Embed Size (px)
Citation preview
Ma{a Filipovi}
ZADR@I KUSUR
drama
240 Ma{a Filipovi}
MA[A FILIPOVI] ro|ena je 27. 11. 1982. godine u Beogradu.
Zavr{ila I beogradsku gimnaziju. Bavila se pisawem poezije i
kratkih pri~a za koje je 2001. godine dobila nagradu “Konstantin
Skaleri}”. Bavila se glumom u razli~itim dramskim studijima.
Zavr{ila gluma~ku {kolu glumca Andreja [epetkovskog. Godine
2001. upisuje Akademiju umetnosti “BK”, odsek dramaturgija u
klasi profesora Sini{e Kova~evi}a. Tokom studija u~esnik se-
minara i radionica sa temom pozori{nog i filmskog stvara-
la{tva (Festival filmskog scenarija, Vrwa~ka Bawa, NADA
projekat, Narodno pozori{te, Beograd...). U junu 2005. godine je
diplomirala.
Do sada napisala:
Pozori{ne komade: Poku{aj iluminacije, Bojewe i obezbo-
javawe, Tanatos, Betonsko grobqe, Moja, Jabuke iz na{e ba{te,
Nedodirqiva, Zadr`i kusur, 2 x 2 = 2, Odmrzavawe (u re`iji
autorke u kome je i sama igrala jednu od uloga izvo|eno 2005. godine
u okviru kluba 9 u prostoru SKC-a, zatim 2006. godine u prostoru
Bitef art-kafea, potom na redovnom repertoaru scene “MKC
Sistem”.), Hajde, probudi se (izvo|eno 2005. godine u re`iji au-
torke) u okviru humanitarne akcije “Od srca srcu”, U nesvest! (u
re`iji autorke izvo|eno 2005. godine na akademskoj sceni FON-a).
TV drame: Lucida intervalla
Zadr`i kusur 241
TV serije: Kupi me – prodaj me, Foliranti (po ramanu Mome
Kapora), jo{ uvek nesnimqene, saradnik na scenariju serije Gorki
plodovi Sini{e Kova~evi}a (2006/2007. godina), u procesu sni-
mawa.
Filmska scenarija: Izvan sna (scenario za dugometra`ni ig-
rani film), mno{tvo scenarija za kratkometra`ne igrane fil-
move.
Re`irala predstavu Pozori{te bratsko-sestrinske qubavi
Yo i Stiva i finansijskog uspeha ameri~ke autorke Yeklin
Reingold (u kojoj je tako|e igrala jednu od uloga) na nezavisnoj
pozori{noj sceni “MKC Sistem”. 2006. godine.
U saradwi sa klubom 9, MKC-om i drugim umetni~kim orga-
nizacijama i pojedincima radi na unapre|ewu beogradske alter-
nativne pozori{ne scene i pronala`ewu novih prostora i mo-
gu}nosti za izraz i afirmaciju mladih umetnika.
Govori, ~ita i pi{e engleski i francuski jezik.
LICA:
ANA, 27 godina
BRANKA, 30 godina
FILIP, 29 godina
MARKO, 28 godina
242 Ma{a Filipovi}
Ma{a FILIPOVI]
ZADR@I KUSUR
drama
SCENA I
Marko i Ana sede na trosedu u dnevnoj sobi Aninog stana.
ANA: (Utu~eno)
^ula sam se danas sa mamom i tatom.
(Kra}a pauza)
Rekla sam im za svadbu.
MARKO: (Raspolo`eno)
Jesi? I? [ta ka`u oni za to?
ANA (Rezignirano)
[ta ka`u? Ista stara srawa. Nezgodno je, mo`da ne}e mo}i da
do|u. Verovatno, ne}e mo}i da do|u.
MARKO Pa dobro, ne mogu qudi, {ta da se radi.
ANA: Ko ne mo`e da do|e jedinoj }erki na svadbu! Ne}e mo}i da
dobiju papire, ~uje{! Ako ih dosad nisu dobili, posle 20
godina... U stvari ne znam ni za{to me to poga|a kad u su{tini
nikad nisam ni imala roditeqe.
MARKO: Nemoj tako da pri~a{, roditeqi su ti to. Roditeqi su sve-
tiwa.
(Kra}a pauza. Osmehne se)
A {to se svadbe ti~e, ja }u sigurno biti tamo, ako ti to ne{to
zna~i.
ANA: Samo bi ti toliko falilo da ne bude{.
(Gr~evito ga zagrli. Sede tako ~vrsto i ne`no zagrqeni
nekoliko trenutaka, a onda zazvoni telefon. Ona se pro-
tegne preko wega da dohvati telefon sa sto~i}a, javi se)
Halo! E }ao Branka! Evo Marko mi je tu.
(Uhvati ga za ruku. On je posmatra sve vreme)
Dobro, dobro, znam sve {to }e{ da mi ka`e{. ^ekam te samo,
vide}emo tebe.
(Pauza. Ona slu{a)
Naravno da nisam zaboravila. Naravno. Va`i, vidimo se. ]ao!
(Iskqu~i telefon. Marko je i daqe netremice gleda. Ona,
ne`no, maze}i se)
A {ta ti gleda{?
MARKO: Gledam ne{to lepo.
ANA: (Poqubi ga)
Branka je qubomorna na tebe, samo da zna{.
Zadr`i kusur 243
MARKO: Za{to?
ANA: Ka`e da si oduzeo sve moje vreme. Ona je u pravu, ali ja nisam
kriva.
(Mazno)
To vaqda nije izdaja?
(Ponovo se protegne preko wega da vrati telefon)
Idem sutra da se vidim sa wom.
(Ona ga slu~ajno rukom zaka~i preko doweg dela stomaka. Kao
da se blago upla{i i zbuni)
MARKO: (Smireno)
[ta je bilo sre}o?
ANA: Jesi se ti to...
(Gestikulira rukom)
Uzbudio?
MARKO: (Mirno)
Jesam.
ANA: (Pomalo glupavo)
Pa... Dobro...
MARKO: Du{o, nemam ja fiziolo{ki poreme}aj, samo jaka uverewa.
Lako je odupreti se isku{ewu koga nema.
ANA: Nisam htela to da ti uradim. Ja...
MARKO: Sve je u redu qubavi.
(Pauza. On je poqubi ne`no u ~elo)
Sve je kako Bog ho}e, ne mora{ ti da kupuje{ svoj du{evni mir.
ANA: Ho}u da se o~istim. Ho}u da budem i ja kao i ti, uvek smirena i
da uvek znam razlog...
MARKO: Sve je u redu sa tobom. Nemoj `eleti da bude{ kao ja, nemoj
`eleti da bude{ kao bilo ko. Budi kako Bog zapoveda.
ANA: Mogu i ja to. Sa tobom sve mogu.
(Ona legne na wegovo rame, on je ~vrsto obuhvati rukama)
244 Ma{a Filipovi}
SCENA II
Popodne. Ve}i, ali ne ba{ sa previ{e pa`we ure|eni kafi} sa velikim
{ankom i par stolova. Za {ankom sedi Filip, sam i nezainteresovan za
bilo {ta, posmatra svoju ~a{u. U kafi} ulaze Ana i Branka. Ana se na
ulazu uznemiri, do{apne ne{to Branki i brzo pre|e na drugi kraj
kafi}a, upadqivo okrenuv{i le|a Filipu, tobo`e ga ne primetiv{i, i
sedne za najudaqeniji sto od {anka. Branka u~ini isto povremeno se
okre}u}i. Ana ubrzano pretura po torbi, vadi cigarete, pa mobilni
telefon koji potom ponovo vrati u torbu.
BRANKA: [ta ti je Ana? Nije vaqda...
ANA: (Nervozno, preme{taju}i se na stolici)
[ta? Ni{ta. [ta bi mi bilo? Malo sam umorna, ba{ smo
prepe{a~ile, a ja ne{to u posledwe vreme ba{ i nemam
kondiciju...
BRANKA: Pa brate ti i Marko ba{ ne izlazite iz ku}e, zabarikadirali
ste se kao...
(Prekine samu sebe)
E, nismo morale ba{ ovde da sednemo.
ANA: (Brzo i ravno)
[to nismo morale? [ta fali? Gde bi drugo? Ni ne pamtim
kad smo se videle uop{te, a kamoli iza{le... Mislim da su se
konobari ve} zabrinuli {to nas nema.
(Nasme{i se kratko i nervozno)
BRANKA: Dobro, pitam samo...
ANA: (Kao da se doseti)
A {to? Zbog Filipa misli{?
BRANKA: Ne, nego zbog jonizuju}ih zraka mislim!
ANA: Ma daj, pa to je gotovo odavno, rekla sam ti. Sazrela sam,
odrasla...
(Nasmeje se nervozno)
I ja, zamisli!
BRANKA: Rekla si, nije da nisi, ali ga otada nisi videla...
ANA: Pa dobro, {ta s’ tim. Mrzelo me da mu se sad javqam tu ne{to,
to je sve. Mislim, {to bih se ja wemu javqala, nije zaslu`io ni
toliko. Uostalom...
(Dramska pauza. Zna~ajno)
Ja }u uskoro biti supruga.
(Nasmeje se)
Zadr`i kusur 245
BRANKA: (Nasmeje se)
Da, jebote zna{ da jo{ ne mogu da verujem!
(Uozbiqi se)
Jo{ se nisam pomirila sa tim da me napu{ta{.
ANA: Ih da te napu{tam! Ajde ne lupetaj!
BRANKA: (Pomalo rastu`eno)
Ne, ozbiqno ti ka`em. Mu`... ^ove~e mu`! Al’ to zvu~i
ozbiqno! Pa onda deca...
ANA: Ma kakva deca!
BRANKA: Kako kakva deca!
ANA: Ma ne pada mi na pamet da imam decu bar u narednih pet
godina.
(Ana zabaci kosu i kao slu~ajno pogleda preko ramena, Branka
to ne primeti)
BRANKA: Ti si luda! Pa {to se onda koj moj udaje{?
ANA: (Odsutno)
[ta re~e? [to se udajem? Pa ba{ je fora imati mu`a, ajde
reci zar nije? Smiri{ se, ima{ pored koga da se budi{, ne
mora{ vi{e da jurca{ naokolo...
BRANKA: Ne mo`e{! Nije ne mora{ nego ne mo`e{ da jurca{!
ANA: A i {ta }e mi to vi{e, ne budimo deca. Osim toga, Marko je
savr{en za mene. Kad bi trebalo da smislim nekog idealnog, ja
ne bih umela druga~ije da ga zamislim. Pored wega moj `ivot
ima smisla, se}awa su mi lepa, po prvi put `elim da se se}am.
Se}am se ~ak i kada je on pored mene.
BRANKA: Pa za{to onda mora{ da ga se se}a{, Bo`e me prosti?
ANA: Zato {to je lepo, razume{, sve je lepo i jedno i drugo i...
BRANKA: E nikad se ne zna, zato ja ni{ta ne prepu{tam slu~aju.
(Zagonetno se osmehne)
ANA: [ta? [ta? Ne znam o ~emu pri~a{.
BRANKA: Eeee!
(Kra}a pauza)
Ma ni{ta specijalno, vide}e{ jednom kad do|e{ kod mene. A
osim toga, ne bih ti ja jo{ mogla da se skrasim, nema {anse! Ja
se tebi divim! To je ba{ hrabrost!
(Dok ona pri~a Ana se malo povu~e u svoju stolicu i zamisli
se)
Ali za decu se ne}e{ izvu}i. Marko }e odmah hteti decu, pa
246 Ma{a Filipovi}
nije ovo sve do sad bilo za yabe. Ili deca ili ni{ta ne}e{ da
dobije{.
(Prekine samu sebe videv{i da je Ana ne registruje)
[ta je sad?
ANA: (Dohvati mobilni telefon iz torbe)
Stigla mi je poruka.
BRANKA: (Pogleda je zabrinuto)
Nije ti stigla poruka.
ANA: (Ravno)
Nije mi stigla poruka.
(Pauza)
E ne}u sad o tome.
(Kra}a pauza)
Ne}u nikad o tome. To je srawe. Mislim, to je trip. Samo prvi
{ok, kapira{. Nau~ila sam ja razlike, samo... Ni{ta to nije...
(Branka je pogleda sa razumevawem. Neko vreme }ute. Naglo i
napadno `eli da se oraspolo`i. Gotovo vikne)
[ta je pico, {ta je bilo! [ta si obesila wu{ku! Zezawe!
Boli? Pa mora malo da boli! Samo malo... Uostalom, to je samo
trenutna kontraindikacija, zar ne! To tako uvek mora da ide,
pa zna{ i sama.
(Nategne ~a{u. Na wen uzvik Filip se okrene i zagleda se u
wihovom pravcu)
BRANKA: (Tiho)
Gleda ovamo.
ANA: O, pa zna~i jo{ imam vremena da se predomislim.
(Branka je zabezeknuto pogleda. Ona po~ne polu-histeri~no
da se cereka)
Zezam se bre! Ako progovori zgadi}e mi se i vi{e nego...
Pomo} je uvek dobrodo{la.
BRANKA: Da to uvek ka`e{, pa...
ANA: (Prekine je)
Pa napravim srawe. Znam. Ali...
(Branka joj pogledom sase~e re~)
Dobro, ne}u ni{ta re}i ovog puta. Vide}e{ i sama.
(Kra}a pauza. Pomalo melanholi~no)
Ali ipak, sad je drugo... Nikad nije bilo ovo... Ranije mo`da
nisam imala dovoqno ~vrst razlog da me spre~i, ali...
