ME—UNARODNI DOKUMENTI, MODELI ZAKONA I MODELI … · definiıe nasilje prema ženama, odreduju vrste i oblici nasilja i traži od država da osude nasilje prema ženama gde god

MEÐUNARODNI DOKUMENTI, MODELI ZAKONA IMODELI DOBRIH PRAKSI U BORBI PROTIV

NASILJA NAD éENAMA

2Zbir

ka t

ekst

ova

4 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3

SADRéAJ

Uvod ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 5

POGLAVLJE IUN - Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije ûena –––––––––––– 7

UN - Deklaracija o eliminaciji nasilja prema ûenama –––––––––––––––––– 18

SAVET EVROPE - Deklaracija o politici suprotstavljanja nasilju prema ûenama u demokratskoj Evropi –––––––––––––––––– 23

UN - Pekinöka deklaracija –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 28

SAVET EVROPE - Strategija borbe protiv nasilja nad ûenama –––––––––––––– 38

SAVET EVROPE - Pomoc i podröka ûrtvama –––––––––––––––––––––––––––– 44

SAVET EVROPE - Preporuka Odbora Ministara zemljama clanicama za zaötitu ûena od nasilja ––––––––––––––––––––––––––––––– 46

POGLAVLJE IIVIKTIMOLOäKO DRUäTVO SRBIJE - Model pravne zaötite od nasilja nad ûenama–– 59

POGLAVLJE IIIModeli koji su se dobro pokazali u praksi–––––––––––––––––––––––––––– 78

UVOD

Namera nam je da u ovoj zbirci prikaûemo najvaûnije medunarodne dokumente, ili njihove de-love, koji se odnose na nasilje nad ûenama. Vecina ovh dokumata vec je prevedena i objavljenau razlicitim zbirkama i prirucnicima, ali je naöe uverenje da su i do danas mnogi od njih ostali ne-dostupni profesionalnoj i öiroj javnosti.

Verujemo da dokumenta koja nude definicije, opise vrsta i oblika nasilja, predlaûu startegije zapreduzimanje mera i akcija i obavezuju drûave ñ vlade, institucije sistema, profesionalce zapo-slene u njima, lokalnu zajednicu i gradane, jesu neophodni okvir za delovanje svih, a posebnoprofesionalaca ñ policije, sudija, javnih pravobranitelja, socijalnih i zdravstevnih radnika, nas-tavnika, predstavnika medija – za razumevanje problema nasilja nad ûenama u kontekstu kröen-ja osnovnih ljudskih prava i sloboda, kao i prava na uûivanje zaötite svih ljudskih prava. Posebnoje vaûno priznanje da je nasilje nad ûenama manifestacija istorijski nejednakih odnosa mociizmedu muökaraca i ûena öto je dovelo do dominacije nad i diskriminacije prema ûenama odstrane muökaraca. Posebna paûnja se obraca manjinskim i/ili specificnim grupama ûena(izbeglice, migrantkinje, ûene iz sela, siromaöne, starije, ûene sa invaliditetom, u zatvorima iliinstitucijama, u situacijama oruûanog sukoba i sl).

Sve dok u naöoj zemlji ne bude uspostavljena kompletna pravna zaötita od nasilja u porodici idrûava/vlada ne napravi plan mera i akcija, kompleksan problem nasilja nad ûenama nece bitipravilno reöavan. Ipak, nepostojanje dobrih zakonskih reöenja, procedura i pravila profesije neoslobada nas odgovornosti zalaganja za strukturalne promene u cilju reöavanja problema. Pozi-vanje na medunarodne dokumente i pripadanje medunarodnoj zajednici daje legitimitet naöimnastojanjima da menjamo svoje profesionalne prakse u cilju sveobuhvatnog reöavanja problemanasilja nad ûenama.

POGLAVLJE I –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 5

6 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2

POGLAVLJE I

U prvom delu zbirke nalazi se nekoliko najznacajnijih medunarodnih dokumenata kojima sedefiniöe nasilje prema ûenama, odreduju vrste i oblici nasilja i traûi od drûava da osude nasiljeprema ûenama gde god da se deöava ñ u javnom ili privatnom prostoru, kao i da preduzmu mereza njegovo preveniranje, sprecavanje i saniranje.

Imajuci u vidu pravo ûena na jednako uûivanje i zaötitu svih ljudskih prava i osnovnih sloboda,pravo na zaötitu od nasilja je povezano sa brojnim drugim medunarodnim konvencijama i dek-leracijama Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, i drugih medunarodnih institucija.

Postavljeni su strateöki ciljevi i predloûene brojne mere koje se smatraju neophodne u borbi pro-tiv nasilja nad ûenama. Traûi se da vlade drûava planiraju mere i acije na cetiri nivoa: ustanov-ljavanjem zakona i pravnih principa, unapredenjem obrazovanja i povecanjem informisanosti ja-vnosti i ûrtava nasilja, pruûanjem podröke ûenama ûrtvama nasilja, kroz standardne i dobro osmi-öljenje mehanizme zaötite i putem razvijanja istraûivanja i nadgledanja razvoja, primene rezul-tata i napretka preduzimanih mera.

Preporucuje se da sve navedene mere budu simultano sprovodene u cilju efikasne borbe protivnasilja nad ûenama, kao i da se problem sagleda u druötvenom kontekstu. Takode, zahteva se od-govornost drûave, vlade, zajednice u osudivanju i borbi protiv svih oblika nasilja prema ûenama.Sve zemlje i svi pojedinci se proglaöavaju odgovornim i obaveznim da ne toleriöu nasilje nad ûena-ma, kao i da ga prepoznaju kao zlocin, bez obzira na obicaje, tradiciju, religiju ili druge specifi-cnosti.

KONVENCIJA O ELIMINISANJU SVIH OBLIKA DISKRIMINACIJE éENA

Drûave clanice ove konvencije,

Konstatujuci da Povelja Ujedinjenih nacija* ponovo proglaöava veru u osnovna prava coveka, dos-tojanstvo i vrednost covekove licnosti i u ravnopravnost muökaraca i ûena,

Konstatujuci da opöta deklaracija o pravima coveka potvrduje nacelo nedopustivosti diskrimi-nacije i proglaöava da su svi ljudi rodeni slobodni i jednaki u dostojanstvu i pravima, i da svakompripadaju sva prava i slobode koje su tamo navedene, bez ikakvih razlika, ukljucujuci i razliku upogledu pola,

Konstatujuci da drûave potpisnice Medunarodnog pakta o pravima coveka imaju obavezu daobezbede ravnopravnost muökaraca i ûena u pogledu svih ekonomskih, druötvenih, kulturnih,gradanskih i politickih prava,

Imajuci u vidu medunarodne konvencije zakljucene pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija ispecijalizovanih agencija koje se odnose na ravnopravost muökaraca i ûena,

Zabrinute, medutim, zbog cinjenice da i pored svih ovih instrumenata i dalje postoji öirokadiskriminacija ûena,

Podsecajuci da se diskriminacijom ûena kröe nacela ravnopravnosti i poötovanja ljudskog dosto-janstva, da to predstavlja prepreku ravnopravnom uceöcu ûena u politickom, druötvenom,ekonomskom i kulturnom ûivotu njihovih zemalja, sputava dalji napredak druötva i porodice ioteûava potpun razvoj sposobnosti ûena da ucestvuju u sluûbi svojih zemalja i covecanstva,

Zabrinute zbog cinjenice da su, u uslovima siromaötva, ûenama najmanje dostupni hrana,zdravstvena zaötite, obrazovanje, obuka i zapoöljavanje i zadovoljenje drugih potreba,

Uverene da ce uspostavljanje novog medunarodnog ekonomskog poretka, zasnovanog na ravno-pravnosti muökaraca i ûena,

Naglaöavajuci da je likvidacija aparthejda, svih oblika rasizma, rasne diskriminacije, kolonijaliz-ma, neokolonijalizma, agresije, strane okupacije, dominacije i meöanja u unutraönje stvari drugihdrûava od bitne vaûnosti za potpuno ostvarenje prava muökaraca i ûena,

Potvrdujuci da ce jacanje medunarodnog mira i bezbednosti, popuötanje medunarodne zategnu-tosti, medusobna saradnja svih drûava, bez obzira na njihov druötveni i ekonomski sistem, opöte

KONVENCIJA O ELIMINISANJU SVIH OBLIKA DISKRIMINACIJE @ENA ––––––––––––––––––––––––––––– 7

Prevod preuzet iz ìSluûbenog lista SFRJî, Medunarodni ugovori, br: 11 /1981.

* Usvojena od strane Generalne skupötine Ujedinjenih nacija rezolucijom 34/180 od 18. decembra 1979. Stupila na snagu3. septembra 1981. u skladu sa clanona 27 (1) Do 1. marta 1988. godine instrumente o ratifikaciji ili pristuparrju de-ponovalo je 94 drûava. ÑSluûbeni list SFRJî (Medunarodni ugovori) br 11 /1981.

8 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2i potpuno razoruûanje, posebno nuklearno razoruûanje pod strogom i efikasnom medunarodnomkontrolom, afirmacija principa pravicnosti, ravnopravnosti i uzajamne koristi u odnosima meduzemljama, ostvarenje prava naroda pod stranom i kolonijalnom dominacijom i stranom okupaci-jom na samoopredeljenje i nezavisnost, kao i poötovanje nacionalnog suvereniteta i teritorijalnogintegriteta, doprineti druötvenom napretku i razvoju, a time i ostvarenju potpune ravnopravnostimuökaraca i ûena,

Uverene da potpun i svestran razvoj zemalja, blagostanje sveta i stvar mira zahtevaju najveceuceöce ûena, ravnopravno s muökarcima, u svim sferama ûivota,

Imajuci u vidu veliki doprinos ûena blagostanju porodice i razvoju druötva, öto do sada nije u pot-punosti priznato, druötveni znacaj materinstva i ulogu oba roditelja u porodici i podizanju decetreba smatrati zajednickom odgovornoöcu muökaraca i ûena i druötva u celini.

Svesne da je potrebno izmeniti tradicionalnu ulogu muökarca, kao i ulogu ûene u druötvu kako bise, ostvarila potpuna ravnopravnost muökaraca i ûena,

Reöene da primene principe sadrûane u Deklaraciji o eliminisanju diskriminacije ûena, kao i da utu svrhu usvoje mere potrebne za otklanjanje te diskriminacije u svim njenim vidovima i mani-festacijama,

Saglasile su se o sledecem:

PRVI DEO

Clan 1.

Za svrhe ove konvencije, izraz Ñdiskriminacija ûenaî oznacava svaku razliku, iskljucenje iliogranicenje u pogledu pola, öto ima za posledicu ili cilj da ugrozi ili onemoguci priznanje, ost-varenje ili vröenje od strane ûena, ljudskih prava i osnovnih sloboda na politickom, ekonomskom,druötvenom, kulturnom, gradanskom ili drugom polju, bez obzira na njihovo bracno stanje, na os-novu ravnopravnosti muökaraca i ûena,

Clan 2.

Drûave clanice osuduju diskriminaciju ûena u svim vidovima, saglasne su da sprovode svim odgo-varajucim sredstvima koja im stoje na raspolaganju i bez odlaganja, politiku otklanjanja diskri-minacije ûena i radi toga se obavezuju:

(a) da unesu princip ravnopravnosti muökaraca i ûena u svoje nacionalne ustave ili odgovarajucezakone, ako to vec nisu ucinile, kao i da obezbede, zakonskim ili drugim odgovarajucim merama,prakticnu primenu tog principa;

(b) da usvoje odgovarajuce zakonske i druge mere, ukljucujuci i sankcije kada je potrebno, koji-ma se zabranjuju svi vidovi diskriminacije zena;

(c) da uvedu pravnu zaötitu prava ûena na ravnopravnoj osnovi s muökarcima i da preko nadleûnihnacionalnih sudova i drugih javnih institucija obezbede efikasnu zaötitu ûena od svakog postupkakojim se vröi diskriminacija;

(d) da se uzdrûe od svakog postupka ili prakse diskriminacije ûena i da obezbede da javni organii institucije postupaju u skladu s ovom obavezom;

(e) da preduzmu sve potrebne mere za otklanjanje diskriminacije ûena od strane bilo kog lica, or-ganizacije ili preduzeca;

(f) da preduzmu sve podesne mere, ukljucujuci i zakonodavne, radi izmene ili ukidanja posttjecihzakona, propisa, obicaja i prakse koji predstavljaju diskriminaciju ûena;

(g) da stave van snage sve unutraönje kaznene odredbe kojima se vröi diskriminacija ûena.

Clan 3.

Drûave clanice preduzimaju u svim oblastima, posebno politickoj, druötvenoj, ekonomskoj i kul-turnoj, sve prikladne mere, ukljucujuci zakonodavne, da bi obezbedile potpun razvoj i napredakûena, kako bi im se garantovalo ostvarivanje i uûivanje prava coveka i osnovnih sloboda, ravnopra-vno s muökarcima.

Clan 4.

1. Usvajanje posebnih privremenih mera od strane drûava clanica, ciji je cilj da se ubrza ost-varenje ravnopravnosti muökaraca i ûena de facto, ne smatra se diskriminaciojom kako je defin-isana u ovoj konvenciji, ali ne sme ni na koji nacin imati za posledicu nejednaka ili razlicita mer-ila; a ove mere ce prestati da vaûe kada se ostvari cilj da se svima pruûe jednake mogucnosti itretman.

2. Usvajanje posebnih mera od strane drûava clanica, ukljucujuci i mere sadrûine u ovoj konven-ciji ciji je cilj zaötita materinstva, ne smatra se diskriminacijom.

Clan 5.

Drûave clanice preduzimaju sve podesne mere:

(a) radi izmene druötvenih i kulturnih obicaja u pogledu ponaöanja muökaraca i ûena da bi se otk-lonile predrasude, kao i uobicajena i svaka druga praksa zasnovana na shvatanju o inferironostiili superiornosti jednog ili drugog pola ili tradicionalnoj ulozi muökaraca, odnosno ûena;

(b) da porodicno vaspitanje obuhvati i pravilno shvatanje materinstva kao druötvene funkcije ipriznanje zajednicke odgovornosti muökaraca i ûena u podizanju i razvoju dece, podrazumevajucida se u svim slucajevima mora, pre svega, voditi racuna o interesima deteta.

Clan 6.

Drûave clanice preduzimaju sve podesne mere, ukljucujuci zakonodavne, radi suzbijanja svih ob-lika trgovine ûenama, kao iskoriöcavanja prostitucije ûena.

DRUGI DEO

Clan 7.

Drûave clanice preduzimaju sve podesne mere za otklanjanje diskriminacije ûena u politickom ijavnom ûivotu zemlje, a posebno su duûne da obezbede, pod jednakim uslovima kao i muökarci-ma, pravo ûena da:

KONVENCIJA O ELIMINISANJU SVIH OBLIKA DISKRIMINACIJE @ENA ––––––––––––––––––––––––––––– 9

10 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2(a) glasaju na svim izborima i javnim referendumima i da budu birane u sva tela koja se birajuputem javnih izbora;

(b) ucestvuju u kreiranju i sprovodenju vladine politike i da zauzimaju rukovodece poloûaje i oba-vljaju sve javne funkcije na svim nivoima vlasti;

(c) ucestvuju u radu nevladinih organizacija i udruûenja koja se bave javnim i politickim ûivotomu zemlji.

Clan 8.

Drûave clanice preduzimaju sve podesne mere da bi obezbedile ûenama mogucnost da pod jedna-kim uslovima s muökarcima, bez diskriminacije, predstavljaju svoje vlade na medunarodnom ni-vou, kao i da ucestvuju u radu medunarodnih organizacija.

Clan 9.

1. Drûave clanice priznaju ûenama jednaka prava kao i muökarcima da steknu, promene ili zadrûesvoje drûavljanstvo. One se posebno staraju da sklapanje braka sa stranim drûavljaninom ili pro-mena drûavljanstva muûa za vreme trajanja braka nema automatski za posledicu promenu drûav-ljanstva ûene, niti da ona postane lice bez drûavljanstva, odnosno da bude prisiljena da uzmedrûavljanstvo muûa.

2. Drûave clanice obezbeduju ûenama jednaka prava kao i muökarcima u pogledu drûavljanstvadece.

TRECI DEO

Clan 10.

Drûave clanice preduzimaju sve podesne mere radi otklanjanja diskriminacije ûena da bi im obe-zbedile jednaka prava kao i muökarcima u pogledu obrazovanja, a posebno da bi na osnovi ravno-pravnosti muökaraca i ûena obezbedile:

(a) jednake uslove u pogledu karijere i profesionalnog usmeravanja, u pogledu mogucnosti za uce-nje i sticanje diploma u obrazovnim ustanovama svih kategorija, kako u seoskim tako i u gradskimsredinama; ova ravnopravnost se obezbeduje u pogledu predökolskog, opöteg, tehnickog i stru-cnog obrazovanja, kao i viöeg tehnickog obrazovanja i svih vrsta profesionalnog usmeravanja;

(b) dostupnost jednakih nastavnih programa, jednakih ispita i nastavnog osoblja koje ima kvali-fikacije istog nivoa, kao i ökolskih prostorija i opreme istog kvaliteta;

(c) otklanjanje tradicionalnog shvatanja o ulogama muökaraca i ûena na svim stepenima i u svimoblicima obrazovanja podsticanjem stvaranja meöovitih odeljenja i drugih vrsta obrazovanja ko-ji mogu doprineti postizanju tog cilja, posebno revizijom udûbenika i ökolskih programa i prila-godavanjem nastavnih metoda;

(d) jednake mogucnosti koriöcenja stipendija i drugih vrsta bespovratne pomoci za studije;

(e) jednake mogucnosti pristupa programima permanentnog obrazovanja, ukljucujuci programeza obrazovanje odraslih i funkcionalne programe za opismenjavanje, posebno one ciji je cilj da

se u öto je moguce kracem vremenu smanji jaz u stepenu obrazovanja izmedu muökaraca i ûena;

(f) smanjenje stope napuötanja ökole od strane ûenske omladine i organizacija programa za de-vojke i ûene koje su prerano napustile ökolu; (g) jednake mogucnosti aktivnog bavljenja sportomi fizickog vaspitanja;

(h) dostupnosti posebnih informacija iz oblasti obrazovanja radi pruûanja pomoci u obezbedenjuzdravlja i blagostanja porodice, ukljucujuci informacije i savete o planiranju porodice.

Clan 11.

1. Drûave clanice preduzimaju sve podesne mere radi eliminisanja diskriminacije ûena u oblastizapoöljavanja kako bi se na osnovi ravnopravnosti muökaraca i ûena obezbedila jednaka prava, aposebno: (a) pravo na rad kao neotudivo pravo svih ljudi;

(b) pravo na jednake mogucnosti zapoöljavanja, ukljucujuci i primenu jednakih kriterijuma priizboru kandidata za radno mesto;

(c) pravo na slobodan izbor profesije i zaposlenja, pravo na unapredenje, sigurnosti zaposlenja isva prava i uslove koji proisticu iz rada, kao i pravo na strucno osposobljavanje i prekvalifikaci-ju, ukljucujuci ucenje u privredi, viöe strucno osposobljavanje i povremeno dodatno osposoblja-vanje;

(d) pravo na jednaku nagradu ukljucujuci beneficije, kao i na jednak tretman za jednak rad i jed-nak tretman pri ocenjivanju kvaliteta rada;

(e) pravo na socijalnu zaötitu, posebno u slucaju odlaska u penziju, nezaposlenosti, bolesti, in-validnosti, starosti i druge nesposobnosti za rad, kao i pravo na placeno odsustvo;

(f) pravo na zdravstvenu zaötitu i zaötitu na radu, ukljucujuci i zaötitu bioloökih i reproduktivnihfunkcija ûena;

2. Radi sprecavanja diskriminacije ûena zbog stupanja u brak ili materinstva i obezbedivanja nji-hovog stvarnog prava na rad, drûave clanice preduzimaju odgovarajuce mere radi:

(a) zabrane, pod pretnjom preduzimanja sankcija, davanja otkaza zbog trudnoce ili porodiljskogodsustva i diskriminacije prilikom otpuötanja s posla zbog bracnog stanja;

(b) uvodenja placenog porodiljskog odsustva ili slicnih socijalnih beneficija, bez gubljenja pravana ranije radno mesto, primanja po osnovu staûa i socijalna primanja;

(c) podsticanja obezbedenja potrebnih pomocnih druötvenih sluûbi kako bi se roditeljimaomogucilo da usklade porodicne obaveze s obavezama na radnom mestu i uceöcem u druötvenomûivotu, posebno podsticanjem osnivanja i razvoja mreûe ustanova za brigu o deci;

(d) obezbedenja posebne zaötite ûena za vreme trudnoce na onim radnim mestima za koja jedokazano da su ötetna za trudnice.

3. Mere zakonske zaötite koje se odnose na pitanja obuhvacena u ovom clanu preispituju se peri-odicno, u svetlu naucnih i tehnoloökih saznanja, i prema potrebi revidiraju, ukidaju ili produûuju.

Clan 12.

1. Drûave clanice preduzimaju odgovarajuce mere radi eliminisanja diskriminacije ûena u oblasti

KONVENCIJA O ELIMINISANJU SVIH OBLIKA DISKRIMINACIJE @ENA –––––––––––––––––––––––––––– 11

12 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2zdravstvene zaötite kako bi, na osnovi ravnopravnosti ûena i muökaraca, obezbedile dostupnostzdravstvenih usluga, ukljucujuci one koje se odnose na planiranje porodice.

2. Bez obzira na odredbe stava 1. ovog clana, drûave clanice obezbeduju odgovarajuce zdravstve-ne usluge ûenama za vreme trudnoce, porodaja i u periodu posle rodenja deteta, obezbedivan-jem besplatnih usluga; kada je to potrebno, kao i odgovarajuce ishrane za vreme trudnoce i do-jenja.

Clan 13.

Drûave clanice preduzimaju sve odgovarajuce mere radi eliminisanja diskriminacije ûena u drugimoblastima privrednog i druötvenog ûivota kako bi im se, na osnovu ravnopravnosti ûena i muökara-ca, obezbedila jednaka prava, a posebno:

(a) pravo na porodicna davanja;

(b) pravo na bankarske zajmove, hipotekarne i druge vrste finansijskih kredita;

(c) pravo na uceöce u rekreativnim aktivnostima, sportu i svim oblicima kulturnog ûivota.

Clan 14.

1. Drûave clanice uzece u obzir posebne probleme s kojima se suocava ûena na selu, kao i znaca-jnu ulogu koju ona ima u ekonomskom opstanku svoje porodice, ukljucujuci njen rad u sektorimaprivrede u kojima se ne ostvaruje dohodak i preduzece sve odgovarajuce mere kako bi obezbe-dile da se odredbe ove konvencije primenjuju na ûene na selu.

2. Drûave clanice ce preduzeti sve odgovarajuce mere radi eliminisanja diskriminacije ûena useoskim podrucjima kako bi obezbedile da one, na osnovi ravnopravnosti muökaraca i ûena, uce-stvuju u razvoju sela i da od toga imaju koristi, posebno da bi obezbedile njihovo pravo na:

(a) uceöce u izradi i sprovodenju planova razvoja na svim nivoima; (b) pristup odgovarajucoj zdra-vstvnoj zaötiti, ukljucujuci informacije, savete i usluge u vezi s planiranjem porodice;

(c) direktno koriöcenje programa socijalne zaötite;

(d) sticanje svih vrsta obuke i obrazovanja, formalnog i neformalnog, ukljucujuci opismenjava-nje, kao i pristup svim uslugama u okviru mesne zajednice, kao i savetodavnim uslugama, interalia, radi proöirenja njihovih opötih, tehnickih znanja;

(e) organizovanje grupa za samopomoc i zadruga kako bi ostvarile jednak pristup privrednim de-latnostima putem zapoöljavanja ili obavljanja samostalne delatnosti;

(f) uceöce u svim aktivnostima mesne zajednice;

(g) dostupnost poljoprivrednih kredita i zajmova, olaköica za prodaju proizvoda, odgovarajucetehnologije i jednakog tretmana u zemljiönoj i agrarnoj reformi, kao i programa za ponovno nasel-javanje;

(h) adekvatne ûivotne uslove, posebno u pogledu stanovanja, higijenskih uslova, elektricne ener-gije i snabdevanja vodom, saobracaja i veza.

CETVRTI DEO

Clan 15.

1. Drûave clanice priznaju ûenama jednaka prava pred zakonom kao i muökarcima.

2. Drûave clanice priznaju ûenama jednaku pravnu sposobnost u gradanskim stvarima kao imuökarcima i daju im jednake mogucnosti da se njome koriste. One posebno daju ûenama jed-naka prava na zakljucenje ugovora i upravljanje imovinom i tretira ih ravnopravno u svim fazamapostupka pred sudom.

3. Drûave clanice su saglasne da se svi napori i svi drugi privatni instrumenti bilo koje vrste cijepravno dejstvo ima za cilj da ogranici pravnu sposobnost ûena smatraju niötavim i nevaûecim.

4. Drûave clanice priznaju ûenama i muökarcima jednaka prava u pogledu zakona o kretanju licai slobode izbora mesta boravka i prebivaliöta.

Clan 16.

1. Drûave clanice preduzimaju sve odgovarajuce mere radi otklanjanja diskriminacije ûena u svimpitanjima koja se odnose na brak i porodicne odnose, a posebno obezbeduju, na osnovi ravno-pravnosti muökaraca i ûena:

(a) jednako pravo na sklapanje braka;

(b) jednako pravo na slobodan izbor bracnog druga i sklapanje braka samo po slobodnoj volji i uzpotpunu saglasnost;

(c) jednaka prava i odgovornosti u braku i prilikom razvoda;

(d) jednaka roditeljska prava i obaveze u odnosu na decu, bez obzira na bracni status. U svimovim slucajevima interesi dece moraju biti na prvom mestu;

(e) jednaka prava da slobodno i odgovorno odlucuju o planiranju porodice, kao i da imaju pristupinformacijama, obrazovanju i sredstvima koja ce im omoguciti da se koriste ovim pravima;

(f) jednaka prava i odgovornosti u pogledu starateljstva, tutorstva, upravljanja imovinom i usva-janja dece ili slicnih institucija ako postoje u nacionalnom zakonodavstvu. U svim slucajevima in-teresi dece moraju biti na prvom mestu;

(g) jednaka licna prava muûa i ûene, ukljucujuci pravo na izbor porodicnog imena, profesije i za-nimanja;

(h) jednaka prava oba bracna druga u pogledu vlasniötva nad imovinom, odnosno sticanja, up-ravljanja, uûivanja i otudivanja imovine, bez obzira na to da li se ovo obavlja besplatno ili zaznatnu materijalnu nagradu.

2. Veridba i stupanje deteta u brak ne moûe imati nikakvih pravnih posledica a preduzece se svepotrebne mere, ukljucujuci zakonodavne, radi utvrdivanja minimalnih godina ûivota za sklapanjebraka, kao i uvodenje obaveze da se brak sklopi u zvanicnom maticnom uredu.


14 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2PETI DEO

Clan 17.

1. Radi pracenja napretka ostvarenog u primeni ove konvencije, obrazovace se Komitet za elim-inisanje diskriminacije ûena (u daljem tekstu: Komitet), koji ce prilikom stupanja Konvencije nasnagu imati 18, a posle ratifikacije ili pristupanja 35. drûave clanice, 23 strucnjaka visokih moral-nih kvaliteta i strucnosti za oblast na koju se odnosi ova konvencija. Drûave clanice mogu svojimdrûavljanima birati strucnjaka koji ce u radu Komiteta ucestvovati u licnom svojstvu. Pri izboruclanova Komiteta vodice se racuna o ravnomernoj geografskoj zastupljenosti, kao i o tome dabudu izabrani strucnjaci koji predstavljaju razne civilizacije i glavne pravne sisteme.

2. Clanovi Komiteta biraju se tajnim glasanjem na osnovu spiska kandidata koje su imenovaledrûave clanice. Svaka drûava clanica moûe imenovati jednog svog drûavljanina.

3. Prvi izbori ce se odrûati öest meseci od dana stupanja ove konvencije na snagu. Najmanje trimeseca pre datuma svakih izbora generalni sekretar Ujedinjenih nacija uputice poziv drûavamaclanicama da podnesu predloge u roku od dva meseca. Generalni sekretar ce pripremiti spisak svihna taj nacin imenovanih lica, po azbucnom redu, s nazivima drûava clanica koje su ih imenovale,i dostaviti ga drûavama clanicama.

4. Izbori za clanove Komiteta odrûace se na sastanku drûava clanica koji ce sazvati generalnisekretar Ujedinjenih nacija i koji ce se odrûati u sediötu Ujedinjenih nacija. Na tom sastanku, nakome kvorum sacinjavaju dve trecine clanica, bice izabrani oni kandidati koji dobiju najveci brojglasova i apsolutnu vecinu glasova prisutnih predstavnika draûva clanica koji glasaju.

5. Clanovi Komiteta se biraju na cetiri godine. Medutim, mandat devetorice clanova koji budu iza-brani na prvom glasanju istice posle dve godine, odmah posle prvih izbora, predsednik Komitetace ûrebom izabrati imena ove devetorice clanova.

6. Izbori za pet dodatnih clanova Komiteta odrûace se u skladu s odredbama st. 2, 3. i 4. ovogclana, posle saopötenja o tridesetpetoj ratifikaciji ili pristupanju Konvenciji. Mandat dvojice do-datnih clanova Komiteta koji budu izabrani tom prilikom istice posle dve godine. Ova dva clanabira predsednik Komiteta ûrebom.

7. Za popunjavanje eventualnih praznih mesta, drûava clanica cijem je predstavniku prestalafunkcija u svojstvu clana Komiteta imenuje drugo lice iz redova svojih drûavljana pod rezervomodobrenja Komiteta.

8. Clanovi Komiteta ce, uz saglasnost Generalne skupötine, primati nagrade iz sredstavaUjedinjenih nacija, pod uslovima koje odredi Generalna skupötina imajuci u vidu znacaj zadata-ka koje obavlja Komitet.

9. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija obezbeduje potrebno osoblje i uslove za efikasno vröe-nje funkcija Komiteta u okviru ove konvencije.

Clan 18.

1. Drûave clanice se obavezuju da generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija podnesu, radi razma-tranja u Komitetu, izveötaj o zakonodavnim sudskim, upravnim ili drugim merama koje su usvo-jile radi primene odredaba Konvencije, kao i napretku ostvarenom u tom periodu:

(a) u roku od godinu dana posle stupanja Konvencije na snagu u odnosnoj drûavi;

(b) najmanje svake cetvrte godine posle toga i uvek kad to Komitet zatraûi.

2. U izveötajima se mogu navesti faktori i teökoce koji uticu na to do koje mere se izvröavajuobaveze koje proisticu iz ove konvencije.

Clan 19.

1. Komitet usvaja poslovnik o radu.

2. Komitet bira svoje funkcionere za period od dve godine.

Clan 20.

1. Komitet se obicno sastaje jednom godiönje u trajanju od najviöe dve nedelje, radi razmatra-nja izveötaja podnetih u skladu s clanom 18. ove konvencije.

2. Sastanci Komiteta se obicno odrûavaju u sediötu Ujedinjenih nacija ili na bilo kom drugomodgovarajucem mestu koje odredi Komitet.

Clan 21.

1. Komitet, preko Ekonomskog i Socijalnog saveta, svake godine izveötava Generalnu Skupötinu osvom radu i moûe davati predloge i opöte preporuke na osnovu razmotrenih izveötaja i informa-cija koje je primio od drûava clanica. Takvi predlozi i opöte preporuke unose se u izveötajKomiteta, zajedno sa eventualnim primedbama drûava clanica.

2. Izveötaje Komiteta generalni sekretar dostavlja Komisiji za poloûaj ûena, radi informisanja.

Clan 22.

Specijalizovane agencije imaju pravo da prisustvuju sastancima prilikom razmatranja primeneonih odredaba ove konvencije koje spadaju u njihov delokrug rada. Komitet moûe zatraûiti daspecijalizovane agencije podnesu izveötaje o primeni odredaba Konvencije u oblastima kojespadaju u delokrug njihovog rada.

