Embed Size (px)
Citation preview
Nikola Perić
Metodologija upravljanja IKT projektima
Matematički fakultet
Beograd, april 2016.
Nikola Perić, MSc CSICT Project Manager
• 10 years of International Project Managementexperience
• Executive IT Consultant, Agile Coach, Developer
• Oracle Business Consultant
• Speaker at Seminars, Conferences & Congresses
• Research interests:
Cryptology, Internet of Things, Internet of Everything, E-business, Business Intelligence,
Data Warehousing & Mining
KHAOTICEN d.o.o.
• an Optima Group Company
• a technology risk and information security company
• more research-development departments in Serbia
• presence on the USA, Russia, Europe, Middle East, Africa, …
KHAOTICEN d.o.o.
Expertise:
• Software & Web Applications Development
• Information security & Technology risk
(Cryptography, Cryptanalysis, Biometrics, etc)
• Network Penetration Testing
(External & Internal Corporate, Virtual and Cloud, Wireless, VoIP)
• Application-based Penetration Testing
(Desktop, Web, Mobile, Database, Source Code)
• Forensic Testing
CILJ:
1. pitanje - Koliko je uspelih softverskih projekata?
odgovor: Do 1/3 uspelih softverskih projekata.
CILJ:
1. pitanje - Koliko je uspelih softverskih projekata?
odgovor: Do 1/3 uspelih softverskih projekata.
2. pitanje - Koji su razlozi propadanja softverskih projekata?
odgovor: Razloga je mnogo!
CILJ:
1. pitanje - Koliko je uspelih softverskih projekata?
odgovor: Do 1/3 uspelih softverskih projekata.
2. pitanje - Koji su razlozi propadanja softverskih projekata?
odgovor: Razloga je mnogo!
3. pitanje - Kako se može osigurati duži životni vek softvera?
odgovor: Primenom adekvatne metodologije
upravljanja IKT projektima.
Statistika Održivost
•KPMG Consalting grupa
•OASIG
•The Standish Group –The CHAOS Report
manje od 30% uspelih projekata
40% delimično uspelih
više od 30% neuspelih
Statistika Uzroci neuspeha Održivost
•KPMG Consalting grupa
•OASIG
•The Standish Group –The CHAOS Report
Nejasni zahtevi klijenataNekontrolisanje promenaPromenjivost vremenskog planaLoše tehnike i alatPromenljivost budžetaLoša komunikacijaNekontrolisanje rizikaNeodgovarajuće testiranjeLoš kvalitetNerealna očekivanja, ...
manje od 30% uspelih projekata
40% delimično uspelih
više od 30% neuspelih
stablo (ne)razumevanja
Statistika Uzroci neuspeha Održivost
•KPMG Consalting grupa
•OASIG
•The Standish Group –The CHAOS Report
Nejasni zahtevi klijenataNekontrolisanje promenaPromenjivost vremenskog planaLoše tehnike i alatPromenljivost budžetaLoša komunikacijaNekontrolisanje rizikaNeodgovarajuće testiranjeLoš kvalitetNerealna očekivanja, ...
•Koliko uspešno je moguće upravljati projektom?
•Koliko brzo se dostiže zrelost u upravljanju projektom?
•U kojoj meri je moguće iskoristiti primere dobre prakse kako bi se što pre osetila korist upravljanja projektima?
manje od 30% uspelih projekata
40% delimično uspelih
više od 30% neuspelih
stablo (ne)razumevanjaUspešno realizovan projekat
Uspešan projekat
STABLO (NE)RAZUMEVANJA
Metodologija je …
• formalizovani proces ili skup iskustava zarealizovanje softvera,
• skup pravila koje razvojni tim prati,
• skup konvencija koje je organizacija odlučila da prati (tzv. „pravila igre”),
• sistematičan pristup za organizovanje i realizaciju IKT projekata.
