mirovne novosti

broj 5 juni/srpanj 2011.

mirovne novosti

broj 5 juni/srpanj 2011.

U ovom broju:

E-mail непознатом “другом”, 2

Bosna i dijalog, 5

Међурелигијски дијалог, 8

Aktivnosti Centra za izgradnju mira iz Sanskog Mosta, 10

Дани мира у основним школама Калесије, Зворника, Сапне, Какња и Високог, 11

Svjetski dan susjeda obilježen u Mostaru, 13

Додијељене новинарске награде „Sрђан Aлексић“, 15

Камп „Амбасадори мира – изградња мира у заједници“, 17

Naši životi bez Ratka, 19

Пише:

Michele ParenteProject director / Peace consultantPax christi DerventaForum ZFD (Civil Peace Service)

impressum

2 Mirovne novosti

уредништво:Сузана БожићЕдита ЧолоШејла ДиздаревићГоран Бубало

дизајн/ДТП обрадаШејла Диздаревић

уредник издања на енглеском језику:Matthew Harms

контактinfo@mreza-mira.netwww.mreza-mira.nettel: +387 33 617 573

E-mail непознатом “другом”Један човјек не може садржавати све

или… вриједност дијалога

Када желимо отворити, да тако кажемо, међурелигијски дијалог, постоји простор чак и само-декларираним атеистима, агностицима или нихилистима. И када F. Nietzsche запомаже “ми смо очајни да постанемо једно”, требамо га саслушати, а он треба саслушати оне који, као апостол Павле, вјерују да “у свијету постоји само Бог зна колико различитих гласова, и ниједан од њих није безначајан.” Ако је толеранција “кућа” разумијевања и поштовања једних према другим, комуникација је прозор, а дијалог су златна врата. Свеједно, наш највећи изазов данас – у виртуалном свијету хиљада пријатеља на Facebook-у и милион google-ових дијелова информација – је да, како спомињје Ђјуро Шушњић, превазиђемо пророчанство Иве Андрића, када је писао “моћи ћемо се чути са једног краја свијета на други, али се нећемо моћи разумјети”.

Цијена вриједности

Након надахнуте рефлексије професора Ђуре Шушњића, „када дијалог постаје разговор, он постаје размјена искустава, мисли и убјеђења, градећи однос између једнаких вриједности, ако не већ сличних. Свака размјењена ријеч нас усмјерава у одређеном правцу размишљања, она постаје размјена искустава, мисли и убјеђења која гради на основу односа једнаких, а не сличних вриједности. Нико не губи у разговорима и свако може имати корист од тога (ако не због онога што желе, онда макар из онога што могу добити од тога)“. У земљи супротности, новац или моћ, истина, исправност, правда, толеранција и вриједности не могу изгубити своје вриједности када се дијеле међу људима. Вриједност дијалога је права моћ ненасиља и мира да је “ можете добити бесплатно, и требате је даровати бесплатно ” (мт 10,8)

Како међурелигијски дијалог изгледа у пракси?: Дервента као “примјер”?

“Неко би нас требао ошамарити. Ако је потребно да нас скупи Pax christi као међународна организација. Зар то нисмо могли урадити сами, без помоћи других?”Ова не баш ненасилна реченица је са округлог стола који је организирао Pax christi Дервента на тему “Шта су највећи изазови међурелигијског дијалога у будућности?“ са представницима четири вјерске заједнице (јеврејске, католичке, исламске и православне) из Дервенте и Добоја одакле је дошао православни свештеник. И ово је речено из срца. Важан изазов за међурелигијски дијалог је било “суочавање са прошлости“, истакао је католички свећеник. У овом контексту је споменуо злочине које су неки Хрвати починили над Србима у овом региону на самом почетку рата - десетак цивила је убијено: “Ја сам постиђен оним што су моји људи урадили у Чардаку.“ Православни свештеник се нагео напријед, видљиво изненађен извињењем испред бројне публике, погледао га је и одговорио: “Ово је нешто што први пут чујем од тебе, и искрено веома сам изненађен. Али морам рећи да злочин није почињен од твоје пастве, већ од безбожних руку.“Као конкретан допринос међувјерском дијалогу, сем горе споменутих годишњих јавних догађања, Pax christi редовно организира тзв. “Посјете Божјим кућама“ са учешћем школа, ученика и наставника. Пве године Pax christi такођер је подржао објављивање и промоцију књиге “Дани отворених врата вјерских заједница у Дервенти”, коју су припремиле три вјерске заједнице присутне у Дервенти (исламска заједница; католичка и православна црква као и представници јеврејске заједнице из Добоја). Такођер, Pax christi Дервента и чланице мреже РЕМИ (Регионална мировна иницијатива) раде на фацилитирању процеса изградње локалног међурелигијског одбора у Дервенти за побољшање и структуирану

Mirovne novosti 3

сарадњу између локалних вјерских представника, и у циљу реализације конкретних активности у сарадњи са цивилним друштвом на локалном нивоу: генерални концепт је иницирао и већ подржало Међурелигијско вијеће из Сарајева и градова Орашја, Бијељине, Горажда и Брчко Дистркта.

Post scriptum: Међу-религијски, наравно, али прво унутар-религијски

Религија, од латинске ријечи “рeligio”, значи повезивати, спајати, хармонизирати. Подузимајући међурелигијски вањски приступ из моје вјере ка другој, такођер је битно ићи унутар властите вјере, суочити се с људима из своје заједнице, мјерити и ускладити на начин да говоримо заједничким језиком у нашем заједничком вјерском идентитету. Ако нисам у могућности прво се суочити са међурелигијским дијалогом, посебно током процеса помирења с другим странама, - а посебно у овом региону Балкана, гдје се још увијек зацјељују ране ратне прошлости - ако имам, као православни и католички свећеник размишљамо да вјерници из моје заједнице још нису спремни ући у дијалог с "другим" и ништа нисам учинио да покушам промјенити њихов став, нећу бити у могућности вјеродостојно градити аутентичан међурелигијски дијалог, чак и ако сам бриљантно помогао стотинама међувјерских округлих столова или написао добре радове.

Само илузија?

Међурелигијски дијалог је вриједан колико вриједе људи који га промовирају. Ако данас са једне стране ми учимо јавност толеранцији, и ако ако са друге стране сутра уништите што сте градили, тада међурелигијски дијалог остаје не више но анђеоска илузија наше земље која треба наду. Празна боца мора, без досљедне поруке олакшања. Реферирам се на последњу харангу лидера члана Међурелигијског вијећа, представника исламске заједнице, који је јавно изразио забринутост ограничењем улоге религије

4 Mirovne novosti

“Међурелигијски дијалог је вриједан колико вриједе људи који га промовирају. Ако данас са једне стране ми учимо јавност толеранцији, и ако ако са друге стране сутра уништите што сте градили, тада међурелигијски дијалог остаје не више но анђеоска илузија наше земље која треба наду.”

у школама. Реферирам на некохерентно понашање католичког свећеника из Дервенте (оног истог који је извинио православној заједници током међурелигијског округлог стола) које је касније снимљен како пјева антисрпске пјесме хрватској дијаспори и Бечу. То је амбивалентна игра, више политичка но духовна, превише хранећи емоције, а премало рационалност. Генерално можемо замијетити потребни баланс између “емоција“ и “рација“, транзицију из психолошких и субјективних елемената у рационалне и објективне улажењем у здрав дијалошки процес који још увијек недостаје у нашој земљи. У овом смислу, и због њихове важности за помирење и демократску коегзистенцију, још увијек је вријеме када се чине грешке, охрабрити, у овом случају представнике медија како би размотрили однос према стварности и представнике исламске заједнице у Сарајеву као и католичког свећеника у Дервенти, како би обновили поремећени дијалог са цивилним друштвом и како си би се испричали људима који су били посвећени овим несретним ријечима. Увијек је вријеме да се ради добро, да се ради боље, и да се сукоб цивилзација преокрене у дијалог култура, јер не може све бити сажето у једну нацију, једну заједницу, једну територију, нити једну културу. Да ли је то онда само илузија? Много људи, младих и старих из оба ентитета и представника мањина у БиХ који још увијек тражи храброст, искреност, повјерење, ненасиље и напредак кроз дијалог мисле тако. Тко их може кривити? А кога стварно треба кривити? Док чекамо одговоре извана или за нове месије које ће доћи, зашто не узети у своје руке процесе вјерског, етничког, друштвеног или културалног дијалога, као дио наше грађанске одговорности и свакодневне задаће?