(Kao da povrati dobro raspolo`ewe. Nasme{i se)
Jednom u `ivotu se udaje{.
Zadr`i kusur 247
BRANKA: Eh da jednom.
(Ispravi se)
U svakom slu~aju, u najmawu ruku, jednom se prvi put udaje{.
ANA: (Iznervira se)
Jebote {to mora{ to stalno da radi{!
BRANKA: Ti ba{ `eli{ da veruje{ u taj brak, jel’ da?
ANA: Ne `elim! Ja verujem u brak!
(Kra}a pauza)
BRANKA: E izvini, izvini stvarno. Stvarno serem! Nekad prosto ne
znam da se zaustavim.
ANA: (Spusti loptu)
Nije vaqda?
BRANKA: Ma daj! Zna{ ti mene. Zna{ da ti `elim sve najlep{e.
(Kra}a pauza)
[ta god to bilo.
(U tom trenutku iznad stola se na|e Filip koga nisu
primetile dok je prilazio)
FILIP: ]ao devojke!
Branka ga odmeri od glave do pete, Ana se zbuni, izgubi.
ANA i
BRANKA: (Uglas)
]ao!
BRANKA: (Doda)
Filipe.
FILIP: Pa dobro majku mu staru, ne}ete ni da se javite.
ANA: (Nervozno)
Nismo te videle.
FILIP: A, to je zna~i.
BRANKA: Ja sam te dodu{e videla, ali naprosto nisam htela da ti se
javim.
FILIP: (Napravi se da nije ~uo ovu opasku. Ani)
Pa {to se ne javqa{ mala?
ANA: (Zausti, zagrcne se. Kra}a pauza)
Izgubila sam tvoj telefon.
(Branka je pogleda popreko)
248 Ma{a Filipovi}
FILIP: Znao sam da je tako ne{to po sredi.
(Izvla~i stolicu i seda sa wima za sto. Tek da ne{to ka`e
za po~etak, bez preterane zainteresovanosti)
Pa kako bre to da ti se desi? Gde ba{ moj broj?
(Nasme{i se zavodni~ki)
BRANKA: Eto {ta }e{! De{ava se sva{ta na ovom svetu! Jesi ~uo ti,
molim te, da dolazi do otopqavawa klimata? Sad }e leta biti
sve toplija i toplija.
FILIP: Ma {ta ka`e{? Pri~ajmo malo o tome. Ja sam dodu{e ne{to
na~uo, ali nisam bio siguran da je proverena informacija, ali
sada kada si mi ti potvrdila... Nema sumwe. Siguran sam da su
te pingvini li~no obavestili o tome.
(Ani)
A {ta ka`e{ ti du{o na sve to?
BRANKA: Al’ ajd {to je izgubila telefon na koji si ionako bio stalno
nedostupan nego na ~esmu nije mogla nikako da te dobije.
FILIP: (Pogleda Branku sa visine)
Nedostupan? A ti si zvala, pa zna{ da sam bio nedostupan?
BRANKA: (Blago se zbuni, ali se ne da)
Svaki dan po tri puta.
FILIP: A da, znam. Jednom si me dobila. ^ujem dah}e mi neko na
telefon, a dahtawe mi nije poznato. Izvini, nikad te nisam
~uo, kako da te prepoznam.
(Nakezi se)
ANA: (Gotovo vikne i prekine raspravu)
Vas dvoje se ba{ ne mewate!
FILIP: Za{to bi se qudi mewali kad su dobri. To nikome ne bi
koristilo.
BRANKA: Skromno, nema {ta.
FILIP: Re~enica je bila u mno`ini, ali ako ti ka`e{ da nije tako...
(Slegne ramenima)
Narodu se ne mo`e ugoditi.
(Ani)
I {ta ima novo?
BRANKA: (Pobedonosno)
Ima vrlo velikih novosti!
ANA: Dobro je Branka.
Zadr`i kusur 249
FILIP: O, pa {ta je to tako novo maco? Sedmica na lotou? Put oko
sveta za 80 dana?
(Kra}a pauza)
ANA: (Tiho)
Pa eto, jedino {to je novo je... Udajem se.
FILIP: (Ne mewaju}i izraz lica)
Ozbiqno? Zeznula si me, vidi{ da nisam uspeo da pogodim. Pa
dobro, zar ja posledwi da saznam?
(Ana ne odreaguje na ove re~i, ne gleda ga u o~i ve} u ruke.
Branka iznenada odustane od diskusije, povu~e se i po~ne
nervozno da kucka po mobilnom telefonu)
I ba{ si odlu~ila ono odistinski?
ANA: (Gotovo ne~ujno)
Ba{.
FILIP: Pa u tom slu~aju... ^estitam ti. Jel’ se na tome ~estita? Ne
znam ti ja te obi~aje.
ANA: Kao ~estita se...
FILIP: E pa sa sre}om onda, majka mu stara!
(On podigne ruku kao da }e se rukovati sa wom, ona pru`i
{aku ka wemu, ali je on zgrabi za ramena i poqubi je u usta.
Poqubac potraje ipak malo du`e od trenutka wenog {oka.
Ona zausti da ne{to ka`e, a on se trgne na zvuk svog
mobilnog telefona. Javi se na telefon)
Halo! Halo!
(Pogleda u ekran. Za sebe)
Ko li je ovo sad?
BRANKA: E izvini Filipe, to sam te ja slu~ajno, gre{kom cimnula.
(Ana je pogleda ispod oka)
FILIP: Ahaaa. Aaa... [ta }e tebi moj broj telefona?
(Podigne jednu obrvu)
Zna{, ne volim kad me cimaju bez razloga.
BRANKA: (Malo se zbuni, ali se trudi da ostane hladnokrvna. Kra}a
pauza)
Pa dobro, mo`da i imam neki razlog...
FILIP: (Sa dosadom)
Jel’? A to je...
BRANKA: Eee, nikada ne}e{ saznati.
250 Ma{a Filipovi}
FILIP: (Hladno)
Umre}u u bla`enom neznawu. Uta-ta.
BRANKA: (Napravi se da ga nije ~ula. Pogleda na sat)
E, An~i ja bih morala da krenem, totalno sam zaboravila na...
Ne{to. Ide{?
FILIP: A, ne ide ona jo{! Pa kako, sad se udaje, ne}e imati vremena
za... Stare prijateqe. Pa jo{ ako joj mu` bude qubomoran...
Kad }emo da se ispri~amo ako ne sad.
ANA: Ne, stvarno... Moram...
(Krene da ustane, ali je on povu~e za ruku i vrati je na
stolicu)
FILIP: Ma ne dolazi u obzir! Naquti}u se!
BRANKA: (Za sebe)
Mo`e{ misliti!
FILIP: Ostani jo{ pola sata.
(Ana se lomi)
BRANKA: (Za sebe jo{ ti{e)
Taman toliko ti treba.
FILIP: Molim? [ta si rekla?
BRANKA: Ni{ta, ni{ta.
(Ani)
Onda... Ide{ ili...
ANA: Pa...
FILIP: (Okrene se ka woj i unese joj se u lice)
Molim te. Pazi kad te molim.
ANA: (Branki sa ose}ajem gri`e savesti i poraza)
Osta}u jo{ samo malo.
BRANKA: (Strogo, ali kao da joj je svejedno)
Ok, kako ho}e{.
ANA: (Pravdaju}i se)
Sad }u ja odmah, taman }u usput da kupim ne{to za klopu i
dolazim do tebe.
BRANKA: Va`i se. Ja sam tu, pa tebi kako bude odgovaralo. ]ao!
ANA: Vidimo se, dolazim... Brzo }u ja...
(Podigne gotovo praznu ~a{u)
Evo samo da zavr{im pi}e...
Zadr`i kusur 251
BRANKA: U redu je. ]ao!
FILIP: (Obraduje se kad joj vidi le|a. Digne ruku)
]ao, }ao!
(Neko vreme ti{ina. On je gleda u o~i, ona u sto ispred sebe)
ANA: I, {ta ima novo kod tebe?
FILIP: Pa ni{ta specijalno, ti zna{ da ja ne volim velike promene.
ANA: (Sa dozom ironije)
Da, znam. Ti voli{ samo male promene.
FILIP: Male, pa da. E da, prestao sam da radim kao DJ, sad }u malo da
se bavim nekim drugim stvarima.
ANA: Kojim stvarima?
FILIP: Pa {ta znam. Na primer... Kuvawem.
ANA: (Prsne u smeh)
Molim?
FILIP: Pa da, eto otkrio sam jedan svoj novi talenat.
(Nasme{i se blago, ali ubita~no)
ANA: Zeza{ me, jel’da?
FILIP: Mrtav sam ozbiqan. [to mi ne veruje{? Pazi, frajer koji
kuva, nije li to san snova?
ANA: Da, ali nije to u tvom stilu. Nekako nije...
(Tra`i re~)
FILIP: Nije {ta?
ANA: Nije to... Onako ma~o...
FILIP: To nije ma~o? Pa ti si luda! Zamisli me samo sa keceqicom i
odusta}e{ od udaje.
(Nasmeje se. Pauza)
ANA: Za{to si ono uradio?
FILIP: [ta?
ANA: Za{to si me poqubio?
FILIP: (Slegne ramenima)
Pa zbog ~estitawa.
ANA: Nikad vi{e.
FILIP: E slu{aj, imam jednu ideju! Ja moram ne{to da kuvam za tebe.
ANA: Daj, Filipe, ne glupiraj se.
252 Ma{a Filipovi}
FILIP: Za{to se glupiram. Samo ho}u ne{to lepo da uradim za tebe.
Kad kuva{ za nekoga tu ima ne~eg li~nog. Imam i neke
masline, pa vino... Zna{ ono, jeftina romantika... Mada i nije
tako jeftina da ti ka`em, to vino sam bogami platio...
ANA: Po~iwe{ da se gubi{.
FILIP: [to se gubim?
ANA: Jeftina romantika? [ta, sad }emo da pravimo parodiju?
Parodiju svega, parodiju `ivota?
FILIP: (Spremno)
Za{to da ne? Igramo se malo.
ANA: Igramo se?
(Gorko se osmehne)
Nisam ja za to.
FILIP: Ti nisi za to? Pa ti si uvek volela da se igra{.
ANA: To se tebi samo tako ~inilo. Htela sam da ti se tako u~ini. U
najmawu ruku, ako ho}e{, promenila sam se. Nisam ja vi{e ona
koja tebi treba. Nisam vi{e bilo koja.
FILIP: Ma daj {ta sad ti tu... [ta komplikuje{ stvari. Kad ti po~ne{
da pri~a{ `ivot izgleda uvek te`i nego {to jeste. ^emu
pri~a.
(Nagne se zavodni~ki ka woj)
A ume{ ti lepo da }uti{ i di{e{.
(Razmahne rukom)
Samo dah...
ANA: (Prekine ga)
I da gutam!
FILIP: Ma daj, ~ime se radi{ odjednom?
ANA: Ne znam, azot-monoksidom mo`da. U posledwe vreme se mnogo
smejem, ali iako se smejem vidim stvari onakve kakve jesu.
FILIP: Auuu! Glup sam ja za tebe, pusti to! Nego... ^ime se bavi taj
tvoj... Nazovimo ga mu`?
ANA: Batali wega.
FILIP: Pa {to? Pitam onako, ~isto me interesuje ~ime se to bave
mu`evi.
ANA: Radi u fotokopirnici.
FILIP: (Ironi~no)
Aaa. Zanimqivo. Jako zanimqivo!
(Kra}a pauza. Ona ga pogleda ispod oka)
Zadr`i kusur 253
ANA: (Sa dozom cinizma)
[ta god da si time hteo da ka`e{.
FILIP: Ajde pakuj se. Idemo, pa }e{ mi za stolom ispri~ati sve o toj
fotokopiji i tako tome.
ANA: (Pogleda na sat)
Moram da idem.
FILIP: (Ustaje sa stolice)
Pa to ti i pri~am. Ajde palimo.
ANA: Ali ne sa tobom.
FILIP: Ma da.
ANA: Ozbiqno ti ka`em.
(Ustane)
FILIP: (Nasloni joj ruku na rame i provu~e joj prste kroz kosu)
Rasipa{ re~i qubavi. Za tebe je ve} neko odlu~io. Jel’ zna{
ti {ta je labudova pesma? Pokaza}u ti ja.
ANA: Ne idem.
FILIP: [to? Zar ne sme{? Pa ti zna{ da ti ne}u uraditi ni{ta {to
ti ne `eli{.
(Kra}a pauza)
Ili se ba{ toga i pla{i{?
254 Ma{a Filipovi}
SCENA III
No}. Dnevna soba Brankinog stana. Trosed, foteqe, televizor, u uglu
sto sa kompjuterom. Branka sedi za kompjuterom pomno zagledana u
ekran i s’vremena na vreme ne{to kucka po tastaturi. Zvono na vra-
tima. Ona brzo skine nao~are, uradi ne{to na kompjuteru i ode da
otvori vrata. U sobu u|e Ana i bez re~i se sru~i na trosed.
BRANKA: Otkud ti ovako kasno? Mislila sam da ne}e{ ni do}i.
ANA: (Tupo)
Nije mi se i{lo ku}i.
BRANKA: (Podbo~i se, pogleda je, pa pri|e i sedne u fotequ)
Da ~ujem...
ANA: (Odsutno)
[ta?
BRANKA: Da ~ujem {ta je bilo. [ta ste radili?
ANA: (Izgubqeno)
Ma ni{ta... Ni{ta...
BRANKA: E, devoj~ice ’ajde da presko~imo ovaj deo. Vi|ala sam tu facu
mnogo puta do sada. Dakle...
