SVETI JOVAN KRONŠTATSKIMISLI O MOLITVIMISIONARSKA I IZDAVAČKA DELATNOSTSVEŠTENE CARSKE LIVREMANASTIRA SOPOĆANIPREDGOVORŠta je to svetiteljstvo? Ko su svetitelji? Odakle dolazi odsjaj koji daje ton njihovom licu i neugasivi oreol koji ih zauvek prati? Zadivljujuće svedočanstvo o tome i o budućem veku ostavljeno je i sačuvano u svetootačkom predanju naše Svete Apostolske i Pravoslavne Crkve. A kada je u pitanju naše novije vreme Sveti i Pravedni Jovan Kronštatski, ognjeni stub što se u nebesa diže sa zemlje Ruske, jedan je od bez sumnje najčešće pominjanih, citiranih i najuvaženijih propovednika i svedoka vaskrsloga Gospoda Hrista. Za života zemnog, mnogi su ga poštovali kao velikog ugodnika Božijeg. Čuda koja je učinio o tome svedoče. Vaistinu je on izabranik Božiji. Vaistinu je on pravednik i zastupnik naš pred Bogom. Čitavog se života trudio da izvršava zapovesti Božije. «On je bio i ostao Crkve duhovnik pobožni». Zbog toga njegova molitva i beše čudotvorna. Beše on ovaploćenje milosrđa, svakoga je voleo, svima je pomagao. Spuštao se do svakoga nastojeći da ljude izbavlja od padova grešnih i da ih obogaćuje darovima duhovnim. Iako izuzetan po svom načinu života, poput Svetog Antonija Velikog, shodno svojim talantima, ugledao se na vrlinski život svih od pamtiveka Bogu ugodivših. Čudotvorac i prozorljivac koji je video ono šta je u onima koji mu dolaze, kakav je njihov život i koji svakome dade spasonosne savete, pred kraj ovozemnog života postade već prorok, koji predviđa nesreće buduće, ako ne dođe do pokajanja i popravljanja života.Pisao je o molitvi, veri, Svetoj Liturgiji, o svim hrišćanskim vrlinama, Svetim Tajnama i o životu uopšte kao malo ko pre i posle njega. Preselivši se u Carstvo Nebesko pred svima zablista, zadobi lik svetitelja i zastupnik je onih koji mu se za pomoć obraćaju. Sa svima Svetima slavi Tvorca i naslađuje se radošću neizrecivom.Takvog ugodnika Božijeg samo delimično predstavlja čudesna i neobična knjiga koja je pred nama. Neobična jer je nastala na neobičan način, tako što su pojedini odeljci o molitvi iz dnevnika Svetog Jovana «Moj život u Hristu» preuzeti, raspoređeni i sistematizovani po određenim temama i tek pre neku godinu (2000 god.) u takvom vidu predstavljeni široj čitalačkoj javnosti.Dnevnik «Moj život u Hristu» je nesumnjivo jedno od najautentičnijih pravoslavnih štiva i to one vrste dela koja predstavljaju prvu i najčešću asocijaciju kada se pomene veliko starodrevno pravilo – upoznaj samog sebe. A po ličnom svedočenju Svetog Jovana u tom pravilu sadržavao se sav njegov život. Raspon u kome su nastali spisi pomenutog dnevnika širok je četrdesetak godina. Tako da zanimljiva ideja i zadatak Ruskog izdavača ove knjige da od postojeće razasute građe formira novu posebnu knjigu nije bio ni malo lak, iako smo uvereni da bi taj poduhvat, da se na njega u ono vreme odlučio sam Sveti Jovan, bio mnogo bolje obavljen, odnosno, da bi on sam postojeće spise mnogo bolje, celishodnije i svrsishodnije uobličio i sistematizovao u posebnu knjigu. No, kako bilo da bilo, i ovakvo izdanje nudi neiscrpnu riznicu pouka, saveta, tumačenja, molitava i sozercanja. A sve to za osnov i temelj ima lično, živo iskustvo samog Svetog Jovana Kronštatskog, što daje posebnu dimenziju koja proishodi iz svetačkog autoriteta autora spisa, od kojih je i sačinjena ova knjiga.

Imajući u vidu sve specifičnosti u vezi nastanka ove knjige nalazimo za potrebno da iznesemo sledeće napomene: iako u svom drugom delu knjiga sadrži ne mali broj molitava zbog čega je od ruskog izdavača cela knjiga dobila naziv «Molitvoslov», imajući na umu celokupni kontekst i strukturu sadržaja smatramo da bi najodgovarajući naziv knjige bio «Misli o molitvi» kao što smo i stavili u ovom srpskom izdanju. U tom kontekstu bitno je još napomenuti da knjiga ne predstavlja molitvenik po kome bi se moglo obavljati molitveno pravilo, već navedene molitve bi se mogle uzeti kao dopuna ličnom, od duhovnika blagoslovenom, pravilu. Vrlo važno je napomenuti da knjiga koja je pred nama ne predstavlja štivo čiji bi se pojedini odeljci mogli odvojeno i nerasudljivo tumačiti i u svom svakodnevnom životu primenjivati, ne imajući u vidu celokupan sadržaj koji se nalazi u ovoj knjizi. Na primer, u podnaslovu O jutarnjoj molitvi navedena je jedna molitva Svetog Jovana no to ne znači da se time obavlja i završava jutarnje molitveno pravilo, što se vidi iz drugih odeljaka u kojima se po mogućnosti preporučuje dugotrajna i neprestana molitva uz reči «Gospod ne ostavlja one koji se trude i dugo stoje za Njega i srazmerno obilju istinskih reči njihovih molitava, šalje u njihovu dušu obilje duhovne svetlosti, duhovne topline, mira i radosti... a ako ko ne može da izdrži duge molitve bolje je da se moli kraće, ali sa vatrenom dušom».Slična napomena važi kada je u pitanju podnaslov o Večernjem pravilu gde stoji: «Kako lako i brzo može da nas spasi Gospod! U tren oka, neočekivano, neprimetno. Često sam u toku dana bio veliki grešnik, a uveče posle molitve, odlazio sam na počinak opravdan i belji od snega blagodaću Duha Svetoga...» Ovde treba znati da Sveti Jovan kao čovek koji je udostojen velikih blagodatnih darova Božijih smatra sebe velikim grešnikom u onim danima u kojima je, po merilima običnog sveta, počinio i sitne grehe u mislima i osećanjima. Takođe u vezi sa ovim treba imati u vidu i druge odeljke u kojima svetitelj podstiče i sebe i sve ljude na neprestano izvršavanje zapovesti Božijih i straženje nad svojom dušom, srcem, umom i celokupnim bićem, živeći i krećući se neprestano u Bogu (sr. D. Ap. 17, 28), predajući ceo svoj život volji i govoreći: «Jer je meni život Hristos a smrt dobitak» (Fil. 1, 21). U svetlu tih reči mogu pravilno da se razumeju i prethodno navedene reči «kako lako i brzo može da nas spasi Gospod»... U tom smislu mogu i da se razumeju i navedene reči: «Snaga molitve je, na primer, otvarati i zatvarati nebo, pretvarati oganj u rosu...» a na drugom mestu kao da pojašnjava pa kaže: da onaj koji se moli Gospodu, Majci Božijoj, Anđelima i Svetiteljima treba pre svega da se pobrine o ispravljanju svog srca i svog života i da im podražava, a zatim dodaje: «budite dakle milostivi kao i otac vaš što je milostiv (Lk. 6, 36); budite sveti jer sam ja svet» (1 Pet. 1, 16). Takvih i sličnih primera moglo bi se navesti još, no za sve njih važi ista napomena, ništa ne odvajati od celokupnog sadržaja i tako donositi pogrešno tumačenje onoga što je ponuđeno kao sredstvo za duhovno uzrastanje, usavršavanje i spasenje.Posebna zanimljivost koja se može primetiti pri isčitavanju ove knjige, iako se svi odeljci odnose na molitvu, jeste ta da ti odeljci obiluju mnogobrojnim i različitim savetima i uputstvima o neprestanoj molitvi, o istinitosti molitve, iskrenosti, usrdnosti, istrajnosti, veri, sumnji, maloverju, o srcu, vatrenosti duše, revnosti, predanosti Bogu, smirenosti, pokajanju, praštanju, trpljenju, poslušnostima, samoprinuđivanju, o spletkama demonskim, o ubrzanoj ili sporijoj molitvi, o dužoj ili kraćoj molitvi, o molitvi svojim rečima ili za sve ljude, o molitvi pred ikonama, o ljubavi prema Bogu i čovekoljublju itd. Pa bi se moglo pomisliti: ko to sve može da ima na umu za vreme molitve, u jednom trenutku ili magnovenju?!

To sve pisano u dugom vremenskom periodu predstavlja duhovno neprocenljivo blago koje nam kao kakvi svetionici ukazuju put, kada nas vitlaju bure različitih iskušenja, ka jedinoj sigurnoj luci Gospodu našem Isusu Hristu. Dakle prema čovekovim različitim stanjima i unutrašnjim duhovnim raspoloženjima, shodno trenutnim potrebama, može se pribegavati jednoj ili drugoj pouci. Otuda se nekada stavlja akcenat na veru, nekada na smirenje... a nekada na ljubav.Znajući da je i naše pokolenje gladno i žedno Boga živoga ali i raslabljeno i izloženo mnogobrojnim iskušenjima i sablaznima predlažemo vam ovu knjigu ne na čitanje nego na isčitavanje želeći vam makar deo one revnosti, usrdnosti, radosti, ushićenja i oduševljenja kojim je disao Sveti Jovan Kronštatski. Neka bi Bog zastupništvom Svetog Jovana koji je svim srcem i svom dušom služio svome Gospodu prinevši se na žrtvu živu i nas udostojio Carstva Nebeskoga gde nema tuge, bolesti i žalosti. Amin.O Krstovdanuseptembra meseca 2003. godineRecenzentI DEOO MOLITVIZNAČENJE I SUŠTINA MOLITVEKakva je neizmerno velika čast čovečanstvu, što može da otvara svoja usta pred Bogom, da stupa s Njim u razgovor, da moli Njega za svoje potrebe, da mu blagodari za dobročinstva, da mu slavoslovi za neizrecivu velelepotu Njegovu i da bude uvereno da je ta žrtva blagodarnosti i slavoslovlja ugodna Bogu, da se najbolje, duhovne, molbe naše za spas naših duša uvek ispune. Kako je i u ovom odnosu čovek neizmerno uzdignut iznad svih stvorenja, i čuvstvenih i onih koji imaju dušu. Nijedno stvorenje nije dobilo od Boga takvu čast, mada i ona imaju svoj jezik, kojim izražavaju potrbe svoje prirode, jer rečeno je da i ptići gavranova prizivaju Gospoda (Ps. 146, 9). Koristićemo tu visoku čast radi toga da bismo zaslužili od Gospoda još veće počasti – višnjega zvanja. Tamo na nebu je naša puna slava, a ovde su samo njeni počeci, koji se javljaju kod vernih hrišćana.+Molitva je uznošenje uma i srca Bogu, sozercanja Boga, odvažan razgovor stvorenja sa Tvorcem, stajanje duše pred Njim sa strahopoštovanjem kao pred Carem i Samo-Životom, koji svima daje život; zaboravljanje radi Njega svega što nas okružuje, hrana duše, vazduh i svetlost, njena životvorna toplota, očišćenje grehova, blagi jaram Hristov, lako breme Njegovo. Molitva – to je stalno osećanje (saznanje) svoje nemoći ili duhovnog siromaštva, osvećenje duše, predokušaj budućeg blaženstva, anđelsko blaženstvo, nebesni dažd, koji osvežava, napaja i zemlju duše čini plodonosnijom, sila i moć duše i tela, osveženje i očišćenje misaonog vazduha, prosvetljenje lica, veselje duha, zlatna veza, koja sjedinjuje stvorenje sa Tvorcem, bodrost i hrabrost u svim nevoljama i iskušenjima života, svetiljka života, uspeh u delima, ravnoangelsko dostojanstvo, utvrđenje vere, nade i ljubavi. Molitva – to je zajednica sa Anđelima i Svetima, koji su od pamtiveka Bogu ugodili. Molitva – je ispravljenje života, mati skrušenog srca i suza, snažni podsticaj na dela milosrđa; sigurnost života; uništenje straha od smrti; prenebregavanje zemaljskog bogatstva, željenje nebeskih blaga, očekivanje Sudije celoga sveta, opšteg vaskrsenja i života budućeg veka; pojačano staranje za izbavljenje od večnih muka; neprestano iskanje milosti (pomilovanja) od Vladike; hođenje pred očima Božijim; blaženo iščeznuće pred presazdavajućim i sveispunjavajućim Tvorcem, živa

voda duše; molitva je smeštanje u srce svih ljudi ljubavlju, nizvođenje neba u dušu; useljenje u srce Presvete Trojice, po rečenom: i u njemu ćemo doći se nastaniti (Jn. 14, 23).Molitva je dokaz moje razumne ličnosti, moje blagolikosti, zalog mog budućeg oboženja i blaženstva. Ja sam sazdan ni iz čega, ja sam ništa pred Bogom, kao onaj koji ništa svoje nema; ali ja sam po Njegovoj milosti ličnost, imam razum, srce, slobodnu volju i pri svom razumu i slobodi mogu srdačnim obraćanjem Njemu da postepeno uvećavam u sebi Njegovo beskonačno Carstvo, da postepeno sve više i više umnožavam u sebi Njegove darove, crpim iz Njega kao iz stalno-tekućeg neiscrpnog Izvora raznovrsne duhovne i telesne darove, posebno duhovne. Molitva izaziva u meni ubeđenje da sam ja ikona Božija, da sa smirenim i blagodarnim raspoloženjem svoje duše pred Bogom, svojom slobodnom voljom, ja, beskonačno umnožavajući duhovne darove Božije, mogu isto tako u beskonačnost da se usavršavam i do beskonačnosti uvećavam moje bogopodobije, moje nebesko blaženstvo, za koje sam opredeljen. O! molitva je znak mog velikog dostojanstva, kojim me je počastvovao Sazdatelj. Ali, ona me istovremeno podseća na moju ništavnost (ja sam ni od čega i ništa svoje nemam – zato i molim Boga za sve), kao i za svoje najviše dostojanstvo (ja sam obraz Božiji, ja sam obožen, ja mogu da se nazovem Božijim prijateljem kao Avram, otac verujućih, čim bih nesumnjivo verovao u biće, dobrotu i svemoć moga Boga –i upodobljavao bi se Njemu celim životom delima ljubavi i milosrđa).+Treba se moliti radi nepokolebljive i ćvrste uverenosti srca, da sve, i naše duše, i naša tela, sa njihovim blagostanjem i neblagostanjem, i sva imovina naša, i sve okolnosti života, imamo od Boga, od moći Njegove, a ne od prirode, ne od slučaja, ne od sebe. Ako se ne moliš Bogu – uskoro ćeš srcem zaboraviti Dobrotvora, Tvorca i Gospoda svega, a sa zaboravljanjem Njega upašćeš u svako zlo. Tako vidiš da ti molitva uvek donosi suštinsku korist.+Gospod je tako milosrdan da se nikada ne gnuša naše molitve, već svaku milostivo prihvata, i ono što nije savršeno u njoj – Sam ispravlja, - samo da bismo se Njemu obraćali iskreno i da Ga ne bismo sasvim zaboravili.+Bog zato traži od nas svagdašnje obraćanje Njemu u molitvi, da bi nas, koji smo podivljali od grehova, i udaljili se od Njega, čeda Svoja, privukao Sebi, očistio i privio u zagrljaj Svoje ljubavi, da bi nam pokazao, kako je nama s Njim svagda dobro. Tako i dobri roditelji postupaju sa svojom zlonaravnom decom.+Svagdašnja topla molitva privodi nas do najiskrenijeg i najčvršćeg uverenja o besmrtnosti naše duše i o blaženstvu onog neveštastvenog veka: jer svu sladost molitve čovek crpe od Boga-Duha; svu snagu prima od Njega, isto kao, po blagodeti Njegovoj, od Majke Božije (Ona izbavlja naše duše od beda, uspokojava, raduje, oživljava), od Anđela i Svetih.MOLITVA SE TEMELJI NA VERIMolitva se temelji na veri: ja verujem da je Bog, pred kojim izgovaram svoju molitvu; Svedržitelj, koji drži na dlanu svu tvorevinu i koji je dao razne vrste glasova stvorenjima radi njihovog unutrašnjeg uzajamnog opštenja, a Sam nema potrebu ni za kakvim glasom; ja se nadam da moja molitva dolazi do Njega, ili bolje reći, pravo od srca prelazi

u Njegove uši. Tako se i prepiska sina sa ocem ili majkom, braćom i sestrama, oca sa decom, prijatelja sa prijateljem, koji su udaljeni jedni od drugih, zasniva takođe na veri. Oni su uvereni da kada pišu pisma postoje i žive ta lica, kojima oni pišu; nadaju se da će pisana reč dospeti do njih, da će da proizvede u njihovoj duši, odgovarajuće pismu predstave, misli, osećanja i oni će da odgovore na pismo shodno njegovom sadržaju. Tako se mi i u životu rukovodimo, u mnogo čemu, verom i nadom: tim više, mi u odnosu na duhovni svet, treba da idemo, do kraja vremena, verom, a ne gledanjem (2. Kor. 5, 7).+Razgovarajući sa bilo kojim čovekom, mi smo uvereni da nas on čuje bez obzira na rastojanje, koje nas deli, a nekada je ono vrlo značajno; uvereni smo zato što dobijamo od njega odgovarajuće odgovore, i naše reči izazivaju u njegovom srcu ista shvatanja i raspoloženja kao i kod nas. Ili, mi govorimo na brojnom skupu i uvereni smo da nas ceo skup odjednom čuje, i ako naše reči idu od srca, onda one padaju takođe na srca slušalaca i izazivaju u njima dobre misli i duševna raspoloženja. Tako, razgovarajući u molitvi sa Bogom ili sa Svetima, mi treba da budemo, bez najmanje sumnje, uvereni da će se naše reči, koje su od srca izrečene, čuti (ne govorim o Bogu, Koji je svuda i sve zna, i samo srce naše), ne samo onako kako živi ljudi čuju naše reči, nego i mnogo bolje, radi jednostavnosti svojstvenoj svetu duhovnom, i na naše molitve dobiće se odgovori sa većom lakoćom, mudriji i korisniji, nego odgovori zemaljskih lica na naše molbe, po toj istoj jednostavnosti i bogoprosvećenosti nebesnih žitelja. To treba smatrati za istinu, kojoj nisu potrebni dokazi, za najobičniju stvarnost. Kao što smo u prvom slučaju svi uvereni iz iskustva, da su drugi čuli naše reči, tako je i ovde.+Moleći se Bogu, treba sticati tako čvrstu i nepokolebljivu veru, da bi posumnjati u bilo šta, predstavljalo teškoću, čak nemogućnost, a za to treba imati u srcu kao napisane reči: jer je sve moguće Bogu (Mk. 10, 27); još treba imati i živo ubeđenje da Gospod sve ispunjava, da je Njegova suština ljubav i dobrota; da je Njegovo delo a i suština: da stvara, da daje, ukazuje milost, štedro nagrađuje, ispunjava naše molbe. – I sve što uzištete u molitvi vjerujući, dobićete (Mt. 21, 22; Mk. 11, 24). Još treba biti jako pažljiv prema svom srcu, da ono ne bi lagalo, da bi svaka reč izlazila iz njegove dubine, kako je kazano: iz dubine vičem k Tebi, Gospode (Ps. 129, 1)! tj. treba se u najvećoj meri starati o istinitosti molitve, o takvoj iskrenosti, koja čini tvojima sve reči molitve, koje je sastavio neko drugi, smatrati istinskom svaku reč molitve.+Veruj čvrsto u ostvarivost svake reči, posebno one koja je izgovorena za vreme molitve, pamteći da je Uzročnik reči Bog-Reč, da se sam Bog naš, kome se klanjamo u Trojici, izražava u tri reči ili imena: Otac, Reč i Sveti Duh; da svakoj reči odgovara biće, ili svaka reč može da bude biće ili delo. Sa strahopoštovanjem se služi rečima i poštuj ih. Zapamti da je kao ispostasna Reč Božija – Sin Božiji svagda sjedinjen sa Ocem i Duhom Svetim, tako i u rečima Svetog Pisma, ili u molitvi, ili u pisanjima bogomudrih otaca učestvuje, po svojoj svudaprisutnosti, Otac, - kao vrhovni Razum, Njegova stvaralačka Reč i Izvršitelj Duh Sveti. Zato ni jedna reč nije prazna, no ima, ili treba da ima, u sebi svoju silu, i teško onima koji praznoslove, jer oni će dati odgovor za praznoslovlje. Jer u Boga sve je moguće što reče (Lk. 1, 37), to je uopšte svojstvo reči – sila i njena izvršivost. Takva ona treba da bude u ustima čoveka.