Mirovne novosti 5

Život u pluralnom bh. društvu koje čine pripadnici abrahamskih monoteističkih re-ligija te ostali bh. građani, višegodišnje za-laganje brojnih pojedinaca na poboljšanju i uspostavljanju dobrih odnosa među sljedbenicima različitih religija, čije su povijesti opterećene nagomilanim lošim sjećanjima na protekli rat i minula vreme-na, ali i osobno nezadovoljstvo sadašnjošću tuzemne i svjetske religijske pluralnosti, te predočavanje i osvjetljavanje temelja u sve-tim tekstovima monoteističkih tradicija koji osposobljavaju za suradnju u Bogom danoj različitosti, jedni su od osnovnih razloga neophodnosti razvoja suživota i njegovanja međureligijskih odnosa danas, ovdje i sada. Od drevnih vremena, dijalog je zacijelo bio neophodan princip čovjekova življenja i djelovanja. Dapače, sa sigurnošću možemo ustvrditi kako je dijalog bio nužan preduvjet opstanka i preživljavanja ljudskih zajednica, nastanka i razvitka civilizacija i kultura. Postojao je i opstojao usporedo i upravo nasuprot pošasti kontinuirane i nezasitne ljudske destrukcije; oličene u borbama i sukobljavanjima, ratovima i zaposjedanjima, progonima i pokoravanjima. Od prapovijesti ljudske vrste do suvremenog doba, istodobno su postojali zagovornici „dijaloga“ oružja i moći, te pristaše „oružja“ i moći dijaloga.1 Nekoć, kao i danas, a nažalost to nas nedvojbeno čeka i u budućnosti, uvijek će biti poklonika defetističke misli Heraklita Mračnog: „Rat

je otac svemu, svemu kralj; jedne je iznio kao bogove, druge kao ljude; jedne je učinio robovima, druge slobodnima.“2 Usuprot ovim ciničnim štovateljima boga Marsa stoje pak oni koji će i u doba najkrvavijih orgijanja smrti i uništenja, i upravo zbog njih, opetovano, mišlju i djelom, ponavljati neupitnu i nepotkupljivu mudrost Mohandasa Karamchanda Gandhija: „Umijeće ratovanja jest umijeće uništavanja ljudi.“3 Argumentima sile i oružja, politike i vojske britanskog imperija, Gandhi je suprotstavljao argumente nenasilja i pasivnog otpora – tako je on dijalogizirao s moćnicima i osvajačima. Istodobno, kroz molitvu i meditaciju vodio je ustrajni, neprekinuti dijalog s Bogom. Kako u knjizi duhovnih vježbi pod naslovom Dirnut Bogom veli isusovački teolog indijskog podrijetla Anthony de Mello: „(…) Moramo pustiti dublje korijene u Bogu, želimo li biti u skladu s Duhom stvoriteljem u nama, želimo li imati snagu da ljubimo (…). Samo kontemplativac to može učiniti. Samo će on znati kako uskladiti vjernost i poslušnost s kreativnošću i suprotstavljanjem.“ I na drugom mjestu posve komplementarno i zaokružujući prethodnu misao: „(…) Mahatma Gandhi običavao je tvrditi da bi mogao danima lakše živjeti bez mrvice hrane (što je i činio, dapače tjednima, a ne danima – moja napomena), ali ni minutu ne bi mogao živjeti bez molitve (…).“4 Kako vidimo, cijeli je Gandhijev život

1 Dakako, dijalog i dijaloške forme pohranjene su i kao umjetnički izražaj u tisućljećima starim književnim ostvarenjima drevnih kultura: u staroegipatskoj Razgovor razočarana čovjeka i njegove duše, oko 2250. pr. Kr.; Pjesme s rijeke, nastale između 15. i 14. st. pr. Kr.; u sumerskoj i babilonsko-asirskoj književnosti ep Gilgameš nastao oko 1700. g. pr. Kr.; Pripovijest o siromahu iz Nipura, nastala između 13. i 8. st. pr. Kr.; u staroindijskoj književnosti Vede nastale u razdoblju od 16. do 6. st. pr. Kr.; Mahabharata, najopsežnije djelo svjetske književnosti, nastalo između 4. st. pr. Kr. i 4. st. po. Kr.; Pančantra, zbirka pripovjedaka iz 3. st. pr. Kr.; u starokineskoj Knjiga pjesama-Ši King, čiji su dijelovi nastajali između 1300. – 500. g. pr. Kr; u starogrčkoj književnosti poznati su Homerovi epovi: Ilijada i Odiseja, te komični spjev Batrahomiomahija – Boj miševa i žaba, nastali oko 800. g. pr. Kr. (usp. Povijest svjetske književnosti, Knjiga I., skupina autora, Zagreb: Mladost, 1982.; te Košutić-Brozović, Nevenka, Čitanka iz stranih književnosti, I dio: Od starog vijeka do klasicizma, Zagreb: Školska knjiga, 1983.)2 Heraklit, Fragmenti, Zagreb: Matica hrvatska, 1951., str. 33-52.3 Gandi, Mohondas Karamchand (nazvan Mahatma, od Mahan Atman velika duša; tako ga prozvaše njegove pristaše oko 1920. g.), indijski je političar i narodni vođa (1869.-1948.). Ovaj sićušni, asketski mršavi starac, nenasilnim je otporom, odbijajući „dijalogizirati“ argumentima smrti i rata, na koljena bacio Britanski imperij, mirnim, nenasilnim putom (satyagraha i ahimsa) nastojeći osloboditi Indiju iz lanaca britanskog kolonijalističkog robovlasništva. God. 1918. preuzeo je vodstvo indijskog nacionalnog pokreta uvodeći nove metode u borbi za oslobođenje Indije od britanskog vrhovništva i za postignuće indijskog homerule (hind. swaraj). (usp. Enciklopedija Leksikografskog zavoda, 3 svezak, Zagreb, 1958., str. 106.).4 De Mello, Anthony, Dirnut Bogom, prijevod: Ivan Cindori, Zagreb: Filozofski institut Družbe Isusove, 2000., str. 6. i 244.

Bosna i dijalog

piše:

Božana Ivelić-KatavaМА

6 Mirovne novosti

bio u nerazmrsivom prepletaju vita activa i vita contemplativa, kroz ustrajavanje i usredotočenje na unutarnji i vanjski, vanjski i unutarnji dijalog s Bogom i bližnjima. Bez želje ili nakane za rigorističkom isključivošću i ultrakonzervativnim od-bacivanjem svega ovodobnog, valja naglasi-ti kako uistinu živimo u vremenu svakovrsne i danomice narastajuće nasilnosti; nasilje je postalo ethosom našeg doba, kako veli Walter Wink. Vreba nas na svakome koraku: u obitelji, na ulici, na radnome mjestu, u dnevnim novinama, poglavito crnim kronika-ma, u filmovima, glazbi, sportu, na televiziji, internetu, od tobože zabavnih videoigrica za tinejdžere u kojima je temeljni princip „Ubij sve i vrati se sam“ – u desetinama lo-kalnih ratova diljem planeta i premlaćivanja i/ili ubijanju, svakodnevnom, stotina ili čak tisuća ljudi u spomenutim ratovima, u obračunima uličnih bandi, u bombašima-samoubojicama, u silnim Guantanamo-logorima demokratskih i autokratskih glo-balnih i lokalnih sila, u iživljavanju djece nad vršnjacima u osnovnim i srednjim školama, uz bešćutno snimanje mrcvarenja žrtve kamerama mobitela… U ovakvome svi-jetu mirotvorci nisu nikakva vijest – uko-liko nisu ubijeni. Medijski tretman religije najupečatljivije, koliko jučer, oslikava „di-jalog“ dvojice zloduha našeg vremena: bivšega američkog predsjednika Georgea Busha, koji poziva na križarski rat protiv muslimana i nedavno preminulog Bin Lad-ena, koji je govorio kako su napadaji na New York i Washington tek početak uništenja „Sotone Zapada“! Pored dotičnih „medijskih megazvijezda“ dijaloga u formi planetarnog horora, mirotvorni djelatnici svih svjetskih religija, ovdje i sada, za sve morbidniji i zlo-kobniji svijet spektakla i zabave, nitko su i ništa: Majka Terezija je najveću medijsku pozornost dobila preminuvši; spram toga niti Nobelova nagrada za mir nije značila mnogo.Bosanskohercegovački je mikrokozmos susretište Istoka i Zapada, tromostovlje abrahamskoga čovjekova putovanja kroz vrijeme i prostor, preplet i amalgam Jeru-zalema, Istanbula, Rima i Bizanta, krv i med

oporoga i surovog proturječja.„(…) Bosna je dio Europe. Brojni ideolozi izolacije tvrde da je Grčka ili Helada koli-jevka Europe, koja nam je dala teatar i filozofiju. A zaboravljaju napomenuti da je Grčka na Balkanskom poluotoku i da bi helenska kultura bila nezamisliva bez Balkana i njegovih utjecaja. Balkan je helenskoj kulturi darovao neke tajne kultove, vjerujem i neizrecivo važni ele-usinski kult. (…) Europi (je) Balkan donio ekstatičnu stranu, otvorenost i sposob-nost za mistično (…).“5

Zagovornici bosnoljublja ovu zemlju doživljavaju kao dar Božji ljudima, sićušni, ali čudesno lijepi dragulj koji u nutrini blista edenskom svjetlošću, džennetski krajobraz u ovozemaljskoj dolini suza. Stoljećima prije brojnih velikih svjetskih inicijativa kao što su Zajednička riječ za nas i vas6 i svjetske etike Hansa Künga, Bosna je zahvaljujući vlastitoj i iskustvenoj empatijskoj ekumeni proegzis-tencije živjela i preživjela bezbrojne zatore, rasape i razaranja.Za mrzitelje i neprijatelje, osporavatelje i progonitelje, Bosna je „tamni vilajet“, „uk-leta zemlja“, „mržnja i tmina“ bezdane balkanske provincije. Bezbrojne vojne stoljećima su ubijale Bosnu, osvajana je i okupirana, pripajana i otimana i s istoka i zapada: Osmanski imperij, Austrougarsko carstvo, Kraljevina Jugoslavija, Endehazi-ja, socijalistička Jugoslavija, totalitarizam fašizma i jugo-varijante komunizma; od 1992. bila je žrtva velikodržavnog kanibal-izma i agresije, te unutarnjega bratoubo-jstva; Dayton je od BiH stvorio čudovišni provizorij, čini se preslabom da bi preživjela, prejakom da bi preminula.

