MINISTERSTVO ZA OBRAZOVANIE I NAUKA

BIRO ZA RAZVOJ NA OBRAZOVANIETO

NASTAVNA PROGRAMA ZA

FRANCUSKI JAZIK ZA UMETNI^KA STRUKA

za III godina

Skopje, maj 2002 godina

1

1. IDENTIFIKACIONI PODATOCI

1.1. Naziv na nastavniot predmet: Francuski jazik

1.2. Obrazoven profil i struka, odnosno grupa struki

na koi im pripa|a nastavniot predmet

1.2.1. Obrazoven profil: za site obrazovni profili

1.2.2. Nasoka: primeneta likovna umetnost

1.2.3.Struka, odnosno grupa struki:umetni~ka struka

1.3. Diferencijacija na nastavniot predmet

1.3.1. Op{toobrazoven predmet

1.4. Godina (faza) na izu~uvawe na nastavniot predmet

1.4.1. Treta godina

1.5. Broj na ~asovi na nastavniot predmet

1.5.1. Broj na ~asovi nedelno (nedelen kontakt): 2 ~asa

1.5.2. Broj na ~asovi godi{no (kvota na izu~uvawe): 72 ~asa

1.6. Status na nastavniot predmet 1.6.1. Zadol`itelen predmet

2

2. CELI NA NASTAVNIOT PREDMET

Celta na nastavata po francuski jazik e da go osposobi u~enikot da komunicira na francuski jazik vo funkcija na

negovoto op{to, stru~no i ponatamo{no obrazovanie, da obezbedi mo`nosti za samoobrazovanie i da go podgotvi za negova

profesionalna kariera i ulogata na gra|anin vo demokratsko op{testvo.

Poa|aj}i od ovaa cel, u~enikot koj uspe{no go zavr{il ovoj predmet }e bide osposoben:

- da komunicira na francuski jazik vo sekojdneven, akademski i op{totehni~ki kontekst;

- da komunicira na francuski jazik vo konkreten profesionalen, profilsko naso~en kontekst;

- da razviva li~ni sposobnosti, potrebni vo profesionalnata kariera i kako gra|anin vo demokratsko op{testvo.

Ovaa op{ta cel na predmetot, pridonesuva za ispolnuvawe na fundamentalnite celi na trite nivoa, imeno:

op{toobrazovnite celi na Makedonija, celite na stru~noto osposobuvawe i celite na li~niot razvoj.

2.1. Pridones kon op{toobrazovnite celi

So svojata sposobnost da komunicira na francuski jazik vo sekojdneven, akademski i op{totehni~ki kontekst,

u~enikot }e dade pridones vo ispolnuvaweto na op{toobrazovnite celi na Makedonija.

Konkretniot pridones kon ovie posebni celi e:

- u~enikot da gi razvie svoite individualni sposobnosti za receptivna i produktivna upotreba na francuskiot jazik vo

usten i pismen kontekst;

- da se zdobie so odreden sociolingvisti~ki fond na znaewa koj{to }e mu pomogne da vladee so razli~ni komunikativni

situacii;

- da bide podgotven za ponatamo{no obrazovanie vo instituciite na visokoto obrazovanie na profesionalno i nau~no

pole;

- da se zdobie so informacii za tekovnite nastani vo svetot;

- da se zapoznae so kulturnite karakteristiki na Francija i frankofonskite zemji i narodi, {to }e go potpomogne

sozdavaweto na me|ukulturnata razmena i tolerancija, kako i kriti~ka primena na znaewata.

3

2.2. Pridones kon celite na stru~nata osposobenost

So svojata osposobenost da komunicira na francuski jazik vo konkreten profesionalen, profilsko naso~en kontekst,

u~enikot }e dade pridones vo ispolnuvaweto na celite za stru~na osposobenost.

Konkretniot pridons kon ovaa posebna cel e:

- u~enikot da mo`e da se slu`i so literatura od poleto na svojata profesija (bro{uri, bilteni, re~nici, instrukcii,

prira~nici itn.);

- da ja razbere va`nosta na vrskata me|u teorijata i praktikata preku posebno naglasena profesionalna, profilsko

naso~ena komunikacija;

- da mo`e i natamu da gi usovr{uva svoite stru~ni sposobnosti vo sistemot na stru~noto obrazovanie i obuka, koj stanuva

sé pove}e internacionaliziran i kade preduslov za barawe na informacii i u~ewe e poznavaweto na francuskiot jazik;

- da mo`e efikasno da funkcionira na makedonskiot pazar na trudot, koj{to stanuva s# pove}e internacionaliziran i kade

francuskiot jazik stanuva s# pova`en kako medium i komunikacija, a so toa da stekne pogolema mobilnost na

internacinalniot pazar na trudot vo EU i globalno.

