SUKOB I SPOR Pojam i uzroci sukobaPotreba za sistematinou izlaganja diktira njegovu strukturu: pre iznoenja naina njegovog reavanja potrebno je definisati sam pojam sukoba. Sukob (konflikt, spor) je svakodnevni fenomen, integrativni deo drutvenih odnosa, s veoma dugom tradicijom. Naelno, re sukob (konflikt) asocira i na psihopatologiju i crnu hroniku, na vee ili manje socijalne nerede, ak I na rat i druge oblike politikih sukoba. Zbog toga on ima lou reputaciju i negativnu konotaciju. Ipak, kada se ovaj nosilac problema depersonalizuje, on prerasta u nosioca razvoja. Moe izgledati paradoksalno, ali sukob, u sociolokom smislu, identifikuje problem u drutvu. Kako nema napretka bez suoavanja sa situacijom (identifikovanje problema), produktivan pristup sukobu i konstruktivno reavanje konflikta vodi napretku. S druge strane, ostavljanje nereenog problema ispod tepiha, ili destruktivnost u njegovom reavanju, moe proizvesti jedino tetu. Dakle, reavanje svakog sukoba vodi evolutivnom napretku zajednice ljudi. Za svaki konflikt potrebno je barem dvoje. Ovo zato to je on uvek relacija, odnos, koji je posledica kontakata i vidljivosti razlika. Bez kontakta nema konflikta. Pojam sukobaPojmu sukoba moemo prii sa aspekata razliitih naunih disciplina, od kojih su najee: ekonomska, politikoloka, sociopsiholoka, antropoloka i pravna nauka, kao i s aspekta teorije igara. Tako je za ekonomsku nauku teite na donoenju odluka u ekonomskom nadmetanju. Politikolozi su, naprotiv, okrenuti uglavnom politikim i meunarodnim konfliktima, pa pojam definiu sa tog aspekta, Pravnici su koncentrisani na sporove i sudske postupke, pa im konflikt i spor postaju sinonimi pojmova sudenja, i postupaka, to e se ve videti. Retki su multidisciplinarni pristupi u naoj i uporednoj knjievnosti. Websterov renik (1966) konflikt izvorno definie kao borbu, bitku ili tuu, to znai fiziku konfrontaciju izmeu pojedinaca. Meutim, pojam se dalje razvijao, tako da danas ukljuuje iroko neslaganje, ili protivljenje interesa, ideja". Primeri definicija sukobaSocijalni psiholozi pod konfliktom podrazumevaju procenjenu razliitost interesa, ili verovanje da aktuelne tenje stranaka ne mogu biti ostvarene simultano, dok pod interesom isti autori podrazumevaju oseaj ljudi o tome ta je bazino poeljno. Na najoptijem nivou sukob (konflikt) se moe definisati i kao borba izmeu ljudi oko vrednosti, ili kao takmienje za osvajanje statusne moi ili deficitarnih dobara. Najneutralnijom se ini jedna druga definicija, koja pod konfliktom razume situaciju u kojoj dva subjekta opaaju uzajamnu neusklaenost ciljeva, tj. neusklaenost svesno eljenih rezultata, pa time i sopstvenih interesa. Najzad, u svojoj poznatoj knjizi o reavanju sporova nastalih u poslovnim odnosima medijacijom i arbitraom, Buhring-Uhle i Kirch-hoffi Scherer konflikt definiu kao situaciju u kojoj su uoeni interesi osoba u toj meri suprotstavljeni da je nemogue da se oni svi potpuno zadovolje, ostvare. Ovo konflikt dovodi u vezu sa razliitim, ponekad i potpuno suprotnim eljama i stavovima pojedinaca povodom ivotne situacije koja ih povezuje. U principu, moe se zakljuiti da se konstanta skoro svih definicija pojma sukoba nalazi u pojmu interesa. Ukoliko se problem posmatra sa aspekta prava, onda se interes pojedinaca moe shvatiti kao pravno neartikulisano subjektivno pravo, a subjektivno pravo se moe shvatiti kao pravom standardizovana manifestacija interesa. Na psiholokom nivou, prevalentni odnos i raspoloenje prema drugoj strani, onoj s kojom ste u sukobu, postaje - neprijateljstvo, animozitet. Tuna je injenica, ali s njom se mora raunati, da strane u konfliktu samo svoju poziciju shvataju kao pravinu i potenu, dok poziciju suprotne strane doivljavaju suprotno. Uzroci sukobaPojedinci su itavog svog ivota u sukobu sa nekim, kreu se od jednog ka drugom konfliktu. Drugi se, pak, u njemu ne nalaze skoro nikada, ili veoma retko. Ljudska priroda i struktura linosti predodreuju: neki ljudi su konfliktni, drugi izbegavaju konflikte, pa i doprinose njihovom reavanju. Isto vai i za grupe ljudi, pa i za drave: neke ratuju esto (fama koja vai za balkanske prostore), za druge teko da to i pamtimo. Ostaje da se opredelite preferirate li da budete deo problema, ili deo njegovog reenja. S druge strane, nezavisno od prirode i strukture linosti uesnika sukoba kao jednog od njegovih moguih pospeivaa, bazini i stvarni uzrok konflikata je, najee, oskudica. U svetu su veoma retki resursi javnih dobara, koja se ne mogu potroiti konzumacijom. Ogromna veina dobara to nije, ve su potroiva, njihov broj (koliina) je ogranien, konaan. Zbog toga su oskudica (nedostatak, nedovoljan broj) dobara i konkurencija vie pojedinaca u odnosu na njih (rivalitet pretendenata) stalni pratioci njihove distribucije, tj. sticanja prava na njih. Oskudica onoga to se vrednuje i eli, pa bilo to materijalno ili statusno, poziciono dobro izvor je konflikata. im vie osoba pretenduje na isto bogatstvo, ili isti poloaj, konflikt je na vidiku. Izobilje, ili barem dobro balansirana dovoljnost, iskljuuju konflikte, dok im deficitarnost pogoduje. Oskudica je, dakle, izvor konflikata, a izobilje mu je grobar. Poduprta ljudskim ambicijama, apetitima, oskudica se pretvara u vulkan sukoba. Ovo znai da konflikt (sukob) mora imati svoj neposredan izvor u oskudici dobara i u razliitim interesima pojedinaca povodom njih (svaka od linosti u konfliktu pokazuje pretenzije ka njima). Tako posmatran konflikt je sukob interesa najmanje dve osobe nastao u oskudici fizikih ili duhovnih dobara. Pravni pojam sporaKada sukob iz istog ivota pree na teren omeen pravnim normama, na teren snabdeven pravnom aparaturom, te otponu pravne kvalifikacije (zapravo primena prava), on dobija novi oblik spoljnog manifestovanja, novu terminoloku odrednicu (terminus tehnicus), on postaje spor. S pravnog aspekta spor se ponekad ire definie kao nesaglasnost koja se tie fakata, prava ili pristupa, u kojoj se zahtev ili tvrdnja jedne strane susree s odbijanjem, poricanjem, ili protivzahtevom druge. U domaoj procesnoj literaturi najuticajnijom se ini davno data Poznieva deflnicija spora kao pojma materijalnog prava: spor je neslaganje dva subjekta o subjektivnom pravu koje jedno lice istie prema drugom. Subjektivno pravo pojedinca, o kojem nastaje sukob (neslaganje), ugroeno je ili povreeno od drugoga radnjama ili dogaanjima. Involvirana lica, okupljena i povezana spornim pravom, postala su strane u sukobu, tj. u pravnom sporu. Ova definicija spora pripada pravoj nauci i ona pretpostavlja prelazak iz jedne pojmovne aparature u drugu. Upotreba ove aparature, opet s aspekta drave, prejudicira klasian iskorak stranaka u sporu ka traenju dravne pravne zatite. Po klasinom pravnom pristupu i shvatanju, strane u sukobu (pravnom sporu), a poto nisu u stanju da samostalno nau reenje, trae zatitu od treeg, i to najee od dravnog slubenika, sudije. To pretpostavlja pravnu proceduru, pokretanje postupka, parnicu. Tako posmatran spor je ivotni pojavni vid sudskog postupka u kojem uestvuje, pored lica koja su u konfliktu (koja se spore), i sudija. Po klasinoj koncepciji, kao jedini konkurent dravnom inovniku - sudiji, tj. dravi, kao osobi koja reava sporove izmeu sukobljenih, moe se pojaviti arbitar. On se shvatao kao privatni delitelj pravde. Kritiari klasinog pravnog pristupa potenciraju injenicu da se na sudski postupak moe gledati kao na nalije Ijudske moi nemo: uvoenje treeg (na primer, dravnog sudije) u reavanje nesuglasica izmedu pojedinaca istovremeno je i priznanje i abdikacija sukobljenih pojedinaca priznanje nemoi da se nesuglasice medusobno prevaziu, uz istovremenu abdikaciju u korist (najee) dravnog organa sudije kome se poverava njihovo prevazilaenje. Poto u ivotu nisu svi nemoni, neaktivni, ve su neki i proaktivni, sudski postupak, na sreu, nije jedini metod kojim se upravlja sporovima. Sporovi se prevazilaze, razreavaju, okonavaju, ili bar u vremenu odlau. Dravno suenje vs. alternativeNa dravno suenje i ADR metode reavanja sporova treba gledati kao na kompatibilne i komplementarne, te njihova koegzistencija ne bi smela doi u pitanje, a jo manje izazivati nove sukobe. Ipak, to nije tako, jer uprkos reenom, veina domaih pravnika ima neprijateljski, ili barem odbrambeni stav prema ADR. Kritiari ADR metoda esto zaboravljaju na jednu od njenih prednosti u poreenju sa dravnim sudjenjem, a to je fleksibilnost reenja.

Naime, drava vri sudsku vlast, a pravni sistem funkcionie tako to ljudima prua (ili namee, zavisi od ugla posmatranja) jednu mogunost reavanja sporova tzv. suenje pred dravnim sudom, ili adjudikaciju od strane dravnog inovnika sudije, koji prilikom donoenja odluke primenjuje pravo. Ovo nije sluaj sa alternativama one se prilikom reavanja sporova mogu, ali ne moraju, oslanjati na pravne norme, te imaju iri spektar mogunosti, bogatiju kolekciju orua. Iz toga sledi da alternative ne moraju tititi ni sve one intrese koje pravo promovie u zatitne objekte, barem ne do nivoa javnog poretka. Ovo je bitna razlika reenja konflikata sadranih u ADR metodima u odnosu na sudske judikate. S druge strane, odbranatvo dravnog suenja ima svoja racionalna objanjenja: 1. poslovina konzervativnost pravnika i prava moe biti deo objanjenja, 2. naa pravna kultura i tradicija je naklonjena parnienju, 3. racionalno opravdanje moe se nai i u zatiti monopola esnafa u reavanju sporova, 4. najzad, deo razloga nalazi se u predrasudama koje prate dravno sudenje i ADR. U razjanjenju odnosa poiemo od ovog poslednjeg. Predrasude: svojstva dravnog suenjaPored teze o primarnosti dravne adjudikacije, postoje i druge predrasude. lstina, niko ne tvrdi da je adjudikacija metod sa najduim staom u reavanju sporova niti e to tvrditi sve dok se na listi alternativa nalaze pre-govori, za koje vai da prethode i sukobu, ali jeste fama da je dravno suenje 1. najpraviniji, 2. najpametniji, 3. najefikasniji i 4. najsigurniji nain reavanja sukoba (ili barem veine njih). Dravno suenje - pravian put?Dravni sud sudi po pravu, a ne pravdi, to nije isto, a nije ni sporno meu pravnicima. Postoje istorijski periodi i zemlje iji su pravni poreci, s veinskog gledita, nepravedni. Moda bi, s aspekta neijeg individualnog vrednosnog sistema i ukusa, to bili oni koji legalizuju prostituciju, zabranjuju upotrebu alkohola, legalizuju brak istih polova i sl.

