Menica je hartija od vrednosti po naredbi kojom njen izdavalac (trasant) izdaje bezuslovni nalog drugom licu (trasatu) da korisniku isprave (remitentu) isplati određenu svotu novca ili sam izdavalac obećava da će izvršiti tu isplatu.

Svaku menicu karakterišu:

Pismenost Formalnost Inkorporiranost Strogost Samostalnost Solidarnost

U savremenom prometu može da se pojavi više tipova menica :

blanko, cirkulaciona, domicilirana, komisiona, kreditna, operativna...

Ipak razlikujemo dva osnovna tipa menica :

1. trasirana

2. sopstvena

Suštinska razlika između trasirane i sopstvene menice je u tome što kod sopstvene menice postoji izjava o neopozivoj isplati dok kod trasirane postoji naredba o neopozivoj isplati.

Karakteristike trasirane (vučene) menice:

Trasant (onaj koji izdaje menicu) Trasat (preduzeće koje vrši plaćanje u roku menice) Remitent (preduzeće kom plaćanje treba da se izvrši) Dan, mesec, godina i mesto izdavanja menice Dan , mesec, godina i mesto dospeća menice Mesto gde treba izvršiti plaćanje Oznaka da je menica Bezuslovan uput za plaćanje određene svote

Sopstvena menica postoji u onom slučaju kada njen izdavalac nije izdao nalog trasatu nego se sam obavezao (unošenjem klauzule "platiću" ) na plaćanje svote na koju menica glasi.

71. VRSTE HARTIJA OD VREDNOSTI I PRENOS HARTIJA OD VREDNOSTI

Hartije od vrednosti se dele obzirom: 1) na prirodu inkorporisanog prava, 2) prema načinu određivanja imaoca prava, 3) prema načinu nastajanja prava, 4) prema karakteru potraživanja, 5) prema roku dospelosti, 6) prema vezi u odnosu na osnovni posao, 7) prema mestu izdanja, ispunjenja.

1) Podela hartije od vrednosti s obzirom na prirodu inkorporiranog prava; - stvarno pravne hartije od vrednosti su one koje u sebi sadrže neko stvarno pravo, kao što su pravo svojine ili zaloge. Ovo pravo se odnosi na pokretne stvari, a može se odnositi i na nepokretne stvari, - obligaciono-pravne hartije od vrednosti su one koje u sebi sadrže tranžbeno-obligaciona pravo zakonitog poverioca u odnosu na dužnika. Tu spadaju: menice, ček, kreditno pismo, trgovačka uputnica itd., - hartije sa pravom učešća se još nazivaju korporacijskim papirima i tu spadaju akcije koje izdaju akcionarska društva.

2) Podela hartije od vrednosti prema načinu određivanja imaoca prava: - hartije od vrednosti na ime su one u kojima je korisnik isprave izričito označen u hartiji od vrednosti, mogu se prenositi samo putem građansko-pravne cesije, pa je cirkulacija ovih hartija od vrednosti vrlo otežana, - hartije po naredbi su one kod kojih je njihov korisnik imalac prava označen u samoj ispravi. On nalogom može da odredi neko treće lice kao korisnik hartije od vrednosti; - hartije na donosioca nemaju unapred određenog korisnika, već izdavalac hartije od vrednosti preuzima obavezu prema svakom licu prezentom ovih isprava ili ovakvih hartija od vrednosti postoji klauzula “plativo donosiocu”; -mešovite hartije od vrednosti postoje u slučajevima kada jedan deo hartije od vrednosti glasi na imeili po naredbi, a drugi deo glasi na donosioca.

3) Podela hartija od vrednosti prema načinu nastajanja: - konstitutivne hartije od vrednosti su one kod kojih se sa izdavanjem stvara neko pravo sadržano u hartijama (menica); - nekonstutivne hartije od vrednosti su one koje je prilikom izdavanja hartije inkorporirano pravo korisnika isprave koje je i pre postojalo ( teretnica, skladičnica, polisa transporta i dr.).

4) Hartije od vrednosti prema karakteru potraživanja: - novčane hartije od vrednosti su one koje se odnose na novčana potraživanja (menica, ček, akcija); - robne hartije od vrednosti su one koje se odnose na robno potraživanje (teretnica, skladišnica i dr.).

5) Hartije od vrednosti prema roku dospelosti:- kratkoročne hartije od vrednosti su: komercijalni i blagajnički zapis, ček i – dugoročne hartije od vrednosti su one kojima je rok dospeća duži od godinu dana: akcije, obveznice i dr.

6) Hartije od vrednosti prema vezi sa osnovnim poslom: - kauzalne hartije od vrednosti su one koje su neposredno vezane sa osnovnim poslom; skladišnica i ugovor o skladištenju, teretnice i dr., - apstraktne hartije od vrednosti su one kod kojih nije moguće utvrditi vezu između hartije od vrednosti sa osnovnim poslovima (menica).

7) Hartije od vrednosti prema mestu izdavanja i mestu dospelosti – hartije od vrednosti u unutrašnjem prometu – u međunarodnom prometu. Postoji i podela hartija od vrednosti prema našim pozitivnim zakonskim normama.

1) Podela hartija od vrednosti prema Zakonu o obligacionim odnosima: hartije od vrednosti mogu da glase na ime, donosioca ili po naredbi.

2) Podela hartije od vrednosti prema Zakonu o hartijama od vrednosti: na ime i na donosioca. Ovde spadaju akcije, obveznice, državne zapise i dr. Podela hartija od vrednosti prema poslovnoj praksi tu spadaju: menica, ček, skladišnica, teretnica- konosman, blagajnički zapis i dr.

Hartije od vrednosti na ime i prenos ove hartije – Hartije od vrednosti na ime su one u kojima je tačno označeno ime korisnika, a njihovo prenošenje po naredbi je isključeno. Prenose se građansko-pravnom cesijom, a što je predviđeno i u Zakonu o obligacionim odnosim. U slučaju prenosa ovakve hartije od vrednosti, novi imalac hartije tj, poverilac ima prema dužniku ista prava koje je imao njegov prethodik. Dužniku ostaju prava koje je i ranije imao i vezu isticanja prigovora. Dužnik treba da bude obavešten o cesiji hartije od vrednosti na ime. Novi poverilac može da vrati hartiju od vrednosti njenom izdavaocu i da od njega zahteva izdavanje nove hartije od vrednosti.

72. MENICANastanak menice vezan je za srednji vek,kada je došlo do razvoja robnog prometa. Savremena menica predstsvlja hartiju od vrednosti kojaima zakonitu (propisanu)formu po kojoj se izdavalac obavezuje da određenom licu isplati određenu sumu novca(sopstvena menica)ili datu sumu isplati licu na koje izdavalac vuče menicu(trasirana)na određenom mestu u određeno vreme.Meničnu sumu može da isplati sam izdavač ili treće lice (trasar).Po tome postoje dve vrste menica:sopstvena i trasirana.Kod trasirane,izdavalac(trasant)daje nalog drugom licu (remitentu)sumu novca koja je označena na menici.Remitent isopstvene menice i izdavalac se obavezuje da će vreme dospeća menice isplatiti remitentu po narudžbi i trećeg lica,sam onaznačenog na menici.Kod trasirane menice postoje tri podvrste:-po sopstevenoj naredbi;-redovna trasirana menica;-trasirana sopstvena menica.Podela prema poslovima kod kojih se menica pojavljuje i njene uloge u tim poslovima,na:robnu,poslovnu i finansijsku menicu.Podela prema formi menične islate:na poneti i blanko(koje u momentu izdavanja sadrže neke od bitnijih elemenata ili samo potpis izdavaoca).Kod izbora meničmnog prava,razlikujemo:međunarodne i nacionalne izvore meničnih prava.Karakterisrike menice ogledaju se i kroz obavezu menične pismene isprave bez koje ne može doći do nastanka,prenošenja i ostvarivanja prava sadržanim u menici.Ovo je hartija po naredbi(eventualno može biti hartija na ime).Iz menice se nemože utvrditi osnov iz kog posla je menica nastala.Nedostatak nekog bitnog meničnog dokumenta,povlači njenu nevažnost.Obaveze iz menice su veoma stroge i prema dužniku i prema poveriocu.Menica predstavlja obligaciono pravnu hartiju od vrednosti,znači da je u njoj sadržano pravno potraživanje prema dužniku.Kao prezentacioni papir,menica se mora podneti dužniku, a sve ono što nije navedeno o neobavezuje dužnika.Institut menice zasnovan je na nekoliko načela kao i načelo pismenosti,informacije,fiksne menične obaveze,menična solidarnost neposredna menična obeležja.Zakon o menicipredvideo je njene bitne i nebitne elemente.Kao bitne se javljaju:-označenje menice,bezuslovnost na isplatu određene sume,ime trasata i remitenta,znak u delatnosti menice.Menični elementi se grupišu na opšte,personalne,kalendarske i geografske.U menične radnje spadaju:izdavanje,umnožavanje(odredbe interesa imaoca menice),prenošenje(indosarentom i cesijom),akceptiranje(obaveza potpisom da se prihvata menična obaveza),avansiranje(pismeno menično uputstvo kojim se garantuje isprava menice),protest,isplata prezentacija

