Metodologija Rada

7/30/2019 Metodologija Rada

1/69

Akademik dr Slavko Karavidi, redovni profesor

ivotni smisao i etikeobaveze svihrazumnih ljudi i

inteligentnih bia je stalno i izraavanjei otkrivanje novih naunih saznanja i istima

A. Antajn (1879-1955)

1

MASTER STUDIJE

METODOLOGIJANAUNIH

ISTRAIVANJA


2/69

Ciljevi metoolokih stuija na razliitim stepenimaobrazovanja

Vrsta cilja Osnovne studije Master i doktorskestudije

Cilj u uem smislu Kritiko korienje izvoraPraktino prikupljanjenaunih injenica(zasnovano na pouzdanim

metodima i tehnikama)

Tumaenje nalaza

Stavljanje znanja, starih i

novih informacija u

Teorijski,

Vremenski (istorijski) i

Prostorni kontekst

Nauna sinteza: iskustveneinjenice i teorijska znanja

sagledana iz drugaijihuglova, u novim

kontekstima

2


3/69

Ciljevi metoolokih stuija na razliitim stepenimaobrazovanja

Vrsta cilja Osnovne studije Master i doktorske

studije

Nain korienjametodolokog i

teorijskog znanja

Prevashodno tehnikaupotreba znanja

Prevashodno nauna upotrebaznanja:

Teorisjko miljenje

Pisanje naunih radova (knjiga,tekstova)

Naune rasprave

Obrazovni profil Strunjak: opisuje i

stvara svet oko sebe

Intelektualac: analizira /

objanjava / predvia;Stvara intelektualni svet

Intelektualne alatke koje

prua nastava

metodologije

Alatke za praktianistraivaki rad

Kritinost prema izvorima idometima istraivakih metoda,sposobnost za teorijsko miljenje

3


4/69


5/69

NAUKA JE:

PROIZVOD OVEKOVE MISAONE AKTIVNOSTI VEZANE ZASTVARNOST,

OBJEKTIVAN, LOGIAN, PRECIZAN, PROVERLJIV,SISTEMATIAN METOD PRIKUPLJANJA, OPISIVANJA,KLASIFIKOVANJA, DEFINISANJA, MERENJA,

EKSPERIMENTISANJA, UOPTAVANJA, OBJANJAVANJA,

PREDVIANJA, KONTROLISANJA I VREDNOVANJAISKUSTVENIH INJENICA,NAUNI REZULTATI PREDSTAVLJAJU SPOJ, SINTEZUINJENICA CRPENIH IZ STARIH POZNATIH I NOVIHNEPOZNATIH INJENICA.


6/69

ISTORIJA NUKE Razvoju nauke u Evropi doprinelo je i otvaranje

univerziteta.

Prvi univerziteti otvoreni u HII veku u Bolonji, Parizu,

Oksfordu, Monpeljeu. U HIIIveku osniva se jo 17 unoverziteta, u HIV veku

23, HV 33, tako da je na kraju HV veka Evropa ukupnoimala 77 univerziteta, od kojih se veina odrala do

danas. Danas u svetu ima preko 600 univerziteta.

6


7/69

U Mesoptamij su se prvi pisanidokumenti pojavil 3500 godin p.n.e.

Najnovija istraivanja ukazuj da jeVinansko pismo nastalo 5000 godina p.n.e.i da je on bilo alfabetsko, za razliku odsumerskog pisma najstarijeg do dans

poznatog slikovnog pisma.

7

ISTORJA NUKE


8/69

PROBLEMI RAZVOJA NAUKE U

SRVIJI NAUKA VREDI ONOLIKO KOLIKO MOE DONETI

KORISTI!

Problemi nauke su nerazdvojno povezani sa materijalnim

stanjem drave. Sve vie se osea antagonizam izmeu materijalnih dobara i

duhovnog stvaralatva, a i zaboravlja univerzalnost ioptost stvaralatva.

Naune istine se sve vie komercijalizuju, i kadkad lanoprodaju.

Danas kada je novac postao najuniverzijalniji jezik,rezultati nauke i umetnosti se zloupotrebljavaju.


9/69

PROBLEMI RAZVOJA NAUKE U

SRVIJI

Od ukpnog broja nunih radnika i straiva preko

50% su na univerziteima, odnso na fkulteima,preko 40% u naunim nstiutima i veomaznemaruji broj u razvojnim jedincam prived.

U svetu se zastupljenost istraiva u privedi kre

od 40% do 70%.


10/6910

Determinante nauke Svaka nauka definie se svojim predmetom,

metodom i jezikom

Predmet nauke, u najoptijem smislu, jesteobjektivna stvarnost, tj. celokupnost pojava,

procesa i odnosa koji ine tu stvarnost. Pod metodom se podrazumeva dijalektiko

jedinstvo logikihnaela i pravila, teorijskihsaznanja o stvarnosti i praktinih radnji itehnikih sredstava koja se primenjuju uistraivakoj delatnosti.

