B I B L I O T E K A DEPNA KNJIGA

Kolo 8, knjiga 1

MILORADPAVI

HAZARSKI RENIK

Roman-leksikon u 100 000 rei

ENSKI PRIMERAK

Beograd, 1977.

NA OVOM MESTU LEI ONAJ ITALAC KO.II NEE NIKADA OTVORITI OVU KNJIGU. ON JE OVDE ZAUVEK MRTAV

Lexicon Cosri (Renik renika o hazarskom

pitanju)

REKONSTRUKCIJA PRVOBITNOG DAUBMANUSOVOG IZDANJA IZ 1691.

(UNITENOG 1692) SA DOPUNAMA DO NAJNOVIJIH VREMENA

SADRAJ

PRETHODNE NAPOMENE1. Istorijat Hazarskog renika ......................................112. Sklop renika....................................................................173. Nain korienja renika..................................................204. Sauvani odlomci iz predgovora unitenom Daubmanusovom izdanju renika iz 1691. godine(u prevodu s latinskog)...........................................................2

RENICICrvena knjiga (hrianski izvori o hazarskompitanju)................................................................................. 27Zelena knjiga (islamski izvori o hazarskom pitanju) 115uta knjiga (hebrejski izvori o hazarskom pitanju) 185

APPENDIX IOtac Teoktist Nikoljski kao prireiva prvog izdanja Hazarskog renika........................... .................275

APPENDIX IIIzvod iz sudskog zapisnika sa iskazima svedoka u sluaju ubistva dr Abu-Kabira Muavije..........................295

ZAVRNA NAPOMENA ................................................301

POPIS ODREDNICA..................................... ...................303

Prethodne napomene

UZ DRUGO, REKONSTRUISANO I DOPUNJENO IZDANJE

Sadanji pisac ove knjige uverava itaoca da nee morati da umre ako ju proita, kao to je bio sluaj s njegovim prethodnikom, korisnikom izdanja Hazar- skog renika iz 1691. godine kada je ova knjiga jo imala svog prvog spisatelja. U vezi s tim izdanjem ovde e morati da se prue neka obrazloenja, ali da to ne bi predugo trajalo leksikograf predlae itaocima jednu nagodbu. See da pie ove napomene pre vee- re, a italac e uzeti da ih proita posle obeda. Tako e glad pisca naterati da bude kratak, a sitom itaocu uvod nee izgledati previe dug.

1. Istorijat Hazarskog renika

Dogaaj obraen u ovom leksikonu zbio se negde u VIII ili IX veku nae ere (ili je bilo vie slinih dogaaja) i u strunoj literaturitaj se predmet obino naziva hazarskom polemikom . Hazari su nezavisno i mono pleme, ratniki i nomadski narod koji je u neizvesna vremena doao s Istoka, gonjen nekakvom vrelom tiinom, i u razdoblju od VII do X veka na- seljavao kopno izmeu dva mora: Kaspijskog i Crnog.* Zna se da su vetrovi koji su ih dognali bili vetiovi mujaci, koji nikad ne nose kiu - vetrovi na kojima

* Pregied Kterature o Hazarima objavljen je u Njujorku (The Khazars a bibliography, 1939); o istoriji Hazara u dva maha je davao monografije jedan Rus, M. I. Artamonov (Lenjingrad 1936. i 1962), a istoriju jevrejskih Hazara publikovao je u Prinstonu 1954. D. M. Dunlop.

12raste trava i oni je nose preko neba kao brade. Jedan pozni slovenski mitoloki izvor pominje Kozije more, to bi se moglo shvatiti kao da je neko more imalo naziv Hazarskog mora, jer su Sloveni Hazare zvali Kozarima. Zna se takoe da su Hazari izmedu dva mora osnovali mono carstvo propovedajui nama da- nas nepoznatu veroispovest. Hazarske ene su posle smrti mueva poginulih u ratu dobijale po jastuk za uvanje suza koje e proliti za ratnicima. Hazari su se objavili istoriji uavi u ratove s Arapima, i sklopivi savez sa vizantijskim carem Heraklijem 627. godine, ali je njihovo poreklo ostalo nepoznato. kao to su iezli i svi tragovi koji bi govorili pod kojim imenom i narodom Hazare treba danas traiti. Za njima je ostalo jedno groblje na Dunavu, za koje se ne zna je li zbilja hazarsko, i jedna gomila kljueva koji su umesto drke nosili srebrni ili zlatni trorogi perper, pa Daubmanus uzima da su ih lili Hazari. S istorijske pozomice Hazari su nestali zajedno sa svojom dravom poto se odigrala stvar o kojoj e ovde biti najvie rei - poto su preobraeni iz svoje prvobitne i nama danas nepoznate vere u jednu (opet se ne zna koju) od tri poznate veroispovesti onoga i ovoga vremena - hebrejsku, is- lamsku ili hriansku. Ubrzo posle preobraenja, naime, usledio je raspad hazarskog carstva. Jedan od ruskih vojskovoa X veka, knez Svjatoslav, ne silazei s konja pojeo je hazarsko carstvo kao jabuku. Hazarsku pre- stonicu na uu Volge u Kaspijsko more Rusi su ra- zorili 943. godine ne spavajui osam noi, a izmeu 965. i 970. unitili su hazarsku dravu. Oevici belee da senke kua hazarske prestonice jo dugo nisu htele da se srue poto su same zgrade ve davno bile uni- tene. Stajale su na vetru i u vodi Volge. Prema jednoj ruskoj hronici iz XII veka Oleg se ve godine 1083. nazivao arhontom Hazarije, ali u to vreme, dakle u XII stoleu, na podruju negdanje hazarske drave ve se nalazio drugi narod - Kumani. Materijalm ostaci hazarske kulture veoma su oskudni. Nikakvi natpisi,

13javni ili privatni, nisu otkriveni, nema traga hazarskim knjigama koje pominje Halevi ni traga njihovom je-

ziku, iako irilo belei da su ispovedali veru na ha- zarskom. Jedina javna zgrada otkopana u Suvaru, na negdanjem hazarskom podruju, po svoj prilici nije hazarska, nego bugarska. Nita osobito nije naeno ni prilikom istraivanja na mestu Sarkila, ak ni tragovi tamonjeg utvrenja, o kojem znamo da su ga za ha- zarske potrebe podigli Vizantinci. Posle propasti dra- ve, Hazari se jedva pominju. U X veku jedan od maarskih stareina pozvao ih je da se nastane na njegovom podmju. Godine 1117. doli su neki Hazari u Kijev knezu Vladimiru Monomahu. U Presburgu se 1309. zabranjuje katolicima sklapanje braka s Hazarima i papa 1346. potvruje ovu odluku. To je gotovo sve.

Pomenuti in preobraenja, koji je bio odsudan po udes Hazara, tekao je na sledei nain. Hazarski vladar - kagan - belee drevne hronike, usnio je jedan san i zatraio tri filosofa sa raznih strana da mu taj san protumae. Stvar je bila od znaaja po hazarsku dravu utoliko to je kagan odluio da sa svojim narodom pree u veru onog mudraca ije tumaenje sna bude najprihvatljivije. Neki izvori tvrde da je kaganu tog dana, kad je doneo takvu odluku, umrla kosa na glavi i on je to znao, ali ga je neto ipak gonilo da nastavi. Tako se u letnjoj rezidenciji kaganovoj naoe jedan islamski, jedan jevrejski i jedan hrianski misionar, jedan dervi, jedan rabin i jedan monah. Svaki od njih dobio je od kagana na dar po no izraen od soli i oni zapodenue raspravu. Stanovita tri mudraca, nji- hovi sukobi zasnovani na polazitima tri razliite vere, linosti i ishod hazarske polemike" izazvali su veliku radoznalost, silne oprene sudove o dogaaju i nje- govim posledicama, o pobednicima i pobeenima u toj polemici i tokom vekova posveivane su im bezbrojne rasprave u hebrejskoj, hrianskoj i islamskoj sredini, pa sve to traje do danas, kada Hazara ve odavno nema. Negde u XVII veku zanimanje za hazarske stvari

iznenada je obnovljeno i nepregledni materijal dota- danjih hazarskih studija sistematizovan je i objavljen 1691. godine u Borusiji (Pruskoj). Proueni su primerci troroge nomizme, imena sa starog prstenja, slike sa kraga soli, diplomatske prepiske, portreti pisaca s kojih su iitani svi naslovi knjiga naslikani u pozadini, dou- niki izvetaji, oporuke, glasovi cmomorskih papagaja za koje se smatralo da govore iezli hazarski jezik, slikani prizori muziciranja (s kojih su deifrovani mu- ziki zapisi ucrtani na notnim sveskama) i ak jedna ljudska tetovirana koa, da se ne rauna arhivski ma- terijal vizantijskog, hebrejskog i arapskog porekla. Jed- nom rei, upotrebljeno je sve to je mata oveka XVII veka mogla pripitomiti i staviti u svoju slubu. I sve se to nalo izmeu korica jednog renika. Obrazloenje ovog interesovanja probuenog u XVII veku, dakle hiljadu godina posle dogaaja, ostavio je jedan hroniar pod nejasnim reenicama, koje glase: Svak od nas svoju misao vodi pred sobom u etnju kao majmuna na uzici. Kad ita, ima uvek dva takva majmuna: jednog svojeg i jednog tueg. Ili, to je jo gore, ma- jmuna i hijenu. Pa gledaj ta e kome dati da jede. Jer, hijena ne jede isto to i majmun...

Bllo kako mu drago, tampar jednog poljskog re- nika, Joannes Daubmannus (ili neki naslednik pod njegovim imenom), pomenute 1691. godine objavio je svod izvora o hazarskom pitanju u jedinom obliku po- desnom da obuhvati sve to areno tivo koje su oni sa perom u minui, to prave od usta mastionicu, gomilali i gubili vekovima. Delo je objavljeno u obliku renika o Hazarima pod naslovom Lexicon Cosri. Pre- ma jednoj (hrianskoj) verziji, knjjigu je izdavau iz- diktirao neki monah po imenu Teoktist Nikoljski , poto je prethodno na ratitu izmeu austrijske i turske vojske riaao i napamet nauio gradu o Hazarima razliitog porekla. Tako se Daubmanusovo izdanje pojavilo po- deljeno na tri renika: na zaseban glosar islamskih iz- vora o hazarskom pitanju, na alefbetar grae crpen iz

14

15hebrejskih spisa i predanja, dok je trei renik sastav- ljen na osnovu hrianskih vesti o hazarskom pitanju. To Daubmanusovo izdanje - renik renika o hazar- skom carstvu, imalo je neobinu sudbinu.

Izmeu 500 primeraka ovog prvog renika o Haza- rima Daubmanus je otisnuo i jedan primerak otrovnom tamparskom bojom. Uz ovaj otrovni primerak zatvoren pozlaenom bravicom iao je i jedan kontrolni primerak istog leksikona sa srebmom bravom. Inkvizicija je 1692. godine unitila sve primerke Daubmanusovog izdanja i ostavljeni su u opticaju samo onaj otrovni primerak knjige, koji je izmakao panji cenzure, i pomoni pri- merak sa srebrnom bravom, koji je iao uz njega. Tako su bili izloeni smrti nepokorni i nevemici koji su se usuivali da itaju zabranjeni renik. Ko god bi otvorio knjigu ukoio bi se ubrzo, naboden na sopstveno srce kao na iodu. italac je naime umirao na devetoj strani kod rei koje glase: Verbum caro Jactum est (Re postade meso). Kontrolni primerak je omoguavao da se sazna trenutak kada nastupa smrt ako je bio itan naporedo s otrovnim. U tom kontrolnom primerku bila je beleka: Kad se probudite i ne boli vas nita, znajte da niste vie meu ivima.

Iz parnica za naslee porodice Dorfmer, koja je ivela u XVIII veku, vidi se da je ,,zlatni (otrovni) primerak renika s kolena na koleno posedovan u ovoj pruskoj porodici: najstanji sin dobijao je polovinu knji- ge, a ostala deca po etvrtinu, ili manje, ukoliko ih je bilo vie. Svakom delu knjige odgovarali su i ostali delovi nasledstva Dorfmer: vonjaci, livade, njive, kue i vode, ili marva, pa se dugo nije smrt ljudi dovodila u vezu sa itanjem knjige. Kada jednom udari pomor u stoku i sua, neko ree ukuanima da svaka knjiga kao i svaka devojka moe postati Tmorina, da njen duh moe izlaziti u svet i kuiti i moriti one oko sebe. Treba zato u bravu knjige staviti mali drveni krst od onih koji se devojkama kad postanu Tmorine stavlja na usta, da ne bi duh izlazio i svet i ukuane gnjeio.