Raskorak (pa i veliki) izmeu jednog pozitivnopravnog sistema i veinskog shvatanja morala ili pravde nije dovoljan razlog da taj sistem bude eliminisan sa spiska ivih on i dalje postoji i implementira se. Sva prava obavezuju formom, a ne kvalitetom sadrine, te mogu biti nepravina, ili na drugi nain imperfektna (konano, kakva bi bila kada su delo ljudi), a ipak vaea, pozitivna, ona po kojima dravni sudovi sude. Iz toga sledi da je iluzija, naivnost, ili ludost oekivati da e rezultat implementacije prava presuda uprkos najboljem umeu sudije, biti puno bolja od materijala od koga se ona pravi esto nesavrenih i ponekad nepravinih, pa i nemoralnih zakona. Teorijski, pravda je blia ADR metodima (koji ne moraju zavisiti od prava) no samom pravu. Na primer, arbitrana adjudikacija, kao ADR metod, moe biti voljom stranaka u sukobu kreirana tako da arbitri donesu odluku po pravinosti (ex aequo et bono; amiables compositeurs). To ne znai da se odluuje svojevoljno, proizvoljno. Suditi po pravinosti znai suditi po izvesnim objektivnim, racionalnim... naunim kriterijumima, kao to su ideja jednakog postupanja, ...ideja normalnog i razumnog. Takoe, poravnanje, kao oblik okonanja spora pregovorima, moe biti nepatvorena pravda, ili nepravda, ili e se u njega uneti onoliko morala i pravde koliko to ugovaraima odgovara. Sve zavisi od njih samih. Zakljuak: ako preferirate pravdu, pre ete je zatei u ADR metodima nego na sudu. Dravno suenje - pametan izbor?U odgovoru na pitanje: ,,ta je pametnije (mudrije) obratiti se dravnom autoritetu, ili sam reavati svoj spor? polazimo od razumne pretpostavke da svaka individua vie voli sebe no to je voli bilo koji dravni inovnik, pa zvao se on i sudija i bio mu srodnik u prvom stepenu (kada bi se, uostalom, imao izuzeti). Drugo, nije preterana ni tvrdnja da niko ne zna bolje injenice sluaja od strane u sukobu i njenog protivnika. injenice su se njima dogodile, one su deo njihovog prolog ivota. Najzad, niko bolje od uesnika sukoba ne prepoznaje sopstvene interese, jer oni su deo njihove planirane budunosti. Iz svega reenog proizlazi da su oponenti najbolji poznavaoci injeninog stanja i najbolji tumai sopstvenih interesa koji e, iz ljubavi prema samima sebi, delati u svom najboljem interesu. Posle svega, u vazduhu visi pitanje: ta ljude nagoni da od dravnog inovnika trae reenje sukoba, uprkos nesavrenosti njegovog orua (zakon), limitiranog poznavanja injenica i neuvaavanja interesa sukobljenih (to mu i nije u opisu posla), kada ga sami mogu reiti? Dravno suenje - efikasan put?Pobornici alternative dovedeni su na klizaviji teren tvrdnjom da je dravna pravna adjudikacija najefikasniji nain reavanja konflikata. Meutim, efikasnost je kvalitet ljudi, a ne prava, te iz prve tvrdnje samo proizlazi da su sudije efikasne a to je upitno; pojedine jesu, sigurno je. Ali, ako tvrdnju razumemo kao izjavu da je pravosudni sistem, kao bie, efikasan, tj. da je sudski metod efikasan metod, onda stvari stoje drugaije. Pojam efikasnost ima vremensku dimenziju, koja se sastoji iz 1. brzine i 2. konanosti, i ima sadrinski efekat 3. izvrnosti, egzekutivnosti (izvrenje pod okriljem dravne sile). BrzinaUkorenjenost izreke: pravda je spora, ali dostina" dovoljan je dokaz tvrdnji da brzina nije imanentna ni parninom, a ni izvrnom postupku. Dapae, vremenska dimenzija efikasnosti je boljka skoro svih drava i njihovih pravnih sistema, a borba za bru pravnu zatitu je cilj i pokretaka snaga mnogih reformi pravosuda. Sve alternative su, notorno je, mnogo bre. Rok od 30 dana, koji zakonodavci najee ostavljaju alternativi" za pokuaj, po pravilu nije dovoljan ni za zakazivanje pripremnog roita za glavnu raspravu u parnici. Toliko o brzini. KonanostPitanje jesu li pravosnanost i izvrnost garanti konanosti. Odgovor ne zasniva se na sledeem: Presuda se, najee, zavrava izrekom koji definie da je jedna od sukobljenih strana pobedila drugu, ona diferencira uesnike sukoba odreujui pobednika. Presuda stvara dobitniko-gubitniki odnos, a ne obostrano dobitniki odnos. Time se ona, po definiciji, namee barem jednoj od strana u sporu (gubitniku) koji, zbog toga, ne doivljava sudsku presudu kao svoju sopstvenu odluku, ve kao naredbu sistema. Nevoljno joj se povinuje, jer mora, ali istovremeno eka svojih pet minuta. Na tih svoji pet minuta, na vreme za retorziju, gubitnik gleda kao na vreme asti i pravde (u kome e svetu dokazati da je bio u pravu i spasiti obraz). Takoe, pravo nije dizajnirano tako da kontinuirano prati sukob i posle njegovog sudskog epiloga. Donoenjem pravosnane presude pravni sistem je izvrio svoj zadatak: stvar je (pravosnano) okonao, ona se stavlja ad acta, zajedno sa ivotom oko nje. Prestaje svaki sudski i pravni monitoring dogaaja. Otuda ne treba da iznenauju recidivi sukoba i retorzije koji preduzimaju sudski gubitnici. Drugaije bi bilo samo ukoliko bi epilog sprovedenog postupka uspeo da ugui i sam embrion sukoba, tj. stav i razumevanje dogaaja koji je sukob izazvao. Samo pod tim uslovom reenje sukoba bi moglo pretendovati na konanost. Meutim, sud nije koncipiran da to ini. Sa aspekta definitivnosti (konanosti), najdelotvorniji meu metodama reavanja sporova su pregovori (i direktni i posredni) koji se okonaju sudskim poravnanjem uesnika konflikta, a koje u sebi sadri integrativno razreenje konflikta: promenu i na nivou ponaanja uesnika i na nivou njihove percepcije, stavova, razumevanja sutine situacije. Prava konanost pripada samo takvim reenjima.

IzvrnostArhitektura ovog argumenta je jednostavna: efikasnost presude oituje se u postojanju garancija dravnog monopola sile. Poto sila lebdi nad presudom, ona joj, prirodno, transmituje sopstvenu energiju, efikasnost. Ono to je sud izrekao imalo bi se dravnom silom (ako treba) izvriti. Drava, meutim, moe emitovati i transmitovati samo energiju koju poseduje. Za delotvornu transmisiju potrebna je ideoloka i politika snaga sistema i jasno strategijsko opredeljenje da se maksimizira broj prinudnih izvrenja odluka sudova koje nisu dobrovoljno izvrene. Prepreka tome moe biti vie od: 1. ideolokih - komunizmu je imanentno da je blagonaklon prema duniku, preko 2. demagoko-politikih podilaenje dunikom lobiju i 3. kvazisocijalnih - sudovi preuzimaju na sebe socijalnu funkciju drave titei dunike slabog imovnog stanja, pa do 4. kondicionih - drava i sistem nisu u stanju da ovu funkciju obavljaju adekvatno. Definitivno, posmatrano s aspekta efikasnosti, pojedinana ili grupna sila imaju svoje prednosti nad organizovanim, dravnim monopolom sile: ako nita drugo, nemaju sistemske konice, nemaju obzire koje drava duguje javnosti i iznad svega nemaju skrupula. Najzad, ukoliko znamo da se, s aspekta egzekutivnosti, u istom rangu sa sudskom presudom nalazi arbitrana presuda i sudsko poravnanje kojim se mogu okonati i medijacija i koncilijacija, izvrnost i nije nikakva prednost dravnosudskih metoda. Dravno suenje put pravne sigurnosti?Zavodljivost argumenta pravne sigurnosti gradi se na pojmu transparentnosti: pravo se objavljuje, postaje vidljivo i dostupno, ime se iz suenja eliminie svako iznenaenje. Objavljivanjem zakona sudski silogizam postaje predvidiv do nivoa dosade: ukoliko je injenino stanje isto (preamissea minor), iz objavljenog menija normi (preamissea maior) kvalifikacijom se odabira uvek ista kao merodavna, te presuda ima istu sadrinu. Kako je pravna sigurnost potreba ljudi, sudska adjudikacija je u prednosti nad ADR, ija se reenja ne nalaze na prethodnoj objavljenoj listi. Meutim, veoma su uestali sudari izmeu ovog poeljnog kvaliteta teorijske eme primene prava i nepredvidivosti efekata sudskih pravozatitinih radnji u realnosti. U nedoslednoj implementaciji prava nema niije namere, bar ne strateke, ve se radi o nesavrenosti aparature. U sudskom silogizmu jedino injenice mogu biti nesporne, ukoliko su potpuno utvrene, to ne vai za njegove druge elemente. Prvo, nesavren je pravni sistem, preamissea maior, a sumnjiva je i savrenost personalnih nosilaca primene. Pravni sistem ne prua kristalno jasnu, nedvosmislenu ponudu gornjih premisa. Objavljivanje zakona nije dovoljan uslov za njihovu potpunost, preciznost, jasnou, povezanost i sklad. Stalne promene, koje su bile svojstvo razvoja naeg pravnog sistema, imale su, preesto, razliit smer, bile su (i jo su) stihijne. Ozbiljniji inventar i veliko spremanje sistema nikada nije uinjeno. Sudska praksa, kojom bi se mogla, donekle, amortizovati nesavrenost pravnog sistema, ima nezavidno mesto u hijerarhiji izvora prava, a zahvaljujui nesavrenosti informacionog sistema, nije ni dostupna sudijama. Sudije su, kao i drugi ljudi, nesavrene. Veliki deo njih rastao je i edukovao se u vreme stihijskog lutanja" i prava i pravne edukacije, koja ga je pratila, te nisu mogli stei stabilnost znanja i iskustva, niti se kasnije dosledno razvijati, ve su lutali preputeni sopstvenoj snalaljivosti. Programi predmeta koji se izuavaju na fakultetima sporo se menjaju i jo su uvek optereeni ranijim sadrajima, vie nego to je to potrebno za razumevanje i sticanje novih znanja, a i nastavne metode po pravilu zaostaju za onima koje se koriste u modernoj univerzitetskoj nastavi u razvijenim zemljama." Iz toga sledi da se razlozi nesavrenosti primenjivaa prava kriju pre u pravnom sistemu i edukaciji, nego u njima samima. Zato se danas vea neizvesnost nalazi u sudskoj zatiti, nego u ADR metodima. U njima strane u sporu zadravaju kontrolu i nad procedurom reavanja konflikta i nad njegovim ishodom. Moe biti iznenadenja u presudi na iji postupak donoenja stranke imaju ogranien uticaj, ali nema nikakvog iznenaenja u dogovoru koji same postiu. Dakle, da ponovimo, na dravno suenje i ADR metode reavanja sporova treba gledati kao na kompatibilne i komplementarne, te njihova koegzistencija ne bi smela doi u pitanje, a jo manje izazivati nove sukobe. Pravo na pravnu zatituTo je pravo lica na zatitu i prinudno ostvarivanje subjektivnih prava koje se ostvaruje pred sudom. Ono se vri traenjem pravne zatite odreene sadrine kada postoji potreba za njom. Njime se omoguuje ostvarenje subjektivnih prava uz intervenciju drave, kao i ostvarenje materijalnog pravnog poretka. To je autonomno javno subjektivno pravo zagarantovano ustavom. Meutim, uslovi i nain vrenja, kao i dejstva, propisani su pravilima civilne procedure. Sadrina ovog prava zavisi od sadrine zahteva za pruanje pravne zatite. Pravo na pravnu zatitu se vri traenjem, a gasi se izricanjem meritorne odluke i okonanjem postupka. Ovom pravu odgovara dunost suda da razmotri zahtev, ispita ispunjenost uslova i prui zatitu. Sud ima ustavnopravnu dunost da razmotri svaki zahtev. Pojam i struktura graanskog sudkog postupkaTo je poseban postupak predvien za zatitu graanskih materijalnih prava. Uopteno, to je skup pravnih pravila kojima se regulie sudsko ostvarivanje i zatita graanskih subjektivnih prava. Konkretnije, njega ine pravila kojima se ureuju 1) procesni subjekti, 2) prava i dunosti procesnih subjekata, 3) njihova aktivnost u postupku (forma i sadrina procesnih radnji) i dejstva aktivnosti. Struktura: PARNINI, VANPARNINI, IZVRNI I STEAJNI POSTUPAK Struktura procesnog prava

ine je dve grupe propisa: I) Organizaciono procesno pravo (organizacija pravosudnih organa) obuhvata ustavnopravne (naela), radnopravne (radni odnosi zaposlenih) i upravnopravne (sudska uprava) propise. II) Funkcionalno procesno pravo (pravila o postupku). Ono regulie pravila o postupku, pretpostavke za preduzimanje procesne delatnosti, odreuje subjekte procesnog odnosa, regulie sadrinu tih odnosa, i ureuje sadrinu, oblik i dejstva procesnih radnji. Organizacioni se ee menjaju jer neposrednije odraavaju promene u drutvenim odnosima. Spor, parnica i parnini postupak

