Metabolički sindrom
Glavni činioci metaboličkog sindroma su insulinska rezistencija
i visceralna gojaznost.
Metabolički sindrom objedinjuje faktore rizika za
kardiovaskularne bolesti i šećernu bolest.
Učestalost metaboličkog sindroma je u porastu kao posledica
epidemije gojaznosti.
Metabolički sindrom (sindrom X, sindrom insulinske rezistencije)
predstavlja
kompleksno oboljenje metabolizma koje uključuje: visceralnu
gojaznost, rezistenciju na insulin, smanjenu toleranciju glukoze,
hipertenziju, dislipidemiju. Iako uzroci metaboličkog sindroma nisu
do kraja razjašnjeni, jasno je da je u pitanju multifaktorijalna
bolest koja je uslovljena složenim međusobnim delovanjem brojnih
gena i faktora spoljašnje sredine. Primarni događaj u nastanku
metaboličkog sindroma jeste pozitivni energetski bilans koji dovodi
do povećanja mase masnog tkiva i promene metabolizma masnih
kiselina koje stimulišu endogenu produkciju glukoze izazivajući
insulinsku rezistenciju. Povećanju učestalosti ovog kompleksnog
metaboličkog stanja doprinosi savremen način života: neredovna i
nepravilna ishrana, smanjena fizička aktivnost, hroničan stres,
pušenje, konzumiranje alkohola. Procenjuje se da oko 30% populacije
zapadnog društva ima dijagnozu metaboličkog sindroma, a posebno
zabrinjava podatak porasta broja obolelih među decom i
adolescentima. U odnosu na normalnu populaciju, osobe sa
metaboličkim sindromom imaju veći rizik obolevanja od:
kardiovaskularnih bolesti (KVB), šećerne bolesti (diabetes
mellitus, DM), masne jetre, bolesti bubrega, sindroma policističnih
jajnika (polycystic ovary syndrome, PCOS), gihta, demencije, nekih
oblika karcinoma.
Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, gojaznost je
oboljenje prekomernog uvećanja masnih depoa u organizmu u meri koja
dovodi do narušavanja zdravlja. Dobro je dokumentovano da je
gojaznost povezana sa povećanim rizikom za razvoj KVB i višom
stopom smrtnosti. Procenjeno je da gojaznost može uticati na
skraćenje životnog veka do deset godina, što se može uporediti sa
efektom pušenja.
Masno tkivo je tip vezivnog tkiva koje se sastoji od ćelija
(adipocita) i matriksa. Nalazi se uglavnom ispod kože (potkožno
masno tkivo) i oko unutrašnjih organa (visceralno masno tkivo).
Osnovna uloga masnog tkiva je da deponuje molekule koji sadrže
najviše energije u organizmu, masne kiseline i trigliceride. Iako
može da varira značajno, muškarci i žene normalne telesne težine
imaju oko 15% i 30% masti, respektivno. Međutim, za zdravlje je
važnija regionalna distribucija masti od ukupnog sadržaja masnog
tkiva. Pokazano je da akumulacija masti oko unutrašnjih organa može
biti više štetna po zdravlje nego akumulacija masti na drugim
mestima u organizmu. Višak akumulacije masti oko unutrašnjih organa
naziva se visceralna (centralna, abdominalna) gojaznost, odlično
korelira sa insulinskom rezistencijom, a najčešće se meri obimom
struka i odnosom struk-kuk. Visceralno masno tkivo je za razliku od
potkožnog metabolički aktivan organ koji luči različite
adipocitokine, a njihova sekrecija je značajno poremećena kod
gojaznih osoba.
Identifikacija osoba sa metaboličkim sindromom ima za cilj
podsticanje na promene životnog stila čime se može uticati na sve
negativne metaboličke promene u organizmu i na taj način smanjiti
rizik obolevanja od KVB i DM. Kako bi se faktori rizika za razvoj
KVB i DM blagovremeno otkrili neophodno je sprovođenje redovnih
sistematskih pregleda koji uključuju i laboratorijska ispitivanja
barem jedanput godišnje. Značaj dijagnostike metaboličkog sindroma
leži u tome što on prepoznaje rizik čak i kod osoba koje imaju
naizgled fiziološke vrednosti određenih parametara ukoliko su u
odgovarajućoj kombinaciji sa drugim, slično povišenim vrednostima
faktora rizika. Dakle, ukoliko neka osoba ima više faktora rizika
ukupan rizik se značajno uvećava, jer se dejstvo svakog
pojedinačnog faktora umnožava kroz njihovo udruženo (sinergističko)
dejstvo.
Metabolički sindrom je definisan visceralnom gojaznošću (obim
struka >94 cm za muškarce, a za žene >80 cm) uz barem dva od
sledeća četiri kriterijuma: - povišen krvni pritisak (≥130/85 mm
Hg); - povišena koncentracija glukoze u krvi natašte (≥5,6 mmol/L);
- povišena koncentracija triglicerida u krvi (≥1,7 mmol/L); - niska
koncentracija HDL kolesterola (