ANA: (Nervozno)
E, nemoj samo da mi popuje{ i...
BRANKA: Ne}u da ti popujem, dovoqan ti je ve} jedan pop samo...
(Prekine sama sebe u napadu logoreje)
Ti si malo popila?
ANA: Malo...
(Neko vreme }ute)
E, tako mrzim {to mi nekad izigrava{ mamu!
BRANKA: (Malo se uvredi)
Dobro.
ANA: (Pod uticajem alkohola i uzbu|ewa pri~a konfuzno i ispre-
kidano gledaju}i u jednu ta~ku)
Radi ovo, nemoj da radi{ ono! Ovo je dobro, ovo je ispravno,
ono... Kao da ti sve radi{ ba{ kako treba! Kao da neko sve
radi kako treba! Ovo mora da prestane!
(Zastane i pogleda je)
Izvini, izvini. Nije problem u tebi, nije... Mrzim... Drugo
ne{to mrzim!
BRANKA: Ok, ajde se sad malo sredi, pa da pri~amo. Ka`i kad po~iwemo.
Zadr`i kusur 255
ANA: ’Ajde.
(Pribira se. To traje neko vreme)
Tri, ~etiri, pozor...
BRANKA: (Kao iz topa)
Dakle, sedeli ste, pri~ali, on je po~eo da prosipa i prosipa
pri~u, onda ti je krnuo `vaku i ti sad...
ANA: (Nestrpqivo je prekine, gotovo vikne)
Karali smo se!
BRANKA: Znala sam! Ta~no sam znala!
ANA: ’Ajde reci odmah sve {to ima{. Osudi me, napquj me, pa da
zavr{imo sa tim.
BRANKA: (Smireno)
Ali to je i logi~no, to se i moglo o~ekivati.
ANA: [ta je tu logi~no! Za jebenih mesec dana se udajem. Udajem se u
crkvi, kapira{ i sve to i sad... I sad {ta...
BRANKA: U tome i jeste problem. Udaje{ se za tipa sa kojim nisi ni
spavala. Od starta ti govorim da je to bolesno.
ANA: Nije to bolesno, to je jedino normalno, samo {to su qudi
nenormalni...
BRANKA: Ma daj ~ove~e, koliko si ve} sa Markom i on te su{i i ’ladi
zato {to on ima neke svoje triper ideje, pa kako nisi kapirala
da }e do ovoga do}i pre ili kasnije! Ti ~ove~e voli{ seks!
ANA: Seks zajebe svaku stvar. Nisu to uop{te triper ideje, ne zna{
ti Marka. To je wemu sve u `ivotu. On u to veruje, u tu ~istotu,
ja sam to u potpunosti prihvatila, nije meni to te{ko padalo.
Ja `ivit tu pri~u, to sam ja, kapira{. Ali danas, neki je |avo
u{ao u mene...
BRANKA: \avo je u{ao u tebe! Jel’ ~uje{ ti sebe {ta pri~a{? Ja slu{am
tebe, a ~ujem Marka, ali to nisi ti, shvati! Shvati to! Jo{ nije
kasno. Ti si prihvatila? Ta~no, ti si prihvatila, ali nisi
poverovala. To je tebi samo dobra fora, zato si ga i pri-
metila, uvek si se lo`ila na frikove razli~itih vrsta. Prvi
koji ne tra`i picu nego glavicu! Kako je to zlatno!
ANA: Branka, nije to samo tako. ^ove~e, mene je Marko upoznao u
najgorem mogu}em izdawu. Dr`ao mi je glavu dok sam mrtva
pijana poku{avala da na|em wc-{oqu u klubu ~ekaju}i jebenog
DJ-Filipa da me opali u nekom haustoru, kako nedostojan-
stveno. A on se ne pojavquje I ne pojavquje. I zna{, sad mi
ka`e: “Zna{, prestao sam da radim kao DJ.” Ne I ne znam. Ej,
kad bi ti dr`ala glavu nekom nepoznatom, mrtvom ludaku? A
kad sam malo do{la sebi...
256 Ma{a Filipovi}
BRANKA: Nisi ti do{la sebi ni do sada. Pa {ta ako ti je dr`ao glavu?
Bio je tu, {to i da nije. Zar zbog toga treba da se uda{ za wega?
Pa nisi ti crveni krst!
ANA: Nije to samo to! To je samo jedna mala stvar me|u mnogima.
Prosto si takav ili nisi, on...
BRANKA: Ako mene pita{... Razjebi sve, oteraj i jednog i drugog u tri
lepe, jo{ ti nije kasno!
ANA: Ne mogu.
BRANKA: [ta ne mo`e{? Mo`e{ itekako, samo da ho}e{.
ANA: Ne mogu, nisam ja ti. Ja ne mogu sebi da teram inat, ja moram da
se prepustim.
(Kra}a pauza)
Ja volim Marka.
BRANKA: Voli{ ga? Pa super, voli ga i daqe. Tako kako si ga dosad
volela mo`e{ da ga voli{ celog `ivota, pa sve i da se preseli
na Atlantidu.
ANA: Daj jebote, seks tu ni{ta ne mewa, nema to veze sa tim!
BRANKA: Pa za{to onda ne mo`e{ bez seksa, koji ti je tako nebitan?
ANA: Zato {to je on |avo! Filip je |avo sam! Ja ne znam {ta on meni
uradi, ali ja wega...
BRANKA: Sad }e{ da ka`e{ da voli{ i wega. Nemoj...
ANA: Ne, slu{aj, ja moram da smislim na~in... Moram da smislim
na~in da nikada vi{e ne do|em u isku{ewe. Kada ga vi{e
nikada ne bih srela...
BRANKA: [ta bi bilo kad bi bilo...
(Kra}a pauza)
Pa {ta }emo onda? Eto ako bismo ga ubile na primer, nikada
ga ne bi vi{e srela.
ANA: Samo ti zajebavaj!
BRANKA: Pa {ta zajebavam, to je jedna od opcija. Lak{a varijanta.
ANA: (Pomalo povre|eno)
Dobro, jasno mi je {ta ho}e{ da ka`e{.
(Kra}a pauza)
Ali ipak, mora da postoji i neki drugi na~in.
(Naglo)
Jao, {ta ja radim! Moram da idem da se ispovedim.
BRANKA: (Ironi~no)
I tako }e problem da nestane? Ni{ta lak{e!
Zadr`i kusur 257
ANA: (Dugo, analiti~ki posmatra Branku. Smireno)
Jebote, {ta je sa tobom? [to se izdrkava{ na svaku moju re~?
Mrzi{ Filipa, mrzi{ Marka. Jebote, {ta se de{ava?
BRANKA: (Malo se zbuni, zabrza)
Daj ne lupetaj, nikoga ja ne mrzim. Samo te gledam i krivo mi je
da tako upropa{}ava{ sebe. Zna{ li kakav bi ti `ivot mogla
da ima{, a pogledaj {ta radi{.
ANA: (Ve} letargi~no i pospano)
Kakav `ivot? Kakav jebeni `ivot? Kad pogre{no po~ne{
onda... [ta onda? Ti misli{ da ima{ odgovor na svako pitawe,
ti si tako prakti~na... Prakti~na `ena!
(@mirkaju}i)
Jel’ ti lepo?
BRANKA: O ~emu ti pri~a{?
ANA: (Gotovo da pada u san)
Jel’ ti lepo? Jel’ se dobro ose}a{? Jel’ `ivi{ onako, kva-
litetan `ivot? Odgovooori miii...
BRANKA: (Ustane)
U jebem ti sunce, al’ si ti pijana!
(Pri|e joj i podigne joj noge na krevet)
’Ajde spavaj tu i ne seri!
(Iznervirana sedne za kompjuter i zapali cigaretu)
ANA: (Dovikne iza Brankinih le|a)
Svako celog `ivota mora da nosi u sebi neki svoj bol, ja sam to
shvatila. To tako mora. Stradawe, patwa... A ti meni nikad
nisi htela da ka`e{ koji je tvoj bol.
BRANKA: Bunca{! Spavaj!
(Stavi nao~are, zagleda se u ekran kompjutera i po~ne da kuca
po tastaturi)
ANA: (Otegnuto i iznemoglo)
Koji je tvoj bol Branka?
(Glas joj zamre)
258 Ma{a Filipovi}
SCENA IV
Jutro. Brankin stan. Branka sedi za kompjuterom i kuca, Ana spava. Ana
se me{koqi, budi se sa grimasom na licu. Hvata se za glavu. ^kiqi,
zatvara o~i, pa ih ponovo lagano otvara, prepoznaje mesto. Pogleda
Branku.
ANA: (Malo se pridigne)
[ta jebote...
(Sru~i se nazad u krevet)
Ovde sam spavala... Jao...
BRANKA: (Okrene se, pogleda je, pa nastavi da kuca)
Spavaj jo{, nisi se jo{ naspavala.
ANA: (Mamurno)
Zar nije danas... Nedeqa?
BRANKA: Jeste, spavaj.
ANA: Pa {to si onda ti kog |avola... Ustala tako rano.
BRANKA: Ja nisam jo{ legla.
ANA: Uop{te nisi legla? Pa ti nisi normalna! Pa {ta radi{ to?
BRANKA: (Pogleda je)
Ma... Proveravam da l’ mi radi neki program, treba sutra da ga
nosim u firmu.
ANA: (Iznenada se seti)
Nedeqa! Jao jebote nedeqa, moram da idem sa Markom u crkvu!
(Sko~i iz kreveta, ali joj se zavrti u glavi i vrati se nazad)
Jaaaao... [to mi je muuuka...
BRANKA: (Okrene sa na stolici sa to~ki}ima)
More kakva crkva! Lezi tu, vidi{ da nisi ni za {ta! Sad }u da
ti skuvam ~aj.
ANA: Skuvaj mi kafu. Sad }u ja da se...
(Po~ne da se {amara)
Sad }e meni da bude dobro, samo kafu da popijem na brzinu i
moram da idem.
BRANKA: Samo ti jo{ kafa fali, pa da baci{ peglu. Mo`e{ da dobije{
samo ~aj.
(Ustane)
ANA: (Ana se malo ispravi u krevetu i nasloni se. Gleda u prazno i
kao da se tek sad prise}a protekle ve~eri)
Jao... Jao ne... Boqe bi mi bilo da bacim peglu...
Zadr`i kusur 259
(Po~iwe da se nervira)
Ho}u da bacim peglu! Ho}u da bacim peglu, da ispovra}am sve!
Sve! Razume{ sve!
(Uvu~e glavu u ramena i pokrije se do nosa)
Kako mrzim kad se ne budim u svom krevetu. Tako sam navikla,
dok je baka bila `iva, ona se sekirala kad se ne vratim ku}i, a
mene je grizla savest. I sad me grize savest...
(Pogleda u Branku)
Za{to bre }uti{? Ka`i ne{to...
BRANKA: Zato {to }e{ ti sad da klapi{ dugo, dugo... Ose}am...
(Ode do bara i priprema ~aj)
ANA: Vidi{... ^ini se kao da si u pravu.
BRANKA: Naravno da sam u pravu. Ja sam uvek u pravu.
ANA: Vode, daj mi vode!
(Branka bez re~i nato~i plasti~nu fla{u od dva litra vode
i donese Ani)
Dobro jebote ne poji{ stoku!
(@udno ispije iz fla{e)
BRANKA: Da ne ustajem svaki ~as. Vino je to, mo`da }e ti i to biti malo.
ANA: Dobro, dobro, kapiram. Hiperbola, parabola, alegorija, ili
{ta je to ve}, je vi{e nego jasna. U stvari ti ho}e{ da ka`e{
da mu ti sad do|e{ kao onaj milostivi Samari}anin koji je...
BRANKA: (Prekine je)
E mani me molim te sa tim pou~nim pri~icama!
(Ona zavr{i sa ~ajem, prinese ga i spusti na sto~i} ispred
Ane, a onda se zavali u fotequ)
ANA: Ja znam da ti prezire{ religiju, ali...
BRANKA: Nije to uop{te pitawe religije...
(Umorno odustane od daqe pri~e i spusti glavu na naslon
foteqe)
ANA: (Sa zanosom)
Naravno da nije pitawe religije. Sve je samo i jedino pitawe
bola. Bol je teret, ali u isto vreme i blagoslov. Jedino kroz
bol sti~e{ svoj `ivot, jedino tako mo`e{ da zaslu`i{ raj i
jedino to ti daje neko obele`je i dokaz da stvarno postoji{. Ja
znam da ti misli{ da si jaka, ali niko nije jak, svi smo slabi
bar u nekom trenutku, bar u onom presudnom trenutku i sa tim
moramo da se suo~imo. Slabost je gre{na, ali slabost je i
260 Ma{a Filipovi}
qudska i zato moramo da se pokajemo. Te{ko onome ko ne mo`e
da se pokaje. I ne govorim ti ovo da opravdam sebe, za mene
opravdawe u ovom trenutku mo`da i ne postoji, govorim ti
zato {to `elim da shvati{ da je to tako. Znam, ti misli{ da je
ovo {to ja sad pri~am stra{no pateti~no, ali velike istine
li~e na patetiku samo zato {to ih svako uzima u usta i tuma~i
kako mu padne na pamet. Ti misli{ da slabosti ne treba ni
podle}i, da joj treba odoleti, ali {ta ako ja to ne mogu... Ja sam
takva, takva sam... Ali ja se kajem... Jebote kako se kajem, ja se
bre stalno ne{to kajem.