Spor je neslaganje izmeu subjekata ivotnog ili pravnog odnosa, neregulisan pravom. Graanskopravni spor je specifina situacija gde jedna strana iznosi i postavlja tvrenje u pogledu graanskopravnog odnosa, graanskog subjektivnog prava ili graanskopravnog zahteva, a druga strana to tvrenje negira ili osporava, u celosti ili delimino. Predmet spora mogu biti i injenina i pravna pitanja, a sporovi se mogu reavati vansudskim putem ili sudskim putem. Parnica je redovan nain za reavanje graanskopravnog spora koji se nije mogao reiti na drugi nain, ali to je i specifian pravni odnos regulisan procesnim pravom koji nastaje izmeu parninog suda i parninih stranakaParnini postupak je naroita delatnost koja se sastoji u sudskom reavanju graanskopravnog spora. To je zakonom ureeno postupanje suda i stranaka iju sadrinu ine procesne radnje. To je skup pravnih pravila po kojima se postupa kada se reava spor. Parnini postupak poinje tubom, a parnica tee od dostavljanja tube tuenom. Zato se postupak moe okonati i pre no to parnica pone da tee (odbacivanje tube), a i pre parnice moe se sprovesti parnini postupak u kome se ne reava spor (postupak za obezbeenje dokaza). Spor se reava u parnici po pravilima parninog postupka. Pokretanje, razvijanje i okonanje postupka

Postupak se po pravilu pokree na inicijativu stranke (ne procedat iudex ex officio), a sud je izuzetno ovlaen na pokretanje adhezionih postupaka (alimentacioni uz brani, maternitetski, paternitetski, na primer). Postupak se obino pokree tubom, ali postoje i fikcije o podizanju tube, a izuzeci su sporazumni predlog za razvod braka i radnje koje sadre nove zahteve za presudu (preinaenje tube, protivtuba, meupredlog za utvrenje, prigovor protivtrabine radi prebijanja). Razvijanje postupka normalno ide od tube do presude uz kombinovanje radnji stranaka i suda kojima se stvaraju nove procesne situacije kao uslovi za preduzimanje novih parninih radnji. Stadijumi postupka su pripremni postupak, glavna rasprava, odluivanje i drugostepeni postupak. Prelaz iz jednog u drugi stadijum se odvija automatski, sem drugostepenog postupka gde je potrebno ulaganje pravnog leka. Meutim, svaka parnica ne mora proi kroz sve ove stadijume (odbacivanje tube, povlaenje tube, poravnanje, izostanak drugostepenog postupka), a moe doi i do privremenog obustavljanja parnine delatnosti. Okonanje postupka uvek sudskom parninom radnjom koja moe biti 1) presuda kojom se uobiajeno reava spor i 2) reenje o obustavljanju postupka (odbacivanje tube, ustupanje pravne stvari drugom sudu, povlaenje tube, sudsko poravnanje, vanprocesni dogaaji smrt, konfuzija isl).

Prilagoavanje postupka sadrini parniceSpor se reava u parnici po pravilima parninog postupka. Parnice su razliite zbog razliitosti sporova koji su im povod stranaka, predmeta, procesnog materijala, procesnog ponaanja stranaka i njihovih zastupnika. Zato je zakonodavac omoguio prilagoavanje postupka sadrini parnice na dva naina: 1) formulacijom procesnih propisa koja omoguava sudu da u svakom trenutku nae najcelishodnije reenje i individualizuje sluaj; i 2) ureivanjem optih i posebnih parninih postupaka koji odgovaraju prirodi sporne stvari i potrebama pravnog saobraaja.

ema parniceTuilac se obraa sudu tubom i trai pravnu zatitu. Tuba je uperena protiv druge strane u sporu tuenom. Kad tuilac uputi sudu tubu on je pokrenuo parnini postupak a kad sud primi tubu, zasnovan je procesni odnos izmeu tuioca i suda. Sud ispituje formalnu ispravnost tube i ispunjenost procesnih pretpostavki i preduzima mere za otklanjanje nedostataka. Ako ne uspe, on odbacuje tubu jer je pruanje pravne zatite bilo nedoputeno. Inae otvara postupak za reavanje spora. Sud i tuenom mora omoguiti izjanjavanje o sporu pa ga dostavljanjem tube obavetava o postupku. Ovako se zasniva kompletan procesni odnos i poinje da tee parnica (poinje litispendencija). Tueni se brani na procesnom ili materijalnom terenu tako to odgovara na tubu a kad pone da se izjanjava o sporu u meritumu postupak postaje kontradiktoran (upustio se u raspravljanje parnicu). On moe podii i protivtubu traei zatitu svog subjektivnog prava. Sud zakazuje pripremno roite ili roite za glavnu raspravu i omoguava strankama raspravljanje. Glavna rasprava je centralni deo parnice koji se priprema radnjama procesnih subjekata, a protie u usmenom raspravljanju stranaka na roitima. Sud njome rukovodi i nastoji da sazna pravo stanje stvari, pa vri izvianja i izvodi dokaze. Kad stvar sazri za odluku, sud zakljuuje raspravu i donosi presudu. Dostavljanjem presude zavrava se prvostepeni postupak a protiv presude mogu se izjaviti pravni lekovi i traiti njeno ukidanje ili preinaenje. Ako se pravni lek ne izjavi ili se vie ne moe izjaviti redovni pravni lek presuda postaje pravnosnana a spor je definitivno reen. Postupak po vanrednom pravnom leku je parnica o parnici. Odstupanja od eme: 1) Fikcija o podizanju tube, 2) Pokretanje postupka ex offo (alimentacioni uz brani ili paternitetski ili maternitetski), 3) Podizanje tube u optem interesu, 4) Suparniarstvo, 5) Kumulacija tubi, 6) Uee trteih lica u parnici, 7) Dispozitivne parnine radnje, 8) Spajanje i razdvajanje postupaka, 9) Incidentni i adhezioni postupak (umetanje postupka o incidentnom pitanju uz eventualni zastoj; ili voenje adhezionog postupka uz glavni). Predmet parnice i predmet parninog postupkaNeposredni predmet parnice je zahtev za reavanje spora tj. zahtev za presudu. Posredni predmet parnice je sam graanskopravni spor. Predmet parninog postupka je svaki predmet sudskog odluivanja. Ovi posebni pravozatitni zahtevi su: 1) Zahtev za presudu koji moe biti: a) zahtev za utvrenje (da postoji graanskopravni odnos, graansko subjektivno pravo ili materijalnopravi zahtev). Njime se trai preventivna zatita i ne menjaju se pravni odnosi. Ne moe se traiti utvrivanje injenica osim istinitosti isprava. b) zahtev za osudu na inidbu preutno sadri i zahtev za utvrenje o kome se sud izjanjava u obrazloenju presude, ali se trai da sud naloi tuenom da u paricionom roku ispuni inidbu. c) zahtev za preinaenje pravne situacije isto preutno sadri zahtev za utvrenje, a tu je za promenu pravne situacije potrebno, osim volje stranaka, i sadejstvo suda (da se brak razvede ili poniti, ponitenje ugovora, promene alimentacije). 2) Zahtev za naknadu parninih trokova pravo i dunost naknade parninih trokova su samostalna materijalna prava i obaveze regulisana pravilima procesnog prava. Stranka koja uspe u parnici ima poseban materijalnopravni zahtev koji moe realizovati stavljanjem predloga za naknadu parninih trokova o kome sud odluuje reenjem (koje je nekad sadrano u dispozitivu presude kojom je odlueno o tubenom zahtevu). 3) Zahtev za obezbeenje koji moe biti: a) zahtev za obezbeenje parninih trokova - koji pripada tuenomu u parnici koju je pokrenuo stranac ili apatrid bez prebivalita u Srbiji. b) zahtev za obezbeenje dokaza koji se stavlja predlogom za obezbeenje dokaza o kome sud odluuje reenjem ( kada postoji bojazan da se dokazi kasnije nee moi da izvedu ili e moi oteano). c) zahtev za izdavanje privremene mere radi ouvanja faktikog stanja dok se ne odlui o tubenom zahtevu. 4) Zahtev za uee u tuoj parnici on pripada umeau radi zatite pravnih interesa i ostvaruje se izjavom o meanju.

Naela parninog postupkaNaelo dispozicije nemo iudex sine actore Posledica je dispozicije u graanskopravnim odnosima i odnosi se na pokretanje postupka, odravanje parnice u toku (stranka, na primer, moe povui tubu, poravnati se i sl), odreivanje predmeta parnice i granica izvianja, raspravljanja i odluivanja, raspolaganje predmetom parnice (dispozitivni radnjama), i raspolaganje procesnim materijalom (stranka iznosi stanje stvari i nudi dokaze). Naelo oficijelnostiOno ima ogranienu primenu i ispoljava se u pogledu : 1) pokretanja postupka (adhezioni alimentacioni postupak u branimparnicama, i privremene mere zatite dece), 2) prikupljanja procesnog materijala (ex offo utvrivanje injenica u okviru istranog naela) i 3) odreivanje predmeta odluivanja (u instancionom postupku istrauje se postojanje povreda i mimo predloga stranke u pravnom leku). Raspravno i istrano naelo (metodska)Raspravno naelo Od volje stranaka zavisi koje e injenice sud uzeti u podlogu za odluku a sud o njima izvodi dokaze koje stranke predloe.Sud se stara da stranke iznesu potreban procesni materijal, a kada javni interes to nalae on ima inicijativu u prikupljanju. Istrano naeloSud ima i aktivnu ulogu u prikupljanju procesnog materijala to se ostvaruje na 2 naina: 1) sud provocira i podstie stranke (odluku ne moe zasnovati na injenicama o kojima nije raspravljano), i 2) sud je ovlaen da samostalno prikuplja procesni materijal u parnicama gde je naelo dispozicije ogranieno i gde po zakonu sud nije vezan za injenice koje su stranke iznele. Naelo materijalne istineSud je duan da utvrdi da li su sporne injenice istinite (da pravilno formira premisu minor) da bi doneo pravilnu odluku. Konkretizacija zakon propisuje dunost stranaka da govore istinu, a za sud da stanje stvari utvrdi pravilno i tano. Sud nije vezan za dispozitivne radnje kojima se prekorauje sloboda disponiranja, on utvruje injenice koje nisu sporne i izvodi dokaze koje stranke nisu predloile (izuzetno), nareuje informativno sasluanje stranaka i postavlja pitanja. Procesna pravila predviaju i dokazna sredstva koja se mogu koristiti. Naelo slobodne ocene dokazaZa razliku od zakonske ocene dokaza gde zakon predvia doputenost dokaznih sredstava i dokaznu snagu dokaza (2 svedoka, iskaz mukarca ima vei znaaj isl.), ovde sud sam odreuje koja e dokazna sredstva upotrebiti i ceni njihovu snagu na osnovu svog uverenja. Odstupanja ne dokazuju se priznate i notorne injenice, zakonske pretpostavke,injenice utvrene osuujuom presudomkrivinog suda.

