UNIVERZITET U NIŠU

FAKULTET SPORTA I FIZIČKOG VASPITANJA

DIPLOMSKI RAD

METODIČKA PRIPREMA RUKOMETNOG GOLMANA ZA ODBRANU POLUVISOKIH LOPTI

Mentor: Kandidat:

dr Saša Marković, van. Prof. Lazar Dinić

Niš, 2009.

2

Sadržaj:

1.UVOD 32. DOSADAŠNJA ISTRAŽIVANJA 43. PREDMET, PROBLEM I CILJ RADA 54. METOD RADA 55. GOLMAN U RUKOMETU 6

5.1 FIZIČKA KONSTITUCIJA 65.2 TIPOVI GOLMANA 7

6. MOTORIČKE SPOSOBNOSTI 86.1 OKRETNOST 86.2 BRZINA 86.3 IZDRŽLJIVOST 86.4 SNAGA 96.5 GIPKOST 9

7. PSIHOLOŠKE KARAKTERISTIKE SAVREMENOG GOLMANA 108. TEHNIKA GOLMANA 11

8.1 STARA TEHNIKA „REFLEKSAŠKI STIL“ 118.2 NOVA TEHNIKA „POSTAVLJAČKA“ 118.3 OSNOVNI STAV I KRETANJE GOLMANA 128.4 ODBRANA POLUVISOKIH LOPTI 14

8.4.1 Odbrana poluviskih lopti na sredini gola 148.4.2 Odbrana poluviskih lopti sa krila

15

8.5 METODSKI POSTUPAK UČENJA I USAVRŠAVANJA TEHNIKE 16

8.5.1 Kretanja golmana 188.5.2 Hvatanja, štopovanja, amortizovanja i odbijanja lopti 198.5.3 Odbijanja lopti 218.5.4 Istrčavanje („Skraćivanje ugla napadačima prednje linije“) 23

9. VEŽBE ZA RAZVOJ MOTORIČKIH SPOSOBNOSTI 269.1 INDIVIDUALNE VEŽBE – PROSTE VEŽBE 269.2 VEŽBE U PAROVIMA 319.3 VEŽBE NA RIPSTOLU 35

10. ZAKLJUČAK 39

3

11. LITERATURA I IZVORI 40

4

1 UVOD

Rukomet je savremena i vrlo popularna igra u svetu i kod nas, pa se zato nalazi u programu Olimpijskih igara u muškoj i ženskoj konkurenciji. Značaj rukometne igre je mnogostruk. U početnoj fazi učenja rukomet je vrlo jednostavna igra, pa je svaki pojedinac brzo shvata i primenjuje. Igra sa svojim pravilima, zahtevima, sadržajem, oggovara najvećem broju populacije s obzirom na antropometrijske dimenzije čoveka.

Podjednako deluje i razvija sve motoričke sposobnosti i intelektualne osobine čoveka, pa je gotovo idealan sport za svestrani razvoj mladih. Dokazana je visoka korelacija kognitivnih funkcija i rukometa. Svojom aktivnošću rukomet povoljno deluje i na regulaciju nekoh konativnih faktora (crte ličnosti) kao što su: samodominacija, frustracijska tolerancija, agresivnost, anksioznost itd.

Što se tiče motorike, rukomet prednjači u svetranom razvoju svih motoričkih sposobnosti. O tome govore brojna istraživanja kao i podatak da su u elementima rukometne igre sadržana sva tri oblika kretanja: trčanje, bacanje i skakanje. Što se topološke podele tiče, rukomet, za razliku od drugih sportova, podjednako favorizuje, obrazuje i razvija delove nogu, trupa, ruku i ramenog pojasa. Sistematskim treniranjem može se u većoj ili manjoj meri uticati na pomenute elemente.

Rukometni golman je poslednja poluga u odbrani, poslednja nada ekipe. Skoro svaka njegova greška kažnjava se golom. Njegove greške niko više ne može ispraviti i zbog toga mora biti svestrano dobro pripremljen, da bi njegov udeo u igri bio veći. Da bi se to postiglo, golman je prvi među igračima kome je neophodno potreban individualan trening, na kome se razvijaju i usavršavaju njegove motoričke sposobnosti, i izgrađuje njegovo tehničko i taktičko znanje.

5

2 DOSADAŠNJA ISTRAŽIVANJA

Među prvim autorima koji su se bavili ovom problematikom bio je Roland Matson, nekadašnji švedski rukometni reprezentativac, inače golman. On je u brošuri „Igrajmo rukomet“ istakao razliku između klasičnog i modernog načina odbrane rukometnog gola.

Izdavačka kuća „NIP“ Partizan (1966), objavljuje knjigu „Rukomet“ Jaroslava Mraza, češkog stručnjaka, koji uočava razliku i ističe prednost savremenog (racionalnog) načina odbrane gola. On je u svom radu veliki prostor posvetio objašnjenju i opisivanju tehnike igre golmana.

Naš poznati stručnjak, bivši golman jugoslovenske reprezentacije, Abaz Arslanagić, objavljuje rad pod nazivom „Na rukometnom golu“, 1979. godine. U svom radu, autor daje detaljnu analizu i opis tehnike igre golmana.

Još jedan naš stručnjak, bivši golman jugoslovenske reprezentacije, Zoran Živković, u svom diplomskom radu sa temom „Tehničko-taktička priprema golmana u rukometu“, (1985), analizira igru golmana. Pored toga što je dao dobru tehničku analizu golmana, on u svom radu dosta prostora posvećuje i taktici igre golmana u rukometu. Posebnu vrednost ovog rada čini stil i terminologija dostupna svim nastavnicima, trenerima, pa i samim igračima.

Dr Momčilo Pivač je u svojoj knjizi „Rukomet-tehnika i metodika“ (1999), posvetio jedno poglavlje tehničkoj pripremi golmana i detaljno opisao svaku od njih.

Dr Saša Marković u praktikumu „Rukomet-tehnika“ opisuje rad na tehničkoj pripremi golmana u rukometu, kao i vežbe za usavršavanje tehnike odbrane gola.

6

3 PREDMET, PROBLEM I CILJ RADA

Predmet rada biće savremena rukometna igra i uloga golmana kao faktora uspešnosti.

Problem rada biće analiza tehničke pripreme golmana za odbranu poluvisokih lopti u savremenom rukometu.

Cilj rada biće analiza tehničke pripreme golmana za odbranu poluvisokih lopti u savremenom rukometu.

4 METOD RADA

Za analizu tehničke pripreme golmana za odbranu poluvisokih lopti koristiće se istorijska metoda, deskriptivna (opisna), i metoda „žive reči“ (razgovor sa vrhunskim golmanima, trenerima i stručnim licima.

7

5 GOLMAN U RUKOMETU

„Dobar golman-pola uspeha“, parola puna zbilje od pojave rukometa do danas, terala je trenere da posebnu pažnju posvećuju selekciji, obuci i usavršavanju golmana, i da mu uvek pružaju poseban tretman i brigu tokom treninga. Uzalud danas ekipi dobri pojedinci u polju, njihovo zalaganje, ako najodgovornija timska karika u lancu, golman, posustane ili nije na visini ostalih saigrača. Golman je poslednja prepreka. Njegove greške su nepopravljive i od njega, često, može da zavisi ishod igre. Mora da zadrži veoma teške šuteve, sa tri-četiri metra, da se izlaže opasnim udarcima, da po potrebi istrči izvan svog prostora. Sve to zahteva od njega posebne kvalitete, a naročito volju, odlučnost, hrabrost, brzu reakciju, dobru tehniku i dobro poznavanje taktike. Rukometni golman treba biti najcelovitija i centralna sportska ličnost u projekciji igračkih mesta u ekipi.

