UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Jelena B. Stanković

Dužinsko-maseni odnosi i kondicioni faktor kalifornijske

pastrmke (Oncorhynchus mykiss Walbaum, 1792) gajene u

ribnjačkim sistemima

MASTER RAD

Niš, 2016.

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Dužinsko-maseni odnosi i kondicioni faktor kalifornijske

pastrmke (Oncorhynchus mykiss Walbaum, 1792) gajene u

ribnjačkim sistemima

MASTER RAD

Student: Mentor:

Jelena Stanković, 175 dr Milica Stojković Piperac

Niš, 2016.

UNIVERSITY OF NIŠ

FACULTY OF SCIENCES AND MATHEMATICS

DEPARTMENT OF BIOLOGY AND ECOLOGY

Length-weight relationship and condition factor of farmed

rainbow trout (Oncorhynchus mykiss Walbaum, 1792)

MASTER THESIS

Candidate: Mentor:

Jelena Stanković, 175 dr Milica Stojković Piperac

Niš, 2016.

Biografija

Jelena Stanković rođena je 25. juna 1992. godine u Pirotu. U rodnom gradu završava

osnovnu školu “Osmi septembar” 2007. godine, a potom i prirodno-matematički smer u

Gimnaziji 2011. godine.

Iste godine upisuje osnovne akademske studije na Prirodno-matematičkom fakultetu u

Nišu, na Departmanu za biologiju i ekologjiu. 2014. godine završava osnovne akademke studije

sa zvanjem ‘biolog’ i upisuje master akademske studije, smer Ekologija I zaštita prirode na istom

fakultetu. Zvanje ‘master ekolog’ dobija 2016. godine.

Zahvalnica

Veliku zahvalnost dugujem svojoj mentorki doc. dr Milici Stojković Piperac na

pomoći, sugestijama i razumevanju tokom izrade ovog master rada.

Posebno hvala mojim prijateljima koji su mi bili podrška tokom rada i pomogli mi

da istrajem u istom.

Najveću zahvalnost dugujem roditeljima jer su mi najveća motivacija za sve što

radim i ovaj rad posvećujem njima.

Sažetak

Kalifornijska pastrmka (Oncorhynchus mykiss Walbaum, 1792) predstavlja jednu od

najznačajnijih hladnovodnih ribljih vrsta koje se gaje u ribnjačkim sistemima. U ovom radu

analizirani su dužinsko-maseni odnosi i određen je kondicioni faktor gajene kalifornijske

pastrmke u ribnjačkom sistemu u selu Pasjač u blizini Pirota. Rezultati ovog istraživanja pokazali

su da ispitivane jedinke karakteriše pozitivan alometrijski rast a da su dužinsko-maseni odnosi

visoko korelisani. Kondicioni faktor koji opisuje opšte stanje riba se kreće u intervalu od 0.77 do

1.29.

Ključne reči: Kalifornijska pastrmka, dužinsko-maseni odnosi, kondicioni faktor,

pastrmski ribnjak

Abstract

Rainbow trout (Oncorhynchus mykiss Walbaum, 1792) presents one of the most

important farmed coldwater fish species in the world. In this study, we analyzed length-weight

relationship and calculated condition factor for the rainbow trout population farmed under the

specific conditions in the fish farm, located in the vilage Pasjač, Pirot (Serbia). The results of this

study indicated positive allometric growth and highly correlated length-weight relationship. The

condition factor varied from 0.77 to 1.29, indicating that fish are in good condition.

Keywords: Rainbow trout, length-weight relationship, condition factor, fish farm

Sadržaj

Uvod .............................................................................................................................................................. 1

1.1. Biologija vrste – osnovne odlike ................................................................................................... 2

1.1.1. Familija Salmonidae .............................................................................................................. 2

1.1.2. Vrsta Oncorhynchus mykiss ................................................................................................... 2

1.2. Introdukcija ................................................................................................................................... 4

1.3. Ekologija vrste .............................................................................................................................. 5

1.4. Akvakultura ................................................................................................................................... 6

1.4.1. Fizičke osobine vode ............................................................................................................. 8

1.4.2. Hemijske osobine vode ......................................................................................................... 8

1.4.3. Potrebne količine vode ......................................................................................................... 9

1.5. Dužinsko-maseni odnosi kod riba i kondicioni faktor ........................................................................ 9

2. Cilj rada ............................................................................................................................................... 11

3. Materijal i metode .............................................................................................................................. 12

3.1. Područje istraživanja ........................................................................................................................ 12

2.2. Uzorkovanje ..................................................................................................................................... 15

2.3. Analiza podataka .............................................................................................................................. 17

4. Rezultati i diskusija .............................................................................................................................. 20

5. Zaključak.............................................................................................................................................. 27

6. Literatura............................................................................................................................................. 28

1

Uvod

Kalifornijska ili dužičasta pastrmka (Oncorhynchus mykiss Walbaum, 1792) pripada

familiji Salmonidae, redu Salmoniformes, klasi Actinopterygii, filumu Chordata u okviru carstva

Animalia. Naziv kalifornijske pastrmke potiče od grčkih reči onkos- 'kuka' i rynchos- 'nos' (zbog

karakterističnog povijanja donje vilice mužjaka u vidu kuke u sezoni parenja) i od reči mykizha-

'riba', izvedeno od lokalnog naziva na poluostrvu Kamčatka, Rusija (Behnke, 2002).

Postoje dva varijeteta kalifornijske pastrmke: anadromni, primorski varijetet

(Oncorhynchus mykiss irideus) i rečni (slatkovodni), poreklom iz Kolumbije (Oncorhynchus

mykiss gairdneri) (Behnke, 2002).

Oncorhynchus mykiss (Slika 1) je rezidentna forma (fenon, morpha) severnoameričkog

lososa, čija se migratorna forma naziva 'steelhead' (Simonović, 2010).

Prirodno stanište ove vrste su planinske

reke, a zbog migracija i brakične vode, mora i

okeani. Anadromna kalifornijska pastrmka živi u

rekama i morima, dok se potamodromna,

slatkovodna, nalazi samo u rekama i ostalim

kopnenim-vodenim ekosistemima.

Slika 1. Kalifornijska pastmka (Oncorhynchus mykiss) (https://s-media-cache-

ak0.pinimg.com/564x/43/06/ae/4306aefbe700649305beb5158c56bb01.jpg )

2

1.1. Biologija vrste – osnovne odlike

1.1.1. Familija Salmonidae

Pripadnike ove familije riba karakteriše vretenasto telo, prekriveno sitnim, cikloidnim

krljuštima. Između leđnog i repnog peraja nalazi se masno peraje. Iza želuca imaju veći broj

piloričnih nastavaka (slepih creva) (Simonović, 2001).

