1914-18 / 2014

MeMorija nasilja

i snovi o budućnosti

MeMory of Violence – DreaMs of the future MéMoires de violence et rêves de futurs Ge walt er innern – Z u k u n f t t r ä u M e n

1914-18 / 2014

MeMorija nasilja i snovi o budućnosti

novi sad, 2014.

MeMory of Violence – DreaMs of the future MéMoires de violence et rêves de futurs Ge walt er innern – Zuk unf t tr äuMen

Memorija nasilja i snovi o budućnosti……1914-18 / 2014Mémoires de violence et rêves de futurs 1914-18 / 2014. Gewalt erinnern – Zukunft träumen 1914-18 / 2014. Memory of Violence – Dreams of the future 1914-18 / 2014

Produkcija I Production: Goethe-institut Belgrad l’institut français de serbie Muzej savremene umetnosti Vojvodine

Podrška I Support: Francusko-nemački fond (Elysée Fund)

Kustoskinja izložbe I Exhibition Curator Sanja Kojić Mladenov

Koordinatorka izložbe I Exhibition Coordinatortijana filipov Producenti I Producers Jovan Jakšić, Luka Kulić, Marko Ercegović Tehnička podrška I Technical support Đorđe Popić, Pajica Dejanović Muzej savremene umetnosti Vojvodine Museum of contemporary art Vojvodina 19. novembar – 11. decembar 2014. November 19 – December 11, 2014

MUZEJ SAVREMENEUMETNOSTI VOJVODINE

Francuski institut u Srbiji i Gete institut u Beogradu, u saradnji sa MSUV-om, pokrenuli su projekat Memorija nasilja i snovi o budućnosti, posvećen obeležavanju stogodišnjice 1. svetskog rata, sećanju na turbulentne i nasilne društveno-političke prilike, na lične traume, migracije i snove, kroz savremeni i umetnički kontekst. Projekat okuplja umetnike i umetnice iz Evrope koji kao polazište koriste 100 godina evropske istorije, bez vraćanja na „staru raspravu“ o nacionalizmu, imperijalizmu i pitanju ko je kriv. Svojim istraživanjima ukrštaju različite dimenzije, pristupe i pitanja, prošlost i sadašnjost, odnose između centara i periferija, aspekte kretanja/putovanja, migracije i egzila, kao i nove standarde u komunikaciji u savremenim lokalnim, regionalnim i evropskim dimenzijama, u vremenima u kojima je neophodno ispitivanje konstelacija i ideologija iz prošlosti zbog izgradnje položaja u multipolarnom svetu. Kroz kolektivnu umetničku praksu, van nacionalnih granica, prošlosti ili sadašnjosti, i van mentalnih stega, umetnici iz različitih pozicija i kontekstâ imaju priliku da istraže i kreiraju nove standarde međusobnog priznavanja, uvažavanja razlika, umrežavanja i strategija protiv trajne degradacije znanja i kulturnog rada.

Projekat u sebi sadrži više tematskih celina koje se međusobno prepliću ukazujući na ključne elemente koncepta. Prva je posvećena mitologizaciji individualnog čina i bavi se uticajima društvenog konteksta, kulturnog modela i kreiranih mitova na izgrađivanje socijalnih vrednosti pojedinaca. Problematizuje odnose unutar zajednice, podređene nasleđenim obrascima ponašanja i tradicionalno izgrađenim vrednostima. Kako se 2014. godine obeležava stogodišnjica od početka Prvog svetskog rata, taj segment je u mnogim već realizovanim umetničko-političkim projektima u celom svetu, a naročito u Evropi, posebno zastupljen, i to kroz isticanje sarajevskog atentata i ličnosti koje su bile njegovi akteri. Akcenat je uglavnom stavljan na reinterpretaciju i kritičku analizu atentata, simboličnog događaja koji je označen kao neposredan povod izbijanja rata. Projekat Memorija nasilja i snovi o budućnosti ne bavi se toliko novim čitanjem istorije, već više savremenim i umetničkim kontekstima. Uključena istraživanja umetnika usmerena su ka univerzalizaciji čina ubistva i atentata ili psihoanalizi mogućih nasilnih situacija kroz lični, kritički pristup i njegovo povezivanje sa specifičnostima mestâ odakle umetnici dolaze ili na kojima realizuju svoj rad.

Drugi segment projekta bavi se sećanjima i odnosima kolektivnog i pojedinačnog tokom velikih socijalnih trauma, kao što je rat. Ističe pojam žrtve, ličnog i porodičnog nasuprot militarizovanog i ideološkog. Politička istorija zapostavlja poziciju žena, dece, starih i osoba sa invaliditetom, kao „nesposobnih“ za aktivnu ulogu u borbi, i samim tim manje vrednih u dominantnom

MeMorija nasilja i snovi o

budućnostiMeMory of Violence – DreaMs of the future 11

MéMoires De Violence et rêVes De futurs 17Gewalt erinnern – Zukunft träuMen 23

sanja Kojić Mladenov

SaN

ja KojIć

Mla

DEN

oV M

EMo

riJa n

aSiLJa i Sno

vi o b

uD

uć

no

Sti

6 7

patrijarhalnom sistemu koji veliča ulogu ratnika. Savremena umetnička istraživanja propituju pozicije moći, odnose među pojedincima i različitim marginalnim grupama, čineći probleme vidljivim i pozivajući javnost na dalju diskusiju. Jedan od prisutnih problema u koncipiranim umetničkim radovima za projekat Memorija nasilja i snovi o budućnosti jeste problem porodice u ratnim (ne)uslovima, kao i razbijene / razdvojene porodice, migracije, egzila i azilantstva. Nekoliko umetnika i umetnica je svojim poreklom i životom vezano za više zemalja ili trenutno živi u više gradova i područja, održavajući ili ne održavajući veze sa jednim i drugim. Identiteti mnogih su upitni i za njihovo razumevanje potreban je prethodni istraživački pristup, koji istovremeno otvara nova pitanja, kao što su: da li jezik, kultura, porodični koreni, adresa boravka i pasoš čine odlike nacionalnog identiteta, šta ukoliko se sve te karakteristike međusobno razlikuju i koliko su one uopšte važne? Ta razmišljanja su bitna s obzirom na to da se projekat bavi svetskim ratom, koji možemo da posmatramo i kroz promenu granica i teritorija, izmenu prirodnog i urbanog pejzaža, aspekt kretanja ljudi, mešanja stanovništva i kultura, što je rezultiralo različitim ljudskim sudbinama.

Uspostavljanje geografskih relacija unutar projekta je posebno naglašavano. Svaki od učesnika/ca projekta polazište za svoja istraživanja nalazi u sopstvenoj umetničkoj poziciji, medijima rada, identitetu i kontekstu okruženja. Pri koncipiranju i realizaciji dela neki su polazište našli u društveno-političkim aspektima i ulozi koju su Beograd ili Novi Sad imali tokom Prvog svetskog rata, dok je većina krenula iz pozicije mesta u kojem žive i rade pronalazeći nove relacije (Pariz – Beograd, Beč – Sarajevo, Minhen – Novi Sad i sl.).

U projektu Memorija nasilja i snovi o budućnosti istaknute su ne samo geografske već i vremenske relacije, pa kroz pojedine radove umetnici ukrštaju različite dimenzije, pristupe i pitanja prošlosti i sadašnjosti, koristeći istorijske artefakte, mitove ili personalne priče, razvijajući svoju umetničku praksu kroz različite medije, kao što su: slika, skulptura, grafika, fotografija, video, film i instalacija. Treći segment vodi dijalog između umetničkog i istorijskog sadržaja, kroz uključivanje istorijskih artefakata (film, fotografija, objekti, dokumenti, časopisi i sl.), kao i kroz komparaciju prošlosti i sadašnjosti. Istražuje odnos umetničkih i istorijskih pozicija kroz angažovanje avangardne umetničke prakse, kao pristupa u umetnosti koji je definisao poziciju progresivnog umetnika u istoriji umetnosti. Značajno mesto na izložbi ima i segment avangardnih časopisa iz lokalne prakse, kao oblika kolektivne kritičke reakcije umetnika na društveno-političke prilike tog vremena.

Četvrti segment bavi se projekcijom socijalne plastike, sveobuhvatnog umetničkog dela, odnosno oblikovanja života unutar umetničkih eksperimentalnih praksi. Naglašava značaj izgrađivanja budućih pozitivnih vrednosti Evrope kroz problematizovanje zajedničke prošlosti, u kojoj je umesto dihotomije (pozitivno–negativno) naglašeno izgrađivanje mnogostrukih uglova posmatranja, kroz proširivanje i oslobađanje sopstvenih granica unutar umetnosti.

Umetnici i umetnice koji su pozvani da učestvuju u ovom projektu su već imali radove posvećene ključnim temama izložbe ili su svojim dosadašnjim umetničkim promišljanjima razvijali bliske modele rada i bili zainteresovani da se posvete realizaciji novih istraživanja. Savremena umetnička praksa, koncipirana kroz problematiku memorije nasilja, činila je polazište projekta, a kontinuiranom komunikacijom sa učesnicima izložbe projekat se razvijao i uključivao nove aktere, zainteresovane za saradnju, razmenu iskustava i znanja, a bitne za

razvoj ideje projekta. Koncepcijom izložbe su okupljeni umetnici i umetnice: Igor Antić (RS-FR), Igor Bošnjak (BA), diSTRUKTURA (Milica Miličević i Milan Bosnić, RS), Barbara Barbi Marković (RS-AT), Robert Jankuloski (MK), Jelena Jureša (RS-BE), Thomas Köner (DE-FR), Nebojša Lazić (RS-US), Marianne Marić (FR), Anuk Miladinović (CH-DE), Radenko Milak (BA), Vessna Perunovich (RS-CA), Magali Sanheira (FR) i Selman Trtovac (RS), a u realizaciji projekta su tekstovima, filmskim programom i učešćem u razgovorima doprinos dali: Pierre Courtin – Gallery DUPLEX100m2, Sarajevo (FR-BA), Stefanie Böttcher (DE), Arion Aslani (RS), Luise Kloos (AT), Ana Ivanović (CG) i mnogi drugi.

Simbolični početak projekta čine avangardni, dadaistički umetnički časopisi kao što su: Ma (urednik Kassák Lajos) iz perioda Prvog svetskog rata, Budimpešta, Beč, zatim časopis Az Út (urednik Csuka Zoltán), realizovan neposredno nakon rata u Novom Sadu, i Zenit (urednik Ljubomir Micić), objavljivan nakon rata prvo u Zagrebu, a zatim u Beogradu. Ti časopisi su pripadali diskursu srednjoevropske avangardne umetničko-književne prakse, propagirali su internacionalni avangardni pokret radikalnog otklona od akademskog racionalizma, kao reakcije na duhovno-političku kulturnu i društvenu klimu, naročito zapadne i srednje Evrope. Povezivali su umetnike i umetnice iz celog regiona bez obzira na političke granice i dominantna politička opredeljenja zemalja iz kojih su delovali, progresivno šireći duh pobune protiv vladajućih zatvorenih društvenih modela.

Korišćenje filmske arhive sačuvane iz vremena 1. svetskog rata bilo je osnova rada Rat je svuda Igora Antića, realizovanom za projekat Memorija nasilja i snovi o budućnosti. Autor se opredelio za projektovanje scena sa ratišta u netipičnom ambijentu gradskih ulica, svom neposrednom okruženju, kreirajući na taj način neku vrstu zastrašujuće scenografije savremenog života koja upozorava da vojni sukobi mogu izbiti bilo gde i bilo kada. Stvarajući specifične situacije intervencijama u urbanom, javnom prostoru, koji čini njegovu svakodnevicu, autor ukršta prošlost i sadašnjost, problematizuje nasilje i naš odnos ka njemu, a takođe i istražuje percepciju i poziciju umetnosti u savremenom političko-ekonomskom kontekstu, kao što je globalno obeležavanje početka Prvog svetskog rata.

Igor Bošnjak u video-radu If I Hadn’t Done It…, koncipiranom u kontekstu velike proslave obeležavanja godišnjice početka Prvog svetskog rata, problematizuje poziciju istorijske ličnosti, aktera atentata na Franca Ferdinanda, Gavrila Principa, subjektivnim, psihoanalitičkim pristupom. Kamerom beleži svoje kretanje ulicama Sarajeva u prvom licu, rekonstruiše događaje i mesto zbivanja, unoseći dramatizaciju scene svojim komentarima i timecodeom sa vremenom koje nezaustavno prolazi. Akcija umetnika je izvedena u centralnom mestu velike proslave – Sarajevu, mestu nasilne i traumatične društvene, političke i ideološke prošlosti, u kojoj je svako ispitivanje istorijskih pozicija veoma bolno i problematično.

DiSTRUKTURA (Milica Miličević i Milan Bosnić) je prvi put u saradnji sa spisateljicom Barbarom Marković, koja živi u Beču, koncipirala i realizovala video-rad za projekat Memorija nasilja i snovi o budućnosti, koji se bazira na interdisciplinarnom ukrštanju njihovih zajedničkih interesovanja i dosadašnjih književno/umetničkih praksi. Video je rezultat istraživanja specifične lokacije – trga Alije Izetbegovića u Sarajevu na kojem je izvršen atentat 1914. godine, u formi tekstualne prepiske svih slovnih zapisa zabeleženih na

SaN

ja KojIć

Mla

DEN

oV M

EMo

riJa n

aSiLJa i Sno

vi o b

uD

uć

no

Sti

8 9

datom mestu i u datom, savremenom trenutku. U pitanju je psihogeografska analiza urbanog pejzaža izvedena kroz specifično autorsko „kodiranje“ mesta (i vremena), prvo u formi teksta, zatim njegove oralne interpretacije i video-zapisa, krajnjeg rezultata istraživanja, koji se prezentuje javnosti kao umetničko delo.

Robert Jankuloski u radu Ostaci memorije, 1935–2014. koristi istorijske artefakte, studijske fotografije braće Manaki nastale u periodu posle 1. svetskog rata, na kojima su zabeleženi stanovnici Bitolja, dok se kao deo scenografije pojavljuju čaure od granata u neobičnoj ulozi ukrasnog predmeta. Kako se svojom geografskom pozicijom grad nalazio na liniji fronta bio je izložen stalnom bombardovanju različitim eksplozivnim napravama, prvo tokom balkanskih ratova, a zatim i u vreme Prvog svetskog rata. Posledice su bile potresno vidljive u razrušenim objektima i nasilju nad stanovnicima. Od pronađenih granata zlatari su izrađivali ukrasne vaze i druge utilitarne predmete, čuvali ih kao dragocenosti dostupne čak i danas na buvljacima i u privatnim kućama. Rad prikazuje direktne i indirektne posledice rata posredstvom starih fotografija i objekata – granata, ukazujući na prodor i asimilaciju ratne situacije u svakodnevni život ljudi.

Video-instalacija Still Jelene Jureše sastoji se od audio-snimka dečjeg hora Princes krofne, osnovanog 1993. tokom opsade Sarajeva, zbog omogućavanja aktivnosti kojima bi se deca radovala svake nedelje, zatim fotografije prostorije u kojoj hor održava probe u simbolično jugoslovenskom objektu zapaljenom 1992. (nedavno renoviranom), te videa zapuštene prirodne okoline prepune otpada. Autorka se bavi simboličnim slikama Sarajeva, mesta višegodišnjeg pretrpljenog nasilja, koje nije samo u vezi sa početkom Prvog svetskog rata, već i sa sukobima prouzrokovanih raspadom Jugoslavije, devedesetih godina 20. veka, ukazujući na problem nasilja i rata uopšte u kontekstu identiteta i svakodnevice ljudi.

Thomas Köner takođe pristupa konceptu izložbe Memorija nasilja i snovi o budućnosti razmišljajući o nasilju uopšte, kao konstantno prisutnom problemu savremenog društva, vidljivog u svim delovima sveta, pa tako i na periferiji Buenos Ajresa. Njegov video-rad Le Pâle Signe odiše specifičnom atmosferom slutnje, ispunjenom zvukovima prošlosti, dečjom igrom i dalekim razgovorima koje postepeno zasenjuju crni oblaci. Način realizacije rada ukazuje na instraživački medijski pristup obrade i načina korišćenja audio-vizuelnih impulsa.

Nebojša Lazić se kroz grupu grafičkih listova bavi problemom atentata, kao prelomnog istorijskog događaja prožetog složenim političkim motivima i aspiracijama, oblika promišljenog nasilja koje ne može biti slučajno, ni banalno, ali vremenom podložno različitim tumačenjima i viđenjima. Njegov projekat Assassinated sastoji se od portreta osoba nad kojima je izvršen atentat, kao mitskih ikona određenog vremena, čija uloga je iznenadno prekinuta menjajući tok istorije. Među portretima se nalaze državnici, političari, političarke i umetnici iz celog sveta i različitih istorijskih perioda, među kojima su: Franc Ferdinand, Džon F. Kenedi, Zoran Đinđić, Osama bin Laden, Benazir Buto, Džon Lenon i Endi Vorhol, ukazujući na univerzalno prisustvo zločina u vremenu i prostoru.

Svoj projekat Rose Sarajevo Marianne Marić je realizovala tokom boravka u Sarajevu, mestu kojeg se nije sećala, a za koje ju je vezivala bolna porodična istorija, naročito sećanja na njenu tragično preminulu stariju sestru. Svojim putovanjima kroz različita mesta umetnica je beležila fotografijom prirodne predele, arhitekturu gradova, memorijalna mesta, militarističke objekte i mlade devojke koje su je podsećale na sestru. Specifičnom arheologijom mesta, koje je prožeto traumatskim posledicama rata, sklapala je postepeno sopstvenu istoriju vezanu za porodični identitet. Veoma ličnim projektom skriveni segmenti memorije su se nadovezivali i prepoznavali.

Vessna Perunovich ličnim pristupom intimnosti doma, zebnji i mogućem stradanju, koristi svakodnevni element doma – krevet koji simbolično konstruiše od prozračnih crvenih niti koje razdire snažna testera. Element sigurnosti i stvaranja postaje njihova sušta suprotnost, mesto nasilja, zločina, straha i razaranja u instalaciji Splitting Up iz devedesetih godina 20. veka, reakciji umetnice na društveno-političke okolnosti u bivšoj Jugoslaviji. Instalacija ukazuje na krhkost ljudskih odnosa i porodičnih veza, izazvanu rušenjem multietničke sredine i zemlje koja je nekad bila model tolerancije, i prožetu ličnim odnosom ka porodici, emigraciji i emancipaciji u turbulentnom vremenu.

Anuk Miladinović na izložbi predstavlja dva rada. Prvi je video-rad Ordinance, koji se sastoji od nekoliko sekvenci različitih situacija koje se smenjuju bez naglašenog početka i kraja, kao i narativne priče koja bi ih međusobno povezala. Scene su snimljene u različitim ambijentima, stvarajući iluziju nestvarnih ili iskrivljenih situacija, u kojoj su reakcije aktera isprekidane, kao u slikama podsvesti koja izaziva nelagodnost kod posmatrača. Video stvara atmosferu psihološkog iščekivanja događaja, zbunjenosti, strepnje od nepoznatog, nervoze i straha zbog nedorečenog, snažnih emocija koje razdiru pojedince prepuštene sudbinama drugih. U drugom radu markira prostor Savamale u Beogradu i Muzeja u Novom Sadu reklamnim bilbordima postavljenim u javnom prostoru sa ilustracijom pištolja kojim je Gavrilo Princip izvršio atentat, aludirajući na moguće prisustvo „kapisle“ koja svakog časa može da eksplodira svuda.

Radenko Milak u svom projektu Never Ending Stories koristi stranice dnevnih novina, kao što je The Daily Mirror, u periodu od početka 1. svetskog rata do njegovog kraja i proslave u Londonu, ukazujući na značajne političke događaje i ličnosti. Osim atentata u Sarajevu, posebno mesto u njegovom projektu zauzima serija akvarela posvećena istraživanju jednog od ratnih kurioziteta – golubovima pismonošama, koji su prenosili informacije i snimali fotografije iz vazduha specijalno osmišljenim aparatima. Autor se bavi ispitivanjem medija komunikacije tokom rata, načinima prenošenja poruka, beleženja zapisa, mogućnostima plasiranja informacija i medijskom manipulacijom, ali iz ugla savremenog analitičara koji shvata značaj komunikacije.

Selman Trtovac je svojim objektom Crna ruka reagovao na nasilje koje je u periodu ranih devedesetih, tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, činilo našu svakodnevicu i koje je na specifičan način karakterisalo istorijsko-politički element nasleđa koji nas je pritiskao. Identitet slovenskih naroda Balkana može se posmatrati kroz militarističko-ratnički kulturni kod, koji je veličao nasilje kao element pobune, borbe za slobodu, a u tom smislu je opravdavao i mitologizirao atentat. Iako se može dovesti i u kontekst Prvog svetskog rata i poslednjeg rata devedesetih godina, Crna ruka je izvedena kroz mnogo ličniji pristup umetnika. U pitanju je odlivak u metalu stvarne ruke jednog stvarnog ubice, do kojeg je umetnik došao nizom različitih

SaN

ja KojIć

Mla

DEN

oV M

EMo

riJa n

aSiLJa i Sno

vi o b

uD

uć

no

Sti

10 11

okolnosti, pri tome insistirajući na istinitosti prilikom sprovođenja ranije ustanovljenog koncepta.

Magali Sanheira u svom radu Fleur bleue et Rose blanche koristi plavu i belu ružu koje u prostoru pridržava specijalna dugačka igla, nalik iglama za pravljenje ikebana. Suptilnim pristupom prostoru, multidisciplinarnim postupkom, umetnica kombinuje jednostavne elemente prožete simbolikom istorijskih događaja, ličnosti, psihologije, filozofije i književnosti, u cilju isticanja važnosti ljubavi, sna o izgubljenom raju, komunikaciji i balansu sa prirodom, kao utopističke težnje ka napretku i postizanju idealne životne ravnoteže. Sa druge strane, u pitanju je i simbolički podsetnik blizine smrti, kao stalnog bremena koje nas svakodnevno razjeda.

Projekat Memorija nasilja i snovi o budućnosti uključuje i segment posvećen različitim istraživanjima arhitekture sećanja, memorije mesta i situacija posmatranih iz pozicija nasleđa u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Hrvatskoj, Italiji i Austriji, a realizovanih kroz medij dokumentarnih, eksperimentalnih i kratkih filmova. Objedinjujući koncept tih radova je projekat Beautiful Days 1914/2014 koji predvodi Luise Kloos (AT), a učestvuju autori i autorke: Arion Asllani (RS), Admir Mujkić (BA), Sanjin Fazlić (BA), Igor Juran (HR), Josip Zanki (HR), Davide Skerlj (IT), Lotte Schreiber (AT), Lea Titz (AT). U njihovim istraživanjima vidljivi su različiti kritičko-analitički i psihološki pristupi memoriji Prvog svetskog rata, od korišćenja simboličnih lokaliteta, arhitekture, književnih dela do ličnih porodičnih predmeta i sećanja.

Polazeći iz različitih umetničkih pozicija, medija istraživanja, geografskih lokacija i kulturnih obrazaca umetnici i umetnice okupljeni u projektu Memorija nasilja i snovi o budućnosti su kroz savremeni umetnički pristup potvrdili značaj uspostavljanja novih relacija, saradnje i međusobnog dijaloga. Projekat posvećen obeležavanju stogodišnjice početka Prvog svetskog rata je tako poslužio za kreiranje nove platforme, otvorene za razmenu i komunikaciju o najrazličitijim, čak i problematičnim temama, potiskivanim i bolnim istorijama, traumatskim nasleđima i zatvorenim odnosima. Povezao je, kroz partnersku podršku Francuske i Nemačke, većinu zemalja bivše Jugoslavije i njene susede, čime je kreirao mogućnost novih saradnji i pozitivnih odnosa.

The French Institute in Serbia and the Goethe-Institute in Belgrade, in cooperation with the Museum of Contemporary Art Vojvodina (MSUV), initiated the projectMemory of Violence and Dreams of the Future, dedicated to the commemorationof the centennial of the First World War, memories of turbulent and violent socio-political conditions, personal traumas, migration and dreams, within a contemporary and artistic context. The project brings together artists from Europe who use, as a starting point, the last 100 years of European history, without returning to the “old debate” on nationalism, imperialism and the issue of blame. With their research they intertwine different dimensions, approaches and issues, the past and the present, relations between the center and the peripheries, aspects of movement/travel, migration and exile, as well as new standards of communication in contemporary local, regional and European dimensions, in times when the examinationof constellations and ideologies of the past is becoming necessary for establishingpositions in a multipolar world. Through a collective artistic practice, across national borders, the past orpresent, and free of mental constraints, artists from different positions and contexts have the opportunity to explore and create new standards of mutual recognition, respect for differences, networking and strategies against apermanent degradation of knowledge and cultural endeavor.

The project contains within itself several intertwining thematic sections, pointing towards the key elements of the concept. The first is dedicated to the mythologization of the individual act and deals with the influences of social context, cultural models and created myths on the construction of social values of individuals. It problematizesrelations within the community, subject to inherited behavior patterns and traditionally constructed values. As the year 2014 marks the centenary of the beginning of the First World War, this segment hasbeen particularly represented in many already completed artistic and political projects around the world, especially in Europe, via the emphasis on the Sarajevo assassination and its protagonists. The emphasis is generally placed on the reinterpretation and critical analysis of the assassination, a symbolic event which has been pinpointed as the immediate cause of the war. Memory of Violence and Dreams of the Future does not concern itself as much with a new reading of history, but focusesmore on contemporary and artistic contexts. The included research of the artists is aimed towards the universalization of the act of murder and assassination, or the psychoanalysis of possible violent situations through a personal, critical approach and its connection with the specifics of the place where artists come from, or where they are creating their work.

MeMory of violence

– DreaMs of the Future

SaN

ja KojIć

Mla

DEN

oV M

eM

or

y o

f Vio

len

ce

– Dr

ea

Ms

of t

he

fut

ur

e

Sanja Kojić Mladenov

12 13

The second part of the project is concerned with memories and relationships of the collective and the individual during major social traumas, such as war. It emphasizes the notion of victimhood, the personal and the familial versus the militarized and the ideological. Political history neglects the position of women, children, the elderly and persons with disabilities, as “unfit” for an active role in battle, and therefore less valuable in the dominant patriarchal system that glorifies the role of the warrior. Contemporary art research examines positions of power, relations between individuals and various marginal groups, rendering the problems visible and inviting the public for further discussion. One of the problems present in the concept of artworks which are part of the project Memory of Violence and Dreams of the Future is the problem of family in wartime (non)conditions, as well as broken/separated families, migration, exile and asylum. Through their origins and their life paths, several artists are related to a number of countries or they currently reside in several cities and regions, maintaining or not maintaining connections to one or the other. The identities of many are debatable and their understanding requires a preliminary research approach, which simultaneously opens up new questions, such as:whetherlanguage, culture, family roots, address of residence or a passport represent the features of a national identity, and what if all of these characteristics vary, to what extent are they truly important? These considerations are significant given that the project deals with a world war, which can also be viewed through the change of borders and territories, the transformation of the natural and the urban landscape, the aspect of movement of people, mixing of populations and cultures, resulting in a variety of human destinies.

The establishment of geographic relations within the project is particularly emphasized. Each of the participants of the project finds the starting point for their research in their own artistic position, artwork media, identity and environmental context.Regarding the concept and the implementation of their work, some have found a starting point in the socio-political aspects and the role that Belgrade or Novi Sad had during the First World War, while most started from the position of the city in which they live and work in, finding new relations (Paris - Belgrade, Vienna - Sarajevo, Munich - Novi Sad, etc.).

Memory of Violence and Dreams of the Future highlights not only geographical but temporal relations, as well, therefore, through particular works, the artists intersecta variety of dimensions, approaches and issues of the past and present,using historical artifacts, myths or personal stories, developing their artistic practice through different media, such as: painting, sculpture, graphic design, photography, video, film and installations. The third segment is a dialogue between the artistic and historical content, through the inclusion of historical artifacts (films, photographs, objects, documents, magazines, etc.), as well as through the comparison of the past andpresent. It explores the relationship of artistic and historical positions through the engagement of avant-garde art practices, as an approach to art that defined the position of the progressive artist in the history of art. The segment presenting avant-garde magazines from local practice has an important place within the exhibition, as a form of collective critical reaction of artists to the socio-political situation of the time.

