Mladi Unia-e protiv rasizma i mr¤nje prema strancima. Saveti.

Mi œinimo ne¥to protiv rasizma!

serb

o-kr

oatis

ch

Skra‘enice:AVIG: Zakon o osiguranju za nezaposlenostBIZ: Centar za izbor zanimanjaBV: Savezni ustavEU: Evropska UnijaGAV: Op¥ti radni ugovorOR: Obligaciono pravoSGB: Savez Sindikata ≠vajcarskeStGB: Kriviœni zakon

Ova Publikacija je izdata na nemaœkom, francuskom, italijanskom, ¥panskom, portugalskom, srpskohrvatskom,albanskom i turskom jeziku. Naruœiti na adresu: Unia Zentralsekretariat, Migrationspolitik, Weltpoststrasse 20, CH-3000 Bern 15, migration@unia.ch, T +41 31 350 21 11,Layout: Simone Rolli, ≠tampa: Printoset Zürich, © Unia, decembra 2005

Sadr¤aj

Predgovor 4U su¥tini niko nije rasista, ili? 6Rasizam: ≠ta to taœno znaœi? 8Savetovanje ¤rtve rasistiœke diskriminacije 14Ja sam ¤rtva rasistiœke diskriminacije: ≠ta mogu uœiniti? 16Diskriminacija kod ¥kolovanja i tra¤enja radnog mesta uœenika u privredi 18Rasizam u Struœnim ¥kolama 20Rasizam na radnom mestu 22Rasizam od strane klijentele 25Rasizam u krugu prijatelja 26Diskriminacija kod plata 27Ja sam svedok 28Zakoni protiv rasistiœke diskriminacije 30Da li se isplati pravni postupak? 36Va¤ne adrese 38Mi se branimo 43

3

4

Kao sekretar/ica Sindikata ili kao sindikalni aktivista mladih pri Sindikatu ti si sigurno ve‘ biosuoœen sa rasizmom i diskriminacijom. Ili te jejedan mlad œovek, œlan sindikalne grupe mladih,radni kolega, prijatelj/ica molio za pomo‘, ili si tisam bio ¤rtva. Pritom si se sigurno pitao: Da li je to zaista bio rasizam? ≠ta mogu protivtoga preduzeti? Kako mogu spreœiti, da se takone¥to ne ponovi? Kome se mogu obratiti? Kako mogu ostvariti moja prava?

Na¤alost, sluœajevi rasizma i diskriminacije su sve œe¥‘i, i u krugovima mladih, U Sindikatima i Grupama mladih. mr¤nja prema strancima sepre‘utno toleri¥e.

Predgovor

4

5

Rasizam i diskriminacija ne bi smele da imajumesta u jednom demokratskom dru¥tvu, jer kr¥eelementarna prava ljudskog dostojanstva. Zbog toga moraju svi, koji se zala¤u za jednodemokratsko dru¥tvo, prepoznati rasizam i diskri-minaciju i boriti se svim raspolo¤ivim sredstvimaza njihovo suzbijanje.

Ova bro¥ura ‘e ti pomo‘i, da prepozna¥ i efikasnosuzbija¥ rasizam i diskriminaciju na radnommestu i u ¥kolskom sistemu. Bro¥ura pru¤a korisne savete i adrese, o tome gde i kako mo¤e¥ dobiti daljnje informacije.

Tvoja Unia

5

6

Skoro niko otvoreno ne priznaje, da jerasista. Kada se nekome ka¤e: «To ¥to tika¤e¥ je rasistiœki» ta osoba ‘e odgovoritida to nije istina. I tada poœinje diskusija otome, ¥ta je zapravo rasistiœki. Obja¥njenjebi bilo: «Mo¤e li se uop¥te izre‘i neka kriti-ka, a da se pritom ne rizikuje, da se budeokarakterisan kao rasista?»

