUBLJEN... TI LI ĆEŠ DA IZMIŠLJAŠ POTPUNO NOVO DELO.DA MENJAŠ STIL I DA OBMANJUJEŠ DRUGOVE I SVETSKU KNJIŽEVNOST.DA SKRNAVIŠ TAKVOG VELIKANA ? HRABROG BORCA KOJI JE MEĐU PRVIMA UŠAO U GRAD. GUBI SE NA MESTO...MAJKA DA TI DOĐE SUTRA... LAŽLJIVČE MALI...TAKVA KNJIGA NE POSTOJI...ČAK NI SLIČNA.NIKAD NEĆE NI BITI NAPISANA TAKVA GLUPOST ! SUZE SU MU IŠLE NA NERVE ALI NIJE MOGAO DA IH KONTROLIŠE... TAJ DOGAĐAJ NIKADA NIJE ZABORAVIO. PRATIĆE GA DUGO, JOŠ DUGO, KROZ ŽIVOT. ŠTA PRATITI - IĆI ĆE DALEKO ISPRED.SVUDA. PUNO GODINA KASNIJE U OPRANOM IZLOGU VIDEĆE POSLEDNJU KNJIGU JEDNOG PISCA - SAMOUBICE. TAJ ROMAN BIO JE NJEGOV KNJIŽEVNI TESTAMENT... PISCA NA ČIJEM SE DELU TAKO OSRAMOTIO U DETINJSTVU. RADOZNALOST JE BILA JAČA OD RANE - SAMO DO POLA ZACELJENE...MRZEO GA JE IZ DNA DUŠE... NIKAD NIJE NI PIPNUO NJEGOV RAD VIŠE. IPAK, UŠAO JE... KUPIO JE KNJIGU OD PRETERANO LJUBAZNE DEVOJKE. IDIOTSKI OSMEH NIJE JOJ SE MICAO SA USANA. PREPOZNALA GA JE I BILO MU JE NEPRIJATNO. " ZAR TAKO POZNATI AUTOR TEK SAD KUPUJE POSLEDNJE DELO TRAGIČNO NASTRADALOG KOLEGE ? " BILO MU JE JOŠ GORE. - ŠTA JE TRAGIČNO U TOME DA PROLETIŠ U OSAMDESETOJ ? POGOTOVU AKO SI NEKAD BIO KOMANDANT PROLETERSKE. IZAŠAO JE NE SAČEKAVŠI KUSUR. SA KNJIGOM POD MIŠKOM.

337

PIŠTALA JE NA IZLAZU ALI ON SE NIJE OBAZIRAO. PLATIO SAM JE VALJDA...POMISLI... HODAJUĆI - LISTAO JE STRANICE. ČITAO JE IŠAVŠI SVE TEŽE OBILAZEĆI ULIČNE SVETILJKE ILI UŽURBANE PROLAZNIKE. NA STRANICAMA NOVE KNJIGE BILE SU ISTE ONE REČI KOJE JE TAKO DAVNO PREPRIČAVAO UTIŠANOM RAZREDU I TUMAČIO ZAPANJENOJ UČITELJICI... UZBUĐEN. PRIŠAO JE KAMENOJ KANTI I ZAKUCAO. KORICE SU BUČNO PROPRATILE ULAZAK U KOŠ. VIŠE JE NIJE ŽELEO. PROČITAO JE TU KNJIGU DAVNO PRE NEGO ŠTO JU JE PISAC I NAPISAO... Koliko davno ljubavi ? LAJAVA USTA DUŽEG POGANOG JEZIKA Daleko davnije nego što misliš... Sad, ne znam... Da li sam mu tada ušao u misli i u nekoj čudnoj igri shvatio šta je zapravo hteo da piše - ( ali se to od takve veličine tada nije očekivalo ? ) Da li je pisao u porukama i ostavio KOD koji sam slučajno razbio ? Baš kao što se danas svakodnevno pojavljuju knjige i filmovi o razbijanju kodova i tajnih poruka slikara, pisaca pa i režisera... Da li je vapio da ga razumeju svi čitaoci JEDNAKO, bez obzira na pol ili dob ? PODOBNI i manje podobni. Da li je upravo zbog toga pisao ne razumljivo da bi svi to tumačili kao genijalnost ? Što je po opštem stavu asocijacije ANUS i bio...

338

Daleko ispred svih. Da li se možda baš zbog tog poslednjeg izvanrednog, izvanvremskog romana i UBIO ? Pošto ga je KRITIKA ispljuvala u jednoglasnoj osudi da je podetinjio... (ŠTO BI ZA MENE SVAKAKO BILA VRSNA POHVALA) Njega - revolucionara koji nikad nije poražen.Osim u borbi sa samim sobom.Ni u jednoj bitci do tada. Da li je to možda bilo presudno ?...ili...Presuda ? Mogu tako do INDIJE...Uz put...Posut ??????? Ni na jedan taj znak NIKAD neću saznati PRAVI odgovor. Samo sumnje ostaju mi...Teške i ne dorečene - nikad podvrgnute ozbiljnom testu istine... JEDNA DRUGA ISTINA ČEKALA JE DA ME POGODI NA SAMO PAR MINUTA ISPRED. MENE I SVE NAS. TU, ODMAH IZA KRIVINE... ( Zato nisam dugo mučio sebe tražeći odgovore zašto se naš SLAVNI TAJ I TAJ samoubio, pa neću ni vas.Došlo čoveku i to je to...Sutra ću ja, ako mi dođe ili neko od VAS možda... Primamljivo je znati da stvarno možeš da zezneš KNJIGU U KOJOJ JE SVE ZAPISANO.Jedan jedini put... ) Druželjubivi sunčevi zraci igrali su po mom prednjem staklu.Vozačevom vidikovcu.Prostranom prozoru u svet svake šoferčine.Lovio ih je CD (compact disc) – ko zna kada okačen kao zaštita od radara.Prelamao u dugin spektar. Ova rapsodija boja silno me je zabavljala budući da je drum bio pust.Da je i mozak konačno opusteo.Sve do pomenute krivine... Jedna mudrost kaže – ŽIVI KAO DA TI JE SVAKI DAN POSLEDNJI... Dugo smo već tako živeli... Ovaj put, plašim se, svi bi mogli biti pravu... Mudrost, dan i MI – poslednji... Naišli smo na prepreke namerno postavljene po sred puta.

339

Gomila motora parkirana je u nekoj čudnoj formaciji ali sa očiglednom namerom da spreči bilo koga da prođe bez zaustavljanja.Kao potpora ovom živom zidu metalaca, stajao je čovek sa puškom u rukama.Mrtvi stražar koji nam se silno obradova.( Taj lik je trebalo da obeshrabri onoga ko bi pokušao proboj...Ne, njegova dvocevka tačnije...) 5ar je bio na mestu suvozača i uplašeno me pogledao. To isto osećanje jasno je video i na mom licu.Usporio sam i stao dva metra ispred ispružene ruke ČUVARA - BAJKERA koja na svim jezicima sveta znači STOP...(S T O J bre.U nas. ) Nazad se više nije moglo a nije imalo ni smisla, mada mi je to prvo prošlo kroz glavu. Vesper i Mina sa bebama dremale su na gornjim ležajima i bez sumnje sada su posmatrale scenu kroz pomoćni prozorčić koji služi za ventilaciju. Te naše skvo sa potomstvom su mi druge prošle kroz mozak. Moj mali jadni mozak, toliko se skvrčio od straha da sam odmah ugasio motor kampera.Velika greška.Prva. Baja u kožnoj jakni sa nitnama prilazio je lagano kao da sam mu okrenuvši ključ dao znak. DSK se pokrenu od zada gde je za stolom igrao remi sa Majom i Vendi.Stavio je prst na usta i pokazao im da idu gore u bunker kod devojaka. Spretnim pokretom izvukao je signalni pištolj.U isti mah na krilo prebledelog 5ra spustio je samostrel. Plašljivac u ovom slučaju nije mogao igrati nikakvu ulogu. " PRAZNOG PIŠTOLJA DVOJICA SE PLAŠE " Mali mozak vašeg pripovedača polako se otkravio i uspeo da obradi zastrašujući podatak da je motocikala ispred nas bilo dvadest, možda i trideset a lik koji stražari ispred bio je sam.(Već je prišao mom prozoru i čekao da ga otvorim.) Što, AJNŠTAJNE znači da su ostali tu negde, u blizini. Puška mu je nesumnjivo bila spremna iako nije bila uperena direktno u moguću metu...To je govorio i kez na pirsinzima izbušenom licu.Tu i tamo, zapazih...Obrva – alka.Ispod usne srebrna mrtvačka glava.Na ušima krugovi sa teškim naopako okrenutim krstom. Spustih prozor da bi bolje čuo meni ne razumljiv NEMAČKI.

340

Gledao je u nas trojicu i mi smo gledali u njega. On je očekivao odgovor na pitanje ali sam spazio gde krajičkom oka gleda ka brdašcetu preko moje glave i preko našeg vozila... Kao da je odozgo svakog časa trebala da se sruči horda njegovih pajtosa.Da zatvori mišolovku u koju smo upali. Dsk poče na engleskom. Nešto kao - da samo putujemo i želimo da prođemo i nismo opasni po njega.( MI PO NJEGA ? ) Trenutak – kao da prevodi u glavi. IZI – prozborio je. Znao sam da će sada da pregovara kako bi dobio na vremenu i POJAČANJU. Ono je i zabrundalo preko proplanka i stuštilo se na drum. Anđeli pakla su se vraćali.Koristili su samo polovinu motorizovane konjice i sedeli u parovima.Bilo je tu i tricikala, ( tamo su sedeli u neparu jer ako su dvoje par - troje su, logično ne par )... Video sam i kako se vijore, umesto zastave, kose duge i u svim farbama obojene.Što bajkera što njihovih pratilja.Zvuk se sasvim približio kamperu i postalo je ne izdrživo.Bučno. Ako smo pre pet minuta i imali neke šanse za akciju sada je svaki otpor bio samo misaona imenica.Osuđen na propast još u startu.Dobro, evo vam - UZALUDAN ! Ne znajući šta da radim izašao sam i uz najširi mogući osmeh raširio i ruke.Nešto kao : POZDRAV RatnicimaDrumskim. Greška.DRUGA. Dobio sam takav šamar od čuvara sa alkama da sam se pružio koliko sam dug. On je u taj potez uneo svu napetost koju je sakupio do dolaska ekipe pa me je patosirao iz prve.Krv mi je jurnula niz desni. Liznuo sam je dok sam ležao na asfaltu. Iz tog ponižavajućeg položaja video sam kako ga krupni lik sišavši sa još većeg BMVa grdi na nemačkom. Nešto, ne znam ali meni je zvučalo HALT, halt... To je poslednje što sam čuo. Dok sam pokušao da se pridignem.

341

VESPER Biće ti dobro. Opet ja previjam okrvavljenu glavu... Onesvestio si se, pa su te uneli. Onaj sa pirsinzima te dobro odalamio. Jedva izgovaraš pitanje JESU LI SVI DOBRO. Uz napor da dođeš do daha pa ti dajem znak da ne treba da govoriš...DOBRO SU, LJUBAVI... Sreća je opet bila uz nas. Krećemo se ? DA.5ar vozi.Pustili su nas. Ovo što tutnji ? To ti je konjica.Imamo pratnju.Ali da ti ukratko ispričam - pre no što otploviš carstvom snova... Ako tamo slučajno sretneš RIA našeg, puno ga pozdravi. Ja sam ga često sanjala.Ranije.Više ne. Kad te švaba bacio na beton krenuo si da ustaješ iako su se drali da ostaneš na zemlji...Kundakom te raspalio i umalo ti prepolovio tu tvoju tikvu tvrdoglavu. Onda je vođa koji je banuo sa gomilom bajkera, očigledno dobrano pijan, naredio da nas sve izvedu i postroje... Mislila sam da će nas postreljati. Sreća da ovi nisu gledali partizanske filmove... DSK je držao svoju bebicu Danicu u jednoj a Mininu ruku u njegovoj drugoj ruci. Unosili su mu se u facu.Izazivali.Valjda stoga jer je on jedini, kako - tako komunicirao sa njima. Natucao je prvo švapski a kad su okrenuli na engleza mogla sam i ja da ih razumem. Indija je plakala u mom naručju kao da tera zle duhove koji malo po malo, zaposedaše ovaj čudni skup. Sve je slutilo na eksploziju. Jedan rmpalija, očito bez ženke, pokušavao je da otrgne Vendi iz Petrovog zagrljaja... Bio je to komičan prizor jer ih je cimao levo - desno pa napred - nazad.Nisu se pustili.Držaše se kao krpene lutke mrtvim čvorom uvezane jedna za drugu.