2.3. Pridones za li~en razvoj

So razvivawe na li~nite sposobnosti potrebni vo profesionalnata kariera i kako gra|anin, u~enikot }e dade

pridones vo ispolnuvaweto na celite za li~en razvoj.

Konkretniot pridones kon ovaa posebna cel e :

- u~enikot so svojata sposobnost za komunicirawe na francuski jazik, da bide podgotven za permanentno u~ewe i li~en

razvoj niz interakcija so svetot nadvor od Makedonija;

- preku primenetata metodologija vo procesot na u~ewe na francuskiot jazik, da razvie op{ti, li~ni ve{tini kako {to se:

re{avawe problemi, sposobnost za sorabotka, odgovornost, prilagodlivost i kreativnost;

- da se razvie vo li~nost so poramnomeren razvoj na kongnitivnoto, psihomotornoto i afektivnoto (emocionalnoto)

odnesuvawe, {to e va`no za negovata uloga kako pozitiven, kriti~ki ~len vo demokratskoto op{testvo.

4

3. POTREBNI PRETHODNI ZNAEWA

Za uspe{no sledewe i sovladuvawe na sodr`inite , odnosno za postignuvawe na zacrtanite celi, u~enikot treba da gi

ima steknato ve{tinite i znaewata predvideni vo Nastavnata programa za vtorata godina.

4. OBRAZOVEN PROCES

Procesot na u~ewe na francuskiot jazik se deli na odredeni komponenti za koi podolu e dadena lista na konkretnite

celi i na didakti~kite nasoki. Ovie komponenti se: slu{awe, zboruvawe, ~itawe, pi{uvawe, komunikativni modeli,

gramatika. vokabular i kultura. Podelbata e korisna vo smisla na toa koi komponenti gi so~inuvaat krajnite jazi~ni

ve{tini {to u~enikot treba da gi ima usovr{eno po zavr{uvaweto na vtorata godina.

Me|utoa, vo obrazovniot proces ovie komponenti ne se obrabotuvaat oddelno ili po onoj redosled vo koj se

pojavuvaat vo ovaa programa. Vo fakti~kata situacija vo koja se odviva u~eweto, nastavnikot }e gi integrira razli~nite

komponenti, so {to jazikot }e se u~i na funkcionalen na~in.

4.1. Struktuirawe na sodr`inite za u~ewe

KOMPONENTA 1: SLU[AWE

Celi na komponentata Slu{awe se:

- da gi neguva sposobnostite za diskriminirawe na fonemite vo francuskiot fonetski sistem i varijantite na

francuskiot jazik;

- u~enikot da gi razviva sposobnostite za diskriminirawe na gramati~kite osobenosti na govorniot jazik;

- da gi razviva sposobnostite za identifikuvawe informacii so op{to zna~ewe, sostaveni od poznati jazi~ni elementi;

- da gi razviva sposobnostite za razbirawe na podolgi usni iskazi, poraki i informacii, sostaveni od poznati jazi~ni

elementi;

- da gi razviva sposobnostite za razbirawe govor od razni govornici, vo sekojdnevni i profesionalni situacii.

5

Sodr`ini

Konkretni celi

Primeri

Didakti~ki nasoki

Korelacija me|u

sodr`inite i

predmetite

Fonemi

U~enikot sluhovo da

gi razlikuva

fonemite vo

francuskiot fonetski

sistem;

Fonetskiot sistem,

stavaj}i akcent na

fonemite koi ne bile

dovolno usvoeni vo

predhodnite godini.

Aktivnosti od tipot na ve`bi so

slu{awe audio snimki ili izvorni

govornici i diferencijacija na

glasovi so podvlekuvawe grafemi;

identifikuvawe fonetski simboli

soodvetni na glasovite itn.

So predznaewata

od maj~iniot i

francuskiot jazik.

Zborovi da prepoznava zborovi

so sli~en ili ist

izgovor koi imaat

razli~no zna~ewe

maison - méson; maître - métre - mettre; poser - pauser; voix – voie.