Ovo ne mora biti izgovor. πesto nedostaju saznanjao problemu ili se radi o konfuziji znaœaja same reœipa se brkaju: Rasizam, mr¤nja prema strancima,antisemitizam, nacionalizam itd. Ovde je neopho-dno obja¥njenje.

Niko u su¥tini nije rasista, ali?

7

Jedna ¤ena: «Ja nisam rasista, ali huere Jugos, gell…»

Jedan ¥egrt ¥kolskom drugu Jean A. iz Kameruna: «Crnce ne podnosim. Ti si izuzetak, jer si mojprijatelj!»

Jedan sindikalista: «Ja ni u komsluœaju nisam rasista. Ja naprotivmrzim rasiste. Mi se medjutimmo¤emo pobrinuti, da na¥a radnamesta budu rezervisana za ≠vajcarke i ≠vajcarce».

8

Ko drugu osobu tretira drugaœije, jer imadrugu boju ko¤e ili dolazi iz jedne drugezemlje ili pripada jednoj drugoj verskojzajednici, postupa rasistiœki.

Rasizam: ≠ta to taœno znaœi?

Diskriminacija je delovanje: Diskriminacija je omalova¤avanje jedne osobe zbog boje ko¤e, etniœkog porekla, pola, starosti ili religije.

Rasizam je stav: Rasizam je ommalova¤avanje ljudizbog njihovog porekla ili boje ko¤e, diskriminacija ubilo kojoj formi, poni¤avanje ili jednostavno ignori-sanje.

Rasistiœka diskriminacija postoji, ako neko nemo¤e ostvariti svoja prava zbog boje ko¤e, porekla,jezika ili religije. Za rasistiœku diskriminaciju nijepotrebno posebno rasistiœko ubedjenje, svako jesposoban za to. Pogodjeni su kako strankinje istranci tako i ≠vajcarke i ≠vajcarci.

9

Ksenofobija znaœi «strah od stranog» i œesto se prevodi kao mr¤nja prema strancima.

Antisemitizam: Antisemitiœki postupa onaj, ko diskrimini¥e osobu jevrejskog porekla, ili je potcenjuje, omalova¤ava ili vredja. Antisemitiœki postupaonaj, ko negira postojanje holokausta ili napr.Jevreje u ≠vajcarskoj krivi za politiku vlade Izraela.

Nacionalizam predstavlja jednu politiœku ideologijukoja u centar pa¤nje stavlja odavanje œasti, dobrobi-ti, mo‘i i u ve‘ini sluœajeva nadmo‘nosti sopstvenenacije. Jedan nacionalista predvodi grupu, za kojuima ose‘aj pripadnosti, u odnosu na druge grupe.Nacionalizam se ne mo¤e staviti u isti rang sa rasizmom, ali ga mo¤e prihvatiti.

Lista i definicije u vezi rasizma na‘i ‘e¥ na internetu www.gggfon.ch

Halo, da li je to zaista rasizam?

Nije jednostavno, da se jedan postupak okarakteri¥e rasistiœkim i/ili diskriminira-ju‘im, naroœito tada ne, ako ti je osoba koja se rasistiœki pona¥a bliska.

Ako nisi siguran, da li si zaista suoœen sa rasi-zmom, postavi slede‘e pitanje sa taœke gledi¥ta¤rtve: Da li bi se prema datoj osobi drugaœije postu-palo da je imala drugu boju ko¤e, da je bila drugogporekla, da je imala drugi maternji jezik, da je biladruge religije. Ukolikoje odgovor potvrdan, u pitanjuje jasna diskriminacija.

11

12

Rasistiœka diskriminacija se mo¤e ispoljavati skriveno ili otvoreno.

Otvorena rasistiœka diskriminacija je redja, jer sepoœinioc pla¥i zakonskih posledica. Ova se mo¤elak¥e prepoznati i zakonski kazniti, kao ¥to pokazu-ju slede‘a dva primera.