äESTI DEO

Clan 23.

Nijedna odredba ove konvencije ne sme uticati na bilo koje odredbe koje efikasnije vode posti-zanju ravnopravnosti muökaraca i ûena, a koje mogu biti sadrûane u:

(a) zakonodavstvu drûave clanice; ili

(b) u bilo kojoj drugoj medunarodnoj konvenciji, ugovoru ili sporazumu koji je na snazi u odno-snoj drûavi clanici.

Clan 24.

Drûave clanice se obavezuju da usvoje sve potrebne mere na unutraönjem planu radi potpunogostvarenja prava priznatih u ovoj konvenciji.


16 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2Clan 25.

1. Ova konvencija je otvorena za potpisivanje svim drûavama.

2. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija je odreden za depozitara Konvencije.

3. Ova konvencija podleûe ratifikaciji. Ratifikacioni instrumenti se deponuju kod generalnogsekretara Ujedinjenih nacija.

4. Ova konvencija je otvorena za pristupanje svim drûavama. Pristupanja se vröe deponovanjeminstrumenata o pristupanju kod generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

Clan 26.

1. Zahtev za reviziju Konvencije moûe podneti svaka drûava clanica, u svako doba, putemsaopötenja u pismenoj formi upucenog generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija.

2. Generalna skupötina Ujedinjenih nacija odlucuje o eventualnim merama koje treba preduzetiu vezi sa zahtevom.

Clan 27.

1. Ova konvencija stupa na snagu tridesetog dana racunajuci od dana deponovanja kod generalnogsekretara Ujedinjenih nacija dvadesetog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju.

2. Za svaku drûavu koja ratifikuje ovu konvenciju ili joj pristupi posle deponovanja dvadesetog in-strumenta o ratifikaciji ili pristupanju. Konvencija stupa na snagu tridesetog dana racunajuci oddana deponovanja njenog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju.

Clan 28.

1. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija prima i dostavlja svim drûavama tekst rezervi kojedrûave izjave prilikom ratifikacije ili pristupanja.

2. Rezerva koja nije spojiva s predmetom i ciljevima ove konvencije nije dozvoljena.

3. Rezerve se mogu povuci u svako doba putem saopötenja upucenog generalnom sekretaruUjedinjenih nacija, koji o tome obaveötava sve drûave. Takvo saopötenje stupa na snagu pocev oddatuma prijema.

Clan 29.

1. Svaki eventualni spor izmedu dve ili viöe drûava clanica u pogledu tumacenja ili primene ovekonvencije koji se ne reöi putem pregovora podnosi se na arbitraûu na zahtev jedne od njih. Akou roku od öest meseci od datuma podnoöenja zahteva za arbitraûu drûave clanice ne uspeju da sesloûe o organizaciji arbitraûe, svaka strana se moûe obratiti Medunarodnom sudu pravde radireöavanja spora zahtevom koji se podnosi u skladu sa Statutom Suda.

2. Svaka drûava clanica moûe prilikom potpisivanja ili ratifikovanja ove konvencije ili prilikompristupanja Konvenciji izjaviti da se ne smatra obaveznom shodno stavu 1. ovog clana. Drugedrûave clanice nece biti obavezne shodno stavu 1. ovog clana u odnosu na svaku drûavu clanicukoja je izjavila takvu rezervu.

3. Svaka drûava clanica koja je izjavila rezervu u skadu sa stavom 2. ovog clana moûe u svako do-ba povuci rezervu putem saopötenja generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija.

Clan 30.

Ova konvencija je sacinjena na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i öpanskomjeziku, pri cemu su svi tekstovi jednako verodostojni i deponovace se kod generalnog sekretaraUjedinjenih nacija.

U potvrdu cega, su dole potpisani propisano ovlaöceni u tu svrhu potpisali ovu konvenciju.


18 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2

DEKLARACIJA O ELIMINACIJI NASILJA PREMA éENAMA*

Generalna skupötina,

Uocavajuci hitnost potrebe opöte primene prema ûenama prava i nacela u pogledu jednakosti, sig-urnosti, slobode, integriteta i dostojanstva svih ûenskih ljudskih bica,

Podvlaceci da su ta prava sadrûana u medunarodnim instrumentima, ukljucujuci, inter alia,Univerzalnu Deklaraciju o ljudskim pravima, Medunarodnu Konvenciju o gradanskim i politickimpravima, Medunarodnu Konvenciju o ekonomskim, druötvenim i kulturnim pravima, Konvenciju oeliminaciji svih oblika diskriminacije prema ûenama, i Konvenciju protiv mucenja i drugih surovihi degradirajucih postupaka i kaûnjavanja,

Priznajuci da bi efektivno sprovodenje Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije premaûenama doprinela eliminaciji nasilja prema ûenama i da ce ova Deklaracija ojacati i dopuniti tajproces,

Priznajuci da bi efektivno sprovodenje Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije premaûenama doprinela eliminaciji nasilja prema ûenama i da ce ova Deklaracija ojacati i dopuniti tajproces,

Smatrajuci da je nasilje prema ûenama prepreka u postizanju jednakosti, razvitka i mira, kao ötoje priznato u najrobijskoj strategiji za unapredenje poloûaja ûena, koja je preporucivala kompletmera za borbu protiv nasilja prema ûenama, kao i punu primenu Konvencije o eliminaciji svih ob-lika diskriminacije prema ûenama,

Potvrdujuci da nasilje prema ûenama kröi, ugroûava i poniötava koriöcenje ljudskih prava i os-novnih sloboda od strane ûena, i svesni postojanja dugog perioda propuötanja da se zaötite i un-aprede ta prava i slobode u odnosu na nasilje prema ûenama,

Priznajuci da nasilje prema ûenama predstavlja manifestaciju istorijski nejednakih odnosa mociizmedu muökaraca i ûena, öto je vodilo u dominaciju nad i diskriminaciju prema ûenama od stranemuökaraca i sprecavanju njihovog punog razvitka, i da je nasilje prema ûenama jedan od suötin-skih druötvenih mehanizama koje ûene prinudno stavlja u podreden poloûaj u poredenju samuökarcima,

Smatrajuci da su neke grupe ûena, kao one koje pripadaju manjinskim grupama, urodenicke ûene,ûene-izbeglice, migrantkinje, ûene koje ûive u seoskim ili udaljenim zajednicama, siromaöne

Preuzeto iz knjige Dr. Zorica Mröevic, Ñéenska prava u medunarodnom pravuî, Jugoslovenski komitet pravnikaza ljudska prava, Beograd, 1998, str. 103ñ108.

* Generalna skupötina je usvojila ovu Deklaraciju u decembru 1993.

ûene, ûene u zatvorskim ili slicnim institucijama, ûenska deca, ûene sa nedostacima, starije ûenei ûene u situaciji oruûanog sukoba, posebno izloûene nasilju,

Podsecajuci da Rezolucija Ekonomskog i druötvenog saveta 1990/15 od 24. maja 1990. u aneksu,inter alia priznaje da je nasilje prema ûenama u porodici i druötvu raöireno kao i da se postiûepreko imovinskih, klasnih i kulturnih granica na koje se mora odgovoriti hitnim i efikasnim mera-ma za eliminaciju njegove pojave.

Podsecajuci dalje na Rezoluciju Ekonomskog i druötvenog saveta 1991/18 od 30. maja 1991, kojainter alia preporucuje razvitak mreûe za stvaranje medunarodnog instrumenta koji bi se ekspli-citno odnosio na nasilje protiv ûena,

Pozdravljajuci sa dobrodoölicom ulogu koju ima ûenski pokret u podsticanju porasta paûnje naprirodu, ozbiljnost i proöirenost problema nasilja prema ûenama,

Alarmirani time da su mogucnosti ûena da postignu pravnu, druötvenu, politicku i ekonomsku jed-nakost u druötvu ogranicene, inter alia i nastavljanjem i endemicnoöcu nasilja,

Uvereni da u svetlu gore recenog postoji potreba za: (a) jasnom i sveobuhvatnom definicijomnasilja prema ûenama; (b) jasno utvrdenim prvima koji treba da se primene da bi se osiguralaeliminacija nasilja prema ûenama u svim njegovim oblicima; (c) reöenost drûava u pogledu prih-vacenih odgovornosti; i (d) reöenost medunarodne zajednice u njenoj öirini da eliminiöe nasiljeprema ûenama.

1. Svecano se proglaöava ova Deklaracija i podsticu se napori da ona postane opöte poznata i po-ötovana.

Clan 1

U cilju ove Deklaracije, temin Ñnasilje prema ûenamaî znaci svaki akt polno zasnovanog nasiljakoji rezultira ili moûe da ima za rezultat fizicku, seksualnu ili psihicku ötetu ili patnje ûena,ukljucujuci pretnje takvim aktima, ogranicenje ili proizvoljno liöenje slobode, bez obzira da liproizlazi iz javnog ili privatnog ûivota.

Clan 2

Nasilje prema ûenama ce biti shvaceno da se odnosi na sledece oblike ali takode da nije ogra-niceno na njih:

(a) Fizicko, seksualno i psiholoöko nasilje koje se javlja u porodici, ukljucujuci batinanje, seksu-alnu zloupotrebu ûenske dece u domacinstvu, nasilje vezano za miraz, bracno silovanje, ûenskogenitalno sakacenje i druge tradicionalne prakse ötetne za ûene, ne-bracno nasilje i nasiljepovezano sa eksploatacijom;

(b) Fizicko, seksualno i psiholoöko nasilje koje se deöava u okvirima opöte zajednice, ukljucujucisilovanje, seksualnu zloupotrebu, seksualno iznudivanje i poniûavajuci rad, u obrazovnim ustano-vama i na drugim mestima, promet ûenama i prisilnu prostituciju;

(c) Fizicko, seksualno i psiholoöko nasilje ucinjeno ili oproöteno od strane drûave, ma gde da sedesilo.

DEKLARACIJA O ELIMINACIJI NASILJA PREMA @ENAMA ––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 19

20 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2Clan 3éene su ovlaöcene na jednako uûivanje i zaötitu svih ljudskih prava i osnovnih sloboda na

politickom, ekonomskom, druötvenom, kulturnom, gradanskom ili svim ostalim poljima. Ta pravaukljucuju, inter alia:

(a) Pravo na ûivot;1

(b) Pravo na jednakost;2

(c) Pravo na licnu slobodu i sigurnost;3

(d) Pravo na jednaku pravnu zaötitu;4

(e) Pravo na zaötitu od svih oblika diskriminacije;5

(f) Pravo na najviöi dostupni nivo fizickog i mentalnog zdravlja;6

(g) Pravo na uslove rada koji su pravedni i u korist ûena;7

(h) Pravo da se ne bude podvrgnut mucenju, ili drugim surovim, nehumanim ili degradirajucimpostupcima ili kaûnjavanju.8

Clan 4Drûave treba da osude nasilje prema ûenama i ne treba pri tom da se pozivaju ni na kakve obica-je, tradiciju, religijska ili druga miöljenja da bi izbegle svoje obaveze u pogledu njegove elimi-nacije. Drûave treba da primene bez odlaganja sva odgovarajuca sredstva u politici eliminacijenasilja prema ûenama i, konacno, treba:

(a) Da razmotre, gde to joö nije uradeno, ratifikaciju ili prihvatanje Konvencije o eliminaciji svihoblika diskriminacije prema ûenama ili da povuku sve rezerve na tu Konvenciju;

(b) Da se uzdrûe od angaûovanja u nasilju prema ûenama;

(c) Da izvröe odgovarajuce mere radi sprecavanja, vodenja istrage i u saglasnosti sa nacionalnimzakonodavstvom, kazne dela nasilja prema ûenama, bilo da su te radnje ucinjene od strane drûa-ve ili privatnih lica;

(d) Da unaprede kaznene, gradanske, radne i administrativne sankcije u domacem zakonodavstvuradi kaûnjavanja i nadoknade ötete ucinjene ûenama koje su podvrgnute nasilju; ûenama koje supodvrgnute nasilju treba da bude obezbeden pristup pravosudnim mehanizmima kao i pravedni iefikasni pravni lekovi za nadoknadu ötete koju su pretrpele, kao öto je predvideno nacionalnimzakonodavstvom. Drûave treba takode da informiöu ûene o njihovim pravima da traûe nadoknadukroz pravosudne mehanizme;

1 Univerzalna Deklaracija o ljudskim pravima, clan 3; Medunarodna Konvencija o gradanskim i politickim pravima, clan 6.2 Medunarodna Konvencija o gradanskim i politickim pravima, clan 26.3 Univerzalna Deklaracija o ljudskim pravima, clan 3; i Medunarodna Konvencija o gradanskim i politickim pravima, clan 9.4 Medunarodna Konvencija o gradanskim i politickim pravima, clan 26.5 Medunarodna Konvencija o ekonomskim, druötvenim i kulturnim pravima, clan 12.6 Ibid.7 Univerzalna Deklaracija o ljudskim pravima, clan 23; i Medunarodna Konvencija o ekonomskim, druötvenim i kulturnimpravima, clan 6. i 7.8 Univerzalna Deklaracija o ljudskim pravima, clan 5; Medunarodna Konvencija o gradanskim i politickim pravima, clan 7;i Konvencija protiv mucenja i drugih surovih, neljudskih ili degradirajucih postupaka ili kaûnjavanja.

(e) Da razmotre mogucnosti razvitka nacionalnih planova aktivnosti radi unapredenja zaötite ûenaod svih oblika nasilja ili da ukljuce odredbe u istom cilju kod planova koji vec postoje, uzimajuciu obzir kada je to odgovarajuce, saradnju koja se moûe obezbediti sa nevladinim organizacijama,posebno one cija je delatnost iz te oblasti;

(f) Da razviju na sveobuhvatan nacin, preventivne pristupe i sve takve mere pravne, politicke, ad-ministrativne i kulturne prirode koje unapreduju zaötitu ûena protiv svih oblika nasilja, i obezbe-de da se ne desi ponovna viktimizacija ûena kao rezultat polno nesenzibilnih zakona, prisilnihmera i drugih intervencija;

(g) Da rade na pribavljanju maksimalno primenljivih, u smislu pristupacnosti, sredstava, i gde jepotrebno u okvirima medunarodne saradnicke mreûe, da ûene podvrgnute nasilju, a gde je topotrebno i njihova deca imaju specijalisticku negu, kao öto je rehabilitacija, pomoc u nezi decei njihovom izdrûavanju, tretmane, savetovanje, zdravstvene i socijalne sluûbe, pogodnosti i pro-grame, kao i pomocne strukture, i treba da preduzmu sve druge odgovarajuce mere da unapredenjihovu sigurnost i fizicku i psiholoöku rehabilitaciju;

(h) Da ukljuce u vladine budûete sredstva za svoje aktivnosti usmerene ka eliminaciji nasilja pre-ma ûenama;

(i) Da preduzmu mere da obezbede da sluûbena lica za primenu prinude i javni sluûbenici odgo-vorni za primenu politike prevencije, istrage i kaûnjavanja nasilja prema ûenama, budu adekvat-no obuceni i senzibilisani u pogledu potreba ûena;

(j) Da usvoje odgovarajuce mere, posebno u oblasti obrazovanja, radi promene druötvenih i kul-turnih modela ponaöanja muökaraca i ûena radi eliminacije predrasuda, obicaja i svih drugih prak-si baziranih na ideji inferiornosti ili superiornosti bilo kog od polova kao i na stereotipnim uloga-ma muökaraca i ûena;

(k) Da unaprede istraûivanja, prikupljanje podataka statistike, koja se posebno odnosi na domacenasilje, u odnosu na preovladavanje drugih oblika nasilja prema ûenama i da ohrabre istraûivanjenjihovih uzroka, prirode, ozbiljnosti i posledice nasilja nad ûenama, kao i efikasnost primenjenihmera u smislu prevencije i nadoknade nastupele ötete usled nasilja; ti statisticki rezultati i nalaziistraûivanja ce biti ucinjeni javnim;

(l) Da usvoje mere usmerene ka eliminaciji nasilja prema ûenama koje su posebno osetljive nanasilje;

(m) Da ukljuce u podnetim izveötajima kao öto se zahteva shodno relevantnim instrumentima oljudskim pravima Ujedinjenih nacija, informacije koje se odnose na nasilje prema ûenama i mereza primenu ove Deklaracije;

(n) Da ohrabre unapredenje odgovarajucih smernica radi pomoci primene principa ustanovljenihovom Deklaracijom;

(o) Da priznaju vaûnost uloge ûenskih pokreta i nevladinih organizacija öirom sveta u podizanjusvesti o problemu nasilja prema ûenama i njegovom ublaûavanju;

(p) Da omoguce i olaköaju rad ûenskog pokreta i nevladinih organizacija kao i da saraduju sa nji-ma na lokalnom, nacionalnom i regionalnom nivou;

(q) Da ohrabre meduvladine regionalne organizacije u kojima su clanovi radi ukljucivanja elimi-nacije nasilje prema ûenama u svoje programe gde je to moguce.

DEKLARACIJA O ELIMINACIJI NASILJA PREMA @ENAMA –––––––––––––––––––––––––––––––––––– 21

22 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2Clan 5

Organi i specijalizovane agencije sistema Ujedinjenih nacija treba, u okviru svojih ocekivanih po-lja delatnosti, da doprinesu priznavanju i realizaciji ovih prava i principa ustanovljenih u ovojDeklaraciji, a do toga treba da izmedu ostalog:

(a) Stimuliöu medunarodnu i regionalnu saradnju u pogledu definisanja regionalnih strategija zaborbu protiv nasilja, razmene iskustava i finansijskih programa koji se odnose na eliminisanjenasilja prema ûenama;

(b) Da uvedu sastanke i seminare sa ciljem stvaranja i podizanja svesti medu svim ljudima upogledu problema eliminacije nasilja prema ûenama;

(c) Da stimuliöu saradnju i razmenu iskustava u okvirima sistema Ujedinjenih nacija izmedu telakoja se bave ugovorima o ljudskim pravima da bi efikasno mogli da odgovore problematici;

(d) Da ukljuce u analize o druötvenim trendovima i problemima uradene od strane tela i organasistema Ujedinjenih nacija u vidu periodicnih izveötaja o svetskoj druötvenoj situaciji, i ispiti-vanje trendova u pogledu nasilja prema ûenama;

(e) Da unaprede formulisanje smernica ili uputstava koja se odnose na nasilje prema ûenama, uzi-majuci u obzir ovde promenute mere;

(g) Da razmatraju problem eliminisanja nasilja prema ûenama kao odgovarajuc u ispunjenju svo-jih ovlaöcenja zajedno sa poötovanjem primene instrumenata ljudskih prava;

(h) Da saraduju sa nevladinim organizacijama u pogledu nasilja prema ûenama.

Clan 6

Niöta u ovoj Deklaraciji nece imati uticaja na bilo koju odredbu koja je bolje koncipirana za bor-bu protiv nasilja prema ûenama a koja moûe biti sadrûana u zakonodavstvu drûava ili bilo kojojmedunarodnoj konvenciji, ugovoru ili instrumentu na snazi u nekoj drûavi.

Prevod sa engleskog: Zorica Mröevic

DEKLARACIJA O POLITICI SUPROTSTAVLJANJA NASILJU PREMA éENAMA U DEMOKRATSKOJ EVROPI

1. Ministri drûava ucesnica 3. evropske ministarske konferencije o jednakosti izmedu muökaracai ûena (Rim, 21ñ22. oktobar 1993);

2. Podsecajuci da principi pluralisticke demokratije, vladavine prava i poötovanja ljudskih prava,koji su i osnovni principi Saveta Evrope, cine osnov njihove saradnje;

3. Podsecajuci na reöenost zemalja clanica Saveta Evrope na Evropsku konvenciju o ljudskim pra-vima i Deklaraciju o jednakosti ûena i muökaraca od 16. novembra 1988;

4. Potvrdujuci da je potpuno uûivanje osnovnih prava i sloboda podjednako dostupno ûenama kaoi muökarcima, osnovni princip demokratskog druötva;

5. Uzimajuci u razmatranje fizicko, seksualno i psihicko nasilje muökaraca nad maloletnim ilipunoletnim ûenama, u porodici, na radnom mestu ili u druötvu, izmedu ostalog: prebijanje, pol-no sakacenje, incest, seksualno uznemiravanje, seksualno zlostavljanje, trgovinu ûenama i silo-vanje;

6. Potvrdujuci da takvo nasilje nad ûenama vodi kröenju prava na ûivot, sigurnost, slobodu, do-stojanstvo i integritet ûrtve i, konacno, smetnja je funkcionisanju demokratskog druötva, bazira-nog na vladavini prava;

7. Osudujuci praksu silovanja tokom oruûanih sukoba, narocito kada se silovanje koristi kao stra-tegija ratovanja, kao posebno ozbiljno kröenje ljudskih prava i ozbiljno nepoötovanje medunaro-dnog humanitarnog prava;

8. Pozivajuci se u ovom kontekstu na program Ujedinjenih nacija o prevenciji kriminala i kri-vicnom pravu, najrobijska unapredena pravila o poboljöanju poloûaja ûena i Nacrt DeklaracijeUjedinjenih nacija o eliminisanju nasilja prema ûenama;

9. Pozivajuci se, takode, na Dokument sa moskovskog sastanka Konferencije za ljudske razmereCSCE (1991); Zavrönu svecanu deklaraciju prve ministarske konferencije o fizickom i psihickomnasilju nad ûenama (Brisel, mart 1991); Rezoluciju Evropskog parlamenta o nasilju nad ûenama(1986) i Saveta Evropske zajednice o zaötiti dostojanstva ûena i muökaraca na radu (1990);Rezoluciju i Pravilnik o postupanju Odbora Evropske zajednice za zaötitu dostojanstva ûena imuökaraca na radu (1991); kao i Preporuke Saveta Evrope o nasilju u porodici (1985. i 1990) iprincipe koji se odnose na distribuciju video kaseta sa nasilnickim, brutalnim i pornografskimsadrûajem (1989);

10. Primecujuci sa velikom zabrinutoöcu da je nasilje nad ûenama univerzalna pojava, prisutna u

DEKLARACIJA O POLITICI SUPROTSTAVLJANJA NASILJU PREMA @ENAMA U DEMOKRATSKOJ EVROPI ––––– 23

Preuzeto iz knjige Dr. Zorica Mröevic, Ñéenska prava u medunarodnom pravuî, Jugoslovenski komitet pravnika za ljud-ska prava, Beograd, 1998, str. 124ñ129.

Declaration on Policies for Combating Violence against Women in a Democratic Europe

24 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2svim socijalnim slojevima i druötvima, nezavisna od stepena njihovog razvoja, politicke stabil-nosti, kulture ili religije, cije razmere tek pocinju da izlaze na videlo;

11. Uocavajuci, u ovom kontekstu, hitnost osnovanja evropskih mreûa za trgovinu ûenama;

12. Isticuci da ovakvo nasilje predstavlja glavni politicki zahtev evropskih drûava, i to ne samozbog njegovog uticaja na ûrtvu, vec i na celokupno druötvo;

13. Isticuci da nasilje prema ûenama, ukljucujuci uskracivanje prava na slobodno odlucivanje omaterinstvu, moûe da se posmatra kao sredstvo kontrole ûena, koje proizilazi iz nejednakeraspodele moci izmedu muökaraca i ûena koja joö uvek preovladuje i predstavlja prepreku posti-zanja polne jednakosti;14. Imajuci u vidu da politika borbe protiv nasilja nad ûenama mora da sacinjava glavni deo poli-tike ravnopravnosti i obrazovanja u pogledu ljudskih prava, usredsredujuci se na stavove, pona-öanje i licnu odovornost;

15. Isticuci odgovornost medija u savremenom druötvu, kao kreatora druötvenih pojmova, za na-silje upravljeno prema ûenama, i ukazujuci na neophodnost ravnoteûe izmedu slobode izraûavan-ja i poötovanja osnovnih ljudskih prava, koja bi trebalo da preovladava u demokratskom druötvu;

16. Narocito isticuci odgovornost medija za proizvodnju, reprodukciju i distribuciju proizvoda na-silnicke, brutalne i pornografske sadrûine;

17. Podvlaceci pozitivnu funkciju medija, kada bi se uzdrûali od eksploatatorskih i senzacionali-stickih reportaûa, u obelodanjivanju problema nasilja i silovanja ûena u svakodnevnom ûivotu iliu slucajevima konflikata ili zategnute situacije;

18. Isticuci odgovornost drûava za akte nasilja izvröene od strane drûavnih sluûbenika, kao imogucu odgovornost za privatne akte nasilja ukoliko drûava ne preduzme sa dovoljno marljivostiakciju za prevenciju kröenja prava ili ako ne istraûi akte nasilja, ne sankcioniöe ih ili ne obezbe-di pomoc ûrtvi;

19. Uocavajuci vaûnu ulogu ûenskih pokreta, nevladinih organizacija i vlada u stavljanju proble-ma nasilja prema ûenama na dnevni red politicke scene;

20. Potvrdujuci da su primena sveobuhvatnog usaglaöenog Plana akcije i intenziviranje meduna-rodne saradnje u borbi protiv nasilja nad ûenama neophodni zadaci Saveta Evrope, kako bi ost-vario potpunu misiju u vezi sa zaötitom i unapredenjem ljudskih prava;

21. Osuduju nasilje prema ûenama, koje predstavlja kröenje ljudskih prava i osnovnih sloboda;

22. Donose odluku o borbi protiv nasilja nad ûenama, bez obzira gde se ono javlja, u porodici, naradnom mestu ili u druötvu i da li je izvröeno ili tolerisano od strane sluûbenih lica ili nije, putemhitne primene usaglaöenog Plana akcije, koristeci politicka, sudska, administrativna, obrazovna,kulturna i druga sredstva;

23. Saglasni su da strategije Plana akcije moraju biti razvijene u skladu sa politikom uspostav-ljanja polne jednakosti izmedu muökarca i ûena;

24. Saglasni su da Plan akcije mora da sadrûi uskladene mere, koje se ticu istraûivanja, preven-cije, obrazovanja, zaötite od institucionalizovanog ili domaceg nasilja, pomoci i podröke ûrtvama,represivnih mera, podsticanja krivicne procedure, kao i inkriminisanja akata nasilja izvröenih ubraku, cija lista je dodata ovoj Deklaraciji;

25. Donose odluku da se, prilikom primene ovog Plana, posebna paûnja posveti onim ûenama ko-je se najteûe mogu odbraniti u slucaju nasilja;

26. Utvrduju znacaj medunarodne saradnje, posebno u vezi sa izradom statistika, razmenom po-dataka i uporedivanjem iskustava;

27. Donose odluku o intenziviranju saradnje unutar Saveta Evrope, kao i na medunarodnom nivouuopöte;

28. Preporucuju Odboru ministara Saveta Evrope da preduzmu neophodne mere za postizanje ci-ljeva proklamovanih u ovoj Deklaraciji, a posebno:

a) razradivanje potencijalnog Protokola Evropske konvencije o ljudskim pravima koji bi pred-stavljao otelotvorenje osnovnog prava ûena i muökaraca na jednakost;

b) razradivanje i primena uskladenog Plana akcije za borbu protiv nasilja nad ûenama, ukljucu-juci i razradivanje odgovarajucih pravnih instrumenata;

c) podsticanje drûava clanica da preduzmu neophodne korake u cilju ostvarivanja ljudskih prava,napred navedenih u relevantnim medunarodnim dokumentima, kako bi se svi vidovi nasilja nadûenama osudili i sankcionisali;

d) podrûavanje akcija nevladinih organizacija, koje deluju u istom pravcu;

e) unapredenje samostalne unutraönje organizacije medija;

f) ojacavanje odredivanja politike ravnopravnosti u okviru Saveta Evrope.

DODATAK

ELEMENTI STRATEGIJA INTERVENISANJA SADRéANI U PLANU AKCIJE ZA BORBU PROTIV NASILJA NAD éENAMA

I Istraûivanje i ocena

a) Podsticanje i podröka za istraûivanje pojave (posebno, izrada pouzdanih i aktuelnih statistika ipodataka o skali ove pojave, prirodi, oblicima, ozbiljnosti i posledicama nasilja nad ûenama,izvröiocima i o samoj pojavi);

b) Ocena, na drûavnom i evropskom nivou (pregled viöestranih ocena), pozitivnog zakonodavstva,programa koji se sprovode i mera koje se preduzimaju u cilju eliminisanja nasilja prema ûenama;

c) Akcija unapredenja dijaloga izmedu istraûivaca i organizacija koji deluju u razlicitim drûava-ma i olaköavanja razmene rezultata istraûivanja.

II Zakonodavni, sudski i policijski aspekti

a) Krivicne, javne i privatne zakonske sankcije za razlicite forme nasilja nad ûenama, koje se sma-traju prestupima. Nasilje nad ûenama u porodici (ukljucujuci silovanje u braku) mora biti treti-rano podjednako ozbiljno kao nasilje van porodice;

b) Prepoznavanje, u nacionalnom zakonodavstvu, psiholoökih i socijalnih potreba ûrtve i razma-


26 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2tranje najefikasnijih mera obeötecenja, posebno alternativa sudenju i zatvaranju izvröilaca;

c) Neprekidno uskladivanje nacionalnog zakonodavstva sa stroûim normama usvojenim na medu-narodnom nivou;

d) Mogucnost besplatne pravne pomoci ûrtvi;

e) Adekvatno postupanje policije u slucaju nasilja nad ûenama (prijem od strane ûenskih polici-jskih sluûbenika) i pomoc ûrtvama: obavezno registrovanje podnosioca ûalbe, pozitivno drûanjeprema ûrtvi, upoznavanje ûrtve sa njenim pravima i raspoloûivoj pomoci; mogucnost brze iefikasne intervencije (tj. uklanjanje izvröioca nasilja iz bracnog doma);

f) Krivicni postupak koji ûrtvi garantuje zaötitu njenog dostojanstva i privatnosti;

g) Razvoj adekvatnih domacih zakonskih sankcija i intenziviranje medunarodne saradnje izmedupolicije i sudstva sa posebnim osvrtom na gonjenje i rasturanje nadnacionalnih mreûa trgovineûenama.

III Prevencija i obrazovanje

a) Mere za olaköavanje izmena socijalno-kulturnih stavova i ponaöanja muökaraa i ûena i podiza-nje svesti o problemima koji se ticu nasilja nad ûenama;

b) Javno informisanje i kampanje sprovedene od strane vlasti kako bi se obezbedila javna podrö-ka za mere suprotstavljanja ovoj pojavi;

c) Obrazovanje mladih, odraslih, kao i osoblja javnih sluûbi u pogledu problema nasilja premaûenama;

d) Podizanje svesti medu muökarcima kako bi se podstakli na analizu i odbacivanje mehanizamanasilja, sa osvrtom na iznalaûenje alternativnih modela ponaöanja, posebno u slucaju sukoba;

e) Podizanje svesti medu ûenama da prijavljuju akte nasilja cije su ûrtve kako bi mogla da se pre-duzme akcija;

f) Obucavanje onih koji, obavljajuci svoj posao, dolaze u dodir sa problemom nasilja prema ûena-ma (drûavni cinovnici odgovorni za sprovodenje politike, lekari, socijalni radnici, policija) upogledu metoda otkrivanja slucajeva i sprecavanja ponovnog izvröenja;

g) Uticaj na medije da postanu svesni uloge koju mogu da imaju u prevenciji (unapredenje pozi-tivne slike o ûenama) i njihove odgovornosti za ukorenjivanje obrazaca koji proizvode nasilje.Podsticanje na usvajanje pravila profesionalnog ponaöanja;

h) Mere za pojacavanje druötvene bezbednosti, posebno u kontekstu gradskog planiranja (posta-vljanje telefonskih govornica, osvetljenje i slicno);

i) Osmisliti i sprovesti politiku i praksu u javnom sektoru, da sluûi kao primer privatnom sektoru,za prevenciju, stopiranje i kaûnjavanje nasilja na radnom mestu;

j) Obrazovni programi za roditelje kao sredstvo prevencije nasilja;

k) Posredovanje u porodici kao sredstvo prevencije nasilja.