16Tako uinie i sa Hazarskim renikom: preko bravice stavie mu kao preko usta krst, ali nevolja se tada razgoropadi jo vie no dotle, poee se ukuani guiti u snu i umirati. Tada odoe sveteniku, rekoe kako je i on doe, skide krst sa knjige i pomor istog dana prestade. Ree im jo: pazite ubudue da ne stavite krst na bravu kao ovo sada dok duh boravi van knjige. Jer se od krsnog straha ne sme vratiti u knjigu, pa ini uda i pokore. Tako je pozlaena bravica zak- ljuana i Hazarski renik ostao je decenijama neko- rien na polici. Nou se s te police uo neobian um koji je dolazio iz Daubmanusovog renika, a neke dnevnike beleke iz onog vremena nainjene u La- vovu kau da je u Daubmanusov leksikon bio ugraen peani sat koji je nainio neki Nehama, poznavalac Zohara, vian da govori i pie u isto vreme. Taj Ne- hama je inae tvrdio da je u sopstvenoj ruci prepoznao suglasnik He svog hebrejskog jezika, a u slovu Vav svoju muku duu. Klepsidra koju je ugradio u korice knjige bila je nevidljiva, ali se u potpunoj tiini moglo uti za vreme itanja kako pesak curi. Kad pesak pre- stane da curi trebalo je knjigu okrenuti i nastaviti sa itanjem obrnutim redom, odatle ka poetku i tu se tajni smisao knjige otkrivao. Drage beleke meutim, govore o tome da rabini nisu odobravali ovu panju koju je njihov sunarodnik poklonio Hazarskom re- niku i knjiga je povremeno bila izloena napadima uenih ljudi iz jevrejske sredine. Pri tome, rabini nisu imali primedaba na pravovemost hebrejskih iz- vora renika, nego se nisu mogli sloiti sa navodima ostalih izvora. Najzad, treba rei da Lexicon Cosri nije imao sree ni u paniji gde je, u mavarskoj islamskoj sredini, srebrni primerak osuen na za- branu itanja od 800 godina i taj rok nije istekao, te zabrana jo traje. Objanjenje za ovakav postupak moe se nai u injenici da je u paniji u to vreme jo uvek bilo porodica poreklom iz hazarskog car- stva. Zapisano je da su ti poslednji Hazari" imali

17jednu neobinu naviku. One s kojima bi doli u sukob, gledali bi po svaku cenu da name i prokunu dok ovi spavaju i pazili su pri tome da ih ne probude psovkama i kletvom. Smatrali su, oigledno, da proklinjanje tako deluje jae, a kletva sustie bre nego dok je protivnik budan.

2. Sklop renika

Kako je izgledalo Daubmanusovo izdanje Hazar- skog renika iz 1691. godine danas nije moguno us- tanoviti, jer su jedini preostali primerci, otrovni i srebrni (pomoni) primerak, uniteni svaki na svome kraju sve- ta. Prema jednom izvoru, zlatni primerak" je uniten na sasvim nedostojan nain. Njegov poslednji vlasnik bio je neki starac iz porodice Dorfmer, uven po tome to je dobru sablju umeo da proceni po zvuku, kao zvono. On nikada nije itao knjige i govorio je: ,,U moje oi svetlost polae svoja jaja kao muha upljuvke u ranu. Zna se ta se iz toga moe izlei... Starcu su kodile masnoe i on je kradom od ukuana sputao po list Hazarskog renika svakoga dana u svoj tanjir sa orbom da obere mrs i potom bacao umaenu hartiju. Tako je pre no to su ukuani opazili, potroio Lexicon Cosri. Ista beleka kae da je knjiga bila uk- raena slikama, koje starac nije hteo koristiti, jer su kvarile ukus orbi. Te ilustrovane stranice renika je- dine su ostale sauvane i danas bi se moda mogle nai, ako se uopte meu tragovima jedne staze moe razaznati onaj prvi za kojim su poli ostali tragovi, stvarajui stazu. Neki profesor orijentalistike i arheolo- gije srednjeg veka, dr Isajlo Suk, posedovao je, kako se veraje primerak ili prepis Hazarskog renika, ali se posle njegove smrti u zaostavtini nita nije nalo. Tako su od Daubmanusovog izdanja renika do nas doli samo odlomci kao to od sna ostaje samo pesak oiju.

18Na osnovu tih odlomaka, navoenih u spisima

koji polemiu s autorom ili autorima Hazarskog re- nika, pouzdano je utvreno (kako je ve napome- nuto) da je Daubmanusovo izdanje bilo neka vrsta hazarske enciklopedije, zbornik biografije ili itija linosti koje su na bilo koji nain proletele, kao ptica kroz sobu, preko neba hazarskog carstva. Vitae sanctorum i drugih linosti koje su uestvovale u hazarskoj polemici, u njenom beleenju i proua- vanju kroz stolea, inile su osnov knjige i sve je bilo podeljeno u tri dela.

Takav sklop Daubmanusovog renika sastavljenog od hebrejskih, islamskih i hrianskih izvora o preo- braenju Hazara dao je osnov i ovom drugom izdanju. Na njega se leksikograf odluio, uprkos nesavladivim tekoama proizilim iz oskudice izvomog tiva re- nika, tek kada je proitao sledeu reenicu iz hazarskog leksikona: San je davolji vrt i svi snovi su davno odsanjani na svetu. Sada se samo razmenjuju s isto tako upotrebljenom i izanalom javom, kao to metalni novac ide za verovna pisma i obratno, iz rake u raku... U takvom svetu, ili bolje rei u takvoj fazi tog sveta, doista se mogla uzeti pomenuta obaveza.

Pri tome treba imati na umu sledee. Idava ovog drugog izdanja Hazarskog renika potpuno je svestan da Daubmanusov materijal iz XVII veka nije pouzdan, da je legendaran u najveoj moguoj meri, da pred- stavlja neto kao u snu ruak i dri se u mrei zabluda razliite starine. Pa ipak, taj se materijal ovde prua na uvid itaocu, jer ovaj se renik ne bavi Hazarima onakvim kakve ih mi danas vidimo, nego je samo pokuaj rekonstrukcije Daubmanusovog izgubljenog izda- nja. Dananja saznanja o Hazarima su dakle, koriena samo kao neizbena i neophodna dopuna odlomcima nesauvanog izvomika.

Treba takoe napomenuti da ovde iz pojmljivih raz- loga nije mogao biti sauvan redosled i alfabetar Daub- manusovog renika, gde su koriena tri pisma i tri

19jezika - grki, hebrejski i arapski, i gde su datumi bili dati prema tri hronologije koje vrede u kalendarima pomenute tri sredine. Ovde su svi datumi preraunati prema jednom kalendaru i dat je prevod Daubmanu- sove grae i njegovih odrednica s tri jezika na jedan jedini, pa je jasno da su u izvomiku XVII veka sve rei bile drugaije rasporeene i da se od jezika do jezika u svakom od tri renika (hebrejskom, arapskom 1 grkom) isto ime javljalo na raznim mestima, jer u raznim azbukama slova ne dolaze istim redom, knjige se ne listaju u istom smeru, a glavni glumci u po- zoritima se ne pojavljuju s iste strane pozornice. Tako bi, uostalom, ova knjiga izgledala i u svakom novom prevodu na bilo koji drugi jezik, jer bi se neizbeno materijal ovog renika o Hazarima drugaije morao grupisati u svakom novom jeziku i u novom pismu, te bi se natuknice uvek javljale na novim mestima, a imena dobijala uvek novu hijerarhiju. Tako vane od- rednice Daubmanusovog lzdanja kao to su: sv. Cirilo , Juda Halevi , ili Jusuf Masudi i druge, ne dolaze ovde na istim mestima kao u prvom izdanju Hazarskog renika. To svakako predstavlja glavni nedostatak ove u odnosu na Daubmanusovu verziju, jer samo onaj ko ume pravim redom da proita delove jedne knjige, moe nanovo stvoriti svet. Tako se, meutim, postupilo poto Daubmanusov alfabetar nije moguno rekonstrui- sati.

Svi se ti nedostaci, meutim, ne moraju uzeti kao velika teta: italac koji bi iz redosleda odrednica mo- gao da iita skriveni smisao knjige odavno je iezao sa zemlje, jer dananja italaka publika smatra da je pitanje mate iskljuivo u nadlenosti pisca i da je se ta stvar uopte ne tie. Pogotovu kada je re o jednom reniku. Za takvog itaoca nije potrebna ni klepsidra u knjizi, koja upozorava kad treba promeniti nain itanja, jer dananji italac nain itanja ne menja ni- kad.

Nain korinja renika

Uprkos svim tekoama, ova knjiga je sauvala neke vrline pi'vobitnog, Daubmanusovog izdanja. Ona se po- put tog izdanja moe itati na bezbroj naina. To je otvorena knjiga i kad se sklopi, moe se dopisivati: kao to ima svog negdanjeg i sadanjeg leksikografa, moe stei u budunosti nove spisatelje, nastavljae i dopisivae. Ona ima odrednice, konkordanse i natuk- nice kao svete knjige ili ukrtene rei i sva imena ili pojmove obeleene ovde malim znakom krsta, polume- seca, Davidove zvezde ili drugim znacima, treba pot- raiti u odgovarajuem reniku ovog renika da bi se nalo podrobnije obavetenje o njima. To jest, rei pod znakom:

- treba traiti u Crvenoj knjizi ovog renika (hrianski izvori o hazarskom pitanju)

- treba traiti u Zelenoj knjizi ovog renika (islamski izvori o hazarskom pitanju)

- treba traiti u utoj knjizi ovog renika (hebrejski izvori o hazarskom pitanju).

Odrednice obeleene znakom. nai e se u sva tri renika, a one pod znakom , u Appendix-u I na kraju knjige.

Tako italac moe koristiti knjigu kako sam nae za najzgodnije. Jedni e kao u svakom drugom lek- sikonu traiti re ili ime koje ih trenutno zanima, a drugi knjigu mogu shvatiti kao tivo koje treba proitati celo, od poetka do kraja, odjednom, kako bi se stekla ukupna slika o hazarskom pitanju i linostima, stvarima i zbivanjima u vezi s tim. Knjiga se moe listati sleva udesno, ili zdesna ulevo, kako je leksikon objavljen u Pruskoj najveim delom i listan (hebrejski i arapski izvori). Tri knjige ovog renika - uta, crvena i zelena mogu se itati redom koji se korisniku prohte: najpre

20

21ona koja se prva otvori prilikom rasklapanja ovog renika. Zato su u izdanju iz XVII veka knjige po svoj prilici bile zasebno i koriene, svaka za sebe, to ovde nije sluaj iz telinikih razloga. Hazarski renik moe se itati i dijagonalno, da bi se dobio presek kroz sva tri imenika - islamski, hrianski i hebrejski. Takav nain upotrebe renika najcelishodniji je potroj- kama: bilo da se odaberu odrednice sa znakom za koje su zainteresovana sva tri renika, kao to je sluaj s reima Ateh, kagan, hazarska polemika, ili Hazari, bilo da se odaberu tri razliite linosti vezane istom ulogom u istorijatu hazarskog pitanja. Tako se mogu spojiti u celinu prilikom itanja odrednice iz tri razliite knjige ovog renika koje govore o uesnicima u haza- rskoj polemici (Sangari, Cirilo, Ibn-Kora), o njenim hroniarima (Bekri, Metodije, Halevi), ili istraivaima hazarskog pitanja u XVII veku (Koen, Masudi, Bran- kovi) 1 u XX veku (Suk, Muavija. Sulcova). Naravno da meu ovim trojkama ne treba smetnuti s uma li- nosti koje dolaze iz tri pakla, islamskog, hebrejskog i hrianskog (Efrosinija Lukarevi, Sevast, Akani). Oni su prevalili najdui put da bi doli do ove knjige.

Ali, korisnika ovog renika ne treba da obeshrabre ova podrobna uputstva. On moe mirne due da pre- skoi sve ove uvodne napomene i da ita kao kad jede: itajui, desnim okom moe da se slui kao vi- ljukom, levim okom kao noem, a kosti da baca za lea. I to je dovoljno. Moe mu se, dodue, desiti da zaluta i da se izgubi meu reima ove knjige, kao to je Masudi, jedan od pisaca ovog renika, zalutao u tuim snovima i nije vie nikada naao put natrag. U tom sluaju ne preostaje mu nita drugo do da krene od sredine na bilo koju stranu, krei sopstvenu stazu. Tada e se kretati kroz knjigu kao kroz iunu od znaka do znaka, orijentiui se gledanjem u zvezde, mesec i krst. Drugi put e je itati kao ptica tresigaa, koja leti samo etvrtkom, a moe je opet preustrojavati i premetati na bezbroj naina kao madarsku kocku.

22Nikakva hronologija ovde nee biti potovana ni potre- bna. Tako e svaki italac sam sklopiti svoju knjigu u celinu kao u partiji domina ili karata i od ovog renika dobiti kao od ogledala onoliko, koliko u njega bude uloio, jer se od istine - kako pie na jednoj stranici ovog leksikona - i ne moe dobiti vie no to u nju stavite. Knjiga se, uostalom, ne mora nikad proitati cela, iz nje se moe uzeti pola ili samo deo, i na tome se moe ostati, kao to se s renicima najee i ini. to se vie trai, vie se dobija, pa e ovde srenom pronalazau pripasti sve veze izmeu imena ovog renika. Ostalo je za ostale.