73.SOPSTVENA MENICA PROMISSORY NOTE

Sopstvena menica je takva vrsta menice u kojoj se izdavalac menice obavezuje da će u vreme dospelosti menice isplatiti menični svotu korisniku ili nekom drugom licu koje ovaj odredi svojom naredbom.Sopstvena menica sadrži sledeće elemente:oznaka da je menica uneta u sloj meničke isprave,na jeziku na kojem je sastavljena,bezuslovno obećanje da će se određena svota novca platiti,označenje dospelosti,mesto gde se izvršava plaćanje,dan i mesto gde je izdata sopstvena menica,ime lica kome se ili po čijoj naredbi mora platiti,potpis izdavaoca menice.U slučaju da sopstvena menica ne sadrži sve ove elemente,onda ona ne važi kao sopstvena menica.Prema našem zakonu

o menici,menica u kojoj nije označena dospelost važi kao menica po viđenju.Kod sopstvene menice u kojoj nije označeno mesto izdanja,smatra se da je izdata u mestu koje je označeno pored izdavačevog imena.Kod sopstvene menice nema trasata, jer izdavalac menice svoju obavezu ne vuče na drugo lice.Bitne karakteristike sopstvene menice su: 1)obzirom da su trasat i trasat sjedinjuju,sopstvena menicaima samo dva obavezna lica (izdavaoca menice i remitenta-korisnika menice).2)nema izdavanja duplikata jer je izdavalac menice odgovoran za svaki primerak izdate menice.3)kod sopsvene menice nema akcepta,jer je izdavalac menice u obavezi da isplati meničnu svotu na koju glasi menica.4)kod sopstvene menice,nema ni prezentacije na akcept,ni intervencije zbog neakceptiranja.5)ako nije označeno mesto izdavanja,mesto plaćanja,uzima se mesto pored imena izdavaoca sopstvene menice.6)do podizanja protesta kod sopstvene menice dolazi u slučaju neisplate delimične isplate,7)do regresa dolazi zbog neisplate menice,delimične isplate i u slučaju insolventnosti imaoca menice.8)zahtevi prema izdavaocu menice,zastarevaju za tri godine,a prema ostalim licima za jednu godinu.PROMISSORY NOTE-je u upotrebi u SAD,Velikoj Britaniji i nekim zemljama anglo-saksonskog prava.To je posebna vrsta sopstvene menice i razlikuje se od sopstvene menice evropskog tipa.Obzirom da se u međunarodnoj trgovini javljaju i naše firme sa stranim firmama anglo-saksonskog područja,ovaj tip sopstvene menice anglo-saksonskog prava javlja se i kod naših preduzeća i bankarskih organizacija.Osnovne razlike između Promissory note i sopstvene menice su:označenje da je to menica u samom meničnom slogu nije bitan menični element kod Promissory note; Promissory note može da glasi i na donosioca,što nije dozvoljeno kod evropske sopstvene menice.Prnos Promissory note mođe da se obavlja indosiranjem ,građansko-pravnom cesijom i prostom predajom u zavisnosti od označenjanosioca pravca.Ako se Promissory note prenosi cesijom neophodn je građevinsko-pravni ugovor cesionara i celenta.Podizanja protesta kod Promissory note postoji samo u međunarodnom prometu.Nije dozvoljeno ugovaranje kamate,a i u slučaju kada nije ugovorena obračunava se zakonska kamata kod Promissory note.

3.2.1. Menica

Menično poslovanje je posle rata bilo ograničeno korišćeno (Zakon o menici iz 1946. godine i Zakon o obezbeđenju plaćanja između korisnika društvenih sredstava iz 1975. i 1986.). Tek donošenjem Zakonao finansijskom poslovanju pri prelasku na tržišnu ekonomiju (1989.) u platni promet naše zemlje ponovo se vraća menica u svom izvornom obliku, odnosno u obliku i s karakteristikama koje su joj date Ženevskom konvencijom, 1930. godine.

Menica predstavlja hartiju od vrednosti izdatu u propisanoj formi, kojom jedno lice preuzima obavezu da isplati drugom licu ili po njegovoj naredbi određenu meničnu obavezu, odnosno novčani iznos u njoj u određeno vreme i u određenom mestu. Postoje bitni i nebitni elementi – sastojci menice. Bitni elementi menice su sledeći:

– Oznaka na samoj menici, odnosno u njenom tekstu. Time se označava da se radi o menici;

– Bezuslovni nalog isplate meničnog iznosa. Ovim nalogom zahteva se unošenje u tekst menice sledećih reči: „Platite“, „Nalažem da platite“ i sl. Ukoliko u vezi s meničnim iznosom postoji razlika među brojevima i slovima označenog iznosa, smatra se punovažnim iznos iskazan slovima. Ako je menični dug iskazan u više različitih iznosa (brojčano ili slovno), smatra se da menica glasi na najmanji iznos;

– Ime trasanta, tj. lica koje je izdalo (vuklo) menicu. On potpisuje menicu ispod meničnog teksta sa desne strane. Ako menicu kao trasant izdaje pravno lice, menicu potpisuju lica koja su ovlašćena za potpisivanje, a pored ovih potpisa stavlja se i pečat pravnog lica;

– Ime trasata, tj. lica na koje se trasira (vuče) menica od strane trasanta. Trasat je lice označeno kao dužnik po menici koji ima obavezu da isplati meničnu obavezu. Podaci o trasatu unose se u menicu sa leve strane ispod meničnog teksta;

– Ime remitenta, tj. lica kome se ili po čijoj naredbi se mora u roku platiti menična obaveza. Zbog toga se ispred imena remitenta u tekst menice unose reči: „Platite za ovu menicu po naredbi“;

– Označenje dospelosti. To podrazumeva označenje roka kada se menica mora da isplati (po viđenju, na određeno vreme po viđenju, na određeno vreme od izdavanja i na određeni dan);

– Dan i mesto izdavanja menice (mesec, godina). Ovaj podatak upisuje se pri vrhu menice sa leve strane. Ako na menici nije označen datum izdavanja, smatra se da je menica plativa „po viđenju“;

– Mesto izvršenja plaćanja. Označava se ispod meničnog teksta sa leve strane pri dnu (mesto trasata ili trasanta). Ako se plaćanje vrši u mestu nekog trećeg lica, onda se takva menica zove domicilirana. Menične radnje koje se odvijaju između lica u meničnom poslu:

– Izdavanje menice podrazumeva pitanje blanketa na kome se izdaje menica. Ovaj blanket se sastoji od talona i dela na kome je odštampan obrazac za menicu i na koji se unose menični elementi-sastojci;

– Akceptiranje menice (akcept ili menični prijem) označava izjavu kojom trasat svojim potpisom potvrđuje da prihvata da isplati meničnu obavezu. Akcept se ispisuje na samoj menici i izražava se rečima: „priznajem“, „primljeno“, „prihvaćeno“ i sl.;

– Avaliranje menice ili menični aval (menično jemstvo) podrazumeva izjavu jednog lica (avaliste), koja se unosi u menicu ili na alonžu (produžetku), kojom ono jemči da će lice za koje je dat aval isplatiti menicu u roku dospeća. Izjava o avalu (jemstvu) izražava se rečima „reg aval“, „kao jemac“, „kao poruk“ i sl. Jemac (avalist) odgovara onako za isplatu meničnog duga kako i onaj za koga je jemčio;

– Indosiranje menice ili indosament predstavlja izjavu imaoca menice kojom on prenosi svoja prava po menici na neko drugo lice, a ta se izjava stavlja na poleđini menice ili na alonžu (listu kojim se produžuje ili nastavlja menični blanket sa kojim je čvrsto povezan i pečatom overen). Ovu izjavu potpisuje indosant (lice koje prenosi svoja prava po traživanja po menici na drugo lice – novog poverioca ili indosatara). Rekta indosament nastaje u slučaju kada je indosant u sam tekst indosamenta uneo klauzulu „Ne po naredbi“ kojom je, u stvari, zabranio dalji prenos menice;

– Isplata menice podrazumeva isplatu menične obaveze od strane meničnog dužnika u redovnom postupku isplate, bez sudske intervencije. Menicu na isplatu podnosi remitent, a ukoliko je vršen prenos menice, nju na isplatu podnosi poslednji indosatar;

– Protest menice nastaje ukoliko menični dužnik ne isplati menicu o roku dospeća. Protest predstavlja javnu ispravu u kojoj se od strane ovlašćenog lica protesnog organa (suda) potvrđuje da su preduzete određene radnje za naplatu menice uz navođenje ishoda tih mera. Posle podignutog protesta, vrši notifikaciju protesta, odnosno dostavljanje izveštaja kojim obaveštava sve menične dužnike da nije došlo do isplate, te da oni mogu iskupiti menicu, odnosno izvršiti meničnu obavezu dobrovoljno;

– Amortizacija menice dolazi u obzir kada imaocu menice nestane menica; naime, ovaj može nadležnom sudu u mestu plaćanja predložiti da je amortizuje. U tom predlogu on mora navesti bitne elemente nestale menice i učiniti verovatnim da je tu menicu posedovao i da na osnovu toga njemu pripada određeno menično pravo. Ako se posle isteka roka oglasa dotična menica ne podnese, onda o tome sud izveštava predlagača, kao i sva u menici imenovana lica;

– Zastarelost meničnih prava znači da svi menično-pravni zahtevi protiv akceptanta menice zastarevaju za tri godine, računajući od roka dospelosti, a menično-pravni zahtevi imaoca menice protiv indosanta i protiv trasanta zastarevaju za godinu dana, računajući od dana blagovremeno podignutog protesta.

a) Vrste menica

Prema formi u kojoj se izdaju, treba razlikovati sledeće vrste:

sopstvena-vlastita i vučena-trasirana menica.

a) Sopstvena-vlastita menica je ona u kojoj se njen izdavalac obavezuje da će sam u određeno vreme i na određenom mestu isplatiti označeni iznos novca licu imenovanom u menici (ili po naredbi). Prema tome, ova sopstvena menica mora da ima sve bitne elemente – sastojke propisane Zakonom o menici, s tom razlikom što se na njoj ne označava ime trasata-dužnika. Iz ovoga proizilazi da obavezu isplate ovakve menice treba da izvrši njen izdavalac (trasant). Pored toga, izdavalac sopstvene menice može za izvršenje svoje menične obaveze da obezbedi i jemstvo, odnosno aval određenog pravnog lica. Sopstvena menica još se naziva i solo menica, koju koristi banka kao dodatnu sigurnost prilikom dodeljivanja potrošačkih kredita.