GOSPOD ISPUNJAVA NAŠE MOLBE SAMO AKO MI IMAMO NESUMNJIVU VERUAko hoćeš molitvom da izmoliš za sebe neko dobro od Boga, tada se pre molitve pripremi za nesumnjivu, jaku veru i preduzmi blagovremeno sredstva protiv sumnje i neverja. Nije dobro ako tvoje srce za vreme same molitve klone u veri i pokoleba se u njoj, tada i ne pomišljaj da ćeš dobiti ono što si molio od Boga sumnjajući, zato što si uvredio Boga, a onima koji Ga vređaju – Bog ne daje Svoje darove! I sve, rekao je Gospod, što uzištete u molitvi vjerujući, dobićete (Mt. 21, 22), što znači: ako zamolite sa nevericom ili sa sumnjom, nećete dobiti. Ako imate vjeru i ne posumnjate, još kaže On, možete i gore premeštati (Mt. 21, 21). Znači, ako posumnjate i ne poverujete, nećete učiniti to. Ali neka ište (svaki čovek) s vjerom, ne sumnjajući ništa, kaže apostol Jakov. A Čovjek dvojedušan nepostojan je u svim putevima svojim i ... neka ne misli da će primiti šta od Boga. (Jak. 1, 6-8). Srce koje sumnja u to, da Bog može da daruje moljeno, kažnjava se za sumnju: ono bolesno pati i stešnjava se od sumnje. Ne gnevi svemoćnog Boga ni senkom sumnje, posebno ti, koji si iskusio na sebi Božije svemogućstvo mnogo puta. Sumnja – to je hula na Boga, drska laž srca ili ugneždenog u srcu duha laži protivu Duha istine. Boj se nje kao zmije otrovnice, ili ne, - šta ja govorim, prezri je, ne obraćaj na nju ni najmanju pažnju. Imaj na umu da Bog za vreme tvoje molbe očekuje potvrdan odgovor na pitanje koje ti je On iznutra postavio: vjeruješ li da mogu to učiniti? I ti si dužan iz dubine srca da odgovoriš: verujem, Gospode (sr. Mt. 9, 28). I tada će biti po tvojoj veri. Tvojoj sumnji ili neverici neka pomogne sledeće rasuđivanje: ja molim od Boga 1) postojeće, a ne samo zamišljeno, ni maštarsko, ni fantastično dobro, jer sve postojeće je od Boga postalo, zato što bez Njega ništa ne postade što je postalo (Jn. 1, 3) i znači, da sve što biva ne biva bez Njega, a sve je ili od Njega postalo ili po Njegovoj volji ili dopuštenju i dešava se preko sila i sposbnosti koje je On dao tvorevini – i u svemu postojećem i onom što biva Gospod je punovlasni Vladika. Osim toga, On zove nepostojeće kao postojeće (Rim. 4, 17); znači ako bih molio i ne postojeće On bi mogao da mi da stvorivši ga. 2) Ja molim moguće, a za Boga i naše nemoguće je moguće; znači, i s te strane nema prepreka, zato što Bog može da učini za mene čak ono što je po mojim shvatanjima nemoguće. Nesreća je naša, što se u našu veru meša kratkovidi razum, taj pauk, koji lovi istinu mrežama svojih rasuđivanja, zaključaka, analogija. Vera odjednom zahvata, vidi, a razum zaobilaznim putevima dolazi do istine; vera – to je sredstvo opštenja duha sa duhom, a razum – duhovno-čulnog sa duhovno-čulnim i prosto materijalnim; ona – je duh, a on – telo.Naša nada da ćemo dobiti ono zašta se molimo za vreme molitve temelji se na veri u dobrotu i darežljivost Božiju, kao Bog milosti i darežljivosti On je i Čovekoljubac, i pri tome mi se prisećamo bezbrojnih ranijih svedočanstava dobrote i milosti, kako na drugim ljudima (u Sv. Pismu i u žitijima Svetih), tako i na nama. Zato je radi uspeha molitve potrebno takođe, da je onaj koji se moli, već ranije dobio traženo i u to čvrsto verovao srcem. Često mi dobijamo posle svoje molitve traženo, posebno molitve za spas duša naših; to treba pripisati upravo Gospodu, Njegovoj blagodati, a ne bilo kakvom slučaju. Gde je moguće dati mesto slučaju u Carstvu svedržiteljnog Boga? Bez Njega zaista ništa ne postaje, kao što bez Njega ništa ne postade što je postalo (Jn. 1, 3). Mnogi se ne mole, zato što im se čini, da oni navodno nisu dobili od Boga molitvom nikakve darove, ili smatraju molitvu nepotrebnim delom; Kažu: Bog sve zna pre naše molbe, i zaboravljaju, da je rečeno: ištite i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se (Mt. 7, 7).

Naše molbe (molitve) potrebne su baš zbog jačanja naše vere, kojom se jedino i spasavamo: blagodaću ste spaseni kroz vjeru (Ef. 2, 8); o ženo! velika je vjera tvoja (Mt. 15, 28); Spasitelj je zbog toga i primorao ženu da se usrdnije moli, da bi pobudio njenu veru i pojačao je. Takvi ljudi ne vide to, da oni nemaju veru – najdragocenije nasleđe hrišćana, koje je neophodno kao život, da neverjem grade lažom (1. Jn. 1, 10) Boga a u suštini su čeda đavolja, nedostojni bilo kakvih milosti Božijih, da su oni – ti koji ginu. Potrebno je, takođe, da srce u toku molitve gori željom za duhovnim blagom, ljubavlju k Bogu, Koga srce jasno sozercava u svoj Njegovoj beskrajnoj blagosti prema rodu ljudskom, i Koji je spreman da sluša sa očinskom ljubavlju sve njegove molitve. Kada, dakle, vi, zli budući, umijete dare dobre davati djeci svojoj, koliko će više Otac vaš nebeski dati dobra onima koji Mu ištu (Mt. 7, 11)?+Moleći Gospoda ili Prečistu Majku Božiju, ili Anđele, ili Svetitelje, treba imati takvu veru, kakvu je imao kapernaumski kapetan (Lk. 7, 6 i dalje). On je verovao, da kao što su njega slušali njegovi vojnici i ispunjavali njegove reči, tako će, tim pre, po svemogućoj reči sveblagog Gospoda, biti ispunjena i njegova molba. Ako su stvorenja svojom ograničenom snagom izvršavala ono šta je on od njih tražio, pa zar neće ispuniti i Sam Vladika Svojom svemogućom silom molbe slugu Svojih, koji se Njemu sa verom i nadom obraćaju! Zar neće Bog i, snažne blagodaću i zastupništvom pred Njim, verne sluge Njegove, - Prečista Majka Božija, Anđeli i Sveti ljudi, ispuniti naše molbe koje prinosimo, sa verom, nadom i ljubavlju! Zaista, i ja verujem sa kapetanom, da ako budem molio kako treba i šta treba bilo kog Svetitelja: daj mi ovo – i učiniće. Eto kakvu jednostavnu i snažnu veru treba imati!+Moleći se, treba tako verovati u snagu reči molitve, ne odvajajući same reči od samog dela, koje one izražavaju; treba verovati da za rečju kao senka za telom, sledi i delo, zato što su kod Gospoda reč i delo nerazdeljivi: jer on reče, i postadoše; On zapovedi, i sazdaše se (Ps. 148, 5). I ti isto tako veruj, da što si rekao u molitvi i za šta si zamolio, to će i biti. Ti si slavoslovio – i Bog je primio tvoje slavoslovlje, zahvaljivao si Gospodu – i Bog je prihvatio tvoju zahvalnost u mirisu miomira duhovnoga. Nesreća je što smo maloverni i odvajamo reči od dela, kao telo od duše, kao formu od sadržaja, kao senku od tela, - i na molitvi smo, kao i u životu, tjelesni, koji Duha nemaju (Jd. 1, 19), zbog toga su i naše molitve bez ploda.+Prizivaj nesumnjajući, u prostoti srca, Gospoda Boga, takođe i Anđele i Svete, koji po blagodati Božijoj i po zajedničarenju ili jedinstvu sa Bogom i prostoti svoga bića izuzetno brzo, poput munje, i čuju i ispunjavaju, po volji, po volji Božijoj, naše molitve.+Kada se moliš za bilo šta Gospodu, ili Presvetoj Bogododici, ili Anđelima i Svetima – moleći njihovo zastupništvo za sebe ili za druge pred Bogom, tada reči, koje izražavaju tvoju molbu, tvoje potrebe, smatraj za same predmete, za samu stvarnost koju ti moliš od Gospoda. I veruj, da ti već imaš verni zalog za dobijanje predmeta tvojih molbi u samim rečima, kojima se označava taj predmet. Na primer, ti se moliš za svoje zdravlje ili za zdravlje nekog drugog: reč – zdravlje – uzmi za samu stvarnost. Veruj, da ga ti već imaš po milosti i svemogućstvu Božijem, jer sama reč, naziv, u trenu kod Gospoda može da postane delo. I obavezno ćeš dobiti traženo radi svoje nepokolebive vere. Ištite i da će

vam se (Mt. 7, 7). Sve što ištete u svojoj molitvi, vjerujte da ćete primiti; i biće vam (Mk. 11, 24).+Moleći se Gospodu, ili Vladičici, ili Anđelima, ili Svetima, ne zadaj nikakvu teškoću Gospodu, Vladičici, Anđelima i Svetima da ispune tvoju molbu ili molbu onih koji veruju, no veruj, da kako je tebi lako da misliš na nekakvo dobro, tako je i Gospodu lako i jednostavno da ga daruje ljudima Svojim, isto kao o molitvama Prečiste Svoje Majke, Anđela i Svetitelja. Osim toga, kako je Bog obilno izlivajuća, beskonačna Dobrota, On i želi i traži svagda zajednicu Svoje dobrote sa stvorenjima Svojim, samo da bi se sa verom, nadom i ljubavlju obraćali Njemu, kao deca Ocu, saznavajući svoju grešnost, bedu, siromaštvo, slepilo, nemoć bez Njega.+Molitvi, pred ikonama ili bez njih, treba uvek pristupati sa punom nadom u dobijanje traženog, na primer izbavljenje od tuge, duševne bolesti i greha, zato što je i ranije hiljadu puta bila dobijana očigledna milost od Gospoda ili Vladičice, i ne nadati se u dobijanje moljenoga ili sumnjati u ispunjenje molitve bilo bi krajnje bezumlje i slepilo.+Zar mi uzalud svakodnevno čitamo po nekoliko puta «Trisveto» i «Oče naš» i druge molitve jutarnje i večernje? Zar se ne očišćujemo posredstvom njih od naših grehova, nečistote naše, zar se ne izbavljamo od iskušenja, bede i napasti? Zar je uzaludno izobražavanje krsnog znamenja? O, ne: naročito svešteničko blagosiljanje neprestano deluje blagotvorno na nas i na one, na kojima se sa verom izobražava. I tako, slavićemo neprestano milosrđe i silu Gospoda našeg Isusa Hrista, Koji se stara o nama i spasava nas nedostojne po milosti Svojoj, radi imena Svoga svetoga.MOLITVA PRED IKONOMPrekrasna je i bogoljubiva navika kod hrišćana da imaju ikonu Spasitelja i da Mu se mole. To je potreba za kojom vapije naša duša. Sam Gospod sa ljubavlju, Njemu svojstvenom, želi da se uobliči u nama, kako kaže apostol: Dečice moja, koju opet sa mukom rađam, dokle se Hristos ne uobliči u vama (Gal. 4, 19); ili: Da se Hristos useli vjerom u srca vaša (Ef. 3, 17); ali kako da uobličim u srcu Hrista ako ga unapred ne izobrazim sebi čuvstveno i ne predstavim Ga pred svojim očima? – I eto, imamo ikone Spasitelja, Majke Božije i druge. Ljubav hrišćana prema njima, sa željom da uvek nose njihove likove u mislima i u srcu, sama naša priroda čulnoduhovna, izazvala je neophodnost da se one izobraze ikonopisanjem i da se stave na počasno mesto u kući, kao u našim srcima ili u domovima naših duša; da im se da najpočasnije mesto i da se poštuju pre svega srdačnim poklonjenjem, a potom i telesnim. O, kako je saglasno sa namerom Božijom naše poštovanje ikona! Nebo nam se javlja u ikonama, kao nekada Gospod u jevrejskoj skiniji sa mesta očišćenja; mnoštvo od njih sija čudesima.+Onoga trenutka kada počinješ da se moliš u duhu i istini pred sv. ikonom, na primer Spasitelja, tog trenutka do ikone dolazi duh onoga koji je naslikan na ikoni, - zato, ako je tvoja vera u prisustvo lika naslikanog na ikoni došla dotle da ti vidiš to lice živo, tada se ono zaista svojom blagodaću tu i nalazi. Na primer, čudotvorne ikone, koje govore, koje liju suze, krv i drugo; zato baš svi oni gledaju neobično živo i izrazito. Šta je nemoguće za Boga, Koji može da oživi kamen i stvori od njega čoveka? Isto tako čudesno (delo), On može da učini sa naslikanom ikonom. Sve je moguće onome koji veruje (Mk. 9, 23), i

kod onoga koji veruje čudesno silazi Višnji. On se sjedinjuje sa znamenjem životvornog krsta i čudotvori.+Vi gledate u ikonu Spasitelja i vidite, da On gleda na vas presvetlim očima, - a taj pogled i jeste slika toga, da On zaista gleda na vas svojim očima jasnijim od sunca i vidi sve vaše misli, čuje sve vaše želje srca i uzdahe. Ikona je zaista obraz, u crtama i znacima ona predstavlja nešto što je nemoguće nacrtati i označiti, nešto što može da se postigne samo verom. Verujte da vas Spasitelj uvek posmatra i vidi vas sve sa svim vašim mislima, žalostima, uzdasima, u svim vašim okolnostima, kao na dlanu. Gle, na dlanovima sam te izrezao; zidovi su tvoji jednako preda mnom, govori Gospod (Is. 49, 16). Kako je mnogo utehe, života u tim rečima svedržiteljnog Promislitelja! Dakle, molite se pred ikonom Spasitelja, kao da ste pred Njim Samim. Čovekoljubac je prisutan sa njom blagodaću Svojom; i očima, na njoj naslikanim, tačno gleda na vas. Oči su Gospodnje na svakom mjestu gledajući (Prič. 15, 3), znači, i na ikoni; i sluhom izobraženim na njoj, sluša vas. Ali, zapamtite da su oči Njegove – oči Božije, uši Njegove – uši Boga svuda prisutnog.TREBA SE MOLITI, NE SAMO USTIMA, NEGO I SRCEMMeru dostojanstva svoje molitve merićemo ljudskim merilom, kvalitetom naših odnosa sa ljudima. Kakvi bivamo sa ljudima? Nekada im hladno, bez učešća srca, po dužnosti ili iz pristojnosti iskazujemo svoje molbe, pohvale, zahvalnost ili činimo za njih nešto; a nekada sa toplinom, od srca, sa ljubavlju ili nekada pritvorno a nekada iskreno. Isto tako smo neujednačeni i sa Bogom. A ne treba tako. Treba uvek opd sveg srca iskazivati Bogu i slavoslovlje i blagodarenje, i molbu; treba uvek od sveg srca činiti svako delo pred Njim; svim srcem uvek voleti Njega i uzdati se u Njega.+Reči molitve slične su kiši ili snegu, ako se izgovaraju sa verom i saosećanjem: u svakoj od njih sadržana je njoj svojstvena sila i plod. Kišne kapi ili pahuljice, koje padaju poput neprekidne niti ili u grudvicama, napajaju zemlju, i ona rađa i donosi plod; tako i reči molitve predstavljaju kišu duhovnu koja svaka posebno, napaja dušu, i ona rađa plodove dobrodetelji, sadejstujući Svetom Duhu, posebno još ako je to suzna kiša.GOSPOD DAJE PO SRCUMoleći se Gospodu, Majci Božijoj ili Svetima, svagda imaj na umu da Gospod daje po srcu (daće ti Gospod po srcu tvojemu, Ps. 19, 5), kakvo je srce, takav je i dar; ako se moliš sa verom, iskreno, svim srcem, nelicemerno, tada saobrazno tvojoj veri, stepenu topline tvoga srca, daće ti se dar od Gospoda. I obrnuto, što je hladnije tvoje srce, što je ono malovernije, neiskrenije, beskorisnija je i tvoja molitva, osim toga, ona još više razgnevljuje Gospoda, Koji jeste Duh i ište Sebi one koji se klanjaju u duhu i istini (Jn. 4, 24-23). Zato, ako prizivaš Gospoda, Majku Božiju, Anđele ili Svetitelje – prizivaj ih svim srcem, ako se moliš za nekoga od živih ili umrlih – moli se za njih svim srcem, izgovarajući njihova imena sa srdačnom toplinom; moliš li za sebe ili nekog drugog dobijanje bilo kakvih duhovnih darova, ili za izbavljenje svoje ili bližnjeg iz nekakve nevolje ili od grehova i strasti, loših navika – moli se za to od sveg srca, želeći svim srcem za sebe i drugoga traženo dobro, imajući čvrstu nameru da se obnoviš, ili želeći da se neko drugi oslobodi greha, strasti i grešnih navika i dobićeš od Gospoda dar po srcu tvome. Šta god hoćete ištite, i biće vam (Jn. 15, 7). Vidiš – treba nesumnjivo želeti ono za šta se moliš, samo tada ćeš i dobiti. Molite se Bogu jedan za drugoga, da ozdravite (Jak. 5, 16).

+Kao što svaku reč molitve: pomiluj me, Bože, Vladika čuje i ispunjava svaku reč (iskustvo), samo ako bi od srca govorili; tako i sve reči drugih molitava, čak i naše, sopstvene, iskrene molitve. O, dobroposlušni Vladiko! Slava Tebi! Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se. Jer svaki koji ište prima... (Mt. 7, 7-8). Samo u prostoti srca, molite se bez sumnje.+Zapamti, da ako ti za vreme molitve ne praznosloviš, nego govoriš reči molitve sa osećanjem, tada se tvoje reči neće vratiti prazne, bez sile (kao ljuska od zrnevlja), nego će ti neizostavno doneti baš te plodove, koji se sadrže u reči kao plod u ljušturi. To je najprirodnija stvar, kao što su prirodni i uobičajeni u prirodi plod i njegova ljuska. Ali ako reči bacaš u prazno, bez vere, ne osećajući njihovu silu, kao ljusku bez jezgra, onda će se one prazne tebi i vratiti; ako bacaš ljusku, ljuska će da ti se vrati; ako baciš seme, doneće ti ceo klas, i što je bolje, plodnije seme, to će i klas biti bogatiji. Tako je i sa našim molitvama: što iskrenije, srdačnije budeš izgovarao svaku reč, to će veći biti plod tvoje molitve; svaka reč, kao zrno doneće ti duhovni plod, kao zreo klas. Ko od onih koji se mole nije doživeo ovo. Nije Spasitelj zalud poredio seme sa rečju, a ljudsko srce sa zemljom (Mt. 13, 5). To isto treba reći i o rečima molitve. Još: ko ne zna da kiša orošava zemlju, biljke i napaja ih? Tako nam se reč Božija, a i naša reč, rečena sa verom, neće vratiti a da ne napoji naše duše ili duše koje rado slušaju i veruju. To je baš tako prirodno, kao što je prirodno da kiša napaja i hrani zemlju i biljke i osposobljava ih da rastu.+Bog i Sveti isto tako čuju našu molitvu kao što ljudi čuju jedan drugoga, kada razgovaraju među sobom, ili, kao što slušaju propovednika ljudi koji stoje u hramu, ili vojnici koji slušaju glas vođe, - čuju čak nesravnjeno bolje i savršenije; zato što mi čujemo reči drugoga, ali ne znamo, šta mu je u srcu i u mislima, i dešava se da drugi jedno govori, a sasvim drugo ima na srcu. Bog i Sveti nisu takvi: oni vide šta je kod nas i u mislima i na srcu, - sam Bog svojim sveznanjem, a Sveti blagodaću Svetoga Duham u Kojem oni večito borave. Oni vide, odgovaraju li naše reči srcu, i ako u potpunosti odgovaraju srcu, a srce je sa svoje strane verujuće, skrušeno i smireno, gori ljubavlju i usrdnošću (kao što mi usrdno ka Tebi pribegavamo) i željom da dobijemo traženo, tada se oni ljubazno priklanjaju na našu molitvu i daruju željeno. Bog i sSveti žele da ih mi u molitvi doživljavamo živima, onakvima kakvi jesu, da bi smo ih gledali srdačnim očima. Živ je Bog; A Bog nije Bog mrtvih nego živih; jer su Njemu svi živi (Lk. 20, 38).+Ako se od srca moliš Gospodu, ili Vladičici, ili Anđelima, ili Svetitelju, tada ti govoriš samom srcu Gospoda, Vladičice, Anđela ili Svetog: jer svi smo u jedniom srcu Božijem – u Duhu Svetom, svi Sveti su u Božijem srcu. U Meni prebiva i Ja u njemu (Jn. 6, 56).Ako hoćeš, da Gospod brže da srdačnu veru tvojoj molitvi, staraj se od sveg srca da sve govoriš i radiš sa ljudima iskreno i ni na koji način ne budi sa njima dvojedušan. Kada postaneš prostodušan i poverljiv prema ljudima, onda će ti Gospod dati prostodušnost i iskrenu veru i u odnosu sa Bogom. Onome, koji nije srdačan sa ljudima, Gospod nerado prima molitvu, dajući mu da oseti da je on neiskren u odnosu sa ljudima i stoga ne može da bude savršeno iskren i u odnosu sa Bogom, bez mučenja duše.MOLITVA NAM DONOSI MIR SRCA

Najveći dar Božiji, koji mi više od svega potrebujemo i koji vrlo često od Boga dobijamo, sledstveno našoj molitvi je mir srca, kako govori Spasitelj: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti (Mt. 11, 28). I radujte se i smatrajte da ste bogati, da imate sve kada ste dobili mir.Znak milosti prema nama od Gospoda ili Presvete Majke Njegove, posle ili u vreme molitve, jeste mir srca, naročito nakon napada bilo kakve strasti, kojoj je svojstvo odsustva duševnog mira. Po srdačnom miru i nekakvoj svetoj nežnosti srca, lako možemo da prepoznamo da je naša molitva uslišena i tražena blagodat darovana. Uspeh molitve prepoznaće se i po duhovnoj sili, koju mi iznutra primamo, prema obavljanju dela našega zvanja, i prema unutrašnjoj svetlosti, koja jasno ulazi u dušu.U MOLITVI JE NEOPHODNA PROSTOTA SRCATrudi se da dođeš do detinje prostote u obraćanju i sa ljudima i u molitvi Bogu. Jednostavnost je najveće blago i najveća vrlina čovekova. Bog je savršeno jednostavan, zato što je savršeno duhovan i savršeno dobar. I neka je tvoja duša slobodna od podvojenosti na dobro i zlo.+Za vreme domaćih i sabornih molitava protiv lukavstva đavolskog i rasejanosti misli opominji sebe na jednostavnost istine i govori sebi: prosto, tj. ja verujem u sve traženo prostotom srca, i molim sve prosto; a tvoja, neprijatelju moj lukavstva, tvoje hule, podlosti, uobraženja – odbacujem.+Đavo se obično useljava u nas kroz jednu lažljivu pomisao i misao lažnu i grešnu želju, a zatim deluje u nama i onespokojava nas: tako je on prost. Ne useljava li se Gospod Bog duhova u nas kroz jednu misao i ljubav istinsku i svetu, i sa nama obitava, i u nama deluje i biva za nas sve? Prema tome, moli se bez sumnje, prosto, tj. u prostoti srca, bez sumnje; kao što je lako da se misli, tako treba da bude lako i da se moli.+Blagodarim Tebi, Gospode, Vladiko i Sudijo moj, jer me učiš da se prosto molim Tebi i slušaš mene, koji vapijem Tebi. I od grehova mojih i nevolja mojih spasavaš me i na prostranom mestu postavio si noge moje. Prizvao sam Te u lukavstvu greha moga rečima crkvene molitve: Gospode Bože naš, pokajanjem oproštaj ljudima daruješ... i samo što sam je završio, mir i lakoća nastanili su se u mojoj duši.U MOLITVI JE NEOPHODNO SMIRENJEU molitvi je neophodno svesno, promišljeno, krajnje smirenje. Treba imati na umu, ko govori i šta govori. Posebno je to potrebno za vreme čitanja molitve Gospodnje: Oče naš. Smirenje ruši sve podmuklosti vražije. Ah! kako je mnogo u nama tajne gordosti. Eto, govorimo, - ja znam to mi nije potrebno; to nije za mene; to je suvišno; u tome ja nisam grešan. – Koliko ličnog mudrovanja!+Početak i osnova i izvor tvoje mislenosti, tvoje reči i tvoje delatnosti treba da bude smirenje, saznanje svoje ništavnosti i punoće Božanstva, Koja je sazdala i ispunila sve i Koji dejstvuje sve u svima (1. Kor. 12, 6). Ko je zaražen gordošću, taj je sklon da prema svemu ispoljava prezir, čak i prema svetim i Božanstvenim predmetima: gordost misaono uništava ili skrnavi svaku dobru misao, reč, delo i svu tvorevinu Božiju. To je najsmrtonosniji dah satanin.+