Jezik - to su pojmovi odnosno kategorijalni

sistem.


11/69

Najgrublja podela naukevri se na priodno matematike i drutveno humanistike nauke.

U priodno matematike nauke spadju:matematika, astronmija, fizka, hemija, biolgija,geolgija i geografija.

U humanistiko drutven nauke spadju:

teolgija, istorija, psiholgija, logika, arheolgija,filozfija, pravo, sociolgija, ekonmija, pedagoija.

NAUKA I UMETNOST KAO OSTIGNUDA UMNOGSTVARALATVA I OPRINOSA MATERIJALNOM UHOVNOM

NAPRETKU OVEANSTVA


12/69

Umetnost se deli u dve glavne grupe premanainu saznavnja i manifestovanja:

plastine (prostorne)arhitektura, vajrstvo,

slikarstvo i kinematografija, i glasovnemuzika i knjievnost. (govrnitvo,

pevanje, recitovanje, gluma i granje).

Takoe postoje i primenjen umetnosti: duborez,keramika, draguljarstvo, ilmarstvo itd.

UMETNOST


13/69

PRIKUPLJAJU INJENICE (PODATKE)

OPISUJU IH

KLASIFIKUJU IH

DEFINIU MERE

EKSPERIMENTIUUOPTAVAJU

OBJANJAVAJU

PREDVIAJUKONTROLIU

VREDNUJU

TANAUNICI RADE U NAUCI?

kriterijum

funkcionalno
http://g/definicija.ppthttp://g/definicija.ppt


14/69

LJUI KOJI SU OBELEILI NAUKU IUMETNOST

Najvei uspesi u oblasti nauke i umetnosti su poredunutranjih osobina i rezultat izuzetnog rada i truda,marljivosti i odricanja.

Ajntajnje esto navodio formulu za uspeh a = h u + z (u

kojoj je a uspeh, h rad, u zabava, a z utanje). Pukin je pisao sedam puta Evgenija Onjegina i bezbroj

puta ga prepisivao.

Bifon je rekao: ''Genije to je strpljenje''.

Nikola Teslaje najvernije odslikao uspeh genijalnihosoba:'' Talenat je isto to i volja, a genije isto to i rad, zatosvaki ovek moe da postane genije, ako voljom i radomnadmauje drugi svet''.

14


15/69

NAUNI STEPEN I NAUNOZVANJE

Nauni stepen je: magistar nauka i doktornauka.

Nauna zvanja su:nauni saradnik,asistent, docent, vanredni profesor i redovniprofesor.

Za odreen doprinos u nauci dodeljuje sezvanje poasnog doktora nauka.


16/69

NAUNI SKUPOVI: SEMINARI, SIMPOZIJUMI,KONFERENCIJE I KONGRESI

Seminari su (krai) nauni skupovi posveenispecifinoj problematici.

Simpozijumi su nauni skupovi posveeni uimproblemima(nauni rezultati o kojima se vodi diskusija).

Naune konferencije tretiraju probleme irih naunihpodruja i rade paralelno u nekoliko sekcija (premaspecifinosti naune problematike).

Nauni kongresi su posveeni odreenoj grupi

naunih problema (naunih radnika iz celog sveta)izsrodnih disciplina ili jednoj naunoj oblasti.


17/69

METODOLOGIJAPRAVILO ZA DOBR

VOENJ LJUDSKOG UMA ISTRAIVNJU ISTNE JMETODLGIJA

REN DEKART (1596-1690)

(RASPVA O METODAM)

17


18/69

metod (gr.- metodos; la. metodus)

istravnje, isptvanje, put i nanisptvanj

logs(r. logos; at. logica)

slov, pjam,re, znnj, uk

}PREDMET METODOLOGIJEje nauni metod u svim

njegovim aspektima:logikim,tehnikim,organizacijskim, i

strategijskim.


19/69

Metodologija je nauka o nainima i putevima istinitogsaznavanja sveta, materijalnog, drutvenog i duhovnog.Osnovni cilj ove nauke je:

a. da se shvati sutinanaunog znanja i da se naue osnovniprincipi u njegovom sticanju i kritikom preispitivanju.

b. da nas naui kojim sredstvima i postupcima treba da sesluimo da bismo doli do to istinitije spoznaje predmetaistraivanja.

c. da posmatramo samo miljenje, kako tue, tako i naevlastito, i da o njemu kritiki sudimo.

d. kojim principima se vodi; koje procedure koristi; kojimtehnikama se slui; koliko je dosledno, logiki ispravno iistinito?

19

METODOLOGIJA


20/69

OSNOVI KVALITATIVNE METODOLOGIJE

Kvantitativnametodologija se usredsreuje nastatistiko opisivanje pojava, a to znai ukoliinama (kvantitetima) odnosno procentima,kao i na merenje intenziteta nekih svojstava,

povezanosti meu pojavama i sl.Kvalitativna metodologija se vie bavi

opirnim verbalnim i slikovnim opisom pojava, alinastoji dataj opis bude sa vie pojedinosti i dapredstavlja dublji uvid u istraivani predmet.

