Marija Orbovi} / POLET (1924-1926)

1

EdicijaZAVI^AJNA BIBLIOGRAFIJA 16

UrednikDanica Ota{evi}

RecenzentiMr Zdravka Radulovi}Dobrilo Aranitovi}

Lektor i korektorMr Marijana Matovi}

Izdava~Gradska biblioteka

„Vladislav Petkovi} Dis“^a~ak

DizajnZoran Jure{

* * *

Objavqivawe kwige omogu}ilo jeMinistarstvo za kulturu i medije Republike Srbije

Marija Orbovi}

POLET(1924–1926)

^a~ak2009.

Omladinska periodika

Posle Prvog svetskog rata pojavio se uSrbiji ve}i broj |a~kih listova koje su osni-vale |a~ke dru`ine, naj~e{}e u gimnazijamaili u~iteqskim {kolama. I pored izvesnihnedostataka, ova |a~ka glasila bila su kori-sna iz vi{e razloga. Uticala su na intelektu-alni razvoj u~enika, podsti~u}i ih na ve}i radu `eqi da vide svoje radove {tampane, kako jeto predvi|ao i Ja{a Prodanovi}: „Kwi`evnirad nagna}e ih, na ~itawe dobrih kwiga, narazmi{qawe, na uzajamni kwi`evni saobra-}aj, na me|usobnu kritiku svojih radova.“1 Zaafirmaciju mladih talentovanih qudi va`noje postojawe ovakvih listova, gde oni po~iwuda pi{u me|u sebi ravnima, da bi kasnije mo-gli da se na|u u konkurenciji sa ve} iskusnimpiscima. Na stranicama ovih glasila susre}use mladi autori iz raznih krajeva zemqe, upo-znaju se i uti~u jedni na druge. Zato je Skerli}zapazio da su „omladinski listovi uvek simpa-ti~ni i dobro do{li, uvek korisni, pa ma kakokratkog veka bili, i onda kad su slabo i neve-{to ure|ivani, kao izraz voqe za radom i te-`we jednog nara{taja da se opredeli i izrazi,u svakom slu~aju kao barometar du{evnog `i-vota na{ega, ocrtavawe slike onih koji dola-ze i koji }e kroz dvadeset i trideset godina vo-diti javan `ivot u na{em narodu.“2

\a~ki listovi su naj~e{}e bili kratko-veki. Iako su nastojali da pro{ire krug svo-jih saradnika, kao i ~italaca {irom nekada-{we Jugoslavije, ipak su retko opstajali odpretplate, ali wihova uloga u pripremi mla-dih qudi za ulazak u svet pisane re~i, kao pr-vi korak na tom putu bila je nemerqiva.

7

____________

1 Velimir @ivojinovi}Massuka, „\a~ki ~asopisi“,Misao, kw. 29, sv. 1-2 (1929),str. 122.2 Isto, str. 123.

Omladinska kwi`evna periodika pred-stavqala je prelaz izme|u |a~kih i kwi`ev-nih ~asopisa, poku{avaju}i da na jednom mestuobjedini tri nivoa kwi`evnog stvarawa, odonog u |a~kom kutku do onih ve} priznatih ukwi`evnom svetu. Najpoznatiji takav ~asopisbio je Venac, koji je izlazio, sa prekidima iz-me|u ratova, od 1910. do 1935. godine. Osnovaoga je, ure|ivao i izdavao Jeremija @ivanovi}(1874-1940). Povodom petnaestogodi{wiceizla`ewa ~asopisa, Trifun \uki} se se}ao:„On je uspeo da za tu svrhu okupi starije, mla-|e i najmla|e: one koji su u{li u kwi`evnuistoriju, one koji su na wenom pragu i one ko-ji po prvi put poku{avaju da umetni~ki izra-ze svoje misli i ose}awa.“3

Svestan zna~aja takvog glasila za kul-turni napredak srpskog naroda, ali i sam vi-soko obrazovan u Beogradu, Be~u i Lajpcigu,kao profesor Vi{e pedago{ke {kole u Beo-gradu, na~elnik Ministarstva prosvete i, nakraju svoje karijere, ban Moravske banovine,@ivanovi} je uspeo da odr`i ~asopis, {tam-paju}i ga u visokom tira`u (od po~etnih 1.500uve}ao se na 10.000 primeraka) i okupqaju}i uwemu kao saradnike mlade pisce po~etnike,od kojih su mnogi kasnije postali poznati. „Satakvom orijentacijom i sa takvim u~inkom Je-remijin Venac je, po svedo~ewu savremenikabio �najomiqeniji list celokupne jugosloven-ske omladine’ (J. Babi}, Kwi`evni ogledi,Vaqevo, 1928).“4

U nameri da pou~i i obrazuje, Venac jesadr`avao, pored kwi`evnih, i priloge izpopularne nauke, originalne i prevedene,kao i zabavni deo sa matemati~kim i enig-matskim zadacima. ^asopis takvog koncep-cijskog obrasca bio je uzor mnogim |a~kimdru`inama pri poku{ajima da i sami izdajusvoj list.

MARIJA ORBOVI]

8

____________

3 Trifun \uki}, „Posleniza godina“, Venac, kw.10, sv. 4-5 (1. januar 1925),str. 246.4 Sava Pen~i}, „Jeremija@ivanovi} (1874-1994)“,Gradina, god. 30, br. 1/2(1995), 44.

\a~ki listovi u ^a~ku

U ^a~anskoj gimnaziji je od 1893. godinepostojala |a~ka dru`ina „Raji}“, koja je s ma-lim prekidima do Drugog svetskog rata oku-pqala u~enike literarnih sklonosti. U svomprogramu imala je i negovawe samostalnog li-terarnog stvarala{tva, prevo|ewe sa stranih

jezika, pripremawe predavawa o odre|enimtemama i izdavawe lista kwi`evne, umetni~-ke i nau~ne sadr`ine. U svom dugogodi{wemdelovawu, ova dru`ina je pripremala vi{elistova i ~asopisa, ali nisu svi sa~uvani, pase za neke i ne zna da su postojali. To je, uglav-nom, slu~aj sa onima koji nisu bili {tampani,ve} pisani rukom i na neki na~in umno`ava-ni. Zna se da je prvi takav list bio Budu}nost(1894), zatim \a~ki glasnik (1904/05), a prvi

POLET (1924-1926)

9

Zgrada gimnazije i osnovne {kole po~etkom HH veka

{tampani |a~ki list, delimi~no sa~uvan dodanas, bio je Vesnik Omladinaca, koji je izla-zio od 1. decembra 1920. godine do 21. januara1921. pod uredni{tvom ^aslava Nikitovi}a.[tampano je {est brojeva. Slede}e {kolske1921/22. godine, ~asopis je preimenovan uOmladinski Vesnik, a urednik je bio Tatomir

MARIJA ORBOVI]

10

Vesnik omladinaca, 1921.

P. An|eli}. U ovom |a~kom glasilu objavqi-vani su literarni radovi u~enika, ali i pre-vodi iz stranih kwi`evnosti, kao na primer,odlomak iz Servantesovog „Don Kihota“ ili„Sre}ni princ“ Oskara Vajlda, eseji o ^ehovui drugi prilozi koji su ukazivali na kwi`e-vnu zrelost redakcije i autora priloga.

POLET (1924-1926)

11

Omladinski vesnik, 1921.

MARIJA ORBOVI]

12

Doj~ilo Mitrovi}, 1925.

Doj~ilo Mitrovi} je tada bio u~enik ~e-tvrtog razreda gimnazije i samo ~italac ovog~asopisa,5 ali tri godine kasnije, analiziraju-}i listove koji su u ^a~ku izlazili posle Pr-vog svetskog rata, o ovom |a~kom glasilu zapi-sao je: „Grupa ~a~anskih sredwo{kolaca punapoleta i uzvi{enosti bacila se na jedan deli-katan posao, kakav se retko susretao u na{emgimnazijskom `ivotu, i izdavala 1920, 1921,1922. godine ~asopis, koji je skrenuo bio |a-{tvu pa`wu na sebe. Ne bih se prevario, kadabih rekao, da jo{ ni jedna gimnazija nije ima-la ~asopis kao {to je �Vesnik Omladinaca’,gde su bili okupqeni ba{ oni, koje najvi{ekritikuju, ti �ratni’ |aci, i ovim gestom doka-zali su da su zaista bili po intelektu sposob-niji, nego oni, �redovni’, koji iz dana u dan svo-jom �redovno{}u’, gube sve vi{e inicijativu,koja je bila kod ovih odlu~nih duhova.“6

Za razvoj ~a~anske omladinske periodikerad Doj~ila Mitrovi}a je od izuzetnog zna~aja.Sklonosti ka pisawu i ure|ivawu listova, is-poqene u ranoj mladosti, tokom {kolovawa,odredile su wegov kasniji ̀ ivotni put, a u sre-dini iz koje je potekao ostavi}e sna`an trag ikao podsticaj budu}im generacijama. Istaknu-ti novinar i publicista, prva novinarska,uredni~ka i literarna iskustva stekao je u ^a-~anskoj gimnaziji, gde je ure|ivao ~ak tri li-sta, od kojih je Polet upam}en do danas.

Doj~ilo Mitrovi} (^a~ak, 1. septem-bar 1907 - Beograd, 1. septembar 1995) poti~eiz brojne porodice ‡ imao je bra}u Du{ana,Mitra i Ratka i sestre Olgu i Emiliju, kojaje umrla u ranom detiwstvu. Oca Savu, u~e-snika balkanskih ratova i Prvog svetskog ra-ta, koji je umro od tifusa 1915, jedva da jeupamtio. Ipak, majka Milka i{kolovala jesvu decu, tri sina su studirala pravo, me|uwima i Doj~ilo, jedan ekonomiju, a k}erka jebila u~iteqica.

POLET (1924-1926)

13

____________

5 „Ja sam kao u~enik ~e-tvrtog razreda gimnazijebio pretplatnik i sve bro-jeve s velikom pa`wom ~u-vao. Za vreme rata 1941-1945 spasla ih je da ne pro-padnu moja majka koja je snajve}om qubavqu krila i~uvala sve na{e kwige irazne zabele{ke“ (Doj~iloMitrovi}, Kultura i is-torija u kwigama, neobja-vqeni rukopis ~a~anske bi-bliografije, 1970, str. 78).6 Doj~ilo Mitrovi}, „Po-sleratni listovi u ^a~ku“,Polet, god. 2, kw. 2, br. 3-4(1924), str. 97-100.

Novinar Politike postao je 1928. godi-ne, a od 1935. je novinar u konkurentskom gla-silu Vreme, gde je 27. marta 1941. imenovan zaglavnog i odgovornog urednika. Uskoro, po iz-bijawu rata, po{to je mobilisan, proveo je ne-ko vreme u zarobqeni{tvu, u me|unarodnomlogoru u Subotici, posle ~ega nalazi uto~i-{te u tazbini, veleposedni~koj porodici Be-{li}, poznatoj u suboti~kom kraju. Tu ostajedo kraja rata poma`u}i ilegalno narodnoo-slobodila~ki pokret. Wegov novinarski duhni tada ne miruje, pa je 1944. godine u Suboti-ci osnovao i ure|ivao list Slobodna Ba~ka,iz koga su kasnije nastale Suboti~ke novine,a datum izlaska prvog broja Slobodne Ba~ke(16. oktobar 1944) obele`ava se u ovom gradukao dan {tampe. Nekoliko dana kasnije, 19.oktobra 1944. pokrenuo je i ure|ivao Radio vi-jesti, a 27. oktobra i }irili~no izdawe Radiovesti. U Beogradu je ponovo 1945, u Politi-ci, gde je politi~ki urednik do 1946, kada pre-lazi u Borbu, da bi dve godine kasnije postaourednik u izdava~kom preduze}u Nolit i tajposao obavqao do 1956. Od slede}e, 1957. godi-ne, Mitrovi}eva kulturno-prosvetna delat-nost dobija novi izraz, koji se najpre ogleda ustvarawu koncepcije rada budu}eg Zavoda zaizdavawe uxbenika, a zatim i u wegovom osni-vawu, ~iji }e direktor biti do odlaska u pen-ziju 1973. godine.

Pored redovnih poslova, ure|ivao je ilistove: U domovinu! od 1946. do 1947, ilustro-vani list Jugoslavija od prvog broja, objavqe-nog avgusta 1947. do decembra 1948. i BiltenUdru`ewa novinara NRS od januara 1949. domarta 1950. godine. Bio je aktivan ~lan novin-ske organizacije i pre Drugog svetskog rata ‡od 1936. kao sekretar Udru`ewa, a posle ratau stvarawu strukovne organizacije na funkci-jama potpredsednika Saveza novinara Jugosla-vije i sekretara Udru`ewa novinara Srbije.

MARIJA ORBOVI]

14

POLET (1924-1926)

15

Napisao je kwige: ^a~anski „Borac“,(^a~ak, 1951, objavqena bez potpisa autora),Tanasko Raji} (Beograd, Prosveta, 1952), Za-padna Srbija 1941 (Beograd, Nolit, 1975), ^a-~ak, wegova pro{lost i savremeni dru{tve-no-istorijski razvoj (scenario za dokumen-tarni film u re`iji Milo{a Radivojevi}a)(^a~ak, ^a~anski glas, 1972).

Kao u~esniku i dobrom poznavaocu doga-|aja i prilika u NOB-u bilo mu je poverenoprire|ivawe, dopuwavawe i redigovawe ve}egbroja kwiga, ~iji su autori imali puno pove-rewe u wegovu pomo}, ali to nigde u kwigamanije nazna~eno. Iz bele`aka Doj~ila Mitro-vi}a mo`e se saznati da je dragocenu pomo}pru`io prilikom pripremawa za {tampukwiga: Titovo U`ice u borbi za slobodu, Ti-

Doj~ilo Mitrovi} otvara izlo`bu ~a~anskih listova i ~asopisaod 1899. do 1987. godine u Domu kulture, 1. oktobra 1987.

tovo U`ice, 1951, Pri~e o Titu MiroqubaJevtovi}a, Beograd, 1955, Josip Broz Tito–prilozi za biografiju Vladimira Dedijera,Beograd, 1953, Dnevnik ú, úú, úúú Vladimira De-dijera, Beograd, 1945, 1946, 1950, ^etnici iwihova uloga u vreme NOR-a 1941-1945 Milo-{a Mini}a, Beograd, 1982. Potpuno je prera-dio tekst i napisao novi, a da to nije nigde na-vedeno, za kwige: Istina o solunskom proce-su Borivoja Ne{kovi}a, Beograd, 1953, Aneg-dote Mila Pavlovi}a Krpe, Beograd, 1953, Onama Branka Pavlovi}a, Beograd, 1957 i Usvakoj pri~i o nama Branka Pavlovi}a, Beo-grad, 1963, 20 godina rada Medicinske {kole„Nade`da Vilimanovi}-Jankovi}“ u ^a~ku1958-1978, ^a~ak, 1978.

Objavio je i brojne ~lanke u raznim pu-blikacijama: Almanah napredne {tampe u Sr-biji 1871-1949, Beograd, 1949, Pionirski godi-{wak 1957, Beograd, 1957, Prosveta, obrazo-vawe i vaspitawe u Srbiji, Beograd, 1971, Ru-darska ~eta Branislava Bo`ovi}a, Beograd,1974, Zavod za uxbenike i nastavna sredstvaBeograd – prilozi za monografiju, Beograd,1982, rad sa nau~nog skupa @ivot i delo Traj-ka Stamenkovi}a objavqen u Leskova~komzborniku, br. 29, 1989. i druge. Napisao je pred-govor za kwigu Gora~i}ka buna Dragoja Todo-rovi}a, ^a~ak, 1965, zatim za kwigu Na medve-|im brdima Branka Pavlovi}a, Vaqevo, 1973,kao i za bibliografiju ~a~anske periodikeGlasono{e vremena Radovana M. Marinkovi}ai Milana P. \okovi}a, ^a~ak, 1992. Bio jeurednik biblioteka Svet od 1955. do 1957, Izsrpske pro{losti (25 kwiga) i nekoliko kwi-ga dokumenata o Dra`i Mihailovi}u.

Povodom 75 godina `ivota i 55 godinanovinarskog rada, daju}i sa`eto o sebi podat-ke Udru`ewu novinara Srbije, Mitrovi} jenapisao da je „kao novinar pisao i ispuwavaostranice listova tekstovima zapa`enim po

MARIJA ORBOVI]

16

sadr`aju, po originalnosti tema, koje su osta-le kao politi~ka i istorijska svedo~anstvajednog burnog doba, po jasnom izrazu svoga sti-la, reporterskoj konstrukciji napisa i in-formacija, raznih izve{taja o doga|ajima ireporta`a. Pratio je javna zbivawa podru~ja,koja je u svojoj novinarskoj praksi vodio kaorubriku u listu, na na~in autenti~nog i aktu-elnog informisawa. Wegove informacije, ru-brike i reporta`e, potpisivane ili objavqi-vane anonimno, bile su u javnosti zapa`enekao profesionalna novinarska ~istota izra-za, savesti i morala, i imale simpatije javno-sti i bile od uticaja. Pored toga, bio je po-znat i kao organizator novinarskog rada u re-dakcijama.“7

Za svoj rad Doj~ilo Mitrovi} je dobiovi{e nagrada. Za doprinos novinarstvu i zaosnivawe i rad novinarskih organizacija do-bio je Orden rada sa crvenom zastavom, kao iuglednu nagradu za `ivotno delo „SvetozarMarkovi}“, a za rad na stvarawu i izdavawuuxbenika i druge delatnosti dobio je Ordenzasluga za narod i brojna priznawa (poveqe izahvalnice) od republi~kih organa i organaZavoda za uxbenike, kao i najvi{e nagraderodnog ^a~ka.

Poznavaoci Mitrovi}evog novinarskogi publicisti~kog dela smatraju ga istinskimhroni~arem svoga doba na osnovu onoga {to jenapisao, ali i sakupio i sa~uvao u svom stanuu Beogradu i ku}i u ^a~ku, kao {to su kwige,listovi, ~asopisi, fotografije, plakati, po-zivnice i razna druga dokumenta, koja svedo~eo qudima i doga|ajima tokom skoro ~itavogHH veka.

Rad Doj~ila Mitrovi}a na o`ivqavawu~a~anske periodike je od nesumwivog zna~aja,naro~ito zato {to u ^a~ku izme|u dva ratanije bilo listova i ~asopisa koji su nepre-kidno izlazili u du`em periodu (sa izuzet-

POLET (1924-1926)

17

____________

7 Doj~ilo Mitrovi}, Po-daci o novinarskom radupovodom 75 godina `ivotai 55 godina novinarskog ra-da, rukopis, 1982, str. 1.

MARIJA ORBOVI]

18

kom Pregleda crkve eparhije `i~ke, 1919-1938,koji se, kao crkveno glasilo, odlikovao spe-cifi~nom sadr`inom). Pored toga {to su li-stovi koje je Mitrovi} ure|ivao na posebanna~in obele`ili kulturni `ivot u ^a~ku, na-ro~ito Polet, ta po~etna uredni~ka i novi-narska iskustva za wega su predstavqala jasanputokaz koji }e on uspe{no slediti.

Sedmak

Nakon izlaska posledweg broja Omla-dinskog Vesnika u januaru 1922. godine nasta-la je jednogodi{wa pauza, da bi se 1. februara1923. pojavio novi {kolski list ‡ Sedmak.Ovaj list nije sa~uvan, pa ga kasniji istra`i-va~i ~a~anskog izdava{tva samo pomiwu, uzkonstataciju da nije vi|en. Me|utim, u zao-stav{tini Doj~ila Mitrovi}a postoji po je-dan primerak svih pet objavqenih brojeva,ukori~enih zajedno u tvrde korice i stru~-nom konzervacijom za{ti}enih od propada-wa. List su ure|ivali Miladin ]iri} i Ras-tko Puri}, u~enici sedmog razreda ^a~anskegimnazije, otuda i ime glasila, i Doj~ilo Mi-trovi}, u~enik {estog razreda. Pisan je le-pim, ~itqivim rukopisom. U zaglavqu je is-taknuto da list izlazi 1. i 15. u mesecu, da serukopisi ne vra}aju, a primerak staje jedan di-nar. Najavqena u~estalost izla`ewa po{to-vana je za prva tri broja, a zatim je napravqe-na pauza od 1. marta do 1. aprila, kada je iza-{ao dvobroj 4-5, posle koga je list prestao daizlazi. Kao i u svakom ozbiqnom listu, i uSedmaku je uredni{tvo u prvom broju obave-stilo ~itaoce o razlozima wegovog pokreta-wa: „Uvi|aju}i potrebu za osnivawe jednog li-sta ~iji bi saradnici bili iskqu~ivo iz na{esredine, a koji bi dao prilike svakom na{emdrugu i drugarici, da u wemu ogleda svoje spi-

sateqske sposobnosti, pokre}emo, po odobre-wu {kolske vlasti, list Sedmak. U listu }ebiti zastupqena kwi`evnost svake vrste i toiskqu~ivo originalnim radovima. Radovi semogu objavqivati pod psevdonimom, samo seime autorovo mora de{ifrovati za uredni-{tvo. List }e izlaziti na 4 ili 6 strana. Ka-ko zbog izvesnih te{ko}a tehni~ka strana na-

POLET (1924-1926)

19

Sedmak, 1923.

MARIJA ORBOVI]

20

{eg lista nije zadovoqavaju}a, to }e se na we-govu sadr`inu obratiti naro~ita pa`wa.List kao {to je Sedmak zaslu`uje kako moral-nu tako i materijalnu pomo} sviju omladina-ca. Zato, drugovi i drugarice, pohitajte u {tove}em broju i sa radovima i pretplatom, i ti-me doprinesite odr`awu lista.“

Sude}i po sadr`ini lista, poziv za sarad-wu je nai{ao na povoqan odziv, jer su |aci do-stavqali radove, i ne samo sedmaci, ve} i mla-|i u~enici. Stidqivo su se potpisivali, naj~e-{}e pseudonimom i inicijalima, a poneki iprezimenom. Tako se u potpisima mo`e pro~i-tati: H, F. ]., Planinac, M, Gorski, S. Hanski,A. Jezdinac, Trnski, M. ]., O. Taris, Desan~i},Otovi}, Drag. Veskovi}, Damqanovi}. Danas jeza pojedine pseudonime te{ko utvrditi kojeautore skrivaju, ali mo`e se pretpostaviti daje „Gorski“ bio potpis Doj~ila Mitrovi}a, s

Doj~ilo Mitrovi} (prvi zdesna u drugom redu) sa odeqewem Gimnazije na Vidovdan 1923.

obzirom na to da se tako potpisivao i kasnijeu Poletu, inicijali M. ]. su, najverovatnije,po~etna slova imena urednika Miladina ]i-ri}a, Otovi} je Risto Otovi}, tada u~enik úñrazreda (potowi u~iteq ve{tina), a Drag. Ve-skovi} je Dragi} R. Veskovi}.

Oni su u Sedmaku objavili 21 poetski iprozni rad u pribli`noj srazmeri: 11 pesama i10 proznih tekstova, u kojima dominiraju qu-bavni i rodoqubivi motivi i ose}awa, {to jesasvim razumqivo, s obzirom na mladost autorai upravo minuli rat. Zanimqivo je da je jednapesma napisana na makedonskom jeziku, u potpi-su je Damqanovi}, a dve pesme Zaboravqenigrob i Pti~ica potpisuje „Gorski“, {to bi mo-gle biti prve objavqene pesme Doj~ila Mitro-vi}a. Ve} iz naslova ostalih pesama mo`e se za-kqu~iti i wihov sadr`aj: Zima, Volim te!, Zaotaxbinu, Idi…!, Sawarije, Srbijo!. Temati-ka proznih radova je sli~na ‡ qubavna i rodo-qubiva. Najdu`i prilozi su Solunski rodo-qubi (Planinac) i Tragedija jedne qubavi(M), objavqeni u nastavcima u tri broja.

U prva tri broja posledwa, ~etvrta stra-na bila je namewena zabavi i ure|ivana takoda je sadr`avala zadatke, rebuse, re{ewa, be-le{ke. U~enici su pozvani da re{ewa zadata-ka, tipa „Koji broj daje, kada mu se doda 6 samopolovinu onoga, {to bismo dobili, da smo mudodali 10?“, ali i mnogo komplikovanijih ite`ih, dostave redakciji, uz obavezu da wiho-va imena budu objavqena u prvom narednombroju. Ili su zadaci bili te{ki, ili nisu po-budili veliku pa`wu, ali tek u tre}em brojuse pojavquju imena u~enika koji su dali ta~neodgovore (Predrag Radojkovi}, úñ; Pavle Va-silijevi}, úñ; Kosta Simi} úñ; Velimir [ta-vqanin V i Nikola Miliki}, V) uz napomenuda neke zadatke niko nije ta~no re{io.

U drugom broju (15. úú 1923) objavqena jebele{ka, zanimqiva za istorijat |a~ke dru-

POLET (1924-1926)

21

Dragi} R. Veskovi}, pra-vnik, pesnik i novinarro|en je 1906. godine uRakovi. Radio je u Okru-`nom sudu u ^a~ku od1935, zatim je slu`bovaou Kraqevu, Ki~evu, Gwi-lanu, a od 1945. bio sudijaOkru`nog suda u Beogra-du sve do penzionisawa1965. Svoje pesni~ko op-redeqewe najavio je pe-smom Srbijo! ba{ u |a~-kom listu Sedmak, kaou~enik ñ razreda gimna-zije, a zatim je pesme ob-javqivao u Poletu i dru-gim kwi`evnim glasili-ma, kao {to su suboti~kiKwi`evni Sever, beo-gradski Venac, zagreba~-ka Mladost, zatim u ^a~-ku Osvit, Mala revija,^a~anski glas u ~ijem jepokretawu u~estvovao.Slao je zapa`ene dopisePolitici, gde ga je @iv-ko Mili}evi} zaposlio1931. godine kao dopisni-ka iz ^a~ka, ali i za pod-ru~je Zapadne Srbije. Za-nimqivo je da je jedinuzbirku pesama Staze ibogazi objavio tek 1968.Umro je 1979. u Beogradu.

`ine „Raji}“, po{to je iz tog vremena sa~uva-no malo dokumenata, a i {kolski izve{tajinisu {tampani. Ona glasi: „U subotu 10. úú t. g.na{a |a~ka dru`ina �Raji}’ davala je svoj pr-vi koncerat. Uprkos mnogim preprekama, kojedru`ini stvaraju jo{ uvek izvesni sebi~wa-ci, koncerat je uspeo. Naro~ito se istakao sasvojim lepim govorom drug Miroslav Dragu-tinovi}. Koncerat je bio pose}en sredwe, alisu dobrovoqni prilozi po{tovanog gra|an-stva nadoknadili mawak u publici. Naro~itose radujemo {to su nas i g. g. nastavnici pose-tili i istakli se svojim prilozima. Ovim pu-tem svima zahvaqujemo.“

Posledwi broj, dvobroj 4-5, iza{ao je 1.aprila, ne{to maweg formata (31 × 21 cm) odranijih (34 × 21 cm) i na {est strana. Nisu po-znati razlozi zbog kojih je list prestao da iz-lazi, ali pored bli`ewa kraja {kolske godi-ne, mogu}e ih je na}i i u uzrocima materijal-ne i tehni~ke prirode, jer nije bilo jedno-stavno pisati rukom sve priloge i umno`ava-ti gotove brojeve.

O tome kako su wih trojica izdavaliSedmak, Doj~ilo Mitrovi} je mnogo godinadocnije opisao u svojim bele{kama: „]iri} jepisao tekstove hemijskim mastilom pa smootisak prenosili na nekakvu smesu, a onda va-dili po 30 primeraka i delili u~enicima. Ra-dili smo tri meseca i izdali pet brojeva (1, 2,3 i dvobroj 4-5). List smo umno`avali u |a~kojsobici Miladina ]iri}a u Ulici cara Laza-ra (sada Dr Dragi{e Mi{ovi}a). ]iri}u jedosadilo da pi{e, a nestalo nam je i para zahartiju tako se Sedmak ugasio. Ali ovaj radpribli`io je nas trojicu, pa smo se dogovori-li da stvaramo pravi list i da ga {tampamo.To smo ostvarili u januaru 1924. i list nazva-li Polet. Se}am se da je ]iri} dao predlogda se {tampani list zove Polet.“8

MARIJA ORBOVI]

22

____________

8 Doj~ilo Mitrovi}, Kul-tura i istorija u kwiga-ma, neobjavqeni rukopis~a~anske bibliografije,1970, str. 74.

POLET (1924-1926)

23

Maksim

U narednoj {kolskoj 1923/24. godini, Doj-~ilo Mitrovi} je u~enik sedmog razreda i tadapokre}e jedan neobi~an list, koji sam i ure|u-je. Bio je to Maksim, a u podnaslovu prvog idrugog broja pi{e da je to kwi`evni ~asopis,

Maksim, 1923.

dok je u tre}em broju podnaslov informativ-niji: satiri~ni listi} sedmoga razreda ^a-~anske gimanzije. Izlazi dva puta mese~no,prvog i petnaestog. Ve} iz podataka u zagla-vqu i impresumu prvog broja vidi se da se ra-di o {aqivom listu, jer glavni i odgovorniurednik je ZVR-MRR, vlasnik dr. PIS, a pret-platu, oglase, rukopise, prikaze, karikaturei sve ostalo treba slati na adresu: Maksim –Pelengirska republika. Odgovorni urednik jeSme{ko Kikoti}, a Maksim ima svoju {tam-pariju, cinkografiju i litografiju. Karak-ter lista odre|en je podnaslovom kao satiri-~an, a isticawe „Pelengirske republike“ zasedi{te lista jasno ukazuje da se radi o paro-diji. List nije {tampan, ve} je pisan rukom{tampanim slovima, na karo hartiji, forma-ta 33,5 × 21 cm. Prvi broj je iza{ao 1. decem-bra na dve strane, drugi petnaest dana kasnijena osam, kao i tre}i broj od 1. januara, a za ~e-tvrti, delimi~no je sa~uvana samo priprema.Ovaj list je ulep{an uspelim karikaturama,jedna je u boji, dok su ostale ra|ene tu{em ipotpisane sa „St.“ ili samo „Steva“. Podatak oilustratoru, kao i ime pisca svih tekstovanemogu}e je na}i u samom listu, jer je Mitro-vi} svojim punim imenom potpisao samo dvepesme, dok je ostale priloge potpisivao dru-gim imenima (Ateni~ki grof, Baxo, Makso,[u{a, [u{ica, Ra{a s. r., ^edo s. r.). Da bisa~uvao sve brojeve ovog lista, dao je, mnogogodina kasnije, da se ukori~e, kao i Sedmak,obelodaniv{i na koricama sve podatke kojisu nedostajali u samom listu. Tako se sada mo-`e pro~itati da je: Maksim razredni list |a-ka ñúú razreda ^a~anske gimnazije, izlazio je1923/1924. godine u brojevima od 1 do 3, za kojeje tekst pisao Doj~ilo Mitrovi}, a ilustra-cije crtao Stevan Vujadinovi}.

Ve}ina satiri~nih i {aqivih tekstovau Maksimu nije bliska i lako razumqiva dana-

MARIJA ORBOVI]

24

{wem ~itaocu, jer se odnose na li~nosti i do-ga|aje iz Mitrovi}eve neposredne okolineonog vremena. Na primer, u prvom broju podnaslovom „Koncerti i zabave“, pi{e: „Pre ne-koliko dana prispeo je iz Malerike svetskibasista g. Vitor. Sutra }e odr`ati konceratu prostorijama velikog ovda{weg parka. Pro-gram je vrlo, vrlo, vrlo... Zabava ‡ Udru`ewetestera{a, prire|uje u nedequ veliku zabavu.G. dr. Bogdanovi} kao vo|a istih, odr`a}e po-zdravni govor.“ Takav je i aforizam: „Kada tije Bogo ujak / Lako ti je biti kurjak! Advokat-sko ~edo / Poznaj se ~iji si!“ Ili oglasi: „1.Mlad, lep i vrlo-vrlo �obrazofano-intelega-dan’ mladi tehni~ar, nudi se za neku fabriku.Po mogu}stvu lutki i pajaca. Javiti se naadresu: �Tehniki {ef’. 2. Kelneraj na prodaju.(Po{to idem na Konzervatorijum). Obratitise (za sad) mehanxiji ‡ Ra{u.“ Tre}i broj po-~iwe {aqivim predlogom da se uobi~ajenina~in pri~e{}a izmeni, tako {to }e se u cr-kvi postaviti veliko bure vina, a vernici }eprilaziti i puniti svoje boce i bokale. Takobi se postiglo da u crkvu do|u i oni koji ni-kada ne ulaze u wu. Tekst je naslovqen „Krat-koe razmi{qanije o pri~e{}eniju“. Vi{e jesatiri~nih tekstova u kojima je tema alkohol.Upe~atqiva je u tre}em broju karikatura pi-janca uz tekst „Povratanije k domu svome“, gdeon tetura ulicom pitaju}i se: „Da li je sanili java / il? je negde bila slava.“ Pored epi-grama, oglasa i {aqivih aforizama, kao {tosu „aforizmi najsavremenijih savremenika“:„Velim ocu / u gotovom novcu / da mi kupi Go-cu“, ili „Dre{i tata kesu / da tra`im metre-su!“ Mitrovi} je napisao i dve pesme („Sere-nada“ i „Pesme bola“), jedine u ovom listu ko-je nisu {aqive ni podsme{qive.

Pripremaju}i list za kori~ewe, Doj~i-lo Mitrovi} je uz crte`e za zami{qeni ~e-tvrti broj Maksima dodao i bele{ku, namewe-

POLET (1924-1926)

25

nu kao obja{wewe onome ko se u budu}nostibude bavio wegovim radom: „Ovo je bila pri-prema za ~etvrti broj. Bilo je zami{qeno dase opi{u svi u~enici sedmog razreda sa karak-teristikama koje su imali jo{ kada ih je�rodadonela na svet’. \aci, kao bebe, bili su ozna-~eni inicijalima svoga imena i prezimena: D.M. (Doj~ilo Mitrovi}), D. L. (Desanka Lije-ski}), Q. K. (Qubi{a Kordi}), Q. V. (Qubi-{a Vitorovi}), B. V. (Bo`idar Vasiki}), B.N. (Blagoje Ne{kovi}), V. S. (Vladan Stanko-vi}), V. V. (ne se}am se imena). Sada, januara1982, 58 godina docnije, ovakve su `ivotnesudbine dela u~enika sedmog razreda iz janua-ra 1924, koji su bili nacrtani kao bebe: Doj-~ilo Mitrovi}, novinar u penziji; DesankaLijeski}, profesor, umrla; Qubi{a Kordi},sudija, ~etnik u emigraciji; Qubi{a Vitoro-vi}, apotekar, pukovnik u penziji; Bo`idarVasiki}, `andarmerijski oficir, streqaliga Nemci u Kragujevcu 1941; Vladan Stanko-vi}, slu`benik ~a~anske op{tine u penziji.“

Za list Maksim nije se znalo da je posto-jao, wegovo izla`ewe nije zable`eno ni u jed-nom dosada{wem bibliografskom popisu ~a-~anske periodike, niti u gimnazijskim hroni-kama. Tek sada, nakon otvarawa Mitrovi}evezaostav{tine, saznalo se za wega i {teta je{to je taj jedini primerak o{te}en po{to ubr. 3 nedostaju peta i {esta strana. Ipak, itakav Maksim svedo~i o domi{qatosti wego-vih autora, u prvom redu Mitrovi}a, koji je sapuno voqe i upornosti pripremao priloge isavladavao probleme oko ispisivawa teksto-va i umno`avawa lista.

Ni sam Mitrovi}, u vreme kada su izlazi-li Sedmak i Maksim, nije ih smatrao naro~itozna~ajnim. Mo`da {to nisu bili {tampani,ili su do`ivqavani kao |a~ka igra, tek, on ihne pomiwe u svom tekstu o posleratnim listo-vima u ̂ a~ku. Ali ih se se}a u svojim bele{ka-

MARIJA ORBOVI]

26

POLET (1924-1926)

27

ma: „^udom nekim u porodi~noj arhivi sa~uvaose ovaj kuriozitet [Maksim]. Onda smo ~itali{tampu i imali ambicije da pravimo listovei u wima pi{emo. Ja sam pisao, a talentovan zacrtawe, drug iz na{eg razreda Stevan Vujadi-novi}, je crtao. Teme su bile iz razreda, na{ido`ivqaji i na{e osobine. Ovaj naivan list~itali smo izme|u ~asova u razredu. Nekom jebilo milo, nekom krivo {to se o wemu pi{e,kako je uvek bilo i ostalo u {tampi.“9

Polet

^etvrti broj Maksima nije iza{ao 15. ja-nuara 1924. godine, kako je najavqeno, ali sepred ~itaocima ba{ tog dana pojavio novikwi`evni ~asopis Polet sa ve} poznatim

Urednici Poleta: Rastko Puri}, Doj~ilo Mitrovi} i Miladin ]iri}, ^a~ak 1924.

____________

9 Doj~ilo Mitrovi}, Kul-tura i istorija u kwiga-ma, neobjavqeni rukopis~a~anske bibliografije,1970, str. 75 a.

urednicima Miladinom ]iri}em i RastkomPuri}em, u~enicima osmog razreda, i Doj~i-lom Mitrovi}em, u~enikom sedmog razreda.[tampan je u {tampariji Stevana Mati}apetnaestodnevno, tako da je do 1. juna iza{lodeset brojeva (posledwi je bio dvobroj 9-10).Od nove {kolske godine (1924/25) Doj~iloMitrovi} je, kao jedini urednik, nastavio daure|uje i izdaje ~asopis privatno, iako je biou~enik osmog razreda. O tome svedo~i i adre-sa uredni{tva, nazna~ena na svakom broju:Sarajevska 50, gde je bio Mitrovi}ev stan.Nejasno je kako je do toga do{lo, ali arhivskagra|a potvr|uje da je 5. oktobra 1924. profe-sorski savet Gimnazije odlu~io da profesoriDragoqub Milojevi} i Margita Radovi} pre-gledaju Pravila |a~ke dru`ine, koja su mesecdana kasnije usvojena i prema wima je odlu~e-no da |a~ka dru`ina treba da izdaje ~asopisVesnik Omladinaca, ali nije iza{ao nijedanbroj.10

Uz pomo} pretplate i novca od reklami-ranih oglasa, {tampanih na koricama, Mitro-vi} je uspeo da objavi deset brojeva Poleta udrugoj godini wegovog izla`ewa, mada je biloi dva dvobroja i jedan trobroj. U tre}oj godini(1926) {tampana su ~etiri broja u tri sveske,pa je ~asopis prestao da izlazi posle april-skog broja. Za jednog sredwo{kolca, potomstudenta, bio je to veliki uspeh, pogotovo akose zna da je Polet bio najzna~ajniji kwi`evni~asopis u ^a~ku do Drugog svetskog rata.

Se}aju}i se tih dana, Doj~ilo Mitrovi}je zapisao: „Kao gimnazisti ovaj list smo po-krenuli, ure|ivali i izdavali (podvuklaM.O.) Miladin ]iri}, Rastko Puri} i Doj~i-lo Mitrovi}. [...] Miladin ]iri} i RastkoPuri} napustili su redakciju i od ove serijesam ure|ivao Polet i finansirao ga bez i~i-je pomo}i. Omladinske ambicije izrazile suse u ~asopisu do stepena koji je u usamqenom

MARIJA ORBOVI]

28

____________

10 Zapisnici |a~ke dru`i-ne „Raji}“, priredio Ra-do{ @. Maxarevi}, ^a~ak,MIA^, 2004, str. 12.

Rastko Puri}, ro|en 1903.u Novoj Varo{i, posle za-vr{ene gimnazije u ^a~-ku studirao je pravo u Be-ogradu. Slu`bovao je Ma-kedoniji (tada Ju`noj Sr-biji), bave}i se socijal-nom politikom. U Sko-pqu je objavio: pesni~kuzbirku Drhtaji (1931),kao i kwige Ustanove zasocijalno starawe (1932),Nali~ja – socijalni pro-blemi (1934) i Rabotni~-ki jug (1937). Umro je uBeogradu 1981.

POLET (1924-1926)

29

naporu bio prijatan kulturni i po~etni~kikwi`evni do`ivqaj.“11

Od samog po~etka Polet je nai{ao napovoqan odziv kod ~italaca, kao i saradnika,kojih je bilo ne samo iz ^a~ka, ve} i U`ica,Novog Pazara, ]uprije, Beograda, SremskihKarlovaca, Leskovca, [tipa, Subotice, Ra~ei Kragujevca,12 ~ime je ostvarena `eqa ured-ni{tva istaknuta u uvodniku prvog broja ‡ dase duhovno jedinstvo u novoj dr`avi najboqe

____________

11 Doj~ilo Mitrovi}, Kul-tura i istorija u kwiga-ma, neobjavqeni rukopis~a~anske bibliografije,1970, str. 75 a.12 Podaci iz sa~uvanog de-lovodnika primqenih ra-dova za Polet koji se ~uvau zaostav{tini Doj~ilaMitrovi}a.

Prvi broj Poleta, 1924.

Miladin ]iri}, ro|en uGorwoj Gorevnici 1901,kao student prava u Beo-gradu pisao je duhovite isatiri~ne priloge u li-stu Rad (urednik Drago-qub Jovanovi}) do zabra-ne wegovog izla`ewa1929. Kasnije se nije ba-vio kwi`evno{}u, slu-`bovao je kao pravnik uraznim mestima onda{weJugoslavije, da bi 1940.postao slu`benik Hipo-tekarne banke u Beogra-du. Posle rata bio jeadvokat u ^a~ku, gde je iumro 1958. godine.

ostvaruje pomo}u kwi`evnosti, koja je „naj-mo}niji i najsigurniji ~inilac za taj ciq iwemu treba prvenstveno pribe}i.“

Kwi`evne radove u Poletu Mitrovi} jeretko potpisivao punim imenom, a mnogo ~e-{}e pseudonimom „Gorski“.13 U prvom brojuobjavio je Pesmu bola, poznatu ve} iz Sedma-ka, dok su ostale pod pseudonimom. To je ti-pi~no mladala~ka poezija, qubavna, ~e`wivaili puna bola zbog neuzvra}ene qubavi. Ogle-dao se i u pisawu proze, u kojoj ve} tada poka-zuje budu}e majstorstvo pera ‡ kratkim pripo-vetkama i ozbiqnim raspravama, kao {to jeona o patriotizmu.14

U Poletu su u prvoj godini wegovog iz-la`ewa objavqivali svoje radove uglavnomgimnazijalci i drugi sredwo{kolci, ~ije ra-dove ocewuje uredni{tvo ~asopisa: „Zavr{u-ju}i sa ovom sveskom izla`ewe lista za ovu{kolsku godinu, u kome su se i pored velikihmaterijalnih prepreka, koje vrlo ~esto susre-}u listove ovakve vrste u varo{ima u unutra-{wosti Srbije, tek oko dvadeset i pet omla-dinaca javili sa svojim radovima, i ako dostaslabim, vi{e po~etni~kim, ali radovima ukojima se ose}a sve`ina mladih generacija,mo} energije za radom.“15

U drugoj godini postojawa Poleta(1924/25) Doj~ilo Mitrovi}, sada jedini ured-nik, donekle mewa koncepciju ~asopisa, obja-vquju}i studije i druge radove profesora ^a-~anske gimnazije koji jo{ vi{e doprinose we-govom ugledu i ozbiqnosti. Takvi su prilozi^a~ak i ~a~anska kotlina iz pera DragoslavaMitrovi}a, profesora geografije, i O pro-{losti ^a~ka prote Radomira Kre~kovi}a({tampani i kao separati u tira`u od 450 pri-meraka). Zatim saradnici postaju i Sava V.Ristanovi}, profesor srpskog jezika u u`i~-koj gimnaziji, sa svojim poetskim, ali i rado-vima iz istorije kwi`evnosti, Andrija Tjag-

MARIJA ORBOVI]

30

____________

13 Razre{ewe pseudonimaje iz delovodnika primqe-nih radova.14 „Patriotizam posle ra-ta“, Polet, god. 1, br. 8 (15.april 1924), str. 13-16.15 „Od uredni{tva“, Po-let, god. 1, br. 9-10 (1. jun1924), str. 16.

nirjadno, profesor matematike, kao prevodi-lac Arkadija Aver~enka, istori~ar DragoqubMilojevi} sa prevodima [arla Dila i isto-rijskim tekstovima, dok sve{tenik @ivojinGl. Aleksi} objavquje pripovetke. Dr Jovan B.Jovanovi} iz Beograda pi{e rasprave o Napo-leonu, Anatolu Fransu, politi~kom moralu iraznim istorijskim temama. Objavqivani su ikwi`evni radovi, poetski i prozni, pesnikastudenata iz Beograda: Nikole Mirkovi}a,Sini{e Kordi}a, Sini{e Paunovi}a, MarkaVrawe{evi}a, Radoslava Dragutinovi}a, Isi-dora V. Jawi}a i drugih.