The fourth segment is concerned withthe projection of social plasticity, the totality of the artwork, i.e. the shaping of life within artistic experimental practices. It stresses the importance of building positive European values in the future through theproblematization of a common past, in which,

instead of dichotomy (positive-negative),the building of multiple views is emphasized, through the expansion and release from one’s own boundaries within art.

The artists who were invited to participate in this project already had works dedicated to the key themes of the exhibition, or they had developed similar working models in their artistic approaches to date, and were interested in committing themselves to the implementation of new research. Contemporary art practice, defined through the problem of the memory of violence, formed the starting point of the project, and through the continuous communication with the participants of the exhibition the project had developed further, including new participants, interested in cooperation, exchange of experiences and knowledge, and essential for the development of the project’s idea. The group of artist gathered in accordance to the concept of the exhibition are:Igor Antić (RS-FR), Igor Bošnjak (BA), diSTRUKTURA (Milica Miličević and Milan Bosnić, RS), Barbara Barbi Marković (RS-AT), Robert Jankuloski (MK), Jelena Jureša (RS-BE), Thomas Köner (DE-FR), Nebojša Lazić (RS-US), Marianne Marić (FR), Anuk Miladinović (CH-DE), Radenko Milak (BA), Vessna Perunovich (RS-CA), Magali Sanheira (FR) and Selman Trtovac (RS),and the contributors to the project, through texts, film programs and participation in discussions are: Pierre Courtin - Gallery DUPLEX100m2, Sarajevo (FR-BA), Stefanie Böttcher (DE), Arion Asllani (RS), Luise Kloos (AT), Ana Ivanović (CG) and many others.

The symbolic start of the project consists of the avant-garde, Dadaist art magazines such as Ma (editor Kassák Lajos) from the period of the First World War, Budapest, Vienna, then the journalAz Út(editor Csuka Zoltán), created immediately after the war in Novi Sad, and Zenit (editorLjubomir Micić), published after the war, first in Zagreb, and then in Belgrade. These magazines belonged to the discourse of the Central European avant-garde artistic and literary practice; they advocated the international avant-garde movement of radical deviation from academic rationalism, as a response to the spiritual-political cultural and social climate, particularly in Western and Central Europe. They linked artists from across the region, regardless of political boundaries and dominant political views of countries in which they worked, progressively spreading the spirit of revolt against the ruling insular social models.

Using film archives preserved from the time of the First World War was the basis of the work Rat je svuda (War Is Everywhere)by Igor Antić, created for the project Memories of Violence and Dreams of the Future. The author chose to project scenes from battlefields in an atypical ambience of city streets, his own immediate environment, thus creating a kind of terrifying scenery of modern life which warns that military conflicts can erupt anywhere and at anytime. By creating specific situations with interventions in an urban, public space, which makes his everyday life, the author intersects the past and the present, problematizing violence and our relationship to it, and also explores the perception and position of art in the contemporary political and economic context, such as the global commemorationof the beginning of the First World War.

In the video work If I Hadn’t Done It…, conceived in the context of a large commemoration marking the anniversary of the outbreak of the First World War, Igor Bošnjakproblematizes the position of a historical figure, the perpetrator of the assassination of Franz Ferdinand, Gavrilo Princip, through a subjective, psychoanalytical approach. With his camera, he records his movements through the streets of Sarajevo, in the first person, reconstructing events and the scene of the assassination itself, bringing dramatization to it with his comments and timecode,

SaN

ja KojIć

Mla

DEN

oV M

eM

or

y o

f Vio

len

ce

– Dr

ea

Ms

of t

he

fut

ur

e

14 15

with time relentlessly running out. The artist’s action is performed at the central place of the great commemoration - Sarajevo, a city of violent and traumatic social, political and ideological past, in which each new evaluation of historical positionsis problematic and very painful.

DiSTRUKTURA (Milica Miličević and Milan Bosnić), for the first time in collaboration with writer Barbara Marković, who lives in Vienna, conceived and created a video work for the project Memory of Violence and Dreams of the Future, which is based on an interdisciplinary intersection of their common interests and their literary/artistic practices to date. The video is theresult of research of a specific location - the square of Alija Izetbegović in Sarajevo where the assassination took place in 1914, in the form of a textual recording of all inscriptions noted at the given site at a particular, contemporary moment. It is a psychogeographicalanalysis of an urban landscape derived through specific authorial “coding” of the place (and time), first in the form of text, then its oral interpretation and video recording, as the final result of research, which is presented to the public as a work of art.

Robert Jankuloski in his work entitledOstaci memorije, 1935–2014.(Remains of Memory, 1935-2014) uses historical artifacts - studio photographs of the inhabitants of Bitola by the Manaki brothers, taken in the period after the First World War, while,as part of the scenery, shell casings appear in the unusual role of ornamental objects. Due to its geographical position, the city was on the front line and exposed to constant bombardment by various explosive devices, first during the Balkan Wars, and then in the period of the First World War. The consequences were devastatingly visible in the destroyed buildings and the violence against the population. Goldsmiths were making decorative vases and other utilitarian objects from found shells casings, keeping them as treasures available even today at flea markets and in private homes. This work presents the direct and indirect consequences of war through old photographs and objects - shells, indicatingthe intrusionand assimilation of the wartime situation into the daily lives of people.

The video installationStill by Jelena Jureša consists of an audio-recording of the Princes krofne children’s choir, founded in 1993, during the siege of Sarajevo, in order to enable activities that children could look forward to every week, accompanied by photographs of the room where the choir held rehearses, in a symbolically Yugoslav building, burnt down in 1992 (recently renovated), and videos of the neglected natural environment filled with waste. The author deals with symbolic images of Sarajevo, the place that suffered many years of violence, not only in relation to the beginning of the First World War, but also the conflicts caused by the breakup of Yugoslavia in the 1990s, pointing to the problem of violence and war in general, in the context of identity and people’s everyday lives.

Thomas Köner also addresses the concept of the Memory of Violence and Dreams of the Futureexhibition by thinking about violence in general, as a constantly present problem of contemporary society, visible in all parts of the world, as well as on the outskirts of Buenos Aires. His video work Le Pâle Signeexudes the specific atmosphere of foreboding, filled with the sounds of the past, children’s play and distant conversations which gradually become overshadowed by dark clouds. The method of implementation of the work indicates a research-based media approach to treatment and usage of audio-visual impulses.

Through a group of prints,Nebojša Lazić addresses the problem of the assassination as a pivotal historical event permeated by complex political motives and aspirations, forms of deliberate violence which cannot be accidental, or banal, however,in time, it becomes subject to different interpretations and views. His project Assassinatedconsists of portraits of people who have been assassinated, as mythic icons of a certain time, whose role was suddenly interrupted, changing the course of history. Among the portraits are statesmen, politicians, and artists from all over the world and different historical periods, including: Franz Ferdinand, John F. Kennedy, Zoran Đinđić, Osama bin Laden, Benazir Bhutto, John Lennon and Andy Warhol, indicating the universal presence of crime in time and space.

Marianne Marić realized herproject Rose Sarajevoduring her stay in Sarajevo, a city which she did not remember, and which she connected with through painful family history, especially memories of her tragically deceased older sister. Travelling throughdifferent places, the artist photographed natural landscapes, architecture of cites, commemorative sites, military objects and young girls who reminded her of her sister. The specific archeology of the city, interspersed with the traumatic consequences of war, helped her gradually put together her own history tied to family identity. Through this very personal project, hidden segments of memory were connected and recognized.

Vessna Perunovich, through her personal approach tothe intimacy of home, anguish and possible suffering, utilizes an everyday element of a home - a bed that she symbolically constructs from transparent red threads torn by a strong saw. The element of security and creation becomes its total opposite, a place of violence, crime, fear and destruction in the installation Splitting Up from the 1990s, the artist’s reaction to the socio-political circumstances in former Yugoslavia. The installation points to the fragility of human relationships and family ties caused by the demolition of a multi-ethnic community and a country that was once a model of tolerance, and is imbued with a personal relationship towards family, emigration and emancipation in turbulent times.

Anuk Miladinović presents two of her works at the exhibition. The first is a video work Ordinance, which consists of several sequences of different situations that rotate without an emphasized beginning or end, without a narrative that would connect them. Scenes were filmed in different environments, creating an illusion of unrealistic or distorted situations, in which the reactions of the participants are fragmented,as in images from the subconscious which cause discomfort to the viewer. The video creates an atmosphere of psychological anticipation of events, confusion, fear of the unknown, anxiety and anguish because of what is left unsaid, strong emotions which tear apart individualsleft to the destinies of others. The second work marks the space of Savamala in Belgrade, and the Museum inNovi Sad, with advertising billboards in public spaces with an illustration of the gun that Gavrilo Princip used for the assassination, suggesting the possible presence of “a trigger” that could be pulled anywhere, at any moment.

In his project Never Ending Stories, Radenko Milak uses pages of daily newspapers, such as The Daily Mirror, from the beginning of the First World War, to its end, and the celebration in London, pointing to significant political events and personalities. In addition to the assassination in Sarajevo, a special place in his project is occupied by a series of watercolors dedicated to the research of one of the curiosities of war -carrier pigeons, which communicated information and recorded aerial photographs with specially designed machines. The author examines the

SaN

ja KojIć

Mla

DEN

oV M

eM

or

y o

f Vio

len

ce

– Dr

ea

Ms

of t

he

fut

ur

e

16 17

medium of communication during the war, the means of communicating messages, recording information, the possibilities of disseminating information and media manipulation, but from the perspective of a contemporary analyst who understands the importance of communication.

Withhis object Crna ruka(Black Hand), Selman Trtovac responded to the violence which, in the period of the early 1990s, during the wars in the former Yugoslavia, made up our everyday lives and, in a specific way, characterized the historical and political element of the legacywhich was our burden. The identity of the Slavs in the Balkans can be seen through a militaristic-warrior cultural code, which glorified violence as an element of rebellion, fighting for freedom and, in this sense, justified and mythologized the assassination. Although it may be placed in the context of the First World War and the most recent war of the 1990s, the Black Hand was created through a much more personal approach of the artist. This is ametal cast of a real hand of a real murderer, which the artist came to meet due to number of circumstances, at the same time insisting on truthfulness in the implementation of a previously established concept.

In her work Fleur bleue et Rose blanche,Magali Sanheira uses a blue and a white rose suspended in space by a special long needle, similar to needles used to create an ikebana. With a subtle approach to space, through a multi-disciplinary process, the artist combines simple elements imbued with the symbolism of historical events, people, psychology, philosophy, and literature, to highlight the importance of love, the dream of paradise lost, communication and balance with nature, as a utopian aspiration towards progress and the achievement of an ideal balance in life. On the other hand, it is also a symbolic reminder of the proximity of death, as a permanent burden which corrodes our daily lives.

The project Memory of Violence and Dreams of the Future includes a segment dedicated to various research in the architecture of memory, memory of a site and situations, from the perspective of legacy in Bosnia and Herzegovina, Serbia, Croatia, Italy and Austria, and implemented through the medium of documentary, experimental and short films. Bringing together the concept of these works is a project entitled Beautiful Days 1914/2014 led by Luise Kloos (AT), and the participating authors are: Arion Asllani (RS), Admir Mujkić (BA), Sanjin Fazlić (BA), Igor Juran (HR), Josip Zanki (HR), DavideSkerlj (IT), Lotte Schreiber (AT), Lea Titz (AT). Various critical-analytical and psychological approaches to the memory of the First World War are visible in their research, from the use of symbolic sites, architecture, literature to personal family objects and memories.

Starting from different artistic positions, media of research, geographical locations and cultural codes, artists gathered within the project Memory of Violence and Dreams of the Future,through a contemporary artistic approach, confirmed the importance of establishing new relations, cooperation and mutual dialogue. The project dedicated to the commemoration of the centenary of the beginning of the First World War was in this way utilized for creating a new platform, open for exchange and communication on a widest spectrum of issues, even the problematic ones, suppressed and painful histories, traumatic legacies and insular relationships.It connected, through a partnership support of France and Germany, most of the countries of the former Yugoslavia and its neighbours, and has thus created opportunities for new cooperation and positive relationships.

L’Institut français de Serbie et le Goethe-Institut de Belgrade, en collaboration avec le Musée d’art contemporain de Voïvodine, ont lancé le projet Mémoire de la violence et rêves de l’avenir, dédié à la célébration du centenaire de la Première Guerre mondiale, au souvenir des conditions socio-politiques mouvementées et violentes, aux traumas personnels, aux migrations et aux rêves, dans un contexte contemporain et artistique. Le projet réunit des artistes européens qui prennent pour point de départ les 100 ans d’histoire européenne, sans revenir au “vieux débat” sur le nationalisme, l’impérialisme et la question de la responsabilité. Dans leurs recherches ils croisent des dimensions, des approches et des questions différentes, le passé et le présent, les rapports entre les centres et les périphéries, les aspects du mouvement/voyages, de la migration et de l’exil, ainsi que de nouvelles normes de communication dans les dimensions locales, régionales et européennes modernes, à une époque où il est nécessaire de tester les constellations et les idéologies du passé en raison de la construction d’une position dans un monde multipolaire. Par une pratique artistique collective, en dehors des frontières nationales, du passé ou du présent, en dehors des contraintes mentales, de différentes positions et de différents contextes donnent aux artistes l’opportunité d’explorer et de créer de nouvelles normes de reconnaissance mutuelle, d’acceptation des différences, de réseautage et de stratégies contre une dégradation permanente du savoir et du travail culturel.

Le projet contient plusieurs sections thématiques qui s’entrelacent en désignant les éléments clés du concept. La première section est dédiée à la mythologisation de l’acte individuel et traite de l’influence du contexte sociale, du modèle culturel et des mythes créés sur la construction de valeurs sociales des individus. Elle problématise les rapports au sein d’une communauté, soumis aux modèles de comportement hérités et aux valeurs traditionnellement construites. Puisque le centenaire du début de la Première Guerre mondiale est célébré en 2014, ce segment a été particulièrement représenté dans beaucoup de projets artistiques et politiques déjà réalisés partout dans le monde et surtout en Europe, notamment par l’accentuation de l’attentat de Sarajevo et des personnages qui y ont participé. L’accent est généralement mis sur la réinterprétation et l’analyse critique de l’attentat, l’événement symbolique marqué comme la cause immédiate de la guerre. Le projet Mémoire de la violence et rêves de l’avenir ne traite pas tellement d’une nouvelle lecture de l’histoire, mais plutôt de contextes modernes et artistiques. Les recherches d’artistes qui y ont été inclues sont dirigées vers l’universalisation de l’acte de meurtre et d’attentat ou vers la psychanalyse de potentielles situations violentes par une approche personnelle et critique et par sa liaison avec les spécificités des lieux d’où les artistes proviennent ou réalisent leur travail.

SaN

ja KojIć

Mla

DEN

oV M

éM

oir

es

De

Vio

len

ce

et r

êV

es

De

fut

ur

s

MéMoires De violence et rêves de

Futurs

Sanja Kojić Mladenov

18 19

Le deuxième segment du projet traite des mémoires et des relations entre le collectif et l’individuel durant de grands traumas sociaux, tel une guerre. Il accentue la notion de la victime, du personnel et du familial, en contraste avec le militarisé et l’idéologique. L’histoire politique néglige la position des femmes, des enfants, des vieux et des handicapés, en les jugeant “incapables” d’assumer un rôle actif dans le combat, et par ce fait moins dignes dans le dominant système patriarcal qui glorifie le rôle du guerrier. Les recherches artistiques contemporaines examinent la position du pouvoir, les rapports entres les individus et les différents groupes marginaux, rendant les problèmes visibles et invitant le public à poursuivre un débat plus approfondi. L’une des problématiques présentes dans les oœuvres d’art conçues pour le projet Mémoire de la violence et rêves de l’avenir est celle de la famille dans les conditions de guerre, ainsi que celle des familles cassées / séparées, de la migration, de l’exil et de refuge politique. Certains artistes sont liés par leur origine ou par leur vie à plusieurs pays, ou vivent actuellement dans plusieurs villes ou régions, maintenant ou non des liens avec tous ces lieux. Les identités de la plupart d’entre eux sont discutables et pour les comprendre une approche investigatrice est nécessaire, une approche qui simultanément ouvre de nombreuses questions, comme celles-ci : est-ce que la langue, la culture, les racines familiales, l’adresse du domicile et le passeport constituent les caractéristiques de l’identité nationale ; qu’est-ce qu’il se passera si toutes ces caractéristiques sont différentes les unes des autres et quelle est vraiment leur importance? Ces réflexions sont importantes si l’on prend en considération le fait que le projet traite d’une guerre mondiale, que l’on peut observer aussi à travers le changement des frontières et territoires, la transformation du paysage naturel et urbain, l’aspect de circulation des gens, de mélange des populations et des cultures, résultant en une variété de destins humains.

L’établissement des relations géographiques au sein du projet est particulièrement souligné. Chaque participant(e) du projet trouve le point de départ de ses recherches dans sa propre position artistique, dans les médias de travail, dans l’identité et le contexte de l’environnement. Dans la conception et réalisation de leurs œuvres, certains ont retrouvé le point de départ dans les aspects socio-politiques et dans le rôle que Belgrade ou Novi Sad avaient pendant la Première Guerre mondiale, alors que la plupart des artistes sont partis depuis la position de l’endroit dans lequel ils vivent et travaillent, en découvrant de nouvelles relations (Paris - Belgrade, Vienne - Sarajevo, Munich - Novi Sad, etc).

Les relations géographiques ne sont pas les seules à être soulignées dans le projet Mémoire de la violence et rêves de l’avenir - les relations temporelles le sont aussi. Les artistes ont ainsi croisé dans certains travaux de différentes dimensions, approches et questionnements du passé et du futur, en utilisant des artefacts historiques, des mythes ou des histoires personnelles, développant leur pratique artistique à travers les différents médias, dont: la peinture, la sculpture, le graphisme, la photographie, la vidéo, le cinéma et l’installation. Le troisième segment mène le dialogue entre le contenu artistique et historique, à travers l’inclusion des artefacts historiques (le film, la photographie, les objets, les documents, les magazines, etc), ainsi qu’à travers la comparaison du passé et du futur. Il examine le rapport entre les positions artistiques et les positions historiques à travers l’engagement de la pratique artistique de l’avant-garde, comme une approche dans l’art qui a défini la position de l’artiste progressif dans l’histoire de l’art. Une place significative à l’exposition est réservée aussi au segment des magazines avant-gardistes de la pratique locale, comme une forme de la réaction collective critique des artistes aux conditions socio-politiques de cette époque.

Le quatrième segment traite de la projection de la plastique sociale, de l’œuvre d’art universelle, c’est-à-dire de l’élaboration de la vie au sein des pratiques artistiques expérimentales. Il souligne l’importance de la construction des futurs valeurs européennes par une problématisation de

l’histoire commune, dans laquelle, à la place de la dichotomie (positif-négatif), on a souligné la construction de multiples angles de vue, à l’aide de l’expansion et de la libération de ses propres limites au sein de l’art.

Les artistes invité(e)s à participer à ce projet ont déjà travaillé à des œuvres dédiées aux thèmes clés de l’exposition ou bien ont développé par leur réflexions artistiques des modèles proches du travail et ils ont été intéressés à se consacrer à la réalisation de nouvelles recherches. La pratique artistique contemporaine, conçue à travers la problématique de mémoire de violence était à la base du projet, mais par une communication continue avec les participants de l’exposition, le projet s’est développé incorporant de nouveaux acteurs, intéressés pour la collaboration, l’échange des expériences et des savoirs, très importants pour le développement de l’idée du projet. La conception de l’exposition a réuni les artistes suivant(e)s: Igor Antić (RS-FR), Igor Bošnjak (BA), diSTRUKTURA (Milica Miličević i Milan Bosnić, RS), Barbara Barbi Marković (RS-AT), Robert Jankuloski (MK), Jelena Jureša (RS-BE), Thomas Köner (DE-FR), Nebojša Lazić (RS-US), Marianne Marić (FR), Anuk Miladinović (CH-DE), Radenko Milak (BA), Vessna Perunovich (RS-CA), Magali Sanheira (FR) et Selman Trtovac (RS), et dans la réalisation du projet ont contribué par les textes, le programme cinématographique et la participation dans les conversations: Pierre Courtin – Gallery DUPLEX100m2, Sarajevo (FR-BA), Stefanie Böttcher (DE), Arion Aslani (RS), Luise Kloos (AT), Ana Ivanović (ME) et beaucoup d’autres.

Le début symbolique du projet consiste en des revues dadaïstes de l’avant-garde, tels que: Ma (éditeur Kassák Lajos) de l’époque de la Première Guerre mondiale, Budapest, Vienne, puis la revue Az Út (éditeur Csuka Zoltán), réalisée subitement après la guerre à Novi Sad, et Zenit (éditeur Ljubomir Micić), publiée après la guerre d’abord à Zagreb, puis à Belgrade. Ces revues appartenaient au discours de la pratique artistique et littéraire de l’avant-garde de l’Europe centrale ; ils propageaient le mouvement international avant-gardiste de la déviation radicale du rationalisme académique, ainsi que les réactions au climat spirituel et politique culturel et social, notamment dans l’Europe occidentale et centrale. Ils mettaient en contact les artistes de toute la région, quelles que soient les frontières politiques et orientations politiques dominantes des pays où ils travaillaient, répandant progressivement l’esprit de révolte contre les modèles sociaux renfermés qui étaient au pouvoir.

L’emploi de l’archive cinématographique de l’époque de la Première Guerre mondiale était à la base de l’œuvre La guerre est partout d’Igor Antic, réalisée pour le projet Mémoire de la violence et rêves de l’avenir. L’auteur a choisi de projeter les scènes du champ de bataille dans le décor atypique des rues de la ville, son environnement immédiat, créant ainsi une sorte de scénographie terrifiante de la vie contemporaine qui prévient que la guerre peut éclater n’importe où et n’importe quand. En créant des situations spécifiques par des interventions en milieu public urbain, qui constitue sa vie de tous les jours, l’auteur croise le passé et le présent, il problématise la violence et le rapport que l’on a envers celle-ci, mais il examine aussi la perception et la position de l’art dans le contexte politico-économique contemporain, tel que la célébration globale du début de la Première Guerre mondiale.

Dans son travail vidéo If I Hadn’t Done It…, conçu dans le contexte de la grande célébration du centenaire du début de la Première Guerre mondiale, Igor Bosnjak problématise la position du personnage historique, Gavrilo Princip, l’acteur de l’attentat contre François Ferdinand, par une approche psychanalytique subjective. Il enregistre avec une caméra son déplacement dans les rues de Sarajevo à la première personne, il reconstruit les évènements et le lieu d’action, dramatisant

SaN

ja KojIć

Mla

DEN

oV M

éM

oir

es

De

Vio

len

ce

et r

êV

es

De

fut

ur

s

20 21

la scène par ses commentaires et le timecode sur lequel le temps coule irrésistiblement. L’action de l’artiste est réalisée dans le lieu central de la grande célébration - à Sarajevo, le lieu d’un passé social, politique et idéologique violent et traumatique, dans lequel tout examen des positions historiques est très douloureux et problématique.

Le duo diSTRUKTURA (Milica Miličević i Milan Bosnić) a pour la première fois conçu et réalisé avec Barbara Markovic qui vit à Vienne, un travail vidéo pour le projet Mémoire de la violence et rêves de l’avenir, basée sur le croisement interdisciplinaire de leurs intérêts communs et des pratiques littéraires/artistiques passées. Cette vidéo est le résultat de l’exploration d’une localisation spécifique - de la place d’Alija Izetbegovic à Sarajevo sur laquelle l’attentat est survenu, en forme d’une correspondance textuelle de toutes les notations littérales marquées sur le lieu donné et dans le moment donné, contemporain. Il s’agit d’une analyse psychogéographique du paysage urbain réalisée à l’aide d’un codage spatial et temporel spécifique de l’auteur, d’abord sous forme de texte, puis par son interprétation orale et enfin visuelle - le résultat final de sa recherche, présenté au public comme une œuvre d’art.

Dans son œuvre Ostaci memorije, 1935 - 2014 (Les restes de la mémoire, 1935 - 2014), Robert Jankuloski emploie les artefacts historiques, les photographies de studio des frères Manákis prises dans la période suivant la Première guerre mondiale qui montraient les habitants de Bitola, tandis que des pièces de grenades apparaissent comme une partie de scénographie dans l’étrange rôle d’objet décoratif. Puisque la ville se trouvait par sa position géographique sur la ligne de front, elle a été exposée à un bombardement constant par divers engins explosifs, d’abord durant les Guerres balkaniques, puis durant la Première Guerre mondiale. Les conséquences ont été dramatiquement visibles sur les bâtiments ravagés et par la violence sur les habitants. Les orfèvres prenaient des grenades retrouvées et en fabriquaient des vases décoratifs et d’autres objets utilitaires, gardés comme des joyaux et accessibles même aujourd’hui aux marchés aux puces ou dans des résidences privées. L’œuvre montre les conséquences directes et indirectes de la guerre à travers d’anciennes photographies et les objets-grenades, indiquant la pénétration et l’assimilation de la situation de guerre dans la vie humaine de tous les jours.

L’installation vidéo Still de Jelena Juresa consiste en des enregistrements audio d’une choral d’enfants Princes krofne, crée en 1993 pendant le siège de Sarajevo pour donner aux enfants une activité qu’ils attendraient avec impatience chaque semaine, puis des photographies de l’espace où la chorale répétait, dans un bâtiment typiquement yougoslave, brulé en 1992 (et récemment rénové), et aussi de la vidéo d’un paysage naturel négligé, plein de déchets. L’auteur traite des images symboliques de Sarajevo, ville qui a subi de nombreuses années de violence, non seulement au début de la Première Guerre mondiale, mais aussi durant les conflits causés par l’éclatement de la Yougoslavie dans les années 90, indiquant le problème de la violence et de la guerre en général, dans un contexte de la vie quotidienne et identitaire des gens.

Thomas Köner approche également le concept de l’exposition Mémoire de la violence et rêves de l’avenir avec des réflexions sur la violence en général, comme un problème omniprésent de la société moderne, visible dans chaque coté du monde, ainsi que dans la périphérie de Buenos Aires. Son travail vidéo Le Pâle Signe respire une ambiance spécifique de pressentiment, remplie par des sons du passé, par le jeu d’enfants et des conversations lointaines que des nuages noirs éclipsent progressivement. La méthode de réalisation de la vidéo montre une approche médiatique investigatrice au traitement et le mode d’emploi des impulsion audio-visuelles.

Avec un ensemble de graphismes Nebojsa Lazic traite de la problématique de l’attentat comme un évènement historique crucial imprégné de complexes motifs et aspirations politiques, comme une forme de violence préméditée qui ne peut pas être ni accidentelle ni banale, mais qui est, avec le temps, sujette à des interprétations et à des visions différentes. Son projet Assassinated consiste en des portraits de personnages assassinés, comme des icônes mythiques d’une certaine époque, dont le rôle a été brusquement interrompu, modifiant le cours de l’histoire. Parmi ces portraits on trouve des hommes d’état, des politicien(ne)s et des artistes du monde entier et de différentes périodes historiques, tels que: François Ferdinand, John F. Kennedy, Zoran Djindjic, Oussama ben Laden, Benazir Bhutto, John Lennon et Andy Warhol, témoignant de la présence universelle dans le temps et dans l’espace.

Marianne Maric a réalisé son projet Rose Sarajevo durant son séjour à Sarajevo, lieu dont elle n’avait aucun souvenir mais à qui elle était liée par une histoire familiale douloureuse, surtout par les souvenirs de sa sœur ainée tragiquement décédée. Dans ses voyages à travers de différents endroits, l’artiste enregistrait par la photographie les paysages naturels, l’architecture des villes, les lieux de mémoire, les bâtiments militaires et les jeunes filles qui lui rappelait sa sœur. A l’aide d’une archéologie spécifique du lieu imprégné par de conséquences traumatiques de la guerre, elle assemblait progressivement sa propre histoire, liée à l’identité familial. Des segments cachés de la mémoire se suivaient et se reconnaissaient dans son projet très personnel.

