Milorad Pavic, Ruski Hrt

Milorad Pavi

RUSKI HRT

Na hartiji po kojoj ovo piem lei xepnibudilnik iz 1898. sa dvostrukim dnom za burmut.Kuca jo uvek kao ivo srce nekog davnosahrawenog xepa. Moj praded po ocu, dr StevanMhailovi, izmerio je tim satom posledwe godineivota. Okolnosti pod kojima je on umro 1922.godine u Somboru kao razveden ovek i kao sudija uostavci, bile su udne. Toliko udne da mi ni mojebabe, wegove keri, ni nai somborski porodiniprijateqi Laloevii nisu nikada pomenuli da jepraded sahrawen tamo u popodnevnoj sencisomborske kapele. Kada sam to sluajno doznao ishvatio da smo ena i ja s decom vie putaprolazili pored grobqa gde on lei i ne znajui daje tamo, reio sam da stvar ispitam.

Evo ta sam doznao.U Somboru se u vreme dr Stevana Mihailovia

jo trgovalo krijumarenim draguqima, devojke suprodavale kosu i u gradu je bilo eqara koji suizraivali etke od qudske dlake i praded ih jekupovao birajui one od otrih brada i brkova uraznim bojama crne, crvene, ute i bele. Izjutra,

F SADRAJ

MILORAD PAVI 615

on je etkao svoju talasastu kosu tom tuom kosom igovorio samom sebi u ogledalo zadovoqno seosmehujui:

Pazi na oveka koji zeva u tvojem snu! Dok setaj ne pojavi, bezbedan si!

Kau da je voleo svoje lice, nosio dvorogubradu i brkove kao da je neka osedela lasta pala podwegov nos. Bio je bled i upalih slepoonica, takoda je pri svetlosti svea uvek gledao i timslepoonicama. ene su ga volele sa zakawewem,najvie kad se on ve hladio. Smatralo se da jeizuzetna pojava i wegove ruke bile su takosavreno izvajane da se to moglo videti porukavicama baenim preko wegovog tapa. Lepimprstima preletao je preko dirki klavira igrajuijednovremeno na klaviru ah sa mojom prababom.Jeo je kaikama od jelenskog roga, voleo je daduvanski dim dune sebi u xep i eka svakog dana popodne u kafani as kada se zaustavqa vreme, jer ononaroito hoe da se zaustavi ponekad u kafani popodne. A potom bi, kada se gostionica pone puniti,odlazio kui da namiri i proeta keruu. Stajaoje ponekad pred wom na sredini svoje velike sobegde je jedan ugao bio gluv, dok su ostala triraspolagala odjekom, i oseao kako postaje starijiod junaka po kwigama na polici. Voleo je pse, alinije iao u lov i nije ih drao dok je bio u svomdrugom braku, u braku sa mojom prababom. Ona jejednog dana izvukla sve rubqe iz dolapa, oprala gai uglaala tiho pevuei, dala da se poprave bravei okna, naredila da se oisti sve srebro i svepradedine izme i cipele; presvukla je naslowaei posula pervaze porculanskom dugmadi,promenila arave u posteqi, skuvala muu

F SADRAJ

616 ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDAA

praseu orbu s limunom, poqubila ga kao i obinokada je polazio u sud, i razvela se. Prela je sdecom svojoj majci. im je ostao sam, praded je zaliocvee iz usta vinom i nabavio mladu kuju, ruskogahrta iz jednog ukrajinskog legla pristiglog semigrantima. Kuja je mogla da ukrsti ui, imala jeiqatu glavu kao klip kukuruza, a rep je nosilaizmeu zadwih nogu i on je bio ogroman, debeo ukorenu kao ruka i sluio joj poput vazdune krme.Jo dok je bila tene na mleku i ribi (mater su jojdojile ukrajinske seqanke) praded je nabaviokwigu, neko petrogradsko izdawe o gajewu hrtova, iu woj proitao kratak istorijat vrste.