342

Ipak, učini mi se da će onaj - stvarno ogroman čovek, pravi div uspeti da ih otpetlja... E, ONDA SE DOGODIO POTPUNI PREOKRET. Vođa izlazi iz kampera, pošto smo ga čuli da pretura po njemu - tražeći dragocenosti...( čitaj : VODU, PIVO, MUNICIJU ili HRANU...) U levoj je nosio dve konzerve tune i nehajno ih bacio u vis. Zamenik ih spretno uhvati. Dva lidera moto - ganga imaće večeru. Ono što je držao u desnoj ruci spasilo nam je živote i ne samo to - obezbedilo nam je pratnju ... Bio je to kockasti pleh ne veći od jedne knjige ali daleko, ne uporedivo tanji. Tanak kao jedna njena korica... VAS IST DAS ? VOT IZ DIS ? ŠTA JE OVO ? Pitao je... DSK mu je odgovorio. Bila je to Riova tablica koju je nosio na JAMAHI dok je još jahao na njoj.Ko će sad znati kako i zašto ali VOĐA ju je prepoznao. Bila je naročita sa dva latinična slova "RI" i okruglim "O" stilski urađenim O tako da predstavlja CRVENO SUNCE. To je bila svima znana zastava zemlje IZLAZEĆEG SUNCA. Japanska zastava na tablici sa RIOvim imenom na njoj. Ispod mali trocifren broj... Dsk mu je rekao da su naše prijatelje RIA i HARLIJA ubili na domak Beograda. Vođa i Zamenik razmeniše poglede. Zaklela bih se da je ovaj drugi teškom mukom zadržavao suze. Vođa najzad prekinu mučenje. RIO JE BIO NAŠ BRAT. HARLI ISTO. Poslednji put videli smo ih u Budapestu. SORI - rekao je još i koliko sam ga razumela... Približio se sasvim DSKu i nešto mu šapnuo.Ovaj je samo klimnuo glavom.

343

- UĐITE U KAMPER. VESPER POBRINI SE ZA NJEGA - mislio je na tebe...PETRE SEDAJ ZA VOLAN.JA ĆU SA NJIM - PRATITE NAS ! Zamisli otišao je po kameru i seo iza VOĐE na BMVejac. Glavni lik je samo startovao mašinu i mahnuo rukom ZNAK ekipi da ga sledi.Tornado zvuka razbio je svaku česticu tišine u ovom delu sveta.Prenuo iz mira planetu zemlju u oporavku... Onda - ako bi smela da prevedem govor tela bilo bi to definitivno : - ZAMNOM ! - Tako sad jezdimo ka grani.Ovi ludi bajkeri motaju se oko nas i šale se na račun naše " brzine "... Čas nas prestižu a čas puštaju da odmaknemo - pa u krug... Izgledamo kao PUŽ sa sve kućicom što teško pokretan ostavlja sluzav trag. Okružen čoporom CRNIH PANTERA.U dimu repatih auspuha. Da je neko slučajno snimao iz helihoptera video bi kroz okular kamere žućkasto belu mrlju ovenčanu crnim vencem uz pokoji bljesak hroma sa dvotočkaša.Zvuk koji je pratio ovaj putujući cirkus bio je jednak zvuku uzletanja omanjeg JATovog aviona.DC9. Ali ovu flotu koja je sve drugo radila osim što je letela -snimao je kao i uvek DSK, okrenuvši se naopako, leđa u leđa sa Vođom. I znaš šta - SVI SU HTELI DA BUDU ZVEZDE ! Defilovali su kraj njega na jednom točku ili bi vozili STOJEĆKI...Izvodili još trista čuda.Vođu je sve to izglada zabavljalo.Zamenik je bio ponosan na svoju bandu. Bajkerski trikovi.Dim i te fore.Još dima i turiranja. Balans na prvom točku uz kočnicu.To sam znala i ja na mojoj OSICI.Kad im je dosadilo, vozili su u V formaciji kraj nas. Onda bi kretali iz početka...Kako ti je ? Ako se pridigneš malko videćeš da ta predstava, u stvari, još uvek traje... Zavijena glava ne povređenog jezika tumača ne bitnih likova...

344

ZNAČI TO JE TO.MRTVI RIO HAZUKI PONOVO SPAŠAVA ŽIVOTE SVOJIH SAPLEMENIKA. Pridignem se i vidim u izmaglici šou koji mi Vesper beše verno prenela. Jednim okom jer mi je drugo, kao i veći deo glave - pod zavojima. DOBRO JE, kažem.Probudi me molim te kad naiđu carinici. Smeje se.Rekao bih vam sada kako volim te njene jamice dok se osmehuje, ali ona to nema.Ne otkriva ni blistavi niz biserno belih zuba.Vesper se, jednostavno, smeši i tada je najlepša.Zato je valjda stalno zasmejavam. Okrećem se i žurim u san.Na ono mesto gde sam stao sa " čitanjem " dok me nisu grubo prekinuli...Tamo gde slike navale kao u kaleidoskopu ali onom iz šezdesetih - crno belom, nemom... Sanjao sam da sedim u tramvaju i čitam.Ali... Noćna mora je to - u sred dana.Ova knjiga nema stranice. Nemam šta da okrenem na kraju.Vidim da u ruci držim neki uređaj i prepoznajem lepo elektronskog čitača knjiga. Super - bodrim se - sad ću da ga provalim.Nema više teškog ranca punog debelih knjižurina od biblioteke do kuće. Ovde ti, kaže MANUEL staje cela jedna omanja biblioteka. Divno. Vidi ovo, može se podešavati osvetljenje ekrana - a ne da krivim glavu, (ili knjigu u boljem slučaju), u potrazi za svetlošću...Može se podesiti i oblik i boja fonta a ne da mi štedljivi izdavači utanje i onako mršava slova. I zbiju svoje redove... Istini za volju nedostaje mi šuštanje stranica... Umirujući dodir korica.Miris štamparske boje.Ali neka. Listam elektronca. Ovde mi treba čitava večnost da dođem do kraja priče, čitanje na preskok takođe zamara i traaajee... O brzom čitanju koje sam usvojio - nema ni govora.Opet... Mali je i sladak - može da svira dok čitam, ne moram da pevam u sebi da bi oterao misli od mobilnog brbljanja plavušice kraj mene.Otkako je sela ne prestaje da melje. Dvadest minuta se klackamo - teško njenom uhu ( ne menja slušni kanal, još uvek ) - još teže plavom mozgu.Nakačiće neki ppp ONAJ ŠTO HODA UNATRAŠKE pu pu, na glavu lepu plavu.

345

Odvrćem prijatan TON do daske.Vivaldi je u sva četri godišnja doba.Biram PROLEĆE, naravno.Plava kosa se okrete polulevo.Ovaj manevar otkriva ledeni plavi pogled. Sreća pa je nokija bila roze... POPLAVEO bih. Stavlja prst na usta...Kao da hoće da stišam mile zvuke violina iz moje nove " knjige ". Pritiskam mutavca. Ona klimne.U znak zahvalnosti.MOLIM kažem glasno a ona opet psssst ! šššŠta je sad... Čitam a sve više mi fali " PRAVA KNJIGA "... Ovaj pronalazak ne pali kod mene, baš...Sve manje...jer shvatam da moram da u određeno vreme pritiskam dugmence sa strane... Tako "motam" na dole i to deset puta više nego da samo prosto okrenem stranu.Uz magičnu igru prstima... Igru večitog zavođenja listova primenjene književnosti. Kao šlag na tortu na ekranu mi zatreperi pa se ugasi poruka ELEKTRONSKE KNJIGE, nešto što moja dobra kupusara od trista i kusur lista nikad neće reći : BATERI LOV...PLIZ SEJV JOR SETINGS...ŠTA DA URADIM ? Koja budala izmisli ovo čudo, ovo nakaradno obrazovanje ? Sto poena u korist "klasike"...Tuš.Ipon.Atemi.ŠAHMAT. Kraj.Ne dam ja moju KNJIGU ni zašta na svetu. Lepojka završava razgovor i kreće da ustaje.Silazi. Pogledam otkud sad ova stanica.Pa ja treba tu da... Stajem iza nje...Ne izdržavam : ŠTA TI MENI PSSST, a pričaš ko navijena.Nisam stigao ni jednu stranu da pročitam... IZVINI - TO JE MOJ DEČKO - MNOGO JE BRATE LJUBOMORAN MISLI STALNO DA GA NEŠTO LAŽEM I ZOVE LI ZOVE... Lepo, pa voli te valjda... DA - ALI TO BOLI...SUTRA MU JE ROĐENDAN PA ME SVE KAO NEŠTO ZAPITKUJE A U STVARI PROVERAVA... IZGORE MI ŠKOLJKA UŠNA. Siđosmo. A ti jel voliš tog posesivca ? MA, DA - SAMO ME TRENUTNO SMARA.JEL IMAŠ TI NEKU ?

346

Hodamo uporedo. IMAM JEDNU OPAKU BAJKERKU SAD BI TE PREBILA DA TE VIDI KAKO PRIČAŠ SAMNOM... JU, BRE - NIJE VALJDA - ZDRAVO ONDA I SREĆNO ... I VAMA, NEGO JEL VOLI TVOJ FRAJER DA ČITA ? AHA - NOVINE SPORTSKE I LISTE KLADIONICA... E, SUPER - EVO POKLONI MU ONDA OVO ZA ROĐENDAN... Predajem joj svečano elektronskog čitača knjiga.Vraćam ga spretno u plavu kutijicu rešen da ga se otresem. MOŽE DA ČITA STO GODINA, OVDE IMA TOLIKO PRIČA DA ĆE ZABORAVITI DA TE ZIVKA SVAKI ČAS... JAO, HVALA TI PUNO ŽIVOT SI MI SPASAO... Odlazi. Nema na čemu, kažem, samo ne zaboravi da mu s vremena na vreme promeniš baterije - vičem za njom... Kakve BATERIJE, šta se dereš, tek sam spustila Indiju, otpade mi ruka...Sisa mi utrnula - mala samo srče... Kao tata pivo nekad..."ŠTO NEKAD ? " Budim se sa bolom u glavi...Moram da joj ispričam san inače ću ga odmah zaboraviti... Baš me zanima šta moja cura o tome misli... ZAMISLI IZMISLILI SPRAVU KOJA PROGUTA STOTINE KNJIGA A ONDA TI IH ISPLJUNE NA EKRAN.KAD GOD POŽELIŠ... I ? NIŠTA, BEZ VEZE - poklonio sam ga jednoj bakici da se ne muči sa knjigama.Teške su, sve manje čitljive, i brate zauzimaju mnogo mesta u malim stanovima...ALI ŠTO IH VOLIM - ČUDO JEDNO - BAŠ TAKVE KAKVE JESU.SAVRŠENE. OTEŽALE OD ZUBA VREMENA, OD MILION PARI OČIJU KOJE SU IH POHODILE.OD DESET MILIONA PRSTIJU KOJE SU IH MILOVALE... Milovale ? BAŠ SI ROMANTIČAN.Od kad nisam čula tu reč... VOLIM SVE TE KNJIGE U TEBI... Ljudi - CAREVI - DOBIO SAM POLJUBAC ...