4. Sauvani odlomci iz predgovora unitenom izdanju iz 1691. godine (u prevodu s latinskog)

1. Pisac savetuje itaocu da se ne laa ove knjige bez velike nevolje. A i ako je se dotakne, neka to bude onih dana kada oseti da mu pamet i oprez dublje doseu no obino i neka je ita kao to hvata ,,ognjica ili vatra ,,skokua, bolest koja preskae svaki drugi dan i trese samo enskim danima sedmice...

2. Zamislite da dva oveka dre na lasima uhvaenu pumu. Ako hoe da priu jedan diugom, puma e napasti jer e se lasa olabaviti, i samo ako obojica jednovremeno zateu, ona je podjednako udaljena od obojice. Onaj ko ita i onaj ko pie zato talco teko dolaze jedan do drugog, jer je izmeu njih zajednika misao uhvaena na uzicama koje vuku u suprotnim smerovima. Ako sada upitamo tu pumu, odnosno mi- sao, kako ona gleda na onu dvojicu, ona bi mogla rei da na kraju uzica oni koji su za jelo dre nekoga koga ne mogu pojesti...

8. uvaj se, sabrate, da se ne ulaguje suvie i ne dodvorava napadno ljudima koji imaju vlast u prstenu i mo nad fijukom sablje. Oko njih je uvek najvea

23gomila takvih to se ne ulaguju drage volje i iz uvere- nja, nego to moraju. A moraju jer uvaju pelu na kapi ili misao pod pazuhom, uhvaeni su u nekom nedelu, pa sada to ispataju i njihova je sloboda na uzici, a oni spremni na sve. A to ovi odozgo, koji vladaju nad svima, dobro znaju i koriste. Pazi, dakle, da te ni kriva ni duna ne ubroje meu takve. A to e ti se desiti ako samo prione suvie hvaliti ih i ulagivati im se u toj udvorikoj gomili: svrstae te meu one bezakonike i zloince i drae da si jedan od njih s mrljom na oku i da sve to radi ne ini drage volje i to veraje nego to tako mora, da bi okajao svoje nedelo. A takvi se ljudi s pravom ne cene i oraju se nogom ko psi, ili teraju na poslove koji nalikuju onim ve poinjenim...

9. to se vas, spisatelja tie, mislite uvek na sledee: italac je pelivanski konj, kojeg mora navii da ga posle svakog uspeno ostvarenog zadatka eka kao na- grada komad eera. Ako taj eer izostane, od zadatka nema nita. to se pak ocenjivaa knjiga i kritiara tie, oni su kao prevareni muevi: uvek poslednji doz- naju novost...

Lexicon Cosri

CONTINENS COLLOQUIUM SEU

DISPUTATIONEM DE RELIGIONE

Crvena knjiga

HRIANSKI IZVORI O HAZARSKOM PITANJU

ATEH , (IX vek) hazarska princeza ije je uee u polemici oko hazarskog pokrtavanja bilo presudno. Nje- no ime se tumai kao naziv za etiri stanja svesti kod Hazara . Na svakom kapku nosila je tokom noi po jedno slovo ispisano poput onih, to se konjima ube- leavaju na kapke pred trku. Slova su bila iz zabranjene hazarske azbuke u kojoj svako pismeno ubija im se proita. Slova su ispisivali slepi, a ujutni su pre umivanja dvorkinje sluile princezu murei. Tako je ona bila zatiena od neprijatelja dok spava. A to je za Hazare znailo vreme kada je ovek najneotporniji. Ateh je bila veoma lepa i pobona, slova su joj savreno pri- stajala, a na njenom stolu stajalo je uvek sedam vrsta soli i ona je pre no to bi uzela komad ribe umakala prste uvek u drugu so. Tako se molila. Kae se za nju da je imala i sedam lica, kao sedam soli. Prema jednom predanju, ona je svako jutro uzimala ogledalo i sedala da slika: jedan rob ili robinja, uvek novi ili nova, dolazili su da poziraju. A ona je svakog jutra od svog lica stvarala novo, dotad nevieno lice. Prema drugim priama Ateh uopte nije bila lepa, ali je svoje lice pred ogiedalom uvebala da uzme takav izraz i da tako ras- poredi crte da stekne lep oblik. Ta uvebana lepota izi- skivala je od nje ogroman fiziki napor i im bi princeza ostala sama i opustila se, njena lepota bi se rasula kao njena so. U svakom sluaju, jedan romejski (vizantijski) car nazvao je u IX veku hazarskim licem uvenog filosofa i patrijarha Fotija, to je moglo znaiti ili srod- nike odnose patrijarhove sa Hazarima ili licemerje.

30Prema Daubmajusu , nijedno nije sluaj. Hazarskim

licem nazivana je osobina svih Hazara, pa i princeze Ateh, da svakoga dana osvanu kao neko drugi, pod sasvim novim i nepoznatim licima, tako da imaju muke i s najbliim srodnicima da se prepoznaju. Putnici be- lee, opet, da su hazarska lica sva ista i da se nikad ne menjaju i da otuda dolazi do tekoe i zabuna. Bilo da je ovako ili onako, stvar izlazi na isto i ha- zarsko lice je pojam lica koje se teko pamti. Tako se moe objasniti i legenda prema kojoj je princeza Ateh imala drugo lice za svakog uesnika u hazarskoj polemici na kaganovom dvoru, ili da su ak po- stojale tri princeze Ateh - jedna za islamskog, druga za hrianskog i trea za hebrejskog misionara i tumaa snova. injenica je, meutim, da njeno prisustvo na hazarskom dvoru nije zabeleio onovremeni hrianski izvor pisan na grkom i preveden na slovenski jezik (itije Konstantina Solunskog - sv. irila , ali je prema Hazarskom reniku jedno vreine u grkim i slovenskim monakim krugovima postojalo neto kao kult princeze Ateh. Taj kult nastao je u vezi s verovanjem da je Ateh u polemici porazila hebrejskog teologa 1 primila hrianstvo zajedno sa kaganom za kojeg se opet ne zna je li joj bio otac, supug ili brat. Sauvane su u prevodu na grki i dve molitve princeze Ateh, koje nisu nikada bile kanonizovane, ali ih Daubmanus na- vodi kao Oena i Raduj se, Marijo! hazarske princeze. Prva od te dve molitve glasi:

Na naem brodu, moj oe, posada mili poput mra- va: oprala sam ga jutros kosom i oni puze po istim katarkama i svlae u svoj mravinjak zelena jedra kao slatke listove loze; dumendija pokuava da izvali krmu i uprti je na lea, kao plen od kojeg e jesti i iveti itava sedmica; oni najslabiji poteu slanu uad i nestaju s njom u utrobi nae plovee kue. Samo ti, moj oe, nema pravo na njihovu vrstu gladi. U tom prodiranju brzine, tebi, moje srce, koje si mi jedini

otac, pripada najbri deo. Ti se hrani raskomadanim vetrom.

Druga molitva princeze Ateh kao da objanjava po- vest njenog hazarskog lica:

Nauila sam napamet ivot svoje majke i kao neku pozorinu ulogu svako jutro jedan as glumim majin ivot pred ogledalima. To traje iz dana u dan, godi- nama. To inim odevena u majine haljine, nosei nje- nu lepezu i oeljana kao ona, jer kosu sam spiela u obliku vunene kape. Glumim je i pred drugima, ak i u postelji mog dragog. U trenucima strasti ja i ne po- stojim vie, nisam ja nego ona. Jer tada, tako je dobro glumim da moja strast iezava, a ostaje samo njena. Drugim rcima, ona mi je unapred ukrala sve ljubavne dodire. Ali, ja joj ne zameram, jer znam da je i ona bila svojevremeno opljakana na isti nain od strane svoje matere. Ako me ko sad upita emu toliko glume, odgovoriu: pokuavam da rodim sebe jo jednom, ali nu bolji nain...

Za princezu Ateh se zna da nikada nije uspela da umre. Ipak, postoji jedan zapis urezan na nou ukra- enom sitnim rupicama koji govori o njenoj smrti. To usamljeno ine mnogo verodostojno predanje prenosi Daubmanus , ali ne kao priu kako je princeza Ateh stvarno umrla nago kako se to moglo desiti da je ona uopte mogla umreti. Kao to od vina ne sedi kosa, od navoenja ove prie nee biti tete. Ona glasi:

31

Brzo i sporo ogledalo

Jednog prolea princeza Ateh je rekla: - Navikla sam se na svoje misli kao na svoje haljine. Imaju uvek isti obim struka i viam ih svuda, ak i na raskrima. I to je najgore, od njih se vie ne vide raskrsnice.

Da je razonode, posluitelji su doneli princezi jed- noga dana dva ogledala. Nisu se mnogo razlikovala od ostalih hazarskih ogiedala. Oba su bila nainjena od uglaane soli, ali jedno je od njih bilo brzo a drago sporo ogledalo. to je god ono brzo uzimalo odsli- kavajui svet kao predujam od budunosti, drugo, on sporo, vraalo je i namirivalo dug prvog, jer je u od- nosu na sadanjost kasnilo tano onoliko koliko je ono prvo urilo. Kada su pred princezu Ateh izneli ogledala, ona je jo bila u postelji i s njenih kapaka nisu umivanjem bila uklonjena slova. U ogledalima videla je sebe sklopljenih kapaka i odmah je umrla. Nestala je izmeu dva trena oiju ili, tanije reeno, prvi put je proitala na svojim kapcima ispisana slova koja ubijaju, poto je u prethodnom i potonjem trenutku trepnula i ogledala su to prenela. Umrla je usmrena istodobno slovima iz prolosti i iz budunosti.

BRANKOVI AVRAM (1651-1689) - jedan od pisaca ove knjige. Najamni diplomata u Jedrenima i na Porti u Carigradu, vojskovoa u austro-turskim ra- tovima, polihistor i eradita. Brankoviev ktitorski por- tret bio je naslikan na zidu hrama svete Paraskeve u Kupmiku, naslednom dobru Brankovia. Tu je bio pri- kazan kako sa saradnicima prisluuje na sablji sazidan hram svete Petke svojoj ukunbabi, srpskoj despotici i svetici, prepodobnoj majci Angelini.

Izvori: Podaci o Avramu Brankoviu rasuti su po izvetajima aus- trijskih obavetajaca, posebno u dostavama koje je za princa Baden- skog i generala Veteranija sastavljao jedan od dva Brankovieva pisara, Nikon Sevast. Neto mesta Avramu Brankoviu, svom srod- niku, posvetio je i grof ore Brankovi (1645-1711) u svojoj vlakoj hronici i u svojim obimnim srpskim hronikama u delovima koji su danas, na alost, izgubljeni. Poslednje dane Brankovieve opisao je njegov sluga i vetak na sablji Averkije Skila. Hronologija Brankovievog ivota i delovanja najbolje se vaspostavlja na osnovu pisane ispovesti koju je pekom patrijarhu poslao iz Poljske drugi pisar Avrama Brankovia, Teoktist Nikoljski , i na osnovu jedne

32

itejne ikone s udima sv. Ilije proroka, jer je Brankovi svakoj sceni iz ivota svoga svetitelja priiagoavao zbivanja svoga ivota i beleio o tome podatke na poleini slike.

Avram Brankovi je iz porodice koja je s juga prela u Podunavlje posle pada srpskog carstva pod tursku vlast - stoji u poverljivom izvetaju Nikona Sevasta bekom dvoru. lanovi te porodice zahvaeni pokretom za naputanje podruja pod Turcima iselili su se u XVI veku u Lipovu i Jenopoljski okrug. Otada se za erdeljske Brankovie govori da lau na vlakom, da ute na grkom, broje na cincarskom, da u crkvi poju na ruskom, da su najmudriji turskom i samo kad hoe da ubiju, progovore na svom maternjem - srpskom jeziku. Oni su poreklom iz zapadne Herce- govine, iz okoline Trebinja, iz mesta Korenii koje je blizu Lastve u Gornjim Policama, pa otuda i njihovo drugo prezime - Korenii. Od kad su preli, Brankovii imaju ugledno mesto u Erdelju i ve dvesta godina najbolje vino u Vlakoj, pa postoji izreka da im se suzom moe opiti. Kao to se istakla vojniki u okr- ajima na granici dva veka i dve drave - ugarske i turske, porodica Brankovi je na svom novom podruju uz reku Mori, u Jenopolju, Lipovi i Pankoti, dala niz istaknutih svetenih lica. Mojsej Brankovi bio je kao episkop Matcj mitropolit jenopoljski i orah koji je on sputao u Dunav uvek je bre od drugih oraha stizao u Crno more. Sin njegov a stric grofa Georgija Bran-

Ikovia Solomon (kao episkop jenopoljski nazvan Sava I) upravljao je jenopoljskom i lipovskom eparhi- jom ne silazei s konja i pio je iskljuivo u sedlu sve dok Lipova nije 1607. uzeta od Turaka. Brankovii tvrde da im je loza od srpskih despota Brankovia, a odakle im je imanje, teko je rei. Ima izreka da u Brankovia kesu ide na javi sve to se po cincarskim snovima stekne od Kavale do Zemuna. Njihovo pr- stenje je ledeno kao guja, njihove posede ptica preleteti ne moe, a narodne pesme ve ih meaju s vladarskim

33

porodicama. Brankovii su zatitnici manastira u Vla- koj i na Atosu u Grkoj, oni podiu utvrde i crkve, kao to su one u Stolnom Beogradu, u Kupiniku ili u mestu zvanom Teus. Knez Zigmund Rakoci darovao je Brankovievim roacima po enskoj lozi naselja,- pustare i plemstvo, a po enskoj eljadi Brankovii su u srodstvu s erdeljskim Sekeljima, pa se jedan deo njihovog imanja prilio i otud u vidu miraza. Treba rei da se u porodici Brankovi nasledstva dodeljuju prema boji brade. Svi naslednici rie brade (a nju su nasledili po enskoj liniji, jer Brankovii uzimaju rio- kose za ene) ustupaju prvenstvo crnobradima, ija bra- da svedoi da su naslednici po mukoj krvi. Posedi Brankovia domaaju sada vradnost od blizu 27.000 forinti a godinji prihod s njih ceni se na preko hiljadu i po forinti. Ako njihove rodovnike tablice i nisu najpouzdanije, njihovo bogatstvo je pouzdano i tvrdo kao zemlja po kojoj jau i preko dvesta godina poneki zlatnik nije uopte naputao njihove skrinje.