Ve`bi so slu{awe od audio ili video

snimka, izvoren ili stranski

govornik so prepoznavawe vo daden

kontekst.

Re~enici da identifikuva

informacii so op{to

zna~ewe vo poznat i

nepoznat slu{nat tekst

sostaven od poznati

jazi~ni elementi;

Un maçon tombe du premier étage d’une maison. Les gens s’attroupent autour de lui. Un agent de police écarte la foule et dit: “Qu’est-ce qui se passe?” Alors le maçon ouvre un oeil et répond: “ Je ne sais pas, j’arrive ...”

Ve`bi so slu{awe kusi tekstovi od

audio snimki ili prezentirani od

nastavnikot i ve`bi so

povrzuvawe/podreduvawe sliki,

to~ni/neto~ni iskazi, pove}e~len

izbor, transfer na informacii so

grafi~ki prikazi, idejni mapi itn;

so predznaewata od

francuskiot i

maj~iniot jazik i

drugi predmeti.

da razbira podolgi

usni instrukcii,

poraki i informacii,

sostaveni od poznati

jazi~ni elementi.

Bon, je vous donne un médicament pour dormir et je vous demande de faire une heure de sport tous les jours. Vous allez très bien maintenant.

slu{awe re~enici od audio snimki

ili od nastavnikot i ve`bi so

pove}e~len izbor.

6

KOMPONENTA 2: ZBORUVAWE

Celi na komponentata Zboruvawe se:

- u~enikot i ponatamu da go usovr{uva izgovorot na fonemite na francuskiot fonetski sistem;

- da se osposobi usno da komunicira vo sekojdnevni i profesionalni situacii, primenuvaj}i gi komunikativnite modeli i

jazi~nite elementi predvideni za ovaa godina;

- da gi razviva sposobnostite za usno izrazuvawe na sopstvenite stavovi i mislewa za pra{awa od sekojdnevniot i

profesionalniot `ivot, kako i da gi potkrepuva so argumenti.

Sodr`in Konkretni celi Primeri Didakti~ki nasoki Korelacija me|u

sodr`inite i

predmetite

Fonemi Da gi izgovara fonemite od

francuskiot fonetski sistem.

Fonetskiot sistem so akcent na

fonemite {to ne bile dobro

sovladani prethodnata godina

Aktivnosti od tipot na

ve`bi so slu{awe audio

snimki ili izvorni i

stranski govornici i

povtoruvawe fonemi,

zborovi, minimalni

parovi, rimuvalki itn.

So predznaewa od

francuskiot i

maj~iniot jazik.

Zborovi Da gi izgovara homonimite so

sli~en ili ist izgovor.

maître - métre - mettre; poser - pauser; voix - voie;

Ve`bi so slu{awe od

audio ili video snimki,

izvoren ili stranski

govornik i povtoruvawe;

da gi izgovara slo`enkite.

lave-vaisselle,m chou-fleur, m sourd-muet, m passe-partout, m

ve`bi so reprodukcija i

produkcija na slo`enki

7

Re~enici Da formira i iska`uva

pravilen stav, iska`uva

mislewe i reagira po

slu{nata op{ta informacija;

Faites-moi confiance! Vous aurez votre stade. Je vais convoquer le conseil municipal pour revoir la question..

Aktivnosti za

stimulirawe na

kreativnoto mislewe na

u~enikot ( diskusii vo

parovi, grupi, panel

itn.);

So predznaewata

od francuskiot i

maj~iniot jazik i

drugi prdmati;

da preraska`e (parafrazira)

dadena informacija,

mislewe i instrukcii so

koristewe na poznat

vokabular i usvoeni jazi~ni

elementi;

da opi{uva sliki, grafiki,

profesija primenuvaj}i

predvideni jazi~ni elementi

i vokabular.

ve`bi od tipot naracija

po sliki, grafiki, itn.

so predznaewata

od francuskiot

i maj~iniot jazik

i drugi

predmeti.

KOMPONENTA 3; ^ITAWE

Celi na komponentata ^itawe se:

- u~enikot da gi neguva sposobnostite za prepoznavawe na usno usvoeni zborovi vo nivnata grafi~ka forma;

- da se osposobuva da gi diskriminira jazi~nite elementi predvideni za ovaa godina vo slo`eni re~enici;

- da se osposobuva da identifikuva i izdvoi informacii vo podolgi nepoznati tekstovi od stru~na i op{ta tematika,

sostaveni od poznati jazi~ni elementi;

-da ja razviva `elbata za ekstenzivno ~itawe na tekstovi so op{ta tematika i tekstovi povrzani so nivnata idna profesija

spored svoite sposobnosti i interesi.