347

Pravo u naslov... Stižemo do tromeđe NEMAČKE, BELGIJE I HOLANDIJE... BAJKERI skreću levo a mi idemo pravo.Mašu nam i odlaze u oblaku dima i prašine... Idu u KERKLADE, tamo im je logor. Prethodno nam vratiše dečka sa kamerom... UAN MEN FILM upao je kod nas garav i srećan ali je cvokotao od zime.Baci kameru u kutiju od sunđera i uvi se u ćebe....brrr što duva na bajku...bio je jedini komentar njegov. Ista priča o navodnom " KRAJU " sveta i ovde se ponavlja. SAKRIJ TE SE. BEŽITE U ZAKLON ! Šta je sa svim ovim ljudima - zar ne vide očigledno ? Svi se izgleda ORGANIZOVANO kriju po skloništima čekajući zajedno SMAK. Čuvaju strah jedni drugima. A KAKO ĆE, KADA I ODAKLE STIĆI TA PROPAST - NIKO NIJE ZNAO DA KAŽE... Procurelo je u javnost da se njihova vlada sprema za famozni 21 12 2012... ( Ako se već igraju ciframa i datumima onda je logičnije 21 12 2112...Ali ko da čeka još sto godina ? ) Ni njih nismo ubedili da je najgore prošlo. Pogodilo nas je i sada treba obnoviti planetu. Sunce nam je dalo šansu da počnemo iz početka. Da stvorimo novi i bolji svet.Pravedniji.Vedriji.Sporiji. Pametniji.Zdraviji.Besplatniji.Popustljiviji.Svetliji. SLOBODNIJI.SLOBODNIJI.SLOBODNIJI. Draga mi je "briga" za NAROD ali mi je ISTINA draža... Ne treba nam put u kosmos - zemlja će opet biti sjajno mesto život. Ne.Ostali su u ubeđenju da apokalipsa kuca na njihova vrata. Bajkeri su bar rešili da se dobro zabave poslednjeg meseca svog života, obični građani koji više veruju vestima nego sebi - da se sakriju i čekaju da prođe...Proći će ih... Pljačkaši da nastave da otimaju a vojska ili policija da ih juri i hvata...

348

Mi rešili da proputujemo svet pešice - sve dok isti traje ... "Za sve pare" Svetske vlade preko svojih, ( izvinite ako ovo pogrešno izgovorim - stvarno mi je muka od TAKVIH - ja govorim UVEK I SAMO U SVOJE IME ! ), port par ola ili pi ar ovaca - tvrde da je kosmička stena bila samo prethodnica. Bučan, prašnjavi uvod u simfoniju stradanja...Doći će i druge za njom jer zemlja će ispasti iz orbite na kratko... JEL ? E pa ja mislim drugačije.I baš mi se sviđa to kako mislim. TO ŠTO MISLIM , UOPŠTE, još više mi se dopada... Ko nas to gađa kamenčićima odozgo ? BOG LIČNO ! Smučili smo mu se... Sjebao im je sve njihove satelitske komunikacije, izvore energije, radio signale, infra zrake, rendgen kojim nas zrače, oteo im fosilno gorivo, sakrio sunce na šest metara. Stavio prirodu i život na zemlji na PAUSE i otišo na kafu. Ili možda više voli indijski čaj... Čekaće sa PLEJEM sve dok ne pružimo prirodi šansu da zaživi i da se primi ovde kao i pre četiri miliona godina. TREBA SADITI...kažem naglas...V. me gleda. (5ar i Vendi prekinuše poljubac.Kako li ovaj mali vozi dok se ljube ? Skrkaće nas negde na pustom drumu. Maja mi pridrža glavu sipajući mi neki slatki sirup niz grlo.Samo DSK navuče ćebe na glavu.Znao je on da ću propričati njegovim jezikom, kad - tad...) ...BILJKE I DRVEĆE.Treba graditi solarne elektrane. Treba ostaviti vodu na miru da obnovi svoje izvore.Sve što je zagađeno treba očistiti.Sve što je ubijeno treba oživeti. Sve MORA da radi na SUNCE. Automobili, bicikli, motori, tv, lap-topovi, računari, cvećke, voćke i životinje... A gde su životinje u ovoj priči ? Da nisu našli novog, modernog NOJea da pokupi Darvinove vrste u barku...

349

" KO VERUJE DA JE POSTAO OD MAJMUNA, STVARNO JE NASTAO OD NJEGA...KO VERUJE DA JE OD REBRA - U PRAVU JE. OD MLEKA POSTALI OD VETRA OD SUNCA OD ROGA ZLATNIH - SVI SU U PRAVU.SVAKOM SE ZAISTA DOGAĐA PROŠLOST I SVI SU BAŠ TAKO PROŽIVELI BUDUĆNOST KAKO JE I ZAMIŠLJAJU..." Eto ga, javlja se - DSK.Najpametniji.Znači ipak me sluša moj lik buntovni. Anarhisto, sloboda mora da ima neku granicu čak i u mislima... INAČE BI NAS SADA PREBACIO MOJOM MISAONOM MAŠINOM PRAVO PRED TABLU NA KOJOJ PIŠE : DOBRO DOŠLI U DARDŽILING ZEMLJU MUNJA Ali ne. Na ovoj tabli ispred koje stade naš drajver hrabri - 5ar Pan držeći svoju Vendi u krilu pisalo je velikim crnim slovima : vvelkam 2 paradajz E, ovo mesto bi se stvarno moglo nazvati RAJEM. Kako li smo zaglavili ovde, daleko od puta za Indiju to više nikom nije bilo naročito bitno... Niko, pa čak ni DSK, nije mi ni jednom rečju ili gestom prebacio na lošem vođstvu... Ušli smo u centar praznog gradića u centru evropske unije. Belgijski čokoladni raj ! Belgijsko jako pivo u dugovratim zelenim flašama. Niti jedna radnja nije bila čak ni zaključana.Nigde nikog živog.Kao da smo sami na svetu.Izjurismo ko mala deca. Svako je imao svoje izvore interesovanja.Prvo da se utoli glad i žeđ a zatim da se plen ubaci u kamper pa da palimo dalje.Što više hrane i pića kad već ovde nema ko da nam naplati...A i da ima, mogli bi da platimo osmesima utehe. Samo.

350

Ovde su se žitelji disciplinovano krili po koje kakvim zajedničkim skloništima.Verovatno misleći da vlada UJE, ( čitajte Ujedinjene Evrope a ne U Jebote - nismo u Beogradu ), uredno brine o tajmingu.Vremenu smaka i vremenu prestanka istog.Sad oni dole strepe dok mi praznimo rafove.Istorija - ako bilo čemu ima da nas nauči, to je da se uloge menjaju.S vremena na vreme... " AKO MAMICU VAM, DA VIDITE KAKO JE BILO NAMA KAD STE NAS GAĐALI..." - Tada sam prvi put čuo Dska da psuje. Praznio je flašu nekog tamnog piva i tamanio ogromnu čokoladu. Vesper je trpala namirnice u ranac dok sam ja pojio Indiju sočnim svetlim i tečnim hmeljom... SAMO JE TI UČI DA CUGA... MA TO JE ZDRAVO, ŠTO BI REKO INSPEKTOR BLAŽA - "BE VITAMIN TELOM FURA"..."Pivo - mnogo volim pivo"... Ajde, mamice gucni malo... Ma, bešte bre alkosi...Tražim BEJLIS... Ovo je OHNE...NON alkoholic. Vendi i 5ar našli su negde u "njihovoj" radnji kolica i nakrcali ih svime što im beše palo pod ruku... Jedna do druge ležale su flaše skupe mineralne vode i još skupljeg šampanjca.Čokolade svih veličina i ukusa. Voće, sladoledi, buteljke vina, konzerve svega i svačega. Koturovi sireva, pršuta, paradajz onaj mini - "čeri".Maja se kezila - našla je tartufe u teglici, maslinke i kavijar... Svako je zgrabio koliko je mogao.Sat kasnije kamper je bio krcat kao brod spreman za višemesečno krstarenje. Kopno nam neće trebati još dugo, dugo... MOŽDA USPUT NAIĐEMO NA DRUGO PLEME PA SE TRAMPIMO ZA ČORBU - NA REZERVI SMO.MORAMO DA NAĐEMO PUMPU ŠTO PRE... Nakon par kilometara i taj problem je rešen. Ovde su likovi sve uredno očistili od prašine i izgleda da su bili spremni da nastave normalan život dok ih nisu poplašili apokalipsom...Oterali u podrume. Zamislite bilo je i plina.Vesper mu se posebno obradovala.Više nego kamper.On se nekako navikao na SUPER, ali naša mamica nikako nije mogla bez pice.

351

Sad je dobila šansu da je ispeče na plinskoj peći u našem pokretnom šatoru.To je uspešno i uradila i opet sa ananasom u glavnoj ulozi... Dsk i 5ar su se svađali ko će da vozi.U stvari niko nije hteo da bude DRAJVER dok pica zanosno miriše u pozadini. Ja sam još bio povređen, ili sam se samo pravio... Nekako smo putovali kroz pustoš.Negde je bilo krša na sve strane a u nekim gradićima kao u apoteci... Ljudi NIGDE ! Tek kad smo po najavi nevoljnog vozača Dečka sa kamerom (koji je sad bio DZV ), ušli u Rusiju počeli smo da srećemo oblike života po ulici... Razno razne.Najviše je bilo pasa lutalica.Ovde se očigledno, ( gledano našim očima suženog vidika pri 50 km na sat ) - NIKO NIJE BRINUO O SPASU ŽIVOTINJA... Zanimljivo ali ni o PIJANCIMA.Njima je ova situacija bila spas.Nije ih bilo briga za SMAK, cirke je bilo na svakom ćošku.Uđeš u radnju pomoću kamena i poslužiš se... Za razliku od zapada, vozeći sve više ka severo - istoku, uvidesmo da na ulicama nema vojske ni policije. Izgleda da je odlazak u skoloništa bio na dobrovoljnoj bazi, i odluci svakog pojedinca... Sunce je svakim danom sijalo sve jače iako je u toku vladavina decembra.Valjda se zaželelo stare, dobre zemlje. Umesto Ruske zime s neba nam je darivano lepo vreme - san svakog svetskog putnika. Nismo se zaustavili ni jedan put a nismo ni morali. Spavali smo i vozili na smenu. Izgubili smo pojam o vremenu.Samo smo se kotrljali prema Kini na putu do Indije. A kad smo konačno došli do Kine sve kao da se vratilo u normalu...Ovde na Istoku niko se nije krio.Niko NIŠTA nije očekivao - SVI su živeli i radili kao i uvek. To bi mogao biti problem - ništa ovde nije bilo ni napušteno ni besplatno. Prodavali smo viski za gorivo. 4ROZES for 5 litars.

