5. Poglavlje – HOS teorema5. Poglavlje – HOS teoremaHekšer-Olin(Samjuelsonova) Hekšer-Olin(Samjuelsonova) teoremateorema

Eli F Heckscher Bertil Ohlin (1879-1952) (1899-1979)

University of Stockholm

1977 Nobelova nagrada Ohlin i Meade “for their pathbreaking contribution to the theory of international trade and international capital movements”

Tj. “za njihov pionirski doprinos teoriji međunarodne razmoene i međunarodnog kretanja kapitala”

Dva pitanjaDva pitanja dva važna pitanja ostala su

uglavnom bez odgovora u radovima Smita, Rikarda i Mila.

A šta su oni rekli?– Postoje razlike u relativnim cenama

proizvoda– To jest u komparativnim prednostima

Dva pitanja koja nisu Dva pitanja koja nisu odgovorena ranijeodgovorena ranije Otkud razlike u relativnim cenamaOtkud razlike u relativnim cenama Šta se dešava sa zaradama nakon Šta se dešava sa zaradama nakon

razmenerazmene

teoremateorema

Zemlja će izvoziti robu u čijoj proizvodnji intenzivno koristi svoj obilan i jeftin proizvodni faktor,

a uvoziće proizvod u čijoj proizvodnji koristi svoj relativno

oskudan i skup faktor proizvodnje.

pretpostavkepretpostavke1. Postoje dve zemlje (Zemlja 1 i Zemlja 2), dva proizvoda (proizvod X i

proizvod Y), i dva faktora proizvodnje (rad i kapital).2. Obe zemlje koriste istu tehnologiju u proizvodnji.3. Proizvod X je radno intenzivan, a proizvod Y je kapitalno intenzivan

proizvod u obe zemlje.4. Oba proizvoda proizvode se uz konstantnu ekonomiju obima u obe zemlje.5. U obe zemlje postoji nepotpuna specijalizacija u proizvodnji.6. Ukusi su identični u obe zemlje.7. U obe zemlje postoji savršena konkurencija na tržištima proizvoda i

tržištima faktora.8. Postoji savršena mobilnost faktora unutar svake zemlje, ali nema faktorske

mobilnostiizmeđu zemalja.9. Ne postoje transportni troškovi, carine, ili druge barijere slobodnom

odvijanjumeđunarodne trgovine.10. Svi resursi su potpuno uposleni u obe zemlje.11. Međunarodna trgovina između dve zemlje je uravnotežena.

Pretpostavka 1Pretpostavka 1

1. Postoje dve zemlje (Zemlja 1 i Zemlja 2), dva proizvoda (proizvod X i proizvod Y), i dva faktora proizvodnje (rad i kapital).Ovde imamo samo 2 Ovde imamo samo 2

zemlje i dva zemlje i dva proizvoda!!!proizvoda!!!

+2 proizvodna

faktora!

Ista tehnologija Ista tehnologija cene faktora nisu cene faktora nisu

isteiste Ravnoteža nije u Ravnoteža nije u

istoj tački!!!istoj tački!!!

Pretpostavka 2Pretpostavka 2Pretpostavka 2 (po kojoj obe zemlje koriste istu tehnologiju) znači da obe zemlje imaju pristup istim proizvodnim tehnikama

ako su cene faktora iste, proizvođači koriste istu količinu rada i kapitala u proizvodnji za svaki proizvod.

Pošto se cene faktora po pravilurazlikuju, proizvođači u svakoj zemlji koristiće više relativno jeftinijeg faktora sa ciljem minimiziranja svojih troškova proizvodnje

Proizvod X je radno intenzivan u obe zemlje

a proizvod Y je kapitalno intenzivan

proizvod u obe zemlje.

Pretpostavka 3Pretpostavka 3

u zemlji 1 – K/R je ¼U zemlji 2 – K/R je 1U zemlji 2 – K/R je 1Proizvodnja žita u Srbiji i SADProizvodnja žita u Srbiji i SAD

Pretpostavka 4Pretpostavka 4 Konstantna Konstantna

ekonomija obima ekonomija obima u obe zemljeu obe zemlje

F(nK,nR)=nF(K,R)F(nK,nR)=nF(K,R)

Na primer, ako je Zemlja 1 u proizvodnji X povećala količinu rada i količinu kapitala za 10 procenata, njen autput proizvoda X takođe će porasti za 10 procenata. Ukoliko udvostruči količine rada i kapitala koje koristi, njen autput se udvostručuje

Pretpostavka 5Pretpostavka 5 nepotpuna

specijalizacija u proizvodnji kod obe zemlje

Sledi – isključen slučaj male zemlje

Pretpostavka 6Pretpostavka 6 Ukusi su identični

u obe zemlje. Isključena Isključena

mogućnost sa mogućnost sa slike 3.6slike 3.6

Pretpostavka 7Pretpostavka 7

7. U obe zemlje postoji savršena konkurencija na tržištima proizvoda i tržištima faktora.

Pretpostavka 8Pretpostavka 88. Postoji savršena

mobilnost faktora unutar svake zemlje, ali nema faktorske mobilnosti između zemalja.

