У Н И В Е Р З И Т Е Т У М Е Т Н О С Т И

ФАКУЛТЕТ ПРИМЕЊЕНИХ УМЕТНОСТИ БЕОГРАД

М А З А Ч О (1401 - 1428.)

- Свето тројство -

Семинарски рад из предмета: Историја уметности 2

СТУДЕНТ: ПРЕДМЕТНИ ПРОФЕСОР:

Наталија Миљаковић Зоран Гаврић

ДИЗАЈН ЕНТЕРИЈЕРА И НАМЕШТАЈА

2. година основних академских студија

Београд, 2014.

2

С А Д Р Ж А Ј

1. Увод 3

2. Живот и дела 3

3. Свето тројство 6

4. Закључак7

5. Литература 8

3

М А З А Ч О (1401 - 1428.)

- Свето тројство -

1. УВОД

Мазачо, први, велики сликар италијанске ренесансе, својим иновацијама у коришћењу перспективе отворио је врата модерне ере сликарства. У својој краткој каријери, он је успео да заувек промени сликарски свет и направи велики корак ка ренесанси. Коришћењем перспективе, његовим начином употребе боја, сенчењa, Мазачо помера границе сликарства уносећи реалистичност у црквено сликарство.

Појавом Мазача је и започето сликарство ране ренесансе . Као велики узор му је послужило готичко сликарство Ђота, који је сликао скоро сто година пре њега и начинио пар великих корака даље од готичког иконографског сликарства. Али Мазачо чини више. Његови ликови иако су учвршћени контурном линијом, поседују одређену индивидуалност и карактерност.

Ослобађајући уметност тврдоће, он покретима и позама уводи живот и природност својим фигурама и може се рећи да у односу на ранија дела те епохе , његова су истинита и природна.

2. ЖИВОТ И ДЕЛА

Син писара Ђованија, Томасо Касаи рођен је у Сан Ђованију, Валдарно, 1401. године, где је и начинио своје прве сликарске потезе. Био је расејан и забораван, мало је времена посвећивао другима, а још мање себи, а како и не би кад се "и душом и срцем предао уметности". Уместо Томасо, како је и било његова право име, сви су га звали Мазачо, због немарности и аљкавости.

Преселивши се из свог родног града у Фиренцу, Мазачо је стицао знања у месним уметничким круговима, оданим позноготичком стилу, да би се ускоро удаљио од овог манира, претрпевши снажан утицај Ђотовог стваралаштва, као и уметности знаменитих скулптора раног 14. века.

4

Упустивши се у стваралачку авантуру, Мазачо је 1422. осликао триптих Богородица и дете са четири свеца (1) у Сан Ђовеналу у Кашији, недалеко од Регела. Уметник је остварио трајно пријатељство и сарадњу са старијим земљаком Мазолином. Први плод ове сарадње било је дело Богородица и дете са светом Аном (2) урађено за цркву Сант Амброђо (данас у Галерији Уфици), дело за које се претпостављада је настало 1424. године. Мало затим, двојица уметника поново сарађују, овога пута стварајући Призоре из живота светог Петра у капели Феличе Бранкачи у Санта Марији дел Кармине. Новац за данак (3) је свакако најпознатији међу призорима из живота Светог Петра. Реч је о причи из Јеванђеља по Марку, које је Мазачо поделио на 3 епизоде. Исус је у тежишту композиције, смештен у нестајаћу тачку перспективе.

Призором доминира свечарска атмосфера, са светлом перспективом која наглашава сваки детаљ.

Од 1425. године, Мазачо наставља сам, будући да је Мазолино извесно време боравио у Мађарској. Ипак њихова сарадња је допринела стварању фресака које представљају неку врсту границе западне уметности али и нови концепт простора и човекољубивости, типичне за рану ренесансцу.

Лета 1426. године, сер Ђовани ди Колино наручује од Мазача полиптих за кармелитску цркву у Пизи. Монументално дело, првобитно око 5 метара високо, током 16. века је растављено на фрагменте и разнесено по музејима широм света. До сада је

1. Богородица и дете са четири свеца, триптих, 1422.

2. Богородица и дете са светом Аном, 1424.

3. Новац за данак; Призори из живота светог Петра 1425-1428.

5

индетификовано једанаест делова овог полиптиха. Као део полиптиха издвајају се композиција Богородица и дете на трону са анђелима (4) и Распеће (5). Мазачо је, као своју иновацију унео перспективу, која доноси реалистичнију поставку. Композицију Распеће уметник је осмотрио из врло ниске тачке, јер је слика била намењена за место високо изнад посматрача. У средишту је Марија Магдалена, приказана с леђа. Она клечи покривена пламено црвеним огртачем. Чини се као да управо испушта оштар врисак, ширећи руке навише. Иако не видимо њено лице, њено тело одише тако снажном изражајношћу да су стручњаци дошли до закључка како је то једна од најдиривљијих фигура у читавој италијанској

уметности. Боравак у Пизи - у истој години када се у граду затекао и Брунелески, један од пионира нове архитектуре ране ренесансе, пружио је Мазачу прилику да проучи скулптуре Николе и Ђованија.