Par une approche personnelle de l’intimité du domicile, de l’angoisse et d’une souffrance potentielle, Vessna Perunovich utilise le lit - un élément quotidien du domicile qu’elle construit symboliquement des fils rouges translucides déchirés par une scie puissante. L’élément de la sécurité et de la création devient son opposé total, un lieu de violence, de crime et de destruction dans l’installation Splitting Up qui date des années 90 du vingtième siècle, représentant la réaction de l’artiste aux conditions socio-politiques dans l’ex-Yougoslavie. L’installation indique la fragilité des rapports humains et des liens familiaux, provoquée par l’écroulement d’un milieu et pays multiéthnique, qui était autrefois un modèle de tolérance, une fragilité imprégnée d’une approche personnelle vers la famille, l’émigration et l’émancipation dans une époque turbulente.

Anouk Miladinovic présente deux de ses œuvres à l’exposition. La première est un travail vidéo Ordinance, composée de quelques séquences de différentes situations qui se suivent sans un début et une fin précis, ainsi que d’une histoire narrative qui devrait les relier. Les scènes ont été filmées dans de différentes ambiances, donnant l’illusion des situations irréelles ou tordues, dans lesquelles les réactions des acteurs sont saccadées, comme dans les images subconscientes, ce qui provoque un sentiment de malaise chez les spectateurs. La vidéo crée une atmosphère chargée d’anticipation psychologique des événements, de confusion, d’angoisse de l’inconnu, de névrose et de peur de l’incomplet, de fortes émotions qui déchirent les individus abandonnés aux destins d’autres. Dans la seconde œuvre, l’artiste marque l’espace de Savamala à Belgrade et de Musée de Novi Sad avec des panneaux publicitaires installés dans l’espace public représentant une illustration du pistolet que Gavrilo Princip a utilisé pour l’attentat, faisant allusion à la présence potentielle d’une “capsule” qui peut exploser n’importe quand et n’importe où.

Dans son projet Never Ending Stories, Radenko Milak utilise les pages des journaux tels que The Daily Mirror, qui datent de la période de début de la Première Guerre mondiale jusqu’à sa fin et à la célébration à Londres, indiquant des événements et personnages politiques importants. Mise à part l’attentat de Sarajevo, une place spéciale dans son projet est occupée par une série d’aquarelles

SaN

ja KojIć

Mla

DEN

oV M

éM

oir

es

De

Vio

len

ce

et r

êV

es

De

fut

ur

s

22 23

consacrée à l’analyse d’une des curiosités de la guerre - les pigeons-voyageurs qui transmettaient des informations et prenaient des photographies depuis le ciel avec des appareils spécialement conçus pour cette occasion. L’auteur examine les moyens de communications durant la guerre, les façons de transmission des messages, d’enregistrements de notes, de possibilité du placement des informations et de manipulation médiatique, mais de l’angle d’un analyste contemporain qui comprend l’importance de communication.

Avec son objet Crna ruka (Main noire), Selman Trtovac réagit à la violence qui, au début des années 90, pendant les guerres de l’ex-Yougoslavie, constituait notre vie quotidienne et qui a, d’une manière spécifique, caractérisé l’élément historique et politique de l’héritage qui nous opprimait. L’identité des peuples slaves des Balkans peut être observée à travers un code militaire-guerrier culturel, qui glorifiait la violence comme un élément de révolte, de lutte pour la liberté, et dans ce sens-là , qui a justifié et mythifié l’attentat. Même s’il peut être mis dans le contexte de la Première Guerre mondiale tout comme dans celui de la dernière guerre des années 90, Crna ruka est réalisé par une approche d’artiste beaucoup plus personnelle. Il s’agit de la moulure de métal de la main d’un vrai assassin, que l’artiste a obtenu par un enchaînement de différentes circonstances, tout en insistant sur la vraisemblance dans la mise en œuvre de la notion précédemment établie.

Magali Sanheira utilise dans son œuvre Fleur bleue et Rose blanche une fleur bleue et une rose blanche suspendues dans l’air par une longue aiguille spéciale, ressemblant à celles utilisées pour la fabrication des ikebanas. Par une approche subtile de l’espace et par un procédé multidisciplinaire, l’artiste combine des éléments très simples imprégnés de la symbolique des événements historiques, des personnages, de la psychologie et de la littérature, avec le but de souligner l’importance de l’amour, du rêve de paradis perdu, de la communication et de la balance avec la nature, comme une aspiration utopique vers le progrès et un accomplissement d’une équilibre d’une vie idéale. De l’autre coté, il s’agit également d’un rappel à la proximité de la mort, comme un fardeau constant qui nous érode quotidiennement.

Le projet Mémoire de la violence et rêves de l’avenir comprend aussi un segment dédié aux différentes recherches sur l’architecture des souvenirs, de la mémoire des lieux et situations observées depuis des positions des héritages en Bosnie-Herzégovine, Serbie, Croatie, Italie et Autriche, réalisées par l’intermédiaire de films documentaires, expérimentaux et des court-métrages. Le projet réunissant le concept de toutes ces œuvres est Beautiful Days 1914/2014, mené par Luise Kloos (AT), avec la participation de: Arion Asllani (RS), Admir Mujkić (BA), Sanjin Fazlić (BA), Igor Juran (CRO), Josip Zanki (CRO), Davide Skerlj (IT), Lotte Schreiber (AT), Lea Titz (AT). Dans leurs recherches différentes approches critico-analytiques et psychologiques de la mémoire de la Première Guerre mondiale sont présentes, variant de l’emploi des localisations symboliques, de l’architecture, des œuvres littéraires, aux objets et souvenirs personnels et familiaux.

Partant depuis différentes positions artistiques, médias de recherche, emplacements géographiques et modèles culturels, les artistes rassemblé(e)s dans le projet Mémoire de la violence et rêves de l’avenir ont par une approche artistique contemporaine confirmé l’importance de l’établissement de nouvelles relations, de la collaboration et d’un dialogue réciproque. Ce projet consacré à la célébration du centenaire du début de la Première Guerre mondiale a ainsi servi à la création d’une nouvelle plateforme, ouverte à l’échange et à la communication sur les thèmes les plus divers, même compliqués, sur des histoires douloureuses et refoulées, sur les héritages traumatisants et des rapports fermés. Il a relié, avec le partenariat de la France et de l’Allemagne, la plupart des pays de l’ex-Yougoslavie avec ses voisins, permettant ainsi une possibilité de nouvelles collaborations et de meilleurs rapports.

Das Französische Kulturinstitut in Serbien und das Goethe-Institut Belgrad haben in Zusammenarbeit mit dem Museum moderner Kunst der Vojvodina das Projekt Gewalt erinnern – Zukunft träumen ins Leben gerufen, das dem 100. Jahrestag des Ausbruchs des Ersten Weltkriegs gewidmet ist, in Gedenken an turbulente und gewaltsame gesellschaftliche und politische Ereignisse, an persönliche Traumata, Migrationen und Träume, betrachtet durch einen zeitgemäßen und künstlerischen Kontext. Dieses Projekt versammelt Künstlerinnen und Künstler aus Europa, ihr Ausgangspunkt ist 100 Jahre europäische Geschichte, ohne Rückbesinnung auf die „alte Diskussion“ über Nationalismus, Imperialismus und die Schuldfrage. In ihren Recherchen kreuzen sich verschiedene Dimensionen, Ansätze und Fragen, Vergangenheit und Gegenwart, Beziehungen zwischen Zentren und Peripherien, Aspekte der Bewegung/Reisen, Migration und Exil ebenso wie Kommunikationsstandards in modernen, lokalen, regionalen und europäischen Maßstäben, und dies in Zeiten, in denen es unerlässlich ist, Konstellationen und Ideologien aus der Vergangenheit zu hinterfragen. All dies, um sich in einer multipolaren Welt zu positionieren. Durch die kollektive künstlerische Praxis, für die keine Grenzen zwischen Nationen, Vergangenheit oder Gegenwart gelten sowie jenseits jeglicher mentaler Einschränkungen, haben Künstler, die für verschiedene Positionen und Kontexte stehen, die Gelegenheit, neue Standards der gegenseitigen Anerkennung zu erforschen und zu erschaffen, ebenso wie jene, die sich auf die Achtung gegenseitiger Unterschiede, die Vernetzung und Entwicklung von Strategien gegen die permanente Degradation des Wissens und der Arbeit im kulturellen Bereich beziehen.

Das Projekt besteht aus mehreren Themenkomplexen, die ineinander greifen und somit auf die wichtigsten Elemente des Konzepts verweisen. Der erste Themenkomplex ist der Mythologisierung des individuellen Akts gewidmet und beschäftigt sich mit Einflüssen des sozialen Kontexts, des Kulturmodells und erschaffener Mythen auf die Entfaltung der sozialen Werte des Einzelnen. Problematisiert werden Beziehungen innerhalb der Gemeinschaft, die vererbten Verhaltensmustern und aus der Tradition hervorgegangenen Werten untergeordnet sind. Da 2014 der 100. Jahrestag des Ausbruchs des Ersten Weltkriegs begangen wird, ist dieses Segment in zahlreichen, bereits umgesetzten künstlerisch-politischen Projekten weltweit, und insbesondere in Europa, besonders vertreten, und zwar indem das Attentat von Sarajevo und seine Akteure in den Vordergrund gestellt werden. Die Betonung liegt meist auf der Umdeutung und kritischen Analyse des Attentats, eines symbolischen Ereignisses, das als unmittelbarer Anlass für den Kriegsausbruch gilt. Das Projekt Gewalt erinnern – Zukunft träumen beschäftigt sich nicht so sehr mit neuen Lesarten der Geschichte, sondern vielmehr mit zeitgenössischen und künstlerischen Kontexten. Die Recherchearbeit der beteiligten Künstler ist auf die Universalisierung des Tötungsakts

Gewalt erinnern

– ZuKunFt träuMen

Sanja Kojić Mladenov

SaN

ja KojIć

Mla

DEN

oV G

ew

alt e

rin

ne

rn

– Zu

ku

nf

t tr

äu

Me

n

24 25

und des Attentats ausgerichtet, aber auch auf die Psychoanalyse möglicher Gewaltsituationen durch einen persönlichen, kritischen Zugang und die Bezugnahme auf Besonderheiten der Herkunfts- und Schaffensorte der Künstler.

Das zweite Segment befasst sich mit Erinnerungen und den Beziehungen zwischen dem Kollektiven und dem Individuellen in Zeiten weitreichender sozialer Traumata, etwa im Kriegsfall. Hervorgehoben werden die Begrifflichkeiten des Opfers, des Persönlichen und Kollektiven auf der einen und des Militarisierten und Ideologischen auf der anderen Seite. Die politische Geschichte drängt die Position der Frauen, der älteren Menschen, der Kinder und der Behinderten in den Hintergrund, sie werden als „unfähig“ abgestempelt für eine aktive kämpferische Rolle, und damit auch als minderwertig innerhalb des vorherrschenden patriarchalischen Systems, das die Rolle des Kriegers verherrlicht. Zeitgenössische künstlerische Recherchen hinterfragen die Machtpositionen, die Beziehungen zwischen einzelnen Menschen und den Randgruppen, wodurch Probleme sichtbar werden und die Öffentlichkeit aufgefordert wird, die Diskussion fortzusetzen. Eines der Probleme, das in den für das Projekt Gewalt erinnern – Zukunft träumen konzipiert wurde, ist das Problem der Familie in (unmöglichen) Kriegsbedingungen sowie jenes der zerrütteten/getrennten Familie, der Migration, des Exils und Asylantentums. Einige Künstlerinnen und Künstler sind durch Wohnsitz und Herkunft mit mehreren Staaten verbunden oder sie leben derzeit in mehreren Städten und Regionen, wobei sie nicht immer ihre Verbindung zu diesen Orten pflegen. Die Identitäten vieler von ihnen sind fraglich; um sie zu verstehen, muss man erst einmal recherchieren. Dieser Vorgang wirft viele neue Fragen auf, wie etwa: Sind Sprache, Kultur, familiäre Wurzeln, Wohnsitz und Pass kennzeichnend für die nationale Identität, und was passiert, wenn sich all diese Merkmale voneinander unterscheiden und welche Bedeutung kommt ihnen überhaupt zu? Solche Überlegungen sind deshalb wichtig, weil sich dieses Projekt mit einem Weltkrieg auseinandersetzt, den wir auch durch Grenzverschiebungen und territoriale Veränderungen betrachten können, durch Veränderungen der Natur- und Stadtlandschaften,

durch den Aspekt der Mobilität, der Vermischung zwischen Bevölkerung und fremden Kulturen, was verschiedene menschliche Schicksale zur Folge hatte.

Besonders hervorgehoben wurde die Herstellung geographischer Beziehungen innerhalb des Projekts. Alle männlichen oder weiblichen Projektteilnehmer finden den Ausgangspunkt für ihre Recherchen in der eigenen künstlerischen Position, in den Arbeitsmedien, der Identität und dem Umfeld bzw. Kontext. Beim Entwurf und der Umsetzung der Werke gingen einige von ihnen von gesellschaftlich-politischen Aspekten und der Rolle von Belgrad und Novi Sad während des Ersten Weltkriegs aus, während die meisten die Position ihres jeweiligen Wohn- und Schaffensorts als Ausgangspunkt wählte, wobei neue Bezüge entdeckt wurden (Paris – Belgrad, Wien – Sarajevo, München – Novi Sad u.ä.).

Im Projekt Gewalt erinnern – Zukunft träumen werden nicht nur geographische, sondern auch zeitliche Relationen hervorgehoben, so dass die Künstler durch ihre Arbeiten verschiedene Dimensionen, Herangehensweisen und Fragen vielfältig zusammenfügen, die sich auf Vergangenheit und Zukunft beziehen, und dabei auf historische Artefakte, Mythen oder persönliche Geschichten zurückgreifen. Sie entwickeln ihre eigene künstlerische Praxis, indem sie mit verschiedenen Medien arbeiten: Bild, Skulptur, Grafik, Fotografie, Video, Film und Installation. Das dritte Segment ist ein Dialog zwischen künstlerischen und historischen Inhalten, durch die Einbeziehung historischer Artefakte (Film, Objekte, Dokumente, Zeitschriften u.ä.) sowie durch den Vergleich zwischen Vergangenheit und Gegenwart. Im Mittelpunkt steht der Einfluss der avantgardistischen künstlerischen Praxis auf die Beziehung zwischen den künstlerischen und historischen Positionen, da diese Praxis ein Ansatz ist, der in der Kunstgeschichte die Stellung des progressiven Künstlers definiert hat. Einen bedeutenden Platz in der Ausstellung nehmen auch die lokalen avantgardistischen Zeitschriften ein, die eine Form der kollektiven kritischen Reaktion der Künstler auf die gesellschaftlich-politische Situation jener Zeit darstellen.

Im vierten Segment geht es um die Projektion der sozialen Plastik, ein allumfassendes Kunstwerk, sowie darum, wie sich Leben im Rahmen verschiedener Praxen des künstlerischen Experiments gestaltet. Im Vordergrund steht die Herausbildung der künftigen positiven Werte in Europa durch das Problematisieren der gemeinsamen Vergangenheit, in der anstelle einer Dichotomie (positiv-negativ) mehrfache Betrachtungsebenen zustande kommen, und zwar durch Erweiterung und Befreiung der eigenen Grenzen im Rahmen der künstlerischen Tätigkeit.

Die Künstlerinnen und Künstler, die aufgefordert wurden, an diesem Projekt teilzunehmen, haben sich in ihren Arbeiten bereits mit den wichtigsten Themen dieser Ausstellung auseinandergesetzt oder sie haben in ihrer bisherigen künstlerischen Reflexion ähnliche Arbeitsmodelle entwickelt und waren daran interessiert, sich der Umsetzung neuer Erkenntnisse zu widmen. Ausgangspunkt des Projekts war die zeitgenössische künstlerische Praxis, deren konzeptuelle Grundlage die Problematik des Erinnerns an Gewalt ist. Durch kontinuierliche Kommunikation mit den Ausstellungsteilnehmern hat sich das Projekt weiterentwickelt, wobei auch neue Akteure mit einbezogen wurden, die an Zusammenarbeit, Erfahrungs- und Wissensaustausch interessiert waren, was für die Entwicklung der anfänglichen Projektidee wichtig war. Das Ausstellungskonzept hat die folgenden Künstlerinnen und Künstler zusammengebracht: Igor Antić (RS-FR), Igor Bošnjak (BA), diSTRUKTURA (Milica Miličević i Milan Bosnić, RS), Barbara Barbi Marković (RS-AT), Robert Jankuloski (MK), Jelena Jureša (RS-BE), Thomas Köner (DE-FR), Nebojša Lazić (RS-US), Marianne Marić (FR), Anuk Miladinović (CH-DE), Radenko Milak (BA), Vessna Perunovich (RS-CA), Magali Sanheira (FR) und Selman Trtovac (RS). Weitere Beiträge in Form von projektbegleitenden Texten, des Filmprogramms und der Diskussionsteilnahme stammen von: Pierre Courtin – Gallery DUPLEX100m2, Sarajevo (FR-BA), Stefanie Böttcher (DE), Arion Aslani (RS), Luise Kloos (AT), Ana Ivanović (CG) und vielen anderen.

Am Anfang des Projekts stehen, sozusagen als Symbol, die avantgardistischen, dadaistischen Kunstzeitschriften wie etwa: Ma (hrsg. von Kassák

Lajos) aus der Zeit des Ersten Weltkriegs, Budapest, Wien, dann die Zeitschrift Az Út (hrsg. von Csuka Zoltán), die unmittelbar nach dem Krieg in Novi Sad erschien, und Zenit (hrsg. von Ljubomir Micić), die in der Nachkriegszeit zunächst in Zagreb und später in Belgrad veröffentlicht wurde. Diese Zeitschriften gehörten zum Diskurs der mitteleuropäischen avantgardistischen künstlerisch-literarischen Praxis und setzten sich für die internationale Avantgardebewegung der radikalen Abkehr vom akademischen Rationalismus ein sowie für eine Reaktion auf das geistige und politische Klima in Kultur und Gesellschaft, vor allem in West- und Mitteleuropa. Sie waren für Künstlerinnen und Künstler aus der gesamten Region offen, ungeachtet der politischen Grenzen und der vorherrschenden politischen Orientierung der Staaten, in denen sie arbeiteten und den Geist der Rebellion gegen die herrschenden Gesellschaftsmodelle verbreiteten.

Die Nutzung des Filmarchivs, das aus der Zeit des Ersten Weltkriegs erhalten geblieben ist, stellte die Grundlage für die Arbeit Der Krieg ist überall von Igor Antić dar, die eigens für das Projekt Gewalt erinnern – Zukunft träumen entstanden ist. Der Autor hat sich dafür entschieden, Szenen aus den Kriegsschauplätzen in das untypische Umfeld der Großstadtstraßen zu verorten, die sein unmittelbares Lebensumfeld darstellen. So erschafft er eine Art furchterregendes Bühnenbild des modernen Lebens, das als Warnung zu verstehen ist, dass militärische Konflikte irgendwo und irgendwann ausbrechen können. Der Autor greift in den urbanen, öffentlichen Raum ein, der seinen Alltag ausmacht, und lässt auf diese Weise spezifische Situationen aufkommen. Vergangenheit und Gegenwart sind miteinander verflochten, die Gewalt und unser Verhältnis zu ihr werden problematisiert, und es werden auch Überlegungen angestellt über Wahrnehmung und Position der Kunst im zeitgenössischen politischen und wirtschaftlichen Kontext, zu dem auch gehört, den 100. Jahrestag des Beginns des Ersten Weltkriegs zu begehen.

In seiner Videoarbeit If I Hadn’t Done It…, die in Zusammenhang mit den Feierlichkeiten anlässlich des 100. Jahrestags des Kriegsausbruchs konzipiert ist, problematisiert Igor Bošnjak, die Position der

SaN

ja KojIć

Mla

DEN

oV G

ew

alt e

rin

ne

rn

– Zu

ku

nf

t tr

äu

Me

n

26 27

historischen Persönlichkeit, des Protagonisten des Attentats auf Franz Ferdinand, Gavrilo Princip, dem er sich subjektiv, psychoanalytisch nähert. Mit der Kamera zeichnet er seinen Gang durch die Straßen von Sarajevo in der ersten Person auf, er rekonstruiert geschichtliche Ereignisse und Orte des Geschehens, wobei er die einzelnen Szenen durch eigene Kommentare dramatisiert und den Timecode, als unaufhaltsam verstreichende Zeit, mitlaufen lässt.

DiSTRUKTURA (Milica Miličević und Milan Bosnić) ist die erste Zusammenarbeit mit der in Wien lebenden Schriftstellerin Barbara Marković. Diese Videoarbeit wurde für das Projekt Gewalt erinnern – Zukunft träumen konzipiert und realisiert, das auf der interdisziplinären Verflechtung ihrer gemeinsamen Interessen und der bisherigen literarisch/künstlerischen Praxen basiert. Das Video ist das Ergebnis der Erkundungen eines bestimmten Standorts – der Alija-Izetbegović-Platz in Sarajevo, an dem 1914 das Attentat verübt wurde. Es hat die Form einer textuellen Abschrift jeglicher schriftlicher Aufzeichnungen, die am gegebenen Ort und zum gegebenen, zeitgenössischen Moment entstanden sind. Das Resultat ist eine psychogeographische Analyse der Stadtlandschaft, die durch eine spezifische, vom Autor geprägte -Kodierung-des Ortes (und der Zeit) durchgeführt wird, zunächst in Form eines Textes, dann als dessen mündliche Interpretation und schließlich die Videoarbeit, die das Endergebnis der Erkundungen ist und der Öffentlichkeit als Kunstwerk präsentiert wird.

Robert Jankuloski benutzt in seinem Werk Gedächtnisreste, 1935–2014 historische Artefakte, Studiofotografien der Manaki-Brüder, die in der Zeit nach dem Ersten Weltkrieg entstanden sind und auf denen Einwohner von Bitola zu sehen sind, während Granathülsen in der ungewöhnlichen Rolle des Dekorationsgegenstands als Teil der Szenerie vorkommen. Die Stadt befand sich aufgrund ihrer geographischen Lage an der Frontlinie und war dem ständigen Beschuss durch verschiedene Sprengkörper ausgesetzt, zuerst während der Balkankriege und später im Ersten Weltkrieg. Die Folgen waren erschütternd - zerstörte Gebäude und Repressalien gegen die Einwohner. Die Goldschmiede haben

aus den Granaten dekorative Vasen und andere Gebrauchsgegenstände hergestellt, die als Preziosen aufbewahrt wurden und noch heute auf Flohmärkten und in Privathäusern zu finden sind. In dieser Arbeit sind durch alte Fotos und Objekte - Handgranaten - die direkten und indirekten Kriegsfolgen dargestellt und es wird gezeigt, wie die Kriegssituation in den Alltag der Menschen eindringt und ihn maßgeblich bestimmt.

Die Videoinstallation Still von Jelena Jureša besteht aus Tonaufnahmen des Kinderchors Princes krofne, der 1993 während der Belagerung von Sarajevo gegründet wurde, um den Kindern Woche für Woche etwas zu bieten, dem sie mit Freude entgegensehen können. Zu dieser Arbeit gehören auch Fotografien des Raumes, in dem die Chorproben stattfinden, ein symbolisch jugoslawisches Objekt das 1992 in Brand gesteckt (und unlängst renoviert wurde), sowie ein Video der umliegenden ungepflegten Naturlandschaft, die völlig vermüllt ist. Die Autorin beschäftigt sich mit Symbolbildern Sarajevos, dem Ort, an dem jahrelang Gewalt erlitten wurde, die nicht nur mit dem Beginn des Ersten Weltkriegs zusammenhängt, sondern auch mit den durch den Zerfall Jugoslawiens verursachten Konflikten in den 90er Jahren des 20. Jahrhunderts. Damit soll auf das Problem der Gewalt und des Kriegs schlechthin im Kontext der Identität und des Alltags der Menschen hingewiesen werden.

Thomas Köner leistet ebenfalls seinen Beitrag zum Konzept der Ausstellung Gewalt erinnern - Zukunft träumen, indem er über Gewalt im Allgemeinen reflektiert und diese als allgegenwärtiges Problem der modernen Gesellschaft betrachtet, das weltweit sichtbar ist, also auch am Stadtrand von Buenos Aires. In seiner Videoarbeit Le Pâle Signe ist eine spezifische Atmosphäre der Vorahnung spürbar, die mit Klängen der Vergangenheit ausgefüllt ist, durch spielende Kinder und ferne Gespräche, die langsam von schwarzen Wolken überschattet werden. Diese Arbeit zeichnet sich durch einen experimentellen Einsatz der bearbeiteten Medien und der verwendeten audiovisuellen Impulse aus.

Nebojša Lazić setzt sich in seiner Gruppe grafischer Blätter mit dem Problem des Attentats als folgenschwerem historischen Ereignis auseinander, das von komplexen politischen Motiven und Bestrebungen durchdrungen ist, eine Form der überlegten Gewalt darstellt, die keinesfalls zufällig oder banal sein kann, jedoch mit der Zeit für verschiedene Interpretationen und Sichtweisen anfällig ist. Sein Projekt Assassinated besteht aus Porträts von Personen, die Opfer eines Attentats gewesen sind, als mythischer Ikonen einer bestimmten Zeit, deren Rolle jäh beendet wurde, was folglich auch den Lauf der Geschichte beeinflusst hat. Unter den Porträtierten befinden sich Staatsmänner, Politiker, Politikerinnen und Künstler aus der ganzen Welt und aus verschiedenen Epochen, darunter auch: Franz Ferdinand, John F. Kennedy, Zoran Đinđić, Osama bin Laden, Benazir Bhutto, John Lennon und Andy Warhol, wodurch auf die universelle Präsenz des Verbrechens in Zeit und Raum hingewiesen werden soll.

Marianne Marić’ Projekt Rose Sarajevo entstand während ihres Aufenthalts in Sarajevo, einem Ort, an den sie sich nicht erinnert und mit dem sie durch ihre schmerzvolle Familiengeschichte verbunden ist, insbesondere das Gedenken an ihre tragisch verstorbene ältere Schwester. Bei ihren Reisen durch verschiedene Orte hat die Künstlerin mit dem Fotoapparat Naturlandschaften, Stadtarchitektur, Gedenkstätten, Militärobjekte und junge Mädchen festgehalten, die sie an ihre Schwester erinnerten. Durch die spezifische Archäologie des Ortes, der von traumatischen Kriegsfolgen durchsetzt ist, hat sie Stück für Stück ihre eigene Geschichte zusammengefügt, die Teil ihrer familiären Identität ist. Diese verborgenen Erinnerungs-Segmente werden durch dieses äußerst persönliche Projekt zueinander in Beziehung gesetzt und wiedererkannt.

Vessna Perunovich wählt eine persönliche Perspektive, die Privatsphäre ihres Zuhauses, die Ängste und das mögliche Leid – das Bett, das sie symbolisch aus durchsichtigen roten Fäden konstruiert, die von einer schrecklichen Säge zerstört werden. Das Element der Sicherheit und Kreativität wandelt sich zu etwas völlig Gegensätzlichem, zum Ort der Gewalt, des

Verbrechens, der Angst und Zerstörung, dargestellt in der Installation Splitting Up aus den 90er Jahren des 20. Jahrhunderts, der Reaktion der Künstlerin auf die gesellschaftlich-politischen Umstände im ehemaligen Jugoslawien. Die Installation verweist auf die Fragilität der zwischenmenschlichen Beziehungen und der familiären Verbindungen, die durch die Zerstörung des multiethnischen Umfelds und des Staates ausgelöst wurde, der früher ein Vorbild der Toleranz war. All dies ist durchdrungen vom persönlichen Bezug zur Familie, zur Emigration und Emanzipation in turbulenten Zeiten.