„U cijeloj povijesti Bosne postavljena su tako dva oprečna društvena toka. U prvome se religijske raznolikosti izmiruju preko suživota na temelju povjerenja u okviru različitih svetih putova. U drugome se te različitosti suprotstavljaju jedna drugoj.“7

Od Daytona, Bosna ne živi mir, već poraće: iživljavanje rata drugim sredstvima. Političari, mediji, intelektualci, zakonodav-na, sudska i policijska vlast, sustav naobraz-

5 Ulomak iz razgovora kojega je austrijski publicist Adelbert Reif vodio s bosanskohercegovačkim spisateljem Dževadom Karahasanom, objavljenoga pod naslovom „Sve dimenzije Europe sabiru se u Bosni“, u časopisu Jukić, br. 36-37, Sarajevo: Zbor franjevačkih bogoslova „Jukić“, 2006./2007., str. 293.6 Pismo 138 muslimanskih poglavara upućeno kršćanima cijelog svijeta u listopadu 2007.7 Mahmutčehajić, Rusmir, Bosanski odgovor, Zagreb: Durieux, 2002., str. 27.

“Zagovornici bosnoljublja ovu zemlju doživljavaju kao dar Božji ljudima, sićušni, ali čudesno lijepi dragulj koji u nutrini blista edenskom svjetlošću, džennetski krajobraz u ovozemaljskoj dolini suza.”

“Bosna, dakle, nije iznimka od ostatka svijeta – dapače. Njezine budućnosti nema bez cjelovite i temeljne preobrazbe: življenja, u punini i na svim razinama, zajedničke riječi pozitivne, dijaloške paradigme svjetskog etosa – empatijske ekumene proegzistencije..”

Mirovne novosti 7

be i odgoja, od dječjih vrtića do sveučilišta i, dakako, nacije i religijske zajednice, žive, dakle, pretežitu paradigmu zla. Sve tri naci-je i religijske zajednice pojedinačno, svoju nacionalnu povijest gledaju u idolatrijskim i mitomanijskim kategorijama: Hrvati, Srbi, Bošnjaci, katolici, pravoslavni, muslimani. Nitko ne osjeća dovoljno vlastitu odgovor-nost, krivnju, pokajanje, želju za oprostom – sućutnost spram drugih i patnju koju smo „mi“ prouzročili. Prigodom posjeta Hrvats-koj 1994. Papa je Ivan Pavao II. izrijekom naglasio:

„Kad čovjek odbacuje ili zapostavlja Boga, skoro se neminovno počinje klan-jati ispraznim idolima. Počinje čak i obožavati idole jedne nacije, jedne rase, jedne stranke, da bi potom, u njihovo ime, opravdao mržnju, diskriminaciju i silu.“8

Bosna, dakle, nije iznimka od ostatka svije-ta – dapače. Njezine budućnosti nema bez cjelovite i temeljne preobrazbe: življenja, u punini i na svim razinama, zajedničke riječi pozitivne, dijaloške paradigme svjetskog etosa – empatijske ekumene proegzisten-cije. Prepoznati odgovornost, pojedinačnu i skupnu, za kajinsko zlo-djelo nad bližnjim, susjedom, komšijom, u istinskoj sućutnosti – jer su u naše ime bivali ubijani drugi pred Drugim, Jednim i Jedinim za sve nas. Naših bližnjih, primjerice naših sugrađana, sus-jeda, braće Židova gotovu da uopće nema: istrijebljeni u Drugom svjetskom ratu, is-eljeni u ovom, nakon stoljeća življenja u Bosni i Bosne, nazočni su tek simbolično. Mardešić nam, u okružju neizvjesnosti i ufanja, straha i nade, daje neupitan puto-kaz za budućnost:„Tko ne želi biti povezan u dobru, toga će prije ili poslije zadesiti sudbina istovjetnosti u zlu. Hoće li pak pobuna mirotvoraca – što se čudesno širi i raste – uspjeti zaustaviti ponavljanje uvijek iste tužne priče o ljudima koji, poludjeli od mržnje, nužno izabiru smrt za brata svojega ili neće? Teško je na to od-govoriti. No sigurno je da dok ne pođemo od Kaina u sebi, jedva da ćemo ikad susresti Abela u svijetu.“9

Što bi zlo i bratoubojstvo mogli pred za-konodavcem i vođom Mojsijem, Gospodi-nom Isusom Kristom i Vjerovjesnikom Mu-

hammedom? Možemo li zamisliti dia-logos između njih, empatiju između njih, eku-menu njih, pro-egzistenciju njih? Na ovaj upit Vladimir Premec odgovara:

„Bosna ne pripada ni prošlim, ni sadašnjim, ni budućim generacijama. SVE TE GENERACIJE, sva njihova djela, sve njihove tekovine, kulture i religije, PRI-PADAJU BOSNI. Stoga vjerujem jedino u takvu mogućnost BOSNE-SVIJETA U MA-LOM. Zato smatram da ćemo svi morati u školu novih vrednota: STRPLJIVOSTI i UPORNOSTI, KOMPROMISA i DIJALOGA, ETIKE ODGOVORNOSTI i TOLERANCIJE. Pa makar pri tome osjećali nametnuti KULUK i TLAKU, emotivne zbirke svojih nacionalnih i međunarodnih iskustava. Povijest nas očevidno ničemu nije kadra naučiti. U njezinoj starmaloj togi zavije-na je avet lažne učiteljice. Bistrovidi već znaju da SVEKOLIKA MNOŠTVA u razbo-ritom, tolerantnom životu naziru LOGOS BOSNE.“

8 Ivan Pavao II., Govori u Hrvatskoj (10. i 11. rujna 1994.), Zagreb: Kršćanska sadašnjost, 1994., str. 30.9 Mardešić, nav. dj., str. 62.10 Premec, Vladimir, Tjeskoba tolerancije, Sarajevo-Zagreb: HKD Napredak, 2005., str. 108.

8 Mirovne novosti

Разговор је прва степеница на коју је потребно закорачити у циљу успостављања контакта и даље интеракције између људи. Изношење властитих и уважавање и слушање туђих ставова и аргумената је полазна тачка сваког дијалога. А бити у могућности да испоштујете и заиста чујете свог саговорника је основа и почетак здравог односа. Дијалог своју додатну димензију добија уколико се води између припадника различитих друштвених група, које углавном имају супротстављене интересе. Успостављање доброг и равноправног дијалога, у таквом случају је још озбиљнији и захтјевнији посао. У земљи као што је Босна и Херцеговина, гдје су што наметнуте, што општеприхваћене подијељености присутне у свим сферама друштва, дијалог и међусобна сарадња су од изузетне важности.За вођење дијалога уопште, у првом реду је важно познавање језика на којем се разговор води, међутим то врло често није предуслов за истинско разумијевање онога шта нам друга страна говори. Неразумјевање, страх од непознатог, и непоштовање другог и другачијег, је оно што је потребно одбацити приликом упуштања у разговор са припадницима других вјера, нација, као и са онима који имају другачије интересе, у оносу на оне које ми заступамо. За постизање успјеха на глобалном нивоу, а на примјеру БиХ, у процесу изградње мира, значајан је, и велику улогу може одиграти, међурелигијски дијалог. Припадници различитих вјерских заједница могу много учинити на успостављању толеранције и поштовања различитих религија и њихових обичаја. Међурелигијски дијалог као и култура међурелигијског дијалога јесу и представљају насушну потребу народа Босне и Херцеговине. Када кажемо међурелигијски дијалог мислимо на комуницирање и заједничко доношење одлука поглавара, великодостојника

и предстваника различитих цркава и вјерских заједница Босне и Херцеговине. БиХ је једна од малобројних земаља свијета која је имала ту срећу да поглавари православне и католичке цркве, као и исламске и јеврејске вјерске заједнице препознају потребу да се мора радити, поред помирења народа, и на помирењу религија Босне и Херцеговине. Сав њихов рад и труд у прошлости тј. од 1997. године до данас донио је многе плодове, од тога да су многи закони који се тичу вјере доношени посредовањем Међурелигијског вијећа. Младе теолози и лаици који долазе из различитих религија и нација, посредством Међурелигијског вијеча, сједе на семинарима и сусретима заједно, не представљајући антагонисте једни другима. Сви заједно доприносе миру и бољем сутра за све људе у Босни и Херцеговини без обзира на име, нацију и религију. Kaда је Исус Христ рекао „љуби ближњег свога“ он је мислио на све људе који нам стварно јесу блиски тј. поред наше породице мислио је и на наше комшије, колеге, познанике и све људе које срећемо на улици, јер сви они заиста јесу нама блиски. Од кога бисмо очекивали да нам помогне, ако не од првих комшија, суграђана, Босанаца и Херцеговаца. Па зар то нису „ближњи“ ?!? Читав концепт и рад Међурелигијског вијећа би пао у воду управо да није саме културе међурелигијског дијалога. Било би немогуће радити заједно да нема уважавања и поштовања другог и другачијег. На нама није да убјеђујемо друге како је њихово погрешно, а наше исправно, нити како је њихово настало из нашег па је зато само копија, на нама је да причамо о стварима које нас повезују и које нас чине људима, а управо то промовише свака религија. Ниједан прави вјерник неће наудити нити помислити зло оном другом, него ће га уважавати у његовој молитви и његовом вјеровању. Из свега овога произилаизи да нам је потребно да

Међурелигијски дијалог

коаутор:

Јелена Деспот

будемо свјесни да сви нису нити ће када бити исти, али и да поред тога можемо да живимо и радимо заједно и да нам свима буде боље. Не тако давно је у БиХ постојао обичај који се, нажалост изгубио, да су приликом градње неког вјерског објекта или „куће Божије“, била то

црква или џамија, сви давали прилог, и тада се није питало ко је које нације или религије, јер се у тим кућама Божијим молило за добробот свих народа који су живјели у том граду, и у том крају. Е, тек када повратимо тај степен суживота и толеранцијије, имаћемо добар основ за будућност ... заједничку и љепшу ...