Žive u hladnim i brzim dobro aerisanim vodama, tj. u potocima, rekama i dubokim,

bistrim jezerima, kao i u morima. U početku se hrane sitnim beskičmenjacima, a kasnije su

grabljivice.

1.1.2. Vrsta Oncorhynchus mykiss

Kalifornijska pastrmka je jedna od najpoznatijih ribljih vrsta koja se gaji u hladnovodnim

ribnjacima. Vretenast oblik tela joj olakšava održavanje u vodi i brzo plivanje. Glava je sa jakim

vilicama, puna oštrih, unazad savijenih zuba. Karakteristična je po crnim pegama koje se nalaze

na glavi, leđima, leđnom i masnom peraju , dok se duž srednjeg dela tela (bočne linije), od glave

do repnog peraja, pruža pojas karakterističnih crveno-naradžastih pruga. Boje su naročito

izražene u periodu polne zrelosti (Marković i Mitrović Tutundžić, 2013).

Osnovni taksonomski karakteri ove vrste (Simonović, 2001):

zadnja ivica repog peraja je konkavna;

zadnji kraj donje vilice doseže nivo zadnje ivice oka;

branchiospine su umerene dužine

broj žbica u perajima

o D (leđno ili dorzalno) 4+9-10, ukupno do 14;

o A (analno) 3+8-11, ukupno do 13;

o V (trbušno ili ventralno) 9;

broj perforiranih kljušti duž bočne linije tela : Llat 125-160;

između osnovne masnog peraja i bočne linije ima 15-16 kljušti.

3

Mresti se u periodu od oktobra do marta (uglavnom decembar-januar) na šljunkovitom

dnu, što zavisi od temperature vode u kojoj živi. Polnu zrelost dostiže sa navršene dve (mužjaci),

odnosno tri (ženke) godine života. Ženke produkuju 1300-2600 komada ikre (prečnika 3.5-6.5

mm) po kilogramu telesne težine (Hristić i Bunjevac, 1996).

Prilikom proučavanja zajednice ili populacije neke riblje vrste sa različitih aspekata, kao

standardna merenja, uzimaju se podaci o standardnoj i totalnoj dužini tela (Slika 2). Ove mere

spadaju u grupu morfometrijskih karaktera i predstavljaju proporcije tela i pojedinih delova

tela. Vrednosti ovih merenja zasnivaju se na povlačenju linija od jedne do druge tačke na telu.

Slika 2. Morfometrijske karakteristike riba

SL – standardna dužina jedinke

TL – totalna dužina jedinke

4

1.2. Introdukcija

Centar nastanka vrste Oncorhynchus mykiss je zapadna, pacifička obala Severne

Amerike, od Aljaske do Meksika (Simonović, 2001), dok danas ova vrsta ima kosmopolitsko

rasprostranjenje (Slika 3). Iako je tolerantna na variranje ekoloških faktora, u oblasti Antarktika

je nema.

Prvo poribljavanje kalifornijskom pastrmkom bilo je 1876. godine u Velikim jezerima,

kada su individue introdukovane u pritoke jezera Huron (Kocik i Jones, 1999). Ova introdukcija

je bila sa malim stepenom uspešnosti (MacCrimmon, 1970).

Slika 3. Centar nastanka kalifornijske pastrmke i današnje rasprostranjenje

(http://www.fao.org/docrep/015/i2125e/i2125e.pdf )

Kalifornijska pastrmka je jedna od najpoznatijih introdukovanih vrsta riba na svetu. U

Evropu je introdukovana 1890. godine. Prvi podaci introdukcije na Balkanskom poluostrvu

takođe datiraju iz 1890. godine, kada su ovom vrstom poribljeni ribnjaci u Sloveniji, a potom i u

Hrvatskoj (Bojčić, 1982). Takođe, u nekim jezerima introdukcijom su se uspostavile divlje i

samoodržive populacije kalifornijske pastrmke (Fuller et. al., 1999).

5

Na IUCN listi joj nije dodeljen nijedan status ugroženosti. Smatra se da je totalna

godišnja abundanca kalifornijske pastrmke procenjena na 1.6 miliona jedinki (Burgner i sar.,

1992).

U Srbiji se sa uzgojem pastrmki počinje tek posle Drugog Svetskog rata. U današnje

vreme, kalifornijska pastrmka se veoma često gaji u ribnjacima, odakle ne retko dospeva u

prirodne vodotokove (Simonović, 2001). Kalifornijska pastrmka se ne reprodukuje u našim

vodama. Uočeno je da prisustvo ove vrste u površinskim vodama Srbije dovodi do pada

brojnosti populacija autohtonih vrsta - mladice i lipljana, a takođe negativno utiče i na

populacije invertebratskih grupa (Zerunian, 2002, Lenhardt i sar., 2011).

1.3. Ekologija vrste

Kalifornijsku pastrmku karakteriše veliki privredno-ekonomski značaj, koji se odnosi na

akvakulturu širom sveta. Vrlo je zastupljena u istraživanjima iz oblasti fiziologije, imunologije,

toksikologije, kancerogeneze ekologije i ishrane (Thorgaard i i sar., 2002).

U Italiji je najčešće korišćena vrsta u akvakulturi zbog njenih sposobnosti da se bolje

adaptira od ostalih vrsta pastrmki na promene u temeperaturi, padu koncentracije kiseonika, a

pored toga i zbog bržeg rasta, usled raznovrsnije ishrane i konzumiranje veće količine mesa

(Porcellotti, 2005).

Agencija za zaštitu životne sredine (eng. U.S. Environmental Protection Agency, EPA) je

konstantovala da je Oncorhynchus mykiss odličan indikator za testiranje toksičnosti kopnenih

voda. Ujedno, zbog povoljnih ekoloških karakteristika, vrsta je izuzetno kosmopolitska,

invazivna, pa je i jedan od glavnih uzroka osiromašenja autohtonih vrsta pastrmki u Italiji i

generalno Evropi (Porcellotti, 2005). Na IUCN listi, dužičasta pastrmka je svrstana u 100

najinvazivnijih vrsta na svetu.

Istraživanjima Keely i sar. (2007) dokazano je da se kalifornijske pastrmke dosta razlikuju

po morfologiji u zavisnosti od načina života (tzv. ekotipa) koji vode. Na primer, jedinke iz brzih

potoka imaju srazmerno višu repnu dršku od onih iz sporih, dok jedinke koje se hrane

6

piscivorno imaju veća usta od onih koje uglavnom imaju kao hranu beskičmenjake faune dna.

Ove ekotipske razlike imaju genetičku osnovu kao lokalno ustanovljene adaptacije.