8

Sodr`ini Konkretni celi Primeri Didakti~ki nasoki Korelacija me|u

tematskite

celini i

predmetite

Bukvi U~enikot da gi

razlikuva grafemite na

usno usvoenite fonemi

i fonetskite simboli.

nez, bébé e

règne, laid,

ce, que ∂

jeûne, feu ø

port, noble,

four, clou,

rein, fin,

Aktivnosti od tipot na ve`bi so

~itawe zborovi, prepoznavawe na

fonetskite simboli i podvlekuvawe

grafemi.

So predznaewata

od francuskiot

jazik.

Zborovi Da go razbira

pribli`no zna~eweto

na nepoznat zbor vo

poznat ili pomalku

poznat kontekst od

stru~na tematika;

Vincent Van Gogh. est un peintre hollandais qui a passé la fin de sa vie en France. Il utilise la couleur pour exprimer des sentiments très forts.

Ve`bi so ~itawe tekstovi i ve`bi

so pove}e~len izbor od dadeni

definicii na zborovi, povrzuvawe

na zborovi so soodvetni definicii;

analiza na zborovi; sinonimi,

antonimi, dopolnuvawe re~enici

itn.

So predznaewa

od francuskiot

i drugi

predmeti.

Re~enici Da identifikuva

informacii od op{to

zna~ewe vo poznat i

nepoznat tekst od

stru~na i op{ta

tematika;

Ve`bi so ~itawe izbrani tekstovi

i popolnuvawe re~enici i dijalozi,

to~ni/neto~ni re~enici, transfer

na informacii so grafi~ki

prikazi, idejni mapi itn.;

So predznaewa

od francuskiot

i maj~iniot

jazik i drugi

predmeti.

da razbira informacii

dadeni preku tabeli,

grafikoni, dijagrami i

sliki;

ve`bi so primena na izgotveni

tabeli, grafikoni, dijagrami i

sliki za izdvojuvawe na

informacii i nivna primena;

.

9

KOMPONENTA 4 : PI[UVAWE

Celi na komponentata Pi{uvawe se:

- u~enikot i ponatamu da gi neguva sposobnostite za razbirawe na odnosot fonema/grafema;

- da se osposobuva da pi{uva podolgi naso~eni sostavi vo koi }e iska`uva li~ni i drugi informacii, poraki, stavovi,

mislewa, primenuvaj}i gi komunikativnite modeli i jazi~nite elementi predvideni za ovaa godina;

- da se osposobuva da pi{uva naso~eni sostavi na dadena op{ta i stru~na tema, vo koi }e opi{uva, raska`uva i rezimira

primenuvaj}i gi komunikativnite modeli i jazi~nite elementi predvideni za ovaa godina;

Sodr`ina . Konkretni celi Primeri Didakti~ki nasoki Korelacija me|u

sodr`inite i

predmetite

Bukvi U~enikot pravilno da gi

pi{uva francuskite fonemi. k clou, cinq, que, kilo,

f fou, photo, affreux,

j joli, genou, girafe

s si, passer, garçon, centre, fonction, ascenseur

Aktivnosti od tipot na

ve`bi so popolnuvawe

ispu{teni bukvi vo zborovi.

So predznaewata

od francuskiot

jazik.

Zborovi Pravilno da pi{uva poznati

i novi zborovi od stru~na i

op{ta tematika;

Ve`bi so podreduvawe bukvi

vo zborovi, identifikuvawe

zborovi vo sleana niza,

diktat, krstozborki itn.;

So predznaewata

od francuskiot

jazik i drugi

predmeti.

Re~enici Da popolnuva formulari i

pi{uva kusi i podolgi

naso~eni sostavi so li~ni

informacii, poraki,

mislewa, stavovi itn.

Chère Christine Je t’envois ce petit mot parceque j’ai perdu ton numéro de téléphone. J’aimerais t’inviter à ma fête d’anniversaire le 5 mars ....... Je t’embrasse Célina

Ve`bi so popolnuvawe

formulari, popolnuvawe i

dovr{uvawe re~enici,

kompletirawe otvoreni

dijalozi, pi{uvawe poraki,

So predznaewata

od francuskiot i

maj~iniot jazik i

drugi predmeti.