(Pauza. Ti{inu i vreme i prostor ispuwava wen unutarwi
gr~)
Nema stra{nijeg ose}awa od kajawa. Qudi misle, OK pravi}u
srawa, `ive}u lep `ivot i onda }u se samo malo pokajati i to
je to, ni{ta lak{e. Nije to tek samo tako. Shvata{ li da je to
realna cena, nema stra{nijeg ose}awa, toliko je bezizlazno,
toliko beznade`no, toliko... Ve~no. Ne mo`e{ od kajawa da
pobegne{ i kad ti se ~ini da se sve zavr{ilo i da ima{ neki
drugi, novi `ivot. Nema{ ga! To je samo krivi {av nastavka
tvog `ivota ~ije repove vu~e{ za sobom. Da li je mogu}e da ti
nikada nisi u~inila ni{ta zbog ~ega bi se pokajala. Nemogu}e
da te ni{ta ne boli.
(Pauza. Zapitanost na Aninom licu. Kao da je ne{to shva-
tila)
Jedino gore {to mogu da zamislim je... Zamisli da uop{te ne
mo`e{ da se pokaje{. To ne mo`e{ da ho}e{, to se prosto
desi, a zamisli da to ne mo`e{...
(Sledi se)
Ja mislim da Filip ne mo`e da se pokaje.
(Kra}a pauza)
Kako je to tek stra{no! Ja bih volela da mogu ne{to da u~inim
za wega, ali... Ne znam mogu li...
(Hvata je histeri~no raspolo`ewe. Poku{ava da se ispetqa
iz }ebeta kojim je pokrivena)
Uostalom nemam ja vi{e snage za sve to! Ne mogu o svemu da
mislim! Ne mogu ni o ~emu da mislim! Moram da idem u crkvu!
(Pogleda Branku koja je u toku wene pri~e zaspala. Iznervira
se)
E jebiga! Za{to me jebote nikad ne saslu{a{ do kraja!
(Branka ~vrsto spava, ~ak se ni ne prome{koqi na Anino
vikawe. Ana sa mukom obuva cipele, sama je sa Bogom i ba{ joj
nije lako)
Zadr`i kusur 261
SCENA V
Markov stan, veoma jednostavno ure|en, bez i~ega {to nije neophodno.
Marko sedi na ivici troseda i sla`e nekakve kwige po azbu~nom redu.
Kucawe na vratima, on jedva da digne pogled. Ulazi Ana skru{eno,
pokajni~ki. On joj se obraduje jednim osmehom.
ANA: ]ao!
(Prilazi mu, posmatra wegovu reakciju. Reakcija izostane.
Sedne pored wega na krevet)
MARKO: Zdravo qubavi.
(Poqubi je lagano u usta, pa u ~elo)
ANA: (Uhvati se za mesto na ~elu na kojem je primila poqubac,
gnu{a se sama sebe. Posmatra ga, ne{to o~ekuje. Neko vreme
ti{ina)
Pa... Za{to me ne pita{?
MARKO: [ta sre}o da te pitam?
ANA: (Sa nevericom)
Kako {ta? Pa za{to nisam do{la u crkvu...
MARKO: (Mirno)
Nisi mogla, sigurno te je ne{to spre~ilo.
(Pogleda je blago, ona je u {oku)
Ali ako `eli{ ti mi ispri~aj za{to nisi mogla da do|e{.
ANA: Marko slu{aj... Znam, stvarno sam nekad grozna i neodgovorna
i... Znam da smo se dogovorili, ali...
MARKO: (Ne mewaju}i ton)
Ma ne, u redu je.
ANA: Ti si sad qut! Znam da si qut!
MARKO: Ma ne, u redu je.
ANA: Potpuno te razumem i ja bih bila quta...
MARKO: Ma ne, u redu je.
ANA: Znam da ti to ne}e{ da poka`e{ i sad je meni jo{ te`e zbog
toga.
MARKO: Ma ne, u redu je.
ANA: Kriva sam, eto kriva sam! [ta da ka`em, ako mo`e{ oprosti
mi...
MARKO: Ma ne, u redu je.
262 Ma{a Filipovi}
ANA: (Kao da tek sada primeti wegovo ponavqawe i monotoni
smireni ritam i to je prekine u napadu “posipawa pepelom”)
Alo! Zaustavi printawe! Promeni opciju!
MARKO: (Ne trepnuv{i nastavi da pri~a)
Ma nemoj da se nervira{ zbog toga nego, ka`i dragi~ka!
ANA: Dragi~ka! Otkad to nisam ~ula! Dragi~ka! Kad malo boqe
razmisli{, to je u`asno sme{na re~! Dragi~ka!
MARKO: ’Ajde, ka`i dragi~ka!
ANA: Pa rekla sam ve} jedno ~etrnaest puta.
MARKO: (Poput deteta)
Ali reci sad ono pravo! Va`no je! Dakle, reci dragi~ka!
ANA: Dragi~ka!
(Upitno ga pogleda)
MARKO: (Ozareno i sve~ano)
Ugovorio sam datum!
ANA: (Zbuweno)
Kakav datum?
MARKO: Pa za ven~awe, bio sam u crkvi.
ANA: (Iznenadno i neprijatno vra}ena u realnost)
Aha. Zakazao si...
(Sedne)
I ba{ si ono, zakazao?
MARKO: Jeste, sve regularno, ne mo`e niko da nam uleti u termin.
ANA: Aha. A... Za kad si zakazao?
MARKO: 14. jun, to je taj dan. Na{ dan.
ANA: ([trecne se)
14. jun?
(Izleti joj)
Gde ba{ tad!
MARKO: [to?
ANA: Ma ni{ta, ni{ta.
(Privije se uz wega i ~vrsto ga zagrli)
Tako je, tako je dobro. Jedva ~ekam. Bi}e nama dobro. Bi}e
nama mnogo dobro.
Zadr`i kusur 263
SCENA VI
Isti kafi}. Branka sedi za stolom. Naspram we sedi mu{karac nama
okrenut le|ima. Ona }uti i slu{a ga, a on pri~a toliko brzo da se re~i
ne razaznaju ve} se slivaju jedna u drugu. On ode, a na wegovo mesto do|e
drugi. ]utawe. Branka vrti ~a{u, on ~ini to isto. Sve {to ona uradi
on ~ini isto. Vreme prolazi. I ovaj mu{karac ode, ona ga ne isprati ~ak
ni pogledom. Ona sedi tako sama za stolom neko vreme i igra se pla-
menom male sve}e koja stoji na stolu. U kafi} u|e Filip, nemarno, ne
primetiv{i Branku, a ni bilo {ta drugo zauzme svoje standardno mesto
za {ankom. Ona ga neko vreme posmatra, a zatim lagano ustane i lagano
mu prilazi. Pri|e mu s’ le|a i poklopi mu o~i rukama.
FILIP: (S’ dosadom bez primetnog iznena|ewa)
O jebote, {ta je sa vama qudi!
BRANKA: (Skloni mu ruke sa o~iju i stane ispred wega)
]ao, Filipe!
FILIP: (Mirno)
Oho. Pomoz’ Bog, zla `eno!
BRANKA: (Mirno i pomalo izaziva~ki)
Jel’ to od tebe kompliment?
FILIP: Ako smatra{...
BRANKA: (Neko vreme }uti i analiti~ki ga posmatra)
Znam ja za{to ti ima{ problem sa mnom.
FILIP: Jel’ zna{? E dobro je.
BRANKA: Zato {to te ja provaqujem.
FILIP: (Izbacuju}i gust dim iz usta)
Ti mene provaquje{...
BRANKA: Pa da, i te ma~o fore i to kao zao sam, pa {ta... To je sve samo
poza! Ti u stvari nisi takav.
FILIP: (Unese joj se u lice)
A kakav sam to ja onda?
(Povu~e se i otpije iz ~a{e)
BRANKA: (Sa izvesnim ose}ajem superiornosti)
Ti si u stvari... U stvari si jako nesiguran u sebe.
FILIP: A reci mi... Ti mnogo ~ita{?
264 Ma{a Filipovi}
BRANKA: (Zbuni je pitawe)
Da, {to pita{?
FILIP: E pa onda bi mogla da pro~ita{ i neku dobru kwigu, a ne samo
te tone gistro-psihoanaliti~ke celuloze za kojom pla~u ki-
{ne {ume.
BRANKA: Ha! Sigurno si ponosan na svoj besmisao za humor?
FILIP: (Mirno)
Pa prili~no, moglo bi se re}i.
(Kra}a pauza)
’Ajde ti meni reci ve} jednom {ta ti `eno ho}e{ od mene, pa
da zavr{imo jednom sa tim.
BRANKA: (Pogleda ga odlu~no)
Ok, ajde da se ti i ja ne{to dogovorimo.
(Pogleda ga o~ekuju}i da }e on ne{to re}i, ali on ne ka`e
ni{ta, pa ona nastavi)
Anu da ostavi{ na miru!
FILIP: (Pogleda je sa blagom nevericom, a onda prsne u smeh)
[ta bre?
BRANKA: Nemoj da se smeje{, ozbiqno ti ka`em. Slu{aj, ona je dobra
devojka, malo naivna dodu{e, ali dobra. Ona zaslu`uje dobar
`ivot i ti nema{ prava da joj stoji{ na putu.
FILIP: O ~emu ti jebote pri~a{?
BRANKA: (Nastavi, ne obaziru}i se na wegovu upadicu)
Nije lo{e `eleti seks. Ne ka`em da je lo{e i tu te ja potpuno
razumem, ali ona nije takva. Ona to ne mo`e da razume.
Kapira{, ona ne mo`e da odvoji emocije od seksa i zato... Ona
je od onih... Ma ne trebaju tebi takve devojke. Niti ti treba{
woj niti ona tebi. Ti woj ne mo`e{ da pru`i{ ni{ta, a ona
tebi jo{ mawe...
FILIP: A od kad ti to molim te brine{ za Anu? Uvek si se dru`ila sa
wom samo zato {to je ona jedina koja je imala `ivaca da slu{a
tvoje budala{tine i dovoqno je nestabilna da ti ponekad i
odobri to {to pri~a{.
BRANKA: Od tebe boqi komentar nisam ni o~ekivala, ali za to me ba{
briga. Ja znam da joj `elim dobro. Ona jeste nestabilna I zato
sam ja uzela na sebe neke stvari koje ona ne mo`e da podnese.
Zadr`i kusur 265
FILIP: Kao na primer?
BRANKA: Kao na primer tebe.
FILIP: (Prekine je)
^ekaj, ~ekaj!
(Nasmeje se)
^ekaj malo! Ako ja dobro kapiram celu ovu stvar ti u stvari
ho}e{...
(Kra}a pauza)
Da ja opalim tebe.
(Zasmeje se)
Jel’ tako?
BRANKA: (Qutito)
Filipe, da li ~ovek bar jednom u `ivotu mo`e sa tobom
ozbiqno da razgovara?
FILIP: Pa ozbiqno pri~amo, zar ne? Jesi li rekla da ti mene razu-
me{? To kao ja ho}u samo seks i to je ok...
BRANKA: Da to sam rekla, ali to samo zna~i... Zna~i da ja imam {iroka
shvatawa i...
FILIP: I zato {to ima{ {iroka shvatawa ti ho}e{ da te ja opalim?
BRANKA: Ja sam mislila da je tebi mogu}e dokazati...
FILIP: [ta? Sad ne}e{?
BRANKA: (Zbuni se)
E ajde ostavi me na miru!
FILIP: (Sme{ka se)
Ho}e{ ili ne}e{? ’Ajde malo br`e odlu~uj. Mo`da ti je ovo
jedina prilika. Mo`da druge ne}e biti. Znam da si me zvala
Branka, sakriven broj, je li tako?
BRANKA: Ti si bre jedan manijak! Optere}en si! Optere}eni manijak!
FILIP: Pa {ta bi sad? Gde nestado{e {iroka shvatawa?
(Kra}a pauza)
[ta je, kad si ve} zvala za{to nikad nisi imala herca da ide{
do kraja. Da si me lepo zamolila mo`da bi i bilo... Ali
slu{aj, da ti bude lak{e pri du{i, da se ne kaje{ posle... Ja
sam ve} odlu~io za tebe.
(Namigne)
BRANKA: Ti si nenormalno istripovano stvorewe I mo`e{ da pri~a{
do sutra, ja...
266 Ma{a Filipovi}
FILIP: Odlu~io sam. Ni{ta od te jeba~ine. Zna{, nikad mi se nisu
svi|ale devojke koje u to ne unose emocije. Razume{? Prosto-
narodski re~eno, ne di`e mi se na wih. Kapira{?
BRANKA: (Pobesni)
Ti si... Ma {ta ti bre zami{qa{! U `ivotu te ne bih
pogledala!
FILIP: ]uti i budi mi zahvalna {to Ani nisam rekao ni{ta o tome.
(Kra}a pauza. Mirno ispijaju}i pivo)
A sad idi i svoje provincijske komplekse le~i negde drugde.
BRANKA: (Pobesni do kraja)
Provincijske komplekse? Ti ne{to da mi ka`e{, ne{ko-
lovano |ubre sa asfalta!
(Besno poleti ka izlazu)
FILIP: (Razgibavaju}i vrat)
Odgovara opisu. Da, to sam ja.
Zadr`i kusur 267
SCENA VII
Anin stan. Ana sedi, na krevetu, isprobava cipele. Obuje bele cipele,
{eta se gore-dole po sobi, gleda se u ogledalu. Sedne ponovo na krevet.
Odi`e noge od zemqe, zagleda ih i spu{ta ih. Na vratima se ~uje kucawe.
