Memorijalni centar nam je neophodan - savezjos.org · Iz propratnog teksta uz pozivnicu proizilazi da }e taj krst biti visok preko ~etiri metra. Pozivnica za juni dostavljena ve}

G o d i n a X I X ( LV ) B r o j 4 B e o g r a d A p r i l 2 0 1 0 . N I S A N / I J A R 5 7 7 0 .

strana 18

VR[AC:

Spoticanjaoko

spomenika

PRAVOSU\E IANTISEMITIZAM:

Igrankabez

prestanka

ISTORIJA

Ulicebeogradskih

Jevreja

INTERVJU: DR MILAN KOLJANIN, ISTORIÂR

Memorijalni centarnam je neophodan

strane 6-8

strane 14-15

strane 2-4

INCIDENT NAPREDSTAVLJANJUKNJIGE JA[EALMULIJA:

I majku i oca - rtvamaI majku i oca - rtvamaI majku i oca - rtvamaI majku i oca - rtvamaI majku i oca - rtvamaI majku i oca - rtvamastrana 10-11

2 april 2010. PREGLEDJevrejski

Pre neki dan jedan poznanik mi re~e damu je stigla "Pozivnica na otkrivanje iosve{tenje nema~ko-srpskog Spomen-krstanevinim `rtvama u Vr{cu (Werschetz) -Banatu, 12. juna 2010. godine kod sto~noggroblja ({interaja)".

Iz propratnog teksta uz pozivnicuproizilazi da }e taj krst biti visok preko~etiri metra. Pozivnica za juni dostavljenave} februara; poznata nema~ka pedantnost ipreciznost pokazala se i ovom prilikomta~nom, nema {ta. U propratnom tekstustoji da je trista godina ìvota u tom kraju,nema~ki ìvalj u po~etku, prete`no,"vinogradari i ratari" iveo u miru sa svojimsusedima sve do 1944. godine.

Koga ho}e da obmanjuju, kome dastvaraju la`ne iluzije o idili~nom ìvotu u"miru i zajedni{tvu" nema~kog ìvlja sostalim stanovnicima tog kraja kada suJevreji Banata deportovani jo{ u leto 1941?Ima bezbroj dokumenata i jo{ ponekogìvog koji pamte sasvim druga~iju sliku otom "miru i zajedni{tvu".

U Vr{cu ìvelo je brojno nema~kostanovni{tvo. Verovatno nije slu~ajnost dase u tom gradu nalazila uo~i Aprilskog rata{pijunska radio stanica nacista "Nora", da jeu Vr{cu formirana zloglasna SS "PrincEugen" divizija.

U staroj zgradi Univerziteta u Be~u1987. (godinu dana pre ili godinu kasnije,ne se}am se vi{e ta~no) otvorena je izlo`bao ìvotu Nemaca u Vr{cu, s mnogofotografija, dokumenata, arhivskog materi-jala (ni o jednom drugom mestu Banata uBe~u nije otvorena neka izlo`ba). Izlo`ba jeobuhvatala period od naseljavanja Nemacau XVII veku sve do napu{tanja Banata ujesen 1944. Nigde ni re~i o tome {ta sede{avalo u poslednje ~etiri godine boravka,osim jedne polure~enice, navodim pose}anju "... a neprijatne poslove obavljali suna{i mladi}i...". Nijedne re~i o tome kakosu tamo{nji Nemci, kao i svuda u Banatu,doslovno od prvog dana ulaska nema~kevojske u Banat po~eli s poniàvanjem,plja~kanjem, hap{enjem, zlostavljanjem,mu~enjem Jevreja da bi se to zavr{ilointerniranjem i deportovanjem svih JevrejaBanata, pa i Vr{ca. Pro{le godine u NovomSadu otvorena je vrlo stru~no postavljenaizlo`ba o ivotu Nemaca u Vojvodini, ali {tasu uradili Nemci u Vr{cu kao i u celomBanatu, nije bilo ni re~i.

U celoj biv{oj Jugoslaviji Nemci nisuimali toliku vlast kao u Banatu. Bili su"bog i batina", do te mere da su se ose}alini~im ograni~eni, da su ve} za 1. maj, dvenedelje (!) posle ulaska nema~ke vojske uBanat, hteli Banat da odvoje od Srbije iproglase neku svoju ùpaniju koja }e bitiìà za okupljanje svih podunavskihNemaca posle pobedonosnog zavr{etkarata, a u pobedu, naravno, nisu sumnjali. Ito, kada je ve} Hitler odlu~io (!) da Banatstavi pod nema~ku vojnu upravu uBeogradu i formalno, u granicama Srbije.Iz Berlina poslat je telegram u kojem senare|uje da se takav postupak morazabraniti "makar i vojnom silom". Otkudvo|stvu banatskih Nemaca da, menjajuHitlerovu odluku ?! To su mogli da uradesamo zaslepljeni neograni~enom vla{}u.Sada navode da su ìveli u "miru i zajed-ni{tvu do 1944". A Jevreji, svi, ba{ svi, bezizuzetka, deportovani su u Beograd ve}sredinom avgusta 1941. i tamo ubijeni,mu{karci ubrzo po dolasku u Beograd, aène s decom do maja 1942. U Banatujedva da je bilo regularne nema~ke vojske,sve zlo~ine uklju~iv{i deportaciju, sprovelisu banatski Nemci. Niko razuman ne moèimati ni{ta protiv odavanja po{te nevinim`rtvama, s bilo koje strane one bile. Nijesporno da je i me|u nema~kimstanovni{tvom posle oslobo|enja -oslobo|enja za sve stanovni{tvo Banataosim za nema~ko - bilo i nevinih nema~kih`rtava, takvih bilo je i me|u drugim naro-dima. Svaka nevina `rtva je ve} jednaprevi{e, bilo ona nema~ka, jevrejska ilibilo koja druga i nema razloga da im se neoda primerena po{ta. I Jevreji se klanjajupred nevinim nema~kim `rtvama.

Za{to podunavski Nemci, {to zna~i ibanatski, uporno obmanjuju narod?

Da ne misle mo`da da su Jevreje drugiproganjali, da su drugi sproveli deportaci-ju jo{ leti 1941? Ako neko sumnja u to,neka pogleda nema~ki dnevni list iz tihdana koji je izlazio u to vreme u tada{njemPetrovgradu. Kada }e se banatski Nemciosmeliti da kaù istinu o tome {ta su imradili o~evi, a mo`da jo{ ima me|u ìvimaonih koji su sami u tome i u~estvovali ?Kada }e u~initi neki gest, makar neki sim-boli~ni gest da se ogra|uju od onog {to suu~inili jo{ 1941. godine?

Oplja~kano je dosta jevrejske imovine

da bi mogli, recimo, dati da se obnoviSpomen-obele`je strati{ta na putu Pan~evo- Jabuka. Uostalom, neka odaberu sami {ta}e uraditi.

Kada }e pogledati istini u o~i? Da liznaju da ni u jednom delu biv{e Jugoslavijenije procentualno ubijeno vi{e Jevreja negoBanatu? Pa i u Vr{cu.

Nema kolektivne krivice, nema ni zabanatske Nemce. Naàlost, bilo je malo,zaista malo Nemaca u Banatu, ni Vr{ac nijeizuzetak u tome, koji su osu|ivali zlo~ineprotiv Jevreja. Jevreji, verujem, prihvati}e~iste neokaljane ruke kada takvih bude. Odholokausta pro{lo je blizu 70 godina, dokletreba jo{ ~ekati?

Dr Teodor Kova~

TEMA

SPOTICANJAPovodom inicijative podunavskih Nemaca da u Vr{cu podignu spomen

obele`je nevinim `rtvama u javnosti je bilo mnogo reagovanja. Prenosimoneka od njih, objavljena u dnevnom listu "Danas"

@rtve, Autor: Stefan Bart

Dr Teodor Kova~ iz Novog Sada je 1.marta u Danasu objavio tekst podnaslovom Dokle obmanjivanje? Jednapozivnica kao povod za podse}anje nasudbinu banatskih Jevreja, ali uop{te nijespomenuo kojim povodom je pozivnicaposlata.

Ukratko. Jedan pijani ruski major uVr{cu, 1944. godine je hteo da silujemladu Nemicu. Njen brat joj je prisko~iou pomo}. Ubio je majora i zakopao ga udvori{tu. U znak odmazde Rusi su izvelina ulicu sve stanovnike ulice(Drajlaufergasse), njih 130, postavilimitraljez nasred ulice i pobili ih - ène,decu, starce, bebe... Potom su le{eve na{pediterima i kolima odvukli na lokaciju[interaj.

Podunavske [vabe iz Vr{ca i ugledniSrbi iz Vr{ca i van Vr{ca èle da se ljudi-ma zakopanim na [interaju podignespomen-obele`je. Lokalna vlast, inicija-tori i finansijeri obele`ja dogovorili su seda na tabli budu napisana i 23 imena odVermahta streljanih, navodno, srpskihkomunista. To treba da bude znak pri-jateljskog, uzajamnog obra|ivanja zajed-ni~ke istorije, bez resantimana. Tro{koveza spomenik snose podunavske [vabe.

Iako je ideja za spomen-obele`je u

Dokle obmanjivanje?

3NISAN/IJAR 5770.PREGLEDJevrejski

dèlati i spomeniciobliku krsta i table sa imenima streljanihgra|ana stara ve} osam godina i u op{tinise na projektu radi tri godine, jo{ uvek sena|e poneki betonoglavac koji poku{avada spre~i realizaciju projekta. Nakon trigodine je kona~no sklopljen ugovor, krst itabla su napravljeni, pozivnice razaslate isada se pojavilo pitanje: da nije mo`dame|u streljanim Nemcima neki zlo~inac.

Ono {to se desilo sa Jevrejima je zlo~inVermahta i nema nikakvog opravdanja zato. Sigurno su u~estvovali i nekihalapljivi, grabe`ljivi Folksdoj~eri, ljudikakvih ima svuda, koji su denunciraliJevreje iz li~ne koristi. Takvih ljudi je bilosvuda, pa i u Banatu. Koliko je nama poz-nato na Sajmi{tu u Beogradu Folksdoj~erinisu u~estvovali pri groznom ubijanjuJevreja, ali nije isklju~eno da je bilopomo}nika, {to je isto zlo~in.

Posle rata je streljano u Jugoslaviji6.500 Nemaca bez suda ili sa prekimsudom. Za mnoge se ne zna za{to su strel-jani. Da li je me|u njima bilo onih koji suu~estvovali u ubijanju Jevreja ne znam.

Dr Kova~ pita za{to podunavske [vabene diù spomenik Jevrejima?

Odmah posle rata, kada su se Nemcisuo~ili sa zlo~inima HitleroveNema~ke, bili su kao ljudi poraèni,pogotovo zbog zlo~ina nad Jevrejima.Odlu~ili su da u Akciji u znak kajanja

pomognu preìvelim Jevrejima ne samou Nema~koj ve} u jo{ jedanaest zemal-ja. Neguju Jevreje u stara~kim domovi-ma, organizuju sastanke sa omladinomiz raznih zemalja, vode brigu o mestimagde su bili koncentracioni logori, grobl-ja. Moja kom{inica je bila kao devojka isada kao penzionerka duè u Izraelu iradila je svaki put u stara~kim domovi-ma sa Jevrejima koji su preìveli logore.Sada je grupa nema~kih zanatlijaotputovala u Izrael da obnovi stara~kidom. Sve o svom tro{ku. PreìveliJevreji govore da nikada nisu ni pomis-lili da }e, nakon svega {to se njimadogodilo, opet govoriti nema~ki.Dignuta su spomen-obele`ja, koncentra-cioni logori su sa~uvani u obliku muze-ja i to sve Akcija u znak kajanjapodràva. Broj `rtava je svuda upisan natablama. Kod nas u gradu Erlangenu,pred ku}ama ranijih vlasnika Jevreja utrotoar je ugra|en kamen spoticanja,jedna plo~a od mesinga sa imenom vlas-nika i obave{tenjem o njegovoj sudbini.

U Srbiji se na spomen-obele`ja ne smenapisati broj nema~kih `rtava, adosada{nje spomenike su financiraleskoro isklju~ivo podunavske [vabe. UBa~kom Jarku su uni{tili nema~ko grobljei masovne grobnice u kojima je zakopanopreko 6.000 nastradalih logora{a, `rtava

nasilja. Na nema~kom groblju izgra|enesu ku}e, na masovnoj grobnici je deponi-ja. Tu ve} {est godina pregovaramo ospomen-obele`ju, bez uspeha.

Ja se pitam za{to jugoslovenska vlastili sada srpska vlast nije podigla spomeniksvojim gra|anima Jevrejima. Mislim da jere{enje zagonetke u tome da bi se ondamorala obelodaniti i uloga poslu{nihdoma}ih vlastodràca, naklonjenih ideja-ma fa{izma: Nedi}eve vlade i njene poli-cije u Banatu. Kao {to je poznato, Nedi} iLjoti} su bili srpski fa{isti i veliki anti-semiti. Vermaht nije ta~no znao ko jeporeklom Jevrejin i gde stanuje. Po èljiVermahta su Nedi}eva vlada i njena poli-cija tragali za Jevrejima i pravili njihovpopis i ~ak ih hapsili i vodili na strati{te naSajmi{tu u Zemunu (izvor: Logor Banjica- logora{i 1941-1944, knj. I i II, Istorijskiarhiv Beograd 2009, str. 707 i 830).

Time ne}u da oslobodim Vermahtodgovornosti za zlo~ine po~injene nadJevrejima, nego ho}u da objasnim za{to jebroj nastradalih Jevreja bio tako velik. OdJevreja znamo da ni njima u Srbiji nijevra}eno imanje oduzeto za vreme Drugogsvetskog rata i u periodu posle rata. U tompogledu su pro{li kao Nemci posle rata.

Autor je inènjer elektrotehnike izErlangena, Nema~ka, poreklompodunavski [vaba

Predratni Vr{ac


Pro~itao sam pismo gospodinaStefana Barta. Za neobave{tene vrlove{to spakovana pri~a koja bi trebaloda nam otvori o~i, da u namaBETONOGLAVCIMA poku{a da na|etrunku emocija, da nas posrami zbogna{ih tvrdokornih stavova.

Gospodin Bart ne èli da napi{e dasmo mi, dr profesor Teodor Kova~ usvom ~lanku, a ja pre dve godine navr{a~koj TV, uvek govorili da }emo seprvi pokloniti svakoj nevinoj `rtvi bezobzira na to kojoj je naciji ili veri pri-padala. Ja sam potpuno uveren danevine `rtve imaju imena i prezimena ida ih se njihovi bli`nji, njihovi pri-jatelji i njihove kom{ije, "sa kojima suìveli i radili u miru i zajedni{tvu svedo kraja 1944. godine", se}aju, nesamo po imenima nego i po dobrimdelima. Pitanje je za{to ni posle goto-vo 70 godina ne moèmo da vidimoimena i prezimena nevinih `rtava. Aupravo je samo to traèno od inicijato-ra podizanja spomenika.

Pravo je gospodina Barta da podièspomenik nevinim `rtvama, ne svimnego onim koje izabere. Njegovo je,tako|e, pravo, meni je i to razumljivo,da ne èli da na istom mestu budespomenik svim nevinim `rtvama, jer bione jevrejske samo pokvarile utisak.Mnogo je razloga koji opravdavajunjegov takav stav. Mo`da bi nekopostavio pitanje ko je kriv za stradanjeJevreja, mo`da bi neko upore|ivaopodatke, koliko je stradalo jevrejskedece, koliko jevrejskih èna, kolikodrugih, a to je neuporedivo. GospodinStefan Bart je tehni~ki obrazovan imorao bi da ume inènjerski i logi~kida razmi{lja. Zato me ~udi da kaoargument isti~e da, koliko je njimapoznato, folksdoj~eri nisu u~estvovaliu groznom ubijanju Jevreja naSajmi{tu u Beogradu. On je verovatnouveren da su Jevreji iz Vr{ca dobro-voljno i samoorganizovano do{li uBeograd da bi tu bili zverski ubijeni, apre toga su svoju imovinu poklonilidragim kom{ijama folksdoj~erima, sakojima su ìveli i radili u miru i zajed-ni{tvu, na ~uvanje. Ne, folksdoj~eri supedantno i efikasno otpremili JevrejeVr{ca u logore smrti. Za{to segospodin Stefan Bart ne zapita ko je

jo{ pre ulaska Vermahta u Vr{acobukao okupatorske uniforme, okitiofijakere i upregao konje ~ila{e kako bisa odu{evljenjem krenuo u susret nje-govim vojnicima. Gde ono be{e formi-rana Princ Eugen divizija? Kolikovojnika broji jedna divizija? Ko su bilipripadnici te divizije ~uvene po neza-pam}enim zlo~inima. Mogu}e je da sufolksdoj~eri, nakon {to su obukli oku-patorske uniforme i zavr{ili sa maltre-tiranjem, poniàvanjem, zlostavljan-jem, plja~kanjem, zatvaranjem i depor-tovanjem Jevreja u logore smrti, nas-tavili da se bave vinogradarstvom iratarstvom i ìveli i radili u miru izajedni{tvu sa svima ostalima (mojihsunarodnika vi{e nije bilo da tu idiluremete) sve do kraja 1944. godine. Aonda su ih neki "komunisti" bezsu|enja nevine streljali, verovatnosamo zato {to su dozvolili da im vinobude kiselo.

