Embed Size (px)
Citation preview
pojmovnik
1Beogradski centar za bezbednosnu politiku
Evropski nalog za hapšenje:deset pitanja deset odgovora
Saša Đorđević
Šta je Evropski nalog zahapšenje?
Kako je došlo do stvaranjaEAW?
Kada se koristi EAW?
Ko izdaje i izvršava EAW?
Šta bi trebalo da sadrži jedanEvropski nalog za hapšenje?
Kako se sprovodi EAW?
Kada država može da odbijeizvršenje EAW?
Koji su elementi uspeha EAW?
Zašto je važno da ZapadniBalkan iskoristi ideju EAW?
Zašto je EAW u prednosti uodnosu na „izručenje izprošlosti“?
Beogradapril 2011.
1. Šta je Evropski nalog za hapšenje?
Evropski nalog za hapšenje (eng. European Arrest Warrant – EAW) pravosudna je odluka kojom jedna država članica EU upućuje drugoj zahtev za hapšenje i predaju određene osobe radi krivičnog gonjenja ili radi izvršenja krivičnih sankcija. Usvajanjem EAW u znatnoj meri je pojednostavljena i ubrzana procedura izvođenja optuženog lica za izvršenje krivičnog dela pred sud druge države na osnovu njenog zahteva. Jednostavno rečeno, EAW predstavlja ubrzan i pojednostav-ljen proces ekstradicije.
Evropskim državama trebalo je više od četrdeset godina preg-ovaranja u okviru Saveta Evrope i EU da pronađu odgovarajuću zamenu složenoj proceduri ekstradicije (pogledati: Tabela 1). Ekstradicija je jedan od najznačajnijih oblika međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima, čijim izvršavanjem se zadire u nacionalni suverenitet, ali se i uspešnije suzbijaju teška krivična dela. Pored toga, ona predstavlja test za saradnju između država, jer njenim praktikovanjem one do-kazuju stepen poverenja u susede ili u partnere. To naročito važi za primenu EAW. Ukoliko jedna država zbog stvarnih okolnosti ne može da izvrši svoju presudu, druga država će joj pružiti pomoć a da pre toga nije preispitivala detalje presude. To znači da države članice veruju u pravne sisteme ostalih članica EU, jer pre izručenja sopst-venih građana ne zauzimaju stav o presudi i kazni.
2. Kako je došlo do stvaranja EAW?
Prvi put je ideja o EAW predstavljena u prvom petogodišnjem Programu saradnje u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova u EU (tzv. Tampere program) iz 1999. godine. Prethodno su dve činjenice uticale na sadašnji izgled naloga.
�
E :VROPSKI NALOG ZA HAPŠENJEDESET PITANJA DESET ODGOVORA
Tabela 1: Dugi put uprošćavanja i ubrzavanja ekstradicije
Godina Aktivnost U okviru
2009. Izvršene su izmene i dopune Okvirne odluke o EAW i o proceduri predaje lica između država članica. EU
2002. Doneta je Okvirna odluka Evropske komisije o EAW i o proceduri predaje lica između država članica. EU
1999. Predložena je ideja o stvaranju EAW u okviru Tampere programa. EU
1996. Usvojena je Konvencija o Ekstradiciji. EU
1995. Usvojena je Konvencija o pojednostavljenoj proceduri ekstradicije. EU
1989. Donet je Sporazum o olakšanju ekstradicione procedure. EZ
1978. Usvojen je drugi dodatni protokol za Evropsku konvenciju o ekstradiciji. SE
1975. Usvojen je prvi dodatni protokol za Evropsku konvenciju o ekstradiciji. SE
1957. Doneta je Evropska konvencija o Ekstradiciji. SE
Za pomenutu „revoluciju u ekstradiciji“ u Evropi posredno su „zaslužni“ Zapadni Balkan i Ruanda. Prema Statutu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (kao i za Ruandu) država je u obavezi da bez nepotrebnog odgađanja udovolji svakom zahtevu za pomoć ili nalogu za predaju ili za dovođenje optuženih pred Međunarodni sud (čl. 29 Statuta). Takva obaveznost – bez odgađanja – u izručivanju biće iskorišćena i za EAW.