Trasirana-vučena menica je ona koja ispunjava sve bitne i nebitne elemente – sastojke koji su prethodno pobrojani i uz to označeni svi mogući učesnici u korišćenju ove vrste menice (trasant, trasat, akceptanttrasat, remitent, indosant, indosatar, avalist-žirant-jemac, domicilijant – lice koje treba da isplati menicu po nalogu akceptanta).

64. Učesnici na eskontnom tržištu

Poslovni odnosi učesnika na ET su poslovni odnosi dva ravnopravna partnera, od kojih jedan kupuje trž. materijal- menicu, da bi zadovoljio potrebu za tim, a drugi prodaje taj isti materijal da bi tom posl. operacijom obezbedio likvidniji oblik imovine i veću zaradu. Tržišna cena menice je rezultanta partnerskog odnosa i to kako njihovog međusobnog odnosa, tako i svakog njihovog pojedinačnog odnosa naspram tržišta.

Osnovna k-ka uspešnog parnerstva i tržišnih odnosa između učesnika na tržištu je da su to odnosi međusobnog poverenja i obostrane korisnosti.

-Princip međusobnog poverenja je značajan jer učesnici na ET često vrše kupoprodaju kojom ose ostvaruju poslovi velikih vrednosti, koji se zaključuju često telefonom, na reč, bez prisustva menice kao predmeta trgovine i bez svedoka.

-Princip obostrane korisnosti i interesa u partnerskim odnosima je nadgradnja predhodnog principa i izražava se u činjenici da nijedan partner ne sme imati utisak prevarenog ili izigranog partnera.

Kao učesnici na ET javljaju se:

1. Prodavac-vlasnik meničnog portfelja Menični portfelj predstavlja zbir meničnih iznosa svih menica koje se nalaze u

legalnom pridržaju. Takvi menični portfelji predstavljaju eskontni trž. materijal, a njihovi vlasnici su učesnici na ET.

Vlasnik meničnog portfelja (vlasnik menice) koji je na eskontnom tržištu u ulozi prodavca menice istovremeno je na tom tržištu i u ulozi kupca (gotovine, žiralnog novca ili robe u za njega likvidnijem obliku nego što je to menica). Zahvaljujući postojanju ET vlasnik menice je u poziciji da realizuje sve svoje poslovne interese.

Vlasnik menice se ovde javlja u dvostrukoj ulozi:-Može biti u ulozi neposrednog ovlašćenog učesnika i to ako je za trgovinu

sopstvenim menicama za to ovlašćen od strane centralne banke i

-Može biti u ulozi neposrednog ali neovlašćenog učesnika. On svoju menicu nudi neposredno kupcu koji takođe nema ovlašćenja za neposrednu trgovinu na ET.

2. Kupac meniceKupac menice javlja se u ulozi prodavca sopstvene, legalno stečene imovine u

obliku gotovine ili robe. Tako kupac menice transformiše svoju imovinu iz jednog oblika u drugi -menicni oblik i tom transformacijom nastupa na tržištu i ostvaruje svoje poslovne interese.

Kupac menice može biti u ulozi:-neposrednog učesnika kada kupuje menicu od prodavca koji je ovlašćen od

centralne banke,-neposrednog ovlašćenog učesnika kada on neposredno ima ovlašćenje od

centralne banke i to bez obzira da li kupuje menicu od prodavca sa ili bez ovlašćenja i-posrednog učesnika kada menicu kupuje od prodavca posredstvom

ovlašćenog učesnika.

3. Centralna banka Specifičnost uloge koju CB ima na ET ogleda se u njenim ovlašćenjima i

autonomnosti, i u specifičnim obavezama, šo nije k-ka i slučaj kod bilo kog drugog učesnika na ET. CB kao monetarna vlast i banka banaka je istovremeni neposredni učesnik, organizator, regulator i kontrolor trgovine i trgovinskih transakcija na celovitom ET.

Na ET CB se može pojaviti kao:-prodavac (pri tom, CB se može pojaviti samo kao neposredni trgovac; CB kao

prodavac prodaje menice samo za gotovinu, i to samo ovlašćenom učesniku; i ima autonomnu ulogu na ET.)

-kao kupac menice (ova uloga je dvostruka, kao kupac menice u okviru reeskontnog kontigenta, i kao kupac menica van reeskontnog kontigenta)

-kao regulator (ogleda se u ogromnom broju aktivnosti preko kojih CB ostvaruje utvrđene nacionalne ciljeve i ujedno ostvaruje uspešno i stabilno funkcionisanje ET. Najvažnije aktivnosti su: autonomno donošenje odluka o reeskontnim kontigentima, o promeni eskontne stope, o tržišnim intervencijama, donošenje odluke kojom će nekom učesniku ne ET dati licencu za trgovanje, donošenje odluke o uslovima i pravilima trgovine na ET sa reeskontnim materijalom, sprovođenje sankcija i mera prema bilo kom drugom učesniku na ET. ---->Zahvaljujuci autonomji CB će se u situacijama kada je tržište skupo, prenapregnuto što je posledica veće tražnje od ponude, pojaviti kao regulator i na taj način amortizovati negativne tržišne oscilacije i obrnuto.)

-kao kontrolor (ogleda se u kontroli rada svih učesnika; kontroli stepena likvidnosti i prometa na žiro-računu neposrednih učesnika; kontroli kvaliteta, strukture i kvantiteta meničnog portfelja)

4. Banke i druge ovlašćene berzanske institucije (posrednici)Su pored CB jedini neposredni učesnici na ET. Za svoje potrebe u trgovini

eskontnim materijalom mogu koristiti ET posredno preko zvaničnih i ovlašćenih učesnika.

Uslovi za dobijanje ovlašćenja od CB i sticanje svojstva neposrednog učesnika su:

- ovlašćena institucija mora imati svoj žiro-račun i depo konto, čija salda i promene moraju biti dostupni na uvid i poznati CB

- mora biti u posl. odnosu sa CB i imati kod nje reeskontni kontigent- mora biti samostalna fin. ili berzanska organizacija- mora biti ili specijalizovana eskontna organizacija ili banka koja mora imati

poseban unutrašnji organizacioni deo za ove posloveSve banke i druge ovlašćene berzanske institucije kao učesnike na ET, mogu se

svrstati u 3 grupe:-banke i druge fin. organizacije osnovane po zakonu o bankama-berzanske specijalizovane organizacije osnovane po zakonu o berzama-berze kao specijalizovane institucije fin. tržišta.

65. K-ke i vrste poslovnih transakcija i tehnologija rada na eskontnom tržištu

Obim poslovnih transakcija na ET, u kvantitativnom smislu, definisan je ukupno realizovanom ponudom eskontnog materijala u slučaju kada je tražnja veća od ponude, i obratno. Ukupno realizovanu ponudu, tj tražnju, čini ukupan broj trž. transakcija pomnožen tržišnom vrednošću eskontnog materijala koji je bio predmet regulisane kupoprodaje. To znači da se u ukupno realizovanu ponudu-tražnju, ne uključuju posl. transakcije na ET koje nemaju tržišni karakter ili su realizovane van trž. mehanizma i zvaničnih uslova i pravila trgovine.

Kvalitet ET čine stabilna eskontna cena, efikasnost, racionalnost, legalnost i ostala obeležja. Kvalitet ukupnog obima trgovanja postaje osnovni indikator dobrog ili lošeg funkcionisanja ET.

K-KESvi poslovi zaključeni na ET karakterišu se principima međusobnog poverenja i

obostrane koristi, kao i principima od kojih su najvažniji: jednobraznost; jedinstvenost i standardizacija tržišnog materijala, kao i uslova, načina trgovine i tržišnog ponašanja; zdrava konkurencija; efikasnost i korektnost; savremena tehnologija rada.