Po tipu ishrane, kalifornijska pastrmka je predator. Juvenilne jedinke su uglavnom

insektivorne i konzumiraju larve, lutke i adulte vodenih insekata iz redova Trichoptera,

Ephemeroptera, Plecoptera i Diptera. Sa druge strane, adulti mogu da se hrane i terestričnim

insektima (mravi, bube, skakavci, zrikavci) koji upadnu u vodu ili se hrane rakovima, ikrom (jaja

riba) i manjim ribama, do jedne trećine njihove dužine (Montgomery i Bernstein, 2008). Sa

porastom, jedinke prelaze na piscivoran tip ishrane, što znači raste procenat konzumiranja riba

u ishrani. Kalifornijska pastrmka u prirodnim jezerskim ekosistemima se može hraniti i

planktonom. U rekama i potocima se hrane ikrom drugih vrsta riba ali i sopstvenom. Neretko

koriste i meso leševa drugih riba. U ribnjacima, prirodna hrana povećava kondiciju jedinki i

njihovu otpornost na bolesti usled unošenja vitamina i minerala. Konzumiranjem prirodne

hrane ujedno se smanjuje potrošnja prerađenih, koncentrovanih, hraniva (Marković i Mitrović

Tutundžić, 2013).

Simonović i Nikolić (2007) su poredeći dužinsko-maseni odnos pastrmki iz reka različite

produkcije, odlika morfologije i strukture njihovog naselja, ustanovili da brzina rasta i veličina

pri kojoj dolazi do sticanja polne zrelosti zavisi direktno od gustine populacije, tj. od

individualne mase pastrmki korelisane sa gustinom njene populacije (Olsen i Vøllestad, 2005).

1.4. Akvakultura

Gajenje pastrmki može se podeliti u dva glavna pravca (Marković i Mitrović Tutundžić,

2013):

1) Gajenje mlađi 'divljih' vrsta riba, radi poribljavanja otvorenih hladnovodnih tekućih i

stajaćih voda;

2) Gajenje radi dobijanja konzumne ribe.

Po kvalitetu mesa i po slaboj razvijenosti kostiju spadaju u najplemenitije vrste riba (Hristić i

Bunjevac, 1996).

7

Kalifornijska pastrmka se komercijalno uzgaja u mnogim zemljama širom sveta: Francuska,

Nemačka, Danska, Španija, Velika Britanija, Iran i druge. Od 1950. godine, komercijalna

proizvodnja je naglo porasla. Najveći proizvođač kalifornijske pastrmke u svetu je Čile (Slika 4).

Slika 4. Svetska proizvodnja kalifornijske pastrmke (u tonama) od 1950. do 2014. godine

(http://www.fao.org/fishery/culturedspecies/Oncorhynchus_mykiss/en )

Gajenje konzumne pastrmke u Srbiji uglavnom je orijentisano na proizvodnju

kalifornijske pastmke. Za razliku od potočne pastrmke, kalifornijsku pastrmku karakteriše veća

tolerantnost na temperaturna kolebanja i pogoršanje kvaliteta vode, a ističe se po većem

tempu rasta (Marković i Mitrović Tutundžić, 2013). Usled mogućnosti postizanja visokih prinosa,

njeno gajenje predstavlja veoma rentabilnu granu proizvodnje. Takođe, ova vrsta ima i

sportsko-ribolovni značaj i ne predstavlja ugroženu vrstu (Simonović, 2001).

Gajenje kalifornijske pastrmke podrazmeva postojanje specifičnih uslova koji su tipični

za hladnovnodne ribnjake, a koji se po njima nazivaju pastrmski ribnjaci. U takvim uslovima je

moguće gajiti i druge salmonidne vrste. Pastrmski ribnjaci predstavljaju sisteme betonskih

bazena male površine koji imaju neograničena proizvodna svojstva ako je temperatura vode

tokom cele godine konstantna kao i količina vode u protoku. Riba se u njima isključivo

prehranjuje dodatnom hranom (Hristić i Bunjevac, 1996).

Uslov za izgradnju ovakog sistema je postojanje vrela, izvorišta vode, sa relativno

konstantnim sadržajem vode u protoku. Za napajanje pastrmskih ribnjaka moguće je koristiti i

8

vodotoke koji protiču kroz šumski teren koji sprečava bujice vode da ne bi nanele štetu

ribnjacima (Hristić i Bunjevac, 1996).

1.4.1. Fizičke osobine vode

Opseg temperature koji kalifornijske pastrmke mogu da tolerišu je 1-26°C, dok su

optimalni temperaturni uslovi za gajenje su 12-17°C. Mlađ zahteva nešto niže temperature (10-

12°C), dok su za inkubaciju ikre i gajenje larvi optimalne vrednosti 8-10°C.

Voda mora biti bistra i zamućenje posle kiše ne sme da traje duže od 2-3 dana. Sadržaj

suspendovanih materija mora odgovarati vodi prve klase kvaliteta (Hristić i Bunjevac, 1996).

1.4.2. Hemijske osobine vode

Hemijska svojstva vode u odnosu na vrednosti pojedinih parametara moraju odgovarati

zahtevima vrste.

Količina rastvorenog kiseonika u vodi za vodosnadbevanje pastrmskog ribnjaka treba da

bude 7-11 mg/l. Najbolji rezultati se postižu pri koncentraciji 9-11 mg/l, odnosno sa

vrednostima blizu zasićenja vode kiseonikom. Vrednosti manje od 5 mg ̸l su kritične za gajenu

pastrmku.

Vrednost koja gajena pastrmka toleriše za HPK (hemijsku potrošnju kiseonika) su od 10

mg/l, a za BPK5 (biohemijska potrošnja kiseonika) do 5 mg ̸l.

Dopuštena koncentracija toksične frakcije amonijaka (NH3) u vodama za gajenje

pastrmki je 0.025 mg ̸ l, dok se koncentracije slobodnog ugljendioksida kreću do maksimalnih 20

mg ̸ l. Optimalne vrednosti su do 4 mg ̸ l. Gasova poput metana i sumporvodonika ni u malim

količinama ne bi trebalo da bude u vodi za vodosnadbevanje ribnjaka.

Reakcija vode treba da bude neutralna (pH=7) uz toleranciju 6.5-8.5. Veoma niske (ispod

4.8) i veoma visoke (iznad 9.2) vrednosti su smrtonosne za pastrmke.

9

Teških metala, kao i svih drugih štetnih materija (deterdženata, fenola i dr.) u vodi za

vodosnadbevanje ribnjaka ne bi trebalo da bude. Njihove koncentracije ne smeju preći

predviđene vrednosti za prvu klasu kvaliteta vode (Hristić i Bunjevac, 1996).