U sobu u|e Branka sa gomilom kesa u rukama.
BRANKA: (Zadihano)
]ao!
(Sru~i se na krevet umorno. Kese ispusti na pod pored sebe)
ANA: (Podigne nogu)
Kako ti se ~ine?
BRANKA: [ta ti je to?
ANA: Kako {ta mi je to? Pa za svadbu!
BRANKA: (S’ kiselim izrazom lica)
Zna~i, svadbe }e ipak biti...
ANA: Bo`e Branka! Kakvo ti je to pitawe?
BRANKA: Otkud znam. Stvari se mewaju. Eto vidi{, jo{ pre nekoliko
dana nisi mogla da `ivi{ sa grehom na du{i, a sad...
ANA: (Napravi se da nije ~ula ovo posledwe)
Marko je zakazao datum ven~awa.
BRANKA: Zakazao?
ANA: Da, u crkvi.
BRANKA: I kad mu to do|e?
ANA: 14. juna.
BRANKA: Opa!
ANA: [ta opa?
BRANKA: Ba{ na Filipov ro|endan.
ANA: Otkud ti zna{ da mu je tada ro|endan?
BRANKA: Ti zna{ da ja sve pamtim.
ANA: I ni{ta ne opra{ta{...
268 Ma{a Filipovi}
BRANKA: I to.
(Kra}a pauza)
Jel’ dolaze tvoji na kraju?
ANA: (Rezignirano)
Ne, ne dolaze. Na listi prioriteta se ne nalazim u vrhu ~ak ni
po kriterijumu azbu~nog reda. Tako ti je to kad mlad, lud i
nei`ivqen pravi{ decu, pa onda ne zna{ {ta bi sa wima.
(Prekine samu sebe)
Ali dobro, ne}u sad da pri~am o tome.
BRANKA: Ma {ta te boli uvo, {aqu lovu, a ovako za kad ti trebaju.
ANA: Jebem ti lovu, samo pri~a{ o lovi.
BRANKA: Pa ba{ bih volela da vidim od ~ega bi ina~e `ivela, jebem te
sposobnu. Mene moji samo gwave, iako su 200 kilometara i
godinama daleko od mene i daqe me gwave. Misli{ da je
olak{avaju}a okolnost imati roditeqe u ku}i koji zara|uju
k’o naizmeni~na struja, nikad puno radno vreme, nikad dovoq-
no love, ali oni neguju lokal-patriotizam dok se i pacovi sele
iz grada. Ne zna{ ti kako je to. Kad sam do{la u Beograd
svanulo mi. Ako ve} mora{ da se kre{e{ bez perspektive,
onda bira{ ko }e to da bude.
ANA: I {ta sad ima{ od toga?
BRANKA: [ta imam od toga? Imam posao kakav se po`eleti mo`e, mogu
da pla}am stan, mogu...
(Kao da iznenada shvati sav svoj poraz i prazninu, ali to ne
bi pokazala ni za `ivu glavu)
ANA: (Izgubqeno)
Ma dobro, svako vaqda ima neki svoj program.
(Pauza)
BRANKA: Lepe su ti cipele. Ja sam ne{to bila bezveze, iznervirao me...
Iznervirali me ovi u firmi, pa sam malo i{la u shopping.
(Poka`e rukom na kese)
ANA: (Prvi put u toku ovog razgovora se nasme{i)
Daj da vidim {ta si kupila! Daj ’vamo!
(Branka uzima kese jednu po jednu, vadi iz wih garderobu i
pru`a jednu po jednu stvar Ani, sve stvari su bele. Ana se
nasmeje)
[ta je bilo? Novi stajling, a? Gle ti wu, sve belo. Kao da se ti
udaje{, a ne ja!
Zadr`i kusur 269
BRANKA: (Malo se smrkne. Kiselo se nasmeje)
Ja? Ma daj... Zna{ ti mene... Nikad par, uvek raspar. Dok nisam
sigurna da mu je apsolutno svaka aminokiselina na mestu
ni{ta od braka. Ne}u posle da ispadne da je neko drugi bio
boqi. Dok svakog ne proverim, ni{ta...
ANA: Kako to misli{ dok svakog ne proveri{?
BRANKA: Pa tako, na razne na~ine. Svi lepo u kartoteku, pa kome se {ta
zalomi.
ANA: Zeza{ me. Jel’ da?
BRANKA: Ne zezam te, ozbiqna sam. Evo ba{ danas sam ih proverila
jedno desetak. I mogu ti re}i, lo{ dan danas. Ipak, dobro je
znati da ni{ta nisi propustio, pa onda teraj daqe...
ANA: ^ekaj! Ho}e{ da mi ka`e{ da ide{ na sastanke na slepo, {ta?
BRANKA: Pa da, izme|u ostalog. Internet je ~udo. Osim toga tu je i
imenik, pa je sve to prili~no sistematizovano, a i na druge
na~ine se mo`e do}i do mnogih podataka samo ako ume{. A ti
zna{ da je kompjuter moje drugo ja.
ANA: Ma {ta pri~a{? I sad }e{ da proverava{ svakog frajera u
Beogradu? Ti si totalno prolupala!
BRANKA: Ne}u svakog, imajmo obzira prema deci i starijima, pa nisam ja
ratni zlo~inac. Ako bude bio neki za mene ja }u ga na}i, ako
ne, nije mi ni bilo su|eno, samo ne}u da me senka nekog
“Filipa” prati celog `ivota...
(Ana je pogleda iz malog mozga, a onda spusti glavu i zagleda
se u svoja kolena)
Izvini! Izvini, nisam htela... Mislila sam...
ANA: (Ugrize se za dowu usnu)
Ma ok, ok... U pravu si... Re{i}u ja to...
BRANKA: Jebem mu mater, uvek ka`em {ta ne treba!
ANA: (Kao da joj je nesto sinulo)
Ima dodu{e jedna stvar... Znam. Zamoli}u ga da ne{to u~ini za
mene.
BRANKA: [ta? Da se ubije?
ANA: Branka!
BRANKA: Pa to je najboqe {to bi on mogao da u~ini za tebe.
ANA: (Podigne ka`iprst, ali vi{e kao da samoj sebi obja{wava)
Ima ne{to drugo...
270 Ma{a Filipovi}
BRANKA: Pa {ta to onda?
ANA: Ni{ta. Otom-potom.
(Kra}a pauza)
BRANKA: (Tek da ne{to ka`e)
I... Gde mi je kum?
ANA: (Za trenutak je pogleda belo, ali brzo odgovori)
A! Radi popodne. Na poslu je sad.
BRANKA: Pa taman }u da svratim posle do wega. Treba neke stvari da
iskopiram.
ANA: Ako, svrati. Obradova}e se. On tebe ba{ voli.
BRANKA: (Sa dosadom u glasu)
On svakog voli. Qude treba voleti i te fore.
(Pauza)
ANA: I... Jesi li na putu da na|e{ nekog? Mislim nekog onako
pravog.
BRANKA: Eh, pravog... Svi imaju ili policijski ili medicinski dosije.
ANA: Ma daj, ja mislim da ti preteruje{.
BRANKA: Ho}e{ da ka`e{ da precewujem sebe.
ANA: Ne to, nego prosto... Svi qudi su stvoreni sa nekom gre{kom.
Mora{ to da prihvati{.
BRANKA: A koja je moja gre{ka?
ANA: Pa sad...
BRANKA: Ne, reci mi slobodno. Onako iskreno, ono {to misli{.
ANA: Ne znam. Mo`da... Previ{e si stroga. Previ{e... Perfek-
cionista, ne znam... Nekad nema{ razumevawa... Kad sam te
prvi put videla na faksu, pomislila sam, Bo`e kako je ova
devojka sigurna u sebe. Toliko si bila razli~ita od mene da
nisam mogla ni da pomislim da }emo se i upoznati, a kamoli
dru`iti. Za mene se jebiga odmah videlo da ne}u zavr{iti {to
sam zapo~ela kao i mnogo puta do tada.
BRANKA: (Nasmeje se)
Dobro je, dobro! Kako ti voli{ da se u svakoj prilici samo-
kritikuje{, ko te ne zna mislio bi da si komunista.
(Zasmeju se obe)
Zna{, mislim da tebe i mene vezuje to {to ti mnogo voli{ da
pri~a{ o sebi, a ja o sebi nemam {ta da dodam. Poklapa nam se
tajming.
Zadr`i kusur 271
ANA: Ma daj, nije ba{ tako.
(Ga|a je jastukom)
BRANKA: (Kroz smeh)
Ana, smiri se.
ANA: (Blesave}i se)
Ne}u mama da se smirim.
(Ga|a je drugim jastukom, a onda sko~i na wu i po~ne da je
golica, {tipa, udara. ^uje se samo Brankino vri{tawe.
Iznenada Ana ustane najnormalnije kao da se ni{ta nije
desilo)
BRANKA: Pa dobro, da li si ti normalna! [ta te je spopalo!
ANA: Ne znam, do{lo mi. Sad mi je ba{ super.
BRANKA: (Popravqaju}i ra{~upanu kosu)
E ba{ mi je drago da se dobro ose}a{.
(Kra}a pauza)
A jo{ dra`e mi je da se tako zrelo pona{a{ napokon.
ANA: Eto! Ka`em ja!
272 Ma{a Filipovi}
SCENA VIII
Fotokopirnica. U woj Marko obavqa svoj jednoli~an posao, ali veoma
usredsre|eno, reklo bi se svim srcem. To traje dugo, dugo, dugo. Bar tako
izgleda. U kopirnicu u|e Branka.
BRANKA: Poma`e Bog.
MARKO: (Okrene se)
O! Bog ti pomogao! Otkud ti?
BRANKA: Poslom.
(Marko je upitno pogleda. Na to ona podigne na pult po-
veliki {tos papira i doda)
Ali nije samo to.
MARKO: (Mehani~ki i rutinski dohvati papire i po~ne da ih raspo-
re|uje i sla`e pored kopir-ma{ine pripremaju}i ih za ko-
pirawe. Kao da je sam, kao da Branka i nije prisutna)
Sad }u ja to odmah.
BRANKA: (Nervozno i nesigurno)
Ma dobro je, nije toliko hitno. Htela sam... Htela sam da
razgovaram sa tobom.
MARKO: (Malo se iznenadi)
O! Sa mnom?
BRANKA: (Kao malo premi{qaju}i se, ali ipak odlu~no)
Da, ba{ sa tobom.
MARKO: Pa izvoli... Mislim reci, o ~emu je re~?
BRANKA: Ra~unam naravno da }e to ostati me|u nama jer ja zaista imam
najboqe namere.
MARKO: Ako tako `eli{, naravno. Ako ikako mogu da ti pomognem, tu
sam.
BRANKA: Zapravo ne treba meni da pomogne{, ali ima kome mo`e{.
MARKO: Ako je to u mojim skromnim mo}ima, voleo bih svakom da
pomognem.
BRANKA: (Sa prikrivenom ironijom)
Naravno, na to sam i ra~unala.
(Kra}a pauza)
MARKO: (Prijatno)
Pa? Ka`i slobodno.
Zadr`i kusur 273
BRANKA: (Gleda negde iznad wegove glave ne bi li na{la najpogodnije
re~i)
Vidi ovako... Slu{aj... O Ani se radi...
MARKO: [ta je sa Anom?
BRANKA: Woj zapravo treba da pomogne{.
MARKO: Otkud sad to, nije mi rekla da ima ikakav problem.
BRANKA: Problem i jeste u tome {to ona ne zna da ima problem. Nikako
ne shvata...
MARKO: Izvini, ali sad te stvarno ni{ta ne razumem.
BRANKA: (Po~ne da govori veoma brzo)
Ti zna{ Anu... Dobro, ne zna{ je toliko dobro koliko je ja
znam, ali zna{ je prili~no. Ona je detiwasta, nezrela je i ne
zna {ta ho}e u `ivotu. Ona ne mo`e da oceni {ta je za wu
dobro, a {ta nije.
MARKO: Niko od nas to ne zna. Zato Bog zna najboqe {ta je dobro za
svakoga, Bog }e to urediti.
BRANKA: (Poku{ava da bude takti~na)
Slu{aj Marko, ne mo`e ni Bog na sve da misli, ima posla
preko glave, treba mu malo pomo}i.
(On je posmatra smireno)
Zar nije tako? Ono {to zapravo ho}u da ti ka`em je to da Ana
jo{ uvek nije spremna za brak, ne smete to da radite.
MARKO: [ta ti to pri~a{?
BRANKA: Znam da ti to sad zvu~i ~udno i naglo, ali... Boqe je da sve
krene kako treba, zar ne? Sad ne mo`e da krene kako treba, ona
toga nije svesna. Rano je jo{ za wu. Ja ne ka`em ni{ta, jednoga
dana kada do|e do toga i ako ti jo{ uvek bude{ bio u fazonu...
MARKO: Ako budem bio u fazonu?
BRANKA: Ho}u da ka`em, ako vam se putevi ponovo ukrste... To }e onda
zna~iti da je Bog tako hteo i...
MARKO: Ne razumem {ta ti ho}e{ da ja u~inim.
BRANKA: (Kao iz topa)
Da otka`e{ ven~awe.
MARKO: Kako? Ako ona... Onda treba sama da mi ka`e... Ali to je
nemogu}e.
BRANKA: Ne! Ona ne zna ni{ta o tome, nemoj joj nikako o ovome
govoriti!
274 Ma{a Filipovi}
MARKO: Ali za{to onda...
BRANKA: Ona to ne mo`e sama da uradi. Ona je neosve{}ena. Zato ti
mora{ da joj pomogne{, ti da prese~e{. Ti si mu{ko uostalom.