U Carigrad Avram Brankovi je doao hrom, s jed- nom dvostrukom potpeticom i ovde krui pria kako je osakaen. Dok je Avram bio jo deak od sedam godina - glasi ta pria - upali su Turci jednom na posede njegovog oca i presreli na putu manji odred dvorana s detetom u etnji. Pratnja se pred Turcima razbeala, samo je uz Avrama ostao jedan starac koji je dugim tapom veoma veto odbijao sve napade ko- njanika, sve dok njihov stareina nije hitnuo iz usta sulicu koju je drao meu zubima, skrivenu u komadu trske. Starac je pao pogoen, a Avram, koji je i sam imao prut u ruci, zamahnuo je iz sve snage i zakaio njime Turina po izmama. Ma koliko oaja i mrnje lealo u tom deakom udarcu, to nije bilo dovoljno. Turin se samo nasmejao i odjezdio naredivi da spale selo. Prole su godine kao komjae, Avram Brankovi je odrastao, dogaaj je zaboravljen, jer bilo je novih okraja i Brankovi je sada vodio svoje vojnike nosei zastavu na mkavici i u ustima komad trske s otrovnom

34

sulicom unutra. Jednom su na putu naili na nepri- jateljskog uhodu koji je iao sa svojim sinom, jo de- akom. Putovali su naoko neduni nosei samo po tap. Jedan od vojnika prepoznao je starca, nagnao konja na njega i pokuao da ga vee. Ali, starac se branio tapom i nije se dao, pa su svi posumnjali da u tapu ima svijenu tajnu poruku. Brankovi je tada izbacio otrovnu sulicu i ubio starca. U istom asu njega je svojim tapom udario deak to je iao za starcem. Imao jc jedva sedam godina i po svemu sudei, nisva njegova snaga, mrnja i ljubav nisu mogle da na- ude Brankoviu. Pa ipak, Brankovi se nasmejao i pao kao pokocn.

Od log udarca ostao je hrom u jednu nogu, napustio vojniki poziv i njegov roak grof Georgije Brankovi uveo ga je u diplomatske poslove u Jedrenima, Varavi i Beu. Ovde u Carigradu, Brankovi radi za engleskog poslanika i ima stan u prostranoj kuli izmeu kula Joroz Kalei i Karata na Bosforu. Na prvom katu te kule Brankovi je narcdio da se sazida tano polovina crkve posveene majci Angelini, njegovoj ukunbabi koiu je istona crkva proglasila sveticom, dok se druga polovina iste crkve nalazi u Erdelju, u postojbini Bran- kovieva oca.

Avram Brankovi jc ovck naoit, krupna grudna koa, koliko kavez za vee ptice ili manju zverad, i na njega csto nasru ubice jer ima u narodu pesma koja govori da su mu kosli od zlata.

U Carigrad je doao i na put ide na visokoj kamili hranjcnoj ribom. ivotinja pod njim ravani i ne prosipa vino iz ae usaene u oglav. On od najranijeg detinjstva ne spava nou kao sav okati svet, nego samo danju, a kad je okrenuo kosu i dao dan za no, niko ne ume kazati. Ali ni nou, dok je budan, on se ne moe dugo na jednom mestu skrasiti ko da se tuom suzom nazobio. Zato mu uvek za trpezom dva tanjira po- slavljaju, po dve stolice i ae primiu, i on iznenada usred obeda skae i premeta se. Isto tako, on ne moe

35

dugo ostati na jednom jeziku, menja ih kao ljubavnice, i govori as vlaki, as maarski ili turski, a od nekog papagaja poeo je uiti hazarski. Kau da u snu govori i panski, ali mu se to znanje na javi topi. Nedavno mu je neko u snu pevao jednu pesmu na nerazum- ljivom jeziku. Pesmu je upamtio i da mu je protumai morali smo traiti nekoga vinog jezicima koje Brank- ovi ne zna. Tako smo doli do jednog rabina i Brank- ovi mu je izrecitovao upamene stihove. Nije ih bilo mnogo i glasili su:

Rabin je uvi poetak prekinuo Brankovia i nastavio napamet da kazuje ostatak pesme. Potom je zapisao ime pisca stihova. Pesma je bila napisana jo u XII veku, a njen sastavlja je neki Juda Halevi Otada Brankovi ui i jevrejski. Ali, njegovo svakodnevno zanimanje je sasvim praktino. Jer, on je ovek od mnogo ruku i niegov osmeh je alhemija meu drugim

naukama i vetinama njegovog lica.Svake veeri im ustane, on se sprema za rat. U stvari, on veba s jednim ovdanjim uvenim vetakom svoju brzinu na sablji. Taj sablja je neki Kopt po imenu Averkije Skila i kir Avram ga je unajmio kao

36

slugu. Taj Averkije nosi jedno oko mrsno, drugo posno, a sve bore lica vezane su mu u vor meu povijama. On poseduje najpotpuniji opis i popis zahvata sabljom koji su ikada izvedeni, i pre no to nove unese u svoj rukopisni prirunik sabljake vetine lino ih proverava

na ivom mesu. U jednoj prostranoj dvorani, po kojoj je prostrt ilim koliko manja livada, zatvaraju se gospo- dar Brankovi i reeni Kopt i u potpunom mraku ve- baju svoje sablje. Averkije Skila uzima tada obino jedan kraj duge kamilje uzde u levu ruku; drugi kraj te uzde prihvata kir Avram nosei u desnoj sablju, po teini istu kakvu tamo u pomrini dri i Averkije Skila. Polako namotavaju onu uzdu oko lakta i kada osete da su blizu udare sabljom jedan na drugog netedimice, i to u onoj pomrini od koje se gluvi. O Brankovievoj brzini pevaju uz gusle i ja sam prole jeseni video kako on s isukanom sabljom stoji pod drvetom i eka da dune vetar, a onda prvi plod koji otpadne zahvata sabljom, onako u padu, i see napola. On ima zeju usnu i da bi je pokrio puta brkove, ali u razljupku vide mu se zubi dok uti. To izgleda kao da usne i nema, nego da brci rastu na zubima.

Svi kau za njega da voli svoj kraj i da je svea i so svojima, ali on ima udnih mana, koje ne pristaju uz njegov poziv. On ne ume da stavi taku na razgovor i nikad ne uhvati as kada se treba dii i otii. U tome on uvek odugovlai i najzad odocni, pa su s njime drugi u nedoumici vie na rastanku nego pri prvom susretu. On uzima hai koji naroito za njega gotovi jedan evnuh iz Kavale i niko vie. Ali, zaudo, njemu nije stalno opijum od potrebe i da bi ga se oslobodio, on zapeaeni sanduk s haiom povremeno alje skoroteom ak u Petu i otuda ga dobija natrag pod istim peatom posle dva meseca, neotvoren, ba kad izrauna da e mu opet biti opijum potreban. Nje- govo ogromno kamilje sedlo s praporcima kad god nije na putu dubi u prostranoj knjinici i slui kao sto na kojem se moe pisati i itati stojei. Po sobama

37

38oko njega je gomila pokuanstva koje izgleda kao pre- stravljeno, ali nigde u njegovoj blizini nema, niti e biti, dve jednake stvari. Svaka stvar, ivotinja i svaki ovek oko njega mora biti iz drugoga sela. On dri meu slugama Srbe, Rumune, Grke i Kopte, a nedavno je uzeo nekog Turina iz Anadolije za sobara. Kir Avram ima veliku i malu postelju i tokom poinka (a spava uvek samo danju) on se premeta iz jedne u drugu. Dok spava, njegov sobar, neki Anadolac, Jusuf Masudi , gleda u njega pogledom od kojega padaju ptice. A kad se probudi, Kir Avram kao u strahu peva u postelji tropare i kondake svojim precima, koje je srpska crkva proglasila za svece.

Ne moe se zakljuiti koliko se zanima za ene. Na Brankovia stolu ui drveni majmun prirodne ve- liine sa ogromnim spolovilom. Ponekad, kir Avram upotrebi uzreicu: ,,ena bez dupeta, ko selo bez crk- ve! i to je sve. Jednom meseno gospodar Brankovi odlazi u Galatu uvek istoj vraari i ona mu gleda sudbinu iz karata na jedan stari i veoma spor nain. Vraara ima zaseban sto za Brankovia u svom stanitu i na taj sto baci novu kartu kad god se napolju promeni vetar. Od toga koji e vetar dunuti zavisi kakva e karta pasti na Brankovia sto i to tako traje godinama. Prolog Uskrsa im smo uli dunuo je jugo i ona je bila u prilici da mu prui nova proroanstva:

- Sanjate oveka s jednim sedim brkom. Mlad, crvenih oiju, sa staklenim noktima na ruci, ide ka Carigradu i uskoro ete se sresti...

Ta vest toliko je obradovala naeg gospodara da je odmah naredio da mi se stavi zlatna alka u nos i jedva sam se spasao te milosti...

Znajui koliko beki dvor zanimaju planovi gospo- dara Brankovia, mogu rei da on spada meu one koji s posebnom panjom i usrem neguju sopstvenu

39budunost kao neki veliki povrtnjak. On nije od onih to e trke ivot proputobati. Budunost on veoma polako i savesno naseljava. Otkriva je komad po ko- mad kao neko nepoznato kopno, kri je najpre i potom zida na najpovoljnijem mestu, i u toj graevini, najzad, dugo menja raspored ve postavljenih stvari. On se trudi da njegova budunost ne uspori hod i rast, ali pazi da se ni sam ne zaleti i ne krene bre no to ona moe da odmie pred njim. To je neka vrsta trke. Onaj ko je bri, gubi. U ovom asu budunost kir- -Avrama je kao bata u koju je ve baeno seme, ali niko sem njega ne zna ta e nii. Pa ipak, kud smera Brankovi moda se moe nazreti iz jedne povesti koja se o njemu prenosi apatom. To je

Povest o Petkutinu i Kalini

Stariji sin kir-Avrama Brankovia, Grgur Brankovi, rano je turio papuu u uzengiju i potegao sablju kaljenu kamiljim izmetom. Njegovo ipkano i krvavo ruho slali su u to vreme iz ule, gde je Grgur iveo s materom, u Carigrad da se pere i glaa pod oevim nadzorom, da se osui na mirisnom vetru s Bosfora, izbeli na grkom suncu i prvim karavanom vrati natrag u ulu.

Drugi, mlai sin Avrama Brankovia leao je u to vreme negde u Bakoj iza neke arene pei zidane ko crkva i patio. Prialo se da ga je avo zapiao i da Idete ustaje nou, bei iz kue i isti ulice. Jer, nou ga sisala Mora, grizla mu pete i teklo mu je muko mleko iz sisa. Uzalud su zabijali u vrata viljuku i popljuvanim ipkom od prstiju krstili mu sise. Najzad, jedna ena ga posavetova da zanoi s noem umoenim u sire, pa kad ga Mora spopane, da joj obea ujutru na zajam soli i da je ubode onim noem. Deak to uini i kada ga Mora stade sisati, on joj ponudi na zajam soli, ubode je i zau jauk u kojem prepoznade, odavno znani glas. Treega jutra doputova iz ule u

40Baku njegova mati, zaiska s praga soli i pade mrtva. Na njoj nadoe ubod od noa i kad liznue ranu, bee kisela... Otada deak sasvim zanemoe u uasu, poe mu opadati kosa i sa svakom vlasi opadala mu je (kako su vidari rekli Brankoviu) po jedna godina i- vota. I slali su mu u omotima od jute pramenje tej detinje kose. On ju je lepio na meko ogledalo po kojem bee naslikan detinji lik i tako znao koliko jo godina ivota ima njegovom sinu.

Gotovo niko, meutim, ne zna da je kir Avram pored dva pomenuta sina imao i posinka, ako se to tako moe zvati. Taj trei sin, ili posinak, nije imao matere, Brankovi ga je nainio od blata i proitao mu etrdeseti psalm da ga pokrene i udahne mu ivot. Kada je u itanju doao do mesta: Dugo ekah Gospo- dina i sae se k meni. I u viku moju. I izvadi me iz jame koja bui i iz gliba i postavi na kamen noge moje i utvrdi stope moje... zazvoni tri puta zvono na crkvi u Dalju, mladi se pokrete i ree:

- Kada je prvi put zazvonilo bio sam u Indiji, na drugo zvono u Lipisci, a s treim doao sam u svoje telo...