Anuk Miladinović präsentiert in dieser Ausstellung zwei Arbeiten. Die erste ist eine Videoarbeit unter dem Titel Ordinance, die aus mehreren Sequenzen besteht, die verschiedene Situationen darstellen und in denen weder Anfang noch Ende deutlich gekennzeichnet sind. Es fehlt auch ein narratives Verbindungsglied zwischen diesen Sequenzen. Die Szenen wurden in verschiedenen Lebensbereichen aufgenommen, wodurch die Illusion unwirklicher oder verzerrter Situationen entsteht, in denen die Reaktionen der Protagonisten ständig unterbrochen werden, wie in Bildern des Unterbewusstseins, was beim Betrachter ein beklemmendes Gefühl auslöst. Das Video vermittelt eine Atmosphäre der psychologischen Erwartungshaltung, der Verwirrung, der Angst vor dem Unbekannten, der Nervosität und Befürchtungen, weil manches Unausgesprochen geblieben ist, starker Gefühle, die den einzelnen Menschen zerreißen, wenn er den Schicksalen der Anderen überlassen ist. In der zweiten Arbeit steckt er den Belgrader Stadtteil Savamala und das Museum in Novi Sad mit Reklametafeln ab, die im öffentlichen Raum aufgestellt sind und auf denen jene Pistole abgebildet ist, mit der Gavrilo Princip das Attentat verübt hat, eine Anspielung auf die mögliche Präsenz der „Sprengkapsel“, die jeden Augenblick und überall explodieren kann.

Radenko Milak verwendet in seinem Projekt Never Ending Stories Blätter von Tageszeitungen, z.B. aus The Daily Mirror, die aus der Zeit vor dem Ersten Weltkrieg bis zum Kriegsende und der Siegesfeier in London stammen, wobei er die Aufmerksamkeit auf bedeutende politische Ereignisse und Persönlichkeiten lenkt. Außer dem Attentat in Sarajevo ist für sein

SaN

ja KojIć

Mla

DEN

oV G

ew

alt e

rin

ne

rn

– Zu

ku

nf

t tr

äu

Me

n

28

Projekt die Aquarellserie besonders wichtig, die den Recherchen zu einer der Kriegskuriositäten gewidmet ist – den Brieftauben, die Informationen übermittelten und Luftfotografien mit eigens zu diesem Zweck konstruierten Kameras machten. Der Autor erforscht die im Krieg eingesetzten Kommunikationsmedien – wie wurden Nachrichten übertragen, Aufzeichnungen gemacht und Informationen veröffentlicht – und der Medienmanipulation, jedoch aus der Perspektive eines modernen Analytikers, der sich der Bedeutung der Kommunikation durchaus bewusst ist.

Selman Trtovac hat in seinem Objekt Die Schwarze Hand auf die Gewalt reagiert, die in den frühen 90er Jahren, während der Kriege im ehemaligen Jugoslawien, unseren Alltag bestimmt hat und auf eine besondere Weise das Merkmal des historisch-politischen Elements jenes Erbes gewesen ist, das uns bedrückt hat. Die Identität der slawischen Völker auf dem Balkan kann durch den militaristisch-kriegerischen Kulturkode betrachtet werden, der die Gewalt als Element der Rebellion, des Freiheitskampfs verherrlicht und in diesem Sinne das Attentat verteidigt und zum Mythos hochstilisiert hat. Obwohl man Die Schwarze Hand sowohl auf dem Ersten Weltkrieg als auch auf den jüngsten Krieg in den 90er Jahren beziehen könnte, ist diese Arbeit aus einem weitaus persönlicheren künstlerischen Ansatz hervorgegangen. Es handelt sich um einen Metallguss einer wirklichen Hand eines wirklichen Mörders, den der Künstler sozusagen auf Unwegen kennengelernt hat, wobei er stets auf der Wahrhaftigkeit bei der Durchführung des früher ausgearbeiteten Konzepts besteht.

Magali Sanheira verwendet in ihrer Arbeit Fleur bleue et Rose blanche eine blaue und eine weiße Rose, die mit einer langen Spezialnadel im Raum fixiert sind, die jenen Nadeln ähnelt, die für Blumengestecke verwendet werden. Die Künstlerin geht sehr behutsam mit dem Raum um, was einen multidisziplinären Ansatz erfordert, sie kombiniert einfache Elemente, die von der Symbolik historischer Ereignisse, Persönlichkeiten, Psychologie, Philosophie und Literatur durchsetzt sind, wodurch die Bedeutung der Liebe, des Traumes vom verlorenen Paradies, die Kommunikation und des Einklangs mit der Natur zum Ausdruck kommen als utopisches Streben nach Fortschritt und idealem

Gleichgewicht sämtlicher Lebensformen. Andererseits ist dies auch eine symbolische Gedächtnishilfe, die uns die Nähe des Todes vor Augen führt, eine immerwährende Bürde, die uns täglich zersetzt.

Das Projekt Gewalt erinnern – Zukunft träumen enthält auch ein Segment vielfältiger Forschungen auf dem Gebiet der Architektur der Erinnerung, des Gedenkens an Orte und Situationen, die aus der Sicht der Hinterlassenschaft in Bosnien-Herzegowina, Kroatien, Italien und Österreich betrachtet und durch das Medium der Dokumentar-, Experimental- und Kurzfilme umgesetzt werden. Diese Arbeiten werden konzeptuell zusammengefasst durch das Projekt Beautiful Days 1914/2014, unter der Leitung von Luise Kloos (AT) und der Teilnahme folgender Autorinnen und Autoren: Arion Asllani (RS), Admir Mujkić (BA), Sanjin Fazlić (BA), Igor Juran (HR), Josip Zanki (HR), Davide Skerlj (IT), Lotte Schreiber (AT), Lea Titz (AT). In ihren Recherchen sind verschiedene kritisch-analytische und psychologische Grundhaltungen zum Gedenken an den Ersten Weltkrieg präsent, von der Verwendung symbolischer Orte, Architektur, literarischer Werke bis hin zu Familiengegenständen und -erinnerungen.

Ausgehend von unterschiedlichen künstlerischen Positionen, Recherchemedien, geographischen Standorten und kulturellen Mustern haben die um das Projekt Gewalt erinnern – Zukunft träumen versammelten Künstlerinnen und Künstler durch eine moderne Sichtweise nochmals bestätigt, wie wichtig die Herstellung neuer Beziehungen, Formen der Zusammenarbeit und des gegenseitigen Dialogs ist. Dieses Projekt ist dem Jubiläum 100 Jahre Erster Weltkrieg gewidmet, mit dem Ziel eine neue Plattform zu schaffen, die offen ist für Interaktion und Kommunikation über äußerst verschiedene, auch problematische Themen, über unterdrückte und schmerzhafte Teile der Geschichte, traumatische Vermächtnisse und geschlossene Beziehungen. Durch die partnerschaftliche Unterstützung Deutschlands und Frankreichs wurden die meisten Staaten des ehemaligen Jugoslawien und ihre Nachbarn in dieses Projekt einbezogen, was für neuartige Kooperationen und positive Beziehungen ermöglicht hat.

Da niJE vrEMEna, Mogao bih vEčno Da živiM. Da niJE ProStora, Mogao bih Da buDEM SvuDa. 42

iF it wErE not For tiME, i couLD LivE ForEvEr. iF it wErE not For SPacE, i couLD bE EvErywhErE. 38

Si LE tEMPS n‘ExiStait PaS, JE PourraiS vivrE Pour L‘étErnité. Si L‘ESPacE n‘ExiStait PaS, JE PourraiS êtrE Partout. 34

1 Rudi Ruckert: Die Wunderwelt der vierten Dimension, Bern/München/Wien 1988, S. 168.

1

wäre die Zeit nicht, ich Könnte ewiG leben. wäre der rauM nicht, ich

Könnte überall sein.

stefanie böttcher

30 31

umrissener Ereignisse an spezifischen Orten zu konkreten Momenten. Hierin liegt eine große Macht der Historiografie und ein wichtiger Anknüpfungspunkt zur bildenden Kunst. Zum einen ist die Methode der Auswahl und des Gewichtens ähnlich, zum anderen bildet die Geschichte vielfach den Ausgangspunkt oder sogar den Inhalt künstlerischer Werke. Begebenheiten aus Gegenwart und Vergangenheit werden zum Material der Künstler.

„Gewalt erinnern – Zukunft träumen“ setzt genau hier an. In Gedenken an den 100 Jahre zurückliegenden Beginn des Ersten Weltkrieges finden unter diesem Titel sowohl Ausstellung als auch Konferenz statt. Die Idee ist dabei, den künstlerischen Umgang mit diesem umwälzenden Ereignis, das Europa fundamental erschütterte sowie zur Neustrukturierung zwang, zu untersuchen. Als spezifisches Beispiel wird es ebenso konkret, wie abstrakt reflektiert. Die künstlerische Beschäftigung mit realen Momenten, Personen und Orten führt zu generellen Erwägungen über Raum, Zeit, Historizität, Krieg, Kampf, Gewalt. Doch vermag es die Kunst diesen erschütternden Stoffen Aufbauendes zu entlocken. Sie zieht sich eben gerade nicht auf die sachliche (oder gar subjektive) Dokumentation zurück, sondern denkt kollektive Erinnerungen an Schreckensmomente noch einmal, sie rekreiert sie und leistet neue Beiträge zu deren Rezeption und Interpretation. Der Prozess des Umdeutens bildet einen elementaren Teil der künstlerischen Praxis, ja, des künstlerischen Genius. Und die Resultate aus diesem Vorgang sind es, die den Rezipienten ins Grübeln bringen, die empören, erfreuen, treffen – die ihn aktivieren. Neue Lesarten werden angeboten, der Blick öffnet sich, entdeckt Neuartiges an Bekanntem oder schaut auf bisher fremde Sphären. Die einzigartige Wirkkraft der Kunst liegt darin, dass sie Gegenentwürfe zur „Wirklichkeit“ erschafft. Sie liefert anders geartete Zugänge zum Leben. Die Beobachtung eines gesamtgesellschaftlichen Phänomens, mündet in einer ganz persönlichen Reflektion der Situation und ihrer Folgen.

Der Titel „Gewalt erinnern – Zukunft träumen“ greift diese beiden beschriebenen Aspekte auf. Er verbindet Geschichte und Zukunft, Realität und Phantasie. Er verspricht, der Erinnerung an einen verheerenden Krieg Hoffnungsschimmer abzutrotzen und diese Epoche neu zu verorten. „Eine alte Sache wird neu, wenn du sie loslöst von dem, was sie gewöhnlich umgibt.“1 So haben die Künstler, die der Einladung zu der Ausstellung folgten, ausnahmslos einen individuellen Zugang zu der Thematik gewählt und sich unterschiedlichen Personen oder Momenten des Ersten Weltkrieges sowie diversen Aspekten des Verarbeitens bzw. Erinnerns von Geschichte gewidmet. Sie setzen an konkreten Schnittpunkten von Zeit und Raum an, um sich genau dort einzuloggen und die beiden Konstanten zu Bühnen umzuformen, auf denen sich Personen, Handlungen, Objekte begegnen und grundverschiedene Stücke ihren Lauf nehmen. Stücke, die bei aller historischer Verwurzelung die Tür zu Fiktion öffnen und die eigenen Gedankengänge befeuern.

So bezieht sich Radenko Milak in seinen figürlichen Aquarellen auf historische Fakten. Die Vorlagen seiner Motive findet er in alten Zeitungen, Filmen oder im Internet. In minutiöser Ausführung erschafft er subjektive Modifikationen des dokumentarischen Ausgangsmateriales und wendet dabei die Methode des Fotografierens, also die Übertragung vom einen ins andere Medium, an. Durch den ausschließlichen Einsatz von schwarz-weiß und Graustufen werden die

1 Robert Bresson: Notizen zum Kinematographen, Berlin 2007, S. 49.

Zeit und Raum – das sind die Konstanten, die die Existenz begrenzen. Sie zeigen in jedem Augenblick, an jedem erdenklichen Fleck des Universums ihre Gegenwart und absolute Autorität. Innerhalb dieser Koordinaten spielt sich alles ab. Sie verhindern sowohl Stillstand als auch Rücklauf, mehr noch, sie sind als konstitutive Rahmenbedingungen ursächlich verantwortlich für den steten Fortgang. Sie erzwingen die kontinuierliche Bewegung, sei es im Prozess der Evolution, der individuellen Lebensführung oder der gesamtgesellschaftlichen Entwicklung. Ihrem unerbittlichen Regime konnte, kann und wird der Mensch nicht entfliehen. Er arbeitet sich an ihnen ab, sucht sie abzuschütteln, zu überwinden, sie wenigstens kurzfristig zu verdrängen. Dieses Schicksal verbindet sämtliche Menschen, Tiere, Pflanzen, selbst Mineralien miteinander: Es gibt einen Radius, innerhalb dessen Veränderungen möglich, ja unvermeidbar sind. Ihn zu überwinden ist nicht körperlich, also in letzter Konsequenz, nicht immer und nicht jedem möglich. Doch besitzt der Mensch – glücklicherweise – die Kraft dazu. Denn ihm ist ein mentales Entrinnen möglich. Zeit und Raum bilden gerade aufgrund ihrer Unbarmherzigkeit den unbedingten Antrieb wie idealen Anlass Gegenentwürfe zu erdenken. Die Träume der Menschheit gründen sich auf ihnen.

Wer hat noch nie ersehnt, die Zeit zurückdrehen zu können? Wer bleibt unbeeindruckt von der Vorstellung an zwei Orten gleichzeitig sein zu können? Wer möchte nicht einmal erleben, wie es sich anfühlt, gänzlich unabhängig von Zeit und Raum zu agieren? Literatur und Film sind voll von diesen Phantasien. Der kleine Muck, der ebenso wie Fausts Mephisto mit seinen Siebenmeilenstiefeln den Erdball binnen Sekunden umrundet. Bastian, der Protagonist aus der „Unendlichen Geschichte“, der sich beim Lesen so in das Buch vertieft, dass die Welt des Buches und des Jungen miteinander verschmelzen. Oder Momo, die als Gesandte des Meisters Hora den Menschen ihre Zeit zurückbringt, welche ihnen von den grauen Männer gestohlen wurde. An diesen wenigen Beispielen wird bereits klar, wie sehr die Themen Zeit und Raum nicht nur das Individuum selbst beschäftigen, sondern als gesamtgesellschaftliche Phänomene erkannt und verarbeitet werden. Dies beschränkt sich jedoch nicht nur auf das Fiktionale, sondern trifft insbesondere auf die Geschichtsschreibung zu. Selbst in dieser fallen Entscheidungen über das Weglassen, Erwähnen oder Hervorheben klar

1 Thomas Morus: Utopia, The Project Gutenberg eBook of Utopia, Leipzig 2008, S. 28.

„Die Einfahrt in den Hafen gefährden auf der einen Seite Untiefen und auf der anderen Klippen. Etwa in der Mitte ragt ein einzelner Felsen empor, der aber ungefährlich ist. [...] Die übrigen Klippen sind unsichtbar und deshalb gefährlich. 1

1 Rudi Ruckert: Die Wunderwelt der vierten

Dimension, Bern/München/Wien 1988, S. 168.

wäre die Zeit nicht, ich Könnte

ewig leben. wäre der rauM

nicht, ich Könnte überall sein.1

stefan

ie Bö

ttch

er w

är

E DiE ZEit n

ich

t, ich

Kön

ntE E

wig

LEbEn

. wä

rE D

Er r

auM

nic

ht, ic

h Kö

nn

tE üb

Era

LL SEin

.

Stefanie Böttcher

32 33

das Eintreten eines Ereignisses, das Signal für den Einsatz. Wie einzelne Standbilder lösen die atmosphärisch dichten Sequenzen einander ab; anstatt harter Schnitte wurden Überblendungen verwendet, die immer wieder motivische Überlagerungen erzeugen. Handlung und Ton sind auf das Äußerste reduziert. Lediglich Geräusche des Umfelds folgen dem ruhigen Rhythmus der Bilder, die in ihrer Kulissenhaftigkeit und aufgrund der Beleuchtungssituationen an Bühnenräume erinnern. Von Zeit zu Zeit durchschneidet ein rasender Zug den Bildfluss und die Stille. Im nächsten Moment vervielfacht er sich und schießt durch einen virtuellen Raum auf den Betrachter zu. „Ordinance“ ist eine Parabel auf Raum und Zeit. Beide Phänomene werden nicht einfach in ihrer Rätselhaftigkeit belassen, sondern in ihr bestärkt. Durch die Enthebung aus einer konkreten Örtlichkeit und Zeitlichkeit – denn der Verzicht auf eine kohärente Narration macht die Wahrnehmung einer zeitlichen Abfolge unmöglich – wird beides umso spürbarer. Die einzelnen Sequenzen gehen in der Simultanität auf.

Igor Bošnjak macht sich in seiner Arbeit „If I hadn’t done“ ebenfalls den Aspekt der Gleichzeitigkeit zunutze. Er begibt sich mit Kameras bewaffnet auf einen Marsch durch das Zentrum von Sarajevo, sucht verschiedene Plätze auf, kommentiert seinen Gang. Die Kamera wechselt laufend ihre Ausrichtung – hinauf, hinab, vom Boden, über Passanten bis hin zu entfernt liegenden Gebäuden – und springt zwischen Nah- und Fernsicht umher. Das unruhige Bild und der regelmäßig auf den Gehweg gerichtete Blick verdeutlichen die Fortbewegungsart sowie deren rasantes Tempo. Aber wie sich herausstellt, bilden sie auch die emotionale Verfassung des sprechenden Fußgängers ab. Er steht unter Druck, der Tag setzt ihm zu. Es ist der 28. Juni 2014, auf den Tag genau 100 Jahre nach dem Attentat. Der Erzähler ist Gavrilo Princip selbst bzw. er steckt in dessen Haut, schildert seine Gefühle, Gedanken, begibt sich an den Platz des Anschlages und stellt Vergleiche an zwischen dem heutigen Sarajevo und demjenigen vor 100 Jahren – „Sarajevo, eine Stadt ohne Gegenwart. Eine Stadt der Vergangenheit, eine Stadt der Zukunft.“ – kritisiert ein Banner, auf dem er und Franz Ferdinand Seite an Seite dargestellt sind. Igor Bošnjak zieht den Zuschauer hinein in einen Gang durch die bosnische Hauptstadt, in ein fiktives Selbstgespräch von Gavrilo Princip. Er führt ihn an einen temporären Ort, an dem sich Geschichte und Gegenwart, Tat und Gedenken, Realität und Fiktion überlagern. „If I hadn’t done“ – ein Satz den sicher jeder Mensch schon einmal ausgesprochen oder gedacht hat – erzählt von dieser Synchronizität. Ohne anklagenden Gestus bezeichnet dieser Satz zwar etwas zutiefst Menschliches, doch ebenso schonungslos benennt er, dass der Moment der Entscheidung längst verstrichen ist.

Diese Einladung, über das „was wäre, wenn“ nachzudenken, ist gleichsam müßig und bereichernd. Zwar könnte man ob der Chancenlosigkeit noch etwas zu ändern resignieren, doch viel interessanter ist es, den Strauß an Möglichkeiten durchzuspielen. Die vorgestellten künstlerischen Arbeiten tun dies auf ganz eigene Art. Jede für sich öffnet einen neuen Raum, einen Ort der Utopie. Und hier schließt sich der Kreis: Zeit und Raum – das sind die Konstanten die die Existenz entfesseln.

Motive auf das Wesentliche reduziert und zu abstrakten ikonischen Momentaufnahmen. Ihre geringe Größe stellt Intimität her und ermöglicht zugleich Serialität. Erst innerhalb eines Zyklus (wie z.B. in der Kombination von Titelseiten des Daily Mirror und Aquarellen, die z. T. konkreten Bezug herstellen oder diesen gerade unterlaufen) oder im Dialog (Charlie Chaplin & Gavrilo Princip) entstehen neue Bezüge und entfalten sich tatsächliche wie mögliche Erzählungen. Radenko Milaks Zusammenführung des Komikers und Schauspielers Charlie Chaplin mit Gavrilo Prinzip, der das Attentat auf Franz Ferdinand ausübte und damit zum Ausbruch des Ersten Weltkrieges beitrug, mag zunächst verwundern. Doch diese Gegenüberstellung löst eine Flut von Querverbindungen und Assoziationen aus. Beide Porträts stammen nicht nur aus den Jahren 1914/15, sondern zeigen zwei junge Männer, die das 20. Jahrhundert entscheidend geprägt haben. 1914 bildet nicht nur das Jahr von Princips folgenschwerem Attentat, das ihn zu einer Berühmtheit avancieren ließ, sondern auch den großen Durchbruch für Charlie Chaplin in den Keystone Picture Studios. Der eine stürzte Europa in seine größte Krise, der andere brachte es zum Lachen. Und nicht zuletzt berühren die beiden Porträts elementare Themen in Radenko Milaks Werk: die Formung des individuellen und kollektiven Gedächtnisses durch die Medien, die permanente Aktualisierung von Wissen und Erinnerung durch das Internet sowie die Transformation von Bild- und Informationsgehalt.

Bild- und Informationsgehalt spielen auch im Werk des Künstlerduos diSTRUKTURA eine tragende Rolle, hier jedoch bezogen auf den öffentlichen Raum und die in ihm wirkenden Transformationsprozesse. Für ihre Arbeit „Locus Suspectus“ die gemeinsam mit der Schriftstellerin Barbi Marković entstand, begab sich Letztgenannte an den Ort des Attentates in Sarajevo. Bereits in der Vergangenheit transkribierte sie die niedergeschriebenen Worte, Ausdrücke oder Slogans, mit denen Menschen die öffentlichen Plätze „gekennzeichnet“ hatten und kreierte so ein Vokabular der urbanen Landschaft. Mit dieser Methode nimmt sie sowohl Bezug auf die Nutzung als auch auf die kontinuierliche Veränderung des öffentliches Raumes und fixiert durch den Akt des Notierens einen temporären Zustand, sie fertigt sozusagen ein exaktes Porträt eines Ortes an. Auch diesmal schrieb sie den vorgefundenen Wortschatz in situ nieder, verlas ihn jedoch anschließend in einem Studio in Kosutnjak, der Ort, an dem Gavrilo Princip von den Geheimbündlern der „Schwarzen Hand“ den Umgang mit Schusswaffen erlernte, und wurde dabei von diSTRUKTURA gefilmt. Gesprochenes Wort und bewegtes Bild verbinden sich zu einer momenthaften Bestandsbeschreibung eines konkreten Ortes während einer spezifischen Zeitspanne. Die Fragilität dieses Zustandes wird ebenso eingefangen wie der Platz einer psychogeographischen Analyse unterzogen wird. „Locus Suspectus“ ist ein Versuch, sich der wechselvollen Geschichte eines öffentlichen Ortes zu nähern, seine zahlreichen übereinanderliegenden Schichten begreiflich zu machen sowie die Chronik eines lebendigen Platzes neu zu schreiben.

Mit den Phänomenen „Raum“ und Zeit setzt sich auch Anuk Miladinović in ihrem Werk „Ordinance“ auseinander, allerdings auf einer abstrakteren Ebene. Das Video beginnt und endet in einer Krypta – dem Ort des Geheimnisses, an dem man sich auf Augenhöhe begegnet – wo ein- und ausgangs eine junge Frau den Teppich saugt. Dazwischen folgen Aufnahmen von Orten des Transits, eine Rolltreppe, ein doppelstöckiger Fußgänger- und Bahnübergang. Die Menschen, die auftauchen, scheinen still und andächtig undurchsichtigen Choreografien zu folgen. Es liegt etwas Verheißungsvolles in der Luft: das Auftauchen einer weiteren Person,

stefan

ie Bö

ttch

er w

är

E DiE ZEit n

ich

t, ich

Kön

ntE E

wig

LEbEn

. wä

rE D

Er r

auM

nic

ht, ic

h Kö

nn

tE üb

Era

LL SEin

.

34 35

„Mémoire de la violence - rêves de l‘avenir“ se s‘attache précisément à cela. Une exposition et une conférence portant ce titre sont organisées en souvenir du début de la Première Guerre mondiale il y a cent ans. L‘idée de base est d‘examiner l‘approche artistique vers cet évènement révolutionnaire qui a profondément secoué l‘Europe et qui a dramatiquement modifié sa structure. Cet évènement représente l‘exemple spécifique dont on réfléchi également de manière concrète et de manière abstraite. La conséquence de cette approche artistique vers les moments, personnages et endroits réels est la réflexion générale sur l‘espace, le temps, l‘historicité, la guerre, le combat, la violence. Cependant, l‘art a ce pouvoir de créer un nouveau point de départ à partir d‘un matériel bouleversant. Il ne se limite pas à la documentation factuelle (ou subjective), mais réfléchi constamment sur les mémoires collectives des moments d‘horreur - elle les recrée et donne une nouvelle contribution à leur réception et interprétation. Le processus de réinterprétation est un élément clé de la pratique artistique, et même du génie artistique. Et les résultats de cette procédure devraient forcer le destinataire de se poser des questions, de s‘horrifier, de se réjouir ; ils devraient le toucher - et l‘activer aussi. On propose de nouvelles interprétations, on élargit les horizons, on aperçoit le connu d‘un nouvelle manière, ou on introduit quelque chose jusqu‘alors totalement inconnu. L‘effet unique de l‘art réside dans le fait qu‘il crée les contre-ébauches de la „réalité“. Il apporte des approches à la vie complètement différentes. L‘observation d‘un phénomène concernant toute la société sera terminée par une réflexion profondément personnelle sur la situation et de ses conséquences.

Le titre „Mémoire de la violence - rêves de l‘avenir“ s‘appuie sur ces deux aspects, reliant le passé et l‘avenir, la réalité et l‘imagination. Il représente également la promesse qu‘à partir des mémoires de la guerre dévastatrice resurgira une lueur d‘espoir et qu‘une nouvelle place sera attribuée à cette époque. „Une vielle chose devient nouvelle si elle est séparée de ce qui l‘entoure habituellement.“1 Ainsi, les artistes qui ont accepté de participer à cette exposition ont tous choisi une approche individuelle vers cette thématique et ils se sont consacrés à de différents personnages ou moments de la Première Guerre mondiale mais aussi aux divers aspects du traitement de l‘histoire, c‘est-à-dire des souvenirs d‘elle. Ils établissent une connexion avec de concrètes points d‘intersection de l‘espace et du temps, pour „s‘enregistrer“ précisément là-bas et transformer ces deux constantes en scène sur laquelle se croisent des personnages, des sujets, des objets et sur laquelle se déroule l‘action des pièces de théâtre diamétralement opposées. Ce sont des pièces qui, en dépit de leur base historique, permettent la fiction et encouragent leurs propres flux de pensée.

C‘est ainsi que Radenko Milak reflète les faits historiques dans ses aquarelles figuratives. Il retrouve les gabarits pour ses motifs dans de vieux journaux, films ou sur internet. Il crée minutieusement des modifications subjectives du matériel documentaire de base à l‘aide de la méthode photographique, c‘est-à-dire, le transfert d‘un médium dans un autre. En utilisant exclusivement le blanc et le noir, et aussi de différentes nuances de gris, les motifs sont réduits à l‘essentiel et deviennent des enregistrement abstraits iconiques d‘un moment précis. Leurs petites dimensions donnent en même temps l‘impression d‘intimité et permettent la sérialité. Seulement dans le cadre d‘un cycle (par exemple en combinaison des unes du Daily Mirror avec des aquarelles qui établissent partiellement une référence concrète ou qui la minent) ou par un

1 Robert Bresson: Notes sur le cinématographe, Berlin 2007, p. 49.

Le temps et l‘espace - ce sont des constantes limitant l‘existence. A chaque instant, dans chaque coin imaginable de l‘univers, elles montrent leur présence et leur autorité absolue. Tout se déroule dans le cadre de ces coordonnées. Elles empêchent l‘arrêt et la régression, représentant, d‘ailleurs, les conditions cadres et constitutives, en faisant d‘elles la cause de la durée ininterrompue. Elles fournissent un mouvement continu, qu‘il s‘agisse d‘un processus dans le contexte de l‘évolution, du mode de vie individuel ou du développement social global. L‘homme ne peut pas résister à leur régime implacable, et il ne pourra jamais le faire. Elles le consument, il essaye de s‘en débarrasser, de les surmonter, de les refouler au moins brièvement. Un tel sort est commun à tous les hommes, animaux, plantes et même aux minéraux. Il y a un intervalle au sein de laquelle le changement est possible, et même inévitable.. Le dépassement de cet intervalle n‘est pas toujours physiquement possible, ce qui, en fin de comptes, signifie qu‘il n‘est pas réalisable toujours et par tout le monde. Cependant, l‘homme a - heureusement - suffisamment de force pour le faire. Car lui, il peut s‘échapper mentalement. C‘est précisément en raison de cette implacabilité que le temps et l‘espace représentent aussi l‘impulsion nécessaire, et l‘occasion idéale pour créer, dans notre esprit, des contre-ébauches sur lesquels sont fondés les rêves de l‘humanité.