Немања Мочевић

коаутор:

Mirovne novosti 9

10 Mirovne novosti

Aktivnosti Centra za izgradnju mira iz Sanskog MostaIako se danas vjera često predstavlja kao uzrok sukoba i nasilja, u Centru za izgrad-nju mira smatramo da vjera uvijek može biti izvor izgradnje mira. Zato je od svog početka Centar za izgradnju mira promovis-ao međureligijski dijalog, koji je bio i ostao bitan dio naših programa. Uvijek smo se trudili da radimo u saradnji sa raznim vjerskim poglavarima u Sanskom Mostu, i u 2010. smo uspjeli po prvi put da organizujemo zajedničko međureligijsko veče na kojem su se sastali četvorica lokalnih vjerskih vođa predstavljajući islamsku, katoličku, pravoslavnu i protes-tansku vjeru. Ispred više od 50 stanovnika Sanskog Mosta vjerski lideri – Husein ef. Kovačević, glavni imam Medžlisa IZ Sanski Most, protonamjesnik Slobodan Višekruna, fra Mijo Rajić, i pastor Damir Trbić – su govorili na temu izgradnje mira u vlastitoj religijskoj tradiciji, kao i o pažnji prema komšijama i neprijateljima te toleranciji, suživotu i saradnji. Poslije ovog dogođaja smo nastavili radeći sa ovom grupom vjerskih poglavara da planiramo osniv-anje međureligijskog vijeća i razne javne aktivnosti kako bismo pokazali pozitivni primjer međureligijskog suživota u San-

skom Mostu. Trenutno formiranje lokal-nog međureligijskog vijeća je još uvijek u procesu. Zatim, tema za našu drugu Međunarodnu sedmicu mira koja će se održati od 07. do 12. septembra ove godine, koju ćemo unaprijediti putem raznih aktivnosti, pre-davanja, i predstavljanja je „Međureligijski dijalog“. U okviru ove sedmice planiramo pozvati grupu pravoslavnih sveštenika iz Beograda koji sviraju islamsku duhovnu muziku. Isto tako planiramo pozvati Pontanimu, međureligijski hor iz Sarajeva, da održe koncert tokom Sedmice mira. Osim toga ćemo organizovati posjete svim hramovima u Sanskom Mostu – crkvama i

džamijama – tokom molitve. Planiramo i nekoliko predavanja i prikazivanja filmova i radionica plesa, pjevanja i umjetnosti koje isto promoviraju ovu temu.Sa ovim radom se nadamo da možemo stvoriti mjesto poznato po surad-nji različitih vjerskih grupa.

piše:

Matthew Harms

Mirovne novosti 11

Дани мира у основним школама Калесије, Зворника, Сапне, Какња и ВисокогУ току априла маја и априла више од 500 дјеце учествовало у Данима мира у оквиру којих су учили једни о другима и послали своју поруку мира. Цртежи ће у току љета бити састављени у јединствену заставу мира…Дани мира представљају једну од активности пројекта “WВ љетна мирова школа - Каравана мира 2011”. Ово је својеврсни наставак пројекта који је имплементиран прошле године и у оквиру којег је у јулу 2010. 53 дјеце из 16 школа из оба ентитета учествовало на кампу који је резултирао алтернативном представом “Дјеца говоре о миру”. Представа је настала као продукт дјечје креативности (у току 5 дана проведених на Јахорини), а под водством глумаца из ДАХ театра, Београд Маје Митић и Југослава Хаџића.09. jula 2010. године дјеца су свој перформанс извела у главном граду на Тргу Дјеце Сарајево. То је био невјеројатан момент - покушајте замислити скупину од 53 дјеце из провинције (многи од њих по први пут долазе у главни град) који од Катедрале до Трга пролазе, носећи транспаренте и ударајући ритам инструментима који су сами направили у току кампа. Таква шарена скупина затим долази на Трг и почиње своју представу ријечима: Одакле си? Из Зворника... Одакле си... из Калесије...”)Након постигнутог успјеха WВ Тузла је имао среће да исти донатори, Еагле Доwн Фоундатион и WВ Сwитзерланд одобре финанцирање и овогодишњег пројекта.У току априла и маја 2011. године у петнаест школа са подручја Калесије, Зворника, Сапне, Какња и Високог реализирана је активност под називом Дани мира. У склопу имплементације Дана мира одржане су радионице мировне едукације, које су успјешно водили вршњачки едукатори. Осим радионица мировне едукације, као важан фактор изградње и ширења поруке мира одржана је и ликовна радионица на којој су ученици школа у којима су реализиране радионице, осликали на комаду платна своју поруку мира. Циљ имплементације наведених активности јесте упознавање и дружење дјеце

Мирза Авдић и Маја Турсуновић

Пишу:

12 Mirovne novosti

Дани мира представљају једну од активности пројекта “WВ љетна мирова школа - Каравана мира 2011”. Ово је својеврсни наставак пројекта који је имплементиран прошле године и у оквиру којег је у јулу 2010. 53 дјеце из 16 школа из оба ентитета учествовало на кампу који је резултирао алтернативном представом “Дјеца говоре о миру”.

која долазе из различитих градова и етничких скупина и који ће сви заједно тежити изградњи повјерења и мира у заједницама у којима живе.Теме које су обрађиване на радионицама мировне едукације су: дискриминација и толеранција, сличности и разлике, предрасуде и дискриминација, толеранција - друга страна приче. Више од пет стотина младих, ученика основних школа је учествовало на радионицама мировне едукације и ликовним радионицама. Очекивања која су изнијели учесници радионица су: да науче нешто ново, дружење, забава и стјецање нових пријатељстава. Мишљење већине учесника је да је овакав начин учења и приступа младим људима веома интересантан и користан; већина њих истиче да су радионице у потпуности испуниле њихова очекивања те да су стекли нова пријатељства кроз забаву и учење.Дани мира, међутим нису завршетак овог пројекта. Наиме, од 09. до 14.07. 53 дјеце, учесници прошлогодишњег кампа, ће се поново сусрести са водитељима глумцима. Три дана ће провести како би поново вјежбали представу и спојили 15 осликаних комада платна (поруке мира које су продукт Дана мира) стварајући јединствену заставу мира којом ће украсити аутобус Караване мира. Каравана потом креће кренути на турнеју изводећи представу на отвореном и то: 12.07. - Пале, 13.07. - Зеница и 14.07. Тузла.

Mirovne novosti 13

LDA Mostar je u saradnji sa Gradom Mo-starom i Gradskim vijećem Mostara or-ganizirala prigodnu svečanost u povo-du Svjetskog dana susjeda. Svečanosti obilježavanja održan je i ove godine u 32 zemlje, u više od 1200 gradova, s više od 10 milijuna sudionika. U Mostaru je ovaj praznik druženja i solidar-nosti upriličen u utorak 24. svibnja ove go-dine s početkom u 18 sati na dvije lokacije, na platou ispred Narodnog pozorišta, Ulica maršala Tita, za stanovnike mjesnih zajednica Brankovac, Carina i Luka, te na platou ispred MZ-a Avenija i MZ-a Kralja Tomislava, Ulica Brune Bušića, za stanovnike mjesnih zajed-nica Avenija, Strelčevina i Kralja Tomislava.Danas smo svjedoci paradoksa u kojem se lakše komunicira s jednog na drugi kraj svi-jeta nego s prvim susjedima.S obzirom na čestu otuđenost i individual-izam u gradovima, Dan susjeda je izvrsna prilika za međususjedsko druženje i jačanje duha zajednice. Ovo je bila prilika za građane

Mostara, a posebice za građane ovih mjesnih zajednica da vrate susjedski duh u naš grad, ali također da se sretnu sa svojim političkim predstavnicima i iznesu im svoje probleme u opuštenom i neformalnom razgovoru.Cilj je također predstaviti Europu kao jed-no veliko i solidarno susjedstvo i na taj način približiti je našim građanima u cilju lakše integracije BiH u Europsku uniju. Sa građanima Mostara su se družili gradski vijećnici, zaposlenici gradske administracije, međunarodnih organizacija i institucija, predstavnici medijskih kuća, i organizacija civilnog društva.Građanima su se obratili i konzul Repub-like Turske Metin Ergin, konzul Republike Hrvatske Velimir Pleša, predstavnica EU info centra, gradonačelnik Grada Mostara Ljubo Bešlić, predsjednik Gradskog vijeca Murat Ćorić, glavna savjetnica gradonačelnika Rad-mila Komadina, predstavnici LDA Mostar Dženana Dedić i Maja Vejzović Voloder, a za zabavni program pobrinuli su se učenici os-

Svjetski dan susjeda obilježen u Mostaru

piše:

Dženana Dedić

14 Mirovne novosti

Dan susjeda je izvrsna prilika za međususjedsko druženje i jačanje duha zajednice. Ovo je bila prilika za građane Mostara, a posebice za građane ovih mjesnih zajednica da vrate susjedski duh u naš grad, ali također da se sretnu sa svojim političkim predstavnicima i iznesu im svoje probleme u opuštenom i neformalnom razgovorua.

novnih i srednjih škola sa svojim glazbenim i plesnim izvedbama te igrokazima. Povodom ovoga događaja predstavnica LDA je gostovala na sedam TV i radio stanica, a vijest je objavljena na više web portala.LDA je angažirao grupu mladih videožurnalista koji su završili obuku u sklopu jednog pre-thodnog projekta, te su oni napravili kratki

dokumentani film koji je zajedno sa fotografi-jama sa ovoga događaja dostupan na LDA web stranici i na web stranici Svjetskog dana susjeda www.world-naighbours-day.org, a više fotografija je dostupno i na web-stranici http://www.mostarblic.info/galerija/thumb-nails.php?album=335.