1.4.3. Potrebne količine vode

Podrazumevajući neophodni kvalitet vode, veoma važan činilac je i količina dostupne

vode. U intenzivnom gajenju pastrmki potrebno je obezbediti bar 50 izmena vode u toku 24

časa. Ukoliko se broj izmena vode kreće od 72 do 120 puta u toku 24 časa, proizvodnja i

produktivnost ribnjaka je najveća. Povećanje i smanjenje broja izmena u odnosu na optimalne

vrednosti smanjuju prinose po jedinici površine, odnosno smanjuju rentabilnost proizvodnje

(Hristić i Bunjevac, 1996).

1.5. Dužinsko-maseni odnosi kod riba i kondicioni faktor

Na osnovu podataka o dužini i masi individua unutar neke riblje populacije,

odgovarajućim statističkim proračunima može se zaključiti kakvo je stanje populacije, na osnovu

čega se može vršiti procena i predviđanje uspešnosti razvoja i opstanka iste. Korelacija između

dužine i mase individua varira u različitim odnosima, a svaki od tih odnosa ukazuje na način

življenja jedinki u datoj populaciji. Ako su jedinke zdepaste, odnosno ako su teže od proseka za

datu dužinu, znači da uslovi nisu optimalni. Pirlikom gajenja u ribnjacima, zdepaste forme tela

jedinki ukazuju da je populacija previše gusta ili da je intenzivan tov istih. U slučaju kada jedinke

imaju vretenast oblik tela, može se pretpostaviti da su optimalni uslovi u kojima one žive i da je

populacija u dobrom stanju (Hristić i Bunjevac, 1996). Statistički proračuni omogućavaju

praćenje stanja populacije i predviđanje mogućih ishoda. Vrlo su korisni za održavanje

populacije tokom dužeg vremenskog perioda. Mogu se primeniti na populacije u prirodnim

ekosistemima, ali i u poluveštačkim i veštačkim sistemima, kao što je gajenje jedinki u

komercijalne svrhe. Kondicioni faktor (CF) jedan je od glavnih pokazatelja kondicije organizama

10

određene vrste, što je pouzdan pokazatelj rezervne energije kod riba. Niske vrednosti

kondicionog faktora obično su u svezi sa slabom ishranom i nepovoljnim uslovima staništa.

11

2. Cilj rada

Osnovni cilj ovog istraživanja je utvrđivanje dužinsko-masenih odnosa i određivanje

kondicionog faktora kalifornijske pastrmke gajene u poluprirodnim bazenima u pastrmskom

ribnjaku u selu Pasjač u blizini Pirota. Takođe, u ovom radu ispitan je i značaj postojanja

prirodnog substrata, kao izvora dodatne prirodne hrane, na rast i razvoj jedinki prilikom gajenja

u komercijalne svrhe.

12

3. Materijal i metode

3.1. Područje istraživanja

Ispitivane jedinke kalifornijske pastrmke su gajene u pastrmskom ribnjaku koji se nalazi

na teritoriji grada Pirota u selu Pasjač, 15 km od Pirota, na Suvoj planini. Ribnjak se nalazi na

nadmorskoj visini od 698m, sa koordinatama 43° 04′ 33″ SGŠ i 22° 30′ 00″ IGD.

Izvor vode se nalazi na 30 m od ribnjaka. Voda je kanalisana do ribnjaka. Između bazena

postoji mala visinska razlika da bi voda mogla da se preliva i dodatno aeriše. Bazen iz koga su

uzorkovane jedinke je dimenzija 10 m x 5 m x 0.8 m, tj. 40 m3 zapremine (Slika 5, 6).

Slika 5. Izgled bazena. Autor : Jelena Stanković

13

Slika 6. Lokalitet (bazen u kome je vršeno uzorkovanje). Autor: Jelena Stanković

Ispitivani pastrmski ribnjak pored toga što zadovoljava sve uslove hladnovodnih

ribnjaka, predstavlja poluprirodni sistem. Svi fizičko-hemijski parametri su u skladu sa

14

standardima pastrmskih ribnjaka. Razlika se ogleda u izgradnji bazena u kojima se gaji

kalifornijska pastrmka (Slika 7). Ribnjak je predstavljen u vidu sistema od pet bazena od kojih su

četiri predviđeni za gajenje i tov kalifornijske pastrmke, a peti je taložnik. Dno je šljunkovito za

razliku od standardnih pastrmskih ribnjaka, gde je dno betonirano. Ovakvi bazeni omogućavaju

razvoj bentosne zajednice koja predstavlja dodatan i prirodan izvor hrane ribama, što može

imati pozitivan uticaj na njihov rast i razvoj. Sa druge strane, čestice šljunka koje jedinke često

unose u svoj organizam zajedno sa hranom doprinose boljem varenju i apsorbovanju hrane,

čime se postiže veća efikasnost iskorišcavanja iste.

Slika 7. Oncorhynchus mykiss u ribnjaku. Autor : Jelena Stanković

15

2.2. Uzorkovanje

Za potrebe ovog rada ispitana je 61 jedinka starosti oko godinu dana. Uzorkovanje je

vršeno u letnjem periodu, 24. jula 2016. godine. Metodom slučajnog uzorkovanja uz pomoć

meredova uzorkovane su jedinke iz bazena (Slika 8). Zbog nemogućnosti obležavanja jedinki,

uhvaćene i izmerene jedinke su bile prebačene u drugi bazen da bi se isključila opcija ‘capture

and recapture’. Pre uzorkovanja jedinki izmereni su parametri sredine (Slika 9): temperature

vode i vazduha (TP3001 digital thermometer), pH vode (Hanna HI9812-5 pH/⁰C/EC/TDS meter).

Podatak o količini rastvorenog kiseonika u vodi preuzet je od Zavoda za javno zdravlje Pirot, koji

redovno vrši ispitivanja ispravnosti i kvaliteta vode na ribnjaku.

Slika 8. Uzorkovanje jedinki. Autor: Boban Stanković

16

Slika 9. Merenje parametara sredine. Autor: Boban Stanković

Za određivanje dužinsko-masenih odnosa, merene su dve dužine do najbližeg milimetra

pomoću ihtiometra i masa riba (elektronskom vagom HAUYING CO.,TDL). Prva dužina je

standardna dužina tela ribe (SL) koja se meri od vrha usnog otvora do početka repnog peraja, a

druga dužina je totalna dužina tela ribe (TL) koja prodrazumeva ukupnu dužinu ribe, od vrha

usnog otvora do kraja repnog peraja (Slika 10).

Većina jedinki je žrtvovana, samo su jedinke težine do 100 g bile merene odmah i

vraćene nazad u vodu.

17

Slika 10. Merenje dužine I mase jedinki. Autor : Boban Stanković

Tehnologiju proizvodnje ribe izradio je Zavod za ribarstvo Beograd sa Hidrohemijskom,

hidrobiološkom i ihtiološkom laboratorijom gde je rukovodilac laboatorije dipl.biolog -

hidrobiolog Mirjana Stanković, a tehnologiju izradio dr Đorđe Hristić, ihtiolog.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za veterinu Beograd je

dodelila veterinarski kontrolni broj 13038 za ribnjak u selu Pasjač.