Urednik je uveo i nove rubrike ‡ Kwi-`evni pregled, u kome su {tampane kwi`evnekritike, zatim Nove kwige i listovi, dok jePozori{ni pregled ambiciozno najavqenprilogom Pozori{te u ^a~ku, ali je u slede-}im brojevima izostao. Nema sumwe da su overubrike dale ~asopisu novi kvalitet. Kwi-`evne kritike je, uglavnom, pisao Sini{aPaunovi}, tada student tehnike sa kwi`ev-nim ambicijama, koji je u Poletu objavio ivi{e pesama i poetske proze. Prvi wegov kri-ti~ki rad bio je prikaz tek iza{le kwige De-sanke Maksimovi} Pesme (Beograd, 1924), okojoj su u to vreme objavili kritike, izme|uostalih, i Milan Bogdanovi}, Bo`idar Kova-~evi} i Sima Pandurovi} u ~asopisima Srp-ski kwi`evni glasnik, Novi @ivot i Misao.Tako je mali ~asopis iz unutra{wosti me|uprvima objavio kriti~ki prilog o prvoj kwi-zi Desanke Maksimovi}.

Doj~ilo Mitrovi} je pored ure|ivawa~asopisa koji je, zahvaquju}i navedenim pri-lozima, bio boqi nego prethodne godine, kadase tek malo razlikovao od drugih |a~kih li-stova, i sam pisao priloge za Polet. Kao i ra-nije, poeziju je potpisivao pseudonimom „Gor-ski“, a punim imenom tekst zna~ajan za budu}eistra`iva~e ~a~anske periodike Posleratni

POLET (1924-1926)

31

listovi u ^a~ku, pripovetku Palana~ki `i-vot, kao i bele{ke o novim kwigama i listo-vima.

U tre}u godinu Polet je u{ao izmewe-nog izgleda, o ~emu je brinuo slikar BogoslavKowevod, a na koricama je istaknut i novipodnaslov: ~asopis za kwi`evnost i nauku,{to ukazuje na bitnu kvalitativnu razliku odranijeg lista sredwo{kolske omladine, u pr-voj, ili omladinskog kwi`evnog ~asopisa, udrugoj godini postojawa. U impresumu je na-gla{eno ime vlasnika Dragomira J. Puri}a, a~asopis je {tampan u Elektri~noj {tampari-ji Slavka G. Popovi}a i Sina. Prestao je daizlazi posle ~etvrtog broja, po{to je dosti-gao najboqi kvalitet. Ovaj ~asopis su prati-le neprilike materijalne prirode, {to je mo-gu}i uzrok wegovog ga{ewa, jer pretplata ni-je bila dovoqna, a verovatno, ni pomo} op-{tine kojoj uredni{tvo zahvaquje: „Ovim pu-tem izjavquje svoju najve}u blagodarnost ^a-~anskom Op{tinskom Odboru i g. RadivojuPantovi}u, predsedniku op{tine, jer su pra-vilno shvatili uzvi{en i te`ak poziv �Pole-ta’ te su prema wemu u~inili jedan prosvetno-plemeniti postupak. Op{tinski Odbor svo-jom materijalnom pomo}i omogu}io je dosada-{we izla`ewe Poleta i dao mu jedini on mo-gu}nosti da do|e do dana{weg obima i vred-nosti.“16

U pogledu sadr`ine Polet je u ovoj go-dini oti{ao korak daqe, jer su wegovi sarad-nici postali i: Tin Ujevi}, Desanka Maksi-movi}, Milan S. [anti}, Gustav Krklec, ^a-slav M. Nikitovi}, pored ve} stalnih: @ivo-jina Gl. Aleksi}a, Marka Vrawe{evi}a, Si-ni{e Paunovi}a, Radomira Kre~kovi}a, Rast-ka S. Puri}a, @ivana Mitrovi}a, DragoqubaMilojevi}a i drugih. Sini{a Paunovi} na-stavqa sa kwi`evnim prikazima i pi{e odrami Hajdu~ki nerv St. Gorskog, Kolajni Ti-

MARIJA ORBOVI]

32

____________

16 „Blagodarnost“, Polet,god. 3, sv. 1 (januar 1926),zadwa korica.

Bogoslav Kowevod (1904-1930), slikar rodom izHercegovine, `iveo uBeogradu i radio kaoilustrator u vi{e listo-va, kao {to su Nedeqa,Re~ i slika i drugi.

Polet, 1926.

na Ujevi}a, o Plesu nad prazninom Jovana Po-povi}a i pesni~koj kwizi Qubav ptica Gu-stava Krkleca. Pored kwi`evnih radova, ob-javqeni su i tekstovi: Blagove{tewe pod Ka-blarom Radomira Kre~kovi}a, kao i `ivoto-pisi vizantijske carice Teodore i Ane Savoj-ske, `ene Andronika úúú od [arla Dila, u pre-vodu Dragoquba Milojevi}a.

Doj~ilo Mitrovi}, pored uredni~kog po-sla u ovim brojevima, nije objavio neki zna-~ajniji prilog, izuzev bele{ki o novim kwi-gama i listovima. Tako, uz kratak komentar,preporu~uje kwige: Devetsto tre}a Dragi{eVasi}a, Poezija Bo`idara Kova~evi}a, Povo-dom umetnosti Sini{e Kordi}a Nikole Kr-sti}a, Kritike Velibora Gligori}a i druge,dok od periodi~nih publikacija isti~e: me-se~ni magazin Re~ i Slika, ~asopise Kwi`ev-ni sever, Srpski kwi`evni glasnik, Misao,Buktiwa, Voqa, skre}u}i pa`wu u svakomeod wih na neko pesni~ko ime.

U posledwa dva broja Poleta Mitrovi}je uveo poseban odeqak \a~ki kutak, name-wen u~enicima, svestan da se, okru`en ve} do-nekle afirmisanim piscima, udaqio od ta-lentovanih sredwo{kolaca kojima je takvoglasilo bilo potrebno. \a~ki kutak bio jeotvoren za sve u~enike, bez obzira odakle su,pa su tako objavqene pesme Koste N. Miluti-novi}a iz Beograda, Zdravka Luki}a iz Kru-{evca, Dobrivoja S. Kapisazovi}a, bogoslovaiz Bitoqa, Alekse Unkovi}a iz Dervente iDu{ana Dragi}evi}a iz Dubrovnika, pored^a~anina Dragi}a R. Veskovi}a.

Sa ovakvom ure|iva~kom koncepcijom isve kvalitetnijim prilozima Polet nije zao-stajao za drugim omladinskim ~asopisima uSrbiji. Ako je wegovo izla`ewe bilo od zna-~aja za mlade qude {irom zemqe koji su se ba-vili pisawem, wegovo postojawe je bilo jo{va`nije za omladinu ^a~ka, pogotovo kada se

POLET (1924-1926)

33

Dragomir J. Puri} (1889-1935) ro|en je u sve{te-ni~koj i radikalskoj po-rodici u Qubi}u. Osnov-nu {kolu i {est razredagimnazije zavr{io je u^a~ku, a sedmi i osmi raz-red u Tre}oj beogradskojgimnaziji. Apsolvirao jenema~ki jezik na Filo-zofskom fakultetu u Be-ogradu. U~esnik je Prvogsvetskog rata od 1914. do1918. U ~a~anskoj Gimna-ziji predaje nema~ki je-zik od 1919. do 1927, kadanapu{ta dr`avnu slu`bui bavi se politikom.Izabran je za oblasnogposlanika i ~lana obla-snog odbora Ra{ke obla-sti. Bio je urednik listaOblasna samouprava, ko-ji je izlazio u ^a~ku od1927. do 1929. Kao profe-sor bio je omiqen me|u|acima, a Polet je podr-`avao tako {to je biowegov vlasnik 1926. godi-ne i pisao zapa`ene pri-povetke. Nije poznato daje jo{ negde objavqivaokwi`evne radove.

zna da je u periodu do Drugog svetskog rata uovom gradu bilo jo{ samo dva poku{aja pokre-tawa kwi`evnih ~asopisa.17

Arhiva Poleta

Pored sa~uvanih malobrojnih primerakasvih brojeva Poleta, o samom ~asopisu, pri-likama u kojima je opstajao, problemima sakojima se suo~avao urednik Mitrovi}, na~i-nima okupqawa saradnika, kao i rasturawabrojeva, stalnoj borbi sa besparicom i drugimprate}im doga|awima, saznaje se mnogo vi{eiz sa~uvane arhive, koja je danas od nemerqi-vog zna~aja za razumevawe uslova u kojima jeizlazio.

Mada tek maturant ^a~anske gimnazije,sa malo iskustva, ali sa dobrim smislom zaorganizaciju posla, Doj~ilo Mitrovi} pri-stupio je izdavawu ~asopisa samostalno, vero-vatno i ne znaju}i u kakvu se borbu upu{ta.Tom zadatku pri{ao je krajwe odgovorno, pa jeustanovio i odre|enu administraciju koju suimali mnogi drugi ozbiqni ~asopisi, te jeona danas dragocen izvor podataka, izme|uostalog i za utvr|ivawe pravih imena svih sa-radnika koji su se potpisivali pseudonimom.

Arhivu Poleta ~ine:1. Zapisnici sa sednica Odbora kwi-

`evnog lista Polet2. Formulari3. Spisak lica kojima su poslati Oglasi

i Poziv na pretplatu i povereni-{tvo

4. Spisak poverenika5. Pregled primqenih radova u admini-

straciji kwi`evnog ~asopisa Polet6. Prepiska sa saradnicima.

MARIJA ORBOVI]

34

____________

17 Mala revija (1932-1933)i Osvit (1933).

POLET (1924-1926)

35

Zapisnici

Sveska zapisnika sa sednica Odborakwi`evnog lista Polet sadr`i svega {estzapisnika, pisanih od 25. decembra 1923. do21. januara 1924. godine, koji svedo~e o pri-premama za pokretawe lista, utvr|ivawu na-ziva i programa, finansirawu, odnosu prema|a~koj dru`ini „Raji}“, kao i prema Gimnazi-ji, ~iji su |aci bili svi ~lanovi Odbora, idrugim va`nim momentima za po~etak {tama-pawa ~asopisa.

Sveska sa zapisnicima, 1923.

ZapisnikSa prve sednice Odbora za pokretawe

kwi`evnog lista sredwo{kolske omladine25. Húú 1923.

^lanovi Odbora su:Miladin ]iri} u~enik ñúúú raz.Doj~ilo Mitrovi} „ ñúú „ iGvozden Majstorovi} „ ñú „ .

U po~etku sednice re{ava se o nazivulista. Re{eno je da svaki ~lan napi{e po triimena na zasebnoj hartijici, koja on predla`eza naziv listu. Izme|u svih naziva usvaja seime Polet iz predloga Miladina ]iri}a.Program lista bi}e slede}i:

a) Da prikupi oko sebe sve omladincesredwo{kolske mlade`i, koji se baveradom na kwi`evnom poqu.

b) List }e se baviti naro~ito kwi`ev-no{}u i kwi`evnim pitawima.

v) Radovi iz oblasti nauke prima}e sesamo u slu~aju ako odgovaraju prili-kama |aka sredwih {kola.

g) Politika ne}e biti zastupqena ni ukakvom obliku (satira, epigrami idr.) {to bi se protivilo i Zakonu osredwim {kolama.

Od kwi`evnih vrsta prvo mesto ustupi-}e se poeziji. Zatim }e se obratiti glavna pa-`wa na pripovetku. Pesme u prozi, studije isli~ni ~lanci bi}e isto tako zastupqeni. Nakraju lista donosi}e se uvek kratka Bele{kao razvoju Jugoslovenske Kwi`evnosti. Poredovih prima}e se i prevodi iz stranih kwi`ev-nosti. Format lista bi}e „osmina“ ; 8-12 stra-na, a po mogu}nosti i vi{e. Prvi broj {tam-pa}e se u (300) tri stotine primeraka.

Svaki ~lan [Odbora] ima da polo`i naj-daqe do 28. t.[teku}eg] m. [meseca] i god. po 150

MARIJA ORBOVI]

36

[{to ~ini] svega 450 din. {to }e slu`iti zapokri}e prvih tro{kova.

Vlasnik lista je Odbor od predwa tri~lana. U {teti ili dobiti u~estvuju ravno-pravno. Ustupawe lista |a~koj dru`ini [„Ra-ji}“] ili kojoj drugoj grupi, kao i primawe no-vih ~lanova u Odbor re{avaju predwi ~lano-vi. Pri tome treba da su potpuno saglasni.

Na sednici je daqe bilo re~i o pozivu|aka iz drugih gimnazija za saradwu i pret-platu. ^lan Odbora Gvozden Majstorovi} po-klawa svesku za vo|ewe zapisnika, dok }e seiz uloga kupiti blagajni~ka kwiga i dopisni-ce. Za blagajnika je izbran ~lan Gvozden Maj-storovi} a za sekretara Miladin ]iri}. Sed-nica je odr`ana u stanu Miladina ]iri}a izakqu~ena u 6,45 po podne.

^lanovi Odbora SekretarMajstorovi} Miladin ]iri}Doj~ilo Mitrovi}

Zapisniksa úú sednice odr`ane 29. Húú t. godine

Odmah u po~etku sednice re{ava se oprimawu za ~lana Rastka Puri}a u~. ñúúú raz-reda. Posle kra}eg savetovawa Rastko se pri-ma za ~lana s tim, da se vi{e ~lanova ne mo`eprimati. Rastko prima obaveze kao i svi ~la-novi i sla`e se sa dosada{wim radom i odlu-kama Odbora. Zapisnik sa sednica potpisiva-}e pored sekretara i svi ~lanovi. Odlukesprovedene kroz zapisnik ima}e silu pravi-la. Posebni statuti ne}e se donositi. Akorad nekog od ~lanova nije zadovoqavaju}i iliako svojim postupcima mo`e da izazove kom-plikacije, ima mu se odmah vratiti ulog (150din.) i bez ikakvog protesta prestaje biti~lanom.

POLET (1924-1926)

37

Zatim se prelazi na odre|ivawe du`no-sti pojedinim ~lanovima. Stavqeno je u du-`nost:

Sekretaru:a) da redovno vodi zapisnike na sedni-

cama,b) da prima radove i nov~ane po{iqke i

da odgovara za wih,v) da prepisuje primqene radove za

{tampug) da vodi arhivu i administraciju svake

vrste.

Blagajniku:a) da uredno vodi blagajni~ku kwigub) da prima od sekretara pretplatu iz

drugih mesta, a iz ovd. da prikupqa samneposredno ili preko poverenika.

v) da vodi prihode i rashode i da podnosita~ne izve{taje na sednicama.

Ekspeditoru: (Doj~ilo Mitrovi})Da u sporazumu sa blagajnikom vr{i oda-

{iqawe listova i da ih adresuje.Rastku Puri}u:

Da poma`e u koliko bude potrebno pred-wima i da vr{i pregled nad {tampawem.[tamparske gre{ke na prvom primerku da is-pravi.

Slagawe i presavijawe lista vr{i}e~lanovi zajedno.

Ure|ivawe lista vodi}e svi ~lanovi usporazumu. List }e biti s koricama. Na prvojstrani korica staja}e gore zaglavqe. Ispodtoga: sadr`aj, a jo{ ispod toga gotovo pri dnuprve strane stavi}e se: kome se rukopisi {a-qu; ova du`nost data je jo{ gore sekretaru.

Jo{ je re{eno da se otvori [...] na posled-woj strani gde }e se {tampati i prijatan hu-mor sa o{troumnim dosetkama.

Pregledani su zatim radovi Rastka Puri-}a i izme|u primqenih da u|u u prvi broj pesme:

MARIJA ORBOVI]

38

Dve uvele nade i \e }emo? Jo{ je za prvi brojprimqena i pesma Doj~ila Mitrovi}a Pesmabola. Pro~itana je i pesma Prahu nezaboravqe-nog druga od R. Krupe`a, pa je re{eno da joj sena|e mesta u prvom ili kom drugom broju.

Idu}a sednica zakazana je za 31. Húú t. g.u zgradi Gimnazije. ^lanovi: Sekretar:Doj~ilo Mitrovi} Mil. ]iri}G. Majstorovi}

ZapisnikSa sednice odr`ane 31. Húú 1923. u zgradi

gimnazije

Usled kratko}e vremena, na ovoj sednicinisu dono{ene nikakve odluke. Pro~itan jerad ‡ pripovetka Miladina ]iri}a Siro~i-}i i primqena za list. Zatim je primqen iprevod Adama Vasilijevi}a u~. ñúúú r. Kwigamoga prijateqa od Anatola Fransa i svi ru-kopisi podneti su g. Direktoru na pregled.

Sednici nije prisustvovao Gvozden Maj-storovi}.

Sekretar;Mil. ]iri}

ZapisnikSa úñ sednice odr`ane 3. ú 1924. u u~ioniciñúúú razreda. Prisutni su bili svi ~lanovi.

Na sednici je pro~itan rad GvozdenaMajstorovi}a Vizija, o kome nije doneta de-finitivna odluka. Zatim se pre{lo na sasta-vqawe Na{e re~i i posle kra}eg stilizovawai dopuwavawa teksta Miladina ]iri}a, Na-{a re~ je usvojena i predata odmah {tamparusa rukopisima.

Doj~ilo Mitrovi} dao je {tamparu 150 iRastko Puri} 50 din. kao kaparu. [tampawe1.og broja na 12 strana, sa koricama ko{ta}e

POLET (1924-1926)

39

500 dinara, gde se ura~unava i {tampawe Kwi-`evnog oglasa koji je napisan na ovoj sednici.

Primqena je zatim od g. Direktora i jed-na prazna soba u gimnaziji br. 3 gde }e se sme-stiti arhiva i koja }e slu`iti za uredni{tvo.Soba }e se idu}e sedmice po~istiti, raspre-miti i prozori obrisati.

Sa ovim je zakqu~ena sednica a idu}a za-kazana za subotu 6. ú 1924.

Sekretar, Mil. ]iri}

ZapisnikSa sednice odr`ane 6. ú 1924. u zgradi

gimnazije. Od ~lanova nije prisutan GvozdenMajstorovi}.

Na sednici je podeqen posao obra~una-vawa i napla}ivawa sa poverenicima.

MARIJA ORBOVI]

40

Uprava dru`ine Raji}, 1924.

^lan Rastko Puri} uzeo je na sebe napla-}ivawe pretplate od:

profesora; úñ a) mu{ko odeqewe, úñ raz.`ensko odeqewe, ñúú razred, ñúúú razr. iúú-aMiladin ]iri}:úñ -b- mu{ko odeqewe, ñú razred, úúú c),

úúú b), úú b), úúú a) i ñ razred.Doj~ilo Mitrovi}:Sva odeqewa u zgradi Komande.

Soba za uredni{tvo dovedena je u red i u wu }ese preneti kancelarija i arhiva udru`ewa,koja je do sada bila kod Miladina ]iri}a.

^etvrti ~lan Gvozden Majstorovi} is-pisao se iz ovd. gimnazije i daje ostavku na~lanstvo. Wegova ostavka primqena je na ovojsednici i re{eno je da se wemu zamenik netra`i a ulog trojice ~lanova da se pove}a od150 na 200 dinara. Po{to je Majstorovi} bioodre|en za glavnog blagajnika, to je trebaloodrediti novog blagajnika izme|u trojice~lanova ali je ovo pitawe ostavqeno za idu}usednicu.

Primqeni su {tampani oglasi od {tam-parije.

Sa ovim je zakqu~ena sednica u 12 ~asovai idu}a zakazana za ~etvrtak 11 ú 1924.

SekretarMil. ]iri}

ZapisnikSa ñú sednice odr`ane 21. ú 924.

Sekretar daje do znawa da zapisnik od8. ov. mca nije vodio. Va`nije sednice nisuni dr`ane, ve} su otpravqani svakodnevniposlovi na dohvat. Odluke od naro~ite va-`nosti nisu dono{ene. Sre|ivani su teksto-vi i list je iza{ao 15. ov. mca u 309 primera-ka na 12 strana ne ra~unaju}i tu i korice.Pristupqeno je odmah rasturawu lista i on

POLET (1924-1926)

41

je dobrom polovinom rasprodat me|u |acimaovd. gimnazije. Prihodi od oglasa izneli su200 dinara. Prvi broj u prihodu pokazao jesuficit.

Na ovoj sednici spremani su rukopisi zadrugi broj. Primqen je nastavak Siro~i}a odM. ]iri}a, a za idu}i dan da se pregledaju idrugi radovi. Pored toga polo`eni su ra~uniblagajniku. Pro~itan je rad ‡ pesma D. Mitro-vi}a Moja nada i o woj }e se doneti odlukadruge sednice.

U prvi broj u{li su ovi rukopisi:

1. Na{a re~ Uredni{tvo2. Siro~i}i (pripov. u nast.) Mil ]iri}3. Dve uvele nade (pesma) R. Puri}4. Pesma bola D. Mitrovi}5. Otac (pesma) Drag.

Veskovi}6. Zna~aj sredw. ~asopisa M. Draguti-

novi}7. Quo Vadimus (pesma u prozi)R. Puri}8. Iz no}nih strofa (pesma) R. Puri}9. Iz moga `ivota A. H. Popovi}

10. U ~ami D. Mitrovi}11. Kwiga moga prijateqa prev. A. Vasi-

A. Fransa lijevi}

SekretarMil. ]iri}

Administracija

Da bi ostvario {to lak{u i boqu komu-nikaciju sa svojim budu}im pretplatnicima,kao i poverenicima zadu`enim za sakupqawenovca, Mitrovi} je pripremio vi{e vrstaoglasa (veliki i mali), poziv na pretplatu,dopisnicu sa {tampanim tekstom namewenim

MARIJA ORBOVI]

42

POLET (1924-1926)

43

povereni{tvu, revers za primqeni broj pri-meraka ~asopisa, koverat sa {tampanim me-morandumom, opomenu za neizmireni dug iuplatnice za novac sa {tampanim brojem ~e-kovnog ra~una Poleta.

Poziv na pretplatu je izgledao ovako:

Poziv na pretplatu„Poleta“

za 1926. godinu.

P. G.Uredni{tvo vas ovim putem poziva na

pretplatu „Poleta“ i moli, da u svojoj sredi-ni pomognete wegovo {irewe.

„Polet“ je mese~ni ~asopis za kwi`ev-nost i nauku;

„Polet“ izlazi u ^a~ku ve} pune dve go-dine uz `rtvu ogromnih napora Uredni{tva;

„Polet“ se {tampa na tri tabaka osmineu odli~noj tehni~koj opremi;

„Polet“ je u toku svog dvogodi{weg izla-`ewa stekao veliki broj dobrih saradnika,~ime je sa ure|iva~ke strane potpuno obezbe-|en;

„Polet“ je jedini ~asopis za kwi`ev-nost i nauku u unutra{wosti Srbije, zatopretpla}ujte na wega sve gra|anske i |a~ke~itaonice.

Godi{wa je pretplata 60 dinara; pojedi-na sveska 5 dinara.

Povereni~ka nagrada:od 5 –10 pretplatnika 10%„ 10 –25 „ 15%„ 25 –50 „ 20%„ 50 pa na vi{e 25%Kwi`arama rabat 20%Rukopise, pretplatu i ostalo slati na

adresu: „Polet“Sarajevska ul. br. 50^a~ak

Dopisnice upu}ene budu}im poverenici-ma i pretplatnicima, pored ovog teksta saPoziva za pretplatu, sadr`avale su i: „^aso-pis opstaje iskqu~ivo od svoje skromne pret-plate, s toga Vas molimo da nam na|ete pret-platnika, i ta~no nam javite wihove adrese.Molimo za odgovor. S odli~nim po{tovawem,Uredni{tvo Poleta.“

Ovakvi pozivi na pretplatu i dopisnicesu poslati prema Spisku lica kojima su posla-

MARIJA ORBOVI]

44

Najava Poleta, 1926.

ti Oglasi i Poziv na pretplatu na ukupno374 adrese za 1925. i 1926. godinu u 102 mesta{irom Jugoslavije. Najvi{e ih je otpremqenou Beograd (77), zatim u ^a~ak i sela ~a~anskeop{tine (59), pa u Gu~u i draga~evska sela (23),Kru{evac (20), Prizren (17), Gorwi Milano-vac (14), U`ice (9), Kraqevo (9), Ni{ (8), Su-boticu (8), Novi Sad (6), Negotin (6), Vr{ac(5), Zemun (5), Vaqevo (4), Kragujevac (4), Sko-pqe (4), Bitoq (4), Ariqe (4), Leskovac (4).Mawe od ~etiri poslato je u: Zaje~ar, Prije-dor, Sarajevo, Gorwe Rudine (Nik{i}), Alek-sinac, Velika Plana, Veles, ]uprija, Kosov-ska Mitrovica, Sremski Karlovci, Po`ega,Loznica, Zagreb, Velika Kikinda, Bijelo Po-qe, Tetovo, Ivawica, [tip, Uro{evac, Pe},Trstenik, Mostar, Jagodina, Pirot, Daruvar,Smederevo, Dubrovnik, Andrijevica, Danilov-grad, Derventa, Prokupqe, Qubqana, Sombor,Kumanovo, Podgorica i druge. Nisu zabora-vqeni ni ~a~anski studenti u Francuskoj.

Zanimqivo je pogledati taj spisak mogu-}ih poverenika. Najvi{e odziva se o~ekivalood {kola, pa je zato razumqivo da se uredniknaj~e{}e obra}ao prosvetnim radnicima, ma-da su oni za prikupqawe pretplate zadu`iva-li pojedine u~enike. Tako se u Spisku mogupro~itati imena u~iteqa: Svetolik Pauno-vi}, ^edomir Ili}, Miodrag Plazina, SavkoFilipovi}, Blagoje @ivkovi}, Raka A. Mi-trovi}, @ivan Mitrovi} i drugi, zatim pro-fesora gimnazija: Dragomir J. Puri}, Margi-ta Radovi}, Dragoslav Mitrovi}, Sava V. Ri-stanovi}, Jovan J. Babi}, Trifun \uki}. Upu-}ivani su pozivi i profesorima Univerzite-ta, na primer: Mihailu Konstantinovi}u uSuboticu i Milanu Andonovi}u, Drag. Ando-novi}u, Grguru Jak{i}u i ^edomiru Mitrovi-}u u Beograd. Animirani su i studenti u Beo-gradu: Sini{a Paunovi}, Sini{a Kordi},Milo{ Plazini}, Vojislav Todorovi}, Risto

POLET (1924-1926)

45

Ristovi}, Radoslav Dragutinovi}, kao i stu-denti u Parizu: \or|e Miliki} i ^aslav Ni-kitovi} i u Lionu Rado{ Nikoli}.

Mnogo se o~ekivalo i od saradwe sa |a~-kim dru`inama, pa su Pozivi poslati: |a~kojdru`ini „Raji}“ u ^a~ku, |a~koj dru`ini „Sv.Kliment“ Gimnazije u Beogradu, |a~koj dru-`ini „Milo{ Veliki“ Gimnazije u GorwemMilanovcu, |a~koj dru`ini Gimnazije u Kra-qevu, |a~koj dru`ini U~iteqske {kole u Su-botici, |a~koj dru`ini Bogoslovije u Pri-zrenu, |a~koj dru`ini „Iskra“ Gimnazije uPirotu, |a~koj dru`ini „Dositej Obradovi}“Gimnazije u Prilepu, |a~koj dru`ini „Kara-|or|e“ Gimnazije u Ra~i Kragujeva~koj i lite-rarnoj dru`ini „Srpsko Kolo“ U~iteqske{kole u Skopqu.

MARIJA ORBOVI]

46

Ku}a Doj~ila Mitrovi}a u kojoj je bilosedi{te redakcije Poleta

U prodaju Poleta ukqu~ene su trgova~-ke i kwi`arske radwe u ^a~ku, kao i kwi`a-re „Jedinstvo“ i „Malu`i}“ u Subotici,„Vreme“, „Napredak“, „S. B. Cvijanovi}a“,„Rajkovi}a i ]ukovi}a“ u Beogradu i Kwi`a-ra „Stjepan Kugli“ u Zagrebu.

Obra}ao se urednik Poleta za saradwu isve{tenicima, na primer: Dragomiru Mijato-vi}u, @ivojinu Gl. Aleksi}u, episkopu `i~-kom Jefremu Bojovi}u, Radomiru Kre~kovi}u,Simi Popovi}u (rektoru Bogoslovije u Pri-zrenu), Dragoqubu Milutinovi}u (Ivawica),Mom~ilu Popovi}u (Ni{) i drugima.

Oglas i Poziv na pretplatu poslati suna navedene, kao i mnoge druge adrese, alistvarnih poverenika koji su brinuli o rastu-rawu ~asopisa i prikupqawu novca bilo jemnogo mawe. Sa~uvan je samo Spisak povereni-ka sa brojem primeraka za prodaju u 1926. godi-ni, koji sadr`i svega 53 imena za mesta van^a~ka, a u gradu ih je bilo ukupno 8. Mo`e sepretpostaviti da je to kona~an broj, jer je tegodine ~asopis bio najboqi i u tehni~kom isadr`inskom pogledu, tako da se boqe proda-vao nego prethodnih godina, pa je malo vero-vatno da je ranije imao vi{e poverenika. Van^a~ka Polet je najvi{e prodavan u Beogradu,u kwi`arama „Vreme“, „Napredak“, „S. B.Cvijanovi}a“ i „Rajkovi}a i ]ukovi}a“, uDrugoj i ^etvrtoj mu{koj gimnaziji, zatim uKru{evcu, Kragujevcu, Novom Sadu, Vaqevu,Ni{u, Po`egi, Tetovu, Aleksincu, [tipu,Vr{cu. Dobro je prodavan i u kwi`ari Stje-pana Kuglija u Zagrebu, u Negotinu i drugimmestima. U ^a~ku je najboqe prodavan u Gim-naziji, zaslugom u~enika: Gvozdena Majstoro-vi}a zadu`enog za osmi razred, Dragoquba Si-meunovi}a za sedmi, Dragi}a Veskovi}a i Mi-haila [u{i}a (koji je prodao najvi{e prime-raka) za {esti, Miodraga Radi~evi}a i Mili-voja Radmilovi}a za peti i Vojislava Eri}a

POLET (1924-1926)

47

za ~etvrti razred, a od trgova~kih radwi ugradu najvi{e je prodao kwi`ar DimitrijeKonstantinovi}.

Delovodnik primqenih radova

Od izuzetnog dokumentarnog zna~aja zadana{we sagledavawe doga|awa oko Poletaprilikom izbora saradnika i radova za obja-vqivawe je Pregled primqenih radova u admi-nistraciji kwi`evnog ~asopisa Polet, kojije uredno vodio Doj~ilo Mitrovi}. Pregledsadr`i popis svih prispelih radova, bez obzi-ra na to da li }e biti i objavqeni, hronolo-{kim redom, po~ev od 31. decembra 1923, pa do4. oktobra 1926. godine. Prve godine bilo je138 radova, druge, odnosno 1925. ~ak 308 rado-va, a tre}e i posledwe, 1926 ‡ 220. Za nepunetri godine pristiglo je ukupno 666 radova, aobjavqeno 245, {to zna~i da je urednik vr{iostrogu selekciju. U rubrici Napomena, za ve-}i broj radova pristiglih 1926. pi{e da }e bi-ti objavqeni u narednoj godini, jer se ured-nik, verovatno, nadao da }e prevazi}i materi-jalne te{ko}e i da aprilska sveska ne}e bitii posledwa. Me|u tim radovima bile su i pe-sme Desanke Maksimovi}, Jovanke Hrva}anin,Milice Kosti}, Radoslava Dragutinovi}a,Sini{e Paunovi}a, Milana S. [anti}a idrugih. Podaci su upisivani u rubrike: imeautora, pseudonim, zanimawe, naziv rada, vr-sta, datum primawa, mesto odakle se rad {a-qe, original ili prevod, u kom broju je {tam-pan ili nije za objavqivawe i napomene. Ova-ko vo|ena dokumentacija danas omogu}uje da seutvrdi autorstvo kod skoro svih anonimnihili nepotpisanih radova razre{ewem pseudo-nima i inicijala.

MARIJA ORBOVI]

48

Pseudonimi

Ipak, dva autora su ostala nepoznata.Pesma u prozi Greti, primqena u ^a~ku 8.marta 1924. iz Negotina i objavqena u 7. brojuiste godine, potpisana je pseudonimom „Raz-baru{enko“, ali kako je rubrika autor osta-la nepopuwena, danas se ne mo`e utvrditi koje tvorac pesme. Isti je slu~aj sa pesmomAleksi [anti}u, objavqenom povodom wego-ve smrti u broju od 15. februara 1924. i potpi-sane inicijalom M, koji je zapisan i na mestuautora u delovodniku uz ime mesta odakle je(U`ice). Ali su druga dva autora postala po-znata zahvaquju}i tome {to su wihova imenazapisana u delovodniku, a radovi su im {tam-pani nepotpisani. To su Aleksandar Haxipo-povi}, ~iji je rad Iz moga `ivota objavqen uprvom broju 1924. i Dragoqub Milojevi}, pi-sac istorijskog teksta Jak{i}i, publikova-nog u 6. broju iste godine.

Dugo zagonetan autor dramsko-epskogspeva Hajdu~ki nerv, potpisan pseudonimom„St. Gorski“, postao je poznat tek zahvaquju}iarhivi Poleta i du`em tragawu za biograf-skim podacima.

U ^a~ku je 1925. godine {tampan dram-sko-epski spev Hajdu~ki nerv, koji je u svimdosada{wim bibliografijama, po~ev od Bi-bliografije rasprava, ~lanaka i kwi`evnihradova (Zagreb, 1957) do bibliografije ^a-~ansko {tamparstvo i izdava{tvo (^a~ak,1998),18 razre{en tako {to je za autora imeno-van Simo [obaji}.

Prilikom sre|ivawa gra|e za ~a~anskubibliografiju 1997, autoru se nametao pro-blem utvr|ivawa autorstva Hajdu~kog nerva,jer se javila neverica u ve} razre{eni pseu-donim, a sumwa se naro~ito u~vrstila posle~itawa biobibliografije Sime [obaji}a(1878-1916). Dr Du{an J. Martinovi} je u pe-

POLET (1924-1926)

49

____________

18 Bibliografija rasprava, ~la-naka i knji`evnih radova. Knj. 1,Nauka o knji`evnosti L-@, Za-greb, Leksikografski zavodFNRJ, 1967, str. 214; Srpskabibliografija. Kwige 1867-1944, Katalog kwiga na je-zicima jugoslovenskih naro-da 1868-1972. Kw. Húñ, Beo-grad, 1989, str. 606; VidakRajkovi}, Crnogorska bi-bliografija, Tom 1, kw. 4:Monografske publikacije1919-1944, Cetiwe, 1990, str.1826; Marija Orbovi}, ^a-~ansko {tamparstvo i iz-dava{tvo : bibliografija :1833-1941, ^a~ak, 1998, str.127.

toj kwizi Portreta (Cetiwe, 1995), pi{u}io Maksimu, Bekici, Iliji i Petru iz pozna-te i, za crnogorsku kulturu zaslu`ne porodi-ce [obaji}, dao i iscrpnu biografiju sa bi-bliografijom Sima [obaji}a, ali u kojoj ne-ma drame Hajdu~ki nerv. On isti~e da je pse-udonim „Gorski“ kojim je [obaji} potpisi-vao neke novinske tekstove, ponekad neta~noprotuma~en i dodaje: „I dramsko-epski spjevHajdu~ki nerv (^a~ak, 1925), potpisan pseu-donimom �St. Gorski’ pogre{no mu se pripi-suje.“19

Ova tvrdwa je bila samo potvrda da jesumwa opravdana, ali jo{ uvek nije bila odgo-vor na pitawe ko je autor drame. Malo nade seukazalo kada je Biblioteka u ^a~ku 2001. go-dine postala vlasnik legata Sini{e Pauno-vi}a, jer u toj bogatoj zaostav{tini, me|u hi-qadama stranica wegove dokumentacije, pisa-ma i dnevnika mogao se o~ekivati i trag kojibi odveo do autora Hajdu~kog nerva, po{to jePaunovi} 1926. godine objavio prikaz ove dra-me u ~a~anskom kwi`evnom ~asopisu Polet,ali tako da nije otkrio ime autora. Ipak, ipored pa`qivog pregleda svih Paunovi}evihtekstova, nije se moglo na}i ni{ta {to biukazivalo na tra`eno ime.

A onda, sasvim neo~ekivano, kada je ve}izgledalo da su sva tragawa uzaludna, re{ewese ukazalo. Iz Amerike se 2005. godine vrati-la k}erka Doj~ila Mitrovi}a i omogu}ilauvid u wegovu zaostav{tinu. U januarskombroju Poleta 1926. godine Sini{a Paunovi}je objavio kriti~ki prikaz ove kwige, ne {te-de}i nimalo negativne ocene. Tako ve} na po-~etku ka`e: „Pod gorwim naslovom iza{la jeu ^a~ku nedavno jedna kwiga, koja je blagoda-re}i pseudonimu i neskladno na|enom naslovudavala utisak kakve va{arske pesmarice. Me-|utim, kad se prelista na prvoj strani, me|usasvim nepotrebnom opisu li~nosti u stiho-

MARIJA ORBOVI]

50

____________

19 Dr D. J. Martinovi},Portreti, kw. 5, Cetiwe,1995, str. 123.

vima, padaju u o~i i zagolicaju ~ove~iju rado-znalost vrlo zvonki stihovi (na `alost, samobesmisleni).“20 Govore}i o likovima u ovojdrami, kojoj je tema ratovawe uskoka predvo-|enih Ivom Sewaninom sa Turcima, Pauno-vi} ka`e: „Mnoge su li~nosti onako uzete bezikakvog odabirawa, druge pak potpuno izmi-{qene, a neke prenete po pi{~evoj `eqi ivoqi iz sasvim nezavisnih doga|aja iz drugogdoba, tu me|u uskoke i primorane jedino odpisca da se bore zajedno sa wima.“21 Prikaz sezavr{ava isticawem lo{ih stihova koji ni-{ta ne zna~e („Doqa ku`i, a sneg brda ru`i /Svuda `u~i kamo du{a tu~i“).

Na ovakav prikaz autor kwige je moraoda reaguje i poslao je uredniku pismo, potpi-sano kao i kwiga pseudonimom, ali u delovod-niku Mitrovi} je u rubrici Ime autora zapi-sao wegovo pravo ime – Stevan Pavlovi}, a izostalih rubrika saznaje se da je on student Vi-{e pedago{ke {kole, pseudonim mu je „Gor-ski“ (St. su po~etna slova wegovog imena),dok u rubrici Naziv rada pi{e: Ocena i pri-kaz Hajdu~kog nerva od Sini{e Paunovi}a,pismo je poslato iz Beograda 19. marta 1926. inije objavqeno u Poletu. Qut na Paunovi}azbog lo{e ocene wegove kwige, Pavlovi} ka-`e: „Ja sam nesre}nik koji i prikaziva~u mo-ra pisati komentar svoga dela“, a pismo po~i-we ovako: „Znali smo da ~elik i pod rukomoprobana anatoma o`iqke pi{e, ali da bri-tva, jo{ u neve{tim rukama, mo`e da obesmi-sli i najlep{e linije dela pokazao nam je naovome mestu prikaziva~ Hajdu~kog nerva. Powemu, odse~eni rep, u{i i nekoliko dlaka –navr}eni na razgu – treba da su konture, trebada zna~e nekoga. Vaistinu {obo}e! Ama, gde iko?“ Ovo je jo{ najrazumqiviji deo pisma, jeru podu`em tekstu na tri strane on uzaludnopoku{ava da polemi{e sa Paunovi}em, alinejasan je, kao i u svojoj kwizi.

POLET (1924-1926)

51

____________

20 Polet, god. 3, br. 1(1926), str. 45.21 Isto, str. 45-46.

Daqim istra`ivawem do{lo se do bio-grafskih podataka zagonetnog autora. StevanPavlovi} ro|en je 28. januara 1897. godine uzemqoradni~koj porodici Krune i ^edomiraPavlovi}a u Tabanovi}ima, u Po`e{kom sre-zu, Okrug u`i~ki. Posle zavr{ene vi{e gi-manzije 1919. u U`icu, jedan semestar je pro-veo na Filozofskom fakultetu Beogradskoguniverziteta, pa je po~etkom 1920. postavqenza privremenog u~iteqa u rodnim Tabanovi-}ima, da bi od aprila 1925. bio preveden ustalnu slu`bu, a od nove {kolske 1925/26. go-dine u~iteq je u Rakovi, selu desetak kilome-tara udaqenom od ^a~ka. Sa wim je i wegovasupruga Darinka, u~iteqica i wihova dvogo-di{wa k}erka Olga, dok }e mla|a Oliverabiti ro|ena tri godine kasnije. Nije dugoostao u Rakovi, svega nekoliko meseci, jer seupisao na Vi{u pedago{ku {kolu u Beogradu,gde mu je odobren preme{taj. Posle zavr{eneVi{e pedago{ke {kole, Odsek matematika ifizika, Pavlovi} je 1928. postavqen za na-stavnika `enske U~iteqske {kole u Kragu-jevcu, odakle je posle tri godine pre{ao uU`ice u U~iteqsku {kolu, gde je 1933. stekaozvawe profesora posle polo`enog profesor-skog ispita. Kao i za vreme studija, koje je za-vr{io sa odli~nim uspehom, isticao se u na-stavni~kom radu, {to je utvrdio i {kolskiinspektor: „Solidne spreme, koju ume prak-ti~no da primeni. Jedan od re|ih nastavnikakoji pri obradi gradiva uspe{no obezbe|ujeaktivno u~e{}e u~enika na taj na~in {to odprostog i jevtinog materijala izra|uje spravei druge potrebe {kolske.“22 Za vreme Drugogsvetskog rata, ta~nije od septembra 1942. dofebruara 1944. bio je v. d. direktora U~iteq-ske {kole u U`icu, gde je „uspeo i pored te-{kih prilika, da potpuno organizuje rad u{koli, tako da je u svemu najurednija u Okru-gu.“ […] „Marqiv i revnostan, i pored direk-

MARIJA ORBOVI]

52

Stevan Pavlovi}

____________

22 Iz inspektorskog izve-{taja 5. februara 1941, udosijeu Stevana Pavlovi-}a, Arhiv Srbije, Mini-starstvo prosvete.

torske du`nosti dr`i sve ~asove svoje strukeu {koli.“23 Po vlastitoj `eqi je preme{ten26. februara 1944. godine u Petu mu{ku gim-naziju u Beogradu, da bi samo dva meseca ka-snije (20. april 1944) poginuo prilikom save-zni~kog bombardovawa Beograda.24

Tako je prekinuta jedna uspe{na profe-sorska karijera, a ona druga, spisateqska, za-vr{ena je na samom po~etku, po svemu sude}i,posle Paunovi}eve kritike. Kwigu Hajdu~kinerv Pavlovi} je {tampao u Elektri~noj{tampariji Slavka G. Popovi}a i Sina u ^a~-ku 1925. godine, u vreme svog kratkotrajnogslu`bovawa u obli`woj Rakovi. Sude}i pre-ma delovodniku Poleta, Doj~ilo Mitrovi}ga je verovatno poznavao, jer je u rubrici Imeautora upisao Steva Pavlovi}, a ne wegovopuno ime Stevan.

U prilog zakqu~ku da je on autor Hajdu~-kog nerva ide i ~iwenica da je Simo [obaji}umro deset godina ranije (1916). Wegove kwi-ge Crnogorci i Iz kr{nog zavi~aja objavio jewegov brat Petar [obaji} 1928. odnosno 1930,pa je tako mogao {tampati i ovu dramu, ali jemalo verovatno da bi je objavio pod pseudoni-mom. Isto tako, samo autor pogo|en nepovoq-nom kritikom mogao je redakciji Poleta upu-titi protestno pismo, a on je u urednoj Mitro-vi}evoj dokumentaciji zapisan kao StevanPavlovi}.

Skoro tre}ina priloga u Poletu potpi-sana je pseudonimima ili inicijalima, od ko-jih je neznatan broj do sada de{ifrovan. Kaomali provincijski ~asopis, kakvih je u Srbi-ji toga vremena bilo mnogo, Polet nije svr-stan u izvore na osnovu kojih je nastala Zbir-ka na{ih psevdonima Milivoja V. Kne`evi}a,objavqena u Bibliotekaru br. 4 (1949), i do-puwavana skoro iz broja u broj narednih godi-na. U Bibliografiji rasprava, ~lanaka ikwi`evnih radova (Zagreb, Leksikografski

POLET (1924-1926)

53

____________

23 Ocena okru`nog na~el-nika M. J. Aci}a 28. marta1943, dosije Stevana Pa-vlovi}a, Arhiv Srbije,Ministarstvo prosvete.24 Pedeset godina u`i~keU~iteqske {kole, TitovoU`ice, 1970, str. 161.

zavod, 1967) registrovan je samo mali deo pri-loga iz Poleta, i to onih sa poznatim auto-rom, a od anonimnih svega tri, od kojih dva ne-ta~no.