352

Sve se začuđujuće brzo oporavilo u ovom delu sveta. Ili štete nije ni bilo...Ovde je nisu ni očekivali. Videli smo dim na fabričkim dimnjacima, seljake na poljima, bicikliste po putevima... Kamper je sve češće otkazivao, bežao je u kvar kao ljudi kad im je svega dosta što beže u bolest.Popravljam ga kako znam i umem.Sve sam više improvizovao i na kraju jedna moja improvizacija mu je došla glave...Motor je ostao bez ulja. Kad se poslednji put ugasio - znao sam da je kasno za veštačko disanje.Sve sam pokušao naravno, ali ostalo mi je samo da se oprostim sa starim drugom koji me četrdeset i kusur godina verno služio.Ostali su popakovali najnužnije i krenuli pešaka.Dobrano su već odmakli a mi smo se još opraštali. Onda sam ispraznio kantu za rezervu svih rezervi i okupao ga - poslednji put.Otvorio sam upaljač sa kog mi se smešio naš saborac Ernesto.Zavrteo točkić.Kremen je zaškripao. Zapalio je plamičak.Dobacio sam ga ForduKamperu. Planuo je i ostao tu zauvek.Mahnuo sam buktinji i sustizao pleme ubrzanim korakom.Spalio sam prijatelja a vetar će uraditi ostalo... Oni su stajali pored puta ispod predivnog drveta nečega. Veličanstvenim ga je činilo to što je bele cvetove prosuo svud po krošnji.Latice tih cvetova pohodile su pčele i tiho šaputale sa njima.Svojim plesom i zucketanjem zavodile su tek propupele bele haljinice - da otkriju svoje čari. Cela priroda je nemo posmatrala prizor.Čak su i bebice bile tihe.Opijen zbog gubitka moje kuće, nadao sam se utesi koju je pružalo razgranato, procvetalo, stablo nečega. Ukrao sam Indiju od V. i čvrsto je stezao u naručju. Drhtali smo tako zajedno. Pčelice nisu obraćale pažnju na nas.Sladile su se prahom otkrivenim ispod beličastih suknjica. DRVO NEČEGA pružalo je divljenja vrednu scenu.Zato i nije bilo važno da saznam kojeg je roda.Prizor i trenutak u koji nas je svojom prirodnom umetnošću uhvatilo bio je dovoljan. Tako je i sa ljudima - ako tako procvetaju i zadive NAS, zar je bitno odakle su, koja im je boja kože, kom se bogu mole i kako se

353

zovu...Bezimeno drvo nateralo nas je da GLEDAMO i ćutimo samo. 5ar je prvi pokidao tanušne niti tišine.Nešto mu je zapištalo u džepu. " LJUDI - DANAS JE 22 DECEMBAR ! " Krenuo sam napred.Nisam morao da se okrenem da znam da će me slediti...ON i moje pleme. Sada pravi hodočasnici.Putnici kojima je promakao SMAK SVETA...JUČE... " Moj mobilni mi je čestitao rođendan - upalio sam ga sinoć da vidim ima li signala..." - pravdao se 5ar, kao da je nešto skrivio... Posle čestitke njegovog vernog pratioca u svim avanturama, (koji nije umro na putu kao moj ), svi smo ga redom izljubili. Da je neko sa strane mogao da posmatra ovaj prizor mislio bi da se radujemo što smo preživeli još jednu apokalipsu. 5ar je otvorio ogromni šampanjac.Poslednju flašu pića. Pili smo u krug.Kad je došao red na "krčmu" rekoh mu da poželi želju za rođendan...SAMO PAZI, BOG KAD HOĆE DA NAS KAZNI - ON NAM ISPUNI ŽELJU. On pogleda u Sunce i reče : " BOŽE MOLIM TE DA SVI ŽIVI I ZDRAVI STIGNEMO U DARDŽILING " Otpi poslednji gutljaj i zavrljači flašu iza sebe na drum. Tresak koji je pratio razbijanje flaše, zvuk stakla koje se rasprslo i srča što se razletela - sve mi je to ličilo na porinuće lađe koja kreće na daleku i ne izvesnu plovidbu. Zaplovismo. ( Valjda će sada i SVI drugi izmileti iz svojih skrovišta i POMOĆI planeti koja vapi za njom. ) VESPER Kako sam se samo uplašila.Pa, zar seo svet da prođemo skoro bez ikakvih problema a ovde nadomak Indije da izgubimo glavu ? Tuklo je sa svih strana.Nismo znali ko bije i odakle. Našli smo zaklon u nekoj kamenoj kući pod brdom. Naši domaćini nisu znali ni jedan jezik osim sopstvenog. Ali su nam pantomimom objasnili da je RAT !?

354

Videvši nas ovako uplašene oni su dobili neki novi oblik energije.Smejali su se... Kakav sad rat i zbog čega ? Zar je moguće da smo samo hodajući upali u ovako nešto ? Šta je sa ovim ljudima ? Valjda su svi videli da je zemlja preživela i nastavili po starom.DSK nam objašnjava da rat između Indije i Pakistana nikad nije ni prestajao... Najverovatnije i neće.E, pa stvarno nekim predstavnicima vrste nije mesto ovde... Premestite ih na Mars pa nek se igraju rata do mile volje. Neka povedu istomišljenike.Neka tamo ginu za JOŠ. Ko i u ime čega SME da oduzme život drugom ljudskom biću ? Apsurd. Mi banemo ne pozvani iz nekog sveta za koji nisu nikad ni čuli i oni nas posluže ukusnom hranom, podele sa nama sve što imaju.A nemaju mnogo. Raduju se bebicama i sami su roditelji - daju nam mleko i vodu koja je sada vrednija od zlata...Ali za komšije preko puta ZNA SE - NOŽ, METAK, SABLJA, BOMBA...SMRT... Zar sam morala da prođem hiljade kilometara da vidim istu sliku kao i kod nas - KAKO DA JA NE MRZIM NJIH, KAD ONI MRZE NAS...I tako u krug - prođe život u obostranoj mržnji. Da li si TI, TO - Bože imao na umu kad si pravio razlike među nama ? U boji kože, jeziku, običajima.Jednima si se pokazivao ovako - drugima onako...Zar je to znak da kidišemo i ubijamo jedni druge - samo zato što se RAZLIKUJEMO. Što smo drugačije vere ? Što oni imaju a ja nemam ? Što njima treba nešto od mene ? Zato što sam svoje potrošila pa sad malo da kradem od drugih ? Koja je to vrsta droge, KAKVA BOLEST NEIZLEČIVA, da se uvek hoće JOŠ - JAČE, BOLJE, VIŠE...Gde je tu umetnost ? Ko nam je nametnuo ta pravila i zašto uopšte živimo po njima.Slušajući vođe.Pucajući jedni na druge...Dok se ne istrebimo...Baš me zanima zašto se ovde susedi gađaju raketama, svaki dan.Bog je danas uz OVE, sutra uz ONE ali ni jedni ni drugi nisu na božjoj strani.Daleko su od toga... Napokon dejstva prestaju i mi krećemo.

355

U jednom gradiću pitamo za vodiča koji bi nam pomogao da se dokopamo Indije.Jedva smo živu glavu izvukli.NO INDIJA. Kasnije u nekom drugom mestu nalazimo čoveka koji je voljan ali za dobre pare da nas prebaci do granice. Pitamo ga koliko su "DOBRE PARE" On kaže dolar i pokaže deset prstiju.Imao je lukave oči. Mogao je da pokaže i samo jedan prst - sve jedno ne bi smo imali da platimo...5ar mu dade svoj ranac i sve što je u njemu.Ovaj ga ispretura. Ta zbirka poslastica višestruko je premašila traženi iznos - ali on ni da čuje... Samo jedna teglica kavijara vredela je stotku.Ne u ovoj zemlji...Ne ovom čoveku. Vendi je spasila stvar otkinuvši od svog poslednjeg boksa marlboro lajtsa polovinu.5 pakli, dakle.Lukavi je ponovo skinuo 5ru ranac i ubacio cigarete.Promumlao je nešto i mahnuo nam da ga pratimo...Dsk je bio na granici da ga nokautira.Sigurno bi to i učinio da nije nosio Danicu. Ušli smo u zeleni kombi bez sedišta i smestili se na pod. Bilo je bučno i smrdelo je stravično ali bejasmo srećni što se krećemo...P. je uspavao Indiju šuškajući joj na uvo.Dsk je prao cuclu EVIJANOM i ugurao je u ispucala usta male Danice.Mina mu je zaspala na ramenu.Maja je nešto utešno pričala 5ru i uplakanoj Vendi.Izgleda da je mala na pragu izdržljivosti...Biće sve u redu, malena...drži se... PRIPOvedaČ verni Odvojivši se od Indije - Pakistan je ime dobio od početnih slova Punjab, Afganistan i Kašmir.E, zbog ovog poslednjeg je u sukobu sa Indijom. Prešli smo granicu kod Lahdre i samo pratili reku IND. Jedino tako mogao sam da dovedem pleme u zemlju MUNJA. Onaj lukavi švercer zaslužio je sve što mu dadosmo. Pošteno je brate zaradio.Kanali za krtice su savršeno bili u funkciji i u ova teška, ratna vremena... Ja vama OVO vi meni ONO.Patriotizam se samo malo skloni u stranu dok se ne obavi trgovina... Posle se opet navuče.

356

Taj scenario video sam svukuda i ne brojeno puta pa nisam bio iznenađen...Kad nas je indijska vojska zaustavila opet smo morali da podmićujemo.Skoro da smo dali sve što imamo.Više puta. Povezli su nas ako bi im bilo uz put. Posle bi nas izbacili. Mi smo im mahali.I oni nama. Mnogi od njih sutra neće biti među živima.Rat je. Iscepane odeće i obuće sa decom u naramcima, bez prtljaga osim jednog - mog ranca u kome su bile ponude za Šrija - ličili smo na prosjake koji tumarju napaćenom zemljom. Više nismo imali NIŠTA i uopšte se nismo razlikovali od ostalih ljudi koje sretasmo.I oni su imali isto - NIŠTA. Ni traga od duha one INDIJE koju očekivasmo da nađemo. Svuda glad i beda - voda zatrovana, struje nema, sve je stalo pa i vreme...Ono isto NIŠTA prestalo je da teče. Ovima ovde smak nije ni trebao, svaki dan su živeli po jedan.Ljudska vrsta lagano je izumirala u ovom delu sveta...ali...Oni ne znaju da je ovaj ranac na mojim leđima i prsten na mom palcu jedina šansa za spas... Ako ikad stignemo do Šrija.A stići ćemo.Svakim novim korakom šanse su bile sve veće.Kada sa jednog brda ugledasmo nepregledno zeleno more pomislismo svi da sanjamo ili smo bar zapali u neku vrstu kolektivne hipnoze.Plemenske. Šta li je meteor uradio ovde - da voda pozeleni ovako ? Zraci toplog Sunca se odbijaše od površinu i stvaraše nestvaran, bajkovit prizor. DSK odjednom prekide magiju.Spremio je kameru : ČAJ ! Šta ? pitao sam, misleći da bunca.Svi smo bili na izmaku snaga.Mučila nas je glad, morila žeđ, ubijao nas umor ali nismo smeli da stanemo.To bi značilo sigurnu propast misije i nas samih.SVEGA... Ali da se nekom priviđa čaj to još nisam čuo a sad opet slušam... TO SU POLJA ČAJA, USPELI SMO - BLIZU SMO... Gonjeni novom snagom ovog proviđenja spuštali smo se sa jednog i opet peli na drugo brdo...I tako bar pola dana... Moru čaja nikad kraja.

357

Sve dok odjednom sa nekog proplanka ne ugledasmo grad u izmaglici... Znači tako se osećao Magelan.Abel Tasman.Bering.Džejms Kuk.Kolumbo.Svi ti morski vuci koji posle pogubne, duuuge plovidbe ugledaše kopno.To su dakle videli sa visokih osmatračnica "USTRAJNOSTI", "ODLUKE" i "ODVAŽNOSTI". Ili sa Klarkovog "OTKRIĆA". Sa NINJE, PINJATE i SANTA MARIJE.Ono što i mi sanjasmo a sad nam se jasno prikazuje u svoj svojoj raskoši i lepoti - DARDŽILING. Napokon. Poslednji spust i ućićemo u gradić i potražiti MUNJU. To je bila tajna reč koja će nam otvoriti vrata DEDA ŠRIjeve verzije raja..."MUNJI" treba da predamo blago koje je sakupio Šrijev unuk Pčela lutajući širom sveta. Zauvek ostao u Beogradu.Čitali ste, već, u pećinskoj knjizi. PLEME je uspelo brate moj OSUNČANO OKO - stigli smo na prag doma tvog...Uradili smo to za TEBE, za Proku, za Rija, Harlija za SVE ljude...ZA DANICU I ZA INDIJU ! Ako ideja uspe - začeta pre dvesta godina u mozgu genija - Teslina, da se zemljani okrenu iskorišćenju besplatne Sunčeve energije...( naš put neće biti uzaludan )...Sada kad svet kreće od NULE moramo da pokažemo da postoji nešto drugo osim otimačine.Pakla koji je zavladao. Ali pre svega da nađemo "MUNJU" Nismo imali pojma šta bi to moglo da bude pa smo, nasumice, prvo tražili hotel.Onda kafe.Bez uspeha.Maja je poznavala nešto Sanskrita i to koristila. Ljudi koje smo pitali, i pored svoje ljubaznosti i želje da pomognu, nisu mogli ništa da nam kažu.Šta je MUNJA ? Ovo mesto je bilo nekako čisto i drugačije od svega što smo videli na putu.Normalan život odvijao se na svakom koraku. Prodavnice, uglavnom čaja.Deca po ulicama u poteri za avanturama.Jedan hotel DARDŽILINŠKI. Žene u sariju. Muškarci u poslu. Gde bi i pre svega šta bi mogla biti MUNJA ? Setim se da je ŠriDeda uvek govorio u zagonetkama.