Postoje nekoliko primarnih osobina koje su osnovni preduslov za dobrog golmana: posebne antropometrijske dimenzije, hrabrost, pronicljivost i lukavost, pozitivna agresivnost, staloženost i smirenost, brzina (naročito brzina motorne reakcije), fleksibilnost, snaga (naročito eksplozivna), koordinacija, volja za treningom...

5.1 FIZIČKA KONSTITUCIJA

Fizička konstitucija je jedna od glavnih komponenata selekcije mladih sportista-golmana. Oštar, dinamičan rukomet, sa igračima jakih šuteva, traži od golmana izuzetne fizičke kvalitete.

Idealan konstitucioni tip golmana je atletsko-muskulatorni. Najbolji temperament je sangvinik. Kod njega su reagovanja brza, a osećanja slaba, brzo se skoncentriše i uključi u novonastalu situaciju.

Prema konstituciji, golmane delimo u četiri grupe:

1. od 175 do 180 cm – niski rastom,

2. od 180 do 185 cm – srednje visine,

3. od 185 do 190 cm – visoki,

4. iznad 190 cm – izrazito visoki.

8

5.2 TIPOVI GOLMANA

Jedna od podele tipova golmana je ona koja ih deli na:

a) KLASIČNE

b) SAVREMENE

c) KOMBINOVANE

KLASIČNI tip golmana, odgovara preteči sadašnjih rukometnih golmana. To su bili igrači, ne previše visoki, koji su uglavnom sve šuteve nastojali hvatati i odbraniti rukama. Zahvaljujući konstituciji, refleksu, slabijoj snazi šuteva, golmani su se bacali na skoro svaku loptu.

SAVREMENI tip golmana karakterišu odbrane bez puno bacanja i letova. Osnovna karakteristika odbrane ovim načinom je vrlo značajno angažovanje nogu u odbranama niskih i poluviskoh lopti, duboki izlasci sa ili bez leta na šuteve linijskih igrača. Za tu vrstu odbrane su potrebni golmane natprosečne visine, velikog raspona ruku, visokog nivoa fleksibilnosti.

KOMBINOVANI tip golmana u sebi sjedinjuje obe već spomenute osobine golmana, nešto izmedju savremenog i klasičnog tipa golmana.

9

6 MOTORIČKE SPOSOBNOSTI

Svaka kretnja ili telesna vežba u sportskim igrama vrši se određenim intenzitetom. Ovaj stepen je izražen izvesnom snagom, brzinom, okretnošću i izdržljivošću. Ta aktivnost, ukoliko se ponavlja, utiče znatno na čoveka: dolazi do razvoja motoričkih sposobnosti čoveka (snage, izdržljivošću, brzine i okretnosti).

6.1 OKRETNOST

Okretnost golmana se ogleda u rešavanju iznenadnih, neočekivanih motorno-složenih situacija, do kojih dolazi najčešće prilikom odbrane preciznih i iznenadnih udaraca. Neočekivane situacije dovode golmane u neravnotežne položaje, odnosno u tim položajima mora da reaguje bilo hvatanjem, odbijanjem, „špagom“, okretom ili skokom. Tada svaki pokret može da bude bitan za uspeh odbrane. Rešavanje takvih novonastalih situacija u igri zahteva od golmana ne samo snalažljivost, brzo reagovanje i orijentaciju, već i visoki nivo kretnih navika.

6.2 BRZINA

Brzina predstavlja osobinu i sposobnost organizma da čovek maksimalnim naporom savladava odredjeni prostor u što kraćem vremenu. Brzina reagovanja zavisi od funkcionalnih stanje čula. U savremenom rukometu brzina je uslovljena spoljašnjim nadražajima od kojih zavisi momenat starta, kao i dužina trajanja akcije. Za uspešnu akciju, veoma je važna nervno-mišićna reakcija odredjenog kvaliteta.

Brzina nervno-mišićne reakcije je vreme od pojave nekog nadražaja pa do momenta ispoljavanja reakcije na taj nadražaj. Brzina reagovanja zavisi i od centralnog nervnog sistema (CNS). CNS, zajedno sa perifernim živcima i sa čitavim organizmom, funkcioniše kao jedinstvena celina. Slaba igra golmana je uslovljena zamorom CNS-a. U zamoru su refleksi sporiji, teži, a tada je dovoljno da golman zakasni za koji delić sekunde pa da reakcija ne bude blagovremena.

6.3 IZDRŽLJIVOST

Izdržljivost je sposobnost organizma da dugotrajno vrši neki rad, odnosno da se odupire zamoru. Sposobnost opiranja zamoru zavisi od prilagođenosti ogranizma na određenu vrstu rada i njegovog intenziteta i trajanja. U savremenom rukometu

10

izdržljivost se razvija kroz trening, koordinacijom funkcije organizma. Postepeno se stiče koordinacija pokreta, a to je jedan od uslova lakšeg vršenja radnje i veće izdržljivosti.

Kod golmana se izdržljivost ogleda u održavanju potrebne brzine i pravilnosti izvođenja zadataka tokom cele igre, praćenju svakog protivničkog napada (naročito pred kraj utakmice), u sposobnosti analiziranja pokreta protivnika sa loptom, u hladnokrvnom planiranju i sprovođenju svake akcije tokom cele igre. Izdržljivost se ogleda i u velikom broju pretrčavanja određenih deonica potrebnom brzinom, velikom broju eksplozivnih pokreta nogama i rukama, poskocima, skokovima od jedne stative do druge.

6.4 SNAGA

Snaga je sposobnost tela da proizvodi silu. Ona se javlja kod acikličnih pokreta sa maksimalnim naprezanjem organizma. Vežbama snage jača se aparat za kretanje, poboljšsavaju se uslovi za rad na tehnici, a ujedno se postiže brzina.

Kada je reč o snazi u sportskim igrama, a time i u rukometu (rukometni golman), ne dolaze u obzir vežbe snage sa statičkim naporima (izdržajima), već dinamičke vežbe snage kod skokova, snage kod sprinteva, start, snage u borbi za loptu, snage kod bacanja lopte i različitih udaraca, odnosno izbacivanja.

Kod golmana snaga se javlja u smislu brzinske, a manifestuje se neposredno. Samo snažan i izdržljiv ogranizam može biti brz.

Kada je reč o golmanskoj snazi, onda govorimo o eksplozivnom tipu snage, „brzoj“ snazi, potrebnoj za postizanje što veće brzine u što manjem vremenskom periodu. Snaga se u igri golmana manifestuje i kroz izdržljivost. Snaga se može smatrati kvalitetom koji daje platformu za nadgradnju, za razvijanje onih osobina koje se u igri golmana neposredno manifestuju.

6.5 GIPKOST

Gipkost golmana se ogleda u elastičnosti i pokretljivosti mišića, veza i zglobova. Golmanski pokreti su složeni. Da bismo ih obavili potreban nam je kvalitetan aparat za kretanje. Pokreti golmana su raznoliki, njegovi kvaliteti se ne ogledaju samo u postizanju tih složenih pokreta (skokova, okreta, „špaga“), već u obimu amplituda pokreta. On treba da poseduje kretne navike pune akrobatike, gimnastike, skokove. U obuci mladih golmana, pored standardnih vežbi, mora se raditi na razvijanju gipkosti u smislu postizanja što veće amplitude pokreta. Time se dobija fundamentalan kvalitet u fazi elementarne obuke mladih golmana.