Naelo koncentracijeZakon predvia dunost suda da se stara da se postupak sprovede bez odugovlaenja i deli parnicu na stadijume, etape i odseke u kojima koncentrie sve radnje. 33Naelo procesne ekonomijeUtedu u radu sudija postie upravljanjem parnicom, utedu u vremenu nastojanjem da se parnica to pre okona (trijerisanje materijala, reavanje pitanja procesnih pretpostavki, spajanje i razdvajanje postupaka, delimina presuda), a utedu u trokovima izbegavanjem nepotrebnih trokova i korienjem pravne pomoi. Naelo sudskog upravljanja postupkomSud ex offo upravlja vremenskim tokom postupka i postupak prilagoava sadrini parnice. Sud odreuje redosled radnji ako on nije odreen zakonom (zakon odreuje stadijume i faze). Ovo naelo se konkretizuje kroz pravila o odreivanju roita i sudskim rokova, o upravljanju parnicom, o zakazivanju, odlaganju i odravanju glavne rasprave, dostavljanju, odluivanju, prekidu i zastajanju sa postupkom. Naelo neposrednosti i naelo posrednostiNaelo neposrednosti se odnosi na nain prikupljanja procesnog materijala (sudija koji odluuje sam treba da prikupi materijal (izvianje, dokazi) radi obezbeenja kvaliteta pravne zatite i uteda). Zakon predvia da sud odluuje na osnovu neposrednog (usmenog i javnog) raspravljanja, da je duan da stranku pozove da se izjasni lino, da on sam izvodi dokaze, da odluku donose lanovi vea koji su uestvovali na raspravi. Naelo posrednostiOdstupanja (naelo posrednosti) predsednik vea na sledeem roitu referie na osnovu spisa o dotadanjem toku postupka, posredno izvoenje dokaza (preko zamoljenog ili odreenog sudije), odloeno donoenje presude u sloenijim predmetima, i mogunost da uz saglasnost stranaka sud odlui da se umesto ponovnog izvoenja dokaza samo proitaju zapisnici u sluaju promene u sastavu vea. Naelo usmenosti i naelo pismenostiNaelo usmenosti je posledica naela neposrednosti i omoguava da sud u podlogu za odluku uzme usmena izlaganja stranaka na roitima. Naelo pismenosti slui zasvedoavanju radnji i njihovom preduzimanju van roita. U drugostepenom postupku sud izvia na osnovu spisa a u prvostepenom postupku oblici pismenosti su podnesci, zapisnici, pozivi, odluke, punomoje, nalaz i miljenje vetaka. Pismena forma uva parnine radnje od zaborava pa naelo pismenosti jaa i potiskuje naelo usmenosti (pripremni podnesci zamenjuju usmena izlaganja a na roitu se obino samo kae "ostajem pri navodima i predlozima iz podnesaka"). Naelo javnosti (metodsko)Sud odluuje na osnovu neposrednog, usmenog i javnog raspravljanja 1) Stranaka javnost obe stranke prisustvuju roitu, one mogu da razgledaju spise ova javnost se moe iskljuiti samo zakonom (stranke ne mogu prisustvovati veanju i glasanju i nemaju pravo razgledanja zapisnika o njima); i 2) Opta javnost roitu i objavljivanju odluke mogu prisustvovati i trea nezainteresovana lica ona se moe iskljuiti zakonom i odlukom suda (zbog posebnih razloga ili interesa ili zbog odravanja reda). Naelo sudskog pouavanja neuke strankeSudija ima dunost da stranku nevinu pravu pouava o njenim procesnim ovlaenjima (ne i materijalnopravnim jer bi onda bio zastupnik i to bi bio razlog za izuzee). Naelo zabrane zloupotrebe procesnih ovlaenjaZakon nalae sudiji da otkrije i sprei zloupotrebe Represivne mere sud izrie kad otkrije da je dolo do zloupotrebe a to su: 1) Osuda na snoenje trokova postupka izazvanih radnjom preduzetom u cilju zloupotrebe, 2) novana kazna u zakonskom iznosu zbog tee zloupotrebe, 3) naknada tete zbog zloupotrebe (zahtev se istie u istoj parnici). Naelo prividne suverenosti sudaIako je parnini postupak zakonom ureena delatnost, zakon je ovlastio sud da u konkretnim sluajevima postupa na nain koji sam izabere. Ovo naelo se ispoljava pri primeni elastinih propisa. Na primer, sud moe da informativno saslua stranku, da kazni svedoke i sl. Ali suverenost je prividna jer se sud i dalje kree u okvirima postavljenim zakonom prilagoavajui postupak sadrini parnice. Parnini sudJedan od subjekata procesnog odnosa koji na traenje stranaka reava graanskopravni spor po pravilima parninog postupka (nije posebno organizovan sud). Sudei sud je sud koji reava konkrerni spor, preduzimajui u tom cilju parnine radnje u konkretnoj pravnoj stvari. Sudsku funkciju kod nas vre dravni sudovi (osnivaju se pravnim aktom drave) i nedravni sudovi (arbitrani, sudovi asti - ije odluke imaju karakter vansudskog poravnanja ili moralno dejstvo). U parninim stvarima sudsku funkciju vre dravni sudovi, osim ako posebni zakon ili sporazum stranaka predvide drugaije. Dravni sudovi vre i kontrolu zakonitosti konanih odluka nedravnih sudova postupajui po pravilima parninog postupka, a postupaju i povodom pojedinih spornih pitanja koja se tiu postupka pred nekim nedravnim sudom. Parnine radnjeParnica je nain reenja spora iju sadrinu ini parnina delatnost parninih subjekata koja se sastoji iz niza parninih radnji koje su regulisane pravilima procedure i predstavljaju najvanije pravne injenice u postupku. Preduzimanjem parninih radnji, subjekti u toku parnice stvaraju i menjaju procesne situacije pa se procesni odnos stalno razvija i menja. Sve parnine radnje su meusobno povezane i to: 1) vremenski (postupak je etapno kretanje), 2) logiki (tuba prethodi odgovoru na tubu), 3) kauzalno (potonja je posledica prethodne), 4) ciljno (presuda kojom se reava spor). Parnine radnje su pravne radnje parninih subjekata koje su predviene i regulisane pravilima parninog procesnog prava tako to su njima odreeni uslovi za preduzimanje ipunovanost, sadrina, forma i dejstvo. One se dele na: a) parnine radnje u irem smislu (radnje svih uesnika u postupku), i b) parnine radnje u uem smislu stranake i sudske parnine radnje.

Pojam tubeInicijalna parnina radnja kojom se pokree parnina delatnost radi zatite povreenog, osporenog ili ugroenog graanskog subjektivnog prava. Nju podie tuilac i bez nje nema parnice. Tuilac tubom postavlja odreeno tvrenje, izvodi posledice i trai da sud odlukom autoritativno utvrdi te pravne posledice. Tubom su odreeni svi subjekti parnice, vrsta pravne zatite, sadrina i predmet parnice, predmet raspravljanja i odluivanja, a njen adresat je sud. Tuba u materijalnom smislu je parnina radnja koja sadri odreeni zahtev za presudu (tuilac trai da sud utvrdi postojanje pravnog odnosa, subjektivnog prava, ili materijalnopravnog zahteva, da tuenog osudi na odreenu inidbu, ili da preinai odreenu pravnu situaciju). U formalnom smislu, tuba je pismeno u kome je sadrana tubena parnina radnja (podnesak).Tuba je procesno sredstvo kojim se trai pravna zatita i akt kojim se pravo na pravnu zatitu vri (njemu odgovara dunost suda da zatitu prui). Po pravnoj prirodi, to je stranaka parnina radnja, a po sadrini dispozitivna parnina radnja koja sadri zahtev za presudu. Po formi, ona je pismeno, a prema cilju to je ofanzivna parnina radnja.