Qui n‘a jamais souhaité de pouvoir remonter le temps? Qui n‘a pas été impressionné par l‘idée d‘être à deux endroits en même temps? Qui ne voudrait pas éprouver que ses actions soient pour une fois complètement indépendantes du temps et de l‘espace? La littérature et le cinéma sont plein de ces fantasmes. Le petit Muck qui, tout comme Méphistophélès de Faust, fait le tour de la terre en quelques secondes avec ses bottes de sept lieues. Bastian, le protagoniste de „L‘histoire sans fin“, qui est tellement absorbé par la lecture que le monde des livres et le monde de l‘enfance ne deviennent plus qu‘un. Ou Momo, qui en tant que déléguée du sage maitre Hora rend aux hommes le temps volé par les Hommes en gris. Ces quelques exemples suffisent pour que l‘on comprenne combien l‘espace et le temps préoccupent l‘individu, et qui sont aussi reconnus comme des sujets préoccupant l‘intégralité de la société. Cependant, cela ne se limite pas au domaine de la fiction, mais se réfère avant tout à l‘historiographie. Elle aussi doit prendre des décisions sur l‘omission, l‘affichage ou la mise en évidence des évènements clairement définis dans des endroits spécifiques et à des moments précis. Là-bas réside la grande puissance de l‘historiographie qui représente un lien important avec les arts plastiques. D‘un côté, les méthodes de sélection et d‘évaluation sont similaires, et de l‘autre, l‘histoire est souvent la base ou même le sujet des œuvres d‘art. Les évènements actuels ou passés deviennent souvent le matériel que les artistes traitent.

1 Rudy Rucker: Die Wunderwelt der vierten Dimension (Le monde magnifique de la quatrième dimension), Bern/München/Wien 1988, p. 168.

si le teMps n‘existait pas, je pourrais vivre

pour l‘éternité. si l‘espace n‘existait

pas, je pourrais être partout.1

„D‘un côté, l‘entrée du port a été menacé par un banc de sable, et de l‘autre côté par une falaise. Quelque part au milieu, un rocher solitaire se dresse, mais il n‘est pas dangereux. [...] Les autres falaises sont invisibles et sont donc dangereuses.1

Stefanie Böttcher

1 Thomas More: Utopia, The Project Gutenberg eBook of Utopia, Leipzig 2008, p. 28.

stefan

ie Bö

ttch

er Si LE tEM

PS n‘ExiStait PaS, JE Po

urr

aiS vivrE Pou

r L‘étErnité. Si L‘ESPac

E n‘ExiStait PaS, JE Po

urr

aiS êtrE Partou

t.

36 37

temps en temps, un train roulant à pleine vitesse coupe la suite continue des images et le silence. A l‘instant suivant, le train se multiplie et va à toute vitesse à travers l‘espace virtuel, droit vers le spectateur. „Ordinance“ est une parabole de l‘espace et du temps. L‘énigmaticité des deux phénomènes n‘est pas simplement affichée, elle est même accentuée. Le déplacement d‘un espace et d‘un temps concrets rend tous les deux encore plus remarquables, puisque la négation d‘une narration concrète rend impossible la perception d‘une chronologie. Les séquences individuelles disparaissent dans la simultanéité.

Igor Bosnjak se sert lui aussi de la simultanéité dans son œuvre „If I hadn’t done“. Armé de caméras, il marche à travers le centre-ville de Sarajevo, il visite des espaces différents et commente ce qu‘il a vu en marchant. La caméra change constamment de direction - vers le haut, vers le bas, d‘en bas, par dessus des passants, jusqu‘aux immeubles éloignés - et elle enregistre alternativement de près et de loin. L‘image agitée et le regard constamment dirigé vers le pavement accentuent la façon de marcher tout comme sa vitesse fulgurante. Cependant, il se trouve que cela reflète aussi l‘humour du piéton qui parle. Il est sous pression, il sent le fardeau de ce jour-là. Il s‘agit du 28 juin 2014, précisément 100 ans après l‘attentat. Le narrateur, c‘est Gavrilo Princip en personne, c‘est-à-dire, il se retrouve dans sa peau, il parle de ses sentiments, de ses réflexions, il part au lieu de l‘attentat et il compare Sarajevo d‘aujourd‘hui avec Sarajevo d‘il y a 100 ans - „Sarajevo, une ville sans présent. Une ville du passé, une ville de l‘avenir.“ - telle est la critique écrite sur une bannière publicitaire qui montre Princip se tenir épaule contre épaule avec François Ferdinand. Igor Bosnjak entraine le spectateur dans la marche à travers la capitale bosnienne, dans un monologue fictif de Gavrilo Princip. Il l‘emmène jusqu‘à un espace temporaire où se chevauchent le passé et le présent, l‘acte accompli et le mémoire, la réalité et la fiction. „If I hadn’t done“ (Si je n‘avais pas fait) - la phrase prononcée ou pensée au moins une fois par tous les hommes - est l‘histoire de cette synchronicité. Bien que cette phrase, sans notion d‘accusation, revêt une signification profondément humaine, elle affirme néanmoins tout aussi impitoyablement que le moment de décision est passé depuis longtemps.

Cette invitation à réfléchir sur les „et si...“ est inutile et ennoblissant en même temps. Même si nous pourrions tout abandonner, parce qu‘il n‘y a aucune chance de changer quoi que ce soit, il est beaucoup plus intéressant de visualiser une multitude de situations possibles. Les œuvres d‘art représentées le font d‘une manière tout à fait particulière. Chacun d‘entre eux ouvre un nouvel espace, un lieu utopique. Et c‘est là que le cercle se ferme: le temps et l‘espace - ce sont des constantes qui libèrent l‘existence.

dialogue (Charlie Chaplin et Gavrilo Princip) de nouvelles références sont créées et développées comme des histoires réelles ou possibles. Radenko Milak réunit Charlie Chaplin, comique et acteur et Gavrilo Princip qui a assassiné François Ferdinand et ainsi contribué à l‘éclatement de la Première Guerre mondiale, ce qui, à première vue, parait saugrenu. Cependant, cette opposition provoque une effusion des connexions et associations entrecroisées. Non seulement que les deux portraits datent de 1914/15, ils montrent aussi deux jeunes hommes qui ont influencé de manière décisive le 20ème siècle. L‘année 1914 n‘est pas seulement celle de l‘attentat fatal de Princip, qui l‘a rendu célèbre, c‘est aussi l‘année où Charlie Chaplin est devenu une grande star, jouant dans les studios de la compagnie Keystone. Le premier a provoqué la plus grande crise en Europe, tandis que l‘autre la faisait rire. Les deux portraits touchent, entre autre, les sujets élémentaires dans l‘œuvre de Radenko Milak: élaboration de la mémoire individuelle et collective à travers des médias, la mise à jour permanente des savoirs et mémoires par internet, et aussi la transformation du contenu des images et informations.

Le contenu des images et des informations joue également un rôle clé dans l‘œuvre du duo artistique diSTRUKTURA, mais se rapportent ici à l espace public et aux processus transformateurs qui y opèrent. Pour son œuvre „Locus Suspectus“, qui a été créé en collaboration avec l‘écrivaine Barbi Markovic, cette auteur a voyagé au lieu de l‘attentat, à Sarajevo. Elle transcrivait déjà les mots, les expressions et les slogans écrits par lesquels les gens „marquaient“ des espaces publics, créant ainsi le vocabulaire du paysage urbain. Par cette méthode, elle fait allusion à l‘utilisation et à l‘évolution continue de l‘espace public, et par l‘acte de l‘écriture elle fixe l‘état temporaire. Elle fait, pour ainsi dire, le portrait très précis d‘un lieu. Cette fois aussi, elle a noté in situ les mots et expressions qu‘elle y a retrouvés, puis elle les a lus à haute voix dans un studio à Kosutnjak, où les membres de la société secrète „La Main noire“, apprenaient à Gavrilo Princip à utiliser les armes à feu, pendant que les membres de diSTRUKTURA filmaient cette lecture. Les mots prononcés et les images mouvantes sont fusionnés en description actuelle de l‘état d‘un espace particulier pendant une période limitée dans le temps. La délicatesse de cet état est ainsi capturée, et l‘espace est soumis à l‘analyse psychogéographique. „Locus Suspectus“ représente une tentative de rapprochement à l‘histoire mouvementée d‘un espace public, une tentative d‘explication de l‘ensemble de ses couches empilés les uns au-dessus des autres, et de ré-écriture de la chronique d‘un espace vivant.

Anouk Miladinovic traite également les phénomènes d‘espace et de temps dans son œuvre „Ordinance“, mais à un niveau plus abstrait. Son travail vidéo commence et se termine dans une crypte - espace où le secret est gardé et où les gents se rencontrent à hauteur des yeux - dans laquelle une femme passe l‘aspirateur sur un tapis au début et à la fin de l‘enregistrement. Entretemps, des enregistrements des lieux de transit se suivent: des escalators, une passerelle piétonne à deux étages au dessus d‘un chemin de fer. Les gens qui y apparaissent semblent suivre assidûment et en silence des chorégraphies non-transparentes. Quelque chose semblable à une promesse flotte dans l‘air: apparition d‘une autre personne, la survenance d‘événements, le signal pour l‘action. Les séquences d‘une épaisseur atmosphérique se suivent comme s‘il s‘agissait des arrêts sur images; à la place des coupures brusques, les images sont fondues les unes dans les autres, ce qui provoque un constant chevauchement des motifs. L‘action et le bruit sont réduits à un minimum. Seulement les bruits ambiants suivent le rythme posé des images qui par leur similarité aux coulisses et par leur éclairage rappellent les espaces scéniques. De

stefan

ie Bö

ttch

er Si LE tEM

PS n‘ExiStait PaS, JE Po

urr

aiS vivrE Pou

r L‘étErnité. Si L‘ESPac

E n‘ExiStait PaS, JE Po

urr

aiS êtrE Partou

t.

38 39

specific example of an event which is considered both in its concrete and abstract aspects. The consequence of such artistic approach to actual moments, personalities, and places, gives rise to general perceptions of space, time, history, war, combat, violence. However, art has the power to create a new starting point from such horrifying material. It does not retreat into the factual (or subjective) documentation, but offers new dimension to collective memory of moments of horror, it recreates them and gives new contribution to their understanding and interpretation. The process of reinterpretation represents the key element of artistic practice, even artistic genius. The results of such activity should make the recipient think, they should make him both horrified and joyful, they should both affect him and stimulate him. New interpretations are offered, horizons are broadened, the familiar is seen in a different light, the unfamiliar is discovered. A unique effect of art consists in the creation of counter-blueprints of “reality.” It offers completely different approaches to life. Perception of one phenomenon related to entire society is to be changed through a rather personal reflection of a situation and its consequences.

The title Memory of Violence - Dreams of Future refers to those two aspects, connecting history and future, reality and imagination. At the same time, it represents a promise of a new hope arising from the memory of destructive war, and assignment of a new place in history for this era. “An old thing becomes new if it is separated from its usual environment.”1 Therefore, artists who accepted the invitation to participate in the exhibition all chose a subjective and individual approach to the subject and focused on different personalities or moments from World War I, as well as various aspects of treatment of history and memory. They establish a connection to actual cross-sections of time and space in order to “register” precisely at those points and gain ability to reshape those two constants into stages where personalities, subjects, and objects meet, and where completely opposing theatre plays unfold. These plays, despite their historical ground, provide fiction and stimulate their own thought processes.

In his water color figure paintings, Radenko Milak refers to historical fact. He finds paradigms for his motifs in old newspapers, films, and the internet. He elaborately creates subjective modifications of the basic documentary material through use of photographic method, thus transferring from one medium to another. Through exclusive use of black and white, as well as various shades of gray, motifs are reduced to their essence and become abstract iconic stills of a specific moment. Their small size both give off the impression of intimacy and enable seriality. It is only within the framework of an entire single series (for instance, in the combination of cover pages of Daily Mirror and water color paintings, which partially establish concrete reference or are actually undermining it) or through a dialogue (Charlie Chaplin & Gavrilo Princip) that new references emerge and are developed as real or possible stories. Radenko Milak’s joining of a comedian and actor Charlie Chaplin, and Gavrilo Princip, who assassinated Archduke Franz Ferdinand, and thus contributed to the start of World War I, may initially provoke astonishment. However, this contrast brings forth a myriad of cross-affiliations and associations. Both portraits originated in 1914-1915, and they both show two young men who had lasting influence on the 20th century. But 1914 is not only the year of Princip’s fateful assassination, it is also the year of Charlie Chaplin’s rise to fame with films made for Keystone Studios. The first brought about the greatest crisis in Europe, while the

1 Robert Bresson: Notizen zum Kinematographen (Notes on Cinematographer), Berlin 2007, p. 49.

Time and space - these are the two constants limiting our existence. At any time, in any imaginable corner of the universe, they boast their presence and their absolute authority. Everything happens within those coordinates. They prevent stagnation, regression, and, what is more, represent constitutive and approximate conditions, which also means that they are a cause of uninterrupted duration. They provide continuous movement, whether we are looking at some evolutionary process, individual lifestyle, or a general social development. Man cannot and will not be able to deny their unrelenting mode. They crush him, and he attempts to shake them off, to overcome them, to repress them even for a little while. This is the fate common to all people, animals, plants, even minerals: there is a range within which change is possible, even inevitable. Exceeding this range is not always physically feasible, which ultimately means that it is not achievable for everyone. Nevertheless, man - luckily - possesses enough strength for this. For he can escape mentally. Time and space, precisely due to their inexorability, also represent a necessary impulse and a perfect motivation for creation of counter-blueprints on which dreams of mankind are made.

Is there anyone who has not, at some point, wished to turn back time? Whose mind was never crossed by the idea to be at two places simultaneously? Who would not wish for an experience of his acts to be independent of time and space? Such fantasies are abundant in literature and film. Little Mook, just like Faust’s Mephistopheles, walks around the Earth with the help of his magic shoes in only a few seconds. Bastian, the hero of the Neverending Story, immersed in his readings to such an extent that the world of books and his own become one. Or Momo, Master Hora’s emissary, giving back the time stolen by Man in Grey. These few examples demonstrate to what extent time and space preoccupy not only individuals, but are recognized as subjects beguiling society as a whole. This is not, however, limited to the field of fiction, but is also related to historiography. It, too, is forced to make decisions pertaining to omitting, referring, or emphasizing clearly defined events at specific places and moments. Therein lies the true power of historiography, which represents an important link with visual arts. On one hand, the methods of selection and valuation are similar, and on the other, history often represents the basis or even the theme of artistic work. Events from the present and past become the subject matter of artistic endeavor.

Memory of Violence - Dreams of Future relates precisely to the above stated. This title encompasses an exhibition and conference, organized in the memory of the centennial of the start of World War I. The basic premise is to analyze the artistic approach to this revolutionary event, which shook the very foundations of Europe and completely changed its structure. It epitomizes a

Stefanie Böttcher

1 Rudi Ruckert: Die Wunderwelt der vierten Dimension (A Wonderful World of the Fourth Dimension), Bern/München/Wien 1988, p. 168.

1 Thomas Morus: Utopia, The Project Gutenberg eBook of Utopia, Leipzig 2008, p. 28.

iF it were not For tiMe, i coulD live forever. if

it were not For space, i could be everywhere.1

„Entry to the harbor was on one side endangered by shallow waters, and on the other by a cliff. Somewhere in the middle a lone boulder rises but it is not dangerous. [...] Other cliffs are invisible and therefore dangerous.1

stefan

ie Bö

ttch

er SiF it w

ErE no

t For tiM

E, i co

uLD

LivE ForEvEr. iF it w

ErE no

t For SPac

E, i co

uLD

bE EvErywh

ErE.

40 41

the manner of movement as well as its great speed. However, as it turns out, this also reflects the mood of the narrator. He is under pressure, he feels the weight of the day behind him. The day is June 28, 2014, 100 years to the day since the assassination. The narrator is Gavrilo Princip himself, that is, he takes Princip’s standpoint, talks about his feelings, thoughts, and goes to the exact spot of the assassination and compares the present and Sarajevo from 100 years ago. “Sarajevo, the city without present. The city of the past, the city of the future” - this is the commentary written on the advertisement banner showing Princip and Franz Ferdinand standing side by side. Igor Bošnjak draws the viewers into the walk through Bosnian capital, into the fictitious monologue by Gavrilo Princip. He takes us to a temporary place where history and present overlap, where committed act and memory, reality and fiction, come together. If I hadn’t done - the phrase uttered or thought by all of us at one point or another - represents a story of synchronicity. Even though the phrase itself, without the implication of accusal, carries with it a deep human meaning, it still ruthlessly communicates that the moment of decision is long gone.

This invitation to contemplate on “could have, should have” is both useless and dignifying at the same time. Even though we could easily give up on everything as there is no indication that anything could change, it is much more interesting to imagine an abundance of possible situations. This is achieved by exhibited art works in a rather unique manner. Each of them presents new reaches, some of them utopias. And this is where we come full circle: time and space - the constants that liberate the existence.

other made people laugh. Among other things, these two portraits touch upon basic subjects of Radenko Milak’s works: shaping of individual and collective memory through the media, permanent refreshing of knowledge and remembering, as well as the transformation of picture content and information through internet.

Picture content and information also play a pivotal role in the art duet diSTRUKTURA, but here they refer to public space and transformational processes taking place within it. To further explore her work Locus Suspectus, which originated as a joint venture with writer Barbi Marković, the author went to the location of the assassination, Sarajevo. Prior to the trip, she had already transcribed recorded words, terms, and slogans, which people used to “mark” public spaces, and had thus created the vocabulary of urban landscape. She uses this method to imply the usage and continuous change of public space, while the act of recording itself fixes the temporary state. She, so to speak, creates a rather precise portrait of a place. This time, too, she recorded the words and terms as she found them in situ, but she then reads them out loud in a studio in Košutnjak, a place where Gavrilo Princip learned how to use fire arms from the members of “Black Hand” secret society, while filmed by the duet diSTRUKTURA. Uttered words and moving pictures are linked to form current description of a particular place during a set time period. They managed to capture the sensitivity of this condition, while the place itself undergoes a psycho-geographic analysis. Locus Suspectus represents an attempt to approximate turbulent history of public place, explain all its layers, as well as rewrite history of a living place.

The phenomena of “space” and time also represents the main subject matter of Anuk Miladinović in her work Ordinance, but on a more abstract level. Her video starts and ends in a crypt - place where secrets are held, and where people meet at eye-level - with a young woman vacuuming a carpet. In between these two (starting and ending) points, we are shown a series of shots of transit places - escalators, and a two-story pedestrian passage over a railway. People that appear here seem to quietly and devotedly follow some non-transparent choreographies. The air is full os something resembling a promise: appearance of another person, arrival of an event, signal for action. Atmospherically thick sequences alternate like freeze frames; instead of hard cuts, the author uses dissolve transition, which results in overlapping of motifs. The plot and the sound are reduced to a minimum. Only the sounds of the surroundings can be heard, following the calm rhythm of sequences, whose backdrop and lighting are reminiscent of theatre stage. From time to time, a full speed train cuts through continuous series of scenes and silence. In the following moment, the train multiplies itself and runs through virtual space right at the viewer. Ordinance represents a parable of time and space. Both phenomena are not simply presented in their mysteriousness - actually, this characteristic is even emphasized. Through dislocation from concrete space and time - waiving concrete narration makes perception of a time flow all but impossible - they both become even more conspicuous. Individual sequences disappear in simultaneity.

In his work If I hadn’t done, Igor Bošnjak also deals with the simultaneous. Armed with cameras, he sets off on the march through downtown Sarajevo, visits various places and comments on what he has observed. The camera constantly shifts direction - upwards, downwards, from below, over passers-by, pointing to distant buildings - he shoots close-up and from afar, alternately. Turbulent shots and the view, which is at all times directed towards the sidewalk, accentuate

stefan

ie Bö

ttch

er SiF it w

ErE no

t For tiM

E, i co

uLD

LivE ForEvEr. iF it w

ErE no

t For SPac

E, i co

uLD

bE EvErywh

ErE.

42 43

istorija je često osnova ili čak tema umetničkih dela. Događaji iz sadašnjosti i prošlosti često postaju materijal koji umetnici obrađuju.

Memorija nasilja – snovi o budućnosti upravo se na to nadovezuje. U znak sećanja na početak Prvog svetskog rata od pre sto godina pod tim naslovom se organizuju i izložba i konferencija. Osnovna zamisao jeste da se ispita umetnički pristup tom revolucionarnom događaju, koji je iz temelja potresao Evropu i iz temelja promenio njenu strukturu. Taj događaj predstavlja specifičan primer o kojem se razmišlja i na konkretan i na apstraktan način. Posledica takvog umetničkog pristupa realnim trenucima, ličnostima i mestima jesu uopštena razmišljanja o prostoru, vremenu, istoričnosti, ratu, borbi, nasilju. Međutim, umetnost ima tu moć da od tog potresnog materijala stvori novu polaznu osnovu. Ona se ne povlači u činjeničnu (ili pak subjektivnu) dokumentaciju, već iznova razmišlja o kolektivnim sećanjima na trenutke užasa, ona ih ponovo stvara i daje novi doprinos njihovoj recepciji i interpretaciji. Proces reinterpretacije predstavlja ključni element umetničke prakse, pa čak i umetničkog genija. A rezultati takvog postupka trebalo bi da nateraju recipijenta da se zamisli, da se užasne, da se obraduje, trebalo bi i da ga pogode – i da ga aktiviraju. Nude se nova tumačenja, šire se vidici, poznato se sagledava na nov način ili se upoznaje nešto do tada sasvim nepoznato. Neponovljivo dejstvo umetnosti sastoji se u tome što ona stvara kontranacrte „stvarnosti“. Ona pruža posve drugačije pristupe životu. Posmatranje jednog fenomena koji se tiče celokupnog društva biće okončano jednom krajnje ličnom refleksijom situacije i njenih posledica.

Naslov Memorija nasilja – snovi o budućnosti nadovezuje se na ta dva aspekta, povezujući istoriju i budućnost, realnost i maštu. Ujedno predstavlja i obećanje da će se od sećanja na razorni rat iznuditi tračak nade i da će se toj epohi dati neko novo mesto. „Jedna stara stvar postaje nova ako je odvojiš od onoga što je obično okružuje.“1 Tako su umetnici koji su prihvatili poziv za učešće na izložbi svi do jednog izabrali individualni pristup toj tematici i posvetili se različitim ličnostima ili momentima Prvog svetskog rata, kao i različitim aspektima obrade istorije, odnosno sećanja na nju. Oni uspostavljaju vezu sa konkretnim mestima preseka vremena i prostora kako bi se baš tamo „registrovali“ i preoblikovali te dve konstante u pozornice na kojima se susreću ličnosti, sižei, objekti i razvija se radnja dijametralno suprotnih pozorišnih komada. To su komadi koji, uprkos svojoj istorijskoj zasnovanosti, omogućuju fikciju i podstiču vlastite misaone tokove.

Tako se Radenko Milak u svojim figuralnim akvarelima osvrće na istorijske činjenice. Predloške za svoje motive pronalazi u starim novinama, filmovima ili na internetu. Minuciozno stvara subjektivne modifikacije osnovnog dokumentarnog materijala, primenjujući pri tome fotografski metod, dakle transfer iz jednog u drugi medij. Isključivim korišćenjem crne i bele boje, kao i raznih nijansi sive, motivi se redukuju na suštinu i postaju apstraktni ikonički snimci određenog trenutka. Njihove male dimenzije istovremeno stvaraju utisak intimnosti i omogućuju serijalnost. Tek u okviru jednog ciklusa (npr. u kombinaciji naslovnih strana Dejli mirora i akvarela koji delimično uspostavljaju konkretnu referencu ili je zapravo podrivaju) ili putem dijaloga (Čarli Čaplin & Gavrilo Princip) nastaju nove reference i razvijaju se kao stvarne ili moguće priče. Radenko Milak spaja komičara i glumca Čarlija Čaplina i Gavrila

1 Robert Bresson: Notizen zum Kinematographen (Beleške o kinematografu), Berlin 2007, str. 49.

Vreme i prostor – to su konstante koje ograničavaju postojanje. One u svakom trenutku, u svakom zamislivom kutku univerzuma pokazuju svoje prisustvo i svoj apsolutni autoritet. Sve se odvija u okviru tih koordinata. One sprečavaju i zastoj, i regresiju, predstavljajući, štaviše, konstitutivne i okvirne uslove, što pak znači da su uzrok neprekinutog trajanja. One obezbeđuju kontinuirano kretanje, svejedno da li je u pitanju neki proces u okviru evolucije, individualnog načina života ili ukupnog društvenog razvoja. Njihovom neumoljivom režimu čovek ne može da se odupre, niti će to ikada učiniti. One ga satiru, on pokušava da ih se otrese, da ih prevaziđe, da ih makar nakratko potisne. Takva sudbina zajednička je svim ljudima, životinjama, biljkama, pa čak i mineralima: postoji domet u okviru kojeg su promene moguće, pa čak i neizbežne. Prevazilaženje tog dometa nije uvek fizički moguće, što, u krajnjoj liniji, znači da nije ostvarivo uvek i za svakoga. Međutim, čovek – srećom – poseduje dovoljno snage za to. Jer on može mentalno da pobegne. Vreme i prostor, upravo zbog svoje neumoljivosti, predstavljaju i neophodan impuls i idealan povod da se u mislima stvaraju kontranacrti na kojima se zasnivaju snovi čovečanstva.

Ko nije nekada poželeo da može da vrati vreme? Ko nije bio pod utiskom ideje da bude na dva mesta istovremeno? Ko ne bi želeo da jednom doživi da mu postupci budu potpuno nezavisni od vremena i prostora? Književnost i film prepuni su takvih maštarija. Mali Muk koji, baš kao i Faustov Mefisto, svojim čizmama od sedam milja za svega nekoliko sekundi obiđe Zemljinu kuglu. Bastijan, glavni junak iz Beskrajne priče, koji se toliko udubio u čitanje da svet knjige i dečakov svet postaju jedno. Ili Momo, koja kao izaslanica mudrog učitelja Hore ljudima vraća ono vreme koje su im ukrali sivi ljudi. Ovih nekoliko primera dovoljno je da razumemo koliko prostor i vreme zaokupljaju ne samo pojedinca, već se prepoznaju i poimaju kao teme koje zaokupljaju celokupno društvo. To nije, međutim, samo ograničeno na domen fikcionalnog, nego se pre svega odnosi na istoriografiju. Čak i ona mora da donosi odluke o izostavljanju, pominjanju ili isticanju jasno ocrtanih događaja na specifičnim mestima i u određenim trenucima. U tome leži velika moć istoriografije, koja predstavlja važnu sponu ka likovnim umetnostima. S jedne strane, slični su metodi selekcije i vrednovanja a, s druge strane,

1 Thomas Morus: Utopia, The Project Gutenberg eBook of Utopia, Leipzig 2008, str. 28.

„Ulazak u luku je s jedne strane ugrožavao plićak, a sa druge strane litica. Negde u sredini se uzdiže usamljena stena, ali ona nije opasna. [...] Ostale litice su nevidljive i zato su opasne.1

da nije vreMena, MoGao bih večno

da živiM. da nije prostora,

MoGao bih da buDeM svuDa.1

1 Rudi Ruckert: Die Wunderwelt der vierten

Dimension (Čudesni svet četvrte dimenzije), Bern/

München/Wien 1988, str. 168.

Stefanie Böttcher

stefan

ie Bö

ttch

er D

a n

iJE vrEM

Ena

, Mo

gao

bih

vEčn

o D

a živiM

. Da

niJE P

ro

Sto

ra

, Mo

gao

bih

Da

bu

DEM

Svu

Da

.