10

primenuvaj}i soodvetni

komunikativni modeli, jazi~ni

elementi i interpunkciski

znaci;

formalni i neformalni

pisma, kratka biografija,

molba za vrabotuvawe itn.;

da pi{uva rezime vrz osnova na

daden tekst od stru~na i op{ta

tematika

ve`bi od tipot na pra{awa

izdvojuvawe na re~enicite od

paragraf i nositel na

glavnata ideja.

KOMPONENTA 5: KOMUNIKATIVNI MODELI

Cel na komponentata Komunikativni modeli e:

- u~enikot da se osposobi da komunicira vo sekojdnevni i profesionalni situacii, primenuvaj}i komunikativni modeli vo

ramkite na jazi~nite elementi predvideni za ovaa godina.

11

Sodr`ini

Konkretni celi

Primeri

Didakti~ki nasoki

Korelacija me|u

sodr`inite i

predmetite

Izrazuvawe

somnevawe

Konkretnitete celi

za u~enikot

soodvestvuvaat na

celta na

komponentata.

Je doute que Pierre vienne ce soir. Je ne suis pas sûr que... J’ai du mal à croire que ...

Aktivnosti od tipot na

ve`bi so soodvetni

komunikativni modeli za

dadena situacija na relacija

u~enik-u~enik, u~enik-

vozraen, vozrasen-vozrasen,

vraboten-vraboten, vraboten-

vrabotuva~, vraboten-klient,

so dramatizacija na dijalozi,

supstitucija, varijacii na

ve}e obraboteni dijalozi,

otvoreni dijalozi, igrawe po

ulogi simulacii itn. so ili

bez koristewe audivizuelni

sredstva.

So predznaewata

od francuskiot,

maj~iniot jazik

i drugite

predmeti.

Izrazuvawe sud J’ai eu tort de faire ce scandale. J’ai agi stupidement, tu avais raison. Apportez une bouteille de vin blanc “Chardonet”, il est excellent.

Izrazuvawe

zabele{ki,

obvinuvawa

Tu n’es jamais à la maison. Il faut que je fasse tout ici. C’est de sa faute.Elle l’a fait exprès. Il est responsable de ce crime.

12

Izrazuvawe molba

Pourriez- vous m’apporter un café S.V.P. Soyez gentils, passez-moi votre directeur, S.V.P

Izrazuvawe ~uvstvo

Je suis content (heureux) de ... Je t’aime. Il est fou d’elle. Je suis mécontent( malheurueux, mal à l’aise). Il n’est pas de bonne humeur aujourd’hui

Izrazuvawe doverba/

nedoverba

Faites-moi confiance! Vous pouvez compter sur ma discrétion. Méfiez-vous de lui! On ne peut pas avoir confiance en lui.

Izrazuvawe

soglasuvawe/nesoglasu

vawe

Je suis contre ... Je suis d’accord avec vous ... Je suis pour ...

13

Izrazuvawe na

voodu{evuvawe

C’est géniale( formidable, magnifique..) Ce tableau me plait beaucoup. J’adore les oeuvres de Picasso.

KOMPONENTA 6: GRAMATIKA

Cel na komponentata Gramatika e:

- u~enikot da gi razbira jazi~nite elementi na francuskiot jazik predvideni za ovaa godina i pravilno da gi primenuva

vo najrazli~ni komunikativni situacii.

14

Sodr`ini

Konkretni celi Primeri Didakti~ki nasoki Korelacija me|u

sodr`inite i

predmetite

Imenki

- slo`eni imenki (rod

i broj)

- imenki so edna forma

-mno`ina

- ednina

Konkretnite celi za

u~enikot

soodvetstvuvaat so

celta na

komponentata.

le chef- lieu - les chefs- lieux, le chou - fleur les choux- fleurs, le tire- bouchon les tire- bouchons, la garde-robe les garde- robes les annales. les mathématique s, les obsèques, les vacances la faim, le nord, le soif, l’or,

Aktivnosti od tipot

na ve`bi so

pove}e~len izbor,

povrzuvawe zborovi

ili delovi od

re~enici,

podreduvawe zborovi

vo re~enici,

supstitucii vo

re~enici,

popolnuvawe i

dopolnuvawe

re~enici,

kombinirawe i

transformacii na

zborovi i re~enici.