2.3. Analiza podataka

Za analizu dužisko-masenog odnosa korišćeni su podaci o totalnoj dužini i masi jednki

različitog uzrasta. Dužinsko-maseni odnos utvrđen je prema eksponencijalnoj funkciji:

baLW ,

koja u transformisanoj logaritamskoj formi ima oblik:

bLogLLogaLogW ,

18

gde je W = težina u gramima, L = totalna dužina jedinke u centimetrima, a = konstanta, b =

koeficijent regresije, odnosno

bxay ,

što predstavlja jednačinu linearne regresije, gde je:

y – zavisna promenljiva, x - nezavisna promenljiva, a – regresiona konstanta, b – koeficijent

regresije.

Regresiona konstanta (a) i koeficijent regresije (b) se mogu odrediti pomoću sledećih

formula:

a = __

xby ,

b = 22

xxn

yxxyn,

gde je n ukupan broj parova x i y.

Konstanta „a“ predstavlja vrednost y kada je x = 0 i označava tačku u kojoj regresiona linija

seče y-osu. To je početna vrednost zavisne y kada još uvek nije počela da deluje nezavisna x

(Slika 11).

Koeficijent regresije „b“ određuje nagib regresione prave (Slika 11). Sa aspekta dužinsko-

masenih odnosa, koeficijent b može imati sledeće vrednosti:

b=3, izometrijski rast

b>3, pozitivan alometrijski

b<3, negativan alometrijski

19

Slika 11. Grafički prikaz krive linearne regresije i značenje koeficijenata a i b

U statistici, linearna regresija je pristup za modeliranje odnosa između zavisne

varijable y i jedne ili više nezavisnih varijabli x. U slučaju modeliranja sa jednom nezavisnom

varijablom vrši se prosta linearna regresija (Freedman, 2009). Regresione analize se koriste i u

cilju predviđanja ili smanjenja grešaka prilikom istraživanja. Primenu imaju i u oblasti zaštite

životne sredine. Na primer, u Kanadi, program za Monitoring efekata na životnu sredinu (eng.

Evniromental Effects Monitoring) koristi metod linearne regresije za merenje uticaja zagađenja

na ribama i bentosnim organizmima u akvatičnim ekosistemima.

Fultonov (kubični) faktor kondicije (CF) izračunat je na osnovu rezultata merenja

dužina i težina tela riba, a izražava masu ribe u kubiku njene težine na osnovu formule:

5310WLK ,

gde je W = težina ribe u gramima a L = totalna dužina ribe u milimetrima.

Metoda linearne regresije sprovedena je korišćenjem programskog paketa SPSS 15.0

(SPSS Inc, Chicago, IL, USA).

20

4. Rezultati i diskusija

Vrednosti parametara sredine koji su mereni neposredno pre uzorkovanja iznose:

Tvoda = 11.3 ⁰C

Tvazduh = 20.6 ⁰C

pH = 7.1

Količina rastvorenog O2 = 9.32 mg/l

Sve izmerene vrednosti su u skladu sa propisima koji važe za gajenje kalifornijske

pastrmke u hladnovodnim ribnjacima (Hristić i Bunjevac, 1996).

Rezultati merenja težine, standardne i totalne dužine na uzorku od 61 jedinke

predstavljeni su u Tabeli 1. Masa ispitivanih jedinki se kretala u opsegu 35 – 440 g, dok su se

vrednosti standardne i totalne dužine kretale u intervalu od 12.5 – 29.4 cm i 15.9 – 35.1 cm,

redom. Za izračunavanje dužinsko-masenog odnosa populacije kalifornijske pastrmke gajene u

poluprirodnom ribnjačkom sistemu korišćene su totalne dužine (TL) i mase (W) svake ispitivane

jedinke.

21

Tabela 1. Težina (W), totalna (TL) I standardna (SL) dužina ispitivanih jedinki

n W(g) TL(cm) SL(cm) n W(g) TL(cm) SL(cm)

1 35 15.9 12.5 32 295 31.6 26.9 2 55 17.7 15.6 33 245 28.8 24.5 3 45 17.3 14.5 34 230 28.2 23.4 4 45 17.6 15.7 35 305 30.5 26.3 5 40 16.2 14.2 36 285 29.1 25.5 6 50 17.2 14 37 250 28.5 24.1 7 80 21.1 17.8 38 310 30.1 25.6 8 70 18 15.2 39 230 27.2 22.7 9 65 18.4 15.5 40 235 28.4 23.5

10 65 20.3 17.1 41 295 29 25.1 11 75 19.2 15.4 42 270 29.6 25.3 12 285 31.5 26.8 43 205 27.1 22.5 13 335 32.2 27.1 44 220 28.5 23.6 14 260 30.1 25.6 45 235 26.3 22.4 15 280 30.2 25.8 46 225 28.2 24.4 16 295 31 25.4 47 355 34.6 28.6 17 275 29.7 24.6 48 335 32.2 26.3 18 290 28.9 24.5 49 420 33.3 27.7 19 300 29.4 24.3 50 395 32.3 26.8 20 330 31.4 26.8 51 385 33.4 27.9 21 295 31.3 26.4 52 430 32.5 27.1 22 255 29.8 25.7 53 415 34.1 28.6 23 300 30.7 25.9 54 345 33.2 27.6 24 270 30 25.1 55 395 32 26.7 25 265 29.6 24.4 56 420 33.9 27.8 26 270 30.5 25.9 57 320 31.1 25.7 27 245 29.3 25.6 58 365 33.6 28.4 28 300 30.4 25.8 59 440 35.1 29.4 29 295 31.2 26.5 60 415 34 28.5 30 270 29.5 24.7 61 320 31.5 26.2 31 235 27.9 23.1

22

Na osnovu rezultata ovog rada može se zaključiti da je koeficijent korelacije (r) između

ispitivanih parametara 0.990, što ukazuje da na veoma veliku međusobnu povezanost (Tabela

2). Takođe, koeficijent determinacije r2, koji pokazuje koliki deo varijanse zavisne promenljive

objašnjava model, iznosi 0.980. Izraženo u procentima, to znači da dobijeni model objašnjava

98% varijanse zavisne varijable.

Tabela 2. Koeficijent korelacije (r) i koeficijent determinacije (r2) dužinsko-masenih odnosa

kalifornijske pastrmke gajene u ribnjaku u selu Pasjač

Model R R Square

Adjusted R

Square

Std. Error of the

Estimate

1 .990a .980 .980 .04240

a. Predictors: (Constant), LogTL

Vrednost koeficijenta b, na osnovu rezultata ovog istraživanja, iznosi 3.147 (Tabela 3).