Sadrina tubeObavezna sadrina: 1) oznaenje stvarno i mesno nadlenog suda, 2) oznaenje stranaka i njihovih zastupnika (uloge i elemenata za identifikaciju), 3) oznaenje predmeta spora, 4) oznaenje vrednosti predmeta spora kad je to potrebno (kad sastav suda ili pravo na reviziju zavise od njega), 5) injenini osnov zahteva, sa navoenjem dokaznih sredstava, 6) pravni osnov zahteva kad je to potrebno za identifikaciju, 7) zahtev za presudu, 8) potpis tuioca. Fakultativna sadrina: drugi zahtevi koji posredno slue ostvarenju zahteva za presudu i koji ne spadaju u tubu u materijalnom smislu (procesni zahtevi da se postavi privremeni zastupnik napr). injenini osnov tube je obavezni element sadrine tube tuilac je duan da u tubi navede injenice (stanje stvari) koje mu daje osnov da postavi odreeni zahtev za presudu, obrazlaui time ovaj zahtev. Samo na osnovu ovih navoda sud treba da je u mogunosti da oceni da li je osnovano pruanje pravne zatite. Tuilac je duan da predloi i dokaze kojima se relevantne injenice mogu utvrditi. Pravni osnov tube tuilac oznaava pravno pravilo iz koga proizlazi njegovo pravo da mu se dosudi ono to je traio (pravno kvalifikuje navedene injenice spornog pravnog odnosa). Zakon ne predvia dunost tuioca da navede pravni osnov, niti je sud vezan za pravnu kvalifikaciju tuioca kad je ona data. (da mihi factum dabo tibi ius, iura novit curia). Tuilac je izuzetno duan da navede pravni osnov, i to samo kad iz istih injenica mogu proizai razliite pravne posledice radi individualizacije tube (neko moe traiti novac i kao kupovnu cenu i kao isplatu zajma napr). 10 Odbrana tuenogKad tueni bude obaveten da je protiv njega pokrenut postupak on moe odluiti: 1) da se od tube brani odgovaranjem na navode tuioca moe krenuti i u protivnapad (protivtuba), ili e sam staviti nov zahtev za presudu u vidu prigovora protivtrabine radi prebijanja; 2) da se ne brani tada priznaje tubeni zahtev i stvara pretpostavku za donoenje presude na osnovu priznanja, i 3) da propusti da se brani neaktivnost ne zadrava tok parnice, pa ga pogaaju posledice proputanja (sud pred sobom ima samo procesni materijal koji je izneo tuilac i koji je sam eventualno prikupio, i na osnovu toga donosi odluku). 11 Procesnopravna odbranaIma za cilj da se sudu pokae da pruanje pravne zatite nije doputeno. Sredstva procesne odbrane su: a) procesni prigovori njima se istie da ne postoje procesne pretpostavke. Oni se koriste na pripremnom roitu ili roitu za glavnu raspravu pre uputanja tuenog u raspravljanje, a sud odluuje da li e o procesnom prigovoru odluivati zajedno ili odvojeno od glavne stvari, zavisno od toga da li je o njemu raspravljano zajedno ili odvojeno od glavne stvari; b) aktorka kaucija, c) imenovanje prethodnika. Uputanje tuenog u raspravljanje (parnicu) je vaan trenutak i on nastupa kada tueni ospori tubeni zahtev i istakne svoj zahtev za presudu kojim trai da se tubeni zahtev tuioca odbije kao neosnovan (odgovor na tubu, izjave na pripremnom roitu ili prvom raspravnom roitu, prigovor protiv platnog naloga, a smatra se da je to uinio i kad je priznao tubeni zahtev). Od tada postupak postaje kontradiktoran i tueni ne moe vie da koristi sva sredstva procesne odbrane. Materijalnopravna sredstva odbrane tuenogPrimenom materijalnopravnih sredstava odbrane tueni nastoji da sud odbije tubeni zahtev kao neosnovan. To su: a) Osporavanje injeninih navoda (obino i protivtvrenje), b) pobijanje pravnog osnova tubenog zahteva (tueni tvrdi da iz injenica u tubi ne proizlazi ona posledica koju istie tuilac), c) materijalnopravni prigovori tueni iznosi nove injenice koje pokazuju da je tubeni zahtev neosnovan (ne osporava injenini niti pravni osnov). Ovi prigovori mogu biti: Odgovor na tubuParnina radnja tuenog kojom on izraava svoj stav prema tubi. Tueni tu moe priznati tubeni zahtev, ili izneti svoju odbranu. Sadrinu odgovora na tubu zakon ne odreuje (tueni se izjanjava o procesnim smetnjama, injeninim navodima, dokazima, pravnom razlaganju i zahtevima istaknutim u tubi). Tueni moe u odgovoru na tubu isticati i samostalne pravozatitne zahteve (za naknadu parninih trokova). ProtivtubaTo je tuba koju tueni podie protiv tuioca iz prvobitne parnice kod suda kod kojeg ve tee parnica i kojom on istie novi i samostalni zahtev za presudu. Tuilac postaje protivtueni i obrnuto. Ovako se ostvaruju ekonominost, celishodnost, koncentracija postupka. Ovo je samostalna tuba, dispozitivna parnina radnja tuenog koja je i defanzivna i ofanzivna. Samostalnost se ogleda u tome to se njenim podizanjem pokree samostalna parnica (ako tuilac povue tubu to nema uticaja). Ipak, samostalnost nije smetnja za spajanje postupaka po tubi i protivtubi i za odluivanje jednom presudom. RaspravaTo je skup sudskih i stranakih radnji koje se preduzimaju na roitu da bi se pripremila podloga za sudsku odluku (odvija se usmenim govorima stranaka pred sudom i izviajnim radnjama suda na raspravnom roitu). Raspravljanje (od rei raspra svaa) je delatnost stranaka na roitu za usmenu raspravu. U parnici raspravljaju stranke i njihovi zastupnici. Rasprava se moe odrati i ako samo jedna stranka doe. Usmena rasprava je javna a javnost se izuzetno moe iskljuiti. Izvianje je parnina radnja suda radi saznavanja stanja stvari i pripremanja podloge za odluku, koju ine: a) injenina podloga (injenice koje je sud utvrdio u toku postupka, injenice koje uzima automatski, i zakljuci suda o pravno relevantnim injenicama). Sud obrazuje injeninu podlogu iz injeninog fonda (stanja stvari), koji je iri od injenine podloge jer ga ine sve injenice koje stranke iznose i koje sud utvrdi u toku postupka; b) pravnu podlogu ini pravna norma koju po oceni suda treba primeniti na utvrenu injeninu podlogu. Glavna raspravaTo je posebna faza prvostepenog parninog postupka i centralni deo gde sud prikuplja potreban procesni materijal i proverava njegovu tanost, i gde stranke raspravljaju o osnovanosti tubenog zahteva. Ona se odvija na jedom ili vie raspravnih roita ali je uvek jedinstvena. Izmeu roita stranke pripremaju roite pripremnim podnescima i saoptavaju sudu i protivniku sve to nameravaju da iznesu. DokazivanjeProcesna delatnost suda i parninih stranaka (uz sudelovanje drugih uesnika u postupku), radi pravilnog i potpunog utvrivanja stanja stvari i obezbeivanja pravilne podloge za sudsku odluku (metod kojim se ispituje tanost izjava o pravno relevantnim injenicama). Inicijativa za dokazivanje redovno potie od stranaka, a inicijativa suda se moe ispoljiti dvojako ili sud podstie stranke da ponude dokaze, ili sud ex offo nareuje izvoenje dokaza (sam pronalazi temu i sredstva, a stranka se ne moe protiviti ovom izvoenju dokaza). Vrste dokazaDokaz je informacija o nekoj pravno relevantnoj injenici, a moe biti: 1) glavni dokaz je dokaz koji predlae stranka koju pogaa onus probandi da bi dokazala injenicu na kojoj se zasniva njen zahtev. 2) protivdokazom se dokazuje da nije istinit protivnikov injenini navod, 3) dokaz o protivnom je glavni dokaz kojim se pobija protivnikov injenini navod i istovremeno iznosi suprotna injenica ili se pokazuje da nisu istinite injenice za koje govori zakonska pretpostavka, notorna injenica ili javna isprava. 4) dokaz prima faciae do saznanja injenica dolazi se posrednim logikim zakljuivanjem o uzrono-posledinoj vezi na osnovu pravila ivotnog iskustva (zarali ekseri zbog vlage). Jo neke podele dokaza: Neposredan dokaz kad sud utvruje injenice direktno. Posredan kad sud utvruje injenicu iz ijeg postojanja, na osnovu logike i ivotnog iskustva, zakljuuje da postoji pravno relevantna injenica. Potpun nesumnjiv. Nepotpun stvara samo verovatnost. Poto je dokazivanje u interesu obe stranke, postoji zajednica dokaza pa se stranke ne mogu saglasiti da se neki dokaz ne izvodi niti se odrei ponuenog dokaza ako je sud ve odluio da se on izvede. Odluivanje i odlukeOdluivanje je sudska parnina radnja iji je rezultat sudska odluka (ijem pripremanju, donoenju i sprovoenju slue sve ostale radnje). Odluiti znai nesumnjivo i autoritativno reiti neko sporno pitanje. Odluivanje je misaona opreacija (sudski silogizam), ali i akt volje kojim je izraena volja zakonodavca sadrana u pravilima koja se primenjuju u konkretnom sluaju. Odluka je svaka izjava suda uinjena sa ciljem da proizvede pravno dejstvo (nekad se donosi i bez neke forme o doputenosti meanja, otvaranju postupka isl). Odluke se dele na presude (po pravilu, o tubenom zahtevu, u pismenoj formi) i reenja, koja se donose uvek kad sud ne odluuje presudom (stav o procesnom pitanju, a izuzetno sud moe i meritorno odluiti reenjem). Prema cilju odluke se dele na pripremne (stvaraju se pretpostavke za odluivanje o glavnom pitanju upravljanje parnicom) i konane (kad se zavrava postupak pred sudom odreenog sastava ili sudom uopte presuda, reenje o obustavljanju postupka) PresudaTo je sudska odluka kojom se autoritativno, konano i meritorno odluuje o zahtevu za presudu. Sud donosi presudu im okona raspravu i objavljuje je na samom roitu, ali u sloenijim sluajevima on odlae donoenje i strankama saoptava da e doneti odluku u zakonskom roku. Donoenje presude je posebna faza prvostepenog postupka koja poinje veanjem i glasanjem a zavrava se objavljivanjem samo u postupku pred veem. Sudija pojedinac neposredno izrie presudu. Kad vee odluuje odmah, ono se povlai u nejavnu sednicu radi veanja i glasanja, a ako sud odloi donoenje odluke predsednik vea zakazuje veanje i glasanje (prisustvuju samo lanovi vea i zapisniar koji sastavlja poseban zapisnik koji se zatvara u poseban omot, koji moe otvoriti samo instancioni sud). Predsednik vea rukovodi veanjem i glasanjem. On i izvetava lanove i predlae nacrt odluke ako se nejavna sednica ne odrava odmah. Posle veanja sledi glasanje (najpre najmlai lan a poslednji predsednik vea). Nijedan lan ne moe da se uzdri od glasanja, a glasa se o svakom pitanju pojedinano i odluci kao celini. Odluka je doneta kad predsednik vea objavi da je glasanje zavreno, a lan vea koji je ostao u manjini ima pravo da odvojeno miljenje pismeno obrazloi ili da ga izdiktira u zapisnik ili da ga priloi zapisniku. Forma i sadrina presudeForma - Presuda se mora pismeno izraditi (fiksira se sadrina i omoguava licima da za nju saznaju). Sadrina je utvrena zakonom: 1) "U ime naroda", 2) zaglavlje uvod (podaci o sudu, lanovima vea, o strankama i zastupnicima, predmet spora, dan zakljuenja glavne rasprave, ko je prisustvovao i dan donoenja presude), 3) dispozitiv (odluka o zahtevu za presudu i o trokovima postupka iako ona ne spada u presudu u materijalnom smislu, a moe i odluka o naknadi tete zbog zloupotrebe procesnih ovlaenja i o odbijanju procesnih prigovora. 4) obrazloenje ine dve celine stanje stvari navodi, predlozi i procesni zahtevi stranaka, spornost injenica i dokazna sredstva i motivi pobude i razlozi suda za donoenje presude kako je kvalifikovao spor, kako je izveo zakljuak o injenicama i kako je pravno ocenio utvrene injenice; 5) svojeruni potpis predsednika vea. Pojam pravnih lekovaTo su pravna sredstva kojima stranke vre i ostvaruju pravo na pravni lek kao ustavno pravo, stranake parnine radnje kojima stranke pobijaju odluke za koje tvrde da su nezakonite, sa ciljem postizanja njihove promene (ukidanja ili preinaenja). To su dispozitivne parnine radnje kojima se pokree instancioni postupak i ofanzivne parnine radnje kojima stranke nastoje da promene pravnu situaciju stvorenu meritornom odlukom. Vrste pravnih lekova1) Prema tome da li se izjavljuju protiv pravnosnanih ili nepravnosnanih odluka, oni se dele na redovne i vanredne, 2) prema tome da li se kao organ kontrole javlja isti ili vii sud na remonstrativne i devolutivne, 3) prema tome da li odlau ili ne nastupanje izvrnosti na suspenzivne i nesuspenzivne, 6) prekluzivni i neprekluzivni (prema vremenu izjavljivanja), ogranieni i neogranieni (prema ogranienosti razloga) i sl. Redovni pravni lekovi su, na primer: alba protiv presude i alba protiv reenja,. Vanredni pravni lekovi su, na primer: revizija i zahtev za zatitu zakonitosti.

alba protiv presudeTo je redovni pravni lek dispozitivna parnina radnja kojom se vri pravo na pravni lek kojim se pobija prvostepena presuda i trai njena izmena. Ona je redovan, neogranien, suspenzivan, devolutivan, prekluzivan i dvostran pravni lek. Ulaganjem albe otvara se drugostepeni postupak, koji se sastoji iz postupka pred prvostepenim sudom i postupka pred drugostepenim sudom. Forma je izriito pismena. Sadrina obuhvata: 1) oznaenje presude koja se pobija, 2) razlog pobijanja, 3) izjavu u pogledu obima pobijanja, 4) potpis alioca.

I kada nije naveden razlog pobijanja, sud uzima albu u postupak i proverava procesnu i materijalnopravnu ispravnost odluke. alba treba da sadri i zahtev da sud ispita odluku i da je promeni (u celosti ili delimino) a ovo je predmet instancionog postupka.