Ostale bitne karakteristike su:-Da tržišne poslovne transakcije na ET imaju karakter bankarskih poslova-Da tržišne transakcije najviše zavise od ponašanja centralne banke-Tržišne transakcije na ET karakteriše: menična strogoća, fin. disciplina, mali

rizik naplate, velika tržišna transparentnost i likvidnost, veliki stepen standardizacije-Tržišne transakcije na ET su samo promptnog karaktera-Kod tržišnih transakcija inicijativa pripada prodavcu eskontnog materijala dok

kupcu pripada tržišna prednost što ovom tržištu daje karakter tržišta kupca

-Tržišne transakcije imaju dvojnu kupoprodajnu vrednost (menica se prodaje za

gotovinu ili za robu)

VRSTESve poslove na ET mozemo svrstati u nekoliko grupa:1. Prema nosiocu posla na:- poslove prodavca- na poslove kupca- na poslove posrednika- na poslove centralne banke i države2. Prema karakteru poslovne transakcije na:- bankarske poslove (npr kupoprodaja menica)- nebankarske poslove (npr menično robno indosiranje)3. Prema tržišnom odnosu, nastalom između kupca i prodavca, na:- neposredene (direktne)- posredne (indirektne)4. Prema vlasništvu na:- sopstvene poslove (transakcije obavljene u svoje ime i za svoj račun)- na tuđe poslove (operacije obavljene u svoje ime a za tuđ račun, ili u tuđe ime i

za tuđ račun)

5. Prema prihodima na:- profitabilne (nakon realizacije donose prihod u konkretnoj formi i iznosu)- neprofitabilne(ne donose direktne prihode)6. Prema obliku rashoda i prihoda na:- kamatonosne poslove- provizijske poslove7. Prema poreskoj regulativi na:- poslove sa poreskim olakšicama- poslove bez poreskih olakšica8. Prema vrsti i karakteru tržišnih operacija na:- poslove na primarnom trzistu (poslovi emisije i plasmana menica)- poslove na sekundamom trzistu (poslovi trgovine menicama)- poslove menicnog portfelja- poslove centralne banke

TEHNOLOGIJA RADATehnologija rada na primarnom i sekundarnom ET obuhvata niz tržišnih

operacija vezanih za:I. emisiju menice i njenu prvu prodaju,II. sekundarnu trgovinu tj. njenu dalju prodaju iIII. zaštitu kupca menice od meničnog i eskontnog rizika.

I. Tržišno-poslovne operacije vlasnika menice, u vezi sa njenom emisijom i prvom prodajom, obuhvataju:

1. Pripremu emisije i donošenje odluke o emitovanju menice, podrazumeva:- analizu aktuelne tržišne situacije sa svim elementima koji pružaju pouzdanu

mogućnost realne ocene o uspešnosti emisije - ocenu stepena tržišne transparentnosti emisije(ispitivanje robnog tržišta

nabavke i prodaje)- izradu strategije i tržišne prognoze o kretanju ponude i tražnje na robnom i

novčanom tržištu, a posebno na ET, i prognoze o kretanju eskontne stope CB i drugih instrumenata kreditno-monetarne politike

2. Emisiju menice i njenu prezentaciju na ET, podrazumeva:- donošenje odluke o vrsti, formi i sadržini menice- poslovni sporazum trasanta sa trasatom i remitentom- faktičku emisiju menice i njenu prezentaciju3. Plasman menice na emisionom ET, podrazumeva:- utvrđivanje emisionog kursa menice po kome će se izvršii prva prodaja- utvrđivanje načina i forme prvog indosiranja menice- negovanje emisionog kursa na primarnom ET

II. Tržišno-poslovne operacije vlasnika menice na sekundarnom ET obuhvataju:1. Utvrđivanje strategije i momenta nastupa na sekundarno ET, i stim u vezi

nominiranje gornje i donje cene menice, tj najviše i najniže diskontne stope, i visine oportunih eskontnih troškova

2. Negovanje diskontnog kursa menice na sek. tržištu, od strane eskontnog trgovca i posrednika za meničnu preprodaju

3. Gazdovanje-upravljanje sopstvenim meničnim portfeljom, na tržišni i domaćinski način.

III. Zaštita kupca menice od meničnog i eskontnog rizikapredpostavlja postojanje optimalnog tržišnog mehanizma putem koga se zaštita

kupca ostvaruje efikasnom i objektivnom tržišnom regulativom i kontrolom od strane CB i države.

Najvažniji instrumenti zaštite kupca menice na ET mogu biti:- funkcionisanje savremenog i optimalnog sistema informisanja kupca menice o

bonitetu svih meničih dužnika, kao i o kvalitetu prethodnog meničnog kupca, ako se menicom na ET sekundarno već trguje

- javni tržišni karakter svih trgovačkih operacija na ET i javno objavljivanje svih poslovnih informacija

- zaštita od svih zloupotreba menice, meničnih falsifikata i emisija menice bez pokrića, što se postiže ažurnim vođenjem i objavljivanjem sudskog registra meničnog protesta, crne liste meničnih prokurista, knjige potpisa ovlašćenih meničnih trgovaca.

66. Tržišni materijali eskontnog tržišta

Menica je najstarija, najkvalitetnija i najtržišnija HoV i jedini i osnovni tržišni materijal kojim se trguje na ET. Menica je prva HoV,stvorena je neke godine 12-og

veka, negde i u nekom trgovačkom mestu Evrope,od strane menjača jedne vrste novca za drugu.

Zbog svojih kvaliteta,ona je pored ET značajno prisutna i na ostalim specijalizovanim tržištima i to: ili kao tržišni materijal (lombardno tržište i tržište HoV), ili u vršenju drugih njenih funkcija, a pre svega funkcije instrumenta obezbeđenja naplate potraživanja (kreditno, investiciono i druga tržišta)

Različita praksa i običaji, naročito u načinu primene prava i izvršavanju obaveza su predstavljale objektivnu smetnju za većom primenom menice na nacionalnom, a posebno na internacionalnom finansijskom tržištu. Ove prepreke su uspešno i dugotrajno razrešavane međunarodnim konvencijama i sporazumima, pa se tako došlo, do unifikacije zakonodavstva o menici, što je imalo za rezultat istovetnu praksu i običaje u meničnim radnjama i to u svim tržišnim zemljama sveta, potpisnica tih konvencija.

Menica je kao HoV ET pismena isprava, emitovana u standardnoj i propisanoj formi, kojom jedno lice izdaje nalog drugom licu da u određeno vreme i na određenom mestu isplati označenu sumu novca licu imenovanom u menici, obavezujući se i samo da je isplati, ako to ne učini lice kome je nalog uručen.

VRSTE MENICA1. Prema formi u kojoj je menica izdata razlikujemo:-vučenu ili trasiranu menicu kojom izdavalac (trasant) daje nalog drugom licu na

koga vuče menicu (trasatu) da plati menicu trećem licu (remitentu) i-solo ili sopstvenu menicu kojom izdavalac obavezuje samog sebe da iznos iz

menice plati o dospeću korisniku - remitentu.2. Prema ulozi izdavaoca menice (trasanta), razlikujemo:- trasiranu menicu po sopstvenoj naredbi u kojoj trasant sebe označava i kao

remitenta (izdavalac i korisnik su jedno lice)-trasiranu sopstvenu menicu, u kojoj trasant sebe označava kao trasata

(izdavalac i dužnik - akceptant su isto lice);-komisionu tratu, u kojoj trasant vuče menicu u svoje ime ali u korist drugog lica

čija je obaveza da obezbedi menično pokriće iz kog će se izvršiti isplata menice (menični ramburs) i

- rekta menica, u kojoj trasant zabranjuje prenos menice na drugo lice upisujući na menici klauzulu "ne po naredbi" - što ovoj menici oduzima mogućnost indosiranja

3. Prema obliku i vrsti meničnog akcepta, razlikujemo:-akceptiranu menicu, koju je trasat akceptirao klauzulom "priznajem", "primam" i

sl. i tako na sebe preuzeo obavezu da menicu o roku plati.- neakceptiranu menicu, koju trasat nije akceptirao i -bankarski akcept, odnosno menicu koju je umesto trasata ili/i pored njega

akceptirala i jedna banka.4. Prema domicilu menice, razlikujemo:-domiciliranu menicu na kojoj je naznačeno da će menicu isplatiti neko drugo lice

a ne trasat-nedomicilirana menica čiju isplatu ima da izvrši trasat.5. Prema valuti na koju glasi menični iznos, razlikujemo:

-domaću menicu, koja glasi na nacionalnu valutu i plativa je na nacionalnom finansijskom trzistu i

-stranu menicu, koja glasi na stranu valutu i plativa je u inostranstvu.6. Prema tome da li je menični tekst ispunjen ili ne, razlikujemo:-popunjenu menicu, čiji je menični tekst u potpunosti ispunjen od strane svih

meničnih učesnika i u svim meničnim radnjama-blanko menicu, čiji je menični tekst nepopunjen, ali blanko potpisan od strane

trasanta, trasata i akceptanta i kao takav predat korisniku 7. Prema vrsti dospelosti, razlikujemo:-menicu po viđenju,koja dospeva onog momenta kada je pridržavalac prezentira

meničnom dužniku.-menicu na određeno vreme po viđenju, koja dospeva na određeni rok od dana

prezentacije,-menicu na određeno vreme od dana izdanja, koja dospeva za naplatu na u njoj

određeni vremenski termin, koji teče od dana njenog izdavanja i-menicu na određeni dan, koja dospeva tačno određenog datuma od upisanog

datuma meničnog dospeća plaćanja.8. Prema potraživanju i obavezi iz menice, razlikujemo:-menične rimese pod čim se podrazumevaju sve menice u vlasništvu, odnosno

imovina u meničnom portfelju (primljene menice) i-menične trate pod čim se podrazumevaju sve preuzete menične obaveze koje

se moraju izmiriti isplatom meničnih iznosa o roku dospeća (izdate menice).9. Prema svrsi za koju se menica izdaje, razlikujemo:-robno-kreditnu menicu -kreditno-garancijsku menicu -mobilizacionu tratu, -menicu za depo ili kauciju -uslužnu ili "rulet" menicu-obostrano uslužnu ili 'jahaću" menicu -nepokrivenu menicu koju vuče trasant

TRŽIŠNA MENICAMenica kao osnovni tržišni materijal kojim se trguje na ET predstavlja naredbu

trgovca - prodavca robe, drugom licu - kupcu ili bankaru, da određenom licu isplati izvesnu sumu novca. Ova prva tržišna vrsta robne menice, koja je bila sastavni deo trgovine i njen verni pratilac, imala je potpuni tržišni karakter. Kao takva ona predstavlja preteču današnje savremene trasirane i sopstvene menice emitovane u cilju regulisanja dužničko-poverilačkih odnosa zasnovanih između poslovnih partnera u oblasti proizvodnje i trgovine tržišno kurentnom potrošnom robom i uslugama.

