MEDICINA IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJEhealthcareanticorruption.org/images/dokumenti/Korupcija_u_zdravstvu_2012.pdf · Međutim ako lekar zatraži novac od čoveka kojeg treba operisati,

1

MEDICINA IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJE

MEDICINSKI FAKULTET NOVI SAD

MEDICINA IZMEĐUETIKE I KORUPCIJE

NOVI SAD - BEOGRADММXII

2

Vladimir Jokanović

MEDICINA IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJE Autori Vladimir Jokanović Tatjana Radosavljević Dragana Jovanović Ostoja Đukić Zoran Radovanović Vuk Stambolović Dragan Pejić Novica Vujošević

Organizacioni odbor Akad. med Vladimir Jokanović - Predsednik org. odbora Prof. dr Lazar Lepšanović - Potpredsednik Akademije medicinskih

nauka - SLD Prof. dr Nikola Grujić - Dekan Medicinskog fakulteta Novi Sad Prim. dr Tatjana Radosavljević dr sci - Direktor lekarske komore

Srbije Prof. dr Branislav Daničić - Predsednik Ogranka medicinske

akademije - SLD

Urednik VLADIMIR JOKANOVIĆ

Izdavač AUTOPUBLIC - VLAOVIĆ Tehnički urednik DEJAN PEJIĆ

Korice Po ideji VLADIMIRA JOKANOVIĆA, DEJAN PEJIĆ

Tiraž 200 primeraka

Štampa ŠTAMPARIJA IZVRŠNOG VEĆA - A.P. VOJVODINE

Novi Sad 2012.

3


SADRŽAJ

MEDICINA IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJE ...........................................7Vladimir Jokanović

PRAVA LEKARA: IZMEDJU ETIKE, ZAKONA I REALNOSTI ........31Tatjana Radosavljević

NEKI ASPEKTI KORUPCIJE U ZDRAVSTVU SRBIJE .......................43Dragana Jovanović

MEDICINA REPUBLIKE SRPSKE NAGRANICI IZMEĐU TRŽIŠTA I ETIKE ..................................................59Ostoja Đukić

O ETICI I KORUPCIJI U SOPSTVENOM DVORIŠTU .......................71Zoran Radovanović

KORUPCIJA U MEDICINI .......................................................................82Vuk Stambolović

KORUPCIJA U ZDRAVSTVU KROZ PRIZMU NOVINARA ..........105Dragan Pejić

ZDRAVSTVO U CRNOJ GORI IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJE ....117Novica Vujošević

KARIKATURE U PRILOGU prof. dr Špiro Radulović

4

Vladimir Jokanović

Izjava zahvalnosti

Zahvaljujemo se Izvršnom veću AP Vojvodine za pomić pri organizaciji simpozijuma i štampanju zbornika radova. Posebnu zahvalnost dugujem Dekanu Medicinskog fakulteta u Novom Sadu prof dr Nikoli Grujiću i njegovim službama koji su prihvatili suorganizaciju ovoga skupa i pružili administrativnu pomoć. Zahvalan sam svima koji su se odazvali i poslali svoje radove ne samo za učešće na ovom skupu već i na hrabrosti da iznesu svoja zapažanja i razmišljanja sa pozicija na kojima se nalaze. Hteo bih da verujem da su oni koji se nisu odazvali vođeni mišlju Isusa iz Nazareta „Neka se kamenom baci onaj koji nikada nije zgrešio“. Autori ovih radova ne smatraju se bezgrešnima, naš je cilj je da među nama lekarima bude manje onih na koje bi se „kamenje bacalo“.

Urednik

5


Vladimir Jokanović*


* Specijalista maksilofacijalne i oralne hirurgije u penziji.Član Hrvatske akademije medicinskih znanosti.Počasni član Srpske akademije medicinskih nauka - SLD.

6

Vladimir Jokanović

7


I. MOTIVI I CILJEVI AUTORA

Lekari bi trebali biti primer čovečnosti,a ne prototip poroka.

V.Jokanović

Postoje ljudi koji kroz život prolaze otvorenih očiju, upijaju i pamte događaje, razmišljaju i komentarišu. Na žalost nikada ne stave na papir svoje utiske i razmišljanja, tako da često ostajemo bez vrednih dokumenata o vremenu i ljudima koji su prolazili kroz razne događaje Drugi ljudi zatvorenih očiju odsanjaju svoj život bez želje da bilo šta ostave iza sebe. Zahvaljujući postojanju treće, retke vrste ljudi, koji imaju potrebu da svoj život i njegov sadržaj prenesu u pisana dela, imamo svedočanstva na osnovu kojih buduće generacije mogu doživeti protekla vremena i događanja. Nauka se zasniva na prethodnim saznanjima, savremenim dostignućima i vizijama budućnosti. Selektivni pristup pisanoj reči neophodan je da bi se postavili validni i objektvni sudovi. Kako ništa u životu nije jednostavno,crno ili belo,tako se i svako od nas povremeno našao pred različitim iskušenjima u životu. Mislim da sam to lepše iskazao stihom:

„Bili smo od sebe i manji i veći,ćutali smo,a trebaloje reći,

klečali smo a trebalo je stajati,šaptali smo a trebalo je urlati.Puzali smo a trebalo je trčati.

Kako posle toga u oči ravno gledati.“

Dominantan motiv, osim prethodno poetski opisanog, za prezentovanje ovog rada je svakako odbojnost prema neskrivenoj korupciji i nemoralu u savremenoj zdravstvenoj oblasti. Nepravedno bi bilo napisati da zdravstvo prednjači u toj trci za profi tom korupciju nalazimo u mnogim oblastima društvenog života, ali ta anomalija u zdravstvu je više nego u odnosu na druge oblasti predstavljena i kritikovana u javnosti i u javnim medijima. To prenaglašavanje „lekarske pokvarenosti“ ima duboke korene u etičkoj i socijalnoj tradiciji našega društva.

8

Vladimir Jokanović

Nikoga mnogo ne iznenađuje ako činovnik iz gradske uprave zahteva novac od građana za izvršenje određene službene radnje. Premda nezakonito, to je relatvno prihvatljivo i uobičajeno ponašanje- razmišlja većina ljudi. Međutim ako lekar zatraži novac od čoveka kojeg treba operisati, to za većinu ljudi predstavlja i nemoralan i nenormalan akt. Želim da naglasim da autor ovog teksta ni u kom slučaju ne smatra da je podmićivanje lekara u bilo kom obliku moralno ili normalno.Odgovorno mogu da tvrdim da se sa mojim stavovima slaže i velika većina koleginica i kolega koji svakodnevno operišu i leče hiljade bolesnika. Upravo ta činjenica o velikom broju zdravstvenih radnica i radnika, prvenstveno lekarki i lekara koji rade svoj posao uz poštovanje svih moralnih normi obavezuje nas da pokušamo da kritički sagledamo ovu pojavu iz različitih uglova i što preciznije identifi kujemo uzroke i mesta korupcije u zdravstvu. Nemam iluzija da se kriminalitet u društvu pa ni u zdravstvu može iskoreniti pogotovo i isključivo na ovaj način. Ali isto tako smatram da niko bolje od nas, zdravstvenih radnika, koji se nalazimo na samom „izvoru saznanja“ ne može bolje ukazati na okolnosti i uzroke korupcije i preventvno delovati da se ove pojave svedu na podnošljivu meru. Želja mi je da ovaj skup ispuni neke od ciljeva i da rezultati dopru do onih koje smo obavezali da se staraju o vladavini prava u društvu. Nadam se da da će u skoroj budućnosti biti mnogo manje „prljavih belih mantila“ na naslovnim stranicama dnevnih listova i TV izveštaja. Ako se i minimalni procenat htenja nas „zviždača u pištaljku“ ostvari, trud nam nije bio uzaludan. To je naša obaveza prema građanima i građankama Srbije, drugim lekarima i sebi samima.

9


II PREDGOVOR

Medicina i korupcija kao društvene pojave, jednako su stare.Svaka identifi kacija te dve pojave nemoguća je, ali se bez mnogo rezervi može tvrditi da prate jedna drugu.Bolest i lečenje su sastavni delovi čovekovog života od iskona.Vrednost zdravlja oduvek je bila je na visokoj ceni, od praistorije. Bolest je po verovanju dolazila kao kazna od viših sila, zlih duhova, a u kasnijim periodima,verovalo se da je to volja bogova i osveta za neposlušnost ljudi. Oskudna znanja i slabo oružje u borbi protiv bolesti prisiljavale su ljude da izmišljaju moguće moduse za odobrovoljavanje viših sila i bogova zla. Mnogo je različitih žrtava prineseno da bi se otklonio bes bogova. Bile su to prvenstveno životinjske žrtve ili plodovi, ponekad i ljudske kao znak pokornosti i poslušnosti. Usudim se tvrditi da su poslednje nepoznatim počiniocima bili prvi koruptivni elementi vezani za zdravlje i bolest. U kasnijim periodima civilizacije , pojavom ljudi obučenih da leče i spečavaju bolesti nisu postojale žrtve, ali su vračevi i lekari dobijali pogodnosti koji se ipak u savremenoj defi niciji korupcije ne bi mogli smatrati koruptivnim elementima. U antičko doba lekar je za svoje usluge dobijao materijalna dobra u formi novaca , dragocenosti i sl. koja su se zvali honoris,a po značenju koja su imala u naše vreme se mogu interpretirati kao „častan poklon za učinjene usluge“ Razvojem društva i pojavom organizovane države lekarske usluge bile su regulisane zakonskim propisima. Država je propisivala obaveze lekara prema bolesnicima, obaveze bolesnika prema lekarima, kao i obaveze i jednih i drugih prema državi. Jasno defi nisani odnosi u državama sa izgrađenim institucijama i mehanizmima kontrole daju malo ili nimalo prostora za korupciju.Savremeni sociolozi defnišu korupciju kao “nezakonito korišćenje društvene moći i položaja radi sticanja sopstvene koristi“ Pojam korupcije kao društvenog zla i bolesti koja razara struktru države mnogo je kompleksniji od ovakve skolastičke defi nicije. Dobri poznavaoci ljudske prirode i društvene strukture tvrde da je “želja za sticanjem rivilegija i prava koja mu ne pripadaju ugrađena u čovekov biološki kod“. Kao što je poznato, biološke osobine i psihološka struktura ličnosti su stabilne vrednosti i teško promenjive. Osobitosti karaktera kao što su mržnja, ljubomora, vlastoljubivost, slavoljubivost, želja za bogatstvom, zavist i zloba prisutne su neprestano i kod svih naroda bez izuzetka, kako nam svedoče brojna književna i fi lozofska dela. Kao suprotnost „niskim strastima ljudskog karaktera“ postoji moralni kodeks društva u kome su sadržane suprotne, pozitivne osobine, kao što su čovekoljublje, poštenje, iskrenost, zajedništvo, solidarnost i

10

Vladimir Jokanović

poštovanje zakona, kao jedna od osnova funkcionisanja države i društva. Vlast, odnosno organizovana država morala bi biti garant društvenog kodeksa sadržanog u moralnim normama. Najjače oružje države u očuvanju i funkcionisanja društva i sprečavanju društveno neprihvatljivog ponašanja jesu zakoni. Nažalost, od najstarijih državnih tvorevina do današnjih dana, upravo je ta vlast, koja je trebala biti garant vladavine prava, bila sama izvor navećih društvenih deformacija i izvor i žarište korupcije. Nikolo Makijaveli kaže da „korupcija predstavlja kvalitet kvarenja vlasti“, a savremena politička fi lozofi ja posmatra korupciju kao „malignu društvenu bolest koja razara društveno tkivo, epidemijski se širi po celoj zemaljskoj kugli i postaje potencijalni uzrok propasti ljudske vrste“. Stoga nije čudno da se u svim zemljama sveta, posebno u onim sa razvijenom demokratijom ulažu znatni napori u borbu protiv korupcije. U ovom uvodnom izlaganju teba napomenuti da je „korupcija bolest protiv koje nema uspešne vakcinacije.“ Njoj su podložni kraljevi, predsednici država, bankari, državni službenici, kao i ofi ciri, policajci i na žalost lekari. Oni nisu imuni na primanje mita, kako se ova pojava naziva u narodu i zakonu. Nemam nameru da izlaganje opterećujem teorijskim defi nicijama društvenih nauka, ali neophodno je razlučiti osnovne elemente ove negativne pojave. Da bi korupcija nastala potrebne su dve strane; korumpirani i koruptor, jednostavnije rečeno onaj koji prima i onaj koji daje mito. U tim odnosima postoji niz vrlo kompleksnih situacija koje dodatno otežavaju borbu protiv ove pojave. One podrazumevaju dobru organizaciju, diskreciju , nepostojanje dokumentovanih tragova, ponekad značajnu zaštitu pojedinaca iz vhova izvršne vlasti, pravosuđa i policije. Aforizam koji najbolje defi nisao korupciju kaže da je korupcija “simbioza kriminala, vlasti i policije, gde svi dobijaju veliki profi t uz nikakav rizik“. Nažalost u Srbiji je korupcija ima piramidalnu formu. Počinje je od vrha društvene lestvice i širi se do osnovnih elemenata društvenih funkcija. Na kraju ovoga uvoda možemo konstatovati da “velika korupcija stanuje na spratovima, a mala u podrumima državne vlasti“. Kada se ova konstatacija preslika na teren zdravstva i medicine onda bi mogli pretpostaviti da “se veliki korupcionaški poslovi odvijaju se u ministarstvima i direktorskim kabinetima , a mali u lekarski ordinacijama i čekaonicama“

11


III MITO ILI DIŠKRECIJA U SRPSKOJ ISTORIJI

Ako se uzmu u obzir istorijske prilike kroz poslednjih 500 godina „može se zaključiti da je bilo objektivnih razloga da se u narodu zadrže mnogi „mitovi o mitu“ i podmićivanju vlasti od kojih je zavisio svakodnevni život. Nismo našli egzaktne podatke o ovoj pojavi u vreme turske vladavine. Kao osvajači oni su otimali i vladali silom pa nije ni bilo mesta za „diškreciju“ kako se ranije zvalo davanje mita. Nasuprot turske carevine, u Vojvodini i drugim krajevima gde su živeli Srbi, ova pojava je bila raširena. Podsećamo samo na činjenicu da su Srbi morali otkupljivati „građanska prava“ od austrijskih careva. Navodimo primer Novoga Sada čiji su građani l748. godine od Marije Terezije za 80 000 kruna dobili status „slobodan grad“ sa pravima koja im je Carica uz to-prodala. U ta vremena mogla se kupiti i plemićka i druge titule što je donosilo određene benifi cije. U Srbiji mito u današnjem smislu javlja sa postankom nove srpske države. Reč mito u našem jeziku označava novac ili neko drugo materijalno davanje, radi pribavljanja privilegija (najčešče nezakonitih), ili ostvarivanja nekih prava preko državne administracije i vlasti. Kod srpskih pisaca XIX veka sreće se reč diškrecija kao sinonim za podmićivanje ili potkupljivanje.Potiče verovatno od latinske reči discretia, što bi u prevodu značilo tajno, da niko ne sazna. Dositej Obradović je na svojim putovanjima po Evropi imao mnogo posla sa birokratama i morao podmićivati, pa je zapisano; da je“obijao pragove visokim činovnicima, dvorskim, trudeći se da ove zadobije diškrecijama koje zveče i koje golicaju nepce“. Primećujemo da je tradiciji ovih prostora postoji dosta liberalan stav prema mitu. Od vajkada se znalo da „magarac natovaren zlatom i najveći plot preskače“, pa je mito smatrano normalnom pojavom u svakodnevnom društvenom životu, posebno u odnosu vlasti i građana. Postoji u našem narodu običaj darivanja, koga treba razlikovati od mita. Od turskih vremena se zadržala tradicija, naročito u Bosni, da se u znak zahvalnosti za dobro učinjeno delo ili u nekim prilikama donose darovi koje zovu maksuzija za razliku od heidije koja je sinonim za mito. Neprimiti maksuziju smatra se uvredom, jer je to „od srca“ a najčešće je predstavljeno darovima malih vrednosti, kao na primer pile, jabuka i slično. U moralnom kodeksu običnih ljudi oni koji primaju mito smatraju se i gulikožama. Brzo se pročuje njihova pohlepa i ne uživaju dobar glas, što važi i za lekare, mada se treba priznati da lekaru koji ne traži, više donose nego onome koji takav zahtev otvoreno postavlja. O onima koji daju mito razmišlja se dvojako u zavisnosti od konteksta i okolnosti pod kojima se daje i prima mito. Uzmimo za

12

Vladimir Jokanović

primer imućnu osobu koja mito daje da bi se mitom oslobodio obaveze koju je inače dužan da obavi (npr. vojnu ili obavezu plaćanja poreza).Tada istu smatraju pokvarenjakom. Ako je pak siromašna osoba mora da potplati lekara zbog lečenja onda ju žale i ako treba pomažu joj. Zanimljivo je da su u pričama obično apostofi rani seljaci kao oni koji moraju podmićivati, a činovnici su opet gulikože kojima nikada nije dosta. Simbol korupcije je najčešče državna uprava. U mnogobrojnim predanjima od kojih su neka i knjževno zabeležena primaoci mita su učitelji, poljari, šumari, žandari, carinici i drugi. U tim pričama se ističe lukavost seljaka koji neretko uz relativno malo mito izvuku značajniju korist. Ovaj običaj predstavlja dugu tradiciju te je kao i svaki drugi običaj teško promenjiv i iskorenjiv.

U XX veku ustalila se reč korupcija. Ona se češće koristi a čini mi se da je ona u javnosti shvata kao negativnija pojava u usporedbi sa mitom i diškrecijom. „Današnji seljak“ će lakonski dati dijagnozu ove bolesti „lako je bilo , kad je trebalo mito,ova korupcija je mnogo opasnija, to ti je razlika kao prehlada i upala pluća“ Ne verujem da bi i stučna javnost mogla dati slikovitiju dijagnozu korpcije. Prosečnom građaninu je jasno da je korupcija odnos moćnih i nemoćnih, i u skladu sa poslovicom „ne može šut sa rogatim“, donekle je razumljivo da su se ljudi pomirili sa tom istinom. Kao ljudi koji smo najveći deo svog radnog veka proveli u periodu samoupravnog socijalizma stvorli smo iluziju i sebi i drugima da smo se izborili sa negativnim pojavama birokratizacije i korupcije. Suprotno ovoj iluziji istina je da su na žalost negativne pojava birokratizacije društvenih usluga uključujući i zdravsvene bila bila donekle ograničene, u poređenju sa današnjim vremenom višestranačke demokratije. Kvalitativno i kvantitativno korupcija je imak bila manje prisutna.Slikovito je to prikazao jedan potencijalni „davalac mita“. Kada su ga novinari upitali: “Kada je bilo bolje, sada ili u Titovo vreme?“ odgovorio je „Mnogo bolje je za Tita. Onda je jedan načelnik trajao dvadeset godina. Odneseš janje pa uvek imaš sobodan prolaz. Sada ih stalno menjaju pa ti ni celo stado ne može pomoći“

13


IV UZROCI I FORME KORUPCIJE U SRPSKOM ZDRAVSTVU

Lečenje bolesti i briga za zdravlje je delikatan problem svakog čoveka. Na kraju krajeva ovaj problem može se prikazati da “zdravlje nije sve u životu, ali je život bez zdravlja ništa“. Bolesni ljudi su upućeni za zaštitu i lečenje lekarima koji svoju delatnost obavljaju ili u državnim i od skorog vremena u privatnim ustanovama. U daljnjem izlaganju nećemo se baviti privatnom lekarskom praksom obzirom da u ovom obliku u privatnoj lekarskoj praksi ne postoji. Cilj nam je analizirati pojavu korupcije u državnim zdravstvenim institucijama. Po anketama objavljenim u analizama korupcija u zdravstvu nalazi se pri samom vrhu i kako bi to opisali medicinskim rečnikom“ poprima oblik pandemije“, što bi značilo da je rasprostranjena u svim delovima Republike Srbije. Smatra se da je osnovni uzrok korupcije ljudska pohlepa. Preduslov da se pohlepa realizuje u formi korupcije, mita i „reketiranja“ je postojanja bezakonja odnosno odsustvo pravne države. Urušavanje i slabljenje državnih institucije, uzurpiranje vlast

od strane pojedinaca ili grupa, vladavina „zakona jačega,“ predstavlja plodno tle za razvoj korupcije. Medicinski rečeno “korupcija ima brzu mitozu, pokazuje izuzetnu virulenciju, rastući destruira zdravo društveno tkivo, metastazira u celom društva, sažeto predstavlja melanoblastom protiv koga za sada nema delotvornog leka“. I opet, medicinski rečeno, jedini mogući lek protiv ove je prevencija i jačanje imuniteta društva. To podrazumeva stvaranje čvrste zakonske regulative i njeno sporovođenje u svim segmentima života. Analizom postojećeg stanja u zdravstvu Srbije,

korupcija bi se mogla predstaviti kroz četiri koruptivne forme u sistemu zdravstvene delatnosti.

14

Vladimir Jokanović

A. KORUPCIJA U REPUBLIČKIM I POKRAJINSKIM ORGANIMA

Ovi organi odlučuju o velikim investicionim projektima,o tenderskim nabavkama lekova i vakcina , o nabavkama i distribuciji dijagnostički aparata. Nadalje ovi organi imaju velika ovlašćenja u rekonstrukcijama i izgradnji postojećih i novih zdravstvenih kapacititeta iz budžetskih sredstava kao i donatora prvenstveno fondova EU. Kako su ministarstva postala „feudi“ stranaka na vlasti izostaje bilo kakve parlamentarna ili druga kontrole i samostalno se odlučuje o utrošku ogromnih novčanih sredstava. U sprezi sa upravnim kadrovima koje su isto takođe postavljeni od strane političkih partija mehanizam korupcije besprekorno funkcioniše. Nije slučajno da je nekoliko ministara zdravstva iz zadnjih decenija postalo subjekt tužilačkih istraga. Na žalost sudski je epilog izostao kao i krivična odgovornost. Podsetiću vas na društvena štete nanesene poslednjih decenija. Kao neke od najznačajnijih su aferom nabavke vakcina protiv svinjskog gripa i citostatika. Uprkos jasnim indicijama i brojnim dokazima sudski epilozi se još ne naziru.

B. KORUPCIJA U KLINIČKIM I BOLNIČKIM USTANOVAMA

Manifestuje se u više podvrsta, ali se uglavnom se svode na zloupotrebe prilikom nabavki lekova, aparata, instrumenata i slično. Znatna se fi nasijska sredstva (zlo)upotrebljavaju i kod nabavki nameštaja, zanatskih usluga i hrane za pacijente. Po slovu zakona trebalo bi da se sprovodi postupak tendera tj. odabira napovoljnijih nabavljača od više ponuđenih. Praksa pokazuje da je u velikom broju slučajeva „najpovoljniji nabavljač“ ne onaj koji ponudi najkvalitetniju ili najpovoljniju nabavku nego onaj čija ponuda uključuje i stavku mita za osobe koje odlučuju. Nadzor na zakonitosti rada zdravstvenih ustanova je isto pod ingerencijom stranačkog aparata koji postavlja rukovodstvo kliničkih i bolničkih ustanova. Bilo bi pogrešno napisati bira rukovodstvo, jer tu nema govora u nikakvim izborima u demokratskom smislu te reči nego se radi o jednostavnom postavljanju. Poseban i vrlo štetan vid korupcije u ovim ustanovama je „kadrovska politika“ koja predstavlja karikaturu rukovođenja zdravstvom.Posle pedeset godina iskustva u zdravstvenim ustanovama teško mi je, čak i u statusu penzionera, prihvatati činjenicu da se promenom vlasti na republičkom ili lokalnom nivou, menjaju ne

15


samo rukovodioci klinika i bolnica, nego i odeljenja, pa čak i glavne sestre. Bilo bi neophodno osigurati kontinuitet u funkcionisanju zdravsvenih ostanova gde bi pravilnije da se odabir kadrova vodi isključivo prema stručnim vrednosti i dostojnosti. Suprotno tome ovde je najčešće radi postavljanju članova političkih stranaka i kadrova bliskim istima odabranih prema poslušnosti. Ovakva praksa izaziva ogorčenje i razočarenje kvalitetnih i politički neangažovanih kadrova, koji nemaju nikakvih mogućnosti uticaja na stručni i naučni rad. Postojanje etičkih komiteta po ovim ustanovama je u većini slučajevaa samo je puko zadovoljavanje forme, a korupcija tema kojom se komiteti kao takvi uopće ne bave. Za ilustraciju, obrađujući ovu temu obratio sam se koleginici koja vrši funkciju predsednice etičkog komiteta jednog instituta sa molbom da svojim prilogom učestvuje na simpoziju.Odgovor koji sam dobio bio je da se “mi isključivo bavimo etičkim problemima naučnog rada“.

C. KORUPCIJA NA FAKULTETIMA I NAUČNIM INSTITUTIMA

Kakav nauk takvo i čitanjeDa sam ima boljeg uči

Te bih i ja danas bolje čitaP. P. Njegoš

Ni institucije visokog školstva nisu pošteđene u procesu sveukupnog urušavanja društvenih institucija tokom poslednjih dvadeset godina.One su izgubile ulogu čuvara intelektualnog potencijala i jezgra kritičke misli jednog društva. Ekonomska kriza uslovila je moralne lomove u svim slojevima stanovništva. Posebno je pogodila srednju klasu kojoj po pravilu pripadaju univerzitetski nastavnici i naučni radnici. U situaciji kada je bilo u pitanju golo preživljavanje, teško je bilo očekivati da će lušonoše znanja i čuvari etičkih vrednosti ostati do kraja dosledni principima svoje profesije. Nedostatak bilo kakve društvene kontrole i isufi cijencija kaznene politike dale su zamaha „šičardjijama“ da love u mutnome. Ni medicinski fakulteti u Srbiji nisu ostali imuni na korupciju.Počevši od politike prijema na studije, pa do polaganja ispita sve je postalo roba kojom se trguje.Na pojedinim fakultetima postojala je tarifa za upis , za ispit, magistarski rad i doktorat, sistem je uspostavljen za prijeme asistenata na naučne i stručne institucije. Slične situacije bile su prisutne i na drugim fakultetima bivše SFR Jugoslavije.

16

Vladimir Jokanović

Korupcija je rezultirala u generacijama “plodova korupcije“ koje sada traže svoj prostor u različitim institucijama naše zemlje. Prema teoriji da „koruptori imaju najveću skolonost da postanu korumpirani“ teško se može očekivati brz izlazak iz ovog začaranog kruga. Nedavno mi je kolega iz grada na jugu Srbije ispričao jedan dogadjaj sa medicinske institucije. Naime izvesni je profesor je tražio od pacijenta 3000 eura za operaciju, doslovno rekavši „Znate li vi koliko je moj ćale platio za moje ispite? Pa za moju specijalizaciju? Pa onda magisterij i doktorat? Moram ja to nekako i vratiti“ Kada se takva osoba nađe na čelu klinike onda je tu prisutna korupcija po vertikali. Sloboda da se od pacijenta traži mito ne svodi se samo na medicinsko nego sve češće i na nemedicinsko osoblje koje je angažovano u institucijama.U naučnim institutima situacija je slična. Po nepisanom pravilu, uspevaju snalažljivi, politički podobni i poslušni. Teško je za očekivati da će ovakvi izbori ohrabrivati ili voditi borbu portiv korupcije . Posebno se u među institucijama u kojima je došlo do erozije standarda ističu instituti za naučna istraživanja.Kao da su nepotizam

i korupcija bili legitimacija za ulazak u hramove nauke. Stotine ambicioznih talentovanih i mladih ljudi potražili su u inostranstvu mesto za realizaciju svojih želja i planova. Odliv mozgova iako sveprisutan nije rezultirao u stvaranju strategije kako zadržati i zaposliti ove stručnjake. Sudeći po novinarskim člancima svetske uspehe ovih mladih ljudi prikazujemo kao svoje zanemarujući pri tome činjenicu da se najveći broj ovih nikada pa ni privremeno neće obresti u Srbiji.

Stučne insitucije postalju , kako je neko duhovito primetio „muzeji metuzalema naše nauke i umetnosti“ zatvorene su ali i neatraktivne mladim stučnjacima koji se sve više u naučnoj afi rmaciji okreću institucijama iz drugih zemalja. Optimsti očekuju da će doći vemena kada će se naši rodoljubivi talenti vratit u Srbiju, doneti svetsku nauku u naše institute i svojim stečenim znanjem i tehnologijama inovirati industrijske prognoze, ali pesimisti imaju mnogo crnje prognoze.

17


Pojedini analitičari društvenih pojava smatraju da samo revolucionarni obrti mogu pelomiti ovo stanje agonije u našem društvu. Svedoci smo da opet revolucije nanose, koliko koristi toliko i štete. Mišljenja sam pak da samo samo evolucija može ispaviti krivine našeg društvenog razvoja. Sporost je karakteristika evolucije tako da naša generacija najverovatnije neće dočekati da živi u uređenoj i pravnoj državi. Drži me nada da će to eventualno dočekati naši unuci. Nadam se da politička elita koja je trenutno na vlasti neće uzrokovati revoluciju niti će se pasivno prepustit postupku evolucije, nego će na osnovu pažljivih i ralističnih procena razvijati strategije, kreirati zakone i sporovoditi akcije koje će postepeno ali vremenski ograničeno stvarati uslove za izgradnju i funkcinisanje pravne države zasnovane na demokratskim institucijama i vladavini zakona koje neće mimoići ni oblast zdravstva.

D. KORUPCIJA U POSTUPCIMA ODOBRAVANJA BOLOVANJA I INVALIDSKIH PENZIJA

Početkom sedamdesetih godina dvadesetog veka, Jugoslavija je imala značajan ekonomski potencijal i ubrzani privredni razvoj. Prema statističkim pokazateljima radilo je preko devet miliona radnika i službenika. Ovaj period karakterisao je i veliki priliv seoskog stanovništva i zapošljavanje u industrijskoj porizvodnji. Računa se da je na stotine hiljada ljudi bilo „jednom nogom na selu, a drugom u fabrici“ Ovakva praksa je izazvala dosta velike socijalne potrese i probleme koji su našli u žiži iinteresovanja politologa i sociologa. Statističke brojke o zdravlju radnika pokazivali su alrmantne podatke.U pojedinim krajevima Jugoslavije procenat radnika na bolovanju kretao se i do 13%. U isto vreme razvijene zemlje Evrope beleže samo 2-3%. Ako se znalo da je produktivnost po zaposlenom radniku bila dva manja kod nas nego na zapadu onda su uzroci traženi i na drugoj strani. „Davanja-otvaranje bolovanja“ je bilo u isključivoj nadležnosti lekara opšte prakse, pošto u ovo veme nije bilo specijalista medicine rada. Poslednji su upravo rezultat ove pojave masovnih bolovanja i kao takvi su „uvedeni u veliku porodicu medicinskih specijalnosti“ Jedan duhoviti kolega na radu u Švedskoj u odnosu na ovakvu praksu primetio je da je samo u Jugoslaviji „rad postao bolest“, pošto u drugim zemljama nije bilo te vrste lekara.Kako je „bolovanje radnika“ postalo federalni problem to su kasnije formirane komisije koje su proveravale zdravstveno stanje „obolelih“. Čak i zakonski propisi doneseni da bi sprečili bolovanje zdravih“.

18

Vladimir Jokanović

Za ovakvu praksu su veliki deo krivice snosili lekari.Kod pojedih su postojale nepisane tarife za pet , deset ili mesec dana bolovanja. Postoje primeri i sudskih postupaka protiv lekara , istina malo ih je okončano osuđujućom presudom, pošto „bolesnici“ na sudu nisu bili radi da svedoče. Ta karakteristika socijalističke zdravstvene zaštite ponekad je uključivala i na naše radnike iz Evrope. Radnicima koji su dolazili na odmor obilno je prodavano „ bolovanje“ i do mesec dana a isto je bilo subjekat diplomatskih prepiske sa našim ministrastvima. Praksa prodavanja bolovanja održala se sve do kraja dvadesetog veka.U vreme privatizacije i ekonomske krize obvkva praksa je donekle napuštena iz više razloga. Prvi je velika nezaposlenosi i čuvanje radnih mesta a drugi je činjenica da dani provedeni na bolovanju negativno utiču na zarade . Ovo je pak dovelo do paradoksa da se sada ni ozbiljno bolesni ne usude ići lekaru da ne izgube dragoceno radno mesto. Prema neslužbenim podacima procenat bolovanja pao je ispod 4%, u šta se još uračunavaju odsustva zbog porođaja i brige oko deteta. Drugi segment gde je korupcije ozbiljno pristuna je upućivanje u invalidsku penziju.Ovaj segment lekarske deletnosti postao je važan objekat društvene observacije. I u ovom području neslavno prednjačimo u Evropi od osamdesetih godina dvadesetog veka. Imali smo veći broj „invalida rada“od Italije, koja je imala dvostruko više zaposlenih. Kroz invalidsko penzionisanje rešavali su se mnogi problemi zaposlenih , od socijalnih,preko psiholoških do političkih. U takvom šarenilu neki lekari su videli „dobru priliku za uspešan biznis“ Za ovakvu rabotu neophodno je obezbediti adekvatne uslove koji podrazumevaju lanac korupcije od lekara opšte prakse, preko specijalista do članova invalidskih komisija. Taj dobro organizovani sistem traje bezmalo četiri decenije.Ekonomisti nisu uspeli da izračunaju ali procenjuje se da ovakva praka košta društvenu zajednicu, tačnije rečeno penzijske fondove na stotine milijardi dinara.Stoga ne treba da čudi podatak da je u zemlji Srbiji gotovo izjednačen broj zaposlenih sa brojem penzionera od kojih su mnogi u privremenim i invalidskim penzijama a retki su dostigli punu penziju. Uzrok leži između ostalog i u ovom lekarskom biznisu.Ovakvom kriminalnom rabotom najviše su oštećeni oni penzioneri koji su stekli puni staž do penzije . Nemerljiva šteta nanesena je i velikom broju bolesnika zbog nemogućnosti adekvatnog lečenja uzrokovanog činjenicom da se povećanjem broja penzionera smanjuju dopriosi za zdravstvo radno aktivnog stanovništva. Lanac u ovom segmentu mogao je da egzistira i do današnjih dana jer je dobro organizovan , slabo kontrolisan i nikako sankcionisan.

19


Na ovom sistemu neefi kasne su se pokazale mnoge društvene akcije, a propisi nemoćnim. I ovde je kod korumpiranih važilo pravilo;“nikakav rizik - veliki profi t“. U javnim aferama koje su povremeno izlazile na površinu a u vezi sa ovim kriminalnim rabotama pokazalo se i lice i naličje društvenog sistema. Apostrofi rane ličnosti nisu osuđene, a njihov je društveni položaj ostao nepromenjen. Njihov moralni integitet ni pre ni posle ovih afera nije doveden u pitnaje. Sklon sam poverovati da živimo u društvu u kojem su lukavstvo i snalažljivost poželjne osobine, a o osobama visokih moralnih kvalileta se povremeno podsmešljivo i sa sažaljenjem govori kao o poštenjačinjama. Isto tako verujem da bi rigoroznija društvena kontrola i strožije zakonske sankcije za prekršioce bili mehanizmi kojima bi se relativno lako dalo suzbiti ovakvu vrstu „parazitiranja“. Zdravomislećim ljudima nejasno je zašto nadležni državni organi ne stanu na put ovoj značajnoj pljački teško napunjenih penzijskih fondova. Logičan odgovor od nadležnih teško je dobiti. Ovoj pojavi su nesumnjivo doprineli pojedini gramzljivi,nesavesni,lekari i njima udruženi državni službenici kao i nemoralni pojedinci korisnici ovako stečenih penzija. Verujem da će sada, kada su fondovi maksimalno ispražnjeni zazvoniti zvono za uzbunu. Nadam se da je jedan od prvih koraka nedavno ustanovljen mehanizam povere uplaćivanja doprinosa i poreza.Nadam se da je ovo samo početak buđenja uspavane savesti zakonodavaca i inspektora i da ćemo uskoro o ovoj vrsti korupcije govoriti u prošlom vremenu.

20

Vladimir Jokanović

VI ZAKLJUČAK

Pred problemima korupcije lekarsko udruženje,etički sudovi i sudovi časti ostaju nemi, vodeći se jednom od osnovnih načela krivičnog prava „svako je nevin dok se ne dokaže suprotno“ Sa aspekta zaštite ljudskih prava ovo jeste ispravno, ali u svakom pojedinom slučaju ne mora biti niti pravedno niti pošteno. Na kraju ovoga izlaganja, naglašavam još jednom da autor zastupa realno mišljenje da su koruptori i korumpirani iako malobrojni u profesionalnom društvu lekara, ogromne štetočine i istovremeno ljudi od uticaja. Postavlja se onda logično pitanje ;“kako je moguće da ta manjina diktira društvenu atmosferu ,vodi politiku u zdravstvu i konačno živi bolje i udobnije od većine poštenih djelatnika u postupku odgovornog rada? Postavlja se pitanje da li smo mi žrtve političkog militantnog cinizma i njihove paradigme pravde i hrabrosti po kojoj je karakter kukavičluka koji ispoljavamo najniža tačka na skali ljudskih vrednosti. Ako prihvatimo Sloterdajtovu teoriju , da fi lozofi ja kukavičluka koja podrazumeva čuvanje „mirnog života“ po svaku cenu, povlačeći se pred opasnostima, prenebegava socijalne krivine i taktikom čekanja pobeđuje. Tada ovaj sistem zahteva novu antropološku fi lozofi ju , po kojoj je uzmicanje predstavlja logičan stav odbrane a ne kukavičluk.

Postavlja se pitanje da li je moguće promeniti paradigmu čoveka kao moralnog bića, borca za pravdu , heroja slobodara i tako dalje.Mnogo toga ukazuje da se ljudi menjaju u tom pravcu. Postojeći „alternativni pokreti“ su na neki način „pokreti kukavica“ jer ne prihvataju vladajuću logiku prljave borbe za profi t. Pitamo se hoće li stoga vreme pred nama postai era „nove kukavičke antropologije?

U tom slučaju jedino onaj ko dugo poživi saznati će da li su ova predviđanja bila tačna.Radi boljitka svih nas nadam se da nisu.

21


KONVENCIJA SAVETA EVROPE O KORUPCIJI IZ 1999. GODINE

SAVJET EVROPE, Evropski ugovori Ets Br 174

Građansko pravna konvencija o korupciji

STRAZBUR, 4.11.1999. GODINE

Preambula

Države članice Savjeta Evrope, druge države i Evropska Zajednica dolepotpisane; Vodeći računa da je cilj Savjeta Evrope da postigne veću povezanost između svojih članica; Svjesni važnosti jačanja međunarodne suradnje u borbi protiv korupcije; Ističući da korupcija predstavlja najveću opasnost vladavini zakona, demokraciji i ljudskim pravima, pravičnosti i socijalnoj pravdi, ometa ekonomski razvoj i ugrožava odgovarajuće i pošteno funkcioniranje tržišne ekonomije; Priznajući negativne fi nancijske posljedice korupcije za pojedince, kompanije i države, a kao i za međunarodne institucije; Uvjereni u važnost doprinosa građanskog prava u borbi protiv korupcije, naročito omogućavanje licima koja su pretrpjela štetu da prime pravednu naknadu; Podsjećajući na zaključke i rezolucije 19-te (Malta, 1994. godine), 21-ve (Češka Republika, 1997.) i 22-ge (Moldova 1999.) Konferencija evropskih ministara pravde; Uzimajući u obzir Program akcije protiv korupcije usvojen od Komiteta Ministara u novembru 1996. godine; Uzimajući također u obzir studiju o provedivosti sačinjene konvencije o građanskim pravnim sredstvima za naknadu štete proizišle iz akata korupcije odobrene od strane Komiteta Ministara u februaru 1997.; Imajući u vidu rezoluciju (97) 24 o dvadeset vodećih principa za borbu protiv korupcije, usvojenu od Komiteta Ministara u novembru 1997. godine, na njihovoj 101-oj sjednici, Rezoluciju (98) 7. ovlašćujući usvajanje djelomičnog i proširenog sporazuma koji uspostavlja “grupu

22

Vladimir Jokanović

zemalja protiv korupcije (GRECO)”, usvojenu od strane Komiteta Ministara u maju 1998., na 102-oj sjednici, i Rezoluciju (99) 5 koja uspostavlja GRECO, usvojenu 01. maja 1999. godine; Podsjećajući na Završnu deklaraciju i na Akcioni plan usvojen od strane šefova država i vlada zemalja članica Savjeta Evrope na njihovom drugom samitu u Strasbourgu, u oktobru 1997.,

Dogovorili su se kako slijedi:

Glava I Mjere koje se trebaju poduzeti u domaćem pravu

Član 1 Svrha

Svaka Strana će osigurati u svome domaćem pravu učinkovita pravna sredstva za lica koja su pretrpjela štetu kao rezultat radnji korupcije, koja će im omogućiti da ostvare svoja prava i interese, uključujući mogućnost dobivanja naknade štete.

Član 2 Defi nicija korupcije

Za potrebe ove konvencije, “korupcija” podrazumijeva traženje, nuđenje, davanje ili primanje, direktno ili indirektno, mita ili bilo koje druge nezakonite koristi ili stavljanja toga u izgled, koje izopačuje propisano izvođenje neke dužnosti ili ponašanja koje se zahtijeva od primatelja mita, nezakonite koristi ili osobe kojoj se to stavlja u izgled.

Član 3 Naknada štete

1. Svaka Strana će u svom domaćem pravu omogućiti osobama koje su pretrpjele štetu kao rezultat korupcije pravo da pokrenu postupak da bi ostvarili punu naknadu takve štete. 2.Takva naknada može biti obuhvaćati materijalnu štetu, izgubljenu dobit i nematerijalnu štetu.

Član 4 Odgovornost

1. Svaka Strana će predvidjeti u svom domaćem pravu ispunjavanje slijedećih uvjeta da bi se ostvarilo pravo na naknadu štete: a) Da je tuženi počinio ili odobrio akt korupcije, ili je propustio da poduzme razumne korake da preduprijedi akt korupcije; b) da je tužitelj pretrpio štetu; i c) da postoji uzročna veza između akta korupcije i štete.

23


2. Svaka Strana će osigurati u svom domaćem pravu da, ako je više tuženih odgovorno za štetu za isto djelo korupcije, da će biti odgovorni solidarno i pojedinačno.

Član 5 Odgovornost države

Svaka Strana će u svom domaćem pravu omogućiti odgovarajući postupak da osobe koje su pretrpjele štetu kao rezultat akta korupcije od strane njenih javnih funkcionara u vršenju njihovih ovlaštenja ostvare pravo na naknadu štete od države ili, u slučaju da je potpisnik Strana koja nije država, od odgovarajućih organa te Strane.

Član 6 Podijeljena odgovornost

Svaka Strana će osigurati u svom domaćem pravu da se visina naknade štete smanji ili ne odobri imajući u vidu sve okolnosti, ako je tužitelj svojom greškom doprinio nastanku štete ili njenom povećavanju.

Član 7 Rokovi zastare

1. Svaka strana će u svom domaćem pravu predvidjeti da pokretanje postupka za naknadu štete bude ograničeno periodom ne manjim od tri godine od dana kada je lice koje je pretrpjelo štetu postalo svjesno ili je prema stanju stvari trebalo biti svjesno, da je šteta nastupila ili da je akt korupcije izvršen, i identiteta odgovornog lica. Međutim, takav postupak neće moći biti započet nakon isteka perioda ne manjeg od 10 godina od dana kada se akt korupcije desio. 2. Zakoni strana kojima se regulira zastoj i prekidanje zastarjelosti će, na odgovarajući način, biti primijenjeni na rokove određene u paragrafu 1.

Član 8 Valjanost ugovora

1. Svaka Strana će u svom domaćem pravu predvidjeti da je ništavan svaki ugovor ili klauzula ugovora kojim se predviđa korupcija. 2. Svaka Strana će u svom domaćem pravu predvidjeti mogućnost da sve strane u ugovoru čiji je pristanak bio rezultat akta korupcije da traže od suda da ugovor oglasi ništavnim, ne poništavajući njihovo pravo da traže naknadu štete.

Član 9 Zaštita zaposlenih

Sve Strane će u svom domaćem pravu predvidjeti odgovarajuću zaštitu protiv bilo kakve neopravdane sankcije za zaposlene koji imaju

24

Vladimir Jokanović

osnovu za sumnju na korupciju i koji su prijavili u dobroj vjeri svoju sumnju odgovornim licima ili vlastima.

Član 10 Računovodstvo i revizija

1. Sve Strane će u svom domaćem pravu, poduzeti sve potrebne mjere da godišnji obračuni poduzeća budu sačinjeni pregledno i da daju istinitu i poštenu sliku fi nancijske pozicije toga poduzeća. 2. U pogledu preventivnih akata u borbi protiv korupcije, sve Strane će osigurati u svom unutrašnjem pravu da revizori potvrđuju da godišnji obračuni predstavljaju istinitu i poštenu sliku fi nancijske pozicije poduzeća.

Član 11 Prikupljanje dokaza

Svaka Strana će predvidjeti u svom domaćem pravu djelotvoran postupak za prikupljanje dokaza u parničnim postupcima proisteklim iz akata korupcije.

Član 12 Privremene mjere

Svaka Strana će predvidjeti u svom domaćem pravu mogućnost donošenja takvih sudskih naredbi koje su neophodne da osiguraju prava i interese strana za vrijeme trajanja parničnog postupka, a koje proizlaze iz akata korupcije.

Glava II Međunarodna suradnja i praćenje primjene

Član 13 Međunarodna suradnja

Strane će učinkovito surađivati u stvarima vezanim za parnične postupke u slučajevima korupcije, posebno u pogledu ustupanja dokumenata, pribavljanju dokaza u inozemstvu, nadležnosti, priznavanju i izvršenju stranih presuda i parničnih troškova, u suglasnosti sa odredbama relevantnih međunarodnih instrumenata u međunarodnoj suradnji u građanskim i trgovinskim pitanjima u kojima je Strana, te isto tako sa njihovim unutrašnjim pravom.

Član 14 Praćenje

Grupa zemalja protiv korupcije (GRECO) će nadgledati implementaciju konvencije od strane Strana. Glava III Završne odredbe

25


Član 15 Potpis i stupanje na snagu

1. Ova Konvencija će biti otvorena za potpisivanje za članice Savjeta Evrope, za zemlje nečlanice koje su učestvovale u pripremama i od strane Evropske Zajednice. 2. Ova konvencija je predmet ratifi kacije, prihvaćanja ili odobravanja. Instrumenti ratifi kacije, prihvaćanja ili odobravanja će biti položeni kod Generalnog sekretara Savjeta Evrope. 3. Ova Konvencija će stupiti na snagu prvog dana u mjesecu koji slijedi nakon isteka perioda od 3 mjeseca poslije datuma kojeg će 14 potpisa sa izraženom suglasnosti biti dati za konvenciju u suglasnosti sa uvjetima iz paragrafa 2. Svaka Strana koja nije član Grupe zemalja protiv korupcije (GRECO) u vrijeme ratifi kacije, prihvaćanja ili odobravanja, će automatski postati član onoga dana kada konvencija stupi na snagu. 4. Što se tiče potpisa kojim se naknadno prihvaćaju obaveze iz Konvencije, Konvencija će stupiti na snagu prvog dana u mjesecu koji slijedi po isteku perioda od tri mjeseca poslije datuma izražavanja suglasnosti da bude obavezan konvencijom u suglasnosti sa uvjetima iz paragrafa 2. Svaki Strana koja nije član Grupe zemalja protiv korupcije (GRECO) u vrijeme ratifi kacije, prihvaćanja i odobravanja, će automatski postati član na datum kada konvencija stupi na snagu u odnosu na nju. 5. Svi posebni modaliteti za učestvovanje Evropske Zajednice u Grupi zemalja protiv korupcije (GRECO) će biti određeni u mjeri u kojoj je to potrebno zajedničkim sporazumom sa Evropskom Zajednicom.

Član 16 Pristupanje konvenciji

1. Poslije stupanja na snagu ove Konvencije, Komitet ministara Savjeta Evrope, nakon savjetovanja sa Stranama ove Konvencije može pozvati bilo koju državu koja nije član Savjeta i koja nije učestvovala u njenoj pripremi da pristupi ovoj Konvenciji, odlukom koja je donesena većinom spomenutom u članu 20d statuta Savjeta Evrope i jednoglasno od strane predstavnika Strana koje su ovlaštene da sjede u Komitetu.

2. U pogledu država koje pristupaju, Konvencija će stupiti na snagu prvog dana u mjesecu koji slijedi nakon isteka perioda od tri mjeseca poslije datuma depozita instrumenta o pristupanju kod Generalnog sekretara Savjeta Evrope. Svaka država koja pristupa ovoj Konvenciji će automatski postati član GRECO, ukoliko već nije član u vrijeme pristupanja, na dan kada Konvencija stupi na snagu u odnosu na nju.

26

Vladimir Jokanović

Član 17 Rezerve

Nije moguće davati rezerve u pogledu bilo kojeg člana ove konvencije.

Član 18 Teritorijalna primjena

1. Bilo koja država ili Evropska Zajednica mogu, u vrijeme potpisa ili deponiranja instrumenata ratifi kacije, prihvaćanja, odobravanja ili pristupanja, odrediti teritoriju ili teritorije na kojima će se ova Konvencija primjenjivati.

2. Sve Strane mogu, bilo koga kasnijeg dana, deklaracijom upućenom Generalnom sekretaru Savjeta Evrope, proširiti primjenu ove Konvencije na bilo koju drugu teritoriju određenu deklaracijom. U odnosu na te teritorije Konvencija će stupiti na snagu prvog dana u mjesecu koji slijedi nakon isteka perioda od 3 mjeseca poslije datuma primanja takve deklaracije od strane Generalnog sekretara.

3. Bilo koja deklaracija koja je sačinjena na osnovu dva prethodna paragrafa, u pogledu teritorije određene u toj deklaraciji, može biti povučena obavještenjem upućenim Generalnom sekretaru. Povlačenje će postati efektivno prvog dana mjeseca koji slijedi nakon isteka perioda od 3 mjeseca poslije datuma primanja takvog obavještenja od strane Generalnog sekretara.

Član 19 Odnos prema drugim instrumentima i sporazumima

1. Ova Konvencija ne utiče na prava i obaveze proizišle iz međunarodnih multilateralnih instrumenata koji se tiču posebnih slučajeva.

2. Strane Konvencije mogu zaključiti bilateralne ili multilateralne sporazume jedna sa drugom o stvarima koji regulira konvencija, iz razloga dopuna ili jačanja njenih odredbi ili omogućavanja primjene principa u njoj utjelovljenih, ne nauštrb ciljeva i principa ove Konvencije, da obavežu sebe pravilima o ovoj materiji unutar granica specijalnog sistema koji ih vezuje u momentu otvaranja za potpis ove Konvencije.

3. Ako su 3 ili više država potpisnica već zaključile sporazum ili ugovor u vezi predmeta ove konvencije ili na drugi način uredile svoje odnose u vezi ovog predmeta, one će moći primjenjivati taj sporazum ili ugovor ili da regulira ove odnose suglasno sa njim, umjesto postojeće Konvencije.

27


Član 20 Amandmani

1. Amandmani na ovu konvenciju mogu biti predloženi od strane bilo koje Strane, i biće dostavljeni Generalnom sekretaru Savjeta Evrope, članicama Savjeta Evrope, nečlanicama koje su učestvovale u pripremama ove Konvencije, Evropskoj Zajednici, a isto tako bilo kojoj zemlji koja je pristupila ili koja je pozvana da pristupi ovoj Konvenciji u suglasnosti sa uvjetima iz odredbe člana 16.

2. Svaki amandman predložen od Strane biće dostavljen Evropskom komitetu za pravnu suradnju (CDCJ) koji će Komitetu ministara dati svoje mišljenje o predloženom amandmanu.

3. Komitet Ministara će razmotriti predloženi amandman i mišljenje Evropskog komiteta o pravnoj suradnji (CDCJ) i, nakon konsultacija sa Stranama Konvencije koje nisu članovi Savjeta Evrope, može usvojiti amandman.

4.Tekst bilo kojeg amandmana usvojenog od strane Komiteta Ministara u suglasnosti sa paragrafom 3 ovog člana će biti proslijeđen Stranama na prihvaćanje.

5. Svaki amandman usvojen u suglasnosti sa paragrafom 3 ovog člana će stupiti na snagu tridesetog dana nakon što sve Strane budu informirale Generalnog sekretara o njihovom prihvaćanju.

Član 21 Rješavanje sporova

1. Evropski komitet za pravnu suradnju (CDCJ) Savjeta Evrope će biti informiran u pogledu interpretacije i primjene ove Konvencije.

2. U slučaju spora između Strana kako u pogledu interpretacije ili primjene ove Konvencije, sporazum će se tražiti kroz pregovore ili na bilo koji drugi miran način koji izaberu, uključujući upućivanje spora Evropskom komitetu za pravnu suradnju (CDCJ), nekom arbitražnom tribunalu čije odluke će biti obavezujuće za Strane, ili Međunarodnom sudu pravde, kako je to dogovoreno među zemljama na koje se to odnosi.

28

Vladimir Jokanović

Član 22 Odricanje

1. Svaka Strane se može, u bilo koje vrijeme, odreći ove Konvencije sredstvima obavještavanja upućenim Generalnom sekretaru Savjeta Evrope. 2. To odricanje će stupiti na snagu prvog dana mjeseca koji slijedi nakon isteka perioda od tri mjeseca poslije datuma prijema obavještenja od strane Generalnog sekretara.

Član 23 Obavještavanje

Generalni sekretar Savjeta Evrope će obavještavati članice Savjeta Evrope i druge potpisnice i Strane konvencije o: a) svakom potpisu; b) depozitu bilo kojeg instrumenta ratifi kacije, prihvaćanja, odobravanja ili pristupanja; c) svakom datumu stupanja na snagu ove Konvencije, u suglasnosti sa članovima 15 i 16; d) svakom drugi akt, obavještavanje ili dostavljanje vezano za ovu konvenciju.

Mi dole potpisani, kao ovlaštena lica, potpisujemo ovu Konvenciju. Sastavljeno u Strasbourgu, četvrtog dana novembra 1999. godine, u engleskom i francuskom jeziku, oba teksta su na jednak način autentična, u jednoj kopiji koja će biti položena u arhivi Savjeta Evrope. Generalni sekretar Savjeta Evrope će proslijediti ovjerene kopije svim članicama Savjeta Evrope, nečlanicama Savjeta koje su učestvovale u pripremana ove konvencije, Evropskoj Zajednici, kao i bilo kojoj zemlji koja je pozvana da pristupi.

VII SAŽETAK

Na početku izlaganja autor navodi motive svoga izlaganja. Potencira značaj etičkih vrednosti u svakodnevnom odnosu lekara i bolesnika. Navodi da se ugled lekara u savremenom srpskom društvu nalazi na niskom nivou. Autor analizira uzroke korupcije koji se po njemu su pre svega nalaze u neselektivnom odabiru rukovodećih kadrova na svim nivoima.Zalaže se da bi stručnost i etičnost morali biti bitni kriterijumi za izbor rukovodećih kadrova od najvišeg ka najnižem nivou. Sadašnji princip postavljanja, a ne izbora kadrova doveo je do pada stručnog nivoa zdravstvene zaštite u Srbiji. U etiologiji korupcije

29

PRAVA LEKARA: IZMEDJU ETIKE, ZAKONA I REALNOSTI

autor navodi i tradiciju mita kroz dvesta godina postojanja srpske države.Izlaganje je podeljeno na poglavlja u kojima je analizirana korupcija u sistemu vlasti , institucijama obrazovanja i zdravstvenim ustanovama. Posebno je istaknuta „tehnika“ korupcije, koja ima diskretne sisteme i ne ostavlja tragove po kojima bi policija i tužilaštvo mogli reagovati. Autor smatra da bi državne strukture na svim nivoima morale kontrolisati rad zdravstvenih ustanova.Potencira se uloga Lekarske komore i suda časti u Srpskom lekarskom društvu. Autor predlaže posebe mera u postupku odbira budućih kadrova. Bilo bi od izuzetnog značaja mere u Centre za karijerno vođenje koje bi buduće lekare upoznale sa ovom problematikom kao i mere u službe za ljudske resurse pri medicinskim institucijama koje bi se starale da se najbolje iskoriste kapaciteti postojećih kadrova. Naglašava se potreba za temeljitijoj studiji etike u toku školovanja medicinskih radnika. Autor je uz svoj rad priložio i „Građansko pravna konvencija o korupciji” Saveta Evrope iz 1999. godine koja je obavazujuća za Republiku Srbiju,

SUMMARY

In the beginning the author indicates his motives for writing this article. He emphasizes the importance of ethical values in everydaily relations between the physicians and the patients. e author states that a doctor's reputation in contemporary Serbian society is on a low level. e author analyzes the causes of corruption, which according to him are primarily located in the random selection of executives at all levels. e author advocates that the professionalism and ethics must be important criteria for the selection of all executives from the highest to the lowest level. e current principle, that favours appointment rather that open competition led to the decrease of the professional level of health care in Serbia. e author cites the etiology of corruption and two hundred years tradition of bribery in Serbian state. e article is divided into chapters which tackle corruption in government, educational institutions and healthcare facilities. Special emphasis was put on "technique" of corruption, which has discrete methods and leaves no traces to which police and prosecutors could respond. e author believes that the State structures at all levels must work to control health institutions. Furthermore he underlines the role of the Medical Chamber and the Court of Honor in the Serbian Medical Society. e author proposes special measures in the process of selecting future employees. It would be of great importance that the Career Centre adopt measures for future physicians to become familiar with these issues as well as for the HRs in medical institutions to take

30

Tatjana Radosavljević

care to make best use of existing staff capacity. ere is a need for a thorough study of ethics in the medical professionals education. Finally the author the 1999 CoE ‘Civil Law Convention on Corruption’, that establishes obligations for the Republic of Serbia as well.

LITERATURA:

1. Gregori E.Pens, „Klasični slučajevi iz medicinske etike“Službeni Glasnik; Beograd 2007. godina 2. Rasma Karklins, „Sistem me je naterao - korupcija u postkomunističkom društvu“Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju; Beograd, 2007. godina 3. Begovič Boris, „Ekonomska analiza korupcije“ Centar za liberalno demokratske studije, Beograd, 2007. godina 4. Dragomir Antonić i drugi „Korupcija u Srbiji“Centar za liberalno demokratske studije, Beograd, 2001. godina

31


TatjanaRadosavljević*

PRAVA LEKARA:IZMEDJU ETIKE, ZAKONA I

REALNOSTI

* Doktor medicinskih nauka,Specijalista - pulmolog ,Direktor lekarske komore Srbije.

32


33


UVOD

Lekarsku profesiju čine veštine, stav, vrednosti i ponašanje koje su zajedničke svim lekarima. U to je uključen koncept znanja i veština, lični integritet, altruizam, poštovanje etičkog kodeksa, predanost i privilegiju samoregulacije struke i pravo na kliničku autonomiju. Tradicionalno, lekari poštujući princip altruizma, kroz istoriju, pretpostavljaju svoje sopstveno dobro i zdravlje služenju svojim pacijentima. Istovremeno lekari moraju da se pridržavaju ličnih vrednosti i da zadrže nezavistan profesionalni sud u procesu lečenja pacijenata. Samoregulacija profesije, ne može biti i nije “samoprotekcija” kako često može da se implicira u javnosti. Medicinska delatnost podrazumeva: - lečenje ili ublažavanje bolesti, telesnih oštećenja ili patnji- terapija - sve radnje i postupke kojima je cilj da prepoznaju i otkriju bolesti kod odredjenih lica a potom i sam čin njihovog prepoznavanja-dijagnostika - predvidjanje daljeg toka i krajnjeg ishoda bolesti-prognoza - predohrana od bolesti-prevencija

Medicina je delom nauka , ali i umeće i veština, i nešto što je davno zaboravljeno: lična nadahnutost i intuicija, inventivnost, jednom rečju: ARS MEDICA - UMETNOST LEČENJA. Medicina i u potpuno tehničkom i naučnom smislu, podrazumeva odnose medju ljudima a lekarsko ustanovljavanje dijagnoze, davanje saveta i pružanje tretmana uokvireno je moralnim kodeksom. Ciljevi medicine mogu biti da ponekad leči, često pomaže, a uvek uteši. Spremnost lekara i pacijenata da se pridržavaju moralnih vrednosti, kao što su dužno medjusobno poštovanje, poštenje, poverenje, saosećanje i opredeljenje za postizanje zajedničkih ciljeva, obično dovode do dubokog etičkog odnosa pacijenta i lekara. Medjutim, medicina je i opterećena sudbonosnim rizicima čije svodjenje na manju meru zavisi od ekonomskih mogućnosti društva i sistemskih istraživanja. Lekar medjutim kome medicinska nauka nudi više različitih metoda ne odlučuje se uvek nužno za onaj metod koji najmanje može da naškodi. Naprotiv lekar mora da pruži najbolju, najefi kasniju pomoć, čije izgleda na uspeh on jedini može samo da procenjuje a ne može da ih izračuna. - “Lečenje se obavlja danas sa znanjem od sutra“ - “Medicina je nauka nesigurnosti i umetnost verovatnoće“ - (Osler) Svaki lekar ima lične vrednosti, stavove ili poglede koji mogu uticati na njegovo tumačenje podataka, čak i emocije koje nerado priznaje,

34


a koje mogu da iskrive objektivnost rasudjivanja, kao što su strah od smrti i invaliditeta, ne simpatisanje odredjenih tipova osoba ili životnih stilova, rasne i rodne predrasude, predrasude prema starijima, želja za napredovanjem u karijeri, poštovanjem mišljenja kolega ili profi tom, što sve može da podrije objektivno kliničko rasudjivanje. Odnos izmedju lekara i pacijenata ne odvija se samo prema pravnim pravilima, nego prema pravilima medicinske etike. Ova etička načela obliku pravne obaveze odredjuju njihovu sadržinu i opseg, jer u protivnom medicina bi postala „bezdušna radionica za mehaničke opravke“. Lekarska etika i pravo se jedno na drugo oslanjaju i medjusobno dopunjuju . U slučaju pravnih praznina merodavnim se smatra etičko rasudjivanje. Klinička etika računa na uverenje da čak i kada je zbunjenost velika i emocije jake, lekari, sestre, pacijenti i njjihove porodice mogu da rade konstruktivno, da utvrde, analiziraju i razreše većinu etičkih problema koji nastaju u kliničkoj medicini. Moralni principi kliničke etike su: - Princip poštovanje autonomije pacijenta, - Princip dobrobiti, - Princip nenanošenja štete - Princip pravde. Uz to moraju postojati i odredjeni standardi ponašanja, koji se nazivaju etički principi ili etička pravila, kao što su Hipokratovo “primi pomoć i ne nanesi štetu i princip korisnosti“. Naime, u anglosaksonskoj literaturi možemo naići na pravilo da lekari imaju obavezu da leče pacijente, pa čak i kada su sami u opasnosti.Vrlo često i lekari i pacijenti moraju da donose odluke brzo .

PROTOKOLI LEČENJA I OBAVEZA POŠTOVANJA PROTOKOLA

Sa druge strane, pravila ili standardi lečenja obuhvataju nesporna ili opštevažeća znanja, a medicinska nauka se stalno razvija. Postoje osnovni ili bazični standardi (higijena, sterilizacija), ali i opštepriznati medicinski postupci koji su spoznati ili prihvaćeni od svih lekara iste struke ili bar većine. Medjutim, zakonodavac ne odredjuje šta medicinski standard podrazumeva. U SAD i Velikoj Britaniji je dokazivanje lekarskih grešaka počiva na poštovanju tzv. protokola lečenja.

POJMOVI - Vodiči dobre prakse - Klinički putevi - Protokoli lečenja

35


NAČIN OBAVLJANJA LEKARSKE DELATNOSTI I OVLAŠĆENJA LEKARA

Prvi deo koji se odnosi na prestanak prava na samostalni rad, zakonski se još formuliše kao oduzimanje licence i regulisan je ZZZ, Pravilnikom o bližim uslovima za izdavanje, obnavljanje i oduzimanje licence članovima komora zdravstvenih radnika I Statutom Lekarske komore Srbije. LKS ima javno ovlašćenje da privremeno ili trajno oduzime licencu u sledećim slučajevima: - Ako zdravstveni radnik ne obnovi licencu pod uslovima

propisanim zakonom - Ako zdravstveni radnik obavlja delatnost za koju mu nije

izdata licenca - Ako zdravstveni radnik u obavljanju zdrastvene delatnosti

načini stručnu grešku kojom se narušava, odnosno pogoršava zdravstveno stanje pacijenata

- Ako je zdravstvenom radniku izrečena jedna od mera privremene zabrane samostalnog rada od strane nadležnog organa komore, zbog teže povrede profesionalne dužnosti i ugleda člana komora u skladu sa zakonom ili statutom komore

- Ako je pravosnažnom sudskom presudom zdravstveni radnik osudjen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje profesije zdravstvenog radnika

- Ako u obavljanju zdravstvene delatnosti zloupotrebi sredstva zdravstvenog osiguranja

- U drugim slučajevima propisanim zakonom Privremeno oduzimanje licence može trajati od šest meseci do pet godina.

Pod stručnom greškom prema ZZZ, podrazumeva se nesavesno lečenje odnosno zanemarivanje profesionalnih dužnosti u pružanju zdravstvene zaštite odnosno ne pridržavanje ili ne poznavanje utvrdjenih pravila i profesionalnih veština u pružanju zdravstvene zaštite, koje dovodi do narušavanja, pogoršavanja, povrede, gubitka ili oštećenja zdravlja ili delova tela pacijenata. Stručna greška se utrdjuje u disciplinskom postupku pred nadležnim organom komore, odnosno u postupku redovne i vanredne spoljne provere kvaliteta stručnog rada zdravstvenih radnika. Komora trajno oduzima licencu zdravstvenom radniku ako je pravosnažnom sudskom presudom osudjen na kaznu zatvora zbog teškog krivičnog dela protiv zdravlja ljudi. Zdravstveni radnik kome je oduzeta licenca ne može donositi samostalne odluke o lečenju i mora raditi pod nadzorom.

36


Dela koja čine zdravstvenog radnika nedostojnim za obavljanje lekarske profesije navedena su u stavu 4, kojim se dozvoljava mogućnost disciplinske odgovornosti i za postupke koji nisu neposredno povezani sa obavljanjem zdravstvene delatnosti, kao što su: namerno ubistvo,vožnja u pijanom stanju, korupcija, silovanje...Ovo će se formirati tokom sudske prakse sudova časti, a posebno mesto u defi nisanju nedostojnosti za obavljanje će pripadati Etičkom odboru LKS.

PRAVA I OBAVEZE LEKARA U OBAVLJANJU LEKARSKE DELATNOSTI Kada se pacijent obrati lekaru i zatraži od njega medicinsku pomoć i lekar pristane da pomogne, medju njima se uspostavlja odredjen odnos čiju sadržinu čine odredjena prava i obaveze. Lekar je dužan da ustanovi vrstu pacijentove bolesti i da preduzme odgovarajuće mere lečenja, a pacijent je obavezan da saopšti simptome bolesti i sledi naloge lekara. Ako lekar ne učini to, on šteti pacijentu, a ako pacijent ne poštuje obaveze, on škodi sam sebi. Za pravnim regulisanjem ovog odnosa nema potrebe, već ovaj odnos treba prepustiti pravilima medicinske struke i medicinske etike, jedno je od mišljenja u literaturi. Ako bi lekar bio zastrašen od zakonske odgovornosti, vrlo malo bi smeo učiniti za svoje bolesnike. Drugo mišljenje, koje zastupaju pravnici jeste da pravo ne stvara nepoverenje u odnosu lekar pacijent, nego nepoverenje priziva u pomoć pravo. Ovo može ponekad da dodje do strupnja hladnog rata, i postavljanja barijere mišljenja izmedju pravnika i lekara. Dok pravnik logično hladno i sa daljine argumentiše, dotle je lekar prisiljen da donosi brze odluke i da reaguje emocionalno. Bez te emotivne komponente koja je svojstvena lekaru, pravni odnos izmedju njega i pacijenta jedva da je moguć.

OBAVEZA PRUŽANJA KVALITETNE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE

Savesnost i humanist uvek su bili i biće vrhovni ideali lekarske etike. Najvažnija i prva obaveza lekara jeste ukazivanje pomoći svakom licu kojem je ta pomoć neophodna. Medjutim, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti uvodi se i pravo lekara na tzv. „prigovor savesti“, ukoliko zdravstvena usluga koja se od njega očekuje nije u skladu sa njegovom savešću ili sa medjunarodnim pravilima medicinske etike. Prigovor savesti se može uložiti tako da ne šteti lečenju pacijenta. Lekari imaju profesionalnu dužnost. Kada interesi profesije i

37


bolesnika to zahtevaju, često se izlažu neposrednim opasnostima po vlastiti život i zdavlje, kao što je opasnost da budu zaraženi ili povredjeni. Sa druge strane posebna briga neophodan je element pružanja lekarske nege, a to zahteva i posebnu obazrivost i savesnost, tj savesno postupanje u skladu sa pravilima medicinske struke i nauke. Lekar nije čarobnjak, nego običan čovek, pravo na grešku pripada svakom čoveku, a nijedan lekar ne može za sebe reći da nikad neće načiniti grešku. Od lekara se uvek očekuje promišljeno i savesno postupanje, dobro pacijenta je merilo (primum non nocere), a dužan je i da se pridržava principa ”sigurnijeg puta” u dijagnostici i terapiji. Ako su sve procedure jednako opasne, lekar bira onaj sa najviše izgleda na izlečenje. Mišljenje drugog kolege mora da se tretira po principu poverenja, ali ni slepo oslanjanje na tudju dijagnozu nije dopušteno. Ukoliko lekar procenjuje da izvesna metoda lečenja iz različitih razloga nije u granicama njegovih mogućnosti dužan je da pacijenta uputi drugom lekaru. Svaki lekar mora spoznati granice svojih mogućnosti.

ODGOVORNOST LEKARA

Stručna greška lekara se utvrdjuje u disciplinskom postupku pred nadležnim organom komore, odnosno u postupku redovne ili vanredne spoljne provere kvaliteta stručnog rada zdravstvenih radnika. Uslov da bi zdravstveni radnik uopšte dobio licencu jeste da pravosnažnom sudskom odlukom nije osudjen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje zdravstvene delatnosti, odnosno da pravosnažnom sudskom odlukom nije osudjen na kaznu zatvora zbog teškog krivičnog dela protiv zdravlja ljudi (Član 195 ZZZ). Po članu 198. Komora zdravstvenom radniku trajno oduzima licencu ako je zdravstveni radnik pravosnažnom sudskom odlukom osudjen na kaznu zatvora zbog teškog krivičnog dela protiv zdravlja ljudi.

ETIČKI ASPEKTI ODNOSA LEKAR - PACIJENT

1. Samo dobar čovek može biti dobar lekar (Notnagel) 2. Poverenje u lekara je temelj odnosa. Lekar je u odnosu na

pacijenta u „tipičnom odnosu nadmoćnosti“, ali zato pacijent treba da ima pravo na slobodan izbor lekara.

Sa druge strane, lekar može postupati po svoj savesti samo ako slobodno donosi odluke, ne sledeći uputsva viših organa, ali se držeći zakona i medicinske etike. Lekar ne leči bolest nego bolesnika („ I reč je lek“). Odnos lekar- pacijent pravno predstavlja vrstu ugovora o lekarskoj usluzi, ili se odnosi na odredjene medicinske postupke. Lekar

38


preduzima u dijagnozi i lečenju pravila medicinske nauke, odnosno standard medicine i saopštava informacije o njima.

Osnovna dužnost lekara je da pacijenta leči, a iz toga prističu sledeće obaveze:

1. Obaveza da uslugu izvrši lično 2. Obaveza da uzima podatke za anamnezu 3. Obaveza da izvrši pregled odnosno ispitivanje pacijenta 4. Obaveza da postavi dijagnozu. 5. Obaveza da postavi indikaciju za terapiju ili intervenciju 6. Obaveza da leči pacijenta a način lečenja odredjen je

zdravstvenom doktrinom 7. Obaveza da se docnije stara o pacijentu 8. Obaveza da postupa po pravilima struke i pažljivo, tj. lege

artis i sa „pažnjom dobrog stručnjaka“. 9. Obaveza lekara da vodi i čuva medicinsku dokumentaciju 10. Obaveza lekar da čuva pacijentovu tajnu

U pravnom smislu pacijent ima sledeće obaveze:

1.Obavezu da plati nagradu za rad, osim ako se ona podmiruje iz zdravstvenog osiguranja

2.Obavezu da saradjuje sa lekarem

Medjutim, po načelima gradjanskog prava ako lekar poseduje natprosečne sposobnosti i znanja dužan je da ih upotrebi, a ako prosečni lekar nema neka znanja nema obavezu i nije odgovoran što ih ne primenjuje. “Onaj ko može više, više je dužan“. Lekar je dužan da izvršava obaveze iz svoje profesionalne delatnosti postupajući sa pažnjom dobrog stručnjaka. Sa druge strane, ko može i ume više, mora i da da više. Lekar sa većim znanjem i odgovornošću ima i veću odgovornost u gradjanskom pravu: ko može više, više je i dužan. Postojeći standard pažnje pruža pravnu sigurnost i lekarima. Lekar asistent nije dužan da preispituje dijagnozu nadredjenog lekara, osim ako ne primeti da je njegov nadredjeni povredio standard pažnje, nastaje njegova obaveza da postavi svoju dijagnozu i (primer iz prakse). Lekar dakle mora i ono što ne može, zbog moralne i pravne dužnosti, ali dostojanstva svoje profesije, a ponekad se odlučuje na neizvesne, i riskantne poduhvate. Ako pri tome pokaže tzv. potrebnu pažnju, ne može odgovarati za neuspeh dela niti za štetna dejstva. U tom smislu je medicinskom pravo obogatilo pravosudni sistem tzv. pravom pacijenta na informisani pristanak. Sa druge strane pogoršanje zdravlja ili smrt pacijenata za vreme operacije sami po sebi nisu razlog da se medicinski zahvat smatra protivpravnim. Osobenosti ljudskog organizma su tako velike da ishod nije moguće uvek predvideti. Lekar često mora da izabere procedure sa potencijalno najmanjim rizikom lečenja.

39


Lekari treba da budu po svom karakteru: - Radoznali - Kreativni - Inovativni u praksi - Sa dovoljno resursa - Motivisani da uče - Sigurni u vlastitu sposobnost da uče od drugih, dele šta znaju - Volja da se uči na greškama - Uporni - Fleksibilni u razmišljanju - Nezavisni i kompetentni - Metodični i disciplinovani - Logični i analitični - Refl eksivni - Adaptabilni na promene u sistemu zdravstvene nege - Odgovorni - Dobro razvijene komunikacijske veštine - Učenje prema svojim potrebama - Veština potrage za informacijama - Visoko uredjenih veština mišljenja - Metakognitivne veštine („razmišljanje o razmišljanju“) - Mogućnost razvoja i korišćenja kriterijuma za evaluaciju učenja - Mogućnost da se učestvuje u promenama - Mogućnost da se deli dobra praksa i znanje

Ključne veštine lekara treba da budu: - Interpersonalne veštine i mogućnost komuniciranja - Sposobnost rešavanja problema - Primenjivanje medicinskog znanja i nauke - Briga o pacijentu - Korišćenje socijalnog konteksta i konteksta zajednice tokom brige o pacijentu - Profesionalizam i etika - Učenje i napredovanje bazirano na praksi

Svaki lekar u kontaktu sa pacijentom reaguje pokrenut širokom skalom emocija. To mogu biti: Pozitivne emocije kao što su simpatija, nežnost, razumevanje, ali i negativne – grubost, odbojnost, ljutnja. Emocionalne reakcije koje lekar razvija prema pacijentu zovu se kontratransfer. Lekar se može ponašati kao: brižljiva majka, zaštitnički roditelj ili stariji brat, autoritativni lik koji ne dozvoljava suportstavljanje, osoba koja plaši. U tom odnosu je moguće i preterivanje. Lekar ponekad

40


ne želi da vidi koliko je njegov pacijent zaista bolestan. Pod dejstvom sopstvenog straha može preterati u davanju teških prognoza O svojim emocijama lekar može da sazna iz načina na koji razgovara sa pacijentom, kako se pozdravlja ili ne pozdravlja sa njim, da li se raduje ili ljuti na tok dijagnoze, itd. da primeni svoj terapijski pristup uvažavajući različite karakteristike ličnosti svojih pacijenata i da pomogne pacijentu da se aktivno uključi u proces lečenja. Potrebna je pomoć i pacijentu da njegovi obrasci ponašanja postanu manje rigidni, da u saradnji sa pacijentom pronadje način da sprovede lečenje upravo u okvirima odbrana koje pacijent nosi, da pažljivo sluša bolesnikove reči što je velika vrlina lekara. Slabo leči lekar koji ne misli i ne sluša bolesnika. Bolesnik ne treba brbljivog lekara. Za pravu dijagnozu nije dovoljno pogledati bolesnika, treba ga poslušati, saslušati i laboratorijski proveriti Komunikacija lekar pacijent može biti verbalna (reč) koja može da da snagu, sigurnost, oproštaj, pa i da leči - može da povredi, ponizi, nanese bol. Reči pacijent mora da razume. Neverbalna komunikacija može da bude izgled lica, pogled, govor tela, stav i pokret, ćutanje.

KAKVOG LEKARA TRAŽI VEĆINA PACIJENATA?

Lekar treba da bude siguran u svoje medicinsko znanje. Lekar treba da pomaže pacijentu u savladavanju emocionalnih teškoća. Pacijent treba da za lekara bude osoba, a ne slučaj. Lekar treba da bude diskretan i da iskazuje empatiju. Emocionalne reakcije pacijenata prema lekaru kao što su sumnjičavost, bes ili ljubav često nemaju nikave veze sa njim kao realnom osobom. Pacijent treba da kroz verbalnu ili neverbalnu komunikaciju razume svoj problem ali istovremeno ta komunikacija ima i funkciju terapije. Pacijent se oseća vrednovanim, poštovanim i ima osećanje olakšanja, čak i kada se radi o najtežim vestima. Sa druge strane i lekar razvija emocionalne reakcije, koje mogu biti pozitivne: simpatija, nežnost, razumevanje, ali i negativne: grubost, odbojnost, ljutnja. O svojim emocijama lekar može da sazna na način na koji razgovara sa pacijentom, kako se pozdravlja ili ne pozdravlja sa njim, da li ga raduje ili ljuti tok dijagnoze i sama dijagnoza. Zakon o zdravstvenoj zaštiti pravno defi niše obaveze pacijenata. Pacijenti su dužni su da se pridržavaju opštih akata zdravstvenih ustanova koji se odnose na uslove boravka i ponašanja u njoj. Ukoliko pacijent prekine lečenje i pored upozorenja lekara dužan je da se o tome pismeno izjasni ili se sačinjava službena beleška. Pacijent mora da aktivno učestvuje u zdravstvenoj zaštiti, očuvanju i unapredjenju svoga zdravlja, da u potpunosti informiše nadležnog zdravstvenog radnika o istinitim podacima o svom zdravstvenoma stanju, da se pridržava uputstava i

41


preduzima mere propisane terapije od strane nadležnog zdravstvenog radnika. Ukoliko to pacijent ne čini nadležni zdravstveni radnik može otkazati pružanje dalje zdravstvene zaštite pacijentu, izuzev hitne medicinske pomoći, o čemu obaveštava direktora i beleži razloge za ovo odbijanje u medicinsku dokumentaciju

SAVESNO OBAVLJANJE DUŽNOSTI LEKARA

Kodeksa profesionalne etike LKS defi niše ovaj pojam. Časna životna dužnost lekara je da svoju profesionalnu aktivnost obavlja što savesnije, požrtvovanije, humanije i prema svom najboljem znanju, da se posveti zaštiti zdravlja i lečenju ljudi. U skladu sa tim, lekar poštuje ljudski život od njegovog početka do smrti, pruža zdravstvenu delatnost i poštuje ljudsko telo i privatnost i posle smrti. Lekarsku pomoć pruža jednako svima, bez obzira na godine života, pol, rasu, nacionalnu pripadnost, veroispovest, društveni položaj, obrazovanje, socijalno poreklo ili drugo lično svojstvo, poštujući ljudska prava i dostojanstvo svakog. Zdravstveni radnici ne smeju napustiti radno mesto dok im se ne obezbedi zamena i ako je njihovo radno vreme isteklo, ako bi se time narušilo obavljanje zdravstvene delatnosti i ugrozilo zdravlja pacijenata. Zdravstveni radnik može odbiti pružanje zdravstvene zaštite ako zdravstvena zaštita nije u skladu sa njihovom savešću ili medjunarodnim pravilima medicinske etike (prigovor savesti) o čemu obaveštava nadredjenog. Ovo pravo ne važi za pružanje hitne pomoći. Zdravstveni radnik mora da uredno vodi medicinsku dokumentaciju evidentirajući sve medicinske mere koje su preduzete nad pacijentom. Lekar obaveštava pacijenata o prirodi i toku intervencije u cilju dobijanja njegovog pristanka na istu. Lekari moraju stalno da se stručno usavršavaju radi održavanja i unapredjenja rezultata rada i radi produžavanja važenja licence

ODNOSI LEKARA MEDJU SOBOM

Regulisani su kodeksom profesionalne etike LKS i zasnivaju se na korektnosti, iskrenosti, poštovanju i razmeni iskustava. Časni lekar se odnosi prema kolegama onako kako bi želeo da se oni ponašaju prema njemu, poštuje svoje učitelje a mladjima služi za ugled, brani kolegu koji je neopravdano napadnut i poštuje načelo solidarnosti

42


RAZLIKE U MIŠLJENJIMA NE TREBA DA IZAZIVAJU SPOROVE

Lekarskom pozivu strane su uvrede, klevete, omalovažavanje, neopravdana i u laičkoj javnosti izrečena kritika kolega. O greškama se ne može raspravljati sa rodbinom, bolesnikom ili sredstvima javnog informisanja. Lekari stručno saradjuju u interesu pacijenata. U medicini postoji striktna podela rada, ali i saradnja u konzilijumima. Lekar ne treba da zna sve, ali treba da zna šta ne zna. Sa druge strane lekar nema pravo izbora, ne može da bira ni bolest ni bolesnika, već mora nešto da učini, odluči i preduzme. Lekar je takodje dužan da proverava da li se pacijent pridržava terapije, što je recimo važno kod lečenja tuberkuloze. Kakav lekar treba da bude? Možda odgovor leži u davnim mudrostima, koje su zaboravljene… - “Primum nil nocere”.... - “cito, tuto et iucide” - “divinum opus-cedere dolorum” - “Salus aegroti suprema lex est” - “svekolika medicina je ljubav” - “Samo dobar čovek može biti dobar doktor”

43

NEKI ASPEKTI KORUPCIJE U ZDRAVSTVU SRBIJE

Dragana Jovanović*


* Profesor medicinskog fakulteta - Beograd,Klinika za pulmologiju KCS.

44

Dragana Jovanović

45


Prema indeksu EHCI, kojim se meri standard evropske zdravstvene zaštite na osnovu 42 indikatora u 34 evropske zemlje, Srbija je na poslednjem mestu. Surova realnost koju proživljavaju milioni građana Srbije kada im zatreba zdravstvena usluga dobila je i zvaničnu potvrdu od strane evropskih institucija. Posle 10 godina pogrešnog reformisanja i potrošenih oko 15 milijardi evra u javnom sektoru, najvažniji zdravstveni pokazatelji su pogoršani: preventabilne nezarazne bolesti, infarkt, šlog, dijabet poprimaju oblik epidemije. Kod malignih oboljenja, stanje je poražavajuće, svake godine od raka oboli 37000 ljudi. I dok u razvijenim zemljama 2/3 obolelih preživi, u Srbiji 2/3 obolelih umre. Između dva popisa stanovništva, Srbija je izgubila 300.000 građana: natalitet jeste nizak ali je veći problem u porastu stope opšte smrtnosti gde smo sa 14,2 ‰ tragični lider mortaliteta u regionu. Sa legalizovanom korupcijom u zdravstvu, godinama potpunom dominacijom politike nad strukom, nesposobnim ali zato poslušnim upravljačkim kadrom, drugačiji ishod od poslednjeg mesta u Evropi i nije bio moguć. Zdravstveni dinar se rasipa bez kontrole, za fi nansiranje političkih stranaka i lično bogaćenje partijskih aparatčika, samozvanih “menadžera”. Institucije sistema, Zdravstveni savet Srbije, Institut za javno zdravlje “Batut”, Lekarska komora Srbije nažalost, najblaže rečeno, ne vide ove probleme kakvi jesu. Jedan od osnovnih problema našeg zdravstvenog sistema je što je to godinama jedan partokratski sistem sa lošim zdravstvenim zakonima gde neophodna zdravstvena reforma nije sprovedena. Posle deset godina ulaganja ogromnih sredstava u zdravstveni sistem Srbije, rezultat je: tri paralelna zdravstvena sistema (državni sektor sa jednim monopolističkim RZZO, praktično neprepoznat privatni i vojni sektor); loši zdravstveni zakoni doneti 2005. godine koji legalizuju sistemsku korupciju; rastuća korupcija u zdravstvu koja je inače, kako je priznato 2011g. od naših vlasti u odgovoru na Upitnik EU, i sektorski najveća; skoro najveće stope oboljevanja i smrtnosti od najčešćih preventabilnih nezaraznih bolesti (kardiovaskularnih i malignih) koje su i dalje u stalnom porastu nasuprot podacima drugih evropskih država. Srpsko zdravstvo je na poslednjem, 34.mestu po indikatorima zdravlja kako je i navedeno u godišnjem izveštaju EHCI 2012. Reforma zdravstva dakle nije ni napravljena, tek treba da se napravi i to u skladu sa održivim principima. Ministarstvo zdravlja, kreiralo je zdravstvenu politiku čiji su osnovni promašaj pre svega doneti “reformski” zakoni iz oblasti zdravstva(2005), sa rešenjima nepoznatim u evropskim državama iz kojih je proizašlo i sve ostalo loše, pa su njeni čelnici do 2012 i odgovorni za ovakvu »reformu zdravstva«.

46

Dragana Jovanović

Dakle, sistemski zakoni upravo institucionalizuju sistemsku korupciju: konfl ikt interesa u zdravstvenom sektoru je legalizovan kroz dva osnovna zdravstvena zakona iz 2005.god: 1. Zakon o zdravstvenoj zaštiti 2. Zakon o zdravstvenom osiguranju

-Zakon o zdravstvenoj zaštiti:

čl 199-202 državni lekar može dopunski da radi privatno u državnoj ZU odnosno privatnoj praksi čime se legalizuje konfl ikt interesa čl 161 UO državne ZU određuje cene lažnih “vanstadarnih” usluga čl 164 UO državne ZU izdaje „slobodne kapacitete” potpuno arbitrarno što otvara ogroman prostor za zloupotrebe

Pravilnik o dopunskom radu (2008) omogućava zaposlenim u ZU da koriste resurse državnih ustanova u svrhu privatne zarade (večernje klinike)

- Zakon o zdravstvenom osiguranju:

- čl 57 preskakanje liste čekanja za novac u državnim ZU - čl 61 vanstandardne usluge koje se naplaćuju od pacijenata ali koje realno spadaju u apstraktno defi nisan osnovni paket usluga (čl 45 ZZO)

Iz ovoga su proistekli ekonomski aspekti stemske korupcije preko legalizacije konfl ikta interesa u državnom zdravstvu, privatnog dopunskog rada državnih službenika, uzurpacije državnih resursa preko privatnih “večernjih klinika”, nezakonitog naplaćivanja lažnih vanstandardnih usluga, preskakanja lista čekanja za pare, itd. Sve to je dovelo sa jedne strane do neprihvatljve zdravstvene diskriminacije siromašnih građana, a sa druge do ogromnog rasipanja u zdravstvu jer osiguranici dva puta plaćaju istu uslugu. Zbog toga osiguranici godišnje nepotrebno plaćaju preko 300 miliona evra iz džepa za usluge u državnom zdravstvu koje već fi nansiraju preko obaveznog doprinosa i poreza. Treba naglasiti takođe da je spisak tzv. Vanstandardnih usluga po čl.61 Zakona o ZO jedan (lecenje od pijanstva, promena pola, lecenje seksualane disfunkcije, alternativna medicina, pregledi sportista, lečenje hipnozom, zdravstveni pregled radi upisa u skolu, zdravstveni pregled radi vozacke dozvole, kozmeticka hirurgija), a sasvim druga lista ovih usluga u samim zdravstvenim ustanovama, DZ i bolnicama, i to različito od jednog do drugog npr. DZ.

47


Tako gradjani placaju ponovo u drzavnim bolnicama ono na sta imaju pravo i što su vec platili kroz doprinos od 12,3%, ali sada u gotovini, mimo tokova redovnog platnog prometa. “Osnovni paket usluga” koji ide na teret obaveznog osiguranja nije precizno defi nisan što onda omogucava krajnje rastegljivo formiranje liste i cene tzv.”vanstandarnih usluga” od strane UO i direktora drzavne ustanove, pa na taj način i preskakanje liste čekanja za određenu uslugu iz paketa obaveznog osiguranja za novac u takozvanom dopunskom radu. Cenu “vanstandarnih usluga” formira direktor i UO drzavne ustanove. Direktori i UO bolnica imaju diskreciono pravo u odlučivanju koje će usluge pružati i naplaćivati od građana (čl 161 Zakona o zdravstvenoj zaštiti) na taj način, i zato se često razlikuje spisak tih usluga od bolnice do bolnice. Postoji niz primera, kako u primarnoj zdravstvenoj zaštiti tj. Domovima zdravlja (npr. Ultrazvučni pregled srca ili stomaka itd), tako i u bolnicama gde se to ne odnosi samo na najteže bolesti, kao što su maligne ili kardiovaskularne. Ove su najkurentnije jer se radi o zivot i smrti, ali to je u svim specijalnostima, npr. ortopediji (operacije kukova i kolena npr. sa stavljanjem proteza), ginekologjji (epidural...), o almologiji (operacija katarakte, glaukoma itd...)... U prilog tome govori i podatak o iznosu u gotovini naplaćenog od građana u drzavnim ustanovama tj. „sopstvenim prihodima“ koji su bili 27,5 milijardi din tj. Oko 350 miliona eura u 2008g. Dakle, u periodu 2004 – 2008. god. od građana naplaćeno preko 101 milijarda dinara, odnosno preko milijarde evra „sopstvenih prihoda“ po ovom osnovu u državnim ustanovama koje se fi nansiraju iz bzdžeta!. Paradoksalno, taj iznos je naplaćen i utrošen POTPUNO IZVAN SISTEMA JAVNIH FINANSIJA. Iako je na tu činjenicu rukovodstvo RZZO bilo više puta javno upozoravano, do preduzimanja mera za otklanjanje rasipničkog mehanizma dvostrukog plaćanja nije došlo uprkos velike štete kako fi nansijske zbog duplog plaćanja iste usluge tako i zdravstvene, jer potencira diskriminaciju siromašnih pacijenata. Takvo postupanje otvara pitanje trošenja ovako prikupljenih „sopstvenih sredstava“ u ZU jer bi po važećim poreskim zakonima morale biti tretirane kao i svaki drugi poreski obveznik. Međutim, kako je uredbom od avgusta 2010. ukinuta obaveza izdavanja fi skalnih računa u državnim ZU, pitanje je kako je moguće iskontrolisati koliko je novca realno prijavljeno, jer se građanima ne izdaju fi skalni već obični blok računi. Zato je i mogla da se desi situacija poput prodaje mesta na listi čekanja za zračenje u Institutu za onkologiju Vojvodine: od avgusta 2009.godine široka javnost je preko medija, a od strane udruženja pacijenata upoznata sa informacijama o Institutu za onkologiju Vojvodine (IOV); apeli su upućivani Ministarstvu zdravlja i drugim vladajućim strukturama bez efekta, tako da svi pokušaji da se to zaustavi nisu uspeli, i to je polako

48

Dragana Jovanović

zataškano krajem 2009g. Mi smo zajedno sa udruženjem pacijenata ponovo pokrenuli pitanje dešavanja u IOV direktno prozivajući bivšeg ministra; zatim smo uporno tražili, zahtevali ispitivanje njegove kao i odgovornosti rukovodioca IOV i to kako preko raspoloživih medija tako i direktnim pismom Predsedniku Republike, premijeru, ministru policije i ombudsmanu. Prema dokumentaciji predatoj jula 2010g Odboru za zdravlje i porodicu Narodne skupštine као i našem udruženju, kod 450 inostranih osiguranika sprovedena je radioterapija na osnovu Ugovora koji je potpisalo rukovodstvo ove ustanove sa inostranim osiguranjem uz visoku fi nansijsku nadoknadu. Saradnja sa stranim osiguranjem odvijala se uz odobrenje Ministarstva zdravlja!, suprotno zakonskim propisima koje je upravo ovo ministarstvo i kreiralo 2005g. S obzirom na činjenicu da u Srbiji ne postoji dovoljno radioterapijskih kapaciteta, realizacija ovakvog Ugovora imala je za posledicu istovremeno ukidanje prava na blagovremeno lečenje od malignih bolesti za isti toliki broj domaćih pacijenata, građana Republike Srbije. Tako postoji dakle tzv. mala korupcija (primanje ili uzimanje mita) i krupna,velika korupcija koja je sistemska i utkana je u naš društveni sistem kroz loše zdravstvene zakone, kao i kroz zlupotrebe putem javnih nabavki na nivou ne samo zdravstvenih ustanova, već na nivou zdravstvenih vlasti -epicentar krupne korupcije u zdravstvu su godinama već bili Ministarstvo zdravlja i RZZO. Javnost nije dovoljno upoznata sa korupcijom i nepravilnostima u srpskom zdravstvu, ili bolje rečeno, namerno nije upoznata na pravi način. Osnovni razlog je sofi sticirana cenzura kojom se stalno skrece paznja sa kompleksnih ali zato najopasnijih formi korupcije - a to je sistemska korupcija, na one najbanalnije (takođe važne ali daleko od jedine) - primanje mita, koje građani neposredno zapažaju. Umesto da se ukazuje na dugogodišnju partijsku podršku korupciji u zdravstvu s obzirom da je ova oblast po svoj prilici i veliki izvor nelegalnog fi nansiranja političkih stranaka, naravno uz lično bogaćenje kadrova, najviše se priča kada se uhapsi lekar zbog 200 evra mita. To jeste jedan takođe veoma važan vid korupcije, ali daleko od toga da je on taj rušilac normalnog funkcionisanja zdravstvenog sektora. On je posledica (namerno) ustoličenog koruptivnog sistema u sektoru zdravstva. Naime, istovremeno, preko skrivenijih koruptivnih kanala odlivaju se stotine miliona evra ali je to za javnost dobro čuvana tajna. U tome i leži razlog sistemske korupcije i održavanje stalne mistifi kacije oko načina borbe protiv ove kriminalne pojave. Tako je godinama usavršavana tehnika uključivanja u poslove samo sigurnih, pouzdanih saradnika/partnera, prijatelja, rođaka...Stvoren je zatvoreni krug koji se grčevito drži zajedno, u skorije vreme i u bojazni od tzv. Domino efekta tj. ako padne jedan, padaju i ostali. Stoga je obračun sa neistomišljenicima ili onima koji prete ovom hermetičkom sistemu svakako surov.

49


Zato stalno i naglašavamo da borba protiv korupcije u zdravstvu, zbog postojećih političkih blokada usled velikih privatnih i stranačkih interesa ne bi bila moguća bez snažne podrške i solidarnosti EU sa građanima Srbije. Koliki su pokušaji da se stvari prikažu drugačijima no što jesu, primer su i „procene“ o ukupnoj potrošnji u zdravstvu: s obzirom da ne postoji uniformna i proverljiva metodologija koja bi obuhvatila izvore fi nansiranja iz javnih prihoda i iz privatnih izvora, izjave o ukupnoj potrošnji za zdravstvo variraju od 6% bruto domaćeg proizvoda(BDP-a) po bivšoj direktorki Republičkog zavoda za zdravstveno osigunje (RZZO), preko 8,2% po bivšem ministru zdravlja do 10,6% po Svetskoj banci što što predstavlja razliku od 1,2 milijarde evra. Procena Svetske banke je najrealnija, što svrstava Srbiju u grupu zemalja sa najvećom potrošnjom za zdravstvo u Evropi. Porast troškova za zdravstvo u protekloj deceniji bio je eksplozivan s obzirom na to da je rast budžeta RZZO kao najvećeg fi nansijera bio više godina blizu 25% što je daleko iznad stope rasta BDP-a i daleko iznad potrošnje za zdravstvo drugih zemalja u tranziciji, posebno ako se zna da se kapitalne investicije u zdravstvu fi nansiraju iz budžeta Ministarstva zdravlja, lokalne samouprave, donacija i ino-kredita. Zabrinutost nekih stručnih krugova i široke javnosti zbog korupcije je itekako opravdana upravo i zbog galopirajuce korupcije u zdravstvu uprkos i činjenici da je EU donirala oko 150 miliona evra u projekte koji su trebali da reformišu srpsko zdravstvo. Nedavno je Gallup media izneo rezultate na zahtev UNDP-a nastavljenog istraživanja na temu korupcije, gde se i dalje pokazuje rast korupcije u zdravstvu. Još važnija činjenica proizašla iz te ankete je diskreditacija EU donacija - raste nepoverenje građana u donacije, a takođe i u NVO. Poljuljano poverenje naroda u EU kome je EU dala oko 1,3 milijarde evra pomoći, od toga oko 140 miliona evra za projekte koji su trebali da reformišu zdravstvo, proizilazi iz činjenice da je značajan broj tih projekata loše koncipirani i/ili implementirani, ili pak su rezultati projekata izostali/katastrofalni. Posledice falsifi kovanja rezultata i realnog impakta EU projekata su upravo: diskreditacija EU u srpskoj javnosti, diskreditacija Srbije u očima EU donatora, velika šteta po zdravstvenu zaštitu građana, otežana integracija Srbije u EU, kompromitovanje IPA i svih budućih projekata koje fi nansira EU, a čija realizacija i kontrola prelaze potpuno na vladu Srbije u ovoj 2012.godini. Na našem drugom okruglom stolu Decembra 2010. analizirani su upravo efekti nekih od tih projekata u zdravstvu fi nansiranih od Evropske unije na bazi dokumenata o aktuelnoj situaciji, dokumentacije prikupljene iz brojnih projekata kao i izveštaja „Ocena međunarodne pomoći zdravstvenom sektoru Srbije“ nezavisne međunarodne grupe eksperata Ecorys, iz aprila 2010, dobijenog ljubaznošću administracije

50

Dragana Jovanović

Evropske komisije. Tada je zaključeno da je značajan broj projekata za koje je EU dala milione evra, a čiji su kreatori i izvođaći bili lokalni saradnici i koji su trebali da približe srpsko zdravstvo evropskim standardima, loše koncipiran i/ili implementiran, ili pak su rezultati projekata izostali /katastrofalni. Pritom su projekti u velikom broju slučajeva od domaćih izvođača lažno prikazani uspešnim. Zdravstveni funkcioneri su tada najavili dolazak ali nisu učestvovali na diskusiji na okruglom stolu. Kolika je politička volja u našoj zemlji za borbom protiv korupcije ukazuje i činjenica da, nažalost, umesto otvaranja stručnog dijaloga kojim bi se utvrdile predpostavke otklanjanja uzroka sistemske korupcije u zdravstvu, ubrzo je usledila agresivna reakcija tadašnjeg dugogodišnjeg (sada bivšeg) republičkog ministra zdravlja u medijima i na konferenciji povodom jednog od projekata, gde su NGO Doktori protiv korupcije nazvani neprijateljskom, protiv-vladinom organizacijom, omalovažavani i vređani članovi, uz istovremeno odbijanje navoda iz izveštaja međunarodne ekspertske Ecorys grupe. A preduslov borbe protiv korupcije u zdravstvu je pre svega postojanje političke volje za tu borbu I za pritom neophodne institucionalne promene, najvažnije:promena zakonske regulative,eliminisanje konfl ikta interesa i koruptivnih odredbi, demonopolizacija državnih davaoca i osiguranja RZZO, zaista slobodan izbor lekara, bolnice, osiguranja, efi kasni mehanizmi kontrole javnih nabavki, nezavisnosno funkcionisanje regulatornih tela, monitoring i evaluacija rezultata međunarodne pomoći. Neki od primera projekata u zdravstvu fi nansiranih od Evropske unije koji su ili loše koncipirani i/ili implementirani, ili pak su rezultati izostali/katastrofalni obuhvataje sledeće: 2002– M€ 5.5: Reforma I unapređenje transfuziološke službe kroz tehničku pomoć I nabavku opreme, sa ciljem jačanja dobrovoljnog davalaštva krvi. Međutim, koncept projekta je promenjen u odnosu na prvobitni - odustalo se od najvažnijeg, proizvodnje derivata krvi (albumina, imunoglobulina...) tj. od unapređenja već postojećeg programa frakcionisanja plazme, što bi bila velika ušteda za zdravstveni sistem. Naime, za uvoz derivata krvi godišnje se troši oko 11 mil.e, a procena EAR je bila da je tada jednokratno ulaganje 2 mil.e dovoljno da se bi to Institut za Transfuziju nastavio da proizvodi. Nacionalni centar za frakcionisanje plazme je ugašen, a pri kupovini opreme čak nisu kupljena specijalna vozila već kombi. Sigurnost po pacijenta koji prima krv je neizvesna jer npr. u sl. reakcije na primljenu krv koja neretko biva trojnog porekla tj. Iz tri centra, ne zna se od kog dela ista potiče? Evidentni su i sl. transmisije bolesti (HIV i HCV). Direktor Instituta za transfuziologiju od 2001. do 2004.g, je pod činom „moralne ostavke“, smenjen zbog infi ciranja tri pacijenta HIV virusom putem transfuzije komponenata krvi, koje su bile pogrešno testirane u Institutu.

51


Tehničku pomoć u Projektu unapređenja transfuziološke službe Srbije je realizovala fi rma „Sofreko“ koja se pojavljuje takodje u projektu rekonstrukcije 4 Klinicka centra (EIB kredit 200 mil.evra). Ovo je bio predmet razmatranja Odbora za zdravlje I porodicu Skupštine RS marta 2004. kada im je upućen bio Zahtev za reviziju ili obustavu tekuće reforme transfuziološke službe Srbije od strane nekoliko eksperata uz obimnu prateću dokumentaciju. Iz izveštaja sa sednice Odbora za zdravlje i porodicu se vidi da su traženi odgovori od MZ upravo u vezi gašenja Nacionalnog centra za frakcionisanje plazme. Na to je tadašnji ministar zdravlja Tomica Milosavljević tvrdio u svom odgovoru Odboru za zdravlje I porodicu da to nije dovedeno u pitanje? A centar je ugašen. Nema ni nabavke kesa za krv na Nacionalnom nivou! Zakon o transfuziji donet tek 2010.g! Rezultat reforme je upravo ugroženo dobrovoljno davalaštvo krvi – često je porodično davalaštvo krvi, a i neretko slučajevi prodaje krvi o čemu svedoče i oglasi preko novina. Privatne ZU u kojima se vrše i hirurške intervencije dolaze do potrebnih količina krvi tako što ih (protivzakonito) kupuju od Zavoda za transfuziju ili/i pak direktno plaćajući „davaoce krvi“. Nedavno je objavljeno i kako su bačeni viškovi krvi u Zavodu za transfuziju Vojvodine, što predstavlja jasnu ilustraciju organizacije transfuziologije na terenu! U privatnim klinikama stoga uvek ima dovoljno krvi, a u državnim povremeno mora da se čeka, ili su pacijenti prinuđeni sami da obezbede dragocenu tečnost (o tome je Predsednik Udruženja dobrovoljnih davaoca krvi Stevo Požega obavestio vrhove državne vlasti još 2008.g i 2009.g). Svedoci smo bacanja dragocene krvi u bolnici u Vršcu zbog nepostojanja uslova za čuvanje krvi (2011g.). Šta tek reći za slučaj potpuno zdrave, mlade žene koju su lekari iz Instituta za transfuziju krvi proglasili bolesnom jula 2010g. Rezultati privatne laboratorije pokazali su da je zdrava. Analize je odmah odnela u Institut. Nakon dva dana zvao je doktor i izvinjavao se. Rekao je da je došlo do zamene bočica, zbog čega je rezultat pokazao da ima hepatitis.Zbog toga, ona više nikada neće moći da dobrovoljno da krv. Kada je njenom ocu pre šest meseci bila potrebna krv nulte pozitivne grupe, nije mogla da da krv jer gruba greška, po kojoj ona ima hepatitis, ne može biti ispravljena, jer su takva pravila Instituta. U toku je sudski proces. Komentar stručne Ecorys grupe u njihovom izveštaju je da Nacionalna strategija ne uključuje kreiranje Jedinica za frakcionisanje plazme, iako je ovo bilo predviđeno projektom. U prilog opravdanosti postojanja iste na ovim prostorima, dali su u njihovom dokumentu ponovo, sada 4 predloga za buduću Jedinicu za frakcionisanje plazme (procena potrebnog ulaganja 13-23 mil.e) što je pogodan projekat za sredstva WB ili EIB kredit.

52

Dragana Jovanović

Dva projekta vezana za razvoj zdravstvenog informacionog sistema, 2003– M€ 6.2:...Kompjuterizacija bolničkih apoteka i zdravstvenih ustanova Srbije...i 2003/4 – M€ 3.6: Razvijanje zdravstvenog informacionog sistema (ZIS)...Cilj je bio da se napravi (a) Integrisani Nacionalni ZIS, kvalitetan na svim nivoima koji bi uključivao slakupljanje (slivanje) podataka, njihov prenos, analizu, primenu, i (b) Elektronski zdravstveni karton. Projekat je ocenjen kao skoro katastrofalan, preterano ambiciozan od početka, značajan samo po defi nisanju minimuma potrebnih podataka. Postaje “Never ending story”. Nebrojano puta se raspisuju tenderi za kompjutere, nedavno opet za 158 DZ, a 17.okt.2010. za 20 bolnica u Srbiji U Beogradu traje par godina već kontinuirana nabavka kompjutera I (ponekad nepotrebnih) so verskih programa, uvode se razni Pilot Projekti, međusobno različiti, u DZ su različiti programi, nekompatibilni međusobno, kao i u bolnicama gde postoje. Centralizacija slivanja podataka je dakle nemoguća. Šta tek reći o tome što ključne ustanove za registre oboljenja, morbiditetne i mortalitetne statistike Republički IJZ “Batut” i Gradski ZJZ imaju različite, inkompatibilne programe. Na sve to, lokalni predstavnik Svetske banke početkom 2011g. zvanično izjavljuje da je i WB dala 32 mil.e u te svrhe, a RM već bilo potrošilo 12 mil.e. Zna se da je situacija i danas krajem 2012g ne bitno različita. 2002/3 – M€ 2.5 i 2002 – M€ 0.5 : Jačanje kapaciteta Ministarstva zdravlja da sprovodi zdrastvenu reformu uključujući I pripremu za implementaciju kredita EIB od 50 mil.e za rekonstrukciju 20+1 bolnice u Srbiji, kao I kredita EIB od 200 mil.e za rekonstrukciju četiri KC u Srbiji… Projekt je zahtevao formiranje Projektne Implementacione Jedinice tzv. PIU Ministarstva zdravlja i njeno osposobljavanje za pripremu tenderske dokumentacije i sprovođenje...Šta je proisteklo iz ovakve pripreme? Katastrofalno stanje rekonstrukcija npr. U Beogradskim KBC-ima, koje traju godinama sa enormno potrošenim sredstvima i NIPa i Grada (ne samo EIB). PIU i RM Zdravlja je npr. suprotno Zakonu o investicionoj izgradnji davalo naloge za naknadne i viškove radova bez da je prethodno obezbedilo sredstva. Deo izveštaja CIP o rekonstrukciji beogradska dva KBC-a navodi: “...Investitor (RM Zdravlja) nije dao dobre projektne zadatke.. Manjkava projektna dokumentacija nije urađena na osnovu tehnološkog projekta (on ne postoji),.radovima nije prethodila neophodna promena dokumentacije – stoga ne postoji građevinska dozvola pa samim tim ne može se dobiti ni upotrebna dozvola i privesti objekat nameni.. Deo radova na objektu se izvodi samo na osnovu pismenih naloga bez drugih pratećih I neophodnih dokumenata (protivzakonito). A naloge za radove davala je protivzakonito PIU MZ bez prethodno obezbeđenih sredstava za izvođenje istih.. Dolazi do probijanja rokova i povećanja vrednosti radova.

53


Slična situacija je i sa nekim drugim bolnicama iz istog projekta o čemu je više puta pisano umedijima. Slični problemi su počeli i kad je u pitanju Projekat Rekonstrukcije 4 Klinicka centra Srbije fi nansiranog iz kredita Evropske investicione banke - 200 mil e: Kredit ratifi kovan Septembra 2008g. Prethodno,2007. - 1,8 miliona evra potrošeno za EU Projekat JAČANJA KAPACITETA TERCIJARNE ZZ… Nažalost nije načinjen neophodan MEDICINSKI TEHNOLOŠKI PROJEKAT ZA IZRADU IDEJNOG PROJEKTA REKONSTRUKCIJE. Tako je plan projektovanja medicinske i druge opreme kompletno izostavljen iz tendera za projektovanje, iako se zna da je nemoguće uraditi glavni projekat bez prethodno predviđene medicinske opreme? Stoga je i realno da načinjeni idejni projekti osim što su puno kasnili, nisu odgovarajući, o čemu je mnogo bilo i u medijima.Slično je prošla i rekonstrukcija Instituta Torlak u okviru već navedenog projekta Hitne rekonstrukcije 20+1 bolnice u Srbiji: Predlog strateškog plana za Torlak je bio da postane cenjen proizvođač GMP-kompatibilnih vakcina i bioloških preparata sa tržišnom dominacijom u jugoistočnim evropskim zemljama, sa izvoznim potencijalom, i sa statusom SZO prekvalifi kacije za odabrane proizvode. Analiza je pokazala da je opravdano i perspektivno ulaganje u uspostavljanje dugoročne proizvodnje vakcine protiv gripa i OPV (oralna polio vakcina). Odluka je bila na Ministarstvu zdravlja i na Vladi RS da li će, kao što je bilo navedeno strateškim planom, država da garantuje najmanje 50% (12 mil.e) investicionih potreba Torlaka - da zadrži Torlak kao samostalnu zdravstvenu ustanovu koja proizvodi i izvozi proizvedeno. Završena je I faza rekonstrukcije, ali nije bilo dovoljno novca za II fazu. EIB i WB su davali nadalje fi nasijsku pomoć za Torlak. Jedan od ovih projekata je pokušao da osigura održivost pomoći Torlaku da proizvodi OPV i infl uenca vakcinu, menjajući tako status Torlaka. Međutim mišljenje resornog MZ je bilo presudno, da nema dovoljno investicija da bi se završio započeti projekat proizvodnje OPV.!!! Rezultat danas je da je puno, uloženo u rekonstrukciju Torlaka, ne samo od EU već i od WB i EIB kredita, a rekonstrukcija je nezavršena, Torlak ne proizvodi nijednu od planiranih vakcina, ni za grip niti OPV, što se neprestano obećavalo. A nekada je izvozio u 120 zemalja sveta i obezbeđivao 90% sredstava od izvoza. Sve to iako je procena dve međunarodne agencije bila da bi Torlak mogao sam i da vrati kredite ako se u njega uloži 12 do 15 miliona evra i uspostavi proces proizvodnje,. Ali je očigledno nekome u Srbiji bio veći interes da se uvoze višestruko skuplje strane vakcine, pa da se troši svake godine oko 100 miliona evra za uvoz vakcina! Postavlja se pitanje zašto novi pogon za proizvodnju OPV nije završen nakon uloženih 3,8 miliona evra, od toga 2 miliona evra upravo

54

Dragana Jovanović

iz kredita EIB i još oko 700.000evra iz kredita Svetske banke, kao i 1,8 milion evra iz budžeta. Od SZO dobija nepovratno 1,2 miliona evra u 2009g. Dakle posle najmanje 3,8 miliona evra uloženih upravo u rekonstrukciju pogona za proizvodnju OPV za koju je još od 2009g imao ugovor sa Indijom o izvozu 100 miliona doza za 15 miliona evra godišnje, (I faza projekta rekonstrukcije iz kredita EIB), rezultat je skoro nula. Nedostatak potrebne tehnologije proizilazi iz nezainteresovanosti resornog Ministarstva zdravlja za uspostavljanje proizvodnje ovih vakcina – dokaz su intervjui još 2009 sa tadašnjim direktorom Instituta Torlak, zatim sa tadašnjim ministrom zdravlja 2009g T. Milosavljevićem, kao i nedavni intervju sa sadašnjim direktorom, B.Lazićem - iz februara meseca 2011. Sindikat je upozoravao na sve ovo u više navrata nosioce vlasti. Primer je i „rekonstruisani“ MC Kraljevo (za 6 miliona evra kredita Svetske banke): Nadzidana zgrada Poliklinike (IV sprat). Taj četvrti sprat nadgradnje zgrade Poliklinike je fantomski: napravljen je pre oko 5 godine na ravnom krovu, ima 46 prozora i veličine je oko 1500 kvadratnih metara, okrečen. nikada nije počeo da se koristi Ulaz je zazidan. Zgrada Interne bolnice, bez dobre statike, je od zemljotresa 2010.g pri potpunom kolapsu konstrukcije, postala neupotrebljiva i zatvorena. Nepoznanica je samim tim kako su određivani prioriteti u MZ i kvalitet projekata/ izvođenja rekonstrukcije koja je trebalo da unapredi zdravstveni centar, s obzirom da je to trusno područje, a što se jasno pokazalo u zemljotresu 2010g. Nakon zemljotresa je u Politici objavljena izjava direktorke Republičkog Seizmološkog zavoda da neko mora da odgovara za projekat i/ili rekonstrukciju MC „Studenica“ koji je pretrpeo neočekivana oštećenja. Rezultati jačanja kapaciteta Ministarstva zdravlja trebalo bi takođe da podrazumevaju pre svega sposobnost sagledavanja prioriteta zdravstvene zaštite, samim tim i pitanje organizacije i nabavke opreme za onkološke službe u Srbiji. Za to je urađen projekat restrukturiranja onkologije u Srbiji za narednih 15g od strane stranih eksperata (Helsinki CG) još 2004g, upravo imajući u vidu porazne statističke podatke: da smo među prvima u Evropi po oboljevanju od najčešćih preventabilnih malignih bolesti, karcinoma grlića i dojke, raka pluća; takođe je već godinama kod nas značajno veći mortalitet od ovih najčešćih malignih bolesti jer se otkrivaju u najvećem procentu u jako odmakloj fazi bolesti upravo stoga što nemamo dijagnostičke resurse niti preventivne skrining preglede. Trebalo je da dođe 2009.g pa da na bazi praktično istih epidemioloških pokazatelja poput iz 2002g, kao i činjenice da je kod nas najveća smrtnost od kardiovaskulnih i malignih bolesti i da svake godine zato umire oko 32000 stanovnika više nego prethodne tj. Narod izumire, Vlada Srbije pokrene program „Srbija protiv raka“ i donesu se Nacionalne strategije za prevenciju i skrining kao i za Palijativno

55


zbrinjavanje. Međutim godinama već postoji nedostatak kadrova nar. Radiologa i patologa, kao i opreme za skrining i ranu dijagnostiku. Poseban problem je nedostatak Radioterapijskih aparata godinama, iako je za 14 tih aparata koliko nedasteje Srbiji (tj. Oko 50%) dovoljna suma od oko 30 mil.e što iznosi samo 0,3% sredstava RZZO od 2002-2009g (13,5 milijardi evra). Palijativno zbrinjavanje je kod nas jedan od gorućih problem vać godinama iako smo potpisnici Evropske deklaracije o PZ još 2005g. Mi smo i jedina zemlja u Evropi koja nema hospise. Strategija o Palijativnom zbrinjavanju je doneta 2008/09g po kojoj će Centar za PZ biti IORS kad se izgradi u te svrhe dodatni, V sprat IORS-a(?). Nedavno je tek započet projekat upravo fi nansiran sredstvima EU za Skrining raka dojke i raka grlića. 2004.– M€ 3.8: Razvoj Preventivnih zdravstvenih službi formiranjem 25 Preventivnih centara u PZZ, uz nabavku odgovarajuće opreme. Stvarnost je da 25 osnovanih preventivnih centara praktično skoro i da ne funkcionišu osim neki u delu upitnika i sl. Sa čime I kako da rade, aparature nemaju? Preventivni i Skrining pregledi se, kao što svi znaju, ne mogu sprovoditi zbog nedostatka kadra i opreme. Zvanično je čak pokrenuta inicijativa za “vraćanje Savetovališta za šećernu bolest” u PZU. Zaključci i preporuke Ecorys grupe: neophodna posvećenost MZ da forsira i fi nansira preventivne aktivnosti. Twin projekat osnivanja ALIMS –Agencije za lekove i medicinska sredstva, smatra se jednim od najboljih sa aspekta dizajna I implementacije projekta. Planom razvoja ALIMS-a 2008-2010g bilo je predviđeno da se zaposli još 34 neophodna saradnika radi regulisanja sektora zdravstvenih proizvoda u Srbiji, ali, umesto toga oni su otpustili 70 zapslenih! Čime to objasniti? Naime, radi se o neadekvatnom korišćenju sredstava EU za osnivanje i rad Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS). Reč je o štetama u zdravstvu koje nastaju zbog ograničavanja rada ALIMS-a i nedostatka kadra. Navedeni propusti se pogubno odražavaju na svakodnevnu apotekarsku praksu. Razlog ovome je centralizacija nadležnosti u Ministarstvu zdravlja koje je zbog pritiska EU osnovalo ALIMS i prepustilo joj postupak registracije lekova, odnosno izdavanje dozvola za stavljanje lekova u promet. Kontrolu lekova u prometu je zadržalo za sebe. Međutim zato se našem tržištu u prometu nalaze lekovi (koji su prošli registraciju), a čije pakovanje nije usklađeno sa registracionom dokumentacijom. Zbog ovakvog stanja na tržištu lekova već godinama vlada haos, a razmere prisustva švercovanih lekova i posledice njihove primene nisu nikada ozbiljno analizirane. Zato je o kvalitetu lečenja sa ovakvim stanjem na tržištu lekova teško govoriti. Projekat reforme RZZO i fi nansiranja zdravstva - formiranje Nacionalnog zdravstvenog računa ili bolje rečeno Fikcije Nacionalnog zdravstvenog računa. Sistem nacionalni zdravstveni račun postoji u

56

Dragana Jovanović

gotovo svim zemljama sveta. On predstavlja okvir za analizu zdravstvenog sistema i omogućava da na transparentan način saznajemo koliki su ukupni rashodi za zdravstvo, promene u strukturi rashoda, ali i kolike su razlike između zemalja u razvoju. Takođe je i osnovno oruđe za praćenje učinka reformi u zdravstvu jer nam otkriva ono što bismo svi voleli da znamo: odakle novac dolazi, gde ide, koja vrsta usluga se pruža i koja vrsta dobara se kupije. Račun bi trebalo da nam da uvid u to koliko građani troše iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, koliko iz džepa, a koliko iz dodatnog dobrovoljnog. Na taj način bi se evidentirala svaka usluga od dijagnostike, terapije do izdavanja lekova.. A obaveza je da svake godine bude štampan i dostupan svim građanima. Ugovorom pod brojem 134. Srbija je od Velike Britanije u maju 2002 g . dobila donaciju od 297.454 evra uz obrazloženje: „Omogućiti vladi Srbije da sprovede puno sprovođenje i pripremu analize nacionalnih zdravstvenih računa u skladu sa međunarodnim standardima, naročito sa standardima OSCD“. Dve godine kasnije, mada se u međuvremenu ništa nije uradilo, Srbija na ime istog projekta uzima kredit od Svetske banke u iznosu od 130.00 evra. NZR nije moguć zbog sistemskih promašaja u organizaciji zdravstva. To je očigledno od 2003. Uprkos činjenicama, simulacija izrade NZR traje 7 godina sa direktnim i indirektnim troškovima. Informacije koje su proistekle iz ovog nazovi NZR često su korišćene od strane Sektora za EU integracije i internacionalnu saradnju Ministarstva zdravlja, kao osnova za planiranje i fi nansiranje projekata i za dalja naučna istraživanja. Ove informacije su takođe korišćene u okviru predstavljanja zdravstvenog sistema Srbije, kako u okviru same zemlje tako i u inostranstvu te i za ostale vidove komunikacije sa Evropskom komisijom. Dakle, sedam godina imamo prodaju magle međunarodnim donatorima, koji izradu NZR zahtevaju kao ključ u kontroli i planiranju potrošnje u zdravstvu i reformu fi nansiranja RZZO. Republički zavod za statistiku koji je ključna institucija za prikupljanje Nacionalnih računa sam konstatuje da ga nema i da ovaj projekat smatraju neuspešnim zbog opstrukcije Ministarstva zdravlja. Uostalom, ovakvo stanje odgovara Ministarstvu jer potrošnju može sistematski da prikazuje manjom nego što jeste i da se time stalno opravdava postojeće stanje. Dakle, osnovni problem je čak i po izveštaju koji je 2007. uradila Svetska banka to što je privatni sektor, i kao pružalac usluga, i kao izvor fi nansiranja zdravstvene potrošnje, nedovoljno i nekvaliteno obuhvaćen u Nacionalnom zdravstvenom računu (NZR). Stoga je prikupljanje podataka za privatni sektor i njegovo uključivanje u vezane račune ostalo kao jedno od ključnih pitanja kojima je trebalo posvetiti pažnju.Naravno da se tu ne može ništa uraditi s obzirom da privatni sektor nije integrisan u RZZO. A ekonomisti procenjuju da se potrošnja privatnog sektora za zdravstvo kreće na nivou od oko 3 odsto domaćeg proizvoda ili oko 900 miliona evra. Može se zaključiti da mistifi kacija NZR prikriva nepostojanje reforme RZZO i sistema

57


fi nansiranja zdravstva, a fi kcija NZR podstiče sistemsku korupciju u zdravstvu Na kraju još da pomenemo još jedan važan, neophodan aspekt prave borbe protiv korupcije, a to je zaštita uzbunjivača, tj. tzv. “duvača u pištaljku”. Svakako da sve što se dešavalo tokom protekle decenije tzv. “duvačima u pištaljku” odražava upravo prvu i osnovnu stvar, a to je nepostojanje dovoljne političke volje i moći za borbu protiv korupcije, što je međutim u koalicionim podelama interesa i međusobnim uslovljavanjima gde se tim putem neke, ako ne i sve partije I fi nansiraju, praktično teško ostvarivo. Zato se na mnoge načine i samo simulira borba protiv korupcije, pa marginalizuju bitne stvari, a fokusira pažnja javnosti na periferne, manje važne. Institucije sistema kao što su Zdravstveni savet Srbije, Institut za javno zdravlje “Batut”, Lekarska komora Srbije nažalost, najblaže rečeno, ne vide ove probleme kakvi jesu, pa se čak dešava da lekari koji ukazuju na problem korupcije bivaju označavani kao problem, ili se pak simulira odnos prema korupciji tako da se samo daju izjave kad se uhapsi lekar za par stotina evra mita, a nikada povodom ozbiljnih afera u zdravstvu koje susvima već poznate: trgovina listama čekanja na radioterapiju, afera Hitne pomoći idr. Nažalost i važna regulatorna tela kao što je Agencija za borbu protiv korucije se pokazuju slabašnim u našem društvu. Poznato je da su, a posle više godina upravo državne institucije sprečavale rešavanje slučaja Hitne pomoći u Beogradu od 2006.godine kada je tadašnji direktor HP Dr Borko Josifovski obelodanio aferu trgovine smrću. Zbog toga je posle nekoliko dana usledila njegova smena sa mesta direktora rešenjem tadašnjeg ministra zdravlja Tomice Milosavljevića. Ali se progon ovog uzbunjivača nastavio tako da i pored jasnih dokaza za ovu aferu: sudski je on progonjen, dobio otkaz 2007g, morao da ode iz zemlje, da bi tek posle više godina bilo oboreno rešenje o otkazu. Zato stalno i naglašavamo da borba protiv korupcije u zdravstvu, zbog postojećih političkih blokada usled velikih privatnih i stranačkih interesa ne bi bila moguća bez snažne podrške i solidarnosti EU sa građanima Srbije u borbi protiv korupcije.

58

Dragana Jovanović

59

MEDICINA REPUBLIKE SRPSKE NA GRANICI IZMEĐU TRŽIŠTA I ETIKE

Ostoja Đukić*

MEDICINA REPUBLIKE SRPSKENA GRANICI IZMEĐU

TRŽIŠTA I ETIKE

„O tempora, o mores!“ (O vremena, o običaji!) (Ciceron)

* Redovni profesor etike na Filozofskom i Medicinskom fakultet u Banjaluci

60

Ostoja Đukić

61


U savremenom svijetu naučno-tehnološki proces je dostigao neslućene razmjere. Današnja globalizacija je dala neke pozitivne efekte, naročito na planu trgovine, komunikacija, veza i nekim drugim segmentima, ali pokazala i Janusovo lice. U ovoj civilizaciji čovjek se povukao u sebe, razočaran i nemoćan da bilo šta učini. Nije došlo do moralnog napretka u vrlinama i zbližavanju ljudi, već otuđenje i dehumanizacija sve više uzimaju maha. Medicina u današnjem vremenu nalazi se na vododjelnici između kapitalizma veberovskog usmjerenja i etičkih zahtjeva u kodeksima i zahtjevima. Na prostorima Republike Srpske i Bosne i Hercegovine medicina koja se nalazi na granici između trgovine i etike je u još težem položaju, jer su evidentni negativni efekti robno-novčanih odnosa, nisu sanirane ratne posljedice, a stižu nove dileme i izazovi. Medicinska tehnologija je napredovala, ali nedostaje neposredni razgovor i povjerenje bolesnika i ljekara. U ranije vrijeme ljekar je svojim znanjem, iskustvom i etikom sve sam rješavao. U nekim teškim slučajevima (koma) o bolesnicima bi trebalo voditi evidenciju i obavještavati porodicu, a i u iznenadnom dospijeću unesrećenog u bolnicu nužno je obavijestiti njegove najbliže. U svim pojavama novih bolesti i ostalih teških stanja Kodeks medicinske etike mora polaziti od poštovanja ljudskog života, medicinskih dostignuća i humanističkih načela. Odnos između ljekara i bolesnika zasnovan na povjerenju i uvažavanju, i od izuzetnog je značaja za uspjeh u liječenju. Medicina se u ovom našem vremenu u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini nalazi na početku svoje komercijalizacije, gdje reklama i drugi tržišni elementi dolaze u prvi plan. U vrijeme robno-novčanih odnosa ljudi se bore za egzistenciju, što ima uticaja na poštovanje Kodeksa medicinske etike. Situacija sa medicinskom etikom u robno-novčanim odnosima je još dobra, stanje tendira sve težem i komplikovanijem odnosu. Kodeks medicinske etike zabranjuje sve negativne i nemoralne radnje koje mogu da ugroze medicinsku profesiju, ali su i pored toga vidljivi prestupi i kršenje moralno-etičkih pravila, normi i dokumenata. Ključne riječi: etika, moral, ljekar, pacijent, bolest, kodeksi, konvencije, tehnologija, globalizacija, Hipokratova zakletva, tržišna ekonomija, komercijalizacija, reklama, Kodeks medicinske etike. U današnjem svijetu dominantno mjesto zauzima evro-američka civilizacija koja je omogućila neslućeni tehnološki i tehnički razvoj i zajedno sa japanskom industrijalizacijom i robotizacijom približava se vrhunskim dostignućima u savremenom svijetu. Sav ovaj tehnološko-tehnički progres nije doprinio moralnom usavršavanju, napretku u vrlinama i bliskosti ljudi. Zaboravljeni su humanizam i renesanasa, čovjek se udaljio od čovjeka i došlo je do moralnih posrtanja. Današnja globalizacija je približila zemlje svijeta, ubrzala cirkulaciju

62

Ostoja Đukić

roba, ideja i pameti, svijet je, po Mekluanu, postao globalno selo. U ovoj novoj civilizaciji čovjek se povukao u svoju ljušturu, otuđio se i postao samodovoljan sebi, čak je zaboravio svoje najbliže i udaljio se od Hristovih načela. Uprkos napretku u nauci i tehnologiji, čovjek je sve više povučen, razočaran, nemoćan i nezadovoljan. Stižu nova iznenađenja, gaze se ili iznevjeravaju stare humanističke norme. Mnogo toga, odnosno ogromna većina onog što se danas dešava, svodi se na robno-novčane odnose, trku za novcem i profi tom. Izostaje fenomen ljudskosti, sve više smo u nekoj moralnoj baruštini bez smisla i nalaženja nekog humanističkog izlaza. Mondijalizacija u našem vremenu odvija se bez srca i duše, ogoljela materijalizacija i vesternizacija uzimaju maha. Mnogo toga tradicionalnog što je davalo punoću i smisao života je isčezlo, a nije izgrađeno nešto novo i humanije. Kineski fi losof Mencije je govorio da je čovjek po svojoj prirodi dobar, dok je Sjin Ceu, japanski Đunši isticao da je ona loša. Prema Jangu Sjungu čovjekova priroda je i dobra i loša, ali Sju Šiju, suprotno od toga, iznosi da čovjekova priroda nije ni dobra ni loša. Ipak, ne postoji smrtnik da je bezmoralan i potpuno nemoralan. Čak su neki stari mudraci smatrali da u svakom čovjeku leži opasna zvijer, ali je treba umilostiviti i pripitomiti da ne čini loša djela i ne ugrožava sopstveni život čovjeka i druge oko njega ili čak dalje od njega. Po tumačenju zena čovjek nema ni dobru ni lošu, već ima buda-prirodu. U čemu se sastoji teorija buda-prirode? „Teorija buda-prirode dozvoljava nam da vidimo izvor moralnosti. Prvo buđenje buda-prirode u čoveku jeste sam početak moralnosti, i ljudski etički napredak jeste postepeno proširivanje iskazivanja prirode u delu. Bez toga je moralnost nemoguća za čoveka. Bez toga moraju biti uzaludni ne samo moralna kultura ili disciplina, već i obrazovanje i društveni boljitak. Opet ova terija adekvatno objašnjava etičke činjenice da je moralni standard podložan promeni u različitim periodima i u različitim mestima, da su daobro i zlo toliko međusobno isprepleteni, i da nekad zlo iznenada postaje dobro, a dobro sasvim neočekivano postaje zlo. Prvo, nije potrebno reći da standard moralnosti raste proporcionalno sa razvojem buda-prirode ili stvarnog sopstva, i da se u različitim vremenima i na različitim mestima pojačava i proširuje.“1

Kao što je vidljivo, istočni svijet se okreće duhovnosti, humanizmu, usavršavanju i traži najbolji put za usavršavanje ljudske prirode. Zapadni naučnici uočavaju dekadenciju i nihilizam, antihumanističke tendencije i druge retrogradne tokove. Velike kritike savremenoj civilizaciji uputili su Niče, Šopenhauer, Kjerkegor i mnogi drugi fi losofi . Martin Hajdeger nas upozorava na polje ljudskog znanja: „Nijedno doba o čovjeku nije znalo toliko mnogo i toliko različito“. 1 Kaiten Nukarija: Život samuraja: studija o fi losofi ji i disciplini zena u Kini i Japanu, „Liber“•“Zubra“, Beograd, 2006., str.125.

63


Međutim, i sam ovaj veliki njemački fi losof bio je svjestan žrtava koje je čovječanstvo dalo na svom putu, nastojeći da stvori blagostanje i olakša život čovjeku, doprinese razvoju humanizma i nauke i tehnike u dobrobitne svrhe. Ipak i ovom fi losofu se ne može zaboraviti neslavna prošlost. Čovjek je bio uvijek, a pogotovo danas, velika zagonetka, povukao se u neki svoj svijet pun razočarenja i neizvjesnosti. On je neprestano podstaknut unutrašnjim i spoljašnjim promjenama. Previše se očekivalo od naučno-tehnološkog progresa na pragu 21.vijeka. Dostojevski je optimistički izjavio: „Ljepota će spasti svijet“, ali je ta humanistička vizija sve više gubila svoje pouzdanje i ustupala mjesto rezignaciji i negativnim trendovima. Za današnji svijet i sve ono što se dešava u njemu karakteristična su ova određenja: „U današnjem svetu, uz pragmatično ponašanje, zlo je postalo velika vidljiva sila. Svet je pun agresije, suprostavljenih interesa, kontrasta i kontradikcija. Običnom čoveku nije lako da se snađe u njemu. Manipulativna psihologija ga izluđuje. Nude mu se brojne i toliko različite informacije o istim stvarima i istim događajima. Lansirane istine su teške magluštine. Tim više je i unutrašnji čovekov svet nedokučiv, a čovek današnjice je sve više zagledan u sebe i nepoverljiv prema svetu. Nema sumnje da je unišen genetičkim inženjeringom, tehnološkom revolucijom i nesrećnim progresom koji prekraja život dat nam od prirode.“2

Situacija na kraju prošlog vijeka je postala gora i teža nego ikad ranije. U svijetu su prisutni sukobi, neokolonijalizam, pa čak neke neofašističke, neoliberalne i osvajačke tendencije. Amerika je, uz pomoć NATO alijanse, postala globalna sila koja nastoji da zagospodari cijelim svijetom pa je na svom putu osvajanja i rušenja ranijih sistema i institucija uništila mnoga materijalna i duhovna dostignuća u današnjoj civilizaciji. Došlo je do sunovrata morala, raznih moralnih izopačenosti i dvojnog morala. Povećala se atomska prijetnja čovječanstvu i planeti, a uvedeni pojam „civilizacionizma“, koji je trebalo da označi prednosti jedne civilizacije nad drugom, nije dao svoje praktične i pozitivne efekte. Civilzacija nam nije donijela sreću, napredak, miroljubive tokove razvoja i saradnju među državama i narodima na usvojenim i osvjedočenim principima, deklaracijama, kodeksima i drugim dokumentima Ujedinjenih nacija, nego je došlo do ubijanja ljudi, nečuvenog rušenja velikih djela i dostignuća čovječanstva, što može da dovede do ekološke i nuklearne katastrofe. Na prostorima Republike Srpske i širim srpskim prostorima izražene su negativne tendencije koje se dešavaju u savremenom svijetu. Nedavno završeni rat doveo je do velikog broja poginulih i ranjenih boraca i civila. Povećala se brojnost ratnih vojnih invalida, 2 Dimitrije Milovanović•Srđan Milovanović: Etika savremenog sveta na početku veka, Institut za psihijatriju, Kliničkog centra Srbije, Beograd, 2005., str.111-112.

64

Ostoja Đukić

porodica poginulih boraca, izbjeglica i raseljenih lica. Izgubljeni su neki tradicionalni srpski prostori i krajevi u kojima su Srbi bili većina i do sada ih kroz istoriju nisu napuštali. Srbi nikad u dugoj tradiciji nisu u tolikoj mjeri napustili svoje ruralne prostore da su mnoga sela i prostori koji su bili manje naseljeni ostali prazni i napušteni. Nastala je trka za nekim lagodnim gradskim životom, a provedena privatizacija dovela do ukidanja mnogih preduzeća ili do smanjenja zaposlenih u preostalim do simboličnog i zanemarljivog nivoa. Razvijala se jedna vrsta narodne fi losofi je i napuštanja seoskog života i kulture koja je dominirala u srpskom narodu. Materijalizam, egoizam, podređivanje života interesu i korisnosti su postali osnov svakidašnjeg življenja. U ranijem periodu bio je prisutan socijalistički moral i jako izraženi patrijahalni moral koji je bio čuvar srpske tradicije, kulture i običaja. Poslije rušenja bivše federalne zajednice došlo je do moralne konfuzije. Razvijala se jedna vrsta kapitalističkog i elitističkog morala, dok su na drugoj strani siromašni, nezaposleni, oni koji se odriču zemlje, sela i tradicionalne poljoprivredne proizvodnje, pa postaju egzistencijalno ugroženi i izgrađuju posebnu vrstu morala. U uslovima demokratizacije i prestrukturalizacije stvorene su mnoge strane, pomodne i kontraverzne koncepcije društva, gdje je nemoguće sagledati sve moralne probleme, izazove i dileme koji se javljaju i traže razrješenja. Stvaraju se nove moralno-etičke koncepcije, odnosi, pravci i orijentacije koji negativno utiču na društvo i tradiciju, povećavaju jaz između bogatih i siromašnih i narušavaju tradicionalno poimanje morala i pravednosti. Moralna kriza je posebno izražena, pored ekonomske, političke, privredne, duhovne, kulturne i šire društvene. Na svim prostorima gdje Srbi žive javio se moralni vakuum i moralna izmaglica koji su doveli do napuštanja tradicionalnog morala, a novi nije izgrađen. U pogledu morala naše je društvo „čardak ni nan nebu ni na zemlji“. Moramo imati potpuno u vidu da su ljekari i ostalo medicinsko osoblje u najvišem smislu zastupnici humanizma i etičnosti pa ne mogu ostati izolovani i neobuhvaćeni svestranom društvenom i moralnom krizom koja stihijski ruši fundamentalne norme čitavog društva, gdje je obuhvaćena i medicinska nauka u svim svojim domenima. Došlo je do velikih, skoro epohalnih promena u savremenoj medicini, posebno u medicinskoj praksi razvijenih zemalja u svijetu, što su nastojale da slijede male i nerazvijene zemlje i narodi, tako da je čovječanstvo u posljednje vrijeme pobijedilo neke neizlječive bolesti. Na taj način je opšta etička fi losofi ja dobijala nove dimenzije i tretman u oblasti svih medicinskih nauka i njihovoj naučno-istraživačkoj djelatnosti. Kada se govori o medicinskoj etici, onda ne možemo polaziti od nihilističkih i negatorskih tendencija. Ona postoji od antičkog svijeta do naših dana. Drugo je pitanje koliko i kako se poštuju etičke norme u nekom društvu ili u kriznim vremenima.

65


U ranijim vremenima nije bilo savremene medicinske opreme za dijagnozu i otkrivanje bolesti, nego ljekar svojim znanjem, umješnošću, etikom i iskustvom sticao povjerenje pacijenta. Sam je, ponekad uz pomoć pacijenta, dolazio do zaključka o kojoj se bolesti radi. Danas se, polazeći od laboratorije, ultrazvuka, CT-a, magnetne rezonance, dijagnoza lakše i brže uspostavi, ali izostaje razgovor između pacijenta i ljekara koji je izraz povjerenja, bliskosti i razumijevanja. Savremena tehnika učinila je ljekara neosjetljivim za ovaj razgovor i uspostavljanje kontakta povjerenja. Ovi pregledi su skuplji, ali su efi kasniji i doprinose velikom napretku liječenja, ali izostaju etički sadržaji. Kada se bolesnik nalazi u komi i boravi u bolnici dvadeset i više dana, često se ovaj slučaj smatra završenim i ne posvećuje mu se dovoljna pažnja, premda je potrebno provjeriti stanje i nešto preduzeti ukoliko je neophodno ili konstatovati da je stanje isto, lošije ili se poboljšava. Medicinsko osoblje, prvenstveno ljekar i sestra, u ovakvim slučajevima treba da budu na visini etičkog zadatka. Brzina, razni drugi poslovi i novi pacijenti odvlače pažnju od ovih teških bolesnika u komi pa se to prepušta Bogu i slučaju. U ovakvim situacijama nužna je pojačana komunikacija sestre i doktora u praćenju stanja, pokušaj uspostavljanja kontakta i češće kontrole stanja ovih teških bolesnika. Pitanje je koliko se o ovim slučajevima izvještava porodica. U ovakvim okolnostima nužno je preduzeti sve etičke mjere, umiriti savjest i konstatovati da je postupano ljudski i poduzeto sve što je bilo moguće. Dešavaju se takve situacije kad ljudi dožive neke iznenadne udare, velike povrede ili nesreće na poslu, ili na drugim mjestima. Često hitnim putem dospijevaju u medicinske ustanove. Porodica se na vrijeme ne obavijesti da je takav bolesnik stigao u bolnicu. Dešavalo se da povrijeđeni umre, a porodica nije ni znala šta se desilo sa njenim članom. Izostalo je možda posljednje viđenje i oproštaj od najmilijih. Nedostajala je komunikacija koja bi ublažila bol i tugu za nastradalim. Da li je napretkom društva i medicine napredovala etika? To se najbolje može uočiti na granici etike između civilizovanog i necivilizovanog društva. U malim sredinama, plemenskim zajednicama i necivilizovanim društvima solidarnost je veća, dok se u bogatijim društvima i većim sredinama zamrzava, zanemaruje ili ne poštuje kodeks etike i gubi solidarnost. Pred istim se zagonetkama i dilemama čovjek nalazio u antičkom svijetu, izuzimajući tehničko-tehnološki, kao i danas. Priroda čovjeka i njegov mentalni sklop nisu se izmijenili, niti je konstatovano da je civilizovan čovjek postao bolji. Naprotiv, ima tvrđenja da je čovjek postao opasniji za druge ljude i čak samog sebe. Što se tiče poštovanja etičkih kodeksa, pravila i normi u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini pa i šire zavisi od vremena u kome živimo, društva kojeg izgrađujemo, nivoa svijesti pojedinih ljekara i ostalog medicinskog osoblja, statusa u kome se nalaze pomenuti subjekti,

66

Ostoja Đukić

mogućnosti obezbjeđenja egzistencije, a kod nas i od međunarodnih faktora, koji na neki način utiču na rad ljekara i medicinskih ustanova. U naše vrijeme u većini medicinskih oblasti uvedena je privatna praksa pa uzimaju maha konkurencija i reklama, gdje se nastoje obezbijediti sredstva za egzistenciju. Presudan je kvalitet usluge i čim pacijent osjeti da je nezadovoljan, potražiće uslugu na drugoj strani. Kodeks medicinske etike u ovo savremeno doba izgubio je mnogo od starog sjaja i ugleda, često u ponašanju i poštovanju odredbi ovog akta pojedini ljekari nisu na visini, ali mnogo toga treba tražiti u savremenoj medicini i njenom tehnološkom razvoju. Ono što ljekar mora imati u vidu i što ga krasi u svakom vremenu su odgovornost, iskrenost prema svojim pacijentima, skromnost, saosjećanje, krotost, dostojanstvo, neizraženi neki posebni materijalni zahtjevi i želja da se unesrećenom i bolesnom pomogne. Kada je uvedena tržišna privreda, dolazi do promjena odnosa u društvu. U prvi plan izbijaju novčani odnosi pa su često etičke i još neke osobine u drugom planu. U takvim situacijama dolazi do raskida između individualne i kolektivne svijesti, opada motivacija za timski rad i svako angažovanje koje ne podrazumijeva materijalnu nadoknadu. U medicini se najveći nered čini i duša gubi kada se uvede novčana masa u opticaje, odnosno kada se uspostave robno-novčani odnosi. I upravo u takvim odnosima nastupa dehumanizacija, gubi se duhovnost i osjećaj za ljude koji pate i boluju: „Dakle, vrlo je aktuelna, a postojećom moralnom degradacijom posebno naglašena dehumanizacija medicine prouzrokovana njenim bezobzirnim merkantilizmom. Međutim, etika se ne može vrednovati novcem. Zarada i bogaćenje na ljudskim nesrećama, poput bolesti i povreda, uvećavaju se poput snježnih lavina. Pojedincima, materijalno izobilje nadoknađuje ubogu duhovnost i pomaže im da u moralnoj oskudici udobno žive. Ukratko, odluka o načinu liječenja treba da se zasniva isključivo na uvjerenju o poboljšanju bolesnikovog zdravlja, a ne na veličini novčanog stimulansa.“3

Tehnologija omogućuje pacijentu da na relativno brz i efi kasan način bude obaviješten o svojoj bolesti i stanju čitavog organizma. Ove nove tehnike prikupljanja podataka o bolesniku i njegovoj bolesti, zahtijevaju od ljekara obavezu stalnog usavršavanja, praćenja i informisanja o dostignućima u medicini i dijagnostici. Tu najviše iskustva imaju anglosaksonska i japanska medicina pa su dragocjena iskustva iz ovih medicina na visokom tehnološkom nivou i prilagođavanje našim potrebama i mogućnostima. Često u ovakvim uslovima liječenje nije efi kasno, jer tehnologija „udaljuje ljekara od pacijenta“. Izostaju riječi utjehe, topline, prisan kontakt, međusobno povjerenje i mnogo veće posvećenje liječenju i brizi za zdravlje bolesnika nego što se posvećuje 3 Dragutin P. Vukotić: Etičke kontroverze u medicini, Crnogorska akademija nauka i umjetnosti, Podgorica, 2000., str. 69.

67


statističkim podacima i ishodima raznih pretraga. Ljekar liječi riječju, kontaktom, pogledom, razgovorima i davanjem savjeta. To ljekari sa istoka daleko bolje osjećaju i primjenjuju. Na prostorima Republike Srpske i BiH pred javnost i medicinske ustanove u novije vrijeme izbijaju složena, do kraja komplikovana i odgovorna medicinska pitanja, te mnogi nerazjašnjeni fenomeni medicinske prakse ili oni pred kojima se ranije nalazio ljudski rod pa su sada došli u epicentar i traže svoje etičko rješenje i postupanje u datim situacijama. Svi ti složeni medicinski zahvati, liječenja, postupci, ponašanja, pouke i preporuke odnose se na eutanaziju, probleme i pitanja vještačkog prekida trudnoće, eksperimentisanje sa embrionima, kloniranje, presađivanje organa, liječenje pod aparatima, uvoz skupih lijekova, slanje na liječenje u inostrane klinike i slično. Ova fundamentalna pitanja su u epicentru same etike i zahtijevaju regulisanje. Mnogo toga smo obezbijedili prevodima i boravkom naših ljekara u inostranim klinikama, ali još toga mora da se usavršava i prilagođava okolnostima u kojima mi živimo i radimo, ali je glavno da se spasavaju ljudski životi i poštuju usvojeni i dograđuju novi kodeksi gdje nedostaju. U našoj medicinskoj praksi kodeks obrađuje pitanja koja se tiču eksperimenata na čovjeku, ali pitanju eksperimentisanja na embrionima nije posvećena pažnja pa se pristupilo regulisanju i prevazilaženju ovog problema. Kodeks medicinske etike mora polaziti od poštovanja ljudskog života i da se to čini na dostojanstven i human način od početka do završetka trajanja. Na ovu problematiku upućuje Konvencija o ljudskim pravima i biomedicini održanoj u Ovijedu u aprilu 1998. godine. U kompleksu ovih pitanja važno je da svetinja bude i nerođeni život i da materinstvo bude iznad prava na pobačaj. U ovim kodeksima, pravilima, konvencijama i svim drugim dokumentima osnovno je da se u svim slučajevima sačuva svjesni ili nesvjesni ljudski život. Svakako, kodeksi se poštuju, izuzev previda ili neke zloupotrebe. U posljednje vrijeme natalitet stalno pada, a abortusi su u stalnom porastu. Društvo smo i narod kome preti izumiranje. Ovdje je u pitanju medicinska etika, poštovanje njenog kodeksa i analiza ostalih faktora koji utiču na porast stanovništva. Vodi se računa da ne dođe do trgovine embrionima, što bi moglo imati neželjene posljedice. Nije isključeno da se mogu desiti i neke nedozvoljene transakcije. Odnos između ljekara i bolesnika treba da bude takav kao da je ljekar brižan otac bolesniku i da snosi odgovornost za njega i da svi ti odnosi počivaju na uzajamnom povjerenju i uvažavanju. Pojavljuje se ono što je daleko od tradicionalnih vrijednosti i odnosa povjerenja, što narušava odnose u našoj medicini. Mnogi posrednici između pacijenta i ljekara, savremena tehnologija i još neki nepovoljni trendovi uticali su na izostanak ove značajne komunikacije. Mogu se desiti i oni ljekari koji svaku svoju uslugu žele da naplate. Negdje i pacijenti željom da unaprijed

68

Ostoja Đukić

osiguraju povoljan tretman, naročito kada je u pitanju bolničko liječenje nastoje da to što prije riješe. Taj problem najlakše je, za većinu, prevazići novcem. Priznali mi to ili negirali, medicina se u ovo doba nalazi na početku svoje komercijalizacije. Zavisi dokle će, kuda i kako ići dalji tokovi. Kodeks medicinske etike zabranjuje ove negativne trendove, ali se sporadični slučajevi dešavaju i mogu da ugroze ovu profesiju. Ne bi se ovo ni dešavalo ovako da nije nastupila sveopšta kriza, niti bi se ovi problemi pominjali. Doduše, privatna praksa je otvorila novo poglavlje u Kodeksu medicinske etike; potrebno je uzeti u obzir vrijeme, okolnosti i ostalo što je važno za tržišno privređivanje da bi se etički regulisala medicinska praksa. Za efi kasno funkcionisanje sistema zdravstvene zaštite nužno je da se iz godišnjeg budžeta zemlje izdvoje značajna sredstva. Uvijek su rukovodioci i ljekari u ovim ustanovama bili uskraćeni za značajna sredstva i morali su da se snalaze i sredstva obezbijede sami po principu „ako hoćeš da živiš, snađi se“. Ljekari su u izuzetno teškim situacijama morali da se snalaze i odstupali od etičkih principa da bi riješili problem dobijanja novca, mnogi se rijetko ili nikako nisu odlučivali na ovaj korak. Može li se kriviti ljekar što je brzo zaboravio Hipokratovu zakletvu? Ovo su kompleksni problemi i kad se riješi pitanje egzistencije, može se govoriti o poštovanju zakletvi i kodeksa. U vremenu tržišne ekonomije ljudi se bore za preživljavanje i egzistenciju. Neki smatraju da bi se sa više novca liječilo bolje, ljekari bi bili savjesniji, što ne mora biti slučaj. Međutim, u jednom društvu ljekar mora da ima dostojanstvo i da bude plaćen za svoj težak, stručan i odgovoran rad. U narodu se čuje da ljekara-humanistu zamjenjuje ljekar-ekonomista. Ovdje dolazi u pitanje primjena Kodeksa medicinske etike, a s druge strane, obezbjeđivanje egzistencije. U tržišnoj utakmici karika će pucati tamo gdje je tanja. Sve se počelo uklapati u robno-novčane odnose. Situacija sada i ne izgleda toliko teška i neetična koliko može da postane. Šta će se desiti ako izostane pozivanje na Kodeks medicinske etike? Jasno je šta će nastati kada se on prestane poštovati. Kriza u zdravstvu se uvijek u posljednjem času prevazilazi. Ljekari i medicinsko osoblje samo umijećem i krajnje racionalnim putem prevazilaze ovo stanje u zdravstvu i ogromna većina zdravstvenih radnika postupa u skladu sa Hipokratovom zakletvom i ostalim odredbama medicinske etike. Zahtjev je da oni koji pripremaju lijekove budu spokojni, čista srca i trpeljivi, te prodaju prave i prirodne lijekove, a ne da nam serviraju vještačke i neke zamjene pravim lijekovima. U farmaceutskoj industriji pojavljuju se ljudi i razni menadžeri koji prate tržište farmaceutske industrije i preporučuju lijekove prema tržišnim, a ne prema profesionalnim, moralnim i duhovnim principima. Pored toga,nema dovoljnog sistema kontrole, proizvodnje, prometa i cijene lijekova i farmaceutskih preparata, premda

69


je nešto učinjeno po tom planu, ali nedovoljno s obzirom na entitete i zajedničku državu. Da podvučemo još jednom da je s gledišta medicinske etike najvažniji odnos ljekara i bolesnika: „Glavni sadržaj medicinske etike nalazi se u moralno-psihološkoj interakciji ljekara i bolesnika. Ovaj delikatni odnos se zasniva na povjerenju između bolesnika i zdravstvenog radnika. Budući da se bolesnik u tom međuodnosu nalazi u podređenom položaju, ljekar treba da ga prihvati sa svim njegovim manama i vrlinama, uz puno poštovanja, razumijevanja i strpljenja, da ga pažljivo sasluša i obavi detaljan razgovor. To ne znači da ‘bolesniku treba dopustiti da se neuljudno ponaša, zahtijevajući privilegovanost’ ili naručujući šta da mu se u dijagnostici uradi ili ordinirajući koji lijekovi da mu se propišu“.4 Jedna od najvažnijih etičkih kontroverzi u savremenoj medicini odnosi se na njenu dostupnost bolesnicima kojima je potrebna. U posljednje vrijeme se govori i piše o odgovornosti medicinske ustanove za štetu zbog ljekarske greške. Ovaj problem ima i svoju etičku dimenziju. Ljekarske greške su ili tehničke prirode (pogrešna dijagnoza ili tretman) ili se odnose na nepoštovanje prava pacijenta (najčešće se odnosi na povredu prava informisanog pritiska ili povredu ljekarske tajne). Napominjem da se u nekim zemljama Evropske unije vodi veliki broj sudskih postupaka za štete prouzrokovane ljekarskom greškom. Zagovornici rješavanja ovog problema na našim prostorima kažu: „Osiguravajuća društva nedovoljno osiguravaju ustanove i ljekare, raste nepovjerenje u zdravstveni pravni sistem. Rast negativnih trendova između ljekara i pacijenta se povećava. Latentno se osjeća kriza u zdravstvenim ustanovama zbog ljekarskih grešaka i hitno treba ispitati odgovornost za ljekarsku grešku“.5

U klasičnom sistemu osiguranja ljekara zahtijeva se da pacijent nadoknadu štete mora zatražiti zakonskim putem i dokazati da je u pitanju ljekarska greška, nemar ili propust. Konstatovano je u raspravama i izvještajima da veliki broj pacijenata ostaje bez naknade štete, a i oni koji ostvare odštetne zahtjeve, dobiju nadoknadu nakon nekoliko godina. Da bi se ova zanimljiva i ne samo zakonska oblast detaljnije i na nešto izmijenjenim osnovama regulisala potrebno je i zdravstveni sistem Bosne i Hercegovine uvesti u tzv. sistem obeštećenja pacijenta bez traženja krivice. To dalje podrauzmijeva donošenje zakona koji će regulisati ugovor o osiguranju od odgovornosti za učinjenu ljekarsku grešku. To bi podrazumijevalo uvođenje polisa obaveznog osiguranja koje predstavljaju fi nansijsku zaštitu ljekara. Ovaj postupak iziskuje promjenu Zakona o zdravstvenoj zaštiti i još neke mjere.4 Dragutin P. Vukotić: Etičke kontraverze u medicini, Crnogorska akademija nauka, Podgorica, 2000., str. 62.5 Medici.com, br. 47, Banja Luka, 2011.

70

Zoran Radovanović

Svakako, potrebe su i problemi u odgovornosti medicinskih ustanova za štetu zbog ljekarske greške jako izraženi, sve veći nesporazumi na relaciji između ljekara i pacijenta u ovom domenu usluga, a demokratizacija, ljudska prava i slobode insistiraju na zahtjevima i potrebama građana. Ovakvi i slični složeni problemi zaahtijevaju izradu osmišljenog projekta, gdje bi se uključilo razmatranje i etičke problematike. Hipokratova zakletva je usvojena prije dvije hiljade godina i štitila je i pacijenta i ljekara, a udaljavanje od nje je opasnost za obojicu. Tržišna privreda i konkurencija otvaraju prostor za mafi jaško-fi nancijsku oligarhiju i etiku veberovskog tipa, bez srca i duše. To su veliki izazovi i dileme koji se postavljaju pred savremenu medicinu i zahtijevaju zakonsko i etičko regulisanje

LITERATURA:

1. Gregori E. Pens: Klasični slučajevi iz medicinske etike, „Službeni glasnik“, Beograd, 2007.

2. Dragutin P. Vukotić: Etičke kontroverze u medicini, Crnogorska akademija nauka i umjetnosti, Podgorica, 2000.

3. Jovan Marić: Medicinska etika, Centar za izdavačku djelatnost Ferijalnog saveza Srbije, Beograd, 2000.

4. Isuse, tela moga zdravlje: bolesti i isceljenje u pravoslavnom predanju, priredili Jovan Srbulj • Vladimir Dimitrijević, Versko dobrotvorno starateljstvo Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, Novi Sad, 2010.

5. „Pravoslavlje“, br.951., rubrika „Crkva i medicina“, Beograd, 2006.

6. Dimitrije Milovanović• Srđan Milovanović: Etika savremenog sveta na početku HHI veka, Institut za psihijatriju Kliničkog centra, Beograd, 2005.

7. Karel Turza: Medicina i društvo (Uvod u medicinsku etiku), Medicinski fakultet, Beograd, 2008.

8. Ehlimana Salihbegović: Medicinska praksa i etičko pitanje, Ministarstvo zdravstva Kantona Sarajevo, Sarajevo, 2008.

9. Dimitrije P. Milovanović: Medicinska etika, „Naučna knjiga“, Beograd, 1992.

10. Medici.com, br. 47, Banja Luka, 2010.11. Kodeks medicinske etike i deontologije Republike Srpske.

71

O ETICI I KORUPCIJI U SOPSTVENOM DVORIŠTU

Zoran Radovanović*


* Redovan profesor na Medicinskom fakultetu, BeogradČlan akademije medicinskih nauka SLD

72

Zoran Radovanović

73



Opštepoznata je istina da slabašne institucije sistema zakonomerno vode snaženju neetičnosti i korupcije u društvu. Srbija je malo kada mogla da se pohvali nezavisnim i snažnim institucijama, a rastakanje države i kriminalizovani mehanizmi njenog funkcionisanja tokom poslednjih skoro četvrt veka imali su izrazito pogubne posledice. Sunovrat se ogleda u značaju koji Evropska unija pridaje fenomenu korupcije u Srbiji uopšte uzev, a posebno u oblasti zdravstva [1]. Ono je, bar na nivou percepcije, nesumnjivo korupcijom najkorodiraniji segment društva, uprkos relativno velikim ulaganjima. Zvanična statistika ih skoro prepolovljuje jer u svojoj suženoj vizuri previđa, s jedne strane, teško uočljive tokove društvenog novca usmerene ka privilegovanim pojedincima i grupama u zdravstvu, a s druge strane, znatna davanja građana, počev od plaćanja tzv. nestandardnih usluga, preko podmićivanja, do troškova radi privatne, u zdravstveni sistem nažalost još uvek neintegrisane zdravstvene zaštite. Iz uređenog dela sveta se naše necelishodno korišćenje sredstava i ukupni troškovi za zdravstvenu zaštitu jasno vide, pa je i to jedan od razloga što se zdravstveni sistem u Srbiji našao na poslednjem mestu među 34 rangirane evropske zemlje [2]. I dok će još dugo naša sudbina biti gledanje iz žablje perspektive u leđa čak i susednih država, upadljiv kontrast predstavlja ugled na strani naših, po članstvu malobrojnih, ali po uticaju značajnih nevladinih organizacija koje se, isključivo ili delimično, bave korupcijom u zdravstvu. Tako su prošle godine „Doktori protiv korupcije“ dobili vrlo prestižnu godišnju nagradu Evropske mreže za borbu protiv prevare i korupcije u zdravstvu, kao prva takva organizacija van Evropske unije [3], a Liga za imunizaciju je sprečila gromoglasno najavljivan nastavak emitovanja serijala jedne povlašćene medijske kuće o izmišljenim svetskim zaverama čije smo navodne žrtve, a sve u cilju zaštite „lika i dela“ svog uticajnog donatora. Organi gonjenja se, u retkim trenucima pokušanih dokazivanja svrhe svog postojanja, ograničavaju na sitnu korupciju, hapseći po nekog doktora zbog primanja mita i izazivajući čuđenje među njegovim kolegama („Zašto baš njega?“. „Kome li se zamerio?“). Mediji to proprate, a ponekad bezubo i kratkotrajno načnu i problem tzv. velike korupcije koju čine namešteni tenderi, (ne)javne nabavke i sl. Međutim, o sistemskoj korupciji, koja ishodi iz nakaradne zakonske regulative i čini sam koren mnogih problema u zdravstvu, može se čuti jedino na nekim malo posećenim tribinama i videti na sajtovima njihovih organizatora (http://pistaljka.rs/; http://www.healthcareanticorruption.org/).

74

Zoran Radovanović

Neetičnost u zdravstvenom sistemu Srbije, kao i u srpskom društvu uopšte, predstavlja tvrdokornu anomaliju iz oblasti socijalne patologije koja zahteva dugotrajno lečenje, a perspektive umnogome zavise od stepena u kojem su moralnom krizom zahvaćeni akademski krugovi, pre svega Medicinski fakulteti, kao intelektualna i stručna snaga koja bi, sopstvenim primerom, mogla da nametne čestitije obrasce ponašanja.Šteta je što praksa ne ukazuje na priželjkivani „isceliteljski“ potencijal medicinske elite. Za ilustraciju su dovoljna dva ad hoc odabrana, ali rečita primera. Uredništvo „Srpskog arhiva“ [4] ovoga leta je proglasilo ništavnim rad objavljen pre osam godina [5] jer predstavlja prevod tuđeg teksta s engleskog [6]. U normalnim društvima bi se nečiji pokušaj da do nastavničkog zvanja na Medicinskom fakultetu dođe tim putem smatrao izrazito psihopatskim činom, prvi autor bi bio doživotno onemogućen da pravi akademsku karijeru, a odgovornost koautora bi se rigorozno utvrđivala. Kada se postavilo pitanje zašto se na Univerzitetu u Nišu čekalo toliko godina da se slučaj prijavi, usledio je rezigniran odgovor da je to najmanje od nepočinstava koja se pripisuju nosiocu rada. Podjednako eklatantan je i primer s Medicinskog fakulteta u Beogradu. Grupa autora, od kojih su neki stekli visoka akademska zvanja, preuzela je rad japanskih autora [7] i uz male izmene objavila ga pod svojim imenom [8]. Pojedinci su to „tuđe perje“ koristili za sopstveno unapređenje, ne obazirući se na okolnost da se tehnika opisana u japanskom radu u Srbiji nije koristila, tako da je podvala svima bila jasna. O njoj je obaveštena i šira javnost [9], ali je izostala reakcija bilo zdravstvenih, bilo univerzitetskih vlasti. Interesantno, mada za normalno uho morbidno, zvuči objašnjenje nekih zvaničnika kako, navodno, ne bi bilo etički kažnjavati pomenute prevarante, jer „isto rade i svi ostali“. Takvo razmišljanje otkriva svu poraznu dubinu moralnog ponora u sredini u kojoj dokazano falsifi kovanje dokumenata nije prepreka za pravljenje akademske karijere, prodaja ispita, čak i kada se službeno konstatuje, ne ometa napredovanje, napastovanje studentkinja vodi jedino privremenom oslobađanju od ispitnih obaveza, „obogaćivanje“ sopstvene stručne biografi je tuđim radovima na konkursu za unapređenje biva “kažnjeno” raspisivanjem novog konkursa uz molbu da se narednog puta pokaže veća uzdržanost itd. U situaciji kada nam zdravstveni sistem (istini za volju, poput sudskog, prosvetnog i dr.) izjeda duboka kriza i kada nam ni akademska medicinska zajednica nije bolja od svog okruženja, postavlja se pitanje koliko uspešno odoleva i brani svoj moralni integritet Akademija medicinskih nauka (AMD) SLD, kao najviša lekarska institucija u zemlji.

75


Na nedovoljnu otpornost AMD prema manipulacijama ukazuje izbor dr Jošiakija Omure za njenog počasnog člana. Pristupno predavanje koje je održao u prostorijama SLD 10. maja 2012. podsećalo je na nastupe vidovnjaka i odisalo je šarlatanstvom, a otkrilo je mehanizam promovisanja lažnih vrednosti i obmane u koji je, pored nekih članova AMD, uključen i privatni univerzitet Megatrend. Razmotrimo detaljno ovu paradigmatičnu „studiju slučaja“. Tokom maja i juna 2012 godine, u Beogradu je održan pompezno najavljivan kurs [10] o dvoprstnom O-prstenskom testu (Bi-Digital O-Ring Test - BDORT). Sam test navodno ima skoro univerzalnu primenu („rana dijagnostika hroničnih oboljenja“; „otkrivanje uzroka oboljenja“; „određivanje“ i „detekcija“ svega i svačega) i izvode ga „dva lekara“ na način isuviše teatralan i bizaran da bi zasluživao detaljan opis (slike 1 i 2), ali se valja pozabaviti kursom i onima koji iza njega stoje.

Prema najavi, kurs pokriva, kako se doslovno navodi, „sve zemlje Jugoistočne evrope i zemlje Evropske unije“, mogu ga pohađati „doktori medicine, doktori stomatologije i diplomirani farmaceuti“, a „(p)osle adekvatne teoretske i praktične edukacije stiče se titula Cert-MD ORT”. U prevodu to znači „posvedočeni doktor medicine za O-prstenski test“, a obmana je dvostruka. S jedne strane, u akademskim krugovima sticanje titule je vezano za naporan rad, pa je nezamislivo da se dobije

Slika 1. Otvaranje prstena [1]

Slika 2. Klasična tehnika testiranja [1],pre inovacija „na daljinu“

76

Zoran Radovanović

pohađanjem kursa, dok s druge strane, diplomirani farmaceut do zvanja doktor medicine (engleski: MD = medical doctor) može da dođe samo posle višegodišnjeg studiranja. Dakle, ako je platio 1000 dolara, koliko košta „titula“, ili je računao da je kasnije među naivnima višestruko unovči ili je sam bio nepopravivo naivan. Valja napomenuti da je test prijavljen kao patent još 1983. godine [11], što samo po sebi obezbeđuje jedino prioritet, a ne kazuje ništa o smislenosti i vrednosti patenta. Nezavisni izvori koji su na njega obratili pažnju označavaju ga kao „tako veliku čudnovatost“ (orig. such high weirdness) da ga prikazuju u celosti, bez napomena, uz komentare čitalaca u stilu „zadržimo smisao za dobru šalu“ [12]. Domaćin kursa, privatni univerzitet Megatrend, poznat po devizi „plati, diplomiraj i pali“ (ne diplomu, već sve za sobom i beži u svet), najavio je pronalazača O-prstenskog testa, doktora Jošiakija Omuru, kao nosioca „mnogih svetskih priznanja“ i naveo oba koja je stekao: „jedan od 500 naučnika 21. veka, jedan od 1000 naučnika 20. veka“. Zvuči impresivno, ali nije objašnjeno da u svetu postoji nekoliko ustanova koje takva i još bombastičnija „priznanja“ dodeljuju sujetnim, frustriranim ili slave željnim pojedincima za relativno male pare i nikakve vredne doprinose. Takvo kićenje lažnim kolajnama ponavljano je ismevano u našoj štampi [13, 14]. Za doktora Omuru se tvrdi da je svoja istraživanja objavljivao „u visoko indeksiranom medicinskom časopisu: Acupuncture & Electro- erapeutics Research, e International Journal“, što je delimično tačno. Naime, on je zaista svoje radove štampao u tom časopisu, ali se navedeno glasilo kotira nisko (tzv. indeks uticaja je samo 0,2), a osnivač i glavni urednik je upravo Omura [15]. Sa izuzetkom prikaza jednog bolesnika, svi radovi (66 od 67) koji su se pojavili u naučnoj literaturi o BDORT-u svetlo dana su ugledali baš u tom privatnom časopisu. Omura je „usavršio“ svoj metod, tako da ističe kako dijagnozu može da postavlja samo na osnovu glasa ispitanika, bez ikakvih instrumenata [16], dakle i telefonom [17]. Na predavanju u Srpskom lekarskom društvu maja 2012, ustvrdio je da su mu dovoljne čak i izbledele fotografi je. Za primer je uzeo do sada najdugovečniju stanovnicu planete, Žanu Kalman (1985-1997), koja se bližila svom 60. rođendanu u vreme kada je dr Omura rođen. „Testirajući“ njene slike kada je imala od 20 do 120 godina, „kazali“ su mu se revolucionarni zaključci, recimo da dužina telomera, struktura na polovima hromozoma čije skraćivanje vodi smrti ćelije, nije relevantna za dugovečnost jer se kod nje navodno malo i nepravilno menjala tokom mnogih decenija, a da je suština u stabilnosti sirtuina 1, genski enkodiranog proteina koji je kod madam Kalman u Omurinim (naučnom svetu nepoznatim) mernim jedinicama čitavog veka iznosio 100. Sirtuin ima značaja za dug život, ali se, kao i dužina telomera, ne određuje mađioničarskim tehnikama, već mukotrpnom analizom.

77


Dostojanstvo skupu pokušao je da vrati doajen naše neuronauke, akademik Ljubiša Rakić, inače potpredsednik SANU, postavljajući vrlo suvislo pitanje, koje je predavač prvo arogantno odbacio kao nerazumljivo, a zatim pokazao koliko su naš naučnik i gost dva sveta. Naime, kada bi bila tačna Omurina tvrdnja kako je sebi u nekoliko mahova produžavao telomere („na sto, pa na trista“), to bi značilo da je pronašao besmrtnost. Nesumnjivo je da O-prstenski test može da pomogne pojedincima otprilike u istoj meri kao i bacanje ugljevlja, gledanje u bob ili talog kafe, kruženje oko vrbe u ponoć i sl. Tu je važna vera u iscelitelja koja je milenijumima činila da poseban ugled u društvu uživaju plemenski vračevi, šamani, vudu „majstori“ i gatare, čiji je učinak počivao na tzv. placebo efektu. U tom pogledu se, sve do 19. veka, nisu mnogo razlikovali ni lekari, čiji je dijagnostički kapacitet bio vrlo oskudan, a terapijski izbor se mahom svodio na puštanje krvi i davanje sredstava za povraćanje (emetici) i čišćenje (purgativi). Za razliku od slepog verovanja, moderna nauka još od Galileja i Dekarta počiva na sasvim drugim principima. U medicini zasnovanoj na dokazima, koju su kanadski klinički epidemiolozi učinili danas preovlađujućom u svetu, „zlatni standard“ predstavlja tzv. randomizovani kontrolisani ogled. Pojednostavljeno rečeno, ispitanici se nasumice podele u grupe, dobijaju različite tretmane tako da ni oni, a ni ispitivači ne znaju ko je kom postupku podvrgnut („dvostruko slepa tehnika“), pa se tek nakon merenja efekta otkriva pripadništvo grupi. Postupci i lekovi koji uspešno prođu takav test prihvataju se kao validni, a podaci o njima skupljaju se u virtuelnoj biblioteci nazvanoj po čuvenom velškom epidemiologu A. Kokranu. Za O-prstenski test takva potvrda vrednosti, naravno, ne postoji. S tim u vezi, jedan čuveni profesor je komentarisao kako smatra „duboko uznemirujućim“ što su jedini ljudi koji tvrde da ovim testom postižu pouzdane dijagnostičke rezultate upravo oni koji od toga žive, dok naučno sprovedeni kontrolisani testovi to ne potvrđuju. Izjava je data u jedinoj situaciji kada se naučna zajednica bavila O-prstenskim testom, odbacila njegovu vrednost, te trajno oduzela licencu novozelandskom lekaru, kažnjenom što je taj sporni test pretpostavio naučnim metodama koje su mogle da spreče smrt njegovog pacijenta [18]. Za istoriju medicine i pouku njegovim pohlepnim kolegama ostalo je zapisano da se zabludeli doktor zvao Ričard Goring. To iskustvo je korisno i za naše lekare koji u Omurinim savetima vide za sebe izvor prihoda. Naučeno na kursu mogu da primene u društvu, među prijateljima, kao zabavnu igru, ali ako se zanesu pa pacijentima uskrate legalan dijagnostički postupak u ime manipulacije koja se u nauci smatra šarlatanstvom, rizikuju da prođu kao njihov kolega s dalekog Novog Zelanda.

78

Zoran Radovanović

Malo je verovatno da ovakva moralna pouka pogađa pripadnike udruženog poduhvata koji su polaznicima kursa uzimali po 1000 američkih dolara, a posebno članove AMN koji su predlaganjem dr Omure za počasnog člana naneli jednu od najvećih sramota ovoj instituciji tokom njenog višedecenijskog postojanja. Odnos prema nastalom skandalu biće pokazatelj spremnosti AMN da brani civilizacijske i naučne kriterijume bez kojih njeno postojanje gubi svoje opravdanje. Treba verovati da će ona za to naći dovoljno snage.

79


Rezime

Siromaštvo, slabljenje institucija sistema i osipanje srednje klase, kao nosioca moralnih vrednosti i socijalnog kapitala, tokom više od dve decenije ratova i razvučene bolne tranzicije u Srbiji potisli su ustaljene etičke norme u društvu i korupciju učinili skoro legitimnim načinom dovijanja. Njeno korozivno prisustvo građani najviše osećaju u zdravst-venom sistemu i to u vidu podmićivanja, manje pažnje obraćaju velikoj korupciji, oličenoj u odlivu sredstava u privatne džepove putem javnih nabavki i sl., a najmanje su svesni loših sistemskih rešenja koja su snažan generator korupcije u zdravstvu. Perspektive za popravku stanja u velikoj meri zavise od moral-nog integriteta medicinske elite u akademskim sredinama. Nažalost, prikazani primeri ukazuju da je etički nivo na Medicinskim fakultetima takođe nizak, tako da potencijal za ozdravljenje s te strane nije izgledan. U toj situaciji kritičnu ulogu bi mogla da igra Akademija medi-cinskih nauka (AMN) SLD, kao najviša profesionalna institucija lekara u zemlji. Relativizam sistema vrednosti u AMN pokazan je na primeru izbora dr J. Omure za počasnog člana, kao na poučnoj studiji slučaja. Njegova pristupna beseda ogolila je providnu prevaru zasnovanu na jef-tinom opsenarstvu kome ne bi smeli da nasednu ni srednjoškolci. Dr Omura je, naime, patentirao bizarnu metodu nazvanu dvoprstni O-prstenski test (Bi-Digital O-Ring Test - BDORT), ali je otišao još mnogo dalje, tvrdeći da postavlja dijagnoze bolesti i obavlja najkomplikovanije laboratorijske analize slušanjem glasa ispitanika na daljinu, pa čak i pos-matranjem izbledelih fotografi ja. Boravak u Beogradu je iskoristio da po ceni od 1000 dolara po kandidatu održi kurs posle koga će polaznici dobiti titulu Cert MD BDORT. Podvala je u tome što se titule ne stiču na kursevima, a ni lekar (MD = medical doctor) ne može da se postane za nekoliko sedmica. U radu se izražava uverenje da će Akademija medicinskih nauka naći snage da se suoči sa istorijskom sramotom koja joj je naneta izbo-rom svog novog počasnog člana.

80

Zoran Radovanović

Abstract

Poverty, weakening of the institutions, and dissolution of the middle class, as a cornerstone of moral values and social capital, over more than two decades of wars and extended painful transition in Serbia sidelined ethical norms in the society and made corruption an almost legitimate means of inventiveness. People mostly experience its corrosive presence in the healthcare system and mainly at the level of bribery. Less attention is paid to the grand corruption, represented by the drain of public money to private pockets through public procurements etc., and the level of awareness is the least regarding poor legal set-up, though existing bad laws are a powerful generator of health corruption. Potentials for improvements depend to a great deal on the moral integrity of the medical elite in academic settings. Unfortunately, examples presented in this paper indicate that ethical standards in Schools of Medicine are also low, hampering prospects for relying much on that source in order to heal the system. In such a situation critical role might be played by the Academy of Medical Sciences (AMS) of the Serbian Medical Society. Relativism of the value system in AMS has been demonstrated by exploring the promotion of Dr. Y. Omura to the level of honorary member, as an instructive case study. His inaugural speech unmasked an obvious deceit based on cheap bluff s that even high school pupils should not be tricked on. Dr. Omura patented a bizarre method called Bi-Digital O-Ring Test or BDORT), but then pushed much further, claiming to be able to establish diagnoses and perform most complicated laboratory analyses by listening to the patient’s voice on distance and even by looking at faded photos. He used his stay in Belgrade to deliver a course, promising to attendants that they would obtain the title Cert MD BDORT upon paying 1000 US$ fee. e fraud is two-fold: no title can be obtained by attending a course, and one needs several years to become a MD (medical doctor). A hope has been expressed that AMS will fi nd enough strength to confront the historical disgrace infl icted by election of its new honorary member.

81


LITERATURA:

1. European Parliament. European Parliament resolution on the European integration process of Serbia (2011/2886(RSP) from 20th March 2012. Brussels: B7-0188/2012.

2. Health Consumer Powerhouse. Euro Health Consumer Index 2012 Report. Danderyd, Sweden: Health Consumer Powerhouse Health Consumer Powerhouse AB, 2012. ISBN 978-91-977879-9-4.

3. e European Healthcare Fraud and Corruption Network (EHFCN). Serbian organisation “Doctors against Corruption” and French Dr Pierre Fender, Director at CNAMTS, awarded for their continuous fi ght against healthcare fraud and corruption. Press Releases, 4.10.2011. At http://www.ehfcn.org/media-press/press-releases/nr/802. Accessed on 24.08.2012.

4. Milenković P. Obaveštenje o povlačenju rada / Notice of Retraction. Srp Arh Celok Lek. 2012 May-Jun;140(5-6):269.

5. Milić DJ, Pejić MA, Hivić SS, Karanikolić AD, Jovanović S, Radojković M. [Systemic infl ammatory response syndrome in surgical patients with sepsis]. Srp Arh Celok Lek. 2004 May-Jun;132(5-6):182-6.

6. Paterson RL, Webster NR. Sepsis and the systemic infl ammatory response syndrome. J R Coll Surg Edinb. 2000 Jun;45(3):178-82.

7. Hashine K, Kusuhara Y, Miura N, Shirato A, Sumiyoshi Y, Kataoka M. Health-related quality of life using SF-8 and EPIC questionnaires a er treatment with radical retropubic prostatectomy and permanent prostate brachytherapy. Jpn J Clin Oncol. 2009 Aug;39(8):502-8.

8. Dragićević S, Naumović T, Soldatović I, Mićić S, Tulić C, Pekmezović T. Evaluation of health-related quality of life in patients with prostate cancer a er treatment with radical retropubic prostatectomy and permanent prostate brachytherapy. Urol Int. 2010;85(2):173-9.

9. Radovanović Z. Junaci svoga (i našeg) doba. Argusov pogled. Beograd: Politika, Nauka. 3. septembar 2011.

10. Srpsko udruženje za integrativnu medicinu. Naučite bi-digital O-ring test (BDORT). At http://www.bdort.org.rs/; http://sr-rs.facebook.com/notes/suim/nau%C4%8Dite-bi-digital-o-ring-test-bdort/10151439635065291; http://www.docstoc.com/docs/122360503/BEOGRAD-(Srbija)-MAJ-2012 . Accessed on 20/5/2012 and 24/8/2012.

11. Omura Y. “Bi-digital O-ring test for imaging and diagnosis of internal organs of a patient”. US patent No. 5188107, published

82

Zoran Radovanović

1993-02-23, issued 1993-02-23. At: http://worldwide.espacenet.com/publicationDetails/biblio?CC=US&NR=5188107&KC=&FT=E&locale=en_EP. Accessed on: 25/08/2012.

12. StumbleUpon. Pull my fi nger! At: http://www.bpmlegal.com/wfi nger.html. Accessed on: 25/08/2012.

13. Radovanović Z. Prilog poznavanju sistema vrednosti u našoj nauci. Beograd: Naša borba. 12/05/1997.

14. Radovanović Z. O serdarima i vojvodama. Politika, Pogledi. 10/09/2009.

15. Cognizant Communication Corporation. Acupuncture & Electro- erapeutics Research. At: https://www.cognizantcommunication.com/journal-titles/acupuncture-a-electro-therapeutics-research.

16. Omura Y. Rapid screening and diagnosis of various cancers from human voice using Bi-Digital O-Ring Test resonance phenomenon between 2 identical substances i.e. between microscope slide of specifi c cancer tissue & cancer information in the sound of human voice, and detection of myocardial damage & infection from human voice. Acupunct Electrother Res. 2007;32(3-4):235-69.

17. BDORT. At: http://www.docstoc.com/docs/117889545/BDORT. 18. MPDT. Decision no: 237/02/89D. Medical Practitioners

Disciplinary Tribunal. Wellington, New Zealand. At: http://www.mpdt.org.nz/decisionsorders/decisions/0289dfi ndings.pdf

83

KORUPCIJA U MEDICINI

Vuk Stambolović*


Korupcija je zloupotreba poverenemoći radi privatne koristi,

(Pranab Bardhan)1

* Profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu u penziji

84

Vuk Stambolović

85


U ovdašnjoj javnosti, o korupciji u medicini, kao i u zdravstvenom sektoru uopšte, najvećma se govori kao o pukom lokalnom fenomenu. Ova lokalna slika se, pri tom, mahom svodi na individualnu korupciju. No, kao takva, ova je slika nepotpuna. Naime, korupcija u medicini je danas postala sistemska. A dosegla je takve razmere da je njome počela da se bavi i sama Svetska zdravstvena organizacija.2 Dakako, Svetska zdravstvena organizacija bavi se pre svega korupcijom koja ima globalne efekte pa su tako, još 1998. godine, objavljeni “Etički kriterijumi za promociju lekova”,3 a potom, uz niz drugih odgovarajućih publikacija, i “Strategija SZO o lekovima”, u okviru koje se promovišu etička praksa, kao i primena antikorupcijskih mera u farmaceutskom sektoru.4 U istom smislu, u seriji Saopštenja o činjenicama, Svetska zdravstvena organizacija ukazuje na “neetičku praksu u lancu koji čine stvaranje, regulacija, menadžment i potrošnja lekova”,5 naglašavajući da su glavne posledice takve prakse “negativno delovanje na pacijente, gubitak fi nansijskih sredstava, kao i potkopavanje poverenja”.6 Saobrazno tome, nešto kasnije, Svetska zdravstvena organizacija objavljuje i publikaciju “Merenje transparentnosti radi poboljšanja dobrog upravljanja u javnom farmaceutskom sektoru”.7 A potvrda da se radi o ozbiljnom problemu je i program “Dobro upravljanje lekovima” (Good Governance for Medicines, poznat kao GGM), program podrške ustanovljen 2004. godine koji Svetska zdravstvena organizacija nudi zemljama članicama sa ciljem - “da procene svoju ranjivost na korupciju u medicini, da razviju antikorupcijski program i da održe efi kasan sistem zdravstvene zaštite koji nije potkopan zloupotrebom kakva je korupcija”.8

1 Bardhan P., Corruption and Development: A Review of Issues, Journal of Economic Literature, 1997. Vol. 35: 1320 – 1346., Dostupno na: http://www.relooney.info/3040_517.pdf Pristup: 23. Jun 2012.2 Korupcijom u medicini bavile su se i druge međunarodne organizacije. Na primer: Svetska banka i Transparency International. World Bank, Helping countries combat corruption: progress at the Bank since 1997. Geneva, 2000; Transparency International, Global corruption report 2006, special focus on corruption and health, Pluto Press, London, 2006.3 Ethical Criteria for Medicinal Drug Promotion,WHO, Geneva, 1998.4 WHO Medicines Strategy – Countries at the Core, 2004 – 2007., 2004. Dostupno na: http://apps.who.int/medicinedocs/en/d/Js5571e/3.html Pristup: 9 jun, 2012.5 Medicines: corruption and pharmaceuticals, Fact sheet No 335, December 2009, WHO. Dostupno na: http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs335/en/index-htlm Pristup: 10. Jun 2012.6 Ibid.7 World Health Organizatzion, Measuring transparency to improve good governance in the public pharmaceutical sector: assesment instrument. Working document for fi eld testing and revision, Geneva, WHO, 2007.8 Good Governance for Medicines, progress report, 2010, Dostupno na: http://whqlibdoc.who.int/hq/2010/WHO_EMP_MAR_2010.2_eng.pdf Pristup, 1. avgust 2012.

86

Vuk Stambolović

Predilekciono mesto

Bez obzira na zajednicu u kojoj se javlja, korupcija se ne gnezdi u bilo kom domenu socijalne strukture. Ona ima svoje strogo određeno predilekciono mesto. A to je, uvek - bilo koje mesto moći. Medicina je stoga, kada je reč o korupciji, logična ciljna delatnost. Naime, moć je konstitutivni element medicinske profesije. To je moć koju lekar, kao ključni medicinski poslenik, ima nad ljudima koje je lična patnja, ili patnja bližnje(g) učinila ranjivim i zavisnim i koji mu se obraćaju za zdravstvenu pomoć, odnosno podršku. Naravno, medicina je profesija par excellance. Kao takva, ona je, u okviru svog profesionalnog organizovanja, uspostavila i branu za korupciju. Tu branu čini mogućnost međusobnog uravnotežavanja njena tri elementarna svojstva: samostalnosti, odgovornosti I neposrednosti.Samostalnost je prvo elementarno svojstvo medicine kao profesije. U svome radu, naime, lekar je samostalan. Ta samostalnost lekara je pravo koje proističe iz njegovog specifi čnog znanja, znanja koje se odnosi na čoveka i njegovu patnju, kao i na razne načine za ublažavanje i prevazilaženje te patnje, uključujući tu i njenu prevenciju. Dakako, binom znanje/samostalnost već i sam po sebi nosi značajnu i legitimnu moć. Logično je, stoga, da je, kao drugo elementarno svojstvo medicinske profesije uspostavljena - odgovornost. Odgovornost je uspostavljena kao obaveza9 koja proističe iz potrebe da se ograniči moć lekara, moć koja proističe upravo iz samostalnosti, legalizovane i legitimisane institucionalno potvrđenim specifi čnim znanjem, a onda i iz posebne vrste zavisnosti ljudi koji su na lekara, kao profesionalca, upućeni. Treće elementarno svojstvo medicinske profesije je neposrednost. Naime, odnos i komunikacija lekara sa korisnikom zdravstvene usluge su, tradicionalno, neposredni. Ova neposrednost, ojačana lekarskom tajnom, dodatno uravnotežava dinamiku između samostalnosti i odgovornosti i to upravo u korist odgovornosti. Uravnotežava je, pak, time što omogućava i pospešuje aktualizaciju epimeletskog poriva, poriva za brižnim pružanjem nege, odnosno podrške. Radi se pri tom o porivu, kao i sledstvenom ponašanju, za koje se može reći da predstavljaju osnovu na kojoj se medicina i razvila kao delatnost.10

9 Odgovornost delatnika javnog sektora jeste obaveza da se iskaže delotvornost u postizanju ciljeva, kao i u obezbeđivanju usluga koje odgovarajuća zajednica želi i koje su toj zajednici potrebne. Prema: Segal G.F., Summers A.B., Citizens’ Budget Reports: Improving Performace and Accoutability in Government, Policy Study No. 292., Reason Public Policy Institute, March 2002. Dostupno na: http://heartland.org/sites/all/modules/custom/heartland_migration/fi les/pdfs/8771.pdf pristup: 1. avgust 2012.10 Ljudskoj je vrsti svojstveno epimeletsko ponašanje (prema starogrčkom επιμελεομαι – brižno paziti). To je ponašanje «brižnog pružanja nege», pre svega bolesnim i nemoćnim pripadnicima

87


Ravnoteža između samostalnosti sa jedne i odgovornosti i neposrednosti sa druge strane, međutim, često je labilna i u mnogome zavisi od socijalnog konteksta, kao i od ličnih svojstava i afi niteta lekara. Pokazalo se, uz to, da je i u bavljenju medicinskom profesijom lakše, a i primamljivije biti samostalan nego odgovoran, pogotovo u slučajevima kad samostalnost poprimi crte egocentričnosti, uz sledstveno zanemarivanje potrebe za otvorenim odnosom i komunikacijom sa pacijentom. Odgovornost je stoga, u okviru medicinske profesije, a i od strane nemedicinskih institucija, podupirana i osnaživana čitavim nizom dodatnih mera i procedura: od međunarodnih deklaracija i povelja,11 do institucionalnih etičkih kodeksa, od instituta supervizije i stručnog nadzora, do uvođenja ombudsmana, kao zaštitnika prava pacijenata…12

Ipak, i ovako ojačana, brana protiv korupcije se nije pokazala dovoljnom. Možda najvećma zbog toga što je, u svome usredsređivanju na mesta moći, korupcija zahvatila medicinsku elitu i to ne samo mnogu lokalnu, nego i onu međunarodnu. Šta više, ugnezdivši se u domen njene najveće moći, korupcija je počela da ugrožava i samu medicinsku profesiju i to tako što je počela da dovodi do procesa deprofesionalizacije medicine. Nekad i negde, ova deprofesionalizacija, izražena odustajanjem od profesionalnih medicinskih uzusa, u toj je meri izražena da se gotovo u potpunosti manifestuje uzročno posledična veza prema kojoj: tamo gde ima korupcije – nema profesije. Ono što preostaje, pri tom, jeste tek svojevrsna arena u kojoj je sa jedne strane goli život, a sa druge potpuno ogoljena moć.

ljudskog roda. Ovo se ponašanje može ekstrapolirati i na prehumane grupe u vidu «spremnosti» za specifi čnu izmenu odnosa u slučaju bolesti ili povrede. U suštini, kod čoveka se radi o porivu koji je imao pozitivnu ulogu u održanju ljudske vrste i pored brojnih nepovoljnih faktora životne sredine. Epimeletski poriv, pri tom, predstavlja fi logenetsku crtu. Naime, svojstven je ne samo ljudskoj vrsti nego i celom rodu sisara kod kojih se mogu naći primeri sličnog «pomažućeg» ili «negujućeg»11 A Declaration on the Promotion of Patients’ Rights in Europe, dostupno na: http://www.who.int/genomics/public/eu_declaration1994.pdf ; European Charter of Patients’ Rights, Rome, November 2000, dostupna na: http://www.activecitizenship.net/health/european_charter.pdf Pristup: 10. Jul 2012.12 Outinen M., Patients’ rights in Finland, National Research and Development Centre for Wellfare and Health, Helsinki, 2004. Radišić J., Mujović-Zornić H., Pomoć pacijentima u ostvarivanju njihovih prava: Zapadna Evropa kao uzor Srbiji, Jugoslovensko udruženje za medicinsko pravo, Fond za otvoreno društvo, Beograd 2004.

88

Vuk Stambolović

Sistemska manifestacija

Korupcija u medicini ima mnogo lica, počevši od one “sitne”, lako opažljive korupcije koja bi se mogla nazvati birokratskom ili administrativnom i koja se javlja na ulazu korisnika zdravstvene zaštite u zdravstveni sistem, pa sve do one velike korupcije koju neupućeni korisnici i ne primećuju budući da se odvija na nivou zdravstvene politike...13 No, koje će se od ovih lica iskazati kao dominantno najvećma zavisi od šireg, a delimično i užeg društvenog konteksta, odnosno od takozvanog šireg odnosno užeg gravitacionog centra posmatrane zajednice, a to znači: od relevantnog psihosocijalnog odredišta koje je okarakterisano specifi čnim sistemom vrednosti, njemu odgovarajućom intencionalnošću, kao i sledstvenim ličnim ponašanjem te formalnim i neformalnim odnosima. Prema socijalnoj teoriji koju je razvio američki socijalni psiholog Kler Grejvs (Clare Graves), današnja medicina je, u svom najautentičnijem vidu (koji se, tipično, manifestuje u visoko razvijenim sredinama), uronjena u kontekst petog nivoa psihosocijalne egzistencije.14 To je kontekst čije je osnovno svojstvo: progres putem nalaženja boljih rešenja. U njegovim okvirima teži se autonomiji i nezavisnoj poziciji, dobrom životu i materijalnom obilju. Istovremeno, bolja rešenja putem razvoja nauke i tehnologije donose dobrobit svima, a ne samo njihovim kreatorima. Dominira, međutim, interpersonalna distanca, uz neprestano takmičenje i sledstveno dokazivanje i procenjivanje. Nema tešenja ili podrške u nevolji... Nema ni dogmi... Umesto njih glavni oslonac su podaci do kojih se dolazi putem istraživanja. U odnosu na principe važniji je pragmatizam, a u odnosu na neke dugoročne garancije važnija je kratkoročna pobeda. Poštuje se, naime, ono što donosi rezultate. Život je niz prilika i izazova da se nešto uradi bolje. Drugi ljudi su u tome sredstvo. Verovanje drugima se smatra rizičnim s obzirom da se stalno projektuju sopstveni motivi. U druge se, eventualno, investira. Ništa im se ne udeljuje. Etično je, pak, sve za šta postoje dokazi da će dovesti do napretka, a uz to i do pogodnosti za zaslužne. Najveći strah je, pak, strah od neuspeha.15

Ovom psihosocijalnom kontekstu se, u razvijenim sredinama, prilagodila i korupcija generalno, pa tako i korupcija u medicini. Ključni doprinos njenom utemeljenju, razvoju i ekspanziji, pri tom, došao je 13 Korupcija, na primer, može da značajno utiče da se, na nivou zdravstvene politike, prednost daje nabavci skupe opreme visoke tehnologije („high tech“), uz sledstveno zanemarivanje programa primarne zdravstvene zaštite.14 Graves C.W., Levels of Existence: An Open Sistem eory of Values, Journal of Humanistic Psychology, Fall, 1970. Vol.10, No.2, str. 131 – 155.15 Beck D.E., Cowan C.C., Spiral Dynamics, Blackwell, Oxford, 2000. Str. 244-259.

89


iz kruga proizvođača lekova i medicinske opreme i to, shodno datom kontekstu, pre svega putem uspostavljanja kontrole nad istraživanjima. Naime, prema raznim analizama, između 70% i 90% kliničkih eksperimenata, publikovanih u uglednim časopisima, fi nansirano je iz privatnih izvora. Pri tom, publikovanje istraživanja je selektivno. S tim što je ova selektivnost u velikoj meri određena interesima fi nansijera istraživanja, odnosno sponzora. Na primer, saobrazno tome što su sponzori najviše zainteresovani za objavljivanje istraživanja u kojima se njihov proizvod pokazao boljim ili bar jednako vredan u odnosu na neki već etablirani, studije sa statistički značajnim i pozitivnim nalazom objavljuju se znatno češće nego one sa isto tako značajnim neutralnim ili negativnim rezultatom. Osim toga, veća je šansa da će takve studije biti objavljene u uglednijim časopisima i na engleskom jeziku. Pored toga, u više meta - analiza pokazano je da su, u poređenju sa istraživanjima fi nansiranim iz javnih izvora, istraživanja koja su sponzorisale farmaceutske kompanije 3,6 do 5,3 puta češće imala rezultate koji odgovaraju sponzorima. Tome se pridužuje i nepotpuno izveštavanje o neželjenim pojavama, dok se pozitivni rezultati preuveličavaju...16

Uspostavljajući kontrolu nad istraživanjima, farmaceutski i „haj tek“ („high tech“) kompleksi uspostavljaju i kontrolu nad pripadnicima medicinske elite koje angažuju kao istraživače i čiji im status obezbeđuje prolaznost, a potom i prihvatanje poželjnih rezultata istraživanja. Sa pripadnicima medicinske elite, pri tom, uspostavljaju se razni vidovi fi nansijske povezanosti. Naime, proizvođači lekova i opreme angažuju ih kao glavne istraživače, kao savetnike, predavače i veštake, a nekada ih nagrađuju i kompanijskim deonicama. Postepeno, nepristrasnost istraživača postaje nemoguća. Pogotovo što i sam pripadnik medicinske elite, „nagrađivan“ od strane privatnog sponzora, prihvata da bude pod kontrolom. On, zapravo, i sam zna da na buduće projekte može računati samo ako deluje u skladu sa očekivanjima određenog sponzora i ukoliko „proizvodi“ rezultate koji tom sponzoru odgovaraju. Uz to, pored materijalnog motiva, za njega je, možda, još važnija činjenica da od 16 Bodenheimer T., Uneasy alliance: clinical investigators and the pharmaceutical industry, New England Journal of Medicine, 2000, Vol 342: 1539 - 1544.; Healy D., is academic psychiatry for sale?, British Journal of Psychiatry, 2003, 182: 388 – 390.; Naylor C.D., Meta-analysis and the meta-epidemiology of clinical research, British Medical Journal, 1997. Vol 315: 617- 619.; Easterbrook P.J., Berlin J.A., Gopalan R. et al. Publication bias in clinical research, Lancet, 1991. Vol 337: 867 – 872.; Lexchin J., Bero I.A., Djulbegovic B. et al., Pharmaceutical industry sponsorship and research outcome and quality: systematic review, British Medical Journal, 203. 326: 1167 – 1170.; Bekelman J.E., Li Y., Gross C.P., Scope and impact of fi nancial confl ict of interest in biomedical research: a systematic review, JAMA, 2003, 289: 454 – 465.; Als-Nilsen B., Chen W., Gluud C. et al., Association of funding and conclusions of randomized drug trials, JAMA, 2003, 290: 921 – 928. Citati i izvori Prema Gajski L., Lijekovi ili priča o obmani, Pergamena, Zagreb, 2009. Str. 64 - 65, 95 – 96, 108 – 116, 133 – 134.

90

Vuk Stambolović

saradnje sa određenom farmaceutskom ili „haj tek“ kompanijom zavisi i njegovo akademsko napredovanje budući da, uz tu saradnju, rezultate istraživanja može da objavi u referentnim medicinskim časopisima, obogaćujući tako svoju bibliografi ju i gradeći svoj akademski status i profesionalnu reputaciju.17

Kontrola nad istraživanjima, udružena sa kontrolom nad istraživačima neminovno vodi i do kontrole nad samom medicinom što se neposredno izražava kontrolom nad smernicama kliničke prakse i njihovim sledstvenim saobražavanjem profi tima farmakološkog, odnosno „haj tek“ kompleksa. Ovo saobražavanje ima više vidova među kojima se, u novije vreme, ističu tri tipična. Prvi se ispoljava time što se, umesto na normalnim, insistira na nižim, takozvanim optimalnim, odnosno „ciljnim vrednostima“ (naročito vrednostima krvnog pritiska, holesterola, glikemije...) tako da se, često još i posebnim formulisanjem novih, nametnutih nozoloških kategorija (kakvi su, na primer, pre-hipertenzija, ili pre-dijabetes), medikamentozno leče praktično zdravi ljudi. Sledeći je manir da se preporučuju novi, skuplji lekovi i procedure, a zanemaruju dotašnji, često znatno je iniji. A u okviru trećeg, patognomonično je da se zanemaruju nefarmakološke intervencije, pogotovo one povezane sa socijalnim determinantama zdravlja, a umesto njih uvodi se primarna ili sekundarna medikamentozna prevencija čitavog niza poremećaja zdravlja, „sa ciljem da lekove uzima što veći broj ljudi, što duže i, po mogućstvu, doživotno“.18

O toj konačnoj kontroli otvoreno govore i glavni arbitri medicinske naučne scene - urednici najuglednijih referentnih medicinskih časopisa. Tako je Dr Marša Ejndžel (Marcia Angell), inače profesorka socijalne medicine, na osnovu svog dvadesetogodišnjeg iskustva urednice, a potom i glavne urednice časopisa e New England Journal of Medicine, objavila knjigu „Istina o farmaceutskim kompanijama: kako nas varaju i šta u vezi toga možemo da uradimo“ u kojoj razgolićuje sveprisutni uticaj farmaceutske industrije na medicinu.19 Dr. Džerom Kasirer (Jerome Kassirer), profesor interne medicine i bioetike, takođe bivši glavni urednik časopisa e New England Journal of Medicine, svoja 17 Gajski L., op. cit. str. 327 – 335.18 Škotski lekari su, na primer, izračunali da primena preporuka Britanskog društva za hipertenziju iz 2004. Godine (BHS-IV), usled novih terapijskih ciljeva i novog proračuna kardiovaskularnog rizika, povećava godišnje izdatke sa 2,8 miliona na 66,9 do 81,5 miliona funti, i to samo za statine, i samo za područje Škotske. BMJ rapid responses to: Williams B., Poulter N.R., Brown H.J. et al., British Hypertension Society guidelines for hypertension management 2004 (BHS-IV): summary, British Medical Journal, 2004. 328: 634 – 640. ; Himmelmann A., Kjeldsen S., Hedner T., Editorial: Recent hypertension guidelines: JNS-7 and 2003 ESH/ESC, Blood Pressure, 2003. Vol. 12 (4): 196 – 197. Citat i izvori prema Gajski L., op. cit., str. 153 – 194. 19 Angell M., e ruth about the Drug Companies: How ey Deceive Us and What to Do About It, Random House, New York, 2004.

91


saznanja je predstavio u knjizi „Na usluzi: kako saučesništvo medicine i velikog biznisa može da ugrozi vaše zdravlje“ u kojoj izveštava o načinima, o obimu, a onda i o posledicama saradnje medicinske profesije i medicinske industrije.20 Dok je Dr. Ričard Smit (Richard Smith), tokom 25 godina najpre urednik, a potom i glavni urednik časopisa British Medical Journal, svoja iskustva izložio u knjizi „Problem sa medicinskim časopisima“ u kojoj opisuje ulogu medicinskih časopisa u korumpiranju medicine, kao i sistematsko prenebregavanje konfl ikta interesa u koji su urednici tih časopisa, veoma često, duboko zagazili.21

Šta se u okolnostima ovako sveobuhvatne kontrole dešava sa elementarnim svojstvima medicinske profesije? Najpre se gasi samostalnost. Ona se topi pod uticajem interesa farmakološkog i „haj tek“ kompleksa. Lekar se, zapravo, svodi na neku vrstu tehničara koji primenjuje već propisane kliničke smernice, u mnogome određene interesima profi ta, gotovo ne koristeći vlastito kliničko rasuđivanje i iskustvo, pa čak ni zdrav razum... Odgovornost je, pak, eksproprisana, i to već samim gubljenjem samostalnosti. Korupcija je, uostalom, i defi nisana jednačinom: „Korupcija = (monopol + autonomna moć) – odgovornost”.22 Nedostatak odgovornosti, doduše, lekara pokriva u slučaju neuspeha tretmana, kao i u slučaju jatrogenih efekata, ali, oduzima mu zadovoljstvo eventualnih profesionalnih uspeha... A što se tiče neposrednosti, ona je praktično onemogućena jer lekar, sledeći kliničke smernice upodobljene prema interesima proizvođača lekova, ne sagledava pacijenta kao osobu jedinstvenih fi zičkih, psihičkih, socijalnih i duhovnih osobenosti nego u njemu vidi samo dijagnozu koja je, već sama po sebi, depersonalizujuća kategorija i na koju treba da primeni uprosečenu kliničku proceduru. U ukupnoj slici, tako, medicina sve većma i sama postaje biznis gde se samostalnost eventualno osvaja u konkurentskoj borbi, najčešće putem veštijeg situacionog menadžmenta, gde se odgovornost prema klijentima zamenjuje odgovornošću prema profi tu i gde je neposrednost zamenjena raznim vrstama interesne povezanosti, najčešće pekunijarne prirode. 20 Kassirer J. P., On the Take: How Medicine’s Complicity With Big Business Can Endanger Your Health, Oxford University Press, New York, 2005.21 Smith R., e Trouble with Medical Journals, Royal Society of Medicine Press, London, 2006. 22 Klitgaard R., Controlling Corruption, University of California Press, Berkeley, 1998. Cit. Prema: Lewis M. 2000, Who is paying for health care in Eastern Europe, and Central Asia, International bank for reconstruction/World Bank Publications Washington DC., str. 7. http://www.sec.lt/pages/alfdiskusijos/pages/discuss3/docs/Who+Is+Paying+text.pdf Pristup: 12 Jun 2012.

92

Vuk Stambolović

Domaća scena

Nekoliko skorašnjih istraživanja ukazuje da, u Srbiji, korupcija u medicini ima zabrinjavajuće razmere. Najopsežnije istraživanje proveo je TNS Medium Gallup i to u četiri talasa: u oktobru 2009., u martu i oktobru 2010., i u novembru 2011. godine.23 U sva četiri talasa ispitivanja, na osnovu percepcije korupcije kod anketiranih građana, zdravstvo je bilo na prvom ili na drugom mestu, menjajući se po stepenu opažene korupcije sa političkim partijama. Tako je, na pitanje „Koji sektori su najviše zahvaćeni korupcijom?“, u oktobru 2009., 78% anketiranih građana odgovorilo da je to zdravstvo. Političke partije su pak, sa 76%, bile na drugom mestu. U martu 2010., oktobru 2010., kao i u novembru 2011., po opaženoj korupciji, zdravstvo je bilo na drugom mestu. U ta tri talasa istraživanja, naime, stav da je zdravstvo zahvaćeno korupcijom izrazilo je 70%, 73%, odnosno 74% anketiranih građana. (Opažena korumpiranost političkih partija iznosila je: 80%, 74% i 76%.) Ova percepcija korupcije je, tipično, bila češća od direktnog kao i od indirektnog iskustva sa korupcijom. Naime, direktno iskustvo sa korupcijom uopšte imalo je 15%, 16%,13%, odnosno11% anketiranih, a indirektno (preko rođaka ili bliskih prijatelja) njih 38%,33%, 34%, odnosno 39%. Međutim, prema odgovorima na pitanje „Kome ste dali mito u poslednja tri meseca?“ zdravstvo je bilo daleko ispred svih drugih sektora. Naime, u prvom talasu istraživanja, oktobra 2009., među anketiranim građanima koji su na navedeno pitanje dali pozitivan odgovor, njih 50% je izjavilo da su dali mito lekarima. U drugom, trećem i četvrtom talasu istraživanja, među onima koji su podmićivali poslenike raznih sektora, lekarima je mito dalo 54%, 57% i 44% anketiranih građana,24 što takođe potvrđuje značajnu raširenost korupcije u ovdašnjem zdravstvenom sektoru.25

23 Ispitivanje javnog mnjenja o korupciji u Srbiji: percepcija korupcije na nivou domaćinstva - četvrti talas, Novembar 2011., TNS Medium Gallup, UNDP. 24 Ibid. Str. 11. I 19. 25 Prema jednom ranijem istraživanju korupcije, istraživanju koje je 2001. godine obavila USAID, u Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Makedoniji, Rumuniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori, opažena korupcija među lekarima iznosila je 45% do 55%. U Albaniji i Srbiji, pak, između 61% i 71%. Pri tom, u Albaniji je opažena korupcija kod lekara bila viša u odnosu na druge javne delatnike. U Srbiji je, međutim, opaženi nivo korupcije za sve javne delatnike bio viši u poređenju sa drugim posmatranim zemljama, što ukazuje na sredinu u kojoj je korupcija bila više izražena. Vitosha/USAID, Regional Corruption Monitoring in Albania, Bosnia and Herzegovina, Bulgaria, Croatia, Macedonia, Romania and Yugoslavia, 2002., Mimeo. Processed., Cit. prema Lewis M., Governance and Corruption in Public Health Care Systems, Working paper Number 78, Center for Global Development, 2006. Str. 14.

93


Istraživanje o korupciji u zdravstvu uradio je i CESID, 2010 godine. I prema ovom istraživanju, percepcija korupcije u zdravstvu je bila šira od ličnog iskustva građana sa korupcijom. Naime, 58% anketiranih građana smatralo je da je korumpirana većina lekara, ali 64% je izjavilo da u toku poslednjih 5 godina ni oni, ni članovi njihove porodice nisu imali direktnog iskustva sa korupcijom. Direktno iskustvo sa korupcijom, pak, imalo je 19% anketiranih građana, dok je 35% njih saopštilo da je lično iskustvo sa korupcijom imao neko iz njihovog neposrednog okruženja. Među onima koji su imali lično iskustvo sa korupcijom, njih 65% je davalo poklone male vrednosti (kafa, piće, čokolada...). Njih 21% je davalo novac, njih 7% neku „protivuslugu“, dok je njih 3% dalo poklon veće vrednosti.26

Signifi kantno je i straživanje o korupciji u zdravstvu koje je, u ustanovama koje se bave reproduktivnim zdravljem žena, 2011. godine, obavilo udruženje građana „Roditelj“. Prema rezultatima ovog istraživanja, direktno iskustvo sa korupcijom je imala svaka druga ispitanica. Među njima, jednoj četvrtini ispitanih novac je direktno tražen, a polovini indirektno. Skoro polovina ispitanih je iz državnih klinika upućivana na privatne klinike kako bi tamo obavile procedure ili preglede koji su, inače, pokriveni zdravstvenim osiguranjem. Prema rezultatima ovog istraživanja, na dodatno plaćanje najveći broj ispitanih se odlučivao ili zbog straha od lošeg tretmana od strane lekara odnosno drugog medicinskog osoblja, ili radi skraćivanja vremena čekanja na određenu intervenciju, s tim što oko 40% ispitanih nije bilo svesno da „čašćavanje“ medicinskog osoblja predstavlja vid korupcije.27

Poseban uvid u korupciju u ovdašnjem zdravstvu pružila je nevladina organizacija „Doktori protiv korupcije“. Uključujući se svojim angažmanom u proces evrointegracija Srbije, ova je organizacija ukazala na mnoge zataškane slučajeve korupcije, a posebno se bavila i sudbinom uzbunjivača, odnosno lekarima koji su zbog ukazivanja na korupciju u svojoj ustanovi bili šikanirani ili su, čak, bili otpušteni. Opseg angažmana „Doktora protiv korupcije“, inače, mahom je obuhvatao slučajeve gde je korupcija postajala deo institucionalne prakse ili je uključivala više povezanih institucija, a u okviru toga i slučajeve kada se odnosila na velike investicione poduhvate u domaćem zdravstvu. U tom smislu, paradigmatični su: primer trgovine listama čekanja na Institutu za onkologiju Vojvodine zbog koje je, radi protivzakonitog 26 CESID, Korupcija u zdravstvu, 2010. Dostupno na: http://www.minzdravlja.info/downloads/2010/Septembar/Septembar%202010%20Istrazivanje%20Korupcija%20U%20Zdravstvu.pdf Pristup 1. Avgust 2012.27 Korupcija u zdravstvu u ustanovama koje se bave reproduktivnim zdravljem žena, Udruženje građana “Roditelj”. Dostupno na: http://www.roditelj.org/2011/08/29/rezultati-istrazivanja-o-korupciji-u-zdravstvu-u-ustanovama-koje-se-bave-reproduktivnim-zdravljem-zena/ Pristup: 7 jul 2012.

94

Vuk Stambolović

sticanja imovinske koristi, bilo ugroženo pravo na blagovremeno lečenje obolelih od najtežih malignih oboljenja; zatim primer dokumentovane komercijalne povezanosti između lekara beogradskog Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć i pogrebnih preduzeća gde, s obzirom na službenu dokumentaciju Ministarstva zdravlja koja za 53 slučaja sa smrtnim ishodom konstatuje učinjene propuste i fatalne lekarske greške, postoji osnovana sumnja da reanimacije nisu rađene zbog provizije pogrebnika; a u koruptivnu praksu slične prirode može se uključiti i slučaj grubog kršenja zakona od strane uprave Zdravstvenog centra Studenica u Kraljevu gde su kupovani neodgovarajući dijalizni rastvori, uz osnovanu sumnju, prema zvaničnom izveštaju Zavoda za javno zdravlje, da je došlo do višestrukog porasta smrtnosti pacijenata na dijalizi u periodu 2010-2011 godine, pogotovo u svetlu izveštaja inspekcije Ministarstva zdravlja da su se u jednom periodu koristili štetni dijalizni rastvori koji kristalizuju.28 Tu je, zatim, i afera nabavke vakcina protiv svinjskog gripa gde su „Doktori protiv korupcije“ skretali pažnju ne samo na fi nansijsku zloupotrebu službenog položaja nego i na krivično delo protiv zdravlja ljudi. Kada je, pak, reč o investicionim poduhvatima, karakteristični su primeri: rekonstrukcija dva beogradska klinička centra, Zvezdara i Zemun, iz kredita Evropske investicione banke, oko 8 miliona evra vrednosti, uz grubo kršenje Zakona o javnim nabavkama, kao i zakona Evropske zajednice kojima ove rekonstrukcije, prema ugovorima, podležu; zatim, rekonstrukcija Zdravstvenog centra „Studenica“, u Kraljevu, iz kredita Svetske banke od 6 miliona evra, gde je prioritet bila nadgradnja IV sprata hirurgije koji je zazidan i nije u upotrebi, a ne zgrada interne klinike koja je tokom kasnijeg zemljotresa hitno iseljena, u opasnosti od potpunog rušenja zbog loših temelja i statike; u tipične primere spada i rekonstrukcija četiri klinička centra iz sredstava Evropske investicione banke za koju je, u vreme reagovanja „Doktora protiv korupcije“, 150 miliona evra bilo već povučeno, ali je bilo nejasno gde su, s obzirom na tadašnje promenljive i kontradiktorne izjave ministra zdravlja i direktora Kliničkog centra Srbije u javnosti, kao i u dva zvanična izveštaja Ministarstva zdravlja Odboru za zdravlje i porodicu u 2011. godini.29

Na sve ove dokumentovane izveštaje „Doktora protiv korupcije“, sem pokrenute istrage u aferi oko vakcina protiv svinjskog gripa, praktično jedini odgovor vlasti, doduše posredni ali veoma relevantan, 28 Doktori protiv korupcije: Upozorenje koordinatorki borbe protiv korupcije, ministarki pravde i ministru zdravlja zbog nepokretanja krivičnog postupka po službenoj dužnosti. Dostupno na: http://www.healthcareanticorruption.org/saopstenja/upozorenje_srb_engl.dec2011..pdf Pristup: 28. jul 2012.29 Doktori protiv korupcije: zahtev državnim ustanovama za procesuiranjem koruptivnih afera u zdravstvu, 28 . jun 2011. http://www.healthcareanticorruption.org/saopstenja/OTV.%20PISMO%2028.Jun%202011..pdfPristup: 29 jul 2012.

95


bio je - ukidanje člana 277 u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, odnosno brisanje ključne antikoruptivne odredbe koja se odnosila na obim konfl ikta interesa u zdravstvu.30 A, u istrom smislu, patognomoničan je „slučaj“ specijalnog savetnika ministra zdravlja za borbu protiv korupcije koji je, posle izjava da je njegova borba uzaludna jer nema podršku tužilaštva i policije, posle nekoliko meseci rada, gotovo preko noći – razrešen dužnosti.31

Masovna individualna korupcija u ovdašnjem zdravstvu koju obznanjuju anketirani građani, a protiv koje se praktično ništa ne preduzima, kao i gotovo potpuna nedodirljivost aktera korupcije vezane za pojedine elemente zdravstvenog sistema,32 bez obzira što tu korupciju potvrđuju i brojni dokumenti koje navodi nevladina organizacija „Doktori protiv korupcije“, mogu se razumeti samo sagledavanjem psihosocijalnog konteksta karakterističnog za Srbiju ovih tekućih godina. Naime, za Srbiju je karakterističan psihosocijalni kontekst koji ima karakteritike trećeg nivoa psihosocijalne egzistencije.33 To, pak, znači da su dominantni: krajnja egocentričnost, nasilje u odnosima, te razni vidovi grube manipulacije i eksploatacije. Otuda je, generalno, veoma naglašena podela na one malobrojne koji imaju i masu onih koji nemaju. Opšti ideal je, pak, zadovoljavanje impulsa i želja, i to bez odlaganja. Ne brine se mnogo o posledicama koje, uostalom, za one koji su jači nikada i ne nastupaju. Naime, na snazi je, faktički, princip nekažnjivosti jačeg. Stoga, oni koji su jači politički, jači socijalno, jači ekonomski, ili čak jači fi zički - u okvirima svog domena, praktično, rade šta hoće. Tipičan je stoga razvoj grandioznosti u onih koji su, u ovim uslovima, manje ili više uspeli. Životni moto je - „To nije moja greška“. Uzrok teškoća i neuspeha, naime, uvek je neko drugi. Obično se okrivljuje neka zavera. Pri tom, nema zajedništva. Svaka osoba je ostrvo za sebe. Lojalnost je veoma privremena. Postoje samo pljačkaši i žrtve, ljudožderi i pojedeni. Potpuno odsustvo obzira prema drugom je znak snage. Slabiji se drže u poslušnosti i oskudici, a povremeno im se baci po neka mrvica kako bi im se održala nada, ali da pri tom nikako ne ojačaju. Etično je, pak, sve ono što onome koji je jači može da omogući da dobije to što hoće, kad god hoće. Dominira zakon džungle u službi ličnih interesa jačeg. Osnovni strah je: biti slabiji.34

30 Doktori protiv korupcije: protiv ukidanja natikoruptivnog člana 277 u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti http://www.healthcareanticorruption.org/saopstenja.html#04okotbar2010Pristup 27. Jul 2012.31 Živanović K., Milanović dobio otkaz, Danas, 5.januar 2012. Dostupno na: http://www.naslovi.net/2012-01-05/danas/milanovic-dobio-otkaz/3083236 Pristup: 2. Avgust 2012.32 Ova korupcija je takođe individualna jer su takozvani jaki pojedinci, koji su, uz to, i grupno povezani, uvek jači od pravila koje nameće sistem i bez kojih kao takav ne može da funkcioniše. 33 Stambolović V., e Case of Serbia-Yugoslavia: An Analysis through Spiral Dynamics, Medicine, Confl ict and Survival, 2002, 18:59-70.34 Beck D.E., Cowan C.C., op. cit., str. 215 – 228.

96

Vuk Stambolović

Naravno, uronjenost u tipove korupcije karakteristične za kontekst trećeg nivoa psihosocijalne egzistencije, kao i prevashodna usredsređenost na pretežno individualne tipove korupcije ne znači da u zdravstvenom sektoru Srbije nema sistemske korupcije svojstvene, inače, petom nivou psihosocijalne egzistencije. Naime, s obzirom na raširenost individualne korupcije, bez obzira što sistemski tip korupcije u zdravstvu dolazi iz daleko razvijenijih sredina, Srbija je i za njega više nego plodno tlo. Rezultat je da je na ovdašnjoj domaćoj sceni slika korupcije u medicini šarolika zato što se dominantni uticaji vladajućeg socijalnog konteksta mešaju sa uticajima medicinske koruptivne prakse svojstvene razvijenijim sredinama. Tipično je, međutim da se ta, “unesena” vrsta korupcije slabo opaža. Najvećma zato što je uspešno prikrivena mitovima tehnološkog optimizma koje šire farmakološki i „haj tek“ kompleksi i sa njima udružena medicinska elita. U tom smislu, karakteristično je da je jedina do sada poznata korupcionaška afera zasnovana na interesnoj povezanosti proizvođača medikamenata i lekara iz Srbije, afera u koju su bili uključeni medicinski poslenici Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, otkrivena na osnovu rezultata istrage istovetne afere u Sloveniji. Inače, prostor za sistemsku korupciju se u domenu kliničkog ispitivanja lekova otvara i danas. Sama Srbija doduše, prema izjavama zvaničnika, „nema uslove, a ni sredstva za klinička ispitivanja novih lekova na zdravim pacijentima“.35 Međutim, od 2009. godine, zdravstvenim ustanovama Srbije je odobreno više od 300 kliničkih ispitivanja lekova (od toga 49 u prvih šest meseci 2012. godine). Pri tom, najčešće se ispituju lekovi u oblasti onkologije, psihijatrije, kardiologije, endokrinologije i neurologije. Naručioci istraživanja su mahom iz Evrope i SAD. A tipično je da su angažovani istraživači iz domaćih elitnih ustanova, odnosno iz kliničkih i kliničko bolničkih centara. Tipična je, takođe, i izjava rukovodioca medicinskog sektora iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, data novinskoj agenciji BETA, prema kojoj su, u ovim odobrenim istraživanjima, „za kvalitet kliničkih ispitivanja i fi nansiranje odgovorni proizvođači lekova“.36 (?!) Ova izjava u kojoj se izričito saopštava da za kvalitet istraživanja nisu odgovorni istraživači nego naručioci, odnosno fi nansijeri istraživanja, upravo svojim prihvatanjem postojećeg konfl ikta interesa, kao i drastičnim zanemarivanjem njegovih potencijalnih posledica, potvrđuje da je i ovde oduzimanje odgovornosti medicinskim istraživačima postalo normalno. A ta vrsta normalnosti, uz 35 Izraz “zdravi pacijenti” sa jedne strane izražava visok stepen medikalizacije, a sa druge predstavlja još jedan pokazatelj deprofesionalizacije ovdašnje medicine, ovoga puta u odnosu na gubitak neposrednosti, još jednog elementarnog svojstva medicinske profesije. Živković K., Nema para za klinička ispitivanja, Danas, 27. Jul 2012. Str. 1 i 4-5. 36 Press Online, Beograd 24.07.2012. BETA, U Srbiji od početka godine odobreno ispitivanje 49 lekova. Dostupno na: http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/234055/U+Srbiji+od+po%C4%8Detka+godine+odobreno+49+ispitivanja+lekova.html Pristup: 27. Jul 2012.

97


sledstveno prihvatanje da odgovornost, premda elementarno svojstvo medicinske profesije, pređe u ruke profi tom zainteresovanog naručioca - de facto predstavlja još jedan korak u smislu razvoja sistemske korupcije i sledstvene deprofesionalizacije medicine. Moglo bi se, stoga, reći da i za pripadnike ovdašnje medicinske elite, angažovane u kliničkim istraživanjima za stranog naručioca važi citat iz teksta Prof. Dr. Marše Ejndžel: „Jednostavno, više nije moguće verovati velikom delu objavljenog kliničkog istraživanja, niti je moguće osloniti se na sudove pouzdanih lekara, kao ni na autoritativne kliničke smernice. Za mene, pri tom, nema nikakvog zadovoljstva u ovom zaključku do koga sam došla postepeno, protiv sopstvene volje, tokom dve decenije rada kao urednik e New England Journal of Medicine“.37

Konfrontacija

Suprodstaviti se korupciji u medicini, odnosno u zdravstvenom sektoru uopšte, nije ni jednostavno ni lako. Pre svega zbog toga što je iza njih, odnosno na njihovoj strani, veoma često velika moć - negde samo fi nansijska, a negde statusna u celini. No, postoji niz stručnih radova, publikacija i izveštaja koje su sačinili nezavisni istraživači korupcije u medicini i zdravstvenom sektoru, i koji pokrivaju širok opseg pitanja, od onih teorijske, pa do onih tehničke prirode.

Ključni su, pri tom sledeći njihovi nalazi:

1. Korupcija nije samo moralno pitanje. Ona ograničava resurse namenjene zdravstvenoj zaštiti, umanjuje delotvornost zdravstvene službe, ima negativan uticaj na zdravlje i na dobrobit građana i razjeda poverenje u zdravstvenu, a i u druge javne službe.38

2. Politička perspektiva, odnosno volja političke elite da se ozbiljno angažuje protiv korupcije sa jedne strane je blisko povezana sa demokratijom, ljudskim pravima i dobrim upravljanjem,39

38 Sawedoff W.D., Transparency and corruption in the health sector: A conceptual framework and ideas for action in Latin America and Carribbean, Health technical note 03/2007, Sustainable Development Department, Social Programs Division, Inter – American Development Bank, Washington DC, 2007. Dostupno na: http://idbdocs.iadb.org/wsdocs/getdocument.aspx?docnum=991508 Pristup: 1. Avgust 2012. Rose R., Corruption is bad for your health: fi ndings from Central and Eastern Europe, in:Transparency International 2006., op. cit., str. 39 – 43.39 Corruption in the Health Sector, U4, Anti – Corruption Resource Centre, U4 issue, 2008:10. Str. 34. Dostupno na: http://rapidlibrary.com/source.php?fi le=ulcmfn9czmi89on&url=http%3A%2F%2Fwww.cmi.no%2Fpublications%2Ffile%2F3208-corruption-in-the-health-sector.pdf&sec=ed181880b01 08c Pristup: 1. Avgust 2012.

98

Vuk Stambolović

a sa druge sa građanskim slobodama i opsežnijim stranim investicijama.40

3. Korupcija cveta tamo gde nema standarda, gde nema nadgledanja i gde nema kazni za neprihvatljivo ponašanje. Kada je reč o standardima, ključno je uspostavljanje ciljeva i merenje postignutih rezultata.41 Kada je reč o nadgledanju, ključno je davanje redovnih izveštaja, odnosno davanje obrazloženja za postignute rezultate stručnim telima zaduženim za unutrašnji, odnosno spoljašnji monitoring. Merenje postignutih rezultata pak, njihovo obrazlaganje, kao i sankcionisanje neprofesionalnog ponašanja jesu tri osnovne komponente odgovornosti.42

4. Visok inherentni rizik od korupcije karakterističan je za sledeće procese: za pružanje zdravstvenih usluga, za kadrovsku politiku u zdravstvenom sektoru, za odabir lekova i njihovu upotrebu, za nabavku lekova i medicinske opreme, za distribuciju i skladištenje lekova, za aktivnosti regulatornih tela, a u okviru toga naročito za regulisanje kvaliteta proizvoda, kvaliteta usluga i kvaliteta stručnog rada. Uz to, visok rizik od korupcije karakterističan je i za medicinska istraživanja, za edukaciju zdravstvenih poslenika, za planiranje zdravstvenog budžeta, za utvrđivanje cena lekova i opreme, kao i za izgradnju i rekonstrukciju zdravstvenih ustanova.43

5. Prvi korak na putu od teorijskog razmatranja korupcije do relevantnih praktičnih angažmana jeste njeno merenje. U tu svrhu koristi se, najpre, merenje opaženosti korupcije u okviru koga se prati mišljenje građana o raširenosti korupcije u zdravstvu; zatim se prate javni troškovi, a uz njih i rashodi domaćinstava, naročito rashodi za zdravstvene usluge čije je neposredno pružanje, u skladu sa pravilima relevantnog zdravstvenog osiguranja, besplatno; koriste se, takođe, i kvalitativna istraživanja kako bi se odredili socijalni pritisci i norme koji se odnose na korupciju u zdravstvu i kako bi se ustanovili socijalni okviri koji stimulišu korupciju…44

40 Hellman J.S., Jones G., Kaufman D., Far from home: Do Foreign Investors Import Higher Standards of Governance in Transition Economies? Social Science Research Network, August 2002. Dostupno na: http://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=386900 Pristup: 1. avgust 2012.41 Lewis M., Governance and Corruption in Public Health Care Systems, Working paper Number 78, Center for Global Development, 2006., Str. 39 – 40. Dostupno na: http://www.cgdev.org/fi les/5967_fi le_WP_78.pdf Pristup: 1. avgusta 2012.42 Brinkerhoff D.W., Accoutability and Health Systems: Toward Conceptual Clarity and policy Relevance, Health Policy and Planning, 2004. 19: 371 – 379.43 Vian T. Review of corruption in the health sector: theory, methods and interventions, Health Policy and Planning, 2008, 23(2): 83 – 94.; Corruption in the Health Sector, U4, Anti – Corruption Resource Centre, op. Cit. Str. 5.44 Vian T., op cit. Str. 88 – 89.

99


6. Ključna mera za određivanje ranjivosti na korupciju jeste kritička procena kontrolnih sistema. Kontrolni sistemi su interni operativni procesi putem kojih određena organizacija donosi odluke i koristi raspoložive resurse kako bi obavljala svoju misiju. Njihovom procenom određena organizacija poredi se sa standardima najbolje prakse kako bi se ustanovilo u kojoj meri ta organizacija uspešno kontroliše autonomnu moć donosilaca odluka, u kojoj meri poštuje zakone i odgovarajuća pravila, te u kojoj meri vodi računa o resursima. U SAD je, radi sprečavanja prevara i zloupotreba u okviru zdravstvenih ustanova, razvijeno nekoliko elemenata kontrolnih sistema. To su: napisani standardi, formulisanje politika i procedura koje se odnose na specifi čne problemske oblasti, jasno defi nisana struktura odgovornosti, planirano obrazovanje i trening, sistem unutrašnje kontrole, disciplinarne procedure, funkcionalna fi nansijska revizija i sistem evaluacije.45

7. Premda se često, najčešće u svrhe nalaženja nekakvog opravdanja za korupciju, navodi suprotno - između visine lekarskih plata i korumpiranosti lekara nema direktne povezanosti. Povećanje plata zapravo, sem ukoliko nije drastično, ne dovodi do smanjenja korupcije.46 Delotvornije je: sa jedne strane dobro upravljanje, a sa druge - primena jasnih kriterijuma za unapređenje.47 Rezultati nekih istraživanja pokazali su, čak, da je korupcija više raširena među zdravstvenim poslenicima koji su, u odnosu na njihove kolege koji su na nižim statusnim pozicijama (pa tako imaju i manje plate), bolje plaćeni,48 kao i da povećanje plata može da dovede i do veće učestalosti korupcije…49

45 Vian T., op. Cit., str. 89 – 90. ; Mills A.E., Edwards S.M., Organizational Ethics or Compliance: which will articulate values for the United States’ health care system?, 2001, HEC Forum 13: 329 – 343. Cit. prema Vian T., op.cit. str. 88. 46 Van Rijckeghem C., Weder B., Bureaucratic Corruption and the Rate of Temptation: Do Wages in the Civil Service Aff ect Corruption and by How Much?, Journal of Development Economics, 2001. 65: 307 – 331. 47 Rauch J.E., Evans P.B., Bureaucratic Structure, and Bureaucratic Performance in less developed countries, Journal of Public Ecomomics, 2000. 75 (1): 49 – 71. Dostupno na: http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&frm=1&source=web&cd=4&ved=0CHMQFjAD&url=http%3A%2F%2Fciteseerx.ist.psu.edu%2Fviewdoc%2Fdownload%3Fdoi%3D10.1.1.203.288%26rep%3Drep1%26type%3Dpdf&ei=7LMZUKe7B87QsgavooHwAQ&usg=AFQjCNEiTEzyQjz8tGk80ao8E1fi Z5-WtQ&sig2=XOaJZ464Q74cpDRSf3nNWgPristup 1. Avgust 2012.48 Miller W., Grødeland Å., Koscheckina T., “If You Pay, We’ll Operate Immediatelly“, Journal of Medical Ethics. 2000. 26 (5): 305 – 311.49 Jaén M.H., Paravinski D., Wages, Capture and Penalties in Venezuela’s Public Hospitals. U: Di Tella R., Savedoff W.D., (edts.), Diagnosis Corruption, Inter-American Development Bank, Washington D.C., 2002. Cit prema Lewis M., op. Cit. Str. 40.

100

Vuk Stambolović

U opsežnom pregledu “Borba protiv korupcije u zdravstvenom sektoru: metodi, sredstva i dobre prakse”, autori navode deset preporuka. To su: 1. Ciljevi zdravstvene politike moraju da uzmu u obzir i borbu protiv

korupcije, 2. U borbi protiv korupcije u zdravstvenom sektoru nema

jedinstvenog pristupa, 3. Za jedan korupcijski rizik potrebno je primeniti više

antikorupcijskih mera, 4. Bitno je uspostavljanje prioriteta: na osnovu odgovarajućih dokaza,

Vlada, kao i drugi nadležni uključeni u zdravstvene projekte i planiranje, trebalo bi da daju prioritet oblastima zdravstvenog sistema najprijemčivijim za korupciju i da preduzmu odgovarajuće intervencije,

5. Važna je saradnja sa drugim sektorima, 6. Najbolja strategija je – prevencija. Stoga je najbolje angažovati se

protiv korupcije pre nego što se ona pojavi, 7. Za otkrivanje korupcije potrebno je koristiti više oprobanih

metoda, 8. Potrebno je identifi kovati partnere koji imaju iskustva u primeni

antikorupcijskih strategija i angažovati ih radi tehničke podrške, 9. Od pomoći je široko učešće u zdravstvenoj politici i planiranju, 10. Dobro ponašanje treba nagraditi, a loše kazniti.50

Uz sve to, u raznim studijama korupcije u medicini i u zdravstvenom sektoru, posebna pažnja posvećena je glasu građana, odnosno glasu korisnika zdravstvene zaštite. Pod glasom građana/korisnika podrazumeva se sposobnost građana da dođu do informacija, da pozovu na odgovornost zdravstvene vlasti, da obezbede da usluge odgovaraju svojoj nameni. U tom smislu, predlaže se osnivanje takozvanih zdravstvenih odbora gde građani mogu da učestvuju u razgovorima o budžetu, kao i u procesu planiranja.. Predlažu se i istraživanja kako bi se stekao uvid u stepen zadovoljstva građana zdravstvenom službom. Zagovara se i osnivanje posebnih službi za žalbe u okviru kojih bi se beležili izveštaji građana o neetičkom ponašanju ili o korupciji zdravstvenih poslenika i obezbeđivalo odgovarajuće posredovanje...51

50 Matsheza P., Timilsina A.R., Arutyunova A., Fighting Corruption in Health Sector: Methods, Tools, and Good Practices, (edts.), United Nations Development Programme, New York, 2011. Str. 7. Dostupno na: http://www.undp.org.tt/News/UNODC/Anticorruption%20Methods%20and%20Tools%20in%20Health%20Lo%20Res%20fi nal.pdf Pristup: 7. Jun 2012.51 Vian T., op. cit., str. 87. ; Milewa T., health technology adoption and the politics of governance in the UK., Social Science and Medicine, 2006. 63: 3102 – 3112. ; Lewis M., Governance and corruption in public health care systems, op. cit., str. 41 – 43.

101


Naravno, sam po sebi, nijedan od ovih ili drugih vidova građanskog glasa ne mora voditi do delotvorne kontrole korupcije no, i pored posebne prirode medicine kao delatnosti, i pored heterogenosti “proizvoda” zdravstvenog sektora, i pored specifi čnog tradicionalnog statusa lekara u mnogim zajednicama, i pored manifestne statusne moći - aktivnost organizovanih građana protiv korupcije u zdravstvenom sektoru može dati dobre rezultate…52

Ipak, kada su u pitanju građani, odnosno korisnici zdravstvenih usluga, za delotvornu konfrontaciju korupcije u medicini potrebno je još nešto. To “nešto” odnosi se, pre svega, na promenu ravnoteže moći, odnosno na razvoj socijalnog i profesionalnog konteksta, kao i odgovarajućih pristupa, metodologija i praksi koji otvaraju prostor za osnaživanje pozicije korisnika zdravstvene zaštite. Ma kako to izgledalo iz ugla klasične medicinske paradigme, ova promena ravnoteže moći nije nerealna. Ona se, zapravo, već konstituiše i to ne samo u širim okvirima zdravstvene zaštite, nego i u krilu same medicine. Naizgled paradoksalno, sa jedne strane, promenu ravnoteže moći u korist korisnika inicirala je upravo medicina. Naime, svojom transformacijom u smislu poprimanja imidža i prakse biznisa ona je stimulisala i transformaciju korisnika iz uloge pacijenta u znatno jaču ulogu potrošača. Sa druge strane, pak, na ovu promenu ravnoteže moći uticala je globalna tranzicija iz Moderne u Postmodernu u okviru koje se otvorila mogućnost da, uz totalitarne narative u okviru kojih veliki sistemi, poput medicine, manipulišu ljudima, kao materijalom za jačanje svoga statusa kao i statusa svoje elite - otpočne prihvatanje i uvažavanje malih narativa u okviru kojih postaje važna lična priča, priča pojedinca… U ovom smislu, prva promena u okviru koje dolazi do osnaživanja pozicije korisnika zdravstvene zaštite jeste jedan relativno skorašnji profesionalni pristup kojim se pomera fokus medicinske prakse. Naime, namesto medicine čiji je centar dijagnoza, pomalja se medicina čiji je centar pacijent, što podrazumeva da korisnik zdravstvene zaštite najpre učestvuje u formiranju narativa sopstvene patnje, a potom i u traganju 52 Jedan od pozitivnih primera delovanja građamskog glasa jeste i delovanje ovdašnje građanske inicijative „Majka hrabrost“. Ova građanska inicijativa je od bloga gospođe Branke Stamenković i kritike načina porađanja u Srbiji prerasla u internet portal gde je peticiju kojom je traženo: popravljanje odnosa prema porodiljama, ukidanje elemenata porođajne procedure koji su prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji nepotrebni ili čak štetni, kao i osujećivanje drastične korupcije u porodilištima, podržalo preko 7.000 građana. Pošto je građansku inicijativu „Majka hrabrost“ i peticiju građana podržalo i Ministarstvo zdravlja Srbije, organizovana je anketa u okviru koje su porodilje govorile o svojim iskustvima tokom porođaja. Potom je, u porodilištu Pančevačke bolnice koje je anketom porodilja proglašeno kao najbolje, uz saradnju sa Udruženjem za javno zdravlje Srbije, počeo rad na osnivanju centra za fi ziološki porođaj, u saradnji sa Centrom za primalno zdravlje iz Londona, kao i porodilištem za fi ziološki porođaj iz Firence.

102

Vuk Stambolović

za načinima koji mogu voditi njenom prevazilaženju.53

Druga bitna promena u istom smislu jeste ozvaničenje socijalnih determinanti zdravlja kao treće strategije medicine. Naime, za razliku od prve strategije u okviru koje su, kao pacijenti, potpuno pasivni, kao i za razliku od druge strategije u okviru koje su, kao nosioci faktora rizika, često krivi, a ne samo odgovorni, u okviru paradigme vezane za socijalne determinante zdravlja, građani su (organizovani na razne načine), uz poslenike primarne zdravstvene zaštite, kao i poslenike lokalne samouprave treći bitni delatni pol i to: i kad je reč o formulisanju zdravstvenih prioriteta zajednice i kad je reč o odgovarajućim zdravstvenim intervencijama.54

Treća bitna promena je, pak, razvoj medicinskog pluralizma, odnosno početak uspostavljanja integrativne zdravstvene zaštite. Uspostavljanjem integrativne zdravstvene zaštite u okviru koje, uz praktičare ofi cijelne, ravnopravno rade i praktičari alternativne medicine prevazilazi se, pre svega, klasični medicinski monopol na lečenje, monopol koji je uz to u mnogome pod kontrolom farmaceutskog ili “haj tek” kompleksa. Osim toga, već sama tehnologija alternativnih terapijskih metoda postavlja korisnika u poziciju koja, s obzirom da uključuje njegovu unutrašnju realnost, a priori nije pasivna. A doprinos osnaživanju pozicije korisnika daje i činjenica da se u okviru alternativnih terapijskih metoda otvaraju značajne mogućnosti za samopomoć i međusobnu pomoć.55

Medicina čiji je centar pacijent, socijalne determinante zdravlja kao treća strategija medicine, te integrativna zdravstvena zaštita, još uvek su više teorijski nego praktično primenjeni koncepti. Nema ih stoga ni u raspravama koje se bave suočavanjem sa korupcijom u medicini i u zdravstvenom sektoru. No, svo troje su i nastali kao znak neke drugačije atmosfere. Ali, ne samo kao znak da se sa korupcijom u medicini preteralo. Nego i kao svedočanstvo da je danas, pred raznim besprizornim medicinskim iznuđivačima, od ovdašnjeg hirurga koji od roditelja rutinski traži mito od 500 evra da bi im operisao dete, pa do uglednog profesora koji kao saučesnik farmaceutskog koncerna učestvuje u pljačkanju i svojih pacijenata i svoje zemlje - sve više ljudi koji su drugačiji, koji nisu spremni na nametnutu im ulogu trupla na pokretnoj medicinskoj traci. Naime, polako se ostvaruju uslovi da vreme 53 Evans R.G., Patient centred medicine: reason, emotion and human spirit? Some philosophical refl ections on being with patients, Medical Humanities, 2003. 29: 8 – 14.54 Closing the Gap in a Generation: health equity through action on the social determinants of health, Final Report of the Commission on the Social determinants of Health. Geneva, World Health Organization, 2008. Dostupno na: http://whqlibdoc.who.int/publications/2008/9789241563703_eng.pdf Pristup: 2. avgust 2012. 55 Stambolović V., Principi alternativnih terapija, u Ćorić B., (prir.), Čovek i lek, Institut za mentalno zdravlje, Beograd, 2004., str. 89 - 99.

103


bezprizivne vlasti nad ljudima koji su svojom patnjom, dominantnom medicinskom tehnologijom, kao i socijalnim kontekstom, uterani u ulogu uprosečenog, bezličnog i bespomoćnog pacijenta - postepeno počne da se seli u prošlost.

104

Vuk Stambolović

105

KORUPCIJA U ZDRAVSTVU KROZ PRIZMU NOVINARA

Dragan Pejić*

KORUPCIJA U ZDRAVSTVUKROZ PRIZMU NOVINARA

* dipl. politikolog,novinar časopisa ’’ELIKSIR’’

106

Dragan Pejić

107


Novac je čudna stvar. Takmiči se s ljubavlju kao čovekov glavni izvor radosti i užitka; takmiči se sa smrću kao čovekov najveći izvor straha i teskobe. U toku gotovo čitave istorije novac tlači ljude na jedan od tri načina: ili ga ima u izobilju, ili mu je tada vrednost vrlo nesigurna, ili je pouzdan, ali ga ima vrlo malo. Mnoge muči i treća čini se najveća i najčešća nevolja – novac im je potreban, kako do njega doći – časno ili i lasno? “I lekari su ljudi, samo to često zaborave” napisao je zlobni i sarkastični Bernar Šo. Verovatno je hteo da ove ljude božanskih mogućnosti spusti na zemlju, da im skine oreol “Asklepijusove dece” sa glave, koji zasluženo nose već dva i po milenijuma.

Sveprisutna bolest

Korupcija je, izgleda, ozbiljnija nego što se princip “dam ti-daš mi” uobičajeno prevodi u svakodnevnom životu. Brojni autori koji se bave ovom temom kažu da je korupcija bolest koja ne samo da puni džepove pojedinaca na vlasti i poslovne elite, razara privrede i krade od onoga što bi se moglo uložiti u zdravstvene usluge, školstvo ili socijalna davanja, nego i bolest koja bukvalno uzima ljudske živote. Za reč korupcija (lat. corruptio) se u rečnicima stranih reči može naći sledeće značenje: podmitljivost, podmićivanje, potplaćivanje službenih... Isključivo se vezuje za neregularno ponašanje u javnom sektoru koji ima za cilj pridobijanje lične dobiti protivpravnim korišćenjem zvaničnog položaja i ovlašćenja. Korupcija se defi niše kao ilegalno plaćanje javnom službeniku da bi se dobila ili zadržala neka korist koja se može, ali i ne mora zaslužiti u odsustvu ovakvog plaćanja, ili kao podmićivanje javnih zvaničnika ili drugih osoba da bi se stekla nezaslužena (neodgovarajuća) komercijalna prednost. Međutim, ne postoji precizna defi nicija korupcije koja se može primeniti na sve forme, tipove i stepene korupcije, ili ona koja bi bila univerzalno prihvaćena da pokriva sve postupke za koje se u svakom pravnom sistemu smatraju da doprinose korupciji. Korupcija, kažu stručne knjige, spada u pojmove kojima je teško odrediti sadržaj, pošto se njeno značenje menjalo u različitom vremenskom društvenom i političkom kontekstu. Pod korupcijom uopšte, podrazumeva se zloupotreba javne službe radi lične koristi.Prema mišljenju dr Žike Aleksića, kriminologa korupcija je zbirni naziv za razne oblike mita. Mito se dalje deli na potkategorije – mito pre izvršenje dela (kada već poznajemo osobu od uticaja), miro za vreme izvršenja dela (kada se novac daje da se ‘’stvar ubrza’’, tzv. podmazivaqnje i mito posle obavljenog posla, poznatije kao ‘’čašćavanje’’.

108

Dragan Pejić

Korupcija predstavlja direktan put povezivanja kriminalaca i ljudi sklonih brzom bogaćenju sa ljudima na vlasti i zbog toga je veoma opasna. Kao spona političara sa kriminalcima, korupcija dalje postaje osnova za organizovani kriminal – tvrdi Aleksić. Korupcija je postojala i postoji u svakom društvu i državi, ali u različitoj meri. Međutim, uglavnom se sreće u društvima sa visokim stepenom diskrecionog prava u odlučivanju državnih zvaničnika, uključujući i autokratske državne strukture, sa odsustvom pravne države i neke veće kontrole. Posebno joj pogoduju razni tranzicioni procesi u kojima se još nije uspostavio sistem pravih vrednosti i izgradile sve institucije sistema. Stepen korumpiranosti je danas mnogo veći nego u socijalizmu iz proste činjenice što je u socijalizmu postojao tradicionalni moral po kome su lopovi bili omraženi, hapšeni i zatvarani a danas su to uspešni biznismeni! Proces tranzicije je mnogo zahvalniji milje za pojavu korupcije nego što su to stabilni demokratski sistem, jer se za kratko vreme vrši krupna alokacija nacionalnih resursa, sklapaju se veliki aranžmani oko privatizacije i stranih ulaganja, koncesija i licenciranja. To obično rade vlade koje u tom trenutku nisu kontrolisane od strane snage civilnog društva, a institucije u tim državama su jako slabe da bi mogle da se izbore sa tako teškim zadatkom kakav je kontrola vlade. Zbog nedostatka slobodnih medija, razvijenih demokratskih institucija i civilnog društva koje kontroliše državu, počeli su da se stvaraju - početkom devedesetih godina kada smo krenuli u tranziciju - vrlo povoljni (pred)uslovi za korupciju. Naša vlast, prethodna i sadašnja, ne samo da nije krenula u tranziciju već nije ostala ni tamo gde je bila, a stvorena je, voljom političkih oligarhija, paradigma mafi jaške kriminalne države. Motiv vrha vlasti da korumpira svoje podređene i sebi bliskima omogući da se bogate, sasvim je jasan – time sebi obezbeđuju lojalne ljude koji su, s jedne strane, sami zainteresovani za što duži opstanak njihovog patrona, a s druge strane, boje se njegove osvete ukoliko ga iznevere. Tako je stvorena korupcionaška kultura koja je prerasla u domen dobrih manira. Ono što je na Zapadu bakšiš, kod nas je bilo mito. Korupcija je pod režimom Slobodana Miloševića postao naš način života i što je najtragičnije – nikada se više ničim i nikada nije zaustavio. Štaviše – postajala/postala je sve izraženija! Korupcija nije samo ekonomska patološka pojava koja umanjuje i onemogućava privredni razvoj. Ona je imanentna i ukorenjena u samoj ljudskoj prirodi, u čovekovom samoljublju, gordosti, egoizmu, pohlepi i strasti za posedovanjem. Ni jedno društvo, ni jedan stalež ili profesija, ni jedan kraj na zemlji nije imun na nju. Zato neki govore o “kulturi korupcije”, o njenoj tradiciji i njoj kao normalnoj pojavi, posebno ako to

109


podrazumeva i takozvani VIP (Very Important Person) sistem, sistem veza i poznanstava, poklona i ustupaka. U izvesnoj meri svaki čovek je sklon da korumpira i da bude korumpiran, makar to bilo samo u jednom trenutku života, bilo svesno ili nesvesno.

Beli mantili sve crnji

Iako korupcija zavisi prvenstveno od nas samih, od našeg stila života i antropološkog usmerenja prema sebi i drugima, ipak njen nivo i brzina rasta u mnogome zavise i od spoljašnjeg, kulturnog, duhovnog i društvenog ambijenta gde se odvija život pojedinaca. Savremena diktatura moralnog relativizma, potrošačka ideologija progresa, nauka bez vrednosti, društvo bez vrednosti, ničim neobuzdana pohlepa za materijalnim dobrima i zgrtački karakter pogoduju širenju ove opake bolesti svuda pa i zdravstvu! Poslednja istraživanje agencije „Medijum galup” pokazuju da se Šo ipak nije samo šalio, jer je pomenuto istraživanje pokazalo da 73,6 odsto građana smatra da je korupcija prisutna u sektoru zdravstva. Prema percepciji građana, od zdravstvenih radnika više su korumpirane samo političke partije. Krupniji primeri su one medijske afere, odnosno slučajevi u kojima je bilo hapšenja, istraga... Tu se pre svega odnosina sumnje u nabavci vakcina za svinjski grip, pa oko medicinskih usluga u centru Studenica u Kraljevu, probleme u centru u Užicu... To su afere koje su za sada ostale bez sudskog epiloga, a dugo trajanje postupka samo dodaje ulje na vatru. Istraživanje javnog mnjenja o korupciji u zdravstvu, sproveo je Cesid, u junu i julu 2010. na reprezentativnom uzorku od 4.232 ispitanika na teritoriji Srbije (bez teritorije KiM) i na uzorku od 100 lekara i 100 medicinskih sestara i tehničara. Istraživanje je pokazalo da je utisak o korupciji u zdravstvu veći nego što je lično iskustvo građana o tome, pa tako 58 odsto smatra da je većina lekara korumpirana, a 64 odsto tvrdi da u poslednjih pet godina nisu imali takva iskustva. Devetnaest odsto građana ima stav o korupciji na osnovu ličnog iskustva, dok 35 odsto formira takav stav na osnovu ljudi iz okruženja ili iz medija (14 odsto), dakle, posredno. Sedamdeset odsto od onih koji su imali iskustva s korupcijom u zdravstvu takođe tvrdi da im niko ništa nije tražio već su samoinicijativno davali nešto.Većina zdravstvenih radnika tvrdi da ogroman broj zaposlenih dobro i pošteno obavlja svoj posao, da je mali broj onih koji kompromituju profesiju. Rešenje problema oni vide u poboljšanju materijalnog standarda, edukaciji i lekara i pacijenata, kažnjavanju onih koji zaista primaju mito i u boljoj organizaciji zdravstvenog sistema.

110

Dragan Pejić

U okviru svojih nadležnosti, Ministarstvo zdravlja je prethodnih godina uvelo niz mera: institucije zaštitnika pacijentovih prava, 2002.a onda zakonom 2005. „beli telefon” za pitanja, primedbe i pohvale građana, informativne kampanje „Imate pravo”, „Osmehom se zdravlje prenosi”, edukaciju zaposlenih u 46 porodilišta o nenasilnoj komunikaciji za prevenciju nasilja, Kodeks zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i ministarstvu… Bilo kako bilo, Hipokratovu zakletvu neki lekari olako zaboravljaju, najlakše ginekolozi, hirurzi, okulisti… Informacija da Srbija na rang-listi 180 zemalja prema stepenu korupcije zauzima 85. mesto s indeksom od 3,4 siguran je pokazatelj toga da ne samo da ova država stagnira u borbi protiv korupcije već i da je korupcija ovde i dalje sistemska, dominantna, da na njoj počiva vlast, a sve to, opet, govori da se osnovne pretpostavke za borbu protiv korupcije još nisu desile. Prema našim saznanjima, zakonom nisu određene mere za sprečavanje korupcije u zdravstvu, ali nije određena ni visina iznosa do koje zaposleni u zdravstvu mogu da prime „poklone”. Samim tim nije sasvim jasna granica izeđu časti i mita. Da li su čokolada, piće i kafa dozvoljeni? Ili neko može da primi na dar i automobil umesto koverte, kao što je bio slučaj sa zaposlenima u jednoj ginekološkoj klinici, kada se porađala ćerka vlasnice bivše Dafi ment banke?

Neumitnost činjenica

Mada se o korupciji u zdravstvu naširoko govori i piše, do sada je samo neznatan broj doktora procesuiran i kažnjen zbog ove vrste zlodela. Međutim, stvari izgleda kreću nabolje. Naime, zatvore u Srbiji poslednjih godina počeli su sve češće da pune lekari i direktori zdravstvenih ustanova! Svoje bele mantile dobro su “ocrnili” raznim aferama oko nabavke lekova, nameštaja, medicinskih aparata, nesavesnog lečenja, uzimanja mita, pa čak i poslovima sa drogom. Prema istraživanjima Svetske banke, prosečna vrednost mita u zdravstvu prošle godine bila je 255 evra. Inače, naša zemlja ima najmanju potrošnju za zdravstvo u Evropi, a ukupna šteta od korupcije i prevare u ovoj grani jeste 500 miliona evra godišnje. -Poslednjih nekoliko godina došlo je do etičke degradacije u čitavom zdravstvenom sistemu - priča dr Draško Karađinović, koordinator NVO “Doktori protiv korupcije”. - Treba razlikovati “malu” korupciju koja se odnosi na mito i „veliku“ koja podrazumeva malverzacije prilikom javnih nabavki. Najveći problem jeste legalna korupcija koja je zakonom omogućena. Ovi manji gledaju šta njihovi rukovodioci rade i onda nije ni čudo što lekari traže mito. Protiv korupcije u zdravstvu treba da se

111


bore institucije i sistem. To znači da bar 5.000 ljudi, među kojima su nadležni u ministarstvu, inspektori, direktori, načelnici, prima platu da izađe na kraj sa ovim problemom. To se, nažalost, kod nas ne dešava. I defi nitivno je potrebna demonopolizacija, da čovek ima pravo da bira gde hoće i kod koga da se leči. A kad lekar zađe u kriminal, sasvim je svejedno čime će da se bavi. Samo od vanstandardnih usluga ustanove su zaradile za godinu oko 300 miliona evra - objašnjava dr Karađinović. - Taj novac nalazi se na računima zdravstvenih ustanova i o njima odlučuju direktori i upravni odbori. Njih su, opet, postavile političke partije. Zato i ne čudi da se iz zdravstva fi nansiraju i političke partije. I da ne ostanemo samo na uopštenoj priči navescemo, primera radi, samo nekoliko slučajeva. Među najvećim aferama koje su uzdrmale srpsko zdravstvo svakako su malverzacije sa citostaticima na Institutu za onkologiju i radiologiju. Suđenje akterima, na čelu sa direktorom Instituta prof. dr Nenadom Borojevićem, koji je označen kao organizator grupe je, posle (pre)dugih priuprema otpočelo u Specijalnom sudu. Tu je i afera sa nabavkom nameštaja i rekonstrukcijom kliničko-bolničkih centara gde se rukovodioci zdravstvenih ustanova terete da su oštetili budžet grada za više od 65 miliona dinara. Da lekarima nije bitno šta će da rade samo da dođu do novca, govori i hapšenje članova grupe doktora Milana Zarubice, koji se sumnjiče za nedozvoljenu trgovinu i proizvodnju amfetamina. Među njima je i doktor Goran Lazović, šef intenzivne nege za maksilofacijalnu traumatologiju Urgentnog centra u Beogradu. Inače, policija je još 2003. godine uhapsila Zarubicu zbog istog dela. U fi oci tužioca već godinama se nalazi i slučaj iz 2006. godine, kada je bivši direktor Hitne pomoći dr Borko Josifovski ukazao na usku saradnju između pojedinih lekara i pogrebnika. Priča o trgovini listama za zračenje u Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici takođe je dobro uzdrmala javnost. Stručnjaci koji su upućeni u ovu aferu, kažu da je zbog navodnog ugovora između Instituta i osiguranja Republike Srpske, da se kod nas zrači 450 stranih državljana, isto toliko ljudi iz Srbije ostalo bez ove terapije. Dakle, ko ne može da plati ne može ni da se leči! A afera sa nabavkom vakcina, pa to je već opštepoznati nacionalni skandal.

112

Dragan Pejić

Moralna korupcija

Ako razmere korupcije u zdravstvu na trenutak stavimo u drugi plan, ne možemo a da ne pomenemo ono što je s njom u direktnoj sprezi – (ne)moral, čega je u ovoj branši, uprkos zavetu datom Hipkoratu, u izobilju. Kroki priče na tu temu svešćemo na to da je u medicini nemoralno koristiti nesreću bolesnih pacijenata, građana uopšte, pa im zarad zarade, profi ta, reklamerstva i samohvalisanja nuditi lažne nade, poluistine, neproverene i nepouzdane informacije o bolesti i mogućnostima (iz)lečenja, pogotovo čudotvornim lekarskim intervencijama i svemogućim lekovima, da ne pominjem bioenergetske isceliteljske seanse, bajalice, kristale i slično. Nemoralno je dalje, za lekare (kao i nas novinare) kada glorifi katorski promovišu medicinska dostignuća bez pouzdane dokazanosti. Lekari to moraju raditi suzdržano i analitičkom argumentacijom, bez senzacionalizma, jer najgore su vulgarizovane poluistine ispričane na popularan način, navodno da bi običnom građaninu bilo razumljivo. Nikada običnom čoveku neće biti jasni fenomeni raka, side, molekularne biologije, atomske fi zike, genetike, kloniranja, kvantne medicine, homeopatije... i još puno toga i medicini nedovoljno poznatog, ali baš zbog toga se o svemu mora govoriti i pisati ozbiljno, stručno, argumentovano i analitički, nikako zabavno i popularno, jer popularnost po defi niciji podrazumeva površnost i senzacionalizam. Ne treba zaboraviti da i u medicinskoj nauci nema konsenzusa vrhunskih stručnjaka o pojedinim kontroverzama, tako da je apsurdno ono što pojedinci uzimaju sebi za pravo – da bez rezervi, ograda i bilo kakvih dilema i rezervi govore o kloniranju, matičnim ćelijama, genetski modifi kovanim organima, njihovoj transplataciji, pojedinim hirurškim zahvatima i slično. Nemoralno je lansirati nove farmakološke preparate tvrdnjama da su efi kasni, maltene svemogući, što sve češće i pompeznije čini farmakološka industrija, ali i lekari, naročito oni koji su u dilu sa proizvođačima lekova. Da ih ima, svima nam je znano. Kaže dr Vladimir Jokanović u jednom svom aforizmu: “PACIJENTI KRIVO TUMAČE HIPOKRATA. NIGDE NIJE REČENO DA SE BESPLATNO LEČI”. To bi bilo tačno da naši pacijenti ceo život, iz meseca u mesec, ne izdvajaju za zdravstvo, pa je nemoralno da kad obole i dođu u situaciju da se leče – ponovo plaćaju davno već plaćeno, a pogotovo je nemoralno kad im lekari za uslugu traže mito, jer ih za uslugu već plaća država. I drugo, sve što ima naše zdravstvo, kupljeno je parama poreskih obveznika (čast i zahvalnost donatorima!), i zaista je suštinsko etičko pitanje – koliko puta pacijenti treba da plate ono što su toliko puta već platili? Naravno, za ovakvo stanje nisu krivi samo lekari, krivice je mnogo više u državi, u sporosti kojom ovo društvo ide

113


ka rešenjima koja koristi savremeni razvijen svet. Dakle, lekari, ma koliko loše bili plaćeni – nikada ne smeju, bolje reći nikade ne bi smeli, zbog materijalnih razloga, pa makar oni bili i egzistencijalni – kompromitovati dostojanstvo i kredibilitet poziva!

Sprečiti ali i lečiti

Telo Saveta Evrope za nadziranje borbe protiv korupcije preporučilo je u svom izveštaju o Srbiji 25 mera koje bi srpske vlasti trebalo da sprovedu. Među preporukama su uspostavljanje ombudsmana i državne revizorske institucije. U izveštaju se naglašava da se u Srbiji korupcija doživljava kao ozbiljan problem koji utiče na mnoge javne sektore, a da su najugroženiji zdravstvo, pravosuđe, lokalne vlasti, carina i policija. Ukazuje se, međutim, da je učinjen napor na njenom suzbijanju, i posebno ukazuje na usvajanje antikorupcijske strategije, rad na akcionom planu i reformi pravosuđa. Među preporukama su neke koje su već uvedene u pravni sistem ili u praksu izmenama zakona usvojenih posle evaluacije, sprovedene prošle godine. Preporučuje se: poboljšanje primene zakona o javnim nabavkama, posebno u segmentu obuke zvaničnika uključenih u proces nabavki, transparentniji izbor i napredovanje nosilaca pravosudnih funkcija, kao i zamenika tužilaca i proširenje nadležnosti specijalnog tužioca za organizovani kriminal. Preporučuje se i uvođenje tužilačke istrage i bolja saradnja tužioca i policije u istražnom postupku, stalna obuka policije i tužilaštva o korupciji, usvajanje zakonske osnove za primenu specijalnih istražnih tehnika, kao i zaživljavanje sistema zaštite svedoka. Traži se da se omogući privremeno zamrzavanje sumnjivih transakcija i konfi skacija imovine za sva dela u vezi sa korupcijom. U izveštaju se preporučuje usvajanje i efi kasna primena Akcionog plana za sprovođenje Antikorupcijske strategije. Preporučuje se obuka zvaničnika za primenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama, ubrzano uspostavljanje institucije ombudsmana i državne revizorske institucije, kao i proširenje kruga zvaničnika na koje se primenjuje Zakon o sprečavanju sukoba interesa. – Nacionalna strategija i adekvatni zakoni ne postoje, već svako gleda pojedinačne interese - govorila je pokojna Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije. - Pokazalo se, i pored svih upozorenja, da je sistemska korupcija u Srbiji nekažnjiva i veoma isplativa. Da zlo bude veće, čak se ni doneti antikorupcijski zakoni ne primenjuju, a na to niko ne reaguje. Presudna je politička volja, ali nje nema jer se svodi na retoriku. Vlada je dužna da stvori uslove da

114

Dragan Pejić

institucije rade, pre svega pravosuđe, a ti uslovi nisu stvoreni. Vlada ne sme uredbama da menja zakon, a upravo to čini... Dok je tako nema borbe protiv korupcije. Odavno govorimo da je krupna, dominatna korupcija na isti način isplativa kao što je to bilo i pre nekoliko godina i da se tu nije maklo od početka. Upozoravali smo i da nije dovoljno samo doneti antikorupcijske zakone, nego ih treba i primenjivati i stvoriti institucije sposobne da ih sprovode. Mi i dalje radimo kao što smo i radili, ali je interesovanje medija za nas smanjeno, jer su razočarani zato što posle izveštaja koje mi sačinimo ne slede hapšenja, procesuiranja, krivična odgovornost... To zameraju nama, iako mi nismo ni policija, ni sud, već samo oni koji ukazuju kako su se određene stvari desile, kakve su posledice toga i koji su osnovni uzroci. Savet radi normalno, trpi napade, pripremamo treću knjigu o svom radu i plan za naredni period. Nećemo odustati i ne plaše nas napadi. Nemamo pravo da dignemo ruke, ne zbog Vlade, nego zbog građana Srbije, jer s ovolikom korupcijom nećemo izgraditi demokratsku državu i biti deo evropske porodice - govorila je gospođa Barać.

(Ne)rešivi problemi

Na kraju, naravno ne i najmanje bitno – navodimo i nekoliko najnovijih podataka koje je bitno znati da bi se sveobuhvatnije sagledala situacija u našem zdravstvu, bolje reći da bi se videlo da korupcija jeste veliki problem ali da je besparica u Srbiji još veći problem – za sve pa i zdravstvo! Prema nedavno objavljenom Evropskom zdravstvenom potrošačkom indeksu za 2012 godinu Srbija je, na listi od 34 evropske zemlje, zauzela poslednje mestu po kvalitetu zdravstvene zaštite. To ne treba da čudi kada znamo da je izdvajanje za zdravstvo u OECD dostiglo 2010 godine - 3.268 dolara po stanovniku, dok je u Srbiji iznosilo 250 evra godišnje po stanovniku. Istovremeno, zemlje u regionu izdvajaju četri puta više od nas. Udeo BDP u izdvajanju za zdravstvo je najveće u SAD - 17,6 odsto, u Holandiji 12 odsto, u Nemačkoj i Francuska - 11,6 odsto, a u Srbiji - 6,3 odsto. BDP Holandije iznosi 680 milijardi evra, dok se BDP Srbije lažno prikazuje na 32 milijardi evra, mada on realno iznosi 17 milijardi evra. U Srbiji ima zaposlenih u zdravstvu 104.500, ali lekara ima samo 20.900 i nemamo dovoljno lekara po broju stanovnika, gledajući, opet, evropski prosek, mada na birou za nezaposlene ima 2.019 lekara, 14.853 osobe sa srednjom medicinskom spremom, 1.220 stomatologa i 400 farmaceuta. U zemlji u kojoj bolesti haraju i 35.000 ljudi više umire nego što se rađa, lekari i medicinari su nezposleni. U zemlji u kojoj 90 odsto građana nema sve zube, stomatolozi nemaju posla. Ni posle dvanaest godina promašenih reformi ne vidi se izlaz iz ove nacionalne agonije.

115


Ako je za utehu, korupcija nije samo pojava svojstvena zdravstvenim radnicima. Imanentna i ukorenjena je u samoj ljudskoj prirodi, u čovekovom samoljublju, gordosti, egoizmu, pohlepi i strasti za posedovanjem. Ni jedno društvo, ni jedan stalež ili profesija, ni jedan kraj na zemlji nije imun na nju. Zato neki govore o “tehnologiji korupcije”, o njenoj tradiciji i njoj kao normalnoj pojavi, posebno ako to podrazumeva i takozvani VIP sistem, sistem veza i poznanstava, poklona i ustupaka. U izvesnoj meri svaki čovek je sklon da korumpira i da bude korumpiran, makar to bilo samo u jednom trenutku života, bilo svesno ili nesvesno. Korupcija se ne može obuzdati samo institucionalno i zakonima, ma koliko oni bili dobri i efi kasni. Zato izlaz treba tražiti u formiranju zdravog antikorupcijskog javnog mnjenja i u jednom permanentnom obrazovanju i vaspitanju za vrednosti, jer samo integralne moralne ličnosti, izrasle u svetu vrednosti i na temelju vrednosti, mogu uspešno da se bore protiv korupcije. Antikorupcijskoj borbi mora da prethodi, ili da sa njom postoji, borba za čistoću ljudskog morala i jedno neprestano kretanje pojedinaca i društava prema kultu ljubavi, za kojom svet vapije. Tamo gde je dostojanstvo ljudske ličnosti najveća vrednost, gde postoji svest o opštem dobru, gde egzistira uzajamna solidarnost, odgovornost i ljubav, tamo je korupcija osuđena na neuspeh. Bez promene i pročišćenja, bez katarze našeg uma i srca, bez borbe za ekologiju duha, borba protiv korupcije ne može da dâ željene rezultate. Što je gore, tada antikorupcija može da bude gora od korupcije. Tada borba protiv korupcije liči na ono kada lopovi viču:”Držite lopova!” ili kada se progonitelji ljudi zalažu za poštovanje i zaštitu ljudskih prava.

116

Dragan Pejić

Rezime

Korupcija je bolest koja ne samo da puni džepove pojedinaca na vlasti i poslovne elite, razara privrede i krade od onoga što bi se moglo uložiti u zdravstvene usluge, školstvo ili socijalna davanja, nego i bolest koja bukvalno uzima ljudske živote. Ona predstavlja direktan put povezivanja kriminalaca i ljudi sklonih brzom bogaćenju sa ljudima na vlasti i zbog toga je veoma opasna. Kao spona političara sa kriminalcima, korupcija dalje postaje osnova za organizovani kriminal. Iako korupcija zavisi prvenstveno od nas samih, od našeg stila života i antropološkog usmerenja prema sebi i drugima, ipak njen nivo i brzina rasta u mnogome zavise i od spoljašnjeg, kulturnog, duhovnog i društvenog ambijenta gde se odvija život pojedinaca. Savremena diktatura moralnog relativizma, potrošačka ideologija progresa, nauka bez vrednosti, društvo bez kriterijuma, ničim neobuzdana pohlepa za materijalnim dobrima i zgrtački karakter pogoduju širenju ove opake bolesti svuda pa i zdravstvu! Ako je za utehu, korupcija nije samo pojava svojstvena zdravstvenim radnicima. Imanentna i ukorenjena je u samoj ljudskoj prirodi, u čovekovom samoljublju, gordosti, egoizmu, pohlepi i strasti za posedovanjem. Ni jedno društvo, ni jedan stalež ili profesija, ni jedan kraj na zemlji nije imun na nju. Korupcija se ne može obuzdati samo institucionalno i zakonima, ma koliko oni bili dobri i efi kasni. Zato izlaz treba tražiti u formiranju zdravog antikorupcijskog javnog mnjenja i u jednom permanentnom obrazovanju i vaspitanju za vrednosti, jer samo integralne moralne ličnosti, izrasle u svetu vrednosti i na temelju vrednosti, mogu uspešno da se bore protiv korupcije. Antikorupcijskoj borbi mora da prethodi, ili da sa njom postoji, borba za čistoću ljudskog morala i jedno neprestano kretanje pojedinaca i društava prema kultu ljubavi, za kojom svet vapije.

Tamo gde je dostojanstvo ljudske ličnosti najveća vrednost, gde postoji svest o opštem dobru, gde egzistira uzajamna solidarnost, odgovornost i ljubav, tamo je korupcija osuđena na neuspeh. Bez promene i pročišćenja, bez katarze našeg uma i srca, bez borbe za ekologiju duha, borba protiv korupcije ne može da dâ željene rezultate

ZDRAVSTVO U CRNOJ GORI IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJE

117

Novica Vujošević*


* Direktor Republickog zavoda za zdravlje Crne Gore u penzijiProfesor Medicinskog fakulteta u penzijiSpecijalista epidemiolog

Novica Vujošević

118


119

UVOD

Odavno je poznato da se čovjekov život u društvu odlikuje sa velikom raznovrsnošću sadržaja i formi, pa je zato bilo teško fi lizofi ji da od prvih do današnjih dana odgovori na pitanje što je dobro, a šta rđavo, što su moralne vrijednosti i načela moralnosti, što je zasnovanost morala i koji su izvori moralnosti, dokle doseže čovjekova moralna svijest i smislenost i njena priroda, koji su to standardi i temeljni kriterijumi po kojima se ljudski postupci mogu vrednovati kao ispravni ili pogrešni, uzimajući pri tome kao osnovu pojmove dobra, zla, vrline, čestitosti, čovječnosti i dužnosti, odnosno, što je svrha morala i moralnog djelovanja. (1-3)

Moral je velika i univerzalna vrijednost svih ljudi u svim epohama. Upravo zbog svega toga, za moralne norme i kriterijume između dobrog i rđavog stoji moralna sila javnog mnjenja, koja značajno varira tokom vremena, i griža savjesti za nemoralne postupke pojedinaca, koja je za čovjeka kao moralno biće u izvjesnim slučajevima čak teže podnošljiva od svake druge sankcije. Osjećaj gubitka vrijednosti u svojim očima i u očima drugih zbog učinjenih rđavih nemoralnih postupaka teško se podnosi i prelazi prag podnošljivosti patnje i srama, koji ponekad dovede do okrutnog samokažnjavanja.(4-7)

Prvobitni odnosi u društvu bili su uređeni moralom. Moral je starija kategorija od prava. Pravo nastoji da bude racionalni normativni sistem, pa se pravne norme štite silom društvene vlasti, dok moral nema takve pravne mogućnosti, jer su određeni društveni odnosi zbog svoje delikatnosti, suptilnosti i tananosti kao dobra, vrline, dužnosti izvan mogućnosti zakonskog regulisanja.(8)

Istina je da su se etički principi i deontološka pravila, sa ciljem da budu prihvaćeni od društva tokom vremena mijenjali zavisno od razvoja razuma, saznanja, svijesti i razvoja društveno- ekonomskih, socijalnih, kulturno-obrazovnih i političkih odnosa u datoj zajednici. Moral predstavlja voljno-osjećajni odnos među ljudima. Značajnu ulogu u razvoju morala i primjeni moralnih normi ima moralno vaspitanje u porodici, školi i društvu, fi lozofsko etičko obrazovanje i uticaj međunarodnih etičkih savjetovanja. Vaspitanje ima veliki uticaj na razvoj moralne svijesti i odgovornosti u formiranju moralno aktivne ličnosti koja u sebi sjedinjuje duhovno bogastvo, moralnu čistotu i fi zičko savršenstvo. Svakako da je to teško postići bez društveno usmjerenog vaspitanja koje kreira i vaspitava ličnosti sa obiljem visokih moralno etičkih normi, obaveza i dužnosti. Upravo se zbog toga mora posvetiti posebna pažnja deontološko-etičkom vaspitanju ljekara za vrijeme studija i kasnijeg stručnog usavršavanja. U realnom životu etika društva i etika ljekara se prožimaju.(9)

Novica Vujošević

120

Od davnog početka do današnjih dana medicina je kao umijeće i praksa podređena čovjeku sa ispoljenom ljubavlju punom brige, u najširijem nastojanju i zahtjevu da se svakom pojedincu obezbijedi pravo na zdravlje, ljekarska pomoć, poštovanje ljudskog života, od samog početka sa aktivnom borbom za čuvanje i unapređivanje zdravlja i sprečavanje obolijevanja.(10-11)

Za uspješno sprovođenje tako velikih ciljeva društva kao i medicine da ostvari zdravstvenu zaštitu stanovništva, posebnu ulogu i dužnost imaju ljekari, zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici. Oduvijek se za tako veliku misiju od ljekara opravdano očekivala i zahtijevala primjena u radu najviših nivoa medicinsko-etičkih standarda i etičke besprekornosti u odnosu na ono što je dozvoljeno po zakonu, kao i poštovanje etičkih principa koji bi ljekari trebali da rade svakom čovjeku kao najvećoj vrijednosti, u punoj zaštiti prava na zdravlje i dostojanstva ličnosti pacijenta.(18-20)

Zakonske norme se štite silom državne vlasti, dok se etička načela štite nezavisno od pravnih normi.

LIK LJEKARA

Jedna od važnih obaveza ljekara je da visoko nosi svoju profesionalnu čast i da živi i radi u dostojanstvu svoje profesije.Ljekar u očima pacijenata i građana treba da bude autoritet, da posjeduje vrline i vrijednosti kao crte karaktera kojima se divimo, da ima veliko znanje u svojoj struci, da shvata zdravlje kao temeljno ljudsko pravo i da učini sve da osigura sve ono što utiče na pojavu bolesti, da zna da prepozna i razumije individualne osobitosti ličnosti bolesnika, da pronikne u njegove brige i emocije, da se odnosi sa uvažavanjem, i da taktično i delikatno postupa sa pacijentima,da bude dragi čovjek na koga pacijent može da se osloni, kome vjeruje, kome daje u ruke svoj život, da se potrudi svim silama znanja, razuma i mudrosti da u najkraćem roku postigne uspjeh u liječenju, doprinese punom ozdravljenju i omogući da ljudi zadovoljno vode društveno i ekonomski produktivan život, postigne atmosferu punog uzajamnog uvažavanja i poštovanja, vješto doprinoseći rješavanju zdravstvenih potreba i ogromnih mogućnosti njihovog rešavanja koristeći pri tome dostignuti nivo medicinske nauke koji je u stanju da spriječi i liječi bolest i unaprijedi zdravlje stanovništva. No i pored dugog trajanja medicinskog obrazovanja i vaspitanja nije se uspjelo da se tim potpuno ostvari da je svaki ljekar besprekorno i idealan u moralnom smislu. Ova činjenica svakako je poznata ne samo kolegama ljekara i drugim saradnicima, već i pacijentima i građanstvu. Sa stanovišta pacijenata kolega i društva pojedina odstupanja ljekara od moralnih principa su nepovoljna, jer takvi ljekari svojim neetičkim


121

ponašanjem naopako zadiru u životne interese, ciljeve i želje drugih ljudi i potkopavaju profesionalni ugled ljekarskog zvanja.(13-14,21)

ETIČKI PRINCIPI – ZAKLETVA I KODEKSI

Moral je dio društvene svijesti i vjerovatno se najprije ispoljio u vezi sa životom i zdravljem ljudi u vidu nepisanih zakona i pravila, koja su bila dovoljno jasna, značajna, obavezujuća i da se pomogne bolesnom i nemoćnom.(22)

Važno je istaći da etičkodeontološke norme u zdravstvenoj zaštiti stanovništva i biomedicinskim istraživanjima imaju isti etički značaj kako u zdravstvenoj zaštiti u nerazvijenim tako i u tehnološki najrazvijenijim i najbogatijim zemljama. Najvažnije moralne norme i obaveze, odavno su jasno napisane u ljekarskoj zakletvi, kodeksima ljekarske etike i obavezne su za svakog ljekara kao: Hipokratova zakletva - stara oko 2400 godina, Ženevska revizija Hipokratove zakletve (1948.god.), Internacionalni kodeks medicinske etike Svjetskog medicinskog udruženja (1949.god.), Kodeks etike zdravstvenih radnika SFRJ (1964.god.), Helsinška deklaracija (1964.god.), Tokijska dopuna Helsinške deklaracije (1975.god.), Rezolucija generalne skupštine SZO o principima ljekarske etike ( 1983.god.). U različitim epohama razvoja čovečanstva, iako vječna, u manjim detaljima mijenjana su pravila i kodeksi ponašanja ljekara. Svako novo vrijeme imalo je svoje zahtjeve. Hipokratova zakletva je ostala kao načelna osnova od aktuelnog značaja za sve buduće promjene zakletvi koju svečano daju ljekari u svim zemljama savremenog svijeta. Ona je do današnjih dana zadržala svoju moralnu vrijednost u dostizanju etičke besprekornosti poziva ljekara.(12,16)

Od davnina ljekari imaju obaveze koje im nameću pravni propisi i čije kršenje dovodi do krivične, disciplinske i materijalne odgovornosti ako je šteta izazvana u profesionalnom radu greškom ljekara.(23,24)

Krivična odgovornost za teže povrede ljekara i zdravstvenih radnika i saradnika defi nisana je krivičnim zakonom, i za njih su propisane odgovarajuće kazne.(25)

Ljekar mora poštovati i sprovoditi principe ljekarske etike: 1. da poštuje autonomiju svakog čovjeka da donosi odluke o svom vlastitom životu i tijelu, a ne da drugi odlučuju o njemu; 2. da je dobronamjeran i dobročinitelj sa izraženom vrlinom saosećanja i pomaganja drugima; 3. da ne nanosi štetu drugima kao odgovor na ona teška doba kada su veći medicinski zahvati i poduhvati nad pacijentima bili toliko opasni da su se završavali sa malom šansom sa dobrim završetkom; 4. da je pravedan tj. da sa svakim pacijentom postupa jednako bez

Novica Vujošević

122

obzira na pol rasu, religiju , politička ubjeđenja, seksualnu orjentaciju i bogatstvo.(14,22)

Pružanje zdravstvene zaštite stanovništvu ne smije biti podvrgnuto tiraniji novca. Moralne vrijednosti i ponašanje ljekara zavise od kvaliteta njegove volje. Ljekarska zakletva i kodeksi kao precizirane opšte odredbe za ljekarsku profesiju, predstavljaju jasno formulisane moralne norme sa ciljem da se unaprijedi i razvije osećanje časti ljekarske profesije i zaštiti ljekarsko zanimanje. To je od značaja za brže, uspješnije, djelotvornije prodiranje moralne svijesti u ponašanju i radu ljekara u odnosu na oboljelog, svoje kolege, društvo i zaštitu narodnog zdravlja.(12-14)

Sve ljekarske zakletve započinju skoro istim riječima: "Svečano obećavam da ću svoj život staviti u službu humanosti.... svoju ću profesiju obavljati savjesno i dostojanstveno....držaću svim svojim silama čast i plemenitost tradicije ljekarskog poziva ...apsolutno ću poštovati ljudski život od samog početka.....ovo obećavam svečano, slobodno pozivajući se na svoju čast" * Ljekar svečano daje obećanje "da se podvrgava imperativima profesionalne etike, radi to slobodno i dobrovoljno"* *, " i da će od prvog dana stupanja u ljekarsku profesiju uvijek "biti onakvi kakvi vam nalaže da budete zvanično dostojanstvo koje će vam se dati i da je nikada nećete ukaljati rđavim vladanjem i sramnim životom".* 1 * Za svakog ljekara ove moralne norme moraju biti podignute na nivo kategoričnog imperativa tim više jer je ljekar dobrovoljno izabrao svoju profesiju i svojom voljom prihvatio Hipokratovu zakletvu da čitavog života živi etikom svoga poziva i da redovno ispunjava svoje profesionalne obaveze. Profesionalni ljekarski moral razvija osećanje časti kod pripadnika svoje profesije - " Ljekar treba uvijek u granicama svoje humane i socijalne misije da održava primjeran moral i da poštuje moralne zakone svoje profesije".* Poneke radnje iz repertoara ljekarskog rada i ponašanja smatraju se neetičnim i krivičnim djelom. Jedna od tih je primanje bilo kakve svote novca ili vrijednosti u vezi sa pruženom medicinskom pomoći bolesniku, osim svakako profesionalno propisane nagrade jer svaki ljekar mora pružiti pomoć prema zahtjevima humanosti. AMA kaže "Ljekar treba da se ophodi časno sa pacijentima i kolegama i da nastoji da razotkrije one ljekare kojima nedostaje karakter ili kompetencija, ili koji se upuštaju u prevaru ili podvalu"* * . Neetičko je i kažnjivo primanje mita, bogaćenje ili lična korist ljekara, koja bi mogla da proistekne iz takve ljudske nevolje kao što je bolest".* U bivšoj Jugoslaviji 1945-1991. god. zdravstvena zaštita stanovništva, ciljevi, zadaci, način upravljanja zdravstvenim sistemom


123

bili su prilagođeni sistemu napredne socijalizirane medicine i socijalističkog poretka, a deontološko etičke norme bile su propisane Kodeksom etike zdravstvenih radnika SFRJ.(27-28)

Očuvanju i unapređenju zdravlja stanovništva polazilo se sa širokih pozicija socijalističkog uređenja sa posebnim nastojanjem da se sve prilagodi političko-ekonomskim i društvenim uslovima tadašnjeg samoupravnog sistema sa vjernim oslanjanjem na ideologiju marksističko-fi lozofske orjentacije socijalizma u zdravstvenoj zaštiti.(29)

Rezultati postignuti u zaštiti zdravlja stanovništva Jugoslavije u periodu od 1945-1991.godine vrijedni su poštovanja. Od devedesetih godina XX vijeka desile su se velike političke , društvene-ekonomske, socijalno medicinske, kulturno-obrazovne i druge promjene u svijetu, a naročito u zemljama socijalističkog poretka. Te promjene su se od 1991-1995. god. odvijale na dramatičan, nagli i surov način u bivšim republikama Jugoslavije koje su bile praćene ratom , nasiljem svake vrste , infl acijom , raspadom države, gubitkom socijalne stabilnosti itd. Sve je to imalo bitnog uticaja na promjenu društvene klime i moralno-etičkog ponašanja pojedinih članova svih profesija u republikama bivše države SFRJ. Republika Crna Gora prošla je u tim tako dramatičnim i ničim opravdanim procesima sa manjim potresima od onih u drugim republikama, posebno u odnosu na republike u kojim a je bjesnio rat. Istina je da se skoro sva društvena patologija, u većem ili manjem intezitetu, na isti ili malo drugačiji način neetičkog ponašanja ispoljila u svim bivšim republikama Jugoslavije. I danas brine koliki je dio stanovništva bio prijemčiv za takvo društveno posrnuće.

NEETIČKO PONAŠANJE

Neetička ponašanja utiču na srozavanje očekivanih odlika o čestitosti ljekara kao bića posebnog kova i na njihovo profesionalno ponašanje, kao uzvišenog poziva u pružanju zdravstvene zaštite stanovništva.(30)

Treba preduzeti sve moguće etičke i pravne mjere da se takva ponašanja svedu na najmanju moguću mjeru . Međutim, takve ljekare koji uporno odstupaju od poštovanja visokih standarda etičkih normi svoje profesije treba bojkotovati i isključiti iz društva ljekara, kao i da im ljekarska komora, zavisno od obima i stepena ogrešenja o moralne profesionalne principe oduzme dozvolu (licencu) za rad, za kraće ili duže vrijeme, ili za stalno.* Ženevska revizija Hipokratove zakletve / Principi medicinske etike Američkog medicinskog udruženja (AMA) / Riječi promoter na romociji doktora medicine u Beču / Internacionalni kodeks medicinske etike

Novica Vujošević

124

Dužnost je i obaveza ljekara, društva ljekara i ljekarske komore da se sami organizuju u interesu zaštite ugleda svoje profesije, i da se stalno i uporno bore u očuvanju i unaprijeđivanju moralnog integriteta ljekara u pružanju zdravstvene zaštite stanovništva u okviru poštovanja zakona i moralnih standarda sredine.(31)

a) KORUPCIJA U ZDRAVSTVU

Gledano u nazad pa sve do danas, korupcija se pojavljivala u svim epohama ljudskog bivstvovanja i dijelom uticala na razaranje društveno političkih sistema različite ideologije. Korupcija u zdravstvu nije novi fenomen niti ikakav izuzetak u odnosu na druge djelatnosti. Sigurno je korupcija u zdravstvu stara koliko i sama medicina. Sa moralnog gledišta korupcija u zdravstvu je moralno najtragičnija, a zakonski predstavlja krivično djelo. Postoje više defi nicija korupcije. Preuzeli smo defi nicije korupcije iz članka Petrović Dragana koji su dali Vito Tanci: "korupcija postoji ukoliko dođe do namjernog narušavanja principa nepristrasnosti pri donošenju odluka u cilju prisvajanja neke pogodnosti", Svjetska banka:"korupcija predstavlja zloupotrebu javnih ovlašćenja radi sticanja privatne koristi zatim korupcija podrazumijeva "nezakonito korišćenje društvenog ili državnog položaja i moći radi sticanja sopstvene koristi". I na kraju defi nicija korupcije Savjeta Evrope: " Korupcija predstavlja podmićivanje, kao i svaku drugu radnju od strane lica kojima je povjerena odgovorna funkcija u javnom ili privatnom sektoru, ili kao nezavisnom agentu ili licu koje ima status takve vrste, koja je izvršena u cilju sticanja nelegitimne koristi za sebe ili druge".(32)

U nedavnim događajima u SFRJ promijenjen je socijalistički poredak i sistem takve vladavine. Sada je u toku prelazak jednog sistema u drugi koji se formira i gradi u otežanim društvenim i ekonomskim prilikama pa su te značajne istorijske promjene dovele do promijenjenog i teško kontrolisanog ponašanja u svim značajnim segmentima našega društva što se posebno ogleda u državnoj upravi, sudstvu, policiji, zdravstvu itd, tako da je korupcija u manjem ili višem stepenu sada prisutna u svim segmentima našega društva. Zakonska regulativa je nepotpuna jer nema adekvatno primjenljivih zakona ili se zakoni ne poštuju što pogoduje korupciji. Takav pravni sistem je u neskladu sa realnim mogućnostima kojim bi se mogla moć pravne države dostići i ostvariti u prevenciji i sankciji korupcije kao značajnog društvenog zla. Pojedini predstavnici svih stubova društva često sa licemjernim moralnim frazama misle da mogu da utiču na smanjenje korupcije u drušvu, nekritično ponavljajući da je dozvoljeno sve osim onoga što je zakonom izričito zabranjeno. Umjesto da koriste poluge vlasti, strateški


125

do detalja zasnovanim mehanizmima, taktički razrađenim i operativno uspješno osmišljenim i svakako djelotvornim za borbu protiv korupcije i organizovana kriminala. Dakle, treba sprovesti sve one sveobuhvatne mjere karakteristične za ogromnu moć pravne države i vladavinu prava kojima je u očekivanim granicama, moguće suzbiti korupciju u svakom društvu. Ljekar mora da živi od svog rada i mora da dobro zarađuje da bi živio i radio. Od starih vremene stoji misao da ljekar ne smije da bude siromašan i da je za zdravstvene akcije usporen i umoran. Značajna je danas jedna od deset osnovnih načela koncepta medicinske etike profesora dr Andrije Štampara iz 1926. godine koja glasi:" Liječnik ne smije biti ekonomski zavisan od bolesnika, jer ga ekonomska zavisnost sprečava u njegovim glavnim zadacima". Ljekarski rad ne smije da bude trgovina. Međutim treba istaknuti da već duže vrijeme naknade za rad ljekara i ostalih medicinskih radnika i saradnika su nepravedno niske u javno zdravstvenim ustanovama, a takođe, su cijene zdravstvenih usluga znatno niže od njihovih stvarnih vrijednosti.Ako zdravstveni radnici i saradnici ostanu da su i dalje tako slabo plaćeni za svoj rad i da od svoje zarade ne mogu pristojno da žive, moguće je da će tako stanje uticati da pojedini zdravstveni radnici promijene svoje moralne stavove i da u etičkom smislu posrnu pokušavajući da na nelegalan način uvećaju svoje prihode. Znano je gdje je veliko siromaštvo da je tamo raširena korupcija. Začarani krug siromaštva i korupcije vrlo je opasan zbog toga što dugo traje i što se na njega teško djeluje u nepovoljnim okolnostima. U takvim dugotrajnim prilikama i ličnom siromaštvu zdravstvenih radnika treba ogromna lična snaga da se poštuje zahtjev iz Internacionalnog kodeksa medicinske etike "… da se ne smije uzimati novac bez odgovarajućih pravila profesionalnog nagrađivanja",* * ** dok opominjuća Rezolucija Svetske zdravstvene skupštine od 9. marta 1983 godine ostaje kao žalosno upozorenje: "Zabrinuta što pripadnici ljekarske profesije i drugi zdravstveni radnici ponekad se angažuju u radnjama koje teško da su u skladu sa ljekarskom etikom ljekara i ostalih zdravstvenih radnika".

b) STANJE U CRNOJ GORI

Sve do prve polovine devetnaestog vijeka zdravstvenu zaštitu stanovništvu Crne Gore pružala su lica bez naučnog medicinskog obrazovanja kao narodni vidari, ranari, travari,vračari i dr. U tim prilikama prvi predstavnici naučne medicine bili su rijetki strani ljekari iz vojnih garnizona ondašnje austrougarske i Osmanljijske imperije locirani na granici prema Crnoj Gori. Ti ljekari dolazili su samo po pozivu državne uprave, ostajali kratko vrijeme i nakon pružene ljekarske usluge odmah su odlazili u svoje vojne garnizone.(33-34)

Novica Vujošević

126

Od 1878. godine nakon uspješnog završenog rata protiv turske imperije (1876-1878.) međunarodnog priznanja Crne Gore kao nezavisne države na Berrlinskom kongresu 1878. godine i teritorijalnog proširenja Crne Gore , surovi uslovi života i teško ekonomsko socijalno, kulturno-prosvjetno i zdravstveno stanje se polako popravljalo na bolje.Pri Ministarstvu unutrašnjih djela 1879. godine formirana je Sanitetska uprava, Danilova bolnica na Cetinju podignuta je 1883. i počela da radi kao prva bolnica 1885. godine. Prvi diplomirani ljekar dr Petar Miljanić, bio je prvi Crnogorac koji je došao da radi u Crnu Goru 1881. godine. Od druge polovine i do kraja XIX vijeka broj stalno zaposlenih ljekara na radu u Crnoj Gori jedva da je dostizao od jedan do pet, rijetko nešto više. Ljekari su bili locirani samo u većim varoškim opštinama. Od značajnih ljekara iz tog vremena koji su uticali na poboljšanju statusa i položaja ljekara u društvu, potrebe pružanja obuhvatnije zdravstvene zaštite stanovništva i borbe protiv nadriljekarstva ističu se načelnici Sanitetskog odjeljenja dr Milan Jovanović Batut, koji je radio u Crnoj Gori od 1880-1882god. i dr Petar Miljanić sa radnim vijekom od 1881-1897god. (35)

Od posebnog humanitarnog značaja je osnivanje Crvenog krsta u ratničkoj Crnoj Gori 1875.god. (36)

Etičkodeontološki principi ljekarske prakse i zaštita narodnog zdravlja uspješno su prepisani u Zborniku pravila, propisa i naredaba u sanitetskoj struci Kneževine Crne Gore 1891.god., a za taj zakonski akt je "najvišom odlukom NJ.V. Gospodara knjaza Nikole" naređeno Ministarstvu unutrašnjih djela "da se stara o tačnom izvršenju ovih Pravila i Propisa, a svima i svakome da se pokoravaju".(37)

Zbornik pravila, propisa i naredaba u sanitetskoj struci Kneževine Crne Gore ima VII poglavlja. Za procjenu etičkodeontoloških principa od posebnog su značaja poglavlje I: O ljekarima i njihovim dužnostima, poglavlje II: O bolnicma, kao i Ministarska naredba o uređenju Cetinjske apoteke. Stvaraocima Zbornika bilo je jasno da je vrlo teško ljudske odnose zakonski regulisati, i da je to po najteže uraditi u zdravstvenoj djelatnosti. Zbornik pravila, propisa i naredaba u sanitetskoj struci Kneževine Crne Gore za tadašnje prilike i vrijeme je u načelu realan, obuhvatan i dovoljno precizan akt po kome ljekari imaju obavezu da svoju stručnu spremu, umne i moralne sposobnosti treba na pravi način da posvete čovjeku i da služe potrebama i interesima bolesnog i zdravog čovjeka. Prva odredba Zbornik pravila, propisa i naredaba u sanitetskoj struci Kneževine Crne Gore naređuje da: "niko u Crnoj Gori ne može vršiti ljekarsku praktiku, nazvati se medigom, niti dobiti službu kao liječnik, ko nije redovno svršio medicinske nauke i dobio diplomu na jednom od priznatih Evropskih univerziteta. Samo u izvarednim


127

slučajevima, kada je medicinska pomoć od prijeke nužde zbog kakve epidemije ili mnozine raznijeh bolesti u kakvom kraju, moći će se postaviti študent medicine, koji je redovno svršio najmanje 8 semestara i kliniku posjećavao, da tu privremeno otpravlja ljekarsku dužnost, dok se za to nebi našao diplomisani ljekar". U Zborniku su propisani široki zbir različitih ljekarskih usluga, obaveza , vještina i dužnosti koje su ljekari dužni da profesionalno rade jer "zakleti ljekari imaju uzvišeni poziv i časno povjerenje -brigu o životu i zdravlju tolikog broja ljudi... i da liječe pojedine bolesnike usrdno i savjesno po pravilima nauke i danoj zakletvi". Svaki ljekar je imao pravo da naplaćuje svoje ljekarske i po potrebi apotekarske usluge. Visina nadoknada za rad ljekara propisana je Zbornikom, a zavisno od toga da li je ljekarska usluga vršena danju ili noću u gradu ili van njega, po lijepom ili ružnom vremenu i dr. Značajna je odredba u Zborniku da je "Bolnica za bolesne ljude i prema tome u nju će se primati bonici, imućni i siromašni, bez razlike i vjere, pola, uzrasta i narodnosti... Bolnica ili špitalj treba da daje bolesniku zdrav stan, urednu postelju, dvorbu, hranu i liječenje... Ljekar vodi brigu o zgradi bolnice.. kako bi vazda izgledala kao kuća brižljivog domaćina". Osoblje bolnice "ne smiju od bolesnika ništa uznajmljivati, niti što na poklon primati". Zbornikom je zabranjeno nadljekarima, da ne smiju više vršiti liječenje naroda, a svako ko to zna obaveza je "odmah predati nazovi doktora Velikom sudu da ga se strogo kazni". U Knjaževini i Kraljevini Crnoj Gori na početku XX vijeka, vršene su pripreme za osnivanje ljekarskog društva Crne Gore, ali do toga nije došlo zbog nerazumijevanja nadležnih i burnih ratnih događaja koji su ubrzo uslijedili. U Zetskoj oblasti, kasnije Zetskoj banovini važili su sanitetski zakoni i pravila koja su donosili: Skupština i Vlade Kraljevine SHS, odnosno Kraljevine Jugoslavije. Pod uticajem ministarstva zdravlja i zalaganjem dr Andrije Štampara za javno zdravstvene ustanove i ljekare doneseni su strogi propisi, naročito iz domena fi nansija, a za njihovo nesprovođenje u zdravstvu bili su propisane i preduzimane oštre mjere i za najmanje fi nansijko ekonomske zloupotrebe.(39)

U Krivičnom zakoniku Crne Gore jasna su defi nisana krivična djela sa elementima korupcije. U ta djela ubrojeno je: primanje mita, zloupotreba službenog položaja, da bi se nelegalno pribavila korist za sebe ili da drugome nanese štetu, protivzakoniti uticaj na druge radi ostvarenja lične koristi, protivpravno primanje poklona , kao i druga djela korupcije u privredno ekonomskom poslovanju.

Novica Vujošević

128

Sva ova korupciona nedjela su prisutna u zdravstvenom sistemu Crne Gore, a najučestalija su djela 1.) tzv. "sitne korupcije” tj. primanje mita u vidu novca ili drugih vrijednih stvari, kojim je ljekar ili ostali zdravstveni radnik ili nezdravstveni radnik u zdravstvu podmićen da udovolji davaočevoj želji i 2.) tzv. "krupna korupcija” u kojoj se korupciono ponaša uglavnom rukovodeći kadar u upravnim organima zdravstva ili fondova zdravstvenog osiguranja koji je ovlašćen za kupovinu skupe medicinske opreme, ljekova, izgradnje i održavanja zdravstvenih objekata i nabavci skupe tehnološke opreme, kao i sredstava za njihovo održavanje u stalni pogon, zatim velika investiciona ulaganja i dr. Po mišljenju stanovništva u do sada sprovedenim brojnim istraživanjima i anketama o stepenu prisutnosti korupcije u zdravstvu u Crnoj Gori, zdravstvo i zdravstveni radnici zauzimaju prenaglašeno visoko mjesto. Ovako visoko mjesto korupcije u zdravstvenom sistemu Crne Gore nije samo zbog učestalosti ove nedolične i krivične pojave, već zbog izrazite osjetljivosti stanovništva praćene sa naglašenom ozlojeđenošću i prezirom na samu nemoralnu pojavu zdravstvenih radnika da se baš zdravstveno ugroženi život čovjeka beskrupolozno koristi za trgovinu ljudskim zdravljem, a sve sa ciljem da se nemoćnost i bolest čovjeka koristi za nezasito izvlačenje novca, iako je svakom zdravstvenom radniku i stanovniku naše države poznato da je naše društvo solidarno obezbijedilo svakom stanovniku ostvarenje prava na ljudsko zdravlje, čak i više od sadašnjih ekonomskih mogućnosti društva. (40-42)

Ovakav stav našeg stanovništva znači da ne prihvata korupciju i da u našem društvu postoji kritična masa koja drži do humanih odnosa i posjeduje moralni potencijal i snagu, kojim će sve više biti spremna za borbu protiv korupcije i da nađe efi kasna rješenja za njeno suzbijanje. Neshvatljiva je i naopaka ravnodušnost najvećeg broja časnih ljekara i drugih zdravstvenih radnika i saradnika i rukovodećeg kadra u zdravstvenim ustanovama i organima zdravstvenog sistema, mnogobrojnih etičkih odbora u zdravstvenim ustanovama da se lično i preko strukovnih organizacija i komora nijesu adekvatno organizovali protiv korupcije u zdravstvu i da se skoro nezainteresovano odnose prema onim licima sa korupcionim ponašanjima koja svoj položaj, funkciju ili ovlašćenje koriste da bi iznudili i primili mito.Čast i dostojanstvo profesije mogu da čuvaju samo članovi profesije i sve dok svaki član ljekarske profesije odano, aktivno i borbeno ne čuva dostojanstvo svoje profesije i ne preduzima sve mjere za poštovanje ljekarske zakletve i kodeksa etike zdravstvenih radnika, bilo nacionalnog ili internacionalnog nivoa borba protiv korupcije u zdravstvu neće biti uspješna.


129

Zbog neophodnog obezbjeđivanja društvenih interesa i čuvanja novčanih dobara izuzetno je važno da se društvo pri izboru kandidata na rukovodeće društvene i upravne funkcije rukovodi pri odabiru moralnim i stručnim dokazanim kvalitetima, a ne političkom podobnošću i željenom poslušnošću, a u slučaju njihovog korupcionog ponašanja treba primjeniti svrsishodne kaznene mjere, a ne da ih štite za učinjena korupciona nedjela zbog njihove političko partijske pripadnosti. U Crnoj Gori usvojeni su brojni zakoni i podzakonska akta kojima se na moderan i savremen način defi niše i sprovodi zdravstvena zaštita, funkcija zdravstvenog sistema i reformski procesi. Među tim zakonima vodeće mjesto zauzimaju Zakon o zdravstvenoj zaštiti (Sl. list CG br. 39/2004 i br. 14 /2010) i Zakon o zdravstvenom osiguranju (Sl. list 39/2004). Cilj moderne i savremene zakonske regulative je da se unaprijedi kvalitet zdravstvene zaštite , da se poštuju prava i dužnosti građana u ostvarivanju zdravstvene zaštite da se nastave reformski procesi sekundarnog i tercijalnog nivoa zdravstvene zaštite , da se osigura stručnost rada i da se obezbijedi nadzor nad primjenom zakona i drugih podzakonskih akata, kao i da se na zakonima uspostavljen sistem sprovede rigorozna borba protiv korupcije u zdravstvu CG. Za borbu protiv korupcije u zdravstvenom sistemu značajno je rigorozno sprovođenje Zakona o zdravstvenoj inspekciji (Sl. list 79/2008) i Akcionog plana za borbu protiv korupcije u oblasti zdravstva za period od 2009-2013. godine. Pošto su koruptivne radnje isključivo rezultat lične volje svakog pojedinca zakoni pomažu da se korupcija u zdravstvu suzbije ali ne i da se spriječi. Skupština Ljekarske komore Crne Gore jednoglasno je usvojila Kodeks medicinske etike i deontologije 6 jula 2005. godine koji u ljekarskoj " profesiji ima snagu zakona i više od toga". Kodeks medicinske etike i deontologije Ljekarske komore Crne Gore ima sledeća poglavlja: I- Osnovna načela; II Pravila obavljanja profesije; III Dužnosti prema pacijentima; IV Dužnost čuvanja tajne; V Obaveza dokumentacije; VI Ljekarske metode pregleda i liječenja; VII Regulisanje plodnosti , planiranje porodice; VIII Opšta načela za svaku vrstu za svaku vrstu medicinskih istraživanja; IX Ljekarske dužnosti kod smrtnika; X Presađivanje tkiva i organa; XI Odnos prema drugim ljekarima i Ljekarskoj komori. U Kodeksu ljekarske etike i deontologije Ljekarske komore Crne Gore dat je zbir načela i pravila za ispravno ponašanje ljekara, njegove opšte i specifi čne dužnosti i obaveze do najvišeg nivoa kojima se održava čast i plemenite tradicije ljekarskog zvanja u Crnoj Gori.

Novica Vujošević

130

DAVANJE I PRIMANJA POKLONA / NOVCA

Za djelimičnu procjenu davanja i primanja poklona /novca u zdravstvu poslužićemo se publikacijom "Ocjena integriteta zdravstvenog sistema Crne Gore", koju je izdalo Ministarstvo zdravlja Vlade Crne Gore februara mjeseca 2011.godine. Publikacija je realizovana u okviru projekta kojeg sprovodi Kancelarija Programa Ujedinjenih Nacija za razvoj (UNDP) u Crnoj Gori, uz stručnu podršku Svjetske zdravstvene organizacije (SZO). Autor publikacije je CEED Consulting Podgorica. (43)

U ovom radu koristili smo po odobrenju izvode podataka o davanju i primanju poklona/novca, tako da su svi citirani brojčani podaci u neizmijenjenom obliku autorsko vlasništvo CEED Consulting Podgorica, a komentar je naš. Ovo istraživanje sprovedeno je metodom direktnog intervjua tri ciljne grupe uz garantovanu anonimnost: • ispitanici-pacijenti, korisnici primarne zdravstvene zaštite, • ispitanici-pacijenti koji su bili na bolničkom liječenju u 2010. godini., • ispitanici-medicinsko osoblje u bolnicama javnozdravstvenog sistema (tabela1).

Dobijeni podaci su reprezantivni i validni za ocjenu dobivenih pokazatelja .

Anketirani ispitanici-pacijenti i medicinsko bolničko osoblje

Publikacija sadrži značajne i korisne podatke i komentare o zdravstvenom sistemu u Crnoj Gori i na intelektualno pošten način daje korisne predloge za djelotvorno rešavanje nekih izazova i problema u zdravstvenom sistemu Crne Gore.(43)

U odnosu na predmet i sadržaj istraživanja, koja se odnose na davanje i primanje poklona/novca, istraživački tim nije razdvojio i iznijansirao vrstu, količinu i vrijednost poklona kao buketa cvijeća, pića,

Tabela 1.


131

čokolada, nakita od zlata, srebra, umjetničkih slika, tehničkih aparata, raritetnih publikacija i dr., od davanja i primanja novčanih iznosa. Takvim pristupom nije data jasna razvojna linija što su uobičajeni actes politesses od davanja i primanje mita tim više jer se u našoj kulturi ličnost osjeća psihološki nesrećnom kojoj niko i nikada ne daje poklone ili koja nikom i nikada ne uzvrati pažnjom na dobijene poklone. Jedna jabuka iz njedara seoske starice data ljekaru ili medicinskoj sestri je isključivo poklon kao čin pun poštovanja, a ne spade u mito i korupciju. U cjelokupnost zdravstvenog sistema spadaju organi uprave zdravstva na lokalnom i republičkom nivou, rukovodeći kadar u javnozdravstvenim ustanovama kao i fond zdravstvenog osiguranja i njegovi upravni organi. U publikaciji je istražena "sitna korupcija" samo kod ispitanika- pacijenata korisnika bolničke zdravstvene zaštite i ispitanika-medicinskog osoblja u bolnicama, a nije istražena kod korisnika davalaca usluga u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, niti ima jedne riječi o tzv. "krupnoj korupciji" tj. onoj na republičkom nivou. Ispitanici - 3000 pacijenata koji su bolnički liječeni u Kliničkom centru CG, sedam opštih i tri specijalne bolnice u 2010.godini, su više od polovine sa većim rasponom godina starosti, 16-65 godina, srednje obrazovanje ima 57,1% . U odnosu na mjesečne prihode 46,2% domaćinstva ispitanika ima veće prihode od 301 eura. Ispitanici (301) - bolničko medicinsko osoblje su lica zaposlena u Kliničkom centru CG, sedam opštih i tri specijalne bolnice, a najviše anketiranog osoblja je sa odeljenja hirurgije, interne medicine, ginekologije i akušerstva. Među anketiranim je najviše ljekara 42,9%, medicinskih sestara/tehničara 38,5%. Ispitanici rade u zdravstvu sa prosječnim trajanjem od 14 i više godina. Najveći broj ispitanika potiče iz četvoročlanih domaćinstava, a po obrazovanju su 51,8% sa završenom srednjom školom i 48,2 % sa visokim obrazovanjem, postdiplomskim i doktorskim studijama.Ukupni mjesečni prihod u 85,6% dmaćinstava je iznad 301 eura. U toku bolničkog liječenja 1329 ispitanika-pacijenata ili 44,3 % platilo je samo propisanju participaciju, a 1671 ili 55,7% je dalo novac za plaćanja koja se ne odnose na zvanična plaćanja za ljekove, zalihe i postbolničku njegu. Od onih koji su ovo platili 49,7% je platilo novcem od lične ušteđevine, 20% ispitanika –pacijenata, obezbijedila je taj novac lako, 47,7% ni teško ni lako, dok su 540 pacijenata tj. 32,3 % novac obezbijedili teško. Kao inicijatori za davanje poklona /novca za pruženu zdravstvenu uslugu procentualno su skoro podjednako zastupljeni ispitanici-pacijenti na bolničkom liječenju i ispitanici/medicinsko bolničko osoblje. Od 3000 anketiranih ispitanika/pacijenata, tokom boravka na liječenju u bolnicama sekundarnog i tercijalnog nivoa 1482 pacijenta

Novica Vujošević

132

ili 49,4% izjavilo je da je dalo poklon/ novac medicinskom bolničkom osoblju dok 1518 ispitanika ili 50,6% to nije uradilo. Od ukupnog broja ispitanika medicinsko bolničkog osoblja na pitanje učestalosti davanja poklona /novca od ispitanika /pacijenata je odgovorilo 19,5% pacijenata nikada ne daju novac, 32,2% rijetko, 33,2% povremeno i 15,1% često. Ispitanici-49% medicinsko bolničkog osoblja je izjavilo da je prihvatilo novac, dok 51% navodi da nije. Poklone/novac su najčešće davali: žene, lica sa visokim i višim obrazovanjem, privatni biznismeni, kao i oni čiji mjesečni prihodi domaćinstva iznoše više od 500 eura. Prema vrsti bolničkog tretmana poklon/novac najčešće su dale pacijentkinje, za usluge oko porođaja 71,5%, a od lica nuždenih za operativne zahvate poklone/novac najčešće su davale bolesnice za izvršene ginekološke operacije, zatim lica za operaciju oka, dojke, krajnika, žuči itd., zatim u visokom procentu kod kardiovaskularnih operacija 46,4% i operacija na abdominalnim organima 44,2%. Ispitanici medicinsko bolničko osoblje je odgovorilo da su bolesnici/pacijenti najčešće dali poklon/novac ljekaru koji liječi pacijenta 26,1%, hirurgu 23,6%, skoro podjednako učestalo medicinskim sestrama 21,5% i babicama 21,2%, a znatno manje anesteziolozima1,2% i nekom drugom osoblju 6,4%. Karakteristično je da je poklon/novac po izjavi pacijenata najčešće dat posle pruženog liječenja 83%, a pet puta rjeđe prije pružene potrebne zdravstvene zaštite 17%. Postoje male razlike u izjavama ispitanika/pacijenata u odnosu na izjave ispitanika/ bolničkog medicinskog osoblja, koje je izjavilo da je poklon/novac dalo 19,2% pacijenata prije, a 80,8% poslije završenog bolničkog liječenja. Nacionalni prosjek učešća ispitanika/pacijenata na bolničkom tretmanu koji su dali poklon/novac bolničkom osoblju iznosi 49,6%. Po izjavi pacijenata u primanju poklona/novca iznad prosjeka u Republici je osoblje Opšte bolnice Cetinje 69,7%, Klinički centar CG 57,5% i Opšte bolnice Berane 57,4%, dok je znatno manje učestalo davanje poklona/novca osoblju Specijalne bolnice za plućne bolesti u Brezoviku 6,5%, Opšte bolnice Bar 29,6% i Specijalne bolnice Risan 31,5%. U Kliničkom centru CG i opštim bolnicama najviše su dale porodilje poklon kroz novac i procenat davanja kreće se u rasponu od najmanje 30,8% u Opštoj bolnici Bijelo Polje, do 65,2% u Opštoj bolnici Nikšić, dok su kod operativnih zahvata ispitanici dali poklon/novac u rasponu od 21,3% u Opštoj bolnici Kotor do 38% u Opštoj bolnici Pljevlja, za internističko bolničko liječenje su dali najmanje od 14,4% u Kliničkom centru CG do najviše 24,6% u Opštoj bolnici Bijelo Polje.


133

Prema izjavama 65,6% anketiranog bolničkog osoblja koji su dobili od pacijenata vrijednost poklona/novca iznosila je 49 eura, od 50 i više eura izjavilo je 34,4% osoblja (tabela 2).

Vrijednost poklona/novca koji su dali ispitanici pacijenti po izjavi medicinskog bolničkog osoblja

Među medicinskim osobljem dobili su poklon/novac od pacijenata 70,7% ljekara koji su liječili pacijenta, ne zaostaju medicinske sestre sa 68,1%, zatim babice 27,1%, hirurzi 13,7% i anesteziolozi 3,5%. Ispitanici pacijenti dali su medicinskom osoblju poklon/ novac u prosječnoj vrijednosti 60 eura, dok su najveći iznosi poklona kroz novca u prosjeku dati hirurzima 111,5 eura, ginekolozima akušerima 93,5 eura i ljekarima 87,8 eura. Najveći iznos poklona/novca dati su u Opštoj bolnici Cetinje (prosjek 90 eura) i Specijalnoj bolnici Risnu (prosjek 80 eura). U davanju poklona/novca postoji velika razlika u rasponu između minimalnog i maksimalnog odnosa kao i u prosječnoj visini davanja poklona novca prema vrsti zaposlenih u različitim bolničkim ustanovama. Prosječna vrijednost davanja za ljekare, hirurge, anesteziologe varira od Kliničkog centra CG do opštih bolnica, a kreće se u prosjeku za hirurge 76,9 eura, ljekare 71,2 eura, anesteziologe 60 eura, a od srednje medicinskog osoblja najveće prosječne vrijednosti dobijaju babice 51,1 eura, laboranti, radiolozi 33,6 eura, medicinske sestre 28,2 eura. Neformalna plaćanja data medicinskom osoblju iznose 12,5% prosječne plate u CG, odnosno 8,3% bruto plate, a tim datim poklonom novcem povećava se mjesečna plata ljekara za 5-6% po jednom davanju i medicinske sestre od 14-15%. Smatra se da neformalna plaćanja otpada najmanje 18% od onog iznosa koji se prosječno godišnje izdvaja za zdravstvenu zaštitu po jednom stanovniku. Istraživači su procijenili da vrijednost poklona od buketa cvijeća, fl aše pića, bombonjere-čokolade iznosi 30 eura. Vrijednost do 30 eura

Tabela 2.

Novica Vujošević

134

prema vrsti medicinskog osoblja dobijaju 19% ljekari koji liječe, hirurzi 19,7%, anesteziolozi 23,1%, sestre 71,6%, babice 51% i ostalo medicinsko osoblje 52,6%, a više od 30 eura dobijaju svi pobrojani umanjeni za iznos od 30 eura. Pacijenti koji su koristili bolničko liječenje su izjavili da su poklon/novac kao nešto što je uobičajno i stvar njihove dobre volje, dali medicinskom osoblju kao poklon, mislili su da se to očekuje, to su im drugi preporučili ili zbog toga što je poklon/novac tražilo medicinsko osoblje (tabela 3).

Razlozi za odluku pacijenata o davanju poklona/novca medicinskom osoblju

Prema odgovorima ispitanika učešće u davanju poklona/novca zbog toga što je to od pacijenata tražilo medicinsko osoblje je ispod 2 %( raspon od 0,2% do 7%). Zatim u nizu slijedi davanje poklona/novca ispod 13% jer je pacijentima predloženo da to učine (raspon 5,6% do 19,9%), dok su poklon novac dali ispod 28% pacijenata jer su mislili da se to očekuje (13,2% do 50%), a najveći broj pacijenata oko 57% dao je to kao poklon ( raspon 33,3% do 75,9%).

Očekivanje pacijenata nakon davanja poklona/novca

Tabela 3.

Tabela 4.


135

Na pitanje što su očekivali za uzvrat nakon davanja poklona/novca medicinsko bolničkom osoblju, ispitanici pacijenti u većini su odgovorili 42,2% da nijesu očekivali ništa jer su to dali kao poklon, dok su drugi pacijenti za dati poklon/novac očekivali više pažnje i informacija od strane ljekara, bolje bolničke usluge, a neuporedivo manji broj od 3,3% pacijenata je očekivalo druge usluge(tab.4). Postoje razlike u izjavama zbog čega su se odlučili da daju poklon/ novac ispitanici/bolnički pacijenti i bolničko medicinsko osoblje. Kod izjava medicinskog osoblja neznatno su učestale pojave da je poklon/novac dat jer je to tražilo medicinsko osoblje(0,4%), kao i zbog toga što je to predloženo od drugih pacijenata 14,8%, i zbog toga što je pacijent mislio da davanje poklona /novca očekuje 15,3%, a znatno su učestalije izjave da su pacijenti, 76% dali to kao poklon medicinsko bolničkom osoblju (tabela 5).

Davanje poklona/novca medicinskom osoblju

Davanje poklona medicinskom osoblju zbog osjećanja zahvalnosti za pruženu uslugu u vidu buketa cvijeća, fl aše manje skupocjenog pića, bombonjere ili čokolade, može se smatrati kao uobičajeni postupak kod većeg broja korisnika zdravstvenih usluga, ali davanje poklona veće vrijednosti kao nakita od zlata, srebra, umjetničkih slika ili novca, svakako ne spade u tradiciju našeg naroda, i može se smjestiti u obrazac rđavog postupka pacijenta, neetičko korumpirano ponašanje medicinskog osoblja kao primalaca. Najčešće je povod davanja skupih poklona ili novca medicinskom osoblju praktično zahtjev za pružanja bolje zdravstvene usluge ili duboko promišljeni raazlog da postignu najvišu motivaciju medicinskog osoblja da se sa velikim stepenom obaveze zauzme da pruži najbolje liječenje i njegu platiši. Za poslijebolničko liječenje ili kućne posjete - davanje injekcija, previjanje, infuzije (6,8%) je dalo poklon/novac u iznosu u prosjeku od 46 eura. Prema izjavama ispitanika/pacijenata samo 1,4% dalo je poklon/novac ljekarima za propisivanje recepata i 2,1% za nabavku medicinskih sredstava(šprica, infuzie i dr.)

Tabela 5.

Novica Vujošević

136

ZAKLJUČAK

U državi Crnoj Gori donijeti su zakoni i podzakonski akti, kojima se na primjeran i moderan način defi niše, propisuje zdravstvena zaštita stanovništva, daje neophodna osnova za punu primjenu propisanih dužnosti i obaveza zdravstvenog sistema u društvu. Do sada je sa uspjehom sprovedena reforma na primarnom nivou zdravstvene zaštite, a u toku su reformski procesi na sekundranom i tercijalnom nivou. Prisustvo neformalnog plaćanja u zdravstvenom sistemu Crne Gore je evidentno. Ponašanja zdravstvenih radnika u Crnoj Gori u vezi primanja poklona/novca, sa ili bez koruptivnih sadržaja znatno su se promijenila od 1991.godine, u odnosu na ranija takva ponašanja u SFRJ. Od relativno rijetke pojave za vrijeme trajanja SFRJ, sad je zdravstveni sistem Crne Gore po učestalosti davanja poklona/novca, sa elementima korupcije u endemoepidemijskoj i epidemijskoj fazi, zavisno od vrste javno-zdravstvenih ustanova i pojedinih vrsta zdravstvene službe u njima. Takva ponašanja i njihova učestlost u zdravstvu Crne Gore ne služe na čast ljekarskoj profesiji, niti ostalim zdravstvenim radnicima. Učestalost ovako nemoralne i dijelom krivične pojave u zdravstvu tumači se i ponekad odobrava sa tranzicionim procesima u zemlji, neadekvatnim zakonima, niskim zaradama u zdravstvu, atakom na zdravstvenu profesiju, navodnoj degradiranoj u svakom pogledu, govori o tome da društvo nije preduzelo sve što je trebalo i da u božanstvenoj ljekarskoj profesiji kao uticajnoj i moćnoj, ima više nego što se očekuje po ljudskoj mjeri i zakonskoj mogućnosti onih koji su toliko moralno rđavi da ne zaslužuju časno zvanje ljekara,članstvo u Društvu ljekara Crne Gore, niti odgovorno mjesto člana Ljekarske komore koja je toliko moćna da daje dozvolu (licencu) za rad u zdravstvu samo onima koji poštuju Kodeks medicinske etike i deontologije u uzvišenom poslu pružanja zdravstvene zaštite stanovništvu. Dokle god ljekari i ostali zdravstveni radnici, članovi udruženja, komora ljekara i farmaceuta, medicinskih sestara /tehničara ne preduzmu odgovorno, uporno i hrabro neophodne mjere za dostizanje nivoa etičke besprjekornosti i stručne pomoći organima vlasti protiv korupcionih ponašanja u svojim redovima odnosno zdravstvu i dok čekaju da to isključivo rešava vlast, tužilaštvo, sudstvo i policija, problem korupcije u zdravstvu ostaje kao vječna i nerješiva, a za ljekare i ostale zdravstvene radnike posebna sramna tema.


137

Preostaje nam da kao društvo, sveobuhvatno i uporno, preduzmemo sve složene mjere u borbi protiv korupcije u zdravstvu koje bi dovele do jednostavnog postupka da pacijenti prestanu da daju poklone/novac ljekarima i ostalim zdravstvenim radnicima i da ljekari i ostali zdravstveni radnici energično odbiju i prekinu praksu da primaju poklon/novac za zdravstvene usluge koje su pružili svojim pacijentima.

Novica Vujošević

138

LITERATURA

1. Mur E.Dž.: Principi etike, Nolit, Beograd, 1963. 2. Jodl F.: Istorija etike, I i II dio, Sarajevo, 1953. 3. Pavićević V.: Osnovi etike, Kultura, Beograd, 1970. 4. Aristotel: Nikomahova etika, Kultura , Beograd, 1970. 5. Đurić N.M.: Istorija helenske etike, BIGZ, Beograd, 1976. 6. Pešić V.: Patrijahalni moral Crnogoraca,Unirex, Podgorica,1996. 7. Gezeman G.: Čojstvo i junaštvo starih Crnogoraca, Unirex, Podgorica,1996. 8. Lukić R.: Sociologija morala, Naučna knjiga, Beograd 1976. 9. From E.: Zdravo društvo, Rad, Beograd,1980. 10. Kesić B.: Život i zdravlje – poruke onima koji dolaze, Stvarnost, Zagreb, 1983. 11. Dubos R.: Čudesno zdravlje, Epoha, Zagreb, 1965. 12. Grmek M.D.: Uvod u medicinu, Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb,1971. 13. Milovanović D.: Medicinska etika, Naučna knjiga, Beograd, 1992. 14. Marić J.: Medicinska etika, Silmir, Beograd, 1995. 15. Ristić M.: Medicina i društvo, Radnička štampa, Beograd, 1975. 16. Bregun-Dragić N., Lepeš T. Milin J.: Medicinska etika, Medicinski fakultet, Novi Sad, 1992. 17. Omanić A.: Uvod u medicinu sa deontologijom, TKP Šakirpašić, Sarajevo,1997. 18. Knežević S.: Etika i medicina, Jumena , Zagreb, 1979. 19. Žiga J: Sociologija medicine, Bosanski kulturni centar, Sarajevo,1999. 20. LeeVR, Eimer IS: Liječnik, Mladost, Zagreb, 1970. 21. Morozov GV, Carevgorodcev GI: Medicinskaja etika i deontologija, Medicina, Moskva, 1983. 22. Engelhard JRH: e foundation of bioethics,Oxford UniversityPress, New York-Oxford,1996. 23. Pejakovic S.: Sudsko medicinska ekspertiza i lekarska greška pred društvom i sudom, Naučna knjiga,Beograd,1991. 24. Pens EG: Klasični slučajevi iz medicinske etike, Službeni glasnik Srbije, Beograd,2007. 25. Šoć M.: Krivična odgovornost ljekara, Scripta, Podgorica, 2012. 26. Bernard Z.: Veličina i iskušenje medicine, Nolit, Beograd,1975. 27. Đukanovic V.: Zdravstveno stanje i organizacija zdravstvene službe u Jugoslaviji, Beograd, 1963.


139

28. Savezni zavod za zdravstvenu zaštitu: Sistem zdravstvene zaštite i organizacija zdravstvene službe u SFRJ, Beograd, 1975. 29. Serenko A F, Sobolevskij GN: Zdravoohranjenjije socialistićeskogo obšćestva, Medicina,Moskva,1975 30. Vukotić D.: Etičke kontraverze u medicini CANU, Podgorica, 2000. 31. Ljekarska komora Crne Gore, Kodeks medicinske etike i deontologije, Podgorica, 2009. 32. Petrovic D.:Korupcija-defi nicija i istorija korupcije kroz vekove, www.bastabalkana 2012/02 33. Šoć F.: Narodna i naučna medicina u Crnoj Gori, Institut za zdravlje Crne Gore, Podgorica, 2002. 34. Kujačić J.: Prilozi istoriji zdravstvene kulture Crne Gore do kraja 1918 .godine,SANU, Beograd, 1950 35. Vujosević N.: Rad Milana Jovanovića Batuta u Crnoj Gori(1880-1882) i stanje medicinske nauke toga vremena u Crnoj Gori (magistarski rad), Zagreb,1966. 36. Crveni krst Crne Gore 1875-1975, Republicki odbor Crvenog krsta,Titograd,1980. 37. Zbornik pravila, propisa i naredaba u sanitetskoj struci Knezevine Crne Gore, Ministarstvo unutrašnjih djela, Cetinje, 1891. 38. Boljevic B.: Zdravstveno zakonodavstvo Kneževine Crne Gore sa aspekta današnjeg zdravstvenog zakonodavstva(magistarski rad), Titograd, 1977. 39. Vujošević N.: Od stalne bakteriološke stanice Cetinje i Higijenskog zavoda Cetinje do Instituta za javno zdravlje Podgorica, 1922- 2012, monografi ja u stampi, Podgorica, 2012. 40. Ministarstvo zdravlja Vlade Crne Gore: Zdravstvena politika u Crnoj Gori do 2020, Podgorica, 2000. 41. Ministarstvo zdravlja Vlade Crne Gore: Strategija razvoja zdravstva Crne Gore, Podgorica, 2003. 42. Ministarstvo zdravlja Vlade Crne Gore: Master plan razvoja zdravstva Crne Gore za period 2005-2010, Podgorica, 2010. 43. CEED Consulting Podgorica: Ocjena integriteta zdravstvenog sistema u Crnoj Gori, Ministarstvo zdravlja, Podgorica, 2011.

Podgorica, 25.10.2012.godine

Novica Vujošević

140

Documents

MEDICINA IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJEhealthcareanticorruption.org/images/dokumenti/Korupcija_u_zdravstvu_2012.pdf · Međutim ako lekar zatraži novac od čoveka kojeg treba operisati,