Tada mu Brankovi veza Solomunov vor u kosu, okai mu o perin glogovu kaiku, nadenu mu ime Petkutin i pusti ga u svet. A sam je namakao ue s kamenom sebi o vrat i s tim uetom o vratu odstojao liturgiju na sredoposnu nedelju.

Otac je naravno, morao (da bi sve bilo kao u ivih) da ugradi Petkutinu u prsa i smrt. Taj zametak svrelka, ta mala i jo nepunoletna smrt bila je u Petkutinu sprva bojaljiva i priglupa, slabog prohteva za jelom i zakrljalih udova. Ali, ve tada radovala se beskrajno to Petkutin raste, a on je rastao tako da su njegovi gizdavi nikavi ubrzo bili toliko veliki da je u njima mogla ptica leteti. Ali smrt u Petkutinu ubrzo je postala bra i pametnija od njega, uoavala je opasnosti pre njega. A onda, kao da je dobila suparnicu o kojoj e jo biti rei. Postajala je nestrpljiva i ljubomoma i skretala je na sebe panju

41na taj nain to bi kod Petkutina izazivala svrab na kolenu. Poeao bi se i nokat bi ispisao slova po koi i to se moglo proitati. Tako su se opisivali. Smrt itaroito nije trpela Petkutinove bolesti. A otac je Pet- kutina morao snabdeti i boleu, da bi bio to vie nalik ivim biima, jer su bolesti ivim biima neka vrsta oiju. Brankovi se, meutim, potrudio da ta Pet- kudnova bolest bude to bezazlenija i obdario ga je cvetnom groznicom, onom to se javlja s prolea, kad usklasaju trave i cvetovi zaseju vetar i vodu prahom.

Brankovi je Petkutina smestio na svoje imanje u Dalju, u kui gde su sobe uvek bile pune ogara brih da kolju no da jedu. Jednom meseno sluge su gre- benima eljale prostirke i izbacivale duga povesma arene dlake nalik na psee repove. Sobe u kojima je Petkutin iveo s vremenom su sticale uvek iste, posebne boje i po njima se moglo odmah prepoznati Petkuti- novo stanite izmeu hiljade drugih. Otisci i masnice koje su on i njegov znoj ostavljali za sobom po stak- lenim kvakama, jastucima, seditima i naslonima, na lulama, noevima i drkama aa davali su dugu samo njemu svojstvenih preliva. To je bila vrsta portreta, ikone ili potpisa. Brankovi je ponekad Petkutina za- ticao u ogledalima prostrane kue, zazidanog u zelenu liinu. Poduavao ga ie da uskladi u sebi jesen, zimu, nrolee i leto s vodom, zemljom, vatrom i vihorom koje ovek takoe nosi u utrobi. Ogroman rad koji je mnorao biti obavljen trajao je dugo, Petkutin je dobio uljeve na mislima, miii seanja bili su mu se zategli do pucanja, a Brankovi ga je nauio da ita levim okom jednu, a desnim drugu stranicu knjige, da pie desnom rukom srpski, a levom turski. Potom ga jepoduio u knjievnosti i Petkutin je s uspehom kodPitagore poeo nalaziti tragove itanja Biblije i pot-pisivao se brzo kao kad se hvata muva.

Sve u svemu, on je postao lep i obrazovan mladi i samo je povremeno ispoljavao jedva vidne znake da nije kao ostali. Tako je, na primer, ponedeljkom uvee

42umesto narednog mogao uzeti neki drugi svoj dan iz budunosti i upotrebiti ga sutra umesto utorka. Kada bi doao do uzetog dana, on bi na tom mestu upotrebio preskoeni utornik i tako bi se naravnio zbir. Dodue, u takvim prilikama avovi izmeu dana nisu mogli nalegati kako treba, javljale su se pukotine u vremenu, ali ta je stvar samo razgaljivala Petkutina.

S njegovim ocem nije bilo tako. On je neprekidno sumnjao u savrenstvo svoga dela i kad je Petkutinu bila dvadeset i prva godina, on je doneo odluku da proveri koliko se Petkutin moe takmiiti u svemu s pravim ljudskim biima. Mislio je ovako: proverili su ga ivi, sad treba da ga provere i mrtvi. Jer, samo ako se i mrtvi prevare i pomisle videi Petkutina da je pred njima pravi ovek od krvi i mesa to najpre soli pa grize, moe se uzeti da je pokuaj uspeo. I donevi taj zakljuak, naao je Petkutinu nevestu.

Poto velmoe u Vlakoj uvek vode po jednog telo- hranitelja i po jednog uvara due i Brankovi je ne- kada tako postupao. Meu uvarima due imao je on nekog Cincarina koji je govorio da je na svetu sve postalo istina i imao veoma lepu ker. Devojka je uzela sve najlepe od matere, tako da je ova posle poroaja ostala runa zauvek. Kada je devojica na- punila deset godina, mati je svojim nekada lepim ruka- ma naui da mesi hleb, a otac je pozva, ree joj da budunost nije voda i prestavi se. Devojka je za ocem plakala u potocima tako da su joj se mravi uz Suze mogli popeti do lica. Sada je ona bila sirotica i Brankovi je udesio da se ona sretne sa Petkutinom. Zvala se Kalina, njena je senka mirisala na cimet i Petkutin je doznao da e ona voleti onoga, koji je jeo drenjina u martu. Saekao je mart, najeo se drenjina i pozvao Kalinu da proetaju kraj Dunava. Na rastanku ona je skinula prsten s ruke i bacila ga u reku.

- Ako se oveku dogodi neto prijatno - objasnila je Petkutinu - to uvek treba zainiti nekom neprijatnom

43sitnicom; tako se bolje upamti taj trenutak. Jer, ovek uvek due pamti neprijatne nego prijatne stvari.

Ukratko, Petkutin se dopao njoj, ona se dopala Pet- kutinu i venanje je obavljeno iste jeseni sa velikom radou. Kumovi su se na svadbi oprostili jedan od drugog, izljubili se, jer se nee videti mesecima i potom zagrljeni otili da piju od rakijskog kazana do kazana. Kada je osvanulo prolee, oni su se najzad istreznili, obazreli se oko sebe i posle dugog zimskog mamurluka ponovo ugledali jedan drugog. Tada su se vratili u Dalj i ispratili mladence na uobiajeni proleni izlet, pucajui iz puaka. Treba znati da iz Dalja mladenci obino idu na svoje prolene izlete ili teferie do drev- nih ruevina, gde ima lepih sedita od kamena i grkog mraka, koji je gui od ostalih pomrina kao to je grka vatra sjajnija od bilo koje dmge vatre. Na tu stranu krenuo je i Petkutin sa Kalinom. Izdaleka iz- gledalo je da Petkutin tera zapregu vranaca, ali kad bi kinuo od mirisa nekog cveta ili pucnuo biem, sa konja bi se razleteo oblak crne muhe i videlo bi se da su beljci. To meutim. nije smetalo ni Petkutinu ni Kalini.

Protekle zime oni su se zavoleli. Jeli su istom vi- liukom naizmence, i ona mu je pila vino iz usta. On ju je milovao tako da joj je dua kripala u telu, a ona ga je oboavala i terala ga da mokri u nju. Go- vorila je smejui se svojim vrnjakinjama da nita ne ee tako dobro kao muka trodnevna brada nikla u ljubavi. A mislila je ozbiljno u sebi: trenuci mog zivota umiru kao muhe kad ih gutaju ribe. Kako da ih uinim hranljivim za njegovu glad? Molila ga je dajoj odgrize uho i pojede ga i nikada za sobom nije zatvarala fioke i vrata ormara da ne prekine sreu. Bila ie utljiva jer je odrasla u tiini beskonanih oevih itanja uvek iste molitve oko koje se hvatala uvek ista vrsta tiine. I sada kad su se uputili na teferi, bilo je slino i njoj se to dopadalo. Petkutin je uzde njihovih koija drao o vratu i itao neku knjigu, a Kalina je avrljala i

44usput su igrali jednu igru. Ako bi ona u prianju po- menula neku re u asu kada bi on proitao tu istu re u knjizi, menjali bi uloge i onda bi dalje ona itala, a on pogaao. Tako, kada ona pokaza prstom jednu ovcu u poiju, a on ree da je upravo u knjizi doao do mesta gde se pominje ovca, ona jedva po- verova i uze tivo da proveri. Doista, u knjizi je pisalo:

Kad se ve naobeah i molbama kad se pomolih mrtvakom svetu, tad ovcu i ovna nad rupom onom zakoljem; crna krvca potee i tada odozdo stanu iz Ereba kupit se due pokojnih Ijudi: neveste i mladii i s njima mnogotrpni starci, nene devojice dou, zbog skorih alosne jada.

Poto je tako pogodila, sad Kalina uze itati kako sledi:

Mnogi lo su ih nekad probola medokovna koplja s krvavim orujem stignu u borbi to padoe nekad; okolo one rupe sa sviju strana se nau s vikom i krikom, a mene bledoa obuze i strah... A ja otri ma potegoh od svojega bedra sedoh onde i praznu ne putah nikoju senku da se napije krvi pre nego proroke pitah...

U asu kada ona doe do rei ,,senka Petkutin opazi senku koju je bacao razrueni rimski teatar na njihovom putu. Bili su stigli.

Uli su na ulaz za glumce, bocu s vinom, gljive i krvavice koje su poneli stavili na veliki kamen posred scene i brzo se povukli u hlad. Petkutin je prikupio suve bivolje balege, neto granica punih skorela blata, uneo sve to na scenu i upalio vatru. Kresanje kresiva ulo se potpuno jasno sve do najdaljeg mesta u po- slednjem redu pri vrhu pozorita. Ali, napolju, izvan gledalita, gde su divljale trave i mirisi brusnice i lo- vorike, nije se moglo uti nita to se dogaalo unutra.

45Vatru je Petkutin posolio da bi se izgubio miris balege i blata u njoj, a zatim gljive oprao u vino i zajedno s krvavicama bacio na eravicu. Kalina je sela i gledala kako sunce na zalasku menja sedita u gledalitu i pribliava se izlasku iz pozorita. Petkutin je etao po

sceni i ugledavi imena davnih vlasnika sedita ukle- sana u proeljima redova, poeo sricati drevne nepoz- nate rei:

- Caius Veronius Aet... Sextus Clodius Cai filius, Publilia tribu... Sorto Servilio... Veturia Aeia...

- Ne dozivaj mrtve! - upozori ga tada Kalina - ne dozivaj ih, doi e!

im je sunce napustilo pozorite, skinula je gljive i krvavice s vatre i oni poee da jedu. ujnost je bila savrena i svaki njihov zalogaj odjekivao je na svakom seditu ponaosob podjednako glasno, od prvog do osmog reda, ali svuda na drugi nain, vraajui im zvuk natrag, u sredite scene. To je bilo kao da su oni gledaoci ija su imena bila uklesana na proeljima kamenih sedita jeli zajedno sa suprunicima, ili bar poudno mljackali usnama pri svakom novom zalogaju. Sto dvadeset pari mrtvih uiju oslukivalo je s napetom panjom i itavo gledalite vakalo za branim parom poudno udiui miris krvavice. Kada bi zastali u jelu, zastajali bi i mrtvi kao da im je zalogaj zapeo u grlu i napregnuto pratili ta e potom mladi i devojka uiniti. U takvim trenucima Petkutin je naroito pazio

da sekui hranu ne poree prst, jer je imao oseaj da bi gledaoce miris ive krvi mogao izvesti iz ravnotee

i oni bi, brzi kao bol, mogli kidisati s galerije na njega i Kalinu i rastrgnuti ih gonjeni svojom dvehiljadugo- dinjom ei. Osetivi malu jezu, privukao je Kalinu i poljubio je. Ona je poljubila njega i ulo se kako 120 usta cmoku kao da se i oni na galeriji ljube i vole.

Posle obeda ostatak krvavice Petkutin je bacio u vatru da dogori, a potom je ugasio oganj vinom i cvranje ugaene vatre bilo je propraeno u gledalitu

jednim priguenim: Psssssst! Upravo je hteo da vrati no u korice, kada je iznenada dunuo vetar i naneo neto cvetnog praha na pozomicu. Petkutin je kinuo i u istom trenutku posekao ruku. Krv je pala na topli kamen i zamirisala...

U tom asu sto dvadeset mrtvih dua stutilo se na njih sa cikom i urlanjem. Petkutin je potegao ma, ali su Kalinu rastrgli upajui joj komad po komad ivoga mesa sve dok se njeni krici nisu pretvorili u iste onakve krike kakve su isputali mrtvi i dok se nije i ona sama pridruila prodiranju jo nepojedenih delova sopstve- nog tela.