Trasirana i sopstvena menica robnog i finansijskog karaktera, kao verni pratioci tih tržišta, doživljavaju svoje izmene i dopune i prilagođavaju se zahtevima i potrebama tržišta. Kod savremene menice slabe njene ranije tradicionalne tržišne f-e (obezbeđenje, garancija, i sl.) i jačaju nove savremene tržišne f-je (sredstva plaćanja, sredstva prometa, refinansiranja i sl) Ove dve vrste tržišne menice poprimaju i nove forme.

Kao rezultat svih previranja stvorene su tri osnovne tržišne vrste menica i to: trasirana, sopstvena i blanko menica.

Savremene tržišne vrste menica nastale su od:-Francuskog modela menice(ona je samo pismeni dokaz da je između partnera

dogovoren način rešavanja međusobnih dužničko-poverilačkih odnosa. Ima strogu formu, a blanko menica ne posoji)

-Nemačkog modela menice(ne uspostavlja vezu između osnovnog posla iz kog je menica nastala i same menice, dakle radi se o apstraktnoj obavezi) i

-Engleskog modela menice(menicu shvata kao nalog za isplatu određenog novčanog iznosa od strane jednog lica drugom).

Od sva tri modela stvoren je jedinstveni tržišni model menice "ženevska menica", koji je danas u poređenju sa jakim angloameričkim i brojnim nacionalnim modelima, po kvalitetu i kvantitetu trgovinskih transakcija vodeći model. Pri čemu se ženevskim modelom trguje na nacionalnim i inernacionalnim ET u potpunosti, anglo-američkim modelom se trguje u potpunosti na nacionalnim a delimično na internacionalnim ET, a nacionalnim modelom samo na nacionalnim tržištima.

Ženevski model tržišne menicepodrazumeva jedinstven pristup i isto shvatanje menične sadržine i forme,

meničnih principa, načela, elemenata i k-ka od strane svih zemalja potpisnica sve tri ženevske konvencije. Imamo dve vrste menica:

1. Trasirana menicaje pismeni nalog jednog lica(trasant) drugom(trasat) da izvrši plaćanje u

predviđenom roku trećem licu(remitent), označavajući u samoj rasiranoj menici iznos na koji menica glasi. Mora da sadrži tačno utvrđenu formui sadržinu, jedinstveno razumljivu i shvatljivu za sve učesnike.

Bitni elementi:1. jasno ispisana reč menica u samom tekstu menice na jeziku kojim je ispisan

preostali tekst2. bezuslovan nalog trasatu da izvrši plaćanje iznosa navedenog na menici3. označenje roka dospelosti4. navođenje roka dospelosti u kom treba da se izvrši plaćanje5. navođenje mesta plaćanja6. ime remitenta7. navođenje datuma i mesta izdavanja 8. potpis trasantaPostoji i mogućnost izostavljanja roka dospelosti,mesta plaćanja i mesta izdanja.

Standardizovan spoljni izgled i forma, znači da menični tekst mora biti na standardizovanom meničnom blanketu, sa uočljivom oznakom "menica" uvek na određenom mestu, i na jeziku na kome je napisan ceo menični tekst. Menični tekst ne sme sadržati nikakve skrivene uslove, ni iraze zahvalnosti i učtivosti, to mora biti nedvosmislena i jasna bezuslovna naredba i platni nalog da se vlasniku isplati menični

iznos. Potpis trasanta se nalazi u donjem desnom uglu menice, potpis trasata u donjem levom uglu, potpis avaliste na prostoru između trasanta i trasata, i sl. Menični potpisnik može biti svako fizičko ili pravno lice koje je poslovno sposoban za menično obavezivanje.

Apstraktnost meničnih obaveza i potraživanja i formalna i materijalna menična strogost, ogledaju se u naglašenom postojanju apstraktne menične obaveze, koja ne samo da mora biti potpuno odvojena od osnovnog posla nego ne sme biti ni povezana ili uslovljena osnovnim poslom. Na taj način vlasnik menice ne mora ničim drugim da dokazuje svoje pravo na potraživanje meničnog iznosa, sem da podnese menicu dužniku koji ju je potpisao.

Kao obavezni učesnici javljaju se:Trasant (izdavalac menice, koji svojim potpisom odgovara da će menicu

označeni trasat da akceptira i da će menica biti o roku isplaćena)Trasat(je lice koje je trasant označio i na taj način dao mu nalog da izvrši

plaćanje meničnog iznosa vlasniku menice. ovo važi tek kada trasat da svoj potpis)Remitent (je lice kome treba da bude izvršeno plaćanje u predviđenom roku)Ostali učesnici su:-indosant(aktuelni menični vlasnik)-akceptant(kod trasirane menice uvek banka i/ili trasat)-avalista(solidarni i samostalni menični jemac)-domicilijant (ima status posrednika)

2. Sopstvena menicaje pismena obaveza jednog lica(izdavaoc) prema drugom licu(vlasnik) da će mu

izvršii plaćanje iznosa na koji menica glasi i to bezuslovno i u predviđenom roku.Bitni elementi su isti kao i kod trasirane menice, sem što nema trasata, pošto se

njen izdavalac sam obavezuje da će izvršiti plaćanje.

Anglo-američki model tržišne meniceima važnu ulogu za kvalitet i kvantitet ET, a posebno za razvoj i značaj

nacionalnih tržišta VB i SAD.

1.Trasirana menicapredstavlja bezuslovnu pismenu i uredno potpisanu naredbu jednog lica drugom

licu da ono plai trećem licu navedenu sumu novca u menici i to: odmah na njegov zahtev, u tačno određenom vremenu ili u tačno određeno buduće vreme.

Nasuprot menici ženevskog modela stoji veliki broj razlika od kojih su najvažnije:1.Razlike po pitanju bitnih elemenata, jer ovaj model sadrži samo 4 bitna

elementa:-bezuslovni pismeni nalog za plaćanje meničnog iznosa-ime i potpis trasanta-ime i popis trasata-ime i potpis remitenta

što znači da se ovaj model sastoji od duplo manje bitnih elemenata, što ovu menicu može učiniti tržišno podobnijom i efikasnijom, međutim u praksi nije tako i to predstavlja veliki nedostatak.

2. menica a-a modela ne sadrži institut avala, što menici ženevskog modela daje veću tržišnu prohodnost, likviditet i bonitet.

3. Akcept ove menice može biti ne samo delimičan kao kod ŽM, nego i uslovno dat.

4. Trasant se kod AAM može osloboditi odgovornosti za isplatu meničnog iznosa u celosti ili delimično, što kod ŽM nije moguće.

5. U menici a-a modela se može odrediti isplata meničnog iznosa i iz određenog fonda ili sa određenog računa, što se kod menice ženevskog tipa, smatra nedozvoljenim

6. Za nastanak i dejstvo menične obaveze trasanta i indosanta u primeru anglo-američke menice, pored potpisa potrebna je i fizička predaja menice

7. Menica a-a modela nema strogo formalan i apstraktan karakter;8. AAM koja dospeva "po viđenju" ima se naplatiti u "razumnom roku", sto je, u u

poređenju sa definicijom dospeća ŽM "po viđenju" (isti dan po prezentaciji), čini manje tržišnom,

9. Ako je trasirana menica plativa "na određeni dan" (fiksni rok dospeća) onda je to u primeru AAM treći dan od dana dospeća, a u primeru ŽM najduže od dva dana po dospeću.

2. Sopstvena menicaSopstena menica a-a modela je bezuslovna pismena izjava jednog lica drugom,

potpisana od istog, kojom se obavezuje da plati, na zahtev ili u određeno vreme, izvesnu svotu novca određenom licu ili po njegovoj naredbi iii donosiocu.

Sopstvena menica a-a modela u poređenju sa sopstvenom menicom ženevskog modela ima određene specifičnosti i k-ke. Oznaka da je menica, datum izdanja, mesto izdanja i mesto plaćanja nisu bitni elementi sopstvene menice a-a modela. Takođe za ovu menicu važe i druge k-ke a-a trasirane menice, a pre svega one koje se odnose: na menična dospeća, na način određivanja isplate, na način obračuna i plaćanja kamate, na način davanja avala, na način predaje, na način protesta...