11

7 PSHOLOŠKE KARAKTERISTIKE SAVREMENIG GOLMANA

Činjenica je da se golmani najkorektnije ponašaju na trningu, jer su na mestu u timu koje traži veliku odgovornost, veliki nivo kretnih navika, zavisno od situacija u kojima treba što pre da reaguje. Golmani treba da budu hrabri ljudi. Postoji različita hrabrost i verovatno se mnogi golmani ne bi bavili manje opasnim sportom. Praksa je pokazala da se strah najčešće javlja kao uzrok slabije treniranosti.

Golmani su sportisti velike volje i upornosti. Važna je inicijativa i samostalnost golmana. Ona se ogleda u sposobnosti da se deluje na postizanje postavljenog cilja, bez podleganja sugestivnim uticajima drugih ljudi. Za postizanje tih kvaliteta dominantna je volja kao produkt psihe čoveka. Volja je prisutna i kod golmana u velikom procentu kao aktivna komponenta održavanja kretnih navika i novonastalih pojava. Budući da je ona aktivna komponenta razuma i moralnog osećanja, volja se izražava hotimičnim radnjama usmerenim na postizanje cilja koji je pred golmanom postavljan ili koji je on sam sebi postavio. Manifestacija volje kod golmana je usko povezana sa radnjama koje su vezane za neophodnost savlađivanja teškoća i prepreka na putu ka postizanju cilja, sa radnjama koje od njega zahtevaju veće ili manje fizičke voljne napore nastale u spoljnoj sredini.

Voljne radnje kod golmana su usko povezane i sa unutrašnjim teškoćama. U vezi sa tim golman mora uvek da savlada unutrašnje teškoće, čak i onda kada se radi o savladavanju sasvim očiglednih spoljnih prepreka. Česta pojava je da golman posle slabe igre u prvom poluvremenu u drugom delu utakmice zaigra daleko bolje, pa u mnogim slučajevima sam reši utakmicu.

12

8 TEHNIKA GOLMANA

Pod tehnikom u sportskim pokretima obično se podrazumeva određeni vid izvođenja kretanja. U pozitivnom smislu, to je nekako uopšteno, ili određeno, mehanički opravdano, racionalno, ekonomično kretanje, sa svojim više ili manje specifičnim ritmom, standadizovano i često obeleženo posebnim imenom.

8.1 STARA TEHNIKA „REFLEKSAŠKI STIL“

Golman stoji na liniji gola. Stav je raskoračni, kolena zgčena skoro do čučnja, golman je povijen u trupu prema napred (skoro do pretklona), ruke su nisko napred. Ovaj položaj je optimalan za reagovanje bacanjem. Osnovna karakteristika mu je da gomani brane samo rukama, odnosno, na sve lopte, niske i visoke, bacaju se i izbijaju ih. Uglavnom su ga koristili golmani niskog rasta.

8.2 NOVA TEHNIKA „POSTAVLJAČKA“

Uporedo sa razvijanjem dinamike rukometne igre, došlo je do nekih bitnih razlika u tehnici branjenja. Sistem treninga i uslovi (dvorana, asfaltni teren, lopte), razvili su igrače sa veoma jakim šutem. Sve je to uslovilo promenu tehnike-stila rukometnog golmana. Javlja se jedna nova, racionalnija tehnika koja se ogleda u sledećem:

- nastoji se smanjiti broj kretanja, zatvaranja uglova igraču koji šutira, dok se golmanu povećava ugao, a time povećava i mogućnost za odbranu lopti.

- ovde se sreće odbrana i rukama i nogama.

- reakcije i pomeranja pojedinih delova tela daleko su brže nego reakcija celog tela.

- stvaranjem čvrstog oslonca veća je mogućnost branjenja.

- brže je upošljavanje saigrača za polu-kontranapad i kontranapad.

Ovo su najvažniji razlozi koji su uticali na prihvatanje nove, racionalne, „postavljačke“ tehnike branjenja. Kod ove tehnike, golman je uvek jednom nogom na zemlji, izuzev kod

13

„lepeza“ , gde je celo telo u vezduhu. To je samo jedan deo tehnike branjenja golmana i ne bi smeo da bude jedini. Golman mora biti raznovrstan.Tehniku golmana delimo na kretanje bez lopte i kretanje sa loptom.

U kretanje bez lopte spadaju: bočna kretanja (levo i desno), hodanje i trčanje, kretanje napred i nazad, skokovi (sunožno i odrazom jedne noge).

U kretanje sa loptom ubrajamo: odbranu niskih, poluviskoh i visokih lopti, odbranu istrčavanjem „lepezom“, odbranu sa krila, odbranu sedmerca i sprečavanje kontranapada presecanjem lopte.

8.3 OSNOVNI STAV I KRETANJE GOLMANA

U osnovnom stavu golman se nalazi 1-1.5 m ispred gol linije po sredini gola. Kod osnovnog stava, težište tela je na prednjem delu stopala, težinu tela podjednako raspoređuje na obe noge. Stopala su u paralelnom raskoračnom položaju, odprilike u širini kukova. Skočni, koleni i karlični zglob su blago savijeni, a trup skoro uspravan, ruke su raširene, tako da su laktovi u visini ramena, podlaktice i nadlaktice su pod uglom od 90 stepeni. Šake sa raširenim prstima su usmerene prema igraču koji poseduje loptu, znači otvorene prema spolja. Pogled golmana treba uvek da „fiksira“ loptu, pa se usmerava prema kretanju lopte oko svog, golmanovog prostora.

Pod osnovnim stavom podrazumevamo optimalan položaj tela iz kojeg se najbrže i najefikasnije reaguje. To je položaj iz koga se može efikasno reagovati na visoku, nisku i poluvisoku loptu, položaj iz kojeg se može najbrže postaviti na određena mesta istrčavanjem, otvaranjem. U tom položaju je najlakše pratiti akcije, odnosno kretati se na golu. (Slika 1.)

Sl.1. Osnovni stav rukometnog golmana

14

Kretanje na golu u osnovnom stavu jedan je od veoma važnih faktora u tehnici branjenja. Vrši se uglavnom bočno-dokoracima, u kojem je važno da uvek bude barem jednom nogom u dodiru sa tlom. Putanja kretanja je polukružna, zavisno od konstitucije golmana, poluprečnik te kružnice je različit. Pri kretanju golman stalno prati put lopte i, radi orijentacije, čim dodje do stative gola istu opipava bližom rukom. U zavisnosti od brzine prenošenja lopte golman podešava ritam i tempo svog kretanja. (Slika 2.)

Sl.2. Šematski prikaz kretanja golmana

Kretanje po golu može biti čeono, što omogućava i izlazak iz gola da bi se golman postavio ispred protivničkog igrača. U tim momentima odlučuju i delići sekunde: ako se postravljanje ne izvrši blagovremeno, prilazi se takozvanom “otvaranju” ili odbrani “leptir” stilom. Kod golmana je važno i šprintanje, zbog bržeg ubacivanja lopte u igru.Da li će to biti polu-kontranapad i contranapad, zavisi od sprinta, odlaska po loptu i od bacaških sposobnosti, kao i od saigrača kojeg upošljavamo.

15

8.4 ODBRANA POLUVISOKIH LOPTI

Lopte koje su upućene prema golu u visini od kolena do ramena golmana spadaju u tzv . "poluvisoke". Ovakve lopte mogu biti upućene direktno prema golu ili s krila. U zavisnosti od toga postoje i dve tehnike odbrane poluvisokih lopti. Pri odbrani ovih lopti nužno je primeniti onu tehniku koja je najefikasnija.