20


21/69

RUTVENAPOJAVA, OGAAJ I PROCES Drutvena pojavaje sve ono to nastaje u

odnosima ljudi i njihovih zajednica i ijiznaajnadilazi interes i delokrug delovanja i uticajapojedinaca (materijalne, kulturne, politike,drutvene vrednosti, pojedini postupci i dogaaji,pojava je i samo drutvo).

Dogaaj je jedan zaokruen skup deavanjakoji ima svoj poetak, tok i zavretak, odnosnoishod. On je, dakle, vremenski ogranien, estokratkotrajan.

Procesje sloen skup deavanja koja imajujedan zajedniki razvojni pravac. Procesi su popravilu dugotrajni i njihovo vreme se merigodinama, nekad i decenijama i vekovima.

21


22/69

ta je metod? U najoptijem smislu mogao bi se odrediti kao

nain (model organizacije) na koji tragamo zaistinom ili istinitijim znanjem, zasnovan na

logikim principima i pravilima. Sled postupaka od posmatranja predmeta i

izuavanja rezultata drugih naunih i istraivakihpoduhvata (sekundarnih izvora) do testiranja

valjanosti sopstvenih predpostavki.

22


23/69

ta je metod?

Metod kao nain prepoznavanja, registrovanja,prikupljanja i obrade podataka polazi od:

1. postojeih teorijskih i iskustvenih saznanja i naosnovu toga identifikauje probleme i praznine upostojeem znanju;

2. nauno zasnovane predpostavke o predmetu

istraivanja - hipoteze;3. fonda znanja o predmetu istraivanja s ciljem

uveanja istog .

23


24/69

Komponente metoda

Teorijapodrazumeva polazite u

istraivanju, tj. odreno auno predznanje o pjavikoju istraujemo.

Logika je filozfska discplina kojaomguje logik redosled postupak i radnji u

dolasku do naunog bjanjea.Logike mtode su: indukcija, deukcija,

naliza, sinteza i dr.

24


25/69

TA JE TO PREDMET ISTRAIVANJA?

Predmet istraivanjaje svaki element stvarnosti

(realne ili imaginarne) koji je od nekog interesa zanas, koji identifikujemo, opaamo i saznajemo.Predmet istraivanja ima neki nauniznaaj i saznajese primenom naunih metoda, postupaka iprocedura.

Posredno saznavanje se ostvaruje oslanjanjem naneke spoljne pokazatelje koji se u nauci nazivaju

indikatori.Podaci su indikatori koji su opaeni(registrovani)

na odgovarajuinainzabeleenikao materijal zakasnija istraivanja i analize.

25


26/69

TA SE SVE MOEISTRAIVATI?

Pojavna strana predmeta: indikatori

Stavovi Iskazi (pisani i usmeni); postupci; Podaci osvojstvima prirodnog i drutvenog okruenja

Oseanja

Verovanja

Iskazi; Gestovi; Mimika; Pokreti; materijalni

predmeti; Podaci o svojstvima prirodnog i

drutvenog okruenja

Ponaanje Postupci pojedinaca i grupa; Iskazi; Podaci osvojstvima prirodnog i drutvenog okruenja

Informacije

informisanost

Demografija; imovinsko stanje...Iskazi i postupci iz kojih se vidi koliina tanihpodataka o neemu

Mediji (publika) Iskazi; ponaanje

Mediji (sadraj) Pisani sadraj; slikovni sadraj; audio-vizuelnisadraji filmski zapisi

26


27/69

Vrste indikatora / podataka prema

predmetu

Metodi i postupci za

prikupljanje podataka

Iskazi (pisani i usmeni); Intervju/Razgovor; Dubinski intervju Upitnik;Fokus grupe

Postupci pojedinaca i grupa Posmatranje; Anketa, Intervju; Fokus grupe;Analiza sadraja

Podaci o svojstvima prirordnog i drutvenog okruenja Statistiki popisi; druga statistika merenja

(potroaka korpa, indeks cena na malo

itd)

Gestovi; Mimika; Pokreti; PosmatranjePonaanje medijske publike (gledanje TV, itanje novina,

sluanje radija, prisustvo na internetu)

Intervju; Medijski paneli; Fokus grupe

Pisani sadraj (tekst); slikovni sadraj (fotografije, plakati,

crtei); audio-vizuelni sadraji filmski zapisiAnaliza sadraja

Dokumenti (pisani, zvuni i audio-vizuelni zapisi); Analiza sadraja

Razne vrste artefakata: religiozni simboli, obredni

predmeti, razni oblici orua koja se koriste tokom

nekog dogaaja, umetnika dela

Posmatranje

Lino iskustvo: ulni utisci (slike, oseti), predstave,

pojmovi, stavovi, oseanja, snovi Grupne diskusije 27


28/69

PROJEKTOVANJE ISTRAIVANJA

sastoji se od sledeih delova:1. Odreenje i opis problema istraivanje;

2. Odreivanje ciljeva istraivanja;3. Razradu predmeta istraivanja;

4. Postavljanje hipoteza;

5. Izbor metoda, odreivanje naina prikupljanja podataka,njihove obrade i

6. Izrada strukture izvetaja.

28


29/69

1. ODREENJE PROBLEMA I OPIS

PROBLEMA Prostorno-vremenski obuhvat; Populacijski obuhvat; Pojmovno odreenje.