44 45

Igor Bošnjak se u svom radu If I hadn’t done takođe služi istovremenošću. Naoružan kamerama, kreće na marš po centru Sarajeva, obilazi razna mesta i komentariše šta je usput video. Kamera stalno menja pravac – nagore, nadole, odozdo, preko prolaznika, pa sve do udaljenih zgrada – i snima čas izbliza, čas izdaleka. Nemirna slika i pogled koji je stalno usmeren ka pločniku naglašavaju način kretanja kao i njegovu munjevitu brzinu. Međutim, kako će se ispostaviti, to odražava i raspoloženje pešaka koji govori. On je pod pritiskom, oseća teret tog dana. U pitanju je 28. jun 2014, tačno 100 godina posle atentata. Narator je Gavrilo Princip lično, odnosno on se nalazi u njegovoj koži, priča o svojim osećanjima, o svojim razmišljanjima, odlazi na mesto atentata i upoređuje današnje Sarajevo i ono od pre 100 godina. „Sarajevo, grad bez sadašnjosti. Grad prošlosti, grad budućnosti“ – tako glasi kritika ispisana na reklamnom baneru na kojem su prikazani on i Franc Ferdinand kako stoje rame uz rame. Igor Bošnjak uvlači gledaoca u hodanje po bosanskoj prestonici, u fiktivni monolog Gavrila Principa. Vodi ga do jednog privremenog mesta na kojem se preklapaju istorija i sadašnjost, počinjeno delo i sećanje, realnost i fikcija. If I hadn’t done – rečenica koju je sigurno svaki čovek bar jednom izgovorio ili pomislio – jeste priča o tom sinhronicitetu. Iako ta rečenica, bez prizvuka optužbe, u sebi nosi duboko ljudsko značenje, ona ipak podjednako bespoštedno saopštava da je trenutak odluke odavno prošao.

Taj poziv da se razmisli o tome „šta bi bilo, kad bi bilo“ beskoristan je i oplemenjuje u isti mah. Premda bismo mogli da dignemo ruke od svega, jer nema nikakvih izgleda da se bilo šta promeni, mnogo je zanimljivije zamišljati sijaset mogućih situacija. Predstavljeni umetnički radovi to čine na sasvim poseban način. Svaki od njih otvara neke nove prostore, neka utopijska mesta. I tu se krug zatvara: vreme i prostor – to su konstante koje oslobađaju postojanje.

Principa koji je izvršio atentat na Franca Ferdinanda i time doprineo izbijanju Prvog svetskog rata, što na prvi pogled izaziva čuđenje. Međutim, to suprotstavljanje izaziva bujicu unakrsnih veza i asocijacija. Oba portreta ne samo da potiču iz 1914/1915. godine, nego i prikazuju dvojicu mlađih muškaraca koji su presudno uticali na 20. vek. Ta 1914. nije samo godina Principovog kobnog atentata, koji ga je učinio slavnim, nego je i Čarli Čaplin tada postao velika zvezda snimajući filmove u studijima kompanije „Kistoun“. Prvi je izazvao najveću krizu u Evropi, dok ju je drugi terao na smeh. Ta dva portreta dotiču, između ostalog, elementarne teme u delima Radenka Milaka: oblikovanje individualnog i kolektivnog pamćenja putem medija, permanentno ažuriranje znanja i sećanja kroz internet, kao i transformaciju sadržaja slika i informacija.

Sadržaj slike i informacija igraju ključnu ulogu i u delu umetničkog dua diSTRUKTURA, ali se tu odnose na javni prostor i na transformacione procese koji u njemu deluju. Za svoj rad Locus Suspectus, koji je nastao kao zajednički poduhvat sa književnicom Barbi Marković, autorka se uputila na mesto atentata, u Sarajevo. Ona je već u prošlosti transkribovala zapisane reči, izraze ili slogane kojima su ljudi „označavali“ javna mesta i tako stvorila vokabular urbanog pejzaža. Tom metodom ona aludira i na korišćenje i na kontinuiranu promenu javnog prostora, te se i činom beleženja fiksira privremeno stanje. Ona, takoreći, izrađuje veoma precizan portret nekog mesta. I ovog puta je in situ zapisala zatečene reči i izraze, ali ih je potom naglas pročitala u jednom studiju u Košutnjaku, mestu na kojem je Gavrilo Princip od pripadnika tajnog društva „Crna ruka“ učio kako se rukuje vatrenim oružjem, pri čemu su ga kamerom snimali članovi dua diSTRUKTURA. Izgovorene reči i pokretne slike se povezuju u trenutni opis stanja jednog konkretnog mesta tokom određenog vremenskog perioda. Uhvaćena je osetljivost tog stanja, a mesto se podvrgava psihogeografskoj analizi. Locus Suspectus predstavlja pokušaj približavanja burnoj istoriji nekog javnog mesta, pokušaj objašnjenja svih njegovih slojeva koji leže jedan preko drugog, kao i ponovnog pisanja hronike jednog živog mesta.

Fenomenima „prostor“ i vreme bavi se i Anuk Miladinović u svom delu Ordinance, ali na apstraktnijem nivou. Njen video-rad počinje i završava se u jednoj kripti – mestu gde se čuva tajna, a gde se ljudi susreću u visini očiji – u kojoj neka mlada žena na početku i na kraju zapisa usisava tepih. Između toga se nižu snimci tranzitnih mesta, pokretnih stepenica, dvospratne pešačke pasarele preko železničke pruge. Ljudi koji se tamo pojavljuju kao da tiho i predano slede neke netransparentne koreografije. U vazduhu lebdi nešto poput obećanja: pojavljivanje još jedne osobe, nastupanje događaja, signal za akciju. Atmosferski guste sekvence se smenjuju kao da se radi o zamrznutim kadrovima; umesto tvrdih rezova korišćeno je pretapanje slika jedne u drugu, što stalno dovodi do preklapanja motiva. Radnja i zvuk svedeni su na minimum. Samo zvuci okoline slede staloženi ritam slika, koje po svojoj sličnosti sa kulisama i načinu osvetljenja podsećaju na scenske prostore. S vremena na vreme neki voz u punoj brzini preseca kontinuirano nizanje slika i tišinu. U sledećem trenutku voz se umnožava i juri kroz virtuelni prostor, pravo na posmatrača. Ordinance je parabola vremena i prostora. Oba fenomena nisu jednostavno prikazana u svojoj enigmatičnosti, nego je ona još i naglašena. Izmeštanjem iz konkretnog prostora i vremena – pošto odricanje od konkretne naracije čini nemogućom percepciju nekog vremenskog sleda – i jedno i drugo postaju još primetniji. Pojedinačne sekvence nestaju u simultanosti.

stefan

ie Bö

ttch

er D

a n

iJE vrEM

Ena

, Mo

gao

bih

vEčn

o D

a živiM

. Da

niJE P

ro

Sto

ra

, Mo

gao

bih

Da

bu

DEM

Svu

Da

.

iGor antić (rs-fr)igor bošnjak (ba)distruKtura (rs) +

barbara barbi MarKović (rs-at)robert janKulosKi (Mk)

jelena jureša (rs-be)thoMas Köner (De-fr)nebojša laZić (rs-us)

Marianne Marić (fr)anuK Miladinović (ch-de)

raDenko Milak (ba)vessna perunovich (rs-ca)

MaGali sanheira (fr)selMan trtovac (rs)

+beautiFul days 1914/2014

Luise Kloos (at, ba, rS, hr, it)

48 49

iGor antić (RS-FR)

Igor Antić, born in 1962, in Novi Sad, is a French-Serbian visual artist. He has exhibited his work across Europe – in Reims, Stockholm, Moscow, Paris, Milano, Québec, Berlin, Osaka, etc. He has received several awards such as: The Pollock-Krasner Foundation’s Grant, New York (1999).

The artworks of Igor Antić aim to explore and highlight economic and political forces operating within a given place. He creates images, objects and situations as physical “grids” beyond which emerges the social and cultural context of the chosen site. Through them, different questions linked to the conditions of the art production and its use in general, are raised.

Some of the recent exhibitions at which he presented his work include: Subdued Existence. NTMOFA, Taichung (2014), Aos cuidados de Paris - A l’attention de São Paulo (2014), Expérience Pommery #10. Villa Demoiselle, Reims (2012); Hypothesis verification, Laboratoria art & science, Moscow (2010); The Open House, IASPIS, Stockholm (2009); 5x5Castelló09. Espai d’art contemporani de Castelló (2009); Valeurs Croisées. 1e Biennale de Rennes (2008); L’emprise du lieu. Domaine Pommery, Reims (2007); Anthology of art. Kunst und Ausstelunggshalle, Bonn (2006); Valeurs. ADDC, Périgueux (2005); Playgrounds and Toys, Hangar Bicocca, Milano & Musée Océanographique, Monaco (2005); Anthology of art, Akademie der Künste, Berlin (2005); The Pontus Hulten’s collection, Moderna Museet, Stockholm (2004).

Igor Antić je francusko-srpski vizuelni umetnik, rođen 1962. u Novom Sadu. Izlagao je svoje radove u Remsu, Stokholmu, Moskvi, Parizu, Milanu, Berlinu, Kvebeku, Osaki itd. Dobitnik je nekoliko nagrada, među kojima je i The Pollock-Krasner Foundation’s Grant (Njujork, 1999).

Dela Igora Antića istražuju ekonomske i političke sile koje dejstvuju na određenom mestu. On stvara slike, predmete i situacije kao vrstu „rešetke“ kroz koju se tumače društveni i kulturni konteksti izabrane lokacije i ujedno postavljaju pitanja o uslovima produkcije umetničkog dela i o njegovoj upotrebi.

Neke od poslednjih izložbi na kojima je predstavio svoje radove su: Subdued Existence, NTMOFA, Tajčung (2014), Aos cuidados de Paris – A l’attention de São Paulo (2014), Expérience Pommery #10, Villa Demoiselle, Reims (2012), Hypothesis verification, Laboratoria art & science, Moskva (2010), The Open House, IASPIS, Stokholm (2009), 5x5Castelló09, Espai d’art contemporani de Castelló (2009), Valeurs Croisées. 1e Biennale de Rennes (2008), L’emprise du lieu, Domaine Pommery, Reims (2007), Anthology of art, Kunst und Ausstelungshalle, Bon (2006), Valeurs, ADDC, Perige (2005), Playgrounds and Toys, Hangar Bicocca, Milano & Musée Océanographique, Monako (2005), Anthology of art, Akademie der Künste, Berlin (2005), The Pontus Hulten’s collection, Moderna Museet, Stokholm (2004).

Umetnički postupak Igora Antića je podjednako zasnovan na postulatima situacionista kao i na konceptu „in situ“ Danijela Birena. Pristupajući svakom novom umetničkom projektu, Antić predlaže originalno, do tada još nerealizovano delo, koncipirano za određeni kontekst. Delo uzima u obzir specifičnosti teme ili date lokacije i potcrtava one aspekte koji umetniku omogućuju da izrazi svoj stav u odnosu na umetnost i društvo. Između ostalog, Igor Antić istražuje percepciju i poziciju umetnosti u savremenom političko-ekonomskom kontekstu. Ili, bolje rečeno: „u kontekstima“, jer svaka lokacija ima svoje „mikro“ i „makro“ kontekste koji od njega zahtevaju da svaki put zauzme drugačiji pristup i primeni drugačiji umetnički tretman. Smatrajući da sve može biti preokrenuto i dovedeno u pitanje, naročito naša uverenja vezana za umetnost ili društvo, Antić ih konstantno dovodi u pitanje, da bi se stvari sagledale iz stalno novih, drugačijih uglova.

Scene iz I svetskog rata, preuzete iz istorijskih filmova, projektovane su u urbanu sredinu pomoću video-projektora. Svakoj sceni odgovara drugačiji ambijent, drugačija atmosfera. Tako se vojnici, oružje i čitava ratišta sele iz prošlosti u svakodnevno okruženje, u naše okruženje, u današnji trenutak. „Rat je svuda“ podseća na činjenicu da vojni sukob može izbiti bilo gde i bilo kada. Takođe, on ukazuje i na mogućnost da se sve, pa čak i ulica, može upotrebiti kao mesto filmske projekcije.

Igor Antić’s artistic process is equally based on Situationist principles, as well as Daniel Buren’s in situ concept. With the start of each new art project, Antić proposes an original, as yet unaccomplished work, conceived for a particular context. The work itself takes into account the specific topic or a given location and highlights those aspects that allow the artist to express his attitude towards art and society. Among other things, Igor Antić explores the perception and position of art in the contemporary political-economic context. Or, more precisely: “in contexts”, because each site has its own “micro” and “macro” contexts which require him to take on a different approach each time, and apply a different artistic treatment. Believing that everything can be reversed and called into question, especially our convictions related to art and society, Antić calls them constantly into question, in order to perceive things from repeatedly new and different angles.

Scenes from the First World War taken over from historical films are projected into the urban environment using a video projector. Each scene corresponds to a different environment, a different atmosphere. Thus, soldiers, weapons, and entire battlefields are being transferred from the past into the everyday environment, into our environment, in the present moment. “War is everywhere” reminds us of the fact that a military conflict can break out anywhere and at any time. Also, it points to the possibility that everything, even the street, can be used as a place for film screenings.

Igor AntićRat je svuda I War is Everywhere I 2014

50 51

Igor AntićRat je svuda I War is Everywhere I 2014

52 53

igor bošnjak (BA)

Born in 1981, in Sarajevo. Graduated at the Academy of Fine Arts in Trebinje in 2005. From 2007 to 2011 he completed his Master’s degree and pursued his PhD in Interdisciplinary Studies, at the Theory of Arts and Media group, University of Arts in Belgrade. He explores the fields of film, video, installation and photography. He is the founder of the biennial namaTREba. His curatorial practice is in video art and he works as a freelance theorist. Currently working as Senior Assistant at the Academy of Fine Arts in Trebinje.

Rođen 1981. godine u Sarajevu. Diplomirao 2005. na Akademiji likovnih umjetnosti u Trebinju. Između 2007. i 2011. godine završava magistarske studije i pohađa doktorske Interdisciplinarne studije na grupi za Teoriju umetnosti i medija Univerziteta umetnosti u Beogradu. Istražuje u polju filma, videa, instalacije i fotografije. Osnivač je bijenala namaTREba. Bavi se kustoskom praksom video-umetnosti i radi kao freelance teoretičar. Trenutno radi u zvanju višeg asistenta na Akademiji likovnih umjetnosti u Trebinju.

Njegov pristup stvaranju umetnosti, uključujući video radove i fotografiju, u potpunosti je konceptualan. Pažljivo bira najbolji medij za početnu ideju koju želi da ostvari, ili, tačnije, da vizuelizuje. Nakon izbora medija, on kontekstualizuje ideju, prikuplja teorijsku građu, istražuje tekstove, internet izvore, i tek tada kreće u proces proizvodnje. Ni proizvodnja, ni kvalitet materijala nisu najvažniji, već su drugi po značaju. Konačan proizvod, svaki rad u njegovoj konačnoj formi, zavisiće od vrste efekta kojom umetnik želi da utiče na publiku: subverzivnost, izazov, psihološki efekat itd. Jer, iz marksističke, utopijske perspektive, svi ljudi su potencijalni umetnici.

His approach to creating his art, including video works and photography, is utterly conceptual. He carefully selects the best medium for an initial idea that he wishes to materialize, or better still visualize. After selecting the medium, he contextualizes the idea, collects theoretical background, researches texts, Internet sources, and only then does he move on to the production process. Neither the production nor the quality of the material are the most important, they only come second. Again, the final product, any work in its complete form, will depend on the kind of effect it is meant to have on the audience: subversive, challenging, psychological, etc. Because viewed from a Marxist, utopian perspective, all people are potentially artists.

Igor BošnjakIf I Hadn’t Done It... I 2014

Igor BošnjakIf I Hadn’t Done It... I 2014

54 55

Igor BošnjakIf I Hadn’t Done It... I 2014

Igor BošnjakIf I Hadn’t Done It... I 2014

56 57

distruKtura (RS) + barbara barbi MarKović (RS-AT)

Milica Milićević and Milan Bosnić graduated and completed their Master’s degrees at the Faculty of Fine Arts, Belgrade, Department of Painting. Since 2005, they have been working on joint projects as an artistic duo called diSTRUKTURA. The media in which they work in are mainly photography, painting, drawing and video. They live and work in Belgrade. diSTRUKTURA took part in over 15 solo and more than 30 group exhibitions, such as CARGO EAST in Taichung, National Taiwan Museum (2014), distURBANces in Luxembourg (2013), in Vienna and Bratislava (2012), 48th October Salon in Belgrade (2007), the Styrian Autumn Festival 2007 - next code: love in Graz (2007)...

Barbi Marković was born in 1980, in Belgrade. She studied German language and literature in Belgrade and Vienna. She worked as a proofreader for the Belgrade publishing house Rende. In 2009 her first novel Hanging Out was released by the publishing house Suhrkamp (originally Rende, 2006). This was followed by work on several plays in the German language for Garage X theater in Vienna, collaboration with the theater group Theater im Bahnhof and numerous short stories by order. In 2011/12 she was in Graz for one year as part of the “Grazer Stadtschreiber” scholarship for writers. Her last solo book is Graz, Alexanderplatz, Leykam 2012.

Umetnička grupa diSTRUKTURA u svom radu razmatra proširene pojmove prirode danas, bilo da se radi o prirodi, pseudoprirodi ili sintetički stvorenoj prirodi, odnosno urbanim konstelacijama, sa namerom da definiše odnose u novoformiranim strukturama koje, bilo realne ili simulirane, tvore realnost savremenog života.

Iskustvo postajati-deo-prirode ili biti-deo-prirode, preuzeto iz tradicije romantičarskog pejzažnog slikarstva, polazište je u njihovom suočavanju sa okruženjem 21. veka. Na taj način motivi prirode i gradova širom sveta postaju objekat njihove izolovane kontemplacije, pozivajući i posmatrača da se toj kontemplaciji pridruži.

Locus Suspectus je zajednički rad diSTRUKTURE i Barbi Marković, u formi videa, koji prikazuje oralni pejzaž grada Sarajeva, koncentrišući se na mesto ubistva prestolonaslednika Franca Ferdinanda, prostor ispred Latinske ćuprije i raskršće ulica Obala Kulina bana i Zelenih beretki.

Tragajući za savremenim pristupom opisu gradova Barbi skicira gradske portrete prepisujući natpise u gradu na osnovu kojih nastaje specifična fabula o datom gradu, kao i presek aktuelnih diskursa. Grad kao tekst.

Osnova videa Locus Suspectus je tekst nastao jednim takvim prepisivanjem i beleženjem tokova svesti mesta koje obiluje veoma burnim istorijskim događanjima. Video je sniman na Košutnjaku, gde u jednom potpuno prirodnom okruženju Barbi izgovara tu gradsku autobiografiju, gradeći priču o vrednostima, kodovima i problemima grada. Tokom te dvadesetpetominutne naracije, u kojoj se kadar polako širi prikazujući šumsko okruženje, postajemo svesni kako se istorija preko znakova i kodova prenosi kroz vreme i prostor i kako prostor pamti događaje.

Milica Milićević i Milan Bosnić su diplomirali i magistrirali na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku za slikarstvo. Od 2005. rade na zajedničkim projektima kao umetnički par pod nazivom diSTRUKTURA. Mediji u kojima rade su uglavnom fotografija, slika, crtež i video. Žive i rade u Beogradu.

diSTRUKTURA je učestvovala na preko 15 individualnih i više od 30 grupnih izložbi, kao što su Kargo East u Tajčungu (Nacionalni muzej Tajvana, 2014), distURBANces u Luksemburgu (2013), u Beču i Bratislavi (2012), 48. oktobarski salon u Beogradu (2007), Štajerske jesenje svečanosti 2007 – next code: love u Gracu (2007)…

Barbi Marković je rođena 1980. u Beogradu. Studirala je germanistiku u Beogradu i Beču. Radila je kao lektorka u beogradskoj izdavačkoj kući „Rende“. Godine 2009. je izašao njen prvi roman Izlaženje u izdavačkoj kući „Suhrkamp“ (original: „Rende“, 2006). Usledili su rad na nekoliko pozorišnih komada na nemačkom jeziku za pozorište „Garage X“ u Beču, saradnja sa pozorišnom trupom „Theater im Bahnhof“ i mnogobrojne kratke priče po narudžbini. Godinu dana (2011/12) je boravila u Gracu u okviru stipendije za pisce „Grazer Stadtschreiber“. Poslednja njena samostalna knjiga je Graz, Alexanderplatz (Leykam, 2012).

In its work, the art group diSTRUKTURA considers the extended notions of nature today, whether this concerns nature, pseudo-nature or synthetically created nature, i.e. urban constellations, with the intention of defining relations in the newly formed structures, which, real or simulated, constitute the reality of contemporary life.

Experience of becoming-part-of-nature or being-part-of-nature taken from the tradition of Romantic landscape painting, represents the starting point in their confrontation with the environment of the 21st century. In this way, the motifs of nature and cities around the world become the object of their isolated contemplation, inviting the observer to join in this contemplation.

Locus Suspectus is a joint project of diSTRUKTURA and Barbi Marković, in the form of a video, showing the oral landscape of the city of Sarajevo, concentrating on the place of assassination of the Archduke Franz Ferdinand, in front of the Latin Bridge and the crossroads of the streets Obala Kulina Bana and Zelenih beretki (Green Berets).

Searching for a contemporary approach to the description of cities, Barbi sketches city portraits copying signs in the city out of which a specific narrative of the particular city emerges, as well as the intersection of current discourses. The city as text.

The basis of the Locus Suspectus video is the text created by one such rewriting and recording of the streams of consciousness of a place that is abound with turbulent historical events. The video was filmed at Košutnjak, where, in a completely natural environment, Barbi narrates this city autobiography constructing a story about values, codes and problems of the city. During the 25 minute narration in which the frame slowly opens revealing the forest environment, we become aware of how history is transmitted through signs and codes through space and time, and how the space itself remembers events.

diSTRUKTURA + Barbara Markovićlocus Suspectus I 2014

58 59

diSTRUKTURA + Barbara Markovićlocus Suspectus I 2014

diSTRUKTURA + Barbara Markovićlocus Suspectus I 2014

60 61

robert janKulosKi (MK)

Rođen je u Prilepu 1969. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti, odsek Kamera (BFA), u Skoplju 1996. godine i na Univerzitetu audio-vizuelnih umetnosti – ESRA Pariz – Skoplje – Njujork, u Skoplju, (MFA) na odseku Kamera, 2011. godine. Osnivač je Makedonskog centra za fotografiju. Trenutno je profesor na Univerzitetu audio-vizuelnih umetnosti – ESRA Pariz – Skoplje – Njujork u Skoplju.

Samostalno je izlagao u Skoplju, Beogradu, Novom Sadu, Pančevu, kao i Njujorku, Briselu, Budimpešti, Beču, Istanbulu, Plovdivu, Strazburu i mnogim drugim gradovima.

Neke od izložbi na kojima je predstavio svoje radove su: Posljedice / Mijenjanje kulturnog pejzaža, Galerija „Klovićevi dvori“, Zagreb (2013), Pordenone (Italija), Narodni muzej Slovenije, Ljubljana (2012), Tensionfield, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad (2012), Ljubljana, Grac (2010), Fokus na fotografiji – Fotografije iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti, Skoplje (2011), Photonski momenti 2006, „Photon galerija“, Ljubljana (2006), Context Europe (Impulse from the Balkans), 12. Silver Soldiers, Lion (2003), Dialogues: L’art macédonien aujourd’hui, UNESCO galerija, Pariz (2003), Dialoghi: L’arte macedone oggi, DARC – Direzione Generale per l’architettura e l’arte contemporanee, Rim (2003), Ukrštanja – 10. bijenale vizuelnih umetnosti, Galerija savremene umetnosti, Pančevo (2002), Sloboda i nasilje, Narodni muzej, Varšava (2001), Umetnik i izbeglice, Gradska galerija, Sofija (1999), Zaustaviti nasilje, Akademija likovnih umetnosti i MAK, Beč (1998)…

Dobitnik je više nagrada u zemlji i inostranstvu.

Prvi svetski rat na Balkan je došao ranije, sa balkanskim ratovima, a njegovi tragovi su ostali dugo nakon njegovog završetka. Posledice su bile vidljive naročito u oblasti frontovske linije. Bitolj, kao najznačajniji grad na tom području, bio je više puta bombardovan različitim eksplozivnim napravama. Po završetku rata stanovništvo grada na najrazličitije načine je koristilo ono šta je ostalo. Jedan od tih predmeta su čaure granata kojih je grad bio pun. Zlatari su izrađivali ukrasne vaze koje su korišćene na različite načine. Braća Manaki su jednu od njih, ili više njih, iskoristili kao fotografski rekvizit u njihovom studiju.

Rad prikazuje direktne i indirektne posledice rata putem starih fotografija i granata koje se i dan-danas mogu naći na buvljacima u Makedoniji i po privatnim kućama u Bitolju.

Robert Jankuloskiostaci memorije I Remnants of Memory I 2014

63

The First World War in the Balkans came earlier, with the Balkan Wars, and its traces remained long after its end. The consequences were visible especially in the areas surrounding the front lines. Bitola, as the most important town in that region, was repeatedly bombarded with various explosive devices. After the war, the population of the city utilized the remains of battle in various ways. Some of these items were shell casings which the city was scattered with. Goldsmiths manufactured decorative vases which were used in different ways. The Manaki Brothers used one or several of them as photo props in their studio.

This work presents the direct and indirect consequences of war through old photographs and grenades which, even today, can be found at flea markets in Macedonia and in private houses in Bitola.

Born in Prilep, Macedonia, 1969. Graduated from the Faculty of Dramatic Arts, Department of Camera, Skopje in 1996 (BFA), and the University of Audiovisual Arts – ESRA Paris - Skopje - New York, Skopje, MFA degree in Camera, 2011. He is the founder of the Macedonian Centre for Photography. Currently working as a professor at the University of Audiovisual Arts – ESRA Paris-Skopje-New York in Skopje.

He had solo exhibitions in Skopje, Belgrade, Novi Sad, Pančevo, as well as New York, Brussels, Budapest, Vienna, Istanbul, Plovdiv, Strasbourg and many other cities.

Some of the exhibitions at which he presented his work are: Aftermath, Changing Cultural Landscape, Klovićevi dvori Gallery, Zagreb (2013), Pordenone (Italy), National Museum of Slovenia, Ljubljana (2012), Tensionfield, Museum of Contemporary Art of Vojvodina, Novi Sad (2012), Ljubljana, Graz (2010), Focus on Photography ( Photography in the Collection of the Museum of Contemporary Art, MCA, Skopje (2011), Photonic Moments 2006, Photon Gallery, Ljubljana (2006), Context Europe (Impulse from Balkan) 12. Silver Soldiers, Lyon (2003), Dialogues:L’art macédonien aujourd’hui, UNESCO Gallery, Paris (2003), Dialoghi: L’arte macedone oggi, DARC – Direzione Generale per l’architettura e l’arte contemporanee, Roma (2003), Crossings - 10.Biennial of Visual Arts, Gallery of Contemporary Arts, Pančevo (2002), Freedom and Violence, National Museum, Warsaw (2001), Artist and Refuges, City gallery, Sofia (1999), Stop the violence, Academy of Fine Art and MAK, Vienna (1998)…

Winner of several awards at home and abroad.

Robert Jankuloskiostaci memorije I Remnants of Memory I 2014

Robert Jankuloskiostaci memorije

Remnants of Memory2014

64 65

jelena jureša (RS-BE)

Rad STILL sastoji se od video-instalacije, zvučne instalacije, fotografija i teksta. Zvučna instalacija je snimak probe sarajevskog dečjeg hora Princess krofne, a snimljene pesme bile su veoma popularne u bivšoj Jugoslaviji. Članovi hora nisu bili ni rođeni u vreme kada su pesme koje izvode bile najpopularnije. Štaviše, članovi hora rođeni su nakon rata i raspada Jugoslavije.

Princess krofne, dečji hor, osnovao je Zlatko Bostandžić 1993, tokom opsade Sarajeva – za decu između 6 i 14 godina starosti – kako bi im omogućio aktivnosti kojima bi se radovala svake nedelje. Jedan član hora izabrao je naziv Princess krofne, u vreme kada šansa da se ta poslastica nađe u Sarajevu nije postojala.