8.4.1 ODBRANA POLUVISOKIH LOPTI NA SREDINI GOLA

Sve lopte upućene sa pozicija spoljnih igrača i sa linije golmanovog prostora (sa pozicije kružnog napadača), a spadaju u grupu poluvisokih lopti, brane se uz primenu, uglavnom, tri klasične tehnike:

1) Iz osnovnog stava, sa jednim ili dva koraka odnoženjem golman dolazi na pravac kretanja lopte, tako da lopta udari u ruku ili u nogu koja je u odnoženju. Zavisno od visine leta lopte i antropometrijskih vrednosti golmana, dolazak u odbrambenu poziciju može da bude uz korišćenje odraza ili bez njega. I u ovom slučaju prema lopti se okreće veća površina ruke ili noge (dlan i širi deo podlaktice i unutrašnji deo noge).

2) Iz osnovnog stava, ako za to ima vremena, postavi se telom na pravac upućene lopte. Ruke i noge "otvoriti" prema lopti (obezbediti maksimalnu površinu odbrane). Ruke su pored tela i nogu (u priručenju). Ova tehnika odbrane primenjuje se kada je upućena lopta bliže golmanu pa može da na vreme dođe u odbrambenu poziciju. Ovakav način odbrane je efikasniji, jer postoji mogućnost da lopta udari golmana u telo ili glavu, a ne samo u noge ili ruke, kao što je slučaj kod primene prethodne tehnike.

3) U slučaju kada lopta nije tako snažna i kada je pretpostavio i dobro procenio da će biti upućena u određenu zonu, golman se pre ispuštanja lopte postavi, a odbranu obavlja rukama koje su sastavljene i nalaze se ispred tela. Na ovaj način golman zaustavlja loptu "štopovanjem" i eventualno odbijanjem u polje ili van igrališta, (u zavisnosti od visine kretanja lopte, snage, brzine i preciznosti lopte i sl.).

16

8.4.2 ODBRANA POLUVISOKIH LOPTI SA KRILA

Razvojem, usavršavanjem i iznalaženjem novih tehnika šutiranja, u novije vreme znatno je povećana efikasnost šuteva s krila. U fazi pripreme za odbranu lopti s krila golman i u ovom slučaju zauzima osnovni stav. Postavlja se 15-20 cm od stative, a težina tela je na nozi koja je bliža stativi. S obzirom da je "dalja" noga slobodna, ona klizi po tlu i brani suprotni ugao gola, ako je lopta upućena po zemlji. Međutim, ukoliko lopta ide poluvisoko u suprotni ugao gola, golman otklonom, prateći ruku igrača, dizanjem noge u visinu lopte i puštanjem ruke nastoji da zaustavi loptu. I u ovom slučaju neophodno je prema lopti usmeriti unutrašnji deo noge i ruke sa otvorenom šakom. (Slika 3.)

Ponašanje golmana na golu pri odbrani lopte s krila ne treba da bude jednostrano. S obzirom na prisustvo različitih mogućnosti igrača kada šutira s krila i golman mora da poseduje kompletnu i raznovrsnu tehniku odbrane. U nekim slučajevima treba više, a nekad manje da izađe sa gola. Izlaskom pokriva veći deo gola. Međutim, posebno golmani nižeg rasta izlaskom bivaju izloženi opasnosti da budu "lobovani" , što se u praksi ne tako retko i događa.

Ukoliko je lopta upućena u suprotni gornji ugao, u načelu treba da se zaustavlja obema rukama koje su spojene i s raširenim prstima.

Sl.3. Odbrana poluvisokih lopti upućenih s krila (rukom i nogom)

17

8.5 METODSKI POSTUPAK PRI UČENJU I USAVRŠAVANJU TEHNIKE GOLMANA

Rad na pripremi golmana je specifičan zato što je u procesu učenja i usavršavanja tehničkih elemenata sa golmanom potreban individualni trening, ne samo u početku, već tokom celokupne njegove karijere. Nažalost, skoro 90% golmana uči i usavršava svoje tehničko majstorstvo koristeći grupne i ekipne treninge. Ima dosta razloga zbog kojih se tako radi. Pre svega, to je manjak učila i pomagala za specijalne tipove treninga rukometnog golmana, ali i nedovoljno pridavanje značaja igri golmana. Praksa pokazuje da treneri golmane uglavnom obuhvataju radom koji se planira i programira za ostale igrače, što je pogrešno jer opterećenje koje golman dobija na takvim treninzima nije dovoljno.

Program individualnog rada sa golmanima je specifičan i veoma složen. Osim dovoljnog poznavanja tehnike kretanja i igre golmana, od trenera se zahteva specifičan i individualan pristup svakom golmanu posebno. Prilikom obučavanja rukometnog golmana treba se pridržavati didaktičkih principa svestranosti, aktivnosti, sistematičnosti i postupnosti, očiglednosti, dostupnosti i individualnog pristupa. Primenjuju se metode usmenog izlaganja, demonstracija, metode praktičnog vežbanja (analitički, sintetički i kombinovani).

Na početku svakog treninga trener treba usmeno da iznese šta spada u jedan ili više elemenata ( u oblasti tehniče i taktičke pripreme), a potom da istakne u kakvim se situacijama u igri taj elemenat primenjuje. Zatim se elemenat predstavlja i demonstrira u celini. Ako trener nije u stanju da demonstrira elemenat, potrebno je da to izvede iskusni golman – demonstrator. Trener ukazuje na greške koje se javljaju prilikom izvodjenja tih kretanja. Ako golmani nedovoljno shvate suštinu, onda treba prethodnu radnju ponoviti.

Elementi jednostavni po svojoj sadržini obrađuju se i uče u celini. Međutim, složene elemente treba obrađivati po delovima, a zatim se ondi postepeno vezuju u celinu. U složene elemente, na primer, spada odbijanje niske lopte pomoću „špage“ (iskorak u stranu, zatim „špaga“, pa odbijanje lopte nogom, i tek posle toga se vežba izvodi u celini). Proces obučavanja se završava obradom detalja, tj. usavršavanjem elemenata.

Golman treba individualno da analizira svoju aktivnost, a trenerova funkcija je u kontroli izvođenja elemenata i ukazivanja na greške. Obučavanje rukometnog golmana elementima tehnike i taktike poželjno je započinjati sa demonstracijama elemenata na specijalnoj tabli, ako za to postoje uslovi. Demonstacija na tabli treba da je praćena komentarom trenera koji treba da objasni u kom momentu igra i u kakvoj situaciji treba da se primeni neki tehničko-taktički elemenat. Kada je trener ubeđen da je golman shvatio sadržaj i svrhu konkretnog elementa, tada se prelazi na neposrednu demonstraciju elementa i njegovo učenje.

Postavlja se pitanje kako treba da se raspoređuje korisno vreme pri obučavanju i usavršavanju. Praksa je pokazala da intenzitet treninga golmana za vreme opšte fizičke pripreme (ekipnog treninga) nije visok, jer se u većini slučajeva golman zagreva sa

18

ostalim igračima, a zatrim on odmah prelazi na branjenje. Praksa takođe pokazuje da se retko primenjuje specijalno zagrevanje, pa je obim i intenzitet rada sa golmanima nedovoljan. Intenzitet treninga golmana nije uvek isti. Za vreme prve etape, kada se vrši obučavanje i uvežbavanje, intenzitet i obim rada može da bude manji. Na narednim etapama se obim i intenzitet maksimalizuju.