Osnovna ideja -opti pristup problemu. Razmatranje literature - izlaganje osnovnih nalaza

drugih istraivaa.

Odreivanje znaaja - nauniznaaj istraivanja. Drutveni znaaj - razumevanje fenomena drutvenihvrednosti i drutvene svesti.

29


30/69

2. OPIS CILJEVA ISTRAIVANJA

Iz problema istraivanj direktno slediodreivanje i opis ciljeva istraivanj.

1. Opis predmta istraivanj:

a) iscrpno ralnjavnje predmta istraivanj ib) precizno abrjanje svega to e istraivanjem bit

obuhvaeno.

2. Objanje problema;

3. Razumevanje problema / pojave;4. Predvianje.

30


31/69

3. POSTAVLJANJE HIPOTEZE

Pod hipotezama se podrazumevaju nauno zasnovanepretpostavkeo jo nepoznatim svojstvima predmetaistraivanja. Te pretpostavke se kroz dalji istraivaki rad

proveravaju i potom, zavisno od rezultata, usvajaju,delimino usvajaju, ili odbacuju.

Hipoteze ine stvaralaku stranu istraivanja i one suneka vrsta sonde kojom ispitujemo rezultat ideja do kojih

istraivai dolaze neposredno se bavei iskustveniminjenicama, ili jednostavno na osnovu vlastite intuicije.

31


32/69

HIPOTEZA I INDIKATORI

Operacionalizacija predmetaistraivanja podrazumeva da se za svaku

hipotezu odreuju indikatori, tj. vrstapodataka do kojih se istraivanjem moedoi, a koji su takvog kvaliteta da mogu dapotvrde ili opovrgnu hipotezu.

Indikatori mogu biti teorijsko-logiki iempirijski.

32


33/69

METODI TESTIRANJA I PROVERE HIPOTEZA

a)Teorijko-logikom analizom hipoteze se ispituju ipotvruju ili odbacuju najee istraivanjem literature opredmetu istraivanja:

izdvajanjem argumenata i nalaza za i protivvlastite hipoteze,kao i argumenata za i protiv drugaijih polazita,

ispitivanjem dokazne snage argumenata i izvoenjemzakljuaka koji mogu znaiti ili potpuno prihvatanje vlastitehipoteze, delimino prihvatanje, delimino odbacivanje ilipotpuno odbacivanje.

b) Iskustvenom (empirijskom) proverom hipoteze.

33


34/69

Istraivaki nacrtIstraivk nacrt je dtaljno razena zmisao kja nsrukovdi usmerav kroz ce proces itraivnja:

prikazuje logikuna koj poiva ne istraivnje; dfinevzuimeu polaznih ptanj, postavljenih

poteza, priode i vrste podatk oje prikuljamo;

dreuj modelu kome o te podatke orist zadonenj odluke o prihvatnju il odbacivnju naihpoteza.

34


35/69

Validnost istraivakog nacrta

je stepen u kome kvalitet dokaza, odreenih

istraivakim nacrtom, odgovara potrebama potvrivanja,odnosno odbacivanja hipoteza (logika priroda dokaza,odnosno stepen njihove logike povezanosti sahipotezama).

a) Unutranja validnost - da li istraivanje zaista meriono to smo njime hteli da merimo;

b)Spoljna validnost nacrta odnosi se na mogunostuoptavanja rezultata dobijenih istraivanjem,eksperimentom.

35

Struktura i koraci eksperimenta: nain


36/69

Struktura i koraci eksperimenta: nainpostavljanja i izvoenja1. Precizno formulisanje istraivakog pitanja: da li je neka

pojava uslovljena ili prouzrokovana nekom drugom?2. Postavljanje hipoteze; hipoteza esto pretvara istraivako

pitanje u tvrdnju.3. Sastavljanje grupa; od naroite je vanosti razmetanje

jedinica posmatranja u osnovnu (kontrolnu) ieksperimentalnu grupu

4. Prvi test: ispitivanje stanja zavisne promenljive u osnovnoj ieksperimentalnoj grupi

5. Uvoenje/ dejstvo eksperimentalnog inioca

6. Drugi test: ispitivanje stanja zavisne promenljive uosnovnoj i eksperimentalnoj grupi, pod dejstvom, ili posledejstva nezavisne

7.Analiza:zakljuak o prihvatanju / odbacivanju hipotezekoja je testirana.