Crno-bela video-instalacija prikazuje reku Drinjaču u Bosni. Zbog neregulisanih komunalnih uslova za odnošenje smeća lokalno stanovništvo baca otpad u reku. Reka nosi deo otpada, dok veći deo smeća postaje deo okoline, stapa se s njom, a stvarajući nove forme oblikuje novu prirodu.

Crno-bela fotografija prikazuje prostoriju u kojoj Princess krofne održavaju probe. Prostorija se nalazi u kulturnom i sportskom centru „Skenderija“, otvorenom 29. novembra 1969. godine, premijerom filma Bitka na Neretvi. Omladinski centar – „Dom mladih“ – izgrađen je kao sastavni deo centra „Skenderija“, na prostoru od preko 7.000 kvadratnih metara. Predstavljao je jedan od najmodernijih kompleksa tog tipa u bivšoj Jugoslaviji. Bio je veoma popularan među omladinom i balkanskim pop i rok zvezdama. Tokom rata, u maju 1992, zgrada je zapaljena. Renoviranje kompleksa započeto je 2005. godine.

Kamera, montaža: Jelena JurešaZvuk: Slobodan BajićHor: Dečji hor Princess krofne i Zlatko Bostandžić

Jelena Jureša je vizuelna umetnica koja primarno koristi medij fotografije i videa. Njeno vizuelno istraživanje oslonjeno je na ispitivanje reprezentacijskih (ne)moći „slike“: fokus njenog rada je portret u najširem smislu, putem koga ispituje odnos posmatrača i posmatranog kroz ponuđenu mogućnost razumevanja portretisanog subjekta i problematizovanja pitanja: Šta „slika“ govori, a šta ne? Njen umetnički senzibilitet navodi je da u središte svog umetničkog koncepta postavlja pitanja rodnog, socijalnog, klasnog i svakog mogućeg identiteta.

Fotografska slika je polazište njenog kreativnog promišljanja drugosti, bilo da se radi o mediju fotografije, videa ili o audio-vizuelnoj instalaciji.

Izlagala je na samostalnim i grupnim izložbama u Srbiji, Austriji, Hrvatskoj, Sloveniji, BiH, Grčkoj, Italiji, Francuskoj i Sjedinjenim Američkim Državama. Tokom umetničkih boravaka u Parizu, 2004. i 2005. godine, realizovala je radove iz serije Tourists. U poslednjim radovima, u kojima se bavi pitanjem rodnog, odnosno kulturnog identiteta, narativ je u prvom planu i objedinjen je sa slikom u vidu teksta, audio-zapisa ili muzike (What it feels like for a girl, 2005–2009; Mozarts, 2009; Notes on PMS, 2012; Mira: Study for a Portrait, 2012; STILL, 2013).

Trenutno živi u Gentu (Belgija) gde radi doktorat na Fakultetu za umetnost i filozofiju Univerziteta u Gentu i KASK konzervatorijumu.

Jelena JurešaSTIll I 2013

66 67

Jelena Jureša is a visual artist working primarily with photography and video. Her visual research is based on testing the representational limits of the “image”: the focus of her work is the portrait through which she explores the relationship between the observer and the observed via the given possibility of understanding the portrayed subject and the problematized issue of what the “image” does or does not convey. Her artistic sensitivity directs the focus of her artistic concept towards the issues of gender i.e. cultural identity, memory and history.

The photographic image is the starting point of her creative consideration of the Other, irrespective of the medium – photography, video or an audio-visual installation. She has participated in solo and group exhibitions in Serbia, Austria, Croatia, Bosnia and Herzegovina, Slovenia, Greece, Italy, France and the United States. During her artistic residential stays in Paris in 2004 and 2005, she created the works from the Tourists series. In her latest works, in which she addresses the issue of gender, that is, cultural identity, the narrative is in the foreground and is united with the image in the form of a textual or auditorial narration or music (What it feels like for a girl, 2005 – 2009; Mozarts, 2009; Notes on PMS, 2012; Mira: Study for a Portrait, 2012; STILL, 2013). She is a PhD candidate at the University of Ghent, Faculty of Arts and Philosophy and the University College Ghent ’s school of arts KASK & CONSERVATORY, Belgium.

Photography, editing: Jelena JurešaSound: Slobodan BajićPerforming: Children’s choir ‘Princess krofne’ and Zlatko Bostandžić

The work STILL consists of a video installation, sound installation, photographs and text. The sound installation is the sound recording of a rehearsal of Sarajevo’s children’s choir “Princess krofne” and the recorded songs were extremely popular in former Yugoslavia. The children that we hear performing were not even born when the popularity of those songs reached its peak. In fact they were born after the war and the collapse of Yugoslavia.

“Princess krofne” children’s choir was founded in 1993, during the siege of Sarajevo by Zlatko Bostandžić - for children aged 6 to 14 – aiming to provide them with an activity to look forward to each week. One of the original singers selected the choir’s name “Princess krofne”, which is a kind of cream puff pastry, at a time when the chances of eating it in Sarajevo were slender.

The black and white video installation shows the river Drinjača in Bosnia. Due to unregulated utility requirements for garbage removal, local residents throw their garbage in the river. The river carries away some of it, while most discarded items become a part of the environment, blend with it and even create new forms and become new nature.

The black and white photo shows the room where “Princess krofne” have their rehearsal. The room is located in the cultural and sports center Skenderija, opened on 29th November 1969 with the premiere of the film The Battle of Neretva. The Youth Centre – “Dom mladih” - was built as an integral part of the Skenderija Centre, in an area of over 7.000 square meters. It was one of the most modern facilities of this type in the former Yugoslavia and became very popular with young people and Balkan pop and rock music stars. During the war, in May 1992, the building was set on fire. In 2005 the renovation of the facility started.

Jelena JurešaSTIll I 2013

Jelena JurešaSTIll I 2013

68 69

thoMas Köner (DE-FR)

Thomas Köner (b. 1965 in Bochum, Germany) studied at Musikhochschule Dortmund and CEM Studio Arnhem. He is a distinctive figure in the fields of contemporary music and multimedia art. For more than three decades his work has been internationally recognized and he excelled in all the areas of his artistic activity, receiving awards such as Golden Nica Ars Electronica (Linz), Transmediale Award (Berlin), Best Young Artist at ARCO (Madrid), and many more.

We see children in a waste land at the outskirts of a shantytown in Buenos Aires. We hear voices from the past, a poem at school, a distant conversation. The horizontal flow of time meets with the sonic impulse and creates a vertical dimension. Memory fuels premonition, and the dream overshadows a black sky.

Tomas Kener (rođen 1965. u Bohumu [Nemačka]) studirao је na Muzičkoj školi u Dortmundu i CEM studiju u Arnhajmu. Istaknuta je ličnost u oblasti savremene muzike i multimedijalne umetnosti. Njegov rad je međunarodno priznat više od tri decenije, istakao se u svim oblastima umetničkog delovanja, dobitnik je nagrada kao što su Golden Nica Ars Electronica (Linc), Transmediale (Berlin), Najbolji mladi umetnik na ARCO-u (Madrid), i mnogih drugih.

Vidimo decu u opustošenom predgrađu Buenos Ajresa. Čujemo glasove iz prošlosti, pesmu u školi, udaljeni razgovor. Horizontalni protok vremena susreće se sa zvučnim impulsom i stvara vertikalnu dimenziju. Sećanje izaziva slutnje, dok san prekriva tamno nebo.

Thomas KönerlE PÂlE SIGNE I 2014

70 71

Thomas KönerlE PÂlE SIGNE I 2014

Thomas KönerlE PÂlE SIGNE I 2014

72 73

nebojša laZić (RS-US)

Nebojšа Lаzić je diplomirаo (1992) i mаgistrirаo (1996) nа Fаkultetu likovnih umetnosti u Beogradu, nа odseku grаfike. Nаkon dvogodišnje specijаlizаcije nа Tаmаrind institutu zа litogrаfiju pri Univerzitetu Novog Meksika (SAD) stekаo je zvаnje Mаster Printera (1995).

Učestvovаo je nа brojnim grupnim i sаmostаlnim izložbama u Švedskoj, Italiji, SAD, Bugarskoj, Nemačkoj, Turskoj i Srbiji. Dobitnik je Nаgrаde zа grаfiku, FLU, Beogrаd (1991), Nаgrаde zа grаfiku iz Fondа „Petrа Lubаrde“, Beogrаd (1992), Nаgrаde zа grаfiku „Perspektive“, Gаlerijа „Andrićev venаc“, Beogrаd (1992), Nаgrаde zа grаfiku, 6. bijenаle studentskog crtežа i grаfike, Kulturni centаr Studentskog grаdа, Novi Beogrаd (1993), stipendije Professional Printer Training Program, Tаmаrind institut (SAD, 1993), stipendije Master Printer Training Program, Tаmаrind institut (SAD, 1994), Prve nаgrаde zа grаfiku, 1. međunаrodno bijenаle grаfike, Istаnbul (2004).

Assassinated je grupa grafičkih listova izvedenih u kombinovanim tehnikama medija grafike, koji prikаzuju portrete osobа nаd kojimа je izvršen аtentаt.

Izа svаkog ubistvа krije se čitаv jedаn složeni mehаnizаm. Zа rаzliku od svаkog drugog ubistvа, ono učinjeno аtentаtom nikаko ne može biti slučаjno niti bаnаlno. Isto tаko, izа svаke linije nа grаfičkom listu stoji složen tehnički proces. Svаki od tih portretа odrаžаvа jednu nezаvršenu istoriju. O tim zločinimа znа se sve i ništа. Oni su složeno motivisаni, politički inspirisаni i uvek u sebi nose nove interpretаcije.

Mojа nаmerа je bilа dа kroz gаleriju istorijskih ličnosti, koristeći rаzličite tehničke procese, istrаžim mogućnosti mаnuelnih intervencijа u grаfičkim tehnikаmа, u dijаlogu sа fotogrаfijom i digitаlnom slikom.

Nebojša LazićFranz Ferdinand I 2011

74 75

Nebojšа Lаzić completed his BFA (1992) and MFA (1996) at the Faculty of Fine Arts in Belgrade, Printmaking Department. After completing a two-year specialization program at the Tamarind Institute for Lithography, University of New Mexico, he earned the title of Master Printer (1995).

He participated in numerous group and solo exhibitions in Sweden, Italy, USA, Bulgaria, Germany, Turkey and Serbia. He has been awarded the Printmaking Award by the Faculty of Fine Arts in Belgrade (1991), Printmaking Award from Petar Lubarda’s Fund (Belgrade, 1992), Perspectives Award for Printmaking by Gallery Andrićev venac (Belgrade, 1992), Printmaking Award at 6th Student Biennial of Drawings and Prints (Belgrade, 1993), Professional Printer Training Program Scholarship by Tamarind Institute for Lithography, University of New Mexico (1993), Master Printer Training Program Scholarship by Tamarind Institute for Lithography, University of New Mexico (1994), First Award for Printmaking at the 1st International Print Biennial, Istanbul, Turkey (2004).

Assassinated is a group of prints executed in mixed printmaking techniques depicting portraits of people who have been assassinated.

There is an entire complex mechanism hidden behind every assassination. Unlike any other murder, one done by assassination cannot be accidental or banal. Similarly, a complex technical process exists behind every line on the print sheet. Each one of these portraits reflects an unfinished history. We know everything and nothing about these crimes. They are complexly motivated, politically inspired and always carry new interpretations within them.

My intention was to explore the possibility of manual intervention in print techniques through a gallery of historical figures, using different technical processes, in dialogue with photography and digital imaging.

Nebojša Lazić I john F Kennedy I 2011

Nebojša Lazić I 2011john lennon I Benazir Bhutto I Pancho Villa

Che Guevara I Grigori Rasputin I Zoran Đinđić I 2011osama bin laden I Mahatma Gandhi I andy Warhol Salvador allende I Robert F. Kennedy I Malcolm X

76 77

Marianne Marić (FR)

Marianne Marić se preselila u Sarajevo 2012. godine da bi učestvovala u jednoj izuzetnoj umetničkoj akciji. Iako se nije sećala grada, zemlje i pejzaža, bolan odnos sa bivšom domovinom Jugoslavijom je ipak postojao. Uz učešće i pomoć Pjera Kortana, direktora Duplex100m2 galerije u Sarajevu, ona kroti svoju kompleksnu prošlost. Razlog za odlazak u Sarajevo je bilo suočavanje sa sopstvenom istorijom, porodičnim nasleđem (otac joj je rođen u Kupresu, mestu u Bosni), a najpre nesrećna sudbina njene sestre Jelene. Sa 16 godina Jelena je napustila Alzas i svoju porodicu da bi okušala sreću u Parizu. Bila je visoka, crne kose i zelenih očiju, pa su joj nudili da postane manekenka. Osam godina kasnije – tragično umire. Njen gubitak je stvorio tišinu koju je umetnica počela probijati slikama, putovanjima i susretima. Hodom po žici kroz sopstvenu istoriju nastojala je da sve izgubljene delove sakupi u sebi. U Bosni je fotografisala mlade žene koje je upoznala. U početku, te žene su bile bez lica, bez identiteta. Počela je da se (ne)seća Jelene. Danas se lica javljaju mirno i spokojno.

Na taj način Marianne Marić spaja žene kao objekte, šetnju (manekenstvo, vojsku, istorijske spomenike) i prenosi svoju priču zajedno sa pričom o regionu traumatizovanom posledicama bratoubilačkog rata. Ona fotografiše devojke, arhitekturu, prirodu, grad obeležen nasiljem (granate koje su padale sa neba ostavile su cvetne oblike na asfaltu koje su ljudi potom bojili u crveno – „ruže Sarajeva“). Umetnica prati tragove nasilja u zemlji koja je u rekonstrukciji, u potrazi za temeljima sopstvene istorije.

Mlada multidisciplinarna umetnica Marianne Marić bavi se vajarstvom, koreografijom, filmom, ali pre svega fotografijom. Rođena i odrasla u Alzasu (Francuska), Marianne odlazi na studije u Dablin, gde diplomira na NCAD-u (National College of Art & Design), a potom je pozvana da bude počasni gost u čuvenoj Les Arques umetničkoj rezidenciji u Lotu (Francuska).

Marianne vidi ljudsko telo kao vrstu arhitekture – njeni radovi se redovno igraju sa simbolima. Dekonstrukcijom stereotipa, sa ciljem da se usavrši postojeće, ona svoje bliske prijatelje koristi kao modele (videti La Lettre de la Photographie sa izložbe SELLING SEX u Londonu, mart 2012).

Njena visokoocenjena serija fotografija Lamp Girls (Devojke lampe) bila je izložena i u SHOWstudiju Nika Najta u Londonu (omoti albuma Joy Division, Bjork, itd.), i u Musée Galliera (Muzeju mode) u Parizu. Njeni radovi su prikazani u više navrata: tokom grupne izložbe Reversibility (Reverzibilnost) u CAC Bretanja, Printemps de Septembre na Nofoundu i na Art Paris.

Kao konceptualni umetnik, Marianne Marić uživa, igrajući se simbolima, u stvaranju novih oblika. U njenoj umetničkoj foto-biografiji možemo pronaći rane fotografije u S7 Photopoche pod nazivom Place de la Réunion, razgovore sa Vili Ronis i Džefom Valom, kao i asistiranje Martini Barat i Olivjeu Roleru.

Njeni radovi su prikazani u publikacijama kao što su Reporteri bez granica, WAD magazin i u Njujork tajmsu – Marianne voli da se poigrava i sa političkim granicama odlaskom na ugrožena područja. Njen omaž beskućnicima su mali nastupi u pariskom metrou, ona oblači pevačicu grupe The Dø u ogledala, daje prljavo ogledalo Lidiji Lanč da ga liže, stilista je Džesiju Evansu, nalaže direktoru Eurorkeennesa (muzičkog festivala) da zaroni u ledeno jezero, njen rad je bio izvor inspiracije najnovijeg muzičkog spota grupe Bat For Lashes. Sva ta stvarnost joj služi kao ogroman studio. Ona razbija stereotipe i koristi ih na najbolji način. Njeno rešenje je srećan nered.

Sećanja su fragmentirana, iako se kroz produkciju slika priče mogu izmiriti, slično pokušaju popunjavanja pukotina. Aktiviranjem procesa inicijacije i slobode umetnica se suočava sa svojim uspomenama i na taj način piše svoju istoriju.

Njene slike, koje odlikuje krhkost, drskost i nevinost, postaju njen novi put.

(Iz francuskog teksta kritičarke Džuli Kren za Branded Art Magazine).

Marianne Marić I Nude I 2012

78 79

A young sculptor, choreographer, filmmaker, though above all a photographer, Marianne Marić is a multidisciplinary artist. Born and raised in Alsace (France), Marianne went on to study in Dublin, where she graduated from NCAD (National College of Art & Design). From there she was invited to become an honorary guest at the famous Les Arques residency in Lot, France.

For Marianne the body is considered as architecture, her works regularly playing with symbolism. Deconstructing stereotypes for a better purpose, she recruits her close friends as her live models (See La Lettre de la Photographie from the exhibition SELLING SEX in London (March 2012.)

Her highly favored Lamp Girls series was exhibited both at Nick Knight’s SHOWstudio in London (album cover of Joy Division, Bjork, etc.) and at the Musée Galliera (Fashion Museum) in Paris. Her work has been showcased on numerous occasions: during the Reversibility group exhibition at CAC Brittany, the Printemps de Septembre in Nofound and at Art Paris.

A conceptual creative, she enjoys playing with symbols to give them new form. In her photographic journey we can see her earlier photographs in the S7 Photopoche titled Place de la Réunion, her interviews with Willy Ronis and Jeff Wall, as well as assisting Martine Barrat and Olivier Roller.

Having had her work featured in publications such as Reporters Without Borders, Wad Magazine and in the New York Times, Marić likes to flirt with political boundaries by going into undermined areas. She pays homage to homeless people with small performances in the Paris subway, dons the lead singer of The Dø in mirrors, gives a dirty mirror to Lydia Lunch to lick, is Jessie Evan’s stylist, orders Eurorkéennes (Music Festival) director to dive into an icy pond and her work has even been a source of inspiration for Bat for Lashes’ latest music clip. All of this reality serving to be a giant studio.

Breaks down stereotypes and uses them in a better way. A solved happy mess.

In 2012, Marianne Marić moved to Sarajevo for a residency like no other. Although having no memory of the city, the country or the landscapes, she shares a painful relationship with her former home, Yugoslavia. With the involvement and help of Pierre Courtin, Director of Duplex100m2 gallery in Sarajevo, she tames a complex past. Her reason for going was to confront her history, her family’s heritage (her father was born in Kupres, a Serb village in Bosnia) and more particularly, her sister Yelena’s past. At 16, Yelena left Alsace and her family to try her luck in Paris. A tall, dark haired and green eyed woman, she was approached to become a model. Eight years later she died tragically.

Her loss created a silence that the artist started to break with images, travels and encounters. Walking on a wire through her history, she strove to bring all the pieces back together in herself. In Bosnia she photographed young women that she met. Initially, these women were faceless, with no identity. She carried on non-remembering Yelena. Today, faces appear along with calmness and serenity.

Thus, Marianne Marić combines women as objects, the walking (modelling, military, memorial) and transferring her story with that of a region traumatized by a fratricidal war. She photographs girls, architecture, nature, the city marked by violence (the shells that had fallen from the sky left flower-shaped imprints on the asphalt that people painted in red, the “Roses of Sarajevo”). The artist observes traces of a violent movement through a country under reconstruction, while seeking the foundations of her own history.

The memories are fragmented, though it is through the production of images that stories may be reconciled, as an attempt to fill in the cracks. By activating an initiatory and liberating process, the artist faces her memories so as to write her own history.

Her images characterized by fragility, impertinence and innocence arise as new tracks.

Translated from a French text by the critic Julie Crenn, for the Art Magazine Branded.

Marianne Marić I Nardina ou la Pudique Insolente I 2012

80 81

anuK Miladinović (CH-DE) Space is a construct, a composition. A setting. This is made obvious in the artist’s videos and installations. At the same time, the composed spaces seem like disturbing worlds, especially in the newer videos. You can descend into them, as if into the subconscious. They contain, however, no emotional depths in epic form; rather, what is revealed is a complete emptiness, which seems all the deeper. The observer is thrown back upon himself. Some fill this void with laughing, others with a sense of unease. Far from any clear moral or symbol, Miladinović’s videos present an emotionless world, which provides room for emotions—but they remain indistinct, teetering, a little stuck in the throat.

Miladinović’s videos could be called “non-narratives”. Just as the architecture she composes has no exterior, these “non-narratives” have no beginning and no end. A “non-narrative” can only take place, however, if there seems to be a possibility for a story. Allusions can be found in the brief, irritating, human motions made by the figures, but they avoid any context, any sort of before or after, and thus, any kind of narrative.

From a text by Greta Hoheisel, 2013

Rođena je u Bazelu 1984, a studirala na AdBK u Minhenu. Master likovnih umetnosti postala 2012. Docent na AdBK u Minhenu od 2011. Živi i radi u Bazelu i Minhenu.

Učestvovala je na brojnim izložbama, kao što su IV moskovski međunarodni bijenale mladih umetnika 2014, MONUMENTUM_InsideOut u Berlinu 2014, Arkuiteturas, filmski festival u Lisabonu 2014, u Galerie der Künstler u Minhenu 2014.

Dobitnica je mnogobrojnih priznanja, između ostalih i Medijske nagrade za umetnost u Frankfurtu 2013, stipendije za likovnu umetnost regionalnog glavnog grada Minhena 2012, Debitantske nagrade Bavarske vlade, Minhen, 2012.

Prostor je konstrukt, kompozicija. Situacija. To postaje sasvim očigledno u video-radovima i instalacijama umetnice. Istovremeno, konstruisani prostori liče na uznemirujuće svetove, naročito u novijim video-radovima. Možete uroniti u njih, kao u podsvest. Oni, međutim, ne sadrže emocionalne dubine u epskom obliku. Umesto toga, ono što se otkriva jeste potpuna praznina, koja se čini sve dublja. Posmatrač je gurnut nazad u sebe. Neki popunjavaju tu prazninu smehom, drugi osećajem nelagodnosti. Daleko od bilo kakvog jasnog morala ili simbola, njeni video-radovi predstavljaju svet bez emocija, koji obezbeđuje prostor za emocije – ali one ostaju nejasne, nesigurne, pomalo zaglavljene u grlu.

Video-radovi Anuk Miladinović bi se mogli nazvati „ne-pripovesti“. Baš kao što arhitektura koju ona gradi nema spoljašnjost, te „ne-pripovesti“ nemaju početak ni kraj. „Ne-pripovest“ se, međutim, može desiti samo ako postoji mogućnost za priču. Aluzije se mogu naći u kratkim, iritirajućim, ljudskim pokretima figura, ali one izbegavaju bilo kakav kontekst, bilo kakvo pre ili posle, i, na taj način, bilo kakvu naraciju.

(Iz teksta Grete Hohejzel, 2013)

Born in Basel 1984, studied at AdBK Munich, received a Master in Fine Arts in 2012. Assistant Professor at AdBK Munich 2011-2014. Lives and works in Basel, CH and Munich, DE.

She took part in numerous exhibitions, such as IV Moscow International Biennal for Young Art 2014, MONUMENTUM_InsideOut Berlin 2014, Arquiteturas Film Festival Lisbon 2014, Galerie der Künstler Munich 2014.

The recipient of various awards, for example Media Award vkunst Frankfurt 2013, Stipend for Fine Arts from the Regional Capital Munich 2012, Debutant Award from the Bavarian Government Munich 2012.

Anuk Miladinovićordinance I 2014

82 83

Anuk Miladinovićordinance I 2014

Anuk Miladinovićordinance I 2014

84 85

raDenko Milak (BA)

Radenko Milak was born in 1980, in Travnik, and graduated from the Academy of Arts in Banja Luka, Department of Painting. He completed his Master’s degree at the Faculty of Fine Arts in Belgrade, in 2006. He is the director of the Center for Visual Communications Protok and the Biennale of Contemporary Art SpaPort. As a cultural activist, in 2005, with a group of artists from Banja Luka, he started the art association Protok, with which he began to act regionally. He currently works as a professor at the Faculty of Information Technologies and Design in Banja Luka.

His solo exhibitions include Kunsthalle, Darmstadt, Germany; Galeria Priska Pasquer, Cologne, Germany; Galerie Patricia Dorfmann, Paris (2014); DUPLEX100m2, Sarajevo; Museum of Contemporary Art, Belgrade (2012) and the Museum of Contemporary Art of Republika Srpska, Banja Luka (2007). During 2014 he exhibited at group exhibitions in: Motorenhalle, Dresden, Germany; 4th Kunsthalle International Canakkale Biennial, Turkey; Mulhouse; Galerie Bernhard Bischoff & Partner, Bern; La Graineterie; DUPLEX100m2, Sarajevo; Museum of Contemporary Art Banja Luka; Galerie du jour agnès b. Paris...

Radenko Milak je rođen 1980. u Travniku, a završio je Akademiju umetnosti u Banjaluci, smer slikarstvo. Na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu magistrirao je 2006. Direktor je Centra za vizuelne komunikacije Protok i Bijenala savremene umetnosti SpaPort. Kao kulturni aktivista, 2005. godine je sa grupom umetnika iz Banjaluke pokrenuo umetničku asocijaciju Protok, sa kojom počinje da deluje u široj regiji. Trenutno radi kao profesor na Fakultetu informacionih tehnologija i dizajna u Banjoj Luci.

Među samostalnim izložbama izdvajaju se: Kunsthalle, Darmštat; Galeria Priska Pasquer, Keln; Galerie Patricia Dorfmann, Pariz (2014); DUPLEX100m2, Sarajevo; Muzej savremene umetnosti, Beograd (2012) i Muzej savremene umetnosti Republike Srpske, Banja Luka (2007). Tokom 2014. izlagao je na sledećim grupnim izložbama: Motorenhalle, Drezden; 4th International Canakkale Biennial, Turska; Kunsthalle Mulhouse; Galerie Bernhard Bischoff & Partner, Bern; La Graineterie; DUPLEX100m2, Sarajevo; Museum of Contemporary Art Banja Luka; Galerie du jour agnès b., Pariz…

Series of watercolors, created during 2014, where each piece refers to another event across space and time: the imagery of war and peace, art and culture, science and technology, natural and human disasters, is merged into a sort of historical calendar covering all the continents without forgetting the artist’s native Balkan peninsula – and its significance for the outbreak of the First World War. Predominantly in black and white, these relatively small-scale static images resonate with the optical dynamics of early-modern motion pictures. In a vertigo of seemingly unrelated sequences the travestied film-stills swallow our sense of reality: the viewer is thrown onto his/her knees in front of a ‘surrealist’ setting that incorporates painterly traditions of realism and abstraction inasmuch as it challenges (or even denies) the modernist image-making toutcourt. Hence, So close and yet so far narrates stories that, for one reason or another, failed or happened to be diverted from their original course of action. They contain suggestions of failure and vanity through which to look at the entire world history from a perspective of both prophesies and tragedies, while maintaining one’s own belief that, in this inevitable process,  coming up with something “really new” may be a utopian yet the most beautiful outcome possible.

Serija akvarela, nastala 2014.godine, u kojoj se svaki rad odnosi na drugi događaj u prostoru I vremenu: slike rata i mira, umetnosti i kulture, nauke i tehnologije, prirodnih i ljudskih katastrofa, spajaju se u neku vrstu istorijskog kalendara koji pokriva sve kontinente, ne zaboravljajući mesto rođenja umetnika – Balkansko poluostrvo, i njegovu ulogu u izbijanju Prvog svetskog rata. Uglavnom crno-beli radovi, ove statične slike relativnom ali hrazmera, obiluju optičkom dinamikom ranih filmova. U vrtlogu naizgled nepovezanih sekvenci, iskrviljeni filmski kadrovi nagrizaju naš osećaj stvarnosti: posmatrač je bačen na kolena pred “nadrealističkom” postavkom koja obuhvata slikarske tradicije realizma i apstrakcije koliko se suprotstavlja (ili čak opire) modernističkoj likovnosti. Stoga, Tako blizu, a tako daleko predstavlja događaje koji, iz jednog ili drugog razloga, nisu uspeli, ili su slučajno skrenuli sa svog prvobitnog puta. Kroz njih se naziru neuspesi i taština kroz koje možemo posmatrati celokupnu istoriju sveta,izp erspektive i proročanstva i tragedije, uz uverenje da u ovom neizbežnom procesu pronalazak nečeg “zaistanovog” može biti utopijski, ali i najlepši mogući ishod.