Šta ako se sruši Šta ako se sruši ova pretpostavka?ova pretpostavka?

outsourcingoutsourcing

postoji nulta međunarodna pokretljivost faktora

Pretpostavka 9Pretpostavka 9

9. Ne postoje transportni troškovi, carine, ili druge barijere slobodnom odvijanju međunarodne trgovine.

To menja To menja relativne cene relativne cene uvozne robe!!!uvozne robe!!!

Pretpostavka 10Pretpostavka 10

10. Svi resursi

su potpuno uposleni

u obe zemlje.

Pretpostavka 11Pretpostavka 11

11. Međunarodna trgovina između dve zemlje je uravnotežena. T

ROŠIO

TROŠI0

E

E’

70*80-60*50=

5600-3000=2600

60*100-80*42.5=

6000-3400=2600

FAKTORSKA FAKTORSKA …… INTENZIVNOSTINTENZIVNOST RASPOLOZIVOSTRASPOLOZIVOST

KOME MERIMO KOME MERIMO FAKTORSKU FAKTORSKU INTENZIVNOST?INTENZIVNOST?

A.A. PROIZVODUPROIZVODUB.B. ZEMLJIZEMLJIC.C. KONKURENCIJI?KONKURENCIJI?D.D. SVIMA NJIMASVIMA NJIMA

Ako je Ako je YY kapitalno kapitalno intenzivnointenzivno

To je relativna mera U odnosu na sta? Dobro je kapitalno intenzivno

ukoliko je koeficijent kapital/rad (K/R) veći od K/R u proizvodnji X.

Ako se…Ako se… za 1X zahteva 1K i 4R 1Y zahteva 2K i 2R

Onda imamo ZEMLJA 1ZEMLJA 1

KK RR K/RK/RXX 11 44 1/41/4YY 22 22 11

Primetimo da nije važna apsolutna količina kapitala i rada

ZEMLJA 1ZEMLJA 1KK RR

XX 33 1212 1/41/4YY 22 22 11

za 1X zahteva 3K i 12R 1Y zahteva 2K i 2R

Onda imamo

proizvodnja će se odvijati duž prave linije čiji nagib=K/R

ObilnostObilnost Postoje dva načina da se definiše

obilnost faktora. – u izrazima fizičkih jedinica – u izrazima relativnih cena faktora

(tj., u izrazima cene rentiranja kapitala i cene radnog vremena u svakoj zemlji).

Kako to da...Kako to da...

Zemlja 2 može imati manje kapitala od Zemlje 1 a da ipak bude zemlja sa obiljem kapitala

Tako što TK/TR za Zemlju 2 veće od TK/TR za Zemlju 1.

ono što je važno nije apsolutna količina kapitala i rada, već odnos količine kapitala prema količini rada.

Drugi način Drugi način izražavanja obilnostiizražavanja obilnosti A koji je bio prvi? Količine A drugi Cene. Koje cene? Relativne. Čega?

Prema definiciji u izrazima cena faktora... Zemlja 2 ima relativno obilje kapitala

ukoliko je odnos cene rentiranja kapitala i cene radnog vremena (PK/PR) u Zemlji 2 niži nego u Zemlji 1

Tk PK/PR u Zemlji 2 je manje nego PK/PR u Zemlji 1

cena rentiranja kapitala je...– kamatna stopa (r)

cena radnog vremena je...– Nadnica w, PK/PR = r/w.

Ako su kamatne stope u Ako su kamatne stope u Zemlji 1 niže nego u Zemlji Zemlji 1 niže nego u Zemlji 22A.A. Zemlja 1 je K-intenzivnaZemlja 1 je K-intenzivnaB.B. Zemlja 1 je K-obilnaZemlja 1 je K-obilnaC.C. Zemlja 1 je L-intenzivnaZemlja 1 je L-intenzivnaD.D. Zemlja 1 je L-obilnaZemlja 1 je L-obilna

Kakav je smisao ovoga Kakav je smisao ovoga što radimo?što radimo? Finansijska krizaFinansijska kriza MMFMMF Nazaposlenost rasteNazaposlenost raste

Dakle,Dakle,

Da ponovimo, ono što određuje da li je jedna zemlja K obilna ili ne

nisu apsolutne vrednosti r, već je to r/w. Na primer, r može biti veće u Zemlji 2 nego

u Zemlji 1, ali Zemlja 2 će još uvek biti K obilna zemlja ako ima nižu stopu r/w od Zemlje 1.