Razlozi za albuTo su nepravilnosti u prvostepenom postupku koje su prouzrokovale nepravilnu ili nezakonitu odluku. Po zakonu to su 1) povrede odredaba parninog postupka, 2) pogreno i nepotpuno utvreno stanje stvari i 3) pogrena primena materijalnog prava Granice ispitivanja prvostepene odlukeDrgustepeni sud ispituje prvostepenu presudu u delu u kome se ona pobija albom, a ako se to u albi ne vidi, sud uzima da je to deo u kojem stranka nije uspela u parnici. Ako alba sadri samo nune elemente iz nje se ne vidi u kojem se delu pobija odluka i sud ex offo pazi samo na materijalnopravne povrede i one procesne povrede koje po zakonu imaju bitni znaaj. Ako alba ima sve poeljne elemente njene sadrine sud ipak ex offo pazi na procesne povrede sa bitnim znaajem po zakonu i materijalnopravne povrede. Drugostepeni sud nije vezan za albeni predlog (zahtev za ukidanje ili preinaenje jer tu vae imperativne norme) . Odluke drugostepenog suda po albiReformatorna ovlaenja omoguavaju drugostepenom sudu da meritorno odluuje (preinaenje i odbijanje albe i potvrivanje prvostepene presude), a kasatorna ovlaenja mu omoguavaju da vrenjem kontrolne funkcije ukine presudu ili odbaci albu. Drugostepeni sud odluuje REENJEM kada: 1) odbacuje albu kao neblagovremenu ili nedoputenu, 2) ukida prvostepenu presudu i odbacuje tubu, 3) ukida prvostepenu presudu i pravnu stvar vraa prvostepenom sudu na ponovno suenje. Drugostepeni sud tu mora navesti u emu se povreda sastoji. Na ponovnoj raspravi pred prvostepenim sudom se izvode one parnine radnje i raspravljaju ona pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud. Prvostepeni sud nije vezan pravnim shvatanjem drugostepenog suda. Drugostepeni sud odluuje PRESUDOM kada: 1) odbija albu i potvruje prvostepenu presudu, 2) preinauje prvostepenu presudu a) ako je odrao drugostepenu raspravu i utvrdio razliito stanje stvari, b) ako je prvostepeni sud pogreno ocenio isprave i posredno izvedene dokaze a prvostepena odluka je zasnovana iskljuivo na tome, c) ako je izveden nepravilan zakljuak o postojanju nekih injenica na osnovu injenica koje su utvrivane, d) ako postoji interpretaciona greka. Sadrina drugostepene odlukeOna ima specifino obrazloenje koje sadri ocenu albenih navoda u pogledu albenih razloga i razloge koje je sud uzeo u obzir ex offo. Reenje o ukidanju u obrazloenju treba da sadri podatke o procesnim povredama sa bitnim znaajem po zakonu i u emu se one sastoje. Reenje o ukidanju presude i vraanju stvari na ponovno suenje treba da sadri i to koje se radnje moraju ponoviti zbog bitnih procesnih povreda, a ako su u pitanju materijalnopravni nedostaci u emu se oni sastoje. Drugostepeni sud vraa spise prvostepenom sudu sa dovoljnim brojem prepisa svoje odluke radi dostavljanja strankama i drugim zainteresovanim licima. , , , . , , . , , , ; , ; . , , . . : , ; ( ); , ; ; ; , , ; , . . , . , . , . , , , . . , , , , , . , . . , , , . . . () ad hoc () . , , , , , . , , . ( ), , , . : , ; ; ; , . Ad hoc . , . ad hoc , . , , , . (. ), (, LCIA, ), ad hoc , . , , , () . , , , , , . , , , . , . . , , . , . ex aequo et bono amiable compositeurs. carte blanche, . AMIABLE COMPOSITEUR amiable compositeur . , , . . , , . , , , . EX AEQUO ET BONO ex aequo et bono, , amiable compositeurs . , , amiable compositeurs ex aequo et bono, , , .

, , , , , , (). , , , , , , , . , . , , , . . , , . , , , , , ( ). , .

: , , . , , , , , , , . ad hoc. , . , , , . : , , , . . , , , . , . , , : , , , . , , , , , . , , , . , , . . , , , , . ( ), . (receptum arbitri), , . , ( , , ), ( ). , . , , ( ).

, , , ( ), , .

, , . , , , . : , . . , . je o , , , , , , . , , , .

. . , . . , . , , . , , . , , . . , , , , , . , . , , . . (d solemnitatem), . . , .

. , . , . 8, . . , () ( ). , . , , , , , . , , , . , . , , , ... , , , , . , , , , , . , . , , , , , . , , , , , . . , , , . , . , -218/88, 1991. , , . . , , , . , , , . , , , . . , , , 30 . , , , , , . , . , , ().

( ) ( ) () . , . , , . ad hoc, , , . , , , . , , . , . . . , , , , , . ( ) , , , . , . , , , . . , () , , , , , , , , , amiable compositeur ex aequo et bono. . , , , , , . , , . , , , ad hoc , , , , , , , .

. . . , 5 . , 1 , . , , 5, , , , . , , , . , , , . 58 , . , , : ; . , 66 1 1 , , .... 2 1 ... . . , , , , . , : ratione materiae ratione jurisdictionis ratione personae

ratione materiae , . , , . ratione materiae , . , : 1) , , 2) , 3) 4) , 5) ( , , know-how, ) , 6) .

ratione jurisdictionis ratione materiae. , , ... ratione jurisdictionis. , , , , , , , , , , , , . , , , .

ratione personae . , , . . , . , . , . , , , , . , , , , , .

, , . , , . : ; ; ; ; ; .

( ) . , . , , , , . , . , , . , , . , . , , , . , . . , , . (tries arbitre), , , . (umpire) , , , . . , . , , . , , . , 60 , , . , , . , , , . , , , . , , . , , , . . , . , , , . . UNCITRAL-a , , , . , res judicata , , . , , . .

. , . , , , . , , . , , . , a priori . . , , . .

. . , . , . , . . , . , , . . . . , . , , , . juducium rescindens, . , . , . ex tunc. , .

, , : ; ; . , ; , ,, , ; , ; , . , , , . . , . . . . I . 1 . , , , . . . V . , , , .

, , , , lex fori ,

ratione materiae ZAJEDNIKE OSOBINE ADR METODA Autonomija stranaka.ADR metode zasnivaju se na autonomiji stranaka. Na strankama je da odlue da li e se obratiti dravnom sudu za reavanje svoga spora, ili e optirati neku od privatnih tehnika. Ukoliko optiraju ADR, uinjeni izbor nije konaan: stranke se uvek mogu vratiti na put dravnog sudstva. Ukoliko se opredele za neku od alternativnih tehnika, one mogu odabrati obaveznu, adjudikativnu (tehniku koja se okonava obaveznom odlukom treeg neutralnog lica - arbitra), ili neku od neobaveznih, neadjudikativnih tehnika (pregovori, medijacija), dakle, onu koja se ne okonava pravosnanim i izvrnim odlukama. Dalje, na strankama je da odrede pravila procedure koja e se primenjivati u postupku reavanja sukoba (tzv. procesna autonomija volje). Najzad, osim povodom arbitraa, na strankama je da odlue i da li e ispotovati akt kojim je konflikt razreen. Ovo se moe smatrati i nedostatkom ADR, ali stranke, po pravilu, potuju postignuti dogovor u meri da se njegovo potovanje moe smatrati pravilom.

FleksibilnostFleksibilnost se ogleda u procesnoj autonomiji volje: stranke nemaju nikakvih ogranienja, osim svoje mate, da formuliu metode i procedure reavanja sporova. Tako se one mogu sluiti i veoma bizarnim i visoko sofisticiranim tehnikama od bacanja novia, pa do upotreba nekog od Pravilnika ICC. Najzad, za razliku od sudije ili arbitra, koji su, po naelu dispozitivnosti, vezani za tubeni zahtev i moraju odluiti u njegovim okvirima, tako to e ga usvojiti, delimino usvojiti, ili odbiti, ishodi ADR metoda nisu zakonom odredeni. ADR se eslo naziva nepravnim procesom, i moe se okonati kombinacijom svih moguih materijanih i nematerijalnih koristi stranaka, povezivanjem razliitih poslovnih odnosa, ili novim ugovorom koji e transformisali postojei poslovni odnos u sasvim drugi i sl.

NeutralnostKao optu i esencijalnu karakteristiku ADR metoda pojedini autori pominju i neutralnost. Ovo se, naravno, odnosi samo na one metode koji se karakteriu ueem treih lica, posrednika, miritelja i sl. U svakom sluaju, svako od njih je u odnosu na spor autsajder, neutralan je. Pravo na njegov izbor, individualizaciju, pripada sukobljenima, a to otvara dodatna pravna pitanja: pitanje njihovog statusa, imenovanja, odreivanja mandata, zadatka, te njihove odgovornosti prema licima u sukobu. Fokusiranost na intereseKao to smo ve videli, iza svakog sukoba izmeu ljudi nalaze se njihovi razliiti interesi. Primarni zadatak i cilj ADR metoda je da traga za zadovoljenjem tih interesa, a ne da se kree u svetu prava. Uprkos injenice da postoji uzajamni uticaj izmeu prava i interesa pojedinaca, teite koje ADR stavlja na interese omoguava postizanje obostrano korisnih rezultata, tj. dozvoljava razmatranje i povezivanje i pitanja koja nisu, s isto sudskog aspekta, u pravnom smislu deo konflikta.Tim povezivanjem spornog pitanja, iza koga stoje interesi stranaka, s njihovim drugim interesima dolazi se do lakeg izlaska iz zaaranog kruga sukoba. Angaovanje menaderskih vetinaKako je u poslovnom svetu ekonomski interes primaran, to njegovo zadovoljenje zahteva menaderski pristup sporu. Zbog toga se, prilikom reavanja sporova, moraju uzeti u obzir i strateki stavovi nosilaca biznisa, njihov pogled na budunost, prioriteti, pa i pogled na buduu saradnju sadanjih protivnika. Idealni izlazni ishod glasi: okonati spor novom poslovnom transakcijom.

PoverljivostPoto su ADR metodi oblici privatne pravde, a ne javne, stranke imaju veu kontrolu nad poverljivou, tajnou podataka o sukobu. Sudski postupak ima element javnosti, ve arbitraa ga nema, a istu osobinu dele i druge ADR metode. Tajnost im je zajednika karakteristika. EkonominostKao poslednju, ali ne najmanje vanu, osobinu ADR a navodimo njenu ekonominost. Utede ovih metoda vidljive su u mnogim domenima: direktne novane utede trokova samog postupka (jeftiniji je od sudskog), uteda vremena (bri je od sudskog), kao i mnoge indirektne utede:uteda vremena i energije menadmenta i korporacije, smanjenje tete za poslovne odnose u celini, utede koje stoje iza otvaranja buduih poslovnih perspektiva i sl.

SINDROM SILE PRAVO JEDNOGASvaki konflikt se moe okonati silom, nesporno je. Ovo vai i za pojedinane i za kolektivne sukobe, pa i za sukobe meu dravama. U ovom smislu i sila se moe smatrati izvorom, tvorcem prava, i to unilateralnog, prava jednoga, onoga koje jedinka namee drugome (drugima), posle sopstvene pobede". Naelno, upotreba sile moe se kretati u okvirima zakona, ali ee je van njega. I zakonita i nezakonita sila mogu s istom efikasnou reiti sukob. Meutim, razlika izmeu njih je u pravnim posledicama koje se javljaju posle njihove primene. Zakonska upotreba sile (njena upotreba uz pridravanje unapred zakonom zadatih uslova) ima osnov u normama i javnog i privatnog prava, to znai da radnja njene upotrebe nij e proti vpravna, te se druga s trana (ona protivu koje je sila primenjena) ne moe obratiti dravi traei njenu zatitu zbog toga to je neko drugi uzeo pravdu u svoje ruke (tzv. privatna pravda).Ko u ostvarivanju privatne pravde naini drugome tetu, ali kreui se u okviru zakonskih uslova i bez prekoraenja mere, nije je duan naknaditi. Tek prekoraenje zakonskih ogranienja (na primer, prekoraenje nune odbrane) vodi otvaranju pitanja odgovornosti onoga koji je prekoraio svoja zakonska ovlaenja. S druge strane, nezakonita upotreba sile je protivpravna i vodi pravu na naknadu tete oteenog, u najmanju ruku. Znai, korienje sile van zakonskih okvira otvara pitanje i krivine i graanske odgovornosti tetnika i organizatora dela (to nema uticaj na efikasnost ovog metoda reavanja sukoba).