Metodologija upravljanja IKT projektima je …
Veština,
Nauka i
Umetnost.
Program
Upravljanje programom
Projekat
Upravljanje projektom
Projektni portfolio
Upravljanje portfoliom
Studija izvodljivosti
projekta
Metodologija upravljanja IT
projektima
Životni ciklus
projekta
Projektni tim
Vođa (rukovodilac)
projekta
Plan projekta
Metodologija upravljanja IT projektima
izvori: Američki međunarodni institut za upravljanje projektima – PMIInternacionalna asocijacija za upravljanje projektima – IPMAAsocijacija za upravljanje projektima - APM
TROŠKOVI
RESURSI VREME
Metodologija upravljanja IT projektima
TROUGAO OGRANIČENJA
Metrika uspešnosti projekta?
Pretpostavke, rizici ili
prepreke koje mogu uticati na uspešnost
projekta?
O kom problemu
se radi?
Koji je
cilj projekta?
Koji se
zadaci moraju obaviti?
Metodologija upravljanja IT projektima
Za dobro i uspešno planiranje potrebno je odgovoriti na pet ključnih pitanja:
Osnovne funkcionalne oblasti metodologije upravljanja IT projektima
ISHIKAWA dijagrami
(Kaora Ishikawa, 1943.)
GANT dijagrami
(gantogrami)
PBS dijagrami
(faze projekta)
Tehnike u upravljanju
projektima
CPM dijagrami(metoda
kritičkog puta)
WBSdijagrami
(projektni zadaci)
RACI matrica (matrica
odgovornosti, WBS+OBS)
PERT dijagrami (tehnika
evaluacije i revizije projekta)
OBSdijagrami
(kopetencije)
Metodologija upravljanja IT projektima
Konus neizvesnosti
(Barry Boehm, 1981.)
GANT dijagram
CPM dijagram
PERT dijagram
Ishikawa (”riblja kost”) dijagram
Metodologije upravljanja IKT projektima koje se najčešće koriste:
• Waterfall model (tzv. „Vodopad“)
• Waterfall model sa prototipom
• Metodologija za paralelni razvoj
• V model
• Inkrementalni model
• Spiralni model
Metodologije upravljanja IKT projektima koje se najčešće koriste:
• Rapid Application Development (RAD)
• Rational Unified Process (RUP)
• MS Solutions Framework
• Oracle Unified Method (OUM)
• Extreme Programming (XP)
• Scrum
• PRINCE2
Koraci u tradicionalnom upravljanju projektima
Waterfall
Spiralni model
Rational Unified Process (RUP)
Agilno upravljanje projektima
Agilno upravljanje projektima temelji se na tradicionalnom pristupu i njegovih pet faza, ali su te faze modifikovane kako bi bile prikladnije za primenu u praksi:
planiranje (eng. Envision) – odrediti viziju projekta i projektnu organizaciju (umesto inicijalne faze, da se naglasi važnost vizije);
nagađanje (eng. Speculate) – razviti model koji je određen karakteristikama, funkcionalnošću, vremenskim odrednicama, planom iteracija za ostvarivanje vizije (umesto planiranja, da se naglasi nesigurnost jer je plan povezan sa određenošću);
istraživanje (eng. Explore) – isporučivati testirane delove u kratkim periodima i stalno tražiti načine za smanjenje rizika i nesigurnosti unutar projekta (umesto upravljanja, jer je istraživanje iterativno, odnosno nelinearno);
prilagođavanje (eng. Adapt) – pregledati isporučene rezultate, trenutnu situaciju i ponašanje projektnog tima i sve što je potrebno prilagoditi na adekvatan način;
zatvaranje (eng. Close) – završiti projekat i naglasiti ključne stvari koje su naučene u toku samog rada na projektu.
