1.POJAM I PREDMET MPP-a

MPP je grana prava koja uredjuje privatnopravne odnose sa elementom inostranosti. Ono predstavlja granu prava jednog nacionalnog pravnog sistema. Svaka drzava ima svoje norme mpp-a kojima uredjuju situacije kada jedan privatnopravni odnos ima dodira sa dva ili vise suvereniteta.U privatnopravne odnose spadaju; gradjanska stanja fizickih i pravnih lica, obligaciono-pravni odnosi i stvarnopravni odnosi, tu takodje spadaju trgovinski odnosi, a savramena teorija takodje ubraja i bracne i porodicne odnose u privatnopravne odnose.Strani element u privatnopravnim odnosima moze biti izrazen u subjektu, objektu ipravima i obavezamaStrani element u subjektu postoji kada je ucesnik gradjanskopravnog odnosa lice stranog drzavljanstva ili sa prebivalistem, boravistem u stranoj drzavi.Strani element u objektu postoji kada je predmet gradjanskopravnog odnosa vezan za strani suverenitet.Strani element u pravima i obavezama postoji kada prava i obaveze u nekom odnosu nastaju ili se izvrsavaju na teritoriji strane drzave.Mpp obuhvata tri osnovne grupe pravnih normi:norme o sukobu zakona, norme o sukobujurisdikcija i norme koje uredjuju pravni polozaj stranaca.Norme o sukobu zakona su pravna pravila pomocu kojih se odredjuje merodavno pravo-pravo odredjene drzave koje treba da uredi konkretan privatnopravni odnos.Norme o sukobu jurisdikcija su pravna pravila pomocu kojih se odredjuje medjunarodna sudska nadleznost, uredjuju specificnosti postupka sa stranim elementom iutvrdjuj uslovi i postupak priznanja i izvrsenja stranih sudskih i arbitraznih odluka.Norme o gradjanskim pravima stranaca su pravna pravila koja uredjuju da li i pod kojim uslovima lica strane necionalnosti mogu stupiti u privatopravne odnose sa domacim licima na domacoj teritoriji.

1

2.IZVORI MPP-a I HIJERARHIJA IZVORA

Izvore mpp-a cine unutrasnji propisi i medjunarodni ugovori, njima se moze dodati sudska praksa, pre svega u drzavama gde predstavlja formalan izvor prava. UNUTRASNJI IZVORI PRAVA- u valikom broju drzava materija mpp-a uredjena je posebnim zakonom o mpp-u, sto je i kod nas slucaj.Tako su norme o sukobu zakona sadrzane u sledecim zakonima:-Zakon o pomorskoj i unutrasnjoj plovidbi-Zakon o menici-Zakon o ceku...Norme o gradjanskom postupku sa elementom inosranosti sadrzane su u sledecim zakonima:-Zakon o parnicnom postupku-Zakon o izvrsnom postupku -Zakon o stecajnom postupku.Norme koje uredjuju prava stranaca da stupaju u privatnopravne odnose sa elementom inostranosti sadrzani su u sledecim zakonima:-Zakon o kretanju i boravku stranaca-Zakon o drzavljanstvu RS-ZOSPO.MEDJUNARODNI IZVORI PRAVA - njih cine ratifikovani multilateralni i bilatelaralni ugovori.Pod okriljem Haske konferencije za mpp zakljucen je veliki br konvencija, neke od njihje ratifikovala je SFRJ:-Konvencija o gradjanskom sudskom postupku iz 1905 god-Konvencija o gradjenskom sudskom postupku iz 1954 god-Konvencija o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava iz 1961 god,...U oblasti ugovornih odnosa znacajne su konvencije:-Konvencija o ugovorima o medjunarodnoj prodaji robe iz 1980 god-Konvencija o odgovornosti hotelijera u vezi sa imovinom njihovih gostiju iz 1962 godU oblasti intelektualne svojine znacajne su sledece konvencije:-Pariska konvencija o zastiti ljudske svojine iz 1883 god-Konvencija o evropskom patentu iz 1973 god-Univerzalna konvencija o autorskom pravu iz 1971 god. U oblasti medjunarodnog prevoza znacajne su sledece konvencije:-Konvancija o medjunarodnom prevozu zeleznicom iz 1980 sa Protokolom iz 1990 god-Konvencija o ugovorima o medjunarodnom prevozu robe drumom iz 1956 godU oblasti fizickih i pravnih lica znacajne su sledece konvencije:-Konvencija o statusu izbeglica iz 1951 god-Konvencija o pravnom polozaju lica bez drzavljanstva iz 1954 god...Status diplomatsko-konzularnih predstavnika uredjuju sledece konvencije:-Becke konvencija o diplomatskim odnosima iz 1961 god -Becka konvencija o konaularnim odnosima iz 1963 god i -Becka konvencija o predstavljanju drzava u njihovim odnosima s medjunarodnim organizacijama univerzalnog karaktera iz 1975 god.

HIJERARHIJA IZVORA MPP-aZa odredjivanje hijerarhije izvora mpp-a relevantan je odnos medjunarodnih i unutrasnjih izvora prava, kao i odnos pojedinih vrsta medjunarodnih izvora, odnosno unutrasnjih izvora prava medju sobom.Ratifikovani medjunarodni ugovori imaju primat nad unutrasnjim izvorima prava u skladu sa principom pacta sund servanda.

2

Kada je jedna ista materija uredjena dvostranim ili visestranim medjunarodnim ugovorom, dvostrani medjunarodni ugovori imaju primat nad visestranim, na osnovu principa lex specialis derogat legi generali.Kada su medjunarodni ugovori istog ranga, njihova medjusobna hijerarhija odredjuje se promenom principa lex posterior derogat legi priori – novija odrebdaHijerarhija unutrasnjih izvora prava takodje se odrdjuje primenom ovog pravila.Zakon o resavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja je opsti zakon u odnosu na ostale zakone koji uredjuju neka pitanja mpp-a. Odredbe ovog zakona se ne primenjuju na odnose koje on uredjue ako su regulisani druhim saveznim zakonom ili medjunarodnim ugovorom.

3

3. POJAM KOLIZIONE NORME

Kada su elementi nekog pravnog odnosa povezani sa dva ili vise suvereniteta ,organ koji na taj odnos treba da primeni pravne norme mora da odluci cije pravne norme ce primeniti.Kriterijumi za donosenje odluke o izboru merodavnog prava sadrzani su u kolizionim normama.Sud ili drzavni organ uvek primenjuje kolizione norme svog nacionalnog prava.Kolizione norme mogu biti propisane medjunarodnim ugovorima.Ako je medjunarodni ugovor ratifikovan ,drzavni organ primenjuje norme sadrzane u njemu kao svoje kolizione norme,jer su ratifikovani medjunarodni ugovori sastavni deo unutrasnjeg pravnog poretka.Koliziona norma je pravna norma koja upucuje da se na jedan odnos sa stranim elementom primeni domace ili strano pravo.Kolizione norme kojima se bavi mpp,sadrze pravila na osnovu kojih sudija moze odrediti koje je materijalno pravo merodavno za resavanje nekog pravnog odnosa,da bi primenom tog prava resio taj pravni odnos.

STRUKTURA KOLIZIONE NORME

Koliziona norma se sastoji od dva elementa:pravne kategorije i odlucujuce cinjenice.Pravna kategorija je element pomocu koga nadlezni organ opredeljuje koju kolizionu normu ce primeniti na konkretan pravni odnos.On odredjuje pravnu prirodu konkretnog odnosa i pomocu elementa pravne kategorije trazi kolizionu normu koja se na taj skup odnosi.Odlucujuca cinjenica je element koji u pogledu odredjene pravne kategorije zakonodavac smatra relevantnim da uputi na merodavno pravo cije materijalne norme ce se primeniti na odnos u pitanju.

VRSTE KOLIZIONIH NORMI

Najvaznija podela kolizionih normi je podela na jednostrane i visestrane.Moderni zakoni u oblasti mpp-a uobicajeno koriste visestrane kolizione norme.Visestrane kolizione norme su norme koje na bezlican nacin upucuju kako na domace tako i na strano merodavno pravo.Tek kada se koliziona norma primeni na predmetni odnos merodavno pravo se odredjuje zavisno od konkretnih okolnosti.Jednostrane kolizione unapred i na konkretan nacin propisuju primenu odredjenog prava na odredjeni odnos,upucujuci na primenu samo domaceg prava na odredjenu vrstu gradjanskopravnih odnosa sa stranim elementom.One se najcesce koriste kada nacionalni zakonodavac smatra da propisivanjem primene domaceg prava stiti interese ucesnika konkretnog odnosa ili javni interes.Druga podela je na samostalne i nesamostalne.Za primenu samostalnih nije potrebno konsultovati druge norme sadrzane u istom ili drugim propisima.Izuzetno zakonodavac moze kolizionu normu tako formulisati da njena primena nije moguca ukoliko se predhodno ne konsultuju druge pravne norme /nesamostalne/.

4

4. UTVRDJIVANJE SADRZINE I PRIMENA STRANOG PRAVA

Problem utvrdjivanja sadrzine i primene stranog prava pojavljuje se uglavnom kao posledica primene kolizionih normi.Ako koliziona norma primenjena na konkretan odnos uputi na pravo druge drzave,a ne na pravo drzave ciji je organ nadlezan da postupa u konkretnom slucaju,pred nadlezni organ ce se postaviti pitanje : da li je obavezan da primeni strano pravo,i ako jeste,na koji nacin da sazna sadrzinu stranog prava.

OBAVEZA PRIMENE STRANOG PRAVAU uporednom pravu preovladjuje koncepcija da je organ koji resava o meritumu duzan da konsultuje koliziona pravila uvek kada predmetni odnos karakterise prisustvo stranog elementa, kao i da primeni strano materijalno pravo ako koliziona pravila upucuju na njega. Stranka koja smatra da na odnos u pitanju terba da se primeni strano pravo, treba da to zahteva od suda i da sudu pruzi dokaz o sadrzini stranih pravnih pravila.Ako se neko poziva na svoja stecena prava, traba da dokaze kako je ta prava stekao.Ako ih je stekao na osnovu stranog prava, onda treba i da dokaze sadrzinu norme stranog prava koja je osnov njegovom subjektivnom pravu.Suprotno shvatanje je da nadlezni organ ima obavezu da primeni strano pravo, to se obrazlaze potrebama medjunarodne saradnje, medjusobnog uvazavanja i koegzistencije razlicitih pravnih poredaka.U nasem zakonodavstvu, teoriji i sudskoj praksi prihvacen je stav da je nadlezni organ duzan da primeni strano pravo.

NACIN SAZNANJA STRANOG PRAVA Na medjunarodnom i unutrasnjem nivou potrebno je stvoriti odredjene mehanizme koji olaksavaju pribavljanje informacija o sadrzini stranog prava, organima koji su u obavezi da ga primene. U okviru Saveta Evrope zakljucena je 1968 god Evropska konvencija o obavestenjima o stranom prvu. Ova konvencija obavezuje sve drzave potpisnice da imenuju organe koji ce biti zaduzeni da postupaju po zahtevima organa drugih strana ugovornica da sdaju informacije o domacem pravu.Ovi organi mogu sami saciniti obavesteje i proslediti ga drugom drzavnom organu, privatnoj instituciji ili advokatu. Obavestenje mora biti objektivno, nepristrasno i po potrebi propraceno tekstovima propisa i sudskom praksom.Sadrzina obavestenja ne obavezuje organ koji primenjuje strano pravo.Prema ZMPP organ koji trba da primeni strano pravo moze traziti obavestenje o njegovojsadrzini od organa uprave nadleznog za poslove pravde.

PRAVNE POSLEDICE NEPRIMENE STRANOG PRAVAVazna posledica stava da strano pravo ima tretman prava je da se protiv odluka donetih nepostovanjem obaveze primene stranog prava mogu ulagati svi pravni lekovi predvidjeni za slucaj pogresne primene materijalnog prava (zalba i revizija - redovna pravna sredstva; zahtev za zastitu zakonitosti - vanredno pravnno sredstvo).

IZDAVANJE UVERENJA O SADRZINI DOMACEG PRAVA

Ministarstvo Pravde RS nadlezno je za poslove medjunarodne pravne pomoci, sto podrazumeva i davanje obavestenja o sadrzini domaceg prava. Na zahtev nadleznih organa drugih drzava ugovornica ovo ministarstvo izdace uverenje o sadrzini domaceg prava. U uverenju o sadrzini domaceg prava navodi se naziv propisa, datum kada je donesen odnosno kada je prestao da vazi i doslovan tekst odgovarajucih odredbi tog propisa.

5

5. KVALIFIKACIJA

Kvalifikacija u najsirem smislu reci znaci podvodjenje cinjenice ili grupe cinjenica pod odredjeni pojam-odredjivanje njihovog mesta u nekom pojmovnom sistemu.Problem kvalifikacije se u mpp-u javlja se iz dva razloga.Prvi je sto sepravni pojmovi u razlicitim nacionalnim pravima razlicito definisu i kategorizuju ili se uopste ne definisu.Drugi razlog je sto organ koji odlucuje u nekom odnosu u kome su prisutni jedan ili vise stranih elemenata,treba da se opredeli u okviru kog pravnog sistema ce izvrsiti definisanje. Vanbračna zajednica kao institut ne postoji u svim pravima.U mpp-u problem kvalifikacije izrazen je u domenu primene kolizionih normi,koje ne uredjuju neposredno predmetni odnos,vec samo upucuju na merodavno pravo koje treba da ga uredi.Stoga problem kvalifikacije u mpp-u u kojem se primenjuju kolizione norme,znaci -materiju sukoba zakona i sukoba nadleznosti.

VRSTE KVALIFIKACIJE

Mogu se razlikovati kvalifikacije pravne kategorije i kvalifikacija tacke vezivanja.Kvalifikacija pravne norme znaci odredjivanje pravne prirode odredjene cinjenice ili skupa cinjenica i trazenje odgovarajuce kolizione norme.Kvalifikacija odlucujuce cinjenice se vrsi kada je vec odredjena koliziona norma koja se primenjuje na odnos u pitanju, a traži se odreživanje sadržine pojma odlušujuće činjenice.

NACINI RESAVANJA PROBLEMA KVALIFIKACIJE

Najcesce se problem kvalifikacije resava tako sto nadlezni organ kvalifikaciju vrsi krecuci se okvirima pojmovnih kategorija svoga prava-kvalifikacija lege fori.U novije vreme se predlaze da se ova kvalifikacija dopuni funkcionalnom kvalifikacijom-koja se vrsi tako sto se utvrdi smisao i funkcija odredjene ustanove u pravu iz kog je porekla i zatim u domacem pravu trazi odgovarajuca ustanova sa slicnom funkcijom.Alternativna kvalifikacija lege fori je kvalifikacija po lex causae - odredjivanje sadrzine pojmova i pravne prirode pojedinih instituta vrsi se primenom pravila merodavnog prava cije materijalne norme uredjuju konkretan odnos.Nedostatak ove alternative je u tome sto je njena primena moguca tek onda kad je merodavno pravo vec odredjeno.Treci metod kvalifikacije je kvalifikacija pomocu autonomnih pojmova. Primena ove kvalifikacije je moguca u oblastima koje su uredjene medjunarodnim sporazumima.ZMPP ne sadrzi potpuno resenje problema kvalifikacije.Kada je koliziona norma vec uputila na odredjeno pravo,njegovi pojmovi i ustanove tumace se u skladu sa sadrzinom i smislom koji imaju u tom pravu.Sto se tice prvostepene kvalifikacije,kvalifikacije koja se vrsi u momentu kada se trazi koliziona norma i tumaci njena sadrzina ,domaca teorija i sudska praksa su saglasni da tada treba primenjivati kvalifikaciju lege fori.

6

6.UZVRACANJE I UPUCIVANJE /renovi/

Domaci zakonodavac propisuje kolizione norme sa kriterijumima na osnovu kojih nadlezni organ odredjuje, izmedju dva ili vise konkurentnih nacionalnih prava - nacionalno pravo cija pravila treba primeniti na konkrentan odnos. Dva pitanja: da li kada se primenjuje neko merodavno pravo treba uzeti u obzir i kolizione norme tog prava i da li koliziona norma upućuje na strano pravo u celini ili samo na njegove materijalne norme. Ako je domaci zakonodavac propisivanjem kolizione norme uputio na odredjeno nacionalno pravo kao merodavno, uzimanje u obzir kolizionih normi tog prava moglo bi znaciti neuvazavanje volje domaceg zakonodavca, odnosno neprimenu prava.Ukoliko se prihvati stav da koliziona norma upucuje na strano pravo u celini, dosledno uvazavanje tog stava znacilo bi da treba smatrati da i kolizione norme merodavnog prava upucuju na trece pravo u celini, odnosno uzvracaju na domace pravo u celini. Proces bi time bio doveden do apsurda. Argument u prilog ustanove uzvracanja i upucivanja je da neuvazavanje kolizionih normi merodavnog prava moze znaciti da se tom pravu poverava da resi pitanje za koje se ono samo, posredstvom svojih kolizionih normi, oglasilo nenadleznim.

PRETPOSTAVKE PRIMENE USTANOVE UZVRACANJA I UPUCIVANJA

Da bi ustanova renvoi dovela do prakticnih rezultata potrebno je da budu ispunjena dva uslova.Prvi je da strano pravo sadrzi razlicitu kolizionu normu od domaceg prava.Drugi uslov je da splet cinjenica u stvarnosti bude takav da primena kolizione norme stranog prava vodi uzvracanju na domace pravo ili upucivanju na pravo trece drzave.Do primene ustanove renvoi moze doci i kada su domaca i strana koliziona norma iste.

USTANOVA UZVRACANJA I UPUCIVANJA U ZMPP

Ako po odredbam ZMPP treba primeniti pravo strane drzave to se cini uzimanje u obzir pravila stranog prava o odredjivanju merodavnog prava. Ovom odredbom nas zakonodavac je prihvatio institut upucivanja na pravo trece drzave uz dve nejasnoce. Prvo, ako se odredba gramaticki tumaci proizilazi da se upucivanje prihvata samo kada se primenjuju odredbe ZMPP-a, a ne i drugih domacih zakona koji sadrze posebne kolizione norme. Drugo, zakonodavac nije uredio situaciju kada kolizione norme merodavnog prava upucuju na pravo trece drzave - da li se uzimaju u obzir i koliziona pravna pravila trace drzave ili ne.

7

7. JAVNI POREDAK

Javni poredak je ustanova odstupanja od normi MPP-a koja omogucuje da nadlezni organ ne primeni strano pravo, odnosno ne prizna stranu sudsku odluku zbog toga sto bi to imalo za posledicu povredu osnovnih drustvenih vrednosti priznatih u domacoj zemlji.

DEFINISANJE JAVNOG PORETKA

U mpp-u se ustanova javnog poretka definise na dva nacina:-apstraktnom definicijom-kojom se na opsti nacin odredjuje karakter normi koje cine javni poredak -nabrajanjem normi-odnosno pravnih oblasti koje obuhvata pravni poredak.Mada je sa stanovista pravne sigurnosti prihvatljiviji,prakticno je neostvariv,jer je zakonodavcu gotovo nemoguce da unapred odredi sve norme koje treba stititi ovom ustanovom.

SUZAVANJE PRIMENE USTANOVE

U pojedinim zakonodavstvima se cini pokusaj da se primena ove ustanove ogranici samo na situacije kada su stvarni efekti primene normi stranog prava,odnosno priznanja strane odluke, takvi da su sa stanovista domaceg poretka neorihvatljivi,a ne i sama sadrzina normi,odnosno odluke.

ODNOS JAVNOG PORETKA PREMA IMPERATIVNIM NORMAMA

Domaci zakonodavac dopusta da domace imperativne norme ustuknu pred normama stranog prava u prisustvu odredjenih cinjenica,koje su utvrdjene normama mpp-a.Stoga se ustanovom javnog poretka ne mogu stititi sve imperativne norme,vec samo uzak krug tih normi koje uredjuju osnovne drustvene vrednosti i od kojih se ni u kakvim okolnostima ne bi moglo odstupiti.

POSLEDICE PRIMENE USTANOVE

Ukoliko se primenom ustanove javnog poretka odbija primena norme stranog prava ta norma se mora zameniti nekom drugom normom,a to je norma domaceg prava /lex fori/.U postupku priznanja strane sudske odluke primena ustanove javnog poretka ima za posledicu odbijanje priznanja i izvrsenja.

USTANOVA JAVNOG PORETKA U ZMPP

ZMPP prihvata ustanovu javnog poretka i u materiji sukoba zakona i u materiji priznanja i izvrsenja stranih sudskih odluka.Zakonodavac ogranicava primenu ustanove javnog poretka samo na slucajeve ugrozavanja osnovnih drustvenih vrednosti,i drugo, kada primena normi stranog prava ima za svoj stvarni efekat povredu tih vrednosti.

8

8.IZIGRAVANJE ZAKONA

Neke od cinjenica koje zakonodavac koristi kao odlucujuce za odredjivanje merodavnog prava, odnosno medjunarodne sudske nadleznosti, promenjljive su u prostoru i vremenu, kao sto su, na primer, drzavljanstvo, boraviste, mesto nalazenja pokretne stvari, mesto registracije osnovnog sredstva prevoza.Njihovom promenom primena iste kolizione norme, moze voditi razlicitim rezultatima - primeni prava, odnosno nadleznosti suda jedne ili druge drzave.U praksi, izigravanje zakona je najcesce u oblasti bracnih i porodicnih odnosa, kada se se koristi da bi se izbegla primena konzervativnih propisa o zabrani zakljucenja ili razvoda braka.Izigravanje zakona je ustanova odstupanja od primene normi MPP-a koja omogucuje da nadlezni organ odbije primenu normi stranog prava ako su ucesnici u odnosu o kome se odlucuje vestacki stvorili odlucujucu cinjenicu kako bi izbegli primenu normi domaceg prava.

USLOVI PRIMENE USTANOVE IZIGRAVANJA ZAKONA

Primena ustanove izigravanja zakona pretpostavlja postojanje sledecih elemenata:1.Vestacko stvaranje, odnosno promena odlucujuce cinjenice. To se cini na nacin koji je sam po sebi dozvoljen, legalan.2. Namera izigravanja - u teoriji je vecinom prihvaceno stanoviste da se ustanova izigravanja zakona moze primeniti ako se dokaze da su ucesnici u odnosu imali nameruizbegavanja primena normi domaćeg prava3. Da bi se onemogucilo izbegavanje primene domacih, materijalnopravnih normi.Izagravanje zakona moguce je samo u sferi imperativnih normi.

ODNOS PREMA USTANOVI JAVNOG PORETKA

Ustanove izigravanja zakona i javnog poretka preklapaju se jednim delom.Organ koji zeli da spreci primenu norme stranog prava moze se jednako koristiti ustanovama izigravanja zakona i javnog poretka.Polje primene ustanove izigravanja zakona je sire i obuhvata i imperativne norme domaceg prava koje ne ulaze u krug normi javnog poretka. Tamo gde zakonodavstvo sadrzi savremena resenja, izigravanje zakona je retko.

OBLICI PRIMENE USTANOVE IZIGRAVANJA ZAKONA

Ustanova izigravanja zakona moze se primeniti 1.prilikom odredjivanja merodavnog prava – nadležni organ neće primeniti strano pravo na koje ga upućuje domaća koliziona norma pošto je odlušujuća činjenica veštački promenjena2.prilikom priznavanja stranih sudskih i arbitraznih odluka-ako je strana odluka cije se priznenje trazi doneta primenom stranog prava na koje je uputila odlucujuca cinjenica koju su ucesnici vastacki stvorili ili izmenili u nameri dai zbegnu primenu normi domaceg prava, takva odluka se nece priznati .IZIGRAVANJE ZAKONA U ZMPP

Sud ili drugi organ koji primenjue merodavno pravo duzan da vodi racuna o postojanju izigravanja zakona i kada na merodavno pravo upucuje kolizione norme koje nisu sadrzane u ZMPP, vec u drugim zakonima.

9

9. RECIPROCITET

Reciprocitet je ustanova medjunarodnog privatnog prava koja znaci uslovljavanje priznanja i izvrsenja stranih ljudskih odluka i priznanja odredjenih prava strancima u domacoj drzavi odgovarajucim postupanjem drzave porekla odluke , odnosno drzave ciju nacionalnost ima strano lice.Reciprocitet se ne pojavljuje kao uslov u materiji sukoba zakona.U materiji priznanja i izvrsenja stranih sudskih odluka i gradjanskih prava stranaca, organ jedne drzave treba da prizna odluku suda druge drzave ili da omoguci uzivanje prava drzavljaninu te drzave.

PO NACINU NASTANKA razlikuju se diplomatski, zakonski i fakticki reciprocitet.Diplomaski reciprocitet se uspostavlja zakljucivanjem medjunarodnih ugovora kojima se licima koja imaju nacionalnu pripadnost drzava potpisnica omogucava uzivanje odredjenih prava na teritoriji drugih drzava potpisnica i obezbedjuje priznanje i izvrsenje odluka sudova jedne drzave potpisnice na teritoriji drugih drzava potpisnica.Zakonska uzajamnost postoji kada je nacionalnim propisima strancima poznato uzivanje odredjenih prava, ili predvidjeno priznanje i izvrsenje stranih sudskih odluka.Fakticka uzajamnost postoji kada se organi druge drzave u praksi ponasaju tako da strancima priznaju odredjena prava i priznaju i izvrsavaju odluke stranih sudova.

PREMA PRAVNOJ SADRZINI reciprocitet moze biti formalni i materijalni.Formalni reciprocitet pstoji onda kada strana drzava izjednacuje domaca i strana lica u pogledu uzivanja odredjenih prava, bez obzira da li su obim i prava ili uslovi njihovog uzivanja veci ili manji od one koje im obezbedjuje domaca drzava.Formalni reciprocitet je uslov koji se u nasem pravu zahteva da bi se strancu omogucilo uzivanje odredjenih prava.Materijalni reciprocitet postoji ako se strancima u domacoj drzavi daju ona prava koja uzivaju domaca lica u stranoj drzavi. Za materijalni reciprocitet bitno je da su drzavljani obe drzave izjednaceni u pogledu prava koja uzivaju na teritoriji druge drzave. Pritom stranci ne moraju biti izjednaceni sa domacim licima u pogledu prava koja uzivaju.Materijalni reciprocitet se postavlja kao uslov u oblasti priznanja i izvrsenja stranih sudskih odluka. Strane sudske odluke priznaju se i izvrsavaju u domacoj drzavi ukoliko uslovi priznanja stranih sudskih odluka nisu bitno tezi od onih koje propisuje domaca zemlja.

PREMA NACINU DOKAZIVANJA razlikuje se dokazani i pretpostavljeni reciprocitet.Dokazani reciprocitet znaci da je lice koje pretenduje da mu se prizna odredjeno pravo duzno da dokaze postojanje reciprociteta u odnosu na drzavu cije drzavljanstvo ima.Pretpostavljeni reciprocitet znaci da se teret dokaza prebacuje na suprotnu stranu, onu koja strancu osporava uzivanje odredjenog prava.Postojanje diplomatskog ili zakonskog reciprociteta oslobadja lice koje se na njega poziva obaveze dokazivanja, ali se i prisustvu ovako utvrdjenog reciprociteta moze dokazivati da se organi druge drzave ne ponasaju u skladu sa obavezama preuzetim medjunarodnim ugovorima, odnosno u skladu sa odredbama nacionalnih zakona. Tada se dokazuje odsustvo faktickog reciprociteta.ZMPP predvidja uslov uzajamnost u meteriji priznanja i izvršenja stranih sudskih i arbitražnih odluka.

10

10. RETORZIJA

Retorzija znaci odbijanje priznavanja odredjenih prava drzavljanima strane drzave,zbog toga sto i ta drzava uskracuje ista prava domacim drzavljanima na domacoj teritoriji.Retorzija predstavlja sankciju prema drzavi koja ne postuje drugi suverenitet,meru koja se primenjuje u medjunarodnim odnosima.Ona je ustanova mjp,ali se primenjuje i u materiji mpp.Primena retrozije dolazi u obzir u oblasti gradjanskih prava stranaca i sukoba nadleznosti.Odredba ZMPP - domaci sudovi se mogu oglasiti nadleznim u sporovima protiv drzavljana strane drzave ako u toj drzavi postoji nadleznost njenih sudova u sporovima protiv nasih drzavljana po kriterijumima kojih nema u odredbama o nadleznosti domacih sudova u stvarima sa medjunarodnim elementom.

11

11. DRZAVLJANSTVO

Drzavljanstvo je status fizickog lica koji znaci njegovu povezanost sa odrdjenom drzavom, na osnovu koje to lice ima najsira gradjanska, politicka i socijalna prava, ali i duznosti. Odnos koji se uspostavlja putem drzavljanstva izmedju fizickog lica i drzave je javnopravnog karaktera.

NACIN STICANJA DRZAVLJANSTVAU uporednom zakonodavstvu postoje dva osnovna nacina sticanja drzavljanstva:drzavljanstvo po poreklu i drzavljanstvo po rodjenju.Prvi nacin sticanja drzavljanstva znaci da dete stice drzavljanstvo prema drzavljanstvu njegovih roditelja, dok drugi nacin znaci da dete stice drzavljanstvo drzave u kojoj se rodi.Prvi nacin karakteristican je za drzave koje su tradicicnalno emigrantske, i koje su nastojale da zadrze pod svojom jurisdikcijom gradjana koji napuste njihovu teritoriju.Drugi nacin sticanja vezuje se za imigrantske zemlje koje su nastojale da podvedu pod svoju vlast novopridosla lica.Dopunski nacini sticanja su: - prijem - prihvatanje u drzavljanstvo lice koje prebiva odredjeni period na teritoriji odredjene drzave i ispunjava druge propisane uslove.- stupanje u braksa licem koje ima drzavljanstvo odredjene drzave - pozakonjenje - usvojenje.

STICANJE DRZAVLJANSTVA REPUBLIKE SRBIJE Drzavljanstvo RS po poreklu stice dete cije su oba roditelja u trenutku njegovog rodjenja drzavljeni RS, dete rodjeno na teritoriji RS ako je bar jedan od roditelja drzavljani RS u trenutku rodjenja i dete rodjeno u inostranstvu,ako je jedan od roditelja u trenutku rodjenja drzavljanin RS, a drugi roditelj je nepoznat, ili nepoznatog drzavljanstva.ili je lice bez drzavljanstva.Drzavljanstvo RS po rodjenju stice i dete rodjeno ili nerodjeno na teritoriji RS,ako su mu oba roditelja nepoznata ili lica nepoznatog drzavljanstva, ili je dete bez drzavljanstva.Ovom zakonskom odredbom se sprecava nastajenje apatrida.Prijemom se stice drzavljanstvo RS pod sledecim uslovima:- da lice koje trazi prijem ima 18 god,nije mu oduzeta poslovna sposobnost, ima odobrenje za stalno nastanjenje po propisima o kretanju i boravku stranaca i ima stalno prebivaliste na teritoriji RS i neprekidnom trajanju od najmanje tri gog.- da lice koje trazi prijem dobije otpust iz stranog drzavljanstva ili podnese dokaz da ce izgubiti drzavljanstvo zemlje ciji je drzavljanin, ili podnese izjavu da se odrice stranog drzavljanstva u slucaju da dobije drzavljanstvo RS.- da lice koje trazi prije podnese pismenu izjavu da RS smatra svojom drzavom.Prijem pod olaksanim uslovima predvidjen je za:- lica rodjena na teritoriji RS, pod uslovom da su boravila na njenoj teritoriji najmanje 2 god i podnesu pismenu izjavu da RS smatraju svojom drzavom- strance koji su u braku sa drzavljaninom RS najmanje tri god, ako imaju odobrenje za stalno nastanjenje i podnesu pismenu izjavu da RS smatraju svojom drzavu- iseljenike i njihove potomke, pod uslovom da su punoletni i poslovno sposobni i podnesu pismenu izjavu da RS smatraju svojom drzavom- lica ciji prijem u drzavljanstvo RS je od interesa RS, na osnovu odluke vlade RS- pripadnike srpskog naroda ili drugog naroda ili etnicke zajednice - sa teritorije RS koji nemaju prebivaliste RS, pod uslovom da su punoletni i poslovno sposobni i podnesu pismenu izjavu da RS smatraju svojom drzavom- u slucaju nepotpunog usvojenja, usvojenik stranac koji nije navrsio 18 god, a zivi na teritoriji RS pod uslovom da je usvojilac drzavljanin RS.

12

12. PREBIVALISTE (DOMICIL), BORAVISTE, REDOVNO BORAVISTE

Prebivaliste oznacava fakticku vezu - stalno nastanjenje u odredjenoj drzavi. U teoriji se objektivnom elementu prebivalista dodaje i subjektivni - namera nastanjenja u odredjenoj drzavi.U nasoj praksi odsustvo subjektivnog elementa, namere stalnog nastanjenja, bilo je odlucujuce da se radnici na privremenom radu u inostranstvu oglase licima koja privremeno borave u stranoj drzavi, uprkos cinjenici da duzi niz godina, pa cak i decenija, borave tamo.Organi drzava u kojima su boravili su smatrali da ova lica imaju svoj domicil u tim drzavama ,sto je dovodilo do apsurdne situacije da ova lica imaju istovremeno dva prebivalista.Ustanova redovnog boravista se oslanja na na fakticki elemenat,tj.cinjenicu stalnog nastanjenja u odredjenoj drzavi.Redovno boraviste se lakse dokazuje i cesto se koristi kao odlucujuca cinjenica u medjunarodnim ugovorima.Boraviste je mesto u kome jedno lice privremeno boravi,van mesta stalnog nastanjenja.Jedno lice moze imati istovremeno prebivaliste u jednom mestu i boraviste u drugom mestu.Privremeni boravak stranaca:- do jedne godine radi školovanja, specijalizacije...- može se produžavati za po jednu godinu- inaće tri mesecaStalno naseljenje stranaca:1. kome je neko od članova uže porodicedržavljanin RS ili stranac koji ima stalno naseljenje2. koji je zaključio brak sa državljaninom RS3. koji ima poreklo iz RS4. koji je u RS uložio sredstva radi obavljanja privredne delatnosti

13

13.MERODAVNO PRAVO ZA PRAVNU I POSLOVNU SPOSOBNOST FIZICKIH LICA

ZMPP prihvata drzavljanstvo kao osnovnu odlucujucu cinjenicu za odredjivanje merodavnog prava na osnovu koga ce se utvrdjivati pravna i poslovna sposobnost fizickog lica.Za pravnu i poslovnu sposobnost fizickog lica je pravo drzave ciji je on drzavljanin.Ako je neko fizicko lice poslovno nesposobno prema pravu drzave cije drzavljanstvo ima,smatrace se da je poslovno sposobno ako ima poslovnu sposobnost po pravu mesta gde je nastala obaveza.Ovo pravilo vazi za oblast ugovornih odnosa,a ne primenjuje se kod lisenja i ogranicenja poslovne sposobnosti,kao ni u oblasti porodicnih i naslednih odnosa.Supsidijerna odlucujuca cinjenica je prebivaliste.Ako fiz lice nema drzavljanstvo merodavno pravo se odredjuje prema njegovom prebivalistu.Sledeca supsidijerna cinjenica je boraviste.Ako fiz lice nema ni prebivaliste niti se ono moze utvrditi,merodavno pravo se utvrdjuje prema njegovom boravistu.Rezidualna cinjenica je lex fiori.Ako fizicko lice nema ni drzavljanstvo,prebivaliste, ni boraviste,merodavno pravo je pravo Srbije.

14

14. MERODAVNO PRAVO ZA STRANACKU I PARNICNU SPOSOBNOST STRANACA

Sposobnost biti stranka u postupku sposobnost samostalnog preduzimanja parnicnih radnji su jedna vrsta pravne,odnosno poslovne sposobnosti.ZPP predvidja odredbu koja ima za cilj da omoguci stranom drzavljaninu da samostalno preduzima parnicne radnje i kada po odredbama svog nacionalnog zakona nije parnicno sposoban.Strani drzavljanin koji nije parnicno sposoban po zakonu zemlje iz koje dolazi, a jeste po zakonu Srbije,moze sam preduzimati radnje u postupku. Ovom odredbom propisana je primena lex fori kao merodavnog prava za odredjivanje parnicne sposobnosti.

15. MERODAVNO PRAVO ZA LICA SA VISE DRZAVLJANSTAVA

Kada jedno lice ima dva ili vise drzavljanstava od kojih je jedno drzavljanstvo RS, to lice se smatra drzavljaninom RS,pa ce merodavno pravo za njegovu pravnu i poslovnu sposobnost biti pravo RS.U drugom slucaju kada lice ima dva ili vise drzavljanstava od kojih ni jedno nije drzavljanstvo RS,smatrace se da je to lice drzavljanin one drzave u kojoj ima prebivaliste pa ce pravo te drzave biti merodavno za njegovu pravnu i poslovnu sposobnost. Ako to lice nema prebivaliste ni u jednoj od drzava ciji je drzavljanin,smatrace se da ima drzavljanstvo one drzave ciji je drzavljanin i sa kojom je un najblizoj vezi i pravo te drzave ce biti merodavno za njegovu pravnu i poslovnu sposobnost.

16. MERODAVNO PRAVO ZA LICA BEZ DRZAVLJANSTVA (apatridi)

Ako lice nema drzavljanstvo ili se njegovo drzavljanstvo ne moze utvrditi, merodavno pravo se odredjuje prema njegovom prebivalistu.Ako odnosno lice nema prebivaliste ili se ono ne moze utvrditi,merodavno pravo se odredjuje prema njegovom boravistu.Ako se ni boraviste lica bez drzavljanstva ne moze utvrditi,merodavno je pravo RS.

17. MERODAVNO PRAVO ZA PRAVNU I POSLOVNU SPOSOBNOST PRAVNIH LICA

Dva osnovna kriterijuma za utvrdjivanje nacionalne pripadnosti pravnih lica su:-mesto osnivanja i-mesto stvarnog sedista. U prvom slucaju znacajno je po cijim propisima je pravno lice osnovano.U drugom slucaju bitno je gde se nalazi njegovo stvarno sediste.Teorija predlaze i druge kriterijume za utvrdjivanje pripadnosti pravnog lica:-centar eksploatacije,odnosno privredne aktivnosti pravnog lica.-ko kontrolise pravno lice,odnosno ciju nacionalnost imaju lica koja su osnivaci i clanovi uprave pravnog lica.Najjednostavniji je slucaj kada je pravno lice osnovano i ima stvarno sediste u jednojdrzavi,ono tada ima nacionalnost te drzave.Drugi slucaj je ako se drzava osnivanja i drzava stvarnog sedista razlikuju,tada se uzima u obzir stav drzave u kojoj pravno lice ima stvarno sediste.U mnogim bilateralnim sporazumima koje je zakljucila nasa zemlja propisani su drugaciji kriterijumi za utvrdjivanje pripadnosti pravnih lica,kriterijum osnivanja i kriterijum stvarnog sedista.

15

18. MATERIJALNI USLOVI ZA ZAKLJUCENJE BRAKA

Materijalni uslovi za zakljucenje braka odnose se na poslovnu sposobnost lica koja zakljucuju brak,mogucnost zakljucenja braka sa vise lica suprotnog pola,mogucnost zakljucenja braka sa srodnikom odredjenog stepena srodstva...Postoje dve osnovne tendencije prilikom odredjivanja kolizione norme za materijalne uslove za zakljucenje braka.Jedna je da se materijalni uslovi cene prema zakonu mesta gde se brak zakljucuje,a druga da se materijalni uslovi cene prema licnom zakonu bracnih drugova,bilo da se radi o zakonu njihovog drzavljanstva ili njihovog domicila.Prema ZMPP materijalni uslovi za zakljucenje braka se cene prema zakonu drzava ciji su drzavljani buduci supruznici.Ako su lica koja zakljucuju brak razlicitog drzavljnstva moraju biti ispunjeni uslovi koje propisuju nacionalna zakonodavstva i jednog i drugog verenika.Kod bracnih smetnji moze se praviti razlika izmedju onih koji se ticu licnih svojstava buducih supruznika,njihove sposobnosti za stupanje u brak i smetnji koje se u odredjenom drustvu smatraju preprekom za zakljucenje braka.U teoriji se ove smetnje nazivaju dvosrtane,jer iako ih propisuje nacionalno zakonodavstvo samo jednog supruznika,organ koji zakljucuje brak mora voditi racuna da te smetnje nisu prisutne kod oba buduca supruznika.ZMPP - kada nas organ zakljucuje brak izmedju lica stranog drzavljanstva ceni se postojanje bracnih smetnji prema nasem zakonodavstvu,bez obzira da li nacionalna zakonodavstva verenika propisuju ove bracne smetnje ili ne.

19. FORMA BRAKA

Brak se zakljucuje u formi koju propisuje pravo drzave u kojoj se brak zakljucuje.U njenom zakljucenju ucestvuje drzavni, odnosno verski organ. Drzava u kojoj se brak zakljucuje mora da propise peavila prilikom zakljucenja braka. Za formu braka merodavno je pravo mesta u kome se brak zakljucuje. Priznace se brak koji je zakljucen u stranoj drzavi ako je zakljucen u formi koju propisuje pravo te drzave.Izuzetak su diplomatsko-konzularni brakovi, koji se moze zakljuciti pred diplomatsko-konzularnim predstavnistvom strane drzave u formi koju predvidja pravo drzave cije je diplomatsko-konzularno porestavnistvo. Diplomatsko-konaularna predstavnistva su organi drzave koju predstavljaju, pa kada se pred tim organima zakljucuje brak, postovace se forma braka koja vazi u drzavi koju predstavljaju. ZMPP dozvoljava zakljucenje braka pred ovlascenim konzularnim ili diplomatskim predstavnistvomRS koje vrsi konzularne poslove iskljucivo drzavljanima RS koji se nalaze u inostranstvu, ako se tome ne protivi drzava u kojoj se nalazi predstavnistvo RS.Ovom odredbom predvidjena su dva uslova za zakljucenje diplomatsko-konzularnih brakova. Prvi je da oba verenika moraju biti drzavljani RS, a drugi je da dzava prijema mora dati svoju saglasnost za zakljucenje takvih brakova.

16

20. PRAVO MERODAVNO ZA RAZVOD BRAKA

Prilikom izbora odlucujucih cinjenica za razvod braka u obzir dolaze pravo drzave u kojoj se brak razvodi (lex fori), pravo prebivalista bracnih drugova i pravo drzavljanstva (lex nacionalis). Resenje ZMPP ima za cilj da omoguci razvod braka u situaciji kada po pravu merodavnom za razvod nisu ispunjeni uslovi za razvod ili razvod nije dozvoljen ( lex nacionalis dopunjensa lex fori).Za razvod braka merodavno je pravo drzave ciji su drzavljani oba bracna druga u vreme podnosenja tuzbe. Ako su bracni drugovi drzavljani razlicitih drzava u vreme podnosenja tuzbe, za razvod braka merodavna su kumulativno prava obe drzave ciji su oni drzavljani. Ako se brak ne bi mogao razvesti po nacionalnom pravu bracnih drugova merodavno je pravo RS, ako je jedan od bracnih drugova u vreme podnosenja tuzbe imao prebivaliste u RS. Uvek pored lex fori mora da postoji još jedna činjenica.Kada supruznici imaju zajednicko drzavljanstvo mora se primeniti pravilo lex nationalis ,bez obzira da li je razvod u takvim slucajevima moguc ili ne.

21. PRAVO MERODAVNO ZA DEJSTVA BRAKA

Dejstvo braka obuhvata licne i imovinske odnose bracnih drugova. ZMPP - za licne i zakonske imovinske odnose bracnih drugova merodavno je pravo ciji su oni drzavljani. Ako su bracni drugovi drzavljani razlicitih drzava, za njihove licne i zakonske imovinske odnose merodavno je pravo drzave u kojo imaju prebivaliste. Ako nemaju zajednicko ni prebivaliste ni drzavljanstvo, merodavno je pravo drzave u kojoj su imali poslednje zajednicko prebivaliste. Ako se merodavno pravo ne moze odrediti na ovaj nacin, merodavno je pravo RS kao lex fori. Što se tiše ugovornih imovinskih odnosa ZMPP posebnom odredbom upućuje na pravo koje je po njegovim kolizionim normama merodavno za ugovorne odnose.

22. MERODAVNO PRAVO ZA ODNOSE IZMEDJU RODITELJA I DECE

Pojedina zakonodavstva ostavljaju nadleznom organu mogucnost izbora izmedju dva ili vise zakona, cime se stvaraju pretpostavke da se na odnos roditelja i deteta primeni zakon koji najbolje stiti interese deteta. Negativna strana ove solucije je sto ostavlja mesta subjektivnosti i proizvoljnosti u tumacenju.ZMPP predvidja zajednicko drzavljanstvo roditelja i deteta kao primarnu cinjenicu, polazeci od toga da je neophodno da odnosi roditelja i deteteta budu uredjeni jednim zakonom i da je najispravnije da to bude zakon drzave sa kojim su svi ucesnici odnosa povezani,a u prvom redu drzavljanstvom. Ako roditelji i deca nemaju zajednicko drzavljanstvo, merodavno je pravo drzave u kojoj oni imaju prebivaliste. ZMPP predvidja merodavno pravo RS za slucaj da su samo jedan od roditelja i dete drzavljani RS,ako roditelji i dete nemaju zajednicko prebivaliste (jednostrana koliziona norma).Kada jedan od roditelja i dete imaju zajednicko strano drzavljanstvo nas sud nece primeniti njihov lex nationalis, jer ga koliziona norma u ZMPP na to ne ovlascuje. U tom slucaju primenice se zakon drzave cije je drzavljanin dete, kao i u situaciji kada roditelji i dete imaju razlicita drzavljanstva i nemaju zajednicko prebivaliste (to je rezidualna koliziona norma za slucaj kada se sa prva tri resenja ne moze pokriti konkretna zivotna situacija).

17

23. MERODAVNO PRAVO ZA ZAKONSKO NASLEDJIVANJE

U uporednom pravu preovladjuj dve tendencije.Prema konceptu jedinstvene zaostavstine, na raspodelu celokupne zaostavstine ostavioca primenjue se jedno merodavno pravo, i to personalni zakon ostavioca. Ovaj koncept obezbedjuje da se sva ostavioceva zaostavstina raspodeli na isti nacin.Drugi koncept izdvaja nepokretnu zaostavstinu, na koju se primenjuje pravo mesta gde se nekretnine nalaze. ZMPP - Za nasledjivanje merodavno je pravo drzave ciji je drzavljanin bio ostavilac u vreme smrti.

MERODAVNO PRAVO ZA TESTAMENTALNU SPOSOBNOSTHaška konvencija o sukobu zakona u pogledu testamentalnih odredbi – veliki broj alternativa kako bi se omogućilo da se poslednja volja zaveštaoca održi na snazi.Merodavno pravo za testamentalnu sposobnost je personalno pravo ostavioca.ZMPP za sposobnost za pravljenje testamenta merodavno je pravo drzave cijie je drzavljanstvo zavestalac imao u momentu sastavljanja testamenta.

24. MERODAVNO PRAVO ZA OBLIK TESTAMENTA

Testament je punovazan u pogledu oblika ako je punovazan po jednom od sledecih prava:-pravu mesta gde je testament sastavljen-pravu drzave ciji je drzavljanin bio zavestalac u vreme raspolaganja ili u vreme smrti-pravu zavestaocevog prebivalista u vreme raspolaganja ili u vreme smrti-pravu zavestaocevog boravista u vreme raspolaganja ili u vreme smrti-za nepokretnost po pravu gde se nalaziSve alternative vaze i za opoziv testamenta.

25. MERODAVNO PRAVO ZA STVARNA PRAVA NA NEKRETNINAMANekretnine su neodvojivi deo teritorije jedne drzave,na kojoj ona vrsi suverenu vlast, zbog cega ne moze dozvoliti primenu prava strane drzave na nekretnine na svojoj teritoriji.Sva stvarna prava se moraju realizovati u drzavi u kojoj se nekretnina nalazi uz ucesce organa te drzave i po pravu te drzave –PRAVILO REI SITAE

MERODAVNO PRAVO ZA STVARNA PRAVA NA POKRETNIM STVARIMAPravilo lex rei sitae u uporednom pravu preovladjuje i kada su u pitanju stvarna prava na pokretnim stvarima.Ipak,primenjuju se i neka druga pravila:-personalni zakon vlasnika stvari,kao izraz principa da pokretne stvari prate vlasnika-lex loci actus,prema kome se primenjuje pravo drzave u kojoj se preduzima pravni posao koji se odnosi na pokretnu stvar,i-princip najtesnje povezanosti, u novije vreme u anglosaksonskom pravu.

26. MERODAVNO PRAVO ZA STVARI U PREVOZUStatus stvari u prevozu imaju stvari koje se prevoze sredstvom prevoza od drzave otpreme,do drzave opredeljenja,za vreme dok se nalaze na teritoriji trece drzave ili na otvorenom moru,odnosno u vazdusnom prostoru iznad njega.ZMPP - za stvarna prava u pogledu stvari koje se nalaze u prevozu,merodavno je pravo mesta odredista .

18

27. MERODAVNO PRAVO ZA STVARNA PRAVA NA OSNOVNIM SREDSTVIMA PREVOZA ( BRODOVI I VAZDUHOPLOVI)

Osnovna sredstva prevoza imaju nacionalnu pripadnost koju sticu upisom u registar osnovnih sredstava prevoza,koji se vidi u svakoj drzavi.Upis stvarnih prava na sredstvima prevoza u registar ima konstitutivno dejstvo.U MPP-u razvijeno je koliziono pravilo da se na stvarnopravne odnose koji se uspostavljaju povodom osnovnih sredstava prevoza primenjuje pravo drzave ciju nacionalnu pripadnost ima sredstvo prevoza.ZMPP za stvarnopravne odnose na prevoznim sredstvima merodavno je pravo drzave ciju drzavnu pripadnost imaju sredstva,ako propisima RS nije drukcije odredjeno.ZOSOVS predvidja da se u sporovima o pravu svojine,zaloznom pravu i drugim pravima na vazduhoplovu primenjuje pravo drzave u kojoj se vazduhoplov nalazi.

19

28. AUTONOMIJA VOLJE STRANAKA

Autonomija volje stranaka znaci ovlascenje stranaka da saglasno izaberu pravo merodavno za njihov ugovor.Stranke mogu svojevoljno urediti medjusobna prava i obaveze.

Ogranicenja izbora merodavnog prava u pogledu vrste normina koje se primenjuje

Kada zakonodavac propise odredjenu odlucujucu cinjenicu i ta cinjenica uputi na merodavno pravo,to ima za posledicu da se na odnos u pitanju primenjuju kako dispozitivne,tako i imperativne norme merodavnog prava.|Pobornici kolizionopravnog shvatanja o domasaju autonomije volje izjednacuju dejstvo autonomije volje sa dejstvom svake druge odlucujuce cinjenice.Pristalice materijalnopravnog shvatanja isticu stav da autonomija volje u mpp-u ne moze imati veci domasaj od onog koji ima u unutrasnjem pravu,gde je sloboda uredjivanja ugovornih odnosa ogranicena na oblast dispozitivnih pravnih pravila.ZMPP se ne izjasnjava po ovom pitanju.

Ogranicenja izbora merodavnog prava u pogledu njegove povezanostisa predmetnim ugovornim odnosom

Pristalice ogranicene autonomije volje smatraju da stranke mogu birati merodavno pravo samo unutar kruga prava sa kojima je ugovorni odnos stranka na neki nacin povezan. Na primer: mesto zaključenja ugovora, mesto izvršenja... Oni daju strankama ulogu zakonodavca,dopustajuci im da se izmedju nekoliko konkurentnih odlucujucih cinjenica opredele za jednu koja je po njihovom misljenju relevantna.Pristalice neogranicene autonomije volje smatraju da nema dovoljno jakog argumenta koji bi opravdao ogranicenje slobode izbora merodavnog prava.Neogranicena sloboda izbora dopusta da se stranke opredele za pravo koje je u pogledu njihovog ugovornog odnosa potpuno neutralno i zbog toga za njih najprihvatljivije.ZMPP ne uslovljava izbor merodavnog prava povezanoscu sa ugovornim odnosom.

Nacin izrazavanja izbora merodavnog prava

Dva načina: 1. izričita i 2. dopuštena i prećutna2.Na osnovu prisustva odredjenih cinjenica sud pretpostavlja volju stranaka u pogledu izbora merodavnog prava.Te cinjenice mogu biti napr.,sastavljanje ugovora na jeziku odredjene drzave,izbor suda ili arbitraze odredjene zemlje...

Autonomija volje stranaka u pravu RS

ZMPP propisuje da je za ugovor merodavno pravo koje su izabrale ugovorne strane, ako tim zakonom ili medjunarodnim ugovorom nije odredjeno drukcije.ZMPP ne ogranicava volju stranaka ni u pogledu kruga prava koje stranke mogu birati,niti u pogledu karaktera normi cija se primena moze iskljuciti.U pogledu nacina izbora teorija je jedinstvena u stavu da je dopusten i precutan izbor merodavnog prava.Ogranicenje autonomije volje u unutrasnjem pravu predvidjeno je posebnim zakonimau oblasti obligacionih odnosa.

20

29. ODREDJIVANJE MERODAVNOG PRAVA POMOCU NEPOSREDNO VEZUJUCIH ODLUCUJUCIH CINJENICA

U materiji ugovornih odnosa sa stranim elementom u uporednom zakonodavstvu koriste se dva osnovna nacina odredivanja merodavnog prava.Jedan je upucivanje na merodavno pravo pomocu neposredno vezujucih odlucujucih cinjenica.Kada je mesto zaključenja odlučujuća činjenica postoje teskoce u odredjivanju mesta zakljucenja,kada se ugovor zakljucuje savremenim sredstvima komunikacije.Mesto izvršenja odlučujuća činjenica tvara probleme u primeni kod ugovora gde ugovorne strane treba da izvrse dve ili vise obaveza u razlicitim mestima.Zbog toga se ove cinjenice koriste kao pomocne.U novije vreme sve vise se koristi domicil duznika karakteristicne prestacije iz ugovora kao odlucujuca cinjenica.Karakteristicna prestacija,sustina ugovora, je ono davanje i cinjenje za koje druga ugovorna strana treba da plati cenu.Merodavno pravo se odredjuje prema toj karakteristicnoj prestaciji,tacnije prema domicilu dužnika koji vrši karakterističnu prestaciju. Nema objašnjenja zašto se prednost daje naturalnom davanju, a ne davanju novca.

30. ODREDJIVANJE MERODAVNOG PRAVA PRIMENOM PRINCIPA NAJTESNJE POVEZANOSTI

Princip najtesnje povezanosti znaci davanje ovlascenja nadleznom organu da u svakom konkretnom slucaju na osnovu vise karakteristicnih elemenata ugovora ceni sa kojim pravom je ugovorni odnos najtesnje povezan.Ovo je elasticnije resenje,koje dozvoljava sudiji da ceni okolnosti konkretnog slucaja. Nosi opasnost od subjektivizma, pa i zloupotrebe prilikom odlučivanja o merodavnom pravu. Znači i manju pravnu sigurnost.

31.ODREDJIVANJE MERODAVNOG PRAVA ZA UGOVORE U ZMPP

U ZMPP je primenjen princip najtesnje povezanosti,koji je zbog nedostataka dopunjen karakteristicnom prestacijom kao odlucujucom cinjenicom.Merodavno pravo se odredjuje prema domicilu strane koja vrsi karakteristicnu prestaciju,ali se sudiji dopusta odstupi od ove odlucujuce cinjenice i primeni princip najtesnje povezanosti.U ZMPP za 19 vrsta ugovora imenovana je odlučujuća činjenica i to je pravo mesta gde se u vreme prijema robe nalazilo prebivalište lica koje vrši prestaciju ( ugovor o prodaji, o delu...)Za ugovore koji nisu imenovani predvidjena je odlucujuca cinjenica-pravo mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo prebivaliste,odnosno sediste ponudioca.Dva izuzetka:1. Ako nije iskorišćene autonomija volje stranaka -kada primenjuje kolizionu normu za ugovore u ZMPP,sud je duzan da najpre utvrdi da li su ugovorne strane izabrale merodavno pravo.2. Ako okolnosti ne upućuju na pravo druge države - pokusace da utvrdi da li posebne okolnosti slucaja upucuju na odredjeno pravo.Ako nema takvih okolnosti primenice se supsidijerna odlucujuca cinjenica-prebivaliste,odnosno sediste strane koja vrsi karakteristicnu prestaciju.

21

32. ODREDJIVANJE MERODAVNOG PRAVA ZA FORMU UGOVORA

Pravo koje vazi u mestu zakljucenja merodavno je da se odredi da li se ugovr moze saciniti u usmenoj formi ili je potrebna pisana forma, kao i da li je za zakljucenje potrebna saglasnost ili dozvola drzavnog organa.Izuzetak od ovog opste prihvacenog pravila su ugovori koji imaju za predmet nekretnine. Posto se dejstva ugovora ciji su predmet nekretnine ostvaruju u drzaviu kojoj se nekretnina nalazi, ugovor mora ispunjavati uslove forme propisane pravom te drzave.U ZMPP pravni posao i pravna radnja su punovazni u pogledu oblika ako su punovazni bilo po pravu mesta gde je pravni posao zakljucen, odnosno pravna radnja preduzeta, boli po pravu koje je merodavno za sadrzinu pravnog posla, odnosno pravne radnje – lex causae.Prema ZOSOVS ugovor i svaka druga pravna radnja izvrsena u ispunjenju tog ugovora valjani su u pogledu forme ako je ugovor zakljucen, odnosno radnja izvrsena u obliku koji je propisan pravom mesta drzave u kojoj je zakljucen ugovor, odnosno izvrsena radnja ili pravom prema kome se ocenjuju glavna prava ili obaveze iz ugovora.Primena lex causae implicitno daje mogucnost strankamada izaberu pravo koje ce biti merodavno za formu. Ako je pravo merodavno za sadrzinu ugovora pravo koje su izabrale stranke, ugovor ce biti punovazan ako je sacinjen u formi koju predvidja to pravo.Zakoni o menici i o ceku sadrze drugacije resenje, predvidjajuci, alternativno, pravo zajednickog drzavljanstva menicnog, odnosno cekovnog poverioca i duznika, ako imaju drzavljanstvo RS. Prema tome, menicne i cekovne obaveze izmedju poverioca i duznika drzavljanina RS su punovazne ako su preuzete u formi koju predvidja pravo RS, iako nisu punovazne po pravu drzave gde su preuzete.

22

33. KOLIZIONE NORME ZA UGOVORE O PRODAJI U BECKOJ KONVENCIJI

Konvencija UN o ugovorima o medjunarodnoj prodaji robe pripremljena je pod okriljemKomisije UN za medjunarodno trgivinsko pravo (UNCITRAL) i usvojena na konferenciji odrzanoj u Becu 1980 god.Konvencija je siroko prihvacena u svetu - ratifikovalo ju je blizu 100 drzava sveta,medju kojima su i najrazvijenije ali i one manje razvijene i nerazvijene, tako da tezi da dobije epitet uniformnog prava medjunarodne prodaje robe.Konvencija sadrzi kolizione i materijalne norme za medjunarodnu prodaju robe.Kolizione norme nalaze se u prvom delu Konvencije koji uredjuje oblast primene. U sledeca dva dela Konvencije sadrzane su odredbe o zakljucenju ugovora, obavezama prodavca i kupca, sankcijma za neizvrsenje ugovora i prelazu rizika. U zavrsnim odredbama uredjeni su stupanje na snagu i rezerve drzava ugovornica.Konvencija se primenjuje na ugovore o prodaji robe zakljucene izmedju saugovaraca koji imaju poslovno sediste u razlicitim drzavama, a te drzave sudrzave potpisnice Konvencije, ili kada pravila MPP upucuju na pravo drzave ugovornice.Drugo navedeno pravilo znaci da se Konvencija primenjuje uvek kada koliziona norma upucuje na praavo drzave koja je potpisnica Konvencije. U tom slucaju nece se primeniti materijalne norme unutrasnjih propisa drzave ugovornice, vec materijalne norme Konvencije. Time je precizirano da Konvencija u odnosu na unutrasnje pravo drzave ugovornice ima primat.Drzave clanice iskljucuju primenu Konvencije za slucaj kada njihove kolizione norme upucuju na pravo drzave koja je potpisnica Konvencije, a ugovorne strane nemaju sediste u drzavama potpisnicama. Jer, ako imaju sediste u drzavama potpisnicama Konvencija ce se primeniti samo pod uslovom da drzava foruma nije stavila rezervu.Drugo, ako koliziona norma foruma upucuje na pravo drzave koja je potpisnica Konvencija ali je stavila rezervu. Konvencija se takodje nece primeniti jer je drzava na cije pravo upucuje koliziona norma iskljucila primenu konvencije u takvim slucajevima upravo stavljanjem rezerve.U clanu 6 Konvencije, kojim se ugovornim stranama daje ovlascenje da iskljucuje njenu primenu. To znaci da ugovorna odredba o izboru prava odredjene drzave ima za posledicu primenu odredbi Konvencuje ako je drzava u pitanju potpisnica Konvencije, odnosno da stranke moraju izricito iskljuciti primenu Konvencije ili naglasiti da biraju unutrasnje pravo odredjene drzave.

23

34. MERODAVNO PRAVO ZA MENICU I CEK

Pravna pravila o menici su unifikovana zenevskim konvencijama IZ 1930,odnosno iz 1931 god.Tada su donete 3 konvencije psvecene ovim hartijama:-Jednoobrazni zakon o menici-Konvencija o taksama i-Konvencija o sukobu zakona u materiji menice i odgovarajuce konvencije o ceku.Kolizione norme su iste za menicu i cek.

Merodavno pravo za menicnu i cekovnu sposobnostPostoje razlike u tome kada se stiče meniška sposobnost i koje kategorije lica mogu imati meničku sposobnost.U nekim pravima trasat ceka moze biti samo banka,a u drugim trasat mora imati svojstvo trgovca,a u trecim nema ogranicenja u pogledu trasata.Osnovno koliziono pravilo je opste za odredjivanje poslovne sposobnosti - lex nationalis. Sposobnost svih menicnih duznika ceni se prema pravu drzave ciji je lice drzavljanin. Dopunjeno je time da postoji menička sposobnost dužnika ako postoji po pravu gde je menička obaveza preuzeta.

Merodavno pravo za formu menice i menicnih radnji /ceka i cekovnih radnji/

Za formu menice ili ceka merodavno je pravo mesta gde se menicna / cekovna obaveza preuzima,odnosno gde se menicne i cekovne radnje preduzimaju.Ovo pravilo ima dve dopune:1. Obaveza preuzeta po menici između naših državljana u inostranstvu je punovažna ako je punovažna po pravu RS2. Pravilo je da se punovažnost naknadno preuzetih obaveza uslovlja punovažnošću prvobitnih obaveza, ali za formu važi suprotno. Ako menička obaveza nije preuzeta u formi koju predviđa pravo mesta gde je preuzeta, ali jeste punovažna prema pravu mesta gde se preuzima naknadna menička obaveza, biće punovažne obe.

Merodavno pravo za sadrzinu menicnih/cekovnih obaveza- naše pravo predviđa različite odlučujuće činjenice za:1. prava i obaveze glavnih menišnih dužnika – pravo države gde je menica plativa2. prava i obaveze ostalih meničkih dužnika – pravo države gde je obaveza preuzeta

24

35. MERODAVNO PRAVO ZA VANUGOVORNU ODGOVORNOST ZA STETU U ZMPP - za vanugovornu odgovornost za stetu merodavno pravo mesta gde je radnja izvrsena ili pravo mesta gde je posledica nastupila, zavisno od toga koje je od ta dva prava povoljnije za ostecenika. Zakonodavac izricito resava problem protivprvnosti radnje. Protivpravnost se ceni, alternativno, prema pravu mesta izvrsenja delikta ili pravu mesta nastupanja stetne posledice.Posebno koliziono pravilo je predvidjeno za delikte izvrsene na brodu ili vazduhoplovu koji se nalaze na ili iznad otvorenog mora. Brod ili vazduhoplov koji se nalazi na otvorenom moru, odnosno iznad njega smatra se delom teritorije drrzave ciju nacionalnu pripadnost ima. Zato je za delikte izvrsene na brodu ili vazduhoplovu na ili iznad otvorenog mora merodavno pravo drzave ciju nacionalnu pripadnost ima brod, odnosno vazduhoplov.

36. PRAVO STRANCA DA STUPAJU U PORODICNOPRAVNE ODNOSE U SCG

Pravo stranca na stupanje u brak - pravo coveka na stupanje u brak je opste pravo, priznato medjunarodnim konvencijama koje uredjuju prava coveka i gradjanina. Povelja o ljudskim i manjinskim pravima garantuje pravo na sklapanje braka na osnovu slobodno datog pristanka buducih supruznika. Stranac u RS ima pravo da bez ikakvih uslova i ogranicenja zakljuci brak sa drzavljaninom RS ili sa drugim strancem.

Pravo stranaca na usvojenje - Konvencija UN o pravima deteta iz 1989. god dopušta međudržavno usvojenje kao alternativnu mogućnost- SFRJ ratifikovala ovu konvenciju- Porodični zakon RS propisuje da strani državljanin može usvojiti dete ako ne može da se nađe usvoljitelj među domaćim državljanima- ako je prošlo više od 1 godine od dana kada su podaci o budućem usvojeniku upisani u Jedinstveni lični registar usvojenja- saglasnost daje nadležni ministar

Pravo stranaca da stupi u starateljski odnos- Porodični zakon RS se ne izjašnjava o tome, ali mogu se izvesti dva suprotna zaključka:1. ne može stranac biti staratelj domaćem državljaninu jer nije propisano2. da se za staratelja prvenstveno postavljaju supružnik, srodnik ili hranitelj štićenika, osim ako to interesi štićenika drugačije ne zahtevaju, a to lice je stranac- Pojedini bilateralni ugovori to predviđaju uslovljavajući postavljanje stranca za staratelja boravištem na teritoriji druge države i ocenom nedležnog organa da je to u interesu lica koje se stavlja pod starateljstvo- Organ starateljstva je dužan da postavi staraoca strancu koji se nalazi ili ima imovinu na teritorji RS, ako je to neophodno radi zaštite njegove ličnosti, prava i interesa.

25

37. PRAVO STRANACA NA NASLEDJIVANJE - Zakon o nasledjivanju RS propisao je u clanu 7 da strani drzavljani imaju, pod uslovoom uzajamnosti, isti nasledni polozaj kao i domaci drzavljani, ako medjunarodnim ugovorom nije drukcije odredjeno. Zakon o nasledjivanju izjednacuje stranog drzavljanina sa domacim u pogledu prava na nasledjivanje,sto znaci da se trazi formalni reciprocitet po svojoj sadrzini. Potrebno je da domaci drzavljani u strancevoj zemlji uzivaju ista prava kao i strani drzavljani u RS u pogledu nasledjivanja, odnosno da imaju isti nacionalni tretman.U pogledu nacina dokazivanja sudska praksa je zauzela stav da se reciprocitet pretpostavlja, sto znaci da lica koja osporavaju strancu pravo na nasledjivanje snose teret dokaza da drzava ciji je drzavljanin stranac ne izjednacuje nase drzavljane sa svojim u pogledu prava na nasledjivanje.Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa posebno je uredjeno pravo stranca da nasledjivanjem sticu svojinu na nekretninama u RS. Ovo pravo takodje je uslovljeno uzajamnoscu i ostvaruje se pod istim uslovima kao i praaavom domacih drzavljana.Kada stranac bude proglasen i zaostavstina se delom sastoji od nekretnina, strani drzavljanin ce se moci upisati u zemljisne knjige kao vlasnik tih nekretnina pod uslovom da i domaci drzavljani mogu sticati svojinu na nekretninama po osnovu nasledjivanja u drzavi ciji je drzavljanin stranac.U pogledu nacina utvrdjivanja uzajamnosti, Zakon o osnovama svoinskopravnih odnosa upucuje sud ili drugi nadlezni organ da objasnjenje o tome zatrazi od drzavnog organa nadleznog za poslove pravde. U ovom slucaju nema pretpostavljenog reciprociteta.

26

38. PRAVO STRANACA DA STUPI U STVARNO PRAVNE ODNOSE - pravo stranca da stice svojinu i druga stvarna prava na pokretnim i nepokretnim stvarima u RS uredjeno je Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Pravo stranca da stice svojinu na pokretnim stvarima - strana fizicka i pravna lica mogu sticati pravo svojine na pokretnim stvarima kao i domaca lica.To znaci da je sticanje svojine na pokretnim stvarima strancima priznato kao opste pravo.

Pravo stranca da stice svojinu na nepokretnostima - stranci mogu sticati svojinu na nepokretnostima u RS. Izuzetno, ovo pravo se moze iskljuciti u odnosu na nepokretnosti koje se nalaze na odredjenim podrucjimanpr, iz bezbednosnih i odbrambenih razloga). Zakon razlikuje:1.Strana fizicka i pravna lica koja obavljaju delatnost u RS mogu, pod uslovimauzajamnosti, sticati pravo svojine na nepokretnostima na teritoriji RS koje su imneophodne za obavljanje delatnosti.Ispunjenje ovog drugog uslova ceni odgovarajuće republičko ministarstvo.2.Sticanje svojine na stanu i stambenoj zgradi uslovljeno je samo reciprocitetom, po drugom osnovu.3. Sticanje svojine na nepokretnosti u slučaju nasleđivanja4.Strane drzave za potrebe svojih diplomatskih i kkonzularnih predstavnistaava, kao i organizacije i specijalizovane agencije OUN mogu kupovati stanove i zgrade za sluzbene potrebe i gradjevinsko zemljiste u svrhu izgradje takvih zgrada. Ovo pravo uslovljeno je saglasnoscu saveznog organa nadleznog za poslove pravde.Pravo stranca da stice svojinu na nepokretnostima je relativno rezervisano pravo,uslovljeno reciprocitetom, odnosno saglasnoscu nadleznog organa, i ograniceno u pogledu svrhe i osnova sticanja.

Pravo stranca na dugorocni zakup - strano fizicko ili pravno lice moze uzeti u zakup turisticki i drugi prateci objekat od preduzeca koje obavlja turisticku ili ugostiteljsku delatnost. Zakup se moze zakljuciti najkrace na 5, a najduze na 30 god. Ugovor o zakupu mora se zakljuciti u pismenoj formi.Institut dugorocnog zakupa turistickih objekata uveden je da bi se pospesio razvoj turisticke delatnosti u nasoj zemlji.Dugorocni zakup moze se upisati u zemljisne knjige ili drugi odgovarajuci registar stvarnih prava i u tom slucaju ima stvarnopravno dejstvo.Zakupac moze isticatisvoje pravo zakupa i prema svakom kasnijem sticaocu objekta.

27

39. PRAVO STRANACA NA INTELEKTUALNU SVOJINU - intelektualna svojina obuhvata dve grupe prava: industrijsku svojinu i autorska prava.Industrijska svojina je skup prava kojima se stite inovacije u proizvidnji i prometu robe i usluga. Tim pravima omogucuje se pronalazacima i drugim licima ciji pronalasci, inovacije i kreativnost doprinose pojavi novih proizvoda i usluga ili unapredjenju proizvodnje i distribucije vec postojecih proizvoda i usluga, i samim tim razvoju privrede i vecem zadovoljavanju potreba drustva, da za svoj doprinos dobiju adekvatnu materijalnu i moralnu satisfakciju. Materijalna satisfakcija sastoji se u naknadi koju titular prava industrijske svojine ostvaruje od svakog lica koje u proizvodji ili prometu robe i usluga koristi njegov pronalazak, inovaciju ili kreaciju a moralna satisfakcija u pravu da bude oznacen kao pronalazac,inovator ili kreator. Najznacajnije pravo industrijske svojine je patent - zasticeni pronalazak, odnosno novo tehnicko resenje koje je primenjljivou proizvodnji. U sferi dizajna robe i usluga prava industrijske svojine su model i uzorak, kojim se stite oblik proizvoda, odnosno slika koju proizvod ima na sebi. Zig je oznaka kojom se oznacava trgovacko poreklo robe ili usluge.Oznake porekla stite originalno geografsko poreklo oredjenog proizvoda.Prava industrijske svojine sticu se tek kada ih prizna ili registruje organ nadlezan za zastitu prava .Autorska prava stite autore knjizevnih, naucnih, likovnih, filmskih, muzickih i drugih dela, originalnih tvorevina ljudskog duha. Autorsko pravo stice se samim cinom stvaranja dela i takodje obuhvata licna i materijalna prava. Materijalno pravo podrazumeva pravo na nadoknadu za reprodukovanje (stampanje, izvodjenje, emitovanje) autorskog dela.U sferi zastite prava intelektualne svojine, razlikuje se rezim zatite na nacionalnom i medjunarodnom planu, u skladu sa svetskim i regionalnim sistemima zastite prava intelektualne svojine postavljenih medjunarodnim konvencijam u ovoj oblasti.

40. PRAVO STRANACA NA INDUSTRIJSKU SVOJINU - nacionalni rezim zastite

U oblasti industrijske svojine,posebnim zakonom su propisani uslovi zastite patenta, zigova,oznaka porekla,uzoraka i modela.Strana lica se u pogledu prava na zastitu izjednacavaju sa domacim drzavljanima pod uslovom reciprociteta.Zahteva se formalni reciprocitet po sadrzini i fakticki po nastanku.Postojanje reciprociteta se mora dokazati.Postojanje uzajamnosti dokazuje lice koje se na nju poziva.

28

41. MEDJUNARODNI REZIM ZASTITE

PARISKA KONVENCIJA- Pariska konvencija o zastiti industrijske svojine iz 1889 god. licima koja imaju nacionalnost drzava potpisnica Konvencije,obezbedjuje se nacionalni tretman u pogledu zastite prava industrijske svojine.To znaci da ova lica mogu ostvariti zastitu po istim uslovima kao i domaca lica drzave u kojoj zive.U skladu sa PK,zastita se ostvaruje na nacionalnom nivou,prijava se podnosinadleznom organu u svakoj drzavi u kojoj se zeli ostvariti zastita. Svaka država odobrava u skladu sa svojim propisima.Kada se jednom ostvari zastita u odredjenoj drzavi,steceno pravo uziva nezavisnu pravnu sudbinu u odnosu na odgovarajuce steceno pravo u drugim drzavama.PK garantuje prioritet podnosiocima prijave.Prijava podneta u jednoj drzaviobezbedjuje podnosiocu u drugim drzavama prioritet u narednih godinu dana.Princip prioriteta u oblasti zastite industrijske svojine znaci da zastitu ostvaruje ono lice koje prvo podnese zahtev nadleznom organu za zastitu prava,a ne lice koje je,eventualno,prvo stvorilo pronalazak.Rok za podnosenje prijava :-za patent 1 god-i 6 meseci za zig,model i uzorak.Konvencija garantuje i minimum prava koji se primenjuje u drzavama clanicama koje ni licima svoje nacionalnosti ne obezbedjuju odgovorajuci stepen zastite prava industrijske svojine.U minimalna prava spadaju:konvencijski prioritet,sajamski prioritet,moralno pravo pronalazaca,zabrana paralelnog uvoza,obavezna zastita zigova...MADRIDSKI ARANZMAN-ovim sporazumom o registraciji zigova omogucuje se medjunarodna zastita prava industrijske svojine.Sporazumom je osnovan Medjunarodni biro za zastitu indrustijske svojine sa sedistem u Zenevi, koji vrsi medjunarodnu registraciju zigova.Prijava birou se podnosi posredstvom nacionalnog organa za zastitu industrijske svojine. Biro odobrava registraciju i objavljuje žig u svom glasilu.U roku od godine dana nacionalni organi drzava clanica mogu odbiti registraciju ziga na svojoj teritoriji. Tada podnosioc prijave može ulagati pravne lekove prema zakonodavstvu te države.U prvih 5 godina od registracije medjunarodno vazenje ziga uslovljeno je njegovom vaznoscu u zemlji porekla.Ako u tom periodu bude ponisten u zemlji porekla prestaje i medjunarodna zastita.Medjunarodna zastita ziga traje 20 god,ali se moze neograniceno produzavati po isteku tog perioda.KONVENCIJA O EVROPSKOM PATENTU IZ 1973.god unifikuje pravna pravila iz oblasti patentne zastite-uslove za dobijanje patenta i postupak po prigovoru na odluku nadleznog organa i omogucuje medjunarodnu registraciju patenta koja vazi za sve drzave potpisnice konvencije.Konvencijom je osnovan Evropski patentni biro sa sedistem u Minhenu koji vrsi registraciju patenta i cuva patentnu dokumentaciju.

29

42. ISKLJUCIVA NADLEZNOST

Iskljuciva nadleznost sudova jedne drzave postoji kada su u skladu sa pravnim pravilima o medjunarodnoj nadleznosti sudovi te drzave jedino nadlezni da resavaju odredjeni spor. Iskljuciva nadleznost se po pravilu predvidja kada je spor sa elementom inostranosti cvrso povezan sa odredjenom drzavom.

Iskljuciva nadleznost za sporove koji imaju za predmet nepokretne stvariSporovi o stvarnim pravima na nekretninama i drugim sporovima koji imaju za predmet nekretnine - domaci sudovi su iskljucivo nadlezni da resavaju sporove o pravu svojine i o drugim stvarnim pravima na neprkretnosti, sporove zbog smetanja poseda na nepokretnosti, sporove nastale iz zakupnih i najamnih odnosa u pogledu nepokretnosti, ili iz ugovora o koriscenju stana ili poslovnih prostorija, ako se nepokretnost nalazi na teritoriji RS. Sporovi o nepokretnoj zaostavstini. Domaci sudovi su oskljucivo nadlezni da resavaju sporove o nepokretnoj zaostavstini drzavljana RS, stranih drzavljana, lica bez drzavljanstva, lica cije se drzavljanstvo ne moze utvrditi, ili lica koja imaju status izbeglice, ako se ta zaostavstina nalazi u RS.

Isključiva nadležnot za bračne i porodične sporovea) bračni sporovi – ako je tuženi bračni drug državljanin RS koji ima prebivalište u RSb) sporovi za utvrđivanje i osporavanje očinstva – ako je tužba podneta protiv deteta koji je državljanin RS i ima prebivalište u RSc) sporovi o čuvanju, podizanju i vaspitanju dece koja su pod roditeljskim staranjem – ako je tuženi roditelj ili dete državljanin RS i oboje imaju prebivalište u RS

Islljučiva nadležnost za postupke koji imaju za predmet lična stanja lica domaćeg državljanstvaa) postupak za davanje dozvole da stupi u brak maloletnik koji je državljanin RS odnosno ako su oba dražavljani RS, a brak se zaključuje u inostranstvub) postupak za proglašenje nestalog lica umrlim ako je bio državljanin RS

Posledice nepoštovanja pravila o isključivoj međunarodnoj nadležnostia) odluka koju je doneo organ druge države neće se moći priznati niti izvršiti u našoj zemljib) neće se priznati prigovor letispendencije u sporu koji se vodi pred našim sudom ako se u drugoj državi već vodi postupak u stvari koja je propisana kao isključiva nadležnost domaćih sudovac) u stvarima u kojima je propisana isključiva nadležnost domaćih sudova ne može se ugovoriti nadležnost suda druge države ili arbitraže

43. KONKURANTNA NADLEZNOST

Konkurentna medjunarodna nadleznost postoji kada se prema pravilima o medjunarodnoj nadleznosti domaci organi smatraju nadleznim, ali se dozvoljava da u istoj stvari postupak vode organi druge drzave na osnovu njenih pravila o medjunarodnoj nadleznosti. Strane sudske odluke donete u tim stvarima mogu se priznati i izvrsiti u nasoj zemlji. Ako se postupak pokrene pred nasim sudom, a vec je u toku postupak pred stranim organom, usvojice se prigovor litispendacije. Pod odredjenim uslovima u takvim stvarima dopusteno je ugovoriti nadleznost stranog suda ili arbitraze.

30

44. OPSTA NADLEZNOST

Izvedena je iz odgovarajuceg pravila unutrasnjeg procesnog prava. Za tuzbu je nadlezan sud na cijem podrucju tuzeni ima prebivaliste, odnosno sediste.Naziva se opsta, jer se navedeno pravilo primenjuje u razlicitim vrstama sporova.Medjunarodna nadleznost suda moze se zasnovati na osnovu pravila o opstoj nadleznostisuda u svim vrstama sporova, osim onih za koje je predvidjena iskljuciva nadleznost.Ako su predmet spora za podelu zajednicke imovine bracnih drugova nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji RS, domaci sud ce biti iskljucivo nadlezan. Ako su predmet spora nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji druge drzave, domaci sud je nenadlezan.ZMPP predvidja pravila o opstoj medjunarodnoj nadleznosti: - opsta nadleznost na osnovu prebivalista, odnosno sedista tuzenog – nadleznost suda RS postoji ako tuzeni ima prebivaliste u RS. Ako u parnici ima vise tuzenih sa svojstvom materijalnih suparnicara, nadleznost suda RS postoji i kada jedan od tuzenih ima prebivaliste, odnosno sediste u RS.Kada se o pravnom odnosu odlucuje u vanparnicnom postupku, nadleznost suda RS postoji ako lice prema kome je podnesen zahtev ima prebivaliste, odnosno sediste u RS, a kada u postupku ucestvuje samo jedno lice, ako to lice ima prebivaliste, odnosno sediste u RS.- opsta nadleznost na osnovu boravista tuzenog - ako tuzeni nema prebivaliste u RS niti u nekoj drugoj drzavi,nadleznost suda RS postoji ako tuzeni ima boraviste u RS. Ako su parnicne stranke drzavljani RS, nadleznost suda RS postoji i kada tuzeni ima boraviste RS. 45. SPORAZUMNO ODREDJENA NADLEZNOST

Stranke se mogu sporazumeti o medjunarodnoj nadleznosti. ZMPP predvidja da se stranke mogu sporazumeti, osim u bracnim, statusnim i porodicnim sporovima o:-nadleznosti stranog suda, pod uslovom da je jedna od njih strani drzavljaninili pravno lice sa sedistem u instranstvu, a nije u pitanju spor za koji postoji iskljuciva nadleznost sudova RS- nadleznosti domaceg suda, ako je bar jedna od stranaka drzavljanin RS ili pravno lice sa sedistem RS. ZMPP ne sadrzi praavila o formi prorogacionog sporazuma. U teoriji preovladava glediste da je i precutno zakljucen prorogacioni sporazum punovazan.Ovo pravilo se izvodi tumacenjem odredbe koja odredjuje da ce se smatrati da je tuzeni dao pristanak da sudi sud RS, ako je podneo odgovor na tuzbu,prigovor na platni nalog, a nije osporio nadleznost.Posledice sporazuma stranaka o nadleznosti suda je da se drugi sudovi oglasavaju nenadleznim kada se pred njima pokrene spor na koji se odnosi sporazum. Iz cinjenice da je moguce precutno ugovoriti medjunarodnu nadleznost proizilazi da sud ne pazi na postojanje sporazuma po sluzbenoj duznosti, vec samo po prigovoru stranaka. Sporazum o nadleznosti se mora odnositi na konkrentan spor ili na buduce sporove koji mogu nastati iz konkretnog odnosa. Sporazum o mesnoj nadleznosti vazi samo ako je pismeno sastavljen i ako se tice odredjenog spora ili vise sporova koji proisticu iz istog pravnog odnosa –ovo je prema Zakonu o parničnom postupku i suprotno je sa ZMPP

31

46. SIROMASKO PRAVO STRANACA( BESPLATNA SUDSKA POMOC)

Siromasko pravo je procesno pravni institut kojim se licima bez dovoljno sredstava za vodjenje sudskog postupka omogucuje da pred sudom ostvare svoja prava,tako sto se oslobadjaju predujmljivanja sudskih troskova.ZPP priznaje ovo pravo stranci koja prema svom opstem imovinskom stanju nije u mogucnosti da snosi ove troskove bez stete po nuzno izdrzavanje svoje porodice.Odluku o oslobodjenju sud donosi na predlog stranke.Bitno je uociti da se stranka oslobadja samo obaveze snosenja troskova u toku postupka,ako izgubi spor bice duzna da nadoknadi troskove,u skladu sa odlukom suda.Strani drzavljani imaju pravo na oslobodjenje od placanja parnicnih troskova pod uslovom uzajamnosti.Uzajamnost dokazuje stranka koja trazi oslobodjenje.U pogledu sadrzine uzajamnosti,zahteva se formalna uzajamnost,a u pogledu nacina nastanka dovoljna je i fakticka uzajamnost.U teoriji je sporno da li se siromasko pravo moze priznati i stranom pravnom licu. Po jednima,s obzirom da se ne priznaje ni domacem pravno lice,ne moze se priznati ni stranom.Po drugima ZMPP nije iskljucio mogucnost priznanja siromaskog prava pravnim licima.ZPP propisuje da je stranka duzna da podnese uverenje o imovnom stanju izdato od opstine na cijoj teritoriji ima prebivaliste.Sud moze i sam pribaviti potrebne podatke o imovnom stanju stranke,a moze i saslusati protivnu stranu. Ova važi i za strance.Nizom multilateralnih i bilateralnih ugovora predvidjeno je priznanje siromaskog prava drzavljanima drzava potpisnica,odnosno licima koja u tim drzavama imaju prebivaliste,cime se eliminise obaveza dokazivanja uzajamnosti.Siromasko pravo predvidjaju haske konvencije o gradjanskom sudskom postupku i o olaksanju medjunarodnog pristupa sudovima,kao i dvostrani ugovori o pravnoj pomoci.

47. AKTORSKA KAUCIJA ( OBEZBEDJENJE PARNICKIH TROSKOVA )

Aktorska kaucija-procesnopravni institut kojim se obezbedjuje naplata parnicnih troskova za slucaj da tuzilzc-strano lice izgubi spor pred domacim sudom.Po pravilima parnicnog postupka,strana koja izgubi spor snosi sve troskove spora,pa i troskove suprotne strane:troskove advokata,izvodjenja dokaza.Kada je tuzilac strano lice,opravdana je pretpostavka da u domacoj drzavi nema imovine iz koje bi tuzeni koji dobije spor kasnije mogao naplatiti svoje troskove.Da bi se takva situacija izbegla od tuzioca se pod odredjenim uslovima moze poloziti odgovarajuce obezbedjenje.Uslovi za primenu instituta:1.Tužilac strano lice2. Podnošenje zahteva od strane tuženog3. Odlučivanje suda o zahtevu – sud je dužan da izrekne meru polaganja obezbeđenja (rešenjem) i rok u kome se mora dati ( obično u novcu)Ako ne položi obezbeđenje smatraće se da je povukao tužbu.ZMPP propisuje da tuženi neće imati pravo da traži obezbeđenje troškovaako:1. u državi čiji je državljanin tušilac državljani RS nisu dužni da daju obezbeđenje2. tužilac u RS uživa pravo azila3. se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje tužioca iz njegovog radnog spora4. su u pitanju bračni sporovi ili sporovi o utvrđivanju ili osporavanju očinstva ili materinstva i ako je u pitanju spor o zakonskom izdržavanju5. je u pitanju menična ili čekovna tužba, protiv tužba ili izdavanje platnog naloga

32