Prednosti i nedostaci upotrebe sileKoje su osobine sile kao metoda reavanja konflikta? Upotreba sile, s jedne strane, predstavlja izraz samosvesti, samoinicijative i elje za kontrolom i upravljanjem sukobom od strane (bar) jedne od strana u njemu, to se sve moe smatrati izrazom ljudske inicijativnosti, proaktivnosti. Druga pozitivna karakteristika sile je njena efikasnost. Efekat njene upotrebe svodi se na pobedu jedne od dve strane u sukobu. Neposredna posledica pobede je reavanje konflikta. Njega vie nema, ali ostaje pitanje latentnog opstanka sukoba. Ali, zbog svojih negativnih osobina, sila predstavlja (smatra se u svim naunim oblastima, ne samo u etici) najgori i najprimitivniji nain reavanja ivotnih sukoba i pravnih sporova. Zbog ega je to tako? Prvo, njena upotreba i koliina zavisi samo od odluke i skrupuloznosti samog silnika koji, naalost, dela u sopstvenoj stvari (idui time protiv razumne prave maksime nemo iudex in res sua ne biti sudija u sopstvenoj stvari), kao lino zainteresovan, emotivno angaovan, to mu oduzima svaku neutralnost i objektivnost. S druge strane, subjektivna nasilnost sile i sama po sebi je njen veliki nedostatak. Tu osobinu subjektivne nasilnosti nema drava, bar po definiciji, kada koristi svoj monopol sile u cilju reavanja unutranjih sukoba. Nasilnost drave je zasnovana na nekom pravnom osnovu (presuda, zakon, reenje), te je time objektivna i trezvena. Upotreba sile je, opet po definiciji i u najveem broju sluajeva, skupa, te atakuje na oskudnost novanih resursa, preterano optereuje budete. Ovde se, naravno, najmanje misli na upotrebu sile od strane pojedinaca u odnosu na drugog, ve se pre svega misli na silu kao nain reavanja irih drutvenih konflikata, sukoba izmeu drava, na primer. Dalji nedostatak sile lei u injenici da spoljni svet, posle njene primene, moe saznati samo ko je pobednik, ali ne i na osnovu kojih je supstancijalnih principa on pobedio (istina, mogu je zakljuak da je taj princip upravo efikasnost sile). Nemogunost identifikacije principa koji mogu posluiti kao model budueg ponaanja, i time trasirati put ka izbegavanju buduih sukoba, dovodi u pitanje drutvenu korisnost njene upotrebe. Najzad, njen sledei nedostatak ogleda se u nestabilnosti posledice, nedostatku trajnog reenja, dakle u nedostatku konanosti, definitivnosti. Naime, pobeda silnijeg, jaeg, samo trenutno zatvara knjigu. Mir traje do promene odnosa snaga, uz istovremeno stvaranje mitova i legendi, koji indukuju animozitet i pogoduju iniciranju novih sukoba. Sila ne stvara nikakav sistem, a trajanje mira, esto, zavisi od jednog pitanja: koliko je vremena potrebno pobeenom da se oporavi do nivoa retorzije? Zbog svega reenog, najpoeljnije bi bilo silu, kao metod reavanja konflikata, videti u nekom istorijskom muzeju kao eksponat, relikt prolosti, istorije.

Zakonita upotreba sile u privatnopravnim odnosima

Dosad reeno ne znai da se samo drave, ili meunarodne organizacije, okreu sili kao sredstvu reavanja konflikata to ine i pojedinci, naroito ukoliko se oseaju monijim, ili fiziki superiornijim od svog protivnika. Ali, svaka upotreba sile, pa makar i ona koja je u zakonskim okvirima, ostavlja gorak ukus u ustima. Silom se, u okviru privatnopravnog odnosa, ne moe ostvariti konstitutivna i deklarativna zatita (nastanak, prestanak ili izmena prava i obaveza i utvrivanje postojanja ili nepostojanja nekog prava ili pravnog odnosa), ali se moe iznuditi neija radnja, to predstavlja paralelu sudskoj kondemnatornoj zatiti. S druge strane, pravni sistemi u okviru privatnog prava, uoavajui nedostatke i opasnosti od primene sile (needukovan i nekvalifikovan primenjiva, njegov subjektivizam i lina zainteresovanost, oekivani rizik njenog prekoraenja), dozvoljavaju samo taksativno navedene vidove njene upotrebe, izuzetno i pod odreenim uslovima. Tako su, s aspekta privatnog prava, najpoznatiji pravni vidovi samozatite pojedinaca (legitimne upotrebe sile, privatne pravde): 1. samopomo, 2. nuna odbrana i 3. krajnja nuda. Ovi oblici samozatite se smeju preduzeti samo ukoliko su ispunjeni odreeni rigidni opti uslovi njihove primene (vae za sva tri vida samozatite). Pod optim uslovima samozatite podrazumevaju se uslovi njene doputenosti, i to: 1. da se njome titi realno, postojee likvidno pravo, 2. da se nalazite u situaciji koja iskljuuje mogunost blagovremene, adekvatne i efikasne sudske zatite, 3. da je vaa radnja primerena situaciji i napadu i 4. da postoji srazmera izmeu vrednosti vaeg inicijalno ugroenog dobra i dobra na koje vi atakujete da bi svoje zatitili.Svaka primena sile van zadatih uslova predstavlja povredu prava na koju drava reaguje. Meutim, ukoliko se sila primenjuje u okviru zakonskih uslova, nasilan odgovor na nju je protivpravan protiv akata samozatite, protiv privatne pravde, odbrana nije zakonita. Da zakljuimo: bez obzira na visok stepen njene efikasnosti, upotreba sile je najprimitivniji i drutveno najneprihvatljiviji nain reavanja sukoba. Jedino naelo koje upotreba sile moe realizovati je naelo efikasnosti nje same, sto dugorono ne pogoduje miru kome svet prirodno tei.

SINDROM KOMPROMISA - PRAVO DVOJICE

Na najoptijem nivou, pod sindromom kompromisa (pravom dvojice) podrazumevamo sva ona reenja sukoba (sporova) do kojih, na bazi pregovora, bilateralnih ili multilateralnih, dou lica koja su u konfliktu, i to sama, ili uz pomoc nekog treeg, ukoliko i kada im je ona neophodna. Pregovaranje sukobljenih predstavlja optu karakteristiku, komponentu svih vidova reavanja sukoba koji u prihvaenoj, inicijalnoj klasifikaciji potpadaju pod pojam sindrom kompromisa, dok se razlike mogu nai u eventualnom postojanju ili nepostojanju posrednika, u osobinama posrednika i njegovoj ulozi i funkciji. Zbog toga se razlikuju: Direktni pregovori kao pregovori u kojima uestvuju sukobljene strane same i one same dolaze do reenja svog spora. Posredni pregovori u kojima neko tree lice pomae i daje podrku u pregovorima strankama koje se spore. Taj trei, najee, nee biti uesnik konanog dogovora (to e biti opet samo strane same), ali e on na izvestan nain pomoi strankama da dou do dogovora. Naini njegove participacije dalje utiu na podelu posrednih pregovora na podvrste. Direktni pregovori pojam i vrsteFischer i Ury, zapoinju predgovor svojoj uvenoj knjizi Getting to Yes" (Postizanje dogovora") jednostavnom konstatacijom da smo svi mi, voleli to ili ne, pregovarai, jer su pregovori osnovno sredstvo kojim se neto dobija od drugoga, kojim se postie neki dogovor, bez obzira na to da li su nam interesi zajedniki, ili se meusobno sukobljavaju. Pregovore, za pedagoke potrebe, moemo definisati kao svaki oblik ko munikacije, pa i neverbalne, usmeren na usklaivanje interesa, tj. postizanje dogovora o nekom spornom pitanju. Bitni elementi pojma su: 1. komunikacija i 2. odluivunje. Oba ova csencijalna elementa prisutna su u svim pojavnim oblicima pregovora. Medutim, zbog razliitog stepena prisutnosti i vanosti prava pri pregovaranju, za pravnike je posebno znaajna distinkcija na: Pregovore koji se vode zarad okonavanja ve nastalog spora, a koji se sami okonavaju poravnanjem (tzv. pregovori o sporu, ili dispute negotiation); Pregovore koji se vode zarad zakljuenja novih poslovnih odnosa i koji se okonavaju trgovakim ugovorom (tzv. poslovni pregovori ili rule-making, deal-making negotiation) i Pregovore koji se vode zarad okonavanja ve nastalog spora, ali koji se sami ne okonavaju poravnanjem, ve prerastaju u novi poslovni odnos. Ovi poslednji predstavljaju kombinaciju prethodnih i vode dugoronim poslovnim odnosima. Iako nema pregovora potpuno nezavisnog od prava, stepen involviranosti pravnih normi je razliit u navedenim tipovima pregovora u prvoj grupi je toliki da se za nju moe rei da pregovarai pregovaraju u senci prava. Strane u sukobu najee pristupaju pregovorima potpuno dobrovoljno, na bazi sopstvene volje, dakle, nisu upuene na njih nikakvim optim pravim aktom, niti odlukom ma kojeg oficijelnog organa. Meutim, ponekad ih pravni sistem moe naterati, uputiti da pokuaju da iznau reenje, i tada ve ne moemo govoriti o apsolutnom naelu dobrovoljnosti i privatnosti. Isto vai i za njihovo okonanje i ono zavisi samo od slobodne volje pregovaraa. Strategije pregovaranja

U sociolokoj i psiholokoj knjievnosti su identifikovana etiri najea modela strategija koje se mogu upotrebiti u razgovorima, a u cilju postizanja dogovora: 1. Strategija reavanja problema koja obuhvata aktivno traenje formule za uskladivanje aspiracija dve sueljene strane. Te formule se mogu sastojati: a) u uveanju kolaa (pronalaenju naina da se uveaju sredstva koja su bila insuficientna), b) u smanjivanju gubitaka (strana koja dobija ono to eli smanjuje gubitke strani koja ini ustupak), c) ili u nadoknadi (nagraivanje strane koja ini ustupke), d) u uzajamnom davanju (formula ,,ja tebi, ti meni", pri emu svaka strana ini ustupke u, za nju, manje bitnim stavkama pregovora), e) u premoavanju (sastoji se u smiljanju novih opcija koje mogu zadovoljiti glavne ciljeve stranaka). Ova aktivna strategija je delotvornija ako je primenjuju u obe sukobljene osobe, kao tzv. zajedniki poduhvat nego kada se primenjuje kao individualna aktivnost jedne osobe. Nedostatak uzajamnog poverenja, naalost, esto spreava delovanje u formi zajednike akcije, poduhvata. 2 . Strategija nametanja

Obuhvata aktivnosti jedne strane u sukobu iji je cilj usmeren ka ubeivanju druge da prihvati predlog proaktivne strane. Dakle, intencija ove strategije je uspostavljanje dominacije jedne strane, a to se postie raznim taktikama, kao to je taktika ucenjivanja (napustiu pregovore), taktika pritisaka (postavljanje maksimalistikih zahteva), vremenska taktika (dokazivanje da je protivnika stranka u vremenskom tesnacu) itd. Ukoliko strategiju nametanja koriste obe strane simultano, pregovori se mogu nai u kripcu zbog uzajamne krutosti. 3 . Strategija poputanjaObuhvata smanjenje sutinskih aspiracija i vrednosti kojima se tei, ali i spoljnih, otvorenih zahteva koji se verbalno postavljaju. Optimalni nivo poputanja obeleen je granicom integrativnog potencijala strana u sukobu (poputam dok to za mene ima smisla). 4 . Strategija neaktivnostiOna se svodi na pasivno ponaanje u pregovorima, ne bi li se kupilo vreme, smanjile tenzije, stvari sazrele i dobile pravu dimenziju. Iako vreme ini uda, opasnost je u tome to ova strategija moe rezultirati prekidom pregovora ukoliko se druga strana obeshrabri i odustane od njih.