36


37/69

37

1)ispitvanjekroz razgovr gde ispitvapostavlja pitanja (licem u lice , telfonski WEB) i

2) upitnik, odnosno anketa, gde ispitanik sampounjavzadti upitnik, koji se uglavnomsatoji z strukturisanih pitanja (sa unapred

ponuenim odgovrom).

Metodi i tehnike istraivanjaISPITIVANJE


38/69

38

1) pojedinanau okviru ad hoc ili prostih vremenskih serija kadanketar, najeesluajno bira pojedinane ispitanike i ostavlja imupitnike, a potom ih posle izvesnog vremena prikuplja,2) pojedinana, ali u panel istraivanjima: re je o uzorku ljudikoji u duem vremenskom periodu i u ravnomernim vremenskimrazmacima popunjavaju uglavnom isti upitnik;

3) grupna, gde seveem broju ispitanika, smetenih u jednojprostoriji, podeli upitnik, tako da oni odgovaraju u isto vreme i naistom mestu;4) putem pote: tako to se upitnici alju na odreeni broj adresa

i od ispitanika se oekuje da ih popunjene vrate.5) putemgloblane mree, odnosno interneta.

Upitnik anketa


39/69

Vrste pitanj u pitnku - Prema

stepnu standrizacje Potpuno zatvorenoje pitanje u kome su ponueni

odgvori, pa nije mogua nikav opcija vn oga toje v ponueno.

Potpuno tvorenoje pitanje u kome s amo dajetkst pitanj, ali se n ude nikavi odgvori.

Delimno tvorenasu pitanj u kojima seisptaniku ndi nekoliko dgovra, li se otvar imogunost da on doa neto, ukoliko seb nepreoznaje ni u jednom d ponuenih odgvora.

39


40/69

Vrste pitanja u upitniku anketi -Prema vrsti odgovora Pitanja tipa da-ne, odnosno sa samo jednim

moguim od dva ponuena odgovora;

Izbor jedneod vie ponuenih mogunosti;

Izbor nekoliko odgovorasa ponuene liste; Odreivanje redosleda znaajnosti rangiranje;

Odgovor u procentima;

Pitanjapostavljena u obliku skale: njima se ocenjujemera, odnosno stepen ne/posedovanja nekog svojstva.

40


41/69

41

Usredsreena na predmet istraivanja. Generalno: Kakvo pitanje postavite, takavete odgovor dobiti

Nedvosmisleno; Precizno; Ponueni odgovori moraju da budu u

skladu sa tekstom pitanja

Potpunost pitanja: da pokriva puni opsegmoguih odgovora; u protivnom favorizujuse oni odgovori koji su na listi;

SVOJSTVA DOBROG PITANJA


42/69

42

Pitanje ne sme da sugerie poeljan odgovor Pitanja moraju da budu koncizna. U istraivanjima s velikim brojem pitanja valja

strogo voditi rauna o redosledu kojim sepojavljuju u upitniku. Osetljiva pitanja, ona se po pravilu ostavljaju za

kraj upitnika, da ne bi opteretila ispitivanje ili

dovela do odustajanja. Mora se obezbediti precizno uputstvo za

ispitivaa i za ispitanike.

SVOJSTVA DOBROG PITANJA


43/69

43

Najvie se koristi kao primenjeno istraivanje u mnogimpraktinim disciplinama, kao to su odnosi s javnou,marketing, politika itd.

NJen cilj je da:

1) opiesadraj pojedinih oblika komunikacije,2) da ga klasifikuje,

3) da ga, dovoenjem u vezu sa socio-demografskim,biografskim, kulturnim i drugim obelejimaobjasni ili

razume u kontekstu vremena i prostora u kome je nastao ibio u upotrebi, i da pronikne u njegova znaenja i smisaokoji ima za one koji ga proizvode i one kojima je namenjen.

ANALIZA SARAJA


44/69

VRSTE ANALIZE SARAJA

1. Podela prema predmetu: Medijske sadraje: napise u novinama, sadraje televizijskih iradijskih emisija

Sadraje dokumenta i to: Pismena: slubena dokumenta (arhivi, zvanina prepiska,

izvetaji, analize...), lina dokumenta (privatna prepiska, ali iline isprave) Zvuna: zvuni zapisi raznih dogaaja, izjave, radio drame

itd. Slikovna: fotografije, plakati, crtei Audio-vizuelna: filmski zapisi

2. Podela prema istraivakom postupku:1. isto ili preteno kvantitativnu;2. isto ili preteno kvalitativnu;

3. Meovitu, tj. onu u kojoj se kombinuju ova dva pristupa. 44


45/69

45

Dubinski (nestrukturisani) intervju jetehnika kvalitaivnogistraivanjastavoa

i ponanja ljudi pomdu koje se dobijacelovito razumevanje i dublji uvid uiskustva, miljenje, osedanja i ponanje

ljudi.