Ruski hrt, poreklom od abisinskoga vuka kao iostale vrste hrtova, prvi put se u verodostojnimizvorima pomiwe u HV veku. Potie iz dva uvenalegla Perin i Voroncom, slui za lov, aliza lov sa kowima, jer se kree brzinom od oko 80kilometara na as i moe da preskoi zeca u trku.Zbog te hitrine i nesvakidawe okretnosti, zovese barzoj (brzi) i koristi u lovu na antilope,srne i drugu lakonogu divqa. Na ruskimplemikim dobrima odvajkada su drana uvek po 64psa ovoga soja, pa su prekobrojni odstrawivani, amawak hitno bivao podmiren na taj nain to setraio neko ko ima hrta da pokloni. Jer, ruski hrtse ne prodaje. Velika je sramota prodati ili kupitihrta. On se ili dobija na poklon ili se nema.Krvoloan je i jedini od pasa koji hoe da rastrgnetene. Ima snane duge vilice i gorwa je znatnostarija, tako da hrt jede glave zavuene meupredwe noge i zalogaje dri na nepcu, a ne najeziku. Ima zube koji mequ kosti u prah i moeoveku da isisa krv iz rane nastale od zmijskog

F SADRAJ

MILORAD PAVI 617

ujeda, a da se sm ne otruje. Kau da hrt ponekadhoe da se osteni (skameni), ali i taj kamen lii idaqe na hrta i predskazuje vetar i druge promene.Hrt se ne moe dresirati, nije privrengospodaru, ali se moe uvebati za naroit lov nakurjaka. Taj lov je omiqen od davnine i veomasloen. U takvom lovu na jednom struku uvek se vodepo tri hrta dva mujaka i jedna enka sve troje uistoj boji, to znai da su trojke ili bele, ili samrqama kao u teleta, u prelivima od sumporovitedo ute boje. Hrt ima otre, kao pilee grudi idlaka se na tim grudima obrije pred lov da ga ne biometala u trku. Mujaci imaju neto zakrvavqenpogled, enke iste, bele beowae. Svaka trojkaim kidie, odabere zver koju e goniti i po bojinaveze lako se uoava koliko vukova je poterano.Uvek ima toliko boja u poteri koliko zverki, jer setrojke meu sobom ne meaju. Ruski hrt nije uvarkue, gotovo je mutav i ubija se ako lane, jer mu jeglas snaan i plai na pukomet. Skree takonaglo u trku da kad lomi, najee lomi rame.Ako je iz jazbine krenuta vuica, najpre je poterakuja. Vuka, pak, napadaju i sustiu mujaci. Presvega odsecaju ga od opora. Vuk unapred zna da imne moe umai, jer hrt je u stawu da tri ukrug okovuka koji bei u pravoj liniji. U tomneravnopravnom susretu hrtovi se brzo pribijajuuz vuka, koji osea uasan strah i nemo, ukqetega i hvataju svaki sa svoje strane iza uiju tano namesto za koje vuica hvata mladunad kad ihprenosi. Oni ne grizu, to vuka ne boli, negonaprotiv izaziva prijatne uspomene i hrtovi bezmuke obaraju zver na zemqu. Tu je dre dok nepristigne enka, koja eka da hrtovi obave svoj deo

F SADRAJ


posla. enka hrta je mudrija od mujaka i mislibre od oveka. Ona bre od svoje okoline pretvarasadawost u budunost i to oigledno. Ona u trenoka hvata kurjaka za grlo, ali ne grize ni ona, negoeka lovca. Tada nastaje odsudni trenutak. Lovacprocewuje lovinu. Ako je kurjak obian primerakda mu kroz senku prolazi meseina, lovac dajeznak i enka prekoqe vuka. Ali, ako se nae da jevuk izuzetne grae i vrsnoga soja, da moe senkomau preturiti, lovac ga vezuje, nosi kui ivogi tamo se mladi hrtovi vebaju na kurjaku za svojbudui ivot lovakih pasa i gonia...

Jedno takvo tene od pasmine ruskoga hrtanalo se u stanu dr Mihailovia ubrzo poto je onskinuo obe svoje burme odjednom, dotle drane naistome prstu. Praded je uvio svoj xepni budilnik uzimsku kouqu i smestio malu kuju kraj wega. Onaje sluala otkucaje sata kao otkucaje majinogsrca i nije se bunila to je odvojena od legla.Svakog jutra budila ga je i on je gledao kroz dimprve cigare kako ga kerua wui zatvorene gubice,pri emu se kroz dlaku videlo kako wen jezik radiunutra, u equstima, jer hrt wui i jezikom. Psi jenisu voleli i klonili su se wenoga drutva, a drMihailovi je ponavqao poslovicu ni pas ni rtmislei pri tom kako pas i hrt oito ne pripadajuistome soju. Wegova kuja imala je toplotu tela viuno to je ima obian pas i na mestu gde je spavala, anoivala je na snegu, nicala je i zimi trava.Govorilo se da moe izleiti od reume, ako se driu naslowai sa bolesnikom. Imala je visok skok,mogla je, kako Rusi kau, da skoi pre zalaska, a dase prizemqi posle zalaska sunca. Po wenim oimai dlaci moglo se poznati kako e se promeniti