«Mi ne zapo¥ljavamo one sa maramama», pi¥ejedan razlu‘eni poslodavac, RAV-u Zürich. Uniaje zastupala diskriminisanu ≠vajcarku predsudom. Ona je dobila proces i isplatu od¥tete.

«Za ovo radno mesto uœenika u privredi tra¤imojednu mladu, savesnu i o¥troumnu osobu.Samo ≠vajcarci i EU-gradjani» Jo¥ neukusniji suoglasi u kojima se ka¤e, ko nema nikakve¥anse: «Ne primamo mlade sa Balkana».

13

Skriveni rasizam je te¤e dokazati, jer osoba kojadiskrimini¥e, svoja dela mo¤e dobro sakriti. Upravokod skrivenog rasizma ljudi delom nisu svesni, dase pona¥aju rasistiœki. Ali kod nesvesnog rasizmava¤i: Kakve ose‘aje izaziva rasna diskriminacija kodpogodjenih lica? I koje posledice ona mo¤e imati?

Kako ‘u savetovati ¤rtverasne diskriminacije?

Va¤no je, da osoba svojim reœima mo¤e izra-ziti, ¥ta ose‘a, kako se ose‘a, da li seose‘a povredjenom. Ovu osobu treba ohra-briti da reaguje. Najpre joj treba pomo‘i, danadje jednu osobu od poverenja (koleginice,kolege, prijateljice, prijatelje) koji je mogupodr¤ati. Va¤no je, da se osoba ne ose‘ausamljenom, ako se odluœi na borbu.

14

15

Ne napadati odmah i nepripremljeno:Sa krivcem najpre treba zahtevati razgovor, kako bi se objektivno i bez predrasuda razjasni-lo, koji su bili pravi motivi za to. Trebalo bispreœiti naglo napadanje takvog lica reœima «Ti rasista!»

I‘i korak po korak: Razjasniti situaciju, saslu-¥ati obe strane, nikoga ne osudjivati. Kao ¥to jeva¤no, ozbiljno uzimanje ose‘anja «¤rtve»bez perspektive krivca ne mogu se na‘i re¥enja.Uvek se mora uzeti u obzir i mogu‘nost nepra-vednih optu¤bi.

Nastup protiv stvarnog rasizma uvek se isplati!Ali, kako u ≠vajcarskoj ne postoji za¥tita odotkaza, borba protiv rasistiœkih postupaka mo¤edovesti do toga, da ¤rtve izgube posao, iako subile u pravu. Ovo mora biti jasno odmah napoœetku. Prokontroli¥i dakle veoma pa¤ljivomogu‘e posledice i ostavi ¤rtvi da odluœi o strategiji, svesnu situacije o mogu‘im posledi-cama.

16

Ja sam ¤rtva: ≠ta treba da preduzmem?

Priœaj o tome sa koleginicama i kolegama,prijateljicama i prijateljima, sakupite ideje iizgradite strategije, tematizujte to u va¥em¥kolskom razredu i u va¥em krugu prijatelja.Postoje i razne antirasistiœke grupacije (kaonapr. Unia-Mladi, kao i lista na strani 41 ovebro¥ure), koje vam mogu pomo‘i, da se akti-vno borite protiv rasizma ili da obelodanitesluœajeve rasizma.

Diskriminacija kod ¥kolovanjai tra¤enja radnog mesta uœenika u privredi

Dardan, jedan mlad Kosovo-Albanac dolazikod BIZ-a ii ¤eli informacije i prijavnicu zagimnaziju. Savetnik za izbor profesijeka¤e:»To je samo ne¥to za dobre uœenike!»iako nije video Dardanova svedoœanstva.Dardan se pita: «Da li bi se isto desilo dasam ≠vajcarac?»

18

≠ta uœiniti?Dardan mo¤e pitati savetnika: «Za¥to ste torekli? Da li ste mi¥ljenja, da sam ja lo¥ uœenik,zbog toga ¥to sam stranac?»