30. avgust je proglašen za Međunarodni dan nestalih. U ovom trenutku u Bosni i Herce-govini ima oko 12.000 nestalih osoba. Ni mrtvi ni živi... niko još uvijek, više od 15 godina od rata, ne zna gdje su. Na taj dan, sastanu se porodice nestalih i pokušavaju poslati zajedničku poruku vladi i stanovništvu: pomozite da pronađemo naše najmilije. Ipak, prošle godine, Bošnjaci, Srbi i Hrvati nisu obilježavali taj dan zajedno, neko u Vukovaru, gdje je bilo obilježavanje za Hrvatsku, neko u Beogradu, a neko u Sarajevu. Na "svečane" sjednice parlamentarci skoro da ne dođu, ljudi ih zaboravljaju, polako i sigurno... a kakva bi to poruka mira bila kada bi upravo oni, sa najtežim bolima, rekli DOSTA na sve manipu-lacije političara i krenuli zajedno... da se više nikada nikome ne dogodi...ništa slično. Ipak, kako dogovoriti gdje obilježiti taj dan, u kojem gradu, kako svima ugoditi? Šta na taj Dan reći, uraditi, koliko umjetnosti, koliko vjere...Na linku ispod možete pronaći raspravu o obilježavanju Međunarodnog Dana nestalih u Bosni i Hercegovini. Molim vas da odvojite malo svog dragocjenog vremena i date svoj komentar... suosjećanje je možda jedino što možemo dati, ali hajde bar da za tren budemo uz one kojima se rat nikada nije završio. Više informacija: http://www.sarajevo-x.com/forum/viewtopic.php?f=1&t=87749

Amra PandžoUdruženje za dijalog u porodici i društvu MALI KORACI

Mirovne novosti 15

Додијељене новинарске награде „Sрђан Aлексић“На свечаној церемонији одржаној 27. маја 2011. у Бањалуци, додијељене су по први пут новинарске награде „Срђан Алексић“ за професионално извјештавање о маргинализованим групама у Босни и Херцеговини. Новинарска награда „Срђан Алексић” је прва награда овакве врсте у БиХ, а награду су почетком 2010. године установиле невладине организације Хелсиншки парламент грађана Бања Лука, Фондација Цуре из Сарајева и Удружење младих новинара Републике Српске. Руковођени идејом да теме и проблеми различитих маргинализованих група у нашем друштву заслужују више професионалне медијске пажње и више медијског простора, којим код нас и даље убједљиво доминира политика, и чињеницом да медији својим извјештавањем пресудно утичу на формирање јавног мнијења и креирање закона, политика и мјера које се тичу положаја и права маргинализованих група, утемељивачи награде су 31. марта 2010. расписали конкурс за новинарску награду „Срђан Алексић” који је затворен 31. марта 2011. Награде су биле расписане у четири категорије: за текстове у штампаним медијима, за радијске и телевизијске прилоге и за извјештавање о маргинализованим групама у континуитету. На конкурс је стигло укупно 12 телевизијских и радио прилога, 24 новинска текста и шест приједлога за специјалну награду за извјештавање у континуитету.

пише:

АлександарЖоља

Свечана додјела новинарских награда „Срђан Алексић“ организована је у склопу конференције „Професионални и етички стандарди у извјештавању о маргинализованим групама у БиХ“ која је одржана у периоду од 27. до 28. маја у Бањалуци. Ова конференција, као и претходне двије, биле је посвећена сарадњи између новинара и удружења маргинализованих и рањивих група, као и невладиних организација уопште, али и новим медијским технологијама, чије потенцијале за пласирање и брзи пренос информација и друштвену мобилизацију удружења маргинализованих група не препознају и недовољно користе. Конференција је организовала у оквиру пројекта „Икс-Прес: социјално укључивање кроз медије“, који се реализују уз подршку Европске уније, Фондације Fridrih Ebert и Амбасаде Сједињених америчких држава, а чији циљ је побољшање положаја маргинализованих и рањивих група у нашем друштву путем заједничких акција невладиног сектора и медија.

16 Mirovne novosti

Једногласном одлуком петочланог жирија прва награда за текстове у штампаним медијима, који афирмишу и промовишу професионално извјештавање о маргинализованим групама у БиХ и резултирају конкретним акцијама и помацима у пракси, додијељена је Аиди Типури, новинарки „Независних новина“ из Бањалуке. Жири је оцијенио да су текстови Аиде Типуре, у којима пише о различитим маргинализованим групама (старим и изнемоглим, Ромима, дјеци у хранитељским породицама, дислексичним особама, жртвама педофилије) комплетни, поткријепљени чињеницама, животним причама и изјавама из различитих извора. „Типура показује изузетан новинарски сензибилитет за проналажење тема, одлично влада информацијама, аналитички приступа проблему и пише изванредним стилом. Из њених текстова евидентан је труд уложен у писање, али и мотив да се помогне људима о којима пише, оцијенио је жири. Друга награда за текстове у штампаним медијима припала је Тањи Шикањић, такође новинарки „Независних новина“ из Бањалуке, а трећа Бојану Речевићу, новинару дневног листа „Прес РС“. У категорији радијских прилога жири је одлучио да додијели само другу награду Мирсаду Бајтаревићу, новинару БХ радија, који у својим прилозима показује способност уочавања проблема маргинализованих група у друштву, предочава их на информативан и радио-фоничан начин, а теме обрађује темељито и из различитих углова, док за ову године нису додијељене награде за ТВ прилоге, јер је жири оцијенио да ниједан од достављених прилога није задовољио критеријуме прописане Правилником о дођели новинарске награде „Срђан Алексић“. У категорији специјалне награде за извјештавање у континуитету одлучено је да се ова награда додијели Мирјани Марковић, новинарки локалне телевизијске станице „Слобомир“ из Бијељине, чија емисија „Једнаке могућности“ може послужити као примјер како се могу и требају пратити животи и проблеми особа које су ускраћене за приступ социјалним, економским, политичким и културним правима која су доступна другима. Према оцјени жирија, Мирјана Марковић у овом емисијама у континуитету и свеобухватно сагледава потребе, проблеме и системска рјешења особа са инвалидитетом, о којима извјештава животно и афирмативно, користећи више извора и адекватне саговорнике.Посебна плакета за континуирано извјештавање о маргинализованим групама додијељена је и Петру Бургеру, дугогодишњем дописнику новинске агенције СРНА из Добоја којег је, за добијање награде, предложило 11 невладиних организација са подручја Добоја. Утемељивачи награде вјерују да награђени текстови и прилози осликавају оне вриједности које симболише име Срђана Алексића, младића из Требиња, који је убијен у јануару 1993. јер је покушао да помогне и спаси свог суграђанина Алена Главовића - грађанску храброст и одговорност, солидарност, хуманизам, право на слободу мишљења, право да се буде другачији, право на слободу изражавања. Идеју да се новинарска награда назове по Срђану дао је, на жалост, покојни новинар сарајевског магазина СТАРТ Екрем Тињак, један од чланова Радне групе која је установила Правилник за додјелу награде.

Отац Срђана Алексића Раде Алексић није био у могућности да присуствује додјели награда, али смо посредством РТРС-а снимили његову изјаву и емитовали је на самој свечаној додјели награда. Честитајући добитницима, Раде Алексић је рекао да вјерује да су награђени новинари „по рођењу и по природи својој људи који се боре да човјек буде изнад свега“, а награду је доживио као „проналажење човјека“ и искључивање подјела „које нису људске и засноване на раду“.

Утемељивачи награде вјерују да награђени текстови и прилози осликавају оне вриједности које симболише име Срђана Алексића, младића из Требиња, који је убијен у јануару 1993. јер је покушао да помогне и спаси свог суграђанина Алена Главовића - грађанску храброст и одговорност, солидарност, хуманизам, право на слободу мишљења, право да се буде другачији, право на слободу изражавања.