MARKO: Ne razumem za{to mi govori{ takve stvari?
BRANKA: (Du`a, dramati~na pauza. Ona napokon re{i svoju dilemu)
Ona... Ona te je prevarila.
(Pogleda ga sa krivicom kao da je ona to uradila)
MARKO: (Potpuno mirno, ni jednog trenutka ne prekidaju}i svoj
posao)
Znam.
BRANKA: (Prenera`eno)
Zna{? Rekla ti je?
MARKO: Nije mi rekla.
BRANKA: Pa kako onda zna{?
MARKO: Video sam. Ose}ala se krivom. Predamnom se pokajala.
BRANKA: (I daqe u ~udu)
I {ta sad?
MARKO: Ni{ta.
BRANKA: (Sad se ve} iznervira)
Kako bre ni{ta! Prevarila te je, ’alo ~ove~e! Nije te pre-
varila ono kao ru`no je pomislila, nego ono kao kresala se sa
tipom!
MARKO: I pokajala se.
BRANKA: (Ironi~no se nasmeje)
Pokajala se! I to je tek tako, pokajala se!
MARKO: Mogla je da se pokaje, to je ono {to je va`no. Uostalom... Ako
je Isus oprostio Mariji Magdaleni, ko sam ja da ne oprostim
Ani.
(Branka je u {oku. Kopir-aparat po~ne da {lajfuje. Marko se
blago osmehne)
Gle, nestalo papira.
Zadr`i kusur 275
SCENA IX
Filipova garsowera. Na {poretu se kr~ka ne{to u dve {erpe, on gleda u
kuvar naslowen na teglu i mu}ka ne{to u ~a{ama, poku{ava da napravi
neki koktel u stilu pravih barmena, `ongliraju}i led i izvode}i sli~ne
trikove, ali nije ba{ najve{tiji u tome. Neko tiho kuca na vratima
{to on isprva ne primeti jer u tom trenutku istim ritmom i sa
istim razmacima tran`ira ne{to na dasci za se~ewe sataricom, ali
kucawe postane ja~e i odlu~nije, pa ga Filip primeti. Otvori vrata, na
vratima je Ana.
FILIP: Ej, otkud ti mala? U|i.
ANA: (Nervozno)
Ne}u da u|em, dobro je i ovako.
FILIP: [ta je dobro tako? ’Ajde nemoj da me zeza{ nego ulazi.
(Dok on pri~a ona proviri kroz vrata i pogleda levo i desno
da vidi ima li koga)
Nema bre nikoga.
ANA: Ba{ ~udno, zar ti da gubi{ vreme.
FILIP: [to si blesava, drmnu}e te promaja!
ANA: (Odsutno. Usredsre|ena na neku daleku ideju)
Evo samo sekund i bi}e gotovo.
(On se upitno namr{ti sa nerazumevawem)
Htela sam samo ne{to da te zamolim.
FILIP: Ka`i, {ta je frka? Gde gori?
ANA: (Jo{ nervoznije, ali se trudi da deluje neutralno)
Ni{ta specijalno samo... A i po obi~aju to se ne odbija. Zato
ne treba puno vremena da odgovori{...
FILIP: Ne razumem. O ~emu se radi? Daj bre u|i unutra nemoj da me
nervira{!
ANA: Ho}u da te zamolim da... Da mi bude{ kum na ven~awu.
FILIP: (Gleda je nekoliko trenutaka, onda se po~e{e iza uveta)
^ekaj. Ti ho}e{ da te ja ven~am i onda smo ti i ja ono kao kum i
kuma?
ANA: (Smrtno ozbiqna)
Da.
FILIP: (Kra}a pauza, pa se nasmeje. Kroz smeh)
Ono kao, kum kumu, pa u {umu.
276 Ma{a Filipovi}
ANA: (Iznervira se)
Daj Filipe, jel’ mo`e{ bar jednom u `ivotu da bude{ ozbi-
qan! Stvarno te pitam, odgovori da ili ne i to je to.
FILIP: (Kra}a pauza)
Pa ne znam {ta sad treba da ka`em. Za{to ho}e{ da ti ja
budem kum?
ANA: Nije bitno za{to ho}u... Dakle... Da ili ne?
FILIP: Pa dobro, dobro, kad si toliko navalila, to je najmawi prob-
lem. Ok, ho}u, {to da ne.
ANA: (U`urbano, gotovo poslovno)
E dobro, onda budi u crkvi...
FILIP: (Prekine je)
^ekaj bre malo. Sad kad smo se sve dogovorili treba vaqda to
da proslavimo. ’Ajde napravio sam sad neke koktel~i}e, ’ajde
ulazi da zape~atimo kumstvo.
ANA: (S’ mukom)
Ne, ne mogu.
FILIP: Ma ’ajde `eno, {ta ti je!
(Uhvati je za ruku)
Mora{ sad da me slu{a{. Moja baba je govorila, Bog na nebu,
kum na zemqi.
ANA: ([iri nozdrve, nabira ~elo i gleda oko sebe)
[ta to smrdi na paqevinu?
(On je pogleda ispod oka krive}i usta)
Ne, ozbiqno ti ka`em.
FILIP: (Okrene se i ugleda {erpe koje kipe sve do poda i poluugqe-
nisan sadr`aj svuda po {poretu)
U jebote!
(On sko~i ka {poretu. Vrata koja je on do malo~as dr`ao
rukom se od promaje zatvore sa treskom)
Zadr`i kusur 277
SCENA X
Ve~e je. Ana sre|uje svoj stan, deluje spokojno i smireno, ~ak jako veselo.
Kucawe na vratima i Branka ulazi u sobu. Ana je i ne primeti dok ne
progovori.
BRANKA: Gle ti {to je ona vredna! Kao da te to ne ~eka sad svakog dana i
to puta dva.
ANA: (Okrene se)
Ej! Nisam ni ~ula da si u{la.
BRANKA: Ka`em, nije sad vreme za rad, sad je vreme za labudovu pesmu, pa
dovi|ewa.
(Ana odlo`i pajalicu, pa obe sednu)
ANA: Ma malo samo da sredim, ono do}i}e sutra par devojaka, pa...
BRANKA: Pa da prizivamo duhove i igramo igru istine, je li... Ma
batali to! Nego, zna{ {ta sam ja mislila...
ANA: (Veselo)
[ta si ti mislila?
BRANKA: (Odu{evqeno)
Mislila sam da napravimo veliku `urku i da pozovemo sve
tvoje biv{e frajere. E to ti je pravo devoja~ko ve~e!
(Ana prsne u smeh)
Pa da su svi ra~uni lepo ~isti u startu! Da ne ispadne posle da
si ne{to zaboravila. A kad to lepo utvrdi{, zakqu~amo ih
ovde da se pokoqu. Ujutru samo do|emo da uklonimo tela.
ANA: (I daqe smeju}i se)
E pa ti stvarno nisi normalna! [ta tebi sve ne}e da padne na
pamet!
BRANKA: Ti misli{ da se ja zajebavam? Ja sam mrtva ozbiqna. I ja sam
luda {to ti i{ta pri~am, trebalo je samo da organizujem.
Vaqda se i kuma tu ne{to pita.
ANA: (Zastane sa smehom setiv{i se ne~ega sa nelagodom. Uozbiqi
se)
E, Branka, moram ne{to da ti ka`em.
(Pauza. Branka je upitno gleda)
BRANKA: Pa ka`i {ta je ve} jednom!
ANA: Molim te samo... Molim te nemoj da se naquti{ na mene i
nemoj pogre{no da shvati{...
278 Ma{a Filipovi}
BRANKA: (Nestrpqivo)
[ta se desilo, aman `eno?
ANA: Pa zna{ {to se ti~e tog kumstva... Ne}e{ mo}i ti da mi bude{
kuma...
BRANKA: (Prenera`eno)
Molim?
ANA: Znam, trebalo je ranije da ti ka`em i sve to, ali... Shvati}e{
da sam ovako morala da uradim.
(Gotovo vikne)
Zamolila sam Filipa da mi bude kum!
BRANKA: (U jo{ ve}em {oku)
Filipa? ^ekaj bre malo!
(Zastane za trenutak)
Ho}e{ da ka`e{ da }e te Filip ven~ati?
ANA: (Zabrza)
Da, ali Branka shvata{ li za{to? To je jedini na~in... To je
jedini na~in da prekinem sa wim, razume{?
BRANKA: Ti zaista nisi normalna! Na~in da prekine{ sa wim... Jel’ ti
u glavi ima{ plastelin ili {ta? To je na~in da se ve`e{ za
wega za ceo `ivot, a ne da prekine{ sa wim.
ANA: Na neki na~in da, ali... Kako ne shvata{! Ako mi bude bio kum
ja vi{e ne}u mo}i da imam ni{ta vi{e sa wim i bi}u sigurna
da }u biti verna Marku. Razume{ li sad? Kako mi to ranije
nije palo na pamet!
BRANKA: Ti nisi svesna {ta pri~a{. Nemoj to da radi{, kaja}e{ se
posle, ko zna {ta mo`e iz toga da ispadne.
ANA: Kumstvo je zakon, Bo`iji zakon! Ono }e me spre~iti da radim
lo{e stvari!
BRANKA: A tebe stalno neko mora da udara po prstima? Misli{ da }e te
to spre~iti ako bude{ htela...
ANA: Pa to je tabu! Niko ne mo`e da spava sa svojim kumom! Vi{e ga
ne}u gledati istim o~ima od prekosutra...
BRANKA: Ni{ta nije garancija za tvoju du{u! Zar si toliko sigurna u
taj raj da se trudi{ da ovaj `ivot upropasti{ {to vi{e
mo`e{?
ANA: Branka, nemoj da se quti{ molim te, to ne bih mogla da
podnesem. Ovo je prava stvar, znam. Po prvi put u `ivotu znam
da radim pravu stvar.
Zadr`i kusur 279
BRANKA: (Ve} gotovo smireno)
Naravno, kako god ti ho}e{.
(Pauza. Ona joj se prodorno zagleda u o~i. Zna~ajno)
Veruj mi da sam u~inila sve {to sam mogla za tebe. Ja vi{e od
ovoga nisam umela.
ANA: (Pri|e, zagrli je)
Znam, Brankice, naravno da znam. Ah, tako sam sre}na, znam da
}e sada sve biti druga~ije.
BRANKA: (Ravno, ali bez `u~i)
Naravno, sada }e sve biti druga~ije. Mislim da ti vi{e nisam
potrebna, ~ak ni kao kuma. Nikako... Mene vi{e u tvom `ivotu
nema... Kona~no sam ostala potpuno sama.
ANA: Ipak se quti{?
BRANKA: Ne qutim se, ali pogledajmo istini u o~i... Sada }e neki drugi
qudi brinuti o tebi...
ANA: Ali ti i ja }emo biti tu uvek! Obe}ale smo jedna drugoj!
BRANKA: (Umorno i po prvi put bez imalo zlobe)
Naivno je to An~i! Ne mo`e se imati sve u `ivotu.
(Duga pauza)
ANA: (Ozbiqno)
Za{to mi to govori{?
BRANKA: Zato {to je tako Mico.
(Onda se osmehne tu`no)
Ali dobro... Ako ve} kum treba da preuzme grehove, onda je to
jedino {to Filipu od tebe zaista i pripada, onda je {teta {to
ih nisi imala i vi{e.
280 Ma{a Filipovi}
SCENA XI
Crkva. Markovo i Anino ven~awe. Svi svatovi }ute, samo se ~uje neraz-
govetno romorewe i pojawe popa. Filip stoji iza Ane dr`e}i u rukama
dve velike sve}e. Poprili~no se dosa|uje i preme{ta se sa noge na nogu, a
pored toga i cipele ga `uqaju. Branka stoji sa strane malo u pozadini.
Oko wih se nalaze qudi ili ih nema, ali se wihovo prisustvo naslu}uje.
Ana je nervozna, napeta, usredsre|ena. Marko je tako|e usredsre|en, ali
se na osnovu wegovog izraza lica ne da izvesti nikakav zakqu~ak. Pop se
okre}e ka mladencima i daje im da iz putira ispiju po tri kratka
gutqaja vina. Marko prvi ispija vino, a zatim Ana koja se zanese, pa
potegne malo vi{e. Pop se nasmeje ispod brka, ali se brzo okrene, ostavi
putir, uzme kadionicu i mahne wome nekoliko puta oko wihovih glava.
Filip se umorno klati, jedna od sve}a u rukama mu se nagne i otopqeni,
vru}i vosak kane Ani na rame. Ona se trgne od bola, okrene se i od tog
trzaja joj spadne kruna sa glave. Kruna se otkotrqa, svi se malo zbune.
Marko ho}e da se savije da je dohvati, ali ga pop pokretom ruke spre~i u
toj nameri. Pop se sagne, izme|u dva samoglasnika dune lagano u krunu i
stavi je ponovo Ani na glavu. Iza vrata oltara proviri devoj~ica od
{esnaest godina sa trudni~kim stomakom u laganoj haqinici. Dok
mladenci i kumovi kru`e tri puta po crkvi ona prolazi pored wih
radoznalo ih zagledaju}i, ali wu niko od prisutnih ne opa`a. Kada im se
na|e iza le|a, iza svih svatova, ona tamo ostane i posmatra ostatak
obreda. Pop mladencima napokon skida krune, odvezuje im ruke i oni se
poqube. Qudi se razmaknu da mladenci pro|u. Oni po|u nekoliko koraka,
a zatim Ana istupi, okrene se le|ima prostoru na kome stoji samo
Branka i baci bidermajer. Branka pru`i ruke da uhvati bidermajer, ali
joj on preleti visoko preko glave i ona tako par trenutaka ostane sa
podignutim praznim rukama. Bidermajer uhvati devoj~ica, nasme{i se
vragolasto i nestane. Ni ovo niko ne primeti. Mladenci polako krenu
ka izlazu iz crkve, a svatovi za wima. Na vratima se okrenu oltaru,
krste se i lagano izlaze.