F SADRAJ

MILORAD PAVI 619

vreme, a dr Mihailovi je govorio u ali da wegovakerua ima najlepe ipkane gae u Somboru.

Pogledajte, moe da plae samoj sebi u usta! voleo je da kae prijateqima pokazujui kolikizev ima kuja. Sa wome nije nikada smeo otii u lov,jer je tada, dvadesetih godina ovoga veka, lov sruskim hrtovima u Jugoslaviji bio zabrawen, pa jeta zabrana ostala do danas. Razlog je jednostavan usredwoj Evropi nema nijedne zverke koja je bra odhrta. Prosto vam ne treba puka: dovoqno je dahrta pustite pa da vam donese sve to potera...

*

Kada je pradedova kerua odrasla i dobiladruge zube, kojima je sa uivawem samlela u prah ipojela posledwe od onih mlenih zuba, drMihailovia je potraio Eugen Doa. Pre toga drMihailovi nikada nije nita uo o wemu. Jednogadana jednostavno mu je bila poslata na dar lula ided je odmah znao da je to ponuda za kupovinu ispodruke. Bez rei je vratio dar poiqaocu i ogluiose o ponudu. Ali, stvar ga je ipak golicala, treeuho je proradilo u wemu i dr Mihailovi seuplaio od onoga to je mogao uiniti. Reio je daotputuje i tako pobegne od iskuewa. Unajmio jefijaker, jo iste veeri vezali su fewer za rudu,oi su mu se oznojile prvi put u ivotu i on jepresreo i zaustavio orijent-ekspres kod mosta naTisi. U plianoj naslowai, koja je mirisala nadim havane i enski puder, stigao je u Petu.Uveren da je izmakao opasnosti sedeo je potom ubudimskoj poslastiarnici, gledao ulaz u Crkvukraqa Matije i jeo ilere, kada se u dnu prostorije

F SADRAJ


podigao od stola i priao mu ovek retkih zubaizmeu kojih je pri govoru jezik kipeo kao testo.ovek je nosio pod okovratnikom bi lepo vezan umanu, na visokim potpeticama izama dve crvenemarame da se ne bi klizao na poledici niz budimskebasamake, a u rupici konog grudwaka imao jezadenutu lulu. Po tome moj praded poznao je EugenaDou. Stigao je iz Sombora pre dr Mihailovia isada ga je procewivao oima koje se nisu smejale,jer bio je petak, kada se ne smeje da se u nedequ ne biplakalo. ovek je rekao pradedi da ga odavno eka izamolio za dozvolu da mu neto pokae. DrMihailovi se osetio u tome asu spor, veoma spor.Doa je zapalio lulu, povukao nekoliko dimova, apotom je ugasio, otvorio poklopac lule i unutra seukazao, u pepelu duvana kao u nekoj pei,brilijantski kamen. Dr Mihailovi ga je paqivoizvadio i naspram ogledala prineo uhu. Odmah jeznao da je pravi.

Ovaj koji drite promenio je dosad tri ruskeporodice rekao je Eugen Doa. Iz Afrike je.Kau da lei reumu ako se dri na prstu. U wemu semoe videti kada e udariti vetar i okrenuti sevreme, a zmije bee od wega. Da li je pravi, moetelako proveriti i sami. Stavite ga na jezik ipromenie se ukus u vaim ustima.

Praded je stavio kamen u usta i ukus ilera jeie-zao. Cena je bila poraavajue niska sobzirom na vrednost i dr Mihailovi sepokolebao.

Dok je zuba bie i hleba rekao mu je Doa kaoda ita misli i dr Mihailovi je video wegove oikoje su kao ogledala mewale boju prema oimasabesednika. Sada su bile plave i praded je

F SADRAJ

MILORAD PAVI 621

odluio. Vratio se u Sombor i poeo da prikupqanovac. Po tome, samo po tome, u porodici se znalo daje morala postojati tih posledwih godina nekaena u ivotu dr Stevana Mihailovia. Neka enazbog koje je skinuo svoja dva venana prstenaodjednom i sada ih prodao.