Ipak, najznačajnije su posledice terorističkog napada na SAD u septembru 2001. godine, jer je zajednički nalog za hapšenje smatran efikasnim „oružjem“ u suzbijanju međunarodnog terorizma. U političkom smislu, napad je uticao na ubrzanje postupka usvajanja EAW u EU. Osam dana nakon napada predstavljena su dva predloga okvirne odluke za EAW Savetu za pravosuđe i unutrašnje poslove. Politički dogovor država članica postignut je nakon tri meseca, kada su države članice odlučile da proceduru esktradicije zameni EAW. Konačno, okvirna odluka usvojena je u junu 2002. godine. U 2004. godini zabeležen je prvi slučaj primene EAW kada je švedski državljanin uhapšen u Španiji, a zatim izručen Švedskoj.
3. Zašto je EAW u prednosti u odnosu na „izručenje iz prošlosti“?
Evropski nalog za hapšenje uneo je značajne izmene u dotadašnji sistem ekstradicije, pre svega u:
a) pojednostavljivanju procedura izručivanja; b) skraćivanju vremenskog okvira za izvršenje naloga i praktično izručenje tražene osobe;c) preciziranju razloga za odbijanje zahteva o izručivanju.
Pomak koji se postiže sprovođenjem naloga predstavlja nemogućnost odbijanja zahteva za različito definisana krivična dela (pogledati: Tabela 2). Klasičnu ekstradiciju nije moguće sprovesti ako nije ispunjen uslov postojanja identiteta norme, tačnije ako ne postoje istovetno krivično delo i sankcija i kod podnosioca i kod primaoca zahteva za izručenje, tj. u državi gde je učinjeno delo i od koje se zahteva izručenje. U sprovođenju EAW obaveza svake države članice jeste da izruči odgovarajuće lice ukoliko je ono počinilo neko od 32 krivična dela. To znači da će se EAW sprovoditi bez obzira na to što država koja ga izvršava ne prepoznaje takvo delo u svom pravnom sistemu. Problem sa listom jeste u tome što ne postoje međunarodne definicije krivičnih dela ili postoji njihovo različito tumačenje (npr. terorizma), a to može podstaći pojavu otežavajućih okolnosti u sprovođenju naloga.
�
pojmovnik
�
E :VROPSKI NALOG ZA HAPŠENJEDESET PITANJA DESET ODGOVORA
Tabela 2: „32“ izuzetka za sprovođenje EAW: lista krivičnih dela
1. Učestvovanje u organizovanoj krimi-nalnoj grupi
9. Pranje novca 17. Rasizam i kseno-fobija
25. Nezakonita trgovina hormonskih supstanci
2. Terorizam 10. Falsifikovanje novca 18. Oružana pljačka
26. Nelegalna trgovi-na nuklearnim i radio-aktivnim materijalima
3. Trgovina ljudima11. Dela visokotehnološkog kriminala
19. Ilegalna trgovina kulturnim dobrima
27. Trgovina ukrad-enim vozilima
4. Seksualna eksp-loatacija dece i dečja pornografija
12. Ekološki kriminal 20. Obmane i prevare 28. Silovanje
5. Ilegalna trgovina narkoticima
13. Neovlašćeni ulazak i boravak u državi
21. Reketiranje i iz-nude 29. Piromanija
6. Ilegalna trgovina oružjem 14. Ubistvo 22. Krivotvorenje i pi-
ratstvo proizvoda
30. Zločini u ok-viru nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda
7. Korupcija 15. Ilegalna trgovina ljudskim organima
23. Falsifikovanje administrativnih do-kumenata i njihova trgovina
31. Nezakonita otmica aviona i brodova
8. Finansijske pre-vare 16. Kidnapovanje 24. Falsifikovanje
sredstava plaćanja 32. Sabotaža
Drugi pomak predstavlja uvođenje izručenja domaćih državljana drugoj državi. Time je uvedeno pravilo po kome nije moguće dva puta voditi krivični postupak o istom predmetu u dve različite države. Na primer, ukoliko se traži izručenje stranca koji je u državi primaoca zahteva već osuđen ili oslobođen krivičnog dela zbog koga se pokreće postupak, izručenje nije moguće.