Petkutin nije znao koliko je dana prolo pre no to je shvatio gde je izlaz iz pozorita. Bludeo je po sceni oko zgarita i ostataka veere sve dok neko nevidljiv nije podigao sa zemlje njegov ogrta i ogrnuo se njime. Prazni ogrta mu je priao i oslovio ga Kalininim gla- som.

On ju je zagrlio prestraen, ali pod krznom i na dnu glasa nije mogao videti nita sem purpurne postave plata.

- Kai mi - rekao je Petkutin Kalini steui je u naruju - ini mi se da mi se pre hiljadu godina dogodila ovde neka uasna stvar. Neko je bio rastrgnut i proderan i krv jo uvek lei po zemlji. Ne znam da li se to stvarno dogodilo, ili ne, i kada? Koga su pojeli? Mene ili tebe?

- Nije ti se nita desilo, nisu tebe rastrgli - uzvratila je Kalina. - I bilo je maloas, a ne pre hiljadu godina '

- Ali, ja te ne vidim, ko je od nas dvoje mrtav?- Ne vidi me, mladiu, zato to ivi ne mogu

videti mrtve. Samo mi moe uti glas. to se mene pak tie, ja ne znam ko si ti i ne mogu te poznati dok ne okusim kap tvoje krvi. Ali te vidim, umiri se, lepo te vidim. I znam da si iv.

- Ali Kalina! - kriknu tada on - to sam ja, tvoj Petkutin, zar me ne poznaje, maloas, ako je to bilo maloas, ljubila si me.

46

47Kakva je razlika maloas ili pre hiljadu godina,

sada kada je ovako kako je?Na te rei Petkutin izvadi no, priblii prst mestu

za koje je mislio da sadri nevidljive usne njegove ene i poreza se.

Kap krvi zamirisa, ali ne pade na kamen, jer je Kalina udno doekala usnama. Kriknu prepoznavi Petkutina i rastre ga kao strvinu pijui udno njegovu krv i bacajui kosti u gledalite, odakle su navirali ostali.

Istoga dana kada se ovo dogodilo sa Petkutinom, kir Avram Brankovi zapisao je sledee rei: Opit sa Petkutinom uspeno je okonan. On je tako savreno odigrao svoju ulogu da je obmanuo i ive i mrtve. Sada mogu da preem na tei deo zadatka. Sa malog na veliki pokuaj. S oveka na Adama.

Tako, dakle, dolazimo do planova kir-Avrama Bran- kovia. Planovi na kojima on zasniva svoju budunost vezani su za dve kljune linosti. Jedni od njih ,u vezi su sa Brankovievim uglednim srodnikom, grofom ordem Brankoviem o kojem beki dvor svakako ima pouzdanija obavetenja nego mi ovde. Drugo je jedna osoba koju kir Avram naziva ,,kuros (to na grkom znai deak) i njen dolazak on oekuje ovde

u Carigradu kao Jevreji dolazak Mesije. Tu osobu,koliko se moglo saznati, Brankovi ne poznaje lino,

ne zna joj ak ni ime (otuda onaj grki naziv iz mi- lote) i via je samo u snovima. Ali u snove mu ta linost dolazi redovno i kad Brankovi sanja, on sanja nju. Po opisu samog gospodara Avrama, ,,kuros je mlai ovek, ima jedan brk sed, staklene nokte i crvenook je. Brankovi oekuje da se jednoga dana sastane s njime i da uz njegovu pomo dozna ili postigne neku stvar do koje veoma dri. Od svog ,,kurosa Brankovi je u snu nauio da ita zdesna ulevo na jevrejski nain

48i da sanja snove od kraja ka poetku. Ti neobini snovi u kojima se kir Avram pretvara u ,,kurosa ili, ako hoete, u Jevrejina, poeli su pre mnogo godina. Sam Brankovi kae o svom snu da se najpre javio nalik na nekakav nemir koji kao kamen baen u nje- govu duu pada kroz nju danima, prestajui s padanjer samo nou, kada pada i dua zajedno s kamenom. A potom, taj san je potpuno zavladao njegovim ivotom, i on je poeo da biva u snu dvaput mlai no na javi. Iz njegovih snova zauvek su iezli najpre ptice, potom njegova braa pa otac i mati, pratajui se na rastanku. Potom su svi likovi i gradovi iz njegove okoline i seanja nestali netragom, najzad je iz tog potpuno tueg sveta snova iezao i on sam, kao da se nou, dok sanja, pretvarao u nekog sasvim drugog oveka, ije ga je lice sagledano u nekom ogledalu sna prepalo kao da je njegova mati ili sestra pustila bradu. Taj drugi imao je crvene oi, jedan brk sed i staklene nokte.

U tim snovima, pratajui se sa svima oko sebe, Brankovi je najdue sanjao svoju pokojnu sestru, ali je ona u tim sanjama svaki put gubila po neki deo svojeg, Brankoviu dobro poznatog izgleda i dobijala delove tela nove, nepoznate i tue. Zamenila je s ne- poznatom osobom u koju se pretvarala najpre glas, potom boju kose i zube i najzad su samo njene ruke jo grlile Brankovia sve strasnije i strasnije. Sve ostalo ve nije bila ona. A onda, jedne noi, tanke tako da su se dva oveka mogla rukovati jedan stojei u utor- niku a drugi u sredi, ona mu doe preobraena sasvim, lepa da se svet prepadao usput od njenog lika. Obisnu mu se o vrat nekim rukama koje su imale svaka po dva palca. On najpre umalo ne pobee od nje iz svoga sna, ali potom popusti i ubra jednu od njenih dojki kao breskvu. I potom kao da je svoje dane brao s nje kao s drveta, nudila mu je uvek drugo voe, sve slade i slae, tako da je s njom spavao danjii po raznim snovima kao drugi liudi sa svojim nalonicama nou

49po iznajmljenim kuama. I samo kada bi povremeno iz tih zagrljaja izronila neka od njenih aka sa dva palca, nije mogao odrediti kojom ga rukom miluje, jer razlike nije bilo. Ta sanjana ljubav njega je, meutim, crpla istinski i tako estoko da je gotovo sav bio iscurio iz svojih snova u svoju postelju. Tada, ona mu doe poslednji put i ree:

- Ko iz gorke due prokune, usliie se. Sreemo se moda jo negde u drugom ivotu.

I Brankovi nije nikada saznao da li je ona to govorila njemu, kir-Avamu Brankoviu, ili njegovom dvojniku iz sna s jednim sedim brkom, ,,kurosu u kojega se Brankovi pretvarao dok spava. Jer on se u snu odavno nije oseao kao Avram Brankovi. Ose- ao se potpuno kao onaj drugi to nosi staklene nokte. U snovima ve godinama on nije ak ni hramao kao na javi. On uvee osea kao da ga budi neiji umor, kao to izjutra osea da e usnuti od toga to se neko negde osea ispavan i sve budniji i bodriji. On ima kapke koji se sklapaju kad god se kapci nekoga drugog negde rasklope. On i nepoznati imaju meu sobom spojene sudove snage i krvi, pa im se ta snaga pretae, kao to se pretae vino da se ne ukiseli. Sto jedan tokom noi i sna biva odmorniji i puniji snage, to drugoga ta ista snaga sve vie naputa i gura u umor i san. Najstranije je u svemu tome iznenadno padanje u san nasred ulice, ili gde ve bude, kao da to i nije san nego odjek neijeg trenutnog buenja. Kir-Avramu se dogodilo nedavno, dok je posmatrao pomraenje meseca, da padne u san tako naglo da je odmah poeo da sanja kako ga udaraju korbaem i nije uopte bio svestan da se sam onako padajui udario i rasekao po onom istom mestu na elu po kojem je u snu dobio udarac biem.

Moj je utisak da je itava ova stvar - i ,,kuros i onaj Juda Halevi, u neposrednoj vezi s jednim poslom koji gospodar Brankovi i mi, njegove sluge, obav- ljamo ve godinama. Re je o jednom glosaru, ili az-

50buniku, koji bi se mogao nazvati Hazarskim renikom. Na njemu on radi neumomo i s naroitim ciljem. Bran- kovi je dopremio u Carigrad iz Zarandske upanije i iz Bea osam kamila knjiga i jo uvek mu stiu nove, tako da se ogradio od sveta zidovima renika i starih rukopisa. Ja koji sam vian bojama, mastilu i slovima, za vlanih noi poznajem po mirisu svako slovo u njima i leei u svom kutu itam po mirisima itave stranice nerazmotanih svitaka pod peatom koji lee negde uz tavanicu kule. Kir Avram, pak, najradije ita po hladnoi, samo u koulji, izlaui svojc telo drhta- vici, i samo ono to se od proitanog kroz tu drhtavicu probije do njegovc panje smatra vrednim da se upamti i obelei u knjizi. Brankovieva kartoteka sazdana uz knjinicu obuhvata hiljade listova na razliite teme: od kataloga uzdaha i usklika u staroslovenskim molitvama, do popisa soli i ajeva i ogromne zbirke kose, brada i brkova najrazliitijih boja i krojeva ivih i mrtvih osoba svih rasa koje gospodar lepi na staklene boce i dri kao neku vrstu muzeja starih frizura. Njegova kosa, pak, nije zastupljena u ovoj zbirci, ali je on naredio da se od dlaka te kose izveze na grudnjacima koje nosi njegov grb s jednookim orlom i geslom: Svaki gospodar svoju smrt ljubi.

Nad svojim knjigama, zbirkama i kartotekom Brankovi radi svake noi, ali u najveoj tajnosti i s izuzetnom panjom on se posvetio izradi jednog azbunika, re- nika o pokrtavanju Hazara - nekog davno iezlog plemena s obala Crnog mora, koje je svoje mrtve sa- hranjivalo po amcima. To je vrsta otanika, kataloga ili zbornika itija svih onih linosti koje su pre nekoliko stotina godina uestvovale u preobraanju Hazara u hriansku veru, ili onih drugih, potonjih linosti koje su o ovom dogaaju ostavile togod zapisano. Pristup Ha- zarskom reniku Avrama Brankovia imamo samo nas dvojica njegovih pisara, ja i Teoktist Nikoljski. Ta opre- znost proistie verovatno iz oinjenice da se Brankovi tu uputa u razmatranje razliitih jeresi, ne samo hrian-

skih nego i jevrejskih i muhamedanskih, i na peki patrijarh sigurno bi od svojih anatema, koje prebrojava svakog avgusta na dan uspenja svete Ane, jednu od- vojio za kir-Avrama, da zna kuda mu pamet iba. Brankovi raspolae svim dostupnim podacima o Cirilu i Metodiju , hrianskim svetiteljima i misionarima, koji su sa grke strane uestvovali u pokrtavanju Hazara. Njemu, meutim, priinjava posebnu tekou to u tom imeniku ne moe da uazbui jevrejskog i arapskog predstavnika u preobraanju Hazara, a oni su takoe uzeli uea u tom dogaaju i u polemici voenoj tom prilikom na dvom hazarskog kagana . O tom Jevrejinu i Arapinu ne samo da nita nije mogao doznati sem da su postojali, nego im ni imena ne zna ni on niti bilo koji grki izvor o Hazarima do kojega je mogao doi. Njegovi ljudi obilaze vlake manastire i carigrad- ske podrume traei hebrejske i arapske isprave o ha- zarskom pokrtavanju, on je i sam ovamo u Carigrad doao zato da ovde, odakle su nekada upueni misio- nari irilo i Metodije u hazarsku prestonicu da Hazare pokrste, pronae rukopise i ljude lcoji se time bave. Ali, blatom se esma ne moe izaprati i on ne pronalazi nita. Ne moe da povemje da se samo on bavi Hazarima i da se ni u prolosti niko nije tirn bavio van kruga onih hrianskih misionara koji su ostavili vest o Hazarima od sv. irila do danas. Mora biti - tvrdi on - da neko meu derviima, odnosno neko meu jevrejskim rabinima svakako zna pojedinosti o ivotu i delovanju jevrejskog, odnosno arapskog uesnika u polemici, ali na takve ni- kako da naie u Carigradu, ili ovi nee da govore to znajii. On pretpostavlja da pored hrianskih izvora o Hazarima postoje isto tako iscrpni arapski i jevrejski iz- vori o istom pitanju i narodu, ali neto spreava ljude koji se time bave da se sretnu i poveu svoja znanja koja bi tek udruena dala istu i potpunu sliku o svemu to se odnosi na to pitanje.

- Ne shvatam - govori on esto - verovatno uvek prerano prestanem da mislim o svakoj stvari. Tako tc

51

stvari ostaiu u meni samo dopola uobliene i pomaljaju se samo do pasa...

Razlog ovako neumerenog zanimanja kir-Avramo- vog za jednu tako beznaajnu stvar, prema mome mi- ljenju nije teko objasniti. Gospodar Brankovi se Hazarima bavi iz najsebinijih razloga. On se na taj nain pokuava izleiti od snovienja u koja je zatoen. ,,Kuros iz njegovih snova takoe se bavi hazarskim pitanjem i to kir Avram zna bolje nego mi. Jedini je nain da kir Avram oslobodi ropstva svoje snove da nae tog tuinca, a nai e ga samo preko hazarskih isprava, jer one su jedini trag koji vodi ka onom dru- gom. Ja mislim da tako isto misli i taj drugi. Njihov susret je, dakle, neminovan kao susret tamniara i zatoenika. Zato nije udno to kir Avram u poslednje vreme tako usrdno veba sa svojim vetakom na sablji. Svog ,,kurosa on mrzi tako da e mu oi popiti kao ptiija jaja. im ga se dokopa... To bi bila jedna pret- postavka. Ali, ako ona nije tana, onda se treba setiti rei Avrama Brankovia o Adamu i njegovog uspenog pokusa sa Petkutinom. U tom sliaju on je opasan i ono to smera imae nesagledive posledice, a Hazarski renik njegov samo je knjika predsprema za snano dejstvovanje...