Kada riba zadrži isti oblik, njena specifična težina ostaje nepromenjena tokom njenog životnog

veka i koeficijent b bi tada bio tačno 3.0 ukazujući na izometrijski rast (Ricker, 1975). Vrednost

znatno veća ili manja od 3.0 ukazuje na alometrijski rast. Vrednost manja od 3.0 pokazuje da

riba postaje lakša (negativni alometrijski rast) dok veća od 3.0 pokazuje da riba postaje teža

(pozitivni alometrijski rast) za odredjenu dužinu (Wootton, 1998).

Tabela 3. Vrednosti koeficijenata linearne regresije

Model

Unstandardized Coefficients

Standardized

Coefficients

t Sig. B Std. Error Beta

1 (Constant) -2.201 .084 -26.192 .000

LogTL 3.147 .058 .990 54.178 .000

a. Zavisna varijabla : LogW

23

Na osnovu dobijene vrednosti koeficijenta b, proizlazi da jedinske kalifornijske pastrmke

gajene u poluprirodnom ribnjačkom sistemu više rastu u masu nego u dužinu (Slika 13).

Međutim, odstupanje od b=3 je u ovom slučaju veoma malo, da bi se moglo smatrati značajnim

i ukazivalo na pozitivno alometrijski rast (Tasaduq i sar., 2011). Pa ipak, ovaj podatak je značajan

iz razloga što odražava pozivitan tempo rasta jedinki i ukazuje na to da se jedinke pravilno

hrane, rastu i razvijaju, čime se postiže kvalitet prilikom uzgoja u komercijalne svrhe.

Vrednost koeficijenta b može varirati u zavisnosti od ishrane, starosti, pola što ukazuje

na taksonomske razlike u malim populacijama (Shakir i sar., 2010). Na taj način mogu se uzeti u

obzir uslovi akvakulture i režimi ishrane koji se praktikuju u ribnjaku. Na osnovu rezulatata ovog

rada može se zaključiti da postojanje prirodnog, šljunkovitog substrata na dnu bazena, kao izvor

dodatne prirodne hrane za ribe, ipak samo u neznatnoj meri doprinosi većoj uhranjenosti

gajenih jedinki.

Izračunavanjem koeficijenata a i b može se napisati jednačina dužinsko-masenih odnosa

(Slika 12, 13) ispitivane populacije kalifornijske pastrmke:

LogLLogW 147.3201.2 , ili

147.3109.0 LW .

Na osnovu dosadašnjih istraživanja dužinsko-masenih odnosa vrste O. mykiss, može se

zaključiti da vrednost koeficijenta rasta b na različitim lokalitetima može da varira. Na primer,

Stigler (1953), Van Woert (1957), McAfee (1966), Kwain (1981), Campos i sar. (1997), Esmaeli i

Ebrahimi (2006) su ispitivali dužinsko-masene odnose različitih populacija kalifornijske pastmke

na lokalitetima širom sveta i pritom ustanovili da se vrednost koeficijenta b kretala u intervalu

od 2.604-3.340. Velika varijabilnost ovog parametra u pripodnim populacijama posledica je

njegove osetljivosti na promene biotičkih i abiotičkih faktora kao što su temperatura vode,

dostupnost hrane i tip staništa (Wootton, 1992). Takođe, koeficijent b može biti pokazatelj

ishrane i načina rasta.

24

Dužinsko-maseni odnosi su veoma korisni za razumevanje bioloških promena u ribljem

fondu (Le Cren, 1951; Bagenal i Tesch, 1978), i imaju značajnu ulogu u predviđanju stanja,

reproduktivne istorije, istorije života ribljih vrsta (Nikolsky, 1963; Wootton, 1992), kao i

morfoloških odnosa vrsta i populacija (King, 1996). Primena odnosa dužine i težine obuhvata

procenu prosečne težine riba datoj grupi dužine (Beyer, 1987). Prikaz ovog odnosa ogleda se

kroz kondicioni faktor svake jedinke u populaciji. Velika linearna zavisnost između parametara

dužine ukazuje na svojstvene morfološke karakteristike za datu vrstu (Tasaduq i sar., 2011).

Slika 12. Dužinsko-maseni odnos O. mykiss

25

Određivanje odgovarajuće veličine ribe za maksimalni održivi prinos prilikom gajenja u

ribnjacima je direktno povezan sa težinom jedinki. Dužinsko-maseni odnos varira od uslova

gajenja (Nishikanta i Motilan, 2015).

Slika 13. Logaritamske vrednosti dužine i težine O. mykiss

Vrednost kondicionog faktora (CF) se u ovom istraživanju kretala od 0.77 do 1.29 (1.03 ±

0.26), što je veoma blisko proseku, ukazujući da su jedinke u dobroj kondiciji. Nikos (2004) je

istakao da dobro uhranjene ribe imaju vrednost CF jednaku ili vecu od 1 dok neuhranjene ribe

imaju vrednost CF koja je manja od 1 (Shakir i sar., 2010). Na osnovu rezultata ovog rada,

zapaža se da samo kod malog broja ispitivanih jedinki vrednost kondicionog faktora značajno

26

odstupa od 1. Slične vrednosti kondicionog faktora kalifornijske pastrmke su dobijene i u

drugim istraživanjima: 0.859 do 1.104 za populaciju u Alpskim jezerima (Rabe, 1967), 0.82 do

1.17 (Cada i sar., 1987) i 0.95 do 1.10 (Ensign i sar., 1990) za populaciju u potocima južnih

Apalača , 1.13 u Kings River, Kalifornija (Murphy, 1988) i 1.09 ± 0.14 za populaciju u Portal Lake

(Zimmerman, 1999).

27

5. Zaključak

Na osnovu rezultata ovog istraživanja mogu se proizvesti sledeći zakljičci:

- Jednačina koja opisuje dužisko-maseni odnos ispitivane populacije gajene

kalifornijske pastrmke u ovoj studiji ima sledeći oblik:

147.3109.0 LW

- Vrednost koeficijenta b iznosi 3.147 što ukazuje na pozitivan alometrijski rast

kalifornijske pastrmke gajene u specifičnom tipu pastrmskog ribnjačkog sistema.

- Dobijena vrednost koeficijenta b ne odstupa značajno od vrednosti koja ukazuje na

izometrijski rast (b=3).

- Postojanje prirodnog substrata, na dnu bazena gde se jedinke uzgajaju, kao izvor

dodatne prirodne hrane za ribe, ipak u neznatnoj meri doprinosi većoj uhranjenosti

gajenih jedinki.

- Vrednost kondicionog faktora u ovom istraživanju je 1.03 ± 0.26, ukazujući da su

jedinke u dobroj kondiciji.