Tako|e, pogre{no je protuma~eno lati-ni~no slovo Z u potpisu teksta Na{i piscina nema~kom (Polet, 1. januar 1926), ozna~a-vawem Sini{e Paunovi}a kao autora prilo-ga, dok je stvarni autor Marko Vrawe{evi}.To se danas lako mo`e utvrditi pregledawemdelovodnika primqenih radova za Polet, iiz rubrika Autor i Pseudonim, mo`e se pro-~itati da je to Vrawe{evi}ev rad. Ali i ne-zavisno od toga, postojala je sumwa u Paunovi-}evo autorstvo, jer se on nikada nije krio izapseudonima niti se slu`io nema~kim jezikom,{to je bilo neophodno za takav tekst. MarkoVrawe{evi}, ina~e saradnik Poleta sa ve-}im brojem pesama, tako|e se nije potpisivaopseudonimom, ali u ovom slu~aju je to razu-mqivo, jer on u tekstu Na{i pisci na nema~-kom, objavqenom u ~e{kom listu Prager Presse,kao i u Zagreber Tagblatt, pi{e pohvalno o pre-vodima Nikole Mirkovi}a na{ih najpoznati-jih pisaca, kao {to su Du~i}, Nazor, Krle`a,Crwanski, Andri}, pa i najmla|ih – MarkaVrawe{evi}a i Radoslava Dragutinovi}a.Vlastito ime u tekstu ponovio je dva puta uzpovoqan sud o Mirkovi}evim prevodima svo-jih stihova, pa bi potpisivawe punim imenomispod teksta bilo neskromno.

Najve}i broj priloga u Poletu napisaoje wegov urednik, Doj~ilo Mitrovi} ‡ ukupno32, od kojih je 18 potpisano pseudonimima„Gorski“, „D. Gorski“ ili skra}enicom „Ur.“(po{to je on bio jedini ~lan uredni{tva i je-dini urednik, jasno je da se „Ur.“ mo`e izjed-na~iti sa wegovim imenom), zatim inicijali-ma D. M., D. S. M. ili samo D. ‡ osam priloga,dok je punim imenom potpisao samo pet: dvepesme, jednu pripovetku i dva analiti~ka tek-

MARIJA ORBOVI]

54

sta – o listovima u ^a~ku i patriotizmu po-sle Prvog svetskog rata. Od svih tih prilogau Bibliografiji rasprava, ~lanaka i kwi`ev-nih radova registrovane su samo dve pesme, odkojih je jedna potpisana sa „D. Gorski“ a drugasa „D. S. Mitrovi}“. Mitrovi} je pribegavaoanonimnom obele`avawu svojih radova, vero-vatno zato {to je kao urednik u jednom brojuobjavqivao i vi{e svojih tekstova, od poet-skih, proznih i kriti~kih do bele{ki o no-vim listovima i kwigama, {to je smatrao zauredni~ku du`nost.

Rastko Puri} je bio aktivni saradnikPoleta od 1924. godine, najpre kao jedan odurednika, da bi zatim, kao student prava izBeograda slao priloge, nastoje}i da svom dru-gu pomogne u odr`awu glasila. Pisao je uglav-nom poeziju i potpisivao se pseudonimima:„P. Zlatarac“, „Zlatarac“, „R. P. Zlatarac“ iinicijalima P. Z., Z., R., R. P. Od ukupno 16priloga u Poletu je objavio pet potpisanihpunim imenom, od kojih je samo jedan registro-van u Bibliografiji rasprava, ~lanaka i kwi-`evnih radova. Verovatno je iz sli~nih razlo-ga kao i Mitrovi} koristio pseudonime, izbe-gavaju}i tako ~esto ponavqawe svog imena.Poeziju je objavqivao i u drugim ~asopisima.Tako|e je pisao i kriti~ke osvrte, na primero Disu i Danici Markovi}.

U drugoj godini postojawa Poleta, we-gov saradnik postao je i Dragoqub Milojevi},omiqeni ~a~anski gimnazijski profesoristorije i zemqopisa, po potrebi i latinskogjezika, koji je za ~asopis dao nekoliko prilo-ga potpisanih inicijalima D. M. ili samoslovom B., dok je jedan bez potpisa. U wima suliterarno obra|ene istorijske teme i do`i-vqaji iz Prvog svetskog rata u kome je Milo-jevi} aktivno u~estvovao. Ogla{avao se rado-vima o srpskoj narodnoj poeziji i u ~asopisuVenac, gde je objavqen i wegov tekst Kroz Al-

POLET (1924-1926)

55

baniju na Jadransko more 1912. godine, obele-`en samo inicijalima D. M. Nekoliko mesecikasnije ovaj rad, potpisan na isti na~in,{tampan je i u Poletu. Da nije Mitrovi}evogdelovodnika, moglo bi se pogre{iti pri raz-re{avawu inicijala, jer obojica imaju istapo~etna slova imena i prezimena.

Za razliku od kwi`evnih tekstova kojeje potpisivao inicijalima, Milojevi} je svojeprevode sa francuskog jezika potpisivao pu-nim imenom i prezimenom.

Zanimqivo je utvrditi za{to je RadenkoTomi}, novinar, a kasnije i urednik Pravde,bio anonimni saradnik Poleta. Wegov tekstFabrikacija zlata potpisan samo sa tri zve-zdice, objavqen u broju 2/3 1926. godine, ostaobi anoniman da nije Mitrovi}eve uredno sa-~uvane arhive, u kojoj se nalazi i Tomi}evopismo upu}eno uredniku Poleta: „^lanak ofabrikaciji zlata doneo je pariski @urnal.Taj ~lanak je iz pera redovnog saradnika nanau~noj rubrici pomenutog lista, ali na ne-sre}u taj saradnik se ne potpisuje svojim pra-vim imenom, ve} stavqa pseudonim Salagnac.Osim toga, to {to sam ti poslao nije prevodnego prerada. Onaj pasus do znaka (*) je iz mo-je glave, a daqe sam uzeo iz @urnalovog ~lan-ka, uzeo sam glavna fakta i dodao im svoja ob-ja{wewa i komentare. Drugim re~ima, ja samto prepri~ao uprostiv{i ga i izraziv{i, ko-liko je to bilo mogu}e, u duhu srpskog jezi-ka.“25 Zato je urednik odlu~io da ~lanak pot-pi{e sa tri zvezdice, a u delovodniku, u ru-brici Original ili prevod, zapisao je prera-da, bez navo|ewa autora. Danas se ime RadenkaTomi}a ne bi dovodilo u vezu sa Poletom, danije sa~uvana dragocena arhiva ovog ~asopisa.

Razja{wewa za ovih nekoliko anonim-nih saradnika Poleta pokazuju da su oni naj-~e{}e koristili pseudonime iz prakti~nihrazloga, kako im se ime ne bi ~esto ponavqa-

MARIJA ORBOVI]

56

Radenko Tomi} (1902-1971), ro|en u Savkovi}u,op{tina Qubovija, zavr-{io je ^a~ansku gimna-ziju 1922/23. Studirao jepravo i radio kao novi-nar u listu Pravda, gde jeizvesno vreme bio iurednik. Za vreme rata,od 1941. do 1944. bio jepredsednik Jugosloven-skog novinarskog udru-`ewa i urednik listaNovo vreme. Posle ratabio je osu|en, da bi po iz-dr`anoj kazni radio ulistu Za{tita na radu.Umro je u Beogradu.

____________

25 Radenko Tomi}, Nedati-rano pismo Doj~ilu Mitro-vi}u.

lo, svrstavaju}i se u plejadu pobornika ova-kvog na~ina potpisivawa, koji su koristila imnoga poznata imena.

Prepiska

U arhivi Poleta sa~uvan je i velikibroj, a, sude}i prema urednikovoj pedantno-sti, mo`da i sva pisma i dopisnice koji su odsaradnika i poverenika sa svih strana stiza-la na adresu ~asopisa. U wima su mnogi, danaskorisni podaci, koji poma`u u boqem sagle-davawu i oceni rada jednog mladog ~oveka vo-|enog idealima, kakav je tada bio Doj~iloMitrovi}.

Po{to je iza{ao drugi broj Poleta, Doj-~ilo Mitrovi} pi{e drugarici Simki u Beo-grad: „[...] Sad {to se {kole ti~e, pa dosta jedobro, da ka`em. Premda ne u~im gotovo ni-{ta, izuzev ono od 6 do 8 pre polaska na preda-vawe. Zauzet sam poslom isuvi{e, Bogami! Ne-{to oko redakcije lista, ne{to kao sekretarliterarne dru`ine, pa podsekretar SokolskogDru{tva i t. d. tek posla mnogo, dok {kolskepredmete malo radim, ali ipak dobro je, jer zatromese~je nisam imao ni jedne dvojke. […] Na-ma, pravo da ti ka`em, nije ciq, da listom midobijemo neku slavu i {ta ti ja znam, niti dazaradu materijalnu o~ekujemo, ve} zaradu du-hovnu, upoznavawe omladine, publikovawe we-nih radova i dr. dakle svega onog {to }e i}i uprilog srpske omladine. Treba imati u vidujo{, da je on palan~anin i da ne izlazi u veli-kim i modernim {tamparijama, ve} ru~noj, ma-lenoj ma{ini ~ika Steva, koju su okretali G.G. Voj. Ili}-Mla|i, M. Mitrovi} kao sudskipisari nekada u ^a~ku i dr. {tampaju}i svojeprve pesme. Mislim to je dosta!“26

U vreme kada je ovo pismo pisano Poletsu zajedni~kim snagama ure|ivali i Rastko

POLET (1924-1926)

57

____________

26 Doj~ilo Mitrovi}, Pi-smo Simki, 9. februar 1924.

Puri} i Miladin ]iri}, da bi naredne {kol-ske godine obojica postali studenti prava uBeogradu, te svaki na svoj na~in pomagali ~a-sopis. Mitrovi} je ostao jedini urednik imnogo je o~ekivao od obojice biv{ih saradni-ka. ]iri} mu pi{e u ^a~ak:

„Dragi Doj~ilo,Dobio sam tvoju kartu pa onda i �Kwi-

`evni Oglas’. [to se toga ti~e, gleda}u da tibudem od pomo}i. Neki radi} posla}u ti od-mah, pa ti vidi te se pomozi. Za pregled najno-vije kwi`evnosti koja se pojavquje na Beo-gradskom Kwi`evno-kwi`arskom tr`i{tuve} ti mogu pomo}i. Sa dvojicom Slovenaca sana{eg Univerziteta obrazovao sam, t.j. stupiou t.zv. �Obave{tajni biro za jugoslovensku li-teraturu i umetnost’. Stojimo u direktnoj ve-zi sa svima kwi`evnim revijama, izdava~kimpreduze}ima i kwi`arama, kao i sa svima ve-}im ~asopisima i dnevnicima. Pa s toga mogui za na{ Polet slati po ne{to. Razlika }ebiti u toliko, {to }e izostati honorar. Da-kle s tim mo`e{ sigurno ra~unati na mene.

MARIJA ORBOVI]

58

Doj~ilo Mitrovi} i Rastko Puri}, ^a~ak 1924.

Rastko je zajedno u stanu samnom. Jedan jeoglas uzeo i naglasio je potrebu da ti pomog-nemo. Sa pretplatnicima iz Beograda bi}e{pouzdano nezadovoqan. Beogra|ani na sve da-ju, ama na to ba{ ni pare. Treba do}i i gleda-ti ~udnovati na~in `ivota […]“27

]iri} je, me|utim, ostao samo na obe}a-wima, jer se vi{e ne pojavquje ni u {tampa-nim radovima u Poletu, niti u arhivi ima do-kaza o wegovom u~e{}u na bilo koji na~in.

Rastko Puri} je nastavio `ivu komuni-kaciju sa urednikom i za ~asopis je slao svojeradove.

Uloga Sini{e Paunovi}a

Ipak, urednik Mitrovi} je glavnioslonac imao u Sini{i Paunovi}u, koji jeneumorno slao svoje priloge, nalazio sarad-nike, trude}i se da to budu {to poznatiji pi-sci, pisao prikaze wihovih kwiga i nastojaoda ih Polet objavi pre drugih ~asopisa(„Pored toga posla}u ti i jednu kra}u recen-ziju o jednoj novoj zbirci koju sam ja prvi do-bio u Beogradu, ve~eras Ples nad prazninom‡ Jovan Popovi}“).28 Borave}i ve} nekolikogodina u Beogradu kao student, Paunovi} jeobjavqivao pesme u vi{e ~asopisa i bio no-vinar Politike. Poznavao je veliki brojpisaca i drugih umetnika, stalno pro{iruju-}i taj krug, pa je bio vrlo pogodna li~nost zavezu Poleta sa stvaraocima iz prestonice.Pored toga, imao je on veliku `equ da po-mogne svom drugu u ^a~ku i to je ~inio nese-bi~no, ne samo savetima, ve} ponekad i kaonaredbodavac, kao da on ima glavnu ulogu u~asopisu. To se najboqe mo`e videti iz we-govih pisama upu}enih Doj~ilu. Po{to jeMitrovi}a obavestio o cenama oglasa u beo-gradskim listovima u kojima bi trebalo

POLET (1924-1926)

59

____________

27 Miladin ]iri}, PismoDoj~ilu, 19. septembar 1924.28 Nedatirano pismo Si-ni{e Paunovi}a, ali je ve-rovatno iz februara 1926,po{to je pomenuta recenzi-ja iza{la u dvobroju Pole-ta za februar i mart te go-dine.

{tampati obave{tewe o Poletu, pi{e i osvojim namerama:

„^im ti oglasi iza|u u novinama ja }u po-}i u lov za rukopise. Od Duje }u tra`iti jedanrukopis o Tolstoju koji je ~itao na sedniciSaveza Ruskih Kwi`evnika na NarodnomUniverzitetu. Zatim od G. Tartaqe kakvupripovetku i pesmu, od Dragi{e [Vasi}a] ta-ko|e ne{to. Danas }u pisati i Nikoli Mir-kovi}u. Ti otuda ne tra`i li~no ni od koga,apsolutno ni od koga. Naro~ito od ovih `uto-kqunaca, koji posle dignu nos pa zavitlavajupo Misli kako u palanci treba da postoji sa-mo |a~ki ~asopis. Uostalom ti mi pi{i sve{ta ti treba. Mo`da }u do}i do jednog kom-promisa sa V. Gligori}em te }e nam biti stal-ni saradnik za Pozori{nu hroniku. On sad ra-di u Novostima. A na taj na~in bi digli i se-bi i listu ugled u dnevnoj {tampi. Ako ni{taotvorili bi borbu, u kojoj bi mi dobili u po-pularnosti.

Ako ho}e{ da sa mnom od sad radi{ i date poma`em, zahtevam od tebe da pazi{ mnogona svoj uredni~ki autoritet. Sa svakim lepo:�Svako }e do}i na red, ako mu stvar vredi.’Ili otvoreno: �Svi|a mi se, {tampa}u. Nesvi|a mi se, ne}u da {tampam.’ Tajne iz redak-cije neka budu samo tebi poznate. Sadr`aj prenego list iza|e niko ne sme znati i t. d. Jer sa-mo na ovakav na~in, i ovakvim postupawem ‡najve}om strogo{}u pri ocewivawu i li~nosvojim sudom ‡ dokaza}e{ da je tvoj list zreoi da je sposoban da to bude.

E sad jedna druga stvar.Pala mi je na um jedna misao. Bi}u kra-

tak: 1) Ja bih hteo da se populari{em. 2) DaPoletu pribavimo materijalne koristi. 3)Da pred jednom ve}om masom sveta u ^a~kuprogovorimo o wemu.

Prema tome ja bih ti savetovao da od sadpa za 15 dana spremimo jedan koncerat, neke

MARIJA ORBOVI]

60

Sini{a Paunovi}

nedeqe uve~e u H. [Hotel] Krenu i ako je post,jer za Bo`i} bi nas skupo stala sala, na komebi bio ovakav program:

1) Da neko od omladinaca iz ^a~ka, naprimer Aca \or|evi} napi{e ukratko o zna-~aju Poleta za ^a~ak i uop{te, kao i o du-`nostima gra|ana prema wegovom opstanku.

2) Da zamoli{ Cvrla29 da uz pratwu Go-spo|e Nekvasi[l] ne{to peva solo.

3) a) Ja bih ~itao svoju najnoviju pripo-vetku Parni~ar.

3) b) Neko bi recitovao moje dve tri naj-novije pesme, umesto {to bih ja ~itao.

Ulaznice bi bile dobrovoqan prilog, au korist Poleta. Samom koncertu bi pretho-dile neke bomba plakate u kojima bi se nazna-~ilo da je pripovetka iz savremenog ~a~an-skog `ivota i t. d.

Dakle to je moje mi{qewe. O ovome samogovori sa Acom. Ja }u wemu pisati. Cvrla pi-taj samo da sudeluje, bez ikakvog daqeg me{a-wa. Ako on ne}e potra`i neki drugi na~in,kako bi vi{e publike bilo. Na primer igran-ka. Ako Aca ne}e da govori napi{i sam govorza taj dan. Samo treba napred. Ho}u ovoga putada vidim tvoju odva`nost. Ja bih za taj dan do-{ao. Ne odla`i za Bo`i}, ili Novu godinu,jer od toga ne}e biti ni{ta kao i pro{le go-dine. Pripovetka je bomba. I ti bi je tek tadprvi put ~uo, jer ti je pre ne bih dao. Odgovo-ri odmah. Sini{a.“30

U dokumentaciji nema traga da je ova ide-ja ostvarena.

Po{to je posledwi broj Poleta iza-{ao u aprilu 1926. godine, Mitrovi} je na-stavio da prima radove, verovatno nadaju}ise da }e materijalne probleme re{iti, pa jei Paunovi} nastavio sa pribavqawem rado-va sve poznatijih saradnika iz Beograda. Ta-ko po~etkom oktobra (prema sadr`ini pi-sma) pi{e:

POLET (1924-1926)

61

____________

29 Dragoslav Mitrovi}Cvrle, profesor u ^a~an-skoj gimnaziji.30 Sini{a Paunovi}, Pi-smo Doj~ilu Mitrovi}u, 3.novembar 1925.

„Dragi Doj~ilo,Mada malo docnije, ipak ti {aqem rukopis.^lanak od Meterlinka gledaj da zauzme {tolep{e mesto, kao i [mausov. Pesme ti {aqemdve, jednu Milice Kosti} i drugu M. [anti}asa onom bele{kicom o wemu31. […] Dakle ~imdobije{ ovo pi{i mi o svemu. Dakle, gledaj daunese{ ma {ta moje u ovaj broj, jer ne bih hteoda ka`u da sam se ve} poneo. Izvesti me o pri-likama kod ku}e: da li se zna da sam ven~an?Gledaj da se na|e{ sa nekim od mojih i razgo-vara{, te da mi odmah posle pi{e{.“32

Iz istog perioda je i slede}e pismo:

„Dragi moj Doj~ilo,Evo ba{ ovog momenta zavr{ih onu pripovet-ku, prosto preneh pero sa we na pismo (o Ja-pancu). Ju~e ti pisah da tra`i{ od nekog dru-gog ali no}as razmi{qah mnogo o tome i re-{ih se da i pored moga tolikog posla posve-tim jo{ jedan dan Poletu kako nam se ne bi ubrk nasmejali. I dovr{io sam je. Jo{ u kon-ceptu sino} sam je ~itao (1. deo) kod Ak. nau-ka V. Petrovi}u, a jutros i Marku `ele}i da iod wih dobijem savet da li mogu ovako sirovuda je pustim iz ruku. Oni su mi sa dosta iskre-nosti rekli da je pustim. I ja sam se trudio dabude mnogo boqa. Ali i pored svega na mnogomesta ima neugla|enosti, ja to ose}am, samo{to nemam ja vremena da je ponovo prepisujem.Zato te molim (i to je u tvoju korist) da jeuzme{ i po nekoliko puta pro~ita{ pa ondada je natenane prepi{e{. Prilikom prepisi-vawa sve besmislice, ako ih ima sve rapavostiu stilu, a {to je do{lo samo otuda {to sam jegotovo motornom brzinom napisao. Gledaj dasvaka re~enica ide glatko i da izvire jedna izdruge izuzev na prelomima. Ja to nisam mogaosvuda da gledam, jer sam morao da jurim za do-ga|ajem.

MARIJA ORBOVI]

62

____________

31 Prilozi Milice Ko-sti} i Milana [anti}astigli su u Polet 30. sep-tembra 1926.32 Pismo svedo~i o prija-teqskim vezama ove dvojiceneposrednih saradnika naPoletu. Po{to se Pauno-vi} o`enio mimo voqe iznawa svojih roditeqa, odsvoga druga o~ekuje drago-cena obave{tewa o wiho-vom raspolo`ewu.

[to se ti~e utiska ja verujem da }e bitiodli~an, naro~ito za qude izvan na{e palan-ke, jer kad su Pera i Dobromir mogli da seodu{eve koji poznaju Japanca onda }e stran-ci svakako vi{e. A sve ove stvari o Japancuili su sasvim istinite, ili uop{te zabora-vqene.

Dakle, molim te Dole, samo {to vi{eobrati pa`we nemoj da se sramotimo. A zaidu}i broj bi}e to bomba. Veqko mi je sino}obe}ao. U ovom broju donesi obe}ani sadr`aj:D. Vasi}, V. Petrovi}, Jel. Jov. Dimitrijevi}i B. Kova~evi}. ^im dobije{ ovo pismo odmahme ta~no i o svemu izvesti. [to se ti~e Pole-ta mnogi ga u Beogradu o~ekuju nestrpqivo.Voli te tvoj Sini{a“

Jedna od neprijatnosti u vezi Poleta,istinita ili ne, bila je i dopisnica Veli-mira [tavqanina, upu}ena uredniku Mitro-vi}u:

„[...] Imam da ti javim da te Sini{a P.mnogo kompromitovao kod ovog @ike. Naimekad su se na{li sad o bo`i}u u vozu on mu setako drsko hvalio da je on u stvari urednikPoleta, a da tvoje ime samo figurira. Uosta-lom, mada to i nije lepo od Paunovi}a wemu@ika nije ni poverovao. On ka`e: Za mene jeDoj~ilo jedan idealan mladi} a ovoga sam sa-mo prezreo kad je hteo da me razuveri u Doj~i-lovu spremnost.“33

Tin Ujevi} i Polet

U Poletu su objavqene i dve pesme TinaUjevi}a u vreme kada on nije vi{e boravio uBeogradu. Bile su to pesme Stare}i u januar-skom broju i Kozmi~ke ruke u aprilskom bro-ju 1926. Pojava Ujevi}evih pesama u skromnom

POLET (1924-1926)

63

____________

33 Dopisnica Velimira[tavqanina, 16. januara1926. iz Kru{evca.

~asopisu kakav je bio Polet bila je tolikoneverovatna, da su se pojavile sumwe u wihovoautorstvo. Tu nevericu je pothrawivao i sampesnik, odri~u}i se povremeno obeju ili po-nekad jedne od wih. Tako, on u pismu GustavuKrklecu od 26. aprila 1926, aludiraju}i naPaunovi}ev prikaz wegove kwige „Kolajna“,objavqen tako|e u Poletu (2-3/1926), pi{e:„Taj ~lanak u Profesorskom glasniku vaqdaizmi{qen, kao i jedna �moja’ pjesma koju je do-neo Polet u ^a~ku (Stare}i).“34 Uskoro, upodu`em pismu Krklecu pi{e o raznim neta~-nostima koje su nastajale prilikom {tampa-wa wegovih pesama, a na koje mu je Krklecskretao pa`wu:

„Ja sam Vam vrlo mnogo zahvalan za va{qubomorni interes za moju osobu, u ~emu mo-`da i preterujete, ali nije moja du`nost daVam to ja zamjeram. Ja sam propustio da Vamnavedem dosta stvari […] pa onda Kozmi~keruke u ~a~anskom omladinskom Poletu koji jeu februaru od{tampao pod mojim potpisomjednu pjesmu koja, nadam se, sa mnom nema nika-kva posla […].“35

A u tekstu „Zloupotreba mojega imena“navodi: „G. 1926. neki je list u Srbiji objaviodvije moje pjesme, tvrde}i da ima moj origina-lan rukopis. Tu su barem dvije pjesme bilecentom, tj. slo`ene od mojih rije~i, premda imnisam bio autor.“

Da se ne radi o falsifikatu za koji binajvi{e bio osumwi~en Sini{a Paunovi}svedo~i arhiva Poleta, u kojoj je urednik Mi-trovi} evidentirao i sa~uvao svako pismo, do-pisnicu i prilog za svoj ~asopis. Me|u pismi-ma i dopisnim kartama su i Ujevi}eva pismaupu}ena administraciji ~asopisa, kao i onaadresirana na Sini{u Paunovi}a u Beograd.Svestan zna~aja dokumentacije, Paunovi} jeta pisma dostavio Mitrovi}u da ih sa~uva saostalom dokumentacijom svog ~asopisa.

MARIJA ORBOVI]

64

____________

34 Tin Ujevi}, Autobiografskispisi, pisma, intervjui, Zagreb,Znanje, 1966, str. 270.35 Isto, str. 281.

Tin Ujevi}

Iz te prepiske se vidi da je Tin Ujevi}imao puno poverewe u Paunovi}a, pa mu je odo-brio da za Polet napi{e prikaz upravo iza-{le zbirke pesama Kolajna, o ~emu on obave-{tava Mitrovi}a:

„Kao {to ti je poznato iza{la je TinovaKolajna i on mi je ve} recenziju odobrio zaPolet. Da ne bi izostali od Glasnika [Srp-skog kwi`evnog glasnika], ostavi mesta (jed-no 4 strane me|u pregledima ja }u ti no}as na-pisati i o wemu citiraju}i po wegovoj dozvo-li nekoliko wegovih celih strofa.“36

Pisma tako|e svedo~e i da je Ujevi} odPaunovi}a o~ekivao pomo} u posredovawukod redakcija beogradskih listova za neis-pla}ene honorare, pa 9. marta 1926. pi{e Pa-unovi}u:

„Dragi gospodine Paunovi}u

Upravo dobih Va{u kartu. Dok dobijetemoj odgovor, ja }u ve} biti u Zagrebu (to mo-`ete da saop}ite g. Bogdanovi}u, ur. „Bukti-we“ i administraciji „Vremena“, jer kre}emsutra izjutra. Pisati mi mo`ete u Zagreb, ali~ekajte da Vam po{aqem pobli`u zagreba~kuadresu. Pozdravite g. g. Krkleca, Kowevoda iM. M... (ne~itko) (ako ga poznate). Krklecusam ve} pisao prije dva dana. Dok Vam ne javimadresu stana, mo`ete pisati na DHK. Ali, po-slije toga, ja }u Vama i drugima svakako javi-ti adresu. Pozdrav [od] Tina.“

Ubrzo zatim (14. marta), ponovo mu pi{e pi-smo sa istim zahtevima:„Dragi gospodine Paunovi}u,

Pisao sam Vam 9 ili 10 marta iz Krivo-dola, a 11 sam stigao u Zagreb. Mjesto da mipi{ete na DHK (kako sam vam bio stavio doznawa), mo`ete da uputite na Kafanu Korzo.Tu adresu mo`ete da javite i g. Kazimirovi}u

POLET (1924-1926)

65

____________

36 Nedatirano Paunovi-}evo pismo, prema sadr`i-ni pisano je najverovatnijekrajem februara 1926.

Tin Ujevi}

MARIJA ORBOVI]

66

Pesma Stare}i

(ili kom drugom saradniku lista „Vreme“),uredni{tvu „Buktiwe“, g. g. Gustavu Krklecu,Sibi Mili~i}u, koji se ovamo u Zagreb nika-ko ne javqa, i drugima.Sada nemam, jo{ sam mnogo rastresen, da Vamdonesem ne{to zanimqivo, ali ~ekajte, to vasne mo`e sprije~iti da poku{ate ovamo. Ja samu dobrome zdravqu i mnogo Vas pozdravqam Zagreb 14 marta 1926

Va{ Tin Ujevi}

P. S. Ja }u ovdje ostati svakojako, jedno du`evrijeme. Ali molio bih Vas, ako Vam nije te-{ko, da posjetite administraciju lista „Vre-me“, te da, odnosno stvari u broju 6-8 januara t.g. umolite ~lana administracije, ili ve} po-menutoga g. Kazimirovi}a, da me se, u kolikosu raspolo`eni i raspolo`ivi, sjete na re~e-nu adresu K. Korzo, ali smjesta.“

Po prijemu ovog pisma, Paunovi} (19.marta) pi{e Mitrovi}u i podse}a ga da po{a-qe honorar Ujevi}u za pesmu Stare}i, obja-vqenu u januarskom broju Poleta. Iz pisma semo`e videti da je ta pesma neovla{}eno{tampana, tj. bez Tinovog odobrewa i da bihonorar trebalo da ga odobrovoqi.

„19 III 26 g. B.Dragi Doj~ilo,Danas sam dobio pismo od Tina – dosta op-{irno, {to me iznena|uje – u kome mi se `a-li o svojim materijalnim nezgodama i molime da urgiram u ur. „Vremena“ i „Buktiwe“ zaneke honorare {to mu duguju. Pisao mi je izZagreba.Kao {to ti je poznato ja sam mu u onoj kartikoja je bila neka vrsta izviwewa za slobodusamovoqnog {tampawa wegove pesme obe}aoda }emo mu poslati honorara. Po{to je on utakvoj oskudici to te molim da ~im dobije{

POLET (1924-1926)

67

ovu kartu po{qe{ mu izvesnu sumu. (Ja mi-slim bar 200 din) – Ne}e te Bog ubiti. Sevapje jadnog pesnika pomo}i. A on }e nam vaqa-ti. Obe}ao je u ovom pismu i docnije ne{tonapisati. Dakle to odmah u~ini i izvesti me,Sini{aZagreb, Kafana Korzo.“

Ubrzo Paunovi} dobija dopisnicu odUjevi}a iz koje se vidi da jo{ nije primio ho-norar iz ^a~ka, a koji o~ekuje, {to zna~i da sene odri~e svoje pesme Stare}i i ne zamera nana~inu kako je ona dospela tamo:

„Dragi g. Paunovi}u,Sino} sam dobio va{e pismo, pa Vam za-

hvaqujem na obavijestima. Danas ponovo pi-{em na upravu „Vremena“. Odnosno Bogdano-vi}a `alim {to je, zabunom, uputio po{iqkuna K., jer je tako nisam dobio (ja sam ovdje ve}od 11.) Iz ̂ a~ka jo{ ni{ta. Ja se u Zagrebu vr-lo dobro osje}am, nemam apsolutno ni na {toda se `alim, te Vam zahvaqujem qubazno inte-resovawe. U Beograd ne mislim ni skoro, nibilo kada; za ovaj trenutak, iz kafane nemoguda Vam {to dugo pi{em. Pozdravite g. Draga-na Aleksi}a, ako ga poznajete; u zgodnoj pri-lici opet -

Srda~no Va{20. III 26. Tin Ujevi}.“

Doj~ilo Mitrovi} ima velike materi-jalne te{ko}e i wegov ~asopis te{ko opstaje,pa ni Ujevi}u ne {aqe honorar, iako ga Pau-novi} jo{ u nekoliko pisama podse}a na tuobavezu. Posledwi put 15. maja opomiwe svogadruga: „Ako nisi Tinu poslao honorar po{a-qi mu ina~e }e da nas tu`i.“

U me|uvremenu je iza{la i aprilska sve-ska Poleta sa Ujevi}evom pesmom Kozmi~ke

MARIJA ORBOVI]

68

ruke i na adresu ~asopisa u ^a~ku stigla je do-pisnica iz Zagreba:

„11 maja 1926, Zagreb

Po{tovani g. administratore,Video sam ovdje u Zagrebu, ve} dva broja va{e-ga Poleta. U prvome je bila jedna pjesma pot-pisana mojim imenom, ali sigurno i ne moja,pa mi nije `ao {to nisam dobio honorar, kakoje to mo`da `elio g. Sini{a Paunovi} (va{saradnik sa Kosan~i}eva vijenca, ~iju sam re-cenziju „Kolajne“ ~itao u Va{em listu). Aliu aprilskom broju Poleta nalazim pjesmu Ko-zmi~ke ruke, koja je odista i stvarno moja, sa-mo napisana ranije – ako se ne varam – nego jedatirana. Ona bi, vjerovatno, bila iz 1921 ili1920, i dao sam je nekomu, olovkom pisanu, ukafani Moskvi. Prema tome, molio bih Vasda mi, po mogu}nosti odmah, po{aqete neka-kav honorar u Zagreb. Recimo na adresu: g.Ivan Nevisti} (Nevisti}), C – ulica (prijeRainerova), broj 13 (u zagradi: za T. Ujevi}a).Strah me je da pjesma nije malo alterirana utekstu, a fale joj, mislim i jedan pandan?, gdjeje re~eno: „Spustili smo ideale – u kanale“ te? pjevaju ? feweri itd.

Moja je adresa: Tkal~i}eva ulica 62, ali u sre-dini mjeseca izlazim iz stana. zato po{aqitena g. Ivana Nevisti}a, kako [je] gore re~eno,koji }e mi dostaviti. Pozdravite sa moje stra-ne g. Sini{u Paunovi}a. Primite izraz mojega srda~noga po{tovawa

T. U.“

Iako u velikim dugovima, Doj~ilo Mi-trovi} je Ujevi}u poslao honorar, o ~emusvedo~i wegova dopisnica od 22. maja 1926.godine:

POLET (1924-1926)

69

MARIJA ORBOVI]

70

Pesma Kozmi~ke ruke

„Po{tovani gospodine,~astim se javiti Vam da sam od Vas dobio,

na ra~un honorara, 150 dinara. Ja sam Vam, do-du{e, bio pisao drugu adresu, no glavno da sampare dobio. Ako imate {to pismeno, mo`eteposlati na Kazali{nu kafanu Zagreb. Srda-~an pozdrav Tin Ujevi}.“

U arhivi Poleta ~uvaju se Ujevi}evi ru-kopisi obeju pesama objavqenih u ~asopisu,ali i jo{ jedna, bez naslova, za koju u napome-ni pi{e da ne}e biti {tampana. Sve tri su za-vedene istog dana, 4. januara 1926. Pisane sugrafitnom olovkom, latinicom i istim ruko-pisom, koji se ne razlikuje od onog u Ujevi}e-vim pismima i kartama. Te{ko je danas utvr-diti kako su te pesme stigle u ^a~ak. Nemasumwe da je zna~ajan udeo u tome imao Sini{aPaunovi}, o ~emu je i pisao u svojim se}awi-ma, uz tvrdwu da je obe pesme on doneo u redak-ciju ~asopisa: „Ujevi}a sam ve} nekoliko go-dina dobro poznavao. Mnogo puta smo sedeli uistoj kafani, za istim stolom ‡ do zore. U tovreme on se hranio ili boqe re}i nalivao al-koholom u tada vrlo popularnoj i dobro snab-devenoj beogradskoj kafani �Triglav’ na Ze-lenom vencu. Tu su redovno zalazili i mnogidrugi stariji i mla|i kwi`evnici i novina-ri poreklom sa one strane Dunava i Save. Me-|u wima, naj~e{}e, pored Ujevi}a dolazili su:Ivo ]ipiko, Josip Kosor, Sibe Mili~i},Ivo Andri}, bra}a Marin i Gvido Tartaqa,novinari Du{an Sinobad i \ivo Vi{i} idrugi.“37 U tom dru{tvu kretao se i mladi sli-kar, poreklom Hercegovac, Bogoslav Kowe-vod, ilustrator u nekim beogradskim listovi-ma (Ilustrovano Vreme i drugi), koji, sude}iprema jednom wegovom pismu Doj~ilu Mitro-vi}u, tako|e ima udela u pribavqawu Ujevi}e-vih pesama. Posle izlaska januarske sveskePoleta 1926. Kowevod pi{e Mitrovi}u:

POLET (1924-1926)

71

____________

37 Sini{a Paunovi}, „Se-}awe na Tina“, Mladost,br. 490 (2. mart 1966), str. 6.

„Dragi gosp. Doj~ilo!U dana{woj Politici ~itam da je iza-

{ao iz {tampe Polet, ali me|u imenima nevidim Pavlovi}eve, i ako ste mi obe}ali{tampati stvar. Jer ako Vas je Sini{a ucewi-vao radi Desankinih stvari, ja bi u tom slu~a-ju trebao to pre u~initi, jer sam Vam dao Uje-vi}a. Dakle odgovorite mi na ovo, a ja }u vamse op{irno javiti.

Pozdravqa Bogoslav Kowevod, Post re-stant Beograd.“

Pesma Zore Pavlovi}, za koju se zala`eKowevod, {tampana je u slede}em broju Pole-ta, a pismo ostaje kao potvrda da je pesmaStare}i Ujevi}eva.

Tin Ujevi} je „zbog skitni~ewa i pijan-stva“ proterivan vi{e puta iz Beograda, a ko-na~no 23. novembra 1925. godine, pa je verovat-no da su sve tri pesme dobijene od wega pre togdatuma, mo`da i u razli~itim prilikama, madasu zavedene u arhivi istog dana. Te pesme, iznu-|ene u atmosferi kafane i alkohola, nejedna-ke vrednosti (tre}a verovatno zato nije ni{tampana) pesniku nisu mnogo zna~ile, pa ihse zato kasnije odricao, ali da su one pisanewegovom rukom svedo~i Poletova arhiva.

Poverenici i saradnici

U arhivi Poleta su i brojna pisma pove-renika koja ukazuju na uglavnom sli~na isku-stva u tom poslu. Naj~e{}e su to u~enici kojiu svojoj sredini te{ko nalaze pretplatnike,pa se Polet ne prodaje kako se o~ekivalo.

Tako, Borivoje Stojkovi} u novembru1925. pi{e Mitrovi}u:

„Vi ili neko drugi iz Va{eg uredni-{tva, obratili ste se g. J. J. Babi}u, prof. s

MARIJA ORBOVI]

72

Borivoje S. Stojkovi}(1909-1984), kao u~eniksedmog razreda Vaqevskegimnazije bio je povere-nik Poleta, kasnije osta-vio zna~ajnog traga uprou~avawu srpskog po-zori{ta.

Borivoje Stojkovi} mnogogodina kasnije, kaougledni teatrolog

molbom, da rasproda u~enicima 10 brojeva Po-leta. No, kako je g. Babi} bio veoma zauzet tome je tu skoro zamolio da, ako je mogu}e, rastu-rim poslate mu brojeve. Ja sam se primio tedu`nosti i iskreno zalo`io svoju energiju, iako sam poverenik jo{ 3 ~asopisa. No, i poredmoje dobre voqe, ipak nisam uspeo da rastu-rim vi{e od 5 brojeva, jer oni u~enici koji seredovno pretpla}uju na ~asopise, veoma supretrpani. Te{ko se na|e u nekoj gimnazijiveliki broj u~enika, koji sa `ivim intereso-vawem prate moralni i duhovni razvitak na-{e omladine. […] Novac za rasturenih pet ko-mada Poleta dobi}ete u toku vremena, jer minisu svi platili. Vi vrlo dobro znate, kako suu~enici materijalno situirani! Mislim, danije potrebno to Vam nagla{avati! Me|utim,od pretplatnika ima}ete samo mene. Stogaidu}i put po{aqite samo jedan primerak. No-vac od mene dobi}ete telegraf. uplatnicom saostalim, dok mi budu svi isplatili.“

Da je bilo nesre}nih okolnosti i ondakada je Polet prodat, a novac sakupqen, sve-do~i i pismo poverenika iz U`ica, DraganaKova~evi}a:

„Zdravo Doj~ilo!Imam ti javiti ne{to {to ti ne}e biti miloali je meni gore. Pre dva dana bio sam u ^a~-ku, bio sam ti poneo 760 dinara pa sam zaspao uvagonu i to mi je nestalo. Nestalo mi je i nov-~anika i vazda nekih stvari. Ali ako moram jada se brinem ti ne mora{, ja }u ti slati svakogmeseca po 100 dinara dok ti otplatim, a to jemoj xeparac {to mi ga {aqe brat. Preko osta-le Polete ostavio sam u ^a~ku kod Jovana Ni-koli}a pa kroz neki dan ja }u do}i i predati ihi izve{}emo ra~un ta~no koliko ti ja dugujemza ovu godinu, a za dogodine se postaraj te dru-gog na|i poverenika, meni je dosta!“38

POLET (1924-1926)

73

____________

38 Pismo Dragana Kova~e-vi}a, 1. jul 1925.

Lo{e sre}e bio je i poverenik iz Vr{ca,jer nije mogao da sakupi novac za rastureneprimerke, pa obave{tava Mitrovi}a:

„Dragi dru`eDugo je dana pro{lo, od kako ti se nisam

javio i pretplatu poslao. Danas uzeh da ti sejavim, ali boqe da ti se nisam ni javio, samoda sam u mogu}nosti, na `alost {to ti moramre}i, da mi vi{e Polet ne {aqe{, jer samovih dana pretrpeo i tu~u sa dvojicom a i G.upraviteq o}e wih trojicu da istera ovih da-na zbog neke kra|e, a na `alost su na{i pret-platnici, a i ovi koji su ostali ovde ne}e dami dadu makar ovo {to su izuzeli. Ve} sam mo-rao da idem kod G. razrednih stare{ina da oninapla}uju pretplatu, a ove kojima nisu razred-ne stare{ine mogle ni{ta stavio sam ih kodG. direktora i nadam se }u ovoga vremena isku-piti od svih i od ovih lopova pa }u to gledatiodma da po{aqem.“39

Najvi{e je pisama od poverenika koji isami pi{u, pa prodaju Poleta uslovqavajuobjavqivawem svojih radova u wemu. Takva sa-radwa bila je od obostrane koristi. ZdravkoLuki}, gimnazijalac iz Kru{evca uporno jeslao svoje pesme i svesrdno se trudio da pro-daje Polet, ali nije imao mnogo uspeha. Obja-vqena mu je samo jedna pesma, ali wegovo pi-smo, koje pokazuje stawe duha i nezaintersova-nost za kulturu, moglo bi biti karakteri-sti~na slika i za bilo koje drugo mesto, a nesamo Kru{evac:

„Po{tovani gospodine Doj~ilo!Jako me `alosti, {to Vam moram javiti

jednu za mene i za Vas, vrlo neprijatnu vest.Kao {to sam Vas ranije izvestio, ja sam

svom snagom prionuo na posao da Vam na|emizvestan broj pretplatnika u gra|anstvu. To

MARIJA ORBOVI]

74

____________

39 Dopisnica B. \or|evi-}a, u~enika tre}eg razredaU~iteqske {kole u Vr{cu,23. mart 1925.

mi je bio glavni zadatak ovog praznika. Za{aosam od radwe do radwe, pun nade u siguranuspeh, i podnosio kwi`evni oglas Poleta,hvale}i ga i sam {to sam boqe mogao. Ali svemoje nade ostale su neostvarene. Na{e }ifti-ce vi{e vole da popiju pola litra rakije, ne-go da tim novcem pomognu jedno humano dru-{tvo puno lepih ideja. Gotovo u svakoj radwinailazio sam na isti odgovor: �To mi ne treba!Ja se tim stvarima ne zanimam. Potra`ite vipretplatnika u gimnaziji’ i t. d. Ah kako samskru{en posle ovakvog wihovog do~eka izla-zio iz wihovih du}ana. Tako je to trajalo vi-{e dana. Slede}eg dana, ja sam opet nastavqaosvoj posao – ali bez uspeha. Kod samih kwi`a-ra nai{ao sam na ovakav odgovor: �[ta }e mito! vidi{ li {ta je kwiga, pa ih niko ne}e ku-piti, a kamo li da kupi Polet.’

Ovaj moj bezuspe{ni posao zadao mi jejednu te{ku ranu. Ja znam da sam ovim izgu-bio mesto, koje mi je bilo tamo odre|eno alinisam to ja kriv. Ali i ako znam posigurnoda nikada u Poletu ne}u ugledati svoj rad, ja}u mu ve~no ostati prijateq i truditi se damu na|em {to ve}i broj pretplatnika u gim-naziji.“40

Mnogo uspe{niji u prodaji ~asopisa bioje Dragi} Veskovi}, ali i uporniji da se wego-ve pesme {tampaju. Poznanstvo i saradwa saMitrovi}em datiralo je od ranije, pa je razu-mqiva wegova neposrednost u obra}awu i zah-tevima. Pi{e mu iz Gorweg Milanovca:

„Dragi Doj~ilo,Dolazio sam pre nedequ dana u ^a~ak i

uzeo sam 20 primeraka Poleta od [tavqani-na, te sam ih doneo u Milanovac i sve sam dosad prodao. Novac }u ti doneti kad budem do-lazio ili }u ti poslati po{tom.

POLET (1924-1926)

75

____________

40 Nedatirano pismo Zdra-vka Luki}a.

Ako imade{ pro{le brojeve ti mi javi jerima nekoliko drugova koji ho}e da uzmu svebrojeve. Naro~ito te molim da mi po{aqe{idu}i broj najmawe 30 primeraka, jer se ja do-sta zauzimam za Polet i trudim se da ga u {tove}em broju rasprodam.