Pored ovoga, Evropski nalog za hapšenje preuzeo je drugačiji pravni jezik u odnosu na klasičnu ekstradiciju. Više se ne govori o zahtevu za izručenje već o hapšenju. Time dobijamo oštriju i jasniju formulaciju. Precizira se izvršilac naloga. To nije nadležno državno telo već nadležni pravosudni organ. Suštinski, EAW odbacuje klasične principe odbijanja izručenja zbog političkih krivičnih dela, kao što je oružana pobuna.
Na kraju, vremenski okvir za izvršenje EAW ograničen je na 60 dana od prijema naloga, odnosno na 10 dana ukoliko se traženo lice složi sa izručenjem.
4. Kada se koristi EAW?
Razlozi za izdavanje naloga su za:
a) vršenje istrage za počinjeno krivično delo; b) izvršenje kazne nakon donete presude i izrečene sankcije;c) izvršenje odluke o pritvoru.
Okvirnom odlukom utvrđeni su posebni uslovi izdavanja EAW kako bi se izbeglo to da države članice potražuju izručenje za lakša krivična dela. Time bi se obesmislila funkcija naloga. Evropski nalog za hapšenje biće izdat za dela za koja je država članica (izdavalac naloga) pred-videla maksimalnu zatvorsku kaznu od dvanaest meseci ili za koja je već određena kazna zatvora ili pritvora u trajanju od najmanje četiri meseca. Na osnovu vremenskih okvira izdržavanja kazni ili pritvora dok traje sudski postupak i liste krivičnih dela nabrojanih u okvirnoj odluci možemo da zaključimo da je cilj država članica bio da se EAW koristi samo u slučajevima teških krivičnih dela.
�
pojmovnik
5. Ko izdaje i izvršava EAW?
Okvirna odluka ostavlja državama članicama da, u skladu sa svojim unutrašnjim pravnim siste-mom, utvrde koji će organ biti nadležan za izdavanje naloga. Jedini uslov jeste taj da izdavalac EAW mora da bude nadležni organ sudske vlasti države članice, o čemu treba obavestiti Generalni sekretarijat Saveta EU. Takođe, članica EU može da postavi jedno ili više tela, ukoliko to dozvol-java unutrašnji pravni sistem, koja će pružati pomoć nadležnim sudskim organima u izdavanju EAW. Takođe, ona može na osnovu sistema sudova odrediti i centralni nadležni organ, koji će rukovoditi procesom upućivanja i prijema naloga za hapšenje.
Vidimo da je u sprovođenju naloga potrebno identifikovati tri nadležna tela (pogledati: Antrfile 1): izdavaoca naloga, izvršioca naloga i pomoćni organ za izvršenje naloga.
Posrednu ulogu u utvrđivanju nadležnog organa za izdavanje naloga ima Evropska pravo-sudna mreža (EJN), koja može da pruži pomoć u rešavanju tog problema. Na primer, u slučaju da Švedska kao izdavalac naloga ne zna kom telu u Španiji treba da uputi nalog, ona može potražiti pomoć od EJN kako bi pronašla tu informaciju. Pored toga, država članica može da iskoristi telekomunikacione sisteme EJN, Interpola ili Šengenskog informacionog sistema u prosleđivanju EAW. Cilj je da pravi i nadležni pravosudni organ dobije nalog u najkraćem vremenskom perio-du.