Za gospodina Stefana Barta kriv jeVermaht, ali ne ba{ toliko koliko Nedi}i Ljoti}. Po njemu, Vermaht, jadan,nije znao ni ko je u Srbiji Jevrejin nitikoliko ih ima. Zaboravlja gospodinStefan Bart ko je i {ta je bioKulturbund. Zaboravlja i da je, barkada je re~ o Vr{cu, svako znaosvakog. Pa i folksdoj~eri su dobroznali ko je u Vr{cu Jevrejin. Nagrnulisu u ku}e svojih kom{ija Jevreja daplja~kaju i za to im nisu bili potrebnini Nedi} ni Ljoti} da im daju instrukci-je. Uzgred budi re~eno, u Vr{cu nisudelovali ni Nedi} ni Ljoti}. Sva zlodelasu "morali" da urade oni folksdoj~erikoji su obukli uniforme i mar{irali uli-cama Vr{ca. Gospodin Stefan Bartpedantno navodi da je u Jugoslavijiposle rata streljano 6.500 Nemaca, bezsuda ili nakon su|enja pred prekimsudom. Kada smo ve} kod brojanja,gospodin Stefan Bart treba da zna da jeza vreme rata 68.000 Jevreja izJugoslavije zverski ubijeno. Tu neubrajam Jevreje iz podunavskih dràvakoji su se, beè}i od svojih i nema~kihkom{ija, zatekli u Jugoslaviji utrenutku ulaska Vermahta i, tako|e,bili pobijeni. Poznat je "Kladovskitransport" i streljanje u Zasavici. Togospodin Stefan Bart sigurno dobrozna, s obzirom na to da navodi podatke

iz Istorijskog arhiva u Beogradu.Postoje i dobro sa~uvane, veoma pouz-dane nema~ke arhive iz kojih bigospodin Stefan Bart mogao da saznaistinu o ulozi folksdoj~era. Mogao bida sazna koliko ih je osu|eno zbog rat-nih zlo~ina po~injenih na na{im pros-torima. Mnogo je 66 godina, ali nijedovoljno da bi nama mogli da servira-ju tu`ne pri~e iz III rajha. Jo{ manjemoè da nam se pripisuje da miBETONOGLAVCI spre~avamo real-izaciju ugovora koji je sklopljen salokalnom samoupravom. Takav ugov-or ne postoji, bar prema re~imapredsednika Skup{tine Vr{ac gospodi-na Stevice Nazar~i}a, pa je pitanje {taje uop{te ostalo kao istina od cele"tu`ne" pri~e gospodina Stefana Barta.Izgleda ni{ta.

Gospodin Stefan Bart kaè da su seodmah posle rata Nemci suo~ili sazlo~inima Hitlerove Nema~ke? Nemcisu se posle rata suo~ili, ne sazlo~inima, nego sa odgovorno{}u {tosu dopustili da u njihovo ime budupo~injeni, a sa zlo~inima su sesuo~avali tokom rata.

Kajanje Nemaca je svakako visokocivilizacijski ~in. Ono {to je posleratnaNema~ka uradila na polju obrazovan-ja, kada je o Holokaustu re~,uvo|enjem i primenom zakona kojinegiranje Holokausta kao i anti-semitske aktivnosti kvalifikuju kaokrivi~na dela, jeste za svaku pohvalu idivljenje. I mi Jevreji u Srbiji nepropu{tamo priliku da istaknemozna~aj takvog nema~kog pristupaistoriji. I ne samo posle rata, nego idok je on buktao, bilo je ~asnih i ~esti-tih Nemaca koji nisu mogli i nisu htelida se identifikuju sa nacistima.Poznato je da su i mnogi od njih bili`rtve nacizma. Ne radi se, dakle, ovdeo Nemcima i niko nema ni{ta protiv dase podigne spomenik nevinimnema~kim `rtvama, kojih je, siguransam, bilo. Ali ba{ zato, zbog tihnevinih `rtava, a i zbog nas ostalih, nanjemu treba da stoje ispisana njihovaimena. To one svakako zasluùju, adizanje spomenika nevinim `rtvama~ija se imena ne znaju - samo je pod-metanje kukavi~ijeg jajeta.

Aleksandar Ne}ak

SPOTICANJA OKO SPOMENIKAPOVODOM TEKSTA

"@RTVE, D@ELATI I SPOMENICI"STEFANA BARTA

Sve je to od lo{eg vina


Pi{e: Nenad Fogel

Zvu~i neverovatno da neko ko debelogazi devetu deceniju ìvota - A. Lebl -nije u stanju da razlikuje {ta je inicijativa,a {ta je predlog za preimenovanjeNagradnog konkursa Saveza. Za takvepostoji samo jedan lek. Uputiti ih naVujakliju. Uz osnovno obja{njenjeporekla re~i gde se kaè da je re~ latin-skog porekla i da zna~i POÊTAK, dajese jo{ niz drugih zna~enja, kao {to su:zapo~eti, pokrenuti, dati, davati inicija-tivu za ne{to…

Pita se Aleksandar Lebl u svom"revolverskom" tekstu: Za{to je Fogel}utao? Ta tvrdnja nije istinita. Nekolikodana pre odràvanja sramne sedniceobavestio sam predsednika Saveza, kaopredlaga~a, o tome {ta pi{e, u dva izvora,o nazivu Konkursa. Ne mogu da kaèmda A. Lebl laè da je to uradio Radniodbor, jer ne}u da se spu{tam na njegovnivo. Predsednik Saveza je zato i traìood zaposlenih iz Muzeja da prona|uodluku po kojoj je Konkurs dobio ime podr Albertu Vajsu. Nisu je na{li. Mogusamo da izrazim àljenje {to je ovauvaèna institucija samu sebe dovela usituaciju da je proglase laòvom. Ista onakoje je izdala pomenutu Spomenicu, asve u korist tvrdnje A. Lebla da nije do{lodo preimenovanja Konkursa. [ta tu nijejasno A. Leblu? Poziva se na izjavu LuciPetrovi} objavljenu u Spomenici 1969.godine. Izme|u ostalog, taj citat sam japro~itao na sramnoj sednici koja }e bitivi{e upam}ena po odricanju od dr Alberta

Vajsa nego po imenovanju konkursa ponjegovoj (Leblovoj) sestri. Kako i sam A.Lebl kaè, postoji tonski zapis. Da je tadaustao i zatraìo odlaganje zbog sumnji dave} postoji ime Nagradnog konkursa nikose tome ne bi protivio. No, obraz debljiod |ona, sada progovara post festum citi-raju}i iste navode koje sam ja predo~ioIzvr{nom odboru. Posle svega, moj navodda je sve to ura|eno na inicijativuAleksandra Lebla, on dovodi u sumnju.Ako nije inicijativa to {to se A. Leblmesec dana pre odràvanja sednice obra-tio predsedniku Saveza A. Ne}aku sa"idejom da se jedna od nagrada nazove ponjegovoj pokojnoj sestri", uz uslov da seta nagrada finansira od strane porodice,onda ja stvarno ne znam {ta je inicijativa.Uzgred da napomenem, nagrade i daljefinansira Savez.

Moram da se osvrnem i na tvrdnju A.Lebla da ga ja mrzim zbog njegovognazivanja rekonstrukcije ku}e koja je uvlasni{tvu Jevrejske op{tine Zemun"nepo{tenim i nemoralnim". Svakikomentar je izli{an kada se zna da sam odsvoje op{tine 2006. godine dobio "Megiluzahvalnosti", izme|u ostalog i za taj mojvelikodu{ni postupak. Svako ko je zain-teresovan moè da to pro~ita na sajtuhttp://joz.rs u rubrici "Podrìte nas"podrubrika "Megile".

Na kraju teksta A. Lebl bi voleo da sepojavi "negde sitnim slovima ispravka,demanti ili ~ak izvinjenje" zbog navodnelaì o preimenovanju Nagradnog konkursaSaveza. Za to postoji samo jedna stara izre-ka: "Ne lip{i magar~e do zelene trave"!

REAGOVANJE

Nije istina dasam }utao

Ne mogu da kaèm da A. Lebl laè,jer ne}u da se spu{tam na njegov nivo

Komemoracija u SkopljuPovodom 67. godine od crnog 11. marta 1943., kada je u

logor smrti Treblinka deportovano 7.200 makedonskih Jevreja,u Skoplju je boravila delegacija Saveza jevrejskih op{tinaSrbije koju su ~inili predsednik Aleksandar Ne}ak i poslovnisekretar Miroslav Grinvald. Sa njima je bila i predstavnica JOBeograd Silvana Delovska-Mitrev.

Gosti iz Beograda prisustvovali su komemoraciji i poloìlicve}e na spomenik deportovanim Jevrejima.

Program komemoracije, koja je trajala dva dana, obuhvatioje, izme|u ostalog, posetu jevrejskim grobljima, prijeme kodgradona~elnika Skoplja i Bitolja, posetu spomeniku EsterOvadija Mari kao i de~jem vrti}u u Bitolju koji nosi ime oveJevrejke.

Istorijatkonkursa

Konkurs je ustanovljen 1954.godine na incijativu predsednikatada{njeg Saveza jevrejskihop{tina Jugoslavije, dr AlbertaVajsa, a prve nagrade su dodel-jene 1955. godine. Nije raspisansamo dva puta, 1992. i 1994.godine, u vreme gra|anskog ratana prostoru biv{e Jugoslavije.Konkurs se odnosi na radove sajevrejskom tematikom iz oblastinauke, istorije, knjièvnosti,umetnosti, memoarske gra|e iHolokausta. Samo prve godinebio je raspisan i za likovnu umet-nost i muziku. Konkurs za radovesa jeverejskom tematikom, vre-menom je postao tradicionalnakulturna manifestacija s ugledomi van jevrejske javnosti, a nanjemu u~estvuju kako Jevreji,tako i autori nejevreji. Do danas,na njemu je u~estvovalo vi{estotina autora sa preko 1.500radova, a me|u nagra|enima su iautori iz Australije, Austrije,Bosne i Hercegovine, Hrvatske,Izraela, Kanade, SAD i VelikeBritanije. Na konkursu suu~estvovali i bili nagra|ivani iautori koji su kasnije postali afir-misani pisci ili nau~ni radnici,kao {to su; Danilo Ki{, DavidAlbahari, Filip David, GordanaKui}, Zvonimir Palanski, LjubicaArsi}, Vojislav Maksimovi},Krinka Vidakovi} (kasnijeambasador Srbije i Crne Gore uIzraelu), Hans Bramer, Dragoljubôli}, Miroslava Despot, ZoraDirnbah, Dimitrije Ma{anovi},Avram Pinto, VidosavaNedoma~ki, LjubivojeR{umovi}, Laslo Sekelj i drugi.

Dobitnik najve}eg broja nagra-da do sada je @eni Lebl, autorka26 nagra|enih radova posve}enihizu~avanju istorije Jevreja Srbije,ali i {ire.


Pi{e: Sa{a Risti}

Istori~ar Milan Koljanin dobar je poz-navalac prilika u jevrejskoj zajednici Srbije.Gotovo da nema zna~ajnijeg okupljanja srp-skih Jevreja, naj~e{}e povodom obeleàvan-ja tragi~nih doga|aja kojima na{a istorijaobiluje, a da tu ne bude i on, bilo kao pri-jatelj ili predava~. Kao mladi} èleo je dastudira ekonomiju. Nisu ga primili pa seupisao na agroekonomiju i tamo dao nekeispite da bi ubrzo shvatio da to nije ono {toèli. Da bi dao sebi predah i na miruporazmislio {ta mu valja ~initi sa ìvotomprijavio se na odsluènje vojnog roka. Poslatje na Dojran, nekad{nju jugoslovensko-gr~ku granicu. Tamo je, uz pomo} desetara,produhovljenog ~oveka {irokih shvatanja,doìveo prosvetljenje zaklju~iv{i da je pozivistori~ara ono {to bi mu najvi{e odgovaralo."Ne, ne, desetar mi je bio sav po pe-esu,prili~no sku~enih pogleda na ìvot!" kaèsmeju}i se ovoj na{oj opaski.

Istoriju je upisao na Filozofskom fakul-tetu u Beogradu 1977. godine. "Izgubiosam mnogo vremena, ali - boè moj, treba-lo je da intelektualno sazrim". Diplomiraoje 1982. godine. Neko vreme radio je poosnovnim {kolama kao zamena kolegamasve dok se 1984. godine nije ukazalo slo-bodno mesto na Institutu za savremenuistoriju u Beogradu. Tamo smo vodili ovajrazgovor.

Istorija je {irok teren, koja je va{aspecijalnost? - Institut za savremenu istoriju bavi se

periodom od 1918. godine, od stvaranjaJugoslavije. To je veliko podru~je u okvirukojeg postoji podela na periode kojima semoje kolege i ja bavimo. Ja sam se speci-jalizovao za logor na Beogradskomsajmi{tu {to je bila tema i mog magis-tarskog rada.

Va{a èlja ili vam se, {to kaù, zalomi-lo?- Moglo bi se re}i - sticaj okolnosti, ali

u okviru mog op{teg interesovanja zaistoriju II svetskog rata. U svakoj republicitada{nje Jugoslavije postojala je redakcijakoja se bavila sli~nim istraìvanjima nasvojoj teritoriji. U okviru tog projektadefinisan je niz tema koje je trebalo obradi-ti. U dogovoru sa Katedrom za istorijuJugoslavije, koju je vodio profesor BrankoPetranovi}, dogovorena je ova koja je bilai tema mog magistarskog rada: "Nema~kilogor na Beogradskom sajmi{tu od 1941.do 1944. godine, prilog delovanju Novogporetka u Srbiji".

Istraìvali ste poloàj Jevreja. Kakveste predstave o njima imali pre toga?- Bave}i se svojom temom bio sam

upu}en na to da se upoznam sa jevrejskom

zajednicom i sa njenim mestom u dru{tven-om okruènju, dakle Srbiji i Jugoslaviji.Bavio sam se periodom koji je ozna~io krajte zajednice, odnosno uni{tenje njenognajve}eg dela. U{ao sam u to - naglava~ke.Kasnije je to postao predmet mog intereso-vanja, pa }u svakako objaviti i rad podnaslovom "Holokaust u Srbiji". Srbija,podeljena na nekoliko okupacionih zona sanekoliko okupacionih politika omogu}avaizu~avanje fenomena Holokausta na malomprostoru. Bilo mi je potpuno jasno jo{ doksam prou~avao logor na Sajmi{tu da semora istraìti raniji period da bi se tosagledalo. Tako mi se nametnila tema kojaje kasnije definisana i kao moj doktorat:"Jevreji i antisemitizam u KraljeviniJugoslaviji 1918 - 1941 godine. Ali, ni tajperiod nije mogao da se posmatra izolo-vano, pa sam morao da krenem od prvihtragova dolaska Jevreja na ove prostore.Nagla{avam da je naslov knjige dvosloàn:Jevreji i antisemitizam! Ja sam, dakle, imaonameru da prikaèm ìvot jevrejske zajed-nice u svim njegovim manifestacijama,unutra{nji ìvot, poloàj u okruènju i dapratim pojavu antisemitizma, ne~eg {to jeobeleìlo istoriju tridesetih godina pro{logveka i ono {to je bilo u ideolo{koj osnovionoga {to }e se kasnije sa Jevrejimadogoditi. Ideolo{ka osnova Holokausta se,svakako, zasniva na antisemitizmu.

Koga biste ozna~ili kao tada njegoveglavne nosioce?- Tu treba imati u vidu da je 1918.

godine jugoslovenska dràva stvorena odKraljevine Srbije i krajeva koji su pripadaliAustrougarskoj u kojoj je antisemitizambio veoma jak, pre svega u Budimpe{ti iBe~u, gradu u kojem je Adolf Hitler shva-tio kolika je snaga tog fenomena zapoliti~ko mobilisanje i manipulisanjemasama.

Kako razumeti ìlavost antisemitizma?- Mora se krenuti od definicije tog

pojma. Postoje razne nejasno}e. Prihvatiosam najra{ireniju, po mom sudu najjasniju,koja pravi o{tru razliku izme|u tradi-cionalnog i modernog antisemitizma.Tradicionalni se vezuje za hri{}anske pre-drasude o Jevrejima, po~ev od deicida izkojeg su se izvodile razne druge. Moderni,antisemitizam je u osnovi rasisti~ki. Onkaè da su Jevreji dru{tveno zlo samimsvojim biolo{kim bi}em, dakle genetski,predodre|eni da ~ine zla bez obzira na toda li su, recimo, komunisti ili kapitalisti. Zatradicionaliste Jevrejin koji se pokrsti moèda bude dru{tveno prihva}en. Modernomantisemitizmu to je bez zna~aja zato {to jeJevrejin biolo{ki predodre|en da budedru{tveno zlo. U osnovi je teorija baziranana "u~enju" rasnih teoreti~ara od ArturaGobinoa do Hjustona Stjuarta êmbrlena.

Ima li u ozbiljnoj nauci bilo kakvihsaznanja koja bi rasistima dala zapravo kada govore o nejednakostirasa?- Ne, potpuno su nenau~na, ali imaju

veliku politi~ku upotrebljivost. Rasisti~kiantisemitizam se pokazao kao jako pogo-dan za manipulaciju masama. Onobja{njava da Jevreji stoje i iza radni~kogpokreta, socijalisti~kih i komunisti~kihsnaga koje razaraju dru{tvo, kao i da susvemo}ni kapitalisti koji upravljaju}ifinansijskim institucijama razaraju tkivodràve i dru{tva. Krajnji cilj i jednih idrugih, iako rade sa suprotnih strana, jestestvaranje svetske vladavine Jevreja. To jeono {to je, uostalom, u "Protokolima sion-skih mudraca".

Pomenuste Be~ i Budimpe{tu kao aus-trougarske centre u kojima je anti-semitizam bio duboko ukorenjen. [taje sa delovima Kraljevine SHS kojinisu bili pod tom monarhijom? - Razlika postoji, ali to, naravno, ne

zna~i da su krajevi Jugoslavije koji su pri-padali Kraljevini Srbiji bili, da tako kaèm,operisani od antisemitizma. Me|utim, tu jepostojala jedna specifi~nost. Srbija i srpskinarod borili su se za svoje oslobo|enje iujedinjenje. Jevreji su od 1878. godinepostali ravnopravni gra|ani Srbije iu~estvovali u svim ratovima koje je onavodila, kao i u naporima za stvaranjesrpske dràve i ujedinjenje njenih delova.To i ostalo dovodilo je do njihove sve ve}eintegracije u dru{tvo.