Mirovne novosti 17

Камп „Амбасадори мира – изградња мира у заједници“ Други дио Мировног кампа „Амбасадори мира – изградња мира у заједници“ одржан је у кући Емауса у мјесту Потоци недалеко од Мостара у периоду од 16. до 19. јуна ове године. Као и први дио кампа, и овај је реализован захваљујући ЦРС-у Босне и Херцеговине и Каритасу БК.Млади људи, представници различитих удружења, савеза и НВО-а су и овај пут на четверодневним радионицама показали спремност да заједно граде бољу будућност, раде на успостављању и очувању мира унутар Босне и Херцеговине. Још једном су показали да се свачији

глас, и мишљење треба чути, и да се међусобно можемо и требамо уважавати, без обзира на националну припадност. Тренинге су водили представници НВО Сезам из Зенице, Емир Џидић и Венира Алихоџић, који су показали велики степен стручности и професионализма. Они су на учеснике пренијели своја богата знања и искуства која ће им бити од велике користи у даљем мировном и хуманитарном раду. Ослушкивали су потребе групе, настојећи се на што бољи начин прилагодити и одговорити њиховим специфичним потребама.

:

Јелена Деспот

18 Mirovne novosti

Неке од тема обрађиване на четвериодневним радионицама биле су ненасилна комуникација, конфликти, и начини ношења са конфликтом, изражавање потреба, као и друге корисне радионице и савјети. Рад у малим групама, активно учествовање, укључивање учесника у дискусију су обиљежили овај камп. Ова мала група младих људи Босне и Херцеговине преузела је на себе велику одговорност да истрајно и одлучно из дана у дан граде, пут мира, пут толеранције, и пут бољег живота за све грађане Босне и Херцеговине. У оквиру радионице, учесници су се прошетали селом Потоци, носећи мајице са логом „Изаберимо мир заједно“, гдје су знатижељни пролазници застајали како би се поздравили. Водич им је био мјештанин Потока Станислав Крезић. Иако се чинила као обична јутарња шетња и разонода она је имала шире значење. Она је мјештанима Потока, гдје живе Хрвати, Срби и Бошњаци који су у рату били на супротстављеним странама, требала да пренесе снажну поруку. Поруку мира и толеранције. Један од задатака учесника био је да у малим групама представе шта је за њих изградња мира, и које активности могу помоћи у изградњи мира. Велики степен

креативности, ентузијазма, и оптимизма су показали и овај пут. А организатори су понудили помоћ приликом реализације приједлога и активности које ће учесници имплементирати након повратка у своје организације и удружења. У Мостару, у граду великих различитости и контрадикторности видљивих и голим оком ова група младих људи, учинила је много. Учинила је да се сви осјећамо поносим грађанима земље Босне и Херцеговине. Земље мира, толеранције, и земље у којој заједно можемо изградити бољу будућност. Довољно је само хтјети.

Ова мала група младих људи Босне и Херцеговине преузела је на себе велику одговорност да истрајно и одлучно из дана у дан граде, пут мира, пут толеранције, и пут бољег живота за све грађане Босне и Херцеговине.

Mirovne novosti 19

Naši životi bez RatkaКada su danas uhapsili Ratka Мladića, ili bih trebala reći kada je danas provjera DNK potvrdila da je Ratko Ratko, ja sam pila kafu sa prijateljicom.Sastale smo se u jedan popodne i dok je Tadić saopštavao svijetu vijest očekivanu i isčekivanu godinama, mi smo šetale duž osunčane i prepune bivše Vase Miskina danas Ferhadije i priuštile si kafu i čavrljanje o poslu i našim privatnim životima.Naravno, znala sam šta se dešava, kako neću znati… poruke, pozivi istovremeno, moram priznati da nisam tražila vijest, nisam se prikopčala online na mobitelu da se nagutam vijesti. I moram priznati, čak i sada, ne uspijevam osjetiti vijest. Moja logika mi kaže da je to važna vijest, moje iskustvo mi kaže da smo na prekretnici, moj balkansko-mediteranski cinizam mi kaže da se definisala cijena za predaju.I dok se očekuje da se vidi hapšenje i uhapšeni, slušam komentare o novim hapšenjima alla Osama čiji scenario predviđa da se identitet traženog-uhapšenog potvrđuje sa DNK, da se tijelo unakazi i na brzinu nestane u okeanu i sahrani po neprovjerenoj muslimanskoj tradiciji… ili kako će Srbija preteći Hrvatsku u ulasku u EU s obzirom da ova druga nema nikoga više da isporuči…Ironija i sarkazam i na kraju sakrivena, ali autentična i evidentna bol.Dok pišem posmatram nadolazeću plimu, sms, status na facebooku, članci i retorike, sve je elegija dobra i zla. Plamenovi vječne vatre za jedne i glasovi slave za druge.S jedne strane retorika pravde, suradnja sa haškim tribunalom, te s druge retorika pravednog procesa, hapšenja drugih zločinaca, mislim doslovno na zločince drugih, hrvata, muslimana…Koje gađenje… fabrika pravde koja je danas na tržište izbacila najtraženiji proizvod, jedan od onih kojeg će se sjećati među epilozima na kraju godine.Ali za osobe koje su pretrpile nasilje, za njihove žrtve, za svakodnevno nepriznavanje hiljada i hiljada civilnih žrtava ovaj dan je jedna mizerna iskra, naravno imaće jednu (1) sekundu in-tervjua da kažu svijetu da je pravda zabila jedan (1) poen na velikom panou dobra i zla.Onda se više volim smijati s mojim prijateljem Maxigasom koji je stigao iz Mađarske i koji, kada sam mu objasnila sta se desilo, mi je klimnuo i osmijehnuo se. Posljednji put (a bio je i prvi) kada je bio u Sarajevu, uhapsili su Karadžića…I napokon, sve mi je jasno, eto zašto se to desilo, sve je krivica/zasluga (uz poštovanje biparti-zanske tradicije Italije i balkana) Maxigasa.Nema nikakve veze pravda, obavještajne službe, on je, on, prava snaga promjena i evo nas tu, sjedimo jedno preko puta drugog i pravimo listu koliko još puta treba doći u posjetu, kojim tempom, da bi pravda zavladala balkanom.U međuvremenu, za one koji misle da nemam poštovanja, htjela bih reći da se moja pravda zove REKOM, zove se ženski sud, simbolični i stvarni prostori koji u centar svega stavljaju one koje u gomili zovemo žrtvama.Moja pravda, ona za koju sam spremna da se napregnem moje tijelo je pravda mira. umorna sam od ovih zakrpa koje s vre-mena na vrijeme se stavljaju na rat.Želim da se vrati glas žrtvama, da se vrati glas M., S., L., T., A., H, koje svakodnevno žive blis-kost negacije. zbog toga: ženski sud, digitalne priče, priče u prvom licu jednine i priznanja, simbolična i stvarna, malim ljudima, mojim.Zbog toga, lista koja se pravi sa Maxigasom je mnogo duža od haške pravde!

piše:

Valentina Pellizzerwww.oneworldsee.org

20 Mirovne novosti

Najava konferencije

Internacionalna konferencija

Sarajevski Dijalog 201116-18 septembra 2011.

Menadžment društvenih promjena baziranih na vlastitim snagama i iskustvu s posebnim naglaskom na zemlje u tranziciji

Sarajevo, glavni grad Bosne i Hercegovine, dijeli zajedničku baštinu i zajedničku povijest prom-jena u ovoj evropskoj regiji, koja je uticala na živote ljudi na više načina. Suočavanje s promjen-ama nikada nije bilo lako za pojedince, grupe, zajednice i narode. Uz suočavanje s promjenama društvenog sistema, u svim ovim društvima takođe se očekuje od ljudi da postanu samostalniji i zadovolje sve potrebe, aspiracije i očekivanja, te rade na razvijanju mirnije i bolje budućnosti.

Sarajevski dijalog 2011. „društvo sa rješenjem“

Konferencija s ovim pristupom održava se prvi put i poziva na korištenje metafore „društvo sa rješenjem“. Ima prilično skroman nacrt, ali obiman dnevni red, veliki broj radova, ideja i praktičnih iskustava iz cijelog svijeta, koji će biti predstavljeni na Konferenciji i o kojima će se razgovarati. Ovi razgovori će biti uvod za progresivni razgovor pozitivnih ljudi, pokretanje pozitivnih promjena i pozitivnog društva u regiji i drugdje u svijetu. Da li mi danas pripadamo "društvu sa problemima“ ili „društvu sa rješenjem“? Ovaj metaforički opis vrlo je primjenjiv, ovisno o tome koji se pogled želi zadržati.Pozivamo vas da sudjelujete i oblikujete ovu konferenciju.

Konferncija će se baviti sljedećim temama:

� Uloga mladih u nacionalnom razvoju � Razvoj poduzetništva � Korporativna društvena odgovornost � Upravljanje i praksa jačanja ljudskih potencijala � Volontiranje za razvoj nacionalne izgradnje i društvenih promjena � Očuvanje zajedničkog nasljeđa � Studijske analize praktičnih iskustava i primjera iz cijelog svijeta

Svjesni smo da društvena transformacija nije jednostavan zadatak. Izgraditi cestu koju društvo zahtijeva, cestu koja vodi prema miru i ispunjenju nada, veliki je izazov. Također smo svjesni spoznaje da je vrijeme za kidanje veza sa procesima centralnog nadzora u institucionalnoj politici, privredi i sa ljudima koji upravljaju, te za preorijentaciju u jačanje i promociju pojedinaca, grupa, zajednica, organizacija i manjih poslovnih subjekata.Pozitivna iskustva onih koji su prevazišli tranzicijske promjene iz cijelog svijeta, naročito u kontekstu velikih promjena koje su prošli, bit će od velikog značaja za ovu konferenciju. Vjerujemo da će takva iskustva, radovi iz akademskih i praktičnih područja, generirati para-lelno razmišljanje i pomoći u izgradnji paralelnih procesa za zajednički rad širom svijeta.