�
E :VROPSKI NALOG ZA HAPŠENJEDESET PITANJA DESET ODGOVORA
�
E :VROPSKI NALOG ZA HAPŠENJEDESET PITANJA DESET ODGOVORA
Primeri nadležnih organa sudskih vlasti za sprovođenje EAW
U Austriji su za izdavanje EAW nadležni okružni i pokrajinski sudovi, dok je sudija za prekršaje pokrajinskog suda nadležan za izvršenje naloga. Centralni organi koji pružaju pomoć u sprovođenju EAW jesu Federalno ministarstvo pravde, Federalno ministarstvo unutrašnjih poslova i Kancelarija federalne kriminalističke policije.
U Mađarskoj je za izvršenje naloga nadležan sud u Budimpešti, dok je Ministarstvo pravde centralno administrativno telo za primanje i upućivanje naloga.
U Francuskoj su za upućivanje i primanje naloga za hapšenje nadležne posebne or-ganizacione jedinice u Ministarstvu pravde: Direkcija za krivične stvari i pomilovanje i Kancelarija za međunarodnu pravnu pomoć u krivičnim stvarima.
6. Šta bi trebalo da sadrži jedan Evropski nalog za hapšenje?
Svaki nalog treba da prati formu koja je utvrđena Okvirnom odlukom i da sadrži sledeće po-datke:
a) informacije o identitetu i državljanstvu traženog lica;b) kontakt informacije nadležnog organa sudske vlasti koja je uputila nalog;c) prirodu krivičnog dela, njegovu pravnu utemeljenost u unutrašnjem pravnom sistemu;d) kratki opis okolnosti i činjenica krivičnog dela sa predviđenom sankcijom; e) pravosnažnu presudu ili neku drugu pravosudnu odluku sa sličnom pravnom snagom na
osnovu koje nadležni sudski organ pokreće EAW.
Nadležni sudski organ koji upućuje EAW odlučuje o tome da li će pored obaveznih pružiti i dodatne informacije koje bi mogle poslužiti prilikom sprovođenja naloga.
�
pojmovnik
„Čarobnjak“ za izvršenje EAW putem Evropske pravosudne mreže
7. Kako se sprovodi EAW?
Prilikom izvršenja EAW uspostavlja se komunikacija između dva nadležna organa sudske vlasti – izdavaoca i izvršioca naloga. Izdavalac naloga upućuje nalog svojim kolegama u drugoj članici EU ili pak izdaje poternicu za traženom osobom u Šengenskom informacionom sistemu ili Inter-polu. U bazi podataka Šengenskog informacionog sistema nalaze se podaci o licima za kojima se traga radi sprovođenja sudskog procesa ili o licima koja su pozvana na izdržavanje kazne ili koja imaju status svedoka u krivičnom postupku.
Izvršilac će, nakon što primi nalog i utvrdi tačne lokacije traženog lica na svojoj teritoriji, ovo lice pritvoriti ili zadržati. Pri tome, izvršilac može da koristi sva ovlašćenja, uključujući u to i policijska ovlašćenja, koja su predviđena njihovim unutrašnjim pravom. Lice koje je uhapšeno ima sva prava koja su predviđena unutrašnjim pravom države izvršioca, a ne države izdavaoca naloga.
Nadležni sudski organ u državi prijema naloga odlučuje o pritvoru lica ili o mogućem puštanju na slobodu. Posle utvrđivanja činjeničnog stanja o ispunjavanju svih uslova za sprovođenje EAW, izvršilac donosi odluku o izručenju, na koju se traženo lice može žaliti (po proceduri države prijema naloga). Za razliku od ranijeg postupka ekstradicije, ovde izvršilac ne posmatra vero-dostojnost dokaza u slučaju, već samo formu i ispunjenost svih uslova za sprovođenje naloga. Pri tome, postoji vremenski rok od 60 dana. U slučaju da se traženo lice složi sa izručenjem, ceo postupak se skraćuje i donosi se u roku od 10 dana nakon pružanja saglasnosti. Na kraju se dve države dogovaraju o načinu prebacivanja lica.