Odnos između dve definicije obilnosti Definicija obilnosti faktora u izrazima

fizičkih jedinica uzima u obzir samo ponudu faktora.

Definicija u izrazima relativnih cena faktora uzima u obzir i tražnju i ponudu

tražnja za faktorima proizvodnje izvedena tražnja – izvedena iz tražnje za finalnim proizvodom

Pošto smo pretpostavili da su ukusi, ili preferencije tražnje, identični definicije dovode do istih zaključaka.

Ako je TK/TR veće u Zemlji 2 nego u Zemlji 1, s obzirom na iste ukuse i tehnologiju

PK/PR će biti manje u Zemlji 2.

Da li je Zemlja 2 je K-obilna uizrazima obe definicije?

zaključakzaključak

Da li je Zemlja 2 je K-obilna prema obe definicije?Prema prvoj TK/TL jePrema prvoj TK/TL je

a.a. veće od nuleveće od nuleb.b. Veće od 1Veće od 1c.c. manje od 1manje od 1d.d. veće nego u Zemlji veće nego u Zemlji

22

Prema drugoj Prema drugoj definiciji, r/w je definiciji, r/w je ondaondaa.a. veće od nuleveće od nuleb.b. veće od 1veće od 1c.c. manje od 1manje od 1d.d. manje nego u Zemlji 2manje nego u Zemlji 2

Ovo nije uvek slučaj.

Na primer, može se zamisliti da u Zemlji 2 tražnja za Y (K-intenzivan proizvod)

pa zbog toga i tražnja za kapitalom bude toliko veća nego u Zemlji 1

te da relativna cena kapitala bude veća u Zemlji 2 nego u Zemlji 1

Šta onda?Šta onda? U tom slučaju će se Zemlja 2 smatrati K obilna prema

definiciji u izrazima fizičkih jedinica a R obilna prema definiciji u izrazima relativnih cena faktora.

U takvim situacijama koristiće se definicija u izrazima relativne cene faktora.

Drugim rečima, zemlja je K obilna ukoliko je relativna cena kapitala niža nego u slučaju druge zemlje

Mi ćemo pretpostavljati da ne postoji takva kontradikcija, sem ako nije eksplicitno ukazano na suprotan slučaj.

zemlja koja je K-obilna može da proizvede više K-intenzivnog proizvoda...

Molim zaključakMolim zaključak

kkk

R

Pošto Sjedinjene Države imaju veći relativni udeo u svetskim resursima kapitala i kvalif. rada (20,8 procenata i 19,4 procenata, u poređenju sa 5,6 procenata svih svetskih resursa

možemo očekivati da Sjedinjene Države imaju komparativnu prednost u kapitalno intenzivnim proizvodima

i proizvodima koji su intenzivnipo kvalifikacijama radnika

dok komparativno zaostaju u proizvodima za koje se koristi nekvalifikovan rad. Slična je situacija i u drugim industrijalizovanim zemljama.

Još jedan zaključak...Još jedan zaključak...

Kako se zvao Kako se zvao početak...početak...

Hekšer - 1919 “The Effect of Foreign Trade on the Distribution

of Income” Tokom više od deset godina ovaj članak je

ostao nezapažen sve dok ga Hekšerov student, budući Nobelovac

Bertil Ohlin nije preradio u 1933. Interregional and International Trade

(Međuregionalna i međunarodna trgovina).

2 dela ima2 dela ima Hekšer–Olinova (H–O) teorija

može se izložiti u vidu dve teoreme:

H–O teoreme (daje mehanizam razmene)

teoreme o izjednačavanju faktorskih cena

Teorema HOTeorema HO Zemlja će izvoziti proizvod čija

proizvodnja zahteva intenzivnu upotrebu relativno obilnog i jeftinog faktora proizvodnje u toj zemlji, a uvoziće proizvod čija proizvodnja zahteva intenzivnu upotrebu relativno oskudnog i skupog faktora proizvodnje

Na koji način HO teorija predstavlja proširenje

Ona objašnjava komparativne

prednosti Čime? Umesto da pretpostavlja njihovo

postojanje

•razlika u relativnim cenama proizvoda •I razlike u relativnim cenama faktora

•prevode se u razlike apsolutnih cena proizvoda i faktora

•Upravo je ova razlika u apsolutnim cenama proizvoda u dve zemlje ono što predstavlja neposredan uzrok trgovine.

Ponavljamo...Ponavljamo...

Ukoliko se rad i kapital mogu međusobno zamenjivati u proizvodnji oba proizvoda, kada će jedan proizvod biti kapitalno intenzivniji, a drugi radno intenzivniji?

ZEMLJA 1ZEMLJA 1KK RR

XX 33 1212 1/41/4YY 22 22 11