- Konačno, dobijeni rezultati pokazuju da je dužinsko-maseni odnos i kondicioni faktor

kalifornijske pastrmke gajene u ribnjaku u selu Pasjač, u bilizini Pirota, dobar i da se

nalazi u opsegu vrednosti procenjenih za druge populacije ove vrste.

28

6. Literatura

1. Bagenal, T.B. & Tesch, F.W., 1978: Age and growth. In: Bagenal, T. B. (Ed.), Methods for

the assessment of fish production in freshwaters. Oxford, Blackwell Scientific

Publication, 101-136p.

2. BC Fish Facts –Stealhead (pdf). British Columbia Ministry of Fisheries. Preuzeto

28.11.2013.

3. Behnke, R.J., 2002: Genus Oncorhynchus. In: Behnke R. J. (Ed.), Trout and Salmon of

North America. The Free Press., New York, 10–21. ISBN 0-7432-2220-2.

4. Behnke, R.J., 2002: Rainbow and Redband Trout. In: Behnke R. J. (Ed.), Trout and Salmon

of North America. The Free Press., New York, 82-83. ISBN 0-7432-2220-2.

5. Beyer, J.E. 1987: On length-weight relationships: Part I: Computing the mean weight of

the fish in a given length class. ICLARM Fishbyte, 5(1): 11-13.

6. Bojčić, C., 1982: Slatkovodno ribarstvo. Jumena, Zagreb.

7. Burgner, R.L., Light, J.T., Margolis, L., 1992: Distribution and origins of steelhead trout

(Oncorhynchus mykiss) in offshore waters of the North Pacific Ocean. : International

North Pacific Fisheries Commission, Vancouver.

8. Cada, G. F., Loar, J. M. and Sale, M.J., 1987: Evidence of food limitation of rainbow and

brown trout in southern Appalachian soft-water streams. Trans. Am. Fish. Soc., 116:

692-702.

9. Campos, R.G., Pister, E.P., Compean-Jimenez, G.A., 1997: Age and growth of Nelson’s

trout, Oncorhynchus mykiss nelsoni from Arroyo San Rafael, Sierra San Pedro Martir,

Baja Calfiornia, Mexico. Southwest. Nat., 42(1): 74-85.

10. Cultured Aquatic Species Information Programme: Oncorhynchus mykiss (Walbaum,

1792). Food and Agricultural Organization of the United Nations, Fisheries and

Aquaculture Department. Preuzeto 09.01.2014.

29

11. Ensign, W.E., Strange, R.J., Moore, S.E., 1990: Summer food limitation reduces brook

and rainbow trout biomass in southern Appalachian stream. Trans. Am. Fish. Soc., 119:

894-901.

12. Esmaeli, H.R., Ebrahimi, M., 2006: Length-weight relationships of some freshwater fishes

of Iran. J. Appl. Ichthyol., 22: 328-329.

13. Freedman, D.A., 2009: Statistical Models: Theory and Practice. Cambridge University

Press. 26p.

14. Fuller, P.L., Nico, L.G., Williams, J.D., 1999: Case Study: Rainbow Trout. In: Fuller P. L.

(Ed.), Nonindigenous Fishes Introduced into Inland Waters of the United States.

Bethesda, Maryland: American Fisheries Society. pp. 250–251.ISBN 978-1-888569-14-

8. OCLC 41262458

15. Hristić, Đ., Bunjevac, I., 1996: Gajenje slatkovodnih riba. - Internacional Contact Agency,

Beograd, 214-216.

16. IUCN Red List of Threatened Species. Downloaded in June 2014.

17. Keely, E.R., Parkinson, E.A., Taylor, E.B., 2007: The origins of ecotype variation in

rainbow trout: a test of environmental vs. genetically based differences morphology. J.

Evol. Biol. 20: 725-736

18. King, R.P., 1996: Length-weight relationships of Nigerian freshwater fishes. Fish Byte,

19(4): 53-58.

19. Kocik, J.F., Jones, M.L., 1999: Great Lakes fishery policy and management: a binational

perspective: Pacific salmonines in the Great Lakes basin. In: (W. W. Taylor, C. P. Ferreri

Eds), Michigan State University Press, East Lansing, 455–488.

20. Kwain, W.H., 1981: Population dynamics and exploitation of rainbow trout in Stokely

Creek, Eastern Lake Superior. Trans. Am. Fish. Soc., 110(2): 210-215.

21. Le Cren, E.D., 1951: The length-weight relationship and seasonal cycle in gonad weight

and condition in the perch (Perca fluviatilis). J. Anim. Ecol., 20: 201-219.

30

22. Lenhardt, M., Markovic, G., Hegedis, A., Maletin, S., Cirkovic, M., Markovic, Z., 2011:

Non-native and translocated fish species in Serbia and their impact on the native

ichthyofauna. Reviews in Fish Biology and Fisheries, 21: 407–421.

23. MacCrimmon, H.R., Marshall, T.L., Gots, B.L., 1970: World Distribution of Brown

Trout, Salmo trutta: Further Observations. Journal of the Fisheries Research Board of

Canada, 27(4): 811-818.

24. Marković, Z., Mitrović Tutundžić, V., 2013: Gajenje riba. Zadužbina Andrejević, Beograd,

78-79.

25. McAfee, W.R., 1966: Rainbow trout. In: Calhoun, A. (Ed.), Calif. Dept. Fish Game, Inland

Fisheries Management, 192-216.

26. Montgomery, W.L., Bernstein, Y., 2008: Rainbow trout (Oncorhynchus mykiss): a

technical conservation assessment. Rocky Mountain Region, Species Conservation

Project. USDA Forest Service.

27. Murphy, K.D., 1988: Age and growth of wild rainbow trout, Salmo gairdneri, in the Kings

River, Fresno County, California. Humboldt State University senior thesis.

28. Nikolsky, G.W., 1963: The ecology of Fishes. Academic Press, London and New York, 352.

29. Nikos, D., 2004: The farming of Arctic Charr. Condition factor, 25 February, 2004.

30. Nishikanta, K., Motilan, Y., 2015: Length-Weight Relationship and Condition Factor of an

Endemic Ornamental Cat Fish, Gagata dolichonema He, 1996 Manipur, Indian Journal of

Applied Research, 5(5): 703-704.

31. Olsen, E.M., Vøllestad, V.A., 2005: Small scale spartial variation in age and size at

matyrity of stream-dwelling brown trout, Salmo trutta. Ecology of Freshwater Fish 14:

202-208.

32. Porcellotti, S., 2005: Fish, Italian, fish fauna of freshwaters Edizioni, PLAN.

33. Rabe, W., 1967: Rainbow trout in Alpine lakes. Northwest Sci., 41(1): 12-22.

34. Ricker, W.E., 1975: Computational interpretation of biological statistics of fish

population. Bull.Fish. Res. Bd. Can., 191: 382.