IV Pomoc

a) Adekvatna paûnja i socijalna, ekonomska i psiholoöka pomoc vlasti (ukljucujuci i lokalnu vlast)za ûene ûrtve nasilja;

b) Saradnja i koordinisano delovanje razlicitih tela nadleûnih za pruûanje pomoci (pravosudnih or-gana, profesionalaca medicinskih i socijalnih sluûbi, policije, organizacija za pomoc ûrtvama) ucilju obezbedenja odgovarajuceg odgovora na raznovrsne potrebe ûrtava;

c) Materijalna i druga podröka vlasti za osnivanje i delovanje sluûbi hitne pomoci (skloniöta za pre-tucene ûene, grupa za pruûanje podröke) i dobrovoljnih organizacija koje pomaûu i ûrtvi i nasil-niku.

Prevod sa engleskog: Sanja Radisavljevic


28 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2

PEKINäKA DELARACIJA

1. Mi, vlade ucesnice Cetvrte svetske konferencije o ûenama,

2. Okupljene ovde u Pekingu u septembru 1995. g., u godini pedesete godiönjice osnivanja Ujedi-njenih nacija,

3. Odlucne da unapredimo ciljeve jednakosti, razvoja i mira u korist svih ûena u svetu i u intere-su celog covecanstva,

4. Poötujuci glasove svih ûena u svetu i uzimajuci u obzir razlicitost ûena i njihovih uloga i prili-ka u kojima se nalaze, iskazujuci pocast ûenama koje su poplocale put i inspirisane nadom kojusobom nosi omladina sveta,

5. Svsne da je status ûena bio poboljöan u nekim vaûnim aspektima tokom prethodne decenije,ali da je taj napredak bio neravnomeran, da joö postoje nejednakosti izmedu muökaraca i ûena,kao i velike prepreke, öto sve ima ozbiljne posledice po dobrobit svih ljudi,

6. Svesne, takode, da ovu situaciju dalje pogoröava rastuce siromaötvo koje ima negativan uticajna ûivot vecine svetskog stanovniöva, a posebno ûena i dece, a koje nastaje kako iz pojedinacnihdrûavnih tako i medunarodnih uzroka,

7. Bezrezervno se posvecujemo radu na reöavanju ovih ogranicenja i prepreka, time ubrzavajucii poboljöavajuci napredak i jacanje poloûaja ûena öirom sveta, saglasne u tome da ovo zahtevahitnu akciju u duhu odlucnosti, nade, saradnje i solidarnosti, kako sada tako i one koje ce nasvoditi u naredni vek.

Ponovo potvrdujemo naöe zalaganje za:

8. Jednakost prava i urodenog ljudskog dostojanstva ûena i muökaraca, kao i druge ciljeve iprincipe date u Povelji Ujedinjenih nacija, Opötoj deklaraciji o ljudskim pravima i drugim medu-narodnim instrumentima u vezi sa ljudskim pravima, posebno Konvenciji o eliminaciji svih oblikadiskriminacije ûena i Konvenciji o pravima deteta, kao i Deklaraciji o eliminaciji nasilja nad ûena-ma i Deklaraciji o pravu na razvoj;

9. Obezbedenje pune implementacije ljudskih prava ûena i ûenske dece kao neotudivog, nedelji-vo i sastavnog dijela svih ljudskih prava i osnovnih sloboda;

10. Dalje nadogradivanje na osnovu konsenzusa i napretka postignutog na prethodnim konferen-cijama i samitima Ujedinjenih nacija ñ o ûenama u Najrobiju 1985. g., o deci u Njujorku 1990. g.,o zaötiti okoline i razvoju u Rio de éeneiru 1992. g., o ljudskim pravima u Becu 1993. g., o stano-vniötvu i razvoju u Kairu 1994. g., te o druötvenom razvoju u Kopenhagenu 1995. godine, sa ci-ljem postizanja jednakosti, razvoja i mira;

Preuzeto iz ÑPekinöka delkaracija i Platforma za akcijuî, str. 1ñ7. i 69ñ81. Cetvrta svjetska konferencija o ûenama, 15. septembar 1995.

OEBS Odjel za administraciju, Sarajevo 1999.

11. Postizanje potpune i efikasne implementacije buducih strategija u vezi sa unapredenjemûena, iz Najrobija;

12. Davanje vecih ovlaöcenja i napredovanje ûena, ukljucujuci i pravo na slobodu misli, savesti,veroispovijesti i uverenja, öto doprinosi moralnim, etickim, duhovnim i intelektualnim potrebamaûena i muökaraca, pojedinacno ili u zajednici sa drugima, time im garantujuci mogucnost ost-varenja njihovih punih potencijala u druötvu i oblikovanja njihovih ûivota u skladu sa njihovimvlastitim aspriacijama.

Uvereno smo da:

13. je davanje vecih ovlaöcenja ûenama i njihovo puno uceöce na osnovi jednakosti u svim sfera-ma druötva, ukljucujuci u uceöce u procesu donoöenja odluka i strukturama vlasti, od osnovne va-ûnosti za postizanje jednakosti, razvoja i mira;

14. su ûenska prava ljudska prava;

15. su jednaka prava, mogucnosti i pristup sredstvima, ravnopravna podela odgovornosti za po-rodicu na muökarce i ûene, kao i skladno partnerstvo izmedu njih, od presudne vaûnosti za njiho-vu dobrobit i dobrobit njihovih porodica kao i za ucvröcivanje demokratije;

16. iskorenjivanje siromaötva putem odûivog ekonomskog razvoja, druötvenog razvoja, zaötiteokoline i druötvene pravde zahtijeva uceöce ûena u ekonomskom i druötvenom razvoju, jednakostmogucnosti i potpuno i ravnopravno uceöce ûena i muökaraca kao nosilaca i korisnika odrûivograzvoja okrenutog coveku;

17. su izricito priznanje i potvrda prava svih ûena da vladaju svim aspektim svoga zdravlja, poseb-no svojom vlastitom plodnoöcu, od osnovne vaûnosti za jacanje njihove uloge u druötvu;

18. je mir na lokalnom, drûavnom, regionalnom i globalnom nivou moguce postici i da je on neod-vojivo povezan sa napretkom ûena, koje su osnovna snaga u preuzimanju vodece uloge u reöva-nju konflikata i unapredenju trajnog mira na svim nivoima;

19. je od bitne vaûnosti saciniti, implementirati i pratiti, uz puno uceöce ûena, efikasne, efek-tivne i medusobno potkrepljujuce politike i programe koji vode racuna o pitanju pola, ukljucu-juci i razvojne politike i programe, na svim nivoima, kojima ce se podupirati veca kvalifikovanosti napredak ûena;

20. je uceöce i doprinos svih faktora gradanskog druötva, posebno ûenskih grupa i mreûa te drugihnevladinih organizacija i organizacija u okviru lokalne zajednice, uz puno poötovanje njihove au-tonomije, u saradnji sa vladama, vaûno za efikasnu implementaciju i dalju primjenu Akcione plat-forme;

21. primena Akcione platforme zahteva predan angaûman vlada i medunarodne zajednice. Obave-zujuci se na drûavnom i medunarodnom planu na akciju, ukljucujuci i obaveze preuzete na Konfe-renciji, vlade i medunarodna zajednica priznaju da postoji potreba za preduzimanjem prioritetneakcije na podizanju sposobnosti i napretku ûena.

Mi smo odlucni da:

22. pojacamo napore i akcije usmerene ka postizanju buducih strategija iz Najrobija u vezi saunapredenjem ûena do kraja ovog vijeka;

23. obezbedimo ûenama i ûenskoj deci potpuno uûivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda i

PEKIN[KA DEKLARACIJA –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 29

30 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2preduzmemo efiksnu akciju protiv kröenja ovih prava i sloboda;

24. poduzmemo sve neophodne mjere na eliminaciji svih oblika diskriminacije ûena i ûenske decei otklonimo sve prepreke na putu postizanja jednakosti polova i unapredenja i podizanja sposob-nosti ûena;

25. podstaknemo muökarce da potpuno ucestvuju u svim akcijama koje za cilj imaju jednakost;

26. promoviöemo ekonomsku nezavisnost ûena, ukljucujuci i njihovo zapoöljavanje, te da isko-renimo stalni i narastajuci teret siromaötva koji leûi na ûenama tako öto cemo raditi na reöavanjustrukturnih uzroka siromaötva putem promena u ekonomskim strukturama, obezbedujuci ravno-pravan pristup proizvodnim resursima, poslovnim mogucnostima i javnim sluûbama svim ûenama,ukljucujuci i ûene sa sela, kao vitalnim faktorima razvoja;

27. promoviöemo covjeku okrenut odrûivi razvoj, ukljucujuci i odrûivi privredni rast, obezbede-njem osnovnog obrazovanja, stalnog obrazovanja, opismenjavanja i obucavanja, te primarnezdravstvene zaötite ûenskoj deci i ûenama;

28. preduzimamo pozitivne korake ka obezbedenju mira potrebnog za napredak ûena, te, sh-vatajuci vodecu ulogu koju su ûene imale u mirovnom pokretu, aktivno radimo na opötem i pot-punom razoruûanju pod strogom i efikasom medunarodnom kontrolom, te da podrûimo pregovoreo neodloûnom zakljucivanju opöteg sveobuhvatnog sporazuma o zabrani nuklearih proba koji bibio multilateralno i efikasno, a koji bi doprinio nuklearnom razoruûanju i sprecavanju öirenja nuk-learnog oruûja u svim vidovima;

29. sprecavamo i uklanjamo sve oblike nasilja nad ûenama i ûenskom decom;

30. obezbedimo ravnopravan pristup i jednak tretman ûena i muökaraca u obrazovanju i zdrav-stvenoj zaötiti te da unapredujemo polno zdravlje i reproduktivne sposobnosti kao i obrazovanjeûena u vezi s tim;

31. promoviöemo i ötitimo sva ljudska prava ûena i ûenske dece;

32. intenziviramo rad na obezbedenju ravnopravnog uûivanja svih ljudskih prava i osnovnih slo-boda svim ûenama i ûenskoj deci suocenim sa viöestrukim preprekama u osposobljavanju i na-pretku zbog faktora kao öto su njihova rasna pripadnost, ûivotna dob, jezik, nacionalnost, kultura,veroispovjest, ili invalidnost, ili pripadnost domorodackom narodu;

33. obezbedimo poötovanje svih medunarodnih zakona, ukljucujuci i humanitarno pravo, u ciljuposebne zaötite ûena i ûenske djece;

34. razvijamo potencijale ûenske djece i ûena svih uzrasta do najviöeg stepena i obezbedujemonjihovo potpuno i ravnopravno uceöce u izgradnji boljeg sveta za sve, te da pojacamo njihovuulogu u procesu razvoja.

Mi smo odlucni da:

35. obezbedimo ûenama ravnopravan pristup privrednim resursima, ukljucujuci posedovanjezemljiöta, kredite, nauku i tehnologiju, profesionalno obrazovanje, informacije, komunikacije itrûiöta, kao sredstva kojima se pospeöuje napredak i osposobljavanje ûena i ûenske djece, pri ce-mu je tu ukljucen i razvoj njihovih mogucnosti da uûivaju u dobrobiti ravnopravnog pristupa ovimresursima, izmedu ostalog i putem medunarodne saradnje;

36. obezbedimo uspeh Akcione platforme, öto ce zahtevati cvrsto preuzimanje obaveza od strane

vlada, medunarodnih organizacija i institucija na svim nivoima. Duboko smo uvereni da su eko-nomski razvoj, druötveni razvoj i zaötita okoline medusobno zavisne i medusobno potkrepljujucekomponente odrûivog razvoja, predstavljajuci okvir za naöe napore u postizanju viöeg kvalitetaûivota za sve ljude. Pravican druötveni razvoj koji uzima u obzir povecanje sposobnosti siro-maönih, posebno ûena koje ûive u siromaötvu, da koriste resurse svoje okoline na odrûivi nacin,predstavlja nuûnu osnovu odrûivog razvoja. Mi smo, takode, svesni cinjenice da je odrûivi, öirokozasnovani ekonomski rast u kontekstu odrûivog razvoja neophodan za odrûavanje druötvenograzvoja i druötvene pravde. Da bi Akciona platforma bila uspeöna bice potrebna, takode, i adek-vatna mobilizacija resursa na drûavnom i medunarodnom nivou, kao i novi i dodatni resursi datizemljama u razvoju putem raspoloûivih mehanizama za finansiranje, ukljucujuci i multilateralne,bilateralne i privatne izvore namenjene poboljöanju poloûaja ûena; finansijske resurse u ciljujacanja kapaciteta drûavnih, podregionalnih, regionalnih i medunarodnih institucija; predan an-gaûman na ljudskim pravima, jednakim odgovornostima i jednakim mogucnostima i ravnopravnomuceöcu ûena i muökaraca u svim drûavnim, regionalnim i medunarodnim telima i procesima od-lucivanja; te uspostavljanje ili jacanje mehanizama na svim nivoima za ustanovljavanje odgo-vornosti pred ûenama svijeta;

37. obezbedimo uspjeh Akcione platforme i u zemljama cije su privrede u tranziciji, öto ce za-htijevati stalnu medunarodnu saradnju i pomoc.

38. Mi ovim usvajamo i obavezujemo se kao vlade, da cemo primjenjivati Akcionu platformu ko-ja slijedi, obezbjedujuci pri tom da pitanje jednakosti polova bude izraûeno u svim naöim poli-tikama i programima. Pozivamo sistem Ujedinjenih nacija, regionalne i medunarodne finansijskeinstitucije, druge relevantne regionalne i medunarodne institucije i sve ûene i muökarce, kao inevladine organizacije, uz puno poötovanje njihove autonomnosti, kao i sve sektore gradanskogdruötva da se, u saradnji sa vladama, predano angaûuju i doprinesu implementaciji ove Akcioneplatforme.

D. NASILJE NAD éENAMA

112. Nasilje nad ûenama je prepreka postizanju ciljeva jednakosti, razvoja i mira. Nasilje nadûenama i kröi i ugroûava i poniötava uûivanje ljudskih prava i osnovnih sloboda ûena. Dugogodiönjepropuötanje da se zaötite i promoviöu ta prava i slobode u slucaju nasilja nad ûenama je temazabrinutosti svih drûava i treba se raditi na njegovom reöavanju. Poznavanje njegovih uzroka iposledica, kao i njegove ucestalosti i mera njegovog suzbijanja, veoma su unaprijedeni odKonferencije u Najrobiju. U svim druötvima, u vecoj ili manjoj meri, ûene i ûenska deca su izlo-ûene fizickom, polnom i psiholoökom zlostavljanju koje prelazi granice prihoda, klasa i kultura.Nizak druötveni i ekonomski status ûena moûe biti i razlog i posledica nasilja nad ûenama.

113. Izraz Ñnasilje nad ûenamaî oznacava svaki akt nasilja zasnovan na polnim razlikama koji do-vodi, ili ce verovatno dovesti, do psihickog, fizickog ili polnog ugroûavanja ili patnje ûena, uklju-cujuci i prijetnje takvim aktima, prisilu ili samovoljno oduzimanje slobode, bilo da se to deöavau javnom ili privatnom ûivotu. Shodno tome, nasilje nad ûenama obuhvata, ali ne i samo sljedece:

(a) Fizicko, polno i psiholoöko nasilje do kog dolazi u porodici, ukljucujuci tucu, polno zlostav-ljanje ûenske dece u domacinstvu, nasilje u vezi sa mirazom, bracno silovanje, odsecanje ûenskihgenitalija i druge tradicionalne postupke koji ökode ûenama, nasilje koje ne dolazi od bracnogdruga i nasilje u vezi sa eksploatacijom;


32 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2(b) Fizicko, polno i psiholoöko nasilje do kog dolazi u öiroj zajednici, ukljucujuci silovanje, polnozlostavljanje, polno maltretiranje i zaplaöivanje na poslu, u obrazovnim institucijama i na drugimmestima, trgovanje ûenama i prisilna prostitucija;

(c) Fizicko, polno i psiholoöko nasilje pocinjeno ili precutno odobravano od strane drûave, gde godda do njega dolazi.

114. Drugi akti nasilja nad ûenama obuhvataju nasilje nad ljudskim pravima ûena u situacijamaoruûanog sukoba, posebno ubistvo, sistematsko silovanje, seksualno ropstvo i nasilna trudnoca.

115. Akti nasilja nad ûenama, takode, obuhvataju nasilnu sterilizaciju i nasilni prekid trudnoce,nasilno koriöcenje kontraceptivnih sredstava, ubijanje ûenske djece i prenatalni izbor pola.

116. Neke grupe ûena, kao öto su ûene koje pripadaju manjinama, domorodacke ûene, ûene izbe-glice, migranti, ukljucujuci i zaposlene ûene migrante, ûene koje ûive u siromaötvu u seoskim iudaljenim sredinama, ûene bez sredstava za egzistenciju, ûene u institucijama ili u zatvoru, ûen-ska deca, invalidne ûene, starije ûene, ûene izmeötena lica, ûene povratnici, ûene koje ûive u siro-maötvu i ûene u situacijama oruûanih sukoba, strane okupacije, rata i agresije, gradanskog rata,terorizma, ukljucujuci i uzimanje talaca, takode su veoma ugroûene nasiljem.

117. Akti pretnje nasiljem, bilo da se deöavaju kod kuce ili u zajednici, ili da ih pocinjava iliprecutno odobrava drûava, unose strah i nesigurnost u ûivote ûena i predstavljaju prepreku zapostizanje jednakosti i za razvoj i mir. Strah od nasilja, ukljucujuci i maltretiranje, stalno jeogranicenje mobilnosti ûene i ogranicava njen pristup resursima i osnovnim radnim zadacima.Visoki druötveni, zdravstveni i ekonomski troökovi za pojedinca i druötvo povezuju se sa nasiljemnad ûenama. Nasilje nad ûenama je jedan od osnovnih druötvenih mehanizama kojima se ûeneprisiljavaju da budu u podredenoj poziciji u odnosu na muökarce. U mnogim slucajevima, nasiljenad ûenama i ûenskom decom se deöava u porodici ili u okviru domacinstva, gdje se nasilje cestotoleriöe. Zanemarivanje, fizicko i polno zlostavljanje, te silovanje ûenske dece i ûena od straneclanova porodice i drugih clanova domacinstva, kao i pojave zlostavljanja od strane bracnog dru-ga i drugih lica, cesto se ne prijavljuju i zato su teöki za uociti. Cak i kad se takvo nasilje prijavi,cesto izostaje zaötita ûrtve ili kaûnjavanje pocinilaca.

118. Nasilje nad ûenama je manifestacija istorijski nejednakog odnosa snaga izmedu muökaraca iûena, koji su doveli do dominacije i diskriminacije nad ûenama od strane muökaraca i do spreca-vanja potpunog napretka ûena. Nasilje nad ûenama tokom njihovog ûivotnog ciklusa u biti proi-zilazi iz kulturnih uzoraka ponaöanja, posebno iz ötetnih posledica odredenih tradicionalnih i uo-bicajenih postupaka i svi aktovi ekstremizma u vezi sa rasom, polom, jezikom ili religijom koji ob-navljaju niûi status su se shodno primjenjivali na ûenu u porodici, na radnom mjestu, u zajedni-ci i druötvu. Nasilje nad ûenama je pogoröano druötvenim pritiscima, posebno sramotom od ob-javljivanja pojedinih dela koja se pocinjavaju nad ûenama; nedostatak pristupa ûena pravnim in-formacijama, pomoci i zaötiti; nedostatak zakona kojima bi se efikasno zabranilo nasilje nadûenama; neuspjeh u reformi postojecih zakona; neadekvatni napori od strane javnih organa vlastina unapredenju svesti i provodenju postojecih zakona; te odsustvo obrazovnih i drugih sredstavaza reöavanje uzroka i posledica nasilja. Medijske slike nasilja nad ûenama, posebno one koje pri-kazuju silovanje ili polno ropstvo kao i koriöcenje ûena i devojaka kao seksualnih objekata, uklju-cujuci pornografiju, faktori su koji doprinose stalnom prevladavanju takvog nasilja, öto negativnopogada zajednicu u celini, posebno decu i omladinu.

119. Neophodno je i moguce je razraditi svestran i multidisciplinaran pristup izazovnom zadatku

na promociji porodice, zajednice i drûave u kojoj nema nasilja nad ûenama. Ravnopravnost, part-nerstvo izmedu ûena i muökaraca i poötovanje ljudskog dostojanstva moraju proûimati sve fazeprocesa socijalizacije. Obrazovnim sistemima bi se trebali promovisati samopoötovanje, medu-sobno poötovanje, te saradnja izmedu muökaraca i ûena.

120. Nepostojanje adekvatnih podataka i statistike klasifikovanih po polovima o ucestalosti nasi-ja oteûava razradu programa i pracenje promjena. Nedostatak adekvatne dokumentacije i is-traûivanja o nasilju u porodici, polnom maltretiranju i nasilju nad ûenama i ûenskom decom pri-vatno i u javnosti, ukljucujuci i radno mjesto, ometa napore na sacinjavanju konkretnih strategi-ja intervencije. Iskustva u jednom broju zemalja pokazuju da se ûene i muökarci mogu mobilisatiu cilju prevazilaûenja nasilja u svim njegovim oblicima i da se mogu preduzeti efikasne javnemere u cilju reöavanja i uzroka i posledica nasilja. Muöke grupe koje se mobiliöu za suzbijanjenasilja zasnovanog na polnim razlikama su neophodni saveznici za ove promene.

121. éene mogu biti izloûene nasilju koje cine lica na pozicijama vlasti i u konfliktnim i u nekon-fliktnim situacijama. Obuka svih sluûbenika humanitarnom pravu i ljudskim pravima i kaûnjava-nje pocinitelja nasilnih dela nad ûenama bi pomoglo u obezbedenju da do tog nasilja ne dolazi nadomak javnih sluûbenika u koje bi ûene trebalo da mogu imati povjerenja, ukljucujuci policajcei zatvorske sluûbenike, te snage bezbednosti.

122. Efikasno suzbijanje trgovine ûenama i ûenskom decom u cilju polne trgovine je pitanje odhitne drûavne zabrinutosti. Implementacija Konvencije o suzbijanju trgovine licima i eksploataci-je prostitucije drugih iz 1949. godine kao i drugih relevantnih instrumenata, mora se revidirati iojacati. Koriöcenje ûena u medunarodnoj prostituciji i trgovinskim mreûama je postao glavnifokus medunarodnog organizovanog zlocina. Specijalni izvestilac Komisije za ljudska prava onasilju nad ûenama, koji je istraûivao i ova dela kao dodatni uzrok kröenja ljudskih prava i os-novnih sloboda ûena i ûenske dece, pozvana je da radi na rjeöavanju, u sklopu svog mandata, i tohitno, pitanja medunarodne trgovine u svrhu polne trgovine, kao i pitanja prisilne prostitucije,silovanja, polnog zlostavljanja i seksualnog turizma. éene i ûenska deca koje su ûrtve ove medu-narodne trgovine su izloûene povecanom riziku od daljeg nasilja, kao i neûeljenoj trudnoci ili pol-no prenosivim infekcijama, ukljucujuci infekciju HIV-om, tj. AIDS-om.

123. U radu na reöavanju problema nasilja nad ûenama, vlade i drugi faktori bi trebali promovisatiaktivnu i vidljivu politiku usmeravanja polne perspektive u svim politikama i programima tako dase pre donoöenja odluka mogu naciniti analize o njihovom uticaju i na ûene i na muökarce poseb-no.

Strateöki cilj

D.1. Preduzeti integralne mere na sprecavanju i eliminaciji nasilja nad ûenama

Akcije koje se trebaju preduzeti

124. Od strane vlada:

(a) Osuditi nasilje nad ûenama i suzdrûati se od pominjanja bilo kakvih uobicajenih, tradicional-nih ili verskih stavova u cilju izbegavanja svojih obaveza u smislu njegove eliminacije kako jepostavljeno u Deklaraciji o eliminaciji nasilja nad ûenama;

(b) Suzdrûavati se od angaûovanja u nasilju nad ûenama i iskazivati uobicajenu paûnju pri pre-


34 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2venciji, istrazi i, u skladu sa drûavnim zakonodavstvom, kaûnjavanju za dela nasilja nad ûenama,bilo da su to dela pocinjena od strane drûave ili od strane pojedinca;

(c) Sprovoditi i/ili primjenjivati kaznene, gradanske, radne ili administrativne sankcije u do-macem zakonodavstvu u cilju kaûnjavanja i ispravljanja nepravdi nacinjenih ûenama i ûenskojdjeci koje su izloûene bilo kakvom obliku nasilja, bilo da je to u kuci, na radnom mjestu, u za-jednici ili druötvu;

(d) Usvajati i/ili primenjivati i periodicno revidirati i analizirati zakonodavstvo da bi se obezbe-dila njegova efikasnost u eliminaciji nasilja nad ûenama, sa naglaskom na prevenciji nasilja igonjenju pocinilaca; preduzeti mere na obezbedenju zaötite ûena izloûenih nasilju, pristup pra-vicnim i efikasnim lekovima, ukljucujuci i naknadu i kompenzaciju te rehabilitaciju ûrtava, re re-habilitaciju pocinilaca;

(e) Aktivno raditi na ratifikaciji i/ili implementaciji normi i instrumenata medunarodnih ljudskihprava onako kako se oni odnose na nasilje nad ûenama, ukljucujuci i one sadrûane u Univerzalnojdeklaraciji o ljudskim pravima, Medunarodnoj povelji o gradanskim i politickim pravima, i Kon-venciji protiv mucenja i drugog surovog, nehumanog i poniûavajuceg ponaöanja ili kaûnjavanja;

(f) Implamentirati Konvenciju o eliminaciji svih oblika diskriminacije nad ûenama, uzimajuci uobzir opötu preporuku br. 19, usvojenu od strane Komiteta za eliminaciju diskriminacije nad ûena-ma na njegovoj jedanaestoj sednici;

(g) Promovisati aktivnu i rodnu politiku usmeravanja polne perspektive u svim politikama i pro-gramima vezanim za nasilje nad ûenama; aktivno podsticati, podrûavati i implementirati mere iprograme koji za cilj imaju öirenje znanja i razumevanja uzroka, posledica i mehanizama nasiljanad ûenama kod onih koji su odgovorni za implementaciju tih politika, kao öto su sluûbenici or-gana unutraönjih poslova, policijsko osoblje i sudski, zdravstveni i socijalni radnici, kao i oni ko-ji rade na pitanjima manjina, migracije i izbeglica, te razradivati strategije kojima ce se obezbe-diti da ne dolazi do reviktimizacije ûena ûrtvi nasilja zbog polno neorjentisanih zakona ili sudskei policijske prakse;

(h) Obezbedivati ûenama koje su izloûene nasilju pristup mehanizmima pravde i, kako predvidadrûavno zakonodavstvo, na pravicne i efikasnije lekove za ötetu koju su pretrpele, i informisatiûene o njihovim pravima kod traûenja kompenzacije putem tih mehanizama;

(i) Donositi i sprovoditi zakonodavstvo protiv pocinilaca postupaka i dela nasilja nad ûenama, kaoöto je odsecanje ûenskih genitalija, ubijanje ûenske dece, prenatalni izbor pola i nasilje vezanoza miraz, te dati jaku podröku naporima nevladinih i organizacija u sklopu zajednice u cilju eli-minacije takve prakse;

(j) Formulisati i primenjivati, na svim odgovarajucim nivoima, akcione planove u cilju eliminaci-je nasilja nad ûenama;

(k) Usvajati sve odgovarajuce mere, posebno u polju obrazovanja, u cilju izmene druötvenih i kul-turnih uzusa ponaöanja muökaraca i ûena, te uklanjati predrasude, uobicajenu praksu i svu drugupraksu koja je zasnovana na ideji inferiornosti ili superiornosti bilo kog od dva pola i na stereotip-nim ulogama muökaraca i ûena;

(l) Stvarati i jacati institucionalne mehanizme tako da ûene i ûenska deca mogu prijavljivati o de-lima nasilja nad njima u bezbednoj i poverljivoj sredini, bez straha od kazni ili osvete, te da pod-nesu krivicne prijave;

(m) Obezbijediti da invalidne ûene imaju pristup informacijama i uslugama u polju nasilja nadûenama;

(n) Stvarati, unapredivati i razradivati po potrebi, te finansirati programe obuke za sudsko,pravno, zdravstveno, socijalno, obrazovno i policijsko i imigracijsko osoblje, da bi se izbeglo isko-riöcavanje moci öto bi vodilo nasilju nad ûenama i upoznati to osoblje sa prirodom polno zasno-vanih dela i pretnji nasiljem tako da se moûe obezbediti pravican tretman ûena ûrtava;

(o) Usvajati zakone, po potrebi i jacati postojece zakone kojima se kaûnjavaju policijski agenti iagenti snaga bezbednosti i bilo koji drugi agenti drûave koji ucestvuju u aktima nasilja nad ûena-ma u toku obavljanja svojih duûnosti; revidirati postojece zakonodavstvo i preduzimati efiksnemere protiv pocinilaca tog nasilja;

(p) Izdvajati adekvatna sredstva u okviru vladinog budûeta i mobilisati resurse zajednice za ak-tivnosti vezane za eliminaciju nasilja nad ûenama, ukljucujuci resurse za implementaciju akcionihplanova na svim odgovarajucim nivoima;

(q) Ukljucivati u izvjeötaje koji se podnose u skladu sa odredbama vaûecih instrumenata za ljud-ska prava Ujedinjenih nacija podatke koji se odnose na nasilje nad ûenama i mere koje se pre-duzimaju na implementaciji Deklaracije o eliminaciji nasilja nad ûenama;

(r) Saradivati i pomagati Specijalnom izvestiocu Komisije za ljudska prava o nasilju nad ûenamau obavljanju njenog mandata i dostavljati sve traûene podatke; takode, saradivati sa drugim na-dleûnim mehanizmima, kao öto su specijalni izvestilac Komisije za ljudska prava o mucenju ispecijalni izvestilac Komisije o ljudskim pravima o kratkim, vansudskim i arbitrarnim izvröenjimau vezi sa nasiljem nad ûenama;

(s) Preporucivati da Komisija o ljudskim pravima obnavlja mandat Specijalnog izvestioca o nasiljunad ûenama kada joj se okonca mandat 1997. godine, te, ako je opravdano, da ga inovira i ojaca.