Kada se moliš, govori u svom srcu protiv raznih vražijih pomisli i raspaljenosti: Gospod je sve za mene. Tako, u toku celog svog života, pri napadu strasti i pri svim nagovaranjima vražijim, u bolesti, u žalosti, u nevoljama i napastima, govori: sve je za mene Gospod; ja sam ne mogu ništa da uradim, ništa da pretrpim, savladam, pobedim, - On je sila moja.+Sve molitve podrazumevaju veliku bedu i siromaštvo naše pale prirode; one podrazumevaju takođe da je Gospod neprestano tekući Izvor svakog savršenstva, svakoga dobra, da je On naša neiscrpna Riznica. Treba delatno imati u molitvi i u svako vreme siromaštvo duha. Blago siromašnima duhom (Mt. 5, 3).+Za vreme molitve i pri čitanju reči Božijih treba imati strahopoštovanje prema svakoj misli, prema svakoj reči, kao prema samom Duhu Božijem, Duhu istine. Sumnju i prezir prema reči treba odsecati kao otrov duha laži; a kako su sumnja i prezir plod umišljenosti i gordosti, onda gordost treba iz korena odseći i biti kao malo dete, koje u prostoti tepa pred Bogom, - malo dete, koje zna i govori samo ono, čemu je naučeno od roditelja, savete sa strane, suprotne roditeljskim, ne sluša i ne zna, a neće ni da sluša, ni da zna. Jer Duh Sveti je naučio svete ljude, kao prostu decu i nezlobivu, da mole, da blagodare i slavoslove Boga onim molitvama, koje Crkva stavlja u naša usta.+Na molitvi budi kao dete, koje tepa, slivajući se u jedan duh sa duhom izgovorene molitve. Ne smatraj sebe za nešto, molitve prihvataj kao veliki dar Božiji. Svog telesnog razuma sasvim se odreci i ne obraćaj pažnju na njega, jer telesni razum nadima (1. Kor. 8, 1), sumnja, uobražava, huli. Ako za vreme molitve ili van nje vrag ometa tvoju dušu nekakvim hulama ili gadostima, nemoj da kloneš zbog njih, nego reci sa čvrstinom u svom srcu: radi očišćenja baš od tih i sličnih grehova došao je na zemlju Gospod naš Isus Hristos; zbog tih i njima sličnih slabosti duha je i došao Mnogomilostivi da nam pomogne; i kada kažeš te reči sa verom, tvoje srce se istog trenutka uspokojava: jer će Gospod tvoje srce očistiti. Uopšte, ni od kakvog greha, kao od priviđenja, ne treba klonuti, nego se uzdati u Spasitelja. O, neizmerno milosrđe Božije! O, najveće služenje Bogočoveka nama grešnima! I do danas On služi nama čovekoljubivo, očišćujući i spasavajući nas. Tako, da se posrami sila vražija!RADI USPEHA MOLITVE, ONAJ KOJI SE MOLI, TREBA DA SE UPODOBI ONOM, KOME SE MOLIKao što loš čovek, prilazeći sa molbom dobrom, krotkom i smirenom čoveku, radi boljeg uspeha svoje molbe, sam se stara da se upodobi njemu, tako i hrišćanin, pristupajući molitvom Gospodu ili Prečistoj Njegovoj Majci ili Anđelima, ili Svetima radi uspeha svoje molitve, dužan je da se upodobi, po mogućnosti, Samom Gospodu ili Prečistoj Njegovoj Majci, ili Anđelima, ili Svetima. I eto, u tome se sastoji tajna približavanja i brzog uslišavanja naših molitava.+Svi koji pristupate da ugađate Gospodu u molitvi naučite se da budete podobno Njemu krotki, smireni i iskrenog srca; da nemate u duši lukavstva, licemerstva; da ne budete hladni. Potrudite se da imate Njegov Duh, jer ko nema Duha Hristova, on nije Njegov (Rim. 8, 9), a Gospod upodobljenog i srodnog Sebi traži među nama, nekoga kome bi mogla da se privije blagodat Njegova. Znajte, da baš ni jedna reč ne propadne u molitvi,

ako se govori od srca: svaku reč Gospod čuje i svaka reč je kod Njega na vaganju. Nama se ponekad čini, kao da naše reči samo uzaludno ječe kroz vazduh, razležu se kao glas vapijućeg u pustinji; ne, ne! Potrebno je znati, da nas Gospod u molitvi razume, ako tako može da se kaže, tj. naše reči – tačno tako kako sebe razumeju savršeni molitvenici, jer čovek je ikona Božija. Gospod odgovara na svaku želju srca, izraženu ili neizraženu rečima.+Moleći se Bogu, imajte na umu, da Bog ima tri Lica, a kako je On Lice i Lica, to On u beskonačnosti ima sva ta savršenstva, kakva mi možemo da zamislimo u nekakvom najsavršenijem, po blagodati Božijoj, čoveku, na primer u Presvetoj Djevi Mariji, u Nikolaju Čudotvorcu, u Jovanu Zlatoustom, u apostolima, prorocima, ispunjenim Duhom Božijim. Čovek je lik Božiji i podobije Božije; po savršenom liku može delimično da se rasuđuje o Prvoliku, kakav On; sve su bolji, privlačniji naši pogledi srca i srdačno raspoloženje u čoveku – od Boga, od Sina Njegovog i od Duha Njegovog. Na primer, Sv. Nikolaj je bio i jeste sastradalan i milosrdan prema ljudima po blagodati Božijoj. On je uvek, i danas dobroposlušan onima koji ga iskreno prizivaju, po onom istom milostivom srcu, koje je on imao za života i danas ima po blagodati Božijoj. Prema tome, zar nije i Sam Gospod Bog sastradalan i milosrdan, i koliko sastradalniji i milosrdniji? Beskonačno više, koliko je Sam beskonačno viši i od Sv. Nikolaja. Ili uzmi apostola Pavla. Kakva čovekoljubivost u srcu apostola! O slugi Filimonovom on govori gospodinu: ti ga, to jest, moje srce primi (Flm. 1, 12). Koliko je ljubavi u tim rečima! A kakva ljubav diše u njegovim poslanicama! Srce naše postade široko, govori on Korinćanima, vama nije tijesno u nama (2. Kor. 6, 11-12). On je opisao u jednoj poslanici u čemu se sastoji ljubav Božanstvena. Čitajući taj opis, osećaš da je apostol na delu ispunio sve ono, što je napisao o ljubavi. Ali odakle ta ljubav u apostolu, ranijem gonitelju i uvreditelju Hristovom, koji je ulazio u kuće i vezivao muškarce i žene, predajući ih nemilosrdno u tamnice (Dap 9, 11; 22, 4; 26, 10-11)? Od Gospoda, istočnika ljubavi. On Jedini je večna i beskrajna Ljubav, koja Sobom obuhvata sva stvorenja.+Onaj, koji se moli Gospodu, Majci Božijoj, Anđelima i Svetima, treba, pre svega, da se pobrine o ispravljanju svoga srca i svoga života, a potom da im podržava, kao što je napisano: budite, dakle, milostivi kao i Otac vaš što je milostiv (Lk. 6, 36); budite sveti, jer sam Ja svet (1. Pt. 1, 16; Lev. 19, 2); Oni, koji se mole Majci Božijoj, treba da podražavaju Njenom smirenju, nepojmljivoj čistoti, predanosti volji Božijoj (na primer, kada vidiš neprade) i trpljenju; oni, koji se mole Anđelima, treba da razmišljaju o gornjem životu i da se brinu o duhovnosti, odbacujući postepeno telesnost i telesne strasti, a takođe o plamenoj ljubavi prema Bogu i bližnjem; oni, koji se mole Svetima, treba da podražavaju njihovu ljubav prema Bogu i preziranje sveta odnosno njegovih sujetnih bogatstava, njihove molitve, uzdržanje, nesticanje, trpljenje bolesti, muka i iskušenja, njihovu ljubav prema bližnjem. U suprotnom, molitva će da bude bijenje vetra.+Osnova molitve – je stremljenje lika ka Prvoliku, kao sličnog sličnome.+Kad budeš molio od Boga duhovne darove, kao na primer premudrost, veru, nadu i ljubav, krotost i smirenje, tada se seti da si obraz i podobije Božije, da je tvoja duša kao neki otisak Božanstva, i svo bogatstvo duše nalazi se u Bogu, kao u riznici (Riznice

dobara); odakle mi možemo da crpimo svako duhovno dobro molitvom vere i trpljenjem i očišćenjem sebe od svake nečistote. Govori Gospodu: moj ograničeni duh je izašao iz Tvog beskrajnog svesavršenog Duha; evo ja sam bedan, Vladiko moj, mudrošću i razumom, ili verom, nadom i ljubavlju, krotošću i smirenjem; pogledaj na želje srca moga i daruj mi Tvoju premudrost, veru nepostidnu, nadu pouzdanu, ljubav nelicemernu (8 molitva jereja na jutrenju).KAKO SE MOLITI VLADIČICI BOGORODICI, ANĐELIMA I SVETITELJIMAVladičici Bogorodici, Sv. Anđelima i svim Svetima moli se kao Samom Duhu Svetom, naročito pak kao Svetoj Trojici, koja ih je osveštala, i u njima počiva. Da i oni u nama jedno budu (Jn. 17, 21). Jer si Svet, Bože naš, i u Svetima obitavaš (vozglas). Amin.+Moleći se Bogu, treba uvek da predstavljamo sebi Njegovo beskrajno veličanstvo, poklonjenje na hiljade hiljada i bezbroj Anđela nebeskih i svetih, takođe Njegovu svudaprisutnost i sveznanje, Njegovu beskrajnu dobrotu, pravednost i svetost. Kada oslovljavaš u molitvi Presvetu Djevu Bogorodicu Presvetom, Prečistom, preneporočnom, preblagom, onda predstavljaj sebi da je sama njena suština svetost večna, nepokolebljiva, postojana, neizraziva, nesagledna i Anđelskim očima (Akatist Presvetoj Bogorodici). Tako razmišljaj i o svim Anđelima i Svetima, tj. da je njihova suština svetost i blagost, po blagoti Isusa Hrista. Uvek smatraj za veliku sreću što možeš da razgovaraš kroz molitvu sa Gospodom ili sa Prečistom Gospodaricom Bogorodicom, ili sa Anđelima, ili sa Svetim ljudima i sa radošću, a i sa trepetom i strahom Božijim moli Im se uvek, imajući na umu s Kim razgovaraš, ti nečisti i ništavni crv.+Kada se moliš Nebesnim Silama nemoj da ih zamišljaš strašnima, nedostupnima, nemilostivima: ne, to su stvorenja prekrotka, smirena, blegočestiva, koja vole, dostupna i ljubazna, rado poslušna, bliska onima koji ih sa iskrenom verom i ljubavlju prizivaju u svojim molitvama. Njihovo svojstvo je ljubav za jedinstvo sa svim hrišćanima kroz molitvu vere. Još, kada se moliš Nebeskim Silama – preziri sve što je zemaljsko, kao truležno, i svim srcem voli nebesni život, duhovni i stremi ka njemu. Njima je vrlo drago da vide naše istinsko mudroljublje, našu želju – da sebe učinimo njihovim sugrađanima, čemu smo i prizvani po blagodati Isusa Hrista u Prebožanstvenoj Trojici.MOLITVA ZA ODGNANJE LUKAVIH I HULNIH POMISLIKada za vreme molitve Majci Božijoj ne nalaziš u srcu svom odgovarajuće blagočašće ka Njoj i osećaš lukave i hulne pomisli, tada usklikni sledeće pohvalne, Nju dostojne priložene reči: «Ti si sva, Vladičice, svetlost, sva svetinja, sva blagost, sva premudrost, Ti sve možeš kao Mati Svemogućega, uvek Ti jedina i kao takva najsavršenija kao Mati najsavršenijeg Cara slave!»MATI BOŽIJA ČUJE NAŠE MOLITVE I MOLI SE ZA NASMi se molimo preblagoj i preneporočnoj Majci Božijoj – i Ona se moli za nas. Mi proslavljamo Nju – Višu od svake slave, i Ona nama priprema večnu slavu. Mi Njoj često govorimo: «raduj se», i Ona od Sina Svog i Boga moli: Sine Moj vozljubljeni, daruj im večnu radost za radosne pozdrave, koje im upućuju.+Snaga molitve je: na primer otvarati i zatvarati nebo, pretvarati oganj u rosu. Čija molitva je posebno silna? Molitva Majke Božije (svetim Tvojim i najsilnijim molbama) i Svetih na nebu; na zemlji – molitve sveštenika, kao samim Bogom postavljenih uz sami Njegov

presto – radi molitve za sebe i ljude (za naše grehe i grehe naroda iz neznanja; Jev. 9, 7), molitve prepodobnih, otšelnika (jer će doista pogledati na njega; Jov. 42, 8). Od lenjosti za molitvu hrišćanina – dolazi siromaštvo vere, nade i ljubavi, gresi i bezakonja, bede duševne i telesne.MOLITVA MAJCI BOŽIJOJ SPASAVA OD ĐAVOLJIH RANJAVANJABlagodari najhitriju Zastupnicu našu Gospodaricu Bogorodicu, Prečistu, premilosrdnu Djevu Mariju, koja nas po našoj usrdnoj molitvi spasava od ranjavanja i ugnjetavanja đavolskog. Pogledaj na Nju očima srca u Duhu Svetom, svuda prisutnom i sve ispunjavajućem i prostom; pogledaj Nju, zaista prisutnu u tvom srcu i uzvikni prema Njoj: Prebrza Zastupnice Gospodarice Bogorodice Marijo, spasi me od vraga, koji me sapliće. I odmah, istoga trena, spasiće te Ona prema veri tvoga srca i prema uzdanju tvoga srca u Nju – tako će i da odstupi od nedara teskoba, oganj i teška čamotinja. Treba samo zamisliti i čvrsto verovati, da je Duh Sveti svuda, na svakom mestu i da je prosto biće, da je u Njemu celo nebo blisko nama, kao na dlanu, sa svim Anđelima i Svetima, da samo treba prizvati Gospoda ili Gospodaricu Bogorodicu ili Svetog od sveg srca, sa verom koja već vidi, sa pokajanjem iz srca za grehe, kojima nas vezuje vrag, ili se vezujemo dobrovoljno sami, - i spasenje će tog trenutka da zasija. Divno je spasenje Vladičice, tako se ono i uliva tebi u dušu, kao celebni balzam, ili kao aromatični životvorni vazduh, ili kao uspokojavajuća voda, samo pogledaj na Nju očima srca sa uzdanjem u Njenu blagost i moć. Ali baš to je i teško sa srdačnom verom koja jasno vidi pogledati prema Njoj, podjednako kao prema Gospodu ili prema Svetima; vrag se trudi da na svaki način postane tvrdi, visoki i mračni zid između tvoje duše i Boga ili Bogorodice, Anđela i Svetih, ne dopušta bedni, da bi oko srca gledalo Gospoda ili Njegove svete, pomračuje srce na svaki način, raspršava veru, stešnjava utrobu, žeže, pomračuje. Sva ta dejstva treba smatrati za maštu, za laž i kroz taj zamišljeni zid probijati se ka Gospodu ili ka Bogomateri i ka Svetima. Kako se probiješ, tog trenutka si i spašen. Vera tvoja spasla te je (Mt. 9, 22).+Molite se, braćo moja, Materi Božijoj, kada se podigne bura mržnje i zlobe u vašem domu. Ona, sveblaga i svemoćna, lako i veoma dobro može da umiri ljudska srca. Mir i ljubav proishode od jedinoga Boga, kao od svog Izvora, a Vladičica je u Bogu, jedno sa Bogom, i kao Majka Hrista – Mira, revnuje i moli se za mir celog sveta, tim više – za sve hrišćane. Ona ima tu moć da rukom svojom odagna od nas podnebesne duhovne zlobe, one nedremljive i uporne sejače zlobe i neprijateljstva među ljudima, a svima, koji sa verom, i ljubavlju priteknu pod Njen moćni pokrov, daruje bodro, brzo mir i ljubav. Revnujte i sami da sačuvate veru i ljubav u srcima svojim; ako se ne budete sami starali o tome, nećete se udostojiti zastupništva Božije Matere za vas pred Bogom; pri tom budite svagda najusrdniji i blagočestivi poštovaoci Matere Svevišnjeg Gospoda; jer je dostojno jako voistinu blažiti Nju, Bogorodicu, prisnoblaženiju i preneporočnuju višu od sve tvari, Zastupnicu roda ljudskog. Starajte se da u sebi vaspitavate duh smirenja, jer je Sama Ona smirena, kao niko od smrtnih, i ljubavlju gleda samo na smirene. Pogleda na smirenje sluškinje Svoje, govori Ona Jelisaveti o Bogu Spasu Svome (Lk. 1, 48-47).MAJCI BOŽIJOJ TREBA SE MOLITI SA PUNIM UVERENJEM I NADOM DA ĆEŠ DOBITI MOLJENOPristupajući molitvi Carici Bogorodici, pre molitve budi čvrsto uveren, da nećeš otići od Nje, ne dobivši milost. Tako misliti i biti tako uveren, što se tiče Nje – dostojno je i

pravedno. Ona je svemilostiva Majka svemilostivog Boga-Reči, i o Njenim neizmerno velikim i bezbrojnim milostima oglašavaju svi vekovi i sve hrišćanske crkve; Ona je zaista bezdan milostinje i darežljivosti, kako se govori o Njoj u kanonu Odigitrije (Kan. Pesma 5, st. 1). Zato pristupati Njoj sa molitvom bez takvog uverenja bilo bi nerazumno i drsko, a sumnjom bi se vređala Njena dobrota, kao što se vređa i dobrota Božija, kada pristupiš molitvi Bogu, i ne nadaš se da ćeš dobiti od Njega moljeno. Kako hitaju po milostinju nekom uglednom i bogatom čoveku, čije milosrđe svi znaju, i koji je svoje milosrđe pokazao mnogo puta? Obično sa najspokojnijom uverenošću i nadom da će od njega dobiti ono što žele. Tako treba činiti i u molitvi, ne treba sumnjati i biti malodušan.+Kada se moliš Vladičici ili nekom Svetitelju, čvrsto zamisli da si član Crkve, u kojoj je Vladičica glavni kamen zdanja, čelovođa duhovne obnove (Akatist Presvetoj Bogorodici, ikos 10), i znaj da si tesno povezan iznutra sa svima žiteljima neba, kao kamen zdanja, iako i mek i labav. Tako shvatajući sebe, shvatićeš zašto molitve tako lako dopiru do Svetitelja: jer svi smo pod jednom Glavom – Hristom (sr. Ef. 1, 22) i svi oživljeni jednim Duhom Božijim.MOLEĆI SE SVETIMA, TREBA IMATI NESUMNJIVU VERU U NJIHOVU BLIZINUAko prizivaš nekog Svetog sa sumnjom da ti je blizu i da te čuje, i tvoje srce će savladati teskoba – menjaj se, ili, bolje reći, odmah savladaj, uz pomoć Gospoda Isusa Hrista, klevetnika (đavola), koji se gnezdi u srcu, prizovi Svetoga sa srdačnom uverenošću da ti je on blizu u Duhu Svetome i da čuje tvoju molitvu: i tebi će odmah da postane lako. Tegoba i tuga u srcu za vreme molitve nastaju zbog neiskrenosti, zobg lažljivosti i lukavstva našeg srca, slično kao što se u običnom razgovoru sa ljudima mi osećamo iznutra neugodno ako ne razgovaramo sa njima od srca, već lažljivo i neiskreno. Teško ti je protivu bodila praćati se (Dap. 26, 14). Budi svagda i svuda istinit srcem, i svagda i svuda ćeš imati mir u srcu, ali posebno budi istinit u razgovoru sa Bogom i sa Svetima: jer je Duh istina (1. Jn. 5, 6).+Ako Svete budemo prizivali sa verom i ljubavlju, oni će nas odmah uslišiti: sjedinjujuće načelo sa naše strane je vera, a sa njihove, ujedno i sa naše strane je ljubav, jer su i oni u Bogu, kao što smo i mi u Bogu, koji jeste ljubav (1. Jn. 4, 16).+Sveti Božiji ljudi su cvetovi prekrasni, koji ne venu, miomirisni. Dotiči se tih svetova, ne ustima koja zaudaraju od greha, tj. moli im se čistoga srca i čistim ustima, ne namerno, ne rasejanih misli, nego sa velikom pažnjom, lagano. Oni su razumna nebesa; oni su na zemlji živeli nebeski, divno, u velikim podvizima, u velikoj ljubavi, u velikoj smirenosti, nezlobivosti, trpljenju, samoodricanju, zavolevši Boga iznad svega.+Ako se ja mlim Bogu svome sa srdačnom, živom, savršenom verom, tada sam blizak ne samo Njemu, kao sin Ocu, koji živi sa Njim u istom domu, nego i svim gornjim Silama Nebeskim, svima Svetima, koji caruju na nebesima: i oni ničim nisu dalji od mene nego moje ikone, pred kojima se molim. Zato je prekrasan običaj kod nas da imamo u svojim domovima ikone Gospoda, Prečiste Njegove Majke, Arhangela i Anđela-čuvara i Svetitelja, i da se molimo pred njima: njihova blizina našem telesnom vidu označava još veću njihovu blizinu (našem) duhovnom vidu naoružanom nesumnjivom verom. Blizina,