Dardan treba u svakom sluœaju da sledi svoj cilji da zahteva informacije o gimnaziji. Osim togaon mo¤e svoj sluœaj da iznese na internetuwww.ncbi.ch ili www.ciao.ch. Na taj naœin seovakvi sluœajevi mogu obelodaniti u javnosti.

Sandra ≠vajcarka i Fatima iz Al¤ira se prija-vljuju za jedno KV radno mesto uœenika uprivredi. One su pohadjale isti razred i uza-jamno se pomagale pri sastavljanju doku-mentacije za konkurs. Njihova dokumentaci-ja izgleda isto. Fatima ima œak malo boljeocene od Sandre. Pa ipak mlada Sandradobija mesto za pohadjanje ¥kole uœenika uprivredi a Fatima œak nije bila pozvana ni narazgovor povodom konkurisanja.

19

≠ta uœiniti?Fatima treba da razgovara sa firmom i da seraspita, koji su razlozi za odbijanje. Te¥ko jedokazati, da je Sandra primljena samo zato jerje ≠vajcarka. Najbolje je, da se Fatima obratiUnia-Pravnom odeljenju, kako bi razjasnila, da lije mogu‘ pravni postupak protiv firme.

Kod diskriminacije u vezi konkurisanja za radnomesto ¥kole uœenika u privredi mo¤e vampomo‘i i Savetovali¥te «Fairness».

Rasizam u Struœnoj ¥koli

José pohadja ¥kolu uœenika u privredi u pre-duze‘u koje se bavi preradom metala.Posao koji radi mora biti vrednovan oce-nom. Njegov kolega i sused na radnommestu Beat gre¥kom uzima rad José-a ipokazuje ga poslovodji. Pritom dobija ocenu6. Beat uvidja svoju gre¥ku i saop¥tava toJosé-u. Kada je José sa istim radom do¥aokod poslovodje, dobio je ocenu 4,5. On ukazuje Poslovodji na to, da je isti radpredhodno ocenio ocenom 6. Poslovodja musaop¥tava, da o odluci ne ¤eli da diskutuje.I posle potvrde istog od strane Beata, poslo-vodja je ostao pri svome.

20

21

≠ta uœiniti?Diskriminacija u ve‘ini sluœajeva ima veze saposedovanjem i neposedovanjem mo‘i. U ovomsluœaju je poslovodja u poziciji mo‘i i (zlo) upo-trebljava je. José mo¤e, uz podr¥ku svog kolegeBeat-a, da se obrati direkciji ¥kole i da detaljnoobjasni situaciju. Va¤no je da sve izreœeno budei potkrepljeno dokumentima. Najbolje je ponetizapisnike, sopstvene zabele¤ke ili pisma o ko-nkretnom sluœaju. Ukoliko poslovodja ostane prisvojoj odluci i Direkcija ¥kole ne preuzme nika-kve mere, José se mo¤e ¤aliti vi¥im ¥kolskiminstitucijama. Ovde treba razmotriti i ¤albu nasudu. Ukoliko je José œlan Unia-e, treba da seobrati Unia - Pravnom odeljenju. Ili se mo¤e obra-titi organizacijama TikK u Nemaœkoj ≠vajcarskoj iACOR u Romanskoj ≠vajcarskoj.

Rasizam na radnom mestu

Miroslav: «U preduze‘u neprestano œujemnegativne stvari o mojim zemljacima. Neka-da probam da se nasmejem, nekada sebika¤em, da su to glupi ljudi, koji rade negati-vne stvari i da svuda postoje dobri i lo¥iljudi. Medjutim, sa vremenom vi¥e ne moguda œujem ove uvrede. Za mene je to stres ija poœinjem da gledam moje kolege kaorasiste. Ja se medjutim ne usudjujem daprotiv toga ne¥to preduzmem, jer me jestrah od izolacije ili od gubitka radnogmesta».