125. Od strane vlada, ukljucujuci lokalne organe vlasti, organizacije u okviru zajednice, nevldineorganizacije, obrazovne institucije, javni i privatni sektor, posebno preduzeca, te masovni medi-ji, po potrebi:

(a) Obezbijedivati solidno finansiran smeötaj i pomoc ûenama i ûenskoj deci koje su bile izloûenenasilju, kao i medicinske, psiholoöke i druge usluge savetovanja i besplatnu ili jeftinu pravnu po-moc, po potrebi, kao i odgovarajucu pomoc da bi im se omogucilo da pronadu sredstva za iz-drûavanje;

(b) Ustanovljavati jezicki i kulturno pristupacne sluûbe za ûene i ûensku decu migrante, ukljucu-juci i zaposlene ûene migrante, koje su ûrtve polno zasnovanog nasilja;

(c) Prepoznavati ugroûenost nasiljem i drugim oblicima zlostavljanja ûena migranata, ukljucujucii zaposlene ûene migrante, ciji zakonski status u zemlji-domacinu zavisi od poslodavaca koji cemoûda hteti da iskoriöcavaju njihovu situaciju;

(d) Podrûavati inicijative ûenskih organizacija i nevladinih organizacija öirom sveta u cilju po-dizanja svesti po pitanju nasilja nad ûenama i doprinositi njegovoj eliminaciji;

(e) Organizovati, podrûavati i finansirati kampanje obuke i edukacije u okviru zajednice u ciljupodizanja svesti o nasilju nad ûenama kao kröenju ljudskih prava ûena i mobilisati lokalne zajed-nice da koriste odgovarajuce polno orijentisane tradicionalne i novije metode reöavanja sukoba;

(f) Priznavati, podrûavati i promovisati fundamentalnu ulogu posrednickih institucija, kao öto suprimarni domovi zdravlja, centri za planiranje porodice, postojece zdravstvene sluûbe u ökolama,sluûbe zaötite majke i bebe, centri za porodice migrante i tako dalje u polju informacija iedukacije u vezi sa zlostavljanjem;

(g) Organizovati i finansirati informacione kampanje i obrazovne i programe obuke u cilju upoz-


36 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2navanja ûenske i muöke dece, ûena i muökaraca sa licnim i druötveno ötetnim efektima nasilja uporodici, zajednici i druötvu; uciti ih kako da komuniciraju bez nasilja i promovisati edukaciju zaûrtve i moguce ûrtve tako da mogu zaötititi same sebe od takvog nasilja;

(h) äiriti informacije o pomoci koja je na raspolaganju ûenama i porodicama koje su ûrtve nasi-lja;

(i) Obezbediti, finansirati i podsticati savetodavne i rehabilitacijske programe za pocinioce nasi-lja i unapredivati istraûivanja u cilju jacanja napora vezano za takvo savetovanje i rehabilitacijuu cilju sprecavanja ponavljanja takvog nasilja;

(j) Podizati svest o odgovornosti medija u promovisanju nestereotipne slike ûene i muökarca, kaoi u eliminaciji oblika medijske prezentacije kojom se stvara nasilje, te podsticati ljude odgovorneza sadrûaj medija da ustanovljavaju profesionalna uputstva i kodove ponaöanja; takode, podiza-ti svest o vaûnoj ulozi medija u informisanju i obrazovanju ljudi o uzrocima i posledicama nasiljanad ûenama i u stimulisanju javne debate na tu temu.

126. Od strane vlada, poslodavaca, sindikata, zajednice i omladinskih organizacija i nevladinih or-ganizacija, po potrebi:

(a) Razvijati programe i procedure na eliminaciji seksualnog maltretiranja i drugih oblika nasiljanad ûenama u svim obrazovnim institucijama, radnim mestima i drugde;

(b) Razvijati programe i procedure na obrazovanju i podizanju svesti o aktovima nasilja nad ûena-ma koji predstavljaju krivicno delo i kröenje ljudskih prava ûena;

(c) Razvijati savetodavne i programe lecenja i podröke za ûensku decu, adolescentkinje i mladeûene koje su bile ili su ukljucene u odnose zlostavljanja, posebno one koje ûive u kucama ili in-stitucijama gde dolazi do takvog zlostavljanja;

(d) Preduzeti posebne mere na eliminaciji nasilja nad ûenama, posebno onima u teökim situaci-jama, kao öto su mlade ûene, izbeglice, izmeötene ili interno izmeötene ûene, invalidne ûene i za-poslene ûene migranti, ukljucujuci provodenje svih postojecih propisa i razradu, po potrebi, novihpropisa za zaposlene ûene migrante i u njihovim zemljama porekla i u zemljama-domacinima.

127. Od strane Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija: Obezbediti svu neophodnu pomocSpecijalnom izvestiocu Komisije za ljudska prava za nasilje nad ûenama, narocito osoblje i resursekoji su potrebni za izvröavanje svih mandatom odredenim funkcija, posebno u provodenju inaknadnom radu na zadacima preduzetim bilo odvojeno ili zajedno sa drugim specijalnim izvjes-tiocima i radnim grupama, te adekvatnu pomoc za periodicne konsultacije sa Komitetom za elimi-naciju diskriminacije nad ûenama i svim sporazumnim telima.

128. Od strane vlade, medunarodnih organizcija i nevladinih organizacija: Podsticati öirenje i im-plementaciju Uputstava UNHCR-a za zaötitu ûena izbeglica i Uputstava UNHCR-a za sprecavanje ireakciju na seksualno zlostavljanje izbeglica.

Strateöki cilj

D.2. Proucavati uzroke i posledice nasilja nad ûenama i efikasnost preventivnih mera

Akcije koje treba preduzeti

129. Od strane vlada, regionalnih organizacija, Ujedinjenih nacija, drugih medunarodnih organi-zacija, istraûivackih institucija, ûenskih i omladinskih organizacija i nevladinih organizacija, popotrebi:

(a) Promovisati istraûivanja, prikupljati podatke i statistiku, posebno vezano za nasilje u porodi-ci u vezi sa odnosima razlicitih oblika nasilja nad ûenama, te podsticati istraûivanja uzroka,prirode, teûine i posledica nasilja nad ûenama i efikasnosti mera koje se implementiraju na pre-venciji i kompenzaciji nasilja nad ûenama;

(b) Objavljivati nalaze istraûivanja i studija u öiroj javnosti;

(c) Podrûavati i inicirati istraûivanja o posledicama nasilja, kao öto je silovanje, nad ûenama i ûen-skom decom, te objavljivati krajnje informacije i statistiku u öiroj javnosti;

(d) Podsticati medije da razmatraju posledice stereotipiziranja polnih uloga, ukljucujuci i oneslucajeve do kojih dolazi u komercijalnim reklamama i oglasima kojima se gaji polno orijentisanonasilje i nejednakost, i kako se one prenose tokom ûivotnog ciklusa, te preduzeti mere na elimi-naciji ovih negativnih slika s obzirom na promociju druötva bez nasilja.

Strateöki cilj

D.3. Eliminisati trgovinu ûenama i pomagati ûrtvama nasilja uzrokovanog prostitucijom i tr-govinom

Akcije koje treba preduzeti

130. Od strane zemalja porekla, tranzita i odrediöta, regionalnih i medunarodnih organizacija, popotrebi:

(a) Razmotriti ratifikaciju i provodenje medunarodnih konvencija o trgovini ljudima i o ropstvu;

(b) Preduzeti odgovarajuce mere na rjeöavanju osnovnih uzroka, ukljucujuci i spoljne faktore, ko-jima se podstice trgovina ûenama i ûenskom decom u cilju prostitucije i drugih oblika komerci-jalizovanog seksa, prisilnih udaja i prisilnog rada u cilju eliminacije trgovine ûenama, ukljucujucii jacanje postojeceg zakonodavstva s obzirom na obezbedenje bolje zaötite prava ûena i ûenskedece i kaûnjavanje pocinilaca, i putem krivicnih i putem gradanskih mjera;

(c) Uspostaviti saradnju i zajednicku akciju svih nadleûnih organa unutraönjih poslova i instituci-ja s obzirom na razbijanje drûavnih, regionalnih i medunarodnih mreûa trgovine;

(d) Izdvajati sredstva za sveobuhvatne programe koji za cilj imaju lecenje i rehabilitaciju u druöt-vo ûrtava trgovine, ukljucujuci profesionalno kvalifikovanje, pravnu pomoc i poverljivuzdravstvenu pomoc, te preduzimati mere saradnje sa svim nevladinim organizacijama u ciljuobezbedenja socijalne, zdravstvene i psiholoöke pomoci za ûrtve trgovine;

(e) Razradivati obrazovne i programe obuke i politike te razmotriti donoöenje propisa koji za ciljimaju sprecavanje seks-turizma i trgovine, sa posebnim naglskom na zaötitu mladih ûena i dece.

Prevod s engleskog Branka Radmanovic


38 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2

STRATEGIJA BORBE PROTIV NASILJA NAD éENAMA

UVOD U PLAN AKCIJE

Ovaj Plan Akcije predlaûe niz mera koje smatramo neophodnim u borbi protiv nasilja nad ûena-ma na nacin opisan u prethodnom odeljku izveötaja. Svaki pokuöaj da se pristupi problemu jasnozahteva niz koherentnih poteza preduzetih od strane raznih ucesnika, medu kojima su drûavnesluûbe, nacionalna vlada, lokalna uprava, lokalne agencije i nevladine organizacije.

Ovaj plan se pre svega odnosi na mere koje traba da budu preduzete od strane drûavnih tela imogu predstavljati opöte smernice za sve zemlje. Plan prepoznaje razlicitost stadijuma razvojaodgovora svake od zemalja. Iz tog razloga, detaljna razrada plana u vezi sa pojedinacnim aspek-tima nasilja nad ûenama (kakvi su silovanje, domace nasilje, seksualno zlostavljanje dece itd.)nisu ovde prikazani zato öto se pretpostavlja da opöti prepoznati principi mogu biti upotrebljeniza usmeravanje takvih pojedinacnih razvoja u svakoj od zemalja uporedo sa predloûenim radom.Stoga je glavni cilj ovog Plana da ustanovi osnovne pretpostavke i postavi okvire potrebnog an-gaûovanja.

Potezi vlade usmereni ka borbi protiv nasilja nad ûenama potrebni su na cetiri nivoa. Pre svega,potrebno je obraditi strukturalne probleme koji indukuju trenutno stanje time öto bi bio ustano-vljeni zakon i pravni principi. Drugo, potrebno je preduzeti mere u smeru unapredenja obrazo-vanja, osiguranja razvoja, povecanja svesti i razumevanja problema, kao i promovisanje i obe-zbedivanje rodne jednakosti. Trece, potrebno je ustanoviti mehanizme kroz koje bi se ûenamaûrtvama nasilja omogucio pristup potrebnim oblicima pomoci i podröke, i konacno, potrebno jepreduzeti mere ka razvoju istraûivanja i nadgledanja razvoja, primene mera i evaluacije napret-ka.

Stoga ce ovim planom biti predloûene mere za svaku od navedenih oblasti, uz pretpostavku si-multane implementacije pri obracanju problemu. Plan treba posmatrati kao pocetak ili nastavakprocesa koji za cilj ima smanjenje i konacno eliminaciju nasilja nad ûenama.

ZAKONSKE PROMENE I PRAVNI OKVIRI

Okviri i nacela odgovora na nasilje nad ûenama treba da budu pravno definisani na nacionalnomnivou, a takode i sredstva zaötite, vrste sankcije i mere pravde. Vaûnost odnosa ovog aspekta an-gaûovanja vlade i nasilja nad ûenama je jasna.

IzvorCouncil of Europe

Violence against womenCompilation of the main texts of the Council of Europe since 1995

Strasbourg, 15 December 1999EG (99) 14

Part 2: Plan of Action to Combat Violence Against Women (16-22)

Stoga, vlada treba da uzme u razmatranje sledece:

ï Usvajanje jasne opöte formulacije nasilja nad ûenama koje odraûava spektar ponaöanja iukljucuje prepoznavanje fizickog, seksualnog i psiholoökog nasilja pod nizom okolnosti i od straneniza prestupnika koji bivaju obuhvaceni zakonom i pravnim principima razvijenim u tu svrhu;

ï Razvijanje i usvajanje jasnih definicija pojedinacnih oblika nasilja nad ûenama, zasnovanim napostojecem znanju u oblastima silovanja, domaceg nasilja, seksualnog zlostavljanja dece, seksu-alnog uznemiravanja, prostitucije, trgovine ûenama, seksualnog sakacenja... Te formulacije tre-ba da budu u zavisnosti sa sloûenoöcu problema i principima naznacenim ranije u ovom izveöta-ju;

ï Prepoznavanje svih oblika nasilja nad ûenama kao naruöavanje ljudskih prava i jasna oprede-ljenost politicke obaveze na nacionalnom nivou;

ï Priznavanje i implementacija normativa i instrumenata zaötite ljudskih prava u vezi sa nasiljemnad ûenama i implementacija CEDAW konvencije, kao i ratifikacija medunarodnih konvencija o tr-govini ljudima i o ropstvu;

ï Prepoznavanje politicke odgovornosti za mere preduzete u borbi protiv nasilja nad ûenama;

ï Razvijanje drûavnog tela ili ekspertske grupe cija je odgovornost rad na borbi protiv nasilja nadûenama, a u cijem radu bi ucestvovali eminentni profesionalci koji imaju iskustva u radu u ovojoblasti, da savetuju i da prate razvoj pravnih okvira;

ï Implementacija Plana Akcije uz razvoj nacionalne strategije za transponovanje preporuka naspecificnosti nacionalne situacije;

ï Prepoznavanje, u okviru nacionalnog zakonodavstva, krivicne odgovornosti za nasilje nad ûena-ma, uz podröku kompaktnih i snaûnih mera sankcionisanja koje bi odraûavale teûinu zlocina. Takvesankcije bi trebalo da se fokusiraju na muöke pocinioce, a ne na ûene ûrtve nasilja i trebalo bi daizbegavaju izuzetke i ublaûavanje;

ï Uvodenje novog i posebnog zakona (gde ne postoji) koji bi se bavio nasiljem nad ûenama u svimnjegovim oblicima, razvijanjem zakonodavstva sa kvalitetnom praksom koje bi se obratilo poseb-nim problemima u vezi sa potrebama ûena nad kojima su pocinjeni razliciti oblici nasilja, kao iosnaûivanje postojecih zakona. Razvoj bi trebalo da obuhvati ne samo silovanje, nasilje u poro-dici i seksualno zlostavljanje dece, nego i rede prepoznate probleme poput seksualnog uznemi-ravanja, prostitucije, trgovine ûenama i genitalnog sakacenja ûena;

ï Revidiranje pravnih okvira u cilju utvrdivanja odgovarajucih raspoloûivih mera i dostupnostûenama u cilju zaötite. Tu spadaju ispitivanje dostupnosti zakona (kao öto je pristup Pravnoj Po-moci i zastupanje, posebne teökoce sa kojima se susrecu ûene sa posebnim potrebama, koje govo-re jezik manjina, ûene iz ruralnih sredina, lezbejke, izbeglice, imigrantkinje...) i uklanjanje pos-tojecih prepreka u pravnom sistemu ili pravnih odredbi koje nisu u skladu sa principom koji nanasilje nad ûenama gleda kao na zlocin;

ï Razvijanje propisa kojim bi se sprecio i sankcionisao bilo kakav pokuöaj vladinih sluûbenika dasprovode nasilje nad ûenama tokom vröenja svoje duûnosti;

ï Razvoj pravosudnog sistema koji je u mogucnosti i spreman da odgovori na potrebe ûena, dapruûi zaötitu ûenama i deci tokom sudskog procesa i da je u mogucnosti da prepozna njihovepotrebe time öto bi, na primer ustanovio posebne sudove, istraûitelje i procedure (npr. anonim-

STRATEGIJA BORBE PROTIV NASILJA NAD @ENAMA ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 39

40 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2no svedocenje i pruûanje dokaza namesto poniûavajuceg irelevantnog ispitivanja), pristup podrö-ci ûenskih nevladinih organizacija, podröka ûrtvama i javno zastupanje, pristup informacijama ipodröci, kompenzacija i jasne apelacione procedure;

ï Razvoj pristupacnih gradanskih mera raspoloûivih svim ûenama ûrtvama nasilja, a u vezi sa za-ötitom bezbednosti i smeötajem u cilju povecanja njihovih mogucnosti da napuste nasilnu vezu iu cilju unapredenja gradanskih prava ûena;

ï Razvoj jasnih smernica za organe pravosuda i javne bezbednosti u skladu sa sudskim normativi-ma i praksom, informisanje i obuka pripadnika sudkog sistema koji su u svom radu upuceni naûene ûrtve nasilja;

ï Pravne regulative za koriöcenje razlicitih medija pri promociji nasilja nad ûenama i potreba zarazvojem profesionalnih smernica i kodeksa upravljanja u vezi sa prikazivanjem nasilja. Tu bi tre-balo da budu obuhvacene strategije eliminacije favorizovanja nasilja, seksizma, rasizma i senza-cionalizma;

ï Revizija i, gde je potrebno, razvoj propisa o socijalnoj pomoci i smeötaju cime bi ûenama biloomoguceno da razviju bezbedni i samostalni nacin ûivota i cime bi se sprecilo zarobljavanje ûeneu ciklus nasilja i zlostavljanja;

ï Ispitivanje i razvoj propisa o radnom mestu i odgovornostima zaposlenih u cilju eliminisanjanasilja nad ûenama u tom okruûenju;

ï Razvoj zakona o ravnopravnosti u svim sferama i na svim nivoima kako bi se suzbila diskrimi-nacija nad ûenama u pristupu poloûajima moci, suzbijanje postojecih nejednakosti i rodne ne-ravnopravnosti i borba sa strukturalnim preprekama koje podrûavaju postojecu situaciju;

ï Unapredenje u svim oblastima polisija stalnog fokusa na jednakost, ukljucujuci i potrebu utvrdi-vanja uskladenosti pravnih principa vlade u svim oblastima sa opötim principom pristupa nasiljunad ûenama i sankcionisanje i uskracivanje podröke inicijativama koje se kose sa usvojenim prin-cipima.

OBRAZOVANJE I POVECANJE POZORNOSTI

Obrazovanje takode ima kljucnu ulogu u bobri protiv nasilja nad ûenama, kako podizanjem po-zornosti javnosti – u kratkorocnom, tako i menjanjem stavova i stereotipa koji podrûavaju iodrûavaju strukturalne instrumente neravnopravnosti – u dugorocnom smislu. Jasno je da svi ko-ji se bave edukacijom u svim sferama i na svim nivoima imaju vaûnu ulogu u borbi protiv nasiljanad ûenama, a da vlada ima sveobuhvatni zadatak da ustanovi okvire nacionalnog obrazovanja iinformisanja javnosti.

Iz tog razloga, vlada treba da razmotri sledece:

ï Preuzimanje inicijative da se borba protiv nasilja nad ûenama usvoji kao nacionalni prioritet,unapredenje bezbednosti i ravnopravnosti ûena i razvijanje jasnog i odlucnog stava da nasilje ni-je prihvatljivo ni na jednom nivou ili oblasti;

ï Razvoj edukacije javnosti i povecanje pozornosti u smeru promocije ovog principa na naciona-lnom nivou, kroz sve oblike medija u odgovoru na sve oblike nasilja nad ûenama;

ï Podröka javnim dogadajima, posebno onima koji se odnose na secanja i promene, ucestvovanje

i podröka multinacionalnim i panevropskim manifestacijama i inicijativama;

ï Formulisanje jasne informacije kako za one koji su ukljuceni u proces suzbijanja nasilja nadûenama, tako i za ostale pripadnike javnosti o odbacivanju mitova i plasiranju cinjenica, suzbi-janju tabua i podröci odgovarajucih poteza prema ûenama kojima je potrebna pomoc;

ï Pruûanje podröke lokalnim inicijativama sa slicnim konceptom unapredenja prepoznavanjanasilja nad ûenama, povecanja pozornosti, suzbijanja stereotipa i prepoznavanje odgovornostiprestupnika;

ï Povecanje informisanosti i pozornosti o raspoloûivim oblicima podröke na nacionalnom ilokalnom nivou za ûene ûrtve nasilja, o njihovim pravima, o ostalim uslugama, o sredstvima pri-stupa podröci i ocekivanjima onih koji te usluge pruûaju;

ï Distribucija informacija pomocu svih oblika medija u svim raspoloûivim formatima da bi bili do-stupni i ûenama sa posebnim potrebama, pripadnicama manjina...;

ï Razvoj informacija i smernica za sve koji su ukljuceni u pruûanje podröke ûenama ûrtvama nasi-lja, naznacavajuci njihovu vaûnu ulogu, mogucu umeöanost u proces i praksu koja se od njih oce-kuje, kao i neprekidna distribucija informacija o dobroj praksi na nacionalnom i medunarodnomnivou;

ï Razvoj obuke za sve zaposlene na nacionalnom nivou kao podröka ustanovljenim smernicama:za sudije, istraûitelje, zaposlene na sudovima, policiju, zatvorsko osoblje, socijalne radnike i re-ferente, psihijatre, psihologe, lekare, medicinsko osoblje, hitnu pomoc, zaposlene u obrazovan-ju, savetnike, prevodioce, kucnu vizitu, zaposlene na pruûanju socijalne pomoci, u radu sa izbe-glicama, imigrantima, u administraciji, vladinim sluûbama i zakonodavstvu. Obuka bi trebalo daobuhvati formulaciju nasilja nad ûenama, oblike i obim, uticaj na ûene i devojcice, cenu i troöko-ve tolerisanja nasilja, potrebe onih koji su ukljuceni i pravilan odgovor;

ï Razvoj edukativnih programa za nasilnike, ali samo u slucaju kada bi to iölo uz, a ne umestodrugih navedenih mera;

ï Razvoj mogucnosti obuke za ûene i njihovo upoznavanje sa zakonima otvorenih ekonomskih mo-gucnosti povecanjem izbornih opcija, unapredenjem statusa i pristupa materijalnim dobrima iresursima;

ï Unapredenje, kroz sve oblike edukacije, svih aspekata ravnopravnosti uz povecanje pristupa-cnosti obuke ûenama, suzbijanje seksizma, promovisanje nenasilnog reöavanja konflikata, pove-canje pozornosti na pitanja ljudskih prava, eliminacija predrasuda i akcija zasnovanih na stereo-tipnim pretpostavkama, kao i svakog oblika diskriminacije i neravnopravnosti.

PRUéANJE PODRäKE éENAMA éRTVAMA NASILJA

Uz ustanovljavanje odgovarajucih pravnih okvira i obrazovne strukture, od suötinskog je znacajada se ûenama i devojcicama ûrtvama nasilja obezbedi pristup, na individualnom nivou, odgovara-jucim oblicima podröke i uslugama koje bi odgovorile na spektar njihoviih potreba u smeru pru-ûanja bezbednosti i zaötite.

Stoga bi vlada trebalo da razmotri sledece:

ï Analiza raspoloûivih usluga na nacionalnom nivou, u smislu pristupacnosti, prirode i efikasnosti


42 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2usluga, kao i eventualno postojanje prepreka koje bi umanjile njihovu efikasnost ili dostupnostûenama ûrtvama nasilja;

ï Razvoj, u koordinaciji sa lokalnim organizacijama za pruûanje usluga, inicijativa koje bi reg-ulisale nedostatke u funkcionisanju sistema pomoci i podröke, a u cilju dostupnosti u svim kon-tekstima, sve neujednacenosti pristupa medu razlicitim tipovima okruûenja (urbano/ruralno) iliizmedu razlicitih grupa ûena trebalo bi da budu prepoznate tokom procesa ustanovljavanja nji-hovih potreba;

ï Prepoznavanje raspoloûivih resursa potrebnih da bi se preduzele mere implementacije PlanaAkcije i nacionalnog plana i da bi se obezbedila puna opremljenost organizacija za pruûanje kakoosnovne podröke, tako i za zadovoljavanje potreba generisanih specificnoöcu svake od situacija;

ï Razvoj smernica za sve aktivnosti koje su usmerene protiv nasilja nad ûenama, uz podröku pri-stupacnih programa obuke za sve koji su ukljuceni u pomenute aktivnosti u smeru viöeg nivoa stru-cnosti i svesti o dimenzijama problema;

ï Potreba da se u okviru svake organizacije/sluûbe razvije specifican plan akcije u odnosu naprirodu angaûovanja. To bi trebalo da obuhvati na primer policijske sluûbe, pravne sluûbe,zdravstvo, socijalne sluûbe, smeötaj, obrazovanje, druge zvanicnike centralne i lokalne uprave izaposlene u relevantnim nevladinim organizacijama;

ï Prepoznavanje strucnosti svake od sluûbi u odnosu na potrebe i prava ûena i razvoj partnerskogangaûovanja sa takvim organizacijama u odnosu na podelu rada u borbi protiv nasilja nad ûena-ma;

ï Obezbedivanje finansijskih i drugih sredstava za specijalisticke organizacije u ustanovljavanjunovih oblika pomoci poput danonocnog SOS telefona i za öirenje mreûe podröke raspoloûive odstrane takvih organizacija, da kljucne usluge ne bi zavisile od dobrotvornih priloga i donacija, vecimale stabilnu i neprekidnu finansijsku podröku;

ï Pruûanje podröke u razvoju dodatnih oblika podröke ûrtvama i svedocima, kao i nacinima borbeprotiv nevidljivih i neprepoznatih oblika nasilja;

ï Razvoj dovoljnih i stabilnih fondova i ustanovljavanje minimalnog broja mesta za smeötajodbeglih napravljenih u skladu sa pozitivnim iskustvom;

ï Podröka i razvoj novih oblika pomoci paralelno sa prepoznavanjem novih potreba.

ISTRAéIVANJE I NADGLEDANJE

Konacno, od suötinskog je znacaja da se preduzete mere redovno revidiraju i da se nadgleda nji-hov napredak. Samo kroz neprekidna istraûivanja i analizu moguce je realizovati promene posto-jece situacije i ustanoviti nove inicijative i metode.

Stoga bi vlada trebalo da razmotri sledece:

ï Razvoj mehanizama za savetovanje sa ûenama ûrtvama nasilja i ûenskim organizacijama zaplaniranje buducih poteza polisija i akcija i upotrebu novih aspekata stecenih tim putem;

ï Pruûanje neophodnih sredstava sluûbama u cilju vodenja statistike i sagledavanja obima nasiljanad ûenama i nivoa potrebe za podrökom;

ï Razvoj mehanizama na nacionalnom nivou koji bi obezbedili stalan dotok statistickih informa-cija u skladu sa evropskim standardima;

ï Obrada statistickih podataka na nacionalnom nivou, a u vezi sa brojem zahteva za podröku, ob-lika pruûene pomoci i ishodima;

ï Objavljivajne statistike i distribucija na nacionalnom nivou svim relevantnim agencijama i or-ganizacijama u cilju povecanja efikasnosti i promovisanja pozitivnih iskustava u radu;

ï Nadgledanje i revizija od strane ranije preporucene grupe eksperata i, kroz odgovarajuce poli-ticke procedure implementacije Plana Akcije i nacionalnog plana, uz redovno izveötavanje onapretku i pozitivnim iskustvima u radu;

ï Razvoj novih oblika istraûivackog rada u oblastima gde postoji potreba, kao i rad sa posebnimgrupama koje imaju specificne potrebe, a u prethodnom radu su mogle biti marginalizovane;

ï Podröka lokalnim istraûivanjima koja su u skladu sa radom na nacionalnom nivou;

ï Evaluacija novih inicijativa i programa sprovedenih u cilju borbe protiv nasilja nad ûenama;

ï Distribucija rezultata istraûivanja na nacionalnom i medunarodnom nivou;

ï Neprekidno prepoznavanje prioritetnih potreba kroz proces istraûivanja i nadgledanje razvojasituacije i prirode nasilja nad ûenama, kao i mere za suzbijanje istog. Razvoj redovnih revizijazakona u svetlu novonastalih promena.

ZAKLJUCAK

Sve navedene mere treba da budu simultano sprovodene u cilju efikasne borbe protiv nasilja nadûenama. Rad Grupe Eksperata je pokazao da je nasilje nad ûenama ozbiljna prepreka u postiza-nju ravnopravnosti izmedu muöakaraca i ûena, a posledica je postojece nejednakosti u druötvu.

Postoji jasna potreba za sagledavanjem problema u druötvenom kontekstu, kao i za preduzima-njem odgovornosti od strane zajednice za osudivanje i borbu protiv svih oblika nasilja nad ûena-ma. Sve zemlje i svi pojedinci imaju obavezu da ne toleriöu nasilje nad ûenama i da ga prepoz-naju kao zlocin. Predloûene mere u okviru ovog Plana Akcije pruûaju polaziöte za kratkorocne idugorocne aktivnosti koje su neophodne za zapocinjanje opisanog procesa.

Ovim izveötajem naglaöena je jasna potreba za efikasnim merama koje treba da budu usvojeneod strane vlade u cilju suzbijanja uzrocnika i posledica nasilja nad ûenama. Prihvatanje isprovodenje ovog Plana Akcije mora biti osnovni i prvi korak od suötinske vaûnosti za drûave, zanjihovu reöenost i za razvoj takvih mera.

Prevod sa engleskog: Vuka Mijuökovic


44 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2

POMOC I PODRäKA éRTVAMA

Izveötava: Ms Astrid KECKEIS (Austrija)Predsedava: Mr Santiago URIOS MOLINER (äpanija)

Radna grupa je razmatrala oblike pomoci i podröke ûrtvama nasilja u porodici definisanih na-cionalnim zakonodavstvom razlicitih zemalja clanica. Pred vama je pregled stavova ucesnika uzosvrt na Plan Akcije u borbi protiv nasilja nad ûenama kog je objavio Savet Evrope, kao i uvodniizveötaj gde. Astrid. Grupa je razmatrala brojna prioritetna pitanja: koji oblici pomoci su naraspolaganju ûrtvama nasilja u razlicitim zemljama? Koje strategije su se pokazale kao najuspe-önije i zaöto? Da li zakoni ötite ûrtve i kako se to sprovodi?

Ucesnici su razmatrali pomenuta pitanja u cilju prepoznavanja efikasnih strategija u razlicitimzemljama. Ipak, naznaceno je da mere koje treba da budu preduzete treba prilagoditi speci-ficnom nacionalnom kontekstu. Posebni zakoni za suzbijanje problema nasilja u porodici uvek tre-ba da budu dopunjeni merama preduzetim od strane sluûbi za socijalnu pomoc, a pre svegaefikasnim pravnim principima promocije ravnopravnosti ûena i muökaraca.

Rasprava je fokusirana na sredstva jasne zaötite ûrtava nasilja u porodici, bez posebnog osvrta nasekundarnu viktimizaciju. Zaötita mora biti obezbedena putem zdruûenog pristupa vladinih inevladinih organizacija. Predvidene su sledece prakticne mere:

1. DRUäTVENA INTERVENCIJA:

– Formiranje snaûne strukture razlicitih oblika pomoci, definisane na nacionalnom nivou, kojaobuhvata skloniöta za ûene, savetodavne centre, SOS telefone;

– Ustanovljavanje infrastrukture angaûovanog pristupa zaötiti ûrtava koje se nisu obratile skloni-ötima i savetodavnim centrima i garancija koordinacije i efikasnosti zajednickog delovanja svihagencija koje su ukljucene u proces;

– prioritetni poloûaj ûrtava nasilja pri nalaûenju smeötaja i edukativnih programa.

2. PRAVNA I KRIVICNA PROCEDURA

Cin nasilja u porodici mora biti od strane drûave tretiran kao zlocin, a ne kao Ñprivatna stvarî.

IzvorCouncil of Europe

Violence against womenCompilation of the main texts of the Council of Europe since 1995

Strasbourg, 15 December 1999, EG (99) 14Information Forum on National Policies in the Field of Equality between women and men

(str. Ending domestic Violence: action and measures, Bucharest (Romania), 26-28 November 1998Working group 2: Assistance and support for Victime (p. 29-31)

Razliciti nacionalni propisi su detaljno analizirani ukljucujuci potrebe za izdavanjem naredbe onemaltretiranju, zauzimanju prostora (cime se definiöe autonomnost prostora kod kuce, ukljucu-juci i zabranu pristupa nasilniku kuci i okolini). Uz to pomenute su i sledece posebne mere:

– U cilju izbegavanja traumaticne konfrontacije sa nasilnikom i viöekratnog ponavljanja sve-docenja ûrtve, treba omoguciti koriöcenje tehnickih sredstava za presluöavanje i snimanje pritu-ûbi (video zapis, interna televizija itd);

– Zakonom bi trebalo onemoguciti koriöcenje seksualne biografije ûrtve za dokaz u postupku;

– Policiju treba opunomociti za vodenje istrage i prikupljanje dokaza, kao i omoguciti organimareda da ulaûu tuûbe u ime ûrtvi nasilja u porodici;

– Treba formirati registar postojecih propisa o zaötiti, jednostavan pristup preko kompjutera ineometanu policijsku intervenciju u slucajevima kada su ûene ûrtve ozbiljnih pretnji od stranedruge osobe, ustanovljavanje posebnih alarmnih uredaja bi ûenama omogucilo osecaj bezbedno-sti gde god se kretale;

– Programi psiholoöke podröke bi trebalo da budu implementirani kao deo kaznenih mera.