8. Kada država može da odbije izvršenje EAW?
Okvirnom odlukom utvrđeni su razlozi obaveznog odbijanja naloga. Država članica nije u obavezi da izruči traženo lice ukoliko:
a) je lice pomilovano u državi u kojoj se izvršava nalog; b) je lice već osuđeno za krivično delo za koje se tereti;c) lice zbog svojih godina (punoletstvo se stiče u različito vreme u državama članicama) ne
može da bude krivično odgovorno prema pravu države u kojoj se trenutno nalazi.
�
E :VROPSKI NALOG ZA HAPŠENJEDESET PITANJA DESET ODGOVORA
9. Koji su elementi uspeha EAW?
Na samom početku sprovođenja EAW pojavili su se određeni problemi. Prvo je Savezni ustavni sud Nemačke 2005. godine proglasio odluku o EAW neustavnom, odbijajući da Španiji izruči Mamuna Darkazanalija, nemačkog državljanina sirijskog porekla, koji je bio osumnjičen da je pomagao rad terorističke grupe. Slična situacija ponovila se i u Poljskoj. Takođe, u prvim godina sprovođenja EAW osam država članica (uključujući u to i Nemačku, Italiju i Veliku Britaniju) nisu predočile Evropskoj komisiji statistički izveštaj o sprovođenju naloga.
Ipak, samo na primeru statističke analize britanske Agencije za borbu protiv teških ob-lika organizovanog kriminala iz januara 2009. godine, možemo da primetimo porast uspešnog korišćenja EAW (pogledati: Grafikon 1) bez obzira na postojanje početnih problema. Zanimljivo je da je Velika Britanija na početku sprovođenja naloga, od 1. januara 2004. do 22. februara 2006. godine, primila 5.732 naloga za hapšenje, a uputila 201 nalog. Sličan zaključak možemo izvesti ukoliko posmatramo (pogledati: Grafikon 2) broj izručenja u Irskoj od 2004. do 2009. godine. Najveći broj izručenja odnosio se na Veliku Britaniju – ukupno 117 od 263.
�
pojmovnik
Mamun Darkazanali trenutno živi u Hamburgu i povezan je sa finansiranjem Al-kaide i terorističkog napada na SAD 2001. godine putem svoje firme „Mamoun Darkazanli Import-Export Company“ koja je prodavala elektronsku opremu. U oktobru 2004. godine uhapšen je na osnovu naloga Španije zbog pružanja logističke i finansijske podrške Al-kaidi u Španiji, Nemačkoj i Velikoj Britaniji. Zbog odluke Kasacionog suda Nemačke (nem. Kassationshof) o neustavnosti EAW Mamun Darkazanali oslobođen je u julu 2005. godine. Od tada, ne postoje informacije da je napustio Nemačku. Za više informacija pogledati: http://www.un.org/sc/committees/1267/NSQI02601E.shtml
10
E :VROPSKI NALOG ZA HAPŠENJEDESET PITANJA DESET ODGOVORA
Na kraju pomenućemo i slučaj korišćenja EAW za rešavanje problema i krivičnih slučajeva iz prošlosti, pa čak i onih iz Drugog svetskog rata. Krajem novembra 2010. godine holandsko javno tužilaštvo uputilo je Nemačkoj nalog za hapšenje Klasa Fabera, osuđenog za ubistva najmanje 11 lica u Drugom svetskom ratu. Nakon bekstva iz holandskog zatvora „Breda“ 1952. godine, Feber živi u Nemačkoj. Njegov brat, Piter Feber pogubljen je 1948. godine zbog ratnih zločina počinjenih za vreme Trećeg rajha. Nemačka za sada odbija da izruči Klasa Febera. Feber je još 1957. godine oslobođen optužbi odlukom suda u Diseldorfu zbog nedostatka dokaza. Holandija je nove dokaze pružila sudu u Minhenu 2006. godine, ali slučaj još uvek nije rešen.