[aqem ti ovu moju pesmu {to si mi obe-}ao da }e{ je jo{ u 5 broju {tampati. Molimte da je za idu}i broj Poleta o{tampa{. Pre-pravio sam je koliko sam mogao, ako {to nebude dobro to te molim popravi ti. Javi mikartom odmah ho}e{ li je {tampati ili ne;ali smatram da sam zaslu`io da je pusti{ ulist, jer se ja najvi{e staram da Polet rastu-ram. Ja se nadam da }e{ mi u~initi tu uslugu ipustiti pesmu u list. Nemoj da mi javi{ kao{to to biva obi~no da mi ne}e{ {tampati uovom broju ve} u slede}em i t. d. Odmah mi ja-vi pismom da znam da se {to vi{e zauzmem zaidu}i broj da ga rasprodam {to vi{e.“41

Veskovi}eva pesma Moje staze {tampanaje tek u slede}em dvobroju (6-7, 1925), a on, dvameseca kasnije, pi{e Mitrovi}u:

„Dobio sam pre nekoliko dana 30 prime-raka Poleta br. 6-7. Energi~no sam se zalo-`io da ga rasprodam, ali ipak nisam sve mo-gao. Dosad sam prodao 15 primeraka. Mnogo bivi{e prodao ali se bune zbog cene {to je 8din. Zauze}u se da bar jo{ nekoliko raspro-dam. Novac }u prikupiti i posla}u ti, a takoisto i primerke koje ne rasprodam.

[aqem ti ove tri pesme: Tuga, *** i ^e-kawe. Molim te da bar jednu od wih od{tam-pa{ u slede}em broju Poleta. Veliku sam pa-`wu obratio na slik i na simetri~nost pe-sama i sve je dosta dobro. Stoga te molim, daako mo`e{ o{tampa{ koju ti na|e{ da je naj-boqa, a ako mo`e o{tampaj i dve. Odmah mi ja-vi kartom ho}e{ ili ne}e{ da znam. Ali mi-

MARIJA ORBOVI]

76

____________

41 Pismo Dragi}a Vesko-vi}a, 17. mart 1925.

POLET (1924-1926)

77

Pesma Moje staze Dragi}a R. Veskovi}a

slim da sam zaslu`io da mi to u~ini{ jer seiskreno zauzimam za Polet a i u budu}e jo{}u se vi{e zauzeti. Odmah mi javi!

P. S. Ako bude trebalo ne{to da se pre-pravi u pesmi ti mi vrati pesmu samo podvucija }u prepraviti. Nemoj da se izgovara{ da ne-ma mesta i da ima{ dosta radova. Naro~ito vi-di pesmu Tuga i ***, a ako mo`e{ i ^ekawe.“42

I Aleksa Unkovi}, u~iteqac, kako je za-pisano u delovodniku primqenih radova, u~e-nik U~iteqske {kole iz Dervente, `eli dapomogne u prodaji ~asopisa, ali po{to i sampi{e pesme, o~ekuje da mu neka bude objavqe-na. Za Polet je saznao kada je ve} postao po-znat i pi{e uredniku:

„Po{tovani gosp. Uredni~e!Saznav{i preko Srpskog Kwi`evnog Glasni-ka da u va{em vlasni{tvu izlazi ve} du`evremena vanredno lepi ~asopis Polet, to vasmolim lepo da mi po{aqete brojeve za ovu go-dinu, i to za septembar, oktobar i novembar idaqe za ostale mesece. Ja }u ovamo, da rastu-rim list, i da zadobijem {to vi{e pretplat-nika. Molim Vas, izvestite me kolika }e bitipreplata lista, a ja }u Vas naknadno izvesti-ti koliko }e preplatnika da bude. Ovaj krajoskudeva bez ~asopisa, a Va{ bi list dobrodo{ao ovamo. [aqite odmah. S po{tovawem,Aleksa Unkovi}, preparandist.“43

O reakcijama kod svojih drugova povo-dom ogla{avawa Poleta, Unkovi} javqa Mi-trovi}u:

„Ba{ danas primio sam nekoliko kwi-`evnih oglasa ~asopisa Polet. Omladina jepuno zagrijana za ~asopis. Ja sam odmah plaka-tirao sve oglase. Preplatnika }e biti, koli-ko se mo`e videti puno. Koliko }e preplatni-ka biti izvesti}u naknadno.

MARIJA ORBOVI]

78

____________

42 Pismo Dragi}a Vesko-vi}a, 17. maj 1925.43 Pismo Alekse Unkovi-}a, 5. novembar 1925.

Vi meni po~nite slati od 1926. godine~asopis redovno. Jer stvar nije dosta oglasi-ti, nego se mora i videti. Ja }u Vam moju pre-platu poslati. Da Vas pomognem i literarnomsnagom, izvolite primiti u prilog Va{eg ja-nuarskog broja moje dve pesme.“44

Unkovi}eva pesma Bela `ena objavqenaje u dvobroju za februar-mart 1926. u \a~komkutku i tim povodom Unkovi} se javqa Mi-trovi}u:

„Ba{ danas sam primio dvobroj Poleta.Lepa Vam hvala na primqenom radu. U prilogidu}eg broja Poleta izvolite primiti mojenekolike pesme. Preplatu }u Vam poslati.Preko ferija nastoja}u u mome mestu ra{iri-ti Va{ list. Sada je nemogu}e, po{to smo prikraju {kolske godine. Tako|er stara}u se i ukupqewu priloga.“45

Nisu samo |aci bez para za pretplatu na~asopis, to je slu~aj i sa nastavnicima. I onise pona{aju sli~no, hvale ~asopis, {aqu svo-je radove za objavqivawe, ali s parama okle-vaju iz raznih razloga. Tako nastavnik Rad.Il. Lazarevi} iz Berana pi{e Mitrovi}u uvreme kada je Polet ve} prestao da izlazi:

„Po{t. gosp. uredni~e,^udim se {ta je s Poletom vreme je da iza|e7. sveska, a ono nema ~ak ni 5-te, premda ste mijavili da }e iza}i krajem pro{. meseca.

Pretplatu nisam zasada u stawu poslatizbog toga {to sam skoro sada otpu{ten izdr`. slu`be, te Vas molim, da me pri~ekate,dok se ne situiram malo boqe, premda znam daje uredni{tvu jednoga lista vrlo te{ko {totako radim.

Po~etkom nove {k. godine na}i }u Vam uzajednici sa g. prof. Marjanovi}em nekolikopretplatnika. Po~etkom {k. godine ka`em

POLET (1924-1926)

79

____________

44 Pismo Alekse Unkovi-}a, 30. decembar 1925.45 Pismo Alekse Unkovi-}a, 10. april 1926.

zbog toga {to ovamo ima veoma malo ~itala~-ke publike sem |aka i nastavnika.“46

Mihailo Konstantinovi} (1897-1982),doktor pravnih nauka i profesor na Pravnomfakultetu u Subotici, ro|ewem ^a~anin, uvreme kada je izlazio Polet pozvan je, kaougledna li~nost, na saradwu u Mitrovi}evom~asopisu. Uz pohvale za ovo glasilo, on je od-govorio:

„Dragi Gospodine Mitrovi}u,^im sam dobio va{ poziv na saradwu re{iosam da vam po{aqem jedan prilog za idu}u sve-sku Poleta. To }e vam najboqe re}i kolikocenim va{ list i napor koji vi i va{i sarad-nici oko wega tro{ite. Na`alost, ja sam to-liko zauzet obe}anim ~lancima raznim stru-~im ~asopisima, da mi ne izgleda mogu}e davam uskoro dam {togod. Ipak se nadam da }u dokraja {kolske godine mo}i uraditi ne{to zavas. To }e mo`da biti mogu}e i ranije, ali mije zbog zauzetosti lak{e kada osetim vi{evremena pred sobom. Zato mi oprostite na }u-tawu i verujte u moje simpatije i odanost.Mih. Konstantinovi}.“47

Iz Mostara je na adresu Poleta stiglopismo Milana S. [anti}a, pesnika sa obja-vqenom kwigom pesama Bdewa, kasnije pozna-tog novinara Politike, sa neobi~nim pred-logom:

„Po{tovani G. Mitrovi}u, Pre svega, oprostite mi na prevelikoj slobo-di prema Vama. Preporukom G. R. [Radoslava]Dragutinovi}a poslao sam Vam 50 primerakamoje kwige Bdewa, koja je pre neki dan iza{lau Beogradu.

Bilo bi suvi{no da Vama obja{wavamkakve su materijalne pote{ko}e oko izdavawakwige, i {ta to zna~i imati posla sa {tampa-

MARIJA ORBOVI]

80

____________

46 Pismo Rad. Il. Lazare-vi}a, 20. jul 1926.47 Pismo Mihaila Kon-stantinovi}a, 30. april1926.

Mihailo Konstantinovi}

POLET (1924-1926)

81

Pismo Mihaila Konstantinovi}a

rijama. Zato, ja Vas najqubaznije molim, budi-te dobri i rasturite moje kwige, a ja }u na}izgodnu priliku da Vam se revan{iram. Jedanprimerak zadr`ite za Va{ ugledni Polet, a10% zadr`ite za Va{ trud. Novac, kao i onajbroj Poleta u kome bude prikaz o mojoj kwi-zi, molim Vas, po{aqite mi na adresu: M. S.[. Mostar. Ja Vam se unapred mnogo zahvaqu-jem s molbom, da uvek ra~unate na moje prija-teqstvo. Va{ M. S. [anti}.“48

Ne zna se da li je Doj~ilo Mitrovi} pro-dao [anti}evu kwigu, ali wen prikaz nijeiza{ao u Poletu, pa je verovatno da je stiglau ^a~ak posle aprila 1926, kada je iza{la po-sledwa sveska ~asopisa. Me|utim, neka sarad-wa je ipak postojala, jer je jedna [anti}evapesma objavqena u pretposledwem broju 1926.godine.

Saradnik Poleta, jo{ dok je bio |a~kilist, @ivan Mitrovi}, tada maturant U`i~kegimnazije, potom student prava, pa u~iteq uIvawici, nastavio je saradwu u ovom ~asopisui na samom kraju wegovog izla`ewa. Obradovansaznawem da Polet jo{ izlazi, pi{e uredniku:

„Dragi Doj~ilo,Ne znam da li ti je poznato, da se ve} skoro go-dinu dana nalazim ovde, u Ivawici, kao pri-vremeni u~iteq.

Jednog dana do|e mi do ruku kwi`evnioglas za tvoj Polet. Prijatno me je iznenadi-lo, kad sam vidio da on `ivi i to, ako se ne va-ram, napredno `ivi. Nameran sam da te za ovajbroj pomognem i {aqem ti ovaj rukopis,49 amislim da ga mo`e{ iskoristiti. Pusti ga u Ibroj! Po{aqi meni 5 komada; pa ako se budemoglo vi{e prodati ‡ javi}u ti!

Pi{i mi: o stawu ~asopisa, saradnici-ma, o tebi, i t. d. ‡ sve me interesuje!

Mnogo te pozdravqa, @ivan Mitrovi}.“50

MARIJA ORBOVI]

82

Milan S. [anti}

____________

48 Nedatirano pismo Mi-lana S. [anti}a.49 Tekst @ivana Mitro-vi}a Problem dana{wiceobjavqen je u januarskojsvesci 1926.50 Pismo @ivana Mitro-vi}a, 14. januar 1926.

Dva meseca kasnije, ponovo pi{e uredni-ku Poleta:

„Dragi Doj~ilo,[aqem ti obe}ani rad.51 On nije mnogo

duga~ak. Zato bi bilo nepotrebno cepkati ga,nego je najboqe da ga pusti{, ako nije dockan,u ovaj dvobroj, jer bi ti on mo`da u aprilu za-uzeo mnogo prostora.

Ima}e sigurno efekta, jer ga {tampa{ uvreme, kad se ovim pitawem svak iole obrazo-vaniji zanima. Wime mo`e{ prvo ~itaocimaPoleta pru`iti mali izvod iz narodne poe-zije, a i jedno dotaknuto socijalno pitawe,kao {to je emancipacija `ena. Naro~ito }ebiti rado ~itan u U`icu kod omladine i u Po-`egi, jer oni mene poznaju. Pi{i mi!

Pozdravqa te tvoj, @ivan Mitrovi}.“

Kada je Polet u septembru 1924. godinepostao privatni ~asopis, wegovo izla`ewe jenai{lo na odobravawe omladine i van ^a~ka.O tome svedo~i pismo Veselina D. Filipovi-}a – Breznanca, u~enika úñ mu{ke gimnazije uBeogradu, koji je postao poverenik, ali i sa-radnik, budu}i da je slao pesme, mada mu je uPoletu objavqena samo jedna. Na vest da ~aso-pis ponovo izlazi, Filipovi} pi{e:

„Po{tovani G. Uredni~e,Veoma nas je obradovala novost da }e Poletopet iza}i, jer zaista, potreba za takvim,provincijalnim listovima ose}a se svudasve vi{e.

Stara}emo se, da Polet prodre i u na{eu~ionice, koje nisu ba{ tako antiliterarne iapati~ne za omladinske – kwi`evne ~asopise,{to }e te se, nadam se, i uveriti.

Molim Vas, po{aqite mi ú broj ~asopi-sa, a predplatu }e te dobiti 1. okt. Ovom kar-tom, ako je mogu}e, javite mi rezultat.

POLET (1924-1926)

83

____________

51 Rad @ena u narodnoj poe-ziji objavqen je u dvobroju2-3 1926. godine.

Primite, Gospodine Uredni~e, uvereweo mome odli~nom po{tovawu.

Veselin D. Filipovi}, Breznanac, gim.v. r.“52

^a~anske Parizlije

U nastojawu da svoj ~asopis {to vi{e ra-{iri, Doj~ilo Mitrovi} se obra}ao i svojimnekada{wim {kolskim drugovima, tada stu-dentima u Francuskoj. Iz wihovih pisama mo-`e se videti da se urednik Mitrovi}, osimbesparice, borio i sa drugim problemima ka-da je u pitawu opstanak ~asopisa ‡ nerazume-vawe sredine, zavist, pa i vlastita malodu-{nost. Pored ohrabrewa da istraje, od wih jedobijao i razuveravawa da je svet u kome oni`ive boqi.

Tako mu Adam Vasilijevi} pi{e:

„Dragi prijatequ i ro|a~e,nadam se da }e{ mi verovati, kada ti ka`em, dasam se ju~era{wem tvome pismu i dana{wemPoletu obradovao. Toj mojoj radosti ima vi-{e uzroka. Prvi je taj {to znam da egzistira{(a to je najglavniji, uostalom). Zatim, {to vi-dim da se taj ^a~ak, koga ti toliko... ovaj ..., ju-na~ki bori. Dobio je elektri~nu {tampariju,a za list ne}u ni{ta da govorim, jer }e{ pomi-sliti sigurno da preterano laskam ili da semnogo podsmehujem. Ima jo{ mnogo drugihuzroka, ali bi wihovo izlagawe bilo suvi{no,te zbog toga treba pre}i na �stvar’. Dakle,�stvar’ je odli~na! ovo ti je moje skromno mi-{qewe, a stru~wa~ko mi{qewe gospodinaNikite ^aslava sazna}e{ iz wegovog pisma,koje }e ti do}i nekih dana, kad i ovo. Na teh-ni~ku stranu bi trebalo obratiti jo{ malopa`we, pa }e sve i}i kao {to treba. To }e{mo}i, nadam se, lako u~initi, jer su svi izgle-

MARIJA ORBOVI]

84

____________

52 Pismo Veselina D. Fi-lipovi}a, 18. septembar1924.

Adam V. Vasilijevi} ro-|en je u ^a~ku 1906. godi-ne, u imu}noj trgova~kojporodici Vasilija Vasi-lijevi}a. Posle zavr{e-ne gimnazije studirao jepravo u Bordou i Parizu,a rad zapo~eo kao sudij-ski pripravnik u Velesu1929. Bio je sudija u ra-znim mestima nekada{weJugoslavije, a advokatu-rom se s prekidima baviood 1942. do 1967, kada jepenzionisan. Umro je u^a~ku 2003. godine.

di da finansijska situacija nije ba{ mnogo te-{ka. A naro~ito kad se zna da je Kum Purko53

vlasnik i kad se pro~ita ona izjava blagodare-}i G. R. P-u54, {to se ti~e saradnika, to }emose pobrinuti. ^aslav }e ti poslati jedan pri-kaz, a u isto vreme }emo umoliti pisca za kojupesmu i t. d. Trudi}emo se, a i skoro }emo i mitamo, pa }emo jo{ ozbiqnije pomo}i. \uro[\urovi}] nam ovih dana ide u London, pa }emogledati da i on otuda ne{to po{aqe.

Dakle, to toliko, prijatequ, {to se ti~ePoleta, a sada moram malo da se zadr`im natvojoj osobi. Moram da priznam, i pored dobrevoqe, da te treba malo grditi. Za{to se ti,brate moj, sekira{? Za{to da ti pi{e{, daPolet mora da stane i t. d.? Zbog ~ega? Jel’zato {to ga ru{e pogledi i ironija blesavesvetine, to jest nekolicine idiota. Nemam na-meru, iskreno ti ka`em, da ti ovde dajem lek-cije, ali mislim, da ti treba da si ve} na ~i-sto sa tim, {ta je svetina, {ta su qudi i ka-kvih qudi sve ima na ovoj pokvareno-divnojzemaqskoj kugli, pa da se prema tome i upra-vqa{. Uzdigni se, prijatequ, nedose`no iz-nad svih tih pogleda i ironija i produ`i ono,{to si zapo~eo. Na pogre{nom putu nisi!Znam da ti nije lako, ali ako sada klone{ ‡sada, kada si ovoliko uspeo ‡ mnogi te ne}erazumeti, a mnogi ‡ i prijateqi i neprijate-qi ‡ }e ti kazati da si kukavica. Baci, t. j. ma-ni ^a~ak. Ako wegovu sredinu ne mo`e{ dapodnosi{, onda se uzdigni ‡ kao {to ti to re-koh ve} gore ‡ iznad we. Ne osvr}i se na wu.A {to se ti~e mene, ja ti bratski ka`em, daipak wegova sredina nije tako pokvarena, kaoova ovde ili ma gde u ostalim tako zvanim�kulturnim dr`avama Zapadne Evrope’. Kadbi video wihovu pokvarenost i podlost, ondasam siguran da bi o svemu sasvim drugo mi-{qewe imao. Optu`uje{ ga zajedno sa wego-vim gra|anima za `u| za bogatstvom. Materi-

POLET (1924-1926)

85

____________

53 Dragomir J. Puri},profesor u ^a~anskoj gim-naziji, bio je 1926. godinevlasnik Poleta.54 Radivoje Pantovi},predsednik ~a~anske op-{tine, blagonaklono jegledao na Polet i mate-rijalno pomagao wegovo{tampawe.

MARIJA ORBOVI]

86

Pismo Rado{a Nikoli}a

jalisti su? Ne! Bo`e sa~uvaj! Prakti~ni su ivi{e ni{ta...“55

I Rado{ Nikoli} iz Liona pi{e Mi-trovi}u pohvalno o Poletu i svojim zauzima-wima za wegovu reklamu:

„One afi{e {to si mi pre poslao ja samve} razdao. Jednu sam zalepio u Konzulatu ajednu u vice konzulatu, ovde, u Lionu, zatimsam jednu poslao u Grenobl P. Proti}u. Ne la-`em ~asti mi (Znam da }e{ se za~uditi mojojvredno}i i da pomisli{ da la`em). Jer mi ov-de koliko god nas ima svaki je iz druge varo{ii svaki vr{i propagandu za svoju varo{. Pasmo ja i Mirkovi} to izveli ovako kao {to tirekoh. Ne mogu ti ovde na}i ni jednoga pret-platnika me|u ovim gola}ima, ali bar te re-

POLET (1924-1926)

87

____________

55 Pismo Adama Vasilije-vi}a, 7. mart 1926.

Razglednica Rado{a Nikoli}a iz Liona

klamiram dobro, tako da kad budu izdolaziliu Srbiju masa }e se od wih pretplatiti. Nemisli da te �farbujem’ da bi mi poslao jo{ ne-ki primerak, ali ne bih se naqutio kad bi do-bio jo{ neki, makar iz pro{le godine, a ne sa-mo od januara ove.“56

Sa Adamom Vasilijevi}em u Parizu jestanovao ^aslav Nikitovi}, nekada{wi ured-nik gimnazijskog ~asopisa, Mitrovi}ev pret-hodnik u tom poslu i prijateq, koji `eli da gapodr`i savetom i svojim prilogom za Polet:

„Dragi Doj~ilo,Danas sam dobio januarsku svesku Pole-

ta. Pravo da ti ka`em ovim si me poslatkomobradovao. Verovao sam da si me ve} i zabora-vio, ali sam se u to razuverio, jer si pokazaoda vodi{ ra~una o svojim prijateqima.

Adam mi je ~itao tvoje pismo iz koga samvideo da ima{ vrlo zdrave i pravilne pogle-de na svet, a naro~ito na ^a~ak. Nego u tomepismu ima jedna stvar koja me malo ~udi. Nemogu da zamislim da tebe, i ako si donekleidealista (a ja sam iz onog Adamovog pismavideo da si i prili~an realista), mo`e ta sre-dina da deprimira i da ka`e{, da }e ti bitinemogu}e izdr`ati ironiju, koju qudi iz srdi-te nemo}i bacaju na Polet.

Ti zna{ vrlo dobro da je u `ivotu vrlova`na stvar biti smeo, kura`an i energi~an.Tvojim dosadawim radom i dr`awem ti si do-voqno pokazao da ima{ sve tri ove lepe oso-bine i ja se nadam da }e{ i u budu}e istrajatii da ne}e{ dopustiti da klone{ sad kad si ve}prevalio polovinu puta.

Ovaj broj Poleta mi se neobi~no dopada.Ima{ vrlo lepe priloge. Ali jedna je stvar, ko-ju bih ti zamerio. Istina to je iznad tvoje mo}i,po{to verujem da nema{ dovoqno materijalnihsredstava, ali mislim da bi trebao da obrati{malo vi{e pa`we na tehni~ku stranu lista.

MARIJA ORBOVI]

88

____________

56 Pismo Rado{a Nikoli-}a, 8. mart 1926.

^aslav Nikitovi} (1901-1978), u ~a~anskoj perio-dici poznat kao urednikgimnazijskog ~asopisaVesnik omladinaca, za-vr{io je Pravni fakul-tet u Beogradu i posleodslu`enog vojnog rokanastavio studije u Pari-zu, gde je na Sorboni dok-torirao. Pisao je o poli-ti~kim, socijalnim iekonomskim temama uPolitici, ~asopisu Mi-sao i drugim, bio narod-ni poslanik za Radovi-{ki srez, a u vladi Cvet-kovi}-Ma~ek 1941. mini-star poqoprivrede. Po-sle Drugog svetskog rataemigrirao je u Francu-sku, a zatim 1951. u SAD,gde je i umro 1978.

POLET (1924-1926)

89

Pismo ^aslava Nikitovi}a

Ja ti {aqem jedan prikaz na zbirku pesa-ma moga prijateqa g. Mate Vu~eti}a, koja sezove Les Torches i koja je iza{la na francu-skom i na na{em jeziku. Mislim da }e{ to ob-javiti u prvom broju.

Ovde sam dobro. Borim se kao uvek, jer,kao {to sam zna{, ima uvek i svuda pokvare-nih qudi sa kojima se ~ovek mora, hteo nehteo, uhvatiti u ko{tac.

Kao {to zna{ dobio sam stipendijufrancuske dr`ave za ovu {kolsku godinu, dokraja avgusta, a nadam se da }u je mo}i produ-`iti i za idu}u. Sad sam legao na posao i ra-dim za ispite, koje pola`em u po~etku juna,ili krajem maja. Ako da Bog te ih polo`im,onda }u polovinom juna biti tamo, da se prekoraspusta malo odmorim i potkrpim, pa }u on-da na jesen opet, u ime Boga, ovamo.

Ovde je dosta lepo. Jedina je nezgoda u to-me {to treba povi{e novaca, a ja tom materi-jom ‡ koju Mla|o Ekonom57 s pravom naziva �je-vrejska municija’‡ dao Bog ne raspola`em udovoqnoj koli~ini.

Ti sigurno vi|a{ moga brata koji je utre}em razredu gimnazije. Zove se Miroslav.Na|i ga, molim te, razgovaraj s wim i uputi gamalo {ta treba da ~ita. Objasni mu da mu jevrlo va`na stvar da u~i francuski.

Dr`im da }e{ mi o svemu op{irno odgo-voriti, a naro~ito o tom propalom ^a~ku.

Pozdravi g. g. @iku Aleksi}a, Puri}a iMilojevi}a.“58

Saradwa sa kwi`arama i drugim ~asopisima

Polet je prodavan i u Beogradu, ali ne upri`eqkivanom broju primeraka, o ~emu sve-do~i sa~uvana dopisnica kwi`are „Napre-dak“: „P. G. Danas Vam vra}amo ~asopis Polet

MARIJA ORBOVI]

90

____________

57 Mladen \. Proti}58 Pismo ^aslava Niki-tovi}a, mart 1926.

br. 1 – 25 kom. Molimo da u budu}e nam {aqe-te samo 5 kom.“59 Iz istog vremena je i pismo izugledne „Kwi`are S. B. Cvijanovi}a“:

„Od 1. broja prodato je svega 5 kom. (osta-lih 20 kom vra}amo po Va{oj `eqi). Ujednovra}amo (da ne bi pla}ali posle jo{ jednu po-{tarinu) i 15 kom od 2/3 broja, zadr`ali smosvega 10 kom. na koje Vam ovde prila`emo pri-znanicu. Za prodata 5 kom. br. 1 {aqemo Vam~ekom 20 din. (5 × 5=25–20%). Ujedno Vam pri-la`emo novu kwigu: Za svaki dan od Uro{aPetrovi}a za prikaz u 4. broju. Ona 3 poveza-na kompleta od pro{le godine, vratili smokwi`ari �Vreme’ – jer ste tako tra`ili ipreko wih poslali na{ revers.

U budu}e {aqite nam samo 10 kom. jerkao {to vidite, mnogo ostaje.“

Polet je ~esto reklamirao izdawa ba{ove kwi`are, {to je verovatno bio dogovorkao usluga za prodaju ~asopisa.

U tre}oj godini izla`ewa Polet je, zau-zimawem svojih poverenika, kao i prodajom ukwi`arama, postao dostupan na {irokom pro-storu tada{we dr`ave. Wegovo ime se moglopro~itati u oglasima na stranicama poznatihglasila, a urednik je dobijao pozive za razme-nu od redakcija drugih ~asopisa. Tako, uredni-{tvo Kwi`evnog severa iz Subotice posledvobroja Poleta (2/3) u 1926. godini tra`isve brojeve od po~etka izla`ewa u zamenu zastare brojeve svog ~asopisa. Urednik Kwi-`evnog severa Milivoje Kne`evi} preko Po-leta tra`i od Sini{e Paunovi}a „adreseovih pisaca: Stevana Be{evi}a, Milo{a Cr-wanskog, Anice Savi} Rebac, Isidore Seku-li}, Jelene Dimitrijevi}, Dragi{e Vasi}a,Milice Jankovi}, Danice Markovi}, Vladana\or|evi}a, Svetislava Stefanovi}a, Bo`i-dara Kova~evi}a, Rastka Petrovi}a i Brani-mira ]osi}a,“60 {to ukazuje na poverewe kojeu`iva Polet i wegova redakcija.

POLET (1924-1926)

91

____________

59 Dopisnica se odnosi nabroj 1 iz 1926. godine.60 Dopisnica MilivojaKne`evi}a, 22. april 1926.

Svetislav B. Cvijanovi}

MARIJA ORBOVI]

92

Polet je ogla{avan u {tampi, naro~itou 1926. godini. U sa~uvanom popisu listova i~asopisa u kojima je objavqena kra}a ili du`abele{ka o izlasku novog broja, navedena suslede}a glasila: Vreme, Politika, Pravda,Ve~erwe vreme, Novosti, Balkan, Cicvari}adnevnik, Samouprava, Re~, Ju`ni privrednik(Skopqe), Srpski kwi`evni glasnik, Vijenac(Zagreb), Nova Evropa (Zagreb), Novo doba(Split), Sloboda (Sarajevo), [aba~ki gla-snik, Sredina (Tuzla).

Te bele{ke naj~e{}e sadr`e samo in-formaciju o iza{lom broju sa najkra}im sadr-`ajem, a ponekad i sa ocenom, kao na primer,ova objavqena u [aba~kom glasniku, koja seodnosi na dvobroj 2/3 iz 1926. godine:

„Polet je, za tri godine svoga izla`e-wa, uspeo da anga`uje prili~an broj odli~nihsaradnika (Gustav Krklec, Tin Ujevi}, Rado-

Dopisnica Kwi`evnog severa

POLET (1924-1926)

93

slav Dragutinovi}, Dar. M. Odovi}, DesankaMaksimovi}, Sini{a S. Paunovi}) te se sadamo`e ubrojavati me|u najboqe literarne ~a-sopise.

Osim toga ~asopis ima, kao dodatak,\a~ki glasnik koji je ispuwen radovima |aka– po~etnika.

Ovaj ~asopis toplo preporu~ujemo {kol-skoj omladini i svima onima koje zanima lepakwi`evnost.

B. K.“

Autor ovog prikaza je najverovatnijeBora Kesi}, sa kojim je ina~e Doj~ilo Mitro-vi} sara|ivao, {to se mo`e videti iz wego-vog pisma:

„Izve{tavam C. Uredni{tvo da Mala[tampa (zbog opravqawa i ure|ivawa {tam-parije Jedinstvo koja radi Malu {tampu) ob-ustavqa izla`ewe do jula meseca.

No, ako `elite da Vam Polet bude pri-kazivan u [apcu, {aqite ga i daqe, a prika-ze }u na isti davati u [aba~kom glasnikusve dok Mala [tampa ponovo ne po~ne iz-laziti.

S po{tovawem, Bora Kesi}, urednik Ma-le [tampe.“61

Politika, 26. februar 1926.

____________

61 Pismo Bore Kesi}a, 2.jun 1926.

U Srpskom kwi`evnom glasniku Bo`i-dar Kova~evi} je, pod pseudonimom Nepozna-ti, napisao bele{ku povodom izlaska januar-ske sveske Poleta 1926. godine:

„Polet, ~a~anski ~asopis za kwi`ev-nost i nauku, jedan od najboqih omladinskihlistova na{ih, donosi vi{e lepih priloga,me|u kojima je i jedna pesma G. Avgustina Uje-vi}a, pisana o~evidno, na brzu ruku, i zbog to-ga fragmentarna i nedovoqno obra|ena.“62

O svom zauzimawu za reklamirawe Pole-ta, Rastko Puri}, sada ve} novinar Pravde,pi{e Mitrovi}u:

„Dragi moj Doj~ilo,U Pravdi od 14. jan. iza{la je bele{ka za

Polet. Gleda}u da je promuvam jo{ u kojilist, ali kada iza|e Polet, a ne unapred. Ovame ko{tala malo snebivawa, nekoliko mole-}ivih re~i i malo truda, a tebe ko{ta jo{ ma-we ‡ bo~ica qute. Zna{ u novinarstvu je takouobi~ajeno suzbijawe korupcije!“63

MARIJA ORBOVI]

94

____________

62 Srpski kwi`evni gla-snik, nova serija, kw. 17, br.5 (1. mart 1926), str. 394.63 Dopisnica Rastka Pu-ri}a, 17. januar 1926.

[aba~ki glasnik, 1926.

POLET (1924-1926)

95

Jedan od na~ina ogla{avawa Poleta vi-di se i iz pisma urednika ~asopisa U~iteq-ski podmladak iz U`ica:

„Po{tovani G. Uredni~e,Va{e sam cjeweno pismo primila pre iz-

vesnog vremena ali javiti Vam mi{qewe cje-log odbora nisam mogla odmah.

Na prvom sastanku Ure|iva~kog odboraU~iteqskog podmlatka, iznela sam Va{e pi-tawe a na Va{u molbu, ono je primqeno i odo-breno. Dakle, po{aqite Va{e reklamne ogla-se Poleta koji }e u sveskama narednog brojabiti rasturene. Iste mo`ete poslati u hiqa-du primeraka po{to se list {tampa u istombroju primeraka.

A sada mislim da ste zadovoqni.Za Uredni{tvo U~it. podmlatka, ured-

nik Velika Igwatovi}eva.“64

Ga{ewe Poleta

Polet je prestao da izlazi kada je postaonajpopularniji i kada su ga ~itaoci sa nestr-pqewem i{~ekivali. Razlog za to najverovat-nije treba tra`iti u materijalnim neprilika-ma sa kojima se urednik suo~avao od po~etka sa-mostalnog izdavawa svog glasila. Tira` od 500primeraka nije bio dovoqan da pokrije tro-{kove, jer je uvek bilo nenapla}enih i nepro-

B. Kowevod:Bo`idar Kova~evi}

Srpski kwi`evni glasnik, 1. mart 1926.

____________

64 Pismo Velike Igwato-vi}, 24. april 1926.

datih brojeva, mada je po~etna ra~unica obe}a-vala ~ak i zaradu, po{to je cena jednog pri-merka bila 4 dinara. Priznanice sa~uvane uMitrovi}evoj arhivi svedo~e o redovnom iz-mirivawu ra~una za {tampawe sve do jula 1925,{to potvr|uje i priznanica od {tampara Ste-vana Mati}a, kod koga je {tampan Polet te iprethodne godine, „na 2600 (dve hiqade {eststotina dinara, od g. Doj~ila Mitrovi}a stu-denta i urednika lista Polet za {tampawe~asopisa br. 6-7 za 1925. god.“ U Mitrovi}evojarhivi nema vi{e priznanica, pa se mo`e pret-postaviti da su dugovawa po~ela od tada. Da jezaista tako, vidi se iz Mati}evog pisma:

„Gospodine Doj~iloRad sam da pri kraju godine likvidiram svemoje ra~une. Sa toga te molim ne po`ali tru-da, do|i do moje {tamparije da se sporazumemoo onom tvom dugovawu da li mogu {to ra~una-ti na to ili daga otpi{em.

Tvoj Stevan Mati} {tampar.“65

Nema pisanog traga o tome da li je Mi-trovi} izmirio dug, mo`e se samo pretposta-viti da je u tome uspeo, zahvaquju}i pomo}iop{tine i wenog predsednika Radivoja Pan-tovi}a. Ipak, on je u narednoj godini pre{aokod drugog {tampara. [tamparija Slavka G.Popovi}a i Sina u U`icu otvorila je 1924.godine filijalu u ^a~ku, u kojoj je poslove vo-dio Mihailo, Popovi}ev sin ‡ Mile {tam-par, kako su ga zvali ^a~ani. Od 1926. godineova {tamparija je modernizovana, radila je naelektri~ni pogon i to je istaknuto u wenomnazivu (Elektri~na {tamparija Slavka G.Popovi}a i Sina). Polet je {tampan u toj{tampariji, ali stari problemi su ostali. Otome svedo~e Popovi}eva pisma i poruke. Ve}prvi, januarski broj, Mitrovi} nije mogao daplati, pa mu {tampar pi{e:

MARIJA ORBOVI]

96

____________

65 Pismo Stevana Mati}a,27. decembar 1925.

Stevan Mati} (1855-1936)imao je {tampariju uGorwem Milanovcu, kojuje 1898. preselio u ^a~akgde je radila skoro polaveka. Zaslu`an je za naj-ve}i broj {tampanih pu-blikacija u prvoj polo-vini HH veka u ^a~ku.

„G. Mitrovi}u,Kako sam u velikom {kripcu, zbog ra-

znih obaveza koje u kratkom roku imam regu-lisati, to Vas molim da mi sumu od din. 3 800{to pre, a ako Vam je ikako mogu}e jo{ i da-nas, izmirite, jer mi je neophodno.

Vi znate da Vam do sada nisam dosa|ivaopo{to mi nije bilo ba{ tako neophodno nu-`no. Zato Vas molim da me u ovom slu~aju raz-umete i ovu stvar kao vrlo hitnu i neophodnopotrebnu smatrate.

S po{tovawem Mih. S. Popovi}.“66

Mitrovi} je poku{ao da izmiri dug, ma-da ne u potpunosti, pa je {tampan i dvobroj zafebruar i mart, kao i aprilska sveska, a ondaje stigao obra~un i zahtev za uplatu duga:

„G. Mitrovi}u,Va{ ra~un kod mene iznosi:1 500 kom. I-og br. Poleta u 3 {t. tab. din 3 800.-1 300 „ II-og i III-eg br. „ u 5 „ „ „ 5 500.-1 300 „ IV-og br. „ u 3 „ „ „ 3 500.-

________ukupno din 12 800

primio din 3 000_______

resto dinara 9 800

dinara: devet hiqada i osam stotina

Prema tome g. Mitrovi}u, vidite i sa-mi da mi je nemogu}e toliku sumu na dugudr`ati.

Kako ja, svojim obavezama moram urednoi na vreme odgovarati, a da nebih, pored svo-jih novaca morao u Zavod i}i, to Vas molim dado sutra u podne pripremite sumu od dinara: 6800. – tako da na dugu ostane dinara: tri hiqa-de, koliku }ete sumu uvek kod mene za dobruimati.

POLET (1924-1926)

97

____________

66 Pismo Mihaila Popo-vi}a, 25. mart 1926.

G. Mitrovi}u, Va{e su stvari, kako }e tei na koji na~in do ove sume do}i, ali Vas jamolim da ovo kao najozbiqnije smatrate i bezodlagawa gorwu mi sumu do nare~enog vremenapribavite.

Ma kakvo odlagawe i ma na koji rok ‡ su-mu meni }e pri~initi osetnu {tetu, {to ja,naravna stvar, nesmem ni u kom slu~aju dozvo-liti.

Vi se jo{ odmah sa g. Puri}em sporazu-mite na koji }e te mi na~in novac pribaviti,samo Vas opet molim da gorwu sumu u celostii na vreme gore nazna~eno dobijem.

S po{tovawem, Mih. S. Popovi}.“67

U arhivi Poleta nalazi se i vi{e Popo-vi}evih vizit-karti, koje na pole|ini sadr`eopomenu: „G. Mitrovi}u, po{aqite mi novac,krajwe je vreme“, ili malo op{irnije sadr`i-ne: „G. Mitrovi}u, prema Va{em obe}awu jasam trebao novac dobiti jo{ u subotu. Kako jedanas ponedeonik, to Vas najozbiqnije umo-qavam da mi po{aqete {to vi{e novaca po-{to mi je sada neophodno potreban. Ovo sma-trajte kao vrlo ozbiqnu stvar i do podne naj-daqe novac mi po{aqite.“

Ove poruke nisu datirane, ali se sa si-gurno{}u mo`e tvrditi da su mogle va`iti zabilo koji datum od januara do maja 1926, tj. do-kle god je Polet izlazio, po{to se iz obra~u-na vidi da je urednik samo jednu ~etvrtinuukupnih tro{kova za {tampawe uspevao da na-miri, verovatno od prodatih brojeva, a zaostalo je stalno dugovao. Najverovatnije jebesparica bila glavni razlog wegovog ga{e-wa, jer ~asopis nije izlazio u tira`u koji bibio isplativ. I pored {iroke mre`e povere-nika, iz wihovih obave{tavawa se vidi da sanaplatom prodatih brojeva ide skoro podjed-nako te{ko, kada novac sakupqa u~enik ili jepoverenik u~iteq ili profesor. Analizira-

MARIJA ORBOVI]

98

____________

67 Pismo Mihaila Popo-vi}a, 4. maj 1926.

POLET (1924-1926)

99

ju}i stawe na{ih ~asopisa u to vreme, AntunBarac smatra da je osnovni razlog wihovogkratkog trajawa i mali tira` iz ~ega proizi-lazi materijalna neobezbe|enost: „^asopismo`e da se uspe{no razvija ako imade barem4-5 hiqada sigurnih pretplatnika. A gotovoje pravilo da se na{i izdava~i i pokreta~irevije smatraju sre}nima ako im list prolazii u 1 000 primeraka. Nije retkost da na{e re-vije po godinu i dve `ivotare s 300-800 pret-platnika, o~ekuju}i ~udo, koje ne}e do}i. Osi-gurane materialno, na{e }e revije onda doi-sta mo}i biti potpun odra`aj na{ega duhov-noga `ivota i rasadi{te novih ideja, a ne ble-duwavi plami~ci koji su svaki ~as u opasno-sti da ugasnu.“68

U `eqi da privu~e vi{e pretplatnika,Mitrovi} je u dvobroju za februar-mart1926. na zadwoj korici objavio spisak pret-platnika:

Stepa Stepanovi}, vojvoda – ^a~akVlada Vojinovi}, direktor gimnazije –^a~akEpiskop bitoqski Josif – Bitoq

Opomena {tampara Popovi}a

____________

68 Antun Barac, „Na{i~asopisi“, Srpski kwi`ev-ni glasnik, kw. 23, br. 7 (1.april 1928), str. 532.

Lukovi} i Gadola, kaf. – ^a~akPetri}evi} i Zlati}, trg. – ^a~akKroja~ka zadruga – ^a~akDimitrije Konstantinovi}, kwi`. –^a~akMilun Lazovi}, u~iteq – NegotinJovan Dragutinovi}, gimnazist – ^a~akDana Eri} – ^a~akZagorka Todosijevi}, gimnazist – Kra-qevoKristina Stani}eva – PrijedorMladen \. Proti}, penzioner – Gu~aRistovi} i Vasovi}, trg. – ^a~ak^olovi}, Smiqani} i brat, trg. – ^a~akMilivoje [ekeqi}, trg. – ^a~akManastir Qubostiwa – TrstenikPodoficirska ~itaonica úú bat. úñ pe{.puka – Po`ega (U`i~ka)Dragomir Mijatovi}, sve{tenik – Gu~aBo`a Pijevi}, trg. – ^a~ak\a~ka dru`ina Raji} – ^a~akMiqko Proti}, trg. – Gu~aMilo{ Marinovi}, kaf. – Gu~aRadomir Markovi}, te`ak – Jezdina(^a~ak)Bra}a J. [qivi}i, trg. – ^a~akBudimir Dimitrijevi}, trg. – ^a~akStevan Zoranovi}, trg. – ^a~akDragoqub Andri}, trg. – ^a~akQubi{a Pribakovi}, gimn. – Kraqevo@ivko Mili}evi}, gimn. – KraqevoNovak Stanojevi}. gimn. – KraqevoJovan Vukovi}, gimn. – KraqevoProkopije Krsti} – Ni{Milutin Bogosavqevi}, ~in – Pe}Qubica Blagojevi}, u~iteqica – Kra-qevoBora A. Milojkovi}, gimn. – OhridQubisav Raki}, u~it. mat. – JagodinaStanka M. \uri}, u~iteqica – Pavlice(Ra{ka)

MARIJA ORBOVI]

100

Du{anka @. Jovanovi}, u~it. – U`iceDanica Suboti~ka, u~iteqica – V. Ki-kindaMilutin O. Virijevi}, gimn. – Prokupqe

- nastavi}e se -

Iako je nagla{eno da se spisak nasta-vqa u slede}em broju, to nije u~iweno, pa se nezna koliko je pretplatnika bilo u vreme kadaje Polet bio najboqi i imao najvi{e pret-platnika. Sigurno je samo da ih nije bilo do-voqno da bi se ~asopis odr`ao.

POLET (1924-1926)

101

MARIJA ORBOVI]

Popularna nauka

Obrazovne teme

Kao i drugi omladinski listovi, na pri-mer Venac, i Polet je bio koncipiran tako daje pored kwi`evnih tema, sadr`avao i teksto-ve namewene pouci.

Zanimqiva i ~esto obra|ivana tema i uranijim vremenima, ne samo na po~etku HH ve-ka, o poku{ajima alhemi~ara da ve{ta~kimputem dobiju zlato, na{la je mesto i u Pole-tu. Novinar Pravde, Radenko Tomi}, autor je~lanka Fabrikacija zlata u kome ~itaocimapredstavqa najnovija dostignu}a svetskih na-u~nika u poku{ajima da neki metal pretvore uzlato, uz zakqu~ak da su svi eksperimenti su-vi{e skupi da bi rezultati bili primeweni upraksi, iako postoje dokazi za pravqewe „ka-mena mudrosti“.

U Poletu se moglo pro~itati o tako|epopularnoj temi ‡ hipnotizmu, o ~emu pi{edr Qubomir Dumi}, specijalista za nervnebolesti.

U vreme kada je Polet izlazio, ~itavodru{tvo oporavqalo se od posledica Prvogsvetskog rata, pa su sasvim o~ekivani i tek-stovi o patriotizmu, politi~kom moralu,promenama u dru{tvu, o budu}nosti omladine.Ove teme su aktuelne tokom sve tri godine iz-la`ewa ~asopisa.

Doj~ilo Mitrovi}, zabrinut zbog opada-wa patriotizma posle rata, apeluje na omla-dinu da se zbli`i u novoj dr`avi i da se, ~uva-ju}i ste~ene tekovine, suprotstavqa malodu-{nosti, nemoralu i raznim novim idejama oure|ewu dr`ave. Od svojih vr{waka tra`i daujediweni budu putokaz u budu}nost, za koju suse jo{ od Kosova borili wihovi preci.