So predznaewata

od maj~ iniot i

fancuskiot jazik

Stepenuvawe na

pridavkite

Monique est plus sage que son frère. Elles est la plus grande de la classe. Michel est le meileur élève de notre école

Zamenki

prisvojni

Mes parents veulent que je rentre à onze heures. Les miens aussi. Le solo de Jacques est trop lent et le tien...

15

Glagoli i vremiwa

- predminato vreme

-glagolska pridavska

forma ( participe présent) -glagolski prilog

( gérondif)

Il a vu le film que tu lui avais recommandé. Elle m’a dit qu’il avait oublié son porteufeuille. Je lis un livre ayant 800 pages. Voulant montrer sa belle voix, le corbeau ouvre son bec pour chanter. Elle écoute la radio en lisant le journal. En travaillant beaucoup, on reussit toujours

- pasivna forma na

glagolite

-neopredelen na~in

(infinitif) -infinitif présent - infinitif passé - bezli~na forma

La nouvelle salle d’exposition est construite par l’enteprise Delage. Cette symphonie était souvent jouée par l’orchestre national. Elle sera jouée le mois prochain à Lyon. Vouloir, c’est pouvoir. Le rire des enfants est gai. Il est malade pour avoir trop mangé. Vous avez été punis pour avoir menti. Je te remercie d’être venu. Il faut partir. Est-it nécessaire d’être à l’heure

16

formirawe

prilozi od

broevi

Premièrement, tu dois consulter un médecin et, deuxièmement ...

Re~enici

-uslovni so idno

vreme

- uslovni so

sega{no vreme od

kondicional

Si vous travaillez bien le chef sera content. Si tu venais chez moi , tu me ferais plaisir.

K O M P O N E N T A 7 : VOKABULAR

Celi na komponentata Vokabular se:

- U~enikot i ponatamu da go pro{iruva svojot vokabular so novi zna~ewa na ve}e usvoenite zborovi i novi zborovi i

izrazi za aktivna primena vo komunikacija;

- da gi neguva sposobnostite za slu`ewe so dvojazi~en i ednojazi~en re~nik;

- da ja pro{iruva terminologijata od strukata vo funkcija na usna i pismena komunikacija vo situacii karakteristi~ni za

dadenata struka.

17

Temi

Konkretni celi

Primeri Didakti~ki nasoki Korelacija me|u

sodr`. i predmeti

Odnosi vo

op{testvoto

Konkretnite celi

za u~enikot

soodvetstvuvaat na

celta na

komponentata.

Me|u~ove~ki odnosi

- vo semejstvoto,

- me|u polovite

- na rabotno mesto

Aktivnosti so slu{awe i gledawe

izbrani audio, odnosno video

snimki, ~itawe tekstovi i

supstitucija, podvlekuvawe,

transformacija, ilustrirawe

zborovi, popolnuvawe zborovi vo

re~enici, povrzuvawe sliki i

zborovi, odgovarawe na pra}awa,

igrawe po ulogi, igri i zagatki;

prou~uvawe knigi, napisi,

bro{uri, prira~nici, itn.

So predznaewata od

francuskiot jazik i

drugite predmeti.

Kulturni i

nau~ni

manifestacii

Festivali, izlo`bi, saemi,

Olimpijadi ...

Umetnost - Muzika,, muzi~ki

instrumenti, pravci vo

muzikata, slikarstvo, pravci

vo slikarstvoto ;

Sovremeni

komunikacii

- Telefonirawe, kompjuteri,

pe~at, pisma(formalni,

neformalni), elektronska

po{ta.

18

KOMPONENTA 8 : KULTURA

Konkretna cel na komponentata Kultura e:

- u~enikot da se zdobie so znaewa i razbirawe za nekoi socio-kulturni ekonomski i politi~ki karakteristiki na Francija

i frankofonskite zemji preku sodr`inite od vokabularot i komunikativnite modeli, zaradi gradewe pozitiven stav kon

pridonesot na sopstvenata i na drugite kulturi z a podobra me|usebno razbirawe i po~ituvawe.