3. MERE U OBLASTI OBRAZOVANJA I STRUCNOG USAVRäAVANJA

Predloûeno je obezbedivanje finansijskih sredstava koja bi pokrila troökove razlicitih oblikaedukacije kakvi su:

– Dodatna obuka policije i drugih koji su zaposleni u sluûbama javnog reda i bezbednosti;

– Intenzivni pocetni trening i Ñdalja edukacijaî javnih tuûilaca i sudija, kako i nastavnika, soci-jalnih radnika, terapeuta i ostalih grupa profesionalaca koji se u svom radu suocavaju sa proble-mom nasija u porodici;

– Predstavnici sluûbi za zaötitu dece, ucitelji i vaspitaci trebalo bi da produ kroz poseban oblikobuke u smeru povecanja pozornosti na posebne potrebe dece koja su iskusila nasilje u porodici;

– Grupa je posebno istakla znacaj efikasnog nadgledanja i evaluativnog sistema koji obuhvatajuredovno izveötavanje o postignutom napretku i protok informacija u vezi sa dobrom praksom;

– Ucesnici su takode naglasili da tretman nasilnih muökaraca nema samo preventivni znacaj, veci ohrabruje ûene da prijave cin nasilja znajuci da prestupnici nece biti samo kaûnjeni, nego ileceni;

– U nacelu, komplementarnost razlicitih razmatranih aspekata je od suötinskog znacaja i pred-stavlja zajednicki korak mera krivicnog gonjenja, naprednih mehanizama podröke, savetovanja iobrazovanja.

4. SARADNJA SA NEVLADINIM ORGANIZACIJAMA

Imajuci u vidu znacaj rada nevladinih organizacija, vlade zemalja ucesnica bi, u polju nasilja nadûenama i decom, trebalo da razviju strategije pravosuda i delovanja u saradnji sa nevladinim or-ganizacijama, kao i da podrûe njihove inicijative.

Prevod sa engleskog: Vuka Mijuökovic

POMO] I PODR[KA @RTVAMA –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 45

46 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2

SAVET EVROPE

PREPORUKA REC(2002)5ODBORA MINISTARA ZEMLJAMA CLANICAMA ZA ZAäTITU éENA OD NASILJA*

Odbor Ministara, po uslovima Cl. 15.b Statuta Veca Evrope,

Potvrdujuci ponovo da je nasilje protiv ûena rezultat nejednakosti moci izmedu muökaraca i ûena,te da vodi ka ozbiljnoj diskriminaciji protiv ûenskog pola, unutar druötva i porodice;

Potvrdujuci da nasilje protiv ûena kröi i oötecuje ili ukida uûivanje njihovih ljudskih prava itemeljnih sloboda;

Oznacavajuci da nasilje protiv ûena sacinjava kröenje njihovog fizickog, psiholoökog i/ili seksu-alnog integriteta;

Primecujuci sa zabrinutoöcu da su ûene cesto izloûene viöestrukoj diskriminaciji na osnovu svogpola kao i svog porekla, cesto bivajci ûrtve tradicionalnih ili obicajnih navika koje su nedoslednesa njihovim ljudskim pravima i temeljnim slobodama;

Smatrajuci da je nasilje protiv ûena protivno stvaranju jednakosti i mira, te cini ogromnuprepreku gradanskoj sigurnosti i demokratiji u Evropi;

Primecujuci sa zabrinutoöcu raöirenost nasilja protiv ûena u porodici, bez obzira na formuporodice, te na svim nivoima druötva;

Smatrajuci nuûnom borbu protiv tog fenomena koji utice na sva Evropska druötva i tice se svihnjihovih clanova;

Pozivajuci se na Konacnu Deklaraciju usvojenu na Drugom Samitu Veca Evrope (Strasbourg, 1997),kojom su celnici drûava i vlade svih zemalja clanica potvrdile svoju odlucnost u borbi protiv nasil-ja nad ûenama i svih oblika seksualnog iskoriöcavanja ûena;

Imajuci na umu odredbe Evropske konvencije o ljudskim pravima (1950), te case-law svojih or-gana, koji cuvaju pravo na ûivot i pravo ne izlaganju mucenju ili nehumanom tretiranju ili kazni,pravo na slobodu i sigurnost, te pravo na sudski postupak;

Uzimajuci u obzir Evropsku socijalnu povelju (1961), te preradenu Evropsku socijalnu povelju(1996), a posebno odredbe unutar istih koje se ticu jednakosti izmedu ûena i muökaraca pri za-poslenju, kao i Dodatni protokol Evropske socijalne povelje koji dozvoljava sistem kolektivnihprituûbi;

Usvojeno od strane Odbora Ministara 30. aprila, 2002. godine na 794-om sastanku Ministarskih izaslanika

* Nezvanicni prevod Centra za ûene ûrtve rata, Zagreb, Hrvatska, 2002.

Pozivajuci se na sledece preporuke Odbora Ministara zemljama clanicama Veca Evrope: PreporukaBr. R (79) 17 o zaötiti dece od loöeg tretmana; Preporuka Br. R (85) 4 o nasilju u porodici;Preporuka Br. R (85) 11 o poloûaju ûrtve unutar kaznenog prava i procedure; Preporuka Br. R (87)21 o pomoci ûrtvama i prevenciji viktimizacije; Preporuka Br. R (90) 2 o socijalnim merama veza-nim za nasilje u porodici; Preporuka Br. R (91) 11 o seksualnoj eksploataciji, pornografiji, prosti-tuciji i trgovini decom i mladima; Preporuka Br. R (93) 2 o medicinsko-socijalnim aspektimazlostavljanja dece, Preporuka Br. R (2000) 11 o delovanju protiv trgovine ljudima u svrhu seksu-alnog iskoriöcavanja i Preporuka Rec. (2001) 16 o zaötiti dece protiv seksualnog iskoriöcavanja;

Pozivajuci se takode na Deklaracije i Rezolucije usvojene na Trecoj Evropskoj ministarskoj kon-ferenciji o jednakosti izmedu ûena i muökaraca, odrûanoj od strane Veca Evrope (Rim, 1993);

Imajuci na umu Deklaraciju UN-a o Eliminaciji nasilja protiv ûena (1993), UN Konvenciju oEliminaciji svih oblika diskriminacije protiv ûena (1979), UN Konvenciju protiv Transnacionalnogorganiziranog kriminala i Protokola za prevenciju, zaustavljanje i kaûnjavanje trgovine osobama,posebno ûenama i decom (2000), Platformu za akciju usvojenu na Cetvrtoj Svetskoj Konferencijio ûenama (Peking, 1995) te Rezoluciju o daljim akcijama i inicijativama za implementiranjePekinöke deklaracije i Platforme za akciju usvojene od strane Skupötine UN-a (23 vanredna sed-nica, New York, 5-9 jun, 2000. g.);

Imajuci na umu UN Konvenciju o pravima deteta (1989), kao i njen Izborni Protokol o prodajidece, decjoj prostituciji i decjoj pornografiji (2000);

Takode, imajuci na umu Medunarodnu Konvenciju radnih organizacija Br. 182 o zabrani i hitnomdelovanju na eliminaciji najgorih oblika decjeg rada (1999), te Preporuku (R 190) o najgorimoblicima decjeg rada (1999);

Pozivajuci se na osnovne principe medunarodnog humanitarnog prava, posebno cetvrte éenevskekonvencije o zaötiti civila za vreme rata (1949), te 1-og i 2-og dodatnog protokola iste;

Pozivajuci se takode na ukljucivanje zlocina vezanih uz pol i seksualnog nasilja u StatutuMedunarodnog kaznenog suda (Rim, 17 jul, 1998. g.),

PREPORUCUJE SE VLADAMA ZEMALJA CLANICA:

I da preispitaju svoje zakone i odredbe s ciljem da:

1. garantuju ûenama prepoznavanje, uûivanje, koriöcenje i zaötitu njihovih ljudskih prava itemeljnih sloboda;

2. preduzmu neophodne mere, gdje je prikladno, kako bi osigurali ûenama mogucnost slobodnogi delotvornog koriöcenja njihovih ekonomskih i socijalnih prava;

3. osiguraju da se sve mere koordiniraju öirom zemlje i da se fokusiraju na potrebe ûrtava, te darelevantne drûavne institucije, kao i nevladine organizacije, budu povezane sa elaboracijom i im-plementacijom neophodnih mera, posebno onih koje su spomenute u ovoj preporuci;

4. ohrabruju na svim nivoima rad NVO-a koji su posveceni borbi protiv nasilja nad ûenama, te dastvaraju aktivnu saradnju sa ovim NVO-ima, ukljucujuci prikladnu logisticku i finansijsku podröku;

II da prepoznaju da je duûnost drûave da radi na prevenciji, istraûivanju i kaûnjavanju dela nasil-ja, bez obzira da li su ta dela pocinjena od strane drûave ili privatne osobe, te zaötititi ûrtve;

PEPORUKE ODBORA MINISTARA ZEMLJAMA ^LANICAMA ZA ZA[TITU @ENA OD NASILJA ––––––––––––– 47

48 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2III da prepoznaju da je muöko nasilje protiv ûena veliki strukturalni i socijalni problem, koji setemelji na nejednakom odnosu moci izmedu ûena i muökaraca, te da shodno tome ohrabre ak-tivno uceöce muökaraca u akcijama ciji je cilj borba protiv nasilja nad ûenama;

IV da podsticu sve relevatne institucije koje se bave problemom nasilja nad ûenama (policija,medicinske i socijalne profesije) da naprave srednje i dugorocne akcione planove, koji sadrûe ak-tivnosti za prevenciju nasilja i zaötitu ûrtava;

V da promoviöu istraûivanja, prikupljanje statistike i umreûavanje na nacionalnom i medunarod-nom nivou;

VI da promoviöu stvaranje visoko edukativnih programa i istraûivackih centara ukljucujuci i onena univerzitetskom nivou, koji bi se bavili pitanjima jednakosti, posebno nasiljem protiv ûena;

VII da poboljöaju interakciju izmedu naucne zajednice, NVO-a u lokalu, odgovornih politicara ko-ji donose odluke u sferi zakonodavstva, zdravstvenih, edukativnih, socijalnih i policijskih tela,kako bi se napravila koordinirana akcija protiv nasilja;

VIII da preuzmu i implementiraju mere opisane u appendixu ovih preporuka na nacin koji sma-traju najboljim, obzirom na nacionalne okolnosti i preference i da, u ovu svrhu, razmisle ostvaranju drûavnog plana za akciju protiv nasilja nad ûenama;

IX da informiöu Vece Europe o razvoju na osnovu ovih preporuka na drûavnom nivou.

APPENDIX PREPORUKAMA

Definicija

1. Za potrebe ovih preporuka izraz Ñnasilje protiv ûenaî treba shvatiti kao svako delo nasiljatemeljeno na rodno/polnoj osnovi, koje rezultira, ili bi moglo rezultirati u fizickoj, seksualnoj ilipsiholoökoj povredi ili patnji ûena, ukljucujuci pretnje takvim delima, prisiljavanje ili oduzima-nje slobode, bez obzira dogada li se to u javnom ili u privatnom ûivotu. Ovo ukljucuje, ali nije li-mitirano, na slijedece:

a. nasilje koje se dogada u porodici ili domacinstvu, ukljucujuci fizicku i mentalnu agresiju, emo-cionalno i psiholoöko zlostavljanje, silovanje i seksualno zlostavljanje, incest, silovanje medusupruûnicima, stalnim ili povremenim partnerima i ukucanima, zlocine pocinjene u ime casti, ûen-ska genitalna i seksualna mutilacija i ostali tradicionalni obicaji ötetni za ûene, kao öto su prisilnibrakovi;

b. nasilje koje se dogada u zajednici, ukljucujuci silovanje, seksualno zlostavljanje, seksualnomaltretiranje i zastraöivanje na poslu, u institucijama i drugde, trgovina ûenama u svrhu seksu-alnog iskoriöcavanja, ekonomskog iskoriöcavanja i seks-turizma;

c. nasilje pocinjeno ili odobreno od strane drûave ili njenih predstavnika/sluûbenika;

d. kröenje ljudskih prava ûena u situacijama ratnog konflikta, posebno uzimanje za taoce, pro-gon, sistemsko silovanje, seksualno ropstvo, prisilna trudnoca, te trgovina u svrhu seksualne i eko-nomske eksploatacije.

Opöte mere koje se ticu nasilja protiv ûena

1. Duûnost je i interes drûave, kao i prioritet drûavne politike da cuva pravo ûena kako ne bi bileizloûene nasilju bilo koje vrste od bilo koga. Imajuci to u vidu, drûave ne mogu koristiti obicaje,religiju ili tradiciju kao sredstvo izbegavanja ove obaveze.

2. Zemlje clanice bi trebale uvesti, razviti i/ili poboljöati nacionalnu politiku protiv nasilja kojase temelji na:

a. maksimalnoj sigurnosti i zaötiti ûrtava;

b. osnaûivanju ûena ûrtava kroz optimalnu podröku i pomoc struktura kojim se izbegava sekun-darna viktimizacija;

c. prilagodavanje kaznenog i gradanskog prava ukljucujuci sudsku proceduru;

d. podizanje javne svesti, edukaciju dece i mladih osoba;

e. osiguravanje posebnog treninga za profesionalce/ke koji se suocavaju sa problemom nasiljanad ûenama;

f. prevenciju u svim relevatnim podrucjima.

3. U okviru ovoga, bice nuûno organizovati, gde god je moguce, na drûavnom nivou, i u saradnjisa, gde je neophodno, regionalnim i/ili lokalnim vlastima, vladinu instituciju za koordinaciju ilitelo koje vodi implementaciju mera za borbu protiv nasilja nad ûenama, kao i za redovni moni-toring i evaluaciju bilo koje pravne reforme ili novog oblika intervencije na podrucju delovanjaprotiv nasilja, u konsultaciji sa nevladinim organizacijama, te akademskim i drugim institucija-ma.

4. Istraûivanje, prikupljanje statistike i umreûavanje na drûavnom i medunarodnom nivou trebada bude razvijeno, posebno u sledecim podrucjima:

a. pripremanje statistike osetljive na pol, integrisana vec postojeca statistika i obicni indikatorikako bi se bolje evaluirao raspon nasilja protiv ûena;

b. srednje i dugorocne posledice napada na ûrtve;

c. posledice nasilja na one koji su mu svedoci, npr. unutar porodice;

d. zdravstveni, socijalni i ekonomski troökovi nasilja nad ûenama;

e. procena delotvornosti sudskog i pravnog sistema u borbi protiv nasilja nad ûenama;

f. uzroci nasilja nad ûenama, npr. razlozi koji uzrokuju da muökarci budu nasilni i razlozi zbog ko-jih druötvo prihvata to nasilje;

g. elaboracija kriterijuma za izvodenje pred sud u oblasti nasilja.

Informacije, javna svest, edukacija i trening

Zemlje clanice bi trebale:

1. prikupiti i dozvoliti pristup opöoj javnosti adekvatnim informacijama koje se ticu razlicitih tipo-va nasilja i njihovih posledica po ûrtve, ukljucujuci integrisanu statistiku, koristeci sve dostupnemedije (novine, radio, televizija, itd.);

PEPORUKE ODBORA MINISTARA ZEMLJAMA ^LANICAMA ZA ZA[TITU @ENA OD NASILJA ––––––––––––– 49

50 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 22. mobilisati javno miöljenje kroz organizaciju ili podröku konferencija i informativnih kampanjikako bi druötvo bilo svesno problema i njegovih razarajucih efekata na ûrtve i druötvo uopöte,tako da moûe otvoreno raspravljati o problemu nasilja nad ûenama, bez predrasuda ili prestvorenih ideja;

3. ukljuciti u program bazicniog treninga policije, sudskih sluûbenika, medicinskih i socijalnih rad-nika elemente koji se ticu tretmana porodicnog nasilja, kao i drugih oblika nasilja koji pogadajuûene;

4. ukljuciti u strucne trening programe ovih sluûbenika informacije i trening koji bi im daomogucnost da detektuju i nose se sa kriznim situacijama i poboljöaju nacin na koji su ûrtve prim-ljene, sasluöane i savetovane;

5. podsticati uceöce ovih sluûbenika u specijalizovanim trening programima, time öto ce inte-grisati te sluûbenike u öemu napredovanja prema zaslugama;

6. podsticati ukljucivanje pitanja koja se ticu nasilja nad ûenama u trening sudija;

7. podsticati samostalne profesionalce, kao öto su terapeuti, da razviju strategije protiv seksu-alnog zlostavljanja koje bi se moglo pociniti od strane osoba na pozicijama autoriteta;

8. organizovati kampanju za podizanje javne svesti o muökom nasilju protiv ûena, s naglaskom dabi muökarci trebali biti odgovorni za njihova dela i podsticati ih da analiziraju i napuste meha-nizme nasilja a da usvoje drugacije obrasce ponaöanja;

9. uvesti ili pojacati rodno/polnu perspektivu u programe edukacije o ljudskim pravima, te po-jacati programe edukacije na osnovu pola koji bi posebnu vaûnost dali jednakosti polova i zajed-nickom poötovanju;

10. osigurati da i decaci i devojcice dobiju osnovnu edukaciju koja izbegava socijalne i kulturneobrasce, predrasude i stereotipne uloge polova, koja ukljucuje trening u asertivnosti, sa poseb-nom paûnjom prema mladim ljudima sa teökocama u ökoli; treniraju sve clanove uciteljske pro-fesije da integriöu koncept jednakosti polova u svojim predavanjima;

11. ukljuce specificne informacije u ökolski program na temu prava dece, linija pomoci, institu-cija gde mogu potraûiti pomoc i osoba kojima se mogu obratiti u poverenju.

Mediji


12. podsticati medije da promoviöu nestereotipni imidû ûena i muökaraca koji se temelji na po-ötovanju ljudskog bica i ljudskog digniteta, da izbegavaju programe koji su povezani s nasiljem iseksom, koliko god je to moguce; ovi kriteriji bi se takode trebalo da uzmu u obzir i podrucjenovih informativnih tehnologija;

13. podsticati medije da ucestvuju u informativnim kampanjama kako bi osvestili javnost o nasiljuprema ûena;

14. podsticati organizovanje treninga kako bi informisali profesionalce iz medija i upozorili ih namoguce posledice programa koji asociraju nasilje i seks;

15. podsticati usvajanje i primenu kodeksa za profesionalce iz medija koji bi uzeo u obzir prob-

lem nasilja nad ûenama, kao i podsticati ukljucivanje aktivnosti koje se odnose na problem nasil-ja nad ûenama i seksizam u programe organizacija koje prate rad medija.

Lokalno, regionalno i urbano planiranje


16. podsticati donosioce odluka u lokalnom, regionalnom i urbanom planiranju da uzmu u obzirpotrebu pojacavanja sigurnosti ûena i prevenciju dela nasilja na javnim mestima;

17. koliko god je moguce, preduzeti sve potrebne mere u tu svrhu, posebno u vezi javne rasvete,organizacije javnog prevoza i taxi sluûbe, dizajniranja i planiranja parkinga i rezidencijalnih zgra-da.

Pomoc i zaötita ûrtava (primanje, tretiranje i savetovanje)


18. osigurati da ûrtve, bez ikakve diskriminacije, prime hitnu i sveobuhvatnu pomoc kroz koor-dinirani, multidisciplinarni i profesionalni trud, bez obzira na to da li ûele podneti prijavu ili ne,ukljucujuci medicinski i forenzicko medicinski pregled i tretman, zajedno sa posttraumatskompsiholoökom i socijalnom podrökom i pravnu pomoc; sve ovo treba da bude poverljivo, besplatnoi dostupno 24h na dan;

19. osigurati da svi servisi i pravne pomoci dostupni ûrtvama porodicnog nasilja budu osigurani iza ûene imigrantkinje kada to zatraûe;

20. preduzeti sve mere kako bi osigurale da se prikupljanje forenzickih dokaza i informacijaobavlja u skladu sa standardnim protokolom i formom;

21. pruûiti dokumentaciju posebno namenjenu ûrtvama, informiöuci ih na jasan i razumljiv nacinkoja su njihova prava, usluge koje su primile i öta mogu preduzeti, bez obzira da li podnose pri-javu ili ne, kao i o njihovoj mogucnosti da nastave da primaju psiholoöku, medicinsku, socijalnui pravnu pomoc;

22. promovisati kooperaciju izmedu policije, lekarskih i socijalnih sluûbi, kao i pravnih sluûbi,kako bi osigurale koordinirano delovanje, podstakle i podrûale stvaranje saradnicke mreûe nevla-dinih organizacija;

23. podsticati stvaranje hitnih sluûbi, kao öto su anonimna i besplatna telefonska savetovaliöta zaûrtve nasilja i/ili osobe koje su suocene ili su pod pretnjom situacije nasilja; redovno moni-torisanje poziva i obradivanje statistike dobijene kroz pomoc ûrtvama s poötovanjem zaötitnihstandarda statistike;

24. osigurati da policija i druga tela koja sprovode zakon primaju, tretiraju i savetuju ûrtve naprikladan nacin, zasnovanu na poötovanju ljudskih bica i njihovom dignitetu, te da se tuûbe tre-tiraju poverljivo; ûrtva treba da bude sasluöana odmah od strane posebno treniranog osoblja uprostoru koji je dizajniran kako bi stvorio odnos poverenja izmedu ûrtve i policajca, osigurati da,koliko je to moguce, ûrtve nasilja imaju mogucnost da budu sasluöane od strane ûene policajkeukoliko to poûele;

PEPORUKE ODBORA MINISTARA ZEMLJAMA ^LANICAMA ZA ZA[TITU @ENA OD NASILJA –––––––––––––– 51

52 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 225. kako bi se ovo postiglo, preduzeti korake za povecanje broja ûena policajki na svim nivoimaodgovornosti;

26. osigurati za decu odgovarajucu brigu na razumljiv nacin od strane specijalizovanog osoblja usvim relevantim fazama (primanje, policija, javni tuûilac i sud), te da se ponudena pomoc pri-lagodi potrebama deteta;

27. preduzeti korake kako bi se osigurala nuûna psiholoöka i moralna podröka deci koja su ûrtvenasilja tako da se uspostave odgovarajuci prostor i organizuje trenirano osoblje za tretiranje deceod prvog kontakta do oporavka; ovaj servis bi trebao biti besplatan;

28. preduzeti sve nuûne mere kako bi osigurali da nijedna ûrtva ne doûivi sekundarnu viktimizacijuili bilo kakav rodno-nesenzitivan tretman od strane policije, lekarskog i socijalnog osoblja odgo-vornog za pomoc, kao ni od strane pravnog osoblja.

Krivicno pravo, gradansko pravo i sudski postupci

Krivicno pravo


29. osigurati da je, po krivicnom pravu, svako delo nasilja protiv osobe, posebno fizickog ili sek-sualnog nasilja, kröenje fizicke, psiholoöke i/ili seksualne slobode i integriteta te osobe, a nesamo kröenje morala, casti ili pristojnosti;

30. osigurati odgovarajuce mere i sankcije u drûavnom zakonu, omogucujuci tako brzo i de-lotvorno delovanje protiv pocinitelja nasilja kao i popravljanje zla pocinjenog ûenama koje suûrtve nasilja. Drûavni zakon posebno bi trebao:

a. kazniti seksualno nasilje i silovanje u braku, izmedu redovnih ili povremenih partnera i osobakoje ûive u istom prostoru;

b. kazniti seksualno delo pocinjeno protiv nemocnih lica, cak i ako ne pokaûu znake opiranja;

c. kazniti seksualnu penetraciju bilo koje prirode ili bilo kog nacina nemocne osobe;

d. kazniti bilo kakvu zloupotrebu ranjivosti trudnih, bespomocnih, bolesnih, fizicki ili mentalnohendikepiranih ili zavisnih osoba;

e. kazniti svaku zloupotrebu pozicije pocinioca, pogotovo odrasle osobe naspram deteta.

Gradanski zakon


31. osigurati da u slucajevima gde su cinjenice nasilja utvrdene, ûrtve dobiju adekvatnu kom-penzaciju za bilo kakvu pretrpljenu materijalnu, fizicku, psiholoöku, moralnu ili socijalnu ötetu,odgovarajucem stupnju ozbiljnosti, ukljucujuci pravne troökove;

32. predstaviti stvaranje sistema finansiranja kako bi se nadoknadila öteta ûrtvama.

Sudski postupci


33. da obezbede da sve ûrtve nasilja mogu lako da pokrenu postupak, a u slucajevima gde je prik-ladno, da to cine organizacije koje imaju pravno osoblje koje zastupa ûrtve, bilo zajedno saûrtvom ili u njeno ime;

34. napraviti propise kojima bi osigurale da kazneni postupak moûe pokrenuti javni tuûilac;

35. podsticati tuûioce da vide nasilje protiv ûena i dece kao jak ili odlucujuci faktor za pokretanjapostupka kao javni interes;

36. preduzeti sve nuûne korake kako bi osigurale da se ûrtvino fizicko i psihicko stanje uzme uobzir u svim fazama postupka, kao i da ûrtve prime lekarsku i psiholoöku pomoc;

37. razmotriti uvodenje posebnih odredbi za sasluöanje ûrtava ili svedoka nasilja kako bi se izbe-glo ponavljanje svedocenja i umanjili taumatski efekti procesa;

38. osigurati da pravila postupka sprecavaju nepotrebna i/ili poniûavajuca ispitivanja ûrtava ilisvedoka nasilja, uzimajuci u obzir traumu koju su preûiveli kako bi se izbegla dalja traumatizaci-ja;

39. gde je nuûno, osigurati da se preduzmu mere kako bi se ûrtve delotvorno zaötitile od pretnjiili mogucih dela osvete;

40. preduzeti posebne mere kako bi osigurali zaötitu prava dece tokom postupka;

41. osigurati da su deca na svim rociötima u pratnji njihovog pravnog zastupnika ili odrasle osobepo njihovom izboru, osim ako sud donese argumentovanu odluku protiv te osobe;

42. osigurati da deca mogu pokrenuti postupak posredstvom svog pravnog zastupnika, javne iliprivatne organizacije ili bilo koje odrasle osobe po svom izboru odobrene od strane pravnih telate da, ukoliko je potrebno, deca imaju pristup besplatnoj pravnoj pomoci;

43. osigurati da, za seksualne prekröaje i zlocine, bilo kakva vremenska ogranicenja ne otpocinjudok ûrtva ne postane punoletna;

44. uvesti odricanje pravila profesionalne poverljivosti u posebnim slucajevima kada osoba u svomradu moûe saznati za slucajeve seksualno zlostavljane dece, kao rezultat pregleda ili poverljivihinformacija.

Programi intervencije za pocinioce nasilja


45. organizovati programe intervencije koji bi podsticali pocinioce nasilja da usvoje nenasilneobrasce ponaöanja, pomaûuci im da postanu svesni svojih dela i prepoznaju svoju odgovornost;

46. pruûiti zlostavljacu mogucnost da ucestvuje u programu intervencije, ne kao alternativuzatvorskoj kazni, vec kao dodatnu meru u cilju prevencije nasilja; ucestvovanje u takvim pro-gramima treba biti dobrovoljno;

47. razmotriti otvaranje specijalizovanih, od strane drûave odobrenih interventnih centara za


54 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2nasilne muökarce i centara podröke pokrenutih od strane NVO-a i udruûenja, u skladu sa resursi-ma;

48. osigurati kooperaciju i koordinaciju izmedu programa intervencije za muökarce i onih koji sebave zaötitom ûena.

Dodatne mere za seksualno nasilje

Banka genetskih podataka


49. razmotriti stvaranje drûavne i evropske banke podataka koja bi sadrûavala genetske profilesvih identifikovanih i neidentifikovanih pocinitelja seksualnog nasilja kako bi se mogla postavitidelotvorna politika hvatanja pocinilaca, prevencije ponavljanja nasilnih dela, uzimajuci u obzirstandarde koje je postavilo drûavno zakonodavstvo i Vece Evrope u ovom podrucju.

Dodatne mere za nasilje u porodici


50. klasifikovati sve oblike nasilja u porodici kao kazneno delo;

51. revidirati i/ili povecati kazne, gde je potrebno, za namerno naneöene teöke telesne povredeu porodici, o kom god se clanu porodice radi;

52. iskljuciti neveru kao izgovor za nasilje u porodici;

53. razmotriti mogucnosti za preduzimanje mera kako bi:

a. omoguciti policiji da ude u prostor u kom je osoba koja je u opasnosti, uhapsi pocinitelja i os-igura da se on ili ona pojavi pred sudom;

b. omoguciti sudstvu da usvoji, kao meru zaötite ûrtvi, zabranu kontaktiranja, komuniciranja saûrtvom ili prilaûenja ûrtvi od strane pocinioca, kao i stanovanje ili ulazak u odredena podrucja;

c. ustanoviti obavezni protokol za delovanje kako bi policija, medicinska i socijalna sluûba prati-la isti postupak;

d. promovisati proaktivne sluûbe za zaötitu ûrtava koje kontaktiraju ûrtvu cim je podneöena pri-java policiji;

f. osigurati glatku saradnju izmedu svih relevantnih institucija, kao öto su policija, sudovi i sluûbeza zaötitu ûrtava, kako bi omogucili ûrtvi da preduzme sve relevantne pravne i prakticne mere zaprimanje pomoci tokom odredenog vremenskog roka i bez neûeljenog kontakta sa zlostavljacem;

g. kazniti sva kröenja mera nametnutih zlostavljacu od strane zakonskih tela;

h. razmotriti, gdje je potrebno, odobravanje ûenama imigrantkinjama koje su, ili su bile, ûrtveporodicnog nasilja nezavisno pravo prebivanja, kako bi im omogucili odlazak od nasilnih supruga,a da ne moraju napustiti zemlju.

Dodatne mere u vezi sa seksualnim maltretiranjem (na poslu)


54. preduzeti korake da zabrane sve postupke seksualne prirode, ili ostale postupke koje setemelje na polu a uticu na dignitet ûena na poslu, ukljucujuci ponaöanje nadredenih i kolega: sva-ki postupak seksualne prirode za kojeg pocinitelj koristi svoju poziciju moci, gde god se dogada(ukljucujuci situacije kao öto su susedski odnosi, odnosi izmedu profesora i studenata (ucitelja –ucenika), maltretiranje preko telefona, itd). Ovakve situacije cine kröenje digniteta osoba;

55. promovisati svest, informacije i prevenciju seksualnog maltretiranja na radnom mestu ili uodnosu na posao ili gde god da se dogada i preduzeti mere za zaötitu ûena i muökaraca od takvihpostupaka.

Dodatne mere u vezi sa genitalnim mutilacijama (sakacenja)


56. kazniti svako sakacenje genitalnih organa ûena i devojcica sa ili bez njenog pristanka; geni-talno sakacenja obicno podrazumeva zaöivanje klitorisa, obrezivanje, klitoridektomiju i infibu-laciju;

57. kazniti sve osobe koje su svesno ucestvovale, vodile ili podsticale bilo koji oblik ûenskog gen-italnog sakacenja, sa ili bez pristanka te osobe; takva dela ce biti kaûnjiva i ako su pocinjenasamo delimicno;

58. organizovati informativne i preventivne kampanje usmerene prema populacijskim grupamakojih se to tice, posebno imigrantima i izbeglicama, sa temom zdravstvenog rizika za ûrtve i za-konskim kaznama sa pocinitelje;

59. upozoriti lekarsku profesiju, posebno doktore koji su odgovorni za pre i postnatalne posetelekaru i za pracenje zdravlja deteta;

60. dogovoriti sklapanje ili pojacavanje bilateralnih ugovora koji se ticu prevencije, kao i zabranuûenske genitalne mutilacije i procesuiranje pocinitelja;

61. razmotriti mogucnost dodele posebne zaötite ovim ûenama kao polno ugroûenoj grupi.