Ishodi pregovoraUspeni direktni pregovori mogu imati dva ishoda, dva rezultata: oni mogu dovesti ili do usaglaavanja o konfliktu (kompromis, distributivna pogodba), ili do njegovog razreavanja (integrativna pogodba). Usaglaavanje o konfliktu (distributivna pogodba) podrazumeva promenu koja se odigrava samo na nivou ponaanja uesnika sukoba: uzajamno poputanje osoba koje se spore o spornim pitanjima, to zapravo znai kompromis. Time sukobljeni dolaze do distributivne pogodbe: oni konanu koliinu koristi (inicijalni kola), dele tako da je dobitak jedne strane u sporu gubitak za drugu, i obrnuto, ali oni na takvu distribuciju pristaju. Distributivna pogodba, kompromis, ne stvara nove vrednosti, ne vodi uveanju kolaa, ve samo postojei distribuira na bazi novog sporazuma sukobljenih strana. Iako veinom sukoba moe da se upravlja tako to e se oni voditi ka integrativnim pogodbama, postoji jedan broj sukoba u kojima je nemogue stvoriti dodatnu vrednost, uveati kola, zbog postojanja integrativnih limita. Za njih je kompromis jedini izlaz. Razreenje konflikta (integrativna pogodba) podrazumeva, takoe, promenu na nivou ponaanja, ali i promenu razumevanja sutine situacije uesnika konflikta, to je zapravo - integrativno reenje. Za razliku od podele postojeeg kolaa, integrativna pogodba predstavlja stvaranje novih, dodatnih vrednosti i, time, uveanje kolaa. Naravno, i posle uveanja kolaa, sledi njegova podela, ali je ona daleko laka. Do uveanju kolaa esto se dolazi upravo insistiranjem na razlikama u preferencijama ili vrednostima sukobljenih strana kojoj je neka vrednost manjeg znaaja daje koncesiju drugoj, uz reciprono ponaanje druge. Do promene shvatanja sukobljenih, naj ee, dolazi tako to se sukob, koji je jedinstven problem za koji stranke ne vide reenje: demontira na manje celine, parcijalne probleme koji za stranke imaju razliitu vrednost, ili povezuje sa drugim poslovnim odnosima i interesima, da bi se vizura proirila.

Pravni ishodi direktnih pregovoraS pravnog aspekta, ishod najveeg broja uspenih direktnih pregovora je ugovor o poravnanju. Ono se moe pojaviti u dva pojavna oblika: 1. sudsko (procesno), i 2. vansudsko (materijalno) poravnanje. Ve na prvi pogled je jasno da je za pravo i pravnike ireleventan psiholoki stav, odnos, uesnika konflikta prema njegovom reenju. Ono to je pravno relevantno su sami akti (pismena) u kojima se reenje sadri, tj. spor okonava.

PoravnanjeS pravnog aspekta, poravnanjem se okonava sukob(spor) na bazi pregovora i postignutog sporazuma koji sadri uzajamne ustupke.Po veinskom stavu, poravnanje je, po svojoj pravnoj prirodi, dvostrano obavezujui ugovor zakljuen sa dojueranjim protivnikom. Ovaj ugovor mogu zakljuiti: lica koja su poslovno sposobna i lica koja imaju materijalno-pravno ovlaenje za raspolaganje pravom koje je predmet poravnanja, dakle, lica koja koja se strane inicijalnog odnosa koji je kulminirao konfliktom, iz ega vuku i ovlaenja da odluuju o sudbini tog konfliktnog odnosa. Kako do otpoinjanja pregovaranja i poravnanja moe doi pre utuenja, dakle preventivno, pre jednostranog iniciranja i otpoinjanja sudskog postupka, ili nakon toga, kumulativno s parnicom, za vreme njenog toka, ciljevi i pravne posledice okonanja pregovora poravnanjem su, unekoliko, razliiti.Oni pregovori koji otpoinju pre utuenja imaju za cilj i za posledicu (ukoliko uspeju) prevenciju, spreavanje parnienja i ugovorno reavanje nastalog konflikta, redizajniranjem (modifikacijom) postojeeg odnosa koje se postie tzv. vansudskim poravnanjem. Ugovor o vansudskom poravnanju ima (samo) parninu sudsku pravnu zatitu koju ima i svaki drugi materijalnopravni ugovor, dakle, nema nikakva jaa, izvrna dejstva, nema zatitu u izvrnom postupku. Meutim, ugovor o vansudskom poravnanju moe se zakljuiti i za vreme trajanja sudskog postupka, parnice. I tada on ima samo materijalnopravno (ne i procesnopravno) dejstvo. Naime, kako njegovim zakljuenjem tuilac preuzima na sebe samo obavezu da povue tubu (i da time okona sudski postupak), ukoliko on to ne uini, tuenom stoji na raspolaganju samo materijalnopravni prigovor u kome on tvrdi da je stanje odnosa i prava onakvo kakvo je uspostavljeno poravnanjem, a ne onakvo kakvo je bilo pre njegovog zakljuenja. Sud ovaj prigovor ceni kao i svaki drugi materijalni prigovor, to znai da njegovo usvajanje ne vodi odbacivanju tube (to je pravna posledica usvajanja procesnih prigovora), ve odbijanju tubenog zahteva. S druge strane, pregovorima koji otpoinju nakon utuenja, a okonavaju se sudskim poravnanjem, osim redizajniranja odnosa, postie se jo jedan cilj i neposredna pravna posledica izuzima se predmet iz nadlenosti suda i konstitutivno se gasi parnica i okonava sudski postupak. Najzad, kao to se vansudsko poravnanje moe zakljuiti u toku postupka (a ne samo pre njega), tako se i sudsko poravnanje moe zakljuiti pre pokretanja parninog postupka, a ne samo posle njega. Iako se preventivno zakljuenje sudskog poravnanja sprovodi po pravilima vanparninog postupka , njegov cilj je identian cilju svih pregovora eliminisanje i spreavanje parnienja. Pravne posledice poravnanja do kojeg se doe u vanparninom postupku identine su pravnim posledicama svakog sudskog poravnanja, pa i onog zakljuenog u parninom postupku.

Vansudsko poravnanjeVansudsko poravnanje je dvostrano obavezan ugovor materijalnog prava koji se zakljuuje posle direktnih pregovora strana. Njime strane, u nameri da ree ve nastali spor, na nov nain ureuju budua uzajamna prava i obaveze, uzajamno poputaju, ime spor prevazilaze. Poputanje se moe sastojati u 1 . priznanju nekog tueg zahteva, 2. odricanju od sopstvenog zahteva, 3. preuzimanju nove obaveze, 4. pristajanju na delimino izvrenje i sl. Zakon o obligacionim odnosima ne predvia nikakvu posebnu formu za punovano zakljuenje ovog ugovora, iz ega proizlazi da forma ugovora o poravnanju sledi formu posla koji se poravnanjem ureuje. Za razliku od drugih ugovora koji ine izvore prava i obaveza, ugovor o vansudskom poravnanju konstitutivno modifikuje postojea prava i obaveze u cilju reavanja spora koji je iz njih ve nastao. Kao nain reavanja sukoba, ovakav ugovor ima svoje prednosti, ali i nedostatke. Modifikacija postojeih odnosa preduzima se radi spreavanja parnienja. Tako je posledica poravnanja reavanje spora sporazumnim putem, i to bez uea dravnog suda, jeftinije, bre i prikladnije, po miljenju samih ugovaraa. Ovo se moe smatrati prednou. S druge strane, ugovor o vansudskom poravnanju, kojim se postojei konflikt okonava, ima zatitu samo u parninom, ne i u izvrnom, postupku: ukoliko se neki od ugovornika ne ponaa saobrazno njegovim odredbama, drugi moe potraiti samo sudsku parninu zatitu, to ini najvei nedostatak ovakvog poravnanja kao naina okonanja konflikta. Njegovo postojanje, naime, moe i benevolentni kritiar, okvalifikovati kao jeftinu kupovinu vremena" jednog od ugovaraa, onoga koji svesno i zlonamerno pristupa pregovorima samo da bi odloio konanu odluku, razreenje spora. Zakljuujui ugovor o poravnanju on unapred zna da ni njega nee ispuniti, a svestan injenice da sam ugovor nije izvrna isprava, samo kupuje vreme.

Sudsko (procesno) poravnanje

Ova mana vansudskog poravnanja otklanja se sudskim (procesnim) po ravnanjem. Naime, ukoliko se osobe u konfliktu dogovore kako da prevaziu spor, one taj dogovor mogu saoptiti na zapisnik pred sudom, u parnici na roitu ali i izvan njega, pred predsednikom vea. Zakljuenjem tzv. sudskog poravnanja stvara se situacija ekvivalentna postojanju pravosnane presude koja ima pravno dejstvo izvrne isprave: ona se moe izvriti u izvrnom postupku uz asistenciju drave, uz primenu njene sile. S aspekta vremena zakljuenja, njegov cilj moe biti da se 1. sporazumno razrei konflikt i prekine postojea sudska procedura, ili da se 2. izbegne pokretanje sudskog postupka. Ovo drugo, preventivno, vanparnino poravnanje, kojim se prevenira sudenje, retko se koristi u praksi, iako moe bili korisno i efikasno sredstvo reavanja sukoba. Materijalnopravna dejstva sudskog poravnanja su identina dejstvima vansudskog poravnanja i sastoje se u reavanju postojeih spornih odnosa njihovom modifikacijom uz uzajamno poputanje ugovaraa. Poravnanjem mogu biti zasnovani i novi odnosi izmeu strana u sukobu, ali i stranaka i treih lica. Meutim, za razliku od vansudskog, s aspekta razreenja spora, sudsko poravnanje ima dragocena procesna dejstva koja se najkrae svode na :Okonanje sudskogpostupka, parnice ukoliko ,su se stranke poravnale o celom tubenom zahtevu. U suprotnom, ukoliko je poravnanjem obuhvaen samo deo tubenog zahteva, parnica nastavlja da tee i okonava se presudom koja se odnosi na deo tubenog zahteva koji nije obuhvaen poravnanjem. Predstavlja apsolutnu smetnju za vodenje novog postupka izmedu istih stranaka povodom istog predmeta (rei iudicata) dejstvo pravnosnanosti). Sudsko poravnanje je, dakle, konani vid reenja spora izmeu fizikih i pravnih lica. Kreiranje izvrne isprave (dejstvo izvrnosti). Sudsko poravnanje je izvrni naslov jer ima snagu pravosnane sudske odluke. Sud u zakljuenju poravnanja ima aktivnu ulogu koja se sastoji u mogunosti preduzimanja odredenih radnji: 1.Sud pomae strankama da dou do poravnanja, ukazujui im na mogunost zakljuenja sporazuma, ali ne insistirajui na tome. 2.Sud sastavlja zapisnik o poravnanju, tj. unosi sporazum stranaka o poravnanju u zapisnik. 3.Sud, konano, ocenjuje da li je sporazum u saglasnosti s prinudnim (imperativnim) propisima i moralnim standardima drave. Posredni pregovoriDo poravnanja na osnovu pregovora put je dug i, ponekad, trnovit. Oskudica dobara i suprotni interesi strana u sukobu esto zamagljuju perspektivu, oteavaju direktne pregovore. Preputene same sebi, uz oseaj neprijateljstva, strane ovaj put ponekad, ne mogu prei same.Potrebna im je pomo treeg, tzv. posrednika. Pod posrednikom u pregovorima podrazumeva se tree fiziko lice, ili kolektivitet, koji su neutralni u odnosu na sukob i koji pokuavaju da pomognu stranama u sukobu da dou do optimalnog sporazumnog reenja. Prisustvo posrednika, ve samo po sebi, menja odnos strana u konfliktu, i to nabolje, smanjujui koliinu destruktivnosti. To usmerava strane u sporu ka putu njegovog konstruktivnog reavanja. Kao posrednici u pregovorima javljaju se najee medijatori, miritelji, evaluatori i sl. Uloga posrednikaUloga posrednika moe biti formalna ili neformalna. Formalnom se smatra ona uloga koja proizlazi iz pravila neke zakonske procedure, ili podzakonskog, ponekad autonomnog akta, izvora prava. Formalnu ulogu u pojedinim zemljama, pa i u nas, po toj podeli, ima medijator ije se uee u medijaciji i funkcija