jer radost biva na nebu za jednoga grešnika koji se kaje (Lk. 15, 7-10), kao što se u roditeljskom domu braća raduju kada se brat, koji je zgrešio pred ocem, kaje zbog uvreda nanesenih roditelju lošim ponašanjem.PRE MOLITVE TREBA IZMOLITI ZA SEBE BLAGODAT ISKRENE MOLITVEOnoga kome želiš da se moliš, pre molitve zamoli iz srca da te udostoji da mu prineseš srdačnu molitvu, hvalu ili blagodarenje, jer mi tek kada smo ukrepljeni od Duha Svetoga možemo da se molimo, pri ukrepljenju od tih svetih ugodnika, preko kojih želimo da se molimo Spasitelju. Uznesi, k Njemu, pre molitve i slavoslovlja, srdačni vapaj, da bi ti On darovao blagodat iskrene molitve, da bi jaram Svoj blagi i breme svoje lako stavio u tvoje srce, da bi đavolsku oholost i opiranje uma i srca rasterao. Ako hoćeš da se moliš Vladičici – obrati se Njoj od srca da bi te Ona udostojila da nelicemerno, svim srcem prineseš Njoj molitve ili pohvale i blagodarenje. Ako hoćeš Anđelu – obrati se Gospodu da te udostoji da mu se dostojno pomoliš ili da opevaš njegovo dobročinstvo, svetlost i blagost njegove prirode; ako želiš Svetitelju – obrati se Svetom Duhu, Čijom svetošću su osvećeni, da ga dostojno prizoveš ili mu ispevaš hvale i blagodarenja, - jer svi mi tek pri ukrepljenju od Duha Svetoga životvornog možemo dostojno i životvorno da se molimo. Svetitelji Božiji su slobodni dah Duha Svetoga: Duh diše gdje hoće (Jn. 3, 8) (tj. u kojoj duši želi, u njoj i diše). Sveta Vladičica je preizobilno osvećena i očišćena Duhom Svetim. Anđeli su osvećeni Duhom Svetim i Njime žive i dišu, kao što mi živimo u telu i udišemo vazduh. Molitve u svom istinskom vidu nisu ništa drugo, do disanje Duha Svetoga. Sam Duh, kazano je, moli se za nas uzdisanjem neiskazanijem (Rim. 8, 26).CRKVENA MOLITVADa bi hrišćanin živeo hrišćanskim životom i da se ne bi u njemu potpuno ugasio život duha, njemu je neophodna kako domaća tako i saborna molitva. Neophodno je da se sa verom, razumevanjem, usrđem posećuje Bogosluženje u hramu, kao što je neophodno dolivati ulje u kandilo, da bi gorelo i da se ne bi ugasilo. Nakon što molitva postane iskrena, ona biva vatrena pri uzdržanju. Osim toga zbog neophodnosti održavanja hrišćanskog života u sebi ili topline vere, nade i ljubavi, potrebno je uzdržanje i post. Ništa tako lako ne gasi u nama duh vere kao neuzdržanje, lakomost, presićenost i rasejan, razuzdan život.+Blagodarim Majci Crkvi što mi je ukazala u jektenijama čemu da se molim, jer ne znamo zašta ćemo se moliti kao što treba, nego sam Duh se moli za nas, u jektenijama, uzdisajima neiskazanim (Rim. 8, 26). Slava blagodati Svetoga Duha Utešitelja! Verujem da On, po obećanju Spasitelja, prebiva s nama uvek i upućuje nas na svaku istinu i ne dopušta da dođu do zablude oni koji usrdno i smireno ištu pravdu Božiju. Zašto mi svoje molitve počinjemo molitvom Caru Nebeskom – Duhu istine? Zato što je On učitelj molitve i Darodavac molitve, On, koji prebiva uvek sa nama i deluje u svetu. Blagodarim Ti Gospode Isuse, jer radi Tebe i Sveti Duh dođe u svet!+Kada bi se svi pastiri ili svešteno-crkvenoslužitelji i pastva molili Bogu iskreno i složno, jednodušno, molitvama kakve nam izgovara naglas ili nam tajno savršava Crkva šta sve ne bismo izmolili od Boga? Kakva bismo sve dobra imali, od kakvih sve grehova i strasti, od kakvih zala, beda i napasti se ne bi izbavili? Te molitve su najmudrije, najkorisnije, nejbogougodnije, najsilnije, kadre da priklone Gospoda na svako milosrđe. Da nam Gospod svima da, da mu se molimo jednodušno, iskreno, silno, bez slabljenja.

+Naše svešteno – i crkvenoslužiteljno delanje je da ponavljamo jedne te iste molitve, mada veoma raznovrsne, počev od molitve «Oče naš», kao i delanje svih uopšte. Potom da izvršavamo jedne te iste zapovesti moralnog zakona, jer duša se ne utvrđuje različitošću molitava, nego njihovim ponavljanjem i uvođenjem u naše misli, u naše srce, i našu volju, ili u delovanje u toku celog našeg života.+Molitva je – duhovno disanje. Moleći se, mi dišemo Duhom Svetim: moleći se u Duhu Svetome (Jd. 1, 20). I tako, sve crkvene molitve su disanje Duha Svetoga, kao duhovni vazduh i ujedno i svetlost, duhovni plamen, duhovna hrana i duhovna odežda.STRASTI I SUJETNO MAŠTANJE OMETAJU NAŠU MOLITVUMolitva je uznošenje uma i srca ka Bogu (Katih. Mitr. Filareta). Odatle je očigledno da ne može da se moli onaj čiji su um i srce čvrsto vezani za nešto plotsko, na primer za novac, za čast, ili kada neko ima u srcu strasti: mržnju, zavist prema drugima, zato što strasti obično vežu srce, kao što ga Bog širi i daje mu istinsku slobodu.+Pod vidom najviših, najvažnijih predmeta vere, pod vidom najveće svetinje, kakva sujeta, kakva glupa maštanja zaokupljaju vrlo često mnoge od nas! Eto, čovek stoji pred ikonama Gospoda, Majke Božije, Anđela, Arhanđela, Svetoga ili celoga sabora, kod kuće ili u hramu i ponekad umesto molitve, umesto odlaganja svakodnevnih životnih briga za to vreme, on svodi svoje račune i računice, rashode i prihode, naslađuje se dobitkom, žalosti se zbog gubitka prihoda ili prilika u preduzeću (o duševnom prihodu ili gubitku, naravno, ni pomena), ili misli ružno o bližnjem, preuveličavajući njegove slabosti, strasti, podozrevajući ga, zavideći mu, osuđujući ga, ili ako je to u crkvi, zagledajući u lica onih, koji stoje pored njega, takođe kako je ko odeven, ko je dobar, ko nije, ili praveći planove, kako da provede dan, gde da ide, u kakvom zadovoljstvu ili kakvoj sujeti da provede dan i ostalo. I to se često dešava kada se vrši najviša podnebesna tajna Evharistije tj. prečistog Tela i Krvi Gospodnje, - kada smo dužni biti potpuno zauzeti razmišljanjem o tajni koja se savršava radi našeg iskupljenja od grehova, večitog prokletstva i smrti, i o tajni našeg oboženja u Gospodu Isusu Hristu. Kako smo se izopačili, kako smo postali sujetni, a od čega je sve to? Od nepažnje i nemarnosti za svoje spasenje, od pristrasnosti prema prolaznom, od slabe vere ili neverovanja u večnost.+Dok se molimo, u mislima nam se na neobičan način vrte najsvetiji, uzvišeni predmeti uporedo sa zemaljskim, žitejskim, ništavnim: na primer i Bog, i bilo kakav omiljeni predmet, na primer novac, nekakva stvar, odeća, šešir, ili slatko parče nečega, sladak napitak ili nekakvo odlikovanje, krst, orden, lenta i drugo. Tako smo lakomisleni, pristrasni, rasejani! To je valjda svojstveno samo neznabošcima, koji ne znaju za istinitoga Boga i Sina Njegovog Isusa Hrista sa Duhom Svetim, a ne hrišćanima, čije blago nije na zemlji, nego na nebu. Gde je ta živa voda u našem srcu, koja bije životvornim mlazom u srcima, potpuno predanim Bogu? Nje i nema zato što je istisnuta iz njega žitejskim sujetama i ostalim strastima. Ne možete služiti Bogu i mamonu (Mt. 6, 24), govori Istina.+Molitvom često nazivaju ono, što uopšte nije molitva; otišao u crkvu, postojao, pogledao na ikone ili na ljude, na njihova lica i odeću, - kaže: pomolio se Bogu. Postojao je kod

kuće pred ikonom, klimno glavom, izgovorio naučene reči bez razumevanja i saosećanja, i kaže: pomolio se Bogu, mada se mislima i srcem uopšte nije molio, a bio je negde na drugom mestu, sa drugim ljudim i stvarima, a ne sa Bogom.DA LI JE MOGUĆE MOLITI SE UBRZANO?Da li je moguće moliti se ubrzano ne šteteći svojoj molitvi? Moguće je onima koji su se naučili unutrašnjoj molitvi čistim srcem. U molitvi je potrebno da srce iskreno želi ono što moli; da oseti istinu onoga, o čemu govori, a čisto srce to kao da ima u svojoj prirodi. Zato ono može da se moli i ubrzano, a istovremeno i bogougodno, pošto brzina ne šteti istini (iskrenosti) molitve. Ali, oni koji nemaju usrdnu molitvu, treba da se mole polako, očekujući odgovarajući odjek u srcu za svaku reč molitve. A to se ne daje uvek brzo čoveku koji nije navikao na molitveno sozercanje. Zato, izgovaranje reči molitve bez žurbe za takve ljude treba da bude određeno kao obavezno pravilo. Čekaj, dok svaka reč ne odjekne u srcu njoj svojstvenim odjekom.+Spoljašnja molitva se često vrši na štetu unutrašnje, a unutrašnja – na štetu spoljašnje, tj. ako se molim ustima ili čitam, onda mnoge reči ne lažu na srce, ja se dvojim, licemerim; ustima izgovaram jedno, a na srcu mi je drugo; usta govore istinu, a raspoloženje srca se ne slaže sa rečima molitve. A ako se ja molim u sebi, srcem, tada, ne obraćajući pažnju na izgovaranje reči, usredsređujem ga na sadržaj, na njihovu silu, privikavajući srce postepeno na istinu, i ulazim u ono raspoloženje duha, u kakvom su napisane reči molitve, a na taj način malo po malo učim da se molim duhom i istinom, po rečima večne Istine: koji se klanjaju Bogu, u duhu i istini treba da se klanjaju (Jn. 4, 24). Kada se čovek moli spolja, naglas, tada ne može uvek da prati sva kretanja srca, koja su previše brza, zato što mu je neophodno da se pobrine izgovorom spoljašnjeg oblika reči. Na taj način, kod mnogih čtečeva, koji brzo čitaju, stvara se potpuno lažna molitva: oni ustima kao da se mole, po svemu ih vidiš kao blagočastive, a srce spava i ne zna šta usta govore. To se dešava zato što oni žure i ne razmišljaju srcem o onome što govore. Treba se moliti za njih, isto kao što se oni mole za nas; treba se moliti za to da bi njihove reči doprle do njihovog srca i da dišu njegovom toplinom. Oni se za nas mole rečima svetih ljudi, a i mi za njih.+Ko brzo, bez srdačnog razumevanja i saosećanja čita molitve, pobeđivan svojim lenjim i sanjivim telom, taj ne služi Bogu, nego telu svome, svom samoljublju i ruga se Gospodu svojom nezainteresovanošću, neučestvovanjem svoga srca u molitvi: Bog je Duh; i koji mu se poklanjaju, u duhu i istini treba da se poklanjaju (sr. Jn. 4, 24) – nelicemerno. Ma kako bilo lenjo i raslabljeno tvoje telo, ma kako te vuklo u san, pobedi sebe, nemoj da se štediš za Boga, odreci se sebe, da dar tvoj Gospodu bude savršen, daj Bogu srce svoje.+Ne čini u toku molitve ugodnost lenjivom telu – ne žuri se; telo stešnjeno i opterećeno svetim delom, žuri ka kraju, da bi se umirilo ili bavilo plotskim, svakodnevnim delima.MOLITVENO PRAVILO TREBA OBAVLJATI BEZ ŽURBEKada vršimo molitvu – pravilo, posebno po knjizi, ne žuri od reči ka reči, ne osetivši njegovu istinu, ne položivši je na srce, ali čini i neprestano primoravaj sebe da osećaš srcem istinu onoga što govoriš. Tvoje srce će se tome protiviti – nekada lenjošću i okamenjenom neosetljivošću prema onome što čitaš, nekada sumnjom i neverovanjem, nekakvim unutrašnjim ognjem i teskobom, nekada rasejanošću i pribegavanjem

nekakvim zemaljskim predmetima i brigama, nekada prisećanjem na uvredu bližnjega i osećanjem osvete i nenavisti prema njemu, nekada predstavljanjem svetskih zadovoljstava ili predstavljanjem zadovoljstva od čitanja romana i uopšte svetskih knjiga, - ne budi samoljubiv, pobeđuj svoje srce, daj ga Bogu na žrtvu blagoprijatnu. Sine moj, daj Mi srce (Prič. 23, 26), - i tvoja molitva srodiće te, sjediniće te sa Bogom i sa celim nebom, i ti ćeš se ispuniti Duhom i Njegovim plodovima: pravdom, mirom i radošću, ljubavlju, krotošću, dugotrpljenjem i srdačnim umilenjem. Ti bi hteo da brzo završiš molitveno pravilo, da bi dao pokoj iznemoglom telu? Srdačno se pomoli i zaspaćeš najspokojnijim, tihim i zdravim snom. Ne žuri da se moliš bilo kako: tih pola sata molitve vrede kao cela tri sata najzdravijeg sna. Žuriš li se na službu ili na posao? Ustaj ranije, nemoj da prespavaš i pomoli se usrdno; steći ćeš spokojstvo, energiju i uspeh u delima za ceo dan. Srce teži delima žitejske sujete. Prelomi ga; neka njegovo bogatstvo ne bude zemaljska sujeta, nego Bog. Nauči svoje srce da najviše od svega prijanja kroz molitvu za Boga, a ne za svetske sujete, da se ne posramiš u dane bolesti svoje, u času smrti svoje, kao bogati svetskom sujetom i siromašan verom, nadom i ljubavlju. Ako se ne budeš molio ovako, kako sam rekao, onda nećeš imati uspeha u životu i veri niti duhovnog razuma.KADA SE PRIVIKAVAŠ NA POZNATE MOLITVEKada mi prvi put ili retko čitamo nekakve molitve, tada zbog toga što su nam nove čitamo ih rado i sa jakim osećanjem, ali kasnije, što ih češće ponavljamo, to manje osećamo radosti u njima; one prestaju da nas zanimaju i mi sebe sa teškoćom primoravamo da ih čitamo sa ranijim osećanjem. Protiv toga, što se tiče moitava, potrebno je sledeće: Treba sebi predstavljati kao da prvi put čitamo prekrasne molitve, na koje smo navikli i koje su nas tako jako zanimale u prvo vreme, kada smo počeli da ih čitamo; udubljavati se srcem u svaku reč i ceniti svaku reč. Ta pojava u našoj duši je posledica prvorodnog greha – posledica naše prvobitne istrajnosti u istini. I do sada ne možemo nepokolebljivo da se učvrstimou istini: samo što stanemo, a zatim se ubrzo i pokolebamo u njoj. Tako često biva u odnosu na molitvu, tako biva i u odnosu na veru, u druženju sa ljudima, u ljubavi prema Bogu i bližnjem, i vrlini uopšte: svuda se pokazujemo neistrajni u istini.+Kada se moliš Bogu poznatim molitvama, na koje se navikavaš, govori u srcu: Gospode! Ti si uvek jedan i nepromenljiv. Moje srce se menja i hladi prema rečima molitve, međutim, snaga njihova je ista kao što si Ti večno Onaj Koji jesi.MOŽEMO LI SE MOLITI SVOJIM REČIMA?Dobro je ponekad u molitvi reći nekoliko svojih reči, koje odišu plamenom verom i ljubavlju prema Gospodu. Da, a ne uvek samo tuđim rečima razgovarati sa Bogom. Ne treba uvek biti dete u veri i nadi, nego pokazati i svoj razum, reći od srca i svoju reč dobru (sr. Ps. 44, 2), pri tome na tuđe reči nekako naviknemo i hladimo pred njima. I kako je prijatno Gospodu to naše lično tepanje, koje izlazi pravo iz srca koje veruje, koje voli i koje je blagodarno – o tome ne treba ni govoriti; treba samo reći da duša sa svojim rečima Bogu treperi od radosti, sva se rasplamsava, oživljava i blaženstvuje. Kažeš nekoliko reči, a okusiš toliko blaženstva, koja nećeš dobiti u toj meri od najdužih i najdirljivijih tuđih molitava, izgovorenih po navici i neiskreno.BOLJE JE DA SE MOLIŠ KRATKO, ALI SA VATRENOM DUŠOM

Pri molitvi drži se ovog pravila, da je bolje da se kaže pet reči od srca, nego mnoštvo reči jezikom. Kada primetiš da ti je srce hladno i nemaš volje da se moliš, - zastani, zagrej svoje srce nekom živom predstavom, na primer o svojoj grešnosti, o svojoj duhovnoj bedi, siromaštvu i slepoći, ili predstavljanjem velikih neprestanih dobročinstava Božijih prema tebi i rodu ljudskom, posebno hrišćanima, a zatim se moli bez žurbe, sa toplim osećanjem; ako i ne uspeš da pročitaš sve molitve na vreme, nije strašno, a od tople lagane molitve dobićeš neuporedivo više koristi, nego ako bi pročitao sve molitve ali brzo, bez saosećanja. Volim reći pet riječi umom svojim; negoli hiljade riječi jezikom (1. Kor. 14, 19). Ali razume se vrlo dobro bi bilo ako bismo mogli sa dužnim saosećanjem da kažemo u molitvii mnoštvo reči. Gospod neostavlja one, koji se trude za Njega i dugo stoje za Njega, i koliko oni mere, meri i On, i srazmerno obilju istinitih reči njihovih molitava, šalje u njihovu dušu obilje duhovne svetlosti, duhovne topline, mira i radosti. Dobro je dugo i neprestano moliti se, ali ne mogu svi primiti tu riječ do oni kojima je dano; ko može primiti neka primi (Mt. 19, 11-12). Ko ne može da izdrži duge molitve, bolje je da se moli kratko, ali sa vatrenom dušom.+Neki smatraju za svu svoju blagočestivost i ispravnost pred Bogom čitanje svih predviđenih molitava, ne obraćajući pažnju na spremnost srca za Boga, na svoje unutrašnje ispravljanje; na primer, mnogi tako iščitavaju pravilo pred pričešće. Međutim, ovde pre svega treba obratiti pažnju na ispravljanje i spremnost srca da primi Svete Tajne; ako je srce u utrobi tvojoj u pravilnom nastrojenju, po milosti Božijoj, ako je ono spremno da sretne Ženika, onda neka je slava Bogu, premda i nisi uspeo da pročitaš sve molitve. Carstvo Božije nije u riječi nego u sili (1. Kor. 4, 20). Dobra je poslušnost u svemu majci Crkvi, ali sa razboritošću, i ako je moguće, koji mogu da prime – dugu molitvu – neka prime. Ali ne mogu svi primiti tu riječ (Mt. 19, 11); ako je pak duga molitva nespojiva sa vatrenošću duha, bolje je satvoriti kratku, ali vatrenu molitvu. Seti se da je jedna reč mitara, izrečena od vatrenog srca, opravdala njega. Bog ne gleda na mnoštvo reči, nego na raspoloženje srca. Najvažnije je – živa vera srca i toplo pokajanje zbog grehova.TREBA I U VRLINI IMATI RAZUMBudi umeren u svim religioznim delima, i u vrlini imaj meru, srazmerno svojim snagama, prema vremenu, mestu, predhodnim teškoćama, potrebna je blagorazumnost. Dobro je, na primer, moliti se čistoga srca, ali ako uskoro ne bude podudaranja molitve sa snagama (energijama), različitim okolnostima, mestom i vremenom, sa predhodnim teškoćama, onda ona više neće biti vrlina. Zato apostol Petar kaže: pokažite u dobrodjetelji razum (tj. ne prepuštaj se samo srcu), u razumu uzdržanje, a u uzdržanju trpljenje. (2. Pt. 1, 5-6).JUTARNJA MOLITVADa bi se proveo sav dan savršeno sveto, mirno i bezgrešno, jedinstveno sredstvo za to je najiskrenija, vatrena molitva ujutru po ustajanju od sna. Ona će da uvede u srce Hrista sa Ocem i Duhom Svetim i na taj način dati silu i moć duši protiv zlih napasti; samo treba čuvati svoje srce.+Jutarnja molitva. Bože! Tvorče i Vladiko sveta! Pogledaj milostivo na stvorenje Tvoje, neka živi ukrašeno Tvojim Božanskim likom, u ovim jutarnjim časovima; neka prosvetli Tvoje oko, u tminama još jače od sunčevih zraka, moju dušu tamnu i umrtvljenu grehom. Odagnaj od mene uninije i lenjost, daruj mi veselje i duševnu bodrost, da s radosnim