Nacionalni model tržišne meniceznači da menica kojom se trgje na nacionalnom ET ima karakter nacionalne

tržišne menice. Na nacionalnom ET se može primarno i sekundarno trgovati:

1. Nacionalna tržišna menica ženevskog modelaje takva vrsta menice koja se u postupku emisije isključivo oslanja na ženevski

model menice. to podrazumeva emisiju takve nacionalne menice koja u meničnom slogu i radnjama sadrži bitne i nebitne elemente definisane ženevskom konvencijom. Prisutna je u svim zemljama potpisnicama ove konvencije koje su svoje nacionalne zakone harmonizovale sa odredbama konvencije.

2. Nacionalna tržišna menica anglo-američkog modela

se u postupku emisije oslanja na svoj izvorni model ali to oslanjanje je dosta različito od oslanjanja oslanjanja nacionalne menice na svoj ženevski model.Te razlike proizilaze iz razlike u načinu i principima funkcionisanja nacionalnih ET Engleske i SADa; i razlike u ostvarenom stepenu unificiranosti nacionalnih zakona o menici VB i SADa.

3. Nacionalna tržišna menica kao mešavina ženevskog i anglo-američkog modela

U praksi su moguće i prisutne različite kombinacije:- u potpunosti prihvatanje bitnih meničnih elemenata ženevskog modela uz

istovremenu primenu , u potpunosti ili delimično, nebitnih meničnih elemenata a-a modela

- delimično prihvatanje bitnih meničnih elemenata a-a modela uz istovremenu primenu , u potpunosti ili delimično, nebitnih meničnih elemenata ženevskog modela.

- u potpunosti prihvatanje meničnih načela ženevskog modela, uz istovremenu primenu , u potpunosti ili delimično, meničnih radnji i f-ja a-a modela

- u potpunosti prihvatanje meničnih radnji i f-ja ženevskog modela, uz istovremenu primenu , u potpunosti ili delimično, meničnih načela a-a modela

4. Sopstvena nacionalna tržišna menicaje vrsta nacionalne menice koja sve menične f-je, načela i radnje podređuje

ostvarenju tačno određenog i unapred definisanog nacionalnog interesa(npr. selektivno finansiranje, razvoj određene delatnosti ili grane...) Od velikog je značaja za razvoj i funkcionisanje inernog nacionalnog ET.

67. Predmet trgovine i tehnologija rada na primarnom i sekundarnom eskontnom tržištu

PREDMET TRGOVINE NA YU ETPredmet trgovine je eskontni materijal koji čine menice kao HoV, i to samo one

menice koje sa aspekta kvaliteta ispunjavaju zahteve i potrebe eskontne trgovine. Ti zahtevi proizilaze iz:

1. F-ja koje ima emitovana menica- f-ja platežnog sredstva (je najvažnija f-ja. Menica slično novčanici, cirkuliše u

robnom prometu vršeći f-ju platežnog sredstva. Period cirkulisanja menice je vremenski ograničen do roka njene važnosti.Pored ovog menica istovremeno vrši i f-ju mere vrednosti, merila cene i prometnu f-ju)

- kreditna f-ja (Zbog toga što kupac robe ne plaća robu poveriocu odmah nego se naplata odlaže na kasniji rok-rok meničnog dospeća. To je jedna vrsta kredita od strane poverioca dužniku.Pri tome vlasnik menice može menicu zadržati do njene dospelosti ili je može pustiti u menični promet)

- f-ja refinansiranja (Ostvareni uslovi refinansiranja su osnovni indikator boniteta meničnih dužnika i stanja ponude i tražnje na ET, tj osnovni indikator kvaliteta menice kao eskontnog tržišnog materijala)

- f-ja ulaganja novčane imovine (visok stepen likvidnosti i nizak stepen neplaćanja zajedno sa meničnom strogošću i kratk. dospeća, omogućavaju vlasniku kratk. novca da ostvari veće prihode kupujući menice koje nose veću kamatu)

- f-ja obezbeđenja (je obezbeđenje naplate potraživanja na osnovu bezuslovne obaveze plaćanja menice, menične strogosti i discipline i ostalih meničnih kvaliteta. Menica koja vrši samo ovu f-ju ne može biti predmet trgovine na ET)

- lombardno-založna f-ja (Menični lombard je krat.-gotovinsko unovčavanje menice lombardom menične zaloge)

- ekonomsko-komercijalna f-ja (Menice daju mogućnost povećanja proizvodnje i prometa naročito potrošnih dobara)

- monetarna f-ja (važna za uspešan i stabilan razvoj i funkcionisanje fin. tržišta uopše)

Prve četiri f-je neposredno definišu kvalitet menice kao tržišnog materijala, sledeće dve posredno, a poslednje dve su globalne f-je menice na makro nivou nacionalne ekonomije.

2. Vrste i karaktera emitovane meniceOsnovne tržišne vrste menica kojima se trguje na YU ET, su trasirana i

sopstvena nacionalna menica ženevskog modela.

TEHNOLOGIJA RADA I TRGOVINE NA PRIMARNOM YU ETmora biti indetična i kompatibilna sa tehnologijom rada i trgovine na svim

emisionim eskontnim tržištima razvijenih zemalja, a posebno onih koje primenjuju ženevski model menice.

Ukupnu trgovinu na YU emisionom ET čini čitav niz radnji i operacija:

1. Pripremu emisije i donošenje odluke o emitovanju menice, podrazumeva:- analizu aktuelne tržišne situacije sa svim elementima koji pružaju pouzdanu

mogućnost realne ocene o uspešnosti emisije - ocenu stepena tržišne transparentnosti emisije(ispitivanje robnog tržišta

nabavke i prodaje)- izradu strategije i tržišne prognoze o kretanju ponude i tražnje na robnom i

novčanom tržištu, a posebno na ET, i prognoze o kretanju eskontne stope CB i drugih instr. kreditno-monetarne politike

2. Emisiju menice i njenu prezentaciju na ET, podrazumeva:- donošenje odluke o vrsti, formi i sadržini menice- poslovni sporazum trasanta sa trasatom i remitentom- faktičku emisiju menice i njenu prezentaciju3. Plasman menice na emisionom ET, podrazumeva:- utvrđivanje emisionog kursa menice po kome će se izvršii prva prodaja- utvrđivanje načina i forme prvog indosiranja menice- negovanje emisionog kursa na primarnom ET

Sve ove operacije koje čine tehnološki proces emisije i primarnog plasmana, imaju svoj tržišni izraz u meničnim radnjama vezanim za:

1. Emisiju tj. izdavanje menice (Menica se izdaje na meničnom blanketu izdanja NBS. Svaki menični blanket sastoji se iz dva dela: talona na kome je utisnut zaštitni znak, iznos poreza na promet,vrednost meničnog blanketa, i meničnog obrasca na kome je štampan obrazac za menicu. Poleđina menice služi samo za prenos menice. Sporazum o izdavanju menice je poslovni dogovor trasanta tj poverioca po nekom kupoprodajnom osnovu, sa trasatom tj njegovim dužnikom, da svoje međusobne dužničko-poverilačke odnose regulišu emitovanjem tj izdavanjem menice. Izdavanje blanko menice ne može se smatrati emisijom menice koja je podobna za eskontnu trgovinu. Popunjavanje menice je od velikog značaja za kvalitet menice: urednost menične isprave je važno za promet i cirkulaciju menice, menični slog mora da sadrži sve bitne sastojke, menična sadržina ne sme da bude sumljiva, a potpisi na menici moraju biti svojeručni.)

2. Akceptiranje menice (sastoji se u trasatovoj izjavi kojom potvrđuje da prihvata meničnu obavezu tj da pristaje da izvrši isplatu meničnog iznosa. Svaka menica u kojoj to izričitonije zabranjeno može se podneti na akcept trasatu. Podnosi se na akceptiranje trasatu u mestu njegovog prebivanja.Da bi trasat akceptirao menicu, potrebno je da je primio vrednost iz koje će izvršiti isplatu menice o roku, ii da je siguran da će tu vrednost primiti do roka dospeća menice, i to se naziva menično pokriće. Kada akceptira menicu trasat postaje glavni menični dužnik i naziva se akceptantom.)

3. Avaliranje menice (tj menično jemstvo ili aval, predstavlja izjavu kojom neko lice svojim potpisom na menici jemči da će lice za koje jemči, ispuniti svoju obavezu i isplatiti menicu. Aval se daje u pismenj formi na menici ili njenom alonžu. U avalu treba označiti za koga se menica daje, ako oznake nema smara se da je dat za trasanta. aval se mora potpisati svojeručno.Avalista ima iste obaveze kao i glavni dužnik, ali i ista prava ako je isplatio obavezu.)