Zadr`i kusur 281
SCENA XII
Markov stan. Marko prenosi Anu preko praga i spu{ta je ne`no na
krevet. On se vra}a da zatvori ulazna vrata, a ona pa`qivo posmatra
sve oko sebe kao da nikada nije videla ovu prostoriju. Marko se vrati i
sedne pored we.
ANA: Pa... Kako je?
MARKO: [ta?
ANA: Kako je biti u braku?
MARKO: A to... Pa... Lepo je.
(Kra}a pauza)
A tebi?
ANA: (I daqe s’ vremena na vreme gledaju}i oko sebe)
Ne znam, ~udno je nekako. Kad pogleda{, ni{ta se nije pro-
menilo, a ipak...
(Pogleda ga)
Mislim ni{ta se jo{ nije promenilo.
(Gledaju se par trenutaka, ona ga poqubi)
MARKO: (Zadovoqno)
E da, ovo je sad i tvoj dom.
ANA: Da.
(Zagrli ga, oboje su nervozni, kao da ne{to i{~ekuju)
Marko... Moram ne{to da ti ka`em.
MARKO: Ka`i mi du{o.
ANA: Ja... Ja ne znam ~edno da vodim qubav.
MARKO: (Zbuni se)
Kako to misli{? Ne razumem.
ANA: Pa ne znam, ti si tako... Mislim, to {to smo ~ekali sve ovo
vreme i to... Nekako, ose}am se kao da treba da spavam sa
svetim Nikolom. Ne znam {ta treba da radim.
MARKO: (Blago se nasme{i)
Ne treba da misli{ o tome.
(Pomiluje je po kosi)
ANA: Znam, ali... Ovo sa tobom je toliko druga~ije od svega, nikada
tako ne{to nisam imala u `ivotu. ^ak... ^ak me je malo
sramota da se skinem pred tobom.
(Kra}a pauza. Ona se zagleda u wega)
I to je to? To je ta qubav?
MARKO: Naravno du{o.
282 Ma{a Filipovi}
Neko vreme ona dr`i glavu na wegovom ramenu, a on je miluje po kosi.
Onda se ona uspravi, sa pone{to ~udne nelagode mu sedne u krilo i po~nu
da se qube. Polako, ona mu skida ko{uqu. On se prepu{ta. Zatim mu
skida pantalone, a on woj ven~anicu. Zastanu. Gledaju se.
ANA: (Ona mu dodirne slabinu)
Gle, ima{ o`iqak. Nisam ni znala da ima{ o`iqak.
MARKO: Ma da, ostalo je, nije moglo potpuno da zaraste.
ANA: A ja ba{ volim o`iqke, to zna~i da si bio `iv, da te je `ivot
dotakao. Svaki o`iqak je neka pri~a.
(Prelazi prstom ne`no preko wegovog o`iqka)
Od ~ega je?
MARKO: Ne znam, ne se}am se.
ANA: Kako ne zna{? Pa zar ti neko nije ispri~ao?
MARKO: Nisam nikoga ni pitao. Tu je i {ta sad. Za{to je to bitno?
ANA: Volela bih da znam.
(Kra}a pauza)
@elim da znam sve o tebi.
MARKO: (Pogleda je ~udno)
Ni ja ne znam sve o sebi. To je nemogu}e.
(Pauza. Pomalo, ali gotovo neprimetno rastu`eno)
Na primer, uvek sam `eleo da znam kakav sam bio kad sam bio
mali, {ta sam radio i da li sam za ne{to bio predodre|en, ali
po{to su mi roditeqi tako rano umrli nije imao ko da mi to
ispri~a. [ta da se radi...
(Ana ga gleda za~u|eno sa nekom nedefinisanom setom. On se
osmehne)
Za{to me gleda{ tako ~udno du{ice?
ANA: Nikad te nisam ~ula da tako govori{.
MARKO: Kako to govorim?
ANA: Pa tako... Kao da te ne{to boli...
MARKO: (Osmehne se, trudi se da je razveseli)
Ma, to je pro{lo... Sada je samo ovo {to smo ti i ja.
ANA: Mo`e li ikada da pro|e?
MARKO: Vaqda mo`e...
ANA: (Trenutak ti{ine, a onda ona gotovo vikne)
E stvarno pri~amo o nekim glupostima!
(Ponovo gleda oko sebe kao da ne{to tra`i)
Prva bra~na no}, ~ove~e!
(Pribli`i mu se jo{ vi{e i zagrli ga ~vrsto, najja~e {to
mo`e)
Zadr`i kusur 283
Ho}u da me uvu~e{ u sebe! Razume{! Da ovo sada nikada, ali
razume{ nikada ne zaboravimo.
(Malo udaqi glavu od wega, zagleda ga vi{e razne`eno nego
strasno)
Tako mi treba{!
(Po~ne da ga qubi, obori ga na krevet. Spopadne ga kao u
nekom bunilu. Vode qubav, to traje dugo, dugo. Ona iznenada
stane, si|e sa wega i sedne na svoje noge. On se uspravi na
krevetu, iznuren kao od te{kog fizi~kog rada)
[ta ti je?
MARKO: (Sa nekim ose}awem teskobe, ne gledaju}i u wu)
Ni{ta. [to?
ANA: Kako {to? Ve} dva sata se ovde... Cimamo. A ti ni jednom da
svr{i{.
MARKO: (Sa bolnom grimasom se uhvati za dowi deo stomaka)
Pa dobro, {ta da se radi. Bi}e boqe.
ANA: (Zgranuta wegovom reakcijom)
Kako to misli{ bi}e boqe? Dva sata, alo! Niko to ne mo`e da
izdr`i!
(Spusti loptu)
Reci mi {ta nije u redu. Jel’ u meni problem?
MARKO: (Spusti joj ruku na rame, pa je pomazi po ruci)
Za{to odmah misli{ da je problem? Nema nikakvog problema.
Zar je to tako stra{no? Zar te toliko poga|a?
ANA: Nije stvar u tome, samo ne mogu nikako da shvatim...
(Kao da se ne~ega seti. Razbesni se)
A pogotovo {to ti nisi nikoga ni taknuo godinama, ako je
ta~no ono {to ti pri~a{...
MARKO: (Prekine je)
Naravno da je ta~no. [ta ti je sad?
ANA: Ako je to ta~no, trebalo bi da si napaqen kao kanta benzina na
re{ou u pustiwi i onda...
(Pogleda ga rezignirano)
Ili je sve to o celibatu bila simpati~na pri~ica za naivnu
devoj~icu?
MARKO: (Trudi se da sakrije svoje uzbu|ewe)
Za{to bih te lagao? Za{to?
ANA: Ne znam. To ti meni ka`i. Ovako ne{to mi se u `ivotu nije
desilo.
284 Ma{a Filipovi}
MARKO: (Trudi se da bude smiren)
Vidi Ana, ja samo imam taj problem...
(Tra`i re~i)
Ja ne mogu da... Imam problem da do|em do kraja. Pred sam kraj
nekako... Ne mogu da se pustim, razume{. Kao da ne dozvoqavam
sam sebi da prospem seme.
ANA: Kako to misli{? Zna~i znao si...
MARKO: Mislio sam da je pro{lo, ali eto...
ANA: Da je pro{lo {ta?
MARKO: Pa to...
ANA: (S’ nestrpqewem)
Marko, o ~emu mi ovde pri~amo?
MARKO: (Uzdahne te{ko)
Dobro, ako ba{ ho}e{ da zna{, re}i }u ti.
ANA: (Uozbiqi se)
Sad me pla{i{.
MARKO: Nema{ ~ega da se pla{i{. Vi{e nije ni bitno, ali eto
ispri~a}u ti. (Kra}a pauza. On se sprema da po~ne, ona ga
posmatra sa zebwom. Dok on govori neka senka sve vi{e i vi{e
prelazi preko wenog lica da bi se ono na kraju izobli~ilo od
u`asa)
Zna{, kada sam imao osamnaest godina zabavqao sam se sa
jednom devoj~icom. Bila je dve godine mla|a od mene i bila je
tako milo i dobro stvorewe. Jednoga dana, saznali smo da je
ona u drugom stawu, napravio sam joj dete. Nisam imao pojma ni
o ~emu naravno, ali sam znao da je nemogu}e da nas dvoje gajimo
dete. I {ta bismo uostalom radili sa detetom u tim godinama.
Jedino {to sam mogao da joj ponudim bio je abortus i mislio
sam da smo se dogovorili. Nasme{ila se tada, rekla: “^u}emo
se sutra!” i oti{la. Dva dana mi se nije javqala, tre}eg dana su
mi javili da se... Ubila.
(Duga i mu~na pauza)
ANA: Zna~i zato si ti sve ove godine...
MARKO: (Prekine je)
Eto! Sad sam ti rekao sve. Molim te da vi{e nikad ne
govorimo o tome.
(Ustane sa kreveta i iza|e iz sobe. Ana ostane na krevetu
zgr~ena, izgubqeno, rukama nesvesno stiskaju}i jastuk)
Zadr`i kusur 285
SCENA XIII
Brankin stan. Ana i Branka sede za stolom i ispijaju kafu. Ana je
gotovo potpuno skamewena i gleda u prazno. Branka sve vreme pri~a
pomalo neprirodno, poku{avaju}i da Anu izvu~e iz katalepti~kog stawa.
BRANKA: Posle svega ja i daqe ne kapiram za{to ti je ba{ to sad prob-
lem. Postoji hiqadu drugih problema koje nisi `elela da
vidi{ i preko kojih si pre{la i {ta sada sa tim... Mislim, ne
vidim {ta to mewa.
ANA: (U po~etku je i daqe odsutna, a zatim postepeno po~ne da se
uzbu|uje)
Mewa? [ta mewa? Kako {ta mewa! Kako {ta mewa! Sve mewa!
Od vrha do dna! Sve mewa!
BRANKA: Ja mislim da si ti sad malo u afektu. To je samo jedna mala
stvar koju nisi znala o Marku, a u krajwoj liniji to i nema
nikakve veze sa tobom. Za{to bi to bio tvoj problem?
ANA: Da li si normalna! Sve ima veze sa sva~im, a pogotovo ovo
samnom!
BRANKA: Ali to je pro{lo i ti ni za {ta nisi kriva. [ta sad?
ANA: On je mene lagao... Sve vreme me je lagao...
BRANKA: [ta te je bre lagao?
ANA: To je sve bila jedna velika i gnusna la`. Ja sam mislila da on
stvarno veruje u tog Boga, da zna o ~emu pri~a, poverovala sam
mu. Poverovala sam ~ak i u tu jebenu ~istotu i u to da me voli
duhom i da je on onaj poseban, jedan-jedini kome seks nije bitan.
A cela fora je zapravo bila u gri`i savesti i...
BRANKA: Ne volim {to }u ovo da ti ka`em, ali ja sam tebi rekla da je to
meni u startu izgledalo bolesno i da ne{to sa Markom nije u
redu. Ti si mi govorila da je on jedini normalan, se}a{ se?
ANA: (Kao da se polako vra}a me|u `ive. Ipak, raspolo`ewa joj
variraju. Govori pomalo nepovezano)
Voli{ ti, {to ima{ priliku to da mi ka`e{, nemoj da se
foliramo. Voli{ ti to, pa dobro, qudi smo, {ta sad, svako ima
neku svoju slabost.
(Kra}a pauza)
Besna sam, uh kako sam besna, a opet sa druge strane nekako mi
je i `ao Marka. Ne nekako, mnogo mi ga je `ao, ali jebote! @ao
mi je i mene, a ja ne znam kako }u sa tim da `ivim. Treba da
gradim ku}u iznad kosturnice, e jebiga!
286 Ma{a Filipovi}
BRANKA: (Sve vreme je pomno posmatra)
Jesi ti ne{to pila?
ANA: Ne{to? Pa, ne{to jesam...
BRANKA: Slu{aj, ako ho}e{, ostani kod mene par dana dok se ne sredi{.
Zna{ gde su pe{kiri i ostalo, pa tako da mo`e{...
ANA: (Prekine je)
A ne, ne, ne mogu. A uostalom i tebi dolazi taj frajer tako da...
(Blesavo se nasmeje kao da se ni{ta nije desilo)
I kakav je?
BRANKA: Ne znam.
ANA: Kako ne zna{? Nije vaqda opet sa neta?
(Branka kiselo klimne potvrdno glavom)
E ne mogu da verujem! Ti mi ba{ nisi taj tip. [to ne na|e{
bre nekog normalnog nego samo tu precrtava{ pacijente?
BRANKA: (Nasmeje se sa ironijom)
Normalnog? A gde ih to uzgajaju. Uostalom i nije mi ne{to do
toga, ovo sve radim vi{e eksperimenta radi. Informati~ari
moraju da znaju ko najvi{e vremena provodi pored kompjutera,
ko su im glavne mu{terije.
ANA: Ma da, znam... Kad on sti`e?
BRANKA: Samo {to nije.
ANA: (Naglo ustane)
E onda, idem ja. Ne bih mogla da podnesem da sad jo{ i
upoznajem nekog.
(Malo joj se zavrti u glavi, zanese se, ali ostane na nogama)
BRANKA: [ta ti je?