O politi~kom moralu pi{e 1925. JovanBl. Jovanovi} povodom kwige Politi~kaistorija Srbije, kritikuju}i wenog autora@ivana @ivanovi}a koji, iako aktivan mini-

POLET (1924-1926)

105

Qubomir Dumi} (1884-1968), ro|en u Melenci-ma kod Zrewanina, poslezavr{enog medicinskogfakulteta u Klu`u bioje lekar u bawi Rusanda,zatim je specijaliziraoneuropsihijatriju u Be~ui radni vek zavr{io kao{ef Odseka za bolniceMinistarstva zdravqa.Stru~ne i druge radoveobjavqivao je u Srpskomarhivu za celokupno le-karstvo, Letopisu Ma-tice srpske, i dnevnimlistovima. Najva`nijasu mu dela: Obrazovawe uporodici s pomo}u imi-tacije i sugestije, Veli-ka Kikinda, 1909. i Po-ku{aj samoubistva kaoprisilno-neuroti~kisimptom, Beograd, 1938.Javna predavawa o hipno-zi i wenoj terapeutskojprimeni dr`ao je na Ko-lar~evom narodnom uni-verzitetu, kao i na radi-ju, a stru~na predavawaiz medicine u Srpskomlekarskom dru{tvu.

star u vreme vladavine kraqa AleksandraObrenovi}a, u svojoj kwizi odobrava zaveru iwegovo ubistvo. Ukazuju}i na dvostruki mo-ral ovog ministra, autor teksta se zala`e damladi ~itaoci shvate ovaj lo{ primer i neslede ga.

O nemoralu kao posledici rata @ivanMitrovi} pi{e u tekstu Problemi dana{wi-ce, izdi`u}i ga na op{tedru{tveni nivo:„Nestabilnost se vidi na svim poqima; gde segod okrenete: i kod inteligencije i kod ne-prosve}enih, i u varo{i i na selu, i kod boga-tih i siroma{nih, u politici, kao i u finan-sijama i u svima granama nauke i umetnosti. Asvemu je razlog prirodna posledica rata, kao{to je slu~aj od svih neredovnih stawa u jed-noj zemqi, a ta je posledica ‡ moralna dru-{tvena kriza.“69 Primere moralne krize na-vodi iz politike, kwi`evnosti, ekonomije,„ali, najlep{ih primera moralne krize mo-`emo na}i u narodnom `ivotu. Promenom ra-znih narodnih obi~aja, primewivawem novogi prihva}awem �modernog’, naro~ito na selu,ide se najdaqe u destruktivnosti u narodnom`ivotu. Jaka karakterna crta duge otporno-sti svemu novom, dok se ne vidi na praksi, takarakterna odlika po~iwe lagano da bledi.[iroke mase na{eg naroda su zapqusnute ta-lasima novog, izve{ta~enog `ivota. Na{ mu-{ki seoski svet odaje se neradu i alkoholi-zmu; a `enski, onaj nekad skromni svet, volika}iperstvo i opet �modu’.“70 Mitrovi} ukazu-je na sve te primere u `eqi da se na|e put izmoralne krize „i da po|emo novim, zdravim isigurnim putevima.“

Na sli~an na~in razmi{qao je Mitro-vi} i dve godine ranije, pi{u}i kao maturantU`i~ke gimnazije o omladini kao budu}nostinaroda, kritikuju}i i tada „modernizam“ i„savremenost“ HH veka, kojima podle`u po-sleratni mladi: „Omladina treba da se ~uva

MARIJA ORBOVI]

106

____________

69 @ivan Mitrovi}, „Pro-blemi dana{wice“, Polet,god. 3, br. 1, 1926, str. 26.70 Isto, str. 27.

@ivan Mitrovi} (1905-1983), ro|en u Ariqu,gimnaziju je zavr{io uU`icu, a pravo studiraou Beogradu. Dugi niz go-dina bio je novinar Po-litike. Napisao je dvekorisne kwige o novi-narstvu: Iz novinarskeprakse, Beograd, 1977. iKako se postaje i kakoradi novinar, Beograd,1980.

neiskrenih uticaja drugih, ve} da ~uva svojenekada{we ideale; da ostane du{evno ~ista ijaka, nacionalno svesna i mo}na ‡ da odbacujeod sebe ono, {to je r|avo, a neizle~ivo; da semane �savremenosti’, koja je najvi{e uvla~i urazvrat i nemoralan `ivot tako, da joj u wemui savest umire, pa se nikada ne mo`e spasti.“71

O prosvetnim temama pisalo je nekolikoautora. Rastko Puri}, maturant ^a~anskegimnazije, kriti~ki pi{e o nezainteresova-nosti svojih vr{waka za u~ewe („u~i se samoza trojku, pa ni toliko uvek“), za rad u |a~kojdru`ini „Raji}“ i kori{}ewe wene kwi`ni-ce, o „neslo`nosti i nedrugarstvu koje je navrhuncu me|u |acima, mo`e se opaziti naglonapredovawe zavisti i sebi~nosti.“ Poredosude pona{awa svoje generacije, Puri} upu-}uje i poziv za promenu takvog pona{awa radiboqe budu}nosti.

Za razliku od ovakvih lamentiraju}ihtekstova o sudbini omladine, Tatomir An|e-li} je kao maturant ^a~anske gimnazije 1922.godine u Omladinskom vesniku (~iji je bio iurednik) objavio zreo, analiti~ki ~lanak podnaslovom „O ocewivawu u~enika“, koji posvom kvalitetu nimalo ne zaostaje za teksto-vima objavqenim u stru~nim pedago{kim ~a-sopisima. Dve godine kasnije u Poletu je pre-{tampan taj rad, verovatno ba{ zbog wegovevrednosti i aktuelnosti. An|eli} isti~e daje tada{we ocewivawe bilo zna~ajan faktor{tetnog uticaja na obrazovawe o kome se nepi{e, niti se ono mewa. Svestan da je ocewi-vawe u~enika, wihovog rada i vladawa velikiproblem i za same nastavnike, nagla{ava da jenepravedna ocena {tetna i po sam moral u~e-nika i nastavnika: „Ovo se naro~ito ogledapri upotrebi nagrade i kazne, koje zavise odrada i vladawa u~eni~kog i stoje u vezi sa oce-wivawem u~enika. Nepravedna nagrada stvaraod nenagra|enih u~enika zlobnike, koji nala-

POLET (1924-1926)

107

____________

71 @ivan Mitrovi}, „Om-ladina i narodna budu}-nost“, Polet, god. 1, br. 6(1924), str. 14.

Tatomir An|eli} (1903 -1993), ro|en u Be~wu,gimnaziju zavr{io u ^a-~ku. Studirao je matema-tiku, mehaniku i astro-nomiju u Hajdelbergu ijednu godinu matematikuu Beogradu. Najve}i deoradnog veka predavao jemehaniku i astronomijuna Prirodno-matemati~-kom fakultetu u Beogra-du. Bio je ~lan SANU iJAZU. Autor je vi{esredwo{kolskih i uni-verzitetskih uxbenika,kao i ve}eg broja stru~-nih radova.

ze sve mogu}e mane nastavniku i nepravednonagra|enom u~eniku; a od nepravedno nagra|e-nog u~enika stvara varalicu, koji se trudi dasa podvalama zaslu`i nove pohvale. Pa i saminepravedno nagra|eni u~enici imaju r|avomi{qewe o nastavniku, smatraju}i ga za ne-sposobnog, kad on ne uvi|a wihovo neznawe.Kazna, koja se obi~no upotrebqava prema vla-dawu ako je nepravedna, ili stvara ravnodu-{na i sa ose}ajima otupela stvorewa, ili ihogor~uje do krajnosti. Najvidniji dokaz {tet-nog uticaja dana{weg ocewivawa vidi se posamom tome, {to blagodare}i wemu i celokup-nom sistemu dana{weg vaspitawa energija kodu~enika sve vi{e opada, u koliko su u~enicivi{e podlo`ni wegovom uticaju; i {to sezloba, zavist i licemerstvo nalaze u ve}emstepenu kod nas takozvanih, �svestrano obra-zovanih’, nego kod prostih qudi.“72

Jedan od saradnika Poleta, Jovan Bl. Jo-vanovi} nastavqa saradwu u ~asopisu, pa udrugoj godini wegovog izla`ewa objavqujetekst „Klasi~no obrazovawe“ u kome pi{e ozna~aju postojawa klasi~ne gimnazije i obra-zovawa koje u woj sti~u budu}i visoko{kolci.Zala`e se za {kolovawe u takvoj {koli, kojaje najboqa osnova za studije, kao {to je to slu-~aj u zapadnoevropskim zemqama, i isti~e dasu takvim {kolama potrebni i odgovaraju}inastavnici, kao i uxbenici.

Pored ovih tema, Jovan Bl. Jovanovi} jetako|e autor vi{e radova iz istoriografije.U tekstu „Pogled na istoriju Novog veka“ daoje sumaran pregled politi~kih odnosa evrop-skih dr`ava, po~ev od sredweg veka do zavr-{etka Prvog svetskog rata. Kako se i sam ba-vio teorijom istoriografije, Jovanovi} je uprilogu „Kulturna istorija i weni proble-mi“ pisao o odnosu politi~ke i kulturneistorije, suprotstavqaju}i stavove istori~a-ra Rilkea, na jednoj strani i Burkharta, Lam-

MARIJA ORBOVI]

108

Jovan Bl. Jovanovi} ro-|en je u Beogradu 14. no-vembra 1875. godine u pa-trijarhalnoj porodici,gde je stekao „lepo i te-meqno vaspitawe“. Po-sle osnovne {kole i gim-nazije od 1894. do 1896.studirao je istoriju naFilozofskom fakultetuVelike {kole, a zatimnastavqa studije u Min-henu do 1898, kada na Ber-linskom univerzitetuupisuje studije vojne is-torije i istorije ratneve{tine kod ~uvenogprofesora Hansa Del-brika, gde ostaje do 16.marta 1901. Doktorskutezu pod nazivom Za{toFridrih Veliki nijeu~estvovao u bitci kodKeseldorfa odbranio je

____________

72 Tatomir An|eli}, „Oocewivawu u~enika“, Po-let, kw. 2, br. 1 (1924), str.32.

prehta i [penglera na drugoj, zala`u}i se zaprednost kulturne istorije, po{to je i sambio zagovornik te ideje. Iz obimnog Jovano-vi}evog dela Napoleon ú u Poletu je {tampanjedan odlomak. Tako je ovaj nau~ni radnik izu-zetnog obrazovawa, u nemogu}nosti da usavr-{ava profesorsku karijeru, objavqivao svojetekstove i u malom Poletu. U Mitrovi}e-vom Pregledu primqenih radova za Polet, urubrici Zanimawe, pi{e da je Jovanovi} no-vinar.

Iz srpske istorije u Poletu su objavqe-na dva kra}a teksta Dragoquba Milojevi}a:„Jak{i}i“ i „Kara|or|e i Milo{,“ u kome sudati zanimqivi portreti dvojice zna~ajnihvo|a ustanka i rodona~elnika budu}ih dina-stija.

[tampano je i du`e pismo episkopa `i~-kog Save De~anca (1831-1913), upu}eno iz ^a~-ka srpskoj Vrhovnoj komandi 28. septembra1912, po objavqenoj mobilizaciji za Balkan-ski rat, u kome on izra`ava brigu za {to bez-bedniji prelazak vojske na neoslobo|enu te-ritoriju. Sava De~anac, kao iskusni ratnik(predvodio je de`evsko-ibarske ustanike usrpsko-turskim ratovima 1876-78) i dobar po-znavalac prilika na terenu, dao je detaqnauputstva za kretawe vojske prilikom pokre-nutog rata za oslobo|ewe od Turaka.

O ~a~anskim temama

[tampa

Ve} donekle iskusan u pokretawu i ure-|ivawu listova, Doj~ilo Mitrovi} pi{e oglasilima koja su u ^a~ku izlazila posle Pr-vog svetskog rata.73 Prave}i paralelu sa pred-ratnim listovima (Rudni~anin, Qubi}, ^a-~anska okru`na samouprava, Trgova~ka pisma,

POLET (1924-1926)

109

____________

73 Doj~ilo Mitrovi}, „Po-sleratni listovi u ^a~ku“,Polet, br. 3 i 4 (1924), str.97-100.

kod istog profesora1901. Po povratku u Beo-grad, bio je profesorOp{te istorije na Vojnojakademiji od 1902. do1904, kada je za wega, kaoobrenovi}evca i germa-nofila, prestala dr`av-na slu`ba. Umro je 3. mar-ta 1931. godine. Bio jeurednik konzervativnog~asopisa Nedeqni pre-gled, u kome je objavqivaosvoje radove. Tako|e su mu{tampani radovi u Kwi-`evnom severu i Arhivuza pravne i dru{tvenenauke. Autor je vi{e na-u~nih radova iz istorijeratne ve{tine, o Napole-onu ú, kao i rasprave „Ka-ra|or|e i Milo{“ i dru-gih. Mada zaboravqen,Jovan Bl. Jovanovi} jezna~ajan za srpsku naukujer je, pored Stojana No-vakovi}a, za~etnik novogpristupa istoriografi-ji, kojim se prednost dajedru{tvenoj istoriji, za-snovanoj na nau~nom i is-tra`iva~kom radu.

Draga~evo), koji su bili puni „otrcanih kan-celariskih fraza“, Mitrovi} isti~e da sumladi qudi, puni novih ideja, posle rata uspe-li da u novim listovima zadovoqe duhovne po-trebe svoje sredine. Prvi takav ~asopis bio jePregled crkve eparhije `i~ke, pokrenut 1919,u kome su u redovnim mese~nim sveskama zabe-le`ena sva va`na crkvena de{avawa, ali isvetovni `ivot ^a~ka. Vladika Nikolaj Ve-limirovi} je svojim sna`nim duhom dao najve-}i doprinos pokretawu ovog ~asopisa, kao iedicije kalendara i kwiga pod nazivom Sv.Lazar, da bi po wegovom odlasku iz @i~keeparhije tu ulogu preuzeli @ivojin Gl. Alek-si}, Vitomir Vidakovi} i Milan Tucovi}.

Izuzetno pohvalno Mitrovi} pi{e o|a~kim listovima koji su do`iveli pravipreporod pojavom gimnazijskog Vesnika omla-dinaca 1920/21. (urednik ^aslav Nikitovi}),koji je naredne {kolske godine preimenovan uOmladinski vesnik, a ure|ivao ga je TatomirAn|eli}.

Nasuprot Pregledu crkve eparhije `i~-ke, 1922. godine pojavio se list Nebeska sila,u kome je wegov urednik Mladen \. Proti}dao parodiju zvani~nog tuma~ewa hri{}anskereligije.

Kre}u i politi~ki listovi, nosioci le-vi~arske ideologije, kakav je bio Za slobodu(1922). Ovaj kratkoveki list ure|ivao je Mi-hailo Miliki}, a vlasnik je bio Aleksandar]ur~i}. I najzad, pojavquje se Polet sa veli-kim ambicijama da potraje du`e od prethod-nih omladinskih listova u ^a~ku. Iz kratkogMitrovi}evog pregleda vidi se da je u ^a~ku uperiodu od 1919. do 1924. izlazilo vi{e listo-va potpuno razli~ite tematike, u kojima do-minira duh novog vremena.

I Polet je izraz tog duha. O wemu po-hvalno pi{e Aleksandar ]ur~i} u pismu upu-}enom uredni{tvu, objavqenom u 4. broju 1924.

MARIJA ORBOVI]

110

Mladen \. Proti} (1873 -1946), ro|en je u Gu~i; na-kon zavr{etka Ratarske{kole u Kraqevu, radioje kao rukovodilac okru-`nog loznog rasadnika ibio vr{ilac du`nostiokru`nog ekonoma u ^a~-ku. Za vreme Prvog svet-skog rata obreo se uFrancuskoj, a zatim u[vajcarskoj, gde se zapo-slio u Srpskom Crvenomkrstu. Zbog otkri}a iupornog dokazivawa po-stojawa „bernske afere”u kojoj je optu`ivao ~i-novnike Crvenog krstaza kra|u, umesto prizna-wa i pohvale do`iveo jestalne pritiske da odu-stane od svojih tvrdwi,da bi na kraju bio otpu-{ten s posla i progla-{en du{evnim bolesni-kom. Ne mogav{i da doka-`e da je zdrav, po povrat-ku u Gu~u Proti} je svojenapade usmerio na crkvu,a naro~ito na vladikuNikolaja i sve{tenstvo.Tuma~io je Bibliju na

godine sa potpisom Marije. On isti~e da u ta-da{woj Srbiji ima malo omladinskih ~asopi-sa i da wih ne ure|uju omladinci, a „jedino{to im daje karakter omladinski, to je {toomladinci treba da ih kupuju.“ On smatra dase omladina ne vaspitava jedino ukazivawemna dobre primere, „ve} je treba pustiti da sa-ma dela, pa ako gre{i pomo}i joj da ne pravigre{ke.“ Zato veruje da su pokreta~i Poletana{li pravi put, ali da pored poezije i prozetreba da objavquju i tekstove od zna~aja za na-uku i kulturu i tako postanu glasilo op{ti-jeg karaktera.

Pozori{te

Po ugledu na druge ~asopise, Mitrovi}je u Polet uveo i rubriku Pozori{ni `ivot,u nadi da }e je redovno popuwavati tekstovi-ma uglednih pozori{nih kriti~ara (Sini{aPaunovi} je ~ak pri`eqkivao da rubriku vo-di Velibor Gligori}). ^a~ak u to vreme nijeimao pozori{te, ali su ^a~ani ~esto bili uprilici da gledaju predstave putuju}ih pozo-ri{nih dru`ina, me|u kojima je najvi{e go-stovalo Podriwsko povla{}eno pozori{te,koje je u [apcu 1921. godine osnovao vrsniglumac Du{an @ivoti}. Ovo popularno pozo-ri{te smatrano je u to vreme najboqim. Pre-ma delovodniku {tampara Stevana Mati}a,vidi se da su 1924. godine za ogla{avawe pred-stava ovog pozori{ta u ^a~ku {tampani pla-kati za predstave ‡ u julu: Vaskrsewe, Kontr-ola vagona, Zona Zamfirova, Dva cvancika,Golgota, Karlova tetka, Svadba pod revolu-cijom, Vaqevska podvala, Obi~an ~ovek, Pqu-sak, Ko{tana, Aj{a, Zmija devojka, Na poselu;u avgustu: Karmen, Hasanaginica, Aver~enko-vo ve~e, Seoska lola, Moral g|e Dulske, To-ska, Zulum}ar, Devoja~ka kletva, Gluma~ko

POLET (1924-1926)

111

svoj na~in, govore}i da jeIsus Hrist Sloven i daje jedina prava vera bogu-milska, pa se ~ak i pot-pisivao kao Mladen \.Proti}, bogumil. Svojeideje izneo je u listovi-ma Nebeska sila i Mudrii ludi, od kojih je iza{aosamo prvi broj. Za vremeboravka u [vajcarskoj{tampao je u @enevi1918. kwigu satiri~ne sa-dr`ine Ratne uspomenejednog tre}epozivca.

Aleksandar ]ur~i} (1897-1941) ro|en je u poznatojsocijaldemokratskoj po-rodici u ^a~ku. Advokatpo profesiji, levi~ar,smatran je za duhovnogvo|u ~a~anskih komuni-sta. Kao takvog, Nemcisu ga streqali 20. jula1941. godine. U~estvovaoje u pokretawu ~a~anskihlistova Za slobodu, 1922.i Wiva i radionica, 1927.

MARIJA ORBOVI]

112

ve~e, Ciganin, Sumwivo lice, \ido, ^ikinaku}a, Du{e, Svet, Krvav jagluk; i u septembru:Ri|okosa, Su|ewe, Mrak i Mala, Gluma~ko ve-~e, Jedna no} u Haremu, Hajduk Stanko, Sum-wivo lice.

Pismo Aleksandra ]ur~i}a

U Poletu, u rubrici Pozori{ni `ivotobjavqen je samo jedan tekst, pod naslovom„Pozori{te u ^a~ku“, potpisan pseudonimomCis. Zahvaquju}i Mitrovi}evom Pregleduprimqenih radova za Polet, danas se mo`eutvrditi da se iza tog potpisa krije ^a~aninMom~ilo Milo{evi}, tada student tehnike uBeogradu. Verovatno naviknut na igru boqihglumaca u prestoni~kim pozori{tima, kojuprati i ozbiqnija publika, Poletov kriti-~ar sa puno zamerki pi{e o glumcima kojiolako prilaze zadatku i publici uvek `eqnojsamo zabave. U svom tekstu on kritikuje pred-stave @ivoti}evog pozori{ta koje je pratioleta 1924. godine:

„Podrinsko povla{}eno pozori{te, podupravom g. Du{ana @ivoti}a, predstavqaprili~no veliku trupu. Me|utim moramo se unapred o woj negativno izraziti. Trupa je do-sta velika, ali po prvim komadima osetilismo da ne raspola`e sa dovoqno snaga. Za dra-mu nema ni jedna pogodna li~nost. Komi~arsvega jedan ‡ g. @ivoti}. Istina mogli smo napozornici vrlo ~esto videti komi~nih osoba,ali na `alost wihove uloge bile su dramskepo su{tini, a komi~ne po tome, {to ni iz bli-za nisu odgovarale li~nostima u komadu. Ni-jedan od ~lanova pomenute pozor. trupe nije sestarao da u su{tini prestavi li~nost ~ijuulogu igra ve} je istu reprezentovao, po svomenaho|ewu trude}i se da ispadne {to �sme{ni-je’ i {to �komi~nije’, opravdavaju}i tu i ta-kvu svoju igru jednim jedinim razlogom: ~a~an-ska publika voli komiku.“74

Kriti~ar je ovim tekstom `eleo da uti-~e na pozori{te da „na{e `eqe uzme ozbiqnou rasmatrawe i idu}e sezone pojavi se sa mno-go boqom opremom.“ Nasuprot Milo{evi}u,Du{an @ivoti} je bio odu{evqen do~ekom u^a~ku, naro~ito finansijskim dobitkom, {toje u svojim se}awima i zabele`io:

POLET (1924-1926)

113

____________

74 Cis, „Pozori{te u ^a~-ku“, Polet, br. 1 (1924),str. 34.

MARIJA ORBOVI]

114

„Iz Gorweg Milanovca odveo sam trupu u^a~ak gde sam dobio odli~nu pozori{nu dvo-ranu u hotelu Kren. ^a~ak je va`io pre ratakao najgore pozori{no mesto, a sad je odli~an.Dato je 16 predstava pred prepunom dvoranom.Predsednik op{tine Radivoje Pantovi}, apo-tekar, odu{evqen na{im predstavama dao mije 3 000 dinara kao pomo} i obe}ao da }e Pod-riwsko povla{}eno pozori{te svake godinedobijati po 3 000 dinara, s tim da svake godi-ne gostuje i u ^a~ku. To je jedino mesto za 20godina moga rada koje je mom pozori{tu dalodotaciju.[…] Iz U`ica sam krenuo septembrau ^a~ak, po{to sam dobio veliku salu Kren.Tu sam primio i subvenciju od tri hiqade di-nara. Pantovi} je odr`ao re~. Po{to ^a~aknije daleko od U`ica, to put uz povlasticu na`eleznici od 75 procenata nije bio mnogo

Podriwsko povla{}eno pozori{te „Du{an @ivoti}“ na gostovawu u U`icu, 1922.

skup, a mi smo u kasi imali oko pet hiqada di-nara. u ^a~ku je rad dobro i{ao i puna kasa sejo{ vi{e pove}avala. […] U ^a~ku su naro~i-to dobro bile primqene francuske komedijekoje sam ja mnogo voleo i u wima igrao vanred-no lepe uloge. U ^a~ku sam pro{ao pristojno.U putnoj kasi je bilo oko sedam hiqada dina-ra. S te strane sam bio potpuno miran, ali ni-sam bio zadovoqan pojedinim glumcima. Nisuu~ili dobro uloge mladih qubavnika pa sampoveo Miodraga Avramovi}a iz ^a~ka. Bio jemlad i lepo je izgledao. […] Interesantno jeda sam od ^a~ka dobijao dotaciju, malu, aliipak dotaciju, a od [apca koji je bio sedi{tePodriwskog povla{}enog pozori{ta nikadani pet para. Svi predsednici op{tina, od ko-jih je zavisilo da li }u dobiti dotaciju iline, bili su trgovci – }ifte kojima je pozori-{te bila posledwa rupa na svirali i bez kogase mo`e.“75

O pro{losti ^a~ka

Prota Radomir Kre~kovi} pi{e u janu-arskom broju 1926. godine o manastiru Blago-ve{tewu ‡ o wegovoj pro{losti i nastanku,prema podacima Vuka Karaxi}a i JoakimaVuji}a i sa~uvanim natpisima nad ulaznimvratima i nadgrobnim plo~ama. Od starinaisti~e prestone ikone „koje imaju anti~kuvrednost“ i jevan|eqe {tampano u Beogradu1552. godine u {tampariji Radi{e Dmitrovi-}a „koga smrt iznenada sna|e i {tampawe je-van|eqa dovr{i Dubrov~anin Trojan Gundu-li}“, o ~emu svedo~e zapisi na kraju kwige.Pored ovog jevan|eqa, u manastiru se ~uva ikwiga svetog Jefrema Sirina, dok su ostalekwige i listovi koje spomiwe Vuji} upropa-{}eni. Manastir je vi{e puta u svojoj dugojistoriji bio zatvaran, a posledwi put je

POLET (1924-1926)

115

____________

75 Du{an @ivoti}, Mojeuspomene, Beograd, Muzejpozori{ne umetnosti, 1992,str. 71-96.

Radomir Kre~kovi} (1875-1935) ro|en je u U`icu uuglednoj porodici. Pozavr{etku Bogoslovije uBeogradu rukopolo`en jeza |akona i postavqen naslu`bu u u`i~koj crkvi,gde je proveo pet godina,rade}i istovremeno ikao verou~iteq u Gimna-ziji. Tada je dobio sve-{teni~ki ~in i samo-stalnu slu`bu u Kameni-ci po`e{koj. Za vremePrvog svetskog rata in-terniran je zajedno sa si-nom u ne`iderski logor.Posle rata, na nagovorvladike Nikolaja Veli-mirovi}a, prelazi 1920.u ^a~ak za sudiju Duhov-nog suda. Od tada, pa svedo smrti, wegov `ivot se

otvoren 1913. godine, kada ga je popravio igu-man Mitrofan.

Na osnovu dostupne literature RadomirKre~kovi} je napisao zanimqivu istoriju^a~ka (O pro{losti ^a~ka), koja je objavqe-na u Poletu, u posledwem trobroju za 1925. go-dinu, ali i kao posebna kwi`ica. Po~eo je odtragova rimske naseobine, zadr`avaju}i sene{to vi{e na Stracimirovoj zadu`bini, ma-nastiru Moravski Gradac, koji je stariji odStudenice. Ime ^a~ak, po tada{wim sazna-wima, prvi put se pomiwe 1626. i Kre~kovi}smatra da je turskog porekla. U tursko doba

naseqe gubi naziv Gradac na Moravi: „Ne sa-mo da gubi svoju fizionomiju i kulturu, ve}gubi i svoje lepo srpsko ime.“ Dolaskom Tura-ka crkva je pretvorena u xamiju, da bi potomnekoliko puta mewala svoju namenu i izgled,

MARIJA ORBOVI]

116

odlikuje neprekidnim hu-manitarnim radom. Osno-vao je dru{tvo Siroma-{ni mali{an, koje je po-moglo mnogima, siroma-{nima i bolesnima. Po-red toga, ostavio je zna-~ajan trag u kulturi gra-da tako {to je sve do1930. godine ure|ivaoPravoslavni kalendarSveti Lazar, sara|ivaou ~asopisima Pregled cr-kve eparhije `i~ke i Po-let. Objavio je monogra-fije Manastir Nikoqe(Sremski Karlovci,1930), Manastir Vra-}ev{nica (Sremski Kar-lovci, 1932), O usinovqe-wu (^a~ak, 1930). Premapisawu Vlastimira Ma-ti}a, Kre~kovi} je „predposledwe izbore za Na-rodnu skup{tinu 1927.pokrenuo list Selo, kojije posle nekoliko broje-va obustavqen.“

od pravoslavne do muslimanske bogomoqe.Kre~kovi} navodi da se o ^a~ku malo zna doPrvog srpskog ustanka, ali sa mnogo vi{e po-dataka pi{e o oslobo|ewu od Turaka 1805. go-dine, o Haxi Prodanovoj buni, boju na Qubi}ui juna{tvu Tanaska Raji}a. O ^a~ku posleDrugog srpskog ustanka pi{e kao o sedi{tupo`e{ke nahije, navode}i zapa`awa putopi-saca Ota Dubislava Pirha i Joakima Vuji}a,ali smatra pouzdanijim svedo~ewa prote Sre-tena Mihailovi}a i Mite Petrovi}a o izgle-du ku}a, o `ivotu u mestu, o raznim du}animasa }epencima, o ure|ewu ku}a, o hrani, ode}i,obu}i, o porezima i drugim odlikama. ^a~akpostaje sedi{te episkopije 1831. i episkop jeu`i~ki Ni}ifor Maksimovi}, a Stracimi-rova crkva je 6. septembra 1834. posledwi putpretvorena u pravoslavnu crkvu. Pi{e i o te-kovinama modernog doba, obele`enog po~eci-ma industrijalizacije ^a~ka izgradwom Kre-nove pivare 1860, koja je modernizovana 1884.Pored podizawa parnog mlina, otvoreno je~ak pet banaka, osnovano dru{tvo „Jelica“ zaelektrifikaciju mesta, zatim mlekarska za-druga, u ve}ini ku}a nabavqen je moderni na-me{taj, a „danas u ^a~ku imamo i ~etrnaestklavira“. U~iweno je mnogo i na ure|ewu va-ro{i ‡ prose~ene su prave ulice, nasipane ba-ru{tine, podignute zgrade osnovne {kole,gimnazije, kasarne, bolnice, izgra|eni mosto-vi i `elezni~ka pruga ‡ ^a~ak je postao va-`no trgova~ko mesto i raskrsnica `elezni~-kih puteva.

Profesor ^a~anske gimnazije Drago-slav S. Mitrovi} pisao je tako|e za Polet osvom gradu 1925. godine u tekstu ^a~ak i ~a-~anska kotlina, koja je tako|e {tampana ikao posebno izdawe. U radu su jasno izdvojene~etiri celine: postanak ~a~anske kotline,wen topografski polo`aj, zahvaquju}i kome,uz povoqnu klimu, uspeva vo}arstvo i napre-

POLET (1924-1926)

117

duje sto~arstvo. U drugom delu, pi{u}i o pro-{losti grada, posle kratkog istorijata, zadr-`ava se na opisu savremenog ^a~ka, navode}ipodatke o industrijalizaciji, trgovini i sao-bra}aju i predvi|a da }e grad u budu}nosti po-stati izuzetno zna~ajno masto u jugozapadnojSrbiji. U tre}oj celini pi{e o higijenskim ikulturnim potrebama grada, isti~u}i kaoglavni problem izgradwu vodovoda, kanaliza-cije, parka i drugog. Na kraju pi{e o `ivopi-snoj okolini grada, o manastirima Ov~arsko-kablarske klisure i Ov~ar Bawi, kao i o tr-navskom manastiru i brdu Qubi}u.

MARIJA ORBOVI]

118

Dragoslav S. Mitrovi}(Ivawica, 1892 - Grac, ?)osnovnu {kolu i {esto-razrednu gimnaziju zavr-{io je u ^a~ku, a Filo-zofski fakultet 1920. uBeogradu. Profesorskiispit polo`io je 1923.godine. Kao suplent zapredmete geografija i je-stastvenica postavqen je27. avgusta 1920. u ^a~an-skoj gimnaziji, gde jeostao do kraja Drugogsvetskog rata, kada jeemigrirao u Austriju itamo `iveo do kraja `i-vota. U~esnik je balkan-skih ratova i Prvogsvetskog rata. Odliko-van je Ordenom Sv. SaveV reda 1931. Za vremebalkanskih ratova 1912.i 1913. bio je dobrovoq-ni bolni~ar u ~a~anskojvojnoj bolnici, a od 15.juna 1915. do 29. januara1918. bio je cenzor vojnepo{te i obveznik ~inov-ni~kog reda na vojnoj du-`nosti.

Kwi`evni prilozi

Poezija

Kao i u ve}ini ~asopisa toga vremena,poezija je u Poletu bila zastupqenija od pro-ze. Od 245 priloga, koliko je objavqeno u we-mu, 129 su pesme, koje je napisalo 47 autora odukupno 95, koliko ih je sara|ivalo u ~asopisu.Pri koncipirawu sadr`aja ~asopisa poezijije data prednost, ne samo brojno{}u pesama,ve} i odre|ivawem wihovog mesta, tako {tosu u ve}ini brojeva zauzimale prve strane. Iz-uzetak je samo prvi broj po~etne godine izla-`ewa, koji je po~eo pripovetkom. U svim osta-lim brojevima, u toku prve dve godine prilo-zi su raspore|ivani po {emi: pesma – pripo-vetka – pesme – pripovetka ili neki tekst izpopularne nauke – prevod – kritika – kwi-`evne bele{ke, da bi u tre}oj godini poezijabila potisnuta, te je redosled tekstova bio:pripovetka – pesme – pouke (studija) – prevodproze – kwi`evni pregled – kwige i listovi –|a~ki glasnik.

U Poletu su objavqivane pesme uglav-nom u stihovima, za razliku od maweg broja po-etskih tekstova u prozi, kojih je u drugim ~aso-pisima bilo mnogo vi{e, ~ak i celih brojevaispuwenih pesmama u prozi. Mladi qudi su ta-da rado pisali ovakve pesme, pa ne ~udi {to ihima i u Poletu, mada se mo`e re}i da ih je sa-mo u prvoj godini bilo vi{e (11), a kasnije setaj broj smawivao, tako da ih je u drugoj godinibilo {est, a u tre}oj svega jedna pesma.

Ako bi se pesme analizirale po iskaza-nim ose}awima, mo`e se zakqu~iti da je naj-vi{e qubavnih pesama, {to je i o~ekivano,budu}i da su saradnici mladi qudi. Za wimasledi znatan broj tu`nih, elegi~nih pesamakoje ve} svojim naslovima nagove{tavaju wi-hovu sadr`inu (Dve uvele nade, Pesma bola,Otac na grobu svog jedinca, Pusto{, Pasti-reva tuga, Hteo bih da umrem..., Tugovanka u

POLET (1924-1926)

121

no}i, Ko jeca, Dan pla~e, Bol, Dan smrti,Grobqa, Umrla je majka, Samoubila~ka varija-cija i druge). Name}e se pitawe, otkuda toli-ko `alosti, ~ak i u qubavnim pesmama, kao imisao da je takva poezija rezultat ugledawa ineiskrenosti, kao i shvatawa da pesma trebatakva da bude. U Poletu je svega nekoliko mi-saonih pesama, zatim slede opisne, a najmaweje socijalnih (svega tri), koliko je i sa rado-snim ose}awima, karakteristi~nih za diti-ramb. Tu su i dve prigodne pesme, objavqene ostogodi{wici ro|ewa Branka Radi~evi}a ipovodom smrti Alekse [anti}a.

Poletovi pesnici pi{u uglavnom rimo-vanim stihovima. Pore|ewem se mo`e zakqu-~iti da je slobodnim stihom napisana ~etvr-tina od ukupnog broja objavqenih pesama, {tonavodi na zakqu~ak da su stvarala~ka oprede-qewa saradnika ~asopisa ve}inom tradicio-nalisti~ka. To je razumqivo kada se zna da su,naro~ito u prvoj godini izla`ewa ~asopisa,saradnici bili u~enici gimnazija ili u~i-teqskih {kola. Naj~e{}e su im to bili prvipublikovani radovi, sa izuzetkom Sini{ePaunovi}a koji je ve} imao objavqene pesme iu drugim uglednim ~asopisima i, naro~ito,Marka Vrawe{evi}a, tada ve} poznatog pe-snika.

Slede}e, 1925. godine, po{to se odvojiood ^a~anske gimnazije, Polet je, okupiv{ipoznatije pesnike, po{ao uzlaznom linijom upogledu kvaliteta svojih priloga. Tome do-prinose pesme Peri{e G. Bogdanovi}a, Sini-{e Kordi}a, Radoslava Dragutinovi}a, Niko-le Mirkovi}a, Save V. Ristanovi}a. Najve}inapredak postignut je u tre}oj godini postoja-wa Poleta, kada su okosnicu wegove poezije~inile pesme Tina Ujevi}a, Desanke Maksi-movi}, Gustava Krkleca, Darinke M. Odovi}-Jovanovi}, @ivka A. Spasi}a, Blagoja @iv-kovi}a i Milana S. [anti}a.

MARIJA ORBOVI]

122

O odlikama nove poezije, nastale po~et-kom HH veka, a kod nas prihva}ene posle Pr-vog svetskog rata, koju nastoje da iska`u i sa-radnici Poleta, pisao je Sava V. Ristano-vi}, obja{wavaju}i uzroke nastanka, kao iwene osobenosti.76 Uz razumevawe da svakonovo vreme donosi i svoje „izme“, nastale nazasi}enosti postoje}im i `eqi za stvarawemnovog na~ina izra`avawa u pogledu forme,sadr`ine i ose}awa, kritikuju}i izve{ta~e-nost pesnika, ka`e: „Novi pesnici ~esto sepretstavqaju kao nesre}na stvorewa i unosemnogo �bolesnoga’ u na{u novu poeziju. Mr-`wa na `ivot, Bodlerovo �cve}e zla’, ~e`waza Nirvanom, smrt itd. ~esto su teme novihpesnika. Mnogi se obra}aju Haronu da ih vozina onaj svet, jer su ovoga siti. Koliko imaiskrenosti u winim prenemagawima, to bibilo drugo pitawe. Mi bismo `eleli vi{ezdravqa, snage i optimizma.“ Govore}i o pro-menama u pogledu forme pesme, Ristanovi}isti~e slobodan stih kao wenu bitnu odliku(jer „ona je unela raznovrsniji ritam i vi{elirike, a to doprinosi lepoti jedne pesme“),opredequju}i se radije za promene te vrstenego za sadr`inske inovacije koje su neis-krene, pritom se zala`u}i i za razumqivostpoezije.

Kada se pro~ita ovaj Ristanovi}ev esej opoeziji novog vremena, postaje jasnije za{toPoletovi pesnici pi{u Pesme bola ili ve} unaslovu isti~u Hteo bih da umrem...

Ako se uporedi u~estalost objavqenihpesama pojedinih pesnika u Poletu i wihovou~e{}e u drugim ~asopisima, mo`e se zakqu-~iti da brojnost pesama u Poletu nije u pro-porcionalnoj vezi sa wihovim u~e{}em u dru-gim glasilima, niti zna~i da su se kasnije ba{ti autori u `ivotu potvrdili kao pesnici.Ve}i broj pesama pojedinih autora objavqenje samo u Poletu i nigde vi{e, ali isto tako

POLET (1924-1926)

123

____________

76 Sava Ristanovi}, „Na-{a nova poezija“, Polet,kw. 2, br. 5 (1925), str. 150-155.

Sava V. Ristanovi} (1896-1974) ro|en je u Skr`u-tima blizu U`ica. Po-sle zavr{ene U`i~kegimnazije studirao jesrpski jezik i kwi`ev-nost u Beogradu, a diplo-mirao 1923. godine. Slu-`bovao je kao profesor ugimnazijama u U`icu,^a~ku (1932-1936), [tipui Zemunu. Od 1947. radioje u Ministarstvu pro-svete. Pored poezije (Taj-na moje du{e, 1926), pisaoje i drame (O~ev greh,1933) i eseje o mnogim pi-scima, ne samo izme|u dvarata, ve} i kasnije.

ve}i je broj pesnika koji su objavqivali u dru-gim ~asopisima, a u Poletu se oglasili samosa jednom ili dve pesme.

Najvi{e pesama (15) u ovom ~asopisu ob-javio je Sini{a Paunovi}.

Iako nije bio ~lan redakcije, zna~ajno jedoprineo pribavqawu priloga, ali je dosta-vqao i svoje radove. Prve pesme objavio je uVencu 1923, da bi uporedo sa pesmama u Pole-tu od 1924. objavqivao i u drugim glasilima.Od tih 15 u Poletu, ~etiri pesme u prozi(Mese~ari, Se}awe, Strah u svitawe, Posla-nica), pro`ete su melanholijom, a ostalih 11,rimovane ili u slobodnom stihu, pisaneuglavnom pomodno, neve{to i izve{ta~eno,{to se i iz naslova mo`e naslutiti (Pasti-reva tuga, Tugovanka, Krici u no}i, Zvona-ru..., Du{evni blud). Iako je objavio kasnije inekoliko zbirki pesama, Paunovi} nikada ni-je dostigao zavidne pesni~ke visine.

Po broju objavqenih pesama u Poletuodmah iza Paunovi}a je Rastko Puri} (13), ko-ji je najve}i broj pesama napisao kao |ak gim-nazije i ~lan redakcije ~asopisa, a narednihgodina iz Beograda je mnogo re|e u~estvovao uwemu, sa svega tri poetska i prozna priloga.I wegova poezija pisana je u maniru |a~kihradova toga vremena, i u rimovanom, kao i uslobodnom stihu. Karakteristi~na takva pe-sma je Pusto{ (Ja nemam `eqa i nada / Budu}-nost mi je pakla mrak / Ja ne}u znati nikada /Nade`de {ta je divni zrak).

Sledi, prema zastupqenosti svojih pesa-ma (12), urednik ~asopisa Doj~ilo Mitrovi},za koga je karakteristi~no da osim Poletapoeziju nije objavqivao i u drugim glasilima.Ve}ina pesama je u formi soneta, naj~e{}equbavnih, mada ni on ne zaobilazi bol i smrtkao motive u nekoliko pesama.

Pored svojih pesama, objavio je 1925. sakra}im komentarom i dve pesme Milorada Pe-

MARIJA ORBOVI]

124

Sini{a Paunovi} (1903-1995) ro|en je u ^a~ku,gde je zavr{io osnovnu{kolu i gimnaziju. Stu-dije tehnike zamenio jeizu~avawem kwi`evno-sti i istorije, koje jeokon~ao 1933. godine, po-{to je postao novinarPolitike, povremenosara|uju}i od 1924, a od1926. do 1971. u stalnomradnom odnosu. Kao novi-nar pisao je o likovnimumetnicima, piscima iglumcima i druge teksto-ve. Bio je dugogodi{wiurednik rubrike Me|unama. U kwi`evnosti jedostigao najve}e dometeu dokumentarnoj prozi(Pisci izbliza, tragomwihovog detiwstva, Do-brica govori, Drainac,pesnik i boem, BoraStankovi} i BranislavNu{i} iza zavese), a po-znati su mu i romani Sr-bija koje nema i Pustazemqa. Preveo je sa bu-garskog jezika 20 kwigaproze i poezije. Kao po-

trovi}a‡Seqan~ice: Leto pro|e iz ne{tam-panih Seqan~ica i pesmu bez naslova [Meqi,meqi Timotije] iz tako|e neobjavqene zbirkeSeqaci. Ove pesme podse}aju na lirsku narod-nu poeziju, kao i one objavqene u zbirci Se-qan~ice (Beograd, 1902), za koju je Skerli}napisao: „Kwi`ica g. Petrovi}a je sve`a, ve-dra, prijatna ‡ prava lepu{kasta seqan~ica.“Razo~aran {to je samo ~etiri godine poslesmrti pesnik zaboravqen, a u `eqi da javnost

POLET (1924-1926)

125

klonik likovne umetno-sti formirao je u svojojMaloj galeriji zavidnukolekciju slika naivnihi akademskih slikara.

Milorad Petrovi}-Se-qan~ica (1875-1921) ro-|en je u Velikoj Ivan~ikod Beograda. Objavio jedve zbirke pesama Se-qan~ice (Beograd, 1902. i2. izd. 1903) i Vaskrsewe(Beograd, 1908).