358

Sedosmo svi u jednu od čajdžinica i tražismo vodu ako je imaju i ako je naravno besplatna...Vodu nemaju. Konobar nam donese bokal čaja.Belog.NO PEJ, reče i ode sa širokim osmehom.Ovaj OSMEH pade uglavnom po Maji, (koja je nekako sa njim pričala), ali okrznu i ostale i ohrabri nas. Sipali smo u čaše.Kako je prijalo posle svega.Neću se ni truditi da opišem...Kao Dukinim SUNCOKRETIMA...eto... Uvek žednim Sunca i kiše. Počeh po mozgu da premećem ključnu reč... Njamu...Anjum.NE...Umanj - MANJU - to ima nekog smisla. Manju od čega ?....Unjam, Njuma, Amunj... - " TI ANAGRAMIRAŠ NA SRPSKOM A ON JE MOŽDA MISLIO NA SANSKRIT " prekida me 5ar.Iako me nervira kad me prekidaju, moram da priznam da je u pravu.... Sedimo tako i svako smišlja odgonetku, da se proslavi. Pitali smo čak i konobara ŠIROKI OSMEH, on samo sleže ramenima i dosu još čaja...( I naravno sipa osmehe za Maju. ) "Možda je on MUNJA ?" "Ovde je tako rodilo da piju čaj umesto vode"...dobacuje neko... "To je pas...Ma to je konj..." Vesper mi daje bebišku na čuvanje, mora do VCa. Odlazi do ŠIROKOG OSMEHA da se informiše. Ovaj je ljubazno prati do unutrašnjosti čajdžinice... Po prvi put otkako izmilesmo iz pećine, gubim je iz vida... VESPER Ovaj "keša" je pravi...Naklon, pridržavanje vrata.Sapunče i peškirić.Na kraju sveta - ko u Hajatu.Žustro me odvodi do male tezgice u dnu čajdžinice... Kad tamo - čarobni savet čaja u malom. Crveni listovi, pa zeleni mali.Listići zlatnožućkasti, cvetovi nežni i SVE upresovano u providne kesice od celofana. Crvena trakica svezana u mašnu kao predlog za lep poklon...Pažnja, bar. NEMAM TI JA PARE ZA SUVENIRE...odmahujem. Pokazujem mu "svetski" znak za mani,mani,mani... Gift.Gift...skoro da viče i prelazi zamišljenom vazdušnom putanjom ruke preko svoje robe.

359

Gleda da mu šake uvek budu otvorene a dlanovi usmereni ka meni.Ne razumem taj gest, ali mi je jasno da takav poklon ne smem odbiti.U nekim kulturama se za to gubi glava. Ne šalim se već biram koji bi od tih malih savršenstava odnela za naš sto.Grbovi na deklaracijskim karticama. Minijaturni ali ipak upečatljivi.Odlučujem se za crvene listove tako vešto polomljene na pola sa žilicama vena kroz koje je do skoro tekla zelena reka hranljive materije..."I još jedan paketić" - pokazuje mi i jasnom pantomimom opisa Maju..."A, TU SMO DAKLE" Dobro... Tražeći nešto što bi Maju moglo da pogodi nalazim majušni grb u obliku rune sa tankom munjicom samo bez strelice na kraju.Čekaj, kratka kosa crtica pa jedna na dole i nešto duža donja, završna... Da li je ovo "S" latinično ili munjica...Jer ako je "MUNJA" - to bi mogla biti i naša MUNJA. U svakom slučaju, uzimam dva pakovanja čaja i jurim ka okruglom stolu PLEMENA mog... Keša me pogleda...hm...da upotrebim omiljen izraz moje drage spisateljice...KONSTERNIRANO...Isidore... Tamo Maja nekako prevede sitna slova.Proizvodi i pakuje "munja sikim".Koji je, sad pa taj? Moj mudri P. kao da zna odgovor... Da ga pitamo ? Mudrousti konačno od nekakve koristi. Naravno da znam, ljubavi.Svaki književnik bi to znao. To je pismo.To je simvol.To je magija.To je... To je RUNA - SUNCE, ili SOL...malo "s" u obliku munjice. A Sikim je država ispod Kuće od snega.Tamo nas čeka Šri. Pronašla si.Spasila nas. "Majče, zovi ŠIROKI OSMEH da ga nešto pri upitamo." Opet talenat naše glumice izbi na videlo.Napravi nam Maja predstavu u kojoj uživasmo iz prvih redova.Zavodila je što sanskritom što mimikom, igrom rukama i tela, jadnog konobara.Dečko nije znao šta ga je snašlo.

360

Ako je i bilo konspiracije ili neke tajnovitosti ona mu sve to razbi.Od ovog trena bio je njen lični turistički vodič. Crtao joj olovkom put po mapi grada.PUT ZA SIKIM. Trebalo bi preći trideset kilometra uspona.Planinskim putem.Surovim krajolikom ali i čistom, ne taknutom prirodom.Jasno je bilo da ne možemo svi na taj put. Maja je htela da pođe samnom ali sam je odgovorio. Brže ću sam. Opčinila je ŠIROKI OSMEH koji je pozvao pleme u goste kad mu dođe smena.Kakva predusretljivost.Ili je to naglo postao. Čuvši da tražim Šrija osmeh mu se još proširio.Čuvši da Maja ostaje i da će biti gost u njegovom domu, zajedno sa ostalima - nije krio zadovoljstvo i sreću....Ili se to meni samo tako činilo ? Osmeh se najzad čuo... Bilo kako bilo ja krenuh - po dobijenim uputstvima jer nam je sada svaki sat bio dragocen.A po proceni našeg, sada već dragog prijatelja, trebaće mi bar pet.Obradova me gumenim čizmama koje iako velike pružahu bolju zaštitu mojim nožnim prstima.Dsk mi dade njegovu kožnu jaknu a Vesper poljubac za srećan put.Jaknu sam obukao a poljubac poneo sa mapom i rancem.Bio sam gladan ali sam gledao u Sunce i radio ono što me ja učio brat moj OSUNČANO OKO.Ušmrkivao zrake i primao hranu i spokoj u namučeno telo.Solarna joga...Duša mi postade laka i obuzeta zanosom koji ne sebično prosledi nogama.Odlazio sam, osvrnuvši se samo da pogledam Indiju misleći kako je možda vidim poslednji put.Mahnuo sam im.Sunce je obasjalo moje pleme koje je opet polagalo nade u mene - u Sokolovo Pero koji sad odlazi dok mu na leđima jakne, ( što mu je dade LIK iz njegove poslednje knjige ), piše VELIKI MANITU...Ime rok grupe čiji je vatreni obožavaoc bio. Poklonio mu prvi čovek lično... VESPER I ode, moj čovek.Naš poglavica....Držite mu palčeve. Ko bi rekao da se Šri Deda - učitelj i mudrac bavi prodajom čaja.Kome li ga prodaju kad je sve stalo u očekivanju KrajaSveta.Njega, kao što znamo svet nije dočekao i šta ćemo sad.Manja nevolja snašla je našu planetu i možda je krajnje

361

vreme da se ljudi dozovu pameti...ILI ĆE IH ZEMLJA POČISTITI KAO DA NAS NIKAD NIJE NI BILO OVDE. Izbrisaće sve tragove.Oporaviti se od napasti zvane čovek za - koliko ? - sto ili dvesta godina...I verujte nećemo joj nimalo nedostajati. Ovo je samo druga opomena. Prvu ste svi preživeli u krevetu - gledajući vesti o tome kako TAMO NEGDE DALEKO zemljotresi redom ruše sve što je čovek sagradio.Kako reke izlaze iz svojih korita i potapaju nečiji trud i muku.Mora šalju ogromne talase koji mogu, samo da to hoće, da zbrišu čitave primorske gradove.Sećate se - tamo ste letovali sa porodicom.Vetrovi što JASNO, da ne može biti jasnije, huče - NE SECITE ŠUME, OOO LJUDIII ! Vulkani koji više ne vare.Sneg koji više ne pada.Jezera koja se suše... Ko je krivac ? Osvrnite se oko sebe.Razmislite.Samo par minuta. Mi odosmo na ručak kod OSMEHA.Već je upao u živu priču sa Majom.Ko koga tu razume i koliko, nije ni važno. Ljubav uvek nađe put.Čovek je ubeđen da je ona samo zbog njega prešla toliki...Nema on pojma kako je samo bio lep.PUT. DA.Zašto se čudite.Mozak pamti samo lepe stvari po lepom danu...Noćne more dolaze kasnije...Ali, duže traju... Stigosmo najzad posle pola časa hoda pred jedno dvorište. Jako se iznenadim kad vidim da bosiljak raste u bašti domaćinovoj...TULASI, ( tako na sanskritu zovu bosiok ), je – priča on najsvetija biljka u Indiji.Svaki dan obožavana učvršćuje veru, otvara srce i dušu, pojačava bistrinu uma.Često se koristi u AJURVEDI za spravljanje leka od svakakvih bolesti...To je naj starija poznata medicina na svetu.Ona samo koristi isceljujuću mudrost prirode... Još drugo divno cveće živih boja.Kao da je celo ovo mesto jedna velika ŽUPA, jedan mali raj okupan svetlošću i koloritom iz kakve dečije bojanke.Vinsent bi odbacio Arl da je samo mogao da vidi ovu prirodu.A tek "moj" Vinsent, pa taj bi odmah uzeo četku u ruke.Platno mu ne bi trebalo pored ovako belog zida kuće OSMEHOVE.

362

I ne samo njegove, sve su kuće obojene u nežno bele tonove koja je svetlost činila još bistrijom i snažnijom. Ovo je pravi BEOGRAD reče DSK, koji odavno više nije nosio Danicu.Ne.Nju je natovario Mini na leđa u improvizovani KENGUR, a on je POGODITE šta ? SNIMAO. OSMEH je to skapirao kao veliku čast i pozvao roditelje da nas prime u kuću i prirede nam dobrodošlicu. Ovi su ljudi izgledali mladoliko i tako vedro se držali da nisam ni sumnjala kakvog su zdravlja bili.Sve čoveku piše na licu a ovim ljudima je pisalo - ODLIČNOG. Vrlo dobra im beše i hrana i higijena i sve ukupan utisak o celoj ovoj situaciji u kojoj se nađosmo.Ručak ne beše baš skroman ali raznovrsan mada nisam sumnjala da je to što smo jeli bila piletina u - pa bar deset vrsta začina. Tortilje neke, definitivno bez kvasca ali nadimljeno ukusne. Turšija koju zovu čatni - svih boja i ukusa.Nemam reči. Čatni od nara, maka...ogrozda... Čapati im je zamislite brašno koje se koristi bez kvasca. Ukusno, mmm...Kakva bi to PICA bila... Medeni kolači uvaljani u cimet i vaniliju.Sve je to stizalo jedno za drugim a naš OSMEH je pomagao ocu i majci i dvema sestrama bliznakinjama.Mlade, prijatne devojčice bile su toliko stidljive da nisu ni provirile iz kuhinje.Posle pozdrava - sklopljenih ruku uz naklon - baciše se na spremanje hrane i raznih đakonija. Kakav je to bio običaj - POTPUNE NEZNANCE ovako ugostiti - na sve nas ostavio je utisak dubokog divljenja i radosti.Malo me je, priznajem, grizla savest što ovako uživamo dok se naš poglavica vere po gorama u potrazi za učiteljem.Pčelinim - ŠriDedom.Kako li napreduje praznog stomaka dok naša gozba traje li traje...Ispričaće vam on već, jer taj ne može dugo da ćuti - čak ni dok se pentra ka Himalaju.Mislima - šaljem mu podršku i brojim njegove korake... Zadihani planinar vaš pripoVEDAč verni Ne mogu više.Moram malo da se odmorim.Hodam već dugo.Prvi sat sam potrošio u pristojnom tempu.Put me vodio u planinu ali