52

Ovim reima zavrava se izvetaj Nikona Sevasta o Avramu Brankoviu. O poslednjim danima svoga gospo- dara Sevast, meutim, nije mogao nikoga da izvesti, jer su i gospodar i sluga ubijeni jedne srede odevene u maglu i zalutale u Vlaku. O tom dogaaju ostavio je beleku jedan drugi Brankoviev sluga, pomenuti vetak na sablji, Averkije Skila. Ta beleka izgleda kao da ju je Skila pisao vrhom svoga omja umoenim u mastilo na zemlji, pridravajui hartiju izmom.

Poslednje veeri u Carigradu pred odlazak - za- pisao je Averkije Skila - papas Avram okupio nas je

53u svojoj dvornici s pogledom na tri mora. Duvali su zelelii vetrovi s Crnog, plavi, providni s Egejskog, a suhi i gorki vetrovi s Jonske puine. Na gospodin je stajao uz kamilje sedlo i itao kada smo uli. Ujedale su anadolske muhe pred kiu i on se branio i terao

ih korbaem pogaajui nepogreivo samim vrhom bia mesto ujeda na svojim leima. Te veeri mi smo ve bili obavili uobiajenu vebu sabljama i da nisam uzeo u raun njegovu krau nogu, bio bi me rasparao onako u pomrini. Nou je uvek bio bri no danju. Sada je na toj kraoj nozi nosio ptiije gnezdo umesto nazuvka, jer ono najbolje greje.

Seli smo nas etvorica pozvanih - ja, dva njegova pisara i sobar Masudi, koji je ve u nekoj zelenoj zobnici imao pripravljene stvari za put. Uzeli smo po kaiku slatkog od treanja s ljutom paprikom i popili po au vode iz bunara koji stoji ovde u sobi, a od- jekuje negde u podrumu kule sahranjujui nae glasove. Papas Avram tada nas isplati i ree da ko eli moe ostati. Ostali s njime idu u rat, na Dunav.

Mislili smo da je to sve to ima da nam kae i da nas nee due zadravati kod sebe. Ali, Brankovi je imao jednu posebnu osobinu: bio je uvek najmudriji u asu kad se rastaje od sabesednika. Tada se gradio nevet i od drutva se uvek pratao malo kasnije no to je pristojno i prirodno. Uvek je prekoraivao as kada je sve ve reeno i kada davno svi oko njega

ve skidaju maske i poinju uzimati izgled kao kad su sami sa sobom. Tako se zadrao i ovom prilikom. Stezao je ruku Anadolca u svojoj i kradom motrio netremice na sve prisutne. Tad iznenada sevnu uasna mrnja izmeu Masudija i Nikona Sevasta, dotada neo- paena i briljivo prikrivana na obe strane. To se desilo poto je Masudi rekao kir-Avramu:

- Gospodaru, da i ja tebi uzvratim na darivanju pre no to se raziemo. Rei u ti neto to e te obradovati jer odavno udi to da uje. Onaj kojega sanja zove se Samuel Koen0

- Lae! - kriknu utom Sevast sasvim neoekivano, zgrabi Masudijevu zelenu zobnicu i hitnu je u ognjite koje je gorelo u sobi. Na to se Masudi zaudo mimo okrete papas-Avramu i ree pokazujui na Nikona Se- vasta:

- Pogledaj ga, gospodine, taj ima samo jednu noz- drvu u nosu. I pia repom, kao svaki Sotona.

Papas Avram uhvati papigu koja je kandama drala fenjer i oboje ih spusti na pod. Na toj svetlosti u nosu Nikona Sevasta doista se ukaza jedna jedina nozdrva crna i nepodeljena po sredini nosnicom, onako kako to biva kod neastivih. Tada mu papas Avram ree:

- Ti si, dakle, od onih to ne smeju obuu pro- meniti?

- Jesam, gospodaru, ali nisam od onih kojima go- vna na strah smrde. Ja ne poriem da sam Sotona - priznade on bez kolebanja - samo napominjem da pripadam podzemlju hrianskog sveta i neba, zlim du- sima grke teritorije i hadu pravoslavnoga obreda. Jer, kao to je nebo nad nama podeljeno izmeu Jehove, Alaha i Boga oca, tako je podeljeno i podzemlje iz- meu Asmodeja, Iblisa i Sotone. Sluajnost je to sam uhvaen na tlu dananje turske imperije, ali to ne daje za pravo Masudiju i drugim predstavnicima islamskog sveta da mi sude. To mogu samo predstavnici hrian- skog obreda, ija se jurisdikcija u mom sluaju jedina moe priznati kao pravosnana. U protivnom, moe se dogoditi da i hrianski ili jevrejski sudovi ponu suditi pripadnicima islamskog podzemlja kada se desi da im padnu aka. Neka o tome upozorenju razmisli na Ma- sudi...

Na to papas Avram uzvrati:- Moj otac, Joanikije Brankovi - ree - imao je

iskustva s takvima kao ti. Svaka naa kua u Vlakoj imala je uvek svoje male domae vetice, sotonie, vukodlake, s kojima smo veerali, slali na njih ten- omorce i subotane, davali im reeto da broje rupe i nalazili oko kue njihove otpale repove, brali s njima

54

55kupinu, vezivali ih za prag, ili za vola i ibali za kaznu, i zaklapali ih po bunarima. Jedne veeri u uli otac je u nuniku zatekao na rapi posaenog ogromnog sneka belia. Udario ga je fenjerom, ubio i otiao da veera. Za veera je bila orba od kupusa s veprovi-

nom. Kusa on tako orbu i odjednom, tup! glava mu pade u tanjir. Poljubio se sa sopstvenim likom koji je otuda virio i udavio u orbi s kupusom. Na nae oi i pre no to shvatismo ta se dogaa. Seam se i danas, dok se davio u toj orbi ponaao se kao da je u nekom ljubavnom zagrljaju, obujmljivao je rakama anak kao da dri umesto veprovine glavu nekog dru- gog bia. Jednom reju, sahranismo ga kao da ga oti- mamo iz neijeg snanog zagrljaja... A izmu mu bacismo u Mori da se ne vampiri. Ako si Sotona, kao to jesi, kai mi ta je smrt moga oca Joanikija Brankovia znaila?

- To ete doznati sami i bez moje pomoi - uzvrati Sevast - ali ja u vam rei neto drugo. Ja znam rei s kojima je u uhu umro va otac. One glase: ,Malo vina, da operem rake! To mu je zvonilo u uima dok je umirao. A sada jo neto, da ne kaete da sam ja, koji imam uplju kost, isisao sve ovo iz nje.

Vi se bavite hazarskim azbunikom ve decenijama, pa da i ja pridodam neto u va hazarski renik.

ujte, dakle, to ne znate. Tri reke antikog sveta mrtvih - Aheront, Piriflegeton i Kocit pripadaju danas

podzemljima islama, judaizma i hrianstva; one teku delei tri pakla - Gehenu, Had i ledeni pakao mu- namedanaca, ispod negdanje hazarske zemlje. I tu se sueljavaju na toj tromei tri sveta mrtvih: Sotonina ognjena drava s devet krugova hrianskog Hada, s Luciferovim prestolom i zastavama paklenog cara; is- lamsko podzemlje s Iblisovim carstvom ledenih muka i Gebhurahovo podruje s leve strane Hrama, gde sede hebrejski bogovi zla, poude i gladi, Gehena u vlasti Asmodeja. Ta tri podzemlja se ne meaju i granice meu njima izvuene su gvozdenim ralom i nee biti

56dozvoljeno nikome da ih prelazi. Dodue, vi ta tri podzemlja pogreno zamiljate, jer nemate iskustva. U jevrejskom paklu, u dravi anela tame i greha Beli- jaala ne gore, kao to vi mislite, Jevreji. Tamo gore slini vama, sve sami Arapi ili hriani. Na isti nain u hrianskom paklu nema hriana - tamo u oganj dospevaju muhamedanci ili oni Davidove vere, dok se u Iblisovom islamskom muilitu nalaze sve sami hri- ani i Jevreji, a nema nijednog Turina ili Arapina. Zamislite Masudija, koji strepi od svoga tako stranog, ali dobro poznatog pakla, a tamo, umesto svojega naie na hebrejski Seol ili na hrianski Had gde u ga ja doekati! Umesto na Iblisa, naletee na Lucifera. Za- mislite hriansko nebo iznad pakla u kojem ispata Jevrejin!

Shvatite to kao veliko, vrhunsko upozorenje, gospo- daru! Kao najdublju mudrost. Nikakvih poslova u ko- jima se meaju tri sveta, islam, hrianstvo ili judaizam ovde na belom danu! Da ne bismo imali posla sa podzemljima tih svetova. Jer oni koji se mrze, s njima na ovome svetu nema tekoa. Takvi uvek lie jedni na dtuge. Neprijatelji su uvek isti, ili s vremenom postaju isti, inae ne bi mogli biti neprijatelji. Oni koji se meu sobom istinski razlikuju, oni u stvari pred- stavljaju najveu opasnost. Oni tee da se upoznaju, jer im razlike ne smetaju. I ti su najgori. S takvima koji nam doputaju da se razlikujemo od njih i ta razlika im ne kvari san, obraunaemo se i mi i nai nepijatelji udruenim snagama i unitiemo ih sa tri strane odjednom...

Na to kir Avram Brankovi ree da mu u toj stvari ipak neto nije jasno i upita:

- Zato to niste ve uinili, ako ne ti, kome jo nije rep otpao, a ono oni stariji i iskusniji? ta ekate dok mi zidamo kuu na Oenau?

- ekamo vreme, gospodaru. Osim toga, mi avoli moemo da nainimo korak tek posle vas, ljudi. Svaki na korak mora stati u vau stopu. Mi smo uvek jedan

57korak iza vas, mi veeramo tek posle vae veere i ne vidimo budunost kao ni vi. Dakle, uvek prvo vi, pa mi. Ali, da ti kaem i to, za sada jo nisi, gospodaru, nainio nijedan korak koji bi nas nagnao da te gonimo. Ako to jednom uini, ti, ili neko od

tvojih potomaka, stii emo vas, onog dana u sedmici ije se ime ne pominje. Ali, za sada je sve u redu. Jer se vi s onim svojim riookim kurosom nikako ne moete sresti sve da se on i pojavi ovde, u Carigradu. Ako on sanja vas, kao to vi sanjate njega, ako on u snu gradi vau javu kao to je njegova java og- raena vaim snom. onda se vas dvoiica nikada ne moete pogledati u oi jer ne moete nikada jed-novremeno biti budni. Pa ipak, nemojte nas dovoditi

u iskuenje. Verujte, mnogo je opasnije, gospodaru, sastavljati od rasutih rei renik o Hazarima, ovde u ovoj tihoj kuli, nego ii u rat na Dunav, gde se ve tuku Austrijanci i Turci, mnogo je opasnije ekati neku spodobu iz sna ovde u Carigradu nego isukati sablju i juriati, to vi, gospodaru, bar lepo umete. Mislite o tome i kreite kud ste naumili bez brige i ne sluajte

ovog Anadolca to pomorandu umae u so...- to se ostalog, gospodaru, tie - zakljui Sevast

- vi me, naravno moete predati hrianskim duhovnim vlastima i prepustiti sudu predvidenom za neastive i vetice. Ali, pre no to to uinite, dopustite da vam postavim samo jedno jedino pitanje. Verujete li vi, da e vaa crkva postojati i moi da sudi i kroz 300

godina kao to moe danas?- Naravno da verujem - uzvratio je papas Avram.- Onda to i dokaite: tano kroz 293 godine sa-

staemo se ponovo, u isto ovo doba godine, na do- ruku, ovde u Carigradu, i onda me osudite isto kako biste me osudili danas...

Papas Avram se nasmejao, rekao da pristaje i ubio jo jednu muhu vrhom korbaa.

Koljivo smo skuvali zorom, povili ga u jastuk zajedno s loncem i stavili u putnu mreu da greje papas-Avrama na poinku. Poli smo na put brodom preko Crnoga mora i ua Dunava uz vodu. Poslednje laste letele su poleuke i njihove slike u Dunavu pokazivale su crna lea umesto belih trbuha. Uosmo u magle, a one su se selile i nosile u sebi kroz ume i preko erdapa neku tvrdu tiinu od koje se gluvi i u koju se ulivaju sve druge tiine. Petoga dana, kod Kladova nas je doekala konjanika jedinica iz Erdeljav puna gorke mmunske pra- ine s druge strane vode. im se naosmo u taboru princa Badenskog, doznasmo da je i grof Georgije krenuo na ratite, a da su generali Handershajm, Veterani i Hajzel ve spremni za napad na turske poloaje, i da ih berberi ve dva dana briju i eljaju u hodu trkarajui oko njih. Iste noi videsmo neverovatnu vetinu naeg gospodina.