Temi Konkretni celi

U~enikot:

Primeri Didakti~ki nasoki Korelacija me|u so-

dr`ini i predmeti

Pravila na

odnesuvawe vo

sredinata

Konkretnite

celi za u~enikot

soodvetstvuvaat

na celta na

komponentata

Sli~nosti i razliki vo

odnesuvaweto na li~nosta vo :

- dom

- u~ili{te

- institucija

- op{testvo

stereotipi ..

Aktivnosti so slu{awe i

gledawe izbrani audio,

odnosno video snimki, ~itawe

tekstovi i povrzuvawe na sliki

so zborovi, odgovarawe na

pra{awa; mikroproekti, igri

i zagatki itn.

So predznaewata od

francuskiot jazik i

drugite predmeti.

Sovremeni

nastani vo

na{ata i drugi

zemji

Koncerti, izlo`bi, promocii,

saemi, festivali, natprevari.

Na~in na

sovremeno

komunicirawe

Formalno/neformalno

komunicirawe(po telefon, pisma

i dr.), elektronska po{ta, natpisi,

upatstva preku ilustracii.

Mediumi Vesnici, spisanija(muzi~ki,

likovni) TV i radio programi,

internet i veb sajtovi

19

4.2 Nastavni metodi i aktivnosti na u~ewe

Osnovni nastavni metodi Osnovni metodi {to mo`at da se koristat vo nastavata po francuski jazik, se metodite {to se zaedni~ki za

pove}eto predmeti, a toa se: demonstracii, diskusii, re{avawe problemi, samostojna rabota na u~enikot na proekti, u~ewe

preku sopstveno otkrivawe i drugi metodi {to }e pridonesat za razvojot na u~eweto. Site tie treba da se primenuvaat vo

ramkite na komunikativniot priod, koj pretstavuva temel na sovremenata nastava po stranski jazik, {to ne zna~i deka vo

procesot na u~ewe ne mo`at da najdat mesto i drugi metodi: prirodnata (koja e dizajnirana da razviva osnovni

komunikativni ve{tini), strukturalnata ( spored koja gramati~kite strukturi se u~at spored odreden redosled) ili

audiolingvalnata ( so koja jazikot se u~i preku formirawe naviki), sugestopedija (so koja se podobruva u~eweto na jazikot,

obezbeduvaj}i najpovolni uslovi za rabota koja gi relaksira u~enicite na ~asot, na pr. rasporedot na klupite, tivka muzika

itn.).

Aktivnosti na u~enikot Zavisno od primenetite metodi vo procesot na u~eweto, aktivnostite na u~enikot se sveduvaat na : slu{awe,

pribele`uvawe, povtoruvawe, ve`bawe, ~itawe, pi{uvawe, otkrivawe odnosi i zakonitosti, samostojno u~ewe,

proveruvawe, primenuvawe rabota vo dvojki i grupi (simulacii, igri po ulogi, komunikativni igri), izrabotuvawe

doma{ni zada~i, diskutirawe, opi{uvawe, raska`uvawe, sé so cel da se pottiknuva kreativnosta na u~enikot.

Aktivnosti na nastavnikot

Aktivnostite na nastavnikot se sostojat, glavno, od: objasnuvawe, pi{uvawe na tabla, davawe na upatstva,

diskutirawe, demonstrirawe, postavuvawe i odgovarawe na pra{awa, ~itawe, zboruvawe, ocenuvawe zada~i, organizirawe

rabota vo dvojki i grupi, pravewe zabele{ki, motivirawe, inovirawe itn.

4.3. Organizacija i realizacija na nastavata

Nastavata po predmetot }e se organizira i realizira preku obrazovnata nastava na klasi~ni i specijalizirani

u~ilnici. Obrazovnite aktivnosti se organizirani vo nedelen raspored na ~asovi. Za uspe{na realizacija na programskite

sodr`ini po`elno e paralelkite da ne bidat pogolemi od 15 do 20 u~enici.

20

4.4. Nastavni sredstva i pomagala

Za poefikasno postignuvawe na celite se primenuvaat razni nastavni sredstva, pomagala i materijali.

4.4.1. Za sodr`inite na predmetot francuski jazik, se sugeriraat slednive nastavni sredstva i pomagala: grafoskop,

kasetofon, TV/video, a po mo`nost i multimediski pristap.