DUBINSKI INTERVJU


46/69

OBIAN INTERVJU DUBINSKI INTERVJU

Populacija koja se istrauje:

Opta populacija, njeni pojedini delovi

(socijalne grupe, etnike grupe,

regioni, publika nekih medija, neke

kategorije potroaa)

Kvalifikovane javnosti, voe i stvaraoci

mnjenja, strunjaci, uticajni ljudi itd

Uzorak

Dovoljno velik da se obezbedi

reprezentativnost (od 500 pa

navie); bilo koji tip uzorka da se

odabere, sluajnost izbora

ispitanika je osnovni princip

Mali uzorci, od nekoliko desetina do 100;

esto su to namerni uzorci npr. meu

onima koji ine strunu javnost bira se

30 najpoznatijihdakle, po imenima i

prezimenima, a ne sluajno

46

RAZLIKA IZMEUOBINOG I DUBINSKOG INTERVJUA

RAZLIKA IZMEU OBINOG I DUBINSKOG INTERVJUA


47/69

OBIAN INTERVJU Ciljevi DUBINSKI INTERVJUStatistiki opis pojave, dakle,

prevashodno u kategorijama kvantiteta,

tj. u koliinama

Slojevitiji opis neke pojave u kvalitativnom

smislu; osnovne klasifikacije

Sredstva / Instrumenti

Upitnik je po pravilu standardizovan, sajasno odreenim tekstom pitanja i

veinom zatvorenih pitanja, najee uobliku da ili ne, koliko, ta je za

vas najvanije...

Upitnik sadri teme za razgovor, a intervjueruglavnom sam sastavlja pitanja, najee u

toku razgovora; pitanja se daju u obliku tavi mislite, kako biste opisali..., od ega

zavisi...

Intervjuer

Obuen za pravilan izbor ispitanika, zauspostavljanje dobrog kontatkta,

razumljivo postavljanje pitanja datog u

upitniku, davanje dodatnih objanjenja

Struan i dodatno obuen za temu o kojoj sevodi razgovor; ima mnogo veu slobodu:

pitanja sam postavlja; razgovor usmerava ka

onim delovima teme koji nisu dovoljno

razjanjeni, ili o kojima bi ispitanik mogao vie

da kae od ostalih 47

RAZLIKA IZMEUOBINOG I DUBINSKOG INTERVJUA

PROJEKTOVANJE I SPROVOENJE DUBINSKIH INTERVJUA


48/69

48

PROJEKTOVANJE I SPROVOENJE DUBINSKIH INTERVJUA- IZRADA UPITNIKA

U dubinskom intervju pitanja se retkopostavljaju u obliku da ili ne, koliko, ta jeza vas najvanije; ako se i postavljaju u tomobliku, ona su vie uvod za onaj tip pitanja koji je

tipian za dubinski intervju.

Tipina su u obliku: ta vi mislite, kakobiste opisali..., od ega zavisi..., zato je totako....

Oekuje se opsean opisni odgovor, a ne prostizbor nekog od ponuenih odgovora.


49/69

SPROVOENJE INTERVJUA Ispitiva ne bi smeo da poznaje ispitanika; Prvo se postavljaju pitanja o iskustvima (ta se desilo),

a potom o miljenju u vezi s tim; Treba ii od optijeg ka posebnom; Korisno je podsticati ispitanike potpitanjima;

iskazivanjem interesovanja za to to govori; Razgovori se obino snimaju. Ispitiva mora da obrati

panju na ono to ispitanik pokazuje gestovima,mimikom, govorom tela i da to zabelei. Te informacije

su esto veoma dragocene; Svrha razgovora je da se otkriju iskreni stavovi

sagovornika, njihove preferencije, sumnje i nedoumiceako ih ima.

49


50/69

IZRADA IZVETAJA Osnovni podaci:

Formalni: taan naziv projekta, istraivake institucije,imena rukovodioca istraivanja i lanova tima, vremenai mesta gde je istraivanje sprovedeno.

Ciljevi; opis populacije; uzorak; nain pripremeanketara; kraimetodolokiizvetaj o toku intervjua.

Kvalitativni opis predmeta istraivanja: sainjavaju se klasifikacije osnovnih stavova ili drugihsvojstava istraivane populacije;

detaljno se opisuje argumentacija koju daju zastupnicipojedinih stanovita;

markiraju delovi predmeta istraivanja koji se mogudodatno istraivati novim kvantitativnim projektima.

50


51/69

51

Fokus grupe su meto kvalitativnog istraivanja stavova,verovanja, osedanja i ponaanja ljui.

Ovaj meto se sprovoi tako to se po unapre oreenim

kriterijumima oabere nekolicina ljui (obino izmeu 8 i12) koji se meusobno ne poznaju; Potom se sa njima organizuje rasprava o predmetu koji se

istrauje.

Raspravom rukovodi osoba koju je za to posebno odredio iobuio organizator istraivanja i koja se obino nazivavoditelj (moderator).

Rasprava traje oko 90 minuta.