I tako su vremenom postali SrbiMojsijeve vere?- Da, ali to nije samo srpska

specifi~nost. U~estvuju}i i u stvaranjudrugih nacionalnih dràva Jevreji su sevezivali za njihove nacionalizme. Tako suoni u Nema~koj bili velike nema~ke patri-ote, u Ma|arskoj ma|arske... To je bilo i


Memorijalni centar Pitanja Holokausta, genocida, poznavanja onoga {to se doga|alo uDrugom svetskom ratu, morala bi mnogo vi{e da budu prisutna u

javnosti i u na{em obrazovnom sistemu

La`ni argumenti- Zanimljivo je da je u Nema~koj, u

kojoj je antisemitizam bio veoma jak,napravljena anketa koja je pokazala da suse Jevreji, srazmerno svom broju, vi{eodazivali pozivu u vojsku nego Nemci ida je me|u poginulim nema~kim vojnici-ma procentualno bilo vi{e Jevreja negonejevreja. To je pokazalo da su potpunola`ni argumenti antisemita o izdajni~komi podriva~kom radu Jevreja, kao iHitlerova tvrdnja da je Nema~ka izgubi-la u Prvom svetskom ratu jer su jojJevreji zabili no` u le|a.


tragi~no, jer su, ratuju}i za svoje dràve,~esto ratovali jedni protiv drugih. [to seKraljevine SHS ti~e, antisemitizam je bioja~i na teritoriji Hrvatske. Tu moram, presvega, da ukaèm na ulogu Rimokatoli~kecrkve u kojoj postoji veoma jaka antisemit-ska tradicija, pogotovo od kraja 19. vekaod vremena stvaranja takozvanog soci-jalnog katolicizma. Prva izdanja"Protokola sionskih mudraca" su se pojav-ila sredinom dvadesetih godina u jednomfranjeva~kom listu u Makarskoj. Taj zlo-glasni antisemitski pamflet, nastao u ruskojcarskoj policiji, osnaìvao je argumente daJevreji stoje iza komunista i bolj{evi~kerevolucije. Poznato je da je bolj{evi~kapartija imala ambicije da pokrene svetskurevoluciju.

Stoji i to da je me|u bolj{evicima i usvetskom radni~kom pokretu zaista jebio veliki broj Jevreja.- Da, ali oni tu nisu istupali kao Jevreji

nego potpuno anacionalno, kao ljudi kojipripadaju svetskoj revoluciji. Oni se jesu uve}em procentu pridruìli socijalisti~kom,odnosno komunisti~kom pokretu, ali zbogsvog nepovoljnog dru{tvenog poloàja ucarskoj Rusiji.

Antisemitizam u KraljeviniJugoslaviji?- Hitler je, kao politi~ka ~injenica, imao

zna~ajno mesto u politi~koj konstelacijiEvrope. Toj ~injenici su se prilago|avale ivlasti u Jugoslaviji. Dvadesetih godinamanifestacije antisemitizma bile su u njojsporadi~ne. Bilo je antisemitskih tekstovau nekoliko listova u Srbiji, u Hrvatskojmo`da ne{to vi{e, ali ni{ta drasti~no.Me|utim, tridesete su period velikih prom-ena u Evropi. Manifestacije antisemitizmapostaju ja~e. Godine 1934. u Srbiji se prvi

put objavljuju "Protokoli sionskih mudra-ca". Nacisti~ka antisemitska propagandaja~a preko Folksdoj~era kojih je uKraljevni Jugoslaviji bilo oko 500.000,najve}im delom u Banatu, zatim delimi~nou Ba~koj, isto~noj Slavoniji, Sloveniji i umanjem broju u severnoj Bosni.Jugoslovenske vlasti su nastojale da to drèpod kontrolom, pa antisemitske mani-festacije nisu bile toliko jake. To je bilovreme vlade Milana Stojadinovi}a i poli-ti~ke preorjentacije prema fa{isti~kim sila-ma Nema~koj i Italiji. Ni{ta neobi~no kadse zna da su i zapadne dràve imale modusvivendi sa Hitlerom. Popu{tanje antisemit-skoj propagandi bio je znak upu}enNema~koj, koja je o~ekivala antisemitskemere od zemalja, koje su joj se pribliàvalepoliti~ki i ekonomski i one su ih uvodile.Jugoslavija se krajem tridesetih i po~etkom~etrdesetih na{la izolovana, okruènatakvim zemljama. Jugoslovenska vlada je,5. oktobra 1940. godine, donela dve uredbekojima je Jevrejima ograni~eno poslovan-je, odnosno promet hranom na veliko iupisivanje na fakultete i u srednje {kole.

Potpisao ih je Dragi{a Cvetkovi}?- On i njegov potpredsednik Vlatko

Ma~ek, a cela Vlada je stala iza toga.

Najvi{e uticaja na njihovo dono{enje imaoje Anton Koro{ec, katoli~ki sve{tenik, oko-reli antisemita i nema~ki eksponent, {to se,naravno, znalo u vladi. To, naravno,Nemce nije zadovoljilo, ali je zato kompro-mitovalo tu vladu u o~ima demokratskogsveta.

Kada, da tako kaèmo, zvani~nopo~inje Holokaust?- Uporedo sa uni{tavanjem Sovjetskog

Saveza i napredovanjem Nema~ke donosese nare|enja za masovno i potpunouni{tenje Jevreja na okupiranimpodru~jima Sovjetskog Saveza i svihdrugih okupiranih zemalja. Posle toga, dokraja 1941. i prvih meseci 1942. godine ufunkciju su stavljeni i logori uni{tenja nateritoriji Poljske. Tada po~inje u punoj meriostvarenje takozvanog kona~nog re{enjajevrejskog pitanja. Oni, dakle, ratuju protivbolj{evi~kog Sovjetskog Saveza kojimupravlja takozvani Svetski Jevrejin kojiistovremeno stoji i iza Velike Britanije sakojom, tako|e, Nema~ka ratuje. Sve tokada se prevede na razumljiv jezik zna~imasovno uni{tavanje Jevreja gde god sezateknu.

Hitler je uo~io koliko je antisemitizamzgodan za politi~ko manipulisanjemasama. Da li je on samo hladnokrvnii bezobzirni politi~ki kalkulant ili je i unjemu samom istinski postojala mr`njaprema Jevrejima? - To je stara pri~a o ulozi li~nosti u

istoriji. Holokaust i Hitler su neodvojivi.@ive}i u Be~u video je snagu politi~kogantisemitizma, ali on je ujedno i bio deonjegovog intelektualnog habitusa. Politi~kaupotreba antisemitizma i njegova mani-jakalna opsednutost Jevrejima su se, ~inimi se, me|usobno pothranjivale.

Postoje razna tuma~enja o ~uvenojporuci:" Serbien ist Judenfrei". Ko jenjen autor?- Te re~i su u naslovu jedne knjige...

1993. godine jedan istori~ar ValterMano{ek objavio je zna~ajnu knjigu tognaslova, a u podnaslovu stoji "Nema~kaokupaciona politika i istrebljenje Jevreja uSrbiji 1941-1942 godine", to je njegovadoktorska teza, objavljena 1993. godine uMinhenu. Kod nas je prevod te knjigeobjavljen 2007. Citat da je Srbija"Judenfrei", o~i{}ena od Jevreja, je izizve{taja Haralda Tunera, {efa nema~kogUpravnog {taba u Srbiji, upu}enogAleksandru Leru, nema~kom komandantuJugoistoka. Dakle, citat iz interne prepiskenema~kih visokih funkcionera u Srbiji.Nema~ki predstavnici su se tada na okupi-ranim zemljama prosto takmi~ili ko }e {topre da ubije {to vi{e Jevreja, pa je Tunersmatrao da bi bilo zgodno da se pohvali.Uzgred, to niije bilo ta~no jer su ve} u jan-uaru - februaru 1942. godine u Estoniji biliubijeni svi Jevreji. U samoj Srbiji Banat jebio prva teritorija "o~i{}ena" od Jevreja, jersu u avgustu i septembru 1941. svi Jevreji iz

nam je neophodan

Srbija, podeljena nanekoliko okupacionih

zona sa nekoliko okupa-cionih politika,

omogu}ava izu~avanjefenomena Holokausta

na malom prostoru


Banata, gde su prakti~no svu vlast imalifolksdoj~eri, bili deportovani u Beograd.Mu{karci u Topovske {upe, a ène i decaraspore|eni po jevrejskim ku}ama iporodicama. Mu{karci su ve} u septembru ioktobru zajedno sa beogradskim Jevrejimabili ubijeni u masovnim streljanjima.

Kakva je bila uloga folksdoj~era u tomsramnom "~i{}enju" od Jevreja?- Oni su ve} uo~i rata bili odli~no orga-

nizovani. Postojao je Kulturbund (Kulturnisavez) - polumilitarizovana organizacijakoja je imala vojne, odnosno paravojne,jedinice Doj~e man{aft (nema~ko ljudstvo,mom~ad). Njihov centar je bio uZrenjaninu, tada{njem Petrovgradu iliVelikom Be~kereku.

Kraljevina Jugoslavija je to tolerisala?- Sve to je bilo ilegalno, nisu se javno

ispoljavali, ali sa dolaskom nema~kih trupame|u Folksdoj~erima je nastupilo odu{evl-jenje i odmah su se uklju~ili postaju}i deookupacione vlasti. Tako je vlast u Banatudràla ba{ sama nema~ka nacionalna grupa.Imali su odre{ene ruke i davali inicijativu zamere protiv Jevreja. Naravno, znali suodli~no koje su njihove kom{ije Jevreji i zabagatelu su pokupovali svu od Jevrejaoduzetu imovinu. Sve je to imalo pseudopravnu formu, jer su ugovori o kupoprodajibili zaklju~ivani izme|u kupaca, naj~e{}enekog Folksdoj~era (bilo je i Srba, onihbliskih vlasti) i okupatora. Nemci su, kaookupatori, smatrali da jevrejska imovina pri-pada njima - kraj pri~e. Jevrejima je bilozabranjeno raspolaganje imovinom. Njihovibankovni ra~uni su blokirani, pokretnaimovina je velikim delom oplja~kana ve} uprvim danima, a ono {to je preostalo kaonekretnina bilo je otu|eno od njih.Internirani su u logore, a kao prodavci nji-hove imovine pojavljuju se Nemci, nema~kiopunomo}enik za privredu FrancNojhauzen, odnosno njegov ured.Folksdoj~eri su kupovali za bagatelu znaju}iodli~no {ta rade. Ispod te pravne forme sta-jala je kao su{tina - ordinarna plja~ka.

Legalizovana!- Oni su smatrali da je ta imovina njiho-

va. Tek po{to je najve}i deo rasprodat, ono{to je preostalo od jevrejske imovine dalisu Srpskoj vladi. Avgusta, 1942. Nedi}evavlada je donela uredbu po kojoj ono {to jepreostalo od jevrejske imovine, nakon"kupovine" , ostaje Srbiji. Nemci su for-malno kao ustupak to dali Srbiji uz uslovda joj plati ogromnu sumu od 300 milionadinara kao obe{te}enja za {tetu koju jeNema~ka pretrpela tokom aprilskog rata.Dakle, jo{ jedan vid legalne plja~ke. Timeje u stvari ba~ena ljaga na Srbiju, titularapreostale jevrejske imovine koja je daljeprodavana preko Hipotekarne banke.

Da li bi insistiranje Jevreja na restitu-ciji moglo da bude osnov za {irenjeantisemitizma? - Znate, sve na neki na~in moè da se

iskoristi. Ja to shvatam samo kao deojednog procesa koji je neminovan i ukojem Jevreji naravno imaju svoje mesto,ali tu je u pitanju ceo jedan dru{tveni sloj,ne samo krupni kapitalisti i vlasnici negoljudi razli~itog imovnog stanja ~ija jeimovina nacionalizovana i oduzeta narazne na~ine i koja podleè restituciji. Ta~injenica isto moè da se zloupotrebi.

Pitanja Holokausta, genocida, poznavanjaonoga {to se doga|alo u Drugom svetskomratu, morala bi mnogo vi{e da budu prisut-na u javnosti i u na{em obrazovnom siste-mu. O svemu tome, naàlost, prose~ni ljudii |aci vrlo malo znaju. Moram da naglasimurgentnu potrebu stvaranja Memorijalnogcentra o ~emu se stalno govori, a nikako dakrene sa mrtve ta~ke. Jad Va{em, kao jednava`na institucija i gospodin Artur Kol,ambasador Izraela su nam ponudili pomo}oko ure|enja tog spomen memorijalnogcentra. Sad to sve zavisi od na{e strane izahteva jedno veliko angaòvanje i grada irepublike.

Za sada je samo iskazana dobravolja?Je li doneta neka zvani~na odlu-ka?- Postoji samo odluka na nivou grada da

je Staro sajmi{te spomeni~ko podru~je, daje predvi|eno da to bude neki memorijalnicentar i koliko sam shvatio da tu ne smeni{ta da se gradi. Ali vreme ~ini svoje iobjekti koji su od njega ostali propadaju,uru{avaju se, kula samo {to se nije sru{ila.Drugi preostali objekti se nenamenski

koriste, jedan je pretvoren u neku turisti~kuagenciju, u nekom je bila kafana ili takone{to, potpuno nedoli~no za jedan takavspomeni~ki prostor. To je ~injeni~no stanje.Ja sad ovo govorim pomalo i kao ~lanUdruènja "Memorijal sajmi{te". Na ~elutog udruènja je gospodin AleksandarMo{i}, ja sam njegov zamenik. Ima nasnekoliko i poku{avamo da uti~emo naljude koji odlu~uju. Oni koji ìve na pros-toru koji je sluìo kao logor i mesto smrtitreba da se rasele i da ìve naodgovaraju}im mestima. Razgovarao samsa njima, znaju da je ìveti tu potpunonedostojno. U budu}em memorijalnomcentru bi mogla da se obavlja stalnaedukacija, da to bude deo {kolskog progra-ma, mesto za skupove, gde bi bila bibliote-ka, dokumentacioni centar, stalna izlo`ba...neki Jad Va{em u malom.

Da li je bilo antisemitizma i kako se onispoljavao u vreme Titove Jugoslavije?- Odnosi jevrejske zajednice i

jugoslovenske dràve su sve vreme izme|udva rata bili korektni. KraljevinaJugoslavija je smatrana jednom od zemaljau kojima Jevreji imaju veoma povoljanpoloàj. On je bio regulisan zakonom, aJugoslavija je pomagala jevrejsku zajed-nicu ~ak, procentualno, ne{to vi{e negoostale verske zajednice. U Palestini, odnos-no Jerusalimu je bio na{ generalni konzul.Odnosi izme|u budu}eg Izraela iKraljevine Jugoslavije su ve} tadauspostavljeni. Znate za [umu kralja Petra,pa zatim [umu kralja Aleksandra, koje supodignute u Palestini. Ti bliski odnosi nas-tavljeni su i posle Drugog svetskog rata.Jugoslavija je bila tranzitna zemlja prekokoje su preìveli Holokaust odlazili uPalestinu i to mimo volje Britanije koja jeupravljala teritorijom Palestine. I{li smo,kako se kaè, uz nos Britancima. Preko nassu i{le i isporuke oru`ja Jevrejima uPalestini, kori{}enog u borbi za samostal-nost. Kona~no, Jugoslavija je bila jedna odprvih zemalja koje su priznale Izrael i tidobri odnosi su nastavljeni i kasnijepedesetih godina. Prelomnu ta~ku moèmoda na|emo 1967. godine, kada je bio rat ikada su prekinuti odnosi sa Izraelom i kadase Jugoslavija priklonila isto~nom lageru utom segmentu politike, solidari{u}i se saSovjetskim Savezom i njegovim satelitima.O tome je objavljen odli~an ~lanakAleksandra Lebla u ~asopisu "Tokoviistorije". To je vreme kada se uspostavljajubliski odnosi izme|u Jugoslavije i arapskihzemalja {to je imalo uticaj na politikuJugoslavije i zao{travanje sa Izraelom, kaoi na retoriku koja je tada mogla da se vidi una{oj {tampi, pa u izvesnom smislu i u pub-licistici. Mogli bismo to mo`da pre nazvatianticionizmom, protivljenjem izraelskojpolitici i solidarisanjem sa Palestincima kojisu ovde bili persona grata. Postoji istorijasvega toga koja jo{ nije napisana i to svetreba arhivski istraìti, ali u svakom slu~ajuto je period zahla|enja u odnosima izme|uove dve zemlje i prekida odnosa. Ondadolazi raspad Jugoslavije, ja bih ga pre naz-vao razbijanjem, i stvaranje novih postju-goslovenskih dràva koje sad samostalnouspostavljaju odnose sa Izraelom. Koliko jamogu da procenim, odnosi Srbije i Izraelaidu uzlaznom linijom.


Publicistika sa margina- Meni je ào {to moram da kaèm,

ali je ~injenica da su od devedesetihmanifestacije antisemitizma o~iglednei sve u~estalije. Mogu se pratiti prekoraznih izdanja, preko publicistike,pre{tampavanja zloglasnih "Proto-kola", ali ne samo njih. Sve to je ne{to{to postoji na rubovima javnosti, alitime nije manje opasno. Takva izda-va~ka delatnost je za osudu i zakonskiprogon. Ona podleè krivi~nom zakon-odavstvu jer je eklatantan primer {iren-ja verske i nacionalne mr`nje.


Kneset odobriocivilna ven~anja

IZRAEL - Izraelski parlament jeusvojio zakon koji po prvi put dozvoljavaverski neopredeljenim Izraelcima dasklapaju civilne brakove. Religiozne par-tije su bojkotovale glasanje u Knesetu.

Novi zakon dozvoljava verski neopre-deljenim Izraelcima da se civilno reg-istruju kod posebnog mati~ara, ~ija }efunkcija tek biti ustanovljena. Procenjujese da postoji 10 posto parova koji èlecivilno ven~anje. Prema dosada{njemzakonu priznavani su samo civilnibrakovi koji su sklapani u inostranstvu,{to je veliki broj Izraelaca primoravalo dasklapaju brakove van Izraela.

Nekoliko ~lanova Kneseta je smatraloda ovaj zakon nije sveobuhvatan i odla-gali su glasanje gotovo tri ~asa. Protivniciovog zakona su izrazili brigu da }e onuve}ati mo} Glavnog rabinata Izraela jer}e mu dati pravo da odmerava da li izrael-ski gra|anin, registrovan kao neko "bezverskog opredeljenja" u stvari jeste ilinije "nereligiozan". Kriti~ari kaù dazakon dozvoljava gra|anima bez verskogopredeljenja da se ven~avaju samo saonim gra|anima koji su tako|e bez ver-skog opredeljenja, ~ime je u su{tini obuh-va}en vrlo mali postotak Izraelaca.

Premda je vlada jo{ pro{le godinepostigla dogovor o ovom zakonu,ortodoksna [as partija, koja je u vlada-ju}oj koaliciji, u poslednjom trenutkuuskratila mu je podr{ku. Sefardski glavnirabin [lomo Amar je izjavio da sve dokse ne postigne dogovor o kontroverznomzakonu o konverziji, [as ne}e podràti niovaj zakon.

Ven~anja u Izraelu se obavljaju podnadzorom verske zajednice kojoj budu}ibra~ni par pripada. Zakon o ven~anjimazasnovan je na sistemu koji je prvi putprimenjen u vreme otomanskog carstva.On se nije menjao tokom britanskog man-data i ostao je na snazi u dràvi Izrael.Jevrejska ven~anja potpadaju pod juris-dikciju Glavnog rabinata Izraela, dok suven~anja izme|u hri{}ana, muslimana idruza pod nadle`no{}u njihovih verskihautoriteta.