U to vreme dr Mihailovi poeo je da nalazi nasvojim etkama sede dlake, izgledalo je kao da jegluv, da ide kroz svet kao kroz pustiwu traeizvuk, a jednoga jutra kada se po obiaju zagledaokroz prozor u sat na torwu, tamo nije bilouobiajenog prizora, nije uopte bilo torwa natrgu i samo su staze koje su tekle tim predelomzaobilazile mesto gde bi trebalo da stoji toraw.Ali, sat je bio tamo jo uvek i otkucavao je devet.Dr Mihailovi je priao prozoru s pisaqkom uruci i to to vidi nacrtao na prozorskom staklu.To je bilo posledwe to je ostalo od wegove ruke. Tostaklo je dugo stajalo uramqeno u wegovoj sobi iposle, poto se sledeeg dana u prozor vratiotoraw i stari vidokrug. Ne znam kako je pradeddoao do ogromne svote potrebne da se kupi kamen.itao je tada kwigu o stipsama i solima, sawao dakuje staklo i u snu video kako mu blistavi kamenzaustavqa krv. Izmerio je keruu i ona je imalaneverovatne mere: 72 santimetra bila je visoka, 72santimetra duga i obim grudnog koa bio joj je 72santimetra. Bio je to nekakav pitagorejski kvadratiz kojeg nije bilo izlaska... Bilo kako bilo, pradedje sve postave xepova vezao u vor, prekinuo i onomalo veza s porodicom koje je imao, i kupio kamen.Potom, kao da se primirio, opet je sa zadovoqstvomsukao brk za koji se u Somboru govorilo teak, da

F SADRAJ


moe eaq poneti, i opet je izbacivao svojuomiqenu uzreicu:

Kada bi sve budale belu kapu nosile, bilo bikao da uvek pada sneg!

Ali, to je trajalo samo sedam dana. Tada mu jeDoa poslao novu lulu na poklon. To je znailo daima i drugi brilijantski kamen da ima par. DrMihailovi se jo vie uplaio nego prvi put.Bio je vrbopuc, iziao je da se proeta parkom,ali mu se uinilo da svim prolaznicima svetlijezik. Ne vrativi se kui uhvatio je prvi voz zaZagreb, a otud nastavio u Be sa izgovorom da hoe upohode Stejiima, porodici svoje prve, pokojneene. Jo iste veeri u Beu, u Grkom sokakuvideo je u izlogu jedne krme kepeca kako krpibradu zlatnom iglom i crvenim koncem. To jeznailo da ima sveeg, tek muqanog vina, i pradedje uao. Za prvim stolom poznao je Dou. Kao da gaodavno eka, Doa ga je pozdravio bez iznenaewa iponudio da sedne sa wim. Iz usta je izvadio lulu,ugasio je i bez rei pruio dr Mihailoviu.Praded je podigao poklopac i naao unutra drugibrilijantski kamen, istog crvenkastog sjaja kaoprvi, oito iz iste iskopine, iz istog podzemnoglegla.

Ako se ovaj i onaj koji ve imate stave pod ui rekao mu je Doa osoba koja ih nosi dobieotriji vid. S ovim kamenom na jeziku ma kolikopio, ovek ne moe da se opije. Lako ete proveritije li pravi. Pruite ruku i ispustite ga na dlan.Ako uspete da izmaknete ruku pre no to vam padneu aku nije pravi!...

Praded je sedeo kao skamewen, nita nijerekao, ali je otkazao ve naruenu veeru, vratio

F SADRAJ

MILORAD PAVI 623

neotpeaenu bocu vina i reio u sebi da kupi idrugi kamen. U tom asu Doa je nainio pokret kaoda e pripaliti lulu, ali umesto toga, istresao jepepeo iz we i pruio je ponovo dr Mihailoviu.Ovaj je shvatio ta e nai na dnu lule i tako seuplaio da mu je sitnina zazveketala u xepovima.Video je odjednom svaku sitnicu na Doinom licu:video je da ovaj brije vrh nosa i da ima kao kamiladvostruke kapke, od kojih su dowi bili providni,video je da Doa kradom dri u aci sastavqenpalac sa malim prstom. Tu aku Doa je odjednom,kao da se raspukla, otvorio i na wu istresao iz luletrei kamen. Bio je beliastog sjaja i za wega jepreprodavac tvrdio da je na trenutke tako topao, damoe u zemqi da oivi biqku usred zime. Poloioje kamen pored onog prvog i upitao dr Mihailoviaprelazei odjednom na ti:

Zna li kakva je razlika meu wima? Znam priznao je dr Mihailovi i osetio

kako mu potpetice cvokou pod stolom. Jedan odwih je muki, a drugi je enski kamen. Hoe liih prodavati?

Muki hou, ali enski ne rekao je Doa inasmejao se retkim zubima iza kojih je jezikiskipeo kao testo.

ta e uraditi sa enskim kamenom, Doa? upitao ga je dr Mihailovi.

Samo mu ime kae odgovorio je Doa ugodinama sam; pogledaj: ve nosim mreu prekolica... vie me ene nee milom...

I rastali su se. Dr Mihailovi se vratio uSombor, poeo je da mravi i strahovito da pui.U wegovom snu javqao se ovek koji zeva. Razqubakiznad usana poeo mu je elaviti, nosio je srce u

F SADRAJ


aci, ostavqao zalogaj pasuqa da prenoi podjezikom, eao ramenom bradu, a trepavice su mupostale tvre od obrva. Rasprodavao je stvari,staklo, klavir i najzad keruu. Topio se u nekojmuci i najzad, kao da je neto pregoreo, umio sejednoga jutra juerawom vodom, stavio u xepovesoli i kupio od Doe drugi kamen zaloivi kodwega i sat. Sada je imao par kamenova. Oba su bilamuka. Sedeo je u polupraznoj sobi i na zraku,proputenom kroz stakleni ep jedne boce,pripaqivao cigaru. A potom bi sklawao bocu sasunca da ne bi upalila kuu. Pred wime leala sudva kamena, on je posmatrao wihov crvenkast odsjaju kojem kao da su se brilijanti pribliavali jedandrugom. I tada je pukao grom. Ispostavilo se da drMihailovi nije bio u mogunosti da odgovoriobavezama koje su wegovi poverioci nametali,imawe enej otilo je na dobo, potraene su nekepriznanice i nisu naene, tako da je praded moraodati ostavku u Magistratu. Bio je oboren na obaplea. Ali, dva brilijantska kamena bila su jouvek kod wega. Sada su krasila par minua, koje jedr Mihailovi dao da se naprave i jedne veeri onje reio da brilijante najzad pokloni...

ta se dogodilo i kome su dragi kamenovi bilinameweni, ne zna se. Jedino je izvesno da je drMihailovi u asu kada je hteo predati minue,video na haqini svoje izabranice trei kamen onaj enski kao ukras na igli.

Kau da ga je otkupio od vlasnice tonui idaqe u bezdan i da je na dan svoje smrti (a ona jenastupila ubrzo) naen za stolom. Kraj wegoveglave leale su minue s dva muka draga

F SADRAJ

MILORAD PAVI 625

kamena. A enski je bio na vrhu igle koja mu senala zadenuta u vratnu maramu.

Praded oigledno nije bio od one vrste vukovakojima se oprata ivot.

*

Treba najzad objasniti i to otkuda xepnibudilnik moga pradeda kod mene? Nasledila ga je odsvojeg pradeda Marija Doa kojom sam oewen.Wena dva visoka i malo pogurena brata dolazepetkom da popiju kafu sa nama. Nose teke xemperepletene oko prsta umesto oko igle, briju ne samobradu nego i vrat ak do grudi, i ja se ne oseamnajlagodnije izmeu wih dvojice. Kad su tu,dovoqno je da pomiriem mleko pa da se usiri.Ali, nema se kud. Od moje porodice oni su meodsekli odavno i ja petkom paqivo motrim nalepe i snane zube svoje ene, koji kqocaju kadzevne. Ipak, nisam preterano uznemiren. Smatramda sam, bar za sada, bezbedan. U susednoj sobispavaju naa tri deteta. I ona na nekome treba da seuvebaju za ivot.

[1979]

F SADRAJ


Documents

Milorad Pavic, Ruski Hrt