Kako je svijet odgovorio do sada? Kako je regija odgovorila do sada? Kakva su postojeća iskustva u svijetu u praksi tranzicije zasnovane na vlastitim iskustvima i snagama?

Za razumijevanje najboljih praktičnih iskustava u tranziciji, konferencija poziva zemlje iz sličnih političkih orijentacija, koje su prošle proces tranzicije, da predstave (studijske analize praktičnih iskustava i primjera, kao i primjere razumijevanja pristupa koji su mnoge zemlje pokazale tokom nedavne globalne recesije. Na primjer, Nepal, Šri Lanka i Malezija u Aziji, Turska, Bliski Istok i dijelovi Afrike imaju široku pal-etu ideja i iskustava, koji bi mogli biti predstavljeni na Konferenciji kao važni koraci i dostignuća u političkim promjenama i nastavku društvenog uticaja. Takođe, zemlje poput Indije i Australije

Mirovne novosti 21

imaju iskustva o tome kako su osnažile i prošle globalnu recesiju na individualnoj i grupnoj razini, sa tvrtkama koje nisu poklekle, već čak i napredovale za vrijeme globalne recesije.

Kako su to učinile? Upravo to je ono što želimo saznati!

U osnovi pristupa Konferenciji je da središnje mjesto u procesu razvoja u svim društvima predstavljaju mladi ljudi, koji su ponos društva i njihovog neposrednog okruženja, kultura koja daje mogućnost da poduzetni mladi ljudi sudjeluju u ekonomskim procesima, te da zemlja i njeno rukovodstvo budu zainteresirani za osnaživanje ovih procesa.

Podteme konferencije

S obzirom na različite pristupe u upravljanju društvenim promjenama i izgradnji nacije, rad na transformacijskim promjenama na razinima pojedinaca, grupa i kolektivne svijesti kreće se od prevazilaženja problema do nade u izgradnju i sagledavanje praktičnih vještina, kako bi došlo do poboljšanja u svakom od tih područja. To su glavne teme ove konferencije. Konferencija je prilika za sagledavanje mnogih perspektiva. Gledano iz prakse zasnovane na vlastitim iskustvima i snagama, izlaganja na Konferenciji fokusirat će se na temeljne snage pojedinaca, grupa i organizacija. U potrazi za organizacijskim radom s pojedincima i grupama koristimo se alternativnim pris-tupom, ali i tradicionalnim metodama.Želimo vidjeti strategije koje olakšavaju promjenu i pomoći da se sagledaju iskustva, primjeri i pristupi koji imaju uspjeha, ali i oni koji ga nemaju. I, šta bi se moglo s uspjehom početi primjenjivati odmah, da bude sastavni dio procesa tran-zicije i olakša rad i prevazilaženje problema za sve one koji žele pozitivne promjene.

Neke od tema Konferencije:

� interkulturalni obrasci transformacijskih promjena u upravljanju i prevazilaženju problema;

� suočavanje sa trendovima i promjenama u demografiji unutar regije zbog seoba, kvalifikacijskih migracija; alternativni pristupi razvoju; konsolidacija ljudskih resursa za nacionalni razvoj

� intervencije u ljudskom sektoru, socijalnoj zaštiti, marginaliziranim populacijama, pitanjima ravnopravnosti spolova, mladih i starijih i osoba slabog zdravlja u nepovo-ljnim okolnostima

� najbolji primjeri prakse i iskustva, zasnovani na razvoju zajednice, pomoći pojedin-cima u krizi, te osnaživanju zajednica suočenih s krizama i katastrofama;

� najbolji primjeri iz prakse i iskustva u upravljanju javnim i privatnim preduzećima; stvaranje efikasnog sistema koji omogućava isplativost i samoodrživost.

� autohtonost naroda i suočavanje sa životnim izazovima, jačanje prevazilaženja prob-lema putem e-zajednica i korištenje informacijske tehnologije.

Više informacija: www.strengthsbasedpractice.com.au

Učesnici Konferencije: menadžeri, projektni menadžeri, izvršni direktori u vladinom i nevladinom sektoru, s jedne strane, i menadžment akademija, univerziteta, studenti, menadžeri, psiholozi, psihijatri, socijalni radnici, rehabilitacijski konsultanti, savjetnici i psihoterapeuti, zdravstveni radnici i liječnici specijalisti, kulturni antropolozi, mladi radnici, aktivisti nevladinih organizacija, zajednica i humanitarnih radnika, duhovne vođe, odbrana, policija, pravosuđe i pravni stručnjaci, stručnjaci iz oblasti ljudskih prava i politike, istraživači..

22 Mirovne novosti

ProjektiPoziviDonatori

Poziv za projekte - Kanadski fond za lokalne inicijative

Kanadski fond za lokalne inicijative Vlade Kanade objavljuje opći poziv za projektne prijedloge u Bosni i Hercegovini. Namjera programa je da podrži i finansira aktivnosti lokalnih nevla-dinih organizacija i udruženja. Uopšteno rečeno, ne postoje mogućnosti da će finansiranje biti omogućeno vladinim organizacijama iznad nivoa opštine.

Svi projektni prijedlozi treba da budu pripremljeni u skladu sa priloženim dokumentima, te moraju pripadati jednom od sljedećih sektora:

� demokratski razvoj društva;

� jačanje institucionalnog sistema;

� dobra uprava (npr. odgovornost, transparentnost, angažovanje građana);

� ljudska prava.

Ovaj poziv za projekte možete proslijediti i drugim organizacijama koje bi mogle biti zain-teresovane da podnesu svoje projektne prijedloge; opće informacije se mogu dobiti slanjem zahtjeva na: canadafundbih@gmail.com

Vrijeme za implementaciju predloženih projekata mora da bude ograničeno i to do kraja de-cembra/prosinca 2011. godine.

Rok za prijem prijedloga projekata pod ovim pozivom je: petak, 8. jula/srpanja, 15:00 sati.

Projektni prijedlozi koji budu stigli nakon ovog roka neće biti uzeti u razmatranje. Tehnički faktori koji bi mogli spriječiti da projektni prijedlozi budu dostavljeni u predviđenom roku nece biti uvaženi. Preporučuje se da aplikacije budu podnesene blagovremeno, znatno prije isteka zadatog roka.

Projektni prijedlozi se trebaju dostaviti putem email-a (u Word formatu) na adresu cflibih2011@gmail.com.

Više informacija na: http://mreza-mira.net/node/266

Organizacija “Međunarodno društvo za pomirenje” sa sjedištem u Austriji (www.ifor.org; www.versoehnungsbund.at) u septembru 2011 organizira akciju “Put mira na biciklima” kroz Bosnu i Hercegovinu (www.friedensradfahrt.eu). Do sada su prijavljena 22 učesnika različitih godina (maksimalan broj učesnika 25) iz različitih zemalja.

Akcija “Put mira na biciklima” planira se u saradnji s partnerima iz BiH (sa nevladinim orga-nizacijama, osobnim kontaktima s pojedincima) i Austrije – uglavnom austrijskim državljanima bosanskog porijekla. Mapa puta je već unaprijed određena pa vas stoga molimo da pogledate dokumenat sa detaljnim informacijama o kretanju Puta mira. Tokom puta željeli bismo sresti ljude iz različitih organizacija civilnog društva, kao i službene predstavnike politike, vjerskih i drugih grupa.

Obraćamo vam se s namjerom da doznamo da li bi vam odgovaralo da se susretnete s nama prema ovdje navedenom rasporedu. Mi bismo htjeli što vise naučiti i doznati o Bosni, uočiti prilike za naš doprinos i pomoć te pružiti podršku svim dobrim djelima započetih u ime mira na području ljudskih prava, pomirenja, suočavanje sa prošlošću i ekologije. Mi smatramo da naša akcija otvara mogućnost da se čuju vasi glasovi i mišljenja - ne samo kod lokalnih političara i medija, već i u austrijskoj javnosti. Na našu žalost, ne možemo vam pružiti financijsku podršku, ali bismo rado otpočeli saradnju s vama ako ste za to zainteresovani.

Bili bismo vam zahvalni ako možete poslati svoje reakcije, komentare i pitanja kao dokaz vašeg interesa. Molimo vas da odgovorite na engleskom, jer će to pojednostaviti naše dopisivanje,

Mirovne novosti 23

ali isto tako moguće je i na BHS i njemačkom. Nakon toga mi ćemo stupiti u kontakt s vama. Detaljno planiranje posjeta i sastanaka biti će u avgustu, jer smo u julu na godišnjim od-morima.

Više informacija na http://mreza-mira.net/node/267

Mirovno obrazovanje

Program je dizajniran da omogući i potakne ljude da konstruktivno razmišljaju o problemi-ma, kako fizičkim tako i društvenim, i da razviju konstruktivan odnos prema zajedničkom življenju i rješavanju problema mirnim putem koji se javljaju u njihovim zajednicama. Pro-gram omogućuje učenicima da prakticiraju te vještine i pomaže im otkriti koristi za sebe, tako da oni psihološki “posjeduju” naučene vještine i stavove. Kako bi se osiguralo da je program izvediv, bitno je da je mirovno obrazovanje nije "jedna od inicijativa” već dobro strukturiran i održiv program. Nitko od nas ne uči ta ponašanja odmah i kako bi programi za promjenu ponašanja ili razvoja uspjeli, oni moraju biti temeljeni na kontinuiranom radu kroz strukturirani i održivi program. Pojam mirovnog obrazovanja može pokriti više područja, od zagovaranja za reformu zakona, osnovnog obrazovanja do društvene pravde. Ovaj program mirovnog obrazovanja je osmišljen kako bi ljudi razvili konstruktivne i mirotvorne vještine, vrijednosti i ponašanja. U idealnom slučaju ovo nadopunjuje i služi kao dodatak u procesu izgradnje mira, pri čemu zajednice i nacije razvijaju društvenu i ekonomsku pravdu (i pravnu reformu gdje je to potrebno).