Ekstremno upravljanje projektima
Ekstremno upravljanje projektima (eng. Extreme Project Management) je nastalo na temeljima ekstremnog programiranja. Životni ciklus projekta se sastoji od pet faza, kojima je malo promenjen naziv:
istraživanje,
planiranje,
iteracije do završnog međuproizvoda,
pretvaranje u proizvod,
održavanje i smrt.
Ekstremno programiranje
VREDNOSTI EKSTREMNOG PROGRAMIRANJA
KOMUNIKACIJA JEDNOSTAVNOST
POVRATNA SPREGA HRABROST POŠTOVANJE
Vrednosti ekstremnog programiranja
Ekstremno programiranje
PRINCIPI EKSTREMNOG PROGRAMIRANJA
BRZA
POVRATNA
SPREGA
PRETPOSTAVLJENA
JEDNOSTAVNOST
POSTEPENE
PROMENE
PRIHVATANJE
PROMENA
KVALITETAN
RAD
Principi ekstremnog programiranja
Ekstremno programiranje
OBAVEZNE PRAKSE EKSTREMNOG PROGRAMIRANJA
PROGRAMI-RANJE U PARU
PLANIRANJE
IGRE
RAZVOJ
VOĐEN
TESTOVIMA
CELOKUPNOST
TIMA
STALNA
INTEGRACIJA
STANDARDI
U KODIRANJU
MALE
VERZIJE
KOLEKTIVNO VLASNIŠTVO NAD KODOM
JEDNOSTAVAN
DIZAJN
METAFORA
U SISTEMU
ODRŽIVI KORAK
POBOLJŠANJE
DIZAJNA(REFAKTORISANJE)
Obavezne prakse ekstremnog programiranja
Ekstremno programiranje
Ekstremno programiranje
AKTIVNOSTI EKSTREMNOG PROGRAMIRANJA
KODIRANJE TESTIRANJE
SLUŠANJE DIZAJN
Aktivnosti ekstremnog programiranja
Ekstremno programiranje
Korišćenjem XP-a:
vreme razvoja softvera je znatno kraće, orjentisanost ka ljudima, pre nego ka procesima,
komunikacija licem u lice, pre nego obimna dokumentacija,želje klijenata su pravilno implementirane,
promene se lakše dodaju u projekat, uvek postoji funkcionalna verzija,
greške su znatno smanjenje tokom programiranja, odsustvo prekovremenog rada,
prvo se testira, pa se onda kodiratestovi za svaki deo programa,
cilj je postići grub, ali upotrebljiv sistem na početku, pa ga tek onda poboljšavati, ...
Industrijsko ekstremno programiranje
(proširenje primene ekstremnog programiranja)
Scrum
Svaki projekat je jedinstven i „priča za sebe“.
Moguće je da ni jedan od postojećih pristupa metodologije upravljanja IT projektima neće zadovoljiti baš sve projekte.
Umešno kombinovanje sistemskog i situacionog pristupa je nešto što se nameće kao opšte prihvatljiv kompromis pri razvoju metodologije upravljanja projektima unutar specifičnih organizacionih sistema.
Još jedno od mogućih rešenja je stvaranje generičke metodologije, koja bi se oslanjala na postojeće pristupe upravljanja, a koju bi bilo moguće oblikovati prema datom projektu, čak i prilagoditi u toku samog projekta.
Vrlo važan korak u tom oblikovanju predstavlja učenje na iskustvima završenih projekata.
Zaključak
Ključ za definisanje uspeha jeste da se unapred definišu kriterijumi uspeha IKT projekta, poput:
budžet projekta, trajanje projekta, iskorišćenost resursa, nivo kvaliteta, brzina povratka investicija, stepen inovativnosti, uticaj na tržište, zadovoljan klijent, ....
Dobro i pravovremeno planiranje realizacije IKT projekta je 60-70% uspešno urađenog posla!!!
Metodologije upravljanja IKT projektima su realnost, to svakako radi, i postoje da bi se koristile i bile od koristi.
Zaključak