U procesu obuke mladih golmana, kada su u pitanju odbrane niskih lopti, treba da se obrati pažnja na sledeće:

- permanentno raditi na povećanju stepena, sinhronizovanog rada nogu, tela i ruku,

- stalno ukazivati na pravilan odnos stopala i potkolenica u trenutku zauzimanja definitivnog položaja,

- u toku obuke uvek koristiti otklon telom i rad ruku.

Pored ostalih faktora od kojih zavisi uspeh golmana, značajno je da se tokom trninga razvijaju sledeća motorička svojstva:

- brzina nervno – mišićne reakcije,

- opšta i specifična koordinacija,

- a posebno elastičnost u svim zglobovima, naročito kičme, ramenog i zgloba kuka, kao i skočnog zgloba, vežbama partnerne gimnastike i akrobatike.

Napomena: Pri izvođenju bilo koje vežbe, treba insistirati na pravilnoj tehnici branjenja. Gotovo sve vežbe traju jednu do tri serije. Trebalo bi na treningu biti 10 do 15 lopti i 3 do 4 pomagača. Golmanski trening je uglavnom trening brzine, tako da je obim smanjen a intenzitet rada visok. Svaki golman bi trebalo imati najmanje jedana do dva treninga nedeljno ( u proseku) kroz pripremni i takmičarski period.

GREŠKE:

- golman odbija lopte koje se mogu hvatati,

- golman se baca na loptu, umesto odbrane rukom i nogom,

- golman brani niske lopte samo nogama,

- golman prilikom ispružanja podiže nogu, umesto da njom klizi po podlozi,

- golman reaguje na početni pokret ruke ili tela igrača koji šutira,

19

- golman zauzima osnovni stav u velikom raskoraku, opuštenim rukama i opruženim nogama.

8.5.1 KRETANJA GOLMANA

U prvoj etapi obučavanja golmana glavni zadatak je obučavanje tehnike pravilnog i racionalnog bočnog kretanja. U početku se to obučavanje obavlja van golmanovog prostora i bez lopte. Grupa golmana se postavlja na centar terena sa međusobnim rastojanjem od 2 metra. Započinje se sa vežbom bočnog kretanja (dokorakom) u bilo koju stranu paralelno sa linijom gola ili auta. Zatim se vežba izvodi kretanjem oko terena pored graničnih linija igrališta, prvo u jednu pa u drugu stranu. Smer kretanja se menja na znak trenera. Bočno kretanje treba uvek da se izvodi u osnovnom golmanskom stavu.

Primeri kretanja koje je moguće koristiti:

-desnim bokom po liniji (bočnoj, čeonoj ili središnjoj),

-levim bokom napred po istim linijama,

-levim bokom napred oko igrališta,

-promena smera kretanja na znak trenera.

Posle uspešnog kretanja van gola prelazi se na obučavanje bočnog kretanja na golu. Svaki golman obavlja bočno kretanje od jedne do druge stative. U toku kretanja bočno (dokorakom) treba ostvariti maksimalnu brzinu pomeranja tela, dolaskom do uglova gola bližom rukom dodiruje mesto spajanja prečke i stative. Golmani se prvo kreću u jednu, a zatim u drugu stranu. Vežba se izvodi 14-16 puta u svaku stranu.

Kada golmani usavrše ovaj način kretanja, prelazi se na obučavanje pravilnog iskoraka (ispada), „špage“ i „polušpage“. Pravilnim usvajanjem ovih elemenata praktično se završava obučavanje kretanja golmana bez dodira sa loptom.

Pre nego što se pristupi obučavanju elemenata „polušpage“ i „špage“, trener mora da zagreje golmane određenim vežbama jačanja, istezanja i relaksiranja mišića i tetive.

U cilju usavršavanja kretanja na golu i van gola, ispada, „polušpaga“ i „špaga“, preporučuje se rad u parovima („ogledalo“): dva golmana se postavljaju na medjusobno rastojanje 1.5-2 metra. Jedan od njih je „lider“-započinje bočno kretanje u proizvoljnu stranu, drugi ga prati i ponavlja sve njegove pokrete.

20

8.5.2 HVATANJA, ŠTOPOVANJA, AMORTIZOVANJA I ODBIJANJE LOPTI

Posle dovoljnog usklađivanja svih vrsta kretanja golmana treba da se pređe na učenje tehničkih elemenata sa loptom, hvatanja, amortizovanja i dodavanja lopte. Uzajamna povezanost ovih elemenata tehnike je očigledna i oni čine celinu. Posle hvatanja ili amortizovanja lopte uvek sledi njeno dodavanje partneru, zato se ovi elementi obrađuju i uče kompleksno.

Pri obučavanju tehnike hvatanja ili amortizovanja lopte potrebno je pridržavati se određenih principa postupnosti. Prvo se golman uči da hvata, štopuje (amortizuje) ili odbija lopta u visini grudi, pa zatim u visini glave, sa strane, zatim visokih i niskih lopti.

Vežbe sa golmanom se uglavnom odvijaju na golu. U prvoj etapi obučavanja snagu šuteva i rastojanje odakle se izvode određuje trener. Prema stepenu savladavanja elemenata odbrane, snaga šuteva se postepeno povećava, a rastojanje od gola se smanjuje.

Izbor vežbi za učenje i usavršavanje tehnike hvatanja, amortizovanja (štopovanja) i odbijanja lopti:

Vežba 1. Dva golmana se postavljaju licem okrenuti jedan prema drugom na rastojanju 6-8 metara. Međusobno dodaju i hvataju lopte upućene u visini grudi, sa strane, visoko, nisko, posle odskoka lopte od tla. Njihovo međusobno rastojanje se postepeno povećava do 30-35 metara. Tempo dodavanja je srednji, od 10 do 12 dodavanja u minutu.

Vežba 2.Isti program kao kod prethodne vežbe, samo su igrači raspoređeni u trouglu( tri golmana), četvorouglu (četiri golmana) i krugu (više golmana).

Vežba 3. Golman sedi na tlu s loptom. Nakon bacanja lopte u vis on se brzo podiže i hvata loptu u skoku (12-14 puta u minutu).

Vežba 4. Kod neravnog zida, golman je okrenut licem zidu. Posle šutiranja u zid golman kvata loptu koja se nepravilno odbija od zida (8-10 puta u minutu).

Vežba 5.

21

Golman sa loptom stoji licem prema zidu. Nakon bacanja (šuta) u zid on se u skoku okreće za 360 stepeni i hvata loptu (od 10-12 puta u minutu).

Vežba 6. Golman je okrenut leđima prema zidu, a licem prema saigraču. Partner šutira (baca) loptu u zid, a golman se u skoku okreće za 180 stepeni i hvata loptu koja se odbija od zida (10-12 puta u minutu).

Vežba 7. Dva golmana su leđima okrenuta jedna ka drugom, ispred njih su dva igrača na rastojanju od 3-4 metra. Igrači golmanima blago šutiraju, a golmani sa izlaženjem prema njima hvataju loptu. U daljem toku vežbe golmani menjaju mesta na taj način što jedan pravi kolut napred, a drugi ga preskače raznožno (10-12 puta u minutu).

Vežba 8. Golman je okrenut licem prema zidu. Šutira loptu u zid tako da se ona odbije o tlo ispred njega. Loptu koja odskače on hvata. Snaga šuteva se postepeno povećava.