363

utabanom stazom.Mapa je bila precizna, bar do sada...Uskoro bi trebalo da sretnem Bramaputru. To je reka.Zatim treba da pratim njen tok i pređem je na mestu koje je naznačeno na OSMEHOVOM vodiču.Kako ? Nisam imao pojma.Mora da postoji neki mostić...Viseći. Solidna debla uvezana čvrstim vezom debelog konopca. Tako sam ga zamišljao sedeći na jednom brdu.Na Dskovoj jakni.Upijao sam zrake Sunca.Upražnjavao "solarnu jogu" Davala mi je snagu i smirivala otkucaje mog srca.Neumornog dobošara.Onako kako me je Pčela učio. Gledao sam u BOGA lično i primao njegovu blagost.Molio sam ga da mi podari snagu da izdržim svaki napor dok ne pronađem Šrija. Molio sam da nađem pravi put.Ušmrknuo sam par puta, svetlost koju mi je slao sa neslućenih visina, u obe nozdrve.Minut kasnije nisam više osećao glad. Gledao sam u Sunce i posle pola sata moje baterije su bile napunjene.Noge me više nisu bolele a telom mi je strujao novi duh ne umornog avanturiste. Bio sam spreman da se pohrvem sa planinom koja se prostirala ispred.Kao beli tepih naborani...Himalaji... ( Na sanskritskom jeziku to ime znači " kuća od snega ". Nastali su kad se INDIJSKO ostrvo u pra početku sveta sudarilo sa kontinentom azijskim i u tom sudaru su naborali kopno u najviši planinski venac na zemlji. ) Treba " samo " da joj prodrem u utrobu i zakucam na vrata Šrijevog doma.To je Kneževina Sikim gde mala princeza Aditi živi.I njena majka Arija.Uzalud čekaju svog voljenog oca i muža.Dajdara Pčelu. ( Za njih - on nije mrtav ) Umesto njega pojaviću se ja, jadna uteha za sve njih... Ako se uopšte pojavim... Jer sada sam u trilemi.Tri puta stoje ispred.Kojim krenuti ? Na " vodiču " OSMEHOVOM - ucrtan je samo jedan.Put koji vodi do reke.Poslednje prepreke pred snežne planinske padine. Odsjaj beline terao mi je suze na oči.Držao sam glavu za pogledom.Ka zemlji.Ako bi je podigao slučajno - SVE bi bljesnulo u oku i ta eksplozija zabadala mi je svoje trnce u rožnjače... Hm, samo je jedan put na mapi - osećaj je zavapio SREDIŠNJI.

364

Um je, pak, bio za to da krenem PRVIM PUTEM - TAJ JE ZASIGURNO PRAVI." OSMEH " ga je zacrtao a na ostale nije obratio pažnju jer su verovatno ćorsokaci... Noge koje komandovaše telu pokretale su ga ka TREĆEM jer ih je nosila misao da su prva dva puta - samo staze SAZNANJA koje nam sada, u oskudici vremena nije naročito neophodno. Lažnjaci dakle.Ja - onaj isti "ja" koji je i stigao ovako daleko u jednom komadu – odlučio sam da poslušam razum - pa krenuh prvim od tri moguća.Hrabro napred koračam ka reci. Njoj uopšte nije važno KO će i KOJIM PUTEM stići, znam to.Još od SAVE.Ona putuje dalje. Ubrzo i stižem do njenih obala.Hučna je.Brzak moćni.U mom rancu flaša KORONE - počasni nosilac pepela brata Pčele - zvecnu tiho.PROSPI ME OVDE - tražio je prah u njoj... Prizor je bio prelep.Strme obale nad kojima se nadvija par krošanja.Preko reke, ( koja nije bila toliko široka koliko brza i divlja - neprelaziva jednom rečju ), videh snežne obronke.Ni traga od neke civilizacije koju je trebalo da pohodim.PROSPI ME, PROSPI ! Tumarao sam unaokolo i kako nije bilo mesta sa kog se moglo na drugu stranu, zaključujem da me je zdrav razum prevario. Morao sam da poslušam osećaj...Ili noge... Da bih ubedio sebe da je trebalo dovde da dođem, uzimam flašu KORONE i trećinu sadržaja posipam po hladnim talasima.Isti prigrliše pepeo i poneše ga dalje niz tok. Povratak je protekao sa sumnjama u sopstvene moći rasuđivanja.Eno me. Opet na početnoj tački - sada se odlučujem za treći krak PUTA SAZNANJA.Noge dobijaju motornu snagu zbog ovog izbora.Hitro me odnose do novih obala iste reke. Koji kilometar dalje ka istoku.Šunjao sam se i prikradao u nadi da ću svaki čas ugledati prelaz preko nabujale matice. I jesam - najzad.Most je nadvisio vodu još kojih stotinak koraka desno od mene.Video sam prilaz visećem čudovištu i krenuo ka njemu.Vetar je gore bio jak.Zastao sam.Most se opasno ljuljao...PROSPI ME, hučalo je iz flaše... Razmišljao sam da li da pođem preko.

365

Ako se nađem na njemu baš dok planinski oluj ubrzava mogao bi biti bačen u ledene virove.Pa ako ne slomim vrat sa nekih deset metara visine - reka će me uhvatiti u svoj smrtonosni zagrljaj.Da čekam da se stiša -nije bilo smisla.Gledao sam, nemoćan da smislim nešto pametno, sa tek jednom nogom na mostu.Čvrsto se držeći za konopce koji su igrali nošeni inercijom...Igrom vetra... PROSPI.Ovaj put nije bio huk već SKA ! Pravo sa neba. Onda sam ga ugledao... Imam osećaj da je i on gledao na mene mada vam to ne mogu sa sigurnošću tvrditi. Ta ptica mi je pokazala kuda ću. Rešenje je bilo SREDNJI PUT...Ovde sa visine mosta video sam gde se on završava i kako se naj pametnije prelazi ova sudbinska reka.Šta još čekam ? Vadim KORONU i sipam - niz vetar - pravo u BRAMAPUTRU drugu trećinu PČELINOG pepela. ( Olujni vetar vitlao je čestice u kovitlac.Sjurio ih u vodu kroz levak i potražio novu žrtvu...) Treću trećinu čuvam za SPLAV... Na kraju drugog puta, videh to tek sa VISEĆEG MOSTA čekala me skela koja će me na svojim leđima preneti preko nabujale, ledene reke.PRELAZ.Najzad. Stigao sam ozaren i mahao skeledžiji.Umoran, zaglušenih ušiju od vetra, radovao sam se kao dete.Čovek - napokon. Došlo mi je da ga izljubim.Toplo se osmehivao i možete se kladiti da je to bila jedina TOPLA stvar u ovoj surovoj zabiti.Valjda sad neće tražiti naknadu za uslugu koju će mi, nadam se, učiniti. Prima me na svoj veliki drveni splav.Jake tre sajle, debele kao ruka zaklinjene su duboko u stenje na drugoj strani.On pokreće ručicu čekrka koji naše prevozno sredstvo otisnu ka drugoj obali.Ka slobodi. Imao je nešto nalik na veliko veslo i spretno kormilario njime.Negde na pola pitao sam ga da li poznaje ŠriDedu iz Sikima...Na engleskom... Odgovorio je - gledajući me pravo u oči - DA JE CEO ŽIVOT NAMERAVAO DA GA UPOZNA ALI DO DANA DANAŠNJEG SLABO MU TAJ NAUM POLAZI ZA RUKOM...odgovorio...na...

366

SAVRŠENOM SRPSKOM JEZIKU. Nemoguće.Dedica mi je ličio na NOROJUKI PAT MORITU, ( to je onaj lik što podučava KarateKida u isto imenom filmu) i u redu je da me odvede do ne dostižnog BONSAIJA kao mladog DANIJELsana ali da propriča mojim maternjim jezikom... NIJE BILO SUMNJE to je ON.Šri glavom i bradom. " SADA MOŽEŠ DA PROSPEŠ PREOSTALO.MOJ UNUK ĆE BITI SREĆAN ZBOG TVOG IZBORA...ON MNOGO CENI BAŠ OVU REKU..." Govorio je o Pčeli kao da je ovaj živ, i što je još čudnije sve vreme me je odnekud gledao... Poslušao sam ga otavarajući flašu nad rekom, dopustivši pritom onom istom vetru, ( ovde značajno slabijem ), da raznese preostali pepeo...Ovaj je bio pravi velemajstor za raznošenje.Ali kao da je sa poslednjim atomom praha koji je nestajao iz KORONE, nestala sa njim i sva moja snaga.Vetar je i nju rasturio, načevši joj rezerve još na mostu. Poželeh da dobacim reci staklenku da se poigra jer nisam više mogao da je držim u ruci.Videvši moju nameru ŠRI jer odmahnuo glavom i pokazao mi na košaru. REKA NE BI BILA SREĆNA.SADA SE ČISTI OD SILNIH ZAGAĐIVANJA KOJOJ JE BILA IZLOŽENA TOKOM GODINA reče mi. Seo sam na sanduk pored košare u koju smestih flašu sada prazne KORONE, koja više nikom nije bila potrebna. Umoran potražio sam sunce po uzburkanom nebu. Deda je splavario.Pogledao me je u želji da se uveri da nisam zaspao.Samo što nisam.Želja da čujem njegovu priču bila je jača.Žmurio sam pošto sam locirao mesto gde bi SUNCE moglo da se pojavi iza jednog pretećeg oblaka.Da me ozari.Diši.Polako.Diši.Duboko.Izdahni.Polako. Šri Deda je počeo a ja sam ga čuo kako govori iz tog oblaka - OČEKIVAO SAM TE, SINE... VIDIM DA NOSIŠ PRSTEN. TESLIN.

367

VESPER Veče se lagano navlači na gradić.Krenula je neka vetrina da duva ali se predomislila.Mi pomišljasmo na oluju no umiri nas dobri domaćin naš.Rečima da ovuda često tutnje vetrovi kao dah božiji.Pročiste vazduh, ionako oštar ali pravi izvor kiseonika od koga je sve lepše i zdravije.Ljudi, biljke i hrana.Životinje slobodno šetkaju - gricnu nešto tu i tamo - i niko ih ne juri niti se uzbuđuje zbog njih.Uveče same nađu put i mesto za počinak.A onda se sve(t) smiri. Mi pre počinka rešismo da na terasici popijemo čaj za laku noć.Široki Osmeh i njegova domaćinska porodica toliko se trudiše oko nas da mi je bilo neprijatno. ŠirokiOsmeh se zvao Bindra i od sada ću ga tako zvati. Zaslužio je posle svega što je učinio za naše malo pleme.Pisac mi na polasku reče da brinem o svemu ali da ne zaboravim da vama ispričam šta se zbiva dok je on opravdano odsutan. A zbijaju se čudne stvari.Maja sve bliže sa Bindrom, prevodi nam njegovu priču.Zašto mi nije čudna ? ON JE JEDAN OD NAŠIH.Trebalo je da on nas nađe i odvede do Šrija ali mi smo našli njega.Prvi.Tako vam je to kad sledite INSTIKT - retko kad grešite.On je jedan od najmlađih, malo preostalih DAJDARISTA.Kad je Nebeska Stenčuga opalila po Americi 13 maja - Deda Šri je sa istomišljenicima održao sastanak.Bili su u sigurnom zaklonu u pećini ispod Himalaja. I MI SMO, radosno uzvikuje 5ar...On i Vendi se nekontrolisano smeju na sve i svašta.KO LUDI NA BRAŠNO. Mislim da znam šta je razlog njihovoj "opuštenosti" i veselju.Probali su SOMU, piće bogova, koje im je Bindra izneo.Nisu mogli čaj više ni da vide...Treba li da vam kažem da je SOMA drevni napitak u kome ima svakakvih sastojaka.Efedrin između ostalog...Ko zna šta sve ne - od biljčica mak i možda čak koka ili alkali te suve grančice "some" ? Tajna – kaže domaćin. Pije je i DSK ali on je, vidim, bolje podnosi od našeg para. Mina je već otišla na spavanje i ponela devojčice.