Pesma Smeh o~iju Doj~ila Mitrovi}a

MARIJA ORBOVI]

126

podseti na potrebu {tampawa Petrovi}evihpesama, Mitrovi} je zapisao: „Malo je pro-{lo od 1921. a pesnik idili~nog {umadiskogsela je zaboravqen! Seqan~ica kao da se vi{eniko ne se}a, a ostali ogromni i plodni wegovrad na poeziji, ~ami pod slojevima pra{ine urukopisu bez izdava~a. U vremenu zalutalostiu poeziji, zbirka stihova Milorada Petrovi-}a‡Seqan~ice, dobro bi nam do{la, tim pre,{to su wegove stvari rasturene po raznim ~a-sopisima i listovima.“

Dragoslav M. Todorovi} po~eo je da sa-ra|uje u Poletu 1924. kao maturant U~iteq-ske {kole u Jagodini i nastavio je da {aqeradove i slede}e godine, kada je bio u~iteq uselu Poto~cu. Objavqeno mu je osam pesama,potpisanih naj~e{}e inicijalima i nadimkom(D. T. Iqin). U vreme saradwe u ~a~anskom~asopisu nije se ogla{avao u drugim listovi-ma, tako da o wemu nema podataka u Biblio-grafiji rasprava i ~lanaka. Wegova poezija jeuglavnom qubavna, ali za razliku od drugihpesnika, iskrena, do`ivqena i uverqiva. I odrugim temama peva dopadqivo, kao na pri-mer, o svom do`ivqaju no}i: „Svako ve~e slu-{am zvuke meke / Tajne, setne ozgo sa visina /To u horu zvezde poju / Pesme sete, ~e`we imilina.“ Uverqiv je i u pesmi Seoski po{to-no{a: „Poma`e Bog, u~o / i moj po{tar stari/ Kaqav, sav pocepan, sa {ubarom masnom / Po-kis’o do ko`e ulazi u {kolu / I ru`i~ast ko-vert, sa primedbom glasnom...“

Student prava Milo{ S. Plazini} do-stavio je Poletu 1924. i 1925. ukupno deset pe-sama, od kojih mu je {est {tampano. To su tu-`ne pesme o qubavi i neizbe`noj prolaznosti`ivota („Sve nestaje propada i truli / a stubnam mladosti postepeno slabi“). Pesme Ute-ha, Bez snage, Grobqa, Hram ve} i naslovomukazuju na pesimisti~ka raspolo`ewa, dok izpesama Za{to? i Susret postaje jasnije da

Dragoslav M. Todorovi}(1904-1987) ro|en je u Te-~i}u kod Rekovca. Poslezavr{ene u~iteqske {ko-le, slu`bovao je u Poto~-cu kod Para}ina, kao i uselima kod Jagodine, dabi po zavr{etku Vi{epedago{ke {kole preda-vao francuski jezik uKo~anima, Ni{u i Jago-dini, a od 1944. do 1963. ubeogradskim osnovnim isredwim {kolama. Obja-vio je vi{e kwiga pesama(Moravke, 1932; Selo po-red kratera, 1933; Od Mo-rave do Juhora, 1973; Tristare vodenice, 1979).Pisao je poeziju i pripo-vetke za decu i objavqi-vao ih u Politici, a upoznatom ~asopisu za de-cu Gorocvet (Jagodina)bio je saradnik i ~lanredakcije od 1973. do1983. godine.

POLET (1924-1926)

127

Pesma Ispovest Dragoslava M. Todorovi}a

uzrok takvim ose}awima treba tra`iti u gu-bitku voqene devojke, ~iji mu lik traje u se}a-wu: „Za{to si se pojavila opet / pred moje o~itu`ne, rasplakane? / Be`i i idi daleko, dale-ko / i ne vra}aj me u pomrle dane / qubavqu ~i-stom / izatkane!“ Pesme nagove{tavaju dobrogpesnika, ali koji posle Poleta nije nastaviosa pisawem i objavqivawem poezije.

MARIJA ORBOVI]

128

Milo{ S. Plazini} (1901-1978) ro|en je u ^a~ku uporodici Save pekara,kao najmla|e dete poslesestre Cvete (1892-1974)i bra}e Miodraga (1897-1930) i Milana (1898-1977). U rodnom gradu je1921/1922. godine zavr-{io osnovnu {kolu igimnaziju, u odeqewu saSini{om Paunovi}em iTatomirom An|eli}em.Zavr{io je studije pravau Beogradu, pa je do krajaDrugog svetskog rata ra-dio kao slu`benik u Mi-nistarstvu finansija. U^a~ku je posle rata vo-dio finansije u fabriciSloboda, a zatim u DOZ-u do 1963, kada je penzio-nisan.

Pesma Grobqa Milo{a S. Plazini}a

Nikola Mirkovi} {aqe iz Beograda umartu 1925. dve pesme kao student filologije,zatim u junu dve, a u martu slede}e godine jo{jednu pesmu. U to vreme on priprema svoju pr-vu poetsku zbirku Zora u du{i, po{to je ve}objavqivao pesme u ~asopisima Venac, Misaoi Srpski kwi`evni glasnik. U Poletu su mupublikovane qubavne pesme, pisane u formisoneta i rimovanim stihom, ali i jedna sasvimdruga~ija (Ponosna pesma), puna bunta i samo-uverenosti, iskazana modernim slobodnimstihom: „Mlaz krvi neka {ine / Iz mene k ne-bu / Da skrije i zbri{e oholim usponom / Du-{e i maske, drago i nedrago / Sve / [to mi pre-~i put.“

POLET (1924-1926)

129

Nikola Mirkovi} (1903 -1951) ro|en je u Br~kom.Pesnik, esejist, kwi`ev-ni kriti~ar i prevodi-lac, zavr{io je filolo-{ke studije u Be~u (osimdva semestra u Beogradu),gde je i doktorirao, od-braniv{i tezu o JovanuDu~i}u 1929. Profesor-sku karijeru zapo~eo jekao suplent za nema~kijezik u gimanziji u Vrba-su, a kasnije je predavao ugimnazijama u Beogradu.Drugi svetski rat proveoje u zarobqeni{tvu uOsnabriku, gde se razbo-leo i posle du`eg le~e-wa umro u Paderbornu.Kao znalac vi{e stranihjezika ostavio je zna~aj-nog traga prevode}i sanema~kog i bugarskog,kao i na ~e{ki, poqski,ma|arski i francuskijezik.Pesma Akord Nikole Mirkovi}a

MARIJA ORBOVI]

130

Tako|e sa pet pesama oglasio se u Poletui Peri{a G. Bogdanovi}, ve} afirmisani pe-snik iz [umadije sa slu`bom u Beogradu, kojitoplo i s qubavqu pi{e o selu, gde „Petlovipoje, laju psi / Kosi}i jutru kli~u / Golubi ja-tom jure svi / Poqu gde ̀ ita ni~u“ (Jutro u ok-tobru). I gde, po ugledu na narodnu pesmu Gru-`anka devojka peva: „Gora je rosom plakala /Livadom cura propeva / Je~mova `ita klasala/ Ja sam ti dragi stasala. Da l sprema{ gojne

Peri{a G. Bogdanovi}(1894-1969) ro|en je u Vr-bici kod Aran|elovca.Zavr{io je poqopri-vrednu {kolu. Prvu pe-smu, Zimsko jutro obja-vio je u Ki}i 1914. godi-ne, da bi posle Prvogsvetskog rata nastavio saogla{avawem u periodi-ci, po~ev od Ilustrova-nog lista, Venca, Kwi-`evnog severa i drugihlistova. Pisao je i pesmeza decu. Objavio je neko-liko zbirki pesama:Otaxbinke ((1925), [a-rena kwiga (1932), Ivaw-sko cve}e (1932), Srebrnasvirala (1933), Seqan~e(1934), [umadinke (1934)i druge.

Pesma Jutro u oktobru Peri{e Bogdanovi}a

POLET (1924-1926)

131

atove / U na{e ~ile svatove?“ Pesmom Zimskaidila na selu dopuwuje sliku rodnog sela kojunosi u du{i: „Nad selom kolut dima / Uboga{ara slovca / Ko sne`na ta~ka, klima / figu-ra starog lovca.“ Za ove i druge pesme iz zbir-ke [umadinke, koju }e objaviti deset godinakasnije, Bogdanovi} je 1934. godine dobio na-gradu iz Zadu`bine Nikole J. Marinkovi}a.Kwiga je kasnije imala pet izdawa.

Pesnik Marko Vrawe{evi} je u vreme iz-la`ewa Poleta bio student kwi`evnosti uBeogradu i u srpskoj periodici je ve} uvelikoobjavqivao poeziju. U ~a~anskom ~asopisu sumu {tampane ukupno ~etiri pesme, u kojimadominira neizreciva tuga, izazvana, na pri-mer jesewom ki{om uz koju „umiru lagano sno-vi lepi“ (Bol), ili zalaskom sunca „dok, sumo-ran, gasne zimski dan“ (Sun~ana pesma). ^ak iotkucaji sata pesniku deluju zlokobno (Sat).

Za Dragi}a R. Veskovi}a je karakteri-sti~no da je svoje poetske prvence objavio kaogimnazijalac u {kolskim listovima u ^a~ku,pa i u Poletu 1924. i 1925. godine, a 1926. su mu{tampane dve pesme u podlistku \a~ki kutak,iako je tada ve} bio student. Od tada se ~e{}eogla{avao u drugim kwi`evnim ~asopisima:Kwi`evni sever (1924-1929), Venac (1925-1926),Kwi`evna krajina (1927), Na{a iskra (1928-29), Voqa (1926), Zapisi (1929) i drugima.

Sa tri pesme u Poletu se pojavquje i Ra-doslav Dragutinovi}, student kwi`evnosti uBeogradu, tada ve} pesnik sa vi{e objavqenihpesama u kwi`evnoj periodici. Pesme Inti-mo, Umor i Samoubila~ka varijacija naslovi-ma nagove{tavaju setu i melanholiju, mada go-vore o qubavi.

U Poletu su objavqene i tri tu`ne pe-sme nepoznatog pesnika Vinka Ko`uqa Iva-nova,77 koji je umro mlad. Pesme iz wegove za-ostav{tine su {tampane uz napomenu uredni-ka da }e se wegovi radovi (pesme, studije,

______________

77 O Vinku Ko`uqu Iva-novu nema podataka ni uPoletu, niti postoje}imbibliografijama i leksi-konima.

MARIJA ORBOVI]

132

Pesma Sat Marka Vrawe{evi}a

Marko Vrawe{evi} (1903-1974) poti~e iz sve{teni~keporodice iz Bosanskog Novog. Posle zavr{enih studijajugoslovenske kwi`evnosti na Filozofskom fakultetuu Beogradu, slu`bovao je kao profesor u Gora`du i BelojCrkvi, a od 1938. u Beogradu. Posle rata, 1949. godine podoptu`bom da je ruski {pijun, odveden je na Goli otok.Pre`ivqene strahote naru{ile su mu zdravqe, od ~egase nikada nije potpuno oporavio i pored le~ewa u neu-ropsihijatrijskim bolnicama u Rijeci i Beogradu, pa je1974. izvr{io samoubistvo. Poeziju je po~eo da pi{e jo{kao gimnazijalac i objavqivao je u zagreba~kim ~asopi-sima Omladinac (1921) i Omladina (1922), a kasnije je uBeogradu saradnik ~asopisa Misao (1924), Srpski kwi-`evni glasnik (1924), Raskrsnica (1924-5) i drugih. Au-tor je i nekoliko kwiga poezije {tampanih posle Drugogsvetskog rata, a 2005. godine je wegov unuk Marko Vrawe-{evi} priredio za {tampu wegov roman Senka Gologotoka.

dnevni~ke bele{ke) povremeno objavqivati u~asopisu i molbu upu}enu ~itaocima da se ja-ve ako ne{to znaju o zlosre}nom Ko`uqu.

*

POLET (1924-1926)

133

Pesma Intimo Radoslava Dragutinovi}a

Radoslav Dragutinovi} (1904-1933) ro|en je u Beogradu,gde je zavr{io studije kwi`evnosti. Bio je profesor ugimnazijama u Zemunu, Subotici i Vrbasu, gde ga je zate-kla prerana smrt. Prvu pesmu je objavio kao gimnazijalacu ~a~anskom listu Vesnik omladinaca. Sledi wegova sa-radwa u Vencu (1923-24), zatim u ~asopisima Misao (1924),Kwi`evni sever (1925), Srpskom kwi`evnom glasniku(1925) i mnogim drugim. Publikovao je dve zbirke pesamaAzurna obala (1930) i Li{}e peva (1931), a posle smrtidrugovi su mu {tampali kwigu pripovedaka Umesto odgo-vora (1934). Pisao je i eseje i kwi`evnu kritiku.

MARIJA ORBOVI]

134

Slu`buju}i u obli`woj Po`egi, Darin-ka M. Odovi}-Jovanovi}, jedna od malobrojnihpesnikiwa u Poletu, dostavila je 1926. pesmuFinale sa podnaslovom ‡ Svome nedostojnomsuprugu ‡ u kojoj je nagovestila do`ivqaj svo-je li~ne i porodi~ne drame. Pesma govori orastanku, ali i odlu~nosti `ene da promenisvoj `ivot uprkos rawenoj du{i. Tako pevapesnikiwa koja je istovremeno borac za `en-ska i uop{te qudska prava. Govore}i o poezi-ji Darinke M. Odovi}-Jovanovi}, DesankaMaksimovi} zakqu~uje da „kod gospo|e Odo-vi} ovakve pesme nisu izraz mode; u wima seose}a istinska gor~ina i pobuna.“78

Darinka M. Odovi}-Jo-vanovi} (1890-1951) ro|e-na je u Beogradu, gde je po-sle Vi{e devoja~ke {ko-le zavr{ene u [apcu stu-dirala i diplomirala naOdseku za francuski je-zik i kwi`evnost. Slu-`bovala je u gimnazijamau vi{e mesta, sele}i se~esto zbog otpu{tawa,po{to je pripadala komu-nisti~kom pokretu. Prvupesmu Tu je zora objavilaje u ~asopisu Zora u Wu-jorku 1912. Pored poezijepisala je i eseje, prikazei kritike, sara|uju}i ubrojnim listovima i ~a-sopisima: Stra`a (1914),@enski svet (1914), Rad-ni~ke novine (1915, 1919),@enski svijet (1917-1918),Almanah socijalisti~keomladine (1919), Jugoslo-venska `ena (1920), Epoha(1920-21), Venac (1921),ali i mnogim drugim. Ob-javila je tri kwige pesa-ma, po~ev od 1915.

______________

78 Desanka Maksimovi},Predgovor u kwizi Darin-ke M. Odovi}-Jovanovi}Du{ica, Ceqe, 1938, str. 3,u kojoj je i pesma Finale, alibez podnaslova. Pesma Finale Darinke M. Odovi}-Jovanovi}

POLET (1924-1926)

135

Pesma Dve moje sestre Blagoja @ivkovi}a

Blagoje @ivkovi} (1903 -1983) ro|en je u Grockoj,zavr{io u~iteqsku {ko-lu i jedno vreme radiokao u~iteq, a od 1926.studira na Vi{oj pedago-{koj {koli u Beogradu,bavi se novinarstvom isara|uje u kwi`evnim ~a-sopisima. Od 1928. do1930. je urednik kulturnerubrike u listu Nedeqa.Po zavr{etku studijaslu`buje u vi{e mesta(Sarajevo, Aran|elovac,Beograd). Najdu`e je ra-dio u U`icu ‡ 22 godine,gde je zna~ajno doprineorazvoju Narodne biblio-teke, Istorijskog arhivai Narodnog univerzite-ta. Objavio je vi{e zbir-ki poezije, po~ev od 1923.godine, kao i stru~nihpedago{kih i publici-sti~kih kwiga.

Blagoje @ivkovi}, pesnik sa ve} {tam-panom jednom zbirkom poezije, kao i ve}imbrojem pesama u poznatim ~asopisima Misao(1923), Re~ (1925), Venac (1925-26), Kwi`evnarevija (1926) i drugim, objavquje u Poletu pe-smu Dve moje sestre.

MARIJA ORBOVI]

136

U vreme kada je slao pesme (1925) u Po-let, Sava V. Ristanovi} je bio suplent Gim-nazije u U`icu i ve} imao vi{e pesama obja-vqenih u Vencu, kao i zbirku pripremeqenuza {tampu. U Poletu su mu {tampane tri tu-`ne pesme, inspirisane smr}u dvojice bra}e ii majke. To su ujedno i refleksivne pesme, jertra`e odgovore na ve~na `ivotna pitawa.

Pesma Usud Save Ristanovi}a

Po jednu pesmu u Poletu su objavili ilinedovoqno poznati pesnici, ili oni koji suve} bili dovoqno afirmisani, pa im je pesmatra`ena radi podizawa ugleda ~asopisa: De-sanka Maksimovi}, Gustav Krklec, Tin Uje-vi}, Sini{a Kordi}.

Saradwa sa Desankom Maksimovi} po~e-la je tako {to je Sini{a Paunovi} napisao po-du`i prikaz wene prve kwige Pesme (Beograd,1924) i objavio ga u drugoj svesci Poleta, ok-tobra 1924. godine. U `eqi da pesnikiwa viditaj tekst, a kako je ona u to vreme bila u Pari-zu, gde je kao stipendista francuske vlade za1924/25. godinu slu{ala istoriju umetnosti naSorboni, Doj~ilo Mitrovi} je pismom od 13.novembra 1924. izve{tava o prikazu wene kwi-ge i {aqe joj taj broj ~asopisa. Pismo puno uva-`avawa i po{tovawa prema pesnikiwi, sadr-`i i molbu za wen prilog za naredne brojeve:

„Po{tovana gospo|ice Maksimovi}eva,

Veruju}i da }e Vam biti prijatno, pa makakva vrednost bila, kad dobijete sa ovakvedaqine jedan omladinski ~asopis, {aqemoVam ga, a tim pre {to je jedan od na{ih sarad-nika, ba{ u ovom broju (G. Sin. Paunovi}) bioqubazan da napi{e prili~no op{iran prikazo Va{im stihovima.

Kao {to }ete videti, a i ja sam mislim, daje G. Paunovi} uspeo da prili~no dobro nagla-si sve Va{e uspehe u stihovima. Ali mu je sa-mo `ao {to su se i pored moje najve}e pa`wepotkrale izvesne {tamparske gre{ke, koje }uu idu}em broju ispraviti. U nadi da }ete bitizadovoqni posle ~itawa, uostalom bar pri-li~no zadovoqni, pozdravqaju Vas omladinciokupqeni oko Poleta i ja Vas pozdravqam.

Doj~ilo Mitrovi},urednik Poleta

POLET (1924-1926)

137

Desanka Maksimovi}(1898-1993) prvi susretsa ^a~kom imala je obja-vqivawem pesme u Pole-tu, a ~etiri decenije ka-snije (1968) bila je do-bitnik plakete sa Diso-vim likom na petom Di-sovom prole}u.

MARIJA ORBOVI]

138

Pesma Kraj ponora Desanke Maksimovi}

P. S. Unapred Vas molim za opro{taj zbog mo-je smelosti, ali shvatite me, ~inim za dobrojednog ~asopisa, kome su potrebni autorite-ti. Na}i }ete za shodno, nadam se i molim Vasda mi po{aqete neku Va{u prvenstveno pro-znu stvar (pripovetku, novelu i dr.) kao i ko-ju pesmu.

Zahvaquju}i Vam unapred, opet Vam upu-}ujem molbu i pozdravqam Vas.“

Desanka Maksimovi} odazvala se molbii po povratku u Beograd poslala Poletu pe-smu Kraj ponora koja je objavqena u prvom, ja-nuarskom broju 1926. godine. Ta saradwa bi ve-rovatno bila nastavqena, jer se iz delovodni-ka primqenih radova vidi da je 30. septembraiste godine primqena wena Ukleta pesma,ali ~asopis vi{e nije izlazio.

POLET (1924-1926)

139

Profesor Fu`er sa studentima ispred Sorbone, 1925.Desno od profesora je Liza Kri`ani}, a do we Desanka Maksimovi}

Gustav Krklec objavio je u Poletu, i to uposledwem broju, pesmu Proletwa ki{a po-sredstvom Sini{e Paunovi}a, koji je svoja se-}awa na taj doga|aj zapisao ~etiri decenije ka-snije (1974), povodom Disove nagrade dodeqeneKrklecu na 11. Disovom prole}u u ^a~ku:

„Ne znam da li je Gustav Krklec pre togabio ikada u ^a~ku, ali kada sam ga prvi putsreo i zamolio da mi da za na{ omladinski ~a-sopis Polet neki prilog ‡ bilo je to negdepo~etkom 1926. u Beogradu kod Gini}a ‡ odmahje rekao �da’ i dodao: �Kako da ne, to je Disovkraj, a ja Disa izuzetno volim, mada ga na `a-lost, kao ~oveka nisam znao. Poznajem me|u-tim wegovu porodicu, wegovu suprugu i sin~i-}a. Upoznao sam ih kod porodice dr MilanaGavrilovi}a. Toliko su mi pri~ali o wegovomneobi~nom `ivotu i boemstvu, da sam re{ioprvom prilikom po}i u wegov rodni kraj. Ve-le da je wegov sin Mutimir su{ta o~eva slika,ali ne bih rekao da }e i sam u poeziju. Ima ipravo.’ Ja sam do tada bio obigrao sve na{e po-znatije kwi`evnike toga vremena, {to su `i-veli u Beogradu, i uspeo sa dobijem lep prilogza Polet u kojem sam bio samo ~e{}i saradnika ure|ivao ga je i bio mu vlasnik Doj~ilo Mi-trovi}, koji mislim jo{ nije bio iza{ao izgimnazije. Za pojedine priloge morao sam po-nekad i}i i po pet-{est puta ku}i ili u kance-lariju autora, a naj~e{}e sam ih jurio po Ska-darliji, kad se, zasede no}u, pa ih �primoravao’da mi neki prilog i u pero izdiktiraju. Ovo jebio prvi slu~aj da me jedan, tako popularan izna~ajan pisac, koji za sobom ve} ima nekoli-ko zapa`enih kwiga, do~eka predusretqivo,pa sam u prvom trenutku bio malo upla{en tom�lako}om’. Ali, kad sam se spremao da ga upi-tam kada da do|em po rukopis, sa jednom izuzet-nom prostosrda~no{}u, taj mladi zagorskiAdonis ‡ o ~iju su se qubav otimale tada svena{e Afrodite i Perzefone, od wegove rodne

MARIJA ORBOVI]

140

Gustav Krklec

Sutle do na{e Morave ‡ uze me pod ruku, kaoda se pla{io da mu ne pobegnem i sijaju}i odnekog unutarweg zadovoqstva, re~e: �Tek {tosam izdao novu kwigu, nemam trenutno ni{ta

POLET (1924-1926)

141

Pesma Proletwa ki{a Gustava Krkleca

ve}e neobjavqeno, ali kad je u pitawu Disov^a~ak, po|imo da vam odmah ne{to dam. Pesmakoju }u vam dati zove se Proletwa ki{a alineka vas to ne zbuwuje, sigurno znate da sam jave} objavio jednu pesmu koja nosi isti takavnaslov.’ I zaista, nekoliko minuta kasnije,bili smo u wegovom sama~kom stanu i on mi da-de tu svoju pesmicu koja se meni tada u~inilakao najve}a poema, {to smo je, ve} u prvom idu-}em broju Poleta objavili.“79

Sini{a Kordi} je za Polet odabrao Pe-smu o svemu ‡ i o meni i poslao je iz Beograda30. novembra 1924. Bio je tada ve} poznat pe-snik, sa objavqenom zbirkom Pesme o meni(1922) i kwigom eseja Umetnost i neumet-nost (1924), kojima je privukao pa`wu kultur-ne javnosti zbog osobene misaonosti svoje poe-zije i stroge ocene mladih pisaca, svojih sa-vremenika (Crwanski, Mili~i}, Krle`a, Vi-naver, Ujevi}, Krklec, Vasi}). Tada suplent uTre}oj mu{koj gimnaziji, pisao je pesme u ko-jima je poku{avao da pronikne u tajne sveta, odkojih je ~ovek sam najve}a nepoznanica, pitaju-}i se [ta tra`im ve~no ~ak i iznad neba?.Ova pesma, objavqena u Poletu, bitno se raz-likuje od ostalih autora zrelo{}u razmi{qa-wa, formom i razu|enim stihom.

Me|u ~a~anskim autorima ima i takvihkojima je u Poletu objavqen jedan ili dva ra-da, a oni se kasnije nisu bavili pisawem, ve}sasvim drugom profesijom. Takav je i IsidorJawi}, koji je od oca Velisava nasledio sklo-nost ka pisawu poezije, ali pesme je pisao sa-mo u mladosti, dok je radni vek proveo rade}ikao gra|evinski in`ewer. Pod pseudonimomIrys poslao je za Polet 13 pesama septembra1924, u vreme kada je studirao gra|evinu i ge-ologiju. Ve}ina pesama je bez naslova, a nekesu parodije na ve} poznate pesme: Kad mlidi-jah umreti, Na Liparu, Na no}i{tu, Emina.Urednik Mitrovi} {tampao je samo jednu od

MARIJA ORBOVI]

142

Sini{a Kordi} ro|en je1897. u Po`arevcu a naj-ve}i deo `ivota proveo jeu Beogradu, gde je i umro1977. Delom je i ^a~anin(otac Qubomir, advokat,o`eniv{i se po drugiput, preselio se u ^a~ak)jer je peti razred giman-zije (1912/1913) zavr{iou ^a~ku, gde je i boraviopovremeno, pa se Doj~iluMitrovi}u i Sini{iPaunovi}u obra}ao kaozemqacima. Slu`bovao jekao profesor francu-skog i srpskog jezika, pr-vo u gimnazijama u Beo-gradu, a zatim u Zaje~aru,Ni{u i Vrwa~koj Bawi,da bi penziju do~ekao uDrugoj mu{koj gimanzijiu Beogradu. Wegov udeo usrpskoj kwi`evnosti ni-je dovoqno vrednovan ipored nesumwivog darakoji je posedovao._____________

79 Sini{a Paunovi}, „Ufijakerima, uz muziku i pe-smu kroz ^a~ak“, Borba, god.52, br. 212 (3. jul 1974), str. 10.

wih, bez naslova, koja po~iwe stihom Ko zubiMeduze. Iz delovodnika primqenih radovavidi se da je pesma Kad mlidijah umreti ve}bila {tampana u ~asopisu Epoha, odakle jepre{tampana u Dnevniku, ali je urednik nijeizabrao i za Polet.

I Aleksandar Haxipopovi} je pisao pe-sme samo kao maturant Gimnazije i za Poletje dostavio pet pesama u prozi, od kojih su muobjavqene dve: Iz „moga `ivota“, nepotpisa-na i Prezirem, potpisana sa m.

Literarni dodatak \a~ki glasnik, {tam-pan na posledwim stranama Poleta, mo`e sepratiti samo u dva posledwa broja 1926. godi-ne. Namena mu je bila da mladim piscima, jo{|acima, omogu}i afirmaciju. U Poletovomdodatku objavqivali su: @ivojin Petrovi},Aleksa Unkovi}, Dragi} R. Veskovi}, KostaN. Milutinovi}, Zdravko Luki}, Dobrivoje S.Kapisazovi} i Du{an Dragi}evi}. Samo nekiod wih su se i kasnije bavili kwi`evno{}u.

Tako, na primer, zna~ajnu karijeru nau~-nog radnika, univerzitetskog profesora ikwi`evnog istori~ara ostvario je Kosta N.Milutinovi}, koji je pesmu I opet pevam ob-javio kao gimnazijalac u \a~kom glasniku. Ia-ko po~etni~ki rad, kao i nekoliko prethodihpesama objavqenih u De~jim novinama, Kolu,Mladosti, Jedru i Srpskom Kosovu, ova pesmanagove{tava ambicioznog pesnika koji svojulazak u svet poezije najavquje sonetom.

Leskov~anin Dobrivoje Kapisazovi},kao u~enik Bogoslovije u Bitoqu, objavqujesvoje po~etni~ke radove u Vencu i Leskova~-kom glasniku, a u Poletovom literarnom do-datku pesmu U zdravqe iste `ene. Tako je za-po~ela budu}a bogata kwi`evna biografijaovog duhovnika, koji je crkvenu slu`bu napu-stio 1947. godine, postav{i saradnik brojnihlistova i ~asopisa, u kojima je objavqivao pe-sme, pri~e, humoreske, dramske slike, publi-

POLET (1924-1926)

143

Isidor Jawi} (1901-1977) ro|en je u Atenici,nadomak ^a~ka. Poslezavr{ene ^a~anske gim-nazije studirao je gra|e-vinu i geologiju na Teh-ni~kom fakultetu u Beo-gradu. U ^a~ku je posta-vqen za op{tinskog in-`ewera, a prvi projekatmu je bio jedinstvenispomenik izginulima uratovima od 1912. do1918. godine, bez obzirana naciju i veru, tako dasu na wemu istaknutipravoslavni i katoli~kikrst, islamski polume-sec i jevrejska zvezda.Prema takvom nacrtuspomenik je realizovaokamenorezac Fran~eskoBerbeqa. Posle rataprojektovao je vi{e {ko-la u ^a~ku, me|u kojima izgradu Tehni~ke {kole, ukojoj je izvesno vreme ra-dio kao profesor. Umroje u ^a~ku.

cisti~ke ~lanke, ali koji se nije odrekao sa-svim ni u~e{}a u Pravoslavqu, ni ure|ivawaPravoslavne misli, ni Vesnika ‡ organaUdru`ewa pravoslavnog sve{tenstva SFRJ.Duhovita zapa`awa, ispoqena jo{ u pesmi ob-javqenoj u ~a~anskom podlistku, dobila su po-tvrdu u wegovom kasnijem novinarskom i kwi-`evnom radu, naro~ito u kwizi Leskova~kezavrzlame i ~arlame (1975).

MARIJA ORBOVI]

144

Aleksandar Haxipopovi} (1905-1995) ro|en je u ^a~ku, gdeje zavr{io osnovnu {kolu i gimnaziju. Bio je sudija u vi-{e sudova, pa i Vrhovnom sudu. Umro je u Beogradu.

Kosta N. Milutinovi} (1909-1998) ro|en je u Pan~evu.Studije istorije i kwi`evnosti u Beogradu okon~ao jedoktoratom, {to mu je omogu}ilo da se bavi nau~nim ra-dom iz obe oblasti. Pored poezije u ~asopisima, objavio jei tri zbirke: Sutoni (1926), Plave molitve (1928) i Pre-gorele gor~ine (1930), kao i kwigu eseja Likovi iz stranekwi`evnosti (1930). Kasnije se potpuno opredequje za na-u~ni rad i u svojim studijama prou~ava kwi`evna, istorij-ska i politi~ka preplitawa kod mnogih poznatih pisaca,kao {to su Svetozar Markovi}, Stefan Mitrov Qubi{a,Dositej Obradovi}, Vuk Karaxi}, Wego{, Svetozar Mile-ti} i drugi.

I OPET PEVAM

I opet pevam novom prole}u:prirodi, poqima, cve}u i drve}u,potoku {to `ubori, oblacima {to luduju,`ivotu {to se budi, pticama {to pevaju:

prole}nu himnu ve~ito novus kojom me u prirodu mame, zovu.I izlazim u poqa cvetna i radosna,da berem cve}e mirisno, {areno

dok mi du{a peva sre}na i ponosnadok srce kuca `ivo i vatrenoi dok tvoje telo vito i rumeno,

treperi i drhti od ~e`we i mladosti,od snage, zdravqa, `ivota, radostikao uteha u ovom svetu pakosti.

Beograd. K.N. Milutinovi}

Proza

Zna~ajan deo Poleta ~ine prozni rado-vi, pre svega pripovetke, zatim jedan odlomakiz romana Svetislava [umarevi}a, eseji, pi-sma i odlomak iz dnevnika Vinka Ivanova Ko-`uqa.

Iako je urednik nastojao da saradnicibudu sa ~itavog jugoslovenskog prostora,ipak, kada je proza u pitawu, od toga se odstu-pilo. Sa izuzetkom nepoznatog autora iz Sla-vonije Vinka Ivanova Ko`uqa, koji je pre-{ao da `ivi u Beogradu, ostali pisci su iz^a~ka ili okoline. Pisci pripovedaka u Po-letu su pribli`no istih godina, maturantigimnazije, odnosno u~iteqske {kole iz Jago-dine i studenti (Doj~ilo Mitrovi}, RastkoPuri}, Miladin ]iri}, Vojislav Todoro-vi}), ili su to pripadnici starije generaci-je, profesori ^a~anske gimnazije, na primer,Dragoqub Milojevi}, Dragomir Puri} i@ivojin Gl. Aleksi}, sudija Duhovnog suda u^a~ku, koji su i ranije objavqivali svoje ra-dove. Teme o kojima pi{u primerene su wiho-vom `ivotnom dobu i iskustvu, pa mla|i auto-ri pi{u uglavnom pri~e o raznim zgodama iz

POLET (1924-1926)

145

Dobrivoje Kapisazovi} (1906-1993), ro|en u Leskovcu, po-sle zavr{ene Bogoslovije u Bitoqu studirao je teologiju,ali je nije zavr{io. Ipak, obavqao je razne crkvene du-`nosti, po~ev od pisara Duhovnog suda u Skopqu, pa sve dozamenika mitropolita skopskog (1945-1947). Na svom neo-bi~nom `ivotnom putu oboga}enom duhovnim i svetovniminteresovawima, nalazio je vremena da pi{e i ure|ujekwi`evne i stru~ne listove, kao {to su Kwi`evni jug ilifabri~ki list Galenika, ali isto tako i glasila Srpskepravoslavne crkve, da predaje u {koli srpski i ruski je-zik, pi{e drame za Rodino pozori{te, ili dramatizujebajke za leskova~ku publiku. Objavio je i kwigu Anegdote :iz `ivota mitropolita srpskog Josifa Cvijovi}a :(1878-1957) : sa kratkim biografskim podacima (Beograd,izdawe autora, 1982).

svakodnevnog okru`ewa, nekima je u osnoviqubavni doga|aj, dok stariji, u~esnici minu-lih ratova pi{u o doga|ajima iz balkanskihili Prvog svetskog rata, ili je rat okvir ukome su ispri~ani razni drugi doga|aji. Ma-lobrojne su pri~e sa druga~ijim temama. Iakoje urednik pridavao izuzetan zna~aj pripo-vetkama, pa je u svakom broju {tampana najma-we jedna, ipak se mo`e zakqu~iti da su onerazli~ite vrednosti, mada su, ponekad, temat-ski sli~ne.

Zanimqive pripovetke objavio je i@ivojin Gl. Aleksi}, jednu o temi iz logo-ra, a drugu o sudbini stare sve{teni~ke po-rodice.

Se}aju}i se tamnovawa u ne`iderskomlogoru za vreme Prvog svetskog rata, Alek-si} je napisao pripovetku Iz ropstva, po-sve}enu uspomeni na nastavnika crtawa ukragujeva~koj gimnaziji Drag. \oki}a, kojije, suo~en sa te{ko}ama zarobqeni~kog `i-vota, tek tada shvatio svu te`inu nacional-nog stradawa. Lo{i uslovi trogodi{weg za-to~eni{tva i patwa za domovinom uslovilisu wegovu bolest i smrt u tu|ini, gde „nikoga nije oplakao, niko o`alio, jer ga nije smeoispratiti. Prostu, belu, drvenu krsta~u, sajednom numerom odneli su, da mu na humku po-biju i nikoga ne be{e, ko bi mu vo{tanicuzapalio.“ Pripovetkom dominiraju rodoqu-biva ose}awa i razmi{qawe o ve~noj temi ‡borbi dobra i zla.

I podu`a autobiografska pri~a Posled-wi, objavqena u tri nastavka 1926. godine, imapou~nu temu. Se}aju}i se svog dolaska u ~a~an-ski Duhovni sud, gde je rado razgledao pra-{wave fascikle sa sudskom dokumentacijom ipresudama, sme{tenu u podrumu Suda, Aleksi}je nai{ao i na arhivsku gra|u sa su|ewa sve-{teniku Luki Protovi}u, ~iju je porodicupoznavao. To je pri~a sa mno{tvom detaqa o

MARIJA ORBOVI]

146

@ivojin Gl. Aleksi}(1884-1936) ro|en je uU`icu, gde je zavr{iogimnaziju, a bogoslovijuu Beogradu. Kao u~iteqslu`bovao je u selimapo`e{kog i ariqskogkraja, najdu`e u Brekovu,gde je rukopolo`en zasve{tenika. Posle Pr-vog svetskog rata koji jeproveo kao zarobqenik ulogoru Ne`ider, do kraja`ivota `iveo je u ^a~ku,gde je bio sudija Duhov-nog suda i jedno vreme ve-rou~iteq u Gimnaziji.Napisao je nekoliko kwi-ga pripovedaka (Promi-sao i druge pri~ice iznaroda, 1920, Pioneri,1927, U zemqi tu|oj,1930), ure|ivao Pregledcrkve Eparhije `i~ke od1921. do 1936. godine i na-pisao ve}i broj prilogaza razna izdawa @i~kebiblioteke Sveti Lazar.

jednoj ~estitoj sve{teni~koj lozi, koja je ta-kva sve dok nije stasao Luka, u svemu razli~itod svojih predaka. Bahat, osion, nasilan pre-ma parohijanima i kalu|erima, politi~kiopredeqen za partiju na vlasti, u dosluhu sasreskim kapetanom sli~nih nazora, koji ni-{ta ne preduzima po tu`bama protiv pomah-nitalog popa, Protovi}, suprotno svom sve-{teni~kom zvawu, piruje sve do promene vla-sti. Po{to su tada uva`ene sve tu`be protivwega, ostao je bez sve{teni~kog ~ina, ali ibez ikakvog imetka, jer je svu imovinu nesle-|enu od predaka u svom raspusnom `ivotu ras-podao, te spao na prosja~ki {tap. Poznaju}iistoriju ove porodice, @ivojin Gl. Aleksi},u pri~i sve{tenik Qubi{a, pokazao je kako jezauvek prekinuta jedna ugledna sve{teni~kaloza, pojavom samo jednog potomka, nedostoj-nog svojih predaka.

^itaju}i samo ove dve Aleksi}eve pri-povetke mo`e se videti da one, pored nesum-wivog kwi`evnog dara autora, sadr`e i poru-ku da svetom treba da vladaju qubav i dobro-~instvo, bez kojih je `ivot obesmi{qen.

Tako|e dobre pripovetke objavio je uPoletu i Dragoqub Milojevi}, o do`ivqaji-ma iz Balkanskog rata 1912. i Prvog svetskograta u kojima je aktivno u~estvovao.

Pripovetka Zbog krsnog imena, zasnova-na na istinitom doga|aju, objavqena je u po-sledwem dvobroju juna 1924. godine. Zlosre}-ni vojnik Toma Milo{evi} osu|en je na smrtkao dezerter, zbog toga {to je kri{om no}u,po{to je vojska mesecima bila stacioniranana jednom mestu daleko od fronta, a u bliziniwegovog sela, oti{ao da vidi svoju porodicu.Sutradan se vratio, ali je streqan za primerdrugima, koji su isto tako bili `eqni svojeku}e. Ogor~enost zbog tako stroge kazne, Mi-lojevi} je iskazao kroz `alopojke Tominihdrugova: „Ubi{e ga a ne upita{e kakav je taj

POLET (1924-1926)

147

Dragoqub Milojevi}(1886-?) ro|en je u Neme-niku}ama, u sve{teni~kojporodici. Gimnaziju iFilozofski fakultetzavr{io je u Beogradu, aprvo radno mesto mu jebilo u ^a~anskoj gimna-ziji, gde je sa malim pre-kidom bio profesor svedo 1928. godine, kada je posvojoj molbi pre{ao uBeograd u Prvu `enskugimnaziju. Inspektor Mi-nistarstva prosvete po-stao je 1937. Drugi svet-ski rat proveo je uzarobqeni{tvu. Poredradova objavqenih uVencu, Milojevi} je u^a~ku pisao priloge zagimnazijski izve{taj, a uPravoslavnom kalendaruSveti Lazar objavio jevi{e tekstova duhovnesadr`ine. Novela Ugur-suz pop {tampana mu jetako|e u ^a~ku 1926. go-dine. Najvi{e radova ob-javio je u Poletu, ukupnodevet, uglavnom prevodasa francuskog jezika.

MARIJA ORBOVI]

148

Toma bio vojnik. Zaboravili su oni kako je ov-de nabadao na bajonet [vabe kao krastavce ikako ih je zubima klao [...] Kakvo je to begstvokad se ~ovek opet vratio na svoju du`nost?“

Kao u~esnik i balkanskih ratova, Milo-jevi} je tako|e o do`ivqenom doga|aju napi-sao pripovetku Koze iz Kosma~i. Za razlikuod drugih, ova pripovetka je vedra, gotovoanegdotski napisana, ali i ona sadr`i osudupona{awa vojnih stare{ina prema obi~nomvojniku. Vojnik Sima [vabi} je dobio zadatakod svog stare{ine da dve koze sa jari}ima, za-robqene u blizini Skadra, ~uva i dovede `i-ve u Srbiju. Te`e mu je bilo sa~uvati nemirnekoze nego boriti se protiv neprijateqa, do-bio je ~ak i {amar zbog wihove neposlu{no-sti. Ipak, prebrodio je sve prepreke, a kada sudo{li u blizinu Mladenovca, koze i jari}ekomandir je poklonio jednom seqaku iz Jase-nice, koji nije ni bio u ratu.

Dragoqub Milojevi} je u formi pismaupu}enog nekome koga oslovqava sa R., obja-vqenog u dvobroju 7. i 8. Poleta (1924), opi-sao put srpske vojske do Skadra krajem 1912.Prema na~inu pisawa, ovo pismo mo`e se svr-stati u prozu: „I{lo se jedan za drugim. Nig-de puta, svuda debeo sne`ni pokriva~ dokle tioko dopire. Biralo se onuda kuda je izgledaloda se mo`e pro}i. Kad se oni koji idu napredi razga`avaju sneg umore, onda ih zamewujudrugi koji su odmorniji. Olovno nebo kao danam je palo na teme, vetar se~e po licu a nao~i naviru suze; ruke koje dr`e kowske dizgi-ne da odpadnu a noge se u zengijama uko~ile, nezna{ da li su tvoje.“ I ovo pismo potpisano jeinicijalima D. M. koji bi se, da nije Delovod-nika primeqenih radova za Polet, mogli pri-pisati Doj~ilu Mitrovi}u. Prozu DragoqubaMilojevi}a, iako dokumentarnog karaktera,odlikuje kwi`evni jezik i stil, kao i zani-mqiva fabula.

Po povratku iz Prvog svetskog rata Dra-gomir J. Puri}, omiqeni profesor ^a~anskegimnazije, pored rada u {koli i politike ko-jom se aktivno bavio, pisao je i pripovetke.Za Polet je napisao dve, {tampane 1926. godi-ne, koje su, svaka na svoj na~in, u vezi sa pre-`ivqenim ratom. Prva, Na povratku, ve} na-slovom nagove{tava da je re~ o povratku izrata, uzroku petogodi{weg odsustva mladi}akoji nestrpqivo o~ekuje susret sa voqenomdevojkom, a kada do toga do|e, ona ga upoznajesa verenikom.

Pripovetka Najde o istoimenom junaku,doga|a se za vreme rata u kome mnogi gube svo-je najmilije, pa tako i Najde, koji je, rizikuju-}i strogu kaznu, oti{ao do svoje ku}e da zbri-ne porodicu, da bi u slede}em naletu Bugarasvi weni ~lanovi bili pobijeni, a on nestao.

Pisane jednostavno, zanimqivo, zasnova-ne na dijalogu, obe pripovetke ukazuju da jePuri} mogao biti darovit pisac, da je nasta-vio da pi{e.

Miodrag S. Plazini}, Plazina, kako sepotpisivao, dostavio je Poletu dve pripo-vetke 1925. godine. Obe su autobiografskog

POLET (1924-1926)

149

Miodrag Plazini} (1897-1930) ro|en je u porodiciSava Plazini}a, pekara,kao najstariji sin. Zavr-{io je u~iteqsku {koluu Aleksincu 1920. godi-ne. Slu`bovao je u Braji-}ima, gde se o`enio Ol-gom Ravas iz ^a~ka, tako-|e u~iteqicom. U brakuih je pratila nesre}a, jerim najpre umire sin, a za-tim, posle devet godina,i sam Plazini}. O wego-vim svestranim kvalite-tima, ne samo daru za pi-sawe, svedo~i i jedno pi-smo wegovog brata Milo-{a, upu}eno Sini{i Pa-unovi}u 27. avgusta 1970:„Poznato je da su se u dvo-ri{tu ku}e Save Plazi-ne, zahvaquju}i wegovimsinovima, prire|ivalemale pozori{ne i sokol-ske predstave, na kojimaje jo{ tada najstarijisin, Mikana, pokazivaoupadqive odlike talen-tovanog glumca. Na so-kolskim spravama, tajisti Mikana, izvodio jevratolomne figure i biojedan od najboqih soko-laca u ^a~ku. Kao retkoduhovit ~ovek, bio jeomiqen u dru{tvu. Svisu ga voleli, jer je u ko-mi~nim ulogama, Mikanabio zaista nenadma{anglumac. [teta je {to jeumro mlad.“

Olga i Miodrag Plazini}

karaktera i svedo~e o doga|ajima kojima je pri-sustvovao kao u~iteq u selu Braji}i na Suvo-boru. U pri~i Tajna, napisanoj 1923, re~ je oNikoli, doseqeniku iz okoline Ni{a koji da-ne provodi prave}i burad, a ve~eri u kafani,opijaju}i se sa svojim drugom Jovicom u `eqida zaboravi neku svoju tajnu, drugima samo na-slu}enu, dok je jednog dana nije odneo u grob.