TEHNOLOGIJA RADA NA SEKUNDARNOM YU ETIdentičnost za sve modele menica sa ostalim sekundarnim ET. Menično-tržišne

operacije na sekundarnom ET obuhvataju:1. Utvrđivanje strategije i momenta nastupa na sekundarno ET, i stim u vezi

nominiranje gornje i donje cene menice, tj najviše i najniže diskontne stope, i visine oportunih eskontnih troškova

2. Negovanje diskontnog kursa menice na sek. tržištu,od strane esk. trgovca i posrednika za meničnu preprodaju.

Sve ove operacije koje čine tehnološki proces emisije i primarnog plasmana, imaju svoj tržišni izraz u meničnim radnjama vezanim za:

1. Indosiranje (Indosament je izjava imaoca menice kojom on prenosi sva svoja prava po menici na neko drugo lice prodajući mu ta svoja prava i predajući mu menicu i vlasništvo. Lice koje menicu prenosi zove se indosant, a lice na koje se menica prenosi indosatar. Prvi indosant je uvek remitent. Prema pravu koje se indosamentom prenosi razlikujemo: menično-svojinski prenos, prenos u punomoćju, prenos u zalogu. Prema obliku u kome se indosament daje razlikujemo: puni prenos, prenos na donosioca i blanko prenos. Ispod ispunjenog teksta indosant svojeručno potpisuje prenos i stavlja svoju adresu. Isto se postupa i kod prenosa na donosioca, i on vredi kao blanko indosament. Indosamentom se prenose sva prava iz menice, i svaki indosament je bezuslovan.)

2. Eskont i Reeskont (Kupoprodaja menice kao tržišnog materijala na nacionalnom tržištu naziva se eskont i reeskont. Kupoprodaja se uvek ostvaruje između vlasnika menice-prodavca i vlasnika gotovine-kupca, i ona može biti neposredna ako su kupac i prodavac ovlašćeni trgovci na ET, i posredna ako to nisu obojica ili jedan od njih. Trgovina menicama na ET se odvija strogo između ovlašćenih učesnika i to: u primeru eskonta između ovlašćenih bankarskih i berzanskih posrednika, i u primeru reeskonta između ovlašćenih bankarskih i berzanskih posrednika i NBS)

3. Isplatu menice(podrazumeva plaćanje meničnog iznosa od strane meničnog dužnika o roku i to dobrovoljno, bez sudske intervencije.Ovo predstavlja redovan način prestanka meničnih prava i obaveza.)

4. Naplatu menice(podrazumeva naplatu prinudnim putem, u slučaju da je dužnici ne isplate dobrovoljno. Tada se preduzimaju sledeće mere: protest, notifikacija protesta, podnošenje menične tužbe, prinudno izvršenje.)

5. Menične intervencije (slučajevi u kojima akceptiranje ili isplatu menice izvrše lica koja uopšte menicu nisu potpisala, tako da za njih ne postoji nikakva menično-pravna obaveza.)

6. Umnožavanje i Prepisi (Trasirana menica se može izdati u dva ili više primeraka, koji moraju da budu označeni u samom tekstu tekućim brojem, jer se bez toga smatraju posebnom menicom. Isplata pojedinog primerka oslobađa od obaveze i po svim drugim primercima. Prepise može da sačinjava svaki imalac trasirane menice koju poseduje, i oni moraju sadržati tačan prepis izvorne menice sa svim indosamentima i drugim odredbama koje se nalaze na menici.)

7. Preinačavanje teksta menice (Svi potpisnici na menici koji su stavili svoje potpise posle preinačavanja teksta odgovaraju po preinačenom tekstu. Svi raniji potpisnici odgovaraju po prvobitnom tekstu.)

8. Prolongiranje menice

9. Zastarelost (Svi menično-pravni zahtevi: u odnosu na akceptanta zastarevaju za 3 god računajući od roka dospelosti menice; u odnosu na indosante i trasanta zastarevaju za 1 god računajući od dana podignutog protesta; između indosanta i u odnosu na trasanta zastarevaju za 6 meseci računajući od dana kada je indosant iskupio menicu)

10. Neopravdano obogaćenje (trasant, akceptant i indosanti čije su menične obaveze zastarele ili su propuštena činjenja koja su propisana da bi se sačuvala menična prava, odgovaraju imaocuu menice ako se na njegovu štetu neopravdano obogate. Ostali menični obveznici su oslobođeni od ove odgovornosti.)

11.Zaloga i pridržaj (Ako imalac menice primi u zalog neku pokretnu stvar ili potraživanje a dužnik ne ispuni svoju obavezu, onda imalac menice ima pravo da se

naplati iz zaloge, bez podizanje tužbe. Imalac trasirane menice stiče pravo pridržaja nad dužnikovim novčanim sredstvima, pokretnostima i HoV ako su ta prava zakonitim putem došli u njegove ruke i istima može da raspolaže.)

12.Amortizacija (U slučaju nestanka menice imalac nestale menice ima pravo da preduzme mere za njenu amortizaciju i to: Predlog sudu za amortizaciju, Protestovanje nestale menice, Proglašavanje nestale menice amortizovanom, Obustavljanje postupka amortizacije.)

68. Organizaciona forma eskontnog tržišta

ET predstavlja skup svih poslovnih transakcija realizovanih između učesnika u trgovini eskontnim materijalom u granicama jedne nacionalne ekonomije. Na eskontnom tržištu se susreću ponuda i tražnja eskontnog materijala. Razmena (ponude tražnjom ili obrnuto) se ostvaruje posredstvom tržišne cene predmetnog eskontnog materijala.

Susret ponude i tražnje i formiranje cene esk. materijala u okviru jedne nacionalne tržišne ekonomije, se može ostvariti organizovano i slobodno.

Organizovani način formiranja cene ostavaruje se tako što učesnici na ET sve svoje kupoprodajne želje sa cenom saopstavaju jedan drugom preko organizovane institucije koja se naziva berzom, i takvo nacionalno tržište se naziva institucionalizovano ET. Ukoliko učesnici trguju eskontnim materijalom između sebe, bilateralno onda se takvo tržište sa aspekta organizacione forme naziva slobodno, tj neinstitucionalizovano ET.

Početkom 80-ih došlo je do organizovanja ET na mešovitim principima.

1. Institucionalizovano ET je posebna organizovana posrednička finansijska organizacija, specijalizovana za posredovanje u trgovini eskontnim materijalom. To je klasična berzanska institucija koja po nalogu i za račun komitenta, a u svoje ili njihovo ime obavlja sve posredničke poslove. Drugim rečima to je eskontna berza.

Osnovni zadatak eskontne berze je da:-omogući poslovni kontakt svakom kupcu sa svim prodavcima i obrnuto u

kupoprodaji eskontnih materijala, -registruje i javno objavi ukupnu ponudu i tražnju, realizovanu i iniciranu kao i

ostavrenu tržišnu cenu eskontnog materijala-realizuje sva prava i obaveze iz osnova svoje delatnosti, statuta i sporazuma o

posedovanju.

Eskontna berza ima nacionalni karakter. Učesnici nemaju obavezu već imaju pravo trgovanja na eskontnoj berzi. Učesnici mogu obavljati trgovanje i bilateralno-vanberzanski sto obezbeđuje veću likvidnost i transparentnost ukupnog ET.

Prednost institucionalizovanog ET u odnosu na neinstucionalizovano, je u tome što su i ponuda i tražnja skoncentrisane na jednom mestu i u isto vreme. Zbog toga je ono sa nacionalnog aspekta više informativno i objketivnije.

Nedostaci bi bili sledeći:

a) od inicijative do realizacije, zbog postojanja berze i njene posredničke uloge, za svaku tržišnu operaciju potrebno je daleko više vremena a to utiče direktno na poskupljenje kupoprodajnih operacija zbog posredničke provizije.

b) manji stepen dubine i likvidnosti ima za posledicu manji obim realizovane trgovine

c) teško je uskladiti konkurenciju među učesnicima i efikasnost realizacije ponude i tražnje po optimalnim tržišnim cenama.

2. Neinstitucionalizovano ET se zbog slobode trgovanja smatra najstarijim izvornim oblikom tržišta, ali ono u savremenim tržišnim privredama praktično ne postoji. Razlog tome je što je u njemu sadržano više nedostataka sa štetnim posledicama nego prednosti.

Osnovna negativnost je to što ovo tržište onemogućava ostavarivanje objektivnog karaktera zvanične tržišne eskontne cene, odnosno repera eskontnih materijala. Nepostojanje zvanične tržišne cene-repera, onemogućava odvajanje tržišne od špekulativne trgovine što ima za posledicu eroziju svih tržišnih zakonitosti.

Od pozitivnih osobina treba izdvojiti sledeće: -maksimalna tržišna efikasnost i profitabilnost, -ostvarivanje optimalno mogućeg stepena transparentnosti i likvidnosti ET-postojanje najveće moguće konkurencije između učesnika.

3. Mešovito ET predstavlja savršenstvo mešavine svih pozitivnih karakteristika institucionalnog i neisnstitucionalnog ET uz eliminaciju svih njihovih negativnosti. Sa aspekta trgovine ono je slobodno-neinstitucionalizovano a sa aspekta načina formiranja zvanične eskontne cene informativno i centralizovano od strane eskontne berze, CB i majoritetnog broja zvaničnih učesnika.