Vežba 9. Golman je okrenut licem prema golu na rastojanju 1-1.5 m od gola sa loptom u rukama. Posle šutiranja u prečku gola, on hvata loptu, baca je iznad glave i posle okreta za 180 stepeni je hvata da bi zatim hvatao drugu loptu koja se upućuje od strane saigrača direktno u golmana sa rastojanja 6-7 metara (10-12 puta).

Vežba 10. Golman je u osnovnom stavu na golu. Saigrač sa rastojanja 6-7 metara šutira u stranu oko 1 metar od golmana. Golman hvata ili blokira loptu koristeći iskorak. Snaga šuteva se postepeno povećava.

Vežba 11. Golman je kod jedne od stativa gola. Saigrač sa 7-8 metara šutira u dalji ugao gola u visini kukova. Golman posle bočnog iskoraka i ispada hvata, ili amortizuje let lopte.

Vežba 12. Isti početni položaj kao kod vežbe 11. partner ima četiri lopte koje naizmenično šutira u gornje uglove gola. Golman vrši bočno kretanje i hvata (blokira) loptu. Nakon 4-5 serija vrši se zamena golmana.

Vežba 13. Osnovno postavljanje je na sredini gola. Golman i partner imaju po jednu loptu. Istovremeno vrše predaju lopti jedan drugom. Partner (koji stoji ispred gola) stalno menja pravac predaje. Tempo je maksimalan. Kroz 2-3 minuta golmani se smenjuju.

Vežba 14. Golmani su postavljeni svaki na jedan gol. Jedan od njih sa kraćim zaletom šutira na suprotan gol. Drugi golman hvata loptu i izvodi istu radnju (5-6 minuta).

22

8.5.3 ODBIJANJE LOPTI

Golman odbija lopte rukama, nogama, telom koristeći ispade, „špage“ i „polušpage“. Trener treba da vodi računa da prilikom učenja ovog elementa partner postepeno povećava snagu šuteva i skraćuje rastojanje mesta izvodjenja šuta od gola.

Izbor vežbi za obučavanje i usavršavanje tehnike odbijanja lopte:

Vežba 1. Golman je licem okrenut prema zidu, udaljen 4-5 metara. Pored sebe ima više lopti. Posle šutiranja o yid odbija lopte rukama. Postepeno rastojanje od zida smanjuje do 2 metra. Vežba traje 5-7 minuta.

Vežba 2.Golman šutira loptu (baca) ka zidu tako da se ona odbija u stranu na 2-3 metra od njega. Pomoću ispada (iskoraka) on odbija loptu rukama. Vežba traje 5-7 minuta.

Vežba 3.Golman je okrenut licem prema zidu, rastojanje od zida je 3-4 metra. Partner, takođe golman, koji se nalazi iza njega, baca loptu ka zidu. Golman odbija loptu rukama nakon njenog odbijanja od zida. Vežba traje 2-3 minuta.

Vežba 4.Golman je okrenut licem prema zidu i šutira loptu unutrašnjom stranom stopala i zaustavlja je nakon njenog odbijanja od zida. Vežba traje 3-5 minuta.

Vežba 5.Golman je sa loptom pored zida. Posle šuta lopte rukom ka zidu golman odbija loptu koja odskače od zida. Odbijanje se vrši nogom korišćenjem „polušpage“ ili „špage“. Vežba traje 3-5 minuta.

Vežba 6.Golman je licem okrenut prema zidu na rastojanju 3-4 metra. Partner (koji stoji iza golmana) šutira ka zidu tako da lopta odskoči nisko i u stranu od golmana. Zadatak golmana je da loptu odbije nogama. Prvi šutevi su blaži, pa se tempo i snaga šuteva postepeno povećavaju. Vežba traje 2-3 minuta.

Vežba 7.Golman se nalazi između dva saigrača koji naizmenično bacaju loptu (šutiraju) u njega. Golman se, radi odbijanja lopte, okreće za 180 stepeni i odbija loptu rukama. Kroz 1-2 minuta golmani se smenjuju.

23

Vežba 8.Podelivši se na grupe od po 2-3 golmana, oni međusobno predaju loptu (na rastojanju 1-1.5 m) unutrašnjom stranom stopala. Zatim se lopta odbija prema partneru primenom „polušpage“ i „špage“. Vežba traje 5-7 minuta.

Vežba 9.Nekoliko golmana pravi krug. U centru je golman koji štiti nogama medicinku. Posle nekoliko međusobnih dodavanja partneri gađaju medicinku koju golman štiti odbijanjem lopte nogama. Zamena golmana nakon jednog do dva minuta vežbanja.

Vežba 10.Golman je između dva partnera, a svaki od njih ima loptu. Jedan upućuje nisku loptu koju golman brani koristeći „špagu“, okreće se zatim prema drugom partneru da bi loptu takođe branio „špagom“. Međusobno rastojanje je 4 metra. Nakon 1-2 minuta vrši se zamena golmana.

Vežba 11.Golman je okrenut licem prema partneru na rastojanju od 2 - 2.5 m. Jednu loptu partner upućuje visoko, a drugu nisko (sa malom pauzom). Nisku loptu golman odbija nogom, a visoku rukom. Vežbu izvoditi 10-12 puta.

Vežba 12.Golman se postavlja na sredinu gola, licem prema golu. Partner sa 5-6 metara šutira na gol uz prethodni signal golmana. Golman se brzo okreće za 180 stepeni i odbija loptu rukama ili nogama. Upućivanje lopte u početku je sporije (slabije) , a kasnije sve jače. Vežbu izvoditi 2-3 minuta.

Vežba 13.Golman stoji kod jedne od stativa. Partner kotrlja jednu za drugom tri lopte, od kojih svaka treba da ide sve dalje od golmana. Golman pomoću „špage“ odbija lopte. Vežbu izvoditi u 5-6 serija, prvo u jednu, a zatim u drugu stranu.

Vežba 14.Golman je na sredini gola. U gornjim uglovima su obešene lopte pomoću kanapa. Igrači naizmenično gađaju te lopte, a golman nastoji da odbija lopte prvo rukama, a kasnije pokušava i nogama. Vežba traje 3-5 minuta.

Vežba 15.Golman je na sredini gola. On vrši otklon u jednu stranu, a partner šutira loptu u suprotnu stranu pored nogu. Golman nastoji da odbije loptu nogama. Vežbu izvoditi 2-3 minuta.

Vežba 16.

24

Golman se postavlja za odbranu šuta sa krila. Partneri šutiraju sa krila, sa leve i desne strane. Golman brani rukama i nogama. Vežba traje 10-15 minuta, u medjuvremenu se golmani međusobno smenjuju.

Vežba 17.Golman se nalazi na sredini gol linije sa razmaknutim nogama 0.5 metara. Partner šutira loptu kroz noge. Golman brani sastavljajući noge. Vežba traje 3-5 minuta.

Vežba 18.Golman je u stavu „špaga“ u jednom od uglova gola. Podižući se rukama posle iskoraka u stranu odbija lopte rukama i nogama upućene u suprotni ugao. Posle 12-14 intervencija menja se polazna pozicija.