22

23

≠ta preduzeti?Va¤no je, da Miroslav ne dozvoli da ovakve uvre-de na njegov raœun ostanu bez njegove reakcije.On treba sa svojim kolegama da razgovara i daim ka¤e, da ga ovakve uvrede vredjaju. Ukolikoto ne pomogne, mora se obratiti svom ¥efu,Komisiji preduze‘a ili Personalnom odeljenjupreduze‘a.

Ko je neprestano izlo¤en ovakvim rasistiœkimparolama, mo¤e se razboleti. Ako Miroslav u pre-duze‘u ne dobije podr¥ku, treba da se obratisvom Sindikatu. On se mo¤e obratiti i organizaci-jama TikK u Nemaœkoj ≠vajcarskoj odnosnoACOR u Romanskoj ≠vajcarskoj.

Rasizam putem klijentele

Jedan stalni gost ka¤e vlasniku restoranadovoljno jako, da to œuje i crnac Aimé kojiradi kao kelner: «Nadajmo se da tvoj bifteknije tako crn kao tvoj kelner!»

25

≠ta uœiniti?Ovde stalni gost iskori¥‘ava svoju poziciju mo‘i,jer koji vlasnik restorana ¤eli da izgubi jednogdobrog gosta. Aimé medjutim mo¤e zahtevati odposlodavca, da ga za¥titi od rasistiœke diskrimi-nacije gostiju. Aimé mo¤e zamoliti poslodavca,da gostima saop¥ti, da takve izreke vredjaju njegove zaposlene.

Ponekad zaposleni, koji se opiru rasnoj diskrimi-naciji gostiju, reskiraju da dobiju otkaz ili dabudu preme¥teni na drugo radno mesto, gdevi¥e nemaju kontakta sa gostima. Ako se todesi, Aimé se mo¤e obratiti svom Sindikatu koji‘e povesti pravni postupak.

Rasizam u krugu prijatelja

Markus priœa jedan vic o strancima: U je-dnim kolima sede jedan Turœin, jedan Jugo ijedan Crnac. Ko vozi? Policajac!». Na krajuka¤e svom prijatelju Hakim-u «Znam da teovaj vic mo¤da vredja. Ja sam morao da gaispriœam jer je veoma veoma dobar!»

26

≠ta uœiniti?Veoma je va¤no, iskreno i otvoreno re‘i, ko seose‘a povredjenim. Jedan verbalni napad, kao¥to je «Ti rasisto!» jedna agresivna reakcija ilipretnja, sigurno nisu naœin za poblj¥anje situaci-je. Ko medjutim odmah iznese svoja ose‘anja,mo¤e se medju prijateljima o tome objektivnodiskutovati. Naruœi strip Comicband «Ich Rassist?!» na adresu: Stiftung Bildung undEntwiklung (fr. 5.--), laden@globaleducation.ch).

Diskriminacija kod plata

U ≠vajcarskoj se o svojim platama ne razgo-vara. Manuel misli, da on zaradjuje manjeod svojih kolega, samo zato jer je stranac,iako ima istu kvalifikaciju. On medjutim nezna kako da to sazna.

27

≠ta uœiniti?Ukoliko je delatnost obuhva‘ena Op¥tim radnimugovorom, mo¤e se kod Unia-e informisati, kojesu plate dogovorene ORU-om. U protivnompoma¤e raœunar SS≠ www.lohn-sgb.ch. Nanjemu se mo¤e, na osnovu ¥kolske spreme,kvalifikacije, na osnovu mesta u kome radi i naosnovu posla koji obavlja, obraœunati plata udatoj regiji i datom zanimanju. Ako efektivnaplata nije ista sa onom na raœunaru, treba tra¤itirazgovor sa poslodavcem. Kao œlan Sindikatamo¤e¥ se prvo obratiti Tvojoj sekciji.

Ja sam svedok

Ja sam svedok jednog akta rasistiœke diskriminacije, ali nisam direktno ume¥an.Da li treba ne¥to da preduzmem?