srcem slavim Tvoju dobrotu i svetost, Tvoju bezgraničnu uzvišenost, Tvoja beskrajna savršenstva u svakom trenu i na svakom mestu. Jer Ti si Tvorac moj i Vladika života moga, Gospode, i Tebi priliči slava od razumnih stvorenja Tvojih u svakom času sada i uvek i u vekove vekova. Amin.VEČERNJE PRAVILOKako lako i brzo može da nas spasi Gospod! U tren oka, neočekivano, neprimetno. Često sam u toku dana bio veliki grešnik, a uveče, posle molitve, odlazio sam na počinak opravdan i belji od snega blagodaću Svetoga Duha, sa najdubljim mirom i sladošću u srcu! Kako je lako Gospodu da nas spasi u večeri našeg života, pri zalasku naših dana! O, spasi, spasi me, preblagi Gospode, primi me u Carstvo Tvoje Nebesko! Tebi je sve moguće. Svome Gospodu stojim ili padam, stojim: jer je silan Bog koji nas podiže (sr. Rim. 14, 4).+Nekada se čovek moli, naizgled usrdno, ali njegova molitva ne donosi mu plodove mira i radosti srca u Duhu Svetome. Otkuda to? Otuda što, moleći se po napisanim molitvama, on se nije kajao iskreno za one grehe, koje je učinio tog dana, kojima je oskrnavio svoje srce, taj hram Hristov, i kojima je razgnevio Gospoda. No seti ih se, pokaj se sa svom iskrenošću osudi sebe nepristrasno i toga časa useliće se u srce mir, koji prevazilazi svaki um (Fil. 4, 7). U crkvenim molitvama postoji nabrajanje grehova, ali ne svih, i često upravo ti i ne bivaju pomenuti, kojima smo svezali sebe; treba obavezno sami da ih nabrojimo u toku molitve sa jasnim saznanjem o njihovoj važnosti, sa osećanjem smirenosti i sa skrušenim srcem. Otuda se u večernjim molitvama govori kod nabrajanja grehova: ili to i to, ili je to učinio rđavo, tj. daje se nama na volju da spomenemo te ili druge grehe.+Sa odlučnim srcem izgovarajte reči molitve. Moleći se uveče, ne zaboravljajte da iskažete u molitvi Duhu Svetom, sa svom iskrenošću i skrušenošću srca, one grehove, u koje ste upali prošlog dana; nekoliko trenutaka toplog pokajanja – i vi ste očišćeni Duhom Svetim od svake nečistote, i belji od snega, i suze, koje očišćuju srce, poteći će iz vaših očiju, i bićete odeždom pravde Hristove pokriveni i sa Njim sjedinjeni, kao i sa Ocem i Duhom.+U molitvi je potrebno iskreno žaljenje zbog svojih grehova i iskreno pokajanje: nabrajajući grehove spomenute u molitvama, govoriti ih, osećajući srcem, kao da su sopstveni. Još je potrebna i vatrena želja da se ponovo ne zgreši istim pomenutim gresima.+Ne budi pristrasan ne samo prema jelu i piću, prema odeći, prema prostranom i luksuznom stanu, prema bogatom pokućstvu, nego ni prema svom zdravlju, čak ni prema svom životu ne treba ni najmanje da budeš pristrasan, predavši ceo svoj život volji Gospoda i govoreći: jer je meni život Hristos a smrt dobitak (Fil. 1, 21). Ko mrzi život svoj na ovome svijetu, sačuvaće ga za život vjećni (Jn. 1, 21). Ko mrzi život svoj na ovome svijetu, sačuvaće ga za život vječni (Jn. 12, 25). Pristrasnost prema prolaznom životu, prema zdravlju vodi do udaljavanja od zapovesti Božijih, do povlađivanja telu, do narušavanja postova, do udaljavanja od savesnog izvršavanja obaveza službe, do uninija, netrpeljivosti i razdražljivosti. Nikada ne zaspi uveče pre večernjeg pravila da ne bi otežalo tvoje srce od neblagovremenogsna i da ga ne bi sprečio vrag okamenjenom

neosetljivošću za molitvu. Budite trezveni i bdite (1. Pet. 5, 8). Bdite i molite se da ne padnete u napast (Mt. 26, 41). Stražite dakle, jer ne znate dana ni časa u koji će Sin Čovječiji doći (Mt. 25, 13). Stražite dakle; jer ne znate kada će doći gospodar kuće, uveče ili u ponoći ili u poj pijetlova ili ujutru; da ne dođe iznenada i nađe vas da spavate. A što vama govorim, svima govorim: Stražite! (Mk. 13, 35-37).MOLITVE ZA OPRAŠTANJE I OTPUŠTANJE GREHOVAMolitvom mi zadobijemo oproštaj grahova. – Sav dug onaj oprostio sam ti, jer si me molio (Mt. 18, 32). Iskustvo govori to isto.+Treba se umivati od prljavštine, a molitva je umivanje od duhovne prljavštine, tj. od grehova, naročito – suzna.+Kada se moliš za oproštaj grehova svojih, ukrapljuj se uvek verom i nadom u milosrđe Božije, spremno uvek da prašta naše grehe po iskrenoj molitvi, i na sve načine boj se da ne bi u srce dospelo očajanje, koje se izražava teškim uninijem srca i prinuđenim suzama. Šta su tvoji gresi naspram milosrđa Božijeg, ma kakvi oni bili, samo ako se ti iskreno pokaješ za njih! A često biva da se čovek moli i bez nade u srcu, da će njegovi gresi biti oprošteni, kao da ih smatra višim od Božijeg milosrđa. Zbog toga, zaista, i ne dobija oproštaj, mada će da prolije izvore nevoljnih suza, i sa tužnim, stešnjenim srcem odlazi od darežljivog Boga, - toga je i dostojan: verujte da ćete primiti, govori Gospod, i biće vam (Mk. 11, 24). Neverovanje u dobijanje traženog od Boga – hula je na Boga.+Ako sagrešiš nešto pred Bogom (a grešimo previše svakog dana), odmah govori u svom srcu sa verom u Gospoda, koji pazi na vapaj tvoga srca, sa smirenim saznanjem i osećanjem svojih grehova, psalam Pomiluj me, Bože, po velikoj milosti Tvojoj, i pročitaj usrdno čitav psalam; ako nije dejstvovao prvi put, ponovi još jednom, samo pročitaj još usrdnije, još osećajnije i tada će brzo da ti zasija od Gospoda spasenje i mir tvojoj duši. Tako se uvek skrušavaj: to je verno, dokazano sredstvo protiv greha. Ali, ako ne dobiješ olakšanje, krivi samog sebe; znači da si se molio bez skrušenosti, bez smirenog srca, bez čvrste želje da od Boga dobiješ oproštaj grehova; znači, slabo te je ranio greh.+U molitvi je neophodno najiskrenije traženje ispravljanja.U MOLITVI TREBA ISKRENO ŽELETI ONO ZA ŠTA SE MOLIŠU molitvi je potrebno, kao prvo, da predmet molitve bude izrečen određeno, ili u krajnjem slučaju, da u srcu bude jasno saznanje i želja za njim; kao drugo, da ta želja bude iskazana sa osećanjem i živom nadom u milost Vladike ili Božije Matere; kao treće, potrebna je čvrsta namera da se ubuduće ne greši i da se u svemu tvori volja Božija: eto si zdrav, više ne griješi, da ti ne bude gore (Jn. 5, 14).+Onom ko se moli za sebe ili za druge ljude, radi buđenja njegovog uspavanog srca i savesti, treba postaviti ovakvo pitanje: da li je tebi potrebno to, za šta se ti, kao što se vidi moliš, i želiš li ti da to dobiješ? Želiš li, na primer, iskreno ispravljanje i sveti život sebi i drugim ljudima?MOLITVA GOSPODNJAHrišćanine! zapamti i uvek nosi u mislima i srcu velike reči molitve Gospodnje: Oče naš, koji si na nebesima! (upamti, ko je naš Otac? Bog – Otac naš, ljubav naša; ko smo mi? mi

smo deca Njegova, a među sobom smo braća; u kakvoj su ljubavi među sobom dužna da žive deca takvog Oca? Da ste djeca Avramova, činili biste djela Avramova, Jn. 8, 39; pa kakva smo dela mi dužni da činimo?). Da se sveti ime Tvoje,da dođe Carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja. Hleb naš nasušni daj nam danas (hleb naš – sve je zajedničko, - a ne moj; samoljublje treba da bude izgnano iz srca dece Božije: mi smo jedno), i oprosti nam dugove naše (hoćeš i voliš da ti Bog oprosti grehe, za uobičajeno smatraj praštanje greha i ljudima, koji su zgrešili protiv tebe, znajući da je ljubav dugotrpeljiva i milosrdna).Ne uvedi nas u iskušenje (i sam se ne upuštaj u iskušenje; ne daj nozi tvojoj da se spotiče, niti će zadremati čuvar tvoj. Gospod je pokrov tvoj na desnoj ruci tvojoj, Ps. 120; 3, 5). No izbavi nas od zloga. (Nemoj da mu se svojevoljno predaješ i Gospod te neće njemu predati.) Jer Tvoje je Carstvo (priznaj jednoga Cara Boga i Njega jedinom služi) i sila (u Njegovu svemoguću silu se uzdaj) i slava (za Njegovu slavu revnuj svom snagom i celog života svog) u vekove (On je večni Car, a carstvo satane uskoro će da prođe kao razbojničko, lažno). Amin. Sve je to istinito. Sećaj se te molitve više od svega i češće je u mislima izgovaraj i razmišljaj o njoj, šta znači u njoj svaka reč, izraz i molba.+U duhu i istini klanjajte se Bogu. U istini – na primer, ti govoriš: da se sveti ime Tvoje. Postoji li u tebi stvarna želja da se ime Božije sveti dobrim delima ljudi, a i tvojim? ti govoriš: da dođe Carstvo Tvoje, želiš li ti na samom delu da nastupi Carstvo Božije? Želiš li da budeš obitalište Duha Božijeg, a ne obitalište greha; ne želiš li ti radije da živiš u gresima? govoriš: da bue volja Tvoja i na nebu i na zemlji, ne tražiš li ti pre svoju volju, nego Božiju? Baš tako! Govoriš: hleb naš nasušni daj nam danas, ne govoriš li ti u svom srcu nešto drugo: meni nije potrebno da od Tebe molim to; ja imam i bez moljenja, neka tako traže oni, koji nemaju; ili sa pohlepom ištemo mnogo i nismo zadovoljni sa malim, ili onim što nam je Bog dao, ne blagodarimo za ono, što imamo, a treba blagodariti; moliš u molitvi Boga: i oprosti nam dugove naše, kao što i mi opraštamo dužnicima svojim, a ne misliš li i sam: ja nisam Bog zna kakav grešnik; ja, čini mi se, ne živim lošije od drugih i nema potrebe da molim oproštaj dugova mojih ili grehova, ili moleći se, imaš li ti kakvo nezadovoljstvo, gnev, i na taj način, ti drsko lažeš u molitvi Boga, govoriš: ne uvedi nas u iskušenje, a ne nalećeš li i ne ustremljuješ li se i sam bez iskušenja na svakakve grehe? govoriš: izbavi nas od nečastivoga, a ne živiš li i sam u društvu sa nečastivim ili sa zlom svake vrste, čiji je upravitelj đavo? Gledaj da tvoj jezik ne bude u neskladu sa srcem; pazi, ne laži, Gospoda u svojoj molitvi. To imaj uvek u vidu, kako kada čitaš molitvu Gospodnju, tako i kada čitaš i druge molitve; pazi da li je u skladu tvoje srce sa onim šta izgovara jezik?NA KRAJU JUTARNJIH I VEČERNJIH MOLITAVA SLEDI PRIZIVANJE SVETIHNa kraju domaćih jutarnjih i večernjih molitava prizivaj svete: patrijarhe, proroke, apostole, svetitelje, mučenike, ispovednike, prepodobne, isposnike ili podvižnike, besrebrenike, - da bi, videći kod njih ispunjenje svih vrlina i sam počeo da im podražavaš u svim vrlinama. Kod patrijarha uči se detinjoj veri i poslušnosti Gospodu; kod proroka i apostola – revnosti za slavu Božiju i za spasenje duša ljudskih; kod svetitelja – revnosti za propovedanje reči Božije i uopšte pisanjem uzimati udela u proslavljanju imena Božijeg, kad god je to moguće, u učršćivanju vere, nade i ljubavi kod hrišćana; kod mučenika i ispovednika – čvrstini za veru i blagočešću pred ljudima neverujućim i bezbožnim; kod isposnika – raspinjanju tela sa strastima i pohotama, molitvi i bogomisliju; kod besrebrenika – nesticanju i besplatnoj pomoći onima koji imaju potrebu.

NEOPHODNOST POMINJANJA ŽIVIH I UPOKOJENIHNeki govore: čemu pominjanje imena upokojenih ili živih u molitvi za njih? Bog kao sveznajući i Sam zna ta imena, zna i potrebe svakoga. Ali oni, koji tako govore, zaboravljaju ili ne znaju važnost molitve, ne znaju kako je važna od srca izgovorena reč, zaboravljaju da se pravosuđe Božije i milost Božija priklanjaju našom srdačnom molitvom, koju Gospod po dobroti Svojoj uzima u zaslugu samim umrlima ili živima, kao članovima jedinstvenog tela Crkve. Takvi ne znaju, da se i Crkva prvorodnih, zapisanih na nebesima (Jev. 12, 23), po ljubavi svojoj stalno moli za nas Bogu, i baš spominje pred Bogom posebno imena onih ljudi koji im se mole, - molitva za molitvu. Mi smo pominjali njih, oni – nas. A ko ne pominje iz ljubavi svoje, bližnje svoje u molitvi, taj sam neće biti pomenut i neće se ni sam udostojiti pominjanja. – Mnogo znači u molitvi jedna reč vere i ljubavi. Mnogo može molitva pravednog (Jak. 5, 16).U MOLITVI ZA ŽIVE I UMRLE NEOPHODNO JE DA SE ONI USRDNO POMINJUMoleći se za žive i umrle i izgovarajući njihova imena, potrebno je od sveg srca, sa ljubavlju izgovarati ta imena, kako bi nosili u duši ta lica, čija se imena pominju kao dojilja kada neguje svoju djecu (1. Sol. 2, 7), i pamtili da su oni udovi naši i udovi Hristovog tela (sr. Ef. 4, 25; 5, 30); nije dobro da se pred licem Božijim samo nabrajaju jezikom njihova imena bez učešća i ljubavi srca. Treba da se pomisli da Bog gleda na srce, - da i oni, za koja se molimo potrebuju baš to od nas, prema dugu hrišćanske ljubavi, bratske saosećajnosti i ljubavi. Velika je razlika između bezosećajnih nabrajanja imena i njihovog usrdnog pominjanja: jedno od drugog razlikuje se kao nebo i zemlja. Ali, ime Samog Gospoda, Prečiste Njegove Majke, Svetih Anđela i Svetih Božijih ljudi po preimućstvu treba prizivati uvek čistog srca, sa verom i plamenom ljubavlju; uopšte, reči molitve ne treba prebirati samo jezikom, kao da vrtiš prstom u knjizi listove papira ili kao da brojiš novac; trebalo bi da reči izviru kao izvor žive vode iz svoga vrela, da bi bile iskreni glas srca, a ne kao tuđa pozajmljena odeća, iz tuđih ruku.+Kada se glasno ili u sebi moliš za druge, na primer za svoje ukućane ili za druge, iako to oni i nisu tražili od tebe, - moli se za njih sa takvom istom toplinom i usrdnošću, kao što se moliš za sebe. Seti se zapovesti zakona: Ljubi bližnjega svoga kao samog sebe (Mt. 19, 19; 22, 39; Lev. 19, 18). U svim slučajevima pazi na to, tj. voli bližnjeg kao sebe. Ne budi lukav pred Gospodom, koji ispituje srca i bubrege (Jer. 11, 20; Otk. 2, 23; Ps. 7, 10), da On ne prezre tvoju molitvu kao sujetnu i lažnu.NAŠA MOLITVA U IME SVIH, POĐUJE NAS NA NEPRESTANU UZAJAMNU LJUBAVNa šta nas pobuđuje Sveta Crkva kada i u domaćoj i u crkvenoj molitvi stavlja u naša usta molitve u ime svih, a ne u ime jednoga? Pobuđuje nas na neprestanu uzajamnu ljubav, da bismo uvek i u svemu, u molitvi i u svakodnevnom obraćanju, voleli jedni druge, kao sebe, da bismo podražavajući Boga u tri Lica, koja sačinjavaju najviše jedinstvo, i sami bili jedno od mnogih sastavljeno. Da svi jedno budu, kao Ti, Oče, što si u Meni i Ja u Tebi; da i oni u Nama jedno budu (Jn. 17, 21). Molitva je zajednička za sve i u životu nas uči da delimo svakodnevne potrebe sa drugima, da bi i u životu kod nas sve bilo zajedničko kao jedno, da bi se u svemu videla uzajamna ljubav, takođe da bi sve svoje sposobnosti upotrebljavali u korist drugih, ko kako može, da ne bi skrivali svoj talenat u zemlju, da ne bi bili egoisti i lenjivci. Ako si mudar – daj savet onom koji nije

mudar; ako si obrazovan – nauči neukog; ako si jak – pomozi nejakome; ako si bogat – pomozi siromahu.NEOPHODNO JE MOLITI SE ZA SVEKada se moliš, trudi se da se više moliš za sve, nego za sebe samoga, i za vreme molitve živo predstavljaj sve ljude zajedno sa sobom kao jedno telo, a svakog odvojeno kao ud tela Hristovog i kao svoj sopstveni ud: jer smo udovi jedan drugome (Ef. 4, 25); moli se za sve tako, kao što se moliš za sebe, sa istom takvom iskrenošću i toplinom; njihove nemoći, bolesti smatraj svojim nemoćima i bolestima; njihovo duhovno neznanje, njihove grehe i strasti – svojim neznanjem, svojim gresima i strastima; njihova iskušenja, napasti i raznovrsne nevolje – svojim iskušenjima, napastima i nevoljama. Takvu molitvu sa velikom blagonaklonošću prima Otac Nebeski – taj zajednički za sve sveblagi Otac, ne gleda ko je ko (Rim. 2, 11), nema ni sjenke promjene (Jak. 1, 17), ta Ljubav, koja je bezgranična, svu tvar obuhvata i čuva.+U molitvi treba da imamo na umu da smo mi udovi jedan drugom i treba da se molimo za sve, kao što molitva Oče naš ukazuje. Apostoli i svi sveti su primer toga. Ako budeš to imao na umu i ako se budeš molio za druge, onda će se i sveti Anđeli moliti za nas, kao članovi jednog Carstva Hristovog, jedne Crkve, jednog tela. I kakvom mjerom mjerite, onakvom će vam se mjeriti (Mt. 7, 2).MOLITVE KOJE VRŠIMO PO NEČIJOJ MOLBI ZA NEKOGANe propuštaj priliku da se moliš za nekog čoveka na njegovu molbu ili za njega na molbu njegove rodbine, prijatelja, poštovalaca ili poznanika. Gospod sa blagonaklonošću gleda na molitvu naše ljubavi i na našu smelost pred Njim. Osim toga, molitva za druge je veoma korisna i onome ko se moli za druge; ona čisti srce, utvrđuje veru i nadu u Boga i rasplamsava ljubav prema Bogu i bližnjem. Moleći se, govori: Gospode! Ti možeš to i to da učiniš onome slugi Tvome; učini mu to, jer ime je Tvoje – Svemogući i blagi Čovekoljubac. Akomi, zli budući, umijemo dare dobre davati ne samo svojoj deci, nego i tuđoj, koliko ćeš Ti više dati svih mogućih dobara onima koji Te mole? (Mt. 7, 11)+Ne budi lenj da se moliš usrdno za druge, na njihovu molbu ili sam od sebe i zajedno sa njima – i dobićeš milost od Boga: blagodat Božiju u srcu kojom ćeš se naslađivati i ukrepljivati u veri i ljubavi prema Bogu i bližnjem. To su reči istine; one izlaze iz iskustva. Mi se obično ne molimo baš rado, nego više po nuždi ili navici, molimo se za druge bez punog učestvovanja srca; trebaš sebe prinuditi da se moliš od sveg srca, sa velikom verom, sa velikom smelošću, da dobijemo veliku i bogatu milost od milosrdnog i mnogodarežljivog Boga. Ali neka ište, rečeno je, s vjerom, ne sumnjajući ništa; jer koji sumnja on je kao morski val što ga vjetar podiže i vitla (Jak. 1, 6). Gospodu, tome zajedničkom Ocu svih, prijatno je kada se mi sa voljom, sa verom i ljubavlju molimo jedan za drugoga, jer On jeste Ljubav, spremna da pomiluje sve zbog uzajamne ljubavi. Sveti Duh je rekao: molite se Bogu jedni za druge, da ozdravite (Jak. 5, 16). Vidiš, kako je prijatna Bogu i delotvorna molitva jednih za druge.KAKO SE MOLITI ZA ISPRAVLJANJE BLIŽNJIHAko želiš nekoga da ispraviš od nedostataka, ne misli da ćeš ga ispraviti samo svojim sredstvima: sami mi više kvarimo stvar svojim sopstvenim strastima, na primer gordošću i proizišlom od toga razdražljivošću; No prenesi na na Gospoda brigu svoju (Ps. 54, 23) i pomoli se Njemu koji ispituje naša srca i bubrege (sr. Ps. 7, 10), od sveg srca, da bi On