31

35. Shakir, H.A., Qazi, J.I., Hussain, A., Ali, S., 2010: Growth coefficient and condition factor

of three carp species reared under semi-intensive culture. Punjab Univ. J. Zool., Vol.

25(1-2): 13-20.

36. Simonović, P., 2001: Ribe Srbije. Biološki fakultet Univerzitet u Beogradu, Beograd.

37. Simonović, P., 2010: Uvod u ihtiologiju. Biološki fakultet Univerzitet u Beogradu,

Beograd.

38. Simonović, P.D., Nikolić, V.P., 2007: Density-dependence of growth characteristics and

maturation in strem-dwelling resident brown trout, Salmo trutta, in Serbia. Fisheries

Management and Ecology 14: 1-6.

39. Sigler, W.F., 1953: The rainbow trout in relation to the other fish in Fish Lake. Utah State

Agric. Exp. Sta. Bull., 358: 1-26.

40. Species Profile: Steelhead. U.S. Fish and Wildlife Service. Preuzeto 29.11.2013.

41. Tasaduq, H.S., Balkhi, M.H., Najar, A.M., Asimi, O.A., 2011: Morphometry, length-weight

relationship and condition factor of farmed female rainbow trout (Oncorhynchus mykiss

Walbaum) in Kashmir. Indian J. Fish., 58(3) : 51-56.

42. Thorgaard, G.H. i sar., 2002: Status and opportunities for genomics research with

rainbow trout. Comparative biochemistry and physiology. Part B. Biochem. Mol. Biol.

133, 609–646.

43. Van Woert, W.F., 1957: Time pattern of migration of adult salmon and steelhead into

the upper Sacramento River steelhead during the 1956-57 season, and length-weight

relationship of Sacramento River steelhead. Calif. Inl. Fish. Admin. Rep., 57(19): 1-5.

44. Wootton, R.S., 1992: Fish Ecology. 1st edn., Thomson Litho Limited, Scotland, 203p.

45. Wootton, R.J., 1998: Ecology of teleost fishes. 2nd

Ed., Dordrecht, Kulwer.

46. Zerunian S. i sar., 2002: Biodiversità, biologia, minacce e strategie di conservazione dei

Pesci d'acqua dolce indigeni in Italia, Edagricole.

47. Zimmerman, T., 1999: Recreational Fishery Stock Assesment 1999, Final report of Portal

Lake, Ministry of Environment, British Columbia.

48. http://www.ec.gc.ca/esee-eem/?CFID=9826250&CFTOKEN=13454988

32

Прилог 5/1

ПРИРОДНO - MАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

НИШ

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА Редни број, РБР:

Идентификациони број, ИБР:

Тип документације, ТД: монографска Тип записа, ТЗ: текстуални / графички Врста рада, ВР: мастер рад Аутор, АУ: Jeлена Станковић Ментор, МН: Милица Стојковић Пиперац Наслов рада, НР: Дужинско-масени односи и кондициони фактор

калифорнијске пастрмке (Oncorhynchus mykiss Walbaum, 1792) гајене у рибњачким системима

Језик публикације, ЈП: српски Језик извода, ЈИ: енглески Земља публиковања, ЗП: Р. Србија Уже географско подручје, УГП: Р. Србија Година, ГО: 2016. Издавач, ИЗ: ауторски репринт Место и адреса, МА: Ниш, Вишеградска 33. Физички опис рада, ФО: (поглавља/страна/

цитата/табела/слика/графика/прилога)

5 поглавља; 31 страна; 54 референце; 3 табеле; 11

слика, 2 графикона Научна област, НО: Биологија Научна дисциплина, НД: Екологија Предметна одредница/Кључне речи,

ПО: Калифорнијска пастрмка, дужинско-масени односи, кондициони фактор, пастрмски рибњак УДК 591.1:597.552.512+639.2

Чува се, ЧУ: библиотека

Важна напомена, ВН: Извод, ИЗ: Калифорнијска пастрмка (Oncorhynchus mykiss Walbaum, 1792)

представља једну од најзначајнијих хладноводних рибљих врста које се гаје у рибњачким системима. У овом раду анализирани су дужинско-масени односи и одређен је кондициони фактор гајене калфорнијске пастрмке у рибњачком систему у селу Пасјач у близини Пирота. Резултати овог истраживанја показали су да испитиване јединке карактерише позитиван алометријски раст а да су дужинско-масени односи високо корелисани. Кондициони фактор који описује опште стање риба креће се у интервалу од 0.77 до 1,29.

Датум прихватања теме,

ДП:

5.10.2016

Датум одбране, ДО:

Чланови комисије,

КО:

Председник: др Ђурађ Милошевић Члан: др Ана Савић Члан,

ментор: др Милица Стојковић Пиперац

Образац Q4.09.13 - Издање 1

33

Прилог 5/2

ПРИРОДНО - МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

НИШ

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO: Identification number, INO: Document type, DT: monograph Type of record, TR: textual / graphic Contents code, CC: Master thesis Author, AU: Jelena Stanković Mentor, MN: Milica Stojković Piperac Title, TI: Length-weight relationship and condition factor of farmed

rainbow trout (Oncorhynchus mykiss Walbaum, 1792) Language of text, LT: Serbian

Language of abstract, LA: English Country of publication, CP: Republic of Serbia Locality of publication, LP: Serbia Publication year, PY: 2016. Publisher, PB: author’s reprint Publication place, PP: Niš, Višegradska 33. Physical description, PD: (chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)

5 chаpters; 31 pages; 54 references; 3 tables; 11 pictures, 2

graphs Scientific field, SF: Biology Scientific discipline, SD: Ecology Subject/Key words, S/KW: Rainbow trouth, length-weight relationship, condition factor,

fish farm UC 591.1:597.552.512+639.2

Holding data, HD: library

Note, N: Abstract, AB: Rainbow trouth (Oncorhynchus mykiss Walbaum, 1792) presents one of the most

important farmed coldwater fish species in the world. In this study, we analyzed

length-weight relationship and calculated condition factor for the rainbow trouth

population farmed under the specific conditions in the fish farm, located in the vilage

Pasjač, Pirot (Serbia). The results of this study indicated positive allometric growth

and highly correlated length-weight relationship. The condition factor varied from

0.77 to 1.29, indicating that fish are in good condition. Accepted by the Scientific Board on, ASB: 5.10.2016

Defended on, DE: Defended Board,

DB:

President: dr Djuradj Milošević Member: dr Ana Savić Member,

Mentor: dr Milica Stojković Piperac

Образац Q4.09.13 - Издање 1