Javlja se u tri pojavne forme:a) ET na kome sa jedne strane postoji eskontna berza radi centralizacije, obrade

i objavljivanja eskontnih tržišnih informacija, obima realizovane ponude i tražnje i visine eskontne stope a na drugoj strani postoji decentralizovana slobodna trgovina između učesnika.

b) ET na kome ne postoji eskontna berza već njenu ulogu preuzima CB kao organizator, neposredni učesnik, regulaor i kontrolor na jednoj strani, i slobodna trgovina između zvaničnih učesnika na drugoj strani.

c) ET na kome ulogu eskontne berze vrši onaj broj zvaničnih učesnika čije zajedničko učešće u ukupnoj eskontnoj trgovini ne sme biti veće od 63% ukupnog obima realizovane trgovine i uz obavezu njihovog međusobnog usklađivanja eskontne cene pre njenog zvaničnog objavljivanja i zaključivanja.

Najčešća primenjivana forma je druga (CB).

69. Značaj postojanja i funkcionisanja eskontnog tržišta, tendencije budućeg razvoja eskontnog tržišta

ZNAČAJ POSTOJANJA I FUNKCIONISANJA ETET predstavlja najvažniji i najuticajniji segment novčanog tržišta kojim se

ostvaruje uspešno i dugotrajno funkcionisanje celovitog novčanog sistema.Iz tih razloga se može reći da je ET jedan od važnih indikatora cene koštanja novca, kredita pa čak i kapitala u svakoj tržišnoj privredi. ET je jedna od važnih poluga koju monetarna vlast koristi u cilju regulisanja optimalne novčane mase, kreditnog volumena poslovnih banaka i unutrašnje i spoljne likvidnosti svih privrednih subjekata.

Značaj postojanja i funkcionisanja ET ogleda se u stvaranju nacionalnih i privrednih preduslova potrebnih za:

-nesmetano odvijanje procesa tekuće reprodukcije i stabilnog finansijskog tržišta i tržišta roba i usluga.

-održavanje optimalne unutrašnje i spoljne likvidnosti svih subjekata pa s tim u vezi i nesmetane cirkulacije novčanih i deviznih sredstava.

-ostvarivanje ciljeva CB kao i uspešno regulisanje ponude, tražnje i cene -uspesno funkcionisanje poslovnog bankarstva i drugih berzanskih institucija na

nacionainom ET.

TENDENCIJE BUDUĆEG RAZVOJA ETProces razvoja multinacionalnih kompanija i proces globalizacije tržišta zahtevali su

transformaciju i unifikaciju nadnacionalnih modela menice(ženevski i anglo-američki) u jedinsveni međunarodni model. To dolazi do izražaja naročito u periodu s početka 80ih godina ovog veka kada je zbog razlika između ovih modela došlo do zastoja u razvoju međunarodne robne i finansijske trgovine što je izazvalo velike negativne posledice. Te posledice ogledale su se u eroziji kvaliteta menice kao tržišnog materijala(devalvaciju tržišnih f-ja menice, porast malverzacija i zloupotreba menice).

Usvajanjem "Konvencije UN o međunarodnim trasiranim i sopstvenim menicama" od 1988 god, na nacion. i internac. ET se trguje pored ova dva modela i međunarodnom menicom.

Primena međunarodne menice je fakultativna- i to je najpoitivnija tržišna k-ka nove menice.

Medunarodni model menice u sebi objedinjuje:• trasiranu međunarodnu menicu • sopstvenu međunarodnu menicu • blanko međunarodnu menicu

Međunarodni model, u cilju postizanja većeg kvaliteta tržišnog meničnog standarda, eliminiše striktnu podvojenost sopstvene, od trasirane menice i čini ove dve vrste menica jednoobraznim i sličnim. Jedina važna i prepoznatljiva razlika između sopstvene i trasirane menice, je se kod sopstvene menice u ulozi trasanta i trasata nalazi jedno lice kao izdavalac. Sve ostalo je ili identično, ili slično.

Blanko menice je legalizovana,i mora biti potpisana od trasanta, mora sadržati ispisan naziv: "blanko međunarodna menica" i njen vlasnik se mora striktno pridržavati instrukcija iz pisanog i potpisanog ovlašćenja njenog izdavaoca.

Međunarodna menica je strogo formalna pismena isprava koja sadrži(bitni elementi):

1. oznaku da se radi o međunarodnoj menici i to u okviru meničnog sloga;2. bezuslovni nalog trasanta - trasatu za isplatu određene svote novca remitentu;3. plaćanje po viđenju ili na buduće vreme koje se može unapred tačno odrediti;4. potpis trasanta i5. da se na menici stavi mesto izdanja i placanja, kao i da je izdata u zemlji koja

nije zemlja trasata ili remitenta, ili da se plaćanje ima izvršiti u drugoj zemlji.U primeru drugog uslova - bezuslovnog naloga - on se kod sopstvene menice, za

razliku od trasirane izdaje od strane izdavaoca menice neposredno u korist remitenta.

Indosiranje meniceZa pravovaljanost indosamenta ističu se dva obavezna uslova i to:1. da je potpisan od odgovarajućeg lica, tj. od remitenta ili onog indosanta na

koga je remitent preneo menicu2. da je indosament dat u odgovarajućoj formi.U pogledu pitanja postojanja ili nepostojanja uslovnog indosamenta prihvaćena

su rešenja iz ženevskog meničnog sistema, tj smatra se da uslov,ako ga na menici ima, ne postoji, dok istovremeno indosament važi. U slučaju postojanja na menici naznačenog delimičnog indosamenta, smatra se da indosiranje na toj menici nije ni izvršeno.

Menični aval i akceptMeđunarodni model menice, za razliku od anglo-americkog modela, sadrži

avaliranje menice i potpis avaliste, na isti način i sa istim k-kama kako to čini i ženevski model, pri čemu se za avalistu upotrebljava termin "garant".

U primeru akcepta i akceptanta, međunarodna menica se oslanja na rešenja tog pitanja sadržana u anglo-američkom modelu menice, dajući mogućnost postojanja i uslovnog akcepta. Međunarodnim meničnim modelom se vrlo precizno definišu prava i obaveze akceptanta i "zaštićenog držaoca" (vlasnika) menice, u vezi sa njenom prezentacijom na akcept i odbijanje akcepta. Izričito se navode i pravila koja se moraju poštovati kod prezentacije menice na akcept.

Transfer i negociranje meniceU međunarodnom meničnom modelu je jasno definisan termin "transfer", kojim

se izričito predviđa da onaj na koga se vrši cesija menice ima ista prava kao onaj koji je izvršio cesiju.

"Negociranje menice" ("menično prenošenje") podrazumeva način na koji novi imalac menice stiče položaj tzv. "zaštićenog držaoca", prema kome se ne mogu

postaviti prigovori koji: potiču iz ličnog odnosa između meničnog duznika i onoga koji je izvršio negociranje.

Drugim recima, negociranje je menično-pravno prenošenje, a transfer (cesija) se vrši po načelima građanskog prava.

Izraz "negociranje" obuhvata dva slučaja: indosiranje (punim indosamentom) i običnu predaju, pod uslovom da je poslednji indosament blanko indosament.

Prava i odgovornosti iz meniceKada se govori o pravima, međunarodni menični model pravi preciznu razliku

između držaoca koji je došao u posed menice putem cesije, od onoga koji je došao u posed negociranjem.

Kada se radi o obavezama, osnovno pravilo sadržano u međunarodnom meničnom modelu je: svako odgovara u granicama svog potpisa. Novina je da potpis može biti dat, ne samo rukom, već i faksimilom, putem prenošenja simbola i na drugi mehanički način.

Falsifikovani potpis ne može obavezivati lice čiji je potpis falsifikovan. Svako lice na menici može isključiti ill ograničiti svoje obaveze, što važi čak i za trasanta.

Akcept menice može biti uslovan.

Isplata, regres, protest i notifikacija menicePrezentacija na isplatu međunarodne menice podrazumeva striktno poštovanje i

pridržavanje sledećeg redosleda i pravila ponašanja:- drzalac mora menicu prezentirati na isplatu trasatu ili akceptantu,- ako ima više trasata ili akceptanata, dovoljna je prezentacija bilo kome od njih,- ako je mesto plaćanja navedeno, menica se ima prezentirati na isplatu u tom

mestu i- menica se ima prezentirati na isplatu na dan dospeća, ili na jedan od dva radna

dana koji neposredno slede.Za ostvarivanje regresa i regresnih prava protiv: trasanta, indosanata i njihovih

avalista, međunarodni menični model predviđa prethodno ispunjenje tri osnovna uslova i to: da je izvršena prezentacija na akcept, da je izvršena prezentacija na isplatu i da je blagovremeno podignut protest.

Kada se radi o protestu, dovoljno je da na menici trasat potpiše izjavu da odbija akcept ili isplatu, ili ako se radi o domiciliranoj menici, da ovakvu izjavu sam domicilijat potpiše. Takođe se prihvata i zvanični protest koji bude učinjen prema nacionalnom zakonu koji važi u zemlji mesta plaćanja. Propuštanje izvršenja protesta ima za posledicu da ispadaju iz menične obaveze trasant, indosanti i njihovi garanti (avaliste).

Kod instituta notifikacije u rešenju sadržanom u međunarodnoj menici, propuštanje notifikacije nema za posledicu ispadanje iz obaveze regresnih dužnika. Regresni dužnik koji nije bio obavešten o protestu, može jedino da traži da mu se nadoknadi šteta, ako dokaže da je pretrpeo štetu, ali ostaje u meničnoj obavezi. Notifikacija se može izvršiti pismeno, usmeno ili vraćanjem menice regresnim dužnicima, a u roku od dva dana posle podignutog protesta.