Smenjivala su se godinja doba, jutra su bila hladna, ali noi jo tople - do ponoi leto, izjutra jesen. Papas Avram izabra sablju, osedlae mu konja, a iz srpskog tabora dojaha manji odred konjanika sa ivim golu- bovima u rukama. Onako jaui puili su duge ibuke natiui kolutove dima konjima na ui. Kada Brankovi uzjaha, dadoe i njemu raspaljenu lulu i svi, onako dimei. odoe generalu Veteraniju da prime zapovest, kada se po austrijskom taboru zaue glasovi:

- Idu goli Srbi! - I zbilja, za konjanicima naie odred peaka koji su bili zbacili sa sebe sve sem kapa. Prolazili su nagi kroz svetlost logorskih vatri kao kroz kapije i za njima u mraku neto bre njihove gole senke, dvaput starije od njih.

- Zar ete po mraku napadati? - upita Veterani milujui psa tako visokog da je mogao oveka repom po ustima oinuti.

- Hoemo - uzvrati kir Avram - ptice e nam pokazati put.

Nad austrijskim i srpskim poloajima bio je breg Rs, na kojem nikada ne pada kia, i na njemu turska utvrda s topovima. Nisu joj se ve tri dana mogli

58

prikljuiti ni sa koje strane. General ree Brankoviu da napadnu tu utvrdu.

- Ako osvojite poloaj zapalite zelenu vatru od kleno- vog ptua - doade general - da se znamo ravnati.

Konjanici primie zapovest i odjezdie puei svoje lule. Malo zatim videsmo kako nad turskim poloajem uzletee zapaljeni golubovi - jedan, drugi, trei, prosu se malo pucnjave i jednovremeno vratie se u logor papas Brankovi i konjanici puei i dalje na duge ibuke kao ranije. General ih zaueno upita zato ne juriaju na topove, a papas Avram mu utke pokaza lulom na breg. Tamo je buktala zelena vatra i turski topovi nisu se vie uli. Utvrda je bila uzeta.

Nastupajueg jutra papas Avram umoran od nonog boja poinu pred atorom, a Masudi i Nikon Sevast sedoe da se kockaju. Nikon je gubio ogromne iznose ve trei dan, a Masudi nije prekidao igru. Mora biti da su imali neke strano jake razloge kada su pod kiom tanadi ostajali na belegu - Brankovi u snu, a njih dvojica u kocki. U svakom sluaju njihovi razlozi bili su jai od mojih, pa se ja sklonih na vreme u bezbedan zaklon. Upravo tada u na anac upadoe turski vojnici sekui sve to se mie, a odmah za njima trebinjski Sabljak-paa , koji je gledao u mrtve, a ne u ive. Za njime ulete na ratite i neki bledi mladi na kojem je bio samo jedan brk sed, kao da je ovek samo dopola stario. Na svilenom grudnjaku papas-Avrama bio je izvezen grb Brankovia sa je-

dnookim orlom. Jedan turski vojnik kopljem pogodi tu vezenu pticu takvom silinom da se ulo kako gvoe probivi spavau grudi udari u kamen pod njim. Budei se u smrt Brankovi se pridie na jednu ruku i pos- lednje to vide u ivotu bio je riook mladi staklenih noktiju s jednim srebmim brkom. Tad Brankovia osu pot i dva mlaza znoja svezae mu se pod vratom u vor. Ruka pod njim toliko poe drhtati, da on onako proboden pogleda zaueno u nju i osloni se svim svojim pudovima na tu ruku da je umiri. Ona pak,

59

jo neko vreme treperae smimjui se kao odapeta strana, a kada se sasvim smiri, on pade bez rei po toj ruci. U istom asu srui se i onaj mladi pravo u svoju senku kao pokoen od Brankovieva pogleda i otkotrlja mu se zobnica koju je nosio preko ramena.

- Je l to pogibe Koen? - uzviknu paa, a vojnici s pomislivi da je neko od kockara pucao u mladia isekoe u trenu Nikona Sevasta, onako s jo nebaenim kockama u aci. Okretoe se i Masudiju, ali on ree neto pai na arapskom upozoravajui da mladi nije mrtav, nego da spava. To Masudiju produi ivot za jedan dan, jer paa naredi da ga ne seku toga nego sledeeg dana, kalco posle i bi.

Ja sam sablja - zakljuio je Averkije Skila svoju beleku o Avramu Brankoviu - ja znam: kad ubija, sa svakim je drugaije, kao to je svalcad drugaije sa svakom novom enom u postelji. Samo to neke posle zaboravi, a neke ne. Neki od ubijenih, opet, i neke od ena tebe nikada ne zaborave. Smrt kir-Avrama Brankovia bila je od onih koje se pamte. Bilo je to ovako. Dotrae odnekud paini momci s koritom tople vode, okupae kir-Avrama i predadoe ga nekom star- iu to je treu cipelu nosio o vratu punu mirisa, balsama i kudelje. Pomislih da e papas-Avramu vidati rane, ali onaj ga namaza belilom i rumemlom, obrija ga i oelja i takvog ga odnesoe Sabljak-pai pod ator.

- Eto jo jednog golog Srbina - pomislih. Idueg jutra u tom atoru je i umro. To je bilo 1689. godine po isto- nom raunanju vremena, na svetenomuenika Evtihija. U asu kada je Avram Brankovi izdahnuo, Sabljak paa izae pred ator i zatrai malo vina da opere ruke.

BRANKOVI GRGUR- videti: stolpnik

KAGAN - Naziv hazarskog vladara. Njegova pre- stonica bila je Itil, a letnja rezidencija nalazila se na Kaspijskom moru i zvala se Semender. Smatra se da

60

61je prihvatanje grkih misionara na hazarskom dvoru bilo stvar politike odluke. Jo 740. godine traio je jedan od hazarskih kagana iz Carigiada misionara vina hrianskom zakonu. I u IX veku trebalo je ojaati

grko-hazarski savez pred zajednikom opasnou: u to vreme Rusi su ve zakovali tit na carigradske kapije i od Hazara uzeli Kijev. Postojala je jo jedna opasnost. Tadanji kagan nije imao naslednika na prestolu. Jed- noga dana doli su mu neki grki trgovci i on ih je primio i ugostio. Bili su svi odreda maloga rasta, cmo- manjasti i kosmati toliko da im se na grudima video razdeljak u dlaci. Kagan je sedeo meu njima kao div i obedovao. Bilo je vreme pred nepogodu i ptice su udarale u okna, a muhe u ogledala. Poto su putnici ispraeni i nagraeni, kagan se okrenuo u odaju i slu- ajno bacio pogled na ogriske zaostale od obeda. Ogris- ci Grka bili su ogromni, kao u divova, a kaganovi majuni, kao u deteta. Brzo je pozvao dvorane da se sete ta su mu govorili stranci, ali niko nije nita upam- tio. Uglavnom su utali - zakljuili su svi. Tada se kaganu javio jedan Jevrejin, od onih iz dvorske svite, i rekao da e reiti kaganove tekoe.

- Da vidim kako - rekao je kagan i liznuo malo svete soli. Jevrejin mu je doveo jednog roba i naredio da rob obnai ruku. Ruka je bila potpuno istovetna s kaganovom desnom rukom.

- Da - rekao je kagan - zadri ga. Zadri ga i radi dalje. Na dobrom si putu. Tako su se razleteli glasnici po celom carstvu i posle tri meseca Jevrejin mu je doveo jednog mladia ija su stopala potpuno izgledala kao kaganova. I njega su zadrali na dvoru. Tako su potom nali jo dva kolena, jedno uho i rame - sve isto kao u kagana. Malo-pomalo, na dvoru se skupila grupa mladih ljjudi, to vojnika, to robova, to uara, Jevreja, Grka, Hazara i Arapa, koji su - kad bi se od svakog uzeo po jedan ud ili deo tela - mogli sastaviti jednog mladog kagana istovetnog onome koji je vladao u Itilu. Nedostajala

je samo glava. Nju nisu mogli nikako nai. I tada je jednoga dana kagan pozvao Jevrejina i zatraio ili nje- govu ili kaganovu glavu. Ovaj se uopte nije uplaio i kagan ga zaueno upita za razlog.

- Razlog je u tome to sam se uplaio jo pre godinu dana, a ne danas. Pre godinu dana sam naao i glavu. I uvam je ovde u dvoru ve toliko meseci, ali se ne usuujem da je pokaem.

Kada je kagan naredio da se pokae glava, Jevrejin je izveo pred njega jednu devojku. Bila je mlada i lepa i njena glava toliko je liila na kaganovu da su je mogli zameniti u ogladalu. Kada bi neko u ogledalu video njen lik, mislio bi da vidi kagana, ali mlaeg. Tada kagan naredi da dovedu sve one koji su skupljeni i da Jevrejin od njihovih udova naini jo jednog ka- gana. Dok su se preiveli bogalji iji su udovi ugraeni u drugog kagana razilazili, Jevrejin je na elu novosaz- danog ispisao neke rei i mladi kagan, kagan naslednik, uspravio se na kaganovoj postelji. Tada ga je trebalo i proveriti i Jevrejin ga je poslao u lonicu kaganove ljubaznice princeze Ateh . Ujutru je princeza poslala pravom kaganu sledeu poruku:

- Onaj koji mi je bio sino poslat u postelju obre- zan je, a ti nisi. Dakle, ili je on neko drugi, a ne kagan, lli se kagan predao Jevrejima i obrezao, pa postao neko drugi. Odlui, dakle, ta se dogodilo.

Kagan je tada upitao Jevrejina ta treba da znai ta razlika. Ovaj je odgovorio:

- Zar nee razlike nestati im se i sam obree? Kagan se naao u nedoumici i upitao ponovo za

savet princezu Ateh. Ona ga je odvela u podrume svoga dvorca i pokazala kaganovog dvojnika. Bila ga je bacila u lance i iza reetaka, ali on je ve bio raskinuo sve lance, i tresao je reetke ogromnom sna- gom. Za jednu no bio je porastao toliko da je pravi neobrezani kagan izgledao pred njim kao dete.

- Hoe li da ga pustim? - upitala je princeza. Tada se kagan toliko uplaio da je naredio da ob-

62

63rezanog kagana usmrte. Princeza Ateh pljunula je divu u elo i ovaj se sruio mrtav.

Tada se kagan okrenuo Grcima, sklopio s njima novi savez i uzeo njihovu veru kao svoju.

LOVCI SNOVA - sekta hazarskih svetenika iji zatitnik je bila princeza Ateh . Umeli su da itaju tue snove, da stanuju u njima kao u svojoj kui i da love jurei kroz njih divlja koja im je zadata - oveka, stvar ili ivotinju. Zapis jednog od najstarijih lovaca na snove je sauvan i glasi: ,,U snu oseamo se kao riba u vodi. Povremeno izranjamo iz sna, okrz- nemo okom svet na obali, ali opet tonemo s urbom i udno, jer se oseamo dobro samo u dubinama. Pri tim kratkim izranjanjima na kopnu opaamo jedno ud- no stvorenje tromije od nas, priviknuto da die na drugi nain no mi i zalepljeno za svoje kopno svom svojom teinom, pri tome lieno strasti u kojoj mi ivimo kao u sopstvenom telu. Jer ovde dole slast i telo su nerazluivi i jedno su isto. To stvorenje napolju, to smo takoe mi, ali mi kroz milion godina i izmeu nas i njega pored godina lei i strana nesrea koja se sruila na tog napolju, poto je odvojio telo od slasti...

Jedan od najuvenijih itaa snova zvao se, prema predanju, Mokadasa al Safer On je uspeo da se do- mogne najdubljih prodora u tajnu, uspeo je da kroti

ribe u tuim snovima, da otvara u tuim snovienjima vrata, da roni po sanjama dublje no iko pre njega, sve

do Boga, jer na dnu svakog sna lei Bog. A onda mu se desilo da nije vie nikad mogao da ita snove. Dugo je mislio da je dosegao vrhunac i da se dalje ne moe ni ii u toj mistinoj vetini. Onome koji doe do kraja puta put vie i nije potreban, pa mu se i ne daje. Ali, oni oko njega nisu tako mislili. Takvi su jednom poverili stvar princezi Ateh i ona im je tada objasnila sluaj Mokadase al Safera:

Svakoga meseca jednom, na praznik soli, pristalice hazarskog kagana bore se na ivot i smrt po pred- graima sve tri nae prestonice protiv vas, mojih pri- stalica i tienika. Kada padne vee, u asu dok njegove mrtve sahranjujemo u jevrejskim, arapskim ili grkim. a moje u hazarskim grobljima, kagan tiho otvara ba- karna vrata moje lonice nosei sveu iji plamen mi- rie i dre od njegove strasti. Tada, ja ga ne gledam, jer lii na sve druge ljubavnike irom sveta udarene sreom u lice. Nas dvoje provodimo no zajed