28

≠ta uœiniti?Veoma je va¤no, da ne ostanemo ravnodu¥ni,jer je rasizam opasan za na¥e dru¥tvo! I kaosvedok se mora¥ braniti i ohrabriti ¤rtvu, da sesama brani. Ukoliko podr¤i¥ ¤rtvu, ista ‘e imativi¥e hrabrosti da se brani. Takodje je veomava¤no, da se sluœajevi rasizma obelodane u javnosti. Pritom ‘e ti pomo‘i Unia – Mladi kao iantirasistiœke organizacije. Pritisak javnosti jeœesto najbolje sredstvo protiv rasistiœke diskrimi-nacije. Ovo se naziva civilna hrabrost! Gggfonnudi konkretna uputstva za demonstraciju civilne hrabrosti.

30

U Saveznom ustavu u œl. 8 «Ravnopravnost» stoji:

1 Svi ljudi su pred zakonom isti.

2 Niko ne sme biti diskriminisan, napr. zbogporekla, rase, pola, godina starosti, jezika,dru¥tvenog polo¤aja, naœina ¤ivota, verske opredeljenosti, pogleda na svet ili politiœkogubedjenja ili zbog telesnog, du¥evnog ili psihiœkog nedostatka. (…)

Zakoni protiv rasistiœke diskriminacije

31

Konaœno sam te ulovio, Ti rasisto! O tebi ‘e odsada brinuti zakonodvstvo!?!Izvinite, ali ¥vajcarsko zakonodavstvo se voma lo¥ebori protiv rasizma. Mi Sindikati medjutim radimona pobolj¥anju zakonskih propisa, kako se rasizamne bi vi¥e smatrao kavaljerskim prekr¥ajem. Napr.mi zahtevamo uvodjenje œlana antidiskriminacije uORU-e, saradjujemo sa antirasistiœkim organizacija-ma, aktivno se borimo za poo¥travanje kazni zaantirasistiœko pona¥anje, organizujemo akcije iupoznajemo javnost sa sluœajevima rasistiœke diskriminacije.

32

Zakon ti pru¤a izvesne mogu‘nosti za odbranu:

≠ta ka¤e zakon?

Svi su pred zakonom isti, niko ne sme biti diskriminisan.

www.ekr-cfr.ch > Teme > Pravna osnova> Savezni ustav

Ka¤njava se onaj, ko se u javnosti izja¥njavarasistiœki ili ljude rasistiœki diskrimini¥e.

www.ekr-cfr.ch> Teme > Pravna osnova> Antirasizam odredba oka¤njavanju

πlan

BV 8

StGB261Do (tzv.Kazneneodredbeo Anti-rasizmu)

Ali pa¤nja!

Ova ustavna odredbana¤alost nije u zako-nodavstvu doslovno sprovedena:

Tako napr. ne postojiZakon protiv diskrimina-cije. Unia se za to zala¤e.

Veoma je te¥ko, osuditi i najbrutalnije rasiste.Rasistiœka izja¥njavanja u privatnoj sferi nisuka¤njiva. Obrati se zasavet jednoj struœnojosobi (napr. jednom pravniku). Rok za kriviœnuprijavu je kratak!

33

πlan

OR 328

OR 336Odeljak1a

≠ta ka¤e zakon?

Tvoje preduze‘e je du¤noda te za¥titi od rasizma(koji dolazi od klijentele ilikolega).www.gewerkschafts-jugend.ch > Prava uœenika u privredi A–Z > Za¥tita liœnosti

Ako dobije¥ otkaz izrasistiœkih razloga, otkazje zloupotrebljavaju‘i.

www.alk.unia.ch > Nezaposlen: ≠ta uœiniti? > Otkazwww.unia.ch > Rad &Pravo > Pozadina Prava> Za¥tita od otkaza

Ali pa¤nja!