Kako bi skinuli priručnik (na engleskom jeziku) posjetite stranicu: http://toolkit.ineesite.org/toolkit/INEEcms/uploads/1095/Peace_Education_Programme.pdf

TACSO je IPA projekat koji finansira EU (tehnička pomoć organizacijama civilnog društva, www.tacso.org) koji je počeo u 2009, sa mogućnošću produženja još dvije godine nakon av-gusta 2011. TACSO čini pet članova konzorcija koji vode projekat, regionalna kancelarija u Sa-rajevu, i osam kancelarija u zemljama Zapadnog Balkana i Turske. Svrha projekta je da ojača ukupne kapacitete i odgovornost OCD kako bi garantovali kvalitet usluge i održivu ulogu u demokratskim procesima.

Na osnovu komponente izgradnje kapaciteta, TACSO objavljuje pet priručnika za treninge, na temu:

� Upravljanje OCD– Praktični alati za razvoj analize organizacije

� Prikupljanje sredstava i pristup EU fondovima

� Razvijanje i upravljanje projekata koje finansira EU

� Lobiranje i uticanje na politike za socijalne promjene

� OCD i učešće građana

Priručnici će biti prezentirani 12. jula, nakon čega će biti dostupni na TACSO web-stranici.

Za više informacija molimo Vas da kontaktirate savjetnika za odnose za javnošću i komuni-kacije Sanelu Tunovic, sanela.tunovic@tacso.org.

Upute za uporabu ovog vodiča:Kod svake riječi koja se rabi za tumačenje određene stavke stavljeno je: v., što znači da je ta riječ definiens, koji je obrađen na odgovarajućem mjestu kao definiendum. Ovaj vodič možete čitati kao i bilo koji rječnik, ili kao Pavićev Hazarski rječnik, ili ga uopće ne čitati. Za bilo koju opciju da se opredijelite, nećete osjetiti nikakvu znakovitu promjenu u životu, niti ćete shvatiti Ublehu.

Demokracija - Sveta RVR (v.). Obavezno se pominje u svim prijedlozima projekata (v.), često u opisu cilja (v.). Upućuje na društveno stanje bez problema, stanje društvene sreće, fizičkog i mentalnog zdravlja, očuvane i obnovljene prirode, te materijalnog blagostanja. No, za razliku od Raja, čovjek je u demokraciji još uvijek smrtan, te zato mora biti vegetarijanac, nepušač i feminist. Vjera u demokraciju najprisutnija je u USA, ali se širi i u Europi, Aziji, Africi i Južnoj Americi. V. globalizacija.

Logfrejm - Engl. logical framework, logframe. Nešto poput križaljke. Nekoliko nepoznatih riječi i mnogo onih koje su poznate svakom dobrom ublehašu (v.). Laik, pak, može samo blehnuti i ništa ne razumjeti. Pored engleskog jezika (v.), tu se rabe i kratice (v.), i svi dodatni ublehaški marifetluci kako bi se otežalo razumijevanje. Deklarativna je svrha logfrejma prikazati na jednoj stranici bitne elemente projekta (v.) uključujući načine i izvore njegove verifikacije (v.).

Lokalac - Naš čovjek, koji najčešće radi s internacionalcima (v.), ili je pak dio ciljne grupe (v.). Sklon korupciji (v.), ali u biti dobar i da se poučiti na radionicama (v.), koje ga - relativno teško i uz velike troškove - transformiraju u građanina i aktivista civilnog društva. Nakon opsežnije razmjene iskustva (v.) s internacionalcima (v.), postaje vegetarijancem, prestaje pušiti (travu i duhan), postaje osjetljiv/a na govor mržnje (v.) i voli sve što vole internacionalci ali je i dalje puno slabije plaćen/a. Oduševljeno kupuje (po mogućnosti iz projektnog budžeta) i poklanja internacionalcima razne serdžadice, džezve, findžane, čuture, vretena, čakije i slične elemente kako bi time promovirao/la “našu kulturu” u svijetu.

Lokalizacija - Otpočinje pred kraj projekta (v.), kad su iscrpljena sredstva i izgubljene šanse za dalje financiranje iz inozemstva. Najčešće se budućim implementatorima (v.) lokalizacije napravi novi upravni odbor i promijene ključne osobe, ukloni ključna arhiva, a ostavi samo osiromašena ubleha (v.) u vidu zvaničnih izvješća i nekoliko preambicioznih aplikacija, te strateški plan urađen na završnoj radionici sa stranim facilitatorima (v.) i ekspertima (v.). Lokalizacija je u narodu odranije poznata pod nazivom “brigo moja, prijeđi na drugoga”. Nezaobilazan element demokratizacije (v.).

Lokalni jezici - Naziv od milja, koji rabe internacionalci (v.) želeći označiti jezike kojima se, kako-tako, služe lokalci (v.). Cf. BHS.

UBLEhA zA IDIotEApsolutno nepotrebni vodič kroz izgradnju civilnog društva i vođenje projekata za lokalce i internacionalce u Bh i šire

ALBUM, Časopis za književnost i kulturu, broj 20, godina 6, Sarajevo, proljeće 2004, pp. 46-73.

24 Mirovne novosti

Ljudska prava - Nešto poput Coca-cole. Trebate tu stvar a osjetite da je u pitanju neka podvala. Nezaobilazna su pri hapšenjima, bombardiranjima, otpočinjanjima i završavanjima ratova. U načelu, najviše ih krše siromašni narodi, dok su Amerikanci, primjerice, po definiciji nesposobni za takovo što. Ljudska prava su vrlo korisna za seminare (v.), radionice (v.) i treninge (v.), te neizostavna u svakoj aplikaciji od preko 100.000 EURO.

Materinski jezik - V. BHS.

Miting - Eng. meeting. Sastoji se od nekoliko NGO lokalaca i - poželjno - internacionalaca. Na mitingu se vodi zapisnik, koji se kasnije preoblikuje i uvrsti u izvješće (v.) kao aktivnost (v.).

Monitoring - Riječ engleskog podrijetla, koja u ublehaškom okružju nema nikakav adekvat na lokalnim jezicima (v.). Velika šansa za mnoge ublehaše (v.) da dobiju dodatan honorar. Primjenjuje se kad god postoji budžet (v.) za njegovu izvedbu.

Multi-kulti - V. multikulturalno

Multikulturalno - RVR (v.). U narodu od milja nazivan MULTI-KULTI. Hoće reći kako postoje skupine korisnika (v.) koje se na neki vrlo često nevidljiv način međusobno razlikuju. Rasni, etnički i religijski momenti dominiraju u razlikovanju. U skladu je s demokratskim (v.) načelima i ljudskim pravima (v.). U načelu se svakome dopušta da se razlikuje, ali na osnovi toga nema nikakva prava. Sva prava zadržana kod onih koji se ne razlikuju. Donatori (v.) vole kad se u aplikaciji (v.) pokaže da će krajnja situacija odgovarati narodnoj: “gdje čeljad nisu bijesna ni kuća nije tijesna”.

NGo - U prijevodu na BHS (v.): NVO, mada ni tako nema nikakvo smisleno značenje. Doslovce: nevladina organizacija. Jedan a maksimalno tri VKV ublehaša i (po starom BH zakonu, ukinutom 2003.) 29 do 27 pripadnika njihove uže ili šire rodbine, dužnika ili drugih, apsolutno neupućenih u ublehu. - Nekada sami vođe osnivaju svoju NGO, ali članstvo uglavnom ispunjava i potpisuje obrasce. U pravilu, pak, domaću NGO osniva jedna strana agencija za razvoj (v.). Jer, zašto bi, inače, naš čovjek...

NVo - v. NGO

obuka - V. trening

ofis - Uglavnom skup prostor s mnogo skupe opreme (koja nije nužno vrijedna svoje cijene), gdje jedan ili više ublehaša/ica (v.) po definiciji obitava stanovit broj sati tjedno, ako nije na terenu (v.).

okrugli stol - Ubleha pod mostarskim stručnim nazivom MANTANJE. Oblik stola vrlo često nije od presudne važnosti. Stol, zapravo, vrlo često, uopće ne postoji. Označuje najčešće monolog u kojem se čini da nije samo jedan govornik, nego da ih ima nekoliko; svako priča svoju priču koju niko ne sluša osim - naizgled - njega/nje. Viši nivo “pjanske”. Važan za CV (v.) i izvješće (v.), kao i za demokratizacju (v.).

organizator seminara (lokalni) - Sluga pokorni za vrijeme Epifanije, kojoj duguje samu svoju opstojnost.

Nastavak u slijedećem broju!

Autori:

Ranko Milanović-Blank

Nebojša Šavija-Valha

Mirovne novosti 25

info@mreza-mira.net

www.mreza-mira.net

www.facebook.com/profile.php?id=100002424229001