8.5.4 ISTRČAVANJE, ODNOSNO „SKRAĆIVANJE“ UGLA NAPADAČIMA PREDNJE LINIJE

Obučavanje ovog elementa igre golman može uslovno da podeli na tri etape:

Etapa 1.Iz osnovnog stava na sredini gola, golman istrčava 2.5-4 metra krećući se u susret napadaču. Pet igrača prednje linije se postavljaju na liniji šest metara zauzimajući pozicije krila, polusrednjeg i srednjeg (pivota). Trener sa odstojanja 10-12 metara dodaje loptu jednom od napadača. Golman u tom trenutku brzo napušta gol i dolazi na optimalno rastojanje od napadača. Loptu trener dodaje napadačima brzo i iznenada za golmana, kako bi on stalno bio koncentrisan i aktivno usredsređen na loptu i protivnika i spreman za brzu intervenciju.

Etapa 2.Golman istrčava sa gola, zaustavlja se i reaguje na šut napadača (golman brzo napušta gol, postavlja se ispred napadača sa loptom i imitira odbijanje lopte).

Etapa 3.Golman izvodi sve navedene elemente u uslovima igre (situacionog karaktera) maksimalnom brzinom i sl. Napadač šutira (oponaša šut).

Posle savladavanja tehnike osnovnih pokreta koji su potrebni prilikom istrčavanja i „skraćivanja“ ugla, napadač nastavi šutiranje na gol sa prostora od 6-9 metara.

Na treninzima kvalitetnih golmana treneri treba da stvaraju specijalne situacije igre gde se napadi na gol završavaju samo šutem sa prednje linije. Trener diktira tempo, određuje situacije i ostalo.

25

Obično za vreme ekipnih treninga na jednoj polovini terena napadači usavršavaju šuteve sa prednje linije, a na drugoj polovini šuteve sa zadnje (spoljne) linije. Poželjno je da golman vežba 8-10 minuta na jednoj, a posle toga na drugoj polovini igrališta.

Izbor vežbi za učenje i usavršavanje tehnike istrčavanja golmana:

Vežba 1.Pivot u padu šutira sa srednje pozicije (osloncem na obe noge), golman, istrčavanjem njemu u susret, odbija visoko upućene lopte (12 – 14 istrčavanja).

Vežba 2.Pivot šutira sa srednje pozicije iz skoka sa desne strane golmana. Golman istrčava i odbija loptu (12 – 14 odbrana).

Vežba 3.Pivot šutira u padu sa otklonom tela u levu stranu. Golman istrčava, pravi ispad u svoju desnu stranu, koristeći „špagu“ i odbija loptu (12 – 14 istrčavanja). Istu vežbu raditi samo što pivot vrši otklon na svoju desnu stranu.

Vežba 4.Pivot šutira sa srednje pozicije iz skoka lobujuci golmana. Golman istrčava, skače u vis i hvata ili odbija loptu ( 10 – 12 istrčavanja).

Vežba 5.Pivot šutira sa desne polusrednje pozicije u padu sa otklonom tela u levu stranu. Golmana istrčava u susret pivotu, pravi ispad u svoju desnu stranu i u zavisnosti od visine kretanja lopte odbranu izvodi nogama, rukama ili telom (10 – 12 šuteva). Ista vežba ali pivot šutira sa leve polusrednje pozicije.

Vežba 6.Napadač šutira sa desnog krila sa osloncem na obe noge. Golman istrčava i odbija visoke lopte (14 – 16 puta). Istu vežbu izvoditi i sa pozicije levog krila.

Vežba 7.Napadač šutira u padu sa desnog krila osloncem na levu nogu sa otklonom u levu stranu. Golman istrčava, pokriva bliži (levi) ugao gola, praveći ispad u desnu stranu gola. Ista vežba samo što šutira levo krilo (12 – 14 puta).

Vežba 8.Napadač šutira u skoku sa desnog i levog krila brzu i visoku loptu. Golman istrčava i odbija loptu. (10 – 12 puta)

26

Vežba 9.Napadač šutira u padu sa centralnih pozicija naizmenično u jednu i drugu stranu. Golman istrčava i odbija loptu.(10 – 12 puta)

Vežba 10.Napadač sa loptom se nalazi na liniji centra igrališta, vodi loptu i šutira iz centralnih zona izmedju 6 – 9 m, naizmenično iz skoka i sa osloncem o tlo. Golman istrčava i odbija loptu.(10 – 12 puta)

Vežba 11.U vežbi učestvuju tri napadača (jedana od njih je pivot), protiv dva odbrambena igrača. Nakon nekoliko međusobnih dodavanja, napad završava pivot. Golman istrčava i odbija loptu.(12 – 14 puta)

27

9 VEŽBE ZA RAZVOJ MOTORIČKIH SPOSOBNOSTI

Da bi se trenerima olakšao posao, u sastavljanju plana, programa i izvođenja treninga golmana, dati su crteži koji pokazuju vežbe za razvijanje psihofizičkih osobina: snage, brzine, izdržljivosti, spretnosti, okretnosti i gipkosti.

9.1 INDIVIDUALNE VEŽBE – PROSTE VEŽBE

1. Stajati uspravno, poskocima podizati ruke iznad glave, istovremeno širiti noge i obratno.Vežba za jačanje skočnosti i mišića rameno – lopatičnog pojasa.

28

2. Stajati uspravno, noge razmaknute, ruke na potiljku, rotacija trupa desno i levo.Vežba za jačanje rotatora trupa.

3. Stajati uspravno, noge razmaknute, ruke na potiljku, zasuk trupa levo i desno, zib.Vežba za jačanje rotatora trupa.

29

4. Stajati uspravno, noge razmaknute, trup povijen napred (predklon), ruke podignute uspravno – odručenje. Zasuk trupa u jednu i drugu stranu.Vežba za jačanje mišića rameno – lopatičnog pojasa i rotatora trupa.

5. Ležanje potrbuške, ruke iznad glave, istovremeno podizanje ruku i nogu, vraćanje u početni položaj.Vežba za jačanje mišića opružača trupa i mišića opružača zgloba kuka.

30

6. Ležati na leđima i ruke pomeriti u stranu. Noge, sastavljene, podići iznad glave i vratiti ih u početni položaj.Vežba za jačanje trbušnih mišića, pregibača zgloba kuka i opružača zgloba kolena.

7. Ležati na leđima, ruke pomerene u stranu, noge razmaknute. Naizmenično prebacivanje jedne noge na suprotnu stranu do druga ruke.Vežba za jačanje cosí trbušnih mišića i za pokretljivost zgloba kuka.

31

8. Ležati na leđima, podići noge i trup u vis, rukama se podbočiti. Naizmenično razmaknuti noge, jedna napred, druga nazad.Vežba pokretljivosti u zglobu kuka i rastezanje mišića zadnje strane buta.

9. Preponski sed, jedna noga napred ispružena, druga povijena u kolenu, ruke iznad glave. Naizmenično zibanje trupa prema napred, ruke što više napred, jedna noga napred pa druga.

32

Vežba za pokretljivost u zglobu kuka i rastezanje mišića zadnje srane buta i primicača buta.

9.2 VEŽBE U PAROVIMA

1. Stajati uspravno, okrenuti se bokom jedan prema drugom, noge razmaknute u stranu, jednom rukom hvat iznad glave, drugom rukom hvat pored noge. Saviti trup u stranu prema opruženim nogama, dok su suprotne noge povijene u kolenu.Vežba za rastezanje bočnih pregibača trupa i mišića primicača buta, povećanje pokretljivosti u zglobu kuka i zglobu ramena.

33

2. Prvi vežbač legne na leđa i uhvati drigog vežbača za potkolenicu. Prvi vežbač podiže noge, a drugi snažno gura noge nazad i u stranu.Jačanje mišića pregibača zgloba kuka, opružača kolena i trbušnih mišića.