4.4.2. Knigi i drug materijal za u~enicite Za ovoj kurs po francuski jazik za u~enicite se prepora~uvaat slednive knigi i materijali:

1. Komplet dvojazi~ni re~nici za paralelkata (makedonsko-francuski i francusko-makedonski).

2. Primeroci na ednojazi~en re~nik (francusko-francuski): na pr. Dictionnaire du français langue étrangère. 3. Primeroci na re~nik so sinonimi

4. Primeroci na re~nik so sliki

5. Kompleti za paralelkata od stru~en vokabular za konkretniot profil so pribli`no 2000 korisni zborovi/frazi vo dva

lista : francusko-makedonski i makedonsko-francuski.(Dokolku takvi zborovni listovi ne mo`at da se nabavat gotovi,

tie mo`at da bidat izraboteni i ispe~ateni)

6. Kompleti za paralelkata od izbrani u~ebni~ki sistemi

7. Kompleti za paralelkata od tematski kni{ki dizajnirani i sostaveni od nastavnicite.

8. Audiovizuelen materijal na op{ti temi i temi od strukata.

4.4.3.Knigi i materijali za nastavnikot

Za nastavnikot se prepora~uvaat slednive knigi i materijali:

1. Primeroci od gorenavedenite knigi/materijali za li~na upotreba.

2. Pretplata preku u~ili{teto na relevantni stranski i/ili profesionalni spisanija/vesnici.

3. Primeroci od katalozi na materijali za u~ewe na francuski jazik

4. Pristap na Internet vo zaedni~ka rabotna prostorija na nastavnicite.

5. Pristap do fotokopir i drug vid aparati za pe~atewe.

21

5. OCENUVAWE NA POSTIGNUVAWATA NA U^ENICITE

Uvidot vo napredokot na znaewata i sposobnostite na u~enicite da bide planiran, sistematski i permanenten i da

se ostvaruva vo sorabotka so site u~enici vo vospitno-obrazovniot proces.

6. KADROVSKI I MATERIJALNI PREDUSLOVI ZA REALIZACIJA NA NASTAVNATA

PROGRAMA

6.1. Osnovni karakteristiki na nastavnicite Nastavnikot po francuski jazik treba da poseduva li~ni, profesionalni i pedago{ki kvaliteti: da e fizi~ki i

psihi~ki zdrav, da go poznava maj~iniot jazik, da nema govorna maana, da e komunikativen i otvoren za sorabotka, da ima

pozitiven stav, entuzijazam i imaginativnost, da e soodvetno profesionalno obrazovan, so/bez rabotno iskustvo, da ja saka

pedago{kata rabota i da napreduva vo nea da e dobar organizator, da e kreativen i sposoben za inovacii vo obrazovnata

tehnologija, motivirawe na u~enicite i sl.

6.2. Standard za nastaven kadar 1. Zavr{eni studii po francuski jazik i literatura (nastavna nasoka)VII/1.

2.Zavr{eni studii po francuski jazik i literatura (preveduva~ka nasoka so dokfalifikacija za nastavna

nasoka)VII/1.

6.3. Standard za prostor Za srednite stru~ni u~ili{ta op{to, za nastavata po francuski jazik se prepora~uva specijalizirana u~ilnica so

slednava infrastruktura;

- voobi~aen inventar: klupi, stol~iwa, tabla;

- grafoskop;

- mesto za bezbedno ~uvawe na kompletite za paralelkata i prepora~anite materijali ;

- kasetofon i video/TV ;

- pristap na Internet .

22

7. DATUM NA IZRABOTKA I NOSITELI NA IZRABOTKATA NA NASTAVNATA PROGRAMA

7.1. Datum na izrabotka: maj 2002godina

7.2. Sostav na rabotnata grupa:

1. Marija Nikolova, sovetnik vo Biroto za razvoj na obrazovanieto - Skopje -rakovoditel

2. Prof. d-r. Aleksa Poposki, Filolo{ki fakultet, katedra za francuski jazik - Skopje;

3. Jelena Jovanoska, sovetnik vo Biroto za razvoj na obrazovanieto - Gostivar

4. Liljana Simi}, profesor po francuski jazik vo MBUC.”Ilija Nikolovski Luj” Skopje

8. PO^ETOK NA PRIMENATA NA NASTAVNATA PROGRAMA

Datum na zapo~nuvawe: 01. 09. 2002

9. ODOBRUVAWE NA NASTAVNATA PROGRAMA

Nastavnata programa za francuski jazik ja odobri (donese):

_______________________________________________________________

___________________________________________________ so re{enie br. ______________________ od _______________________

godina.

23