Iako je nastala ranije (1922), pri~a U no-vi `ivot {tampana je kasnije. U woj Plazi-ni} opisuje dolazak u Braji}e, gde }e, posle za-vr{ene u~iteqske {kole i odslu`ene vojske,prvi put stupiti u u~ionicu pred |ake. To suvi{e utisci s puta, kada je jedini na~in dastigne u mesto slu`bovawa bio da se po izlo-kanim putevima preveze rabaxijskim kolimasa upregnutim volovima. Vo`wa od ^a~ka doBraji}a trajala je dvanaest ~asova i za to vre-me morao je da saslu{a sve rabaxijine `albe.Kada je stigao do {kole, ugledao je „crep izra-zbijan, {tukator opao, a skamije stare i polo-mqene. Bedan izgled svega ovoga izra`ava{ese kao simbol na starom i pogurenom, sa {ki-qavim o~ima famuluzu, koji me mnogo podse-}a{e na kakvog starog, islu`enog medveda.“

Ove dve pri~e nagove{tavaju talentova-nog pisca, ali nema dokaza da je Plazini} pi-sao i objavqivao radove pre ovih u Poletu,ali ni kasnije.

Sasvim druga~iju prozu pi{u najmla|isaradnici Poleta, urednik Mitrovi} i we-govi drugovi ]iri} i Puri}. To su literarniradovi svojstveni sredwo{kolcima, sa idi-li~nim opisima prirode i izlivima ose}awa.

Doj~ilo Mitrovi} 1924. pi{e pri~e U~ami i Siroma{ak, a godinu dana kasnije Pa-lana~ki `ivot. To su vi{e lirske slike negopripovetke sa razvijenom fabulom. U prvojdominira opis tamne, mra~ne sobice u kojojmajka oplakuje sina jedinca, poginulog u minu-lom ratu. U pri~i Siroma{ak preovla|uje

MARIJA ORBOVI]

150

idili~na priroda jedne zimske no}i, kada jesneg pokrio sve, pa i ubogu siroma{nu ku}u, ukojoj le`i samrtnik, okru`en svojom uplaka-nom de~icom. Wegovu smrt nagove{tava zvezdapadalica koja „naglo polete ostavqaju}i tragza sobom, pa se najzad ugasi i za navek nestadeje.“ U pri~i Palana~ki `ivot opisao je jedanvreli julski dan u uspavanoj varo{ici, pri ~e-mu je do{ao do izra`aja wegov dar zapa`awa ive{tina kwi`evnog oblikovawa, dopuwenahumorom i blagom ironijom. U palanci „brek-}e dan od julske vru}ine“, u kafani gde je„usluga brza i ta~na“ kafexija drema, „predop{tinom lipa oborila glavu pa spava, iako jewen jedini ~uvar“, kmetovi igraju „xandara“, apandur oti{ao na kupawe jo{ u dvanaest sati.Tek uve~e varo{ica `ivne, a pripoveda~ pra-ti izlaske jednog po jednog palan~anina pri-~om o wihovim do`ivqajima, a opis toga danazavr{ava prikazivawem banketa kome prisu-stvuju svi poznatiji gra|ani (cela policija,poresko odeqewe, po{ta, u~iteq Steva i dru-gi), o ~emu ~italac saznaje iz komentara dve„kone“, gospa Dare i gospa Nate, koje vire krozprozor i komentari{u vi|eno.

Ovim pri~ama Mitrovi} je potvrdiosvoje literarne sklonosti, ali, na `alost, ni-je ih daqe razvijao i usavr{avao.

Najdu`u pripovetku Siro~i}i objavio jeMiladin ]iri} u prva ~etiri broja 1924. go-dine i vi{e se ne pojavquje ni kao saradnik,niti urednik. To je lepa, idili~na, lirskapri~a o qubavnim treptajima dvoje mladih,skoro bez ikakvih doga|aja, sva u slikama.

Jedinu pripovetku, iz |a~kog `ivota,naslovqenu Bas, objavio je u Poletu 1924.Vojislav Todorovi}, tada maturant gimnazijeu Jagodini. U pri~i, posve}enoj starijem bra-tu Dragoslavu ‡ Iqinu, Todorovi} je ispri-~ao kako je sa dvojicom drugova poku{ao danabavi jedan kontrabas za {kolski orkestar

POLET (1924-1926)

151

Vojislav Todorovi} (1905-1969) ro|en je u Te~i}ukod Rekovca, gimnazijuzavr{io u Jagodini i ]u-priji, a jezike je studi-rao na Filozofskom fa-kultetu u Beogradu. Ra-dio je kao po{tanskislu`benik u Para}inu, akasnije kao profesorsrpskog i francuskog je-zika. Objavio je kwigupesama Kroz svitawa(Para}in, 1932). Poezijui prozu objavqivao je uperiodici, a kwi`evnipo~eci su mu bili u ~a-~anskom Poletu.

u ]urpiji od tamo{weg bogatog industrijal-ca Renti}a. Poduhvat se zavr{io neuspehom,a zamalo i sa lo{im posledicama, po{to su se|aci posle svoje propale misije la`no pred-stavili u kafani Cincarina }ir Tren~e, pakao, ina~e, o~ekivani „inxiliri“, pojelipripremqeni ru~ak, a jedan od wih se jo{udvarao kafexijinoj jedinici Rebeki, koja je,spremna za udaju, poverovala u wihovo pred-stavqawe.

Najvi{e pripovedaka u Poletu objavioje Rastko Puri} (4), koji u dve pi{e dosta ne-ve{to o neverstvu `ene, ali su mu zanimqiveGaqa i Pod Javorom 1877.

Kwi`evna kritika

Za~eci kwi`evne kritike u Poletu urubrici naslovqenoj Bele{ke mogu se prati-ti u brojevima 6, 7 i 8 iz 1924. godine. Bele-{ke su potpisane inicijalima i naj~e{}e suto kratka obave{tewa o novim kwigama i ~a-sopisima. Pored osnovnih informacija o sa-dr`ini, naveden je i obim kwige, cena i adre-sa na kojoj se mo`e nabaviti. Te prve bele{kepisao je Rastko Puri}, jer je prva potpisanasa R. druga sa P., a ispod tre}e je potpis sim.Neke od wih pisane su neve{to, kao na pri-mer u broju 7, kada je neodmereno hvaqenakwiga Sini{e Kordi}a Umetnost i Neu-metnost:

„Iza{la je iz {tampe, bar za dana{wevreme vrlo korisna kwiga G. Kordi}a, ve} po-znatog kwi`evnika. Kwiga sadr`i pored naj-ve}e kod nas studije o umetni~kim radovimana{eg poznatog vajara G. I. Me{trovi}a iwegovih osam reprodukcija jo{ i kwi`evneocene o gotovo svima savremenim piscima.Vrlo iskrena i simpati~na kwiga. Za prepo-ruku je naro~ito |acima. Tehni~ka je oprema

MARIJA ORBOVI]

152

vrlo ukusna. Cena je 20 d. za |ake je 13 din. Na10 primeraka pretplata se vr{i preko pisca:Wegu{eva 21. Beograd.“

Poznato je da je zbog nepravedno o{trihstavova, iskazanih u ovoj kwizi na ra~un sa-vremenika (Crwanski, Vinaver, Ujevi} i dru-gi), ba{ Kordi} do`iveo sudbinu koju je wimapredvi|ao, tvrde}i da oni „ispuwavaju danas una{oj kwi`evnosti jedno me|uvreme koje }ese zaboraviti zajedno s wima.“

POLET (1924-1926)

153

U drugoj godini Poleta Bele{ke postajuKwi`evne bele{ke, pi{e ih urednik Mitro-vi} i potpisuje svoji inicijalima (D. M. i D.S. M.) ili skra}enicom „Ur.“ Rubrika je ubr-zo zatim nazvana Nove kwige i listovi. Pre-poru~ivani su ~asopisi: Jedro, Re~ i slika,Kwi`evni sever, U~iteqski podmladak, Srp-ski kwi`evni glasnik, Misao, Buktiwa, Vo-qa, Raskrsnica i drugi, a od kwiga ukazano jena izlazak iz {tampe slede}ih: Ru|in I. S.Turgeweva, @ene i studenti Klare Cetkin,Srbqak, D. J. Filipovi}a, Pesme Milana Ra-ki}a, Celokupna dela Vojislava Ili}a-Mla-|eg, Filozofija u Gorskom vijencu i Lu~i mi-krokozma Branislava Petronijevi}a, [uma-dinke Peri{e G. Bogdanovi}a, Devetstotre}a Dragi{e Vasi}a, Poezija Bo`idaraKova~evi}a, Kritike Velibora Gligori}a,Pesme Nevi|enom Jovanke Hrva}anin, Muzikavremena Milana Vukasovi}a, Sutoni KosteN. Milutinovi}a i drugih.

Pravu kwi`evnu kritiku Polet po~iweda neguje uvo|ewem rubrike Kwi`evni pre-gled, gde su {tampani iscrpni prikazi tekiza{lih kwiga, u to vreme poznatih pisaca.Najplodniji kriti~ar bio je Sini{a Pauno-vi}, a svoje kriti~ke radove objavili su jo{ iMarko Vrawe{evi}, Doj~ilo Mitrovi} i ^a-slav Nikitovi}.

Pi{u}i prikaz prve zbirke pesama De-sanke Maksimovi} (Pesme, Beograd, 1924), Pa-unovi} laskavim re~ima, punim hvale, zakqu-~uje da se „s punim pravom mo`e re}i, da su tostihovi koji le~e, koji iscequju du{u u istovreme, kad ih i rastu`uju.“ Isti~e wihovuiskrenost i jasno}u, kao i novu formu: „Prvo{to pada u o~i u ovim pesmama to je novina uformi. I ~ini mi se, da ne}u ni malo pogre-{iti kad ka`em da je ova darovita pesnikiwauspela da na|e najboqi put za novu formu odsvih poratnih pesnika.“ Skre}e pa`wu na ne-

MARIJA ORBOVI]

154

koliko pesama, me|u kojima su na prvom mestuStrepwa i ^e`wa.

Da je jasno}a dela glavni kriterijum pre-ma kome Paunovi} bira tekst za prikaz (sa-mim tim postaju jasna i wegova esteti~ka na-~ela), vidi se ako se obrati pa`wa na wegovoprigovarawe modernistima u skoro svakojkritici da su nerazumqivi. Analiziraju}istihove Desanke Maksimovi}, ka`e: „Jer tonisu stihovi g. T. Ujevi}a gde morate da po ne-koliko puta pro~itate pa da shvatite svu ta-janstvenost i dubinu misli, ni stihovi g.Rastka Petrovi}a gde morate da tra`ite pi-sca da vam objasni, ako mislite da vam {toostane posle ~itawa.“ Sli~no zakqu~uje i uprikazu kwige Svetislava [umarevi}a Stojedna strana (Beograd, 1924): „@eleti je da iostali na{i prozni pisci na ovakav na~inshvate poratni modernizam; modernizam bli-zak `ivotu, a ne da pi{u pod vidom moderni-zma kojekakve burgije, da bi na taj na~in ste-kli glas kwi`evnika, kad to nisu moglistvarnom vredno{}u.“

Kada je iza{la iz {tampe Ujevi}evazbirka pesama Kolajna (Beograd, 1925), Pau-novi}, svestan zna~aja pojavqivawa wegovogimena u Poletu, pi{e prikaz, ali tako daosim osnovnih podataka o kwizi, wenom teh-ni~kom izgledu, broju pesama, pohvale izdava-~u Cvijanovi}u, koji je „prvo izdava~ kwi`ar,pa onda trgovac“, zakqu~ka „da je Ujevi} bo-gomdani pesnik, da je samo svoj i uvek samosvoj“, ne daje nikakvu kritiku, ve}, navode}idve pesme u celini, prepu{ta ocenu samim ~i-taocima.

O kwizi Gustava Krkleca Qubav ptica(Beograd, 1926) Paunovi} pi{e sa puno odu-{evqewa, hvale}i pesnikovu istan~anostose}awa, muzikalnost stihova, kao i tehni~kuopremu kwige „koja je preko svakog o~ekivawai prosto za divqewe.“

POLET (1924-1926)

155

Paunovi} je napisao i nekoliko potpunonegativnih kritika, po{to je izabrao delakoja se ne mogu ni pohvaliti ni preporu~iti~itaocima. Jedna od wih je dramsko-epski spevHajdu~ki nerv (^a~ak, 1925), {tampana u ^a~-ku pod pseudonimom „St. Gorski“. Krajwe ne-gativno je ocenio i stihove Stanka T. Miti}aSoneti vaja (Beograd, 1926), kao i kwigu Plesnad prazninom (Velika Kikinda, 1926) JovanaPopovi}a.

U Kwi`evnom pregledu u posledwembroju Poleta 1926. godine objavqen je prikazkwige Mata Vu~eti}a Les Torches (Pariz,1925) iz pera ^aslava Nikitovi}a, studentapostdiplomca iz Pariza, kao i wenog hrvat-skog izdawa pod naslovom Buktiwe (Zagreb,1925). Nikitovi} pohvaquje iskrenost, ose-}ajnost i neizve{ta~enu lepotu pesama, {toje zapazio i poznati francuski pisac AnriBarbis, autor predgovora u kwizi. Zatim is-ti~e podatak da Vu~eti}eva kwiga zaslu`ujenaro~itu pa`wu stoga {to je pisana na fran-cuskom jeziku, „jer se mora priznati da nijelako pisati pesme ni na materwem, a kamolina tu|em jeziku, pa jo{ uspeti da se qudimadopadnu, kao {to su se dopale g. Barbisu.“

Jedini du`i kriti~ki prikaz Doj~ilaMitrovi}a objavqen je u zadwoj svesci Pole-ta, kojim je predstavqena zbirka pesama Zvo-no slutwe (Pan~evo, 1926) Aleksandra Jako-vqevi}a i istaknuto da kwiga „briqira savr-{enom tehni~kom opremom“, ali „zbirka svo-jom vrednosti spada ispod prose~nih.“

Eseji

U Poletu je objavqeno svega nekolikokwi`evnih eseja. Pisali su ih Milica Ko-sti}, @ivan Mitrovi}, Rastko Puri} i SavaV. Ristanovi}.

MARIJA ORBOVI]

156

Milica Kosti} razmi{qa o stawu duha ukwi`evnim ostvarewima wenih savremenikai rezignirano zakqu~uje da vlada mrtvo more,pa u istoimenom eseju (januar 1926) `ali zagodinama neposredno posle rata, koje su bile„burne, zanesene odu{evqewem i pobunommladih srca“. Samo nekoliko godina kasnijesve je nestalo, „ni `ari pod spuhlim pepe-lom“. Mnogo se o~ekivalo od ~asopisa Pute-vi i Svedo~anstva, ali wihova kratkovekostje izneverila sva nadawa, dok za Misao ka`eda je „davno bilo, kao san se pamti, kada je bru-jala kao ko{nica mladih i smelih misli.“ Ne-ma razumevawa za pisce koji u svojim kwigamane saose}aju dovoqno sa obi~nim qudima iwihovom svakodnevicom. Mo`da je to zato{to je „iza svakog ~oveka koji misli po na~u-qeno uvo iza svake re~i koja se jedrije ka`epo raskop~an katanac.“ Skre}e pa`wu na kwi-gu Od sre}e i od sna Marka Risti}a, koja je„fina prebela kwiga, kao netaknuta borama itrudom gospodska devojka. Odabrane re~i istil, kao nau~ena qupkost takve devojke.“Ovakva kwiga nema poklonike kod ve}ine qu-di suo~enih sa pre`ivqavawem, „koji od pe-snika o~ekuju po{tovawe i spas“. Zato Kosti-}eva zakqu~uje da „ta bela krinska kwiga mla-dog Risti}a nije za skrhana srca i potavneledu{e“.

@ivan Mitrovi}, analiziraju}i narod-nu epsku poeziju i pi{u}i o emancipaciji `e-na, vrlo aktuelnoj temi na po~etku XX veka,smatra da su narodne pesme najboqa slika na-rodnog `ivota i narodne du{e. Uzimaju}i zaprimer juna{tvo carice Milice i Majke Ju-govi}a, po`rtvovanost i plemenitost Kosov-ke devojke, mudrost devojke koja je nadmudrilalegendarnog srpskog junaka Marka Kraqevi}ai druge primere, Mitrovi} zakqu~uje „da `e-na u narodnim pesmama zauzima vidno i dosto-janstveno mesto i da narodne pesme, u ogrom-

POLET (1924-1926)

157

Milica Kosti}-Selemro|ena je u Beogradu1901. godine. Sara|ivalaje u brojnim listovima i~asopisima. Objavila jekwige pesama Kapi suncai suza (Beograd, 1928) iSama pod suncem (Beo-grad, 1939).

noj ve}ini, prikazuju srpsku `enu kao hrabru,po{tenu, ~astoqubivu, milosrdnu i punu po-`rtvovawa.“

Sava V. Ristanovi} u svom zanimqivomeseju pi{e o novinama u srpskoj poeziji, kojesu posle Prvog svetskog rata rezultirale po-javom futurizma, ekspresionizma, zenitizma,dadaizma i drugih struja i pravaca, bitno raz-li~itih od dotada{weg shvatawa poezije.Glavna obele`ja nove poezije ogledaju se i usadr`ini i formi pesama, za koje Ristanovi}ima razumevawa, ali se ne sla`e sa potrebompesnika da se predstavqaju suvi{e nesre}nim,da im je milija smrt od `ivota, da u wihovimpesmama nema optimizma, da negiraju platon-sku, a veli~aju fizi~ku qubav i fizi~ki iz-gled `ene, unose}i pornografske elemente iuzdi`u}i prostitutke na mesto idealne `ene.U pogledu forme, pesme se odlikuju slobod-nim stihom {to doprinosi raznovrsnijemritmu i lepoti pesme. Tako su se pesnici upa-dqivije odvojili od naroda koji ih ne shvata.Ristanovi} zakqu~uje da bi nova poezija bilaod ve}e vrednosti ako bi bila razumqivija,ali je istovremeno ube|en da }e vreme najbo-qe pokazati koliko su te promene pozitivne.

Iako tek maturant ^a~anske gimnazije,Rastko Puri} pi{e tekst o Disu sa ta~nim bio-grafskim podacima i analiti~kim pogledomna wegovu poeziju, koju smatra tipi~nom zanovu kwi`evnost i vrednom koliko i delo Du-~i}a, Raki}a, Veqka Petrovi}a i drugih ta-lentovanih pesnika.

Sava I. Nikoli}, student prava u Beo-gradu, dostavqa Poletu u februaru 1926. pri-kaz kwige Osnovi sociologije @or`a Palan-ta, francuskog „malo poznatog i malo origi-nalnog sociologa – pristalice idealisti~ko-psiholo{ke {kole G. Tarda, Ni~ea i dr.“80

Kwiga je objavqena godinu dana ranije u Beo-gradu u prevodu Dragomira Ikoni}a. Nikoli-

MARIJA ORBOVI]

158

_____________

80 Andrija Stojkovi}, DrDragomir Ikoni}, Zbor-nik radova Narodnog muze-ja ^a~ak, br. 3 (1972), str.72.

Dragomir Ikoni} ro|enje 1883. godine u ^a~ku,gde je zavr{io osnovnu{kolu i ~etiri razredagimnazije. Posle zavr-{ene U~iteqske {kole uJagodini 1903. godine,slu`bovao je kao u~iteqnarednih {est godina uMilanxi kod Ivawice iLazarevcu. @enidba bo-gatom devojkom iz Iva-wice omogu}ila mu je na-stavak {kolovawa nauniverzitetu u Cirihu,gde je zavr{io studije pe-dagogije i psihologije idoktorirao krajem 1913.godine. U Francuskoj zavreme Prvog svetskog ra-ta izdavao je i ure|ivao~asopis La Patrie Serbe.Po zavr{etku rata, Iko-ni} se vra}a u Beograd i

}ev tekst predstavqa esej, ali ne o kwizi, {toje nagovestio da }e objaviti u slede}em broju,ve} je to osuda politi~kih prilika u zemqi,koje ~esto dovode do zatvarawa kreativnihqudi, kao {to je Ikoni}, budu}i da je on tukwigu preveo u zatvoru. Nikoli} pi{e o tam-nici kao mestu gde je ~ovek jedino slobodan,nasuprot onima izvan zatvora, koji `ive pri-vidno slobodni, a nisu svesni okova koji su imnametnuti. Posle takvog uvoda autor isti~eIkoni}ev rad kao primer da ~ovek na robijividi vi{e nego onaj sa slobode, te stoga, veru-ju}i da mu je zadatak da svima uka`e na dru-{tvene nepravde, radi mnogo na prevo|ewustranih mislilaca. Pohvalno pi{e o prevoduPalantove kwige, jer se to „od g. Ikoni}a mo-ralo i o~ekivati ako se ima u vidu wegov na-u~ni rad i jezik kojim se govori u mestu wego-vog ro|ewa ‡ ^a~ku.“

Prevodi

U Poletu je objavqen mawi broj prevede-nih priloga, najvi{e sa francuskog (13), zatimsa ruskog (6) i samo jedan sa nema~kog jezika.

Kako je u vreme izla`ewa ovog ~asopisafrankofilstvo u Srbiji bilo jako izra`eno,ne ~ude wegovi tragovi i u Poletu, bilo da jepisano o francuskim temama, ili da je prevo-|eno sa tog jezika. Najvi{e prevoda su daliAdam V. Vasilijevi} i Dragoqub Milojevi}.

Po~ev od prvog broja 1924, Adam V. Vasi-lijevi} je kao maturant ^a~anske gimnazijeobjavqivao prevode, u dva broja odlomke iz de-la Anatola Fransa Kwiga moga prijateqa, azatim u tre}em i ~etvrtom broju pri~u Lesmonstres od istog pisca. Spremaju}i se za stu-dije u Francuskoj, Vasilijevi} je naro~itu pa-`wu posvetio u~ewu francuskog jezika. Ka-snije se nije bavio prevo|ewem.

POLET (1924-1926)

159

dobija zaposlewe refe-renta za nastavu u Mini-starstvu prosvete, a po-tom radi kao profesorTre}e beogradske gimna-zije, mada ne zadugo, po-{to je wegovo kona~noopredeqewe novinarstvoi politika. Tako je pre-{ao put od gra|anske le-vice do profa{isti~kedesnice i zavr{io svojupoliti~ku karijeru kaoministar u vladi Cvet-kovi}-Ma~ek 1941. godi-ne. Posle rata, na in-tervenciju Ja{e Proda-novi}a, oslobo|en je kri-vice. Umro je 1957. u Beo-gradu. Napisao je svojase}awa iz vremena prove-denog u Francuskoj, kadaje svu energiju ulagao upripremawe i {tampawe~asopisa La Patrie Serbe.Sara|ivao je u listovimaOdjek i Republika, pre-veo sa francuskog jezikakwige Osnove sociologi-je @or`a Palanta (1925)i Diplomatska istorijaEvrope, kw. úúú (1933) An-toana Debidura, a sa en-gleskog vi{e kwiga uediciji Biblioteka jav-nog prava.

Dragoqub Milojevi}, ina~e znalacfrancuskog jezika, preveo je i objavio u Pole-tu krajem 1925. i po~etkom 1926. godine neko-liko biografija iz kwige Vizantiske slikepoznatog istori~ara vizantologa [arla Di-la, za koje Georgije Ostrogorski ka`e da su„duhoviti, umetni~ki savr{eni eseji“, a zawihovog autora da „malo ima nau~nika koji suu toj meri unapredili vizantiske studije i da-li tako jak potstrek radu drugih kao [arlDil [...] Vladaju}i suvereno svim granama vi-zantiske istorije i istorije umetnosti, [arlDil je imao dara i za istorisko prikazivewei za egzaktno, minuciozno ispitivawe.“81 Pritom je zanimqiv podatak da su Vizantiskeslike I i II objavqene u Parizu 1925. odnosno1927. godine, a u Beogradu, u Srpskoj kwi`ev-noj zadruzi 1927. i 1929, {to zna~i da su ~ita-oci Poleta bili u prilici da se upoznaju sanekim delovima iz kwiga [arla Dila pre ne-go su one objavqene na srpskom jeziku u celi-ni. Milojevi} je preveo pri~e: Carigrad podVizantijom, Teofano, @ivot jedne impera-torice u Vizantiji (u dva nastavka), Ana Sa-vojska `ena Andronika III.

U prevo|ewu sa francuskog ogledala sei An|elija Kne`evi}, koja je kao maturant^a~anske gimnazije prevela odlomak iz Pe-trogradskih ve~eri @ozefa de Mestra i podnaslovom Letwa no} na Nevi objavila u dvanastavka (br. 5 i 6, 1924).

Bilo je i obrazovnih tema prevedenihsa francuskog jezika, kao {to je tekst Radi-jum i evolucija zemqe (br. 3-4, 1924), koji jepreveo maturant ^a~anske gimnazije VlatkoBogdanovi}. Ovaj u~enik je tako|e i prevo-dilac jedinog teksta sa nema~kog jezika, podnaslovom Ve{atkova orguqa, jedne od izu-zetno lepih bajki nema~kog pisca i lekaraRiharda fon Folkmana, objavqene u 7. broju1924. godine.

MARIJA ORBOVI]

160

_____________

81 Georgije Ostrogorski,Istorija Vizantije, Beo-grad, 1969, str. 27-28.

Andrija Tjagnirjadno, iz-beglica iz Rusije, stigaoje u ^a~ansku gimnaziju10. avgusta 1922. godine,posle preme{taja iz Pi-rota. Iz ^a~ka je na kra-}e vreme bio preme{tenu Vrawe (od 1. septembrado 18. novembra 1924), dabi od tada neprekidnobio u ^a~ku do 15. okto-bra 1931. godine, kada jepreme{ten u Kola{in idaqe mu se gubi trag. U^a~ku je spadao u kon-traktualne nastavnike(radio je pod ugovorom),{to je bio slu~aj sa stra-nim dr`avqanima. Za tovreme objavio je kwiguZbirka maturskih zada-taka iz algebre, plani-metrije, stereometrije,trigonometrije i ana-litike (^a~ak, 1931) ibio vlasnik lista ^a-~anski glasnik, koji jeizlazio od 10. jula do 10.septembra 1931, ukupno11 brojeva.

Povodom smrti Anatola Fransa (1924)Jovan Bl. Jovanovi} je za Polet napisao podu-`i tekst o `ivotu i radu ovog velikana fran-cuske kwi`evnosti (br. 2, 1924).

Sa ruskog jezika je mawe prevoda. BranaJ. Pe{i}, student tehnike iz Leskovca dosta-vqa 1925. pesmu Kova~i Pjotra Filipovi~aJakubovi~a, pesnika – borca za boqi narodni`ivot, {to se vidi i u ovoj pesmi.

Andrija Tjagnirjadno, predava~ matema-tike u ^a~anskoj gimnaziji preveo je za Po-let dve humoreske Arkadija Aver~enka Ku~-kini memoari i Teorija Ajn{tajna i teorijaPolzunkova, objavqene u junskom broju 1925.godine. Mo`da se mogu naslutiti razlozi zaprevo|ewe pri~a ba{ tog pisca u ~iwenici daga je sa prevodiocem spajala ista izbegli~kasudbina i da je ~a~anski profesor wihovimobjavqivawem obele`io smrt svog omiqenogpisca iz stare domovine. U prilog tome ide ipodatak da je Tjagnirjadno objavio u Vencuprevod Aver~enkove humoreske Kradqivacgodinu dana kasnije i da se vi{e ne sre}e kaoprevodilac u periodici.

^ituqe

Zanimqivo je da je Doj~ilo Mitrovi},verovatno po ugledu na druge kwi`evne ~aso-pise, od posledweg broja 1925. godine uveo ob-javqivawe vesti o smrti poznatih kwi`evni-ka, bez obzira {to nisu imali nikakve veze saPoletom ili uglednih qudi iz ~a~anskogkraja. Toplim re~ima je obavestio ~itaoce osmrti dvojice gu~kih sve{tenika ‡ NeofitaM. Simi}a koji je umro avgusta 1925. i FilipaS. Mijatovi}a – {est meseci kasnije.

U razmaku od dvadesetak dana, u februa-ru 1926. umrli su pesnik Dragutin J. Ili} ikwi`evnica i slikarka An|elija Lazarevi}.

POLET (1924-1926)

161

An|elija Lazarevi}

Dirnut wihovom smr}u, Mitrovi} je u broju 2-3 te godine napisao kra}e nekrologe, navode-}i Ili}evu bibliografiju, a o k}erki LazeLazarevi}a je zapisao: „Tako smo i zle sudbi-ne da ~esto i posledwi izdanci na{ih starihkwi`evnih porodica nestaju, izdanci koji su`iveli u tradiciji ku}e i sledovali stariji-ma. […] Smr}u Lazarevi}eve izgubilo se mno-go, jer we je nestalo kada je trebalo najvi{eda da na{oj literaturi, kada je na woj po~elada radi sa puno smisla i uspeha.“

Zakqu~ak

Doj~ilo Mitrovi} je 1924. godine, kao|ak sedmog razreda Gimnazije u ^a~ku, ure|i-vao Polet nezavisno od literarne dru`inekojoj je pripadao i koja je u svojim pravilimaimala obavezu izdavawa |a~kog lista, da bi gaidu}e godine potpuno odvojio od Gimnazije iredakciju preselio u svoj stan, od po~etka sesam brinu}i o wegovom finansirawu.

Polet je od prvobitnog lista sredwo-{kolske omladine prerastao u kwi`evni ~a-sopis sa ambicijama da po sadr`ini i grafi~-kom izgledu bude ravnopravan sa tada uglednimkwi`evnim glasilima u Srbiji. U tome je Mi-trovi}u mnogo pomagao Sini{a Paunovi}, ta-da student u Beogradu, gde je ve} utirao svoj putbudu}eg kwi`evnika i novinara Politike.Dru`e}i se sa mnogim poznatim piscima i na-stojawem da od wih dobije tekstove za Polet,Paunovi} je uspeo da obezbedi kvalitetniji sa-dr`aj ~a~anskog ~asopisa, koji se time uzdigaodaleko iznad {kolskog lista. Wegovom zaslu-gom u ~asopisu sara|uju istori~ar Jovan Bl. Jo-vanovi}, lekar Qubomir Dumi}, ali i kwi`ev-nici Marko Vrawe{evi}, Nikola Mirkovi},Radoslav Dragutinovi}, Gustav Krklec, TinUjevi}, Desanka Maksimovi} i drugi autori.

MARIJA ORBOVI]

162

U Poletu su {tampani ~lanci o temamakarakteristi~nim i za druge ~asopise togavremena, kao {to su alhemija, hipnotizam, pa-triotizam i politika sa moralnog gledi{ta,pedago{ka stvarnost i istorijske li~nosti idoga|aji. Najbrojniji su kwi`evni prilozi,me|u kojima poezija ima prednost. Iako ~aso-pis izlazi u vreme kada su formirani novikwi`evni pravci (futurizam, zenitizam, eks-presionizam i drugi) koji odlikuju moderni-sti~ku kwi`evnost, za Polet se ne mo`e re-}i da izlazi iz okvira tradicionalisti~kogna~ina pisawa. ^ak bi se moglo re}i da sekritika u wemu zala`e upravo za takav pri-stup literaturi, po{to u pojedinim prikazi-ma autori polemi{u sa nosiocima novih po-gleda. Doj~ilo Mitrovi}, pi{u}i o potrebiponovnog {tampawa pesama Milorada Petro-vi}a Seqan~ice, isti~e da je to va`no „u vre-menu zalutalosti u poeziji“, suprotstavqaju-}i tako novim kwi`evnim tendencijama jed-nog pesnika koji pi{e po ugledu na narodnuliriku. Sini{a Paunovi}, autor najve}egbroja kritika u Poletu, opredequje se za ra-zumqive pesme, kao {to je poezija DesankeMaksimovi}, a ne one „gde morate tra`iti pi-sca da vam [ih] objasni.“ Za wega je „moderni-zam blizak `ivotu, a ne da [pisci] pi{u podvidom modernizma kojekakve burgije...“ Dale-ko pomirqiviji stav prema modernoj kwi`ev-nosti ima Sava V. Ristanovi}, koji u svom ese-ju o odlikama nove poezije ulogu sudije dode-quje budu}em vremenu.

Prozu u Poletu pi{u ili mladi autori,posleratni |aci i studenti, ~ije pri~e odsli-kavaju realni `ivot koji ih okru`uje, ili suto u~esnici ratova, iz kojih poti~u i wihovepri~e. Pripovetke mla|ih autora su ~estolirski obojene slike ‡ idili~ni opisi pri-rode, emotivno do`ivqene qubavne pri~e ilitu|e nesre}e, dok stariji pisci, pri~aju}i o

POLET (1924-1926)

163

svojim do`ivqajima iz rata, pi{u zanimqivepri~e sa razvijenom fabulom.

U ~asopisu su objavqivani i prevodi,najvi{e sa francuskog, zatim sa ruskog i ne-ma~kog jezika. Prevodioci su bili maturantii profesori ^a~anske gimnazije, od kojih seniko kasnije nije bavio prevo|ewem. Obja-vqeni su prevodi proze i samo jedne pesme.

I pored toga {to je u Poletu sara|ivaoveliki broj ~a~anskih autora ‡ ukupno 32 (25|aka i 7 profesora), ~iji radovi ~ine 113 je-dinica bibliografije ~asopisa, {to zna~i daje tre}ina autora iz ^a~ka napisala blizu po-lovine radova, ipak se ne mo`e tvrditi da jeto bio ~asopis iskqu~ivo lokalnog karakte-ra, jer samo devet jedinica sadr`e lokalne te-me. Ali, ve}ina tih autora prestala je da pi-{e sa ga{ewem Poleta, dok su samo ~etvori-ca nastavila da se bave kwi`evno{}u ‡ Sini-{a Paunovi} i Sini{a Kordi}, kojima obja-vqivawe radova u Poletu i nije bio presudanpodstrek za daqi rad, kao {to je slu~aj saRastkom Puri}em i Dragi}em R. Veskovi}em.Isto tako, saradwa u ~asopisu bila je zna~aj-na i za budu}i rad nekih autora van ^a~ka, kao{to su Dobrivoje Kapisazovi}, @ivko A.Spasi} i Dragoslav Todorovi}. Ostalim sa-radnicima, uglednim i poznatim od ranije, sa-radwa u Poletu nije mnogo zna~ila, a wihovou~e{}e u ~asopisu doprinosilo je samo wego-vom ugledu.

Prema mestu nastanka, ure|iva~koj po-litici i saradnicima, Polet svakako nijebio ~asopis od koga se moglo o~ekivati da bu-de pobornik novin> u na~inu pisawa, mada po-neki stih, pesma ili pri~a odra`avaju uticajnovog vremena i pogleda, ali u celini, ~aso-pis se ne odvaja od mnogih koji su daleko odavangardnih glasila.

MARIJA ORBOVI]

164

Bibliografija~asopisa Polet

POLET (1924-1926)

167

Periodika

1. DRAGUTINOVI], MiroslavZna~aj sredwo{kolskog ~asopisa / M. Dragutinovi}.

U: Polet. – God. 1, br. 1 (15. januar 1924), str. 6-7.

2. MITROVI], Doj~iloPosleratni listovi u ^a~ku / D. S. Mitrovi}.82

U: Polet. – Kw. 2, br. 3 i 4 (decembar 1924), str. 97-100.

3. MITROVI], Doj~iloOtvara se pretplata na III kwigu „Poleta“ / Ur.

U: Polet. – Kw. 2, br. 8, 9 i 10 (jun 1925), str. 300.

4. MITROVI], Doj~iloKomplet „Poleta“ II kw. / Ur.

U: Polet. – Kw. 2, br. 8, 9 i 10 (jun 1925), str. 300.

5. NA[A re~ / Uredni{tvo. U: Polet. – God. 1, br. 1 (15. januar 1924), str. 1.

6. OD uredni{tva.U: Polet. – God. 1, br. 9, 10 (1. jun 1924), str. 16.

7. ]UR^I], AleksandarOmladinski ~asopis : jedno pismo / Marije.

U: Polet. – God. 1, br. 4 (1. mart 1924), str. 9-11.

Alhemija

8. TOMI], RadenkoFabrikacija zlata / * * *.

U: Polet. – God. 3, br. 2 i 3 (februar-mart 1926), str. 91-95.

_____________

82 U drugoj godini izla`ewa Poleta na naslovnoj strani re~ „Godina“ zamewena je sa „Kw.“,a datum te i slede}e godine sadr`i samo mesec i godinu.

MARIJA ORBOVI]

168

Hipnotizam

9. DUMI], QubomirO hipnozi / Qubomir Dumi}.

U: Polet. – God. 3, br. 1 (januar 1926), str. [17]-25.

10. TOMA[EVI], LazarNe{to o hipnotizmu / Lazar Toma{evi}, u~iteq.

U: Polet. – God. 1, br. 9, 10 (1. jun 1924), str. 11-13.

Moral. Etika

11. JOVANOVI], Jovan Bl.Politi~ki moral / Jov. B. Jovanovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 5 (10. januar 1925), str. 155-159.

12. MITROVI], Doj~iloPatriotizam posle rata / D. Mitrovi}.

U: Polet. – God. 1, br. 8 (1. maj 1924), str. 13-16.

13. MITROVI], @ivanProblem dana{wice / @ivan Mitrovi}.

U: Polet. – God. 3, br. 1 (januar 1926), str. 25-28.

Sociologija

14. NIKOLI], Sava I.@. Palant : „Osnovi sociologije“, preveo dr Drag. D. Iko-

ni} / S. I. Nikoli}.U: Polet. – God. 3, br. 2 i 3 (februar-mart 1926), str. 97-99.

15. MITROVI], @ivanOmladina i narodna budu}nost / @ivan Mitrovi}.

U: Polet. – God. 1, br. 6 (april 1924), str. 12-14.

Nastava. Obrazovawe

16. AN\ELI], TatomirO ocewivawu u~enika / Tatomir An|eli}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 1 (septembar 1924), str. 29-33.

POLET (1924-1926)

169

17. JOVANOVI], Jovan Bl.Klasi~no obrazovawe / Jov. Jovanovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 2 (oktobar 1924), str. 51-54.

18. PURI], RastkoSredwo{kolci / R. Puri}.

U: Polet. – God. 1, br. 5 (15. mart 1924), str. 6-10.

Priroda

19. MITROVI], Dragoslav S.Ro|ewe, `ivot i smrt na{e zemqe / Drag. S. Mitrovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 3 i 4 (decembar 1924), str. 121-129.

Hemija20. ULVIG, L.

Radijum i evolucija zemqe / L. Ulvig ; preveo sa francu-skog V. [Vlatko] Bogdanovi}. U : Polet. – Kw. 2, br. 3 i 4 (decembar 1924), str. 107-121.

[tamparstvo

21. KARAXI], StevanO zna~aju pronalaska {tampe / Stevan Karaxi}.

U: Polet. – God. 1, br. 7 (15. april 1924), str. 14-15.

Manastiri

22. KRE^KOVI], RadomirManastir Blagove{tewe pod Kablarom / Rad. Kre~kovi}.

U: Polet. – God. 3, br. 1 (januar 1926), str. 28-32.

23. @IVKOVI], BlagojeKosovski hram / Blagoje @ivkovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 8, 9 i 10 (jun 1925), str. 256-258.

Pozori{te

24. MILO[EVI], Mom~iloPozori{te u ^a~ku / cis.

U: Polet. – Kw. 2, br. 1 (septembar 1924), str. 33-35.

MARIJA ORBOVI]

170

Sport. Igre

25. SEWOBOS, [arlOlimpijske igre / [arl Sewobos ; [preveo Dragoqub Mi-

lojevi}].U: Polet. – Kw. 2, br. 3 i 4 (decembar 1924), str. 101-107.

Nema~ka kwi`evnost. Pripovetke

26. FOLKMAN, Rihard fonVe{takova orguqa / R. Folkman Leander ; s nema~kog pre-

veo V. [Vlatko] B. [Bogdanovi}].U: Polet. – God. 1, br. 7 (15. april 1924), str. 4-6.

Francuska kwi`evnost. Istorija

27. JOVANOVI], Jovan Bl.Anatol Frans / Jov. Jovanovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 2 (oktobar 1924), str. 47-51.

Francuska kwi`evnost. Roman

28. FRANS, AnatolKwiga moga prijateqa / Anatol Frans ; [preveo] A. [Adam]

V. V. [Vasilijevi}]. U: Polet. – God. 1, br. 1 (15. januar 1924), str. 12.

29. FRANS, AnatolKwiga moga prijateqa / Anatol Frans ; [preveo] A. [Adam]

V. V. [Vasilijevi}]. U: Polet. – God. 1, br. 2 (1. februar 1924), str. 11-12.

30. FRANS, AnatolLes monstres / A. Frans ; [preveo] A. [Adam] V. V. [Vasilije-

vi}]. U: Polet. – God. 1, br. 3 (15. februar 1924), str. 11-12.

31. FRANS, AnatolLes monstres / A. Frans ; [preveo] A. [Adam] V. V. [Vasilije-

vi}].U: Polet. – God. 1, br. 4 (1. mart 1924), str. 11-12.

POLET (1924-1926)

171

Francuska kwi`evnost. Memoari

32. MESTR, @ozef deLetwa no} na Nevi : (odlomak iz „Petrogradskih ve~eri“)

/ @ozef de Mestr ; prev. A. [An|elija] Kne`evi}eva.U: Polet. – God. 1, br. 5 (15. mart 1924), str. 11-12.

33. MESTR, @ozef deLetwa no} na Nevi : (odlomak iz „Petrogradskih ve~eri“)

/ @ozef de Mestr ; prev. A. [An|elija] Kne`evi}eva.U: Polet. – God. 1, br. 6 (1. april 1924), str. 14-15.

Ruska kwi`evnost. Poezija

34. JAKUBOVI^, Pjotr Filipovi~Kova~i / P. Jakubovi~ ; preveo Brana J. Pe{i}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 6, 7 (mart 1925), str. 184-186.

35. POSVE]ENO „Garu{i“ / s ruskog K. Panti} u~iteqac. U: Polet. – God. 1, br. 3 (15. februar 1924), str. 10-11.

Ruska kwi`evnost. Anegdote

36. AVER^ENKO, Arkadije Ku~kini memoari / Arkadije Aver~enko ; [preveo] s ruskog

A. [Andrija] Tjagnirjadno.U: Polet. – Kw. 2, br. 8, 9 i 10 (jun 1925), str. 241-243.

37. AVER^ENKO, ArkadijeTeorija Ajn{tajna i teorija Polzunkova / Arkadije Aver-

~enko ; [preveo] s ruskog A. [Andrija] Tjagnirjadno.U: Polet. – Kw. 2, br. 8, 9 i 10 (jun 1925), str. 243-247.

Srpska kwi`evnost. Kritika

38. BELE[KA / sim.U: Polet. – God. 1, br. 8 (1. maj 1924), str. 16.O ~asopisu „Iskra“.

39. VESKOVI], Dragi}Kwige / D. V.

MARIJA ORBOVI]

172

U: Polet. – God. 3, br. 2 i 3 (februar-mart 1926), str. 116-117.

Sadr`i: A. R. Bogli}: „Pesme“, kw. 1, Beograd, 1926. g. ; Dar. M.Odovi}-Jovanovi}: „Posledwe strofe“, Kragujevac, 1925. g. dru-go izdawe; @ivko D. Petkovi}: „Semi}ani i Balkansko Poluo-strvo“, Beograd, 1926. ; Blagoje @ivkovi}: „Pedagogika narodnepesme“, Kalendar „Selo“, Beograd, 1926.

40. VRAWE[EVI], MarkoNa{i pisci na nema~kom / Z.

U : Polet. – God. 3, br. 1 (januar 1926), str. 44.

41. MITROVI], Doj~iloBele{ke / D. M.

U: Polet. – Kw. 2, br. 1 (septembar 1924), str. 35-36.

Sadr`i: „Filozofija u Gorskom vijencu i Lu~i mikrokozmi“ odBranislava Petronijevi}a; „Ru|in“ od Turgeweva ; „@ene i stu-denti“ Klare Cetkin ; „Srbqak“ D. J. Filipovi}a ; „Pesme“ Mi-lana Raki}a ; Celokupna dela Vojislava Ili}a Mla|eg.

42. MITROVI], Doj~iloKwi`evne bele{ke / D. S. M.

U: Polet. – Kw. 2, br. 2 (oktobar 1924), str. 67-68.

Sadr`i: ^asopis „Jedro“ ; „[umadinke“ Peri{e G. Bogdanovi}a ;„@ena i wene ~ari u socijalnoj i eroti~koj borbi“ F. K. Baku-le ; XXVII kolo SKZ.

43. MITROVI], Doj~iloNove kwige i listovi / D. S. M.

U: Polet. – Kw. 2, br. 5 (januar 1925), str. 164.Adriaticus: Jadransko pitawe.

44. MITROVI], Doj~iloNove kwige i listovi / D. S. M.

U: Polet. – Kw. 2, br. 6 i 7 (mart 1925), str. 228.

Sadr`i: „Kroz `ivot“ Milana Vukasovi}a, izdawe S. B. Cvija-novi}a, Beograd, 1925.

POLET (1924-1926)

173

45. MITROVI], Doj~iloMilorad M. Petrovi} : (1875-1921) / D.

U: Polet. – Kw. 2, br. 8, 9 i 10 (jun 1925), str. 248.

46. MITROVI], Doj~iloPeri{a G. Bogdanovi}: „Otaxbinke“ (pesme), Beograd,

1925. / D. U: Polet. – Kw. 2, br. 8, 9 i 10 (jun 1925), str. 299-300.

47. MITROVI], Doj~iloKwige i listovi / Ur.

U: Polet. – God. 3, br. 1 (januar 1926), str. 47-48.