Te¥ko je, prisiliti jednogposlodavca na ne¥to.Pokreni postupak samoonda, ako si siguran danije «opasno» po tebe.Pa¤nja na efekt suprotnogdelovanja! (uporedi sa«AVIG 16»)

U principu se otkaz nemo¤e poni¥titi, ali ti ima¥pravo na od¥tetu odnajvi¥e 3 do 6 meseœnihplata. Pa¤nja: Potrebni su dokazi!

34

≠ta ka¤e zakon?

Ukoliko si ¤rtva rasizma iako tvoj poslodavac nepobolj¥a situaciju, mo¤e¥dati otkaz.

Ukoliko si ¤rtva rasizmana radnom mestu, toradno mesto nije vi¥e prihvatljivo. Ako zbog togada¥ otkaz Osiguranje zanezaposlenost (ALV) tizbog toga ne mo¤esmanjiti davanja.

www.alk.unia.ch > Gesetze > AVIG

πlan

OR 337

AVIG 16Odeljak 2

Ali pa¤nja!

Ti mora¥, dokazati Osigu-ranju za nezaposlenost,da si imao dobar razlog za davanje otkaza. Najbolji dokaz je lekarskouverenje ili Pisma koja sislao.

Ti mora¥ zahtevati od tvog poslodavca, daspreœi rasizam. Samo akoon ne preduzme ni¥ta ilinedovoljno, mo¤e¥ datiotkaz bez rizika gubitkadnevnica Osiguranja zanezaposlenost (ALV).

Da li se isplati sudski proces?

Prvo se mora postatiti pitanje posledicaefekta suprotnog delovanja: Koje su posle-dice jednog sudskog procesa? Da li samspreman da ih preuzmem na sebe?

Jedan sudski proces uvek ko¥ta vremena i novaca i ¥anse za uspeh uglavnom zavise od sluœaja ipostoje‘ih dokaza.: I onda kada si 100 procentnouveren da ima¥ pravo, sudija mo¤e biti drugogmi¥ljenja. Zbog toga sudske procese po mogu‘stvutreba izbegavati: Jedan proces dolazi u obzir samoonda, ako su sva druga sredstva (posredovanje,diskusija, nagodba) zakazala!

Ako sluœaj i dokazi nisu jasni ne treba voditi sudski proces. Jedan rasista, koji se od stranesuda proglasi nevinim, ose‘a‘e se jo¥ jaœim.

36

Ukoliko su sluœaj i dokazni materijal jasni, isplati se odlazak na sud! Antisemitizam-odredba je nepre-stano pod pritiskom rasista, koji ¤ele da je ukinu.Uspe¥nim sudskim procesima se ona mo¤e branitii staviti na znanje javnosti i politici, da je jednaovakva norma neophodna.

Obezbedjenje dokaza: U principu ti mora¥ dokazati,da jedan rasista postupa ili je postupao rasistiœki.Zato ti je potreban dobar dokazni materijal: Dopisi-vanje, ¥tampani E-mail, pouzdani iskazi svedoka.Skupljaj sve to! Obrati pa¤nju: Ako je jedini dokaztvoja izjava, ¥anse za uspeh su veoma male.

37

38

Va¤ne adrese

Struœna savetovali¥ta za antirasizamTikK – Radna grupa intelektualni sukobi, T 044 291 65 75, www.tikk.chACOR – Romanska organizacija za borbu protivrasizma/SOS RasizamBesplatan T 0800 55 44 43, Lausanne: T 021 311 80 57, Fribourg: T 026 424 21 25,www.sos-racisme.chZajedno protiv rasizma i nasiljaT 031 333 33 40, www.gggfon.chKonfliktophon – Savetovali¥te kod sukoba izmedju doma‘ina i migranata kao i za ¤rtve rasistiœke diskriminacije. T 044 242 42 29, www.konfliktophon.chBaBeRas – Savetovali¥te protiv rasizma prihvatili¥te Baselland, Oberfeldstrasse 11°, CH-4133 PrattelnIntegres – Savetovali¥te za integraciju regijeSchaffhausen, T 052 630 06 40, markus.pluess@sah-sh.ch