Sam prosvetlio um i srce čoveka; ako On uvidi da tvoja molitva diše ljubavlju i izlazi od sveg srca, onda će sigurno da ispuni želje tvoga srca i ti ćeš uskoro reći videvši promenu u onom za šta se moliš: ova je izmena desnice Višnjega (Ps. 76, 11).+Za oproštaj sagrešenja drugih moli se onako kako se moliš i za oproštaj svojih sagrešenja, kada oni poražavaju tugom i teskobom tvoju dušu, pobeđuju te bolećivošću, u skrušenju srca i sa suzama moliš Boga za pomilovanje; podjednako se moli i za spasenje drugih, kao i za svoje sopstveno. Ako dostigneš to i pretvoriš u naviku, onda ćeš dobiti od Gospoda obilje duhovnih darova, darova Duha Svetoga, Koji voli dušu koja saoseća u spasenju drugih zato što Sam On, Svesveti Duh, na sve načine hoće da spase sve nas, samo da Mu se moli za nas uzdisajima neizrecivim (Rim. 8, 26).+Gospodu, kao najčedoljubivijem Ocu, prijatno je kada se mi iskreno molimo za ljude – Njegovu decu, i kao što roditelji, na molbu dobre i blagonaravne dece svoje, miluju nevaljalu, ćudljivu i zlonaravnu decu, tako Otac Nebeski, posle molitve onih koji su Njegovi (2. Tim. 2, 19) ili posle molitava sveštenika Njegovih, obučenih blagodaću, za narod, miluje i nedostojne, kao što je pomilovao i milovao nepokorni i roptajući jevrejski narod u pustinji na molitve Mojsija. Ali, kakva je to vatrena molitva bila!+Post Mojsijev – za neuzdržljivost Izrailjaca. Stradanja Svetih – za našu razneženost; njihovi postovi i odricanja – za naše nauzdržanje i raskoš; njihove vatrene molitve – za nas lenje za molitvu. Post Gospoda našeg Isusa Hrista – za naše neuzdržanje. Njegove raširene ruke na krstu – za naše pružene ruke prema zabranjenom drvetu i prema svemu zabranjenom po Božijim zapovestima. Zamenjivost naših molitava za druge – za opravdanje onih, za koje se molimo; zamenjivost naših podviga i vrlina za druge, na primer – molitve i milostinje za umrle i za žive. Tako su molitve sa suzama majke Avgustinove za sina svoga spasile Avgustina.KAO DA SE MOLIMO ZA: 1) GORDOG I NEPOKORNOG, 2) ZLOBNOG, 3) SREBROLJUBIVOG I SEBIČNOG, 4) ZAVIDLJIVOG, 5) PIJANICU, 6) STOMAKOUGODNIKAKada kod bližnjega vidiš nedostatke i strasti, moli se za njega; moli se za svakog, čak i za svog neprijatelja. Ako vidiš gordog i nepokornog brata, koji se gordeljivo prema tebi ili drugima ophodi, moli se za njega da bi Bog prosvetio njegov um i zagrejao njegovo srce ognjem blagodati Svoje, govori: Gospode, nauči slugu Tvoga, koji je u đavolsku gordost upao, krotosti i smirenosti, i odagnaj od njegovog srca mrak i breme satanske gordosti! Ako vidiš zlobnog, moli se: Gospode, učini dobrim slugu Tvoga blagodaću Tvojom! Ako vidiš srebroljubivog i sebičnog, govori: Riznico naša netruležna i Bogatstvo neiscrpno! Daruj ovom slugi Tvome, stvorenome po slici i prilici Tvojoj, da pozna varljivost bogatstva, i da je sve zemaljsko – sujeta, senka i snovi. Dani svakog čoveka su kao trava ili kao paučina, a Ti si jedini bogatstvo, odmor i radost naša! Kada vidiš zavidljivog, moli se: Gospode, prosvetli um i srce ovog sluge Tvoga ka poznanju velikih, bezbrojnih i neispitanih darova Tvojih, koje prima iz neizrecivog milosrđa Tvog i zbog oslepljenosti od strasti svojih zaboravi Tebe i darove Tvoje bogate, i ubraja sebe u siromahe, iako si Ti bogat blagom Svojim. Toga radi on gleda sablažnjivo na dobra sludu Tvojih, kojima o! neiskazana Dobroto obasipaš sve, no svakoga po sili njegovoj i po nameri volje Svoje. Preblagi Vladiko, skini koprenu đavola sa očiju srca sluge Tvoga i daruj mu srdačnu

skrušenost i suze pokajanja i blagodarnosti, da se ne obraduje vrag zbog njega, da ga je živog ulovio i potčinio njegovu volju svojoj volji i da je ne otrgne iz Tvojih ruku. Kada vidiš pijanoga, govori srcem: Gospode, pogledaj milostivo na slugu Tvoga privučenog prevarom stomaka i telesnog veselja, daruj mu da upozna sladost uzdržanja i posta, i plodove duha, koji proističu od njega. Kada vidiš strasnog prema jelima onoga koji svoje blaženstvo u njih polaže, govori: Gospode, najslađi Hlebe naš, nikada potrošivi, no postojani u životu večnom, očisti slugu Tvoga od skverni prejedanja, koja od njega stvara plot i tuđega Duhu Tvome, i daruj da spozna sladost Tvoje životvorne duhovne hrane koja je Telo i Krv Tvoja i sveta, živa i delotvorna reč Tvoja. – Tako, ili na sličan način, moli se za sve koji su zgrešili i ne usuđuj se da ikoga prezireš za njegov greh ili da mu se svetiš, jer time bi se samo povećale rane onih koji su zgrešili; ispravljaj savetima, pretnjama i kaznama, koje bi poslužile kao sredstvo za prekidanje ili obustavljanje zla u granicama umerenosti.MOLITVA ZA POKOJNIKE – VELIKO DOBROČINSTVO ZA NJIHUmrli čovek je živo biće: Bog nije Bog mrtvih nego živih; jer su Njemu svi živi (Lk. 20, 38). Njegova duša nevidljivo lebdi iznad tela i na mestima, gde je volela da boravi. Ako je ona umrla u gresima, onda ne može sebi da pomogne da se izbavi od njihovih uza i ima veliku potrebu za molitvama živih ljudi, posebno Crkve – najsvetije neveste Hristove. Prema tome, molićemo se iskreno za umrle. To je veliko dobročinstvo za njih, veće dobročinstvo nego za žive.+Kada se budeš molio za upokojenje duše usnuloga, primoraj sebe da se pomoliš za njega od sve duše, znajući da je to osnovni dug tvoj, a ne samo sveštenika i klirika. Zamisli, koliko je neophodan usnulom pokoj i koliko mu je potrebna molitva živih, pošto je ud jednog tela Crkve, - kako zli dusi osporavaju kod Anđela njegovu dušu i kako ona strepi ne znajući kakav će da bude njen udeo zauvek. Mnogo znači pred Vladikom molitva vere i ljubavi za usnuloga. Zamisli još, kako je neophodan za tebe pokoj kada te svežu okovi grehopada i kako se tada ti usrdno, s kakvom iskrenošću, žarom i snagom moliš Gospodu i Prečistoj Bogorodici, i kako se raduješ i toržestvuješ kada posle usrdne molitve dobiješ izbavljenje od grehova i duševni mir. Priloži to i duši preminulog: i njegovoj duši takođe je potrebna molitva – sada već tvoja, zato što sama ne može da se moli plodotvorno; i njegovoj duši je potreban pokoj, koji ti možeš da izmoliš za njega toplom molitvom, sa dobročinstvom u korist njegove duše i posebno prinošenjem za njega Beskrvne Žrtve.+Za usnule se moli tako, kao da se tvoja duša nalazi u adu, u plamenu, kao da se ti sam mučiš; osećaj njihove muke svojim srcem i vatreno – vatreno se moli za njihovo upokojenje u mestu svetlom i cvetnom, i u mestu odmora.+Moli se Gospodu za upokojenje umrlih praotaca, otaca i braće svoje svakodnevno, jutrom i uveče, da u tebi živi sećanje na smrt i da se u tebi ne ugasi nada u budući život posle smrti, da se smirava svakodnevno duh tvoj mišlju o tvom brzoprolaznom životu.ĐAVO I NAŠA PLOT TRUDE SE DA SPREČE MOLITVUOd preblagog i darežljivog Boga mogu da se dobiju molitvom vere sva duhovna i neophodna materijalna blaga, samo kada bi želja za tim bila iskrena i molitva vatrena. I kakve nam molitve Crkva stavlja u usta! Onakve kakvima je moguće privoleti Gospoda na svaku milost prema nama, na svaki dobri dar. Vrag, znajući blagost Božiju i snagu

molitve, na sve načine se trudi da nas odvrati od molitve ili za vreme molitve rasejava naš um, zadržava nas raznim strastima i pristrašćima žitejskim ili žurbom, smutnjom i drugim.+Evo, ti se moliš, tvoja molitva vrši se uspešno, ti imaš unutrašnje osvedočenje da je Gospod čuje i da je blagonaklon prema njoj; imaš mir u mislima, lako ti je i sldosno na srcu; ali pred kraj tvoje molitve zbog najneznatnijeg slabljenja tvoga srca i pomisli, u tvoje srce ubacuje se nekakvo teško breme, oganj koji raslabljuje srce i ti osećaš krajnju težinu molitve i odvraćanje od nje umesto pređašnje lakoće i raspoloženja prema njoj. Ne očajavaj, prijatelju, - to su podvale vraga, koji voli da nam se podsmeva, posebno na kraju naših blagočestivih zanimanja, da bi smo upali u unije i ujedno upropastili sve svoje ranije napore u svetom delu. Nauči iz toga da ubuduće ne gasiš svoj duh ni na trenutak u toku molitve, da se moliš u duhu i istini neraslabljeno i ne obmanjuj Gospoda u molitvi ni jednom rečju, tj. ni jednu reč ne izgovaraj pritvorno, licemerno, neka cela tvoja molitva bude samo izražavanje istine, lira Duha Svetoga, i ni jednom rečju ne služi laži vražijoj i ne budi truba đavolova. A za skidanje vražijeg bremena sa tvoje duše i za gašenje njegovog ognja pomoli se usrdno Gospodu, priznajući pred Njim od srca svoju krivicu – licemerje za vreme vršenja molitve, - i dobićeš olakšanje i mir. Ne žuri se, sve govori i radi mirno. Uspećeš. Vrag užurbava i smućuje, jer od smućene užurbanosti nema koristi.+Kada za vreme molitve tvojim srcem ovlada uninije i seta, znaj da to dolazi od đavola, koji se na sve načine trudi da te zaustavi u molitvi. Jačaj, hrabri se, i misleći na Boga, odagnaj to ubistveno osećanje. Zapamtite: ako ne u mislima, a ono u srcu vrag često pojačava hule na ime Boga Svedržitelja. U čemu se sastoji ta hula na Boga u srcu? Sumnja, neverovanje, uninije, netrpljenje Božijih pouka i roptanje, - sve strasti. Neverovanjem u istinu i blagost Božiju vrag izriguje hulu na istinu, blagost i svemoć Božiju; uninijem – takođe na Njegovu blagost, uopšte porivom ljudskih strasti huli na sveblagi Promisao i istinitost Božiju.+Ne daj da te u molitvi pobedi telo i vrag, koji dejstvuje kroz njega; ne laži jezikom svojim, no govori istinu u srcu svom (Ps. 14, 3); tako misli i osećaj sam, kao što govoriš u molitvi, a ne kao da ti je na jeziku med, a na srcu led; jednom će da pobedi vrag, nakon toga ćeš već morati da braniš sebe, svoju slobodu od njega, kao vragom osvojeno parče zemlje, a tvoje srce će da odstupi od Gospoda. Ničim ne podcenjuj duhovni život, ništa ne smatraj malim i da ne zaslužuje veliku pažnju: kroz male grehove đavo vodi do velikih. Najvažnije pri tome je: da se trudiš da budeš svagda srcem u istini. Kada je teže boriti se sa telom, tada i pokaži svoju čvrstinu, tada nemoj da slabiš u borbi, kao dobri vojnik Hristov.+Pri lenjosti i okamenjenosti srca ljudi se ponekad zbog malodušnosti i nestrpljenja ponašaju preterano slobodno s Bogom u molitvi i dozvoljavaju sebi razne čudne stvari u glasu i kretanju, koje označavaju: nestrpljenje, nezadovoljstvo, roptanje i čak drskost prema Bogu. Na sve načine se treba čuvati od toga i savladavati svoju lenjost. Treba pobeđivati vraga i svoje strasti.O MOLITVI ISUSOVOJ

Dve sile, potpuno suprotne među sobom, utiču na mene: sila dobra i sila zla, sila životna i sila smrtonosna. Kao duhovne sile, one su obe nevidljive. Sila dobra, posle slobodne i iskrene moje molitve, uvek progoni zlu silu, a zla sila jaka je samo zlom, koje se u meni skriva. Da se ne bi trpelo neprekidno napadanje zlog duha, treba neprestano imati u srcu Isusovu Molitvu: Isuse, Sine Božiji, pomiluj me. Protiv nevidljivog (đavola) – nevidljivi Bog, protiv moćnoga – Najmoćniji.LJUDI SU ZAPALI U NEVERJE I STRASTI ZATO ŠTO SE NE MOLELjudi su zapali u neverje zbog toga što su potpuno izgubili duh molitve ili ga uopšte nisu imali i nemaju ga, kraće rečeno – zbog toga što se ne mole. Knez ovoga veka uvek ima prostor za delovanje u srcima takvih ljudi; on je njihov gospodar. Molitvom oni nisu umolili i ne umoljavaju sebi od Gospoda rosu blagodati Božije (jer samo oni, koji mole i traže dobijaju darove Gospodnje), i eto, srca oštećena po prirodi, bez životvorne rose Duha Svetoga presahla su i od krajnje suvoće najzad se zapalila adskim plamenom neverja i raznih strasti, a đavo zna samo da raspaljuje strasti, koje održavaju taj užasni oganj i toržestvuju kada vide pogibao nesrećnih duša, iskupljenih Krvlju Onoga Koji je uništio njegovu silu.ZBOG ČEGA SE UMARAMO NA MOLITVI?Kažu: mi se brzo zamorimo moleći se. Zbog čega? Zbog toga što pred sobom ne predstavljate živo Gospoda, iako vam je sa desne strane (sr. Ps. 15, 8). Gledajte Ga neprestano srdačnim očima i tada ćete celu noć prestajati na molitvi i nećete se umoriti. Šta ja kažem – noć! Tri dana i tri noći prestajaćete i nećete se umoriti. Setite se stolpnika. Oni su mnogo godina, stajali u molitvenom nastrojenju duha na stolpu i nadvladavali svoje telo, koje je kod tebe, kao i kod njih bilo sklono lenjosti. A tebi je teško da provedeš nekoliko sati na sabornoj molitvi, čak i jedan sat!POTREBNO JE SEBE PRIMORAVATI NA MOLITVUKažu: ako nemaš volje nemoj da se moliš, - lukavo telesno mudrovanje; nemoj da prestaješ da se moliš, inače ćeš sasvim da odustaneš od molitve; telo to i hoće. Carstvo nebesko s naporom se osvaja (Mt. 11, 12); bez samoprinuđivanja na dobro nećeš se spasiti.+Ljudima koji se malo mole slabo je srce; i eto, kada oni žele da se mole, njihovo se srce raslabljuje a raslabljuju se i njihove ruke, telo i misli, i teško im je da se mole. Treba savladati sebe: potruditi se da se moliš svim srcem, zato što je dobro i lako moliti se svim srcem.+Učite da se molite, prinuđavajte sebe na molitvu: u početku će da bude teško, a zatim, što više budete sebe prinuđavali, to će biti lakše; ali u početku uvek treba sebe prinuđavati.+Spoznaj, čoveče, bedu svoje duše i snažno, neprestano se moli Spasitelju ljudi, da bi te On spasao od nje. Ne govori u sebi: ja nisam u opasnosti, ja nisam u nevolji, meni nije potrebno da se često i mnogo molim za izbavljenje iz nevolje, koja me ne snalazi i za koju ne znam. To i jeste nevolja, što ti, s obzirom da si u velikoj nevolji, ne znaš svoju bedu; to je tvoja nevolja – gresi tvoji.+Duhovni i telesni život se razilaze, ne slažu se; zbog toga se u telu nekada osećaš prekrasno a u duši, u srcu – ne. Počni da se moliš i videćeš da ti je srce zadebljalo,

obukao se, udebljao se, raširio se i zaboravi Boga (Druga 32; 15, 18) i teško ti je da se moliš, iako si zdrav i pun snage; kada prestaneš da se moliš, opet će da ti bude lako; ali to je grehovna lakoća.+Ne veruj svome telu, koje te ugrožava nesposobnošću za vreme molitve: laže. Kada počneš da se moliš – videćeš da će telo da postane tvoj pokorni sluga. Molitva će i njega da oživi. Pamti uvek da je telo lažljivo.+Zbog čega je potrebna dugotrajna molitva? Zbog toga da bi dugotrajnošću usrdne molitve razgoreli naša hladna, u dugotrajnoj sujeti prekaljena srca. Jer, čudno je misliti, a tim pre i tražiti, da bi srce okorelo u svakodnevnoj sujeti, moglo ubrzo biti ispunjeno toplinom vere i ljubavi prema Bogu u vreme molitve. Ne, za to je potreban trud i trud, vreme i vreme. Carstvo nebesko se s naporom osvaja, i podvižnici ga zadobijaju(Mt. 11, 12). Ne dolazi brzo Carstvo Božije u srce, kada od njega ljudi tako usrdno beže. Sam Gospod iskazuje Svoju volju, da se mi ne bismo molili kratko, kada predstavlja kao primer udovicu, koja dolazi sudiji i opterećuje ga molitvama svojim (Lk. 18, 2-6). Gospod, Otac naš Nebeski zna i pre naše molbe šta nam treba (Mt. 6, 8), šta nam nedostaje, a mi ne znamo Njega kako bi trebalo, sujeti svetskoj smo veoma predani, a ne Ocu Nebeskom; evo On premudrošću i milosrđem Svojim i usmerava naše potrebe u predlog da se obraćamo Njemu. Obratite se, zabludela čeda Moja, bar sada, Meni, Ocu vašem, svim svojim srcem, ako ste pre bili daleko od Mene, bar sada razgorite verom i ljubavlju svoja srca prema Meni, koja su pre bila hladna.II DEOBLAGODARENJA, SLAVOSLOVI I MOLITVENA OBRAĆANJA GOSPODU I MAJCI BOŽIJOJBLAGODARNOST ZA MILOST I OPROŠTAJ GREHOVASlava Tebi, Spasitelju, Silo svemoguća! Slava Tebi, Spasitelju, Silo svuda prisutna! Slava Tebi, Srca najmilosrdnije! Slava Tebi, Sluhu uvek otvoreni na uslišavanje molitava mene grešnoga i na pomilovanje i spasavanje od mojih grehova! Slava Tebi, najsvetlije Oči, koje svagda na mene gledaju ljubazno i proziru sve moje tajne! Slava Tebi, slava Tebi, slava Tebi sladčajši Isuse, Spase moj!MOLBA ZA DARIVANJE DUHOVNIH DAROVAŠta da Ti prinesem, Gospode, za sve darove Tvoje, kojima me neprestano štedro daruješ? – Jedino veru svoju, jer dela nemam koja me opravdavaju jer nikakvo dobro ne učinih pred Tobom. No i vera je moja dar Tvoj; ipak Tvoje od Tvojih prineseno Tebi primi. Jer sve je Tvoje, i svi mi smo Tvoji; Ti si najsavršeniji Prvolik naš, mi smo slike Tvoje neizrecive slave, iako nosimo rane grehova, smiluj se Gospodaru na svoje stvorenje, i očisti Svojim milosrđem i daj nam željenu otadžbinu čineći nas opet žiteljima raja. (iz trop. na neporoč. u subotu); Ukloni od nas telesne strasti, da bismo, pobedivši sve telesne pohote, živeli duhovnim životom, misleći i tvoreći sve što je Tebi ugodno, (deveta jutarnja molitva koju čitaju sveštenici u vreme šestopsalmija).+Slava Tebi Gospode, Oče naš, premudri Proveritelju moje ljubavi prema Tebi i bližnjem mome. Ne ostavljaj me bez iskušenja, ako premudrosti i pravdi Tvojoj bude ugodno i potrebno, ni jednog dana života moga; da se zasadi, da se utvrdi, da se očisti i uzvisi moja

ljubav prema Tebi i bližnjem mome i da se ne javim na Tvom sudu jalov pred licem Tvojim.+O Ti, Svemogući Vladiko, Kojem se na jedan mig sve povinuje, ceo vidljivi i nevidljivi svet, daruj mi da Te proslavljam neprestano u prostoti vere moje u Tvojoj beskonačnoj sili. Daruj mi veru nepostidnu, nadu pouzdanu i ljubav nelicemernu prema Tebi i bližnjem.+Gospode, Ti si Sam rekao prečistim ustima Tvojim: Budite vi, dakle, savršeni, kao što je savršen Otac vaš Nebeski (Mt. 5, 48). Hoću da budem savršen. Budi, zaista, Ti za mene svako savršenstvo, jer Ti si rekao: bez mene ne možete činiti ništa (Jn. 15, 5).+Daj mi, Gospode, blagodat da odbacim sebe – tog đavola, kakav sam postao po nasleđu od Adama. Novi Adame, Gospode Isuse, preobrazi me, novim čovekom me načini, odeni me Sobom.+Ne dopusti, Gospode, ni na trenutak da činim volju neprijatelja Tvoga i moga – đavola, nego da činim neprestano samo Tvoju volju, moga Cara i Boga: Ti si jedini istiniti Car moj, Kojim carevi caruju, daj mi da se povinujem Tebi, blagougađam pred Tobom uvek iskreno i čvrsto. Hodite da se poklonimo Caru našem Bogu, da služimo Njemu sa strahom i da se radujemo Njemu sa trepetom (sr. Ps. 94, 6; 2, 11).+Gospode! Ti si došao da nas spaseš verom u Tebe, evo verujem, spasi me jer si Ti Spasitelj moj! Ti si došao da obnoviš istrulelu od greha prirodu moju – obnovi me istrulelog strastima i pohotama, obnovi i duševno i telesno, da budem čist srcem i krepak telom radi lave imena Tvoga. Ti si došao da nas izbaviš od vražija posla – izbavi me od služenja vragu svezlome, nečistome, skvernome i odvratnome, koji ratuje u udima mojim i priklanja me, i nasilno me vuče ka grahu. Ti si došao da nas prosvetiš – prosvetli pomračeno strastima srce moje. Ti si došao da sabereš rasejano – saberi moje misli, koje je rasejao vrag. Ti si došao da nas ukrepiš u nemoći našoj i rekao si: sila se Moja u nemoći pokazuje, i apostol Tvoj govori: Zato ću se najradije hvaliti svojim nemoćima, da se useli u mene sila Hristova (2. Kor. 12, 9); o, ja sam krajnje nemoćan i ne mogu bez Tebe da činim ništa dobro; ne mogu bez Tebe ni da mislim, ni da osećam dobro, ni da želim dobro, ni da govorim, ni da radim, ja sam nesumnjivo nemoćan za svako dobro bez Tebe; daj mi blagodat, daj svetlost i snagu da mislim i osećam dobro i da ga lako izvršavam, da govorim i činim ono što je Tebi blagougodno. Sav život svoj predajem Tebi, Hristu Bogu, Spasitelju mome, Obnovitelju mome; očisti, osveti i spasi me. Srce čisto sazdaj u meni, Bože, i Duh prav obnovi u meni (Ps. 50, 12). Pomozi mi: bliska je i brza bez Tebe pogibao moja svakog časa.+Gospode! daj mi uvek krotko srce, pogled jasan, prav i krotak. Neka je – slava, Gospode, izmeni učinjenoj u meni desnicom Tvojom! Blagodarim Tebi, jer si odagnao od mene usijano trnje mojih strasti i moju teskobu, i moju sramotu i moju nemoć. Darovao si mi mir, tišinu, slobodu, snagu i odvažnost. Utvrdi to što si učinio u meni. Slava sili vere, sili molitve. Sve što molim od Tebe u molitvi verujući, primam po reči Tvojoj (Mk. 11, 24).