Dodatne mere u vezi sa nasiljem u ratnim i postratnim situacijama


62. kazniti sve oblike nasilja protiv ûena i dece u ratnim situacijama, u skladu sa odredbamamedunarodnog humanitarnog zakona, bez obzira da li se javljaju u obliku poniûavanja, mucenja,seksualnog ropstva ili smrti kao rezultat tih dela;

63. kazniti silovanje, seksualno ropstvo, prisilnu trudnocu, prisilnu sterilizaciju ili bilo koji oblikjednako ozbiljnog seksualnog nasilja, kao nedozvoljivo kröenje ljudskih prava, kao zlocine protivcovecanstva, a u slucaju da su pocinjeni u kontekstu ratnog konflikta, kao ratne zlocine;

64. osigurati zaötitu svedoka na drûavnim sudovima i medunarodnim tribunalima gde se sudi zagenocid, zlocine protiv covecanstva ili ratne zlocine i pruûiti sigurni smeötaj bar tokom postupka;


56 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 265. osigurati socijalnu i pravnu pomoc svim osobama pozvanim da svedoce na drûvnim sudovimai medunardnim tribunalima gde se sudi za genocid, zlocine protiv covecanstva ili ratne zlocine;

66. razmotriti pruûanje izbeglickog statusa ili dodatne zaötite iz razloga progona po polu i/ilipruûanje statusa stalnog ili privremenog prebivaliöta na humanitarnom principu ûenama ûrtvamanasilja tokom rata;

67. podrûavati i finansirati nevladine organizacije koje pruûaju pomoc i savetovanje ûrtvamanasilja u ratnim i postratnim situacijama;

68. u postratnim situacijama, promovisati ukljucivanje specificno ûenskih problema u rekon-strukciju i u procesu politicke obnove u svim relevantim podrucjima;

69. na drûavnom i medunardnom nivou, osigurati da sve intervencije u podrucjima pogodenimkonfliktom obavlja osoblje kojem je pruûen trening rodnog senzibiliteta;

70. podrûati i finansirati programe koji prate rodno-senzitivni pristup u pruûanju podröke ûrtva-ma rata i doprinose rekonstrukciji i povratku domovima nakon konflikta.

Dodatne mere u vezi sa nasiljem u institucionalnom okruûenju


71. kazniti sve oblike fizickog, seksualnog i psiholoökog nasilja pocinjenog od strane drûave ili za-poslenih u njenim institucijama, gde god se dogada, a pogotovo u zatvorima ili pritvorima, psihi-jatrijskim institucijama, itd;

72. kazniti sve oblike fizickog, seksualnog i psiholoökog nasilja pocinjenog ili odobrenog u situaci-jama kada se moûe izazvati odgovornost drûave ili trece osobe, na primer, u privatnim ökolama,starackim domovima i drugim ustanovama.

Dodatne mere u vezi sa nepoötovanjem slobode izbora u vezi reprodukcije


73. zabraniti prisilnu sterilizaciju ili pobacaj, kontracepciju nametnutu pretnjom ili silom, kao iprenatalnu selekciju na osnovu pola i preduzeti sve nuûne mere kako bi se to sprovelo.

Dodatne mere u vezi sa ubistavom iz casti


74. kazniti sve oblike nasilja protiv ûena i dece pocinjenih u skladu sa obicajem Ñubistva u imecastiî;

75. preduzeti sve nuûne mere kako bi se delovalo protiv « ubistva u ime casti», ukljucujuci in-formativne kampanje ciljane prema grupama i relevantnim profesionalcima, kao öto su sudije ipravno osoblje;

76. kazniti svakoga ko je svesno ucestvovao, vodio ili podsticao «ubistvo u ime casti»;

77. podrûati nevladine organizacije i druge grupe koje se bore protiv ovakvih obicaja.

Dodatne mere u vezi sa ranim brakovima


78. zabraniti prisilne brakove, sklopljene bez pristanka osobe koja je u pitanju;

79. preduzeti nuûne mere kako bi zaötitila i zaustavila dela vezana za prodaju dece.


58 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2

POGLAVLJE II

Ovo poglavlje namenjeno je upoznavanju sa Modelom pravne zaötite od nasilja u porodici, koji jeizradila radna grupa Viktimoloökog druötva Srbije, imajuci u vidu rasprostranjenost, ozbiljnost idruötvenu opasnost nasilja u porodici, kao i nedostatak odgovarajucih pravnih mehanizama zanjegovo suzbijanje.

Predlog Radne grupe podrazumeva istovremeno i uskladeno menjanje odredbi viöe zakona, auskladen je sa relevantnim saznanjima o nasilju u porodici, medunarodnim dokumentima i reöe-njima sadrûanim u zakonima i praksi demokratskih zemalja.Nasilje u porodici se odnosi na psihicko, fizicko i seksualno nasilje, a podrazumeva da se vröiizmedu lica koja se nalaze, ili su se nalazila, u nekom licnom odnosu, bez obzira na pol ili godinestarosti.

Modelom je predvideno menjanje odredbi u Zkonu o braku i porodicnim odnosima, Krivicnom za-konodavstvu (materijalnom i procesnom), uvodenje posebnog postupka za donoöenje civilnihmera zaötite i promene u Zakonu o oruûju i municiji.

Predloûeni Model pravne zaötite od nasilja u porodici je neophodni pocetni korak, a da bi prob-lem bio uspeöno reöavan, potrebno je preduzeti citav niz mera i akcija, ukljucujuci i promenu sta-va institucija.

Viktimoloöko druötvo Srbije

MODEL PRAVNE ZAäTITE OD NASILJA U PORODICIPREDLOZI IZMENA U DOMENU PORODICNOG PRAVA I GRAÐANSKOG PROCESNOG PRAVA

PREDLOG IZMENA I DOPUNA ZAKONA O BRAKU I PORODICNIM ODNOSIMA REPUBLIKE SRBIJE

Clan 1.

U Zakonu o braku i porodicnim odnosima (Sl. glasnik SRS, br. 22/80), clan 1. menja se i glasi:

ÑOvim Zakonom ureduju se: porodica, brak, bracni odnosi, odnosi roditelja i dece, zaötita decebez roditeljskog staranja, pravna zaötita od nasilja u porodici, starateljstvo, izdrûavanje,imovinski odnosi u porodici, posebni postupci u parnicama iz bracnih i porodicnih odnosa i licnoime, kao i odredeni oblici brige i zaötite porodice.î

Obrazloûenje:

Ukoliko se budu prihvatili predlozi Radne grupe, i izvröile odgovarajuce dopune ZBPOS, bilo bineophodno izmeniti i odredbu cl. 1. ZBPOS u kojoj je data sadrûina samog zakona, i to tako ötobi se predvidelo da ZBPOS, pored ostalog, ureduje i pravnu zaötitu od nasilja u porodici.

Clan 2.

Clan 20. st. 2. menja se i glasi:

ÑOvim Zakonom utvrduje se u kojim slucajevima, i pod kojim uslovima nadleûni organ moûe davodi postupak, preduzima radnje i mere pravne zaötite porodice i njenih clanova, pruûa pomocporodici i njihovim clanovima ili odreduje starateljstvo bez saglasnosti lica na koja se odno-si.î

Obrazloûenje:

Prihvatanje predloga u pogledu pravne zaötite od nasilja u porodici podrazumeva izmenu i poje-dinih opötih odredbi ZBPOS, kakva je upravo odredba sadrûana u cl. 20. st. 2. ZBPOS. Predloûenadopuna tice se subjekata kojima nadleûni organi pruûaju zaötitu. Pored porodice, subjekti za-ötite trebalo bi da budu porodicna zajednica kao celina, kao i pojedini clanovi porodicne zajed-

MODEL PRAVNE ZA[TITE OD NASILJA U PORODICI –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 59

Preuzeto iz: Dr Vesna Nikolic Ristanovic, urednica: Porodicno nasilje u Srbiji, Beograd, 2002

60 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2nice. Saglasno tome, Radna grupa se zalaûe za dopunu navedene odredbe, u redakciji kakva jepredloûena.

Clan 3.

U clanu 84. briöu se stavovi 2. i 4.

Dosadaönji stav 3. postaje stav 2.

Obrazloûenje:

Zalaûuci se za izgradnju celovitog sistema zaötite od nasilja u porodici, Radna grupa je kritickianalizirala postojeca zakonska reöenja u pogledu razvoda braka kako bi ispitala da li sadrûinaovih odredbi oteûava ostvarivanje prava na razvod braka u situacijama kad je prestanak brakarazvodom, usled ispoljenog nasilja, jedino reöenje za supruûnika koji trpi nasilje. Rezultati izvr-öene analize pokazali su da odredba cl. 84. st. 2. ZBPOS, kojom je predvideno da, za vreme trud-noce ûene, i u periodu od godinu dana posle rodenja deteta, bracni drugovi mogu samo spora-zumno traûiti razvod braka, onemogucava da ûrtva porodicnog nasilja, a to je najceöce ûena, ost-vari svoje pravo na razvod braka u situaciji kad drugi supruûnik ne pristaje na razvod. Nije teökozamisliti u kakvoj se situaciji nalazi ûena koja je joö za vreme trudnoce svakodnevno fizicki i psi-hicki zlostavljana od strane muûa, a koja, uprkos tome, ne moûe da ostvari svoje pravo na razvodjer se muû tome protivi. Ova zakonska odredba, koja moûe biti izvor raznovrsnih zloupotreba,naiöla je na negativnu kritiku i teoreticara i prakticara1 odmah po donoöenju ZBPOS, te je pri-likom buducih zakonodavnih izmena u oblasti porodicnog prava treba ukinuti.

Potpuno je u neskladu sa prihvacenom koncepcijom sporazumnog razvoda braka i odredba iz cl.84. st. 4. ZBPOS, kojom je predvidena mogucnost da sud odbije zahtev za sporazumni razvod bra-ka ako utvrdi da to zahtevaju interesi njihove maloletne zajednicke dece. Nejasno je zaöto za-konodavac smatra da samo sporazumni razvod moûe biti u suprotnosti sa interesima dece, a dato ne vaûi kad je u pitanju razvod braka po tuûbi. Pokuöaj zakonodavca da uskladi interes dece iinteres supruûnika da sami odluce o sudbini svog braka, potpuno je neuspeo, öto je u naucnoj istrucnoj literaturi vec konstatovano2. Zato bi sudu trebalo priznati ovlaöcenje da ispituje spo-razum roditelja u pogledu cuvanja, vaspitanja i izdrûavanja dece, ali ne i diskreciono pravo dao sudbini braka odlucuje posmatrajuci ga u svetlu interesa dece. Saglasno tome, Radna grupapredlaûe brisanje odredbe cl. 84. st. 4. ZBPOS.

Clan 4.

Clan 362. st. 1. menja se i glasi:

ÑKad je postupak pokrenut predlogom za sporazumni razvod braka, ne ispituju se cinjenice na ko-jima je predlog zasnovan.î

1 Janjic-Komar, M., Korac, R. i Ponjavic, Z. (1996), Porodicno pravo, Beograd, str. 166; Ponjavic, Z. (1984), ÑJednoogranicenje prava na tuûbu za razvod brakaî, Glasnik Pravnog fakulteta u Kragujevcu, str. 112ñ118; Jankovic, M. (1981),Komentar Zakona o braku i porodicnim odnosima, Beograd, str. 77.2 Janjic-Komar, M. i dr., op. cit., str. 162; Cvejic, O. (1980), Razvod braka de lege lata i de lege ferenda, doktorska dis-ertacija (neobjavljena), Novi Sad, 1980, str. 185.

Ostali tekst stava 1. cl. 362. briöe se.

Obrazloûenje:

U cl. 362. st. 1. ZBPOS predvideno je, pored ostalog, da sud moûe da sprovede dokazni postupakkao po tuûbi za razvod braka, ako u postupku mirenja oceni da opravdani interesi zajednickemaloletne dece zahtevaju da se brak odrûi. Ovakvom zakonskom odredbom u potpunoti je odstu-pljeno od koncepcije sporazumnog razvoda kada su u pitanju brakovi u kojima supruûnici imajuzajednicku maloletnu decu. Supruûnici se opredeljuju za sporazumni razvod braka upravo da bisacuvali intimu svojih bracnih odnosa. Izvodenje dokaza radi utvrdivanja ozbiljnog i trajnogporemecaja bracnih odnosa, u suötini, dovodi do nemogucnosti da supruûnici koji imaju malo-letnu decu ostvare svoje pravo na sporazumni razvod. Ukoliko bude prihvacen predlog Radnegrupe da se cl. 84. st. 4. ZBPOS briöe, izliöna bi bila i odredba kojom je predvideno izvodenje do-kaza koji se ticu zahteva za razvod braka radi, navodno, zaötite interesa dece, te je trebabrisati.

Clan 5.

Posle Cetvrtog dela ZBPOS, dodaje se novi, Peti deo, koji nosi naziv: ÑOBLICI PRAVNE ZAäTITE ODNASILJA U PORODICIî.

Sadaönji Peti deo Zakona postaje äesti deo.

Saglasno izvröenim promenama, ostali delovi i clanovi Zakona sticu nove redne brojeve.

Odredbe Petog dela zakona, koje su rasporedene u pet clanova, glase:

a)

ÑClanu porodice koji ozbiljnom pretnjom da ce napasti na ûivot ili telo, primenom nasilja, gru-bim vredanjem, zlostavljanjem ili drskim i bezobzirnim ponaöanjem ugroûava telesni integritet,duöevno zdravlje, polnu slobodu ili spokojstvo drugog clana porodice, moûe se ograniciti ili privre-meno zabraniti odrûavanje licnih odnosa sa tim clanom porodice odredivanjem mera zaötite odnasilja u porodici.

Clanovima porodice, u smislu ovog dela Zakona, smatraju se: bivöi i sadaönji bracni i vanbracnidrug, clanovi bracne ili vanbracne porodice, sva lica koja ûive ili su ûivela u istom porodicnomdomacinstvu, lica koja imaju zajednicko dete, bez obzira da li ûive ili su ûivela zajedno, lica medukojima postoji ili je postojala emotivna, odnosno seksualna veza, bez obzira da li ûive ili su ûivelazajedno, trudna ûena i muökarac za koga ona tvrdi da je otac deteta, bez obzira da li su u braku,da li ûive ili su ûivela zajedno.î

b)

ÑMere zaötite od nasilja u porodici su:

– zabrana daljeg uznemiravanja clana porodice;

– udaljenje iz porodice izdavanjem naloga za iseljenje iz porodicnog stana, odnosno kuce;

– zabrana pribliûavanja clanu porodice na odredenoj udaljenosti;

– zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada clana porodice;


62 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2ñ obavezno lecenje od alkoholizma i drugih bolesti zavisnosti;

ñ obavezno psiholoöko savetovanje ili tretman;

ñ druge mere kojima se moûe spreciti nasilje u porodici.

Nalog za iseljenje moûe se izdati ako u stanu, odnosno kuci zajednicki stanuju lice radi cije se za-ötite mera izrice i lice prema kome se mera izrice, bez obzira na to kakva svojinska ovlaöcenja nastanu, odnosno kuci pripadaju licu prema kome se mera izrice.î

Obrazloûenje:

Inspirisani naprednim reöenjima iz uporednog prava, predloûili smo uvodenje gradanskopravnih,tj. porodicnopravnih mera zaötite od nasilja u porodici. Materijalnopravni uslovi za izricanjemera zaötite od nasilja u porodici, kao i krug subjekata prema kojima se mogu izreci mere za-ötite od nasilja u porodici, trebalo bi da budu predvideni odredbama ZBPOS, dok bi sam postu-pak bio regulisan odgovarajucim vanparnicnim odredbama.

Prema oceni Radne grupe Viktimoloökog druötva, izricanje mera zaötite od nasilja u porodiciopravdano je ne samo u slucaju primene fizicke sile, vec i u svim drugim situacijama u kojimaclan porodicne zajednice, pretnjom, grubim vredanjem, zlostavljanjem, drskim i bezobzirnimponaöanjem, ugroûava telesni i duöevni integritet drugog clana porodicne zajednice ili njegovupolnu slobodu. Sud bi u svakom pojedinacnom slucaju vröio konkretizaciju svih pravnih standa-rda (generalnih klauzula), kao öto su Ñgrubo vredanjeî, Ñdrsko i bezobzirno ponaöanjeî,Ñugroûavanje spokojstvaî i tako dalje, tj. u svakom pojedinacnom slucaju popunjavao njihovusadrûinu. Istovremeno, koriöcenjem uobicajenih mera za ujednacavanje sudske prakse, obezbe-dila bi se jednakost u primeni ovog propisa.

Imajuci u vidu podatke o tome u kojim se situacijama i prema kojim licima nasilje u porodiciispoljava, smatramo da pravnu zaötitu od nasilja u porodici ne treba pruûiti samo clanovimabracne i vanbracne porodice i clanovima porodice, licima koja ûive u zajednickom porodicnomdomacinstvu, vec öirem krugu subjekata, svim onim licima koja, zbog prirode i specificnostilicnog odnosa u kome se nalaze sa odredenim licem, nasilnikom, cesto dolaze u kontakt sa njim.Saglasno tome, Radna grupa je miöljenja da bi pravnu zaötitu trebalo da uûivaju bracni i van-bracni partneri i njihova zajednicka deca, ali i svi ostali clanovi porodicnog domacinstva, tj. li-ca medu kojima postoji zajednica ûivota. Isto tako, mogucnost izdavanja mere zaötite od nasiljatrebalo bi predvideti i kad je ûrtva nasilja lice koje sa nasilnikom ima zajednicko dete, bez obzi-ra da li sa njim ûivi ili je ûivelo zajedno, kao i lice koje je sa nasilnikom bilo ili se nalazi u emo-tivnoj i seksualnoj vezi, bez obzira da li sa njim ûivi ili je ûivelo zajedno. Osim toga, zbog speci-ficnosti situacije, pravnu zaötitu treba pruûiti i trudnoj ûeni ako se kao nasilnik pojavljujemuökarac za koga ona tvrdi da je otac deteta, bez obzira da li on priznaje ili osporava svoje ocin-stvo. Suötina zaötitnih mera, za koje se Radna grupa zalaûe, sastoji se u ogranicenju ili privre-menoj zabrani odrûavanja licnih odnosa nasilnika sa clanom porodice prema kome je nasiljeizvröeno. Smatramo da je izvröeno nasilje u porodici, bez obzira na intenzitet i oblik ispoljava-nja, dovoljan razlog za izricanje ovih mera i da je privremena zabrana kontakta jedini nacin dase predupredi novo nasilje.

Pri tom, treba imati u vidu da nasilje u porodici, po pravilu, ima uzlaznu liniju u pogledu obli-ka ispoljavanja i posledica koje izaziva: uvrede, poniûavanja i öamaranja vrlo brzo zamenjujumnogo teûi oblici nasilja, koji se, ne retko, zavröavaju ubistvom ûrtve ili nasilnika. Zbog toga je

neophodno izricanje mera zaötite onda kada nasilje joö uvek nije poprimilo teûe oblike jer uvekpostoji opasnost da ce se nasilje ponoviti. Isto tako, izricanju mera zaötite od porodicnog nasil-ja ima mesta i u periodu Ñprimirjaî, narocito ako se ima u vidu da je za ovu specificnu vrstunasilja karakteristican ciklus u ispoljavanju: nakon faze Ñprimirjaî, u kojoj se nasilnik Ñiskrenoîkaje i obecava da ce se promeniti, nastupa faza Ñgomilanja besaî, koja posle odredenog vreme-na kulminira i prerasta u pravu erupciju nasilnickog ponaöanja, da bi posle toga opet nastupilafaza Ñprimirjaî.

Listu mera zaötite od nasilja u porodici predloûili smo imajuci u vidu propise koji se danas pri-menjuju u pojedinim savremenim stranim pravnim sistemima. Pored zabrane daljeg uznemira-vanja clana porodice, kao najblaûe mere zaötite, sud bi mogao da izda i sledece mere: udaljenjenasilnika iz porodicne zajednice izdavanjem naloga za njegovo iseljenje iz porodicnog stana ilikuce, zabrana pribliûavanja clanu porodice na odredenoj udaljenosti, kao i zabrana pristupa uprostor oko mesta stanovanja ili mesta rada clana porodice. Pored toga, sud bi nasilniku mogaoda naloûi i obavezno lecenje od alkoholizma i drugih bolesti zavisnosti i obavezno psiholoökosavetovanje ili tretman. Predloûene mere nisu navedene taksativno, po sistemu enumeracije, jerbi, po miöljenju Radne grupe, sudu trebalo omoguciti da izda i druge adekvatne mere za kojeoceni da mogu preduprediti nasilje u porodici. Isto tako, sud ne bi trebalo ogranicavati ni upogledu broja mera koje ce u konkretnoj pravnoj stvari izdati; one mogu biti kombinovane i pri-lagodene okolnostima konkretnog slucaja.

U pogledu naloga za iseljenje iz stana, odnosno kuce, smatramo da bi ova mera mogla biti izrece-na, ne samo kad su ove nepokretnosti u iskljucivoj svojini ûrtve, vec i kad su u zajednickoj svo-jini nasilnika i ûrtve ili u iskljucivoj svojini nasilnika.

Prilikom regulisanja uslova pod kojima se moûe izdati nalog za iseljenje iz zajednickog stanaodnosno kuce, treba omoguciti odredivanje ove mere bez obzira na to da li brak odnosno vanbra-cna zajednica postoji ili je prestala, tj. uvek kad nasilnik i ûrtva ûive u istom stanu odnosno kuci.Opredeljujuci se za ovakvo reöenje, Radna grupa je imala u vidu cinjenicu da, usled opöteg osi-romaöenja druötva i pada ûivotnog standarda, mnogi razvedeni supruûnici nastavljaju da ûive za-jedno u istom stanu. S obzirom da ne postoji stanarsko pravo i da, saglasno tome, ne postoji za-konska mogucnost da sud svojom odlukom odredi koji ce supruûnik nakon razvoda nastaviti dakoristi zajednicki stan, odnosno kucu, mnogi razvedeni parovi ostaju da zajedno ûive u zajed-nickom stanu. U takvoj situaciji mnogi nasilnici i nakon razvoda braka nastavljaju sa nasilnickimponaöanjem. U tom smislu, za ûrtvu porodicnog nasilja razvod braka ne donosi nikakvu promenu.Ako se, pri tom, ima u vidu da parnicni postupak za deobu bracne tekovine, kao i izvröni postu-pak deobe, izuzetno dugo traju, ne retko i po pet i viöe godina, ocigledna je potreba da se zako-nom predvidi mogucnost izricanja naloga za iseljenje nasilnika iz zajednickog stana odnosno kuce.

Sam nalog da se nasilnik iseli iz zajednickog stana odnosno kuce, ne dira u njegovo pravo svojinena stanu, odnosno kuci, niti ga sprecava da zatraûi deobu zajednicke nepokretnosti. Nalog za ise-ljenje samo onemogucava da nasilnik i dalje stanuje u stanu, odnosno kuci jer je svojim nasi-lnickim ponaöanjem ugrozio ûivot, zdravlje ili spokojstvo ûrtve. U situaciji kad postoji realnaopasnost da ce se nasilje ponoviti, opravdano je da se nasilniku za izvesno vreme uskrati pravokoriöcenja stana, odnosno kuce. Pri tom, treba imati u vidu da u pojedinim situacijama izdavanjenaloga za iseljenje iz zajednickog stana, odnosno kuce, predstavlja meru kojom se ötiti i interessamog nasilnika, a ne samo ûrtve, jer se time sprecava da u afektivnom stanju izvröi teûi obliknasilja, tj. teöko krivicno delo.


64 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2c)

ÑOdredivanje mera zaötite od nasilja u porodici moûe traûiti clan porodice prema kome je nasi-lje izvröeno.

Ako se radi o zaötiti deteta, lica nad kojim je produûeno roditeljsko pravo, odnosno koje je liöenoposlovne sposobnosti, odredivanje mera mogu traûiti roditelj, odnosno staralac poslovno ne-sposobnog lica i organ starateljstva.

Organ starateljstva moûe traûiti odredivanje mera zaötite od nasilja u porodici i kad se nasilje vröiprema poslovno sposobnom licu, ako to lice, zbog starosti, nemoci, bolesti ili iz nekog drugog ra-zloga, nije u stanju da se samo stara o svojim pravima i interesima.

Organ starateljstva ne moûe traûiti izricanje mera zaötite bez dozvole ovog lica.î

Obrazloûenje:

Pravo da traûi izricanje mera zaötite od nasilja trebalo bi priznati licu prema kome je nasiljeizvröeno, a kad je ono izvröeno prema detetu, odnosno prema licu nad kojim je produûenoroditeljsko pravo ili koje je liöeno poslovne sposobnosti, procesnu legitimaciju bi trebalo priz-nati i roditelju, odnosno staraocu. Osim toga, pravo na pokretanje postupka radi zaötite dece odporodicnog nasilja trebalo bi priznati i organu starateljstva, koji, kao osnovni nosilac druötvenei pravne zaötite porodice i pojedinih njenih clanova, imao posebnu duûnost staranja o ovoj kat-egoriji subjekata. U postupku za izricanje mera zaötite deteta od porodicnog nasilja, organstarateljstva bio bi stranka po duûnosti, supsidijarni predlagac, koji pokrece postupak za slucajda to nisu ucinili drugi legitimisani subjekti.

Organ starateljstva trebalo bi ovlastiti i na pokretanje postupka za izdavanje mera zaötite odporodicnog nasilja i kada se ono vröi prema starom i nemocnom licu koje nije u stanju da se samostara o svojim pravima i interesima. Imajuci u vidu da se u ovom postupku, u suötini, ötite licnaprava, bilo bi neophodno da za pokretanje postupka organ starateljstva pribavi dozvolu starog inemocnog lica, odnosno njegovog staraoca, za slucaj da je to lice poslovno nesposobno. U ovompostupku, koji bi organ starateljstva sam pokrenuo, on ne bi bio zastupnik starog i nemocnog li-ca vec stranka po duûnosti, supsidijarni predlagac.

Organ starateljstva mogao bi i naknadno da stekne poloûaj predlagaca u postupku za izricanjemera zaötite deteta, odnosno starog i nemocnog lica i kad ovaj postupak nije sam pokrenuo, i totako öto bi se pridruûio predlagacu.

d)

ÑMere zaötite od nasilja u porodici izricu se u vremenskom trajanju koje sud odredi, ali ne duûeod godinu dana.

Pre isteka vremena na koje je mera zaötite od nasilja u porodici odredena, moûe se traûiti njenoproduûenje ako nisu prestali razlozi zbog kojih je mera izrecena.

Ako razlozi zbog kojih je mera zaötite od nasilja izrecena prestanu pre isteka vremena na koje jeodredena, lice radi cije je zaötite ona odredena moûe pokrenuti postupak za njeno ukidanje.î

Obrazloûenje:

Mere zaötite od nasilja u porodici, po prirodi stvari, moraju imati privremeni karakter, te je za-to neophodno da vec prilikom izricanja one budu vremenski ogranicene. Po oceni Radne grupe,

sud bi trebalo ovlastiti da sam, po svojoj oceni, odredi duûinu trajanja svake izrecene mere, pricemu bi maksimalni zakonski rok za svaku meru bio godinu dana.

U slucajevima kad postoji potreba za produûenjem trajanja izrecenih mera, ovlaöcenim licima bitrebalo omoguciti da pokretanjem novog postupka traûe njihovo produûenje, pri cemu bi tomogli uciniti samo pre isteka vremena za koje je mera izrecena.

Za slucaj da razlozi zbog kojih je mera izrecena prestanu pre isteka vremena na koje je meraodredena, trebalo bi omoguciti pokretanje postupka radi njenog ukidanja, s tim öto bi ovoovlaöcenje imalo samo lice radi cije je zaötite mera izrecena, jer jedino ono moûe valjano oce-niti da li je nasilnik zaista promenio svoj stav i ponaöanje. Ukoliko bi i lice protiv koga je meraizrecena bilo ovlaöceno na pokretanje postupka, tom licu bila bi pruûena mogucnost da neosno-vanim pokretanjem postupka öikanira ûrtvu i primorava je da ucestvuje u postupku, cime jeizlaûe materijalnim troökovima i nepotrebnom gubljenju vremena.

e)

ÑMere zaötite od nasilja u porodici izricu se u posebnom vanparnicnom postupku.

Postupak za odredivanje mera zaötite od nasilja u porodici moûe se sprovesti kao osnovni postu-pak ili kao pridruûeni postupak, uz postupke u bracnim parnicama i uz sve parnicne i vanparnicnepostupke koji se ticu odnosa dece i roditelja.î

Obrazloûenje:

U pogledu vrste postupka u kome bi se mere zaötite od porodicnog nasilja izricale, Radna grupaje miöljenja da je, s obzirom na prirodu i cilj koji se izricanjem ovih mera ostvaruje, naj-primerenija vanparnicna procedura. Primena vanparnicnog postupka, cija su pravila elasticnija ijednostavnija u odnosu na parnicna procesna pravila, omogucila bi da se na brz i efikasan nacinpruûi pravna zaötita i predupredi dalje nasilje, a sam postupak u potpunosti prilagodi sadrûinipravne stvari i cilju pravne zaötite koja se ostvaruje. Isto tako, prilikom izbora metoda pravnezaötite imalo se u vidu da se izricanjem mera zaötite od porodicnog nasilja ötite ne samo privatniinteresi vec i javni interes. Nesumnjivo je, naime, da se javni interes u postupku ne bi mogao nazadovoljavajuci nacin ostvariti ukoliko bi se zaötitne mere izricale u parnici, s obzirom na kon-strukciju same parnice kao procesnog metoda i nacela na kojima je ona zasnovana.

Radna grupa stoji na stanoviötu da zakonom treba omoguciti da se postupak za izricanje merazaötite od porodicnog nasilja sprovede ne samo kao osnovni postupak, vec i kao pridruûeni pos-tupak, pred parnicnim sudom pred kojim se vodi neki od postupaka u bracnim parnicama ili par-nicama iz roditeljsko-decjeg odnosa, kao öto su parnice za poveravanje dece na cuvanje i vaspi-tanje, parnice za utvrdivanje ili osporavanje ocinstva ili materinstva i tako dalje. Isto tako, tre-balo bi omoguciti da se postupak za izricanje mera zaötite od nasilja pridruûeno vodi i uz van-parnicni postupak u kome se odlucuje o pravima dece i roditelja (postupak za liöenje roditeljskogprava, postupak za vracanje roditeljskog prava, postupak za produûenje roditeljskog prava).Mogucnost da se postupak za izdavanje mera zaötite od porodicnog nasilja vodi kao pridruûenipostupak opravdavaju, pre svega, razlozi celishodnosti, ekonomicnosti i brzine u postupanju.Pored toga, prilikom zauzimanja ovakvog stava, Radna grupa je poöla od saznanja da je, kakoiskustvo pokazuje, nasilje izraûenije posle pokretanja sudskog postupka u kome ûrtva nastoji daostvari neko od svojih prava prema nasilniku (na primer, pravo na razvod braka) ili je, kao za-konski zastupnik deteta, pokrenula neki od postupaka ocinstva, parnicu za poveravanje detetana cuvanje i vaspitanje, postupak za liöenje roditeljskog prava i drugo).


66 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2

PREDLOZI U DOMENU VANPARNICNOG PROCESNOG PRAVA

Radi procesne operacionalizacije materijalnopravnih odredbi kojima se reguliöu mere zaötite odnasilja u porodici, neophodno je predvideti i urediti postupak u kome bi se ove mere izricale.Sam postupak, koji bi, po svojoj prirodi, bio vanparnicni, uredio bi se propisivanjem posebnihvanparnicnih procesnih pravila. Pored toga, u ovom postupku primenjivala bi se i opöta van-parnicna procesna pravila, koja su sada predvidena Zakonom o vanparnicnom postupku RepublikeSrbije. Takode, shodno bi se primenjivala i pravila opöte parnicne procedure, sadrûana u Zakonuo parnicnom postupku.

Kojim ce se zakonskim aktom regulisati postupak za zaötitu od nasilja u porodici, zavisice od za-konodavne politike koja ce se u Republici Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji ubuduce voditi.Ukoliko se bude zauzeo stav da svi posebni sudski postupci u bracnim i porodicnim stvarima buduuredeni buducim porodicnim kodeksom, cije se donoöenje ocekuje, u tom slucaju postupak za za-ötitu od nasilja u porodici bio bi regulisan ovim zakonskim aktom. Za slucaj da opredeljenje budedrugacije, tj. da se zauzme stav da procedura u porodicnim stvarima bude regulisana odgovara-jucim procesnim zakonima, odredbe o postupku za zaötitu od porodicnog nasilja bile bi unete uZakon o vanparnicnom postupku.