Radenko MilakPortret Čarli Čaplina i Gavrila PrincipaRadenko Milak, Portrait of Charlie Chaplin and Gavrilo Princip I 2014

Radenko MilakFranc Ferdinand i Sofija i Franz Ferdinand and Sophie I 2014

Radenko Milakuniforma franca ferdinanda i Franz Ferdinand Uniform I 2014

88 89

vessna perunovich (RS-CA)

Vesna Perunović je vizuelna umetnica rođena u Jugoslaviji, a živi u Torontu. Emigrirala je u Kanadu 1988. godine, gde je potom razvila opsežnu interdisciplinarnu praksu. U karijeri dužoj od 25 godina izlagala je na mnogobrojnim izložbama, kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou – imala je više od 70 samostalnih izložbi i posebnih projekata. Izlagala je radove u okviru međunarodnih bijenala na Kubi, u Albaniji, Engleskoj, Portugaliji, Jugoslaviji i Grčkoj i bila gost međunarodnih umetničkih akcija u Pekingu, Njujorku, Berlinu, Bursi i kanadskom Banfu.

Vesna Perunović se bavi pitanjima granica, nasilja, izbeglištva, mobilnosti i prolaznosti. Njen rad istražuje interdisciplinarno, obuhvatajući crtež, instalaciju, video i performans. Njena raznovrsna umetnička interesovanja se manifestuju unutar konteksta instalacije koja je specifična za određenu lokaciju i u odnosu je sa parametrima izložbenog prostora.

Kao stalnu komponentu u svojim video-instalacijama, crtežima, vajarstvu i performansima ona koristi elastične materijale kojima je urođen kvalitet „rastegljivosti“. Na taj način njen rad se bavi pojmom granica i ograničenja, ističući potrebu za istezanjem, preoblikovanjem i redefinisanjem uloga i granica nametnutih od strane društva, kako na ličnom tako i na univerzalnom nivou.

Razdvajanje iz 1998. godine je deo serije radova pod nazivom Home Project (Domaći rad), stvorenih kao odgovor na građanski rat u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih. On se bavi nasilnim rušenjem multietničkih odnosa i zemlje koja je nekada bila model tolerancije. Krevet u radu istovremeno govori o krhkosti tih multietničkih odnosa, kao i otpornosti krvnih veza i porodice. Dvoručna testera, zloslutni alat za sečenje, naizgled seče krevet/dušek napola, dok istovremeno predstavlja razboj za tkanje, čime ukazuje na tananu ravnotežu između stvaranja i razaranja.

Vessna PerunovichRazdvajanje I Splitting Up I 1998

90 91

Vessna Perunovich is a Toronto-based, Yugoslav born, visual artist who immigrated to Canada in 1988 and since then has developed an extensive interdisciplinary practice. In the career that spans over 25 years, Vessna Perunovich has exhibited extensively, both nationally and internationally, presenting over 70 solo exhibitions and special projects. She has shown her work at international Biennials in Cuba, Albania, England, Portugal, Yugoslavia, and Greece and attended international residencies in Beijing (China), New York (US), Berlin (Germany), Bursa (Turkey), and Banff (Canada).

Vessna Perunovich works with issues around boundaries, violence, exile, the notion of mobility and transience. Her work explores the interdisciplinary format, which comprises drawing, installation, video and performance. Her diverse artistic interests are regularly manifested within an installation context that is site-specific and addresses the parameters of the exhibiting space.

As a constant component in her video installations, drawings, sculptural and performance work, she uses elastic materials, which carry with them the inherent quality of being “stretched”. In this way her work addresses the notion of boundaries and limitations, underlying the need of stretching, reshaping and redefining the roles and confines, put upon us by society on both, personal and universal level.

“Splitting Up” from 1998 is part of the series of works entitled “Home Project” created in response to the civil strife in Former Yugoslavia in the late nineties. It addresses the violent destruction of multi ethnic relationships and the country that once was a model of tolerance. The bed in the work simultaneously speaks of the fragility of those multi-ethnic relationships as well as the resilience of blood ties and family. The double hand saw, an ominous cutting tool seemingly cutting the bed/mattress in half, simultaneously poses for a weaving loom, thus suggesting a fine balance between creation and destruction.

Vessna PerunovichRazdvajanje I Splitting Up I 1998

92 93

MaGali sanheira (FR)

Rođena je 1977. godine, živi i radi u Parizu.

Masterske studije završila je na ENSA Paris-Cergy 2003. godine.

Samostalne izložbe: 2014. – Nature amplifiée, Festival de M.A.I, Le Salon, Nica; 2013. – Paradox Landscape, kustos Treći Beograd, Urban Incubator – Goethe-Institut program, Galerija „Osmica“, Beograd; 2011. – Ode au metal, kustos Artaïs, Dani evropske baštine, bivši Arhitektonski fakultet, Nanter (Francuska).

Grupne izložbe: 2014. – Disgrâce 2, kustos Žerom Dekre, Le Générateur, Gentilly (Francuska). 2013. – The End, kustos DERIVA, Galerija See Studio, Pariz; 2012. – Sonores – Kustoska laboratorija, kustos Juan Šardone / Soopa Collective, ASA fabrika, Evropska prestonica kulture, Gimarais (Portugalija).

Moja praksa je u polju multidisciplinarnosti. U potrazi za značenjem postoji stalna povratna sprega između teme i izbora medija i materijala. Kao audiofil, smatram da je zvuk vajarski materijal koji mi dozvoljava da radim u novoj dimenziji: akustičnom prostoru. Moje istraživanje se zasniva na jednostavnim oblicima, osnovnim volumenima i spontanim audio-klipovima u cilju boljeg ispitivanja i analiziranja operativnih procesa oko nas. Tako prosipam, demontiram, rearanžiram različite predmete i materijale da bih objasnila logiku nekih mitoloških arhetipova, pravila igre, odnosno da bih mapirala teritorije. Istražujem zanatske tehnike, raznovrsne industrijske tehnologije, i transformišem ostatke, često da bih ostavila radove u sirovom stanju. Ti objekti pokušavaju da analiziraju sisteme društva zasnovanog na nasilju, planiranoj zastarelosti, padu, zanesenosti, i naš odnos prema drugima u ovom društvu.

Magali SanheiraFleur bleue et Rose blanche I 2013

94 95

Born in 1977. Lives and works in Paris.

2003 Master degree with merit, ENSA Paris-Cergy, France.

Solo shows: 2014 Nature amplifiée. Festival de M.A.I, Le Salon, Nice, France. 2013 Paradox Landscape. Curator Treći Beograd, Urban Incubator-Goethe-Institut program. Gallery Osmica, Belgrade, Serbia. 2011 Ode au metal. Curator Artaïs, European Heritage Days. Former School of Architecture, Nanterre, France.

Group shows : 2014 Disgrâce 2. Curator Jérôme Diacre. Le Générateur. Gentilly, France. 2013 The End. Curator DERIVA. Galerie See Studio, Paris, France. 2012 Sonores - Curator’s Lab. Curator Ewen Chardronnet / Soopa Collective. ASA factory, European Capital of Cultural. Guimarães, Portugal.

My practice is spread in a multi-disciplinary field. In a quest for meaning, there is a constant back-and-forth between the topic and the choice of mediums and materials. As an audiophile, I consider sound a sculptural material allowing me to work in a new dimension: the acoustic space. My research is based on simple forms, elementary volumes, and spontaneous audio captations to better dissect and analyze operational processes around us. So I spill, dismantle, re-combine various objects and materials to explain the logic of some mythological archetypes, rules of the game, or to map territories. I explore craft techniques, diverse industrial technologies, and transform remains as to often leave them raw. These objects try to analyze systems of a society based on violence, planned obsolescence, the fall, luring, and our relationship to each other in this society.

Magali SanheiraWe Were Hungry Before We Were Born I 2012

96 97

selMan trtovac (RS)

Rođen 1970. u Zadru, SFR Jugoslavija.

Od 1990. do 1993. godine studirao je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. U vajarsku klasu Klausa Rinkea na Umetničkoj akademiji u Diseldorfu prešao je 1993. godine, gdje je 1997. godine proglašen za majstora. Član IKG-a (Internacionalni umetnički gremijum) postao je 2003. godine. Kreator je i pokretač Umetničkog centra Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“, gde je od 2008. do 2012. godine uređivao umetnički program. Kreator i suosnivač Nezavisne umjetničke asocijacije Treći Beograd (www.trecibeograd.com). Kreator i suosnivač Istraživačke stanice za savremenu umetnost Perpetuum Mobile. Doktorirao je 2012. godine na odseku za skulpturu Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Izlagao je na mnogobrojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Živi i radi u Beogradu.

Rad Crna ruka je nastao devedesetih godina prošlog veka, u Diseldorfu, povodom izložbe1 koja je za temu imala nasleđe koje mi kao umetnici nosimo iz našeg kulturnog, društvenog ili istorijskog nasleđa. Kada sam na tu temu počeo da razmišljam, suočio sam se sa problemom da definišem šta je to baš tipično, autentično u estetskom smislu, za naš prostor. Kada kažem naš mislim na sve Južne Slovene na Balkanu. Ustanovio sam da je istorijsko-politički element nasleđa (političko i ideološko nasilje npr.) važniji i prisutniji od umetničkog.

Sam proces nastajanja rada je naknadno postao važan. Tražio sam, sećam se, od Rinkea, mog tadašnjeg profesora, da mi pomogne da nađem ubicu. Nakon toga mi je Akademija dala zvanično pismo podrške. Ja sam potom išao u diseldorfski zatvor, predao sam to pismo, objasnio o čemu se radi i šta mi treba.

Naglasio sam da mi identitet ubice nije bitan, već da mi je bitno da budući odlivak potiče od autentičnog čovekoubice. Oni su odgovorili da nisu u mogućnosti da mi izađu u susret, jer za to postoje prepreke u zatvorskim pravilima i u zakonima koji štite prava zatvorenika itd. Jednostavno su me odbili, ne dozvolivši mi da komuniciram sa nekim od tih ljudi.

1 Saldo: 23 Jahre Rinke-Klasse; [Eva-Maria Schön…] ; Kunstmuseum Düsseldorf im Ehrenhof, Kunstpalast, 12. April bis 13. Juli 1997] / [Ausstellung und Katalog Klaus Rinke…].

Neko me je tada pitao zašto ne uzmeš bilo čiju ruku, svako može biti ubica. Može biti ali nije, a meni je, pored svega ostalog što rad implicira, pitanje istinitosti u umetničkom radu, pa samim tim i u unutrašnjoj strategiji, bilo jedno od ključnih pitanja u umetnosti, naročito u kontekstu sveprisutne postmoderne simulacije.

Preko jednog prijatelja koji je tada radio u venecijanskom ženskom zatvoru, a koji je tamo držao časove keramike i vajanja, pojavila se mogućnost da dobijem otisak ruke jedne žene koja je ubila muža sekirom. Taj moj prijatelj mi je tada rekao da se radi o jednoj jako senzibilnoj i inteligentnoj osobi, koja je na pravi način razumela moj motiv i potrebu da imam otisak takve ruke. Ona je, dakle, pristala da se uzme otisak njene ruke! Ja sam se njemu zahvalio i rekao da je za moj rad ipak neophodna muška ruka, i da bih u krajnjoj nuždi možda uzeo otisak i njene ruke. A onda sam u Beogradu, igrom slučaja, našao čoveka koji je ubio drugog čoveka iz vatrenog oružja i uzeo otisak njegove ruke. Kada sam ga našao i pitao, nisam ni znao da je to čovek koga tražim, već sam se nadao da mi on može pomoći. On se detaljno raspitao zašto mi je potreban otisak ruke, a kada je shvatio – rekao mi je da poznaje jednog čoveka i da će ga pitati. Nakon nekoliko dana ispostavilo se da je on taj čovek!

Njegov identitet nije bio bitan, niti razlog njegovog čina. On, odnosno njegova ruka je bila bitna samo kao simbol – u izvesnom smislu kao umetnički aksiom.

Selman Trtovaccrna ruka i Black Hand I 1996

98 99

The work Black Hand was created in the 1990s, in Düsseldorf, for the exhibition1 themed after the legacy that we as artists carried on from our cultural, social or historical heritage. When I started to ponder on the subject, I discovered that I have a problem with defining what is actually typical, authentic, in aesthetic terms, for our region. When I say our region - I mean all the Southern Slavs in the Balkans. I have found that the historical - political element of the heritage (political and ideological violence, for example) is more important and prevalent than art.

The process of creating the work itself became important subsequently, I remember asking of Rinke, my professor at the time, to help me find a murderer. Following that, the Academy gave me an official letter of support. Then I went to the Dusseldorf prison, submitted this letter, and explained what this was about and what I need.

I stressed that the identity of the murderer was not essential, but that it was important to me that the cast comes from an authentic murderer. They replied that they were not able to accommodate me, because there are obstacles in the prison rules and laws that protect the rights of the prisoners, etc. They just turned me down, not allowing me to communicate with some of these people.

1 Saldo : 23 Jahre Rinke-Klasse ; [Eva-Maria Schön ...] ; Kunstmuseum Düsseldorf im Ehrenhof, Kunstpalast, 12 April bis 13 Juli 1997] / [Ausstellung und Katalog Klaus Rinke ...]

Someone asked me then - why not take anybody’s hand, anyone can be a killer. They can be, but they are not, and, to me, other than all else the work implies, the question of truth in artistic work and, therefore, in internal strategy, was one of the key issues in art, particularly in the context of the ubiquitous postmodern simulation.

Through a friend who, at the time, worked in the Venetian women’s prison, and who was there holding pottery and sculpting classes, there was a possibility to get a cast imprint of the hand of a woman who killed her husband with an axe. This friend of mine told me that this was a very sensitive and intelligent person who understood my motive in the right way, and my need to have a cast of such a hand. She, therefore, agreed I could take the cast imprint of her hand! I thanked him and said that my work actually needed a male hand, and that, as a last resort, I may take a cast of her hand. And then, in Belgrade, I accidentally found a man who killed another man with a firearm and took the cast imprint of his hand. When I found him and asked him, I did not even know that this was the man I was looking for, but I was hoping that he could help me. He inquired in detail why I would need the imprint of the hand, and when he understood the reasons, he told me that he knew of one man and that he would ask him. After a few days it turned out that he was the man!

His identity was not important, nor the reason for his act. He, or his hand, was only important as a symbol, that is, in a sense, as an artistic axiom.

Born in 1970, in Zadar, SFR Yugoslavia.

From 1990 to 1993 he studied painting at the Academy of Fine Arts in Belgrade. He transferred to sculptor Klaus Rinke’s class at the Art Academy in Dusseldorf in 1993, where, in 1997, he was pronounced master. He became a member of the IAG (International Art Guild) in 2003. He is the creator and founder of the Art Center of the University Library “Svetozar Marković”, where, from 2008 to 2012, he curated its arts program. Creator and co-founder of the Independent Art Association Third Belgrade (www.trecibeograd.com). Creator and co-founder of the Research Center for Contemporary Art Perpetuum Mobile. He received his PhD in 2012 at the Department of Sculpture, Faculty of Fine Arts in Belgrade. He has exhibited at numerous solo and group exhibitions at home and abroad. Lives and works in Belgrade.

Selman Trtovacakumulacija straha I Accumulation of Fear I 2014

100 101

beautiFul days LEPI DANI 1914/2014 (AT, BA, RS, HR, IT) Project Leader / Vođa projekta: LUISE KLooS

Film 8 umetnika iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Hrvatske, Italije, i Austrije

Uz književne opise iz Karl Krausove drame Poslednji dani čovečanstva (Die letzten Tage der Menschheit), kao i romana Ive Andrića, Na Drini ćuprija i Gospođica, umetnici koji učestvuju u projektu bave se suprotstavljenim stavovima iz 1914. godine, koji su i danas relevantni.

Multikulturalni koncept monarhije nasuprot koncepta nacionalnih država je sa jedne strane, dok su subjektivna sećanja naših roditelja, njihovih roditelja, naših prababa i pradeda na okolnosti koje se tiču svakodnevnog života u tom periodu, sa druge.

U to vreme, veliki deo stanovništva (naročito u Austriji) živeo je u neverovatnom siromaštvu. Prvi svetski rat je ubio 10 miliona ljudi, a isto toliko je teško ranjeno i osakaćeno. Prikazi ljudske okrutnosti tokom rata su izuzetno upečatljivi, kao i u mnogim drugim ratovima u 20. veku, sve do naše najnovije istorije.

Umetnici koji učestvuju u projektu će se baviti istraživanjem nevidljivih nivoa 1914. godine u savremenom kontekstu svog okruženja.

Saradnja - partneriULUBIH, Udruženje likovnih umjetnika Bosne i Hercegovine, SarajevoHDLU, Hrvatsko društvo likovnih umjetnika, Zagreb

Podržali su projekat: Vlada Štajerske - Odeljenje za privredu, Evropu i kulturu, Grad Grac, Land Steiermark Kultur, Stadt Graz Kultur

Post-produkcija: XXkunstkabel

© next – Verein fuer zeitgenössische Kunst Graz, 2014

A film made by 8 artists from Bosnia & Herzegovina, Serbia, Croatia, Italy and Austria

Beginning with literary descriptions from Karl Kraus’s Die letzten Tage der Menschheit (The Last Days of Mankind), and the novels by Ivo Andric, The Bridge on the Drina and The Woman from Sarajevo, participating artists address opposing arguments in 1914, ones that are still relevant today.

The multicultural concept of the monarchy vs. national states, on the one hand, and the subjective memories of our parents, grandparents and great-grandparents on circumstances concerning everyday life in those days, on the other.

At the time, the position of a large segment of the population (particularly in Austria) was incredible poverty. The First World War killed 10 million people and the same number were severely wounded and crippled. Revelations of human cruelty in and throughout the war are terribly visceral, like in many other wars in the 20th century, until our most recent history.

The participating artists will research and work with the invisible levels of 1914 in a contemporary context in their own environment.

Cooperation - PartnersULUBIH, Bosnian Artists Association, SarajevoHDLU, Croatian Artists Association, Zagreb

A project supported by the Government of Styria - Department for Economy, Europe and Culture, City of Graz, Land Steiermark Kultur, Stadt Graz Kultur

Post-production: XXkunstkabel

© next – Verein fuer zeitgenössische Kunst Graz, 2014

VELIKI LJUDI UMIRU DVA PUTAFilm otvara prostor za diskusiju na temu austrougarskog nasleđa u bivšoj Jugoslaviji, kao i odnos stanovnika Beograda i Pančeva prema Vajfertu, čoveku koji je ostavio dubok trag u njihovim gradovima, i u istoriji.

GREAT PEOPLE DIE TWICEThe film provides ground for discussion on the topic of Austro-Hungarian heritage in the former Yugoslavia, as well as the relationship of the inhabitants of Belgrade and Pančevo, towards Weifert, a man who left a significant mark in their cities, and in history.

YESTERDAY AFTER...Za ovo snimanje proizveden je specijalni produžetak za video kameru. To je rekonstrukcija fotoaparata velikog formata, vrste koja je korišćena do 1914. godine. Svi snimljeni objekti datiraju iz vremena austrougarskog carstva.

YESTERDAY AFTER...A special extension for the video camera had been made for the purposes of the shoot. It is a reconstruction of a large-format photo camera, the kind that was used until 1914. All the filmed objects date back to the time of the Austro-Hungarian Empire.

adMir MujKić (ba, 1972) +

sanjin FaZlić (ba, 1977)

arion asllani (rs, 1980)

igor juran (hr, 1981)

PERPETUUMAnimacija riba Admira Mujkića i Sanjina Fazlića, umetnika iz Bosne, biće sastavni deo snimka uživo, kao pozadina samog rada. Plivanje uz struju je egzistencijalna karakteristika riba. To je svojstveno i ljudima sa ovog područja, njihova izdržljivost je kao perpetuum, kao i njihova sposobnost da se suoče sa svim teškoćama i, na kraju, da budu u stanju da oproste. PERPETUUMThe fish animation from Bosnian artists Admir Mujkić and Sanjin Fazlić will be an integral part of the live footage background. Swimming against the current is an existential characteristic of fish. This is also true of people from this region, their endurance is like a perpetuum, as well as their ability to take on all hardships and, in the the end, be able to forgive.

102 103

Project Leader / Vođa projekta:

luise kloos (at, 1955)

Rođena 1955. u Judenburgu, živi i radi u Gracu. Rukovodilac projekta.Studirala pedagogiju/psihologiju/sociologiju na Univerzitetu Karl Francens u Gracu, studirala je i na Akademiji likovnih umetnosti u Beču kao i na Tehničkom univerzitetu u Gracu. Svoje slike, crteže, instalacije i performanse izlagala je u inostranstvu, a 1995. je osnovala next – Udruženje za savremenu umetnost. Pokretač je brojnih međunarodnih projekata Artist-in-residence, među kojima i dva projekta za kulturu Evropske unije. U okviru projekta EU citybooks gray koncipirala je i rukovodila snimanjem 24 city-one-minutes filma koji su emitovani i na televizijskoj stanici ORF III. Članica je Evropskog kulturnog parlamenta i član-osnivač NUROPE-a.

Born in 1955 in Judenburg, lives and works in Graz. Project Manager.Studied Education/Psychology/Sociology at the Karl-Franzens University in Graz, studied at the Academy of Fine Arts in Vienna and at the University of Technology in Graz. Her paintings, drawings, installations and performance art was exhibited abroad, and in 1995 she established next-Verein für zeitgenössische Kunst (next - Association for Contemporary Art). The initiator of numerous international artist-in-residence projects, including two cultural projects for the European Union. Within the framework of the EU citybooks Graz project she conceived and managed the shooting of 24 city-one-minute films that were also broadcast on ORF III television channel. She is a member of the European Cultural Parliament and founding member of NUROPE.

POnOVO U TALERhOFUPonovo u Talerhofu govori o istorijskoj ulozi aerodroma Talerhof pored Graca tokom Prvog svetskog rata. U godinama 1914-1917 bio je lokacija prihvatnog logora carevine. Diskretni snimci svakodnevnih aktivnosti na aerodromu kombinuju se sa arhivskim fotografijama i tekstovima iz vremena logora.

ThALERhOF REVISTEDThalerhof Revisited is about the historical meaning of the airport Thalerhof near Graz during WWI. In the years 1914-1917 there was an imperial detention center there. Quiet shots of every day acivities at the airport are combined with archive photos and texts during the time of the camp.

EL-EnBIJA 30Likovi Ive Andrića iz romana Na Drini ćuprija: Starina Novak i Dete Grujica, uz novi elemenat u video projektu - elemenat vode. Voda je u interakciji sa oba lika u video radu, dok je ideja za ovu interakciju rođena tokom posete Sarajevu i okolini, nakon što je umetnik video ove reči ispisane na jednom zidu: El-Enbija 30 “A od vode smo načinili svaku živu stvar.”

AL-AnBIYA 30Characters of Ivo Andrić‘s novel The Bridge on the Drina: Old Novak and Child Grujica.  But there is also a new element in the video project, the element of water.  Water interacts with both characters in the video, and the idea for this interaction was born during a visit to Sarajevo and its surroundings, after seeing these words written on a wall: Al-Anbiya 30 “We made from water every living thing.”

KLInOVI, GLAVE I BROJEVI Lea Titc koristi izvode iz ratnog dnevnika 11-godišnjeg Franca Taušmana, iz Altenmarkta, Štajerska (1914-1918) za Klinove, glave i brojeve. Deca školskog uzrasta koja su učestvovala u prikupljanju tople odeće za vojnike, ili su na druge načine nesebično podržala dobrovoljnu ratnu pomoć, primila su zahvalnicu po nalogu Njegovog Carskog i Kraljevskog Apostolskog Veličanstva Cara za svoje rodoljublje.

nAILS, hEADS AnD nUMBERSLea Titz used excerpts from the war diary of 11-year old Franz Tauschmann, Altenmarkt, Styria (1914-1918) for Nails, Heads and Numbers. Schoolchildren who had participated in collecting warm clothes for the soldiers, or had otherwise selflessly supported voluntary war aid, were thanked by the order of His Imperial and Royal Apostolic Majesty the Emperor for their patriotic services.

lotte schreiber (at, 1971)

DaviDe skerlj (it, 1963)

lea titZ (at, 1981)

lea titZ (nastavak / continued)

KnJIGA SEĆAnJAU Knjizi sećanja Josip Zanki koristi elemente svoje porodične istorije. Istražuje multikulturalni koncept monarhije i politike sećanja kroz istorijske lokacije u Zadru, Sarajevu i Trstu. Porodična priča je transformisana tokovima svetske istorije.

BOOK OF MEMORIESIn the Book of Memories Josip Zanki used elements of his own family history. He researched the multicultural concept of the Monarchy and the politics of memory through historical sites in Zadar, Sarajevo and Trieste. The family story was transfomed by world history.

josip ZanKi (hr, 1969)

Memorija nasilja i snovi o budućnosti……1914-18 / 2014.Mémoires de violence et rêves de futurs 1914-18 / 2014. Gewalt erinnern – Zukunft träumen 1914-18 / 2014. Memory of Violence – Dreams of the future 1914-18 / 2014 Izdavač I Published by Muzej savremene umetnosti Vojvodine Museum of contemporary art Vojvodina 21000 novi Sad, Dunavska 37 office@msuv.org www.msuv.org Za izdavača I Executive Publisher Sanja Kojić Mladenov

Suizdavači I Co-publisherl’institut français de serbie - Jean-luc GoesterGoethe-institut Belgrad - Matthias Müller-wieferig

Urednica I EditorSanja Kojić Mladenoov Tekst I Text Sanja Kojić Mladenov, Stefanie böttcher

Moderatorka razgovora I Conference Moderatorgordana nikolić Prevod I Translation Milana vujkov, Darja gogoljev, Maja Matić, Pierre-yves noël lektura I Proofreading Predrag rajić Dizajn I Design Mirjana Dušić-Lazić Fotografije I Photographs by Marko Ercegović, umetnici i artists Štampa I Print Službeni glasnik, beograd isBn 978-86-6333-010-8 Tiraž I Print run 400

Podrška izložbe I Exhibition SupportFrancusko-nemački fond (Elysée Fund)

Pokrovitelj muzeja I Museum PatronagePokrajinski sekreterijat za kulturu i javno informisanje Provincial Secretariat for culture and Public information

Podrška godišnjeg programa I Support of annual ProgramMinistarstvo kulture i informisanja republike srbije Ministry of culture and information of republic of serbia

MUZEJ SAVREMENEUMETNOSTI VOJVODINE

Republika srbija Ministarstvo kulture

i informisanja

autonomna pokrajina vojvodinaPokrajinski sekretarijat za kulturu

i javno informisanje

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

73.76 (4) “2014” (083.824)

MEMORIJA nasilja i snovi o budućnosti = Memoryof violence-dreams of the future = Mémoires de violence et rêves de futurs = Gewalt erinnern – Zukunft träumen :1914 - 1918/2014 / [Sanja Kojić Mladenov, StefanieBöttcher ; prevod Milana Vujkov, Darja Gogoljev]. - Novi Sad : Muzej savremene umetnosti Vojvodine ; Belgrade : L’Institut français de Serbie ; Belgrad : Goethe-Institut,2014 (Beograd : Službeni glasnik). - [104] str. : ilustr. ; 21 x 26 cm

Uporedo srp. tekst i engl. i franc. i nem. prevod. - Tiraž 400.

ISBN (978-86-6333-010-8)1. Уп. ств. насл.а) Ликовна уметност - Европа - Изложбени каталозиCOBISS.SR-ID 291175943

MUZEJ SAVREMENEUMETNOSTI VOJVODINEMUSEUM OF CONTEMPORARY ART VOJVODINA