Sadr`i: Dragi{a Vasi}: „Devetsto tre}a“ – majski prevrat, Beo-grad, 1925. g. ; „Poezija“ Bo`idara Kova~evi}a, Beograd, 1926. ;Nikola Krsti}: „Povodom umetnosti Sini{e Kordi}a“, Beo-grad, 1925. ; Velibor Gligori}: „Kritike“, Beograd, 1926. ; „Re~ islika“, mese~ni magazin, januar 1926. ; „Kwi`evni Sever“, januar1926, Subotica ; „U~iteqski Podmladak“, januar 1926, U`ice.

48. MITROVI], Doj~iloListovi / Ur.

U: Polet. – God. 3, br. 2 i 3 (februar-mart 1926), str. 117-118.

Sadr`i: „Srpski Kwi`evni Glasnik“, „Misao“, „Buktiwa“,„Voqa“, „Kwi`evni Sever“.

49. MITROVI], Doj~iloKwige i listovi / Ur.

U: Polet. – God. 3, br. 4 (april1926), str. 172-173.

Sadr`i: Uro{ Petrovi}: „Za svaki dan“, Beograd, 1926. g. izda-we S. B. Cvijanovi}a; Jovanka Hrva}anin: „Pesme Nevi|enom“,Beograd, 1926. god. ; Milan Vukasovi}: „Muzika vremena“, Beo-grad, 1926. god. ; Blagoje D. Markovi}: „Amnezija i Emocija“, ^a-~ak, 1926. god. ; K. N. Milutinovi}: „Sutoni“, pesme, Beograd,1926. god. izd. „Prijateqi kwi`evnosti“.

50. MITROVI], Doj~iloAleksandar Jakovqevi}: „Zvono slutwe“, pesme, Pan~evo,

1926. / Ur.

MARIJA ORBOVI]

174

U: Polet. – God. 3, br. 4 (april 1926), str. 170-172.

51. NIKITOVI], ^aslavMato Vu~eti}: „Buktinje“, Zagreb, tisak Jugoslavenskog Novinar-

skog d. d. u Zagrebu, 1925. / ^. M. Nikitovi}.U: Polet. – God. 3, br. 4 (april 1926), str. 168-169.

52. PAUNOVI], Sini{a„Raskrsnica“ / S. P.

U: Polet. – Kw. 2, br. 1 (septembar 1924), str. 35-36.

53. PAUNOVI], Sini{a„Pesme“, Desanka Maksimovi}, izdawe kwi`are S. B. Cvi-

janovi}a, Beograd, 1924. god. / Sini{a Paunovi}.U: Polet. – Kw. 2, br. 2 (oktobar 1924), str. 63-67.

54. PAUNOVI], Sini{a„Sto jedna strana“, Svetislav [umarevi}, Beograd, 1924.

god. / Sini{a Paunovi}.U: Polet. – Kw. 2, br. 3 i 4 (decembar 1924), str. 129-132.

55. PAUNOVI], Sini{aSt. Gorski: „Hajdu~ki nerv“, dramski epski spev u 5 ~inova,

^a~ak 1925. / Sini{a Paunovi}.U: Polet. – God. 3, br. 1 (januar 1926), str. 44-47.

56. PAUNOVI], Sini{aTin Ujevi}: „Kolajna“, pesme, izdawe S. B. Cvijanovi}a,

Beograd, 1925. g. u odli~noj tehni~koj opremi. Cena 15 dinara /Sini{a Paunovi}.U: Polet. – God. 3, br. 2 i 3 (februar-mart 1926), str. 95-97.

57. PAUNOVI], Sini{aSt. T. Miti}: „Soneti vaja“, pesme, Beograd, 1926. g. Jugo-

slovenska biblioteka 1 / Sini{a Paunovi}.U: Polet. – God. 3, br. 2 i 3 (februar-mart 1926), str. 99-101.

58. PAUNOVI], Sini{aJovan Popovi}: „Ples nad prazninom“, izdawe pi{~evo,

Velika Kikinda, 1926. god. / Sini{a Paunovi}.U: Polet. – God. 3, br. 2 i 3 (februar-mart 1926), str. 101-102.

POLET (1924-1926)

175

59. PAUNOVI], Sini{aGustav Krklec: „Qubav ptica“, pesme. Izdawe S. B. Cvija-

novi}a. Cena 20 din. Beograd, 1926. god. / Sini{a S. Paunovi}.U: Polet. – God. 3, br. 4 (april 1926), str. 169-170.

60. PURI], RastkoBele{ke / R.

U: Polet. – God. 1, br. 6 (1. april 1924), str. 15-16.

Sadr`i: Pitigrili: „Pojas nevinosti“; „Refleks mladih“ ;Protiv pijanstva.

61. PURI], RastkoBele{ke / P.

U: Polet. – God. 1, br. 7 (15. april 1924), str. 16.

Sadr`i: „Umetnost i Neumetnost“ Sini{e Q. Kordi}a; „Na{ii Strani“ Ja{e Prodanovi}a ; „[aputawa“ @arka Vasiqevi}a ;„Refleks mladih“.

Srpska kwi`evnost. Poezija

62. ARSENIJEVI], MilanIluzije / M. @. A. mat.

U: Polet. – God. 1, br. 4 (1. mart 1924), str. 7-8.

63. BOGDANOVI], Peri{a G.Lump u gradu / Peri{a Bogdanovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 2 (oktobar 1924), str. 46-47.

64. BOGDANOVI], Peri{a G.Jutro u oktobru / Peri{a Bogdanovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 3 i 4 (decembar 1924), str. 85.

65. BOGDANOVI], Peri{a G.Gru`anka devojka / Peri{a Bogdanovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 6 i 7 (mart 1925), str. 176-177.

Iz ne{tampanih pesama „[umadinke“.

66. BOGDANOVI], Peri{a G.

MARIJA ORBOVI]

176

Zimska idila u poqu / Peri{a G. Bogdanovi}.U: Polet. – Kw. 2, br. 6 i 7 (mart 1925), str. 178-179.

67. BOGDANOVI], Peri{a G.Stara pesma/ Peri{a G. Bogdanovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 8, 9 i 10 (jun 1925), str. 254.

68. BO[KOVI], JovanU tamnoj no}i --- / Jovan Bo{kovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 3 i 4 (decembar 1924), str. 85-86.

69. VESKOVI], Dragi} R.Otac : (na grobu svog jedinca) / Drag. Veskovi}.

U: Polet. – God. 1, br. 1 (15. januar 1924), str. 5-6.

70. VESKOVI], Dragi} R.Moje staze / Dragi} Veskovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 6 i 7 (mart 1925), str. 186.

71. VESKOVI], Dragi} R.U o~ekivawu prole}a / Dragi} R. Veskovi}.

U: Polet. – God. 3, br. 2 i 3 (februar-mart 1926), str. 123-124.\a~ki glasnik.

72. VESKOVI], Dragi} R.Usud / Dragi} R. Veskovi}.

U: Polet. – God. 3, br. 4 (april 1926), str. [174].\a~ki glasnik.

73. VRAWE[EVI], MarkoBolani Doj~in / Marko Vrawe{evi}.

U: Polet. – God. 1, br. 7 (15. april 1924), str. 8.

74. VRAWE[EVI], MarkoBol / Marko Vrawe{evi}.

U: Polet. – God. 1, br. 9 i 10 (1. jun 1924), str. 1.

75. VRAWE[EVI], MarkoSutonska pesma : 1921 / Marko Vrawe{evi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 3 i 4 (decembar 1924), str. 79.

POLET (1924-1926)

177

76. VRAWE[EVI], MarkoSat / Marko Vrawe{evi}.

U: Polet. – God. 3, br. 1 (januar 1926), str. [15].

77. VRA^AR, @arko[Re}i }u ti ono...] / @arko Vra~ar u~iteqac.

U: Polet. – God. 1, br. 5 (15. mart 1924), str. 5-6.

78. GRETI / Razbaru{enko.U: Polet. – God. 1, br. 7 (15. april 1924), str. 1-11.

79. DRAGUTINOVI], RadoslavIntimo / Radoslav P. Dragutinovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 5 (januar 1925), str. [133].

80. DRAGUTINOVI], RadoslavUmor / Radoslav Dragutinovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 8, 9 i 10 (jun 1925), str. 247.

81. DRAGUTINOVI], RadoslavSamoubila~ka varijacija / Radoslav Dragutinovi}.

U: Polet. – God. 3, br. 2 i 3 (februar-mart 1926), str. [69].

82. @IVKOVI], BlagojeDve moje sestre / Blagoje @ivkovi}.

U: Polet. – God. 3, br. 2 i 3 (februar-mart 1926), str. [73].

83. ERDEQANAC, Sini{aRa|awe sunca / Sini{a Erdeqanac.

U: Polet. – God. 1, br. 5 (15. mart 1924), str. 5.

84. IVANOVI], VelimirZora na selu / Velimir D. Ivanovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 8, 9 i 10 (jun 1925), str. 255-256.

85. ILI], BranislavJesewi stihovi / Branislav Ili}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 5 (januar 1925), str. 149-150.

86. ILI], Predimir Noktirna / Venin – VII.

MARIJA ORBOVI]

178

U: Polet. – God. 1, br. 8 (1. maj 1924), str. 7-8.

87. JAWI], Isidor[Ko zubi meduze] / Isidor V. Jawi}.

U: Polet. – God. 2, br. 5 (januar 1924), str. 146-147.

88. JAWU[EVI], MilanGuslama / M. J.

U: Polet. – God. 1, br. 4 (1. mart 1924), str, 3-4.

89. JOVANOVI], StanijaTebi / S. J.

U: Polet. – God. 1, br. 3 (15. februar 1924), str, 10.

90. KAPISAZOVI], Dobrivoje S.U zdravqe iste `ene / Dobrivoje S. Kapisazovi}.

U: Polet. – God. 3, br. 2 i 3 (februar-mart 1926), str. 128.\a~ki kutak.

91. KO@UQ Ivanov, VinkoZavet / Vinko Ko`uq Ivanov.

U: Polet. – Kw. 2, br. 1 (septembar 1924), 17.

92. KO@UQ Ivanov, VinkoPreludij / Vinko Ko`uq Ivanov.

U: Polet. – Kw. 2, br. 3 i 4 (decembar 1924), 86.

93. KO@UQ Ivanov, VinkoOvertira / Vinko Ko`uq Ivanov.

U: Polet. – God. 2, br. 6 i 7 (mart 1925), str. 180.

94. KORDI], Sini{aPesma o svemu – i o meni / Sini{a Kordi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 3 i 4 (decembar 1924), str. 69-72.

95. KRKLEC, GustavProletwa ki{a : (groteska iz ciklusa O savremenom ~ove-

ku) / Gustav Krklec.U: Polet. – God. 3, br. 4 (april 1926), str. [150].

POLET (1924-1926)

179

96. LUKI], ZdravkoIzvan grada / Zdravko Luki}.

U: Polet. – God. 3, br. 2 i 3 (februar-mart 1926), str. 127-128.\a~ki kutak.

97. M.+ Aleksi [anti}u / M.

U: Polet. – God. 1, br. 3 (15. februar 1924), str. 1.

98. MAKSIMOVI], DesankaKraj ponora / Desanka Maksimovi}.

U: Polet. – God. 3, br. 1 (januar 1926), str. [14].

99. MILUTINOVI], Kosta N.I opet pevam / K. N. Milutinovi}.

U: Polet. – God. 3, br. 2 i 3 (februar-mart 1926), str. 126-127.\a~ki kutak.

100. MIRKOVI], NikolaAkord / Nikola Mirkovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 6 i 7 (mart 1925), str. [165].

101. MIRKOVI], NikolaSumwa / Nikola Mirkovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 6 i 7 (mart 1925), str. [165].

102. MIRKOVI], NikolaPonosna pesma / Nikola Mirkovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 8, 9 i 10 (jun 1925), str. 250.

103. MIRKOVI], NikolaPoruka / Nikola Mirkovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 8, 9 i 10 (jun 1925), str. 251.

104. MIRKOVI], NikolaAdagio/ Nikola Mirkovi}.

U: Polet. – God. 3, br. 2 i 3 (februar-mart 1926), str. [70].

105. MITROVI], Doj~iloPesma bola / D. Mitrovi}.

U: Polet. – God. 1, br. 1 (15. januar 1924), str. 5.

MARIJA ORBOVI]

180

106. MITROVI], Doj~iloMoja nada / Gorski.

U: Polet. – God. 1, br. 2 (1. februar 1924), str. 8-9.

107. MITROVI], Doj~iloPrvi osmeh sre}e / Gorski.

U: Polet. – God. 1, br. 3 (15. februar 1924), str. 6.Iz „Uvelih nada“.

108. MITROVI], Doj~ilo[Na sve strane okom zamu}enim bludim] / Gorski.

U: Polet. – God. 1, br. 4 (1. mart 1924), str. 7.

109. MITROVI], Doj~iloKo jeca? / Gorski.

U: Polet. – God. 1, br. 6 (1. april 1924), str. 10.

110. MITROVI], Doj~iloU no}i / Gorski.

U: Polet. – God. 1, br. 7 (15. april 1924), str. 1.

111. MITROVI], Doj~iloU album --- / D. Gorski.

U: Polet. – God. 1, br. 9 i 10 (1. jun 1924), str. 8-9.

112. MITROVI], Doj~iloKrunisawe / Gorski.

U: Polet. – Kw. 2, br. 1 (septembar 1924), str. 1.

113. MITROVI], Doj~iloSmeh o~iju / Gorski.

U: Polet. – Kw. 2, br. 2 (oktobar 1924), str. 44-45.

114. MITROVI], Doj~iloIz „Soneta“ / Gorski.

U: Polet. – Kw. 2, br. 3 i 4 (decembar 1924), str. 81-82.

Sadr`i: „Serenada“ ; „Ven~awe uspomena“ ; „Novembarski drhtaj“.

115. MITROVI], Doj~iloDani smrti / Gorski.

POLET (1924-1926)

181

U: Polet. – Kw. 2, br. 5 (januar 1925), str. 147.

116. MITROVI], Doj~iloVelovi bola / D. S. Mitrovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 8, 9 i 10 (jun 1925), str. 253.

117. MITROVI], Raka A.O, visoki bore! / Radoslav A. Mitrovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 6 i 7 (mart 1925), str. 184.

118. MITROVI], Raka A.@eqe / Radoslav A. Mitrovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 8, 9 i 10 (jun1925), str. 254-255.

119. NIKOLI], Svetolik„Poletu“ / S. V. N. mat.

U: Polet. – God. 1, br. 2 (1. februar 1924), str. 5-6.

120. ODOVI]-Jovanovi}, Darinka M.Finale : svome nedostojnom suprugu / Dar. M. Odovi}-Jovano-

vi}.U: Polet. – God. 3, br. 2 i 3 (februar-mart 1926), str. [72].

121. PAVLOVI], ZoraPesma / Zora M. Pavlovi}.

U: Polet. – God. 3, br. 2 i 3 (februar-mart 1926), str. [74]-75.

122. PAUNOVI], Sini{aMese~ari / Sin. Paunovi}.

U: Polet. – God. 1, br. 4 (1. mart 1924), str. 5-6.D. J.

123. PAUNOVI], Sini{aPastireva tuga / S. Paunovi}.

U: Polet. – God. 1, br. 5 (15. mart 1924), str. 1.G. D. [Dragoqubu] Milojevi}u.

124. PAUNOVI], Sini{aTugovanka / Sin. Paunovi}.

U: Polet. – God. 1, br. 6 (1. april 1924), str. 8-9.

MARIJA ORBOVI]

182

125. PAUNOVI], Sini{aKrici u no}i / Sin. Paunovi}.

U: Polet. – God. 1, br. 6 (1. april 1924), str. 9.

126. PAUNOVI], Sini{aZvonaru --- / Sinii{a Paunovi}.

U: Polet. – God. 1, br. 7 (15. april 1924), str. 8-9.

127. PAUNOVI], Sini{aDu{evni blud / Sini{a Paunovi}.

U: Polet. – God. 1, br. 8 (1. maj 1924), str. 6.

128. PAUNOVI], Sini{aSavet / Sini{a Paunovi}.

U: Polet. – God. 1, br. 9 i 10 (1. jun 1924), str. 10-11.

129. PAUNOVI], Sini{aIz ciklusa „U kraqevskim {umama“ / Sini{a Paunovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 1 (septembar 1924), str. 13-14.Q. M.

130. PAUNOVI], Sini{aA{ikova qubav / Sini{a Paunovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 2 (oktobar 1924), str. 1.

131. PAUNOVI], Sini{aPrvi poqubac / Sini{a Paunovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 3 i 4 (decembar 1924), str. 79.

132. PAUNOVI], Sini{aSe}awe / Sini{a Paunovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 3 i 4 (decembar 1924), str. 80.G-|ici Zori Mak.

133. PAUNOVI], Sini{aStrah u svitawe / Sini{a Paunovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 3 i 4 (decembar 1924), str. 83-85.

134. PAUNOVI], Sini{aPoslanica / Sini{a Paunovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 8, 9 i 10 (jun 1925), str. 252.

POLET (1924-1926)

183

135. PAUNOVI], Sini{aPo no}i / Sini{a Paunovi}.

U: Polet. – God. 3, br. 1 (januar 1926), str. [16].

136. PAUNOVI], Sini{aProletwa radost / Sini{a S. Paunovi}.

U: Polet. – God. 3, br. 4 (april 1926), str. [152].

137. PETROVI], DragiO, hajd’mo u mirni gaj -- - / Dragi Petrovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 2 (oktobar 1924), str. 47.

138. PETROVI], @ivojinBulke / @ivojin Petrovi}.

U: Polet. – God. 3, br. 2 i 3 (februar-mart 1926), str. [119-122].

Sadr`i: „Bu|ewe“ ; „Slutwa“ ; „Uskrsnu}e“ ; „Jesen“ ; „Ki{napesma“ ; „Akordi“ ; „Naivnost“ ; „Svitawe“ ; „No}“ ; „Devoja~kamolba“.\a~ki glasnik.

139. PETROVI], @ivojinPlod / @ivojin Petrovi}.

U: Polet. – God. 3, br. 4 (april 1926), str. [174].\a~ki glasnik.

140. PETROVI], Milorad Seqan~icaLeto pro|e / Milorad M. Petrovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 5 (januar 1925), str. 146.Iz ne{tampanih „Seqan~ica“.

141. PETROVI], Milorad Seqan~ica[Meqi, meqi Timotije] / Milorad M. Petrovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 8, 9 i 10 (jun 1925), str. 249.Iz zbirke „Seqaci“.

142. PE[I], Brana J.Nekad i sad / Brana J. Pe{i}.

U: Polet. – God. 1, br. 8 (1. maj 1924), str. 1.

MARIJA ORBOVI]

184

143. PE[I], Brana J.Da li? / Brana J. Pe{i}.

U: Polet. – God. 1, br. 9 i 10 (1. jun 1924), str. 7-8.

144. PLAZINI], Milo{ S.Uteha / Mis.

U: Polet. – God. 1, br. 2 (1. februar 1924), str. 10-11.

145. PLAZINI], Milo{ S.Bez snage / Milo{ Plazini}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 3 i 4 (decembar 1924), str. 82-83.

146. PLAZINI], Milo{ S.Grobqa : 1924 / Milo{ S. Plazini}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 5 (januar 1925), str. 148.

147. PLAZINI], Milo{ S.Hram / Milo{ S. Plazini}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 6 i 7 (mart 1925), str. 179-180.

148. PLAZINI], Milo{ S.Za{to ? / Milo{ S. Plazini}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 8, 9 i 10 (jun 1925), str. 251-252.

149. PLAZINI], Milo{ S.Susret / Milo{ S. Plazini}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 8, 9 i 10 (jun 1925), str. 253-254.

150. PURI], RastkoDve uvele nade / R. P. Zlatarac.

U: Polet. – God. 1, br. 1 (15. januar 1924), str. 4.

151. PURI], RastkoIz no}nih strofa / P. Z.

U: Polet. – God. 1, br. 1 (15. januar 1924), str. 8-9.

152. PURI], RastkoQuo Vadimus? / P. Zlatarac.

U: Polet. – God. 1, br. 1 (15. januar 1924), str. 8.

POLET (1924-1926)

185

153. PURI], RastkoPusto{ / Zlatarac.

U: Polet. – God. 1, br. 2 (1. februar 1924), str. 1.

154. PURI], RastkoVenac `eqa / Zlatarac.

U: Polet. – God. 1, br. 2 (1. februar 1924), str. 9-10.

155. PURI], RastkoPikulina / R.

U: Polet. – God. 1, br. 3 (15. februar 1924), str. 9.Iz „No}nih strofa“.

156. PURI], RastkoObmana / P. Z.

U: Polet. – God. 1, br. 4 (1. mart 1924), str. 4.

157. PURI], RastkoPosve}eno stogodi{wici ro|ewa Branka Radi~evi}a / R.

P. Zlatarac.U: Polet. – God. 1, br. 6 (1. april 1924), str. 1.

158. PURI], RastkoDve suze / Zlatarac.

U: Polet. – God. 1, br. 9 i 10 (1. jun 1924), str. 9.

159. PURI], Rastko[Danas je draga, turoban dan] / Rastko Puri}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 1 (septembar 1924), str. 15.

160. PURI], RastkoPono}nica / Rastko Puri}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 3 i 4 (decembar 1924), str. 87.„No}ne strofe“.

161. PURI], Rastko[Ove zore ja bih plak’o] / Rastko S. Puri}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 6 i 7 (mart 1925), str. 183-184.

162. RISTANOVI], Sava V.Umrla je majka --- / Sava V. Ristanovii}.

MARIJA ORBOVI]

186

U: Polet. – Kw. 2, br. 6 i 7 (mart 1925), str. 177.

163. RISTANOVI], Sava V.Usud / Sava V. Ristanovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 8, 9 i 10 (jun 1925), str. [229].

164. RISTANOVI], Sava V.Hteo bih --- / Sava V. Ristanovii}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 8, 9 i 10 (jun 1925), str. 230.

165. SPASI], @ivko A.Ora~ / @. A. Spasi}.

U: Polet. – God. 3, br. 4 (april 1926), str. [151].

166. STOJANOVI], MirkoZvonite! / M. Stojanovi}.

U: Polet. – God. 1, br. 4 (1. mart 1924), str. 4-5.

167. STOJANOVI], MirkoDan pla~e / M. Stojanovi}.

U: Polet. – God. 1, br. 7 (15. april 1924), str. 9.

168. TODOROVI], VojislavO, kad bi -- - / Vojislav Todorovii}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 1 (septembar 1924), str. 15-16.

169. TODOROVI], VojislavPrijatequ / Vojislav Todorovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 1 (septembar 1924), str. 16.

170. TODOROVI], VojislavElegija / Vojislav Todorovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 2 (oktobar 1924), str. 45-46.

171. TODOROVI], VojislavUspomene / Vojislav Todorovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 3 i 4 (januar 1925), str. 148-149.

172. TODOROVI], DragoslavNekad u selu --- / Dragomirr[!] Todorovi} Iqin.

U: Polet. – God. 1, br. 3 (15. februar 1924), str. 5.

POLET (1924-1926)

187

173. TODOROVI], DragoslavOnda }u re}i / D. T. Iqin.

U: Polet. – God. 1, br. 4 (1. mart 1924), str. 1.

174. TODOROVI], DragoslavHteo bih da umrem --- / D. T. Iqin.

U: Polet. – God. 1, br. 5 (15. mart 1924), str. 10-11.

175. TODOROVI], DragoslavSvako ve~e / D. T. Iqin.

U: Polet. – God. 1, br. 6 (1. april 1924), str. 10.

176. TODOROVI], DragoslavNeostvarqive iluzije / Dragoslav Todorovi} Iqin.

U: Polet. – God. 1, br. 7 (15. april 1924), str. 7-8.

177. TODOROVI], DragoslavOti|i, draga! / D. Todorovi} Iqin.

U: Polet. – God. 1, br. 8 (1. maj 1924), str. 7.

178. TODOROVI], DragoslavSeoski po{tono{a / D. T. Iqin.

U: Polet. – Kw. 2, br. 1 (septembar 1924), str. 16-17.Iz „Seoskih motiva“.

179. TODOROVI], DragoslavIspovest / Dragoslav Todorovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 6 i 7 (mart 1925), str. 186-187.

180. ]UR^I], StankaPosledwa re~ / St. M. ]ur~i}eva.

U: Polet. – God. 1, br. 8 (1. maj 1924), str. 13.

181. UJEVI], TinStare}i / Tin Ujevi}.

U: Polet. – God. 3, br. 1 (januar 1926), str. [13].

182. UJEVI], TinKozmi~ke ruke / Tin Ujevi}.

U: Polet. – God. 3, br. 2 i 3 (april 1926), str. [149].

MARIJA ORBOVI]

188

183. UNKOVI], AleksaBela `ena / Aleksa Unkovi}.

U: Polet. – God. 3, br. 2 i 3 (februar-mart 1926), str. 123.\a~ki glasnik.

184. UNKOVI], AleksaPesma u no}i / Aleksa Unkovi}.

U: Polet. – God. 3, br. 4 (april 1926), str. 175.\a~ki glasnik.

185. FILIPOVI], VeselinStih bola / Veselin Filipovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 3 i 4 (januar 1925), str. 87-88.

186. HAXIPOPOVI], AleksandarIz „moga `ivota“ / [Aleksandar Haxipopovi}].

U: Polet. – God. 1, br. 1 (15. januar 1924), str. 10.Pesma je {tampana nepotpisana.

187. HAXIPOPOVI], AleksandarPrezirem --- / m.

U: Polet. – God. 1, br. 5 (15. mart 1924), str. 4.

188. [ANTI], Milan S.Kroz no} / Milan S. [anti}.

U: Polet. – God. 3, br. 2 i 3 (februar-mart 1926), str. [171].

Srpska kwi`evnost. Proza

189. DRAGI]EVI], Du{anKa suncu / Du{an Dragi}evi}

U: Polet. – God. 3, br. 4 (april 1926), str. 175-176.\a~ki glasnik.

190. PURI], RastkoTri bele no}i / R. P. Zlatarac.

U: Polet. – God. 1, br. 6 (1. april 1924), str. 2-8.Dostojevskom.

191. TODOROVI], Vojislav@ivot / Voj. Todorovi}

POLET (1924-1926)

189

U: Polet. – God. 1, br. 4 (1. mart 1924), str. 8-9.

Srpska kwi`evnost. Roman

192. [UMAREVI], SvetislavRi|a u ministarstvu : najnoviji roman g. Svetislava [uma-

revi}a.U: Polet. – Kw. 2, br. 3 i 4 (decembar 1924), str. 72-78.

Srpska kwi`evnost. Pripovetka

193. ALEKSI], @ivojin Gl.Iz ropstva / @ivojin Gl. Aleksi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 8, 9 i 10 (jun 1925), str. 230-236.Posve}eno seni Drag. \oki}a, nast. crtawa Krag. Gimn.

194. ALEKSI], @ivojin Gl.Posledwi / @ivojin Gl. Aleksi}.

U: Polet. – God. 3, br. 1 (januar 1926), str. 1-12.

195. ALEKSI], @ivojin Gl.Posledwi 2 / @ivojin Gl. Aleksi}.

U: Polet. – God. 3, br. 2 i 3 (februar-mart 1926), str. 51-64.

196. ALEKSI], @ivojin Gl.Posledwi : (kraj) / @ivojin Gl. Aleksi}.

U: Polet. – God. 3, br. 4 (april 1926), str. 136-148.

197. VUJOVI], Miodrag V.U lovu / Miodrag V. Vujovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 6 i 7 (mart 1925), str. 181-183.

198. MILOJEVI], DragoqubZbog krsnog imena / D. M.

U: Polet. – God. 1, br. 9 i 10 (1. jun 1924), str. 2-7.

199. MILOJEVI], DragoqubKoze iz Kosma~i : (istiniti doga|aj) / B.

U: Polet. – Kw. 2, br. 2 (oktobar 1924), str. 38-44.

MARIJA ORBOVI]

190

200. MITROVI], Doj~iloU ~ami / Gorski

U: Polet. – God. 1, br. 1 (15. januar 1924), str. 10-12.

201. MITROVI], Doj~iloSiroma{ak / Gorski.

U: Polet. – God. 1, br. 5 (15. mart 1924), str. 2-4.

202. MITROVI], Doj~iloPalana~ki `ivot / D. Mitrovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 6 i 7 (mart 1925), str. 166-176.

203. PAVLOVI], NastasRawenik / Nastas Pavlovi}.

U: Polet. – God. 1, br. 2 ( 1. februar 1924), str. 6-8.

204. PAUNOVI], Sini{aBo`a Kne`evi} kao blagajnik : anegdota / Sini{a S. Pau-

novi}. U: Polet. – God. 3, br. 2 i 3 (februar-mart 1926), str. 113-114.

205. PLAZINI], Miodrag S.Tajna / Miodrag S. Plazina.

U: Polet. – Kw. 2, br. 5 (januar 1925), str. 137-146.

206. PLAZINI], Miodrag S.U novi `ivot : crtica s puta / Miodrag S. Plazina.

U: Polet. – Kw. 2, br. 8, 9 i 10 (jun 1925), str. 236-240.

207. PURI], DragomirNa povratku / Drag. Puri}.

U: Polet. – God. 3, br. 2 i 3 (februar-mart 1926), str. 49-51.

208. PURI], DragomirNajde / Drag. Puri}.

U: Polet. – God. 3, br. 4 (april 1926), str. [129]-136.

209. PURI], RastkoU ~ekawu / R. P. Zlatarac.

U: Polet. – God. 1, br. 7 (15. april 1924), str. 2-4.

POLET (1924-1926)

191

210. PURI], RastkoSpomenici / R. Puri} Zlatarac.

U: Polet. – God. 1, br. 8 (1. maj 1924), str. 8-13.

211. PURI], RastkoGaqa / Rastko S. Puri}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 5 (januar 1925), str. 134-137.

212. PURI], RastkoPod Javorom 1877. / Rastko S. Puri}.

U: Polet. – God. 3, br. 2 i 3 (februar-mart 1926), str. 64-68.

213. SAVI], ToplicaTawa / Toplica W. Savi}.

U: Polet. – God. 3, br. 2 i 3 (februar-mart 1926), str. 124-128.Bubi.\a~ki glasnik.

214. TODOROVI], VojislavBas / Vojislav Todorovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 1 (septembar 1924), str. 2-12.D. T. Iqinu.

215. ]IRI], MiladinSiro~i}i / M. ].

U: Polet. – God. 1, br. 1 (15. januar 1924), str. 2-4.Iz „Seoskog venca“.

216. ]IRI], MiladinSiro~i}i / M. ]iri}.

U: Polet. – God. 1, br. 2 (1. februar 1924), str. 2-5.Iz „Seoskih venaca“.

217. ]IRI], MiladinSiro~i}i / M. ]iri}.

U: Polet. – God. 1, br. 3 (15. februar 1924), str. 2-5.Iz „Seoskih venaca“.

218. ]IRI], MiladinSiro~i}i / M. ].

U: Polet. – God. 1, br. 4 (1. mart 1924), str. 2-3.

MARIJA ORBOVI]

192

219. [TAVQANIN, VelimirJedno jutro u lovu / V. B. [tavqanin.

U: Polet. – God. 1, br. 3 (15. februar 1924), str. 6-9.

Srpska kwi`evnost. Esej

220. BABI], Jovan J.Alkoholizam u na{oj kwi`evnosti / Jovan J. Babi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 6 i 7 (mart 1925), str. 187-192.

221. JOAVNOVI], Jovan Bl.Tri Nenadovi}a : istorijsko kwi`evni esej Du{ana S. Ni-

kolajevi}a / J. Bl. J.U: Polet. – Kw. 2, br. 8, 9 i 10 (jun 1925), str. 298-299.

222. KOSTI], MilicaMrtvo more / Milica Kosti}.

U: Polet. – God. 3, br. 1 (januar 1926), str. 42-43.

223. MITROVI], @ivan@ena u narodnoj poeziji / @ivan Mitrovi}.

U: Polet. – God. 3, br. 2 i 3 (februar-mart 1926), str. [76]-83.

224. PURI], RastkoVladislav Petkovi}-Dis / Rastko Puri}.

U: Polet. – God. 1, br. 9 i 10 (1. jun 1924), str. 14-16.

225. RISTANOVI], Sava V.Na{a nova poezija / Sava V. Ristanovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 5 (januar 1925), str. 150-155.

Srpska kwi`evnost. Pisma

226. MILOJEVI], DragoqubKroz Albaniju na Jadransko more 1912. god. / D. M.

U: Polet. – God. 1, br. 7 (15. april 1924), str. 11-13.

227. MILOJEVI], DragoqubKroz Albaniju na Jadransko more 1912. god. / D. M.

U: Polet. – God. 1, br. 8 (1. maj 1924), str. 2-6.

POLET (1924-1926)

193

Srpska kwi`evnost. Dnevnici

228. KO@UQ, Vinko IvanovBon principio / Vinko Ko`uq Ivanov.

U: Polet. – Kw. 2, br. 5 (januar 1925), str. 162-164.

Prou~avawe lokaliteta

229. KRE^KOVI], RadomirO pro{losti ^a~ka / Rad. Kre~kovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 8, 9 i 10 (jun 1925), str. 263-298.

230. MITROVI], Dragoslav S.^a~ak i ~a~anska kotlina / Dragoslav S. Mitrovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 6 i 7 (mart 1925), str. 212-228.

Biografije

231. Dil, [arlTeofano / Charles Diehl ; preveo sa francuskog Dragoqub

Milojevi}.U: Polet. – Kw. 2, br. 6 i 7 (mart 1925), str. 193-211.

232. Dil, [arl@ivot jedne imperatorice u Vizantiji / [arl Dil ; preveo

Drag. Milojevi}.U: Polet. – God. 3, br. 1 (januar 1926), str. 32-41.

233. Dil, [arl@ivot jedne imperatorice u Vizantiji (2) / [arl Dil ;

preveo Drag. Milojevi}.U: Polet. – God. 3, br. 2 i 3 (februar-mart 1926), str. 83-91.

234. Dil, [arlAna Savojska `ena Andronika III / [arl Dil ; preveo Drag.

Milojevi}.U: Polet. – God. 3, br. 4 (april 1926), str. 160-168.

235. KO@UQ, Vinko IvanovDarvin / Vinko Ivanov Ko`uq.

U: Polet. – Kw. 2, br. 1 (septembar 1924), str. 17-22.

MARIJA ORBOVI]

194

236. KO@UQ, Vinko IvanovDarvin / Vinko Ivanov Ko`uq.

U: Polet. – Kw. 2, br. 2 (oktobar 1924), str. 54-63.

237. MITROVI], Doj~ilo^ituqa : + Neofit M. Simi}, gu~ki sve{tenik / D.

U: Polet. – Kw. 2, br. 8, 9 i 10 (jun 1925), str. 300.

238. MITROVI], Doj~ilo^ituqa / Ur.

U: Polet. – God. 3, br. 2. i 3. (februar-mart 1926), str. 114-115.

Sadr`i: Dragutin M. Ili}; An|elija Lazarevi}; Filip S. Mi-jatovi}.

Kulturna istorija

239. Dil, [arl Carigrad pod Vizantijom / [arl Dil ; [preveo Dragoqub

Milojevi}].U: Polet. – God. 2, br. 1 (septembar 1924), str. 23-29.

240. JOVANOVI], Jovan Bl.Kulturna istorija i weni problemi / Jov. Bl. Jovanovi}.

U: Polet. – God. 3, br. 4 (april 1926), str. [153]-160.

Istorija

241. JOVANOVI], Jovan Bl.Pogled na istoriju novog veka / Jovan Jovanovi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 3 i 4 (decembar 1924), str. 88-97.

242. JOVANOVI], Jovan Bl.Napoleonova vojska : (odlomak iz dela „Napoleon I“ ) / Jo-

van B. Jovanovi}.U: Polet. – Kw. 2, br. 8, 9 i 10 (jun 1925), str. 258-263.

243. BARA], SavaVrhovnoj komandi srpske vojske / Sava De~anac, episkop

`i~ki.U: Polet. – God. 3, br. 2 i 3 (februar-mart 1926), str. 102-112.

POLET (1924-1926)

195

244. MILOJEVI], DragoqubJak{i}i.

U: Polet. – God. 1, br. 6 (1. april 1924), str. 11-12.

245. MILOJEVI], DragoqubKara|or|e i Milo{ / Drag. Milojevi}.

U: Polet. – Kw. 2, br. 5 (januar 1924), str. 159-162.

MARIJA ORBOVI]

196

POLET (1924-1926)

197

Aver~enko, Arkadije 36*, 37Ajn{tajn, Albert 37Aleksi}, @ivojin Gl. 193-196An|eli}, Tatomir 16Arsenijevi}, Milan 62

Babi}, Jovan J. 220Bakula, F. K. 42Bara}, Sava 243Bogdanovi}, Vlatko 20, 26Bogdanovi}, Peri{a G. 42, 46,63-67Bogli}, A. R. 39Bo{kovi}, Jovan 68

Vasilijevi}, Adam 28-31Vasiqevi}, @arko 61Vasi}, Dragi{a 47Veskovi}, Dragi} 39, 69-72Vrawe{evi}, Marko 40, 73-76Vra~ar, @arko 40, 73-76Vujovi}, Miodrag V. 197Vukasovi}, Milan 44, 49Vu~eti}, Mato 51

Gligori}, Velibor 47

Darvin, ^arls 235Dil, [arl 231-234, 239Dragi}evi}, Du{an 189Dragutinovi}, Miroslav 1Dragutinovi}, Radoslav 79-81Dumi}, Qubomir 9

Erdeqanac Sini{a 83

@ivkovi}, Blagoje 23, 39, 82

Ivanovi}, Velimir 84Ili}, Branislav 85Ili}, Vojislav Ml. 41Ili}, Dragutin J. 238Ili}, Predimir 86Ikoni}, Dragomir 14Jakovqevi}, Aleksandar 50Jakubovi~, Pjotr Filipovi~34Jawi}, Isidor 87Jawu{evi}, Milan 88Jovanovi}, Jovan Bl. 11, 17, 27,221, 240-242Jovanovi}, Stanija 89

Kapisazovi}, Dobrivoje S. 90Karaxi}, Stevan 21Kne`evi}, An|elija 32, 33Kova~evi}, Bo`idar 47Ko`uq Ivanov, Vinko 91-93,228, 235, 236Kordi}, Sini{a 47, 61, 94Kosti}, Milica 222Kre~kovi}, Radomir 22, 229Krklec, Gustav 59, 95Krsti}, Nikola 47

Lazarevi}, An|elija 238Luki}, Zdravko 96

_____________

* Broj bibliografske jedinice.

Imenski registar

MARIJA ORBOVI]

198

Maksimovi}, Desanka 53, 98Markovi}, Blagoje D. 49Mestr, @ozef de 238Milo{evi}, Mom~ilo 24Milojevi}, Dragoqub 123, 198,199, 226, 227, 231-234, 239, 244,245Milutinovi}, Kosta N. 49, 99Mirkovi}, Nikola 100-104Miti}, Stanko T. 57Mitrovi}, Doj~ilo 2, 3, 4, 12,41-50, 105-116, 200-202, 237, 238Mitrovi}, Dragoslav S. 19, 230Mitrovi}, @ivan 13, 15, 223Mitrovi}, Raka A. 117, 118

Nikitovi}, ^aslav 51Nikolajevi}, Du{an S. 221Nikoli}, Sava I. 14Nikoli}, Svet. 119

Odovi}-Jovanovi}, Darinka M.39, 120

Pavlovi}, Zora 121Pavlovi}, Nastas 203Pavlovi}, Stevan 55Palant, @. 14Panti}, K. 35Paunovi}, Sini{a 52-59, 122-136, 204Petkovi}, Vladislav Dis 224Petkovi}, @ivko D. 39Petrovi}, Dragi 137Petrovi}, @ivojin 138, 139Petrovi}, Milorad Seqan~ica45, 140, 141Petrovi}, Uro{ 49Petronijevi}, Branislav 41Pe{i}, Brana J. 34, 142, 143Pitigrili 60

Plazini}, Milo{ S. 144-149Plazina, Miodrag S. 205, 206Polzunkov 37Popovi}, Jovan 58Prodanovi}, Ja{a 61Puri}, Dragomir 207, 208Puri}, Rastko 18, 60, 61, 150-161, 190, 209-212, 224

Raki}, Milan 41Ristanovi}, Sava V. 162-164, 225

Sava De~anac v. Bara}, SavaSavi}, Toplica 213Sewobos, [arl 25Simi}, Neofit M. 237Spasi}, @ivko A. 165St. Gorski v. Pavlovi}, StevanStojanovi}, Mirko 166, 167

Tjagnirjadno, Andrija 36, 37Todorovi}, Vojislav 168-171,191, 214Todorovi}, Dragoslav 172-179,214Toma{evi}, Lazar 10Tomi}, Radenko 8Turgewev, Ivan 41

]iri}, Miladin 215-218]ur~i}, Aleksandar 7]ur~i}, Stanka M. 180

Ujevi}, Tin 56, 181, 182Ulvig, L. 20Unkovi}, Aleksa 183, 184

Filipovi}, Veselin 185Filipovi}, D. J. 41Folkman, Rihard fon 26Frans, Anatol 27-31

POLET (1924-1926)

199

Haxipopovi}, Aleksandar 186-187Hrva}anin, Jovanka 49

Cetkin, Klara 41

[anti}, Aleksa 41[anti}, Milan S. 188[tavqanin, Velimir 219[umarevi}, Svetislav 54, 192

MARIJA ORBOVI]

200

Registar razre{enih pseudonima i inicijala

*** – Radenko Tomi}A. V. V. – Adam V. Vasilijevi} B. – Dragoqub Milojevi}V. B. – Vlatko Bogdanovi}Venin VII – Predimir Ili}Gorski – Doj~ilo Mitrovi}D. – Doj~ilo Mitrovi}D. V. – Dragi} Veskovi}D. M. – Dragoqub Milojevi}D. M. – Doj~ilo Mitrovi} D. Gorski – Doj~ilo Mitrovi}D. S. M. – Doj~ilo Mitrovi}D. T. Iqin – Dragoqub Todorovi}Zlatarac – Rastko Puri}J. Bl. J. – Jovan Bl. Jovanovi}M. J. – Milan Jawu{evi}M. ]. – Miladin ]iri}M. @. A. mat. – Milan @. Arsenijevi}, maturantMarije – Aleksandar ]ur~i}P. – Rastko Puri}P. Z. – Rastko Puri}P. Zlatarac – Rastko Puri}R. – Rastko Puri}R. P. Zlatarac – Rastko Puri}R. Folkman Leander – Rihard fon Folkman S. V. N. mat. – Svetolik Nikoli},

maturantS. J. – Stanija Jovanovi}S. P. – Sini{a Paunovi}St. Gorski – Stevan Pavlovi}Ur. – Doj~ilo Mitrovi}cis – Mom~ilo Milo{evi}m – Aleksandar Haxipopovi}mis – Milo{ S. Plazini}Z – Marko Vrawe{evi}

POLET (1924-1926)

201

MARIJA ORBOVI]

202

POLET (1924-1926)

203

SADR@AJ

Omladinska periodika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7\a~ki listovi u ^a~ku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Sedmak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18Maksim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23Polet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Arhiva Poleta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34Zapisnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35Administracija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42Delovodnik primqenih radova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48Pseudonimi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49Prepiska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57Uloga Sini{e Paunovi}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59Tin Ujevi} i Polet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63Poverenici i saradnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72^a~anske Parizlije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84Saradwa sa kwi`arama i drugim ~asopisima . . . . . . . . . . . . 90Ga{ewe Poleta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95POPULARNA NAUKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103Obrazovne teme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105O ~a~anskim temama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

[tampa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109Pozori{te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111O pro{losti ^a~ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115

KWI@EVNI PRILOZI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119Poezija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121Proza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145Kwi`evna kritika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152Eseji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156Prevodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159^ituqe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161Zakqu~ak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162

BIBLIOGRAFIJA ^ASOPISA POLET. . . . . . . . . . . . . 165Imenski registar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197Registar razre{enih pseudonima i inicijala . . . . . . . . . . . 201

204

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

050.488POLET014.3:82POLET

ORBOVI], Marija, 1948-Polet : (1924-1926) / Marija Orbovi}. - ^a~ak : Gradska bibliote-

ka „Vladislav Petkovi} Dis“, 2009 (^a~ak : Jure{). - 173 str. : ilustr. ;22 cm. - (Edicija Zavi~ajna bibliografija ; 16)

Tira` 300. - Registri.

ISBN 978-86-83375-49-3a) Polet (~asopis) b) Polet (~asopis) - BibliografijeCOBISS.SR - ID 171983628

Marija Orbovi}POLET

(1924-1926)

Izdava~Gradska biblioteka

„Vladislav Petkovi} Dis“ – ^a~akwww.cacak-dis.rs

E-mail: biblioteka@cacak-dis.rs

Za izdava~aDanica Ota{evi}, direktor

[tampaGrafika Jure{ – ^a~ak

Tira`300

ISBN 978-86-83375-49-3

POLET (1924-1926)

205