Grafikon 1: Ekstradicija u Velikoj Britaniji
Grafikon 2: Broj izručenja iz Irske u druge države članice od 2004. do 2009. godine
10. Zašto je važno da Zapadni Balkan iskoristi
ideju EAW?
Brajan Gibins iz britanskog tužilaštva napravio je paralelu između tri uza-stopne pobede Mihaela Šumahera na takmičenju Formule 1 sa početkom sprovođenja EAW. Četiri faktora Šumaherovog uspeha su brzina, pouz-danost, timski rad i konstantno unapređivanje. To će biti „ključ“ i za uspeh EAW ukoliko države članice, ali i kandidati ili države koje teže pu-nopravnom članstvu, žele da zajednički nalog za hapšenje bude uspešan, a da se pri tom poštuju osnovna ljudska prava.
Usvajanje modela izručenja na osnovu EAW na Zapadnom Bal-kanu nije bitno samo zbog evropskih integracija i zbog poruke koje Ev-ropska komisija stalno upućuje državama u regionu time što od njih traži efikasniju borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. Primenom „balkanskog“ naloga za hapšenje stvara se prostor uzajamnog poverenja na ovim prostorima. I tu ponovo dolazimo do evropskih integracija i do ispunjavanja posebnog uslova postavljenog za ovaj region – stvaranje, razvoj i održavanje dobrosusedskih odnosa. Zbog toga je potrebno da „balkanski“ nalog za hapšenje popuni prazninu u postojećim sporazumi-ma o izručivanju država Zapadnog Balkana. Time region može da dobije zajedničku i efikasniju borbu protiv „32 krivična dela“ i da nastavi sa stvaranjem dobrosusedskih odnosa.
11
pojmovnik
Literatura:
Zakonodavni okvir:
Convention on extradition between Member States. 13 October 1996, O. J. C 313.Convention on simplified extradition procedure between the Member States of the European
Union. 30 March 2005, O. J. C 78Council Framework Decision 2009/299/JHA amending Framework Decisions 2002/584/JHA,
2005/214/JHA, 2006/783/JHA, 2008/909/JHA and 2008/947/JHA, thereby enhancing the procedural rights of persons and fostering the application of the principle of mutual recognition to decisions rendered in the absence of the person concerned at the trial. 26 February 2009, O. J. L 81/24.
Council Framework Decision on the European Arrest Warrant and the Surrender Procedures be-tween Member States. 13 June 2002, O. J. L. 190/1.
Draft programme of measures for implementation of the principle of mutual recognition of deci-sions in civil and commercial matters 2001/C 12/01. 15 January 2001, O. J. C 12/1.
Publikacije i izveštaji:
Annual Report 2009 on the Operation of the European Arrest Warrant Act 2003. The Department of Justice and Law Reform in the Republic of Ireland. <http://www.justice.ie/en/JELR/EAW2009.pdf/Files/EAW2009.pdf>
Apap, J. and Carrera, S. „European Arrest Warrant: A Good Testing Ground for Mutual Recognition in the Enlarged EU.“ CEPS Policiy Brief, br. 46, 2004. <http://www.ceps.eu/ceps/down-load/947>
Broadbridge, S. The European arrest warrant in practice. London: House of Commons Standard Note SN/HA/4979, 2009. <http://www.parliament.uk/briefingpapers/ commons/lib/re-search/briefings/snha-04979.pdf>
Čavoški, A. „Evropski nalog za hapšenje.“ Evropsko zakonodavstvo, br. 9–10, 2004: 17–20. Gibbins, B. „The European Arrest Warrant - Championship Contender.“ ERA-Forum, vol. 4, no. 4,
2003: 38–46. Jimeno-Bulnes, M. „The Enforcement of the European Arrest Warrant: A Comparison Between
Spain and the UK.“ European Journal of Crime, Criminal Law and Criminal Justice, vol. 15, 2007: 263–307.