Крајем 1427. године Мазачо одлази у Рим, где поново ради уз Мазолина. Умире веома млад, остављајући савременике и поштоваоце уметности у жалости. Ипак за његовог кратког живота, млади Томасо је успео да обогати нашу историју уметности својим великим делима, и направи значајан корак ка ренесаном сликарству.

4. Богородица на трону са анђелима; део полиптиха из Пизе; 1426

5. Распеће; део полиптиха из Пизе; 1426.

6

3. СВЕТО ТРОЈСТВО

Фреска коју многи сматрају Мазачовим ремек-делом, је најранији преживели доказ коришћења линеарне перспективе, осмишљене вероватно од самог Мазача и Брунелескија.

У цркви Санта Марија Новели, у трећој аркади левог наоса, изнад олтар а Св. Игнација, постављена је фреска Светог тројства (6) Мазача. Оно представља пример у коме тачно коришћење, у овом случају фронталне перспективе, на невероватан и јединствен начин доприноси реалистичном приказу илузије простора.

У самом центру фреске Мазачо приказује Бога фигуром човека. Његово лево стопало нам открива да он заправо стоји, што је јако изненађујуће с обзиром на чињеницу да је Бог углавном до тад презентовани апстрактнијим облицима. Управо због тога ово дело представља један од наговештаја Хуманизма у ренесанси. Посматрајући ка доле Свети дух је приказан у виду белог голуба, чија је глава окренута ка Христу (6.1.) разапетом на крсту. Сва три лика су смештена у архитектонски оквир с израженом перспективом, помало тмурних боја и специфичном карактеризацијом ликова. Архитектонски елементи преузети су из архитектуре античке Грчке и Рима, због

чега се и верује да му је при изради овог дела помагао Брунелески.

6. Свето тројство; 1427.

7

.

У дну слике налази се скелет на саркофагу. Изнад њега стоји натпис на латинском језику: "IO FUI GIA QUEL CHE VOI SIETE E QUEL CH'IO SONO VOI ANCO SARETE" - "Једном сам био оно што сте ви сада, а шта сам ја сада то ћете ви једном бити" (6.3).

Овај натпис је током векова тумачен на разлличите начине, ал оно што је свим тумачењима заједничко јесте да је уметник хтео да скрене пажњу на пролазност живота. Такође, сматра се да он позива на Адамов грех, који је човечанство довео до смртности и подсећа посматраче да је њихово време на земљи пролазно - али у исто време ова фреска нам сугерише да један ипак превазилази ту смрт.

Мазачијеви савременици били су импресионирани опипљивошћу дела. То нам открива и Ђорђо Вазари чију је посебну пажњу привукао свод као полулук у перспективи, подељен на четвртине, украшен розетама које се смањују (6.2.), доприносећи убедљивој дубини простора. Оно што је својим сликарством успевао Мазачо, а скулптуром Донатело, а то је да посматрачу пробуди осећаје људскости и реалности

4. ЗАКЉУЧАК

У његовом кратком животу, Мозачо постиже и доводи своје сликарство од пробних експеримената до стања близу савршенства. Својим прераним одласком, за собом оставља и вечито питање - "Ко зна шта је могао постићи да је живео бар близу дуго колико и Микеланђело?" Прича се да када је чуо за смрт свог

6.1 Детаљ са слике: Свети дух и Христ; 1427.

6.2. Детаљ са слике: полулук у перспективи; 1427.

6.3. Детаљ са слике: Скелет на саркофагу са натписом; 1427.

8

младог пријатеља, Брунелески је изјавио да смрт Мазача значи за нас велики губитак.

Умро је брзо и изненадно да су многи чак и посумњали у његову природну смрт, и тврдили да је отрован од стране завидног ривала. Сахрањен је у Цркви дел Кармине 1443. године. Током свог живота није био много цењен као уметник, тако да на његовом гробу није постављен било какав знак сећања. Ипак су га после смрти славили следећим надгробним натписом:

"Сликао сам, и моје сликање било је истинито;

Уздигао сам га, оживео и дао му ток,

Дао страст, подучавао сам Бонарота,

И све друге, а сам сам био самоук."

9

Л и т е р а т у р а

1. "Животи славних сликара, вајара, архитеката";

Ђорђо Вазари; прев. - Иванка Јовичић

2. "Велики мајстори италијанске уметности";

Елена Капрети; прев. - Лазар Мацура

3. "Расправе о основним питањима науке о уметности";

Ервин Панофски; прир. и прев. - Зоран Гаврић