FOKUS GRUPA

RAZLIKA IZMEU DUBINSKOG INTERVJUA I FOKUS GRUPA


52/69

DUBINSKI INTERVJU FOKUS GRUPE

Predmet i populacija koja se istrauje:

To su najee stavovi, oseanja iinformacije koje neko poseduje;esto se istrauju kvalifikovanejavnosti, voe i stvaraoci mnjenja,strunjaci, uticajni ljudi itd.

Ne istrauju se samo stavovi i oseanja, vei ponaanje, to ponekad poprima odlikeeksperimentaNajee se istrauje opta populacija, ilinjeni pojedini segmenti

Mali uzorci, od nekoliko desetina do 100;

esto su to namerni uzorci npr. meuonima koji ine strunu javnost bira se30 najpoznatijih dakle, po imenima iprezimenima, a ne sluajno

Zavisi od broja grupa, ali moe biti

slinog obima kao i koddubinskih intervjua

52




53/69

CiljeviSlojevitiji opis neke pojave u

kvalitativnom smislu; osnovneklasifikacije

Ispitivanje kako se pojedini stavovi

ponaaju u uslovima iskusije i grupneinterakcije

Sredstva

Upitnik sadri teme za razgovor, aintervjuer uglavnom sam sastavljapitanja, najee u toku razgovora;

Voi za iskusiju nije obian upitnik, vedpaljivo razraen instrument kojim serasprava usmerava na premet istraivanja;sastavni deo ovog instrumenta je scenariokojim se moe stvarati i kontrolisatieksperimentalna situacija

Intervjuer Voditelj (Moderator)

Struan i oatno obuen za temu okojoj se vodi razgovor; ima veliku

slobou u voenju razgovora: pitanjasam postavlja; razgovor usmerava kaonim delovima teme koji nisu dovoljnorazjanjeni, ili o kojima bi ispitanikmogao vie a kae o ostalih

Voitelj, pore strunosti i obre

pripremljenosti, mora a ima i vetinupodsticanja i kontrolisanja grupnekomunikacije

53


TA RAZLIKUJE FOKUS GRUPE OD


54/69

54

Dijaloka situacija: jedan stav se ispituje ukomunikaciji s drugim ljudima.

Uesnici razgovora jedni drugima olakavaju

izraavanje, ali i odluku da o nekim pitanjimauopte govore: mehanizam kad moe on/a,mogu i ja.

U aru diskusije ljudi otkrivaju neke stavovekoje u obinom intervju nisu spremni daotkriju.

TA RAZLIKUJE FOKUS GRUPE ODINTERVJUA?


55/69

Mogunost posmatranja ponaanja i oblika neverbalnogkomuniciranja gestovi, mimika, govor tela.

Mogunost eksperimentisanja:

itanje nekog teksta i praenje reakcija, probanja nekog proizvoda, simuliranja neke situacije,

gledanja nekog spota,

suoavanja s nekim argumentima i testiranjavrstine i eventualne promene neijih stavova.

55

TA RAZLIKUJE FOKUS GRUPE ODINTERVJUA?


56/69

ORGANIZOVANJE FOKUS GRUPA po socio-demografskim kriterijumima (pol, starost,

obrazovanje, selo-grad, visnia primanja, nacija...);

po stavovima koje imaju o predmetu istraivanja(npr. korisnici interneta, marginalne grupe...);

po tipovima ponaanja: zaposleni koji prihvatajuvrednosti zapadne radne kulture, oni kojima jeprilikom izbora robe najvanija marka);

po izvoru informacija i nainu informisanja o

predmetu istraivanja.

56


57/69

FOKUS GRUPAINSTRUMENTI ISTRAIVANJA

Tehniki: Oprema za snimanje (video, audio);Jednostrano ogledalo; Oprema za prikazivanje / simuliranje situacije

(projektori, proizvodi koji se probaju itd).VODI ZA DISKUSIJU

Uvod; upoznavanje; oputanje; Glavne teme rasprave; posebne teme u okviru

glavnih; Duina rasprave po svakoj temi; UPITNICI koji se popunjavaju pre, za vreme i po

zavretku diskusije.

57


58/69

FOKUS GRUPA TOK DISKUSIJE

Aktivirati svakog ili bar tovieuesnika; Spreiti agresivne da dominiraju / nameu stavove;

Ohrabrivati diskusiju kad naiu delikatne teme

(npr. neko se ustee da govori o stvarima koje nezna);

Pamtiti imena, (demografski profil) kao i ono taje ko kazao; registrovati promene, da bi se

postavljalo pitanje o razlozima promene i sl.

58


59/69

ANALIZA DISKUSIJE I IZVETAJ

Ukratko izloiti glavne stavove koji su se formirali udiskusiji; Izdvajanje kljunihnainarazmiljanja i diskusije

(npr. afektinvo, iskljuivo, razlono, skeptino,cinino...);

Opisati stavove do pojedinosti;

Porediti stavove po pojedinim grupama (socio-demografskim i drugim);

Ispitati stepenpromene izvornih stavova; pravcepromene; razloge promene.