368

Da ja nastavim priču...Dakle Amerika je stradala...zašto nisam iznenađena.Toliko su zla naneli po svetu a ZLO je zna se najveći prirodni bumerang.Vrati se pošiljaocu.Kad - tad... Izvinite što skrećem sa teme ali u jednoj, inače odličnoj knjizi «Putnikov Dar» pisac je čak pokušao da opravda tadašnjeg Američkog predsednika koji "kao" ima napade griže savesti što mora da baci ATOMSKU na Hirošimu. Nagasaki.Baš svašta...Džonson ili Truman, ko bi zapamtio. "Morao" je kao da bi zaustavio dalja ubijanja boraca za mir. Samo ću da citiram moju omiljenu spisateljicu : " Boriti se za Mir isto je što i jebati se za nevinost " Maja je sve više opčinjena našim zgodnim domaćinom i vidim ja da ja na pomolu jedna kosmička ljubav. Interplanetarna, bar. Priča mu šta smo sve videli na putu kojim smo prošli.On je gleda i ne trepće. Gde li je sada moja ljubav ? Prvi put od LAŽNE APOKALIPSE smo razdvojeni i silno mi nedostaje.Da li je našao Dedu ? Odlazim na spavanje sa zebnjom u mislima. Umorni putnik na cilju. Kraj puta - ODREDIŠTE Ležao sam na krevetu u sobi koju su mi dodelili.Trebalo je da se odmorim i pre svega naspavam.Ali kako to uvek biva – sada ne mogu oka da sklopim. Dremalo mi se na uzburkanoj reci dok smo je skelom prelazili Šri i ja.Oči su mi se zatvarale dok mi je pričao svoju priču.Umalo sam zaspao dok smo se peli uz snežna brda.Shvatio sam tamo šta je "bela smrt"...Samo usniš na snegu.I ostaneš, tako, zauvek uspavan... Sada kad pijuckam topli dardžiling čaj, ušuškan i prosvetljen - san neće na oči. Pokušaću da se uspavam sopstvenom pričom... Ako je tako nešto uopšte moguće izvesti. Dok sam čekao da nas Šri doveze preko, dok sam zatvorenih kapaka molio Sunce da se probije kroz oblake - on je jednostavno

369

kazao da me je očekivao.Objasnio mi.Ptica koju sam video sa mosta i koja me je spasila jer da sam krenuo, kaže Deda, vetar bi me istresao u ledeni rečni grob.U vodu bi me zbacio za sva vremena.Video sam dresiranog sokola koji je, pošto je Šriju doneo poruku od OSMEHA, slobodno leteo uz prkos vetru. Učenik njegov pisao mu da smo stigli.A on je baš kretao za grad.Odlučio je da me sačeka tu na skeli.Umirio se kada je spazio Teslin prsten na mojoj ruci.Kasnije, kad stignemo u njegove dvore dajem mu i prsten i sve što je u rancu.Pisma, darove i spise. Jevanđelja.Naše.Miroslavljevo... Arija će biti prekrasna, baš kako je Pčela opisivaše, samo sa tugom umesto pesme u očima.Mala Aditi, princeza, držaše je za ruku i nakloni se kad se upoznasmo.Reče mi da sam plemenit što izvrših misiju njenog oca. Da je svakako pozovem kad se odmorim jer želi da razgovaramo.Neviđeno pametno i učtivo dete.Obećah. Šri Deda mi razjasni mnoge stvari i kaza da će me, čim budem spreman, povesti u obilazak dvorca Sikimskog. Da mi pokaže radove u izgradnji HRAMA SUNCA. A ja evo ne mogu da zaspim.Brinem se za pleme, za Vesper i bebice - mada mi Deda reče da su u sigurnim rukama. Da će nam se uskoro pridružiti.Poslaće po njih svoje ljude koji će znati da ih dužim ali bezbednim putem dovedu na sigurno.Jedva čekam.Jedan dan bez njih i ja sam evo - IZGUBLJEN... ŠRI Svet je SPAŠEN. To mogu reći sa velikom sigurnošću. Naši majstori sada sa ovim nacrtima i prstenom kao prototipom shvataju gde su grešili i mogu da isprave brojne pretpostavke...Kakav je samo genije bio TESLA.Znao je da će ga neko u budućnosti razumeti.Zato je sve tako i napravio. Ljudi onog vremena nisu bili spremni. ( Ha, nisu ni ovog.Čast izuzetcima. ) Nisu mu opraštali velike uspehe.Ni to što je išao tako daleko ispred svog vremena.Ukrali su mu čak i otkriće radio talasa za RADIO bez žica...( Markoni ) Još mnoge pronalaske pripisaše sebi ili slučaju.

370

Zato je Nikola i napravio prsten - kao dokaz da sve može da radi na sunce, posakrivao nacrte umećući ih u svoj rad. Svaki pronalazak nosi po jedan tajni list novog čuda. Sadejstvo Zemlje i matične zvezde njene donosi uz malu čovekovu pomoć potpuno besplatnu energiju.Samo pravilno upotrebite snagu dva ogromna magneta.Tesla je to prvi shvatio.Poslao nam zagonetku da je rešimo.Zašto ? Nije hteo a ni smeo da napravi Albertovu grešku. Ne smem ni da zamislim šta bi se desilo da je sve palo u ruke mesečara...( Neke nove Hirošime ? ) Oni se, kad uvideše da od SMAKA ne bi ništa, latiše svog omiljenog instrumenta.Držaće čovečanstvo u NE ZNANJU, ( neće im nikada reći šta nameravaju ), u MRAKU, ( dok se ko bojagi ne oprave izvori), i u STRAHU od "represivnih mera" onome ko ne sledi uputstva svoje VLADE. A ( straho ) VLADE, prodane ili ucenjene, ne rade za dobrobit svog naroda već za ŠAKU DOLARA slušaju centre moći.Mračne li budućnosti. U toku je već " pokrštavanje " svake slobodne misli. POVINUJ SE, ĆUTI i živi mirno svoj mali život. Ko misli svojom glavom i ne sluša nove vesti – LOŠE MU SE PIŠE ! E, neće više tako moći.Učićemo, napredovati - pokazati svetu da su GLAD, MRAK, NE ZNANJE - prošlost.Izaslaćemo svim čestitim ljudima u svetu naša saznanja.Podelićemo Teslinu Tajnu i učiniti je besplatnom za celu planetu. Konačno - ispunićemo san velikog genija SVETLIJE čovečanstvo, zdravije, mirnije, slobodnije zemljane... Nazovite me utopistom ali ja znam šta imam u rukama.Čudo ! Daću magiji šansu da deluje.Stvoriću joj uslove ovde i niko više neće hteti da olovo pretvara u zlato.Svi će želeti samo da Sunčev sjaj pretvore u jeftinu energiju koja bi im grejala kuće, pokretala vozila, spremala hranu, čuvala zdravlje, produžila život i nama i planeti. SVE baš SVE što vam padne na pamet biće BESPLATNO.Za sve nas...Slobodan izbor a ne nametnuto rešenje. Mesečari će naravno pokušati odmah da naprave SOLARNU PUŠKU, ali uzalud im trud - TESLA to nije predvideo. Pokušaju li

371

da naprave SOLARNU BOMBU - eksplodiraće im u lice pre no što nekog povrede. Krenuće, znam, u otvoreni rat svim svojim MRAKOM na nas. Ali SUNCE je na našoj strani i to niko više ne može da promeni... A za sve je to zaslužan moj besmrtni unuk i ovaj čovek što mi sad prilazi - običan mali pisac a već poglavica plemena PERO SKOLOVO Dakle opet sam Pero...Soko ptica donese poruku da su moji krenuli ovamo.( VETRUŠKA se zove, reče Šri i primi ga na ruku...) Vodi ih OSMEH.To je Bindra, opet će on.Imaće šta i da vide. Jednu za drugom Deda mi pokazuje pet modela kuća koje "rade" na Sunce...Jedan automobil.Čak i jedan motor.Besplatna vožnja ? Naš bi se RIO beskrajno radovao.Harli takođe. Razni oblici lampi za osvetljenje.Bojleri, šporeti - sve pretvara sunčevu i zamljinu magnetnu energiju u pogonsku. Čovek je trebalo da osmisli samo male magnetno - solarne baterije ili akumulatore za malo veće potrošače.Deda pravi centrale za još veće potrebe.Mogu se, kaže napajati celi gradovi sa izvora.Potpuno besplatno.Sve otvoreno. Podložno usavršavanju.Spremno za nove ideje.Mogućnosti ne ograničene.Što je najbolje nema zagađenja zemlje i dalje okoline.Solarni čajevi, dostupni svima.Prosto je. Jednostavno.Sve ostalo je puko mistifikovanje.Nepotrebno. U svaku staklenu flašu koja je bezbojna, stavite bilo koje lekovite travke. Napunite vodom.Ostavite izloženu toplim i još lekovitijim zracima sjajnog Sunca.Posle sat, dva, tri već po želji - volite li jak ili slabiji čaj - zasladite medom i dobili ste nenadmašni napitak.Eliksir zdravlja. A onda mi je Šri pokazao nešto sasvim neverovatno. Nešto što nikad nisam video.Ni njega...Nisam video. Nestao je na moje oči.Govorio je i znao sam gde se nalazi, po glasu samo. Ja ga još uvek ne vidim.Ogrnuo se nekim ogrtačem i postao ogledalo.Utopio se odjednom u sredinu i PUF - nema ga...Sam je, kaže, napravio taj čudesni plašt. Taktika je da pronađete pravo mesto i nema vas u vidokrugu vaših potencijalnih ne prijatelja. Pođi za mnom sad ćeš videti jedno još veće ČUDO, ali PRIRODE...

372

Na ovoj su se livadi do koje dođosmo prolaskom kroz bagremar, u jarko žutu boju obojene - šepurile KOŠNICE. Meni je dao zaštitno odelo. On je ušetao ne zaštićen u pčelinje carstvo.Sletale su na njega, rojile se i uskoro je bio prekriven hiljadama pčela. Nisam mogao da naslutim ni jedan deo njegovog tela.Stajao je mirno a ja sam požalio što DSK nije ovde da snimi ovu čudesnu kreaciju. Poneo je kuglicu voska odande i poklonio mi. Besplatan lek za SVE boljke... Kako to, pitao sam. Pčele ga prave a sve što one naprave za čoveka je lekovito. Čak i ugriz pčelice leči.Ovu kuglicu voska ako budeš gnječio svaki dan - šakama, levom i desnom štitiće te od skoro svih bolesti.Njegova prava tajna je prevencija. Imaćeš i jake ruke, pride...Smejao se nemarno... Manuelno obdareni ljudi – dugovečni su. Shvatam. Očekuje od mene da pišem o svemu što se događa u ovoj FABRICI SUNCA i to pošaljemo u svet.Tu je još jedan pisac, reče Šri, kolega Džon – upoznaću ga kasnije. Za svakog od nas pronaći će mesto i svako će biti važan šraf u stvaranju PERPETUMOBIL PLANETE ZEMLJE. To je ono o čemu je Tesla sanjao.Samoobnovljivi izvori. Magnetni talasi dok god ih Sunce emituje.Gravitacijski talasi koje zemlja vraća izvoru.To je on pronašao.Razvalio Ajnštajnovu teoriju zakrivljenog prostora...Razradio svoju DINAMIČKU TEORIJU GRAVITACIJE. Mnogi misle kako nikad nije objavljena. A Nikola ju je samo sakrio. Još mnogo toga... Radio je i na supertajnom oružju na bazi H zraka.Razne službe su ga zbog toga vrbovale.Nije se dao...Imam ovde Fbijeve dosijee koje su vodili o Tesli.Misleći da je špijun. Na osamdeset prvi rođendan, jedan agent prerušen u taksistu udario ga je žutim kolima.Tesli je već bilo svega dosta. Bio je umoran od života, i odavno izgubio veru u ljude.