3. Vežbači su u čučnju, leđima su okrenuti jedan ka drugom, pridržavajući se rukama hvatom zgloba lakta. Iz tog položaja uspravljanje i vraćanje u početni položaj. Ova vežba se radi u različitom tempu.Vežba opružača nogu.

4. Oba vežbača sede jedan nasuprot drugom i drže se za ruke. Istovremeno podizanje i vraćanje u početni položaj.Vežba za mišiće ruku, rameno – lopatičnog pojasa i mišiće opružača nogu.

34

5. Vežbači, okrenuti redima jedan drugom, opružene ruke iznad glave, hvat. Jedan vežbač savija trup napred i opire drugog vežbača lopatičnim pojasom. Glutalni deo se ne dodiruje.Vežba za povećanje pokretljivosti u rameno – lopatičnom pojasu, za rastezanje mišića istog pojasa, naročito velikog grudnog mišića.

6. Vežbači su u sedu, okrenuti leđima jedan drugom, opružene ruke iznad glave i hvat. Jedan vežbač savija trup napred i primiče drugog vežbača.

35

Vežba za rasezanje mišića zadnje strane buta vežbača koji savija trup, i rastezanje mišića prednje strane trupa drugog vežbača, naročito velikog grudnog mišića, povećanje pokretljivosti u ramenom zglobu.

7. Vežbači su okrenuti licem jedan drugom, noge su razmaknute u stranu, raskorak, trup savijen unapred, opružene ruke staviti na ramena suvežbača (zibom trup pomerati na dole).Vežba za povećanje pokretljivosti u rameno – lopatičnom pojasu, pokretljivosti u zglobu kuka.

36

8. Vežbači sede okrenuti jedan drugom licem, noge razmaknute u stranu, stopalo uz stopalo, i uhvate se za ruke. Jedan vežbač savija trup unazad i povlači drugog sebi. Kod ove vežbe i noge i ruke su opružene.Vežba za rastezanje mišića zadnje strane buta i povećanje pokretljivosti u zglobu kuka.

9. Jedan vežbač sedi, opružena ruke podignute iznad glave. Drugi vežbač stane iza niega, uhvati ga za ruke postavi mu koleno na leđa. Kolenom potiskuje leđa, gura mu trup napred, dok ruke istovremeno povlači nazad.Vežba za povećanje pokretljivosti ramenog zgloba i rastezanje mišića predije strane trupa, narocito velikog grudnog mišića.

37

9.3 VEŽBE NA RIPSTOLU

1. Ležati na leđima, zakačiti noge o ripstol, ruke su iznad glave, ispružene. Podići se u sed, ruke pružiti što više napred.Vežba za jačanje trbušnih mišića i pregibača zgloba kuka.

2. Ležati potrbuške, noge zakačiti za ripstol, ruke su ispružene napred. Savijajući trup ruke podići se što više, zib, vratiti se u početni položaj.Vežba za jačanje opružača trupa i mišića opružača zgloba kuka.

3. Trup povijen unapred prema ripstolu, obe ruke na prečki, jedna noga podignuta na prečku više od hvatišta za riku. U tom položaju zibanje trupa prema napred i dole. Nakon nekoliko ponavljanja promena noge.

38

Vežba za jačanje pregibača zgloba kuka, pregibača i opružača zgloba kolena i ispružača zgloba lakta.

4. Vežbač je okrenut leđima prema ripstolu, ruke su podignute iznad glave i hvat za prečku. Podizanje sastavljenih nogu iznad ruku i vraćanje u početni položaj.Vežba za pokretljivost zgloba kuka, za jačanje trbušnih mišića, povećanje pokretljivosti u zglobu ramena.

39

5. Stajati uspravno, bočno prema ripstolu, jedna noga na prečki, suprotna ruka iznad glave.Otklon trupa u stranu noge koja je na ripstolu, ruka koja je stajala niz telo pomera se što bliže nozi, zib.Vežba za jačanje kosih trbušnih mišića, za povećanje pokretljivosti rameno – lopatičnog pojasa, za pokretanje zgloba kuka.

6. Okrenuti se licem prema ripstolu, noge razmaknute, raskorak, saviti trup napred, uhvatiti prečku na ripstolu iznad glave, zibanje trupa prema dole.Vežba za povećanje pokretljitvosti u rameno – lopatičnom zglobu i rastezanje mišića grudi.

40

7. Sesti licem prema ripstolu, noge podići koso gore i uhvatiti prečku od ripstola u visini kolena. Privlačiti trup prema opruženim nogama.Vežba za rastezanje mišića zadnje strane buta i povećanje pokretljivosti u zglobu kuka.

10 ZAKLJUČAK

U savremenom rukometu postoje tri tipa golmana. To su golmani niskog, srednjeg i visokog rasta. Golmani visokog rasta, preko 190cm, danas su najzastupljeniji u modernom rukometu, ne samo zbog svoje visine i dužine ekstremiteta, već i zbog savremene tehnike odbrane gola. Oni brane takozvanom tehnikom “postavljanja“ koja je primarna u savremenom rukometu. Ako se zna da su golmani u svojim ekipama jedni od najviših igrača, onda moramo selektirati golmane koji će u kasnijem periodu rasta i razvoja dostići visinu preko 190cm.

U pripremi golmana mora se zadovoljiti princip individualnosti. Njihova priprema se potuno razlikuje od pripreme igrača, pa dosta pažnje treba obratiti na njihovu tehničko – taktičku, fizičku, psihološku i teorijsku pripremu.

Sposobnost rukovođenja igrom odbrane je jedna od osnovnih vrlina golmana. Iskusni golman treba da prati raspored protivničkih igrača, da procenjuje odnos snaga u različitim situacijama i da na odgovarajući način komanduje odbranom.

Golman u savremenom rukometu ima i jednu od važnijih uloga u organizaciji napada – kontranapada. Od njihove brzine ubacivanja lopte u igru, dobre procene i

41

odluke ko je od igrača u polju u najpovoljnijem položaju da prihvati loptu, zavisi uspeh kontranapada.

11 LITERATURA I IZVORI

1. Marković S. – Pivač M.: „Rukomet – tehnika i metodika“, Niš, 2006. godina.

2. Marković Saša: „Rukomet – tehnika“ praktikum, Priština, 1997. godina.

3. Arslanagić Abas: „Na rukometnom golu“, Banja Luka, 1979. godina.

4. Pivač Momčilo: „Rukomet – tehnika i metodika“, Niš, 1998. godina.

5. Pivač Momčilo: „Rukomet – taktika“, Niš, 1999. godina.

6. Herodek Katarina: „Opšta antropomotorika“, Niš, 2006. godina.

7. Gec Izet: „Od golmana do pivotmena“, RSBIH, Sarajevo, 2002.godina.

42

8. Gec Izet: „Golman u rukometu“, RSBIH, Sarajevo, 2000.godina.

9. Milojević Aleksandar: „Psihologija sporta“, Niš, 1994.godina.

10. Vučinić Đorđe: „Golman u rukometu“, Beograd, 1969.godina.

11. Gajić V.-Gajić M. : „100 treninga rukometa“, Beograd, 1973.godina.

12. Pokrajac Branislav: „Kako smo osvojili zlato“, Beograd, 1973.godina.

13. Malacko Julijan: „Osnove sportskog treninga“, Novi Sad, 1980.godina.

14. Tomljanović V.-Malić Z. : „Rukomet – Teorija i praksa“, Zagreb

15. Puni A. : „Ogledi iz psihologije sporta“, Beograd, 1964.godina.

43