59


60/69

METOD POSMATRANJA

Posmatranje je metod istraivanjaponaanja,dogaaja i procesaOsnovni ciljevi i karakteristike posmatranja su:

detaljan opisistraivane pojave npr. nekog

dogaaja, procesa, ponaanja i spleta drutvenihinterakcija koje ta pojava izaziva; holistikipristup, tj. opisivanje pojave u kontekstu:

prostornom ivremenskom;

razumevanje znaenja posmatranih pojava injihovog smisla.

60


61/69

VRSTE POSMATRANJA - prema predmetu

Posmatranje dogaaja - dogaaj je zaokruen skupdeavanja.

Posmatranje procesa (brzina / tempo nainaivota iponaanja; proces formiranja grupa u zajednici: nova

naselja...) - skup deavanja koja imaju jedan zajednikirazvojni pravac poprimaju jedno iliviezajednikihsvojstava.

Posmatranje drutvenih pojava - podrazumeva sveono to se deava ili postoji na odreenomfizikom ilisocijalnom prostoru i u odreenom vremenu.

61


62/69

-

: :; : .

:

: : ; : .

: : ; :.

62


63/69

-

:.

:o

;o (

.).

.

63


64/69

PREDNOSTI I NEDOSTACI POSMATRANJAPrednosti:

Pristup onim slojevima pojave koje nije moguekvantitativno opisivati; Drutvene pojave posmatramo onakvim kakve jesu; LJudi su esto skloni neverbalnom iskazivanju svojih

stavova, oseanja...;

Smanjena distanca prema istraivau.Nedostaci: Tok i rezultati istraivanja u velikoj meri zavise od

istraivaa; Ponaanjemoe biti netipino; Istraiva ne moe da utie na tok dogaaja i da gakontrolie; Prisustvo posmatraamoe da utie na ponaanje

uesnika.

64


65/69

STUIJA SLUAJAOno osnovno po emu se studijasluaja razlikuje od

klasinih istraivanja je upravo u tome to: ona znai intenzivno, dubinsko ispitivanje predmeta,odnosno sluaja; podaci dobijeni iz takvih sluajeva imaju mnogoveusaznajnu vrednost i doprinoseveoj spoljnojvalidnostiistraivanja; vremenski po pravilu due traje od rutinskih

kvantitativnih istraivanja; ukljuuje vrlo irok krug raznovrsnih pokazatelja.

65


66/69

STUIJA SLUAJA

Izvori podataka za studiju sluaja mogu da budu:

istraivake beleke, kao proizvod posmatranjaistraivane pojave;

intervjuisa uesnicima dogaaja ili lanovima nekezajednice; razni dokumenti, arhivska graa; sekundarni podaci iz ranijih istraivanja, ili iz statistikih

i drugih slinih izvora; materijalni predemeti, odnosno razni kulturni i drugiartefakti.

66

STUDIJASLUAJA


67/69

S U J S U JPriprema i sprovoenje studije sluaja

1. Formulacija problema - istraivako pitanje.2. Cilj istraivanja: ovim odreujemo prirodu i vrstu

saznanja do kojih elimo da doemo.3. Predmet istraivanja: Predmet se odreuje

pojmovno, prostorno, vremenski, populacijski ta jeon, ta on nije, gde su njegove granice itd.

4. Metodi koje emo primeniti: posmatranje, dubinskiintervjui, analiza dokumenata, ispitivanje ili sve zajedno.

5. Ukoliko se istraivanje radi na uzorku, odreuje seuzorak.

67

POJAM UZORKA


68/69

68

Populacija: osnovni skup koji se istrauje; izuzetno vano da seprethodno precizno odredi i omei;

Uzorak: podskup osnovog skupa koji treba da u svim vanimkarakteristikama odslikava osnovni skup; osnovna svrha;

Parametar: neko svojstvo populacije koje treba procenitiuzorkom;

Statistik: vrednost koju smo oitali na uzorku, a pomodu kojetreba da ocenimo neko svojstvo populacije (parametar);

Osnovna jedinica uzorka: deo poulacije u kome se vrineposredan izbor osnovnih jedinica ispitivanja / ispitanika(mesna zajednica; preuzede; ulica...);

Sluaj (kase): osnovna jedinica koja je predmet ispitivanja;ispitanik, ogaaj, simbol, knjiga...

VRSTE UZORAKA


69/69

1. Prost sluajni uzorak -verovatnoa izbora

jednaka za sve lanove populacije: saponvljanjem i bez ponavljanja;

2. Uzorak sa nejednakimverovatnoama -srazmernaveliinilanova populacije;

3. Vieetapni uzorci: do izbora ispitanikaprolazi se nekoliko koraka; npr. optine;

uzorane jedinice; domainstva; ispitanici.

VRSTE UZORAKA

Documents

Metodologija Rada