ANA: Ma ni{ta, sve u redu.
BRANKA: (Dok ona pri~a, Ana je gleda klate}i glavom)
E stvarno me brine{. Daj sedi tu, nemoj da ide{. Zva}u sad
ovog kretena, otkaza}u mu. Malo }emo da se zezamo kao nekad.
Mo`emo i da iza|emo ili... Sad bi bilo glupo da ka`em da
idemo da jurimo neke frajere, ali... Tako, neko zezawe, de-
voja~ki izlazak.
ANA: (S’ gor~inom)
Pro{la su ta vremena, zar nisi provalila? Uostalom i sama
si rekla da...
(Zaustavi se, pre|e rukom preko o~iju)
Jebote, ostarila sam za no}. Jel’ me ~uje{? Po~ela sam da
zvu~im kao ti. Vreme je da krenem.
Zadr`i kusur 287
BRANKA: Ostani jo{ malo, molim te.
ANA: Mesto me ne dr`i, a i ti me makar pogledom ipak
osu|uje{. Danas to ne mogu da podnesem.
BRANKA: (Kao da se kona~lo slomi wen neprobojni oklop)
Pa zar i kad nemaju gde da odu qudi ipak odlaze od mene?
Nije ovo prvi put. Nije ni drugi... Za{to? Za{to mi se
to de{ava? Ako postoji neko logi~ko obja{wewe molim
te da mi ga ka`e{.
ANA: (Za~u|ena korakne ka Branki)
Branka {ta ti je pobogu? [ta te je spopalo?
BRANKA: (Poku{ava da povrati hladnokrvnost)
Ma ni{ta samo tako sam...
(Pauza. Sa te{kom mukom prevali preko usana)
Sama.
(Nasmeje se samoironi~no)
Pateti~no, jel’ da? Bila si u pravu, svako ima neki svoj
bol, jel’ da. Moj nema ime kao tvoj, ali... Ali ima
prezime, mnogo je uop{teniji. Kako god okrene{, ja sam
uvek sama, ni{ta se ne mewa i do kraja ostajem sama.
(Pauza. Ana je zabezeknuta, ne zna {ta bi rekla. Branka
vra}a hladnokrvnost i svoj ve~iti gorki, ovoga puto
samoironijski osmeh)
Ne mogu da verujem da sam ovo izgovorila ja, a ne neka
bubuqi~ava adolescentkiwa sa malim sisama.
ANA: Ali jednoga dana }e{...
BRANKA: (Prekine je)
Ne, tako }e ostati! Ro sam ti ja.
ANA: Ali to nisi ti. Ti si uvek bila... E ako je spalo na to da ja
tebi treba da pomognem... Ja ne umem da poma`em qudima,
ja nikad nisam bila subjekat...
(Wih dve stoje jedna naspram druge i gledaju svaka u
poraze one druge, a pomalo i svoje sopstvene)
GLAS SA
KOMPJUTERA: Stigla Vam je po{ta!
BRANKA: (Izgubqeno)
^uje{? Eto to sam ti ja. Sad zna{.
288 Ma{a Filipovi}
SCENA XIV
Kafi}, gotovo prazan. Za {ankom je Filip, ali sada sa druge strane
{anka, kao barmen. Za {ankom sedi Ana prili~no pripita. Filip bri{e
~a{e i pogleda je s’ vremena na vreme, ona pri~a ponekad brzo i na granici
razumqivosti, a ponekad mucavo i isprekidano.
ANA: I eto... Sve se kao mewa, a ono u stvari... Ni{ta se ne mewa...
Mislim, koja je granica istine? To je onaj trenutak kada si
dovoqno popio da mo`e{ da ka`e{ sve bilo kome, a jo{ nisi
pao u nesvest, ali... Ali ja nikako da postignem taj trenutak,
uvek prevremeno padnem u komu ili...
(Kra}a pauza)
Ne znam... Mo`da to treba da se ve`ba, {ta misli{ ti?
FILIP: (Ravno)
[ta ti to radi{? Ne bi trebalo da si ovde...
ANA: Ne bi trebalo? Od kad ti to govori{ {ta bi trebalo, a {ta ne
bi trebalo. U stvari, qudi uvek ta~no znaju {ta ne bi trebalo,
a zapravo nikada {ta bi onda u tom slu~aju trebalo.
(Zagleda mu se o~i)
Rekla sam ti za{to sam ovde.
FILIP: Rekla si mi, ali ja to ne razumem kao razlog. Ne vidim {ta to
su{tinski mewa.
ANA: [ta mewa? Sve mewa, su{tinu su{tine mewa. Najgore su te
la`i koje niko ni ne smatra la`ima. Meni treba neko da me
spase i taj neko mora sve da zna... Razume{? Ne razume{! On je
mene iskoristio...
FILIP: Mislim da vi{e ni sama ne zna{ {ta ho}e{ da ka`e{,
previ{e si popila.
ANA: Ma slu{aj ti wega! Od kad si ti postao tako smoren?
FILIP: (Smoreno)
Nisam smoren samo...
ANA: Ne i nisi... Postao si {anker i sad qudi iz te vizure previ{e
piju, je li? Pa raduj se, to ti pravi profit. Najgori je taj
sindrom biv{ih pu{a~a, biv{ih narkomana, biv{ih nim-
fomana, biv{ih... Oni bi sve imalo poro~ne na krst!
(Duga ti{ina)
Daj mi jo{ jedno pivo!
(On je pogleda i bez re~i joj otvori novu fla{u)
A ja sam gre{na, to znam i pateti~na sam i to znam i znam
unapred sve {ta bi ti sad rekao, zato ne trudi se...
Zadr`i kusur 289
FILIP: Nije ta~no. Ne bih rekao da si gre{na. Za{to gre{na?
ANA: U pravu si, ne bi ti to rekao, malo sam pobrkala... To bi vi{e
li~ilo Na Marka. Gre{na sam zato... Zato...
(Nalakti se na {ank i unese mu se u lice)
Zato {to te opet `elim! Evo sad, ovoga trenutka! @elim te!
(Povu~e se u pre|a{wi polo`aj)
Ali zna{, nisam ja kriva za to, ja sam u~inila sve da do toga ne
do|e. I ne bi ni do{lo da je sve onako kako izgleda da jeste,
ali...
FILIP: Ma daj Ana, {ta se tebi desilo, nikad te nisam ovakvu video.
ANA: Nisi me ovakvu video, a zamisli ipak ja sam uvek bila takva.
Ali eto, tek sad me je ba{ briga za sve. Tako se malo toga
promeni... Eto godine su pro{le, a {ta si ti promenio? Samo
stranu {anka na kojoj se nalazi{ i ni{ta vi{e.
(Neko vreme ti{ina)
A zna{ {ta je najgore od svega? Kad mnogo pijem budim se
nervozna i onda ba{ ne volim kad nisam u svom krevetu. A
zna{ {ta je sme{no? Sme{no je to {to se vi{e nikada ne}u
buditi u svom krevetu. Od sada }u se uvek buditi u Markovom
krevetu i nikada sama ve} pored duha neke devoj~ice. Uh! Kako
je to... Pa to uop{te nije sme{no.
(Uozbiqi se)
Zna{ Filipe, ja se bojim mrtvih, ja nikada nisam videla
mrtvog ~oveka, niti ho}u. Ja to nikada, nikada ne}u mo}i da
podnesem, nikada ne}u toliko odrasti. Ja nisam ~ak htela da
vidim mrtvu ni svoju ro|enu babu koja me je odgajila. Bila mi
je i otac i majka, razume{, a ipak nisam mogla da skupim snage
da je vidim posledwi put.
FILIP: Daj pusti me tih morbidnih pri~a!
ANA: Samo ti ka`em. Ja tebe... Meni je jako stalo do tebe, ali ne bih
`elela da te vidim mrtvog, ne bih ti verovatno ni na sahranu
do{la i ne bi to smeo da mi zameri{...
FILIP: ’O}e{ da prekine{ sa tim!
ANA: Nemoj ti da se dere{ na mene. Gost je uvek u pravu.
(Zacereka se)
E zamisli... Mu{terija je uvek u pravu.
(Smeje se pijano)
A stvarno Filipe {ta ti je to trebalo da se zaposli{ ovde?
Kakva glupa ideja! Po~ne{ da kuva{, uvidi{ da ti ni to ne ide
i na kraju svega se zaposli{ u lokalnoj rupi, pa ti si stvarno
prolupao.
290 Ma{a Filipovi}
FILIP: (Iznervirano)
Zna{ {ta mala, welcome to real world. Nisu svi zbrinuti kao
ti, nemaju svi mogu}nost da budu razma`eni.
ANA: (Uozbiqi se)
Za{to to ka`e{?
FILIP: [ta ti misli{ da ja volim sve {to radim u `ivotu? Ja se ipak
trudim da od svega toga napravim bar zajebanciju. Keva me
otka~ila, ka`e `eni se, }ale me otka~io ka`e zara|uj sam, ja
se snalazim kako mogu.
ANA: Pa za{to se nisi o`enio?
FILIP: Za{to da se `enim? Zbog dva para ~istih ga}a, hvala lepo mogu
to i sam. Jo{ malo, toliko }u izdr`ati vaqda, a onda palim
preko grane da se vi{e nikada ne vratim.
ANA: Ide{ u inostranstvo?
FILIP: Idem u pi~ku materinu samo ako }e mi tamo biti boqe.
ANA: (Jo{ ozbiqnije)
Ne}e. Ne}e ti biti boqe zato {to ti ne zna{ {ta tra`i{, pa
ti je svejedno gde se nalazi{.
FILIP: (Kratko je pogleda)
Ma!
(Odmahne rukom i okrene se da slo`i neke ~a{e)
ANA: Dobro, ti si bar ostao dosledan sebi, uvek si znao da ne}e{ da
u~i{ {kolu. Ja sam mislila da ho}u, ali jebiga nije imao ko da
me tera. Samo, zna{, biti barmen, to ti je gore nego biti
baletan. Niko ne}e matore konobare.
(Zacereka se)
[ta }e{ posle?
FILIP: Ne brini ti ni{ta, sna}i}u se ja kao i uvek.
ANA: (Neko vreme }uti, a onda skoro vedro)
E da, izvini, nisam ti kupila ni{ta za ro|endan.
FILIP: (Okrene se)
Nema veze nisam ni ja tebi kupio ni{ta za svadbu, pa smo kvit.
ANA: E, nije to isto.
FILIP: A u ~emu je razlika?
ANA: Razlika je u tome {to si ti kreten, a ja nisam.
(On je pogleda ispod oka jedva primetno za~u|eno)
^udi te to {to govorim sve {to mi padne na pamet? Pa nemoj
da te ~udi. Ti si moj kum, tebi moram i mogu vaqda sve da
ka`em. Vidi{, celog `ivota si me uglavnom u}utkivao i ja sam
Zadr`i kusur 291
te uglavnom slu{ala, a onda mala rokada i ti sad ovde mene
slu`i{. Ti si kelner i slu`i{ mene gosta. Zar `ivot nije
vrhunska zajebancija?
FILIP: Ana ’ajde prekini! Pijana si, ne zna{ {ta pri~a{ i najboqe je
da ode{ ku}i, svom mu`i}u i... Nisi vi{e...
(Odmahne rukom)
ANA: Nisam vi{e ni za {ta to si hteo da ka`e{, a?
(Zacereka se)
Pa mogu}e je da si u pravu, ko bi to znao. A ja sam nekako
mislila kad se ve`emo tom kumovskom vezom da }e ne{to da ti
se dogodi, da ti izraste neki rog, {ta ja znam, a ono ni{ta. I
daqe si lep kao i pre. Lep si jel’ zna{ Fi-li-pe?
FILIP: Daj Ana...
ANA: Reci mi jel’ zna{ to? Nikad ti to nisam rekla, ali sam uvek
mislila tako.
FILIP: (Iznervirano)
Znam!
ANA: Pa naravno da zna{, to je tako o~igledno, a ti voli{ o~i-
gledne stvari, jel’ tako?
(Polako teturaju}i se ustaje sa stolice)
Ja }u sad malo da idem, ali ni{ta se ti ne sekiraj, do}i}u ja i
sutra i prekosutra i tako svakog dana.
(^eprka po torbi)
Nikada u `ivotu nikome nisam ostavila bak{i{, ali evo sad
mi ne{to...
(Pijano, poluhisteri~no i gotovo pla~no. Izbacuje na {ank
zgu`vane nov~anice i metalni novac)
Zato {to si tako lep, i zato {to zna{ da si lep, zato {to si
zaboga moj kum, ~uvar mojih grehova, mojih pizdarija i svih
srawa koja sam u stawu da napravim, zato {to te `elim, a
vidi{
(Histeri~no se smeju}i)
ne mogu da te imam jer sam te se pred Bogom odrekla. Vidi{
ipak sam se ja tebe odrekla na kraju! Dolazi}u ti ovde svaki
dan i ne}e biti nikakvih problema. Dovodi}u i Branku da se
ne ozra~i. Dovodi}u i Marka da ga ubedim da sve to u stvari
nema nikakve veze. I svi }emo biti tu u tom kolosalnom
srawu, ali je ipak ute{no to {to }emo biti zajedno. Onda...
Zato {to ne ume{ da se pokaje{ i zato {to nema{ ni{ta jer
ni{ta ni ne `eli{, a ne `eleti ni{ta je gore nego biti
bolestan. Zbog svega toga i ko zna zbog ~ega sve jo{... Zadr`i
kusur!
(Istr~i napoqe)
292 Ma{a Filipovi}