Radna grupa predlaûe da odredbe o postupku za izdavanje mera zaötite od nasilja u porodicibudu grupisane u poseban deo zakona (Porodicnog kodeksa ili Zakona o vanparnicnom postupku),pod marginalnim naslovom ÑPRAVNA ZAäTITA OD NASILJA U PORODICIî.

Tekst odredbi koje predlaûemo glasi:

a)

ÑU ovom postupku sud odlucuje o merama zaötite od nasilja u porodici.

Postupak zaötite od nasilja u porodici mogu pokrenuti zakonom ovlaöceni subjekti.

Postupak je hitan. Sud je duûan da prvostepeni postupak okonca najkasnije u roku od 30 dana oddana pokretanja postupka.

U postupku po ûalbi drugostepeni sud duûan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana izja-vljivanja ûalbe.

U postupku zaötite od nasilja u porodici javnost je iskljucena.î

Obrazloûenje:

U ovom clanu odreden je predmet postupka i njegova osnovna nacela – hitnost i iskljucenjejavnosti.

S obzirom na situacije u kojima nastaje potreba za izricanjem mera zaötite od nasilja, kao i navrstu zaötite koja se po pravilima ovog postupka pruûa, cilj postupka moûe se ostvariti samo akoje obezbedena hitnost u postupanju. Radna grupa predlaûe da se zakonom predvidi rok za izri-canje prvostepene presude, te da se, na taj nacin, konkretizuje nacelo hitnosti u postupanju.

Isto tako, neophodno je izricito iskljuciti javnost; javno raspravljanje moglo bi da öteti licimakoja sudeluju u postupku, buduci da se u postupku iznose cinjenice iz intimnog porodicnog i pri-vatnog ûivota i odlucuje o delikatnim pitanjima.

b)

ÑPredlog za odredivanje mera zaötite od nasilja u porodici mora da sadrûi cinjenice na kojima seon zasniva, kao i dokaze kojima se te cinjenice utvrduju ili cine verovatnim.î

Obrazloûenje:

Prilikom uredivanja postupka, trebalo bi predvideti duûnost predlagaca da svoj predlog obra-zloûi. Predlagac bi, takode, bio duûan da oznaci dokaze kojima se navedene cinjenice utvrdujuili cine verovatnim.

c)

ÑAko postupak nije pokrenuo organ starateljstva, sud ce ga bez odlaganja obavestiti o pokreta-nju postupka ukoliko je dete stranka u postupku ili ako stranke imaju zajednicko dete.

Kad oceni da su interesi deteta u suprotnosti sa interesima roditelja, sud ce pozvati organ stara-teljstva da sudeluje u postupku i ostaviti mu rok u kome moûe prijaviti svoje sudelovanje u pos-tupku. Do isteka roka, koji ne moûe biti duûi od 7 dana, sud ce zastati sa postupkom. Organ sta-rateljstva moûe prijaviti svoje sudelovanje i posle isteka roka.

Kad organ starateljstva prijavi sudelovanje u postupku, sud je duûan da ga poziva na rociöta, damu dostavlja podneske stranaka i odluke.

Organ starateljstva koji sudeluje u postupku ovlaöcen je da istice zahteve, stavlja predloge i pre-duzima druge radnje u postupku, a posebno da iznosi cinjenice koje stranke nisu navele, pred-laûe izvodenje dokaza i izjavljuje pravne lekove.î

Obrazloûenje:

U postupku za izdavanje mera zaötite od porodicnog nasilja, organu starateljstva trebalo biomoguciti da sudeluje u postupku, ukoliko se postupak vodi radi zaötite deteta od nasilja ilistranke imaju zajednicko dete. Radi ostvarivanja ovog cilja, neophodno je predvideti duûnost su-da da organ starateljstva obavesti o pokrenutom postupku.

Imajuci u vidu cinjenicu da pojedina prava deteta (kakvo je, na primer, pravo deteta naporodicni ûivot) mogu biti u suprotnosti sa interesom jednog ili oba roditelja, trebalo bi pred-videti duûnost suda da organ starateljstva pozove da sudeluje u postupku. Svojim sudelovanjemu postupku, tj. preduzimanjem procesnih radnji, organ starateljstva mogao bi da doprinesedonoöenju zakonite i celishodne odluke, odnosno odluke kojom bi na odgovarajuci nacin bili za-öticeni prava i interesi deteta.

Zakonom bi trebalo predvideti rok u kome organ starateljstva moûe da prijavi svoje sudelovanje,koji, zbog hitnosti u postupanju, treba da bude öto kraci (najduûe 7 dana). Predloûeno reöenjepo kome sud zastaje sa postupkom do isteka ovog roka opravdavaju razlozi celishodnosti.

Zakonom bi, takode, trebalo predvideti koja ovlaöcenja pripadaju organu starateljstva, kako bise izbegle eventualne nedoumice u sudskoj praksi. Organ starateljstva koji sudeluje u van-parnicnom postupku, stranka je u funkcionalnom smislu, a ne umeöac, s obzirom da u vanparni-cnom postupku ne postoji potreba za umeöacima. Saglasno tome, postupak za zaötitu od nasiljau porodici u kome sudeluje organ starateljstva imao bi uvek viöestranacku konstrukciju, izuzev,naravno, postupka koji je organ starateljstva svojim predlogom sam pokrenuo.


68 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2d)

ÑAko je dete stranka u postupku, sud ce detetu postaviti posebnog zastupnika ukoliko oceni dalice koje zastupa dete ne ötiti njegove interese na odgovarajuci nacin.

Ukoliko sud oceni da ne postoji potreba za postavljanjem posebnog zastupnika, duûan je da ukonacnoj odluci obrazloûi svoj stav.

Ovlaöcenja postavljenog zastupnika prestaju kad odluka suda postane pravnosnaûna.î

Obrazloûenje:

Polazeci od nacela posebne zaötite dece i modernog koncepta nezavisne pravne reprezentacijedeteta u sudskim postupcima, Radna grupa se zalaûe za usvajanje pravila prema kome bi sud bioduûan da detetu, koje kao stranka ucestvuje u postupku, postavi posebnog zastupnika uvek ka-da oceni da zastupnik deteta ne ötiti njegove interese na odgovarajuci nacin. Pored ostalog, tak-va odredba bi, na primer, onemogucila da zakonski zastupnik deteta povlacenjem predloga sprecidalje odvijanje postupka i pruûanje pravne zaötite.

Na postavljanje posebnog zastupnika trebalo bi ovlastiti sam sud, imajuci u vidu da je postupakza postavljenje posebnog staraoca pred organom starateljstva, kako iskustvo pokazuje, cestoneefikasan. Time bi bilo omoguceno i ostvarivanje nacela hitnosti, tj. neophodne brzine u po-stupanju. Neophodno je izricito predvideti duûnost suda da obrazloûi razloge zbog kojih se opre-delio da detetu ne postavi posebnog zastupnika. Propisivanjem takve duûnosti suda, sudovi bi bilidodatno motivisani da u toku citavog postupka paûljivo procenjuju da li su interesi deteta naadekvatan nacin zaöticeni od strane zastupnika deteta.

e)

ÑOdluka o merama zaötite od nasilja u porodici donosi se na osnovu rasprave na rociötu, na kojese pozivaju: lice radi cije se zaötite postupak vodi, lice prema kome je traûeno odredivanje merazaötite, staralac poslovno nesposobnog lica, zastupnik, odnosno poseban zastupnik deteta i organstarateljstva, ako je prijavio svoje sudelovanje u postupku.

U ovom postupku obavezno je sasluöanje lica radi cije se zaötite postupak vodi i lica prema komeje traûeno odredivanje mera zaötite.

Ako se postupak vodi radi zaötite deteta dete ce biti sasluöano ukoliko sud oceni da sasluöanje ni-je ötetno za duöevno zdravlje deteta. Sud ce sasluöati dete, po pravilu, bez prisustva drugih uce-snika.

Ako stranke u postupku imaju zajednicko dete, sud ce, uzimajuci u obzir uzrast, zrelost i dobro-bit deteta, omoguciti da dete izrazi svoje miöljenje, ukoliko oceni da je to potrebno.î

Obrazloûenje:

Prilikom projektovanja postupka zaötite od porodicnog nasilja, potrebno je predvideti obaveznoodrûavanje rasprave. Poöto se radi o postupku kontenciozne i kognicionalne prirode, bilo biobavezno zakazivanje rociöta za raspravu kako bi se u potpunosti izvidela pravna stvar, razjasni-lo cinjenicno stanje i formirala pravilna podloga za sudsku odluku. Upravo radi ostvarivanja ovihciljeva, trebalo bi predvideti da se na rociöte za raspravu pozivaju lica radi cije se zaötite po-stupak vodi, lice prema kome je traûeno izricanje zaötitnih mera, a kada se postupak vodi radizaötite dece i poslovno nesposobnih lica, kao i lica kojima je postavljen kolizioni zastupnik, na

raspravno rociöte treba pozvati i zakonskog zastupnika, odnosno posebnog (kolizionog) zastupni-ka. Osim toga, bilo bi neophodno predvideti i obavezno pozivanje organa starateljstva na raspra-vno rociöte, ukoliko je prijavio svoje sudelovanje u postupku.

Na raspravnom rociötu do pune primene treba da dodu raspravno nacelo i nacelo sasluöanjastranaka. Svakom ucesniku u postupku trebalo bi omoguciti da se izjasni o navodima, predlozi-ma i zahtevima drugih ucesnika. Isto tako, treba predvideti duûnost suda da pre nego öto odlucio zahtevu koji je predmet postupka, obavezno sasluöa lice radi cije se zaötite postupak vodi i liceprema kome je traûeno izricanje zaötitnih mera.

Ukoliko se postupak vodi radi zaötite deteta, ono bi trebalo da bude sasluöano pod uslovom dasud oceni da se sasluöanje nece ötetno odraziti na duöevno zdravlje deteta. Radi zaötite licnostideteta i stvaranja uslova da dete slobodno iznese svoja zapaûanja i miöljenje, neophodno jepredvideti duûnost suda da dete sasluöa bez prisustva ostalih ucesnika. Takode, trebalo bi pred-videti mogucnost da sud, u opravdanim slucajevima, imajuci u vidu uzrast, zrelost i dobrobit de-teta, omoguci detetu da izrazi svoje miöljenje, ako oceni da je to potrebno. Propisivanjem takvemogucnosti, sudovima bi bilo omoguceno da sveobuhvatno sagledaju celinu konkretnogporodicno-pravnog odnosa i adekvatnom odlukom na najbolji nacin reöe eventualni koflikt in-teresa njegovih subjekata.

f)

ÑU ovom postupku sud po sluûbenoj duûnosti utvrduje cinjenice vaûne za donoöenje odluke.

Radi sticanja saznanja o cinjenicama vaûnim za odlucivanje, sud ce sasluöati lica koja mogu dapruûe potrebna obaveötenja o ponaöanju lica prema kome je traûeno odredivanje mere zaötite odnasilja u porodici, kao i o drugim vaûnim okolnostima. Sud ce potrebne podatke pribaviti i od slu-ûbenih organa i ustanova koje tim podacima raspolaûu.

Ukoliko je to potrebno, sud ce zatraûiti od organa starateljstva da pruûi pomoc u pribavljanjupotrebnih dokaza, kao i da dâ svoje miöljenje o svrsishodnosti predloûene mere zaötite od nasi-lja.î

Obrazloûenje:

Radi izvidanja pravne stvari i formiranja pravilne podloge za odlucivanje, bilo bi neophodno dau pogledu pribavljanja procesnog materijala sud bude i autonomni istraûivac, a ne samo pod-strekac stranacke delatnosti. To podrazumeva ovlaöcenje suda da utvrduje i cinjenice kojestranke nisu iznele, kao i cinjenice koje medu strankama nisu sporne, pod uslovom da se, pooceni suda, radi o cinjenicama vaûnim za donoöenje odluke. Saglasno tome, priznanje cinjenicane bi trebalo da oslobada sud duûnosti da utvrduje istinitost pravno relevantnih cinjenica.

Radi pravilnog utvrdivanja stanja stvari, sudu bi trebalo omoguciti da sasluöa i treca lica kojaraspolaûu saznanjima o ponaöanju lica prema kome je traûeno odredivanje mere zaötite od nasi-lja, kao i o drugim vaûnim okolnostima bitnim za formiranje pravilne cinjenicne podloge za sud-sku odluku. Isto tako, trebalo bi predvideti mogucnost da sud potrebne podatke koji su vaûni zapravilno odlucivanje pribavi i od odgovarajucih sluûbenih organa i ustanova. Tako bi, na primer,sud po sluûbenoj duûnosti mogao da zatraûi od zdravstvene ustanove podatke o tome da li je liceprema kome se postupak vodi leceno od alkoholizma i kakvi su bili rezultati tretmana, podatkeo njegovom prekröajnom kaûnjavanju zbog izvröenog nasilja i slicno.


70 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2Zakonom bi, takode, trebalo omoguciti da prilikom pribavljanja neophodne procesne grade sudzatraûi Ñpomocî organa starateljstva. Tako bi, na primer, po nalogu suda, organ starateljstva bioduûan da, kao specifican saradnik suda, pruûi obaveötenja i pribavi odredene dokaze (izvod izsluûbene evidencije, zapisnik sa nekog ranijeg sasluöanja u postupku koji je pred organomstarateljstva ranije voden i slicno), ili, pak, da dâ svoje miöljenje o celishodnosti i svrsishodno-sti odredene zaötitne mere.

g)

ÑSud moûe odrediti meru zaötite od nasilja u porodici koju predlagac nije traûio, ako oceni da senjome postiûe adekvatna zaötita od nasilja.

Sud moûe odrediti jednu ili viöe mera zaötite od nasilja u porodici.î

Obrazloûenje:

U postupku za zaötitu od nasilja u porodici sud ne bi trebalo da bude vezan stranackim zahtevomu pogledu vrste mere koje odreduje, niti je neophodno da predlagac u svom predlogu navedevrstu zaötitne mere cije izricanje traûi. Da bi pravna zaötita koja se pruûa bila adekvatna, kom-pletna i u najvecoj mogucoj meri ostvarila svoju svrhu, neophodno je predvideti mogucnost izri-canja veceg broja mera (bez limitiranja), i to u kombinaciji za koju sud nade da je celishodanai primerena okolnostima konkretne pravne stvari.

h)

ÑBlagovremeno podneöena ûalba zadrûava izvröenje reöenja, odnosno odlaûe pravno dejstvo od-luke.

Sud ce odrediti da pravno dejstvo odluke nastaje pre njene pravnosnaûnosti ako je to potrebnoradi zaötite licnosti deteta ili postoji opasnost da ce se nasilje ponoviti.î

Obrazloûenje:

U vanparnicnom postupku ûalba je, po pravilu, suspenzivan pravni lek koji sprecava da nastupepravne posledice meritornog reöenja. S obzirom na prirodu i cilj zaötite koja se pruûa u postup-ku za izricanje mera zaötite od nasilja u porodici, treba predvideti mogucnost da odluka suda,pod odredenim uslovima, proizvede dejstvo i pre njene pravnosnaûnosti. Radna grupa predlaûeda se zakonom predvidi duûnost suda da svojom odlukom odredi da pravno dejstvo odluke nas-tupi pre njene pravnosnaûnosti ukoliko utvrdi, imajuci u vidu subjektivne i objektivne okolnostikonkretnog slucaja, da je to potrebno radi zaötite licnosti deteta ili da postoji opasnost da ce senasilje ponoviti.

i)

ÑPre pokretanja postupka zaötite od nasilja u porodici, kao i u toku ovog postupka, sud moûe, napredlog stranke ili po sluûbenoj duûnosti, odrediti privremenu meru radi sprecavanja nasilja uporodici.

Ako se postupak zaötite od nasilja u porodici vodi kao pridruûeni postupak, privremenu meruodreduje sud pred kojim je ovaj postupak pokrenut.

éalba protiv reöenja kojim je privremena mera odredena ne zadrûava izvröenje reöenja, odnosnone odlaûe pravno dejstvo odluke.î

Obrazloûenje:

Prilikom projektovanja postupka za izricanje mera zaötite od nasilja u porodici neophodno jepredvideti mogucnost izdavanja privremenih mera. Privremene mere kao instrumenti obezbe-denja, kojima se pruûa provizorna pravna zaötita relativno kratkog vremenskog trajanja, pred-stavljaju efikasna sredstva kojima se moûe pruûiti preventivna zaötita i time preduprediti nas-tanak novih ekscesnih situacija pogodnih za vreöenje nasilja. Privremena mera koja je indikovanaakutnom situacijom nasilja u porodici moûe imati razlicitu sadrûinu, onakvu kakva je, s obziromna konkretne okolnosti, potrebna da bi se sprecilo svako dalje nasilje u porodici.

Ukoliko se prihvati mogucnost da se postupak za odredivanje mera zaötite od nasilja u porodicimoûe pridruûeno voditi, kako je Radna grupa predloûila, neophodno je predvideti mogucnost daprivremenu meru izda i sud pred kojim se ovaj adhezioni postupak vodi.

Imajuci u vidu povode za pruûanje pravne zaötite od nasilja u porodici odredivanjem privremenemere, zakonom bi trebalo izricito predvideti da ûalba protiv reöenja kojim je privremena meraodredena nema suspenzivno dejstvo.

PREDLOG IZMENA I DOPUNA KRIVICNOG ZAKONAKRIVICNA DELA PROTIV BRAKA I PORODICE

Clan 1.

U okviru glave Krivicna dela protiv braka i porodice, naziv i inkriminaciju krivicnog delaZapuötanje i zlostavljanje maloletnog lica treba zameniti nazivom i inkriminacijom:

ÑZapuötanje i vröenje drugih radnji ötetnih za razvoj maloletnog lica.î

Ñ(1) Roditelj, usvojilac, staralac ili drugo lice koje grubim zanemarivanjem svoje duûnosti zbri-njavanja i vaspitanja zapusti maloletno lice o kojem je duûno da se stara, kaznice se zatvoromdo tri godine.

(2) Roditelj, usvojilac, staralac ili drugo lice koje maloletno lice prinuduje na preteran rad ili radkoji ne odgovara uzrastu maloletnog lica ili na prosjacenje ili ga iz koristoljublja navodi na vröe-nje drugih radnji koje su ötetne za njegov razvoj, kaznice se zatvorom od tri meseca do pet go-dina.î

Obrazloûenje:

Najveci deo sada postojece inkriminacije Zapuötanja i zlostavljanja maloletnika i inace seodnosi na zapuötanje i preduzimanje radnji ötetnih za razvoj maloletnog lica. Po svojoj etiologi-ji i po pravnoj zaötiti koju zahteva, zlostavljanje maloletnog lica je srodnije sa nasiljem u porod-ici koje se vröi prema ûenama i drugim punoletnim licima nego sa drugim radnjama inkrimin-isanim u okviru pomenutog krivicnog dela. Inkriminisanje zlostavljanja maloletnog lica u okvirunovog krivicnog dela pod nazivom Nasilje u porodici, daje mnogo vece mogucnosti za efikasnupravnu zaötitu, koja podrazumeva prvenstveno reagovanje u okviru civilnog pravosuda, koje imakarakter prevencije, dok krivicnopravna intervencija treba da bude poslednje sredstvo, tj. njojse pribegava kada se porodicnopravna sredstva zaötite pokaûu nedovoljnim.


72 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2

Clan 2.

U okviru glave Krivicna dela protiv braka i porodice uvodi se novo krivicno delo

ÑNasilje u porodiciî

(1) Ko ozbiljnom pretnjom da ce napasti na ûivot ili telo, primenom nasilja ili drskim i bezobzirnimponaöanjem ugroûava spokojstvo, telesni integritet ili duöevno zdravlje clana svoje porodice,kaznice se novcanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

(2) Ako je pri izvröenju dela iz stava 1. ovog clana koriöceno oruûje, opasno orude ili sredstvopodobno da telo teöko povredi ili zdravlje teöko naruöi, ucinilac ce se kazniti zatvorom od öestmeseci do tri godine.

(3) Ako je usled dela iz stava 1. i 2. ovog clana nastupila teöka telesna povreda ili trajno i teökonaröenje zdravlja ili je delo izröeno prema maloletniku, ucinilac ce se kazniti kaznom zatvora oddve do deset godina.

(4) Ko prekröi zaötitnu meru3 koja je izrecena u parnicnom ili vanparnicnom postupku u ciljuprestanka, odnosno sprecavanja daljeg nasilnickog ponaöanja prema clanu porodice4,kaznice se novcanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine.

(5) Ko liöi ûivota clana porodice kojeg je prethodno zlostavljao, kaznice se zatvorom od najma-nje deset godina.î

Clan 3.

Odredbe o uslovnoj osudi menjaju se tako da glase:

ÑIzricanje uslovne osudeî

Ñ(2) Osudenom kojem je odloûeno izvröenje kazne sud moûe odrediti obavezu da vrati utvrdenuimovinsku korist do koje je doöao izvröenjem krivicnog dela, da naknadi utvrdenu ötetu koju jeprouzrokovao krivicnim delom, da ispuni druge zakonom predvidene obaveze koje mu sud naloûipresudom, kao i da u odredenom periodu ne kontaktira sa oötecenim, odnosno da ne boravi uprostorijama u kojima boravi oöteceni, odnosno da se podvrgne odgovarajucem tretmanu zanasilnike.î

Clan 4.

Pored postojecih mera bezbednosti, uvode se nove mere, i to:

3 Primena ovog stava podrazumeva prethodnu izmenu Zakona o braku i porodicnim odnosima, kojima bi trebalo posebnoregulisati pravnu zaötitu od nasilja u porodici, tj. sadrûinu i svrhu pomenute zaötitne mere. Smisao primene zaötitne merei inkriminisanja njenog kröenja kao krivicnog dela jeste obezbedivanje brze i efikasne zaötite od nasilja u porodici.Sadrûina mere precizirana je u delu teksta koji se odnosi na predlog izmena Zakona o braku i porodicnim odnosima, kaoi odgovarajucih izmena u domenu civilnog procesnog prava.

4 Pojam clana porodice odreden je u predlogu izmena i dopuna Zakona o braku i porodicnim odnosima.

ÑZabrana kontaktiranja i mera obaveznog podvrgavanja psiholoökom savetovanju ili tretmanu zanasilnike u porodici.

Mera bezbednosti zabrane kontaktiranja i obaveznog podvrgavanja psiholoökom savetovanju ilitretmanu moûe biti izrecena uz kaznu zatvora i novcanu kaznu i kao uslov prilikom izricanjauslovne osude.

Mera zabrane kontaktiranja izrice se na isti nacin kao mera zabrane vröenja poziva.

Mera obaveznog podvrgavanja psiholoökom tretmanu izrice se na isti nacin kao i mera obaveznoglecenja alkoholicara.î

Obrazloûenje:

Navedeni predlog odnosi se na uvodenje novog krivicnog dela pod nazivom Nasilje u porodici,ciji najlaköi oblik cini onaj ko prekröi zaötitnu meru izrecenu u gradanskopravnom postupku, nauvodenje novih uslova kod uslovne osude i novih mera bezbednosti.

Predlog ima tri osnovna cilja: pojacano generalno i specijalno preventivno dejstvo odredbi kri-vicnog zakona u odnosu na nasilje u porodici, öto posebno dolazi do izraûaja u predvidanju nepo-stupanja po zaötitnoj meri kao najlaköeg oblika ovog krivicnog dela i u predvidanju liöenja ûiv-ota clana porodice, koji je prethodno zlostavljan, kao njegovog najteûeg oblika; poruku upucenuzaposlenima u okviru krivicnopravnog sistema da je nasilje u porodici krivicno delo i da se kaotakvo mora tretirati; i povecanu efikasnost delovanja ne samo na posledice vec i na uzroke nasi-lja u porodici öto se postiûe mogucnoöcu izricanja mere bezbednosti kurativnog karaktera.Predvidanje posebnog krivicnog dela nasilja u porodici trebalo bi da dovede do bolje krivicno-pravne zaötite ûrtava nasilja u porodici, koja je, prema raspoloûivim saznanjima, u sadaönjimuslovima primene odredbi koje se odnose na pojedina krivicna dela protiv ûivota i tela, nanezadovoljavajucem nivou. Krivicno gonjenje po sluûbenoj duûnosti treba da otkloni, od stranepolicije cesto navodeni, razlog nereagovanja u slucajevima nasilja u porodici a koji se odnosi nagonjenje po privatnoj tuûbi za laku telesnu povredu i ugroûavanje sigurnosti kada su ucinjeniprema clanu porodice.

Povecana druötvena opasnost cinjenja ovog krivicnog dela prema maloletnim licima doöla je doizraûaja u predvidanju stroûije kazne za slucaj da su oni ûrtve ovog dela. Takode, i posebna opa-snost ovog krivicnog dela kada se vröi upotrebom oruûja ili drugog sredstva podobnog da teloteöko povredi doöla je do izraûaja u propisivanju teûeg oblika krivicnog dela u tom slucaju. Trebanapomenuti, takode, da su predloûene kazne u ovoj, kao i u prethodnoj inkriminaciji, samo ori-jentacionog karaktera i da se od zakonodavca ocekuje da ih usaglasi sa opötom kaznenom poli-tikom.

Mera bezbednosti zabrane kontaktiranja sa oötecenim ima za cilj sprecavanje daljeg nasilnickogponaöanja ucinioca onda kada utvrdene okolnosti ukazuju na opasnost od ponovnog vröenja istogkrivicnog dela. Mera obavenog podvrgavanja psiholoökom savetovanju ili tretmanu za nasilnike uporodici je veoma bitna kada se ima u vidu cinjenica da ove mere, ukoliko se sprovode na do-brovoljnoj bazi, imaju visok stepen osipanja i nizak stepen motivacije. Ovi tretmani, koji suusmereni na promene u ponaöanju i razvijanje novih veötina komunikacije, ukljucuju metode zaprepoznavanje stresnih situacija i adekvatno reagovanje na njih, uz ucenje novih strategija zareöavanje problema. Pristupi koji se odnose na promenu stavova i shvatanja nasilnika usmerava-ju se na podizanje svesti i kognitivnih reakcija. Podizanje svesti podrazumeva razmatranje na-


74 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2jceöce rigidnih stavova o polnim ulogama, podstice uvid u licne i druötvene korene nasilnickogponaöanja, svesnost o sopstvenim emocijama, kao i empatijski odnos prema ûrtvi.5

Na ovaj nacin, samtramo da bi ûrtve nasilja u porodici bile potpunije zaöticene i da bi ponude-na reöenja imala i generalno preventivni uticaj na naslnike. Pod generalno preventivnim utica-jem podrazumevamo da bi nasilnici, znajuci za postojanje ovih reöenja i mogucnosti da zbog svogponaöanja brzo i efikasno budu kaûnjeni, odustali od nasilja prema clanovima svoje porodice.

PREDLOG IZMENA U OBLASTI KRIVICNOG PROCESNOG PRAVAPREDLOG IZMENA I DOPUNA ZAKONA O KRIVICNOM POSTUPKU

Clan 1.

Pored odredivanja pritvora pod zakonom odredenim uslovima, pritvor se moûe odrediti i usledecem slucaju:

Ñako je krivicno delo nasilja u porodici izröeno kröenjem zaötitne mere.î

Obrazloûenje:

Potreba za predvidanjem posebnog osnova za odredivanje pritvora u slucaju kada se radi o kri-vicnom delu nasilja u porodici proistice iz cinjenice, potvrdene svim dosadaönjim istraûivanjima,da su ûrtve ovog nasilja izloûene pretnjama i teûem nasilju upravo kada odluce da ga prijave,odnosno da, iz straha od osvete ucinioca, izbegavaju da ga prijavljuju. Upravo stoga, odrediva-nje pritvora u ovim slucajevima je cesto neophodno da bi se omogucilo nesmetano vodenje po-stupka i sprecilo dalje nasilnicko ponaöanje i izvröenje teûih krivicnih dela od strane ucinioca.Mogucnost odredivanja pritvora u slucajevima nasilja u porodici od posebnog je znacaja uskracenom postupku jer se od njega ocekuje veca brzina i efikasnost i jer bi se upravo on pri-menjivao u slucajevima kada su zaötitne mere izrecene u gradanskom postupku ostale bez uspe-ha. Upravo u tim situacijama, s obzirom na nepostupanje ucinioca po merama izrecenim ugradanskom postupku, koje ukazuje na njegovu upornost, od posebne je vaûnosti da se on izolu-je i tako spreci da nastavi sa nasilnickim ponaöanjem. Ovaj osnov za odredivanje pritvora bi tre-balo predvideti cak i ako bi se stalo na stanoviöte da bi se za ovo krivicno delo mogao odreditipritvor i primenom vec postojecih odredbi. Ovo stoga, öto se, imajuci u vidu dosadaönju praksu,teöko moûe ocekivati njegova primena u ovim slucajevima bez izricite odredbe u zakonu.

5 éegarac, N., Brkic, M. (1998), ÑNasilje u porodici: mogucnost zaötite i prevencijeî u: Milosavljevic, M., Nasilje nad de-

com, Fakultet politickih nauka, Beograd, str. 120.

PREDLOG IZMENA ZAKONA O ORUéJU I MUNICIJI REPUBLIKE SRBIJE

Clan 1.

Pored vec postojecih uslova za odobravanje nabavljanja oruûja, treba predvideti sledece:

ÑOdobrenje za nabavljanje oruûja nece se izdati i kad je to neophodno za zaötitu licne sigurnosticlana porodice, kad to zahteva clan porodice prema kome je nasilje izvröeno.î

Obrazloûenje:

Svedoci smo cinjenice da je veci broj slucajeva nasilja u porodic bio izvröen ili oruûjem ili mu je,pak, prethodio duûi period pretnje vatrenim oruûjem. Odredbama Zakona o oruûju i municijiRepublike Srbije, u delu kojim se odreduju uslovi koje moraju ispunjavati lica koja podnose za-htev za izdavanje odobrenja za nabavljanje oruûja, precizirano je da se ovo odobrenje nece izda-vati licima koja su prekröajno ili krivicno odgovarala, za dela bliûe odredena ovim Zakonom iliprotiv kojih su ti postupci u toku. Medutim, ako je clan porodice prema kome je nasilje izvröenoizloûen pretnjama upotrebom vatrenog oruûja, takvo lice, po naöem miöljenju, ne moûe sa uspe-hom zahtevati od Ministarstva unutraönjih poslova da se nasilniku oduzme oruûje ili da mu se nedozvoli nabavljanje oruûja.

Naravno, sam Zakon ostavlja prostor i za diskrecionu odluku drûavnog organa, time öto predvidada se odobrenje nece izdati i kad je to neophodno Ñza zaötitu licne i imovinske sigurnosti drugihlica...î. Pored toga, i sam Zakon o opötem upravnom postupku, svojstvo stranke priznaje i licukoje radi Ñzaötite svojih prava ili pravnih interesaî ima pravo da u upravnom postupku ucestvu-je. Iako bi se u navedenim propisima moglo naci dovoljno osnova za pravilno postupanjeMinistarstva unutraönjih poslova u slucaju pretnje vatrenim oruûjem drugom clanu porodice, upraksi se, na ûalost, ovi propisi tako ne tumace.

Stoga je Radna grupa miöljenja da samim Zakonom o oruûju i municiji, u delu kojim se precizirajuuslovi za izdavanje odobrenja, a koji se primenjuju i u slucaju oduzimanja oruûanog lista, odno-sno odobrenja za drûanje oruûja i municije, treba decidirano predvideti pravo clana porodice ko-ji je izloûen pretnji upotrebom vatrenog oruûja, da moûe zahtevati da se licu, koje je nasiljeizvröilo, ovo odobrenje za nabavljanje vatrenog oruûja ne izda, a da se u slucaju da je ono vecizdato, moûe oduzeti.

Dr Vesna Nikolic-RistanovicDr Nevena Petruöic

Dr Slobodanka Konstantinovic-VilicMr Ivana StevanovicBrankica Grupkovic*


* Autorke su izradile predlog Modela pravne zaötite od nasilja u porodici u svojstvu clanica radne grupe Viktimoloökogdruötva Srbije.