38

39

Sindikat Unia: www.unia.ch/jugend

CaBi – Prihvatili¥te protiv rasizma, Klub kafeterija-biblioteka/CaBi sastajali¥te antirasizam, Linsebühlstrasse 47, CH-9000 St. Gallen, www.cabi-sg.ch

Lista svih Savetovali¥ta Saœinjenu na osnovu kantona i jezika:www.edi.admin.ch/ara

Lista delegata za integracijuDelegati za integraciju takodje nude delom savetovanja kod rasistiœke diskriminacije.www.eka.cfe.ch/d/adressen.asp

Diskriminacija u ¥koli uœenika u privrediNCBI Fairness – Pomo‘ kod diskriminacije u ¥koli uœenika u privredi, T 044 432 47 63, fairness@ncbi.ch, www.ncbi.ch

39

40

Antirasistiœki projekti od i za ¥kolewww.projetscontreleracisme.ch, www.projektegegenrassismus.ch,T 031 389 20 24

Za izbeglicePomo‘ za izbeglice ≠vajcarska, Bern: T 031 370 75 75, Lausanne: T 021 320 56 41,Lugano: T 091 923 17 76 www.sfh-osar.ch

≠kolsko usavr¥avanjeMovendo – Kursevi protiv rasizmaKursevi za sindikalne aktiviste i kursevi zazaposlene u sindikatu, T 031 370 00 70,www.movendo.chZadu¤bina Vaspitanje i tolerancija ZürichT 044 349 49 66, www.set-toleranz.chZadu¤bina obrazovanje i razvoj BernT 031 389 20 21, www.globaleducation.ch

41

Ωelim da se anga¤ujem protiv rasizma! Antirasistiœka udru¤enja i grupeSindikat Uniawww.unia.ch/jugend > gegen RassismusSolidarnost bez granica – T 031 311 07 70,sekretariat@sosf.ch, www.sosf.chLICRA – T 022 312 08 12, www.licra.chZadu¤bina protiv rasizma i antisemitizmaT 044 218 50 30, www.gra.chKlartext – Kultura mladih protiv rasizma(Projekti za mlade): T 033 221 73 00, welcome@klartext-online.chAugenauf – Basel: T 061 681 55 22, Bern: T 031 332 02 35, Zürich: T 044 241 11 77, www.augenauf.chAntifa – info@antifa.ch www.antifa.chinfo@buendnis-gegen-rechts.ch www.buendnis-gegen-rechts.ch

Savetovali¥te za specijaliste i povezivanje prihvatili¥taMERS – T 031 302 01 61, www.humanrights.ch

Mi se branimo!

Politka protiv stranaca i izbeglica grajdanskih partijapotpiruje mr¤nju prema strancima i rasizam.

U javnosti nastaje op¥ti ose‘aj, da su strancipotencijalni kriminalci i la¤ne izbeglice. Na taj naœinse pothranjuje rasizam, nacionalizam i fa¥izam.Rasizam koji je bio skriven za stolom u birtiji posta-je tema koja se u javnosti toleri¥e.

Protiv toga se moramo boirti. Rasizam se ne mo¤e uklopiti u na¥e demokratsko,otvoreno i tolerantno dru¥tvo. Ko prepoznarasizam, ko to javno ka¤e, ko se protivnjega bori i odstranjuje ga, daje va¤an dopri-nos za oœuvanje i razvoj na¥e demokratije.

43

Izdanje Sindikata Unia, Odeljenja za migraciju i mlade, potpomognuto fotografijama Fonda projekta protiv rasizma i za prava œoveka i Slu¤beza pitanja mladih pri Saveznom zavodu za socijalnaosiguranja. Zahvaljujemo se ÖGJ na fotografijama ukampanji «wirgegenvorurteile.at».