Palmieri, M. „Evropska integracija na polju krivičnopravnog delovanja (Evropski nalog za hapšenje).“ Temida, vol. 8, br. 4, 2005: 37–43. <http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/1450-6637/2005/1450-66370504037P.pdf>
Plachta, M. „European Arrest Warrant: Revolution in Extradition.“ European Journal of Crime, Criminal Law and Criminal Justice, vol. 11/ 2, 2003: 178–194.
1�
E :VROPSKI NALOG ZA HAPŠENJEDESET PITANJA DESET ODGOVORA
Raljanović, M. Evropski nalog za hapšenje. U: Gajin, S. (ur.). Pravo i politika Evropske unije iz perspektive domaćih autora. Beograd: Centar za unapređenje pravnih studija, 2009. <http://cups.rs/wp-content/uploads/2010/03/Pravo-Evropske-unije-iz-perspektive-domacih-autora.pdf>
Internet izvori:
European Commission. <http://ec.europa.eu/justice/policies/criminal/extradition/policies_cri-mi nal_extradition_en.htm>
European Judical Network. <http://www.ejn-crimjust.europa.eu/> Summaries of EU Legislation. <http://europa.eu/legislation_summaries/justice_freedom_secu-
rity /judicial_cooperation_in_criminal_matters/l33167_en.htm>
1�
pojmovnik
POJMOVNIK (BACKGROUNDER)
Pojmovnikinformacije o nekoj pojavi.je tekst u kome autor sažeto i jasno predočava javnosti osnovne i
najvažnije
Saša Đorđević diplomirao je međunarodne odnose na Fakultetu političkih nauka2007. godine. Trenutno na istom fakultetu pohađa dvogodišnje specijalističkeakademske studije, smer Evropske studije. Istraživač je u Beogradskom centru zabezbednosnu politiku gde r i reforma policije u Srbiji ukontekstu evropskih integracija i regionalne policijske saradnje. Njegove oblastiinteresovanja su saradnja država članica Evropske unije u oblasti unutrašnjihposlova, međunarodna policijska saradnja, reforma policije u tranz
adi na projektu kojim se prat
icionimdruštvima, unutrašnja bezbednost i teorije bezbednosti. Urednik je Biltena opitanjima unutrašnjih poslova EU i Srbije. Kontakt: [email protected].
Beogradski centar za bezbednosnu politiku (od 1997. do juna 2006. godine poznatpod imenom Centar za civilno-vojne odnose) nezavisni je istraživački centar koji radina unapređenju bezbednosti građana i društva. U središtu interesovanja BCBP nalazese politike koje kao cilj imaju poboljšanje ljudske, nacionalne, regionalne imeđunarodne bezbednosti, posebno konsolidaciju reforme sektora bezbednosti iintegraciju zemalja Zapadnog Balkana u evrtoatlantsku zajednicu. Svoje ciljeveBCBP ostvaruje istraživanjem, analiziranjem, predlaganjem praktične politike,javnim zastupanjem, obrazovanjem, izdavačkom delatnošću, stručnom podrškomreformama i umrežavanje svih relevantnih aktera u bezbednosnu zajednicu.
Beogradski centar za bezbednosnu politiku
Autor:Izdava : Beogradskicentar za bezbednosnupolitikuwww.ccmr-bg.orgwww.bezbednost.orgLektura i korektura:Tatjana HadžiGrafi ka obrada: BorisBrozoviCIP-Katalogizacija upublikacijiNarodna bibliotekaSrbije, BeogradISBN: 978-86-83543-95-3
Saša Đorđevićč
ćč
ć