373

Kad je obelodanio da može da komunicira sa izvanzemaljskom intelegencijom, umalo da ga proglase ludim.Za takve tvrdnje se i danas ide na psihijatriju a zamisli tek u ona vremena.Još nije dokazano da postoje a on već priča sa njima.Ako je neko mogao da stupi u KONTAKT onda je to NIKOLA.Na žalost, nisu mu verovali. Zato je i odlučio da se povuče.U takvom svetu nije imao šta da traži...Opsednut TROJKOM rekao je da je TRI prava mera za SVE, ali to je za neku drugu priču.Otplovio je odletevši. Ostavio je SAMO poruku rođaku Savi. Tadašnji šef FBI Huver jurio je mladog Savu Kosanovića sa svim svojim agentima po Njujorku.Ovaj ga je ipak nekako nadmudrio.Pomogli su mu Džon Klark i Kenet Svejzi, novinar – glasnik tadašnjih naučnika.Naš čovek...Skoro sve Nikoline stvari su u muzeju.Neke su srećom kod mene.Srećom po planetu... Kasnije - sedeli smo i pili vino.Pričao je o svom unuku Pčeli...Ja sam slušao i pijuckao.Aditi mu je sela u krilo. Tuga mi se skupila u plućima.Da nije bilo izvanrednog vina...Mešamo ga sa medom...kaže... Nisam ni sumnjao da je med zaslužan za ovaj ukus.Tolike pčele. Sada je tražio od mene da zauzmem mesto koje je predvideo za unuka.Aditi otrča nekud. Gledao sam ga zapanjen takvim poverenjem.Nisam siguran da sam spreman da prihvatim tu ulogu.Videvši, samo je rekao : - ŠTA MISLIŠ, SINE, KOLIKO MI JE GODINA ? Izgledao mi je kao vitalan šezdesetogodišnjak. 70, rekao sam.Nasmejao se otvoreno.Iskreno. - ZA TRI DANA NAPUNIĆU 93 GODINE. Nisam mu verovao.Nije imao razloga da laže. Vraća se princeza i učtivo nas prekida najavom da moje pleme stiže na kapije dvorca...Uz Dedin osmeh i moj uzdah olakšanja hvata me za ruku i vodi do njih... Ugledah moju curu koja se sa Indijom zatrča na nas. VESPER Živ si, vičem i ljubim ga. Volim te, kaže mi.Moj lični PISAC.Usne mu plave od vina.

374

Dah – meden.Upoznaje nas sa Aditi.Prelepa mala princeza. A evo i Deda Šrija...VAŠA BEBA, pita...Dajem mu je u ruke. ŠRI, ubaci se P. - TO JE INDIJA... Deda Šri je držeći Indiju u rukama komandovao ZAMNOM. Mogu se zakleti da su mu se oči napunile suzama. " Vreme je za gozbu u vašu čast... " Dobri su vam, ovi INDIJCI, kad god im dođete u goste oni vam prirede nezaboravnu gozbu.Idemo naravno. Volim ove običaje.Volim ovu zemlju...Zaslužili smo malo sreće posle svega što smo preživeli...Da li mi se to čini, u svoj ovoj gužvi, da nas DSK posmatra kroz staklo na svom okularu od kamere...Da li se to Bindra i Maja drže za ruke ? Pisac, tumač NE BITNIH Likova – ponovo...last tajm. Šta sam ja to propustio ? Osmeh smuvao Maju...5ar i Vendi dele istu cigaru.Mina klopa sve u šesnaest.Ona doji obe bebice otkad je Vesper izgubila mleko.Zato treba dobro da jede.Moj junak – naravno snima.Takav živi dokumentarac svet još nije video.Gozba uveliko traje. Upoznao sam i kolegu pisca – evo sedi do mene...Imam čast da i vas upoznam sa njim.To je DŽON 12 JASTREBOVA...Možda ste čitali triologiju koju je napisao. PUTNIK...pa TAMNA REKA...i ZLATNI GRAD... Retko moćne knjige...Njihove su proročke stranice i započele celu stvar.Njegove reči išle su ispred svog vremena...On je stigao do Šrija, ( doveo je svoje PLEME ), pre nego što je 13 maja veliki meteor raspalio zemlju posred lajavih usta. I mnogi drugi koji su sada spremni da pomognu u misiji spasavanja planete.U to ime, Šri uz pomoć svojih saradnika iznosi i deli neke žive knjige.Svakome po jedna na dar.TAKVE ISTE DOBIĆE SVI...Vidim nije knjiga već mali laptop.Deda nam daje uputstva.Na poklopcu ima samo malu ugraviranu munjicu.Nikakva druga pripadnost brendu ili kakvoj firmi...Samo munjica u krugu. To je runa SOL – runa SUNCA.Ova neobična lagana stvarčica nema nikakve kablove kao ni priključke kakve imaju ostali

375

predstavnici vrste.NEĆE MU NI TREBATI.OTVORITE GA, skoro da viče Deda. " Njega napajaju Sunce i zemljina gravitaciona energija." Otvaram ga –TASTATURA sa svim mogućim karakterima. PREPOZNAJE SKORO SVE SVETSKE JEZIKE.Operativni sistem razvijali su sami, prilagodili ga za laku upotrebu.PRAVA MALA ENCIKLOPEDIJA JE UNUTRA. ČIM BUDU, priča nam, SATELITI PONOVO U UPOTREBI – MOŽE SE POVEZATI SA NJIMA - PLANETARNI HARD DISK. VIDI TE LI SLIČICU PUTNIKA U HODU ? Prelazim padom preko njega.Otvara se aplikacija i kreće prijatna muzika.MAPA SVETA...Svaka tačkica ove mape otvara sliku grada na koji ste kursorom došli. " TU IMATE ADRESE, KONTAKTE SA SVIM NAŠIM LJUDIMA ŠIROM SVETA.GDE GOD DA SE NAĐETE NA SVOM PUTOVANJU – MOŽETE DOBITI POMOĆ – HRANU I PRENOĆIŠTE... POTPUNO BESPLATNO " – oduševljava nas ŠRI. Poruka svetu je jasna.Svako daje ono što ima.Ja, pisac uđem u pekaru i dobijem hleb bez plaćanja.Zauzvrat dajem gazdi knjigu koju može da čita i uživa u čudima sveta koga nikad neće videti.Ili priče za decu dok ih inače, bezuspešno pokušava da uspava...Uz ove priče uskoro tonu u carstvo snova i on sad može da se posveti sebi... Šri je rešio da ove žive sveske koje će uskoro postati netbukovi pošalje na milione adresa.POTPUNO BESPLATNO. "Dali smo čaj u zamenu za čipove.Neko sad uživa u toplom napitku a vi u sveznanju koje vam nudi ova KNJIGA " I stvarno, šta god da sam je pitao - kucajući po dugmićima na kojima su svetlela žućkasta slova - tačno mi je odgovorila. Izbacila bi odgovor na ekranu sa obajšnjenjem i linkovima za opširniju priču. Na sličicu koja je jasno predstaljala biblioteku, postavljam munjicu.Ona ovde glumi kursor...Otvara mi se program u kome mogu da čitam knjige koje su ubacili unutra. Ozarim se kad nađem i moje dve.Opisi, preporuke, kratke biografije pisaca.Kontakti.Isto je i sa muzikom i filmom.

376

Genijalnu stvar su napravili, priznajem.Jedva čekam da ostanemo sami Vesper i ja i da je potanko istražimo... Ambijentalna muzika prijatna za sluh - prati svaku akciju na ovom malom čudu...Šri blista. Ponosan je na sve što su uspeli da urade.Sada sa ovim darom SAZNANJA niko neće više plašiti ljude kišom.SUNCEM. Ako se čitava planeta, koja je samo posrnula, uključi u IGRU - mogućnosti će biti bez granične.Ostao sam bez teksta. A vi ? Jeste li već dobili Šrijev dar ? Ne ? Budite spremni, možda vam već danas kurir MUNJE dostavi paketić... Koristite ga mudro - DA POMOGNETE SEBI I DRUGIMA, BLISKIMA I ONIMA KOJI VAS ZAMOLE ZA NEKU USLUGU. NAROČITO ONIMA KOJI NOSE PORUKU. PRE SVEGA PLANETI ZEMLJI KOJA VAPI ZA NAŠOM BRIGOM. TU VAM SVE PIŠE.ČITAJTE ONO ŠTO VAS ZANIMA.ZNAĆETE ŠTA TREBA DA RADITE... Na kraju, otišli smo u svoje odaje - svako sa novom nadom u mislima i magnetnom " knjigicom " pod miškom. Dsk je već tražio način da joj ubaci snimljeni materijal sa puta oko sveta.Šri ga je odveo do vodećeg inženjera projekta.5ar i Vendi tražili su mesto sa kog će moći da otkriju neki novi satelit.INTERPLANETARNI ČET, čuh u prolazu Petra dok pokušava da zadivi svoju devojku.Mina je odnela Danicu i Indiju na podoj.Žena zmaj. Maja i Bindra krenuše nazad u Dardžiling - trebalo bi da sačekaju još par svetskih plemena i dovedu ih do ŠRIja.

377

Uskoro će ovde nići HIPI populacija kakvu Sunčev sistem nije video...Odavde pokušaćemo da promenimo svet... NEKA NAM JE VELIKI MANITU NA POMOĆI ! NEKOLIKO SVETLOSNIH GODINA DALJE, GORE - GDE SU " TAKVE GODINE " MERA ZA PREĐENI PUT A NE ZA UTROŠENO VREME - SEDEO JE VELIKI I POSMATRAO OVAJ PRIZOR. VEĆ DUGO, SLUŠAO JE ISPOVEST MALOG ZRNCA KOSMIČKE PRAŠINE. OD STOTINU RAZNIH IMENA KOJIM GA ZEMLJANI NAZIVAŠE, OVO MU JE BILO NAJ SMEŠNIJE. BIO JE SIGURAN DA SE SVI OBRAĆAJU BAŠ NJEMU. " ŠTA MISLIŠ NIK, DA LI ĆE OVOGA PUTA USPETI ? " PITANJE JE BILO UPUĆENO NJEGOVOM LIČNOM VOZAČU. " ISKRENO, NE ZNAM - ALI NAVIJAM ZA NJIH " ODGOVORI NIKOLAJ, TRUDEĆI SE DA ODRŽI ZRAK KOJIM SU KRSTARILI VASELJENOM, U PLUTAJUĆEM POLOŽAJU. ONOM - U KOM JE OTAC IMAO NAJBOLJI POGLED NA SUNCE I NJEGOVU DEČICU.ALI, NE... ODJEDRIŠE SVETLOSNOM LAĐOM. " ZNAŠ DA MORAM RAZREŠITI SPOR IZMEĐU PLAVOG DŽINA I CRVENOG PATULJKA..." " ALI, OČE...MOLIM TE ! " VOZAČ ZRAKA DELOVAO JE NA UM SVOG OCA I OTVORIO MU SVOJE POLJE MISLEĆIH SLIKA - DA BI GA UVERIO U DOBRE NAMERE... " BAŠ SI SE UŽIVEO U TU SAPUNICU, JEL ? DOBRO - POŠALJI NAŠU NAJBOLJU SVETLOSNU PUTNICU DA IM MALO POMOGNE.NEKA UĐE U ADITI - ODUVEK SU ME FASCINIRALE RADOZNALE PRINCEZE.TAKO JE ŽEDNA NOVIH SAZNANJA...GDE ZAVRŠI NAŠ SVETLOSNI PUTNIK PČELICA, NJEN BIOLOŠKI OTAC NA SUNČEVOJ TROJCI ? " " SREĐUJE POBUNU VEŠTAČKE INTELEGENCIJE NA MEDEJI ŠEST.TI KIBORZI SU SVE LUĐI...VOĐA IM JE BIVŠI ZEMLJANIN, NEKI PRIPADNIK MESEČEVIH RATNIKA..."

378

" KAD GA PČELA SREDI, KAD MU VRATI ZA ONO NA SUNČEVOJ TROJCI, ŠIBNI TE GA NAZAD.ZNAŠ DA SVETLOSNI PUTNICI MORAJU IMATI RAVNOTEŽU SA SVOJIM ZLOČESTIM DVOJNICIMA..." " U REDU OČE, A ŠTA ĆU SA PROROKOM ? " " KAD SE SETIŠ, JAVI DA MU ZAUSTAVE SAT.SRCE NARAVNO. I POŠALJI GA KOD MENE - KAKO TO MISLI DA NAPIŠE MOJU BIOGRAFIJU KAD STALNO SKITA..."