Blagodarim Ti, Gospode, jer od mrtvih me toliko puta podiže (2. Kor. 1, 9), i smrtno, grehovno carstvo u meni razruši.+Gospode! u ljubavi uzajamnoj nauči me da živim i učvrsti Duhom Tvojim Svetim; pobude strasti, koje smetaju ljubavi nebeskoj, jevanđelskoj, ukroti, i srca naša umrtvi za zemaljske slasti. Daj mi, Gospode, da u odnosi na sva zemaljska blaga uvek prvenstvo dam blagodati Tvojoj, miru Tvom, pravdi i svetinji Tvojoj i da u njoj uvek prebivam, u sve dane života, do poslednjeg daha!+Gospode! ja sam sasud Tvoj: napuni me darovima Duha Tvoga Svetoga, bez Tebe ja sam prazan, bez ikakvog blaga ili još gore pun svakakvih grehova. Gospode! ja sam Tvoja lađa: ispuni me tovarom dobrih dela. Gospode! ja sam kovčeg Tvoj: ispuni ga, ne obmanom srebroljublja i slasti, već ljubavlju prema Tebi i Tvojoj oduševljenoj slici – čoveku.+Gospode! Tvoje ime je Ljubav: ne odbaci me zabludelog! Ime Ti je Sila: osnaži me jer malaksavam i padam! Ime Ti je Svetlost: prosvetli moju dušu pomračenu žitejskim strastima! Ime Ti je Mir: umiri pometenu dušu moju! Ime Ti je Milost: ne prestaj da me miluješ!BLAGODARNOST RADI DARIVANJA DUHOVNIH BLAGAČovekoljupče, Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, blagodarim Ti od sveg srca, jer si moju molitvu o ljubavi prema bližnjem i prezrenju zemaljskog uslišio i mirnu, razumnu i sladosnu ljubav u srce moje izlio. Utvrdi Bože, ovo u meni molitvama Prečiste Vladičice naše Bogorodice i daj da budem čedo Tvoje, Gospode, i čedo Njeno najistinitije.+Blagodarim Tebi, Radosti moja, Gospode slave, jer si primio lik kroz ovaploćenje od Prečiste Djeve i ukazao poštovanje i uzdigao, i obožio ljudski rod; blagodarim Ti, jer me od truležnosti ponovo ka netruležnosti uzvodiš, skverni moje očišćuješ, nemoći i bolesti isceljuješ, tugu u radost pretvaraš, teskobe grehovne preobraćaš u prostranstvo opravdanja Tvog, da bih verom i pokajanjem od srca prognao tamu strasti, i Tvoju duhovnu svetlost mi daruješ, smetenost otklanjaš i mir s više nizvodiš, malodušnost odgoniš i hrabrost sa smelošću daruješ. Slava milosrđu Tvome!POKAJNIČKA MOLITVA PROTIV ĐAVOLSKOG UNINIJAKada zgrešiš po pedeseti stoti put u toku dana i tobom ovlada krajnje đavolsko uninije i beznađe u Božije milosrđe, reci iz dubine duše sa Metafrastom: «Znam, Vladiko moj, da bezakonja moja nadvisiše glavu moju, ali je bezmerna veličina milosrđa Tvoga i neiskazana milost nezlobive dobrote Tvoje, i nema greha koji pobeđuje čovekoljublje Tvoje. Stoga, čudesni Care, nezlobivi Gospode, učini čudo milosti Tvoje na meni grešnom, pokaži silu dobrote Tvoje, i obelodani ječinu samilosnog milosrđa Svog, i primi mene grešnog koji se obraćam. Primi me, kao što si primio bludnog sina, razbojnika, bludnicu; primi me koji sam ti neizmerno zgrešio i rečju i delom i sramnom pohotom i nerazumnom pomišlju, i nemojme izobličiti pravednim sudom Tvojim, i nemoj me kazniti pravednim gnevom Tvojim. Pomiluj me, Gospode, jer sam ne samo nemoćan nego sam i Tvoje stvorenje. Ti si, Gospode, utvrdio na meni strah Tvoj, a ja pred Tobom učinih zlo. U Tebe se uzdam, Bože moj! Ako postoji nada na moje spasenje, ako čovekoljublje Tvoje pobeđuje mnoštvo bezakonja mojih, budi mi Spasitelj, i po milosrđu

Svom i po milosti Svojoj otpusti, oprosti mi sve, što Ti zgreših, jer se duša moja ispuni mnogim gresima, i u meni nema nade na spasenje. Pomiluj me, Bože, po velikoj milosti Svojoj, i nemoj mi uzvratiti po delima mojim, i nemoj me osuditi po postupcima mojim, nego obrati, zaštiti, izbavi dušu moju od zala koja rastu zajedno sa njom, i od zlih pothvata; spasi me radi milosti Svoje, neka onde gde se umnoži greh, još većma izobiluje blagodat Tvoja; i ja ću te hvaliti i proslavljati u sve dane života svoga. Jer si Ti Bog onih što se kaju i Spasitelj onih što greše» (4. molitva za Sv. Pričešće).BLAGODARNOST ZA IZBAVLJENJE OD STRASTI I SMUTNJI VRAŽIJIHGospode! Blagodarim Ti od sveg srca, jer si me bezbroj puta spasao od beščašća, nasilja, besnila strasti i ugasio raspaljene prema meni strele nečastivog i mirom ograđivao dušu moju i rosom blagodati Tvoje osvežavao je. Slava Tebi, Mnogomilostivi i Sveslini, jer do sada blagodaću Tvojom ostajem ceo i nepovređen bez obzira na bezbrojna lukavstva nada mnom nevidljivih i najzlobnijih neprijatelja, koji žele da me progutaju. Znam, Gospode, da me i od svih njihovih smutnji i kleveta izbavljaš i spasavaš, kakvim znaš sudbama, za Carstvo Tvoje Nebesko, i ne samo mene, nego i sve koji blagočestivo žive i koji su oklevetani od duhova zlobe: jer je Tvoje da miluješ i spasavaš one koji žele i štaviše, one koji ne žele spasenje. Hteo ja, rečeno je, ili ne hteo, spasi me (molitva večernja Sv. Jovana Damaskina).+Vladiko moj, Gospode Isuse Hriste! Moj brzi, najhitriji, nedokučivi Zastupniče! Blagodarim Ti od sveg srca moga, što si me Ti milostivo čuo, kada sam Te u pomračenju, teskobi i plamenu vražijem pozvao, - munjevito, moćno, blago izbavio si me od neprijatelja mojih i darovao mome srcu širinu, lakoću, svetlost! O, Vladiko, kako sam se zlopatio od smutnji vražijih, kako si mi blagovremeno pružio pomoć i kako je jasna bila Tvoja svemoćna pomoć! Slavim dobrotu Tvoju, radoposlušni Vladiko, nado očajnih; slavim Te jer nisi posramio moje lice na kraju, no si me milostivo izbavio od tame i beščašća adskog. Pa kako posle toga mogu ikada da očajavam u Tvojoj pažljivosti i pomilovanju mene okajanoga? Uvek, uvek ću prizivati sladčajše ime Tvoje, Spasitelju moj; Ti si neizreciva Blagost kao što si svagda, tako i u buduće spasi me prema neizmernom milosrđu Tvome, jer ime je Tvoje – Čovekoljubac i Spas!MOLITVA ZA USAVRŠAVANJE DELA MILOSTINJEGospode! nauči me da dajem milostinju sa zadovoljstvom, sa nežnošću, sa radošću i da verujem da dajući je, ja ne gubim, nego dobijam neuporedivo više od onoga što dajem. Odvrati moje oči od ljudi sa surovim srcem, koji ne saosećaju sa ništima, ravnodušno se susreću sa siromaštvom, osuđuju, ukoravaju, žigošu sa pogrdnim imenima i raslabljuju moje srce, da ne činim dobro i da me ne ogorče protiv siromaštva. O, Gospode moj! kako se mnogo takvih ljudi sreće. Gospode, usavrši delo milostinje! Gospode, da svaka moja milostinja bude na korist, a ne na štetu! Gospode, primi Sam milostinju u licu siromašnih ljudi Tvojih!MOLITVA PRED PRIČEŠĆE SVETIM TAJNAMAPričešćujući se Svetim Tajnama, o svešteniče, govori u srcu: ideš ka meni, Davaoče života, da me izbaviš iz čeljusti adske zmije, očistiš od nečistote strasti, umiriš moje uznemireno srce, oživotvoriš moju umrtvljenu dušu, razveseliš žalosni i malodušni duh moj; ideš da me nahraniš, iznurenog grehovnom glađu, da me odeneš obnaženog od svake vrline, ukrepiš nemoćnog, počastvuješ mene beščasnoga, da uzveličaš mene

uniženog, oblagorodiš mene prezrenog, prosvetliš mene mračnog. Svako dobročinstvo daruješ meni: blagodarim Tebi, Premilosrdni!BLAGODARSTVENA MOLITVA ISCELJENOGA OD BOLESTIKada dobiješ isceljenje od bilo koje bolesti, zablagodari Gospodu sledećim kratkim slavoslovljem: slava Tebi, Gospode Isuse Hriste, Jedinorodni Sine Bespočetnoga Oca, koji jedini isceljuješ svaki nedug i svaku bolest u ljudima (sr. Mt. 4, 23), jer si me pomilovao grešnoga i izbavio si me od bolesti moje, ne dopustivši joj da se razvije i da me umrtvi radi grehova mojih. Daruj mi od sada, Vladiko, snagu da čvrsto tvorim volju Tvoju za spasenje moje grešne duše i u slavu Tvoju sa Bespočetnim Tvojim Ocem i Jednosušnim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.MOLITVA PRESVETOJ TROJICISlava Tebi, Svesveti, Životvorni Duše, koji od Oca ishodiš i u Sinu svagda obitavaš (stihira na dan Svete Trojice), nerazdeljivi od Oca i Sina! Slava Tebi, Sine Božiji, koji Duhom Božijim izgoni demone (sr. Mt. 12, 28; Lk. 11, 20) i Njime spasenje naše ustrojavaš, i nas osvećuješ, umudruješ, ukrepljuješ! Slava Tebi, Oče, koji si uvek blagonaklon prema nama kroz Sina u Duhu Svetom! Nerazdeljiva Trojice, Jedinice – pomiluj nas!+U tome i jeste veličina Tvoga Božanstva, Gospode Spase, što je život svakog bića u Tebi, kao u ličnom Životu, da svi poštuju Tebe, kao što poštuju Oca (Jn. 5, 23), u tome i jeste veličina Tvoja, Duše Sveti, Životvorni, što Ti sve osvećuješ, ukrepljuješ i živiš zajedno sa Ocem i Sinom, da svi poštuju Tebe, kao što poštuju Oca i Sina; u tome i jeste veličina Tvoja, Duše Sveti, što i Sin Božiji Jedinorodni, kao Jednosuštan Tebi, Tobom je tvorio sile i čudesa, i Tobom osvećuje, ukrepljuje i vodi nas prema Ocu Svome: Njime imamo pristup ka Ocu u jednom Duhu (Ef. 2, 18).MOLITVA SVETOM DUHUSlava Duhu Božijem, od Oca ishodećem radi oživljavanja svakog bića i koji celu vasionu ispunjava. Slava Njemu, davaocu života Anđelima i ljudima i svakom biću. Slava Njemu, Sili našoj, Svetinji našoj. Slava Njemu, Savečnom Ocu i Sinu!+Duše Sveti, svi mi hrišćani smo – Tvoj dah, Tvoje rođenje posle Krštenja, pa i po prvom životvornom dahu u lice prvog čoveka, svi mi, sva plemena zemaljska, smo – Tvoj dah, Tvoje rođenje! Pomiluj prema tome i obnovi sve nas, Duše Sveti! dahom Svojim prognaj smrad grehova i strasti naših, iskoreni smrad svih grešnih sklonosti!+Duše Sveti, živi, lični, vladarski, živa svezo Oca i Sina – pomiluj me!+Duše Sveti, Životvorni i Koji objedinjuješ sva stvorenja, naročito razumna, silo svega stvorenoga – pomiluj me!OBRAĆANJA VLADIČICI BOGORODICIVladičice Bogorodice! Ti, Čija ljubav prema hrišćanima prevazilazi ljubav svake ovozemne majke, svake žene, čuj nas u molitvama našim i spasi nas! Da Te se sećamo neprestano! Da Ti se molimo uvek usrdno! Da pribegavamo uvek pokrovu Tvome svetom bez lenosti i bez sumnje.+

Spasi nas, rod Tvoj, Vladičice! Spasi nas, i po krvi srodne Tvoje! Spasi nas, Mati Života i Mati svih nas, iako nismo dostojni da Te zovemo Majkom svojom! Očisti, osveti, utvrdi i spasi nas molitvama Tvojim!+Vladičici Bogorodici, svetim Anđelima i svim Svetima moli se kao Samome Duhu Svetom, ili još više kao Svetoj Trojici, Koja ih osvećuje i u njima obitava. Da i oni u nama jedno budu (Jn. 17, 21). Jer si svet Bože naš i u Svetima obitavaš (vozglas). Amin.+Gospode! ne liši me Tvojih nebeskih blaga, jer Ti si Gospod i možeš sve da učiniš ako hoćeš; Gospode, izbavi me večnih muka, jer Ti se Gospod, i to možeš takođe lako da učiniš, ako hoćeš, Gospode, ako umom ili pomišlju, rečju ili delom sagreših – oprosti mi, videći nemoć duše moje! Jer, Ti si Gospod i sve možeš da učiniš za mene, koji se kajem i molim za Tvoja dobra. A Ti, Vladičice svih Anđela i ljudi, sveblaga i svemoćna, kao strašna zapovednica, progoniteljka i plamen svih neprijateljskih sila, kao ona koja može lako da razruši, brzinom munje, sve raznovrsne spletke zlih duhova, izbavi nas od svakog greha i ukrepi nas silom Tvojom na svaku vrlinu; učini nas podobnima Sinu Tvojemu i Bogu našem i Tebi, Presvetoj Djevi, Materi Gospoda našeg, jer mi se nazivamo imenom Hrista, Sina Tvoga, kao udovi Njegovi. Da ne bude naš naziv hrišćanin prazan zvuk, bez sile, no da svi mi budemo podražavaoci Hrista, Načelnika naše vjere (Jev. 12, 2), i Tebe čelovođo duhovne obnove (Akatist Presvetoj Bogorodici, ikos 10). Da budemo svi mi kao živo kamenje, koje se zida dom duhovni, sveštenstvo sveto, da bismo prinosili žrtve blagoprijatne Bogu (sr. 1. Pt. 2, 5). O, Vladičice, Vladičice! da Te uzalud ne zovemo Vladičicom: pokaži i pokazuj uvek nad nama Tvoje sveto, živo delotvorno vladičanstvo. Pokaži, da sve možeš za dobro, kao Mati preblaga preblagog Cara; rasteraj mrak sa naših srdaca, ugasi strele zlih duhova, koji su se lukavo na nas pokrenuli. Mir Sina Tvog i Tvoj mir neka caruju u našim srcima, da svi uvek radosno kličemo: ko je posle Gospoda kao Vladičica naša, preblaga, svemoćna i najbrža Zastupnica naša? Toga radi si uzveličana, Vladičice, radi toga Ti je dato neizrecivoobilje Božanske blagodati, radi toga su Ti neiskazana odvažnost i sila kod Božijeg prestola i dar svemoguće molitve dati, radi toga si Ti neizrecivom svetošću i čistotom blagoukrašena, radi toga Ti je moć najneobičnija od Gospoda data, da bi nas čuvala, štitila, zastupala, očistila i spasla, nasleđe Tvoje, Tvoga Sina i Boga. Spasavaj nas, o Prečista, preblaga, premudra i svemoćna! Jer si Ti Mati Spasitelja našeg, Koji je od svih imena najviše voleo da se zove Spasiteljem, kao što je i samo ime Njegovo Isus ili Spasitelj. Nama, koji stranstvujemo u ovom životu, svojstveno je da padamo, jer smo obloženi mnogostrasnim telom, okruženi podnebesnim duhovima zlobe, koji nas prelašćuju ka grehu, živimo u svetu preljubotvornom i grešnom, sablažnjujućem na greh; a Ti si iznad svakog greha, Ti si presvetlo Sunce, Ti si Prečista, preblaga i svemoćna, Tebi je svojstveno da očistiš nas uprljane gresima, kao što mati kupa decu svoju, ako Te smireno pozovemo u pomoć; Tebi je svojstveno da podižeš nas, koji neprestano padamo, da nas zastupaš, čuvaš i spasavaš, ojađene od duhova zlobe i učiš da idemo spasonosnim putem, ma kakav on bio.+Daj mi, Vladičice, čistotu srca, prostotu srca, sinovsko poverenje, predanost i ljubav prema Tebi svagda, sada i u vekove vekova. Amin.III DEO

AKATIST SVETOME I PRAVEDNOME OCU JOVANU KRONŠTATSKOM ČUDOTVORCUKondak 1.Izabranoga i vernoga među jerejima Božijim, hvalimo te, bogonosni oče naš Jovane! Sledujući za Evanđelskom Istinom, svim srcem si se saraspeo Hristu, potoke čudesa i iscelenja svim vernima izlivaš, ka spasenju ih upućujući. Mi pak, molitvama tvojim u veri, nadi i ljubavi ukrepljeni, blagodarno ti kličemo: Raduj se, Jovane, zemlje ruske molitveniče predivni!Ikos 1.Kao angela molitve i propovednika pokajanja znamo te, blaženi oče; zastupaš nas pred Prestolom Božijim, da bismo u poznanje istine došli u život svoj na put spasenja usmerili, kličući ti:Raduj se, blagodati Božije, sasude izabrani!Raduj se, Premudrost Božiju, kao materino mleko, slatko si ispijao!Raduj se, za Angelom čuvarom svojim, kao Tovija negda, svom dušom sledovao si!Raduj se, bogoljubivih roditelja celomudreni i besprekorni plod čistote!Raduj se, u pokoravanju roditeljima svojim blagoslov si Božiji stekao!Raduj se, od mladosti svoje rukovodstvu Duha Svetoga predao si se!Raduj se, svim srcem svojim Boga si zavoleo!Raduj se, u meru rasta Hristova bogomudro si uzrastao!Raduj se, Jovane, zemlje ruske molitveniče predivni!Kondak 2.Predviđajući da mnoge nesreće i sablazni idu na Crkvu Rusku i da će čeda Božja smetena biti, kao pastir dobri, spreman da dušu svoju položiš za ovce, ljudima si govorio: Bežite od sablazni, stojte u veri Pravoslavnoj, hrabrite se i snažite se, i slavite Gospoda, kličući Mu: Aliluja!Ikos 2.Razumom Božanskim prosvećen, bogoslovlja životočne struje si izlio, sveblaženi oče Jovane, u postu i molitvi reči Božije sa suzama u srca vernih sejući, ka svetlosti istinskog bogopoznanja čeda zemlje naše prizivao si. Oni ti, pak, u ljubavi Božijoj ukrepljujući se, pevahu ovako:Raduj se, Evanđelske Istine ognjeni revnitelju!Raduj se, reči života večnoga neućutni blagovesniče!Raduj se, ravnoangelnim životom svojim dostojno ukrašeni!Raduj se, pred Prestolom Božijim verni zastupniče ljudi!Raduj se, od mladosti Crkvi Hristovoj svim srcem priljubljeni!Raduj se, među ljudima Hristu si se saraspeo svom dušom razgorevši se!Raduj se, ljubavlju Hristovom srce si svoje, kao njivu dobroplodnu, obradio!Raduj se, ljudima koji u tuzi i nevolji iznemogavaju, sastradanjem i molitvom olakšanje si darovao!Raduj se, Jovane, zemlje ruske molitveniče predivni!Kondak 3.Silom Božanstvene blagodati, kao plamenim ugljenom kraj žrtvenika Božijeg užežen, svetilnikom mnogosvetlim u gradu Kronštatu zasjao si, otaca naših pohvalo, oče Jovane. Zato burom vitlane u tami grehova i sablazni bogoborstva pokolebane, zorom Božanskog razuma prosvetlio jesi, naučivši ih da pevaju: Aliluja!

