MOGUĆNOSTI SOCIJALNOG UKLJUČIVANJA DECE SA UMERENOM INTELEKTUALNOM OMETENOŠĆU

Nada Irić, Milka Milovanović Minić Suzana Miković

Ustanova za decu i mlade ‘’Sremčica’’

Socijalno uključivanje dece sa intelektualnom

teškoćama podrazumeva aktivno učešće deteta

u društvenoj zajednici (Lakićević, 2012).

Zaostajanje u mentalnom razvoju modulisaće

razvoj deteta u skladu sa ličnim sposobnostima,

porodičnim, socijalnim i fizičkim okruženjem

(Luthar et al., 2000; Gligorovic, Radic Šestic,

2010).

Deca sa teškoćama u intelektualnim razvoju

teže usvajaju i primenjuju usvojene oblike

ponašanja, što se direktno odražava na kvalitet

njihovog socijalog uključivanja (Ispanović-

Radojković , 2011).

Ovo istraživanje ima za cilj da utvrdi nivo

socijalne uključenosti dece sa umerenom

intelektualnom ometenošću (UIO) na

stacionarnom smeštaju.

Nivo socijalne uključenosti dece sa UIO na

institucionalnom smeštaju meren je nivoom

ostvarivanja životnih navika ispitanika.

Životne navike kao stečeni oblik ponašanja

osobe u svakodnevnim aktivnostima

determinisan je odnosom emocionalnih

doživljaja i reakcija sa okruženjem.

Životna navika je svakodnevna aktivnost ili

društvena uloga koja omogućava opstanak i

razvoj osobe u društvu tokom čitavog njenog

života (Kvebeška klasifikacija, 1999).

U proceni socijalne uključenosti pratili smo

nivo usvojenosti 55 životnih navika koje čine

prediktore socijalnom uključivanju dece sa

UIO na stacionarnom smeštaju.

Utvrditi oblasti u kojima su deca sa UIO na

stacionarnom smeštaju najviše socijalno uključena

Utvrditi da li postoje značajne razlike u stepenu

socijalne uključenosti dece sa UIO na stacionarnom

smeštaju u odnosu na pol ispitanika.

Utvrditi da li postoje značajne razlike u stepenu

socijalne uključenosti dece sa UIO na stacionarnom

smeštaju u odnosu na starost ispitanika.

Uzorak Za utvrđivanje mogućnosti dece sa UIO na

stacionarnom smeštaju u oblasti socijalnog uključivanja odabran je uzorak od (N=26) ispitanika.

Jednu podgrupu su činili ispitanici ženskog pola je 9 (34.6%), a drugu ispitanici muškog pola 17 (65.4%).

Starost ispitanika je od 9 do 15.11 godina. Jednu podgupu činili su ispitanici na uzrastu od 9 do 11.11 godina, drugu podrupu ispitanici starosti od 12 do 14.11 godina, a treću podgrupu ispitanici na uzrastu od 15 do 15.11 godina. Prosečna starost ispitanika je 11,7 godina. Količnik inteligencije ispitanika je od 35 do 49 IQ (SZO, 1992.).

Za potrebe istraživanja korišćen je Kanadski sažeti

upitnik, MHAVIE- za Decu 1.0, Patrick Fougeyrollas,

Luc Noreau & Céline Lepage u saradnji sa Roger

Picard & Lucie Boissière, 2002. Upitnik sadrži

trinaest (13) delova: ishrana, fitnes, briga o sebi,

komunikacija, stanovanje, kretanje, odgovornost,

interpersonalni odnosi, život u zajednici, obrazovanje

i rekreacija.

Deo Upitnika koji se odnosi na radno angažovanje

izostavljen je jer se ispituju maloletna lica.’’.

Upitnikom se dolazi do podataka o nivou uključenosti u svakodnevne životne i društvene aktivnosti dece, na koji način dete ostvaruje životnu naviku, vrsti potrebne pomoći detetu i nivou zadovoljstva postignutim.

U istraživanju korišćeno je 55 pitanja, grupisanih u 11 delova kojima se meri nivo socijalne uključenosti (N = 26) dece sa UIO na stacionarnom smeštaju u Ustanovi za decu i mlade ‘’Sremčica’’.

Frequency Percent Valid Percent

Cumulative Percent

muški17

65.4 65.4 65.4

ženski9

34.6 34.6 34.6

Total26

100.0 100.0 100.0

Dobijeni rezultati obradjeni su metodom deskriptivne statistikei prikazani su tabelarno

Tabela 1. pol ispitanika

Tabela 2. starost ispitanika

Frequency Percent Valid Percent

Cumulative Percent

9 do 11.11 9 34.6 34.6 34.6

12 do 14.11 9 34.6 34.6 69.2

15 do 15.11 8 30.8 30.8 30.8

Total 26 100.0 100.0 100.0

Od 26 ispitanika na stacionarnom smeštaju tabela 2. ukazuje da su ispitanici grupisani u tri podgrupe prema godinama starosti. Prva najmladja i druga podgrupa ima po 9 (34.6%) ispitanika, a treća najstarija podgrupa ima 8 (30.8%) ispitanika.

Ispitane oblasti N Mean

Std.Deviation

Sum of Squares

26

Ishrana 179

1.001.00

.000

.000.000

Stanje tela 179

1.911.61

.975

.76621.077

Lična nega 179

1.551.425

.851

.63411.077

Komunikacija 179

2.4172.034

1.3261.358

23.015

Stanovanje 179

1.5581.241

1.128.515

15.179

Kretanje u zajednici

179

1.8621.957

1.2961.333

22.567

Odgovornost 179

2.4602.185

.8671.131

15.929

Interpersonal odnosi

179

1.7051.390

1.269.942

18.096

Život u zajednici

179

2.8802.225

.4691.178

1.300

Obrazovanje 179

2.1182.000

1.0561.367

21.576

Zabava 179

2.7552.350

1.2241.520

24.076

Tab

ela

3.

Od 26 ispitanika na stacionarnom smeštaju tabela 3. ukazuje na nivo socijalne uključenosti prema polu ispitanika

Za utvrdjivanje razlika socijalnog uključivanja izmedju ispitanika muškog i ženskog pola primenjeni su t – testovi za nezavisne uzorke. Pol je predstavljao nezavisnu varijablu, a dimenzije socijalnog uključivanja zavisne varijable

Na osnovu dobijenih rezultata u svih 11 oblasti kod ispitanika nivo socijalne uključenosti je relativno nizak ili prosečan. Ni u jednoj od ispitivanih oblasti nisu utvrdjene statistički značajne polne razlike, kao i razlike unutar muško-ženskih grupa

Ispitane oblastiN Mean

Std.Deviation

Sum of Squares

Ishrana

998

1.001.001.00

.000

.000

.000

.000

Stanje tela

998

2.2201.350

1.815

1.452.985

1.244

21.077

Lična nega

998

1.6861.3881.438

.886

.672

.644

11.077

Komunikacija

998

2.4782.2232.140

1.3501.1771.535

23.015

Stanovanje

998

1.7211.241

1.375

1.220.710

.910

15.179

Kretanje u zajednic

998

2.002

1.9861.672

1.393

1.3481.042

22.567

Odgovornost

998

2.4452.296

2.355

1.047.891

.980

15.929

Interpersonal odno

998

1.5001.8901.380

.9811.452

.898

18.096

Život u zajednici

998

2.6652.665

2.625

.707

.707

1.154

1.300

Obrazovanje998

2.205

2.1281.541

1.109

1.0961.225

21.576

Zabava

998

2.7412.5552.543

1.3651.1381.517

24.076

Tab

ela

4.

Tabela 4. ukazuju da je nivo socijalne uključenosti kod ispitanika sa UIO na stacionarnom smeštaju relativno nizak, u odnosu na starost ispitanika.

Od 11 ispitanih oblasti na nivou čitavog uzorka ispitanici najbolje rezultate socijalnog uključivanja su pokazali kao aktivni ili pasivni učesnici u oblasti relaksacije, sportskih, kulturno- zabavnih i rekreativnih aktivnosti.

Ispitane aktivnosti socijalnog uključivanja ispitanici na stacionarnom smeštaju ostvaruju u najvećem broju slučajeva preko personalne asistencije.

Dobre rezultate u socijalnom uključivanju ispitanici su postigli u korišćenju usluga restorana (ponašanje i posluženje za stolom), učestvovanje u organizovanim aktivnostima u zajednici.

Lošiji rezultati ispitanika na stacionarnom smeštaju su u oblasti samostalnog stanovanja i kretanja u zajednici. Sposobnost verbalne i neverbalne komunikacije igra važnu ulogu u socijalnom uključivanju i uspostavljanju dobrih interpersonalnih odnosa .

Tabela 5. ucestvovanje u aktivnostima u prirodi letnji kampovi/planinarenje/skole u

prirodi/plastenici... *smestaj dece

Totaldete u domu

bez poteskoca 3 3

preko druge osobe 21 21

nije ostvarena 2 2

Total 26 26

Ispitanici aktivnosti u prirodi letnji kampovi, planinarenje, škole u prirodi, plastenike posećuju preko personalne asistencije

Tabela 6. ucestvovanje u aktivnostima vezanim za veroispovest/duhovnost

smestaj deceTotal

dete u domubez poteskoca 1 1

preko druge osobe 25 25

Total 26 26

Aktivno učešće ispitanika u aktivnostima vezanim za veroispovest i poseta verskom objektu ispitanici ostvaruju preko osoblja ustanove ili obrazovne ustanove.

Ovim istraživanjem je utvrdjeno da su deca sa UIO na stacionarnom smeštaju u socijalnom uključivanju bolje rezultate pokazala u oblastima vezanim za kontroisane uslove života koje im pruža stacionarna ustanova.

Ograničenje ovog istraživanja je mali uzorak, kao i nejednaka rasporedjenost ispitanika prema polu, pa dobijeni rezultate treba uzeti sa dozom rezerve. Za izvodjenje preciznijih zaključaka neophodno je koristiti i druge instrumente.