Evropskiparlament zatra iooslobo|enje [alita

IZRAEL - Evropski parlament jezatraìo trenutno osloba|anjezarobljenog izraelskog vojnika Gilada[alita. Ova rezolucija je usvojenave}inom glasova.

Prema "Haarecu", ~lanovi parlamentapotpisali su pismo u kojem zahtevaju da[alit bude pu{ten i ujedno izraàvajuprotest protiv Hamasove vlade u Gazi. Upismu se, tako|e, traì od Izraela

"pu{tanje palestinskih zatvorenika", kao i"ukidanje ograni~enja na porodi~neposete zatvorenicima i pruànje garancijada su zatvorski uslovi u skladu sa@enevskom i drugim me|unarodnim kon-vencijama."

[alita, koji ima dvojno francuskoizraelsko dràvljanstvo zarobio je Hamasu junu, 2006. godine. Pretpostavka je daga drè u Gazi.

[ta je babi milo...

IZRAEL - ^lanovi jevrejske ultrana-cionalisti~ke grupe traìli su od izrael-skog foto modela Bar Refaeli da se neuda za nejevrejina, ameri~kog glumcaLeonarda di Kaprija.

"Tvoja baba i prababa nisu ni sanjaleda }e jednog dana njihov potomak odvo-jiti budu}e ~lanove va{e porodice od svognaroda", napisao je Baruh Marzel u imeLehava organizacije.

"Asimilacija je uvek bila neprijateljjevrejskog naroda", rekao je Marzeldodaju}i: "Prizovi se pameti, pogledajunapred i unazad, a nemoj gledati samosada{nji trenutak. Nemoj se udati zaLeonarda di Kaprija i na{koditi budu}imgeneracijama."

Reakcija je usledila nakon {to je DiKaprio u intervjuu koji je dao nagovestioda razmi{lja o ènidbi i osnivanjuporodice. Refaeli je nedavno, nakon {to jeupitana za prsten koji nosi, negirala gla-sine da je verena za glumca.

Refaeli je ro|ena 1985. godine u Hoda [aronu u Izraelu, u jevrejskoj porodici.Godine 2007. izazvala je rasprave kada sepro~ulo da se, da bi izbegla sluènjevojske u Izraelu, udala za porodi~nog pri-jatelja i ubrzo posle toga razvela.

Prema "Dùi{ kronikl" Baruh Marzelima policijski dosije zbog nasilja, napadana Palestince, jednog izraelskog policajcai novinara Urija Avnerija. On je proglasioi "sveti rat" protiv homoseksualaca uIzraelu.

Vojnici pred sudomIZRAEL - Tuìla{tvo Izraelskih

odbrambenih snaga podnelo je u ~etvrtaktu`bu u kojoj se navodi da su dva izraels-ka vojnika upotrebila devetogodi{njegpalestinskog de~aka kao ìvi {tit, teraju}iga da otvori torbe za koje se smatralo dasadrè eksploziv. To je druga tu`ba pod-neta protiv izraelskih vojnika za akcijetokom operacije u Gazi pro{le zime.Vojnicima }e biti su|eno na vojnom sudui ukoliko se dokaè prekora~enjeovla{}enja mogu dobiti maksimalnukaznu od godinu dana zatvora.

Britanija proteralaizraelskog diplomatu

IZRAEL - VELIKA BRITANIJA -Britanska vlada je, kako javlja JTA, pro-terala neimenovanog izraelskog diplo-matu nakon {to je istraga utvrdila da jeMosad ili neka druga {pijunska agencijafalsifikovao britanske paso{e koje suubice komandanta Hamasa Mahmuda alMabhuha upotrebile u Dubajiu, o ~emusmo pisali u pro{lom broju.

U izjavi za Donji dom parlamenta,ministar spoljnih poslova David Milibandje rekao da ima "jake razloge da veruje"da je Izrael odgovoran za zloupotrebupaso{a i dodao da se takav postupak "nemoè tolerisati" jer predstavlja ozbiljnoignorisanje suvereniteta Velike Britanije."înjenica da je ovo uradila zemlja kojaje prijatelj, samo dodaje so na ranu!" Onje zatraìo da Izrael pruì garancije danikada vi{e ne}e uvla~iti Britance u takveoperacije, rekav{i da su 12 britanskihgra|ana ~iji su paso{i falsifikovani "apso-lutno nevine `rtve."

Kancelarija Ministarstva spoljnih poslo-va izdala je upozorenje na veb sajtu daBritanci koji putuju u Izrael ne predajupaso{e tre}im licima, uklju~uju}i i izraelskeslu`benike, osim ukoliko je to apsolutnoneophodno, jer "ukoliko putna isprava nijepod va{im nadzorom postoji mogu}nost dapodaci budu zloupotrebljeni".

Proterivanje stranog diplomate smatrase najozbiljnijom diplomatskom sankci-jom koja se preduzima protiv druge zeml-je. Izraelski i britanski mediji su izvestilida je proterani diplomata bio vi{islu`benik Mosada. Ministar spoljnihposlova Izraela Avigdor Liberman izjavioje da je "vrlo razo~aran" ovim postupkomali da izraelska vlada ne}e uzvratiti istommerom nego }e ubrzo na upra`njenomesto postaviti novu osobu. Za ubistvoMahmuda al Mabhuha okrivljen je Izraelkoji nije hteo da komentari{e ovaj doga|aj.Kako navodi policija u Dubaiju, osumn-ji~eni su iskoristili identitet 12 britanskihgra|ana, kao i la`ne australijske, fran-cuske, nema~ke i irske paso{e. Interpol jeobavio poternice za hap{enje 27osumnji~enih koje traì policija Dubajia.Mnogi la`ni paso{i nosili su imenaIzraelaca koji imaju dvojno dràvljanstvo,a postali su `rtve ove kra|e identiteta.

VESTI IZ IZRAELA


Odlomak iz nagra|enog istoimenogrukopisa Radivoja Davidovi}ana 53. konkursu Saveza jevrejskihop{tina Srbije

Prvi zvani~ni nazivi beogradskih ulica(sokaka) poti~u iz 19. veka. U to vremesokaci su bili bez imena, ku}e bez brojevai bilo je te{ko prona}i lica kojima suupu}ena pisma, slu`bena akta, presude,re{enja, uverenja i sli~no. Da bi re{ila ovajveliki problem Uprava varo{i Beogradauputila je 15. marta 1847. godine predlog"Pope~iteljstvu vnutrenih dela" da se sveku}e numeri{u, izvr{i podela varo{i nakvartove i imenuje tridesetak sokaka uèggradskog jezgra ("Varo{ u {ancu") i to"po~ev od Varo{-kapije prema ku}i popaVui}a a izvan {anca - po~ev od Stambolkapije i dalje". U dopisu su naveli predlogza nazive budu}ih sokaka. Predlog jePope~iteljstvo dostavilo "Komisijiurednog postrojenija varo{i Beograda"koja je dala mi{ljenje da se Varo{ u [ancui izvan njega podeli u {est kvartova:Mitropolijski, Zere~ki, Savamalski,Terazijski, Palilulski i Vra~arski. Komisijaje sugerisala da se "glavnim sokacimanaimenovanija opredele i na }o{kovimanapi{u" i sa~inila spisak imena nekih soka-ka, a Pope~iteljstvo je u celini ustupilopredlog Komisije uz tri napomene: da sekvartovi obeleè rednim brojevima, daprva ku}na numera po~ne od Kneèvogdvora i da se Kara|or|eva ulica upriloènom spisku "naimenovanija soka-ka" nazove Ulica Vojvodina. Akt je pot-pisao i odobrio pope~itelj vnutrenih delaIlija M.Gara{anin.

Prvih trideset sokaka dobilo je slede}enazive: Bit-pazar, Varo{-kapijska, Vidin-kapijska, Vojvodina, Policijska,Ruzmarinova, Sava-kapijska, Saka-~esmenska, Glavna ~ar{ija, Gradska,Dositejeva, Zere~ka ~ar{ija, Jalija,Jelenska, Kalimejdanska, Kriva,Kujundìjska, Munzulanska,Mitropolijska, Sarafova, Staro-{kolska(1), Staro-{kolska (2), Stambol-kapijska,Sudejska, Tesna, Trojna, Ciganska, ûkur-~esmenska, [arene meane i [kolska. Biloje to, kako je zabeleèno u analimaGradske varo{i, 19. februara 1848.godine. Me|utim, dugo godina posleprvih zvani~nih naziva ulica stanovni{tvoje i dalje nazivalo sokake po crkvama,dàmijama, ~esmama, ku}ama poznatihljudi i sli~no.

Sedamnaest godina kasnije (1864) ponalogu "Njegove svetlosti premilostivogknjaza Mihaila" prvi put su data imena uli-cama u celoj varo{i (173 ulice). UpravaVaro{i Beograda imenovala je Komisiju zanazive ulica u kojoj su bili: AtanasijeNikoli}, predsednik, nacionalniprosvetitelj, knjièvnik i jedan od osni-va~a Dru{tva srpske slovesnosti, VladimirNikoli}, kapetan-a|utant na~elnika [tabastaja}e vojske, jedan inènjer Ministarstva

gra|evine i jedan slu`benik op{tine.Odlaskom Turaka iz Beograda 1867.

godine, omogu}ena je urbanizacija. Tegodine, Emilijan Joksimovi} izradio jepredlog urbanisti~kog plana Beograda,pod nazivom, "Obja{njenje predloga zaregulaciju onog dela varo{i {to leì u{ancu" s planom grada, preko kojeg suucrtane nove ulice. Na osnovu ovog pred-

loga izvr{ena je prva urbanisti~ka izgradn-ja Dunavske padine s pravim ulicama: odUlice kneza Mihaila do Ulice cara Du{ana(dana{nje stanje).

Dvadeset ~etiri godine posle prvognaimenovanja ulica 1872. godine,Beograd je bio toliko izgra|en da se javilapotreba za imenima novih ulica.Te godineje oko 150 ulica dobilo nazive. Nasa~uvanom planu Beograda ucrtane su,izme|u ostalih i ove ulice: Avramova (vi{ene postoji) Davidova (danas Bra}e Baruh)Jevrejska (isti naziv) Gornja Jovanova(Gospodar Jovanova) Dvorska(Dragoslava Jovanovi}a) Dunavska(Dubrova~ka) Zlatnog An|ela (MarkaLeka) Makedonska (Skenderbegova)No}ajska (Zmaja od No}aja), Savamalska(Gavrila Principa) Carigradska(Kolar~eva) Cigljarska (Takovska) [kols-ka (Majora Ili}a) i druge. Do dana{njegdana samo su 34 ulice sa ovog spiskazadràle svoje nazive.

Razvojem Beograda i promenom vlastido{lo je i do novog preimenovanja ulica.Ve} 1895. godine mnoge ulice su dobilenove nazive. Me|u novoformiranim ulica-ma bile su Mojsijeva i Izrailjeva (obe naDor}olu). Beograd je prema vaè}empopisu imao 213 ulica u {est kvartova:Varo{ki, Dunavski (Dor}olski) Palilulski,Terazijski, Vra~arski i Savski (ranijeSavamalski).

Velike izmene naziva ulica vr{ene su iu kasnijim periodima (1906, 1908, 1909).Najve}a je izvr{ena 1930. godine.

Okupatorske vlasti za vreme Drugogsvetskog rata u Beogradu promenile sunazive mnogih ulica. Tom prilikom,promenjeni su jevrejski nazivi ulica:Jevrejska (Dor}olska) Avramova(Senjanina Tadije) Mojsijeva (DobriceMilutinovi}a) Izrailjeva (Mike Alasa) iBra}e Amar (Milorada Seljan~ice).Izuzetak je bila Ulica Hajima Davi~a.

Zemun se kao posebna varo{ nezavisnorazvijao. Od 1897. do 1961. godine imaoje ~etiri kvarta: Donji grad, Francestal,Gornja varo{ (Josipovo) i Bare. Prvezvani~ne nazive ulica sa brojevima ku}a,dobio je 1816. godine (46 ulica i tri trga).U vreme austrougarske vladavine nazivisu bili na nema~kom jeziku. U arhivskimdokumentima zemunskog Magistrata skraja 18. veka, izme|u ostalih, pominju sei ove ulice: Jevrejska (danas RabinaAlkalaja) Zelenog drveta (Dubrova~ka)Pivarska (ne postoji vi{e) DvanaestApostola ( Gunduli}eva) Visoka,Moravska i druge. Imena ovih ulicazadràla su se, uglavnom, do pred kraj 19.veka uz samo nekoliko izmena.

Po zavr{etku Prvog svetskograta, Zemun je u{ao u sastav novoformi-rane Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca,a zatim Kraljevine Jugoslavije. Ova krup-na promena, u politi~koj istoriji gradaodrazila se i na imena njegovih ulica. Domasovnog preimenovanja ulica do{lo je1934. i 1940. godine. U periodu izme|udva svetska rata novoformiranim ulicama

ULICE BEOGRADSKIH JEVREJA

Od Davi~a do êlebonovi}a

Beogradske ulicenazvane po JevrejimaHAJIMA DAVIÂ- od Bore Vukmirovi}a 5 doPodrugovi}eve, prethodni naziv:Bankova~ka (1930 - 1940) od 1940,Karaburma, Palilula.BRA]E BARUH - od Cara Du{ana doDunavske, raniji nazivi: Davidova (1872- 1896) Princa Evgenija (1896 - 1946)od 1946. Dor}ol, Stari grad .BRA]E AMAR - Cvetkova pijaca,Pa{ina ~esma. Raniji nazivi: Novotrnska(1930 - 1943) Milorada Seljan~ice (1943- 1946) od 1940. do 1943. i od 1946.Zvezdara.OLGE ALKALAJ - od Teodosijeve,izme|u Ulice Mili}a Raki}a i Ustani~ke.Od 1970. Vo`dovac.BE@E ALBAHARI - Od 1972. Zemunpolje , Zemun.MO[E PIJADE - naselje Meljak (od1977) op{tina Barajevo; naseljeBrestovik, Grocka, Kalu|ericaZaklopa~a, Um~ari, Vr~in op{tinaGrocka; naselje Rudovci op{tinaLazarevac; Slanci (od 1968) op{tinaPalilula; Ralja op{tina Sopot.LEONA KOENA - raniji naziv IVNova. Od 1984. Rakovica selo,Vo`dovac .STANISLAVA VINAVERA - prethodninaziv XXI Nova. Od 1986. Resnik,Rakovica.MARKA ÊLEBONOVI]A - od1990. Novi Beograd.DR HUGA KLAJNA - raniji nazivSur~inski put (1965 - 1990) od 1990.Novi Beograd.DANILA KI[A - od Ulice VojislavaIli}a broj 14, do Metohijske, od 1991.Vra~ar.RABINA ALKALAJA - raniji nazivi:Judengasse (1816 - 1897) Primorska(1897 - 1992) od 1992. ZemunELIJA FINCIJA - Kamendin-Nova 3,od 2004. Zemun.OSKARA DAVIÂ - raniji naziv: UlicaAltina 19, od 2004. Zemun.GECE KONA - biv{a Zlatiborska 1, od2004. Mali Mokri Lug, Zvezdara. RAHELE FERARI - biv{a Nova 12,od 2007, Padinska Skela, Palilula.ALEKSE ÊLEBONOVI]A - ranijinaziv Nova 158, od 2008. Mladenovac.


su davana imena istaknutih li~nosti izlokalne, nacionalne i svetske istorije inazivi po geografskim pojmovima. Aprila1941. godine, Zemun su okupirali Nemci,a krajem iste godine grad je u{ao u sastavNezavisne Dràve Hrvatske.

Nova vlast je 1942. godinepromenila nazive vi{e od stotinu ulica, presvega, one koji su se odnosili na srpskuistoriju, kulturu, dinastije i kraljeve, daju}iim nova imena iz hrvatske istorije i kulturei imena nacisti~kih vo|a. Ovi naziviodràli su se do oktobra 1944. godine kadasu Zemun zauzele jediniceNarodnooslobodila~ke vojske i Crvenearmije.

Zemun je 22. oktobra 1945.godine ponovo pripojen Beogradu kaonjegov 17. kvart. Nova vlast je ukinulaubrzo kvartove koji su pretvoreni uop{tine sa imenima i granicama. Ve} 27.marta 1947. godine doneta je odluka opromeni i davanju novih naziva ulicama itrgovima u Zemunu. Najve}i broj nazivaodnosio se na li~nosti izNarodnooslobodila~ke borbe. Kriterijumedavanja imena ulica strogo je kontrolisalanova komunisti~ka vlast. Posle RezolucijeInformbiroa (1948) dotada{nja ruskaimena u nazivu zemunskih ulica supreimenovana (juna 1951. godine).

Do nove promene naziva ulica uBeogradu do{lo je 1965. godine kada sumnogim ulicama vra}eni stari nazivi, {tose ponavlja 1997. godine i po~etkom 21.veka.

U delu Beograda nazvanom Dor}ol,gde se nalazila ~uvena Jevrejska mala, u18. veku postojao je Jevrejski sokak.Prilikom prvog naimenovanja (1848)dobio je novi naziv Jalijska ulica, a od1865. godine naziva se Jevrejska koja jeujedno najpoznatija ulica nazvana po krajuu kojem su najvi{e ìveli beogradskiJevreji. Najstariji podatak o ovoj ulicipoti~e sa Italijanskog plana Beograda iz1695. godine na kojem je ucrtana spravcem kakav ima i danas. Na kasnijim

planovima, kao na Mateus Zojterovom iz1735. godine, ucrtana su dva dvori{ta idvori{te turskih i nema~kih Jevreja. Naprvom Bru{ovom planu s kraja 18. veka,obeleèna je kao Judengasse. U vremepostojanja Jevrejske mahale bila je glavnaarterija jevrejskog ìvlja. U toku svojegpostojanja (od 1865) Jevrejska ulica men-jala je samo jednom naziv (1943) kada jenazvana Dor}olska, pripadala je III kvartui imala je 40 brojeva ku}a, da bi joj 1954.vra}en naziv. Spada u grupu malobrojnihnajstarijih beogradskih ulica koje suzadràle prvobitni pravac. U Zemunu je,tako|e, postojala Jevrejska ulica(Judengasse). Prostirala se od Ora~ke doUlice dr Milo{a Radoj~i}a (pre 1816 -1897) kada je promenjena u Primorsku, aod 1992. godine naziva se RabinaAlkalaja.

U periodu od 1848. do 2009. godine,mnoge ulice u Beogradu dobijale sunazive po znamenitim Jevrejima koji suostavili velikog traga u istoriji,knjièvnosti, umetnosti i drugim oblasti-ma. Neke od tih ulica vi{e ne postoje kao{to su:

Avramova (1872 - 1943, Dor}olskikvart - III, Jevrejska mala). Pruàla se odSolunske ulice do dana{nje Ulice MikeAlasa, izme|u Jevrejske i Bra}e Baruh.Prethodni nazivi su bili: Kod noveSinagoge (1872). Od 1943. godine ulicaSenjanina Tadije. Ulica vi{e ne postoji(preparcelisana).

Davidova (1872 - 1896, Dor}olskikvart, Jevrejska mala) paralelna saJevrejskom i Cara Uro{a. Od Ulice caraDu{ana do Dunavske. Slede}i naziv PrincaEvgenija (1896 - 1946). Sada{nji nazivUlica Bra}e Baruh.

Mojsijeva (1896 - 1943, Dor}olskikvart - III, Jevrejska mala), prostirala seizme|u dana{njih ulica Solunske i CaraDu{ana, paralelna sa Jevrejskom iTadeu{a Ko{}u{ka. Danas se pruà uskra}enoj duìni od Ulice Visokog

Stevana do Solunske. Prethodni naziv Kodstare Sinagoge Bet Israel (Zatvorena ulica1872 - 1896). Dana{nji naziv od 1943.godine, Ulica Dobrice Milutinovi}a.

Izrailjeva (1896 - 1943, Dor}olskikvart - III, Jevrejska mala), nalazila seizme|u ulica Tadeu{a Ko{}u{ka iJevrejske, a pruàla se od Solunske doUlice Mike Alasa. Prethodni naziv je bioKru{edolska (1872 - 1896). Poslednjinaziv Ulica Mike Alasa (1943 - 1963).Ulica vi{e ne postoji (preparcelisana).

Pavla Papa (1946 - 2004, Stari grad),prostirala se od Ulice \or|a Jovanovi}ado Ulice \ure \akovi}a (danasVenizelosova ). Od 2004. godine UlicaJelisavete Na~i}.

Mo{e Pijade 1 (1949 - 1953, Starigrad) pruàla se od Trga Nikole Pa{i}a doHilandarske. Prethodni nazivi:Vlajkovi}eva (1896 - 1949) Mladenova(1872 - 1896). Od 1953. godineVlajkovi}eva ulica.

Mo{e Pijade 2 (1957 - 1997, Starigrad) postojala je od Makedonske do TrgaNikole Pa{i}a. Prethodni nazivi: De~anska(1953 - 1957) Kardeljeva (1949 - 1953)De~anska (1896 - 1949) Dva jablana(1872 - 1896). Od 1997. godine De~anskaulica.

Mo{e Pijade 3 (pre 1989. @eleznik-ûkarica), Pruàla se od Avalske ulice doUlice Lole Ribara. Sada{nji naziv UlicaRadnih akcija.

Mo{e Pijade 4 (do 2008. Mladenovac).Sada{nji naziv Ulica Ljube Davidovi}a.

Mo{e Pijade 5 (do 2003. Lazarevac).Danas Ulica dr Sime Rovinskog.

Naftali Demajo (do 2008.Mladenovac). Sada{nji naziv Ulica CigeMilenkovi}a.

U periodu od 2004. do 2008. godine,nazivi mnogih ulica u Beogradu ponovosu promenjeni. U ovom periodu, Beogradje dobio jo{ pet ulica nazvanih po zna-menitim Jevrejima: Alekse êlebonovi}a,Rahele Ferari, Oskara Davi~a, Gece Konai Elija Fincija.

Luka Mladenovi}- Jevrejska ulicana Dor}olu


Obrezivanje Obrezivanje, osnovni jevrejski zakon

propisan u Bibliji, nalaè da svaki mu{kipotomak Jevrejke bude obrezan osmogdana po ro|enju.

Re~ za obrezivanje na hebrejskom je"brit", {to zna~i "zavet". To se odnosi nazavet koji je Bog dao Avramu (I KnjigaMojsijeva, 17:2), u kojem je obe}ao da }eblagosloviti Avrama i umnoìti ga uko-liko mu Avram bude lojalan ("Hodajispred Mene i budi ~istog srca"). Zavet jesklopljen i zape~a}en aktom obrezivanjakoji se na hebrejskom jo{ zove "ot brit" tj."znak Zaveta". Prva Knjiga Mojsijeva(17:11) beleì sklapanje zaveta slede}imre~ima: "I bi}ete obrezani i to }e biti znakZaveta izme|u Mene i vas". Ovaj odeljakse zavr{ava re~ima. "A neobrezanomu{ko...da se istrebi iz naroda svoga, jerje prekr{io moju zapovest".

Cepanje ode}epre pogreba

Obi~aj cepanja (na hebrejskom keria)odevnog predmeta oàlo{}enog, je bibli-jskog porekla. Kada je Jakov videoJosifovo odelo umrljano krvlju, njegovisinovi su mu saop{tili da su ga rastrgledivlje zveri. ûv{i to Jakov je pocepaosvoju ode}u.

Biblija, tako|e, opisuje kako je Davidpocepao svoju odee}u kada je ~uo za smrtkralja Saula. U "Knjizi o Jovu", Jov cepasvoj ogrta~ kada po~inje da oplakuje smrtsvoje dece.

Kada neki od roditelja umre, sin ili}erka cepaju levu stranu na ode}i (keria)jer je blià srcu, jer se smatra da suroditelji najbliì srcu deteta. U slu~ajusmrti sina, }erke, brata, sestre ilisupru`nika, keria se obavlja na desnojstrani ode}e. Strogi propisi zahtevaju dase cepanje ode}e za roditelje uradi ruka-ma. Keria obavlja rabin, ali ako jeoàlo{}eni ènskog pola, u ortodoksnimkrugovima se smatra neprikladnim damu{krac dira tu|u ènu, pa u tom slu~ajujedna od prisutnih èna moè obavitikeria.

Za{to se ven~anja retkoobavljaju izme|u Ro{Ha{ana i Jom Kipura?

Iako nema eksplicitne zabraneven~avanja u danima izme|u Ro{ ha{anai Jom kipura, tradicionalno se u to vremeparovi ne ven~avaju. Desetodnevni peri-

od izme|u ova dva velika jevrejskapraznika je vreme ozbiljnog samoposma-tranja. Jevreji veruju da duh veselja izabave, koji se naj~e{}e ispoljava tokomsvadbene proslave, nije primeren ovomdonekle mra~nom i te{kom periodu jevre-jskog kalendara kojeg obeleàva dubokosamoispitivanje.

Mezuza i selidbaAko Jevrejin proda ili iznajmi ku}u

drugom Jevrejinu ne sme skinuti mezuzesa dovrataka, da novi vlasnik, koji mo`dane moè dovoljno brzo da ih sebi obezbe-di, ne bi ìveo u ku}i u kojoj nemamezuza na dovratcima. Ako Jevrejinproda svoju ku}u nejevrejinu on treba da

poskida sve mezuze, da ne bi bile oskr-navljene iz bilo kog razloga koji moèbiti i posledica neznanja. Me|utim, akoima opravdanog razloga da misli da }enovi vlasnik biti povre|en takvimgestom, mezuze ne treba dirati.

Za{to nema Desetzapovesti u molitveniku?

U vreme Drugog hrama, nakonprino{enja jutarnje `rtve, sve{tenici su sekretali prema prostoriji Hrama koja sezvala Dvorana isklesanih kamenova. Tamosu u~estvovali u molitvi u kojoj je, izme|uostalog, izgovarano Deset zapovesti.

Kada su te molitve iz perioda Drugog

BISERI TRADICIJE

U znak ZavetaZa{to se obrezuje mu{ko dete osmog dana po ro|enju, za{to se cepa ode}a

pred pogreb, za{to u molitveniku nema Deset zapovesti...

"Obrezujte se i to neka bude znak Saveza izme|u Mene i vas"


Hrama uvr{}ene u sinagogalnu slu`bu(koja je zamenila Hram kao centralnuinstituciju jevrejskog ìvota), izostavl-jeno je recitovanje Deset zapovesti, jersu neke sekte, naro~ito Samari}ani,preuveli~avale njihovu va`nost i tvrdileda su samo one date Mojsiju na goriSinaj, ali ostatak Tore nije. Da se ovomverovanju ne bi dao legitimitet, u tal-mudska vremena (Berahot 12a), Desetzapovesti je izostavljeno iz molitvenika,premda su, uprkos ovoj zabrani nekezajednice nastavile da ih izgovaraju.

Paljenje sve}a na [abatU rana talmudska vremena sve}e su

paljene svake no}i u svakoj ku}i iz prak-ti~nih razloga, da bi se osvetlila.Obitavali{te se naj~e{}e sastojalo od dvesobe i obi~no bi se jedna sve}a, popotrebi, preme{tala iz sobe u sobu, kakobi je osvetlila.

Me|utim, petkom uve~e paljene sudve sve}e, po jedna za svaku sobu, zato{to je na [abat bilo zabranjeno no{enje(pomeranje) upaljene sve}e.

Do VIII veka nije izgovaranblagoslov nad upaljenom sve}om.Me|utim, nakon tog perioda, da bi sesuprotstavili obi~ajima karai}anskejevrejske zajednice koja je zabranjivalakori{}enje svakog svetla na [abat, rabi-ni su uveli obavezu paljenja sve}a iizgovaranje blagoslova.

Paljenje dve sve}e na [abat oslanjase na dva va`na stiha u Bibliji:"Se}a}e{ se dana odmora ([abata)" (IIKnjiga Mojsijeva, 20:8) i "Drà}e{dan odmora ([abat)" (V KnjigaMojsijeva, 5:12).

Tokom vekova izrodili su se razniobi~aji koji se razlikuju od zajednice dozajednice, od porodice do porodice.Neki ljudi pale sedam sve}a ilisedmokraki sve}njak koji odgovarasedam dana u nedelji ili sedmokrakojmenori koja je bila centralni predmetjerusalimskog Hrama. U nekim ku}amaèna }e upaliti sve}u za svakog ~lanaporodice, uklju~uju}i i unuke. UTalmudu ([abat 23b) se pohvalno gov-ori o ovom obi~aju i stoji:"Umnoàvanje sve}a (svetla) jeblagoslov [abata."

Primarna, ali ne i isklju~iva, obavezapaljenja sve}a za [abat, pripada ènama.Tradicionalno obja{njenje nalazi se uTalmudu ([abat 31b), u komentaruRa{ija koji kaè da po{to je èna bilarazlog pada ~ovekovog (Eva nijeodolela isku{enju Zmije), uzrokuju}itime da svetlo sveta bude pomra~eno,ènina obaveza je da upali sve}e i takovrati svetlo svetu. Ali ako iz nekograzloga èna ne moè da upali sve}e za[abat, ta obaveza prelazi na mu{krca.

@ene koje ìve same imaju, tako|e,obavezu da pale sve}e na [abat.

Priredila: Danijela Danon

PRAZNICI, OBIÂJI, MOLITVE

Pesah {eni iliPesah katan

Pi{e: Ana Rolinger

Obi~aj poti~e iz perioda Jerusalimskoghrama. Pesah {eni je pruào priliku svimakoji nisu mogli da prinesu pashalnu `rtvuu odgovaraju}e vreme, bilo zbog ritualnene~istote ili udaljenosti od Jerusalima, dato u~ine 14. dana meseca ijara.

Pesah {eni se pominje u Tori (Brojevi,9:1-14).

Mojsije je objavio da pashalnu `rtvu(Korban Pesah ili pashalno jagnje) mogujesti samo oni koji su ritualno ~isti. Ljudisu do{li kod Mojsija àle}i se da oni kojido|u u kontakt sa mrtvacem i takopostanu ritualno ne~isti ne}e biti umogu}nosti da ispune micvu za Pesah.Mojsije se savetovao sa Bogom koji jeobjavio da svako ko nije mogao da pri-nese pashalno jagnje 14. nisana, treba toda u~ini 14. ijara, dakle ceo mesec kasni-je, i tek tada moè jesti pashalno jagnjezajedno sa macesom i gorkim travama.

Pesah {eni nas podse}a i podu~ava dauvek postoji i druga prilika i mogu}nostza duhovni promene i napredak.

Danas Pesah {eni ima status malogpraznika (do te mere "malog"da mnogiJevreji nisu sa njim ni upoznati) i on se usvojoj osnovi obeleàva jo{ samo uortodoksnom i tradicionalno konzerva-tivnom judaizmu. Slavi se jedan dan i radje dozvoljen. Obi~aj je, ali ne i propis, dase te no}i pojede samo jedan komadmaca.

Dok je nisan mesec otkrovenja ukojem se Bog objavio u svoj svojojveli~ini i oslobodio Jevreje iz ropstva, ijarje mesec pojedina~nog nastojanja zaduhovnim uzdizanjem.

Sefirat haomerBrojanje Omera (ili Sefirat Ha'omer)

predstavlja verbalno brojanje svakog od49 dana izme|u jevrejskih praznikaPesaha i [avuota. Ova micva je izvedenaiz zapovesti Tore koja nalaè brojanje 49dana po~ev od dana kada se je~am odjednog omera (biblijska mera) prinosiokao `rtva u Jerusalimskom hramu, pa svedo dan pre nego {to se u njemu prinosilap{eni~na `rtva.

Zapovest o brojanju Omera data je uIII Knizi Mojsijevoj,(23:15-16):

"Od prvoga dana po suboti, od danakada prinesete snop za `rtvu obrtanu,broji}ete sedam punih nedelja.Nabroji}ete peseset dana do prvoga danapo sedmoj nedelji i tad }ete prinositi novprinos Gospodu. "

Brojanje Omera po~inje drugog danaPesaha (16. nisana), i zavr{ava se dan prepraznika [avuot, koji pada na pedesetidan od po~etka brojanja.

Ideja brojanja svakog pojedina~nogdana simbolizuje duhovnu pripremu zatrenutak kada je Tora predata Mojsijupo~etkom meseca sivana, otprilike u istovreme kada pada praznik [avuot.Jevrejski narod je izbavljen iz Egipta naPesah da bi primio Toru na planini Sinaj,a taj doga|aj slavimo na praznik [avuot.Stoga brojanje Omera pokazuje u kojojmeri Jevrejin ùdi da prihvati Toru kaoneodvojivi deo svog ìvota. BrojanjeOmera je Majmonides (Rambam)slikovito uporedio sa ~ovekom kojii{~ekuje najmilijeg prijatelja. U i{~eki-vanju najdraèg prijatelja ~ovek broji nesamo sedmice nego i dane i sate, sve dotrenutka kada se prijatelj pojavi.

Prino{enje pashalne `rtve u Jerusalimskom hramu


Pi{e: Sa{a Risti}

Pred okru`nim sudom u Beograduodràn je javni pretres povodomobjavljivanja knjige "Tajanstveni svetmasona". Javni tuìlac, ta~nije njegovzamenik, traìo je da se ona zabrani jerje antisemitska i sadrì neistine koje bimogle uznemiriti javnost. Odbrana jebila na stanovi{tu da je du`nost izda-va~a bila da "upozna {iroku javnost omasoneriji, kao opasnoj i dru{tvenonegativnoj pojavi". Da skratimo pri~u,tvrdnje iznete u knjizi "Tajanstveni svetmasona" potkrepljene su "Protokolimasionskih mudraca" za koju je sud utvr-dio da se radi o propagandisti~komantisemitskom falsifikatu objavljenomu Moskvi, verovatno 1901. godine, kojije sluìo kao "dokaz" razornog delo-vanja Jevereja. Na sudu je ustanovljenoda se u predmetnoj knjizi "Protokoli"ne tretiraju kao falsifikat, ve} se ukomentaru s tim u vezi, pored ostalognapominje: "Mnogi }e do dana{njegdana dokazivati falsifikat "Protokola",ali }e ih cionizam demantovati".Sagledav{i argumente obe strane, sudje presudio po Zakonu o javnominformisanju kojim se zabranjuje rastu-ranje {tampane stvari putem kojih seiznose neistine kojima bi se moglauznemiriti javnost i po Zakonu ospre~avanju zloupotrebe slobode{tampe i drugih vidova informisanja.Epilog: Zabranjuje se rasturanje knjige"Tajanstveni svet masona" zbog neisti-na kojima bi se mogla uznemiritijavnost, a "svi primerci navedeneknjige - ODUZIMAJU SE.

Doga|aj koji smo prepri~ali zbio sepre ne{to vi{e od 25 godina, 5. jula1984., a pomenuto sudsko re{enje ~uvase u Jevrejskom istorijskom muzeju.Za onda{nji sud sve je bilo kristalnojasno, a pohlepnost izdava~a, zaodenu-ta u pla{t slobode {tampe i govora -providna. Od podno{enja tu`be do pre-sude trebalo je ne{to manje od dvameseca. Prosto, tada se znalo da su"Protokoli sionskih mudraca" falsi-fikat. Ali to su bila druga vremena. Dali smo sada pametniji, da li "Protokoli"vi{e nisu falsifikat, da li imamo nova"saznanja" o po ~ove~anstvo"razornom" delovanju Jevreja, pa sezbog toga takvi slu~ajevi pred sudovi-

ma vunovla~are i po dve decenije?Primera radi, proces protiv autora knji-ige "Biblija - jevrejsko ogledalo", pen-zionisanog klini~kog psihologaRatibora \ur|evi}a, po~eo je 1991.godine. Kada je procenjeno da on nijesposoban da prisustvuje raspravi usudnici, naloèno je neuropsihijatri-jsko ve{ta~enje koje traje ve} pet god-ina. U me|uvremenu, naravno, ovajplodni stvaralac ne miruje. Moè muse.

- Pre dve decenije bilo je jasno da su"Protokoli sionskih mudraca" anti-semitski falsifikat i da ste, kad ihobjavite, po~inili krivi~no delo - kaèadvokat Neboj{a Samardì}, koji imato "zadovoljstvo" da pred sudom zastu-pa jevrejsku zajednicu u postupcimaprotiv vinovnika antisemitskih ispada.- Tu tada uop{te nije bilo nikakvogspora. Danas bismo mogli da podnese-mo mese~no pet krivi~nih prijava.êmu kad ni jedan jedini predmet, evosad je 2010., nije priveden kraju? - pitane skrivaju}i frustriranost.

PRAVOSU\E I ANTISEMITIZAM

Igranka bez prestankaKada se kona~no re{i da pokrene postupak protiv raspirivanja

rasne, verske i nacionalne netrpeljivosti tuìlac mora "me~ku da rodi"da bi to delo dokazao

Antisemitizam pod "udarom" pravosu|a- Slu~aj protiv Ratibora \ur|evi}a i drugih. \ur|evi}, penzionisani klini~ki psi-

holog, autor je knjige "Biblija - jevrejsko ogledalo", kao i brojnih tekstova anti-semitske sadrìne. Proces je po~eo 1991. godine. Kada je procenjeno da nijesposoban da prisustvuje raspravi u sudnici naloèno je neuropsihijatrijskove{ta~enje. Ono do danas nije dato. \ur|evi} i dalje pi{e na iste teme, a njegova delasu dostupna ~itaocima.

Protiv istog autora, vezano za knjigu "Protokoli sionskih mudraca" i @arkaGavrilovi}a koji je autor uvoda pomenute knjige, pokrenut je sudski postupak2002. godine. Zbog ve} pomenutog nedostatka neuropsihijatrijske ekspertize onje prekinut.I 2005. godine protiv Ratibora \ur|evi}a pokrenut je postupak zbog pisanjauvodnika za knjigu "O jevrejskom ritualnom ubistvu" i su|enje je prekinuto opetiz ve} pomenutog razloga.Dana 19. novembra 2008. pokrenut je sudski postupak protiv Dejana Lu~i}a auto-ra knjiga "Kraljevstvo Hazara - nevidljiva imperija koja vlada svetom" i"Kraljevstvo Hazara - teorija zavere nije fikcija, njeno ime je interes".Sudski postupak protiv Dragana Filipovi}a, autora knjige "Anatomijaglobalisti~kog smrada", pokrenut je 22. maja 2009. Su|enje je prekinuto jer poli-cija ne moè da na|e prebivali{te optuènog, ba{ kao ni adresu Dejana Lu~i}a.Sudski postupak protiv novinara Aleksandra Pali}a, autora teksta "Kada se oslo-

bodi Hazara, Srbija }e procvetati" po~eo je 11. decembra 2008.Postupak protiv prof. \or|a Kati}a zbog pisanja uvodnika za "Protokole sionskih

mudraca" sa podnaslovom "Tajni plan judeo-masona da zavladaju svetom", kao iizdava~ke ku}e "Centar", po~eo je 2001. godine da bi bio obustavljen odlukom suda2003.

Sudski postupak protiv Milana Arnauta, direktora izdava~ke ku}e "Altera" iMarinka Arsi}a Ivkova, izdava~a knjige "Za{to }e propasti Amerika - tajna svetskavlada" otpo~eo je 2001. godine da bi bio suspendovan sudskom odlukom 2003.


Kada to kaè, advokat Samadì}misli da se ni jedan jedini put nijedogodilo da tuèni bude progla{enkrivim, uprkos jasnim dokazima kriv-ice. Istini za volju, su|enje jeste u dva-tri slu~aja privedeno kraju, ali tako {toje postupak obustavljen, a prijaveodba~ene.

Koji su ralozi sudske sporosti? PoSamardì}u postoje tri:

Jedan je {to sudovi uop{te nisushvatali opasnost i zna~aj objavljivanjaantisemitskih knjiga. Drugi razlog je{to je, verovatno sa stanovi{tatuìla{tva, bilo zna~ajnijih i prioritetni-jih predmeta, a tre}i je taj da u porastunacionalizma i svega ostalog i jedandeo tuìlaca verovatno deli ube|enjakoja se iznose u ovim knjigama.

Nedavno se u {tampi pojavila jo{jedna antisemitska knjiga. Re~ je odelu "Mit o holokaustu", {vajcarskogautora Jirgena Grafa, u toj zemljiosu|enog na 15 meseci zatvora zbognegiranja Holokausta. Kaznu je izbe-gao pobegav{i u Belorusiju. Timpovodom Savez jevrejskih op{tinaoglasio se Javnim saop{tenjem ukojem, po ko zna koji put, traì odnadle`nih dràvnih i pravosudnihorgana da se zabrani objavljivanje idistribucija antisemitskih knjiga. Akoliko je sporost sudova ne samo kon-traproduktivna nego, narodski re~eno,ide na nerve govori i detalj Saop{tenjau kojem se kaè i da Savez, po{toorgani tuìla{tva i sudovi ne reagujuna zahteve jevrejske zajednice da serasturanju antisemitskih publikacijastane na put, "razmatra mogu}nostjavnog protesta ispred Ministarstvapravde". Srbiji samo jo{ ta paradanedostaje da kompletira mra~nistereotip o sebi i to mi Jevreji, njenilojalni gra|ani, dobro znamo, ali -dozlogrdilo!

Ne prizivamo pro{la vremena,daleko bilo, ali za razliku od sudova izvremena jednopartijskog jednoumlja,kada je svima sve bilo jasno, danas,izgleda, nikom ni{ta nije jasno i nikoni{ta ne èli da vidi taman da mu okoistera. Tuìlac i kada se re{i da pokrene

jalov postupak protiv raspiriva~a rasne,verske i nacionalne netrpeljivosti mora"me~ku da rodi" da bi to delo dokazao.

- Ja ~ak ovde imam jednu odluku jo{iz 2002. godine - kaè na{ sagovornikpreturaju}i po fasciklama. - Nju jedoneo Okru`ni sud u Beogradu sa obra-zloènjem da je, da bi postojalokrivi~no delo izazivanja rasne verske inacionalne mr`nje, razdora ili netr-peljivosti, potrebno da lice s umi{lja-jem svoju delatnost usmeri na izazivan-je odnosno stvaranje do tada neposto-je}e mr`nje. Ja ovo druga~ije ne moguda protuma~im nego da je sud smatraoda je odre|en nivo postoje}e mr`njeprema Jevrejima dru{tveno prihvatljiv,pa, ako se ona zna~ajno ne pove}a, nepostoji krivi~no delo izazivanja rasne,verske i nacionalne mr`nje - veli~ude}i se.

Drugim re~ima, neko treba da vasopau~i metalnom {tanglom po glavi i toproprati re~ima: "Znam te Jevrejinedok si Hazar bio!" da bi za sud to biojasan dokaz da je knjiga "KraljevstvoHazara - nevidljiva imperija koja vladasvetom" Dejana Lu~i}a, izazvala rasnu,versku i nacionalnu mr`nju do tada"nepostoje}u". Ova sada{nja,

postoje}a, ne smeta - sudu, naravno.Autor knjige bi bio priveden pred licepravde - ~im policija dozna njegovuadresu. U Lu~i}evom slu~aju, pokazalose, to moè da potraje godinama. Dotada, knjizi ni{ta ne fali, a vi i daljemoète na miru da vladate svetom,nevidljivo, razume se i da vas uop{te neuzbu|uje to {to vas je pomenuti autorbrilijantno razotkrio. [to se pravosu|ati~e, doti~ni moè samo da vam pljunepod prozor!

U mnogim zemljama postoje zakonipo kojima je negiranje Holokaustakrivi~no delo. Nedavno je i predsednikMa|arske Laslo [oljom potpisao zakonkojim je i u pravosu|u na{eg severnogsuseda to postalo ka`njivo sa tri godinezatvora. Sa èljom da tako bude i kodnas, SJOS je nekoliko puta slao dopiseraznim ministrima pravde. Postoji,tako|e i preporuka EU da negiranjeHolokausta bude krivi~no delo. Kakvaje {ansa da tako ne{to u|e i u na{zakonik?

- Mislim da se ovde sudaramo saneposrednom pro{lo{}u ove zemlje ibojazni da sutra ne bude i negiranjene~eg drugog krivi~no delo, na primer,zlo~ina u Srebrenici, pa se onda toizbegava. Takav zakon bi tuìla{tvimamnogo olak{ao posao. Prosto, zna se{ta moè da bude predmet nau~nerasprave. Me|utim, ako neko iza|e ikaè da gasne komore nisu postojale, eto je ve} krivi~no delo i time je pri~azavr{ena - nedvosmislen je na{ sagov-ornik.

Ovu pri~u moèmo zavr{iti re~ima{panske novinarke Pilar Rahola:"Borba protiv antisemitizma nijeobaveza Jevreja nego nejevreja!" Ali,[panija je daleko, a Bog visoko...

NegiranjeHolokausta mora dabude krivi~no delo -

advokat Neboj{aSamardì}

Nedavno se u {tampipojavila jo{ jedna

antisemitska knjiga.Re~ je o delu "Mit o

holokaustu",{vajcarskog autora

Jirgena Grafa, u tojzemlji osu|enog na 15

meseci zatvora zbognegiranja Holokausta

Zabranjuje serasturanje knjige"Tajanstveni svet

masona" zbogneistina kojima bi se

mogla uznemiritijavnost, a "svi primerci

navedene knjige -ODUZIMAJU SE


VESTI SA WWW.SAVEZSCG.ORG Za ~itaoce "Jevrejskog pregleda" koji nisu u mogu}nosti

da pose}uju veb sajt Saveza jevrejskih op{tina Srbije donosimoizbor vesti i informacije koje su tamo postavljene

Mit o Holokaustu -strogo nau~na mr`nja

Od nedavno se u na{oj zemlji moè na}i knjiga "Mit oholokaustu", autora Jirgena Grafa, poznatog {vajcarskog nega-tora Holokausta. Re~ je o namernom {irenju mr`nje pomo}umanipulacija istorijskim istinama. Publikovanje ove knjigedemonstracija je zloupotrebe slobode govora u Srbiji od straneizdava~a sakrivenog iza potpisa "Autorsko izdanje". Za àljen-je je da je i takva knjiga katalogizovana u Narodnoj biblioteciSrbije. Knjiga je prevedena sa ruskog jezika i izdata je u tiraùod 500 primeraka. U odeljku Re~ izdava~a, izme|u ostalog stoji

i da autor, {vajcarski nau~nik Jirgen Graf, "na strogo nau~nojosnovi raskrinkava istorijske mitove koje su stvorile svetskezakulisne sile radi opravdanja svojih pretenzija na svetsku vla-davinu i pretvaranja ljudi u zavrtnje novog svetskog poretka".

Va`no je napomenuti da su "strogo nau~no osnovana" knjiga i autorzabranjeni u mnogim zemljama uklju~uju}i i [vajcarsku. Godine1998. tamo{nji sud je Jirgena Grafa i njegovog izdava~a GerhardaFoerstera osudio zbog negiranja Holokausta. Pisac je dobio 15 mesecizatvora, ali je uspeo da pobegne iz zemlje i izbegne kaznu.

Ima li tome kraja?Povodom objavljivanja knjige

Jirgena Grafa "Mit o Holokaustu",Savez jevrejskih op{tina Srbije uputioje pisma Borisu Tadi}u, predsednikuRepublike Srbije, SlobodanuRadovanovi}u, vd republi~kog javnogtuìoca, Mirku Stefanovi}u, drzavnomsekretaru u Ministarstvu inostranihposlova i Svetozaru îplicu, Ministruza ljudska i manjinska prava. Tekstpisma ujedno je i javno saop{tenjeSaveza upu}eno novinskim agencija-ma: Tanjug, Beta i Fonet.

OdgovorPovodom obra}anja Saveza jevre-

jskih op{tina Srbije predsednikuRepublike Srbije Borisu Tadi}u u vezi{tampanja knjige "Mit o holokaustu",autora Jirgena Grafa, predsednik SJOSprimio je poziv iz Kabineta predsednikaRepublike u kojem mu je saop{teno dagospodin Boris Tadi} osu|uje svaki anti-semitizam i da }e u granicama svojihovla{}enja podràti zahtev Saveza jevre-jskih op{tina Srbije.

Evropsko jevrejstvo2050. godine

Na oksfordskom univerzitetu, u organi-zaciji JDC-a, od 5. do 7. marta odràn jeseminar "Scenariji budu}nosti" (FutureScenarios). Grupi od desetak u~esnika,~lanova jevrejskih zajednica Norve{ke,[vedske, Litvanije, Ma|arske, Portugala,Slova~ke, Francuske, Ju`noafri~keRepublike i Srbije predavala je grupa oks-fordskih profesora. Predava~i su poku{ali

da predvide globalna svetska kretanja u{irokom spektru, da projektuju sliku svetado 2050. godine kao i da sagledajubudu}nost evropskog jevrejstva u timokvirima.

Na poziv JDC-a, seminaru su prisustvo-vali Aleksandar Ne}ak, predsednik SJOS iRobert Sabado{, zamenik.

Savin i [uicapredloèni u Nacionalnisavet za kulturu

Savez jevrejskih op{tina Srbijepredloìo je Ministarstvu kulturepozori{nog reditelja Egona Savina i profe-sora na Akademiji likovnih umetnosti drNikolu [uicu za ~lanove Nacionalnogsaveta za kulturu. Nacionalni savet za kul-turu je stru~no-savetodavno telo obrazo-vano sa ciljem stalne stru~ne podr{ke uo~uvanju i {irenju kulture. Njegovi ~lanovibiraju se iz redova uglednih i afirmisanihumetnika i stru~njaka u kulturi na periodod pet godina, a na predlog nacionalnihsaveta nacionalnih manjina.

AKTIVNOSTISOCIJALNESLU@BE U 2009.

Za 2009. godinu od strane Klems kon-ferensa su odobreni fondovi:

-SO30 -8559, SOIRG1- 9456, SPINT-7978 i SW10.

Sredstva navedenih fondova, namenje-na potrebama ~lanova zajednice koji supreìveli Holokaust, kori{}ena su namens-ki u okviru projekta zdravstvene za{tite i

ku}ne nege .Projekat zdravstvene za{tite obuhvata

refundacije dela tro{kova za: zdravstveneusluge, nabavku lekova i ku}nu negu.

U toku 2009. godine refundacijomtro{kova za medicinske uslugeobuhva}eno je 186 ~lanova na{e zajed-nice.

Za sredstva iz dela projekta koji seodnosi na refundiranje tro{kova zanabavku lekova bilo je 165 korisnika.

Sredstva iz fondova SOIRG1 i SPINTsu prema projektu iskori{}ena za pruànjepomo}i u okviru ku}ne nege. Ukupan broj~lanova zajednice koji su dobili ovu vrstupomo}i je 47.

Iz SOIRG-a su refundirani i tro{kovi zakupljene pelene za 29 osoba.

Sredstva iz SW fonda su planirana iutro{ena za pomo} osobama sa niskim pri-manjima (za nabavku manjih ku}nihaparata, pla}anje ogreva, lekova i sl.) Izovog granta je 79 ~lanova zajednice dobi-lo pomo}, od toga {estoro za lekove, a 73za sitne popravke, nabavku ku}nih apara-ta, pla}anje ra~una za grejanje i sl.

Sredstva SJOS i WJRU okviru socijalne delatnosti Saveza je,

tako|e i pruànje pomo}i ~lanovimazajednice koji nisu "`rtve Holokausta" isastoji se u dodeli:

redovne mese~ne socijalne pomo}i - 22osobe jednokratne nov~ane pomo}i - 14 osoba pomo} za novoro|enu decu - 13 dece refundacija tro{kova za lekove - 12osoba refundacija tro{kova za le~enje - 5osoba

U toku 2009. godine dodeljena je ipomo} u vidu vau~era za hranu i to

273 vau~era za 125 porodica


AKTIVNOSTISOCIJALNESLU@BE U 2010.

Klems konferens odobrio je i ovegodine sredstva za ~lanove zajednicepreìvele Holokaust iz fondova:

SO 31, SOIRG 2, SW 11, ALDA 2Sredinom februara odobren je i grant

ALDA 3Kao i prethodnih godina, sredstva se

koriste za realizaciju projektazdravstvene za{tite i ku}ne nege kao i zahitne intervencije (popravke ku}nihaparata, nabavku ogreva, zimske garder-obe i sl.) Njihovi korisnici su isklju~ivo~lanovi zajednice koji su preìveliHolokaust, tj. ro|eni do 15.maja 1945.godine. U toku prva dva meseca 2010.godine Komisija za realizaciju projektazdravstvene za{tite i ku}ne nege jeredovno zasedala i odobrila pristiglezahteve na{ih ~lanova koji su preìveliHolokaust.

Na prvom zasedanju Komisije 19. jan-uara 2010. utvr|eni su pravilnik i cen-ovnik refundiranja tro{kova za pla}enemedicinske usluge, kupljene lekove ipelene kao i visina osnovica za ku}nunegu za A i B grupu korisnika. Tom pri-likom odobreno je 49 zahteva za refun-daciju.

Na drugom zasedanju 2. februara2010. odobreno je 37, a na tre}em, 14dana kasnije - jo{ 39 zahteva.

Po~etkom 2010. godine, WJR iJOINTodobrili su sredstva za pomo}najugroènijim ~lanovima zajednice .Ova pomo} se realizuje u vidu vau~era zahranu. Za prvu podelu, u martu, odobrenoje ukupno 280 vau~era. I ove godine jeRochlin fondacija obezbedila pomo} zadecu do 18 godina iz porodica sa najniìmprihodima. Za njih je Socijalna komisijaodobrila ukupno 67 vau~era. Porodi~nivau~eri i vau~eri za decu bi}e upla}enikompanijama sa kojima op{tine imajuugovore 10. marta 2010.

Rochlin fondacijaRochlin fondacija je obezbedila sredst-

va za vau~ere za decu iz najugroènijihporodica u zajednici, njih 43. Njima jedato 69 vau~era.

Ma|arski zlatni vozi za 2010. godinu

Iz kancelarije SJOS obave{teni smo dasu i za ovu godinu odobrena sredstva izprograma "Ma|arski zlatni voz". Re~ je ood{teti `rtvama ma|arskih nacisti~kihprogona, ro|enim pre 8. maja 1945.godine, koje su u periodu 1939-1945ìvele u okviru ma|arskih granica iz1944. godine.

Povodom Pesaha stigle su nam ~estitkepatrijarha srpskog i ministra vera

PotpisanMemorandumo saradnjisa jevrejskomzajednicomMakedonije

Savez jevrejskih op{tina Srbije posetili su u sredu 24. marta 2010. LjiljanaMizrahi, predsednica Fonda Holokausta Republike Makedonije i prof. dr PandeLazarevski, predstavnik vlade te zemlje u Upravnom odboru Fonda.

Cilj dolaska gostiju bio je da sa SJOS potpi{u Memorandum o saradnji.- Fond Holokausta Jevreja Makedonije osnovan je 2002. godine i u njega je u{la

imovina postradalih Jevreja koja je ostala bez pravnog naslednika. RepublikaMakedonija je pokazala veliko srce i razumevanje pobrinuv{i se da sva ta imovinau|e u Fond - kaè Mizrahi, nagla{avaju}i da potpisivanje Memoranduma doìvlja-va i kao posebnu ~ast. Ona je podsetila da je saradnja me|u jevrejskim zajednicamasa prostora biv{e Jugoslavije i do sada bila ìva, a da je Memorandum samo vidnjene formalizacije.

Pomenuta ustanova gradi Memorijalni centar Jevreja Makedonije i radovi setrenutno nalaze u zavr{noj fazi.

- Upravni odbor Fonda Holokausta radi na paritetnoj osnovi, sa po tri predstavni-ka Vlade i jevrejske zajednice - kaè prof. dr Lazarevski. - Jevrejska zajednica uMakedoniji, a verujem da je tako i u Srbiji, uìva veliku podr{ku naroda. Mogu vamre}i da svi na{i sugra|ani sa velikim i{~ekivanjem o~ekuju zavr{etak gradnjeMemorijalnog centra, jer znaju da je to istovremeno i svojevrsna poruka kojuMakedonija {alje svetu.


Specijalno za "Jevrejski pregled"- Tomislav Ze~evi}, novinar

„Frankfurtskih vesti“

"Majku vam jevrejsku i srpsku,dokle }ete da laète i trujete narod!"bile su tiho izgovorene re~i ~ovekaduè kose sa bradom. Zatim je ustao{utnuo stolicu i sa devojkom koja ga jepratila napustio skup. Skandal ve}ihrazmera spre~ili su profesori na ~elu sadekanom Pravnog fakulteta MirkomVasiljevi}em koji su molbama zaus-tavili grupu revoltiranih mladi}a ~ija jeo~igledna namera bila da se domognu"~upavca".

Ovaj uvredljiv ispad dogodio se uuve~e 17. marta ove godine u prepunojsali beogradskog Pravnog fakulteta, a usred promocije knjige novinara i publi-ciste Ja{e Almulija "Jevreji i Srbi uJasenovcu".

Sve je po~elo sjajno, prepuna dvo-rana ve}inom mladih ljudi èljnih istineo najtragi~nijem segmentu srpskeistorije. "Skandal majstor" tako|e jestigao na skup u pratnji mlade dame, aseli su blizu stola medijatora. Pomno susnimali i beleìli re~i besednika. A kadaje po~eo da govori autor Almulipomenuti mladi} i devojka po~eli supokazivati nervozu. Njihovom strpljen-ju do{ao je kraj kada je Almuli ustvrdioda "Jasenovac nije Hitlerova tvorevinave} originalno i najmra~nije deloHrvatske Nezavisne Dràve, da jezlo~in u Jasenovcu zlo~ina~kiji od svihdrugih, a da su zlo~inci bilinajkrvolo~nija ljudska bi}a u istoriji~ove~anstva". Tog trenutka neznanigost je izazvao skandal i napustio salu,a prisutni su informisani da je, navod-no, re~ o dopisniku nekih hrvatskihnovina. Jedno je sigurno, bez obzira koje bio provokator, ostaje ~injenica da suu sred Beograda deljeni {amari, nesamo uglednom autoru knjige koji ìviu Londonu nego, svim Srbima iJevrejima, ali i drugima koji su skon~alikao `rtve logora Jasenovac.

Raspetljavanje i otkrivanje zlikovaca inaredbodavaca je propra}eno medijskomti{inom. Kako re~e profesor dr DejanBujukli}: "Na{im televizijama je pre~aneka farma ili veliki brat, no na{a deca,preklana i ìva bacana u uàrene pe}i".Mo`da je provokator imao nameru daspre~i i slanje peticije predsedniku SrbijeBorisu Tadi}u. Ali poslata je, a u njoj sudominantna ~etiri zahteva.

Da se na Starom sajmi{tu osnujeMuzej genocida, da se u nastavnimplanovima {kola ustanovi nastavnajedinica, posve}ena genocidu nadSrbima, Jevrejima i Romima, da se

obavezno tokom {kolovanja bar jednomorganizuje poseta |aka Jasenovcu iDonjoj Gradini. Da se pokrene postupakobe{te}enja jasenova~kih `rtava. I nakraju, da se 22. april, kada su zato~enici

Jasenovca 1945. godine, njih hiljadu,juri{om poku{ali da se oslobode, pro-glasi Danom se}anja na `rtve genocidanad Srbima, Jevrejima i Romima.Preìvelo ih je samo 124.

Bojkot promocijePromocija knjige Ja{e Almulija

"Jevreji i Srbi u Jasenovcu", kako jere~eno, nemerljivog doprinosa savre-menoj istoriji, protekla je, bar {to seti~e javnih medija u ti{ini. Bojkot?Kako druga~ije objasniti ~injenicu daosim novinara "Vesti" iz Frankfurtanijedan drugi predstavnik novina, TV iradio stanica nije prisustvovao ovomskupu.

Predlog Tadi}uNa promociji knjige Ja{e Almulija

"Jevreji i Srbi u Jasenovcu" prisustvo-vala je i Smilja Ti{ma koja je 1941.godina, kao devetogodi{nja devoj~ica,bila uhap{ena sa celokupnom porodi-com strpana u logor. Ona je predloìlapredsedniku Tadi}u da pokrene postu-pak vra}anja oplja~kanog srpskogblaga koje se i danas nalazi u trezorimaVatikana.

Tito i JasenovacNe samo Ja{a Almuli nego i drugi prisutni traìli su da dràva stane iza

istraìva~kog tima koji bi razjasnio i dao odgovore na mnoga pitanja. Tako je dekanPravnog fakulteta profesor Mirko Vasiljevi} insistirao na razja{njenju dilema - za{toTito nikada nije hteo da poseti Jasenovac, za{to papa nije posetio Jasenovac, kako jeDragani} preko Tita stigao u Hrvatsku, kao i upletenost britanskih obave{tajnihslu`bi u prebacivanje Paveli}a iz Frankfurta u Vatikan, pa u Argentinu.

NA PREDSTAVLJANJU KNIGE JA[E ALMULIJA "JEVREJI I SRBI U JASENOVCU"

I majku i oca - `rtvama

"Jasenovacnije Hitlerovanego usta{katvorevina" kaèJa{a Almuli


Spomenik deci stradaloju Holokaustu

HRVATSKA - U Splitu je uOsnovnoj {koli Poji{an, na Me|unarodnidan se}anja na Holokaust, 27. januar2010., otkriven spomenik koji podse}ana 1.500.000 dece ubijene u tom pogro-mu. Spomenik je nastao kao rezultatprojekta i programa koji su sa grupomdece VI, VII i VIII razreda vodile tri nas-tavnice ove {kole uz podr{ku direktora.Kamen, dizajn, klesanje i stavljanje nat-pisa, transport i postavljanje spomenikaizveo je kamenoklesar Stipe Vrande~i}iz Pu~i{}a na Bra~u, a u tome mu jepomogla @idovska op}ina Split.

Antisemitizam unorve{kim {kolama

NORVE[KA - U~enici jevrejskojporekla u Norve{koj izloèni su anti-semitskom {ikaniranju, {to je nekeporodice primoralo da se presele.Roditelji pozivaju da se ne{to preduzmei ujedno optuùju profesore i direktore{kola da zatvaraju o~i pred onim {to sede{ava.

"Kaù da sve Jevreje treba ubiti, ikoriste nazive kao {to su 'jevrejska svin-ja', i 'je... Jevrejin'. To je otvoreno anti-semitsko {ikaniranje koje eskalira u ver-balnom i fizi~kom smislu", rekla jejedna majka koja je èlela da ostaneanonimna. Dodala je da je njenog sinanekoliko godina uznemiravao drug izrazreda, musliman.

Otac drugog de~aka izjavio je da jenjegovog sina na putu od {kole do ku}ezaustavila grupa starijih de~aka koji suhteli da ga odvedu u {umu i tamo obesezato {to je Jevrejin. De~ak je uspeo da seoslobodi i pobegne, ali je jo{ podutiskom onoga {to mu se desilo. Njegovotac je izjavio da je {ikaniranje koje ~inemuslimanski de~aci postalo tolikoozbiljno da su odlu~ili da se odsele.

îni se da su u~itelji ravnodu{ni ilinevoljni da bilo {ta urade po ovom pitan-ju.

"Ni u~itelje ni direktore se to uop{tene ti~e. Kaù da s tim u vezi ne moguni{ta i ne èle da razgovaraju o ovom

problemu ba{ zato {to je to pitanje tolikoosetljivo", kaè jedna anonimna majka.Kada je rekla u~itelju da su njenom sinupretili smr}u, on je samo rekao: "Takvestvari se de{avaju svima nama".

Kari Helen Partapuli, koja se nalazina ~elu Norve{kog centra za borbu pro-tiv rasizma, navodi da je to op{ti prob-lem.

- Naàlost, ~esto vidimo da se unorve{kim {kolama rasizam i antisemiti-zam ne uzimaju ozbiljno. Pre }e okrenu-ti glavu kada se dogodi takav incident.âk se i iscrtane svastike na zidovimaku}a ne uzimaju sa onom ozbiljno{}u sakojom bi trebalo - rekla je listu zastrance "Foriner", koji izlazi naengleskom.

En Sender koja pripada jevrejskojzajednici u Oslu veruje da deo ovihproblema u {kolama nastaje zbognesuprotstavljanja mnogim predrasu-dama mladih muslimana.

- Bez èlje da obeleìm neku posebnugrupu, problem postoji - rekla je. Ona jekontaktirala Kristin Halvorsen,norve{ku ministarku za obrazovanje, dabi sa njom razgovarala o antisemitizmuu norve{kim {kolama.

Vilst [oaib Sultan, generalni sekretarkrovne organizacije za Islamsku verskuzajednicu u Norve{koj izjavio je da je{okiran. "Treba prona}i na~in kako da seuhvatimo u ko{tac sa tom mr`njom",rekao je Forineru.

- Norve{ke vlasti moraju definisatiproblem i odrediti u ~ijoj je onnadle`nosti - rekla je ministarka obrazo-vanja i dodala da je antisemitizam unorve{kim {kolama neprihvatljiv i danije bilo svesti o njegovom obimu svedok ova pri~a nije iza{la u javnost. -Jasno je da se radi o veoma osetljivompitanju, koje kod nekih ljudi izaziva okl-evanje i nevoljnost da se njime poz-abave. U~itelji i direktori moraju da seo{trije postave prema ovakvim pojava-ma. Mislim da ve}ina ljudi ne shvataozbiljnost posledica koje mogu proiza}iiz svega ovog.

Ajhmanov dosije daostane zape~a}en

NEMA^KA - Nema~ka se, javljaTanjug, ovih dana na sudu bori da dosijeAdolfa Ajhmana, glavnog organizatoramasovnog istrebljenja Jevreja za vremeDrugog svetskog rata, ostane i daljezape~a}en.

Dosije detaljno prati Ajhmanov ìvottokom godina koje je proveo u bekstvudok ga agenti izraelske tajne slu`beMosad nisu otkrili i uhapsili u Argentini.

Oni koji se nadaju da }e 50-godi{njipe~at poverljivosti biti skinut sa ovihdokumenata veruju da se u njima kriju

dokazi o ume{anosti zvani~nikaNema~ke i Vatikana u pomaganjuAjhmanovog bekstva i sakrivanja.

Odluku o tome da li }e biti poni{tenaodredba o tajnosti ove arhivske gra|e,sastavljena od 4.500 stranica dokumena-ta o nacisti~kom zlo~incu, treba dadonese sud u Lajpcigu u procesu koji jenovinarka Gabrijele Veber pokrenulaprotiv Nema~ke tajne slu`be (BND).

BND tvrdi da bi otvaranje dosijea"odvratilo" tajne slu`be drugih zemaljakoje u budu}nosti ne bi vi{e htele da deleinformacije s njom ukoliko bi bilerazotkrivene, pi{e nema~ki list "[pigl".

Kriti~ari, pak, smatraju da je ovajrazlog samo paravan kojim zvani~nici uBerlinu i Vatikanu poku{avaju dazata{kaju ~injenicu da je nema~ki biskupAlois Hudal u Rimu uspostavio takoz-vane "pacovske kanale" kojima sunacisti, uz paso{e koje im je izdavalanema~ka vlada, beàli iz Nema~ke iEvrope.

Franc [tangl, komandant konc logoraTreblinka priznao je Gitu Sereniju (GittaSereny), britanskom stru~njaku zanaciste, da mu je Hudal pomogao dapobegne nakon nacisti~kog sloma 1945.godine.

Veruje se da je Ajhman, koji je bioglavni arhitekta Hitlerovog plana zapogrom Jevreja u Evropi, tako|e, pobe-gao uz pomo} nema~kih vlasti. Uhva}enje 1960. godine u Buenos Airesu i odve-den u Izrael gde je osu|en na smrt iobe{en.

Federalni administrativni sud uLajpcigu prou~ava dosije o njegovombekstvu iz Evrope i 15-godi{njem ìvotuu Argentini kako bi odlu~io da li treba dabude dostupan javnosti.

Heroji Holokausta

VELIKA BRITANIJA - PremijerGordon Braun odlikovao je dvojicuBritanca koji su spa{avali Jevreje odnacista tokom Drugog svetskog rata,medaljom "Heroji Holokausta". Dva

VESTI/ZANIMLJIVOSTI


preìvela heroja, stogodi{nji ser NikolasVinton (na slici), i devedesetjedno-godi{nji Denis Avej, primili su medalje urezidenciji premijera dok }e jo{ 25Britanaca ovo priznanje dobiti posthum-no.

- Oni su istinski heroji i izvornacionalnog ponosa. U sred uàsnog zla,spremno se suprotstavljaju}i predrasu-dama, mr`nji i netoleranciji, bili su sve-tionici nade. Odajemo im priznanje zaprimer koji su pruìli nama i generacija-ma koje dolaze - rekao je premijer.

Nikolas Vinton je 1939. godine orga-nizovao spa{avanje 669 jevrejske dece,prebacuju}i ih vozom iz okupiranogPraga. Denis Avej je, iako sam ratnizarobljenik, pomagao jednom jevre-jskom logora{u u Au{vicu i ustupaju}imu svoju hranu, pomogao mu da preìvi.

Jevreji i Vatikan

ITALIJA - Dvodnevni sastanak uRimu Me|unarodnog jevrejskog komite-ta za me|ureligijske konsultacije savatikanskim zvani~nicima vo|en je naveoma "delikatne teme", kao {to suvatikanske arhive, borba protiv anti-semitizma, posve}enost dijalogu u duhuDrugog vatikanskog koncila. itd.Centralna tema razgovora bila je ulogapape Pia XII (na slici sa AdolfomHitlerom) tokom Drugog svetskog rata,kao i namera Vatikana da ga proglasi zasveca.

Papa Benedikt XVI je naljutio mnogeJevreje kada je u decembru dao zelenosvetlo za po~etak procesa progla{enjapape Pia XII za sveca. Kriti~ari kaù daje Pie zatvarao o~i pred jevrejskimstradanjem u Holokaustu.

Mnogi u~enjaci su pozvali Vatikan da

pre nego {to krene u process beatifikaci-je pape Pia XII otvori svoje tajne arhivei da razjasni njegovu ulogu u Drugomsvetskom ratu.

Delegaciju Me|unarodnog jevrejskogkomiteta je predvodio rabin Ri~ardMarker, predsedavaju}i te organizacije,a u njenom sastavu je bio i Maram [tern,zamenik generalnog sekretara Svetskogjevrejskog kongresa. Oni su se sreli sakardinalom Tarciziom Bertoneom,dràvnim sekretarom Vatikana i kardi-nalom @anom Luizom Tauranom,predsednikom Papskog saveta zame|ureligijski dijalog.

Nema~ka pove}alaizdvajanja za Klems

NEMA^KA - Preìvelima HolokaustNema~ka }e gotovo dvostruko pove}atiiznos sredstava namenjenih za ku}nuzdravstvenu negu.

Godi{nji pregovori izme|u Klemskonferensa i nema~kog ministra zafinansije zaklju~eni su u prvoj polovinimarta izdavanjem saop{tenja da }eumesto 40 miliona dolara u 2009. godi-ni, Nema~ka u 2010. obezbediti 77 mil-iona dolara za ku}nu negu i socijalneusluge.

Dogovor predstavlja "veliki koraknapred ka sagledavanju vitalnih socijal-nih potreba najsiroma{nijih Jevreja,`rtava Holokausta iz celog sveta",izjavio je Stjuart Ajzen{tat, specijalnipregovara~ Klems konferensa.

Prema Klems konferensu, Nema~kaje sveukupno odobrila 125 milionadolara za programe koji pomaù stareosobe preìvele Holokaust. Dodela sred-stava stiè ba{ u vreme kada im je tonajvi{e potrebno, jer je visina nov~anihsredstava koje primaju iz drugihobe{te}enja, u opadanju.

- Zadovoljni smo {to moèmoobezbediti dodatne uslugenajsiroma{nijim i onesposobljenim`rtvama Holokausta {irom sveta -izjavio je Greg [najder, izvr{ni pot-predsednik Klems konferensa.

Intervju razgnevioJevreje Argentine

ARGENTINA - Intervju lokalnogaktiviste sa biv{im iranskim diplomatomoptuènim za planiranje napada naJevrejski centar u Buenos Airesu, uzne-mirio je jevrejsku zajednicu Argentine.

Mo{en Rabani, biv{i iranski kul-turni ata{e u Buenos Ajresu, izjavio jeu radio intervjuu sa Luisom D' Elijomda se ne}e pojaviti pred argentinskimsudom povodom optu`bi da je 1994.godine planirao bombardovanjeJevrejskog centra, u kojem je ubijeno

85, a ranjeno na stotine osoba.Predsednik Saveza jevrejske zajed-

nice Argentine \ulermo Borger, izjavioje za "Buenos Aires herald", da jeD'Elijeva poseta Teheranu i intervju saosumnji~enim za bombardovanje "nesh-vatljiva i uvredljiva provokacija".

Rabani je insistirao da Iran nije imaoveze sa ovim napadom. On je jedan od{estorice osumnji~enih za bomba{kinapad, koji je, kako smatraju argentinskituìoci, isplanirao Iran, a izveli teroristiHezbolaha.

Ministar spoljnih poslova Izraelazatraìo je od predsednice ArgentineKristine Fernandez da zaustavi D'Elijeveproiranske aktivnosti.

Epilog kra|eu Au{vicu

[VEDSKA - Sud u [vedskoj doneoje presudu da Anders Hogstrom, biv{i{vedski neonacista osu|en za organi-zaciju kra|e natpisa "Rad osloba|a" sakapije logora Au{vic, moè bitiisporu~en Poljskoj. Hogstrom je osumn-ji~en da je naloìo petorici Poljaka da gaukradu. On im se predstavio kao zastup-nik jednog britanskog naci simpatizerakoji je hteo da se domogne tog znaka.Hogstrom moè uloìti àlbu u roku odtri sedmice. Ako bude odbijena bi}edeportovan u Poljsku.

Kancelarija tuìoca u Krakovusaop{tila je da su trojica osumnji~enihda su isekla i ukrala znak priznala kriv-icu. Njima preti zatvorska kazna u tra-janju od tri godine.

Metalni znak duga~ak gotovo petmetara, na kojem stoji "Rad osloba|a",ukraden je 18. decembra pro{le godine iise~en na tri dela. Prona|en je posle 72sata.

Eksperti rade na njegovoj restauraciji.Nije sigurno da }e original biti vra}en nastaro mesto na kojem trenutno stojikopija stavljena odmah nakon {to sedogodila kra|a.

U Au{vicu je ubijeno oko milion i stohiljada ljudi, od kojih oko milion Jevreja

VESTI/ZANIMLJIVOSTI


Nova sinagoga uHerfordu

NEMA^KA - Sedamdeset godinanakon {to su nacisti spalili sinagogu unema~kom gradu Herfordu, vlasti togmesta posvetile su novu ku}ubogosluènja.

Jevrejski lideri grada Hervorda iNema~ke zajedno sa ostalim sve{ten-stvom sastali su se da posvete novuzgradu koja }e sluìti jevrejskojzajednici Herforda koja broji 106~lanova, od kojih 90 posto ~ine imi-granti iz Sovjetskog Saveza.

Nova sinagoga ko{ta preko dvamiliona evra. Tre}inu ove sumeobezbedila je nema~ka vlada.

Ruben Hajneman, ~lan zajednice,rekao je da su njegov otac i ujaci ~estogovorili o staroj sinagogi u Herfordu ukojoj su imali svoje bar micve.

Decenijama nakon Drugog svet-skog rata jevrejska zajednica Herfordaje koristila zgradu stare jevrejske {kolei biv{i stan rabina za sinagogu. "Ali tajprostor je postao premali, imao je samo28 mesta", rekao je Hajneman, i dodaoda o~ekuje da }e nova zgrada privu}i uzajednicu vi{e ~lanova iz {iregokruènja. U poslednjih 15 godinapodignuto je deset novih sinagoga ufederalnoj jedinici Severna Vestfalija.

Ulaskom Jevreja iz biv{egSovjetskog Saveza,1990. godine,jevrejska populacija u Nema~koj seu~etvorostru~ila.

Procenjuje se da danas uNema~koj ìvi 200.000 Jevreja, ali jesamo polovina povezana sa jevre-jskim zajednicama. U zemlji postoje82 aktivne jevrejske zajednice.

Ma|arska donelaZakon o negiranjuHolokausta

MA\ARSKA - Predsednik Laslo[oljom (na slici) potpisao je zakonkojim je negiranje Holokausta posta-lo krivi~no delo u Ma|arskojka`njivo zatvorom do tri godine.

To je Ma|arsku svrstalo u grupu onihevropskih zemalja u kojima je negiranjeHolokausta ve} krivi~no delo.

Reforme koje su pro{log mesecapredloìli manjinski socijalisti odobrioje ma|arski parlament. [oljom je upro{losti blokirao poku{aje da se donesepomenuti zakon ~ime je izazvao revoltma|arske Jevrejske zajednice. Ovogputa predsednik je izrazio neodobravan-je sa trenutkom u kojem se uvodereforme, po{to se poklapaju sa estokompoliti~kom kampanjom koja prethodiparlamentarnim izborima u aprilu.

O~ekuje se da }e vlada bitiporaèna na ovim izborima, a vlastpreuzeti ultrakonzervativci koje pred-vodi populisti~ka Fide{ partija. Sviposlanici Fide{ partije su se pro{logmeseca uzdràli od glasanja uParlamentu u vezi potpisivanjazakona o negiranju Holokausta.

VESTI/ZANIMLJIVOSTI

Dragi prijatelji,

Polako ali sigurno se pribliàva i ljeto, a sa njim ijedanaesti "Bejahad". Manifestacija }e se odràti od 24.do31.avgusta u Opatiji.

Namjeravamo 17. 4. (subota) u 19.00 u prostorijamaSaveza u Beogradu i 18. 4. u 11.00 u prostorijama Jevrejskeopstine Novi Sad predstaviti program ovogodi{njeg"Bejahada". Program je u potpunosti definisan. O detaljimavrlo atraktivnog programa, cijenama i svemu {to vas intere-sira vrlo rado bismo sa vama porazgovarali. Predstaviti }emoi osmominutni film sa "Bejahada 2009" kao i ~asopis"Bejahad 2009".

Posebno }emo govoriti i o ovogodi{njem "Bejahadumladih" koji se odràva pod pokroviteljstvom JOINT-a i koji}e okupiti 60 mladih u dobi od 24-40 godina.

Po vrlo povoljnim cijenama }e mo}i provesti sedam danau Opatiji (pun pansion) i u~estvovati u programu koji suosmislili mladi regije!

Prezentacija i razgovor traju oko 45 minuta.Radujemo se skorom susretu!

Vladimir [alamon

BEJAHAD 2010.


Pi{e: Juski Baruhovi}

U Starom zavetu, Tre}a knjigaMojsijeva (16:21-22) pi{e: "I metnuv{iAron obje ruke svoje na glavu jarcuìvomu, neka ispovjedi nad njim sva beza-konja sinova Izrailjevih i sve prijestupe nji-hove u svijem grijesima njihovijem, i met-nuv{i ih na glavu jarcu neka ga da ~ovjekuspremnom da ga istjera u pustinju. I jarac }eodnijeti na sebi sva bezakonja njihova upustinju; i pusti}e onoga jarca u pustinju".

Biblijska pri~a ni{ta ne govori da li sejarac opirao da prihvati grehove i da li susinovi Izrailjevi razmislili o njima ipoku{ali da se izmene i poprave. Kako biloda bilo, izraz "`rtveni jarac" se ra{irio iodoma}io u mnogim narodima, provukav{ise kroz istoriju, te se i danas koristi zaonoga koji je ni kriv ni duàn progla{enkrivim. To je obi~no bivao neko ko je nemogav{i da se odbrani morao da ispa{ta zane{to {to su drugi u~inili. Istorija Jevrejapuna je primera u kojima su bili primoranida budu `rtveni jarci. To ih prati od vreme-na kada su izgubili domovinu 132. godine,do osnivanja moderne dràve Izrael 1948.god.

Sredinom 14. veka Starim kontinentomje harala "crna smrt", odnosno, kuga. Verskifanatizovana i primitivna Evropa nije znalakako da se odbrani, za {irenje zaraze okriv-ila je Jevreje. Razularene mase okrivile suih da truju bunare i {ire kugu! [irom EvropeJevreje su spaljivali na loma~ama. Bio je toujedno i dobar izgovor za plja~ku !

Po~etkom dvadesetog veka, 1904.godine Carska Rusija, mo}na imperija,izgubila je rat sa Japanom. Carskosamodràvlje moralo je da sa~uva obraz i zaporaz su okrivljeni Jevreji . Zapo~eli supogromi {irom Rusije i Ukrajine. HiljadeJevreja, èna dece i staraca platilo je ìvo-tima poraz carske Rusije. I, kao uvek utakvim prilikama, sa ubijanjem i{la je iplja~ka jevrejske imovine.

Ne{to ranije, krajem 19. veka u civilizo-vanoj Francuskoj odigrala se poznataDrajfusova afera. Uzdrmala je svedru{tvene slojeve. Za {pijunaù i odavanjevojnih tajni osu|en je oficir - Jevrejin,Alfred Drajfus. Oduzet mu je ~in i ka`njenje progonstvom u Francusku Gvajanu, anjegovu domovinu je preplavio talas anti-semitizma. Uskoro je prona|en pravi kri-vac. Propali ma|arski grof Esterhaziodavao je vojne tajne za dobre pare - tadasmrtnom neprijatelju Francuske -

Nema~koj. Ali vojna vrhu{ka Francuskenije mogla da dozvoli da prizna gresku.Drajfus je i dalje bio u progonstvu. U nje-govu odbranu ustao je poznati pisac ipravnik Emil Zola. Posle nekoliko mu~nihgodina Drajfus je progla{en nevinim ivra}en u Francusku. Kao kapetan fran-cuske vojske borio se u Prvom svetskomratu.

Moèmo se zapitati dali je u storiji o"`rtvenom jarcu" bilo krivice i Jevreja.Odgovor bi mo`da moga da bude potrvdan.Krivica Jevreja je {to su hteli da zadrè veruotaca, Avrama, Isaka i Jakova. Mnogi natom te{kom putu nisu izdràli.Ksenofobi~na Evropa nije trpela razli~tost.Izazovi sredine bili su suvi{e jaki! Ve}ina sena tom putu pretopila u okolne narode izauvek nestala. Manji deo je izdrào isa~uvao veru otaca.

Formiranjem dràve Izrael 1948. god.izgledalo je da }e za Jevrejstvo zauvekprestati uloga "`rtvenog jarca". Ali nije bilotako. Vekovne navike, stereotipi predrasudei predstave o ve~itom "@idu lutalici" te{koje bilo izbrisati jednim potezom pera. Sada

je ulogu "`rtvenog jarca" trebalo dapreuzme Izrael. Ali jarac nije vi{e hteo dapreuzima grehove drugih. Odupro se ipokazao rogove.

Dana 6. juna 1967. izbio je takozvani[estodnevni rat. Naser je izgubio. Pokretnesvrstanih je kao vinovnika rata ozna~ioIzrael. Nastala je medijska hajka nevi|enihrazmera .Orkestrirani napad svih sredstavainformisanja, a zemlje isto~nog bloka, osimRumunije, prekinule su diplomatskeodnose sa Izraelom. Prekinula je iJugoslavija iako nije bila njegova ~lanica.

U istoriji su dobro poznati Kineski zid,Berlinski zid, zid na granici SAD i Meksikai sada zid izmedju Izraela i Zapadne obale.Zidovi su naj~e{}e imali odbrambenuulogu. Takva je i uloga zida podignutogizme|u Izraela i Zapadne obale. Trebalo jespre~iti infiltriranje terorista na teritorijuIzraela. Ali taj argument svetskimdu{ebriznicima nije zna~io mnogo, pa su jestavili pod dvostruku lupu i opet osudiliIzrael! Me|utim, cilj je postignut jer sepokazalo da je podizanje zida znatno sman-jilo upade terorista.

ISTORIJA

@rtveni Jarac Istorija Jevreja prepunaje primera u kojima suispa{tali za grehe koje

nisu po~inili


DOBROVOLJNI PRILOZIPORODI^NE VESTI LI^NE VESTINI[Za hram

1.800 din. - Branka i Anita Perinovi}, povodom mesecdana od smrti majke i babe Piro{ke Peronovi}

1.000 din. - Estera Mr~arica 500 din. - porodica âligalovi}500 din. - Lenka Strahinji}400 din. - Ljiljana Milojkovi}300 din. - Malkuna Gedalja300 din. - Jevrejska op{tina Ni{200 din. - Jasna i Emil ]iri}, se}anje na majku Julijanu

Hajon i tetku Matildu.

Za rad JO Ni{2.000 din. - Bukica Romano, iz Vi{egrada, povodom 21.

godi{njice smrti supruga Avrama Romana Mami}a500 din. - Estera Mr~arica500 din. - Lenka Strahinji}500 din. - porodica âligalovi}400 din. - Ljiljana Milojkovi}200 din. - Jasna i Emil ]iri}200 din. - Branka Perinovi}

Za "Jevrejski pregled"2.000 din. - Bukica Romano iz Vi{egrada, povodom 21.

godi{njice od smrti supruga Avrama Romana Mami}a

NOVI SADDana 17. februara 2010. Sla|ana i Dejan Keli} dobili su

}erku, a Ildiko Keli} unuku Kristinu.Mazal tov!

Za rad JO Novi Sad2.000 din. - Elvira Fi{l

Za Socijalni fond2.000 din. - Erna Ramadanski, povodom prve godine od

smrti supruga Dragog Ramadanskog

BEOGRADZa socijalnu delatnost

50 Evra - Jasna i Sara Levinger, u znak se}anja na oca isupruga Mirka Imrea Levingera

4.000 din. - Rea, Marko i Bora @ivkovi}20 evra - Gordana Atijas i }erka Silvija, povodom sedam

godina od smrti dragog supruga i oca2.000 din. - Simha Bogdanovi} i sestra Maja sa porodica-

ma u se}anje na voljene roditelje Ljiljanu i Isu Levija1.000 din. - Agnesa Eremija, povodom godi{njice smrti

supruga Bo{ka1.000 din. - povodom 10 godina od smrti majke Vide

A{erovi}-Mihailovi}, }erka Draga, sin Sveta, unuci ipraunuci.

Za Hevra kadi{a - jevrejsko groblje100 evra - Neboj{a Spasi} iz Be~a (Austrija)100 evra - Ranko Kadelburg iz Vinkovaca50 evra - Olga Danon, povodom godi{njice smrti supruga

Cadika Brace Danona 50 evra- Jasna i Sara Levinger, u znak se}anja na oca i

supruga Mirka Imrea Levingera 4.000 din. - Rea, Marko i Bora @ivkovi}3.000 din. - povodom 10 od smrti majke Vide A{erovi}-

Mihailovi}, }erka Draga, sin Sveta, unuci i praunuci2.000 din. - Simha Bogdanovi} i Maja sa porodicama, u

se}anje na voljene roditelje Ljiljanu i Isu Levija1.000 din. - Agnesa Eremija, povodom godi{njice smrti

supruga Bo{ka

Za hram50 evra - Olga Danon, povodom godi{njice smrti supruga

Cadika Brace Danona 2.000 din. - povodom godisnjice smrti dragog prijatelja

Miroslava Ribnera, tuguju za njim Risto, Zora i Nenad Gavri}1.000 din. - Agnesa Eremija, povodom godi{njice deporto-

vanja 15 ~lanova porodice

Za kulturnu delatnost JOB1.000 din. - Agnesa Eremija, povodom godi{njice smrti

supruga Bo{ka

Za "Jevrejski pregled"50 CND - Branka Kon iz Kanade sa porodicom, povodom

iznenadne smrti sestre Ruìce Zoki}, ro|. Erlih

Za "Mi smo preìveli"65 USD - Irena Danon iz Preskota (SAD)1.000 din. - Agnesa Eremija, povodom godi{njice deporto-

vanja 15 ~lanova porodice

UMRLIBEOGRAD

Ljiljana To{i}, preminula 8. marta 2010. u 78. godiniAna Alba, ro|. 1928., preminula 11. februara 2010.

Danica Kabiljo, ro|. 1927., preminula 28. februara 2010.

Ne zaboravite!!!êga nema u Jevrejskom pregledu ima na sajtu SJOS www.savezscg.org

TISKOVINAIMPRIMEE

Izdava~: Savez jevrejskih op{tina Srbije, Kralja Petra 71-a, POB 30, tel: 011/26 24 359, 26 21 837; Fax: 011/26 26 674,e-mail: [email protected]; Izlaènje Jevrejskog pregleda pomaè Ministarstvo vera Srbije; CIP - Katalogizacija u publikaciji;

Narodna biblioteka Srbije, Beograd; ISSN 1452-130X = Bilten - Savez jevrejskih op{tina Srbije; COBISS.SR-ID 81280012; Glavni i odgovorniurednik: Stanimir Sa{a Risti}; Tehni~ki urednik: Du{an Olui}; Svi potpisani ~lanci odraàvaju li~no mi{ljenje autora, koje se ne podudara uvek sa

mi{ljenjem redakcije. Rukopisi za naredni broj se primaju do 20. u mesecu; Redakcija zadràva pravo da prilagodi priloge; [tampa: SPRINT d.o.o. - Beograd

Exp. Savez jevrejskih op{tina Srbije,11000Beograd, Kralja Petra 71a

POB 30SRBIJA / SERBIA

Pri~e mogu biti napisane na jezicima biv{e Jugoslavije. Natje~aj je anoniman. U obzir dolaze pri~e koje nisu dosada objavljene.

Rad obiljeèn {ifrom i pisan pisa}im strojem ili na drugom mediju (MS WORD format) treba poslati u dva primjerka s naz-nakom "Za nagradni natje~aj Bejahad 2010" i s naznakom {ifre.

Rje{enje {ifre - puno ime autora i adresa - treba priloìti u zasebnom, zatvorenom pismu.

Krajnji rok za slanje radova je 15.06.2010. Radovi se mogu slati na adresu:BEJAHAD - @IDOVSKA KULTURNA SCENATrg Marka Maruli}a 1810000 ZAGREBsa naznakom za "Natje~aj Bejahad 2010"

Radove }e ocijeniti ìri i dodijeliti prvu, drugu i tre}u nagradu. Nagra|ene pri~e bit }e objavljene u knjièvnom prilogu Bejahad2010.

Rezultati natje~aja bit }e objavljeni na www.bejahad.com, www.bet-israel.com, www.makabijada.com, te u ~asopisima SaLon,Ruah Hada{a, Most, Bilten. Nagrade }e se dodijeliti na kulturnoj manifestaciji "Bejahad 2010" koja }e se odràti od 24.8. -31.8.2010. u hotelu "Adriatic" u Opatiji.

Radovi se ne vra}aju.

ORGANIZACIJSKI ODBOR @IDOVSKE KULTURNE SCENE"BEJAHAD 2010" RASPISUJE

„SIMHA KABILJO“Natje~aj za kratku pri~u sa ìdovskom/jevrejskom temom

Documents

Memorijalni centar nam je neophodan - savezjos.org · Iz propratnog teksta uz pozivnicu proizilazi da }e taj krst biti visok preko ~etiri metra. Pozivnica za juni dostavljena ve}