Ikos 3.Imajući veliku ljubav prema ljudima, iskupljenima Krvlju Sina Božijega, pohitao si ka onima koji nemaju pobožnosti, trezvenoumlja i straha Božijeg i vitlanima burom očajanja, pastiru dobri Jovane. Pokorivši se krotošću i smirenomudrijem Hristu, naučio siih da ti blagodarno kliču ovo:Raduj se, onih u tami i senci premudri prosvetitelju!Raduj se, za spasenje ljudi na pučini greha burom vitlanih, blagi staraoče!Raduj se, jer one koji ne znaju Boga i okamenjene srcem na pokajanje budiš!Raduj se, jer nas u spisima svojim Božanstvenom premudrošću oblistavaš!Raduj se, srdaca surovih i zlonaravnih blago umekšanje!Raduj se, lenjivih i dremljivih savešću svemilosrdni razobličitelju!Raduj se, Reči Božije i pravde Njegove propovedniče neustrašivi!Raduj se, jer si zamke podnebesnih duhova zlobe žitijem dobronaravnim razorio!Raduj se, Jovane, zemlje ruske molitveniče predivni!Kondak 4.Zlonaravnu buru koja se podiže protiv naše svete Crkve prepoznao si, oče Jovane, kao verni čuvar doma Gospodnjeg, naučio si ovce Hristove bdeti i pravo hoditi u istinitoj veri i u zapovestima Njegovim da neporočno prebivaju, da čistim srcem i ustima neprestano kliču pobedničku pesmu: Aliluja!Ikos 4.Slušajući o tebi, da si sasud izabrani i blagodatnih darova preispunjeni, podviga milosrđa i siromaholjublja revnitelj, udovica i siročadi, stradalnika i obremenjenih utešitelj i za nepokajane grešnike suzni molitvenik, ne samo iz Kronštata, nego i sa svih strana zemlje pohitaše ti ljudi Božiji i isceljenja od tebe dobijahu. Sa njima ti i mi, kajući se za grehe svoje, kao našem toplom zastupniku pred Bogom, sa umiljenjem kličemo:Raduj se, sejaču pravde, koji si suzama svojim zemlju našu osveštao!Raduj se, izobličitelju nepravde, koji si duše vernih od prelesti grehovne oslobodio!Raduj se, svetlosti srdaca krotkih i razumnih, koji si put ka Bogu pokazao!Raduj se, ti, koji si nas učenjem svojim, kao hraniteljka krotka, grejao i hranio!Raduj se, svih tužnih i obremenjenih nelažno uzdanje!Raduj se, bolesnih i stradalnika od zlih duhova blagodatno izlečenje!Raduj se, sasude izabrani, koji si darove Duha Svetoga vernima besplatno istočio!Raduj se, milosrdni ne samo prema ljudima, no i prema životinjama!Raduj se, Jovane, zemlje ruske molitveničke predivni!Kondak 5.Kao nebosvetla zvezda sveštenokrasnim žitijem svojim zasijao si, pastiru Hristov, Jovane! Bogom ti darovano nasleđe od vukova dušegubnih rečju si Božjom ograđivao, pastirski pozivajući: Uzmite Krst Gospodnji, na kome Hristos, Car Slave, rukopisanije grehova naših uništi, u kome je večno spasenje svetu. A mi, njime se znamenujući, s tobom Bogu pevamo pobedničku pesmu: Aliluja!Ikos 5.Videvši te ruski narod kako divno blistaš na svećnjaku Crkve, Pravdu Božiju tražeći, tebi priticahu, i kao prijatelju Hristovome ispovedahu grehe svoje. Mi pak, mnogim gresima obremenjeni, tebi, blaženi Jovane,pribegavamo i ovako govorimo:Raduj se, jer se silom blagodati, koja je u tebi, nemoćni duhom u ljubavi Božijoj ukrepljuju!

Raduj se, jer se tvojim molitvama pokajnici od ropstva grehovnog oslobađaju!Raduj se, jer se trudovima tvojim gladni i žedni pravde Hristove nasićavaju!Raduj se, jer se blagoveštanjem tvojim neprijatelji Hristovi posramljuju!Raduj se, jer od molitava tvojih sile ada drhte i tresu se!Raduj se, jer dizanjem ruku tvojih dveri se nebeske vernima otvaraju!Raduj se,jer si molitvu za narod naš kaoumilostivljenje, poput dobromirisnog kada,heruvimski Bogu prinosio!Raduj se, jer si nas pokrenuo da se molimo za one koji ne znaju pravdu iljubav Božiju!Raduj se, Jovane, zemlje ruske molitveniče predivni!Kondak 6.Kao propovednici čudesnih dela tvojih, blaženi Jovane, javiše se mnogi: bogati i ubogi, stari i mladi. Svima si ljubav svoju izlivao. Stoga ne samo pravoslavni, nego i inoverni, silom molitava tvojih milost Božiju nalažahu, pevajući Bogu: Aliluja!Ikos 6.Zasijao si životom svojim u Crkvi Pravoslavnoj blistavije od polarne svetlosti, svetlošću Evanđelja Hristova Otačastvo naše prosvećujući i od zamki vražijih čeda njegova ograđujući. Stoga i sada molimo Gospoda sila da se sveta ljubav Njegova utvrdi u srcima našim, da nas ni nevolja, ni teskoba, ni smrt ne mogu odvojiti od ljubavi Božije. I da, dostigavši ovo, tebi kličemo:Raduj se, jer si Božijim proviđenjem prorekao ono što na nas dolazi!Raduj se, jer si nas naučio da tesnim putem hodimo po zapovestima Božijim!Raduj se, jer si izvor radosti u Bogu pokazao onima koji su u tugama i nevoljama!Raduj se, jer si nam zaveštao da tu radost svetu kao zenicu oka čuvamo!Raduj se, jer si u desnici i levici oružje pravde Božije držao!Raduj se, jer si se u reči istine i ljubavi nelicemernoj Sinu Groma upodobio!Raduj se, jer si u porfiru pokajanja sve odenuo!Raduj se, vencem blagodati slavno uvenčani!Raduj se, Jovane, zemlje ruske molitveniče predivni!Kondak 7.Hoteći Sveblagi Gospod da spase ljude zemlje naše i da ih očisti, kao zlato u ognjenoj topionici, stavi u usta tvoja, sveblaženi, duha premudrosti i razum proroka, da ih kroz srdačno pokajanje i sakrušenost sa suzama, u veri nepokolebive, pripremiš na požrtvovano služenje, da sa svima Svetima, u zemlji ruskoj zablistalim, angelski vapiju Bogu: Aliluja!Ikos 7.Videvši te kao novog izabranika Božijeg, sveblaženi Jovane, kako se u oltaru suznom molitvom za sve Hristu saraspinješ, bogoljubivi ljudi sa verom tebi priticahu i duševno i telesno se isceljivahu. Stoga i mi, nemoćni, prilježno te molimo: podigni ruke svoje i ne prestaj moliti se za nas pred Gospodom, kao otac za decu svoju, da Gospod umnoži milost Svoju na nama, koji ti ovo prinosimo:Raduj se, pred Prestolom Božijim prilježni naš staraoče i zastupniče!Raduj se, pokajanja sa suzama usrdni zagovorniče!Raduj se, uzore nedremljivog podvizivanja, koji nas upućuješ da Hristu Bogu prilježno služimo!Raduj se, koji nas utvrđuješ da stojimo na božanstvenoj straži vere apostolske!Raduj se, jer si obrazac uzdržanja i celomudrenosti divno pokazao!

Raduj se, jer si sujeverja, jeresi i hule od stada svoga odsekao!Raduj se, slavni prosvetitelju svih koji si u tami neznanja!Raduj se, mudri otimaču duša ljudskih od žitejske taštine!Raduj se, Jovane, zemlje ruske milotveniče predivni!Kondak 8.Neobično čudo na tebi vidimo, predivni pastiru Hristov Jovane! Jer sama Prečista Mati Božija blaženim nazva tebe i sledbenike tvoje i sa radošću svima objavi blagovoljenje Božije: O, najmilija deco Oca Nebeskog! Tako radost Crkve Nebeske zbog podviga one zemaljske nagovesti. Stoga i mi, zagrevani nadom na zastupništvo za nas Majke Gospoda Sila, vapijemo Caru svih vekova: Aliluja!Ikos 8.Sav Božanskom čežnjom plamteći, nosilac ljubavi Hristove javio se jesi, pastiru dobri. U njoj se milost i istina sretoše, pravda i mir celivaše, svaka laž bi satrvena, i jeretičko zlonaravije, poput truleži, bi spaljeno, nevolje se ljudske jelejem milosrđa tvoga ublažiše. Mi pak, lenivci, ne stekosmo riznice ove, po pravednom sudu Božijem mnogih nevolja i jada dostojni postadosmo. Ali, znajući te kao pomoćnika neuspavljivoga, sa umiljenjem te prizivamo:Raduj se, ljubavi Hristove neumorni nosioče!Raduj se, revnosni sejaču mira i pravde!Raduj se, nepokolebivi čuvaru vere pravoslavne!Raduj se, zasaditelju pobožnosti i vere pravoslavne!Raduj se, za sav svet brižniče i suzni molitveniče!Raduj se, neugasivi svetilniče Crkve Hristove!Raduj se, otaca naših pohvalo, a nama nado i uteho!Raduj se, Bogom izabrani pastiru, Svete Rusije blagodatni ukrase!Raduj se, Jovane, zemlje ruske molitveniče predivni!Kondak 9.Svima koji su u nevoljama i brigama životnim na radost podiže Gospod pastira i čudotvorca predivnog Jovana, da hrome i raslabljene, slepe i od zlih duhova mučene isceli, one koji su u pogubnome pijanstvu i supružanskom bračnom bračnom neverstvu na nepostidan život prizove, a sve ozlobljene ka Bogu privede i tako u dušama vernih carstvo pravde Božije zasadi, da svi zapevamo spasonosnu pesmu Bogu: Aliluja!Ikos 9.Krasnorečivi govornici ne umeju da objasne silu molitve tvoje Jovane predivni, kada si tri mladića, koja su se usudila da se narugaju tebi i molitvi tvojoj spasiteljnoj, poučio si. Videvši ih kako se kaju i sa suzama mole, iscelenje si huliteljima od Boga isprosio. Oni, pak, poznavši čudodejstvenu silu molitve tvoje i ljubavi tvoje najtoplije milosrđe, kao Božijeg prozorljivca, blaženim te nazvaše, pohvalivši te ovako:Raduj se, dragoceno dostojanstvo čina svoga bogomudro si sačuvao!Raduj se, dati ti zalog, Telo Hristovo, ceo i nepovređen do poslednjeg daha si sačuvao!Raduj se, jer si Bogonapisane tablice oba Zaveta dostojno propovedao!Raduj se, jer si blegočešćem dobroga pastira Crkvu Hristovu proslavio!Raduj se, istinske prosvete i hrišćanske pobožnosti revnosni zasaditelju!Raduj se, grešnika koji se kaju, sirotih i ubogih milostivi pokrovitelju!Raduj se, mudri putovođo, koji staze pravde mladima ukazuješ!Raduj se, sudijo pravedni koji one što zlo umuju sa ljubavlju koriš!

Raduj se, Jovane, zemlje ruske molitveniče predivni!Kondak 10.Želeći da spaseš duše bližnjih svojih, vitlanima burama jeresi i maloverja, protiv spletki đavoljih uzdržanjem i smirenjem naoružao si se, oče Jovane, apostolsko i svetootačko ispovedanje vere čvrsto si sačuvao. Žrtvenom se ljubavlju saraspinjući Hristu, dušu si svoju za spasenje naroda Božijeg položio i Carstvo Nebesko dosegao gde sa angelima i horovima svetih neprestano slavosloviš Boga, pomeni i nas koji slavni spomen tvoj praznujemo i Bogu pevamo: Aliluja.Ikos 10.Čvrsta je tvrđava ljubav tvoja prema Gospodu, u kojoj se utvrdi srce tvoje, bogonosni oče Jovane. Stoga si se svima koji ti sa verom pritiču postao si pribežište i utvrđenje, da se Hristu privedeš. Stoga i nama, koji ti pripadamo, budi silna tvrđava i neodoljiva ograda, da nam se ne podsmevaju oni koji nam zlo žele, da bismo u miru i ljubavi Hristovoj prebivali i ovakve ti pohvale prinosili:Raduj se, svetilniče neugasivi, ognjem Duha Svetoga zažeženi!Raduj se, krine svagda mirisavi, rosom blagodati Božije napojeni!Raduj se, roso dobroplodna, koja blagodatnim darovima verne oduševljavaš!Raduj se, soli zemlje, koja nas čuvaš od truljenja grehovnog!Raduj se, tiho pristanište onima koje vitla bura na moru života!Raduj se, jer pomoć Božiju izmoljavaš onima što duševno i telesno malaksavaju!Raduj se, srceznalče predivni, koji verne od lažnih mudrovanja ograđuješ!Raduj se, silom molitve čiste, supružanske zajednice vernost ukrepljuješ!Raduj se, Jovane, zemlje ruske molitveniče predivni!Kondak 11.Pesmu dostojnu pohvale prinosimo ti, sveblaženi oče Jovane, koji si čitavim životom svojim proslavio Boga. I kao što te videsmo dole na zemlji kraj Prestola Gospodnjeg gde za sve i sva Vladiku sveta umoljavaš, tako i sada gore na Nebesima uznesi molitvu svoju, da Crkva naša nepokolebiva bude, da se iz pokolenja u pokolenje u Otačastvu našem blagočestivo slavi Ime Trojedinog Boga od onih koji Mu pevaju: Aliluja!Ikos 11.Kao svetlozarnu sveću u tami života vidimo te, Bogom izabrani oče Jovane, jer nas ti na Nebesima pred Prestolom Božijim u zboru svetih i Sila Nebeskih svagda zastupaš. Pogledaj na nas, čeda svoja, olakšaj nam nevolje i isceli neduge bolesti naše, da ti kličemo:Raduj se, jer se u podvigu tvome Ime Presvete Trojice divno proslavi!Raduj se, jer se pobožnošću vere tvoje Crkva Hristova ukrasi!Raduj se, jer se sastradanjem tvojim prema bližnjima nevolje i bolesti i svakovrsne boli ublažavaju!Raduj se, jer se molitvama tvojim pokajani grešnici za Carstvo Božije pripremaju!Raduj se, štedri davaoče spasonosnih dobara zemaljskih i nebeskih!Raduj se, pouzdani izbavitelju od neprijatelja vidljivih i nevidljivih!Raduj se, jer si u zemnom Edemu, Crkvi Hristovoj, podvigom dobrim zablistao!Raduj se, jer si krasote rajske, pravednicima ugotovljene, dobio!Raduj se, Jovane, zemlje ruske molitveniče predivni!Kondak 12.

Kao kladenac prepun blagodatnih darova Duha Svetoga objavi te Gospod, oče Jovane, da njihovi pričasnici i mi budemo s tobom i tako poznamo milost Božiju prema nama, da ne odstupi niti da nas posrami Gospod, kada Mu, blagodarnim ustima i čistim srcem, uzdajući se milosti dobrote Njegove, zapevamo: Aliluja!Ikonos 12.Opevajući pohvale dostojno življenje tvoje na zemlji, i slavu koju si na nebesima stekao, molimo te, blaženi Jovane uznesi za nas molitve Bogu, u dan strašnog Suda, i da spaseni molitvama Tvojim, ovako ti kličemo:Raduj se, Bogoizabrani i Bogoproslavljeni pastiru zemlje ruske!Raduj se, jer si opevao ime Božije kao svirala milozvučna!Raduj se, jer si kao proroci i apostoli revnovao!Raduj se, jer si mudro učio bežati od gneva Božijega i rađati plodove pokajanja!Raduj se, vatreni molitveniče za Otačastvo i narod naš!Raduj se, vere pravoslavne istinski ispovedniče!Raduj se, presvetla lučo, koja put ka životu večnom obasjavaš!Raduj se, ti koji nam neiscrpnu blagost Božiju otkrivaš!Raduj se, trpezo neoskudna, sa koje se monasi i mirjani hrane!Raduj se, učitelju pravde Božije, kojim se i stari i mladi ukrašavaju!Raduj se, jer si one koje ti Gospod dade na radost Božiju izgradio!Raduj se, jer si od žitelja nebesa u Gospodu celiv primio!Raduj se, Jovane, zemlje ruske molitveniče predivni!Kondak 13.O sveblaženi oče Jovane, sveruski presjajni svetilniče i predivni čudotvorče! Primi ovu pohvalnu pesmu i umoli Hrista Boga da u miru i pobožnosti utvrdi Svetu Crkvu, a nas da od svih nesreća izbavi i u jednomisliju vere i zajednici ljubavi Hristove sačuva, da jednim ustima i jednim srcem zapevamo s tobom Bogu: Aliluja!(ovaj kondak se čita 3 puta, a zatim ponovo ikos 1. i kondak 1.)Molitva svetom pravednom ocu Jovanu KronštatskomO veliki ugodniče Hristov, sveti pravedni oče Jovane Kronštatski, pastiru divni, brzi pomoćniče i milostivi zastupniče! Uznoseći slavoslovlje Trijedinom Bogu, molitveno si vapio:Ime Ti je-Ljubav: ne odbaci me zabludeloga.Ime ti je-Sila: osnaži me, jer malaksavam i padam.Ime Ti je-Svetlost: prosvetli dušu moju, pomračenu žitejskim strastima.Ime Ti je-Milost: ne prestaj da me miluješ.I danas blagodarna tvome zastupništvu sverusijska pastva moli se tebi: Hristoimeniti i pravedni ugodniče Božiji!Ljubavlju svojom ozari nas grešne i nemoćne, udostoj nas da plodove pokajanja, i da se neosuđeno pričešćujemo Svetim tajnama Hristovim. Silom svojom veru u nama ukrepi, u molitvi nas podrži, nemoći i bolesti isceli, od iskušenja vidljivih i nevidljivih neprijatelja izbavi. Svetlošću lika svoga, služitelje i predstojatelje Oltara Hristovoga na svete podvige pastirskog delanja pokreni, deci daruj vaspitanje, mladost uputi, starost podrži, svetinje hramova i svete obitelji ozari! Umiri, čudotvorče i prozorljivče najizvrsniji, narode zemlje naše, blagodaću i darom Duha Svetoga izbavi od međusobne borbe, rasejane saberi, prelašćene obrati i privedi Svetoj Sabornoj i Apostolskoj Crkvi. Milošću svojom brakove u miru i jednomisliju sačuvaj, monasima u dobrim delima napredak i blagoslov

daruj, malodušne uteši, one koji stradaju od nečistih duhova oslobodi, one koji su potrebiti i u teškim okolnostima pomiluj i sve nas na put spasenja upravi. Živi u Hristu, oče naš Jovane, privedi nas Nevečernjoj Svetlosti Života Večnog, da se udostojimo s tobom večnog blaženstva, hvaleći i preuzboseći Boga u vekove vekova. Amin.SADRŽAJPREDGOVORO MOLITVI ZNAČENJE I SUŠTINA MOLITVEMOLITVA SE TEMELJI NA VERIGOSPOD ISPUNJAVA NAŠE MOLBE SAMO AKO MI IMAMO NESUMNJIVU VERUMOLITVA PRED IKONOMTREBA SE MOLITI, NE SAMO USTIMA, NEGO I SRCEMGOSPOD DAJE PO SRCUMOLITVA NAM DONOSI MIR SRCAU MOLITVI JE NEOPHODNA PROSTOTA SRCAU MOLITVI JE NEOPHODNO SMIRENJERADI USPEHA MOLITVE, ONAJ KOJI SE MOLI, TREBA DA SE UPODOBI ONOM, KOME SE MOLIKAKO SE MOLITI VLADIČICI BOGORODICI, ANĐELIMA I SVETIMAMOLITVA ZA ODGNANJE LUKAVIH I HULNIH POMISLIMATI BOŽIJA ČUJE NAŠE MOLITVE I MOLI SE ZA NASMOLITVA MAJCI BOŽIJOJ SPASAVA OD ĐAVOLIH RANJAVANJAMAJCI BOŽIJOJ TREBA SE MOLITI SA PUNIM UVERENJEM I NADOM DA ĆEŠ DOBITI MOLJENOMOLEĆI SE SVETIMA, TREBA IMATI NESUMNJIVU VERU U NJIHOVU BLIZINUPRE MOLITVE TREBA IZMOLITI ZA SEBE BLAGODAT ISKRENE MOLITVECRKVENA MOLITVASTRASTI I SUJETNO MAŠTANJE OMETAJU NAŠU MOLITVUDA LI JE MOGUĆE MOLITI SE UBRZANO?MOLITVENO PRAVILO TREBA OBAVLJATI BEZ ŽURBEKADA SE PRIVIKAVAŠ NA POZNATE MOLITVEMOŽEMO LI SE MOLITI SVOJIM REČIMA?BOLJE JE SA SE MOLIŠ KRETKO, ALI SA VATRENOM DUŠOMTREBA I U VRLINI IMATI RAZUMJUTARNJA MOLITVAVEČERNJE PRAVILOMOLITVE ZA OPRAŠTANJE I OTPUŠTANJE GREHOVAU MOLITVI TREBA ISKRENO ŽELETI ONO ZA ŠTA SE MOLIŠMOLITVA GOSPODNJANA KRAJU JUTARNJIH I VEČERNJIH MOLITAVA SLEDI PRIZIVANJE SVETIHNEOPHODNOST POMINJANJA ŽIVIH I UPOKOJENIHU MOLITVI ZA ŽIVE I UMRLE NEOPHODNO JE DA SE ONI USRDNO POMINJUNAŠA MOLITVA U IME SVIH, POBUĐUJE NAS NA NEPRESTANU UZAJAMNU LJUBAVNEOPHODNO JE MOLITI SE ZA SVE

MOLITVE KOJE VRŠIMO PO NEČIJOJ MOLBI ZA NEKOGAKAKO SE MOLITI ZA ISPRAVLJANJE BLIŽNJIHKAKO DA SE MOLIMO ZA: 1) GORDOG I NEPOKORNOG, 2)ZLOBNOG, 3) SREBROLJUBIVOG I SEBIČNOG, 4) ZAVIDLJIVOG, 5) PIJANICU, 6) STOMAKOUGODNIKAMOLITVA ZA POKOJNIKE – VELIKO DOBROČINSTVO ZA NJIHĐAVO I NAŠA PLOT TRUDE SE DA SPREČE MOLITVUO MOLITVI ISUSOVOJLJUDI SU ZAPALI U NEVERJE I STRASTI ZATO ŠTO SE NE MOLEZBOG ČEGA SE UMARAMO NA MOLITVI?POTREBNO JE SEBE PRIMORAVATI NA MOLITVUBLAGODARENJA, SLAVOSLOVI I MOLITVENA OBRAĆANJA GOSPODU I MAJCI BOŽIJOJBLAGODARNOST ZA MILOST I OPROŠTAJ GREHOVAMOLBA ZA DARIVANJE DUHOVNIH DAROVABLAGODARNOST RADI DARIVANJA DUHOVNIH BLAGAPOKAJNIČKA MOLITVA PROTIV ĐAVOLSKOG UNINIJABLAGODARNOST ZA IZBAVLJENJE OD STRASTI I SMUTNJI VRAŽIJIHMOLITVA ZA USAVRŠAVANJE DELA MILOSTINJEMOLITVA PRED PRIČEŠĆE SVETIM TAJNAMABLAGODARSTVENA MOLITVA ISCELJENOGA OD BOLESTIMOLITVA PRESVETOJ TROJICIMOLITVA SVETOM DUHUOBRAĆANJA VLADIČICI BOGORODICIAKATIST SVETOME PRAVFEDNOME OCU JOVANU KRONŠTATSKOM ČUDOTVORCU