76 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2

KRIVICNI ZAKON REPUBLIKE SRBIJEKRIVICNA DELA PROTIV BRAKA I PORODICE

Cl. 118a NASILJE U PORODICI

1) Ko upotrebom sile i ozbiljnom pretnjom da ce napasti na ûivot ili telopovreduje ili ugroûava telesni ili duöevni integritet clana porodice, kaznice senovcanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

2) Ako je pri izvröenju dela iz stava 1 ovog clana koriöceno oruûje, opasnoorude ili sredstvo podobno da telo teöko povredi ili zdravlje teöko naruöi,ucinilac ce se kazniti zatvorom od öest meseci do pet godina.

3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog clana nastupila teöka telesna povreda ilitrajno i teöko naruöavanje zdravlja clana porodice ili je delo izvröeno premamaloletniku, ucinilac ce se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

4) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog clana nastupila smrt clana porodice,ucinilac ce se kazniti zatvorom najmanje deset godina.

Ovaj clan stupio je na snagu 9. Marta 2002.

POGLAVLJE III

U ovom poglavlju nalaze se analize modele prevencije nasilja nad ûenama koji su pokrenuti nadrûavnom nivou, tj. od strane parlamenata i vlada. Drûavna tela imaju posebno visok nivo utica-ja na izbor preventivnih mera koje se u datoj zemlji implementiraju – usvajanjem zakona ipravnih normi stvara se osnova za zaötitu ûena i dece ûrtvi nasilja i kaûnjavanje prestupnika,obezbedivanje odgovarajuceg budûeta za podröku organizacijama, kampanjama, projektima in-tervencije itd.

Zemlje potpisnice Konvencije o eliminaciji nasilja nad ûenama (CEDAW) su joö viöe posvecenekreiranju mera borbe protiv nasilja nad ûenama u okviru svojih Nacionalnih planova angaûovanja.Ponekad takav plan obecava mnogo viöe nego öto drûava realizuje, ali u krajnjem slucaju takvaobavezanost nagoni drûave da se bave problemom.

U nacelu, zakoni usmereni ka zaötiti pojedinaca od nasilja i angaûovanje drûave ka ustanovlja-vanju infrastrukturne podröke ûrtvama nasilja u porodici i kaûnjavanja pocinilaca, rezultat sudugorocnog procesa. Taj proces su odrûavale aktivistkinje ûenskog pokreta, zaposlene u skloniöti-ma za ûene ûrtve nasilja, mreûe ûenskih grupa i ûene i muökarci angaûovani na podröci ljudskim(posebno ûenskim) pravima. Svi oni zdruûeni neprekidno su apelovali na drûavne institucije dapocnu da razmatraju problem nasilja nad ûenama.

U ovom poglavlju predstavljena su tri veoma razlicita oblika angaûovanja drûave u borbi protivnasilja u porodici. U Austriji je sa Zakonom zaötite od nasilja usvojen primeran zakon u korist ûrta-va nasilja u porodici. Debate u drugim evropskim zemljama o slicnim zakonima dokaz su da aus-trijski primer moûe biti koristan bilo gde drugde. U ävedskoj je ustanovljena nova kategorija krivi-cnog prekröaja, koja je uvela citav dijapazon kazni za nasilne muökarce, koji neprekidno zlostavl-jaju svoju ûenu ili partnerku. Konacno, britanska vlada je borbu protiv nasilja nad ûenama imeno-vala za prioritet u svom radu i na svim nivoima preduzela znacajne korake u pokretanju pitanjanasilja u porodici.

POGLAVLJE III ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 77

78 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2

MODELI KOJI SU SE DOBRO POKAZALI U PRAKSIAktivnosti na drûavnom nivou u borbi protiv nasilja nad ûenama

ZAKON O ZAäTITI OD NASILJA, Austrija

Naziv: Zakon o zaötiti od nasiljaStupio na snagu: 1. maja 1997.Preventivne mere: ogranicenje kretanja, zabrana pristupa,

dugorocna zaötita kroz dodatne mereOsnivanje Interventnih centara protiv nasilja u porodici

Kontakt: Information Centre Against ViolenceBacherplatz 10/4; A-1050 Vienna; AustriaTel: +431 5440820; Fax: +431 544082024; e-mail: [email protected]: http://www.xpoint.at/users/aoef

Austrijski zakon o zaötiti od nasilja je rezultat viöegodiönjeg lobiranja i javnih akcija zaskloniöta za ûene. Kroz istraûivacke projekte, medunarodne konferencije i javna izlaganja Ñéenai Zakonî 1993. godine postavljeni su temelji i uspostavljeni neophodni kontakti za pocetak radameduagencijske radne grupe. Njen primarni zadatak je bio da formuliöe pravne reforme kojim bise postigla efikasnija zaötita ûena od nasilja u porodici. Radna grupa je okupljala predstavnikeministarstava i drugih drûavnih tela, ali i iz ûenskih grupa koje su iznele predloge za unapredenjeoblika zaötite i – po prvi put – plan osnivanja interventnih centara.

1994. godine, kabinet je usvojio rezoluciju kojom su ovlaöcene cetiri radne grupe za izradunacrta reformi u relevantnim poljima: zakonodavstva, policije, krivicnog i javnog sudstva i inter-ventnih centara. Cilj je bio da se formuliöu pravne odredbe koje bi pruûale efikasniju zaötitu ûrt-vama nasilja u kriticnim situacijama i obezbedile normalan nastavak ûivota u okolini na koju sunaviknute. U isto vreme, novim zakonom bi bile odredene stroûe kazne za prestupnike. Prva ru-ka nacrta koju je objavilo Federalno ministarstvo pravde 1995. godine je tokom procedure statu-torne revizije dopunjeno dodatnim odredbama kojim je policija dobila ovlaöcenje da nasilnikuzabrani pristup prebivaliötu. (cf. Logar, neobjavljeni rukopis, Bec 2000.)

Zakon o zaötiti od nasilja stupio je na snagu 1. maja 1997. godine. Neki aspekti su poboljöaniamandmanima od 1. januara 2000. godine.

Odgovorna za nasilje je, u svakom slucaju, osoba koja ga je pocinila. Stoga, posledice treba

Izvor:Prevention of Domestic Violence Against Women

European Survay Good Practice ModelsWAVE Training Programme

WAVE Office/ Austrian Women s Shelter Network, Vienna 2000.Good Practice Models

3. 2. State Action to Combat Violence against Women

da snosi nasilnik, a ne ûrtve nasilja. Ljudi koji su izloûeni nasilju imaju prava na zaötitu, bezbed-nost i podröku.

Naredba o ogranicenju kretanja i zabrani pristupa prema propisima Zakona o policijskomobezbedenju (SPG) § 38a.

Ako osoba predstavlja opasnost po ostale, od policije se zahteva da udalji osobu iz kuce ibliûe okoline i da spreci njegov eventualni ponovni prilazak. értve i njihova deca imaju pravo danastave ûivot u svom uobicajenom okruûenju.

Ako se pocini kaûnjivi prekröaj – poput telesnih ozleda, prinude, pretnje nasiljem, silovanjaili uskracivanja slobode, policija je u obavezi da podnese prijavu.

Zakon zaötite od nasilja ötiti svakoga ko ûivi u kuci: supruga nasilnika, partnerke, decu, roda-ke, sustanare, podstanare itd. Nije vaûno u cijem je vlasniötvu stambeni prostor. Policija je ovla-ötena da udalji svakoga ko predstavlja pretnju po ostale, ukljucujuci i vlasnika kuce. Policija mo-ra istog trenutka da oduzme kljuceve od kuce osobi koja predstavlja opasnost po ostale. Nakonudaljavanja, ta osoba mora da pruûi podatke o novoj poötanskoj adresi na koju mu sud moûe slatizvanicnu korespondenciju.

Zabrana pristupa odnosi se na samo mesto zlocina i bliûu okolinu. Policija mora da definiöegranice bezbednosne teritorije i da o njima obavesti prestupnika. Bezbednosna teritorija jeÑodredena potrebama ûrtve za efikasnu zaötituî (SPG § 38 a para 1). Ako prestupnik odbija da seudalji sa lokacije, policija je ovlaöcena da ga udalji silom.

Cak i ako je prestupnik uhapöen, policija mora da izda zabranu pristupa zato öto prestupnikmoûe u bilo koje doba biti puöten. Drûavni tuûilac ili sud odlucuju da li prestupnika treba uhap-siti i/ili zadrûati u pritvoru. Zabrana pristupa vaûi 10 dana. Obnavlja se od strane organa reda uroku od 48 sati. Ako se povuce zabrana pristupa, ûrtva o tome mora biti odmah obaveötena, jerse prestupniku vracaju kljucevi boraviöta i dozvoljen mu je povratak.

Kröenje zabrane pristupa je prekröaj po administrativnom zakonu i kaûnjava se novcanimkaznama do 5 000 ATS. U slucaju ponovljenog kröenja, prestupnik moûe biti uhapöen. Dokle godje zabrana pristupa na snazi, udaljena osoba ne moûe da se vrati. Cak i ako ûrtva svojevoljno pustiprestupnika u boraviöte, to je kröenje zakona. Policija je u obavezi da u roku od 3 dana proverigranice teritorije nad kojom je doneta zabrana.

Informisanje i dokumentovanjePo izdavanju zabrane pristupa, policija mora i ûrtvi i prestupniku da dâ informaciju u pi-

smenom obliku. Oni takode moraju da vode detaljnu dokumentaciju o svakom slucaju porodicnognasilja na koje se pozivaju i da budu u mogucnosti da je stave sudu na raspolaganje, kada on tozahteva. Nakon izdavanja zabrane prilaska ili bezbednosne mere, policija o tome mora odmah daobavesti najbliûi Interventni centar.

Besplatno savetovanje i podröka Interventnog centraU slucaju uvodenja zabrane pristupa ili bezbednosne mere, ûrtvu ce kontaktirati Interventni

centar pokrajine u kojoj je nastanjena. Interventni centar pruûa besplatno savetovanje o zaötitiprava ûrtve i besplatnu podröku tokom sudskog procesa (Informativni Centar Protiv Nasilja 2000).

Zaötita tokom duûeg perioda pomocu privremenih dodatnih mera u skladu sa sudskom re-gulativom § 382b:

Ako je ûrtva u bliskom srodstvu sa nasilnikom i ûeli da se mere zaötite produûe preko pocet-nih deset dana, mora odmah (u svakom slucaju u roku od deset dana) da podnese molbu za privre-

MODELI KOJI SU SE DOBRO POKAZALI U PRAKSI ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 79

80 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2mene dodatne mere protiv prestupnika, koje mogu biti uvedene i bez prethodne intervencije poli-cije.

Molbe za dodatne privremene mere podnose se lokalnom sudu (¨Bezirksgericht¨). Moûe seaplicirati pismeno ili usmeno. U hitnim slucajevima sud je u obavezi da primi molbu cak i vanradnog vremena.

Savetovanje pre predavanja molbe; podröka na suduNije apsolutno neophodno angaûovati advokata pre predavanja molbe za privremene mere.

Potrebno je, ipak, da ûrtva dobije pravni savet unapred, da bi pripremila svu neophodnu doku-mentaciju koja je sudu potrebna za donoöenje odluke. Osoblje Interventnog centra, skloniöta zaûene i raznih ûenskih grupa moûe da pomogne u podnoöenju molbe. Uz to, tokom ispitivanja nasudu, ûrtva moûe da bude u pratnji osobe u koju ima poverenja. Privremene mere ötite sve bliskerodake od nasilja od strane clanova porodice ako ûive u jednom domacinstvu ili su ûiveli zajednou poslednja tri meseca. Bliski rodaci su na primer supruge, neformalni partneri, braca i sestre iprvo koleno (deca, unuci, bake i deke), ali takode i usvojena deca ili roditelji usvojitelji i njihovisupruûnici ili neformalni partneri. Privremene mere mogu biti odredene za fizicko zlostavljanjeili zastraöivanje koje ûivot sa nasilnikom cine nepodnoöljivim. Privremene mere mogu takode bitiizdate i u slucaju psihickog maltretiranja ako ozbiljno ugroûava mentalno zdravlje ûrtve, a timenastavak ûivota sa nasilnikom cini nemogucim.

Sud zahteva dokaze cina nasilja. Takvi dokazi obuhvataju: svedocenje osobe nad kojom jeizvröeno nasilje, izjave svedoka, izveötaji policije, lekarski i bolnicki zapisnici, izveötaji terapeu-ta iz Interventnog centra, fotografije itd. Sud direktno od policije traûi izveötaje. Sud je u obavezida u najkracem mogucem roku donese odluku o dodatnim privremenim merama. U idealnim uslo-vima, sud odluku donosi u roku od 20 dana od izdavanja zabrane pristupa, tako da ûrtva moûe daostane u svom domu. U slucajevima ozbiljne opasnosti po ûrtvu, sud moûe odluku da donese i bezispitivanja nasilnika – pogotovu ako je policija vec izdala zabranu prilaska.

Nove privremene dodatne mere pruûaju nekoliko oblika zaötite. Kako se radi o procedurigradanskog prava, podnosilac molbe mora da precizira koje su mere potrebne.

Sledece mere mogu biti obezbedene od strane suda:Pocinilac mora da napusti prebivaliöte i neposrednu okolinu (§ 382b para 1);Pociniocu nije dozvoljen povratak u prebivaliöte niti njegovu neposrednu blizinu (§ 382b para

1);Pociniocu nije dozvoljen pristup lokacijama navedeniim u molbi, kao öto su vrtic ili radno

mesto (§ 382b para 2);Pocinilac mora da izbegava susret ili kontakt sa podnosiocem zahteva (§ 382b para 2)Lokacije kojima pocinilac nema pristupa moraju biti precizno definisane. Jedan od nacina je

markiranje plana grada. Kada sud odobri ili odbije uvodenje privremenih mera, o tome mora da obavesti policiju i,

ako je neka od osoba na koje se odnosi maloletna, socijalnu sluûbu za brigu o deci. Kada sud izda privremene dodatne mere, mora da obavesti podnosioca molbe kada one stu-

paju na snagu. Sudski sluûbenik je odgovoran za sprovodenje mera; ali u hitnim i opasnim sluca-jevima, sud moûe zahtevati od policije dodatno obezbedenje. Pri sprovodenju mera, zaduûenisluûbenik obaveötava pocinioca o merama, predaje mu sudsku dokumentaciju i instruira ga o hit-nom napuötanju prebivaliöta. Sluûbenik mora da bude prisutan dok prestupnik ne napusti prebi-valiöte i opunomocen je da prestupniku oduzme kljuceve. Kljucevi se deponuju u sudu. Ako jeprestupnik vec udaljen odlukom policije, sudska dokumentacija se öalje na poötansku adresu ko-

ju je prestupnik dao. To se racuna kao mera usluge. Udaljena osoba ima pravo da u roku od 48sati organizuje pakovanje licnih potrepötina i sa sluûbenikom suda treba da ugovori vreme kadace to uraditi. Podnosilac molbe mora o tome biti obaveöten.

Ako pocinilac kröi odluku suda time öto se pojavljuje na prebivaliötu ili u bliûoj okolini, ûrt-va treba odmah da obavesti policiju. Policija je u obavezi da odmah ukloni prestupnika iz zabra-njene zone – ako je potrebno i silom. Policija o incidentu mora da obavesti sud. Podnosilac za-hteva mora da informiöe sud o incidentu i da zahteva odredivanje kazne za kröenje sudske od-luke. Ako pocinilac nastavi da kröi odluku, sud moûe da donese odluku o pritvoru.

U osnovnom obliku, privremene mere su ogranicene na tri meseca. Validnost privremenihmera se produûava ako je ûrtva vencana i pre kraja treceg meseca podnese zahtev za razvod bra-ka. Ako ûivi nevencano sa pociniocem i ako je ili zakupac ili vlasnik prebivaliöta, mora u roku odtri meseca da zahteva donoöenje odluke o definitivnom udaljavanju prestupnika; ako je suvlasnikprebivaliöta mora da traûi oduzimanje stanarskih prava prestupnika. Privremene dodatne mere suna snazi dokle god traje procedura razvoda ili razmatranja molbe.

Troökovi, pravna pomoc, prevodenjeAko ûrtva ima niske prihode (do oko 10 000 austrijskih öilinga mesecno) ima prava da uloûi

zahtev za pravnu pomoc. Imigranti mogu da traûe da im se obezbedi prevodilac.

Deca, briga o deciAko su deca ûrtve nasilja – majka u okviru svojih odgovornosti pravnog staratelja – moûe da

uloûi molbu za uvodenje privremenih mera prema prestupniku. Ako se plaöi da to uradi, moûe dase obrati nadleûnima za brigu o deci (Kancelarije za omladinu i porodicu, opötinske adminis-tracije) da podnesu molbu u ime deteta (Informativni centar protiv nasilja 2000).

Interventni centriOd samog pocetka, zakon o zaötiti od nasilja je interventne centre osmislio kao instituciju

podröke. Zaposleni u austrijskim skloniötima su te objekte osmislili po uzoru na americki projekatintervencije nad nasiljem u porodici (DAIP). Svrha interventnih centara je da ûrtvama pruûe za-ötitu u cilju sprecavanja daljeg nasilja. Pristup obavljanju takvog zadatka je jasan i integrativan:pruûaju podröku ûrtvama i vode programe za prestupnike, a takode i koordiniraju rad mreûe agen-cija koje su ukljucene u problematiku nasilja. U 2000. godini u Austriji je radilo deset intervent-nih centara.

Zakljucne primedbeSavezno ministarstvo unutraönjih poslova sprovelo je istraûivanje o efikasnosti sprovodenja

zakona o zaötiti od nasilja. Zakljucilo je da se zakon pokazao efikasnim. Studija je obuhvatila1074 slucaja nasilja u porodici u razlicitim oblastima, ispitujuci i ûrtve i prestupnike. Zakljucci oefikasnosti su sumirani u sledecem odeljku:

ÑU vecini slucajeva, Zakon zaötite od nasilja je postigao svoj cilj: zaustavljanje spirale nasi-lja putem zabrane pristupa nasilnika kuci i pruûanja pomoci ûrtvi u obliku savetovanja i podrökeod strane interventnog centra. Nove pravne odredbe su efikasno sredstvo poboljöanja zaötite odnasilja u porodici i nose znacajnu poruku druötva.î (Haller 1999, str.134)

Studija naglaöava znacaj uloge interventnih centara. értvama nasilja u porodici je teöko iopasno da izadu iz spirale nasilja i za taj korak im je potrebno puno podröke. Policija obaveötava


82 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2najblilûi interventni centar u roku od 24 sata od izdavanja zabrane pristupa, tako da je ûrtviobezbedena pomoc tokom kriticne faze.

Otkad je zakon stupio na snagu, broj zabrane pristupa je konstantno rastao. Tokom 1998. bi-lo ih je 2 673. U 1999. godini broj je porastao na 3 076 (od kojih je samo u Becu bilo 723). Meduûrtvama sa kojima je radio becki interventni centar 96 procenata su bile ûene, 2 procenta muökar-ci, a ostalo deca i omladina. Studija je pokazala da ucestalost intervencija variraju od regiona doregiona. Policija iz ruralnih krajeva (¨Gendarmerie¨) teûi ka primeni mera pomirenja mnogoceöce nego gradska policija.

Rosa Logar koja vodi becki Interventni centar vidi Zakon o prevenciji nasilja kao adekvatannacin da se spreci nasilje osim u slucajevima teökih zlocina. Iako su Interventni centri podnelipredloge za amandmane, austrijski zakon moûe celoj Evropi da posluûi kao model koji dobrofunkcioniöe u praksi. U Nemackoj, na primer, nacrt zakona slicnog austrijskom je bio razmatranna parlamentarnom nivou, a i druge zemlje, u glavnom clanice EU, pokazale su veliko interesova-nje za njega.

GRUBO NARUäAVANJE INTEGRITETA éENA, ävedska

Naziv: Grubo naruöavanje integriteta ûenaStupio na snagu: 1. jula 1998.Preventivne mere: Suprodstavljanje nasilju, uvodenje nove kategorije krivicnog prekröaja

Ñgrubo kröenje integriteta ûeneîKontakt: Jamstalldhetsenheten; Kvinnofridsprojektet

Narigsdepartementet; S-103 00 Stockholm; SwedenTel: +468 4051225; Fax: +468 247152Website: http:/www.kvinnofrid.gov.se/english.htm

U oblasti pitanja vezanih za ravnopravnost polova, ävedska sa svojim zakonodavstvom senaöiroko smatra vodecom silom. Cinjenica da su mnoge zakonodavne mere portiv nasilja nadûenama u ävedskoj usvojene mnogo ranije nego u ostalim evropskim zemljama. Silovanje u braku,na primer, u ävedskoj je proglaöeno za kaûnjivi zlocin joö davne 1965. godine.

Objaönjenje fenomena leûi u jakom pokretu skloniöta za ûene. Oni su se izborili za svoj cilj– pruûanje zaötite ûenama i deci od nasilja od strane muökaraca, ne samo ustanovljavanjem jakei öiroke mreûe skloniöta, nego i stvaranjem takvog pravnog i druötvenog okruûenja zahvaljujucikojima ûrtve mogu da racunaju na najvecu mogucu podröku, a istovremeno prestupnici bivajupozivani na odgovornost.

Zakon övedske vlade za borbu protiv nasilja nad ûenama mogao bi se opisati kao uspeöni radskloniöta za ûene ûrtve nasilja, ali do njegovog usvajanja je doölo pre svega zato öto ävedska po-laûe znacaj na poötovanje medunarodnih konvencija o eliminaciji nasilja nad ûenama, ciji je onapotpisnik. Novi zakon, koji je na snagu stupio 1. jula 1998. godine bavi se brojnim problemimakoji se koncentriöu oko tri teme.

Zakonodavni sistem treba da se unapreduje i njegove metode treba da budu oötrije.Nove preventivne mere treba da se usvoje.éene ûrtve nasilja treba da dobiju efikasniju podröku nego öto je to sad slucaj.1998. godine övedska vlada je izdvojila 41 milion kruna za razne mere vezane za ova pitanja.

U kontekstu napora usmerenih ka prevenciji domaceg nasilja muökaraca nad ûenama, vaûanaspekt novih zakona predstavlja uvodenje kaûnjivog prestupa Ñgrubo kröenje ûenskog integrite-taî. On se odnosi na ponavljano nasilje od strane muökaraca usmereno ka ûenama sa kojima su uintimnoj vezi. Ako muökarac pocini izvesni krivicni cin (napad, protivpravnu pretnju ili prinudu,seksualno ili drugo zlostavljanje, seksualno iskoriöcavanje itd.) nad ûenom sa kojom je ili je biou braku ili sa kojom ûivi zajedno, bice osuden po osnovu grubog ugroûavanja integriteta ûene.Neophodni uslov je da je cin deo ponavljanog naruöavanja integriteta ûene i da je takve prirodeda moûe ozbiljno da ugrozi njeno dostojanstvo.

Zakon uvodi joö jednu kategoriju, Ñgrubo naruöavanje integritetaî koja se odnosi naporodicno nasilje nad decom i drugim clanovima porodice.

Kazna koja je predvidena za takve prestupe varira od öest meseci do öest godina zatvora.Kada je osoba optuûena za grubo naruöavanje integriteta, ne moûe joj se suditi za pojedinacnezlocine, poput Ñfizickog ugroûavanjaî, pocinjenih sa tim u vezi.

Okosnica inovacije u ovom zakonu je cinjenica da sud uzima u obzir specificnost situacijesvake od ûena koje su u vecini slucajeva godinama bile ûrtve raznih oblika zlostavljanja.

Pod pokroviteljstvom programa protiv nasilja nad ûenama, övedska vlada i parlament uvelisu joö nekoliko zakona koji su napravljeni da zaötite ûenu od nasilja.

Stoga je pravna definicija silovanja proöirena od cina nevoljnog seksualnog odnosa, ukljucu-juci i sve öto je ranije obuhvatano pojmom Ñseksualno prinudivanjeî

Zakon koji je na medunarodnom planu privukao najviöe paûnje je zabrana kupovine seksua-lnih usluga. Koriöcenje placenih seksualnih usluga je u ävedskoj zabranjeno. Prestup se kaûnjavanovcanom kaznom ili kaznom zatvora do öest meseci. Ovaj zakon se odnosi i na ulicnu, i na pro-stituciju u javnim kucama, salonima za masaûu itd. Zabrana kupovine seksualnih usluga polazi odpremise da je slabiji partner u transakciji iskoriötavan u cilju zadovoljavanja seksualnih ûelja pre-stupnika.

Zakljucne primedbeU septembru 1998. godine, sud okruga Upsalla odredio je prvu kaznu prema odredbama

novog zakona Ñgrubog kröenja integriteta ûeneî. Komesar Najlen, öef Nacionalnog odeljenja kri-minalistickih istraûitelja u Stokholmu i Dr Hajmer, öef Nacionalnog centra za ûene ûrtve nasilja,Upsala napisali su clanak u kome su opisali slucaj: ÑU cetiri navrata tokom öestonedeljnog perio-da na leto 1998. godine, muökarac je tukao ûenu sa kojom je ûiveo, tako da joj je jednom celolice bilo u masnicama, a drugi put joj je izbio zub. Sud je odredio prestupniku desetomesecnipritvorî. (Nylen/Heimer, 1999, str 20).

Ova nemala zatvorska kazna odraûava odgovor ävedske na nasilje nad ûenama. Amandmanina zakone, inovacije i joö stroûe kazne nisu nacin da se okonca nasilje, ali su jasna poruka nasi-lnim muökarcima da druötvo nece okretati glavu i previdati takvo ponaöanje, pogotovu ga necetolerisati. Strucnjaci se slaûu da postoji joö mnogo toga öto treba da se uradi. Najlen i Hajmer(1999, str 23) zakljucuju: ÑStav i nazori druötva moraju da se promene; policijske snage morajuda ustanove nove procedure; sudski sistem mora da stekne znanja i autoritet da interveniöe i pre-duzme odgovarajuce pravne korake; i medicinski i socijalni sistem prema ûrtvama treba da seophode celovito i sa razumevanjemî Bliska saradnja medu drûavnim agencijama i ukljucivanjeûenskih grupa su kljucni faktori u eliminaciji nasilja muökaraca nad ûenama u porodici i intimnimvezama.


84 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 2éIVOT BEZ STRAHA, Velika Britanija

Naziv: éivot bez straha – Integrativni pristup suzbijanja nasilja nad ûenamaUveden: 1999. godinePreventivne mere: Objavljivanje strateökih okvira zasnovanih na integrativnom pristupu

suzbijanja nasilja nad ûenamaKontakt: Criminal Policy Strategy Unit, Home Office

50 Queen Anneís Gate; GB – London SW1H 9ATTel: +4420 72732993; Fax: +4420 72733714e-mail: [email protected]

Website: http://www.hoomwoffice.gov.uk/violenceagainstwomen/index.htm

1994. godine, odgovarajuci na alarmantne brojke koje su se pojavile u kriminoloökim sta-tisktikama i istraûivanjima (poput Britankog istraûivanja o kriminalu), britanska vlada je osnovalaOficijalnu medusektorsku radnu grupu za pitanja nasilja nad ûenama i ministarsku grupu sa za-datkom da formuliöu zajednicku strategiju za suzbijanje nasilja nad ûenama. 1997. britanska vla-da je prvi put imenovala dva Ministra za ûene, uz podröku Jedinice za ûene.

Juna 1999. godine britanska vlada je objavila dokument pod nazivom éivot bez straha – in-tegrativni pristup suzbijanju nasilja nad ûenama, u kome je pruûila okvire strategije odnosa pre-ma nasilju nad ûenama. Medusektorska radna grupa za nasilje nad ûenama i nasilje u porodici nacelu sa svojom Maticnom kancelarijom je bila ovlaöcena za implementaciju mera opisanih u ovomdokumentu. Grupa je imala za odgovornost da Ñpreduzme inicijative ka nasilju nad ûenama i dakoordinira i objedini mere preduzete od strane vlade protiv nasilja nad ûenama i nasilja u poro-dici.î (http://www.hoomwoffice.gov.uk/cpd/cpsu/domviol98.htm, 19.04.2000)

Koncept éiveti bez straha ima za cilj da pruûi usluge, kako lokalnih institucija vlasti, tako ivolonterskog sektora i samih ûena u Engleskoj i Velsu. äkotska i Severna Irska su ustanovile svojenezavisne strategije. Prema svom dugorocnom cilju prevencije nasilja nad ûenama, britanska vla-da je usvojila sledeci pristup:

Zaötita i obezbedivanje: obezbedivanje pravovremene podröke i zaötite ûrtvama kao pomocublaûavanja dugorocnih posledica i povecanja izgleda za normalan ûivot ûene.

Pravda: Dovodenje prestupnika pred lice pravde – pravni sistem mora da radi na suzbijanjunasilja nad ûenama i da pruûi podröku i zaötitu ûrtvama tokom sudskih procesa.

Prevencija: Prevencija nasilja – poput svakog drugog oblika zlocina, nasilje nad ûenama jedruötveno neprihvatljivo.

Dokument éiveti bez nasilja istice uspeöne projekte i ustanove relevantne za navedene temei pitanje ¨Predvodenja i obuke¨ iz svih delova Ujedinjenog Kraljevstva. Oni sluûe kao modeli ko-ji su se dobro pokazali u praksi za dalje preventivne mere, ali takode predstavljaju most kaplanovima vlade koji su po tackama nabrojani pod naslovom ÑDoprinos vladeî. Usvajanjem togpristupa, vlada se nada da ce promovisati efikasno viöeagencijsko partnerstvo u Engleskoj i Velsutokom sledecih pet godina.

U skladu sa vladinim inicijativama, napori u borbi protiv nasilja nad ûenama integrisani su usvaku oblast politike, a najprimetniji su u Programu prevencije kriminala, u akcijama unapre-denja rodne ravnopravnosti i jednakih mogucnosti i ostalih oblasti poput zdravstva, bezbednostidomacinstava i lokalnih zajednica. Britanska vlada je izdvojila 6 miliona funti za projekte sman-

jenja zlocina nad ûenama i joö 6,3 miliona funti za projekte Podröke ûrtvama, koji su namenjenipomoci ûrtvama tokom pravnih procesa. Raspisan je i tender za danonocni SOS telefon za pomocûenama. To su samo neke mere koje je vlada preduzela u cilju borbe protiv nasilja nad ûenama.éiveti bez straha nabraja öiroki spektar mera koje treba da stupe na snagu najkasnije do 2002.godine.

Zakljucne primedbeKada postoji tolika kolicina raznovrsnih lokalnih inicijativa i projekata, ima smisla upotrebiti

ih kao bazu i umreûiti ih. Britanska vlada je integrisala ove brojne projekte preporucujuci ih kaomodele koji dobro funkcioniöu u praksi pojedinacnih preventivnih mera. Takode na njih gleda kaona odlicnu pocetnu tacku za jasan pristup formulaciji strategija prevencije. Nasilje nad ûenamaposmatra kao problem kome treba pristupiti sa razlicitih nivoa: na polju prevencije kriminala, upruûanju podröke i strucne pomoci ûenama (zaötita, savetovanje, ili podröka tokom sudskih proce-sa), od strane suda i policije, u zdravstvenom sektoru, istraûivanjima, ali i preduzimanjem meraprimarne prevencije – kampanja za javnost, obrazovni projekti za decu i omladinu. Ustanovlja-vanjem preventivnih mera za borbu protiv nasilja nad ûenama za prioritet, britanska vlada jeprenela jasnu i neophodnu poruku prestupnicima da druötvo nije spremno da toleriöe bilo koji ste-pen nasilja nad ûenama.

MODELI KOJI SU SE DOBRO POKAZALI U PRAKSI –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 85

Documents

ME—UNARODNI DOKUMENTI, MODELI ZAKONA I MODELI … · definiıe nasilje prema ženama, odreduju vrste i oblici nasilja